Povratak na poNJetak

;#03/*,
3&;*.&"
3"%07"

%WBEFTFU
QSWJ
NFıVOBSPEOJ
LPOHSFT
P
QSPDFTOPK
JOEVTUSJKJ

130$&4*/(

%WBEFTFU
QFUP
TBWFUPWBOKF
TB
NFıVOBSPEOJN
VčFÝČFN

;"7"3*7"/+&

%WBEFTFU
QFUP
TBWFUPWBOKF
TB
NFıVOBSPEOJN
VčFÝČFN

*#3

4VCPUJDB
o
KVO


*[EBWBčJ

4BWF[
NBÝJOTLJI
J
FMFLUSPUFIOJčLJI

JOäFOKFSB
J
UFIOJčBSB
4SCJKF
4.&*54


4FLDJKB
[B
QSPDFTOV
UFIOJLV

,OF[B
.JMPÝB
B**


#FPHSBE

%SVÝUWP
[B
VOBQSFıJWBOKF


[BWBSJWBOKB
V
4SCJKJ
%6;4


(SčJČB
.JMFOLB



#FPHSBE

4SQTLP
ESVÝUWP
[B
JTQJUJWBOKF


CF[
SB[BSBOKB
4%*#3


(SčJČB
.JMFOLB



#FPHSBE

(MBWOJ
VSFEOJL

*MJKB
,PWBčFWJČ
EJQM
JOä

+VOB

HPE

6SFıJWBčLJ
PECPS

%S
4SCJTMBW
(FOJČ
EJQM
JOä

7FODJTMBW
(SBCVMPW
EJQM
JOä

3BEPMKVC
%PÝJČ
EJQM
JOä

,PNQKVUFSTLB


QSJQSFNB

v,WBSUFU
7i
#FPHSBE

ÀUBNQB

v1BSBHPOi
#FPHSBE

5JSBä


QSJNFSBLB

.JOJTUBSTUWP
OBVLF
3FQVCMJLF
4SCJKF

GJOBOTJKTLJ
KF
QPNPHMP
PSHBOJ[PWBOKF

TLVQB
v;BWBSJWBOKF
i
 Povratak na sadržaj

ODIT PNEUMATSKIH SISTEMA – PRVI KORAK KA

POVEANJU ENERGETSKE EFIKASNOSTI

Ivana Ignjatovi, i Dragan Šešlija, Univerzitet u Novom Sadu,

Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Zoran Golubovi, Univerzitet u Beogradu, Mašinski fakultet, Beograd
Miodrag Stojiljkovi, Univerzitet u Nišu, Mašinski fakultet, Niš

Odit pneumatskih sistema podrazumeva detaljni pregled (odit) i analizu sistema za

proizvodnju, pripremu i distribuciju vazduha pod pritiskom. Tako se dolazi do podataka o
uslovima u kojima sistem radi, od mesta proizvodnje do mesta potrošnje vazduha pod
pritiskom, i performansama sistema. Cilj odita je formiranje strunog mišljenja o realnom
stanju sistema, na osnovu kojeg se potom utvruju metode koje mogu obezbediti poveanje
energetske efikasnosti sistema.
Poveanje energetske efikasnosti jedna je od osnovnih svrha primene odita. Osim toga,
odit pneumatskih sistema je osnova za dalji rad na poveanju energetske efikasnosti i time
dovodi i do poveanja produktivnosti procesa proizvodnje, poboljšanja kvaliteta proizvodnje,
smanjenja škarta, poveanja pouzdanosti sistema i opreme i smanjenja troškova održavanja.
U radu je prikazan znaaj odita sa stanovišta energetske efikasnosti i efekata koje odit
ima na poveanje energetske efikasnosti pneumatskih sistema.
Kljune rei:
odit; pneumatski sistem; energetska efikasnost

