OBRNUTA

MOLITVA
Robert D. Vilend

www.najvaznijevesti.com

Naslov originala:
The BacKward Prayer
Autor:
Robert J. Wieland
Prevod sa engleskog:
Mirjana eri
Izdava:
Eden kua knjige, Novi Sad, 2015
tampa:
Apollo Graphic Production, Bgd; tira 50 primeraka
Dizajn korice:
Goran Vidas gvidaszg@hotmail.com

Elektronska verzija broure Obrnuta molitva besplatno je dostupna na Internetu, za linu upotrebu.
Ukoliko elite da kupite ovu brouru u tampanom
obliku, moete je naruiti na:
www.eden.rs; (+381) 062/200-046
dobravest@yahoo.com; (+381) 064/40-29-428

Obrnuta Molitva
Ostaete skoro bez daha kad budete shvatili ta
ona znai! Evo jedne molitve koja predstavlja potpuni
preokret u odnosu na molitve kojima se obino molimo.
Umesto da uenike prikae u njihovom uobiajenom stavu kada od Gospoda trae da im neto da,
apostol Jovan neoekivano slika prizor kako oni mole
Gospoda da i sam neto primi. Voda bi moda i krenula uzbrdo, pomiljate u sebi, kada bi obrnuta molitva poput ove potekla iz usta obinih ljudi kakvi smo
vi i ja: U meuvremenu su ga uenici molili govorei:
Ravi [uitelju]! jedi (Jovan 4,31 arni).
Skoro sve molbe koje Gospod dobija u svom centru za komunikacije predstavljaju sutu suprotnost:
Uitelju, daj nam neto da jedemo! Ljudski rod
smatra da je Bog veliki Boi-Bata, i oekuje da Boi
bude svakoga dana. Hvala Ti, Gospode, za ono to si
mi dao jue. Za danas mi je potrebno ovo ili ono. I jo
jednom Ti hvala to me ima na umu! Amin.
Kad nauimo da proirimo svoje horizonte i molimo se za nekog drugog, Bog mora da je ushien. Sreom, takve molitve se zaista upuuju molitve da se
neko drugi izlei, neko drugi nahrani, ak i molitve za
celi svet. Gospod Isus nauio nas je da se molimo za
druge, i te molitve su dobre; ljudi koji su u stanju da se
3

mole za druge duhovno rastu. Jedno dete ini izvanredan napredak kad trai igraku da bi je dalo svom
bratu, sestri ili susedovom detetu.
Meutim, odve esto, ak i kada traimo neto
za svoje blinje, mi ipak ne naputamo mnogo svoj
krug egoizma. Ako naa molitva nije usredsreena na
prvo lice jednine, onda je bar usmerena na prvo lice
mnoine, a svako od nas zna da e tako i na njega doi
red. Mi, ljudska bia, slino kunim ljubimcima u vreme hranjenja, oseamo svoju zavisnost od Gospodara
domainstva. Prilikom molitve, svi se zajedno poreamo du ograde gledajui u pravcu velike kue, gladni jo nekog dara. Za nas je prava srea to se Gospod
nalazi na drugom kraju linije, da bi nam milostivo i
radosno darovao na svakodnevni hleb.
Ali, ako od Gospoda ne traimo neto za sebe i
druge, za ta onda moemo da se molimo? Obrnuta
molitva njegovih uenika otvara nam itav jedan novi
svet u pogledu razumevanja tog predmeta.

Ravi [Uitelju]! Jedi!

Uitelj retko uje molbu kakva je ova molitvu u
obrnutom smeru: Uitelju, [Ti] jedi, zato to oseamo da si Ti gladan. Ti si dugo i naporno putovao, a toplo je i drumovi su pranjavi. uj, bili smo u prodavnicama u gradu i kupili hleba, butera, mleka, suvog
groa, smokava, badema sve za ukusnu gozbu na
4

putu. Uitelju, mi mislimo na Tebe, i razumemo kako

se Ti osea. Znamo da nije ba zabavno biti umoran i
gladan. Uitelju, jedi!
Retko koje dete pomilja da svojim dobroiniteljima neto podari. Dete moda moe dati kredit Boi-Bati za njegove boine poklone, ali teko da e
pomisliti da samom Boi-Bati neto treba. Punaak,
veseo Boi-Bata sa svojom fabrikom igraaka na severnom polu kako njemu mogu biti potrebni igrake ili hrana? I kakvu bi on potrebu mogao jo imati?
Nama je skoro podjednako teko da zamislimo
da Gospodu Isusu neto treba. Budui da je On bezgranino bogat, ko bi od nas mogao da da neto to
Mu je potrebno, sem ako ne rezonujemo kao deca u
boinim oglasima koja ostavljaju Boi Bati sendvi
i flau mineralne vode da se potkrepi kad sie kroz
odak? Mi dajemo svoje male desetke i darove, ali ko
bi ozbiljan pomislio da se Gospod moe obogatiti tim
sitnicama? Mi moda oekujemo momentalan osmeh
kao znak snishodljivog odobravanja, posle ega On
prolazi u beskrajnom obilju, sveznajui, svemoan, sa
mnotvom revnosnih anela oko sebe kao sekretarima ili pomonicima, koji oekuju Njegov poziv. ak
ni Krez1 ne bi mogao dodati Bojem blagu ak ni neto teine pera.
1 Krez (lat. Croesus) je bio poslednji kralj antike Lidije. Zbog
njegovog izuzetnog velikog bogatstva i dan danas u velikom broju
jezika postoji izreka Bogat kao Krez.

