ZLO^IN HRI[]ANSTVA

Naslov originala: The Case for Faith by Lee Strobel

Copyright za BiH: PriPress

Prvo izdanje: 2006

Izdava~: Metaphysica Li Strobel
Prevod: Slobodan Balovi}
Tehni~ko ure|enje: PriPress
Tira`: 1000
[tampa: PriPress
Distribucija: 011/292-0062

Zlo~in hri{}anstva
Da li je religija opijum za narod?
 Sadr`aj:

- Uvod: Religija kao izazov . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

- Na putu ka odgovorima . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
- Prvi prigovor: Po{to u svetu postoji zlo i patnja,
onda Bog ljubavi ne mo`e postojati . . . . . . . . . . 20
- Drugi prigovor: Po{to se ~uda kose sa naukom,
ona ne postoje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
- Tre}i prigovor: Evolucija obja{njava nastanak
`ivota i zato nam Bog nije potreban . . . . . . . . . . 75
- ^etvrti prigovor: Bog nije dostojan da ga
slavimo ako ubija nevinu decu . . . . . . . . . . . . . 99
- Peti prigovor: Uvredljivo je tvrditi da put do
Boga vodi samo preko Isusa Hrista . . . . . . . . . . 126
- [esti prigovor: Bog pun ljubavi nikada ne bi
mu~io ljude u paklu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146
- Sedmi prigovor: Istorija crkve je prepuna
ugnjetavanja i nasilja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167
- Osmi prigovor: I dalje imam sumnje,
pa zato ne mogu biti religiozan . . . . . . . . . . . . . 191
- Zaklju~ak: Snaga religije . . . . . . . . . . . . . . . . . 212

5
 Uvod

RELIGIJA KAO IZAZOV

^ovek koji iole uva`ava razum mora odbaciti biblijsko verovanje
u postojanje Boga.
D`ord` H. Smit, ateista1

Biblijska religija nije iracionalan skok. Kada se objektivno raz-

motre, tvrdnje iz Biblije su racionalne i dobro potkrepljene razu-
mom i naukom.
^arls Kolson, teolog2

Vilijam Frenklin Grejem se ~vrsto uhvatio obema rukama za govor-

nicu. Imao je osamdeset godina i borio se sa Parkinsonovom bole{}u,
ali je ipak upro netremi~an pogled u mno{tvo ljudi na skupu u
Indijanapolisu i govorio ~vrstim i sna`nim glasom. U njemu nije bilo
ni trunke kolebanja, neizvesnosti ili nejasno}a. Njegovo predavanje je
u su{tini bila ista ona jednostavna i direktna poruka koju je iznosio
pedeset godina.
Spomenuo je haos i nasilje u svetu, sa akcentom na muke, bol i
pometnju u srcima ljudi. Pri~ao je o grehu, o pra{tanju, o iskupljenju
grehova, kao i o usamljenosti, o~ajanju i depresiji koje ti{te mnoge
ljude, pri~ao je o Bogu.
Me|utim, mnogi kada vide televizijski prenos gde masa ljudi se
moli sa Bilijem Grejemom, oni odmahuju glavom. Sami sebi uz uzdah
ka`u: “Kada bi to bilo tek tako! Kad samo ne bi bilo toliko pitanja!”
Pitanja o Bogu su ^arlsa Templtona odvela do ~vrstog stava ogor-
~enog suprotstavljanja religiji (da ironija bude ve}a, on je nekada bio
kolega i bliski prijatelj Bilija Grejema). Poput Grejema, i Templton je
nekada davao sna`ne