AUDIT OF PNEUMATIC SYSTEMS – THE FIRST STEP TOWARDS

INCREASING ENERGY EFFICIENCY

An audit of pneumatic systems comprises a detailed examination and analysis of the

system for compressed air production, preparation and distribution. Thus, it is possible to
obtain information about the system’s performance and working conditions, from the
compressed air production point to the point of its consumption. The main purpose of the
audit is to form expert opinion about the real conditions of the pneumatic system. Based on
these data, it is possible to define methods that could increase energy efficiency of the system.
One of the basic goals of the audit is to increase energy efficiency. Moreover, the audit
of pneumatic systems is the basis for further activities aimed at energy efficiency increase and
thereby it leads to productivity increase, production quality improvement, reduction of
rejects, increase of the system’s reliability and reduction of maintenance costs.
Importance of audits from the aspect of energy efficiency is shown along with the audit
effects on the increase of the pneumatic system’s energy efficiency.
Key words:
audit; pneumatic system; energy efficiency

1. UVOD

Odit, u opštem smislu, predstavlja procenu stanja nekog sistema, procesa, projekta ili
proizvoda. Odit pneumatskih sistema ili vakuum aplikacija podrazumeva nekoliko elemenata
koji moraju biti ukljueni u evaluaciju bilo kog sistema. Kompletan odit obuhvata pregled i
analizu sistema za proizvodnju i pripremu vazduha pod pritiskom, distribuciju vazduha i
krajnjih potrošaa vazduha pod pritiskom. Najkrae se može rei da odit predstavlja pregled
naina primene vazduha pod pritiskom (kako, zašto i gde se koristi vazduh pod pritiskom) u
preduzeu.
 Povratak na sadržaj

Cilj odita predstavlja formiranje strunog mišljenja o realnom stanju pneumatskog

sistema. Na osnovu rezultata odita, odnosno izveštaja odita, utvruju se metode koje mogu
obezbediti bolje funkcionisanje i poveanje energetske efikasnosti pneumatskog sistema. Iz
tog razloga neophodno je oditorima (licima koji sprovode odit) staviti na raspolaganje sve
potrebne podloge i pružiti sve neophodne informacije za obavljanje odita i izradu izveštaja.
Jedna od najznaajnijih uloga odita u sistemu vazduha pod pritiskom je utvrivanje
metoda pomou kojih e se obezbediti smanjenje troškova energije. Pregledom sistema
vazduha pod pritiskom treba obuhvatiti sve komponente u pneumatskom sistemu, odnosno,
potrebno je definisati njihove funkcije u svakom podsistemu, poev od podsistema
proizvodnje, distribucije, pa do podsistema potrošaa vazduha pod pritiskom.
Potrebno je, za svakog krajnjeg potrošaa, ispitati aplikaciju, potreban protok, potreban
pritisak, potreban kvalitet vazduha pod pritiskom i alternativnu metodu kojom se mogu
postii isti rezultati sa manje utrošene energije. Sledei korak je usklaivanje proizvodnje
vazduha pod pritiskom sa stvarnom potrebom vazduha pod pritiskom koristei odgovarajuu
upravljaku strategiju.
Vazduh pod pritiskom je veoma skup medijum za prenos energije. Jasno je da je oblast
sistema vazduha pod pritiskom u kojoj se mogu ostvariti znaajne uštede široka. Veoma je
važno ukazati na znaaj odita pneumatskih sistema i uticaj odita na poveanje energetske
efikasnosti pneumatskih sistema.

