SERIJA VELIKIH ANTROPOLOSKIH DELA MIRCA ELUJADE JOGA BESMRTNOST I SLOBODA a preveo sa francuskog i predgovor napisaa Zoran Zec Urednict IVAN CoLovIC BEOGRADSKI IZDAVACKO.GRAFICKI ZAVOD VIDOSAV STEVANOVIC 8sNaslov originata Mireca Eliade LE YOGA — Immortlits ot liberté w Payot, Paris, 1972 chor iustraciia ‘ZORAN ZEC ZORAN ZEC IVAN COLOVIE Lekior OLIVERA MARKOVIC Dizain IVAN MESNER Likownt urednike PERA STANISAVLJEV-BURA JOGA { ELIADEOVA KNJIGA 0 J0Gr Ako je joga rraksa @ ne doktrina, ako ta praksa izmige racionalvon apis a mona Ronacna serha stale eva do- tmena 1 domatoia Koneepuanih odredenja — hakvog onda lina smisla pisatlo foe!) 1 posebnor u ema je smiseo Els ‘eos pai @ fa? |" U pokuseiu odgovora na ta dva pitanja precisiraimo da { tradidiiom osvettent Rorpus Joge poseduje vo) Pisant deo. Postoje slgsion's spish 0 fog, @'u njlma t noke sdefintcljec jose: Posledamo Ti poblite te spise, sudecem da sue ont ia Blo nedishuraione Prirode: namenjent su glamor upuce ri a sce eo, mannoichnckt prelate defi ie koje tu nalasimo tna jedan te potpunost exoterean Rerakters Ono malo, ne wwek koherentnilateorijskihe Stark Koje nalacimo' nekim spisima ‘ove traditje, lav yom st mane ii vite neracvifene pozojmice fe net drugth uhovath sistema, merosito.stmihye, UU poredentu sa budt “idekom ili vedanta sistentima, jogasistem’ dluje krapnje re ddimentarno i ektektiene, Ta nepristapaenost 1 Sturost tradicionalnth spisa o ost ras ne reba da cudi. Ona je logitna postedica prirode samog predmeta:'—sloga se” spoznaje jogome" ate nan 1. fom ‘hina svakako najpoznati komentar jednog od najpriznatyih Joutsuetin spise — Patanfdatijevih Yogassri. Joga se, dale, hneuet fz naa. Od male Korist bice mar te retke nde ‘ize Ste th ako retko, ipak motemo nact w nekim od ovth Spica. U dejinesjama kao Sto", na primer, Patanjdaijeva, se se kate da je sjoga w obustavtjanju obria svt ii T Wyle, Yora thay, M1, 6 2 Watanjdaliy Yoresira, I 2: yoqascitetradhahYpasne dai, Kate slog Je samidhin? lov, kojina 6 yoga tu definise nist Wied jas of samog predmeta SiGfniies, To niposto me snati das one wopite nekorine Zaone koje je util} uspeo da pris ovine Hkustvima, one Si seona korisna uputsig.Imajuc sh stalno a mt, fon ‘eco ntkada lavas samadhi’ preducimat jgistisho istratt unjesclj mu nede bil drug do ona} kojtse hij ia te, Eanenpucine eracto ecoterie formate: citavraiairodh Le Sivicom na tijem se potetku nalaze prot krathotrjnt ro dort. u najnite oblike Samadhita, kroz sve dublje fe ek iit aredrdanat og c"Eonnen st do sae iia kop se shog svoje Takiuctost!w pogled svakog aket ‘tewtainog Sedréaja nativa nirviaipo, snesklopifene, okom paktane, merazdoojene. Tu ce mu se tek, tom tebko deste vom ncoptaivont sanju, Jasno {na jer? matin akezatt obusuadjenose (anata 9 kor je mogao da ones it sual ma osnovu Poverptatjeve delinteje xbefincfee su tu samo 118 Be'naknadno, 1 nfo} prepocnae 1 potvrdio ono Sto mi 82 inte jet Elljade' svoju Kniign, pak, ne namenivie upucenina 1 ve sta. Niko Ro ita ‘vat Rovionn pie