IX PREDAVANJE

PRIMENA IZVODA FUNKCIJA

Osnovne teoreme diferencijalnog računa

(Teoreme o srednjoj vrednosti)
Četiri teoreme, Fermaova, Rolova, Lagranžova i Košijeva, zovu se teoreme o
srednjoj vrednosti. Ove teoreme imaju veliki značaj u analizi ekstremnih vrednosti
funkcija.
Fermaova teorema. Neka funkcija f : [a, b] → R ispunjava uslove:
– u nekoj unutrašnjoj tački c ∈ (a, b) dostiže svoju najveću (najmanju) vrednost,
– diferencijabilna je u tački c (tj. postoji f ′ (c)).
Tada je f ′ (c) = 0.
Dokaz: Pretpostavimo da f dostiže svoju najveću vrednost u tački c. Tada je
f (x) ≤ f (c), ∀x ∈ [a, b], pa je f (x) − f (c) ≤ 0, ∀x ∈ [a, b].
Ako je x < c, tada je x − c < 0 pa je

f (x) − f (c)
(1) ≥ 0, ∀x ∈ [a, c)
x−c

Kako prema pretpostavci postoji f ′ (c), sledi na osnovu (1) da je f ′ (c) ≥ 0.

Za x > c sledi da je x − c ≥ 0 pa je količnik (f (x) − f (c))/(x − c) ≤ 0 za sve
x ∈ (c, b]. Odavde sledi da je f ′ (c) ≤ 0 pa zaključujemo da mora da bude f ′ (c) = 0.
Rolova teorema. Neka funkcija f : [a, b] → R ispunjava uslove
– neprekidna je na [a, b],
– diferencijabilna je na (a, b),
– važi da je f (a) = f (b).
Tada postoji tačka c ∈ (a, b) takva da je f ′ (c) = 0.
Dokaz: Ako je f konstantna funkcija na [a, b], tada je f ′ (x) = 0 za svako x, pa
teorema važi.
Pretpostavimo da postoji x ∈ (a, b) tako da je f (x) > f (a) = f (b). Tada f
dostiže svoju najveću vrednost u nekoj tački c ∈ (a, b) (na osnovu neprekidnosti).
Na osnovu Fermaove teoreme, tada postoji tačka c tako da je f ′ (c) = 0.
Na isti način se izvodi dokaz ako je f (x) < f (a) za neko x ∈ (a, b).

Primeri geometrijskog tumačenja Rolove teoreme

Geometrijski, Rolova teorema znači da funkcija koja ispunjava uslove teoreme,
ima bar jednu nulu prvog izvoda na intervalu (a, b). Tačke u kojima je izvod jednak
nuli zovu se stacionarne tačke.
1
2

Primer: Posmatrajmo kretanje materijalne tačke: put s = f (t) u funkciji vre-

mena. Ako je f neprekidna u vremenskom intervalu t ∈ (α, β), diferencijabilna i
f (α) = f (β) (tj. položaj tačke u trenucima t = α i t = β je isti) tada postoji trenu-
tak γ ∈ (α, β) u kome je brzina v = ds/dt = s′t jednaka nuli. Jedan primer ovakvog
kretanja može biti vertikalna putanja tela bačenog uvis. U trenutku kada dostigne
najveću visinu, brzina kretanja tela jednaka je nuli, nakon čega telo počinje da pada
(slika a)).