2. SPROVOENJE ODITA SISTEMA VAZDUHA POD PRITISKOM

Iako danas postoji znaajna svest o znaaju poveanja energetske efikasnosti, potrebno je i u
budunosti ukazivati na važnost upravljanja i smanjenja troškova energije, i na naješe
probleme koji se javljaju u realnim situacijama i mogue naine za njihovo rešavanje.
Odit podrazumeva snimanje stanja pneumatskog sistema kada je pod optereenjem i
kada postoji potražnja vazduha pod pritiskom.
Osim što se posmatra tok vazduha pod pritiskom, od kompresora do mesta potrošnje,
prilikom sprovoenja odita, pneumatski sistem se posmatra i u obrnutom smeru, od mesta
potrošnje do mesta kompresije vazduha. Sa analitikog stanovišta, veoma je važno razumeti
kako „potrošaka strana“ utie na ono što se dešava ili što bi trebalo da se dešava na mestu
gde se vrši poizvodnja vazduha pod pritiskom. Sveobuhvatan odit pneumatskog sistema
ukljuuje ispitivanje i mesta u sistemu na kojima se proizvodi i na kojima se troši vazduh pod
pritiskom, kao i njihovu meusobnu povezanost. Cilj je determinisanje trenutnog stepena
iskorišenja sistema i odreivanje mesta u sistemu na kojima se mogu uiniti poboljšanja.
Prilikom sprovoenja odita vrši se analiza:
1. sistema za proizvodnju i distribuciju vazduha pod pritiskom,
2. potreba sistema za vazduhom pod pritiskom,
3. potrošnje energije i ukupnih troškova,
4. fabrikih procesa,
5. curenja i veštake potražnje.
Sprovoenje odita zapoinje prikupljanjem podataka o osnovnim karakteristikama
sistema. Uzimaju se u obzir svi aspekti upotrebe pneumatskog sistema, ukljuujui
kompresorsku stanicu, cevovod i rezervoare, potrebnu koliinu vazduha, kao i sve potrošae u
sistemu. Potom sledi merenje i beleženje vrednosti pritiska i protoka vazduha u cevima,
detekcija curenja vazduha upotrebom ultrazvunog detektora i merenje angažovane snage u
kompresorima. Podaci dobijeni iz obavljenih oitavanja u sistemu podrazumevaju detaljniju
procenu dinamike sistema i rezultujuih problema. Vrši se analiza procedura održavanja i
obuke zaposlenih na tim procesima. Cilj je usklaivanje proizvodnje i potrošnje vazduha pod
 Povratak na sadržaj

pritiskom kako bi se dobila optimalna efikasnost (ušteda energije) i pouzdanost i kako svrha
zbog koje je sistem napravljen ne bi bila narušena. Poslednja faza predstavlja postavljanje
referentnih vrednosti prema kojima se porede rezultati predloženih promena i podnosi se
opširni izveštaj o svim rezultatima i preporukama. Kvalitet i korist od odita je u direktnoj vezi
sa oekivanim poboljšanjem i naknadnim troškovima.

2.1 Odit tim

Najlakši, ali ujedno i najskuplji nain za sprovoenje odita pneumatskog sistema jeste
unajmljivanje nezavisnih eksperata ili oditorskih kua koji bi izvršili odit sistema. Tim
iskusnih eksperata za vazduh pod pritiskom može posetiti fabriku, provesti dane merei
performanse sistema i ispitujui sistem i sastaviti listu stvari u sistemu koje su pogrešne ili
potencijalni uzronici problema.
Postoje mnogi pojedinci i specijalizovane firme koje nude svoje usluge u ovoj
problematici, ali kvalitet i sveobuhvatnost odita može vrlo da varira. Nezavisni oditori bi
trebali da daju nepristrasne i neutralne preporuke i ne bi trebali da u predloženim
poboljšanjima navode niti preporuuju bilo kog proizvoaa opreme.
Prilikom odabira tima koji e sprovesti odit treba biti veoma pažljiv, jer od pravilnog
izbora oditora zavisi i kvalitet odita. Za sprovoenje odita, firme se mogu obratiti:
1. Proizvoaima pneumatskih komponenti. Mnogi proizvoai pneumatske opreme
obuavaju sopstvene timove za sprovoenje odita. Meutim, mogui su sluajevi da su timovi
familijarni sa sopstvenom opremom, dok sa opremom svojih konkurenata nisu upoznati u
zadovoljavajuoj meri.
2. Dilerima i distributerima pneumatske opreme. Distibuterske kue, osim što vrše prodaju
opreme, esto nude i usluge sprovoenja odita. I u ovim sluajevima se dešava da su oditori
upoznati samo sa opremom iju distribuciju vrše, tako da sposobnosti ovakvih oditorskih
grupa zavisi od sluaja do sluaja, odnosno od tipa opreme na koju nailaze.
3. Specijalizovanim kompanijama. Ove kompanije poseduju široka znanja iz oblasti
pneumatike i nude veliki broj usluga, meu kojima je i sprovoenje odita sistema.
4. Univerzitetskim studentima. Praksa angažovanja studenata sree se naješe u Americi i
razvijenim evropskim državama. Studenti su predvoeni svojim mentorima u sprovoenju
odita i to obino predstavlja deo njihovog praktinog usavršavanja. Opasnost pri ovakvom
sprovoenju odita je neiskustvo i nedovoljno poznavanje industrije, tako da može doi do
grešaka.
5. Nezavisnim ekspertima, poznavaocima pneumatske opreme. Eksperti specijalizovani za
sprovoenje odita osloboeni su pritiska proizvoaa i distributera pneumatkse opreme, a
ipak održavaju jako dobre odnose sa njima, i izuzetni su poznavaoci opreme dostupne na
tržištu [1].
Pre odita oditor bi trebao firmi kojoj se odit nudi da obezbedi sledee informacije:
1. reference o pojedinanim operacijama koje e se sprovoditi,
2. potvrdu od strane odit tima da je u mogunosti da realizuje projekat.
Nakon sprovedenog odita, oditor bi trebao da formira odit izveštaje, ime bi se
obezbedile informacije koje su relevantne i tehniki potkrepljene.
 Povratak na sadržaj