Ali, evo Bojeg Sina kako ljudski siromaan sedi

kraj Jakovljevog izvora. On ne glumi e; On je stvarno edan. Da li mora da ostane edan? Moe li stvarno oseati e kao to je mi oseamo? Ako je tako,
zato ne bi dodirom svog prsta pretvorio stari izvor u
ureaj sa rashlaenom vodom? Ako zaista osea glad,
zato se ne obrati kamenu i pretvori ga u zlatno smeu
veknu svee ispeenog hleba? Sila da to uini bila je u
Njegovoj vlasti.
U vreme pre Modela A, Henri Ford povezao je
jednom prilikom grupu svojih bogatih prijatelja da se
proetaju po okolini. Kao jedan od najbogatijih ljudi
na svetu, Ford je mogao da pozove vozae i itavu kolonu svojih Linkoln limuzina. Umesto toga, zbog neke
svoje udi, Henri je uzeo Model T.
I kako se to esto deava kupcima njegovih automobila, jogunasta mala maina pokvarila se na putu.
Neopremljen da je sam popravi, uveni proizvoa
automobila morao je da se osloni na usluge seoskog
mehaniara. Odluan da ne kapitulira pred svojim gostima spremnim na alu, stari Henri odoleo je iskuenju da zatrai zatvorene Linkoln automobile da izbave grupu njegovih prijatelja. Suoio se sa problemom
kvara kao to bi to morao svaki voza, i ekao da mu
mehaniar popravi kola.
Njegovi gosti uivali su u prizoru kako najpoznatiji svetski proizvoa automobila glumi obinog
nepoznatog oveka pred seoskim mehaniarem, koji
6

nita nije posumnjao. Dobro mu naplatite, podsticao ga je jedan od putnika, on je bogat!

Pa zato onda ne vozi neka dobra kola? upitao
je zbunjeni mehaniar.

Hristos je mogao da pozove anele

Kad je bio gladan i edan, Isus je mogao da pozove
sve aneoske vojske da Mu priteknu u pomo kad god
bi to poeleo. Kada Ga je, nekoliko godina kasnije, svetina sa isukanim maevima i batinama vodila prema
Kajafinoj kui, On je pomenuo svojim uenicima anele sa misijom spasavanja, spremne da Mu pomognu
im bi On samo pritisnuo svetlosni signal Pomo i
usmerio ga ka nebu: Ili misli da ne mogu da zamolim
svoga Oca, pa e mi odmah poslati vie od dvanaest
legija anela? (Matej 26,53 arni). Nije li dobro to
mi nismo u stanju da sebe podvrgnemo takvom jednom iskuenju? Mi bismo dobro uposlili anele da nas
izvlae iz svih moguih proba i potekoa, ba kao to
je narodna mata nekada davno zamiljala vile koje su
prelazile nemogua rastojanja radi privilegovanih ljudi.
ovek se pita da li je anelima bilo drago kad
su posmatrali Stvoritelja sveta kako sedi kraj izvora
u Samariji, ekajui da se neko pojavi i ponudi Mu
da pije. Da li je Gospodar neba i Zemlje morao tu da
sedi po vrelom danu, bespomoan kao i svaki drugi
hodoasnik?
7

Da, morao je. Pravila borbe sa sotonom iziskuju

da On odloi svoja boanska preimustva. On odluuje da ne uini nita natprirodno, ak i kad bi umirao
od gladi. On odbija da pozove nebesku komandu i
zatrai itav niz aneoskih limuzina da Ga izbave. On
mora da se suoi sa ivotnim problemima tano onako kako i mi to moramo. Otac Ga poverava gostoljubivosti ljudskog roda, i ako Ga oni iznevere, morae
da propadne kao bilo ko drugi. Kada Ga ljudi na kraju
razapinju, On umire na licu mesta.

Hristos je postao jedan od nas

Beskonani Sin Boji podvrgnuo se naoj ljudskoj bespomonosti. Bio je to prilian rizik koji je
Otac preuzeo kada je poslao svog Sina da bude gost
meu grenim oveanstvom. Da li je pogreno postupio?
Sreom, ne. Nai uenici heroji i ostali ljudi dobro su se starali o Njemu, pa su Ga ak podsticali da
jede. Vrlo je verovatno da je i ena Samarjanka bila
jedna od njih. Moete li zamisliti kako se ona morala
oseati kasnije te veeri kad se Isus kao gost pojavio u
njenom selu?
Oh, Uitelju, upravo sam se setila bio si edan!
A ja potpuno zaboravila. Moe li mi oprostiti? A ta
je s rukom? Jesi li uopte neto pojeo u toku celog
dana? Sada u ti spremiti valjanu veeru!
8