Lagranžova teorema. Neka funkcija f : [a, b] → R ispunjava sledeće uslove

– neprekidna je na zatvorenom intervalu [a, b],
– diferencijabilna na otvorenom intervalu (a, b).
Tada postoji tačka c ∈ (a, b) takva da važi

f (b) − f (a)
= f ′ (c).
b−a

Dokaz: Definišimo pomoćnu funkciju

f (b) − f (a)
F (x) = f (x) − f (a) − (x − a), x ∈ [a, b].
b−a

Uzimajući da je x = a, dobija se F (a) = 0. Takodje je F (b) = 0. Funkcija F

je neprekidna na [a, b], diferencijabilna na (a, b) i F (a) = F (b) = 0, pa prema
tome ispunjava sve uslove Rolove teoreme. Stoga postoji tačka c ∈ (a, b) u kojoj je
F ′ (c) = 0. Kako je
f (b) − f (a)
F ′ (x) = f ′ (x) −
b−a
izračunavamo

f (b) − f (a) f (b) − f (a)

0 = f ′ (c) − ⇒ f ′ (c) = .
b−a b−a

Geometrijski, Lagranžova teorema znači da postoji bar jedna tačka u kojoj je

tangenta paralelna sečici koja spaja krajnje tačke grafika.

Posledica: Ako je f : [a, b] → R diferencijabilna na (a, b) i f ′ (x) = 0, ∀x ∈ [a, b],

tada je f konstantna funkcija, tj. f (x) = C (C = const.)
 3

Košijeva teorema. Neka funkcije f, g : [a, b] → R ispunjavaju uslove:

1) neprekidne su na [a, b],
2) diferencijabilne su na (a, b),
3) g ′ (x) 6= 0, ∀x ∈ (a, b).
Tada postoji tačka c ∈ (a, b) takva da je

f (b) − f (a) f ′ (c)

= ′ .
g(b) − g(a) g (c)

Dokaz: Primetimo da mora da bude g(b) − g(a) 6= 0. Ukoliko bi ovo bilo = 0,

tada bi funkcija g ispunjavala uslove Rolove teoreme pa bi postojala tačka c ∈ (a, b)
takva da je g ′ (c) = 0, što je suprotno pretpostavci 3).
Uvedimo pomoćnu funkciju

f (b) − f (a)
F (x) = f (x) − f (a) − (g(x) − g(a)).
g(b) − g(a)

Funkcija F je neprekidna na [a, b], diferencijabilna na (a, b) i važi F (a) = F (b) = 0.

Prema Rolovoj teoremi, postoji tačka c ∈ (a, b) tako da je F ′ (c) = 0. Kako je

f (b) − f (a)
F ′ (x) = f ′ (x) − g ′ (x) ,
g(b) − g(a)

i na osnovu toga što je F ′ (c) = 0, izračunavamo

f ′ (c) f (b) − f (a)

= .
g (c)
′ g(b) − g(a)

Lopitalova pravila
f (x) f (x)
Prilikom ispitivanja graničnih vrednosti lim i lim , često se javljaju
x→c g(x) x→∞ g(x)
neodredjeni izrazi tipa 00 , ∞
∞
, 0 · ∞, ∞ − ∞, 00 , 1∞ . Lopitalova pravila često se
uspešno koriste za rešavanje ovih problema.
Teorema (Lopitalovo pravilo). Neka su funkcije f, g : (a, b) → R diferenci-
jabilne u svakoj tački intervala (a, b) osim, možda, u tački c ∈ (a, b), i neka su
ispunjeni uslovi:
a) g ′ (x) 6= 0, za svako x ∈ (a, b), x 6= c,
b) limx→c f (x) = limx→c g(x) = 0,
f ′ (x)
c) postoji lim ′ .
x→c g (x)

Tada takodje postoji granična vrednost limx→c fg(x)

(x)
i važi

f (x) f ′ (x)
lim = lim ′ .
x→c g(x) x→c g (x)
4

Lopitalovo pravilo važi i kada uslov b) glasi:

b) limx→c f (x) = limx→c g(x) = ∞.