2.2 Svrha i korist od odita sistema vazduha pod pritiskom

Poveanje energetske efikasnosti jedna je od osnovnih svrha primene odita, iako su troškovi
energije samo vrh ledenog brega. Osim težnje da se smanje troškovi energije, naješe dobiti
koje se ostvaruju primenom odita sistema vazduha pod pritiskom su:
1. poveanje produktivnosti procesa proizvodnje,
2. poboljšanje kvaliteta proizvodnje,
3. smanjenje škarta,
4. poveanje pouzdanosti sistema i opreme,
5. smanjenje troškova održavanja.

3. MERE ZA POBOLJŠANJE EFIKASNOSTI

Nakon sprovedenog odita pneumatskog sistema, oditori sainjavaju listu mera koje je
potrebno sprovesti kako bi se efikasnost rada pneumatskog sistema podigla na viši nivo. Te
mere se naješe odnose na [2, 3]:
1. Saniranje curenja.
Studije ukazuju na to da se oko 30% do 35% proizvedenog vazduha pod pritiskom
izgubi na curenja, kako je prikazano na slici 1. Curenje vazduha pod pritiskom indirektno
dovodi do dodatnih troškova na razliite naine. Variranje u pritisku može dovesti do
neefikasnog rada pneumatske opreme i potencijalno do zastoja u proizvodnom procesu. Može
doi do skraenja životnog veka opreme (ime se poveavaju investicioni troškovi) i
uestalijih postupaka održavanja.

Slika 1. Potrošnja proizvedenog vazduha

pod pritiskom

Slika 2. Uticaj veliine rupe curenja na

godišnje troškove

Mesta curenja mogu biti brojna, mada se curenja vazduha pod pritiskom naješe
javljaju kod manuelnih odvajaa kondenzata (kada se drenažni odvodi ostave otvoreni), creva,
cevi i spojeva creva, regulatora pritiska, itd. ak i najmanji i neprimetni otvori mogu da
izazovu znaajne dugorone troškove. Na slici 2 su prikazani troškovi pri razliitim
veliinama otvora i pri pritisku od 7 bar. Identifikovanjem curenja i otklanjanjem mesta
curenja ne samo što se može smanjiti potrebna energija za pokretanje kompresora, nego se
može se uštedeti nabavna cena kompresora [4].
Aktivnost koju fabrika samostalno može preduzeti je program kratkoronih inspekcija.
Svaki sektor fabrike potrebno je pregledati jednom u etiri meseca, kako bi se identifikovala i
popravila sva mogua curenja. Inspekciju je mogue sprovesti osluškivanjem pneumatskih
 Povratak na sadržaj

instalacija i komponenti ili primenom ultrazvunog detektora curenja, za vreme i nakon