mete, a. bostivajom étenjem, prodrettw stenfe samadhijo, pa, sami Finan jue bud da sim fe pce snare ddinienciiu 1 paradotsalne dinamiky sees, Eliade mine Pre ‘enduje na to da svojom studijom tkoge wiodi tou, Uagred fri reeno, jon taka Iuctanom ona: kaka Jo Eade, ratkorajei neposadnt kontakt sa Sogom sto Ga fe (mao i inten aivamima, bio je dovolior da pak postane sve Stan dnensije Koj he poseduje (ea rain od ek drgth ‘apadihistrativaga kof sna primer, samédhbrkall-se Fpnorekim snom)? Veran sapadna} akademsko} srader, El art 2 ety ge et rt Soe pear lade elcid Fae SER reins pcr act cee | BG MEY Reon Paar e aoe See remy maar atis Saaey Serta cat i, oe ahaa ae SPR alee pam nt aoe ele Merges ssc A Ejay So jal meds 6 jade i pristupe #ilateo jogi kao «profesor. Vostalom, éovek Koga naiva svojim guruome bio fe, takode, slavnt profesor tniversieta — 8. Dasgupta. Vee i sami naslov poglavtja govore nam 0 prirodi Elia. deovor, pristupa: Elvjade je prvensiveno isoricar. Kako god ‘da jo 1 suSintecotertéan ~ fenomen joge tma svojt star ‘ raznim oblicima pojavtjuje sew raznim vremenima, na raz tim geografskim podrucjime, srSt utiea) i Biva ovina ped Lin, Kolko god da fe nasiajan t tiveo na margin’ drut, fom je ipak { druttvens uslovliae ¢drustvenoatleajan: «ras hint podruejima huleame itorije, on je ostavio | ostaylja svoj Irae. ao ce potusalt da fenomen Jone osvett sa svih strana, Jako e pokitat, narotito u poznijim delima, da Konstiuise itary jedi fenomenclogija svetog tako ce potusal da sro. om hermeneuttkom prodre 1 susie proutavanth hiro foe hempeneusitons prone Ut sult, pwowsesend, MisrOfa Iorako) morflei Wao tw alah du domena, ae Se ova} pristup mote se uspehom primentt, £ owde on 30 tnison dire evpi is éinjenice da fe 1 sam’ predmet tokom remona raseja i definite, tc da je njegovo poimanje ola ano dijahrontenim pregledoms njegovilfacaT-pored toga 83 Istorfskt prisuep, Kade fe ret 0 fedno}, 2a istoriju, take ne ahaa} civiizncst kao sto je indiske, mallast na éesto ne Savladive prepreke, ako w slucaju takvit fenomena kao Ste Je jog ge eno mana shiva unt, pe estou Inmogo objektiviiranju podlofuih trogen, bahay pristup ne Giairaje musno sustiou sourd —~ on ipak indireking doprinost hnjenom alee racimmevanju. 0 rodenju joge, o dokiomentima Peragovima koje 0 nfonol ‘stort posedujema, 9 mnogin eta ama i pravcima njenog razvoja, © njenim raciciim vbrako- ima ulogama sto je mata susretina sa brdmanizmom, udicniom, tantrzmor, allensjom.. <0 Roniroversama koje sei lone pore ormiani ‘ion samy Skog videnja joge # mogucim.poredenjima jose sa drain duhownin pravetma —o svemss tome Elijadcovs studifa as Iterpuo f taino obavestava, anollko iscrpno t anoliko taeno Kolko ponirskt pokusait to wopSte mogu. Na tom pla Ett. jadeov oprinos fe neosporan, Znuino manje mesta, alt ne i vasnosti, sausima jeden rugi, mnogo diskutabiti, natin Kojim ee Ebjade pokasat “a Siiuira smisao ovog fenomena. Na samon pocetkn nige ‘Panui rsemeseen porta sdrarna Himalals ef parosio, eat imate Sour ates eae,