Primer: Naći granične vrednosti:

ex
a) lim ln x ln(1 − x), b) lim xx , c) lim .
x→1− x→0+ x→∞ (1 − x)2

a) Kako je lim ln x = 0 i lim ln(1 − x) = −∞, sledi da imamo neodredjen

x→1− x→1−
0 ∞
izraz tipa [0 · ∞]. Izvršićemo transformaciju na oblik ili [ ]:
0 ∞
ln(1 − x) f (x)
ln x ln(1 − x) = 1 = .
ln x
g(x)

1 1 1
Odavde je f ′ (x) = − = i g ′ (x) = − pa dobijamo
1−x x−1 x ln2 x
f ′ (x) x ln2 x
=− .
g ′ (x) x−1
Na osnovu toga računamo:

x ln2 x
   
0
lim ln x ln(1 − x) = lim − =
x→1 − x→1 − 1−x 0
(x ln2 x)′ ln2 x + 2 ln x
= − lim = − lim = 0.
x→1− (1 − x)′ x→1− 1

b) Ovo je neodredjen izraz tipa [00 ]. Neka je y = xx . Tada je ln y = ln xx = x ln x.

Potražimo graničnu vrednost
ln x
lim ln y(x) = lim x ln x = [0(−∞)] = lim 1
x→0+ x→0+ x→0+
x
1
(ln x)′ x
= lim 1 = lim 1 = lim+ (−x) = 0.
x→0+ ( )′ x→0+ − 2 x→0
x x
⇒ lim y(x) = lim eln y(x) = elimx→0+ ln y(x) = e0 = 1
x→0+ x→0+
x
⇒ lim x = 1.
x→0+

Tejlorova formula
Neka funkcija f ima neprekidne sve izvode do n-tog reda na intervalu [a, b] i ima
izvod f (n+1) na (a, b). Tada za svako x ∈ [a, b] važi

(x − a)2 ′′ (x − a)n (a)

f (x) = f (a) + (x − a)f ′ (a) + f (a) + · · · + f (a) + Rn (f ).
2! n!
Prvih n+1 sabiraka u gornjoj formuli predstavlja polinom po stepenima (x−a) reda
n koji se zove Tejlorov polinom. Poslednji sabirak Rn (f ) najčešće se izražava u
obliku
(x − a)n+1 (n+1)
Rn (f ) = f (ξ), ξ ∈ (a, x),
(n + 1)!
 5

i zove se Lagranžov ostatak. Pritom je ξ tačka izmedju tačaka a i x.

Tejlorov polinom predstavlja aproksimaciju funkcije f u okolini tačke a pri čemu
je greška jednaka Rn .
Specijalno, ako 0 ∈ [a, b], tada za a = 0 dobijamo Maklorenovu formulu
x2 ′′ xn (0) xn+1 (n+1)
f (x) = f (0) + xf ′ (0) + f (0) + · · · + f (a) + f (ξ).
2! n! (n + 1)!

Primer: Naći Maklorenov polinom stepena n funkcije y = ex i primenom ovog

polinoma odrediti približnu vrednost za e tako da je |Rn | < 0.001.

ISPITIVANJE FUNKCIJA POMOĆU IZVODA

Intervali monotonosti i ekstremne vrednosti

Funkcije mogu imati opšte osobine, koje ih karakterišu u celoj oblasti defin-
isanosti ili u pojedinim intervalima:
- parnost
- periodičnost
- neprekidnost
- diferencijabilnost
- monotonost
- konveksnost
Lokalne osobine funkcija su osobine koje funkcije imaju u pojedinim tačkama
svoje oblasti definisanosti; to su karakteristične tačke funkcija.

MONOTONOST
Definicija. Neka je data funkcija f definisana na skupu A ⊆ R. Ako za svako
x1 , x2 ∈ A, iz uslova x1 < x2 sledi
f (x1 ) < f (x2 ) =⇒ f je rastuća na A
f (x1 ) ≤ f (x2 ) =⇒ f je neopadajuća na A
f (x1 ) > f (x2 ) =⇒ f je opadajuća na A
f (x1 ) ≥ f (x2 ) =⇒ f je nerastuća na A
Za sve funkcije koje ispunjavaju neku od gornjih osobina kažemo da su mono-
tone na A.
Teorema. Neka je f : [a, b] → R neprekidna na [a, b] i diferencijabilna na (a, b).
Tada ako ∀x ∈ (a, b) važi
f ′ (x) > 0 =⇒ f je rastuća na [a, b]
f ′ (x) ≥ 0 =⇒ f je neopadajuća na [a, b]
f ′ (x) < 0 =⇒ f je opadajuća na [a, b]
f ′ (x) ≤ 0 =⇒ f je nerastuća na [a, b]
Zaključak. Da bismo našli intervali monotonosti treba odrediti intervale u
kojima je f ′ (x) > 0 i f ′ (x) < 0.