Zar ne bi svaka ena dobrog srca reagovala na isti

nain?
Ne samo jednom, ve verovatno mnogo puta,
uenici su se molili takvom, obrnutom molitvom:
Uitelju, [Ti] jedi. Ti se odmori malo. Ti idi u krevet.
Mi jo neemo lei pa emo oprati sudove i ve. Ti
uzmi odmor. Ti obuci tu novu odeu koja ti je potrebna. Verovatno su im se, dok su iveli s Njim tri i po
godine, ukazale mnoge prilike da misle o Njegovim
potrebama. itamo i o drutvenim skupovima kada
su pripremani rukovi Njemu u ast, u domovima gde
je On uvek bio dobrodoao kao gost. Ko god je gajio
jednostavno ljudsko saoseanje, a sreo Ga je na Njegovoj ovozemaljskoj stazi, ubrzo je naao naina da
Mu se moli tom obrnutom molitvom.
No, mi ne bi trebalo toliko da se bavimo priama
iz starine. Sretnimo se s Njim danas i sagledajmo Ga
onakvim kakav je On ustvari. Tada e nam se nae detinje molitve usredsreene na nae ja uiniti uasno
zastarele.

Bog je imao poverenja u nas

Obrnuta molitva uenika, Uitelju, [Ti] jedi,
omoguuje nam letimian uvid u jo neobinije molitve koje e potei iz ljudskih srca. Kada sam rekao
da je Otac poverio svog Sina gostoljubivosti ljudskog
roda, rekao sam neto vrlo ozbiljno. To zapravo zna9

i da je Otac doveo sebe do uverenja da e naa pala

ljudska priroda izbei uobiajenu samoivost i odgovoriti na potrebe Njegovog Sina.
Upravo to lei u osnovi ove obrnute molitve koju
su izgovorili uenici. To to je Bog poslao svog Sina
na ovaj svet pretpostavlja pre svega obrnuto poverenje s Boje strane. Mi obino razmiljamo o veri
kao o neemu to ovek mora da ima i primenjuje. Mi
imamo veru u Boga jer je On dostojan poverenja. (U
izvesnoj meri i mi imamo veru jedan u drugog.) Ali,
kakve li zapanjujue misli da je Bog imao poverenja u
oveka, inae nam nikada ne bi poslao svog Sina. Ta
Boja vera u oveka ispoljila se jo pre postanja sveta,
kad su se Otac i Sin sloili da podnesu beskrajnu rtvu
za oveka ukoliko se dogodi da ovek padne.
Kad Jovan kae: ...Imamo mi ljubav k njemu, jer
on najpre pokaza ljubav k nama (1. Jovanova 4,19),
isto je tako mogao da doda: Mi verujemo u Njega
zato to je On najpre verovao u nas. Pavle je imao na
umu istu misao kada kae: A ta ako neki nisu verovali? Da li e njihovo neverovanje [doslovno, njihova
ne-vera] obesnaiti Boju vernost? (Rimljanima 3,3
engleski prevod). U originalnom grkom tekstu tu
postoji prekrasna igra rei: Hoe li ovekova ne-vera
ponititi Boju veru?
Ko bi od nas mogao do te mere da se pouzda
u obraenog lopova da u njegove ruke stavi sve to
poseduje, do poslednje pare, i da oekuje da e mu
10

ovaj to sauvati? Da li biste se toliko mogli pouzdati

u ljudsku prirodu? Kada biste pokuali da objavljujete
jevanelje grupi kidnapera, da li biste im mogli poveriti, staviti u njihovo naruje svog novoroenog sina
ili ker dok ste vi na nekom duem putovanju u prekomorskim zemljama? To donekle ilustruje ono to je
Bog uinio!
Pogledajte Bebu u vitlejemskoj talici. Veina ljudi u gradu dobro je spavala te noi, ne brinui da li
je On preiveo ili ne. Bio je to dosta grub nain da
jedna beba otpone svoj ivot. No, bilo je i takvih koji
su brinuli i time dokazivali da Bog nije pogreio kada
je svog dragocenog Sina poverio ljudskoj gostoljubivosti. Premda su Ga ljudska bia na kraju odbacila i
razapela, du cele Njegove ivotne staze pojavljivali su
se oni ija se ljubaznost ogledala u staranju za potrebe
Bojeg Sina. Lepa je slika videti Ga kao bebu u naruju nene, ljudske majke koja voli, i srdane prijatelje
kako se stiu oko njega tokom svih dana provedenih
na ovoj Zemlji sve do kraja.

Hristocentrine molitve danas?