proizvodnje. Izveštaj treba da sadrži sve nalaze, korektivne mere i konane rezultate. Program
smanjenja curenja mora biti upotpunjen unapreenjem upravljanja i upravljanjem kompesora,
u smislu da se omogui da se kompresori ugase kada se smanji zahtev za vazduhom pod
pritiskom.
2. Sniženje radnih pritisaka.
Viši pritisci poveavaju curenje, a samim tim i troškove. Obino se vrši povišenje
radnog pritiska u pokušaju da se nadoknadi pad kapaciteta. Efekat koji se ovde javlja je
sasvim suprotan željenom. Usled višeg pritiska, vea su i curenja, a neregularni potrošai
troše više vazduha, a time i više energije. Na svaki 1 bar povišenja pritiska dolazi do
poveanja troškova elektrine energije potrebne za kompresiju vazduha od 5%.
3. Dvostruka provera zahteva.
Ukoliko se dozvoli potrošaima da samostalno utvruju koliinu svojih potreba za
vazduhom pod pritiskom, taj sistem nikad nee raditi efikasno, jer e se svi voditi time da
mogu da dobiju pritisak u koliini koju požele i kad god požele. Fabrike moraju da se
fokusiraju na snabdevanje vazduha pod pritiskom u potrebnim koliinama. Vei protok
vazduha i viši pritisak predstavljaju vee troškove. Karakteristina situacija u kojoj je mogue
otkloniti ovaj problem je kada postoji jedan ili mali broj potrošaa kojima je potreban viši
pritisak. Tada se predlaže da se postavi sekundarna, manja, jedinica visokog pritiska ili
odgovarajui pojaiva (pneumatic booster), umesto da ceo sistem vazduha pod pritiskom
fabrike radi na višem pritisku.
U sledeem primeru se jasno ilustruje prednost predloženog pristupa. U jednom oditu
koji je sproveden, fabrika je mogla da radi sa vazduhom od 6 bar, ali ceo sistem vazduha pod
pritiskom bio je podešen na 8 bar, zbog mlinova koji se upotrebljavaju na odreenim
operacijama i koji imaju udeo od 20% u ukupnim potrebema za vazduhom pod pritiskom.
Testiranja su ukazala da je stvarni ulazni pritisak na tehnološkim sistemima bio redukovan na
3 bar. Drugim reima, konstantno je dolazilo do gubitka pritiska od 5 bar od take
proizvodnje vazduha pod pritiskom do mesta potrošnje. Dalji testovi su ukazali da je
optimalni ulazni pritisak za potrebe posebnih alata 3,5 baa tako da je glavni pritisak snižen na
4 bar. Snižavanjem pritisaka na niže vrednosti i ugradnjom regulatora pritiska i
brzorastavljujuih prikljuaka, proizvodnja je poveana za 30%, a ukupni zahtevi za
vazduhom pod pritiskom pali su sa 2700 na 2400 m3/h. Troškovi investicije iznosili su 955 €,
a ostvarena je godišnja ušteda elektrine energije, koja je iznosila 12000 €.
4. Zamena “T” ravi.
Najjednostavnije izmene u sistemu vazduha pod pritiskom koje se mogu sprovesti su
zamene “T” ravi usmerenim ugaonim lukovima. Skretanje toka vazduha pod pritiskom od
90º prouzrokuje pad pritiska 2-4 bara. Ovaj gubitak pritiska može da košta i do 8500 €
godišnje po svakoj “T” ravi.
Na slici 3 predstavljeno je spajanje vodova vazduha pod pritiskom koja dolaze od dva
kompresora pomou „T“ ravi i ugaonih lukova. U sluaju primene „T“ ravi prilikom sudara
struja iz dva voda dolazi do smanjenja pritiska u odnosu na pritisak koji vlada u pojedinanim
vodovima pre spajanja, usled skretanja vazduha pod uglom od 90º. Zamenom „T“ ravi
usmerenim ugaonim lukovima obezbeuje se skretanje vazduha pod blažim uglom i održanje
istog nivoa pritiska koji vlada i pre spajanja vodova.
 Povratak na sadržaj