PRIMER. Odrediti intervale rašćenja i opadanja funkcija:

1
a) f (x) = ex ; b) f (x) = ln(x2 − 1); c) f (x) = x + ; d) f (x) = 1/(x2 + 1).
x−1
6

Ekstremne vrednosti funkcije

Definicija. Neka je f : [a, b] 7→ R. Kaže se da je funkcija f u tački x0 ∈ (a, b) ima

- Maksimum f (x0 ) ako ∃δ > 0 tako da je

∀x ∈ (x0 − δ, x0 + δ) =⇒ f (x) ≤ f (x0 )

- Minimum f (x0 ) ako ∃δ > 0 tako da je

∀x ∈ (x0 − δ, x0 + δ) =⇒ f (x) ≥ f (x0 )

Ako je za argument x0 vrednost f (x0 ) = ymax maksimum funkcije f (tj., f (x0 ) =

ymin minimum funkcije), tada se tačka M (x0 , f (x0 )) zove tačka maksimuma
(tačka minimuma) grafika funkcije y = f (x).
Tačke maksimuma i tačke minimuma zovu se ekstremne vrednosti funkcije.

Teorema. Ako funkcija y = f (x) ima ekstremnu vrednost u tački x0 ∈ (a, b), tada
ili funkcija f u toj tački nije diferencijabilna ili je f ′ (x0 ) = 0.

Dokaz:
Ako funkcija f ima ekstremnu vrednost u x0 ∈ (a, b) tada

∀x ∈ (x0 − δ, x0 + δ) =⇒ (f (x) ≥ f (x0 ) ∨ f (x) ≤ f (x0 ))

Prema tome, f u tački x0 dostiže svoju najveću ili najmanju vrednost na inter-
valu (x0 − δ, x0 + δ).
Ukoliko postoji f ′ (x0 ), tada na osnovu FERMAOVE TEOREME sledi da je
f ′ (x0 ) = 0.
Ukoliko f ′ (x0 ) ne postoji, znači da f nije diferencijabilna u x0 . 

Primer: Kretanje materijalne tačke: s = f (t) put u jedinici vremena.

ds
v= = 0 - brzina je jednaka nuli
dt

POSLEDICA. Uslov f ′ (x0 ) = 0 je potreban ali ne i dovoljan za postojanje

ekstremne vrednosti. Tačke u kojima je f ′ (x) = 0 zovu se stacionarne tačke.

Primer: y = x3 u tački x = 0.
 7

Teorema. Neka je funkcija f : A 7→ R, A ⊆ R, neprekidna u tački x0 i difer-

encijabilna u okolini U (x0 ), osim možda u tački x0 . Ako postoji δ > 0 tako da
važi
a) (∀x ∈ (x0 − δ, x0 ))f ′ (x0 ) > 0 ∧ ∀x ∈ (x0 , x0 + δ)f ′ (x0 ) < 0, tada f ima u x0
maksimum f (x0 );
b) (∀x ∈ (x0 − δ, x0 ))f ′ (x0 ) < 0 ∧ ∀x ∈ (x0 , x0 + δ)f ′ (x0 ) > 0, tada f ima u x0
minimum f (x0 ).
POSLEDICA: Funkcija f : A 7→ R, A ⊆ R, ima ekstremnu vrednost u tački
x0 ∈ A ako u okolini tačke x0 prvi izvod funkcije menja znak.