Dobro, rei ete, a ta je s nama danas? Da li
hoete da kaete da i mi moemo prevazii kompleks
ljubimca koji se pojavljuje u vreme hranjenja?
Ja nemam naina da saznam ta je u vaem srcu,
sem ukoliko se ne zagledam u svoje sopstveno. Ako
11

od sada pa nadalje uveliko promaim cilj, jednostavno

me otpiite kao najgoreg grenika o kome ste ikada
uli i uzmite da itate neku drugu knjigu. Ali, moram priznati da je veina mojih molitava uistinu bila
usredsreena na mene samog. Ono to me je dralo u
mom hrianskom hodu obino je bila zabrinutost za
sopstveno spasenje. Ono to me je podsticalo da svetkujem Subotu, dajem desetak, napustim zadovoljstva
ovog sveta, uglavnom je bila moja oajnika potreba
za venom sigurnou. Ja sam bio gladan. Moja dua
bila je odve sitna da uzvienije misli i osea kako bi
mogla da se moli: Uitelju, [Ti] jedi! Iz dana u dan
molitva je glasila: Uitelju, Ja sam gladan!
Moda poinjete da nasluujete da vi i ja imamo
neeg zajednikog. Moda bih mogao pretpostaviti da
se upravo obraam svom blinjem koji je grenik kao
i ja. Ako je tako, suoimo se sa injenicom da ta pobuda naime, slediti Hrista da bismo spasili sopstvenu
kou ili stekli sigurnost, dobili nagradu ili izbegli kaznu nije dovoljno jaka da savlada stvarno iskuenje
kad se ono pojavi. Taj motiv nee opstati iako moe da
nas osposobi da ostanemo u crkvi izvestan broj godina. Nai prijatelji moda ak govore o nama: Ako iko
doe u nebo, taj-i-taj e sigurno doi.
Meutim, prevideli smo jednu strateku injenicu: Onaj koji ispoveda Hrista iz takvih pobuda imae
jednoga dana i svoju cenu kad to bude prodavao. Iako
nekolicina moda i due istraje od drugih, oekujui
12

da im se ponudi via cena, neprijatelj dobro zna kako

da nas dovede u takvu situaciju da se ponuda konano
popne do nae cene.
Za neke ta cena moe biti patetino niska samo
jednolika iskuenja svakodnevnog ivljenja. Za druge je to moda obuzetost novcem, lagodnost luksuza,
uzbuenje zbog prestia. Za neke ljude to moe biti
nedozvoljeni seks. Oekivanja vezana za sadanji trenutak mogu priguiti signal nebeske emisije, pa misao
o oekivanoj nagradi na nebu ili stranoj kazni u paklu postepeno blede. Ako su oba signala na istoj talasnoj duini upuenosti na sebe, da li je onda udno
to pouda odnosi prevagu nad onim drugim? Oba su
usmerena na egocentrini pleksus. Na ovom podruju
iskuenja, religija usredsreena na sebe jaka je koliko
i zamak od peska pod udarom ogromnih penuavih
morskih talasa. Takva vera uvek je bila beskorisna.
Ali testovi u prolosti nisu uvek bili dovoljno strogi
da to pokau. Jedan novozavetni pisac skovao je briljantan izraz da opie nitavnost vere usredsreene
na sebe. On je to nazvao biti pod zakonom. Da je
Pavle bio karikaturista, moda bi hrianina koji je
usredsreen na sebe, motivisan strahom i pokuava
da zaradi nagradu, naslikao pritisnutog dinovskim
kamenom sa naznakom zakon. Jo jedan nain da se
to izrazi bio bi da je on pod starim zavetom. Milioni
iskrenih, ozbiljnih hriana danas treba da se oslobode statusa pod zakonom, to znai sluenja Bogu ili
13

iz straha od paklenog ognja ili u oekivanju nagrade.

To je zaludan nain ivota. To je komino, ali i toliko
tragino da se ne moemo smejati (iako nam se sotona verovatno smeje, oekujui da emo na kraju prei
na njegovu stranu).

Sebina vera ne moe da opstane

U ovim poslednjim danima svaka sebina vera
ide ka gotovo neodoljivoj probi. Za mnoge, sem ukoliko sada ne sagledaju istinu, to e znaiti konani
poraz. Prema naem povrnom prosuivanju, samoiva vera moda je bila dovoljno dobra za nae pretke,
kao to kae jedna duhovna crnaka pesma: Daj mi
religiju iz starih vremena; ona je dovoljno dobra za
mene. Ali ona nikada nee izdrati probu konane
krize, sem ako se ne proisti od troske usredsreenosti na sebe.
To iskuenje za koje knjiga Otkrivenja kae da
e doi na sve koji ive na Zemlji, ispitae duu svakog oveka i njegove/njene skrivene slabosti. (Ozbiljna proba zvana ig zveri pominje se u Otkrivenju
13,16-18). Milioni koji bi danas bili okirani predlogom da prodaju svoju duu vetom Hristovom neprijatelju, pojma nemaju ta bi uinili kada bi se ponuda
dovoljno povisila. Ta proba e proizvesti strah koji
potpuno obuzme duu, strah bez presedana u ljudskom iskustvu. Uznemirenost i zebnja izazvani milio14