Slika 3. Prikaz zamene „T“ ravi ugaonim lukovima

5. Pregled cevovoda.
Uvijena creva, stare cevi, neadekvatna veliina prenika cevovoda esto dovode do
pada pritiska. Cevovodi predstavljaju glavnu stavku koju treba razmotriti, pogotovo ako se
radi o starim cevovodima ili o pogonu koji je u meuvremenu proširen. eline cevi
vremenom raju, pritom se ra i opiljci nose zajedno sa vazduhom pod pritiskom i talože na
razliitim mestima u sistemu. Ovo ne samo što umanjuje kvalitet vazduha pod pritiskom, ve
smanjuje unutrašnji prenik cevovoda i stvara smetnje pri protoku vazduha, što prouzrokuje
pad pritiska. Merenjem pada pritiska na delovima cevovoda mogue je locirati kritina mesta
na cevovodu.
Za izgradnju cevovoda preporuuju se plastine, bakarne ili aluminijumske cevi, ijom
ugradnjom se obezbeuje novana ušteda, a ujedno se dobijaju i dobre karakteristike
cevovoda.
6. Odstranjivanje komponenata koje nisu više u upotrebi.
Zapušeni filteri, zaboravljeni odvodi kondenzata, manometri i zanemareni separatori
mogu prouzrokovati znaajne padove pritiska i negativno uticati na kapacitet i pouzdanost
pneumatskog sistema, kao i prouzrokovati probleme sa kvalitetom vazduha. Potrebno je
identifikovati opremu koja nije više u upotrebi i ukloniti je sa sistema snabdevanja vazduha
pod pritiskom.
7. Provera veliine rezervoara.
U praksi je dokazano da sistemi vazduha pod pritiskom sa rezervoarom izmeu
potrošaa i procesa proizvodnje vazduha rade bolje. Nedovoljno veliki rezervoari su
uobiajen problem. Prilikom odreivanja veliine rezervoara preporuuje se primena poznatih
inženjerskih metoda za odreivanje veliine rezervoara. Osim što stabilizuju pulsiranja u
protoku i pritisku dolazeeg vazduha pod pritiskom, rezervoari predstavljaju i prvu fazu
separacije vlage, koja omoguava održanje kvaliteta vazduha pod pritiskom.
8. Eliminisanje neadekvatne upotrebe vazduha pod pritiskom.
Neadekvatna upotreba vazduha pod pritiskom i upotreba vazduha u pogrešne svrhe troši
dosta energije. Naješe situacije u kojima se vazduh pod pritiskom neadekvatno koristi su
ureaji za hlaenje, pneumatski motori i dizalice, išenje ostale opreme vazduhom pod
pritiskom ili oduvavanje prašine, tako da u tim sluajevima treba koristiti ekonominija
rešenja.
Primer neodgovarajue primene vazduha pod pritiskom prikazan je na slici 4 na kojoj je
predstavljen proces oduvavanja nepoželjnih estica (šestice prašine, ostataka bršna, itd.) sa
površine hleba primenom mlaznica. Korišenje vazduha pod pritiskom tako što se crevo
otvori i vazduh koristi umesto metle za išenje ili kao ventilator može da uskrati kritinim
potrošaima neophodnu energiju.
Poveanje efikasnosti u ovoj aplikaciji se može ostvariti na tri naina:
1. smanjenjem visine mlaznica u odnosu na površinu hleba,
2. iskljuivanjem mlaznica kada na pokretnoj traci nema hleba,
 Povratak na sadržaj

3. ugradnjom namenskih mlaznica koje troše znatno manje vazduha pod pritiskom.