PRIMER. Naći ekstremne vrednosti funkcije:

a) f (x) = x2 ; b) f (x) = x2/3 .

Dovoljni uslovi za ispitivanje egzistencije ekstremnih vrednosti pomoću drugog

izvoda:

Teorema. Neka funkcija f : A 7→ R, A ⊆ R, ima neprekidan drugi izvod u okolini

tačke x0 ∈ A i neka je f ′ (x0 ) = 0. Tada
- ako je f ′′ (x0 ) > 0, tada f ima minimum u x0 ;
- ako je f ′′ (x0 ) < 0, tada f ima maksimum u x0 .

Teorema. Neka je funkcija f : A 7→ R, A ⊆ R, n puta diferencijabilna u tački

x0 ∈ A i neka je
f ′ (x0 ) = f ′′ (x0 ) = · · · = f (n−1) (x0 ) = 0 ∧ f (n) (x0 ) 6= 0.
Tada, ako je n paran broj f ima u x0 ekstremnu vrednost minimum za f (n) (x0 ) > 0
i maksimum ako je f (n)(x0 ) < 0.
Ako je n neparan broj, tada f nema u x0 ekstremnu vrednost.

PRIMER. Ispitati ekstremne vrednosti funkcija:

a) f (x) = (1 − x)5 , b) f (x) = 1/(x2 + 1),
c) f (x) = x + sin x, x ∈ (π/2, 3π/2)
d) Ispitati da li funkcija f (x) = ex + e−x + 2 cos x ima ekstremnu vrednost u
x = 0.

KONVEKSNOST I PREVOJNE TAČKE

Definicija 1. Neka je data funkcija f : [a, b] 7→ R. Ako je

 
x+y f (x) + f (y)
(∀x, y ∈ [a, b]) f <
2 2

kažemo da je f konveksna (tj., konveksna naniže) na [a, b].

Ako je
 
x+y f (x) + f (y)
(∀x, y ∈ [a, b]) f >
2 2
kažemo da je f konkavna (tj., konveksna naviše) na [a, b].
8

Definicija 2. Neka je f diferencijabilna na intervalu (a, b). Grafik funkcije f je

konveksan (konkavan) na intervalu (a, b) ako za svako c ∈ (a, b) i za svako x ∈
(a, b)\{c} važi f (x) > yt (x) (f (x) < yt (x)), gde je

yt (x) = f (c) + f ′ (c)(x − c)

jednačina tangente na krivu y = f (x) u tački (c, f (c)).

Teorema. Neka funkcija f ima drugi izvod f ′′ na intervalu (a, b). Ako je
a) (∀x ∈ (a, b))f ′′ (x) > 0, tada je f konveksna na (a, b);
b) (∀x ∈ (a, b))f ′′ (x) < 0, tada je f konkavna na (a, b).
Dokaz.
a) Neka su x, y ∈ (a, b) i x < y.
Na osnovu Tejlorovog razvoja u okolini tačke (x + y)/2, sledi
 
     2
x+y x+y ′ x+y 1 x+y
f (x) = f + x− f + x− f ′′ (c1 )
2 2 2 2 2
       2
x+y x+y ′ x+y 1 x+y
f (y) = f + y− f + y− f ′′ (c2 ),
2 2 2 2 2

gde je c1 ∈ (x, x+y x+y

2 ) i c2 ∈ ( 2 , y).
Sabiranjem ovih formula, dobija se
 
x+y 1
f (x) + f (y) = 2f + (y − x)2 (f ′′ (c1 ) + f ′′ (c2 )) .
2 8
Kako je x < y, tj. y − x > 0 i (na osnovu pretpostavke) f ′′ (c1 ) + f ′′ (c2 ) > 0,
dobija se
   
x+y x+y f (x) + f (y)
f (x) + f (y) > 2f =⇒ f < .
2 2 2


Definicija. Neka je f : A 7→ R, A ⊆ R, i neka je f neprekidna funkcija u tački

x0 ∈ A. Ako u x0 funkcija menja konveksnost, tad se tačka (x0 , f (x0 )) zove pre-
vojna tačka grafika funkcije y = f (x).
PRIMER. Ispitati konveksnost funkcije