nima neprospavanih noi ispunjenih brigom bie pretoeni u taj konani sotonin pokuaj da porazi Boje
sledbenike strahom. To konano mamljenje pozivanjem u sigurnost koristie itavu skalu ljudske podlonosti iskuenju. To je kao da se Petar uvek iznova
podvrgava iskuenju da se odrekne Hrista. Bilo da
sotoni prodajemo svoju duu sada za beznaajno nisku ponudu iskuenja senzualnosti, ili se drimo malo
due i prodajemo po najvioj ceni sotoninog konano
usavrenog, vrhunskog iskuenja na kraju krajeva tu
i nema razlike. Sem ukoliko ne doive osloboenje,
svi oni koji se zadovoljavaju da ostanu pod zakonom
konano e se odrei Hrista i izdati Ga.
Neko e moda rei: Sada se oseam prilino
izgubljenim! Priznajem da sam okrenut sebi i da se
moje molitve okreu oko mene i mog malog kruga.
Ne mogu ni da poreknem da sam u ovoj religiji uveliko zbog toga to se nadam da u od toga neto dobiti.
Ali ta mi drugo i preostaje da inim?

Potrebno nam je da vidimo

Pre svega, pre no to razgovaramo o tome da bilo
ta uradimo, postoji neto to treba da vidimo. I kad
to vidimo, i ukoliko smo poteni u srcu, sasvim je sigurno da e se ceo taj patetini problem ivota usredsreenog na sebe promeniti zahvaljujui verovanju u
ono to smo videli.
15

ta je to to valja videti?
Sina Bojeg razapetog na krstu.
Ali, kako mi vidimo?
Filmom se to ne moe prikazati. Da se tamo nalazila TV ekipa snimajui itavu scenu ba kako se
dogodila, ak nas ni trodimenzionalni film u boji
najvie mogue rezolucije ne bi mogao osposobiti da
to zaista vidimo. Mnogi od nas tromo bi mljackali
kokice za vreme televizijske emisije, a kada bi se ona
zavrila, kliknuli bi daljinskim upravljaem i preli
na drugi kanal. U stvari, ljudi koji su stvarno videli
ta se dogaalo na Golgoti nisu bili obraeni time to
su samo netremice gledali u krst. Da je posmatranje
fizikog dogaaja bilo neophodno za nae obraenje,
imali bismo izgovor da se alimo na Boga to nam nije
prikazao film o prizoru raspea, ili to ga nije pustio
svakome od nas da ga pojedinano pogleda.
Zato nije za nas sauvao film, kako bi ga spremno uvrstio u program svetskih TV stanica kad televizija bude pronaena?
Vienje razapetog Hrista predstavlja neto mnogo uzvienije od onoga to bi grupa kamermana ikada mogla da uhvati. Iako je jedanaest uenika videlo
sopstvenim oima ono to se dogodilo, ovek koji
tamo nije bio prisutan najbolje je to shvatio. On je to
video u fokusu (usredsreeno). Dopustiemo sebi
da gledamo njegovim oima: Jer Hristova ljubav nas
obuzima kad smo doli do ovoga zakljuka: ako je je16

dan sam umro za sve, to znai da su svi umrli. A on

je umro za sve zato da oni koji ive, vie ne ive radi
sebe, nego radi onoga koji je za njih umro i vaskrsnut
bio. (2. Korinanima 5,14.15 kombinovani prevod
arni-Bakoti)

Jednaina koja je uzdrmala svet

Taj ovek video je neto revolucionarnije od Ajntajnove E = MC2 ili njegove teorije relativiteta. Iz te
naunikove, naoko bezazlene, male jednaine proizala je sila nuklearne fisije. Ali, iz Pavlove jednostavne jednaine potekla je jo vea sila moralna sila
koja je preokrenula drevni svet a preokrenue i va
ivot. U stvari, ukoliko ne elite da se tako neto desi,
bolje bi bilo da dalje i ne itate.
Ova jednaina deluje umirujue u svojoj jednostavnosti: Ako je Jedan umro za sve isto je to i
rei: Da On nije umro za sve, svi bi sada bili mrtvi.
Drugaije reeno, Jedan je umro za sve jednako je
mi svi zasluujemo smrt. ivot kojim ivimo nije
na. Rentgenski prodorno, Pavle je video razapete vas
i mene dok je posmatrao razapetog Hrista.
Implikacije postaju zapanjujue. To to smo ukljueni u jednainu zacelo znai da mi nemamo nieg to
bismo mogli zaista nazvati svojim sopstvenim. Ono
to Pavle kae zapravo znai ovo: da Hristos nije umro
za nas, mi bismo u ovom trenutku bili u svojim grobo17

vima. Uz malo razmiljanja, biva oigledno da to nije

pobona sentimentalnost, ve hladna injenica.
Vratimo se 2000 godina unazad. Osmotrite pokvarenost koja je uniavala svet toga doba. Mi mislimo da u naem dananjem svetu vlada prilino loe
stanje, ali usled beznadenosti i izopaenosti starog
sveta ljudski rod je brzo tonuo u jamu ovozemaljske
zagaenosti, koja bi, da nije bila kontrolisana, unitila
ljudski ivot kakav znamo. Nadahnuta analiza uticaja paganskog Rima na svet glasi: Izjee svu zemlju
i pogaziti i satrti (Danilo 7,23). Hristos je zaista uinio neto da spase drevni svet od propasti. Njegovi
principi poeli su tiho da deluju u Rimskoj imperiji u
cilju obnove duevnog zdravlja i samokontrole. Iako
je Njegova mlada Crkva bila estoko progonjena, isceljujue sile koje je On doneo poele su da proimaju
drutvo. Hristos uistinu obasja ivot i neraspadljivost
jevaneljem (2. Timotiju 1,10). To je ono to Golgota
stvarno znai.