Slika 4. Oduvavanje estica sa površine hleba

9. Razmatranje efektivnosti membranskih pumpi.

Membranske pumpe koje rade na vazduh pod pritiskom tolerišu agresivne uslove rada
veoma dobro i mogu raditi bez zauljenja, tako da se one rado ugrauju u procese. Meutim,
esto ne predstavljaju najbolje rešenje.
Membranske pumpe na strujni pogon su uglavnom dostupne i mogu raditi isto tako
dobro. Ukoliko pumpe koje rade na vazduh moraju biti korišene, mora se razmotriti
dodavanje regulatora koji e gasiti pumpe kada nisu potrebne. Pumpe troše najviše vazduha
kada rade u praznom hodu. Takoe, treba proveriti da li pumpa radi na najnižem moguem
pritisku, dok se pritisak može poveati kada je to potrebno.
10. Održavanje sistema.
Da bi pneumatski sistem radio efikasno, neophodno je obezbeivati vazduh pod
pritiskom odgovarajueg kvaliteta, odnosno, potreban je ist i suv vazduh. To zahteva
primenu naknadnih hladanjaka, separatora, filtera i sušaa. Uvoenjem dodatnih komponenti
u pneumatski sistem, javljaju se i dodatni zahtevi za održavanjem. Neadekvatni postupci
održavanja mogu prouzrokovati curenje ulja i prisustvo ostalih zagaivaa u sistem vazduha
pod pritiskom. Osnovne preporuke koje se daju u vezi ove problematike su zamena
separatora, filtera i ostalih komponenti u optimalnom roku, ne ekajui da doe do zaprljanja i
zapušenja [2].
11. Ispuštanje kondenzata.
Kondenzat u vazduhu pod pritiskom može agresivno da deluje na komponente
pneumatskog sistema i na taj nain da izazove njihova ošteenja. Taj kondenzat takoe ulazi i
u struju vazduha pod pritiskom, ime utie negativno na kvalitet vazduha i može dovesti do
smanjenja efekata sistema. Neophodno je redovno ispuštati kondenzat sa mesta gde se on
sakuplja i gde postoje ugraeni odvajai kondenzata. Preporuuje se ugradnja
automatizovanih odvoda kondenzata na svim mestima izdvajanja kondenzata, kao što su
kompresori, separatori, sušai, filteri, itd.

5. ZAKLJUAK

U radu je ukazano na znaaj postupka sprovoenja odita, kao i efekte do kojih odit može da
dovede nakon sprovoenja i primene preporuka oditora u firmi. Date su preporuke kojih bi se
 Povratak na sadržaj

trebalo pridržavati prilikom izbora odit tima i navedeni su sluajevi na koje treba obratiti
pažnju.
Prepreke koje se esto susreu u firmama su da su merenja i ispitivanja koja mogu
doprineti poveanju energetske efikasnosti u znaajnoj meri povezana sa organizacionim i
upravljakim faktorima u firmi, a ne samo sa korisnicima vazduha pod pritiskom. Jedan od
ciljeva kojem takoe treba težiti je predstavljanje i ukazivanje menadžmentu firme (kako
izvršnom, tako i upravljakom) na neophodnost donošenja odluka koje bi obezbedile uslove
za sprovoenje programa energetske efikasnosti.
U firmama koje dobro poznaju sopstvene pneumatske sisteme, a ujedno poseduju i
široko znanje o pneumatskim sistemima uopšte, preporuuje se samostalno sprovoenje
aktivnosti odita. To je mogue sprovesti angažovanjem sopstvene funkcije održavanja.
Otkrivanjem i eliminisanjem odreenih problema u proizvodnom pogonu, znaajno se mogu
smanjiti troškovi sprovoenja odita, jer e vreme koje oditori provode u firmi znatno skratiti.
Lista tih aktivnosti dobijena je na osnovu ispitivanja o tome koji su naješi problemi koji se
susreu u praksi, a koje je sprovedeno meu proizvoaima pneumatske opreme i firmama
koje se bave održavanjem pneumatskih sistema.
Može se preporuiti vezano za proces sprovoenja odita kao prvog koraka ka poveanju
energetske efikasnosti, da se sprovede benmarking (benchmarking), odnosno uporeivanje
rezultata odita meu firmama koje poseduju pneumatske sisteme slinih dimenzija. Poreenje
sa slinim sistemima bi moglo pomoi firmama da steknu uvid u svoju efikasnost unutar
grupacije proizvodnih sistema kojoj pripadaju.

LITERATURA

[1] Air Power USA, Inc., The Many Faces of a Compressed Air Audit, Industrial Energy
Technology Conference, Maj 2006.
[2] Merritt R., The top 10 targets of a compressed air audit, Plant Services Magazine, Mart
2007. (http://www.plantservices.com/articles/2005/475.html?page=1)
[3] Sheaffer A., Air audit: Before you call for help ..., Plant Services Magazine, Februar
2008. (http://www.plantservices.com/articles/2008/022.html?page=1)
[4] British Compressed Air Society, Energy efficient compressed air systems – Good Practice
Guide, British Compressed Air Society, Avgust 2006.