1 3
f (x) = x + 2x2 − 10x + 2
3

Teorema. Neka je P (x0 , f (x0 )) prevojna tačka grafika funkcije y = f (x). Ako je
f ′′ neprekidna u okolini tačke x0 , tada je f ′′ (x0 ) = 0.
Uslov f ′′ (x0 ) = 0 je potreban ali ne i dovoljan za postojanje prevojne tačke.
 9

Teorema. Neka je funkcija f : A 7→ R, A ⊆ R, neprekidna u tački x0 ∈ A i neka

je f ′′ (x0 ) = 0. Ako u okolini tačke x0 drugi izvod menja znak, tj. ako za δ > 0 važi
(∀x ∈ (x0 − δ, x0 )f ′′ (x) < 0 (ili f ′′ (x) > 0)
i (∀x ∈ (x0 , x0 + δ)f ′′ (x) > 0 (ili f ′′ (x) < 0)
tada je P (x0 , f (x0 )) prevojna tačka grafika funkcije y = f (x).

PRIMER. Naći prevojne tačke funkcije

a) y = 1/x, b) y = 1/(x2 + 1)
c) y = x ln2 x

ANALIZA TOKA I CRTANJE GRAFIKA FUNKCIJE

1. Odredjivanje oblasti definisanosti D(f ) funkcije f . D(f ) je skup svih x ∈ R za
koje izraz y = f (x) ima smisla.
2. Ispitivanje da li je f parna, neparna ili periodična.
Definicija. Realna funkcija f : A 7→ R zove se periodična sa osnovnom periodom
T ∈ R, T > 0, ako je
(∀x ∈ A) f (x + T ) = f (x),
gde je T najmanji pozitivan broj sa tom osobinom.
3. Odredjivanje nula i znaka funkcije f . Nule funkcije su rešenja jednačine f (x) = 0,
tj. tačke preseka grafika sa x−osom. Odredjivanje znaka funkcije je nalaženje
intervala u kojima je f pozitivna ili negativna.
4. Odredjivanje asimptota funkcije.
5. Odredjivanje intervala monotonosti i ekstremnih vrednosti.
6. Odredjivanje intervala konveksnosti i prevojnih tačaka.
7. Crtanje grafika funkcije.

PRIMER. Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije

f (x) = x2/3 e−x

Rešenje: 1) D = R
2) f (−x) 6= f (x) i f (−x) 6= −f (x) ⇒ nije ni parna ni neparna.
3) f (x) = 0 za x2/3 e−x = 0 ⇒ x = 0
Osim toga, f (x) ≥ 0 (∀x ∈ D)
4) Funkcija ima horizontalnu asimptotu jer je lim f (x) = 0.
x→+∞

2 e−x 2/3 −x e−x (2 − 3x)

5) y ′ = √ − x e = √ , x ∈ R \ {0}
3 3x 33x
⇒ y ′ > 0 za x ∈ (0, 2/3) ⇒ y rastuća
y ′ < 0 za x ∈ (−∞, 0) ∪ (2/3, +∞) ⇒ y opada
Tmin (0, 0), Tmax(2/3, y(2/3))
′′ e−x (9x2 − 12x − 2)
6) y = √3
9 x4
10

-2 -1 1 2 3 4 5

Grafik funkcije f (x) = x2/3 e−x

Primer: Ispitati tok i nacrtati grafik sledećih funkcija:

(x − 1)3 x(x + 1) 6
a) f (x) = 2
, b) f (x) = 2 , c) f (x) = x − 2 − ,
(x + 1) x +1 x−1
√
x−2 x 1−x
d) f (x) = √ , e) f (x) = 2 , f) f (x) = ln
x2 + 2 ln x x+5