Koliko je ono to imate zbilja vae?

Razmislite sada o sopstvenom ivotu. Budite
dovoljno poteni i pronicljivi da biste svaku dobru
stvar u svom ivotu mogli da sledite unazad do njenog izvora. Sin nekog milionera nasledi bogatstvo, ali
ima oseaj, uvia da ga je pre nasledio nego zaradio.
Ali, pretpostavite da ovek ima razum i sposobnost
18

da zaradi bogatstvo zar on nije isto tako nasledio i

tu sposobnost? Konano, postoji mala razlika izmeu naslediti gotovo bogatstvo i naslediti sposobnost
i okolnosti da se ono zaradi. Jevanelje jednostavno
kae za oba ova sluaja: bogatstvo nije stvarno vae.
To je velianstveno. Kad govorim o sebi, ja nesvesno prisvajam ono to je Njegovo vlasnitvo. Ovo telo
koje nazivam svojim sopstvenim, ovaj moj mozak,
moja linost nita nije zbilja moje.
Uzmite, na primer, moje obrazovanje ili moj karakter. Pri prvoj pomisli, mogao bih pretpostaviti da
je to neto to niko ne moe uzeti od mene, i da to
mora zaista biti moje u pravom smislu rei. Zar nisam radio da to steknem? Meutim, opet greim. Sve
sam to nauio od svog okruenja, a moje okruenje
bilo je obogaeno prisustvom Isusa Hrista koji je delovao preko svih svojih orua to su blagosiljali moj
um i moju duu. I to sve vreme, od prenatalnih uticaja
koji deluju na genetsko naslee do porodinog vaspitanja, uticaja drutva, kole i svih zamislivih aspekata
ljudskog ivota. Sveti Duh je u svetu i proizvodi stalnu
napetost i sukob sa uticajima zla. Svako orue, svako
sredstvo kojim je moj ivot bio blagosloven sve je
steeno Hristovim krstom.
Poto je to tako, poto sam sagledao jednainu
krsta, kako mogu smatrati svojim bilo ta to prolazi
kroz moje ruke? Da li ja stvarno imam prava na neto
vie nego to mrtvo telo moe da zgrabi?
19

Reeno nam je da jedna desetina novca koji moemo da zaradimo pripada Bogu, a devet desetina
nama da s tim raspolaemo kako nam se svia. Jednaina pak pojanjava da je to pogreno miljenje.
Desetak je simbol priznanja da sve to imam pripada
Hristu, i da samo Njegova ljubav moe diktirati nain
upotrebe devet desetina na koje sam ja, u neznanju,
polagao pravo kao na vlastitu svojinu.

Koliko mi zasluujemo?
Jo jedna naivna misao koju sam gajio takoe isezava: Ja zasluujem da se provedem. Ima vie zadovoljstva u hodanju sa Hristom nego to mi svojim nedovoljnim kapacitetima moemo da primimo u sebe. A
provod poistoveen sa sebinim zadovoljstvom samo
je gorki talog. Mnogi dobri, iskreni ljudi jo ne mogu da
uoe razliku. ak i oni koji su vaspitavani kao hriani
nisu u stanju da to razlikuju, sem u svetlosti krsta.
Ako Jedan za sve umre, tada oni koji ive ne
[bi trebalo da] ive vie sebi, nego onome koji za njih
umre. U toj svetlosti, puka je fantazija kad ovek zamilja da zasluuje sebino zadovoljstvo. Da li se arolija takve fantazije moe prekinuti?
Da, ukoliko se Pavlova re trebalo, kad on kae
da oni ne bi trebalo ... da ive sebi, ne shvati pogreno. Ovde nije u pitanju neka bolna obaveza, zadihanost u nastojanju da se uini neto muno i te20

gobno. Jedan za sve umre... da oni koji ive nee, da,

ne mogu vie da ive sebi. Krst je zauvek presudio
sebinosti koja je na problem, i tako skinuo sa nas
ini. Sada preko antene dolazi jai signal, dok se slabi
signal usmerenosti ka sebi potpuno gubi.
Ono to dalekovidi apostol zapravo kae jeste
da vi uviate kako je nemogue nastaviti sa ivotom
usredsreenim na sebe poto ste videli krst. Svako
ko je video jednainu jednostavno ne moe da ostane mlak, polovian hrianin.

Sila krsta
Slediti naeg Gospoda, dakle, ne znai vie prisiljavati sebe da pokuamo da inimo ono to je pravo,
kanjavajui sebe, terajui sebe protiv svoje volje
da inimo ono to ne elimo da inimo, kako bismo
zadobili nebo ili izbegli da budemo izgubljeni. Jednaina krsta dolazi nam sa ugraenim paketom sile:
Ljubav Hristova nagoni [motivie] nas (2. Korinanima 5,14).
Nikoga ko je video razapetog Hrista i veruje u
ono to je video, ne mogu ponovo uznemiravati ona
nejasna oseanja grie savesti i mrnje prema sebi
zato to ini ono za ta zna da ne bi trebalo da ini.
Ono zanovetajue treba da, poput niskih oblaka koji
bacaju mranu senku na duu, biva uklonjeno. Iako je
moda pogreno rei da e postati lako initi ono to
21

je pravo (hodanje sa Hristom nikada nije to i kretanje nizbrdo), ipak je tano da Hristova ljubav, ako je
ovek vidi i veruje u nju, predstavlja pogonsku snagu
koja nas pokree ka visinama. Prepreke koje iskuenje
podie bivaju spljotene usled delovanja sile te nove
prinude. Odluke koje su nam bile uasno mune postaju jednostavne kad imamo na umu Pavlovu jednainu: Neko je umro za mene, inae ne bih bio ovde u
ovom trenutku. Kako moj ivot moe pripadati meni?
Hristova ljubav me je kupila. Kako bih uopte mogao
da Mu se ne predam?
To to je proteklo 2000 godina od Pavlovog doba
ne umanjuje silu jednaine. Nijedno od primaljivih
iskuenja s kojima se danas suoavamo ne moe nita
protiv nje. ak i kad bi avo imao jo jednu hiljadu
godina da smisli lukavija iskuenja kako bi nas uhvatio u zamku, ova jednostavna istina koju vidimo
na Golgoti ponitie ih, jer time prekidamo zaarani
krug usredsreenosti na sebe.
Eto kako krst pomera fokus (usredsreenost) naeg gledanja na stvari. U stvari, poinjemo da vidimo
tek kad savladamo kompleks sebinosti. Mi moemo
poeti da gledamo na stvari Hristovim oima. Mi bivamo osposobljeni da zapazimo neto to je inae nemogue videti. A to je ovo:
On danas ima potrebu veu od onih u bilo koje
vreme u prolosti otkada nam Ga je Otac poverio.
Isus je jo uvek gladan; a glad koju On osea jeste ne22

zadovoljena, neuzvraena ljubav enika, gladnog da

Mu Njegova Nevesta pokloni svesrdnu, celovitu ljubav. Mi bivamo osposobljeni da shvatimo da upravo
On zasluuje nagradu, a ne mi! On zasluuje odgovor
ljudskog srca, na trud due svoje srca koje Mu se
jo nije potinilo.

Jednostavna pria o ljubavi

Ono to je vekovima zbunjivalo teologe svodi se
na jednostavne inioce jedne dirljive prie o ljubavi.
Ako moete dovoljno da se uivite u neku ljubavnu
priu i poistovetite se sa razoaranim nadama onoga koji istinski voli, dobiete ulogu u ovoj najveoj
ljubavnoj prii svih vekova. Koliko duboko mukarac moe da voli enu? A Hristos milion puta dublje
ljubi crkvu. Moda nikada ranije niste o tome mislili
na takav nain, ali Re kae: Bie dvoje jedno telo.
I apostol odmah dodaje, da ne bismo pogreno razumeli: Tajna je ovo velika; a ja govorim za Hrista i za
crkvu (Efescima 5,25.31.32).
Moda se pitate: Gde se ja tu uklapam? Ukoliko verujete u Hrista, vi ste deo neveste. Da Hristos
ne bi ostao zauvek gladan, mora doi vreme kada e
moi da se kae: Doe Jagnjetova svadba i ena njegova pripremi se (Otkrivenje 19,7 arni).
Jedan moj prijatelj koraao je tamo-amo peronom eleznike stanice u Noksvilu, Tenesi, oekuju23

i dolazak Lete, svoje verenice iz Miigena. Njihovo

venanje trebalo je da se odri te veeri. I enik je toliko bio eljan svoje neveste da je stigao dva sata pre
dolaska voza.
Kad je voz konano doao, Edvard je uznemireno
posmatrao sve dok se i poslednji putnik nije iskrcao.
Lete nije bilo meu njima.
Sakrivi se nestano u vozu, ona je posmatrala
kako njegov izraz lica postaje bolno nesrean, poput
oblaka koji kvare proleno jutro. Konano, nije mogla
vie da izdri. Izjurivi iz voza, bacila mu se u naruje.
Kad je re o buduoj nevesti, Hristos trpi neopisivo razoarenje zbog nae ljudske ravnodunosti. Da li
se skrivamo od Njega, izazivajui u Njemu tugu i razoaranje? Da li uvek mora biti tako? Gde je odgovor
naeg srca koji bi bio vredan Njegove ljubavi?
Zar ne bi bilo krajnje svirepo od nas da Ga i dalje
drimo na odstojanju, ostavljajui Ga da eka, nezadovoljen, gladan u boanskom smislu?
ta moemo da Mu kaemo? Postoji li neka re
razumevanja i zahvalnosti?
Uitelju, ...!

24

ELITE DA JO VIE
NAUITE O OVOJ DOBROJ VESTI?
BLIZINA VAEG SPASITELJA
Jeste li umorni od oseaja krivice?
Oseate li se odbaenim i nepotrebnim? Evo jedne izuzetno DOBRE
VESTI. Hristos je preuzeo inicijativu
da vas povede putem ka srei ovde i
sada, a dalje ka nebu i venom ivotu.

ENA KOJA JE
REKLA DA BOGU
Tokom mnogih vekova, razvilo se
mnotvo mitova o Mariji, majci Isusovoj. Nastala od materijala namenjenog hrianima evangelistikog
usmerenja, ova broura predstavlja
pokuaj odvajanja neistine od fascinantnih istina koje nam Pismo otkriva o ovoj divnoj eni.
Bolje razumevanje Marije moe nam pomoi da bolje
razumemo i njenog Sina.

RE KOJA JE
PREOKRENULA SVET
Kako je jedna jedina re mogla da
milione preobrazi u ljude spremne
da umru za svoja ubeenja, a ostale
milione u njihove progonitelje edne
krvi?
Kakva se sila krije u toj novoj i udnoj rei?
KAKO SPASITI BRAK
Kako iveti s loim branim partnerom. Bog ima lekovite Dobre vesti
koje e doneti blagosloveno olakanje u svaki nesrean dom, i dodatno
ohrabrenje za sve one koji su sreni
u svom braku. Lek je u onom to verujemo, a ne u onom to inimo!

DOBRA VEST U MALO REI

Broura nam otkriva kako ljudi i
ene mogu da kroz Jevanelje pronau zadovoljavajue odgovore na
svoje probleme. Mera vere enja
za Bogom usaena je u svakom
ljudskom srcu. Bog svakako zna
kako e odgovoriti na ovu enju.

Preporuujemo i sledee knjige:

DOBRA VEST JE BOLJA NEGO
TO MISLITE, Robert J. Wieland
Milioni ljudi veruju loim vestima.
Evaneoska poruka je tako dobra
vest, da je to ponekad teko i poverovati. Boja milost je...beskrajno
bolja nego to ste mislili. Prvi put
odtampana 1985, ova knjiga nastavlja da izaziva panju.
MONA DOBRA VEST,
Robert J. Wieland
Knjiga sadri pregled modernih
koncepcija jednostavne poruke koje
bi trebalo da budu sila Boja na
spasenje (Rimljanima 1,16), a koje
su postale alostan izvor zbunjenosti. Nasuprot tome, ovo delo baca sasvim novo svetlo na svu tu frustraciju, bezvoljnost, opadanje i mlakost koji se ogledaju na
duhovnom planu. Da li smo propustili da sagledamo
koliko je Dobra vest zaista dobra, ili nismo poverovali
u to? Ideje koje su ovde izloene utemeljene su na Bibliji i predstavljaju sve dah koji je ve pokrenuo srca
desetina hiljada ljudi irom sveta. Ova knjiga posebno
se obraa onima koji trae vrsto tlo kao temelj svoje
nade, usred ovog sveta punog beznaa i pometnje.

U POTRAZI ZA KRSTOM,
Robert J. Wieland
Autor istrauje putovanja onih
osoba koje su se uputile prema krstu, meu kojima su, pored njega samog, Isus, Marija Magdalena i Pavle.
On nam otkriva kako moemo stei
svoje lino iskustvo na tom istom
putovanju, i naglaava da krst nesumnjivo ima snagu da protera svaki
strah iz ljudskog srca. Radi se o dirljivo i ubedljivo napisanom tivu, namenjenom itaocu modernog doba.
MARIJA MAGDALENA:
Biblijska pria,
Robert J. Wieland
Marija Magdalena pleni panju i
inspirie matu gotovo svake osobe
koja je sluala o njenom tajanstvenom i raskonom inu pomazanja
skupocenim mirom koje je izlila
na Isusova stopala, opravi ih zatim
svojim suzama. Robert J. Wieland istrauje ivotnu
priu ove udesne ene koja zauzima visoko mesto
meu linostima o kojima govori Sveto pismo.

Radosne Vesti:
OD ISUSA SA LJUBAVLJU
Komplet od 34 lekcije iz Svetog pisma koje e obradovati Vae srce.
Podeljene na tri odseka: Dobra Vest
koja uzdie um (srce), Dobra Vest
o budunosti i Pronalaenje Bojeg
mesta sigurnosti.

ZLATO PREIENO U OGNJU,

Robert J. Wieland
Knjiga koja je imperativ za svakog
ko eli bolje da razume znaenje Isusove vere i Hristove prirode.

CIP -
,
27-31
,
Obrnuta molitva / Robert D. Vilend ; [prevod sa
engleskog Mirjana eri]. - Novi Sad : Eden kua knjige,
2015 (Beograd : Apollo graphic production). - 24 str. ; 14
cm
Prevod dela: The Backward Prayer / by Robert J. Wieland. Tira 50.
ISBN 978-86-85197-39-0
a)
COBISS.SR-ID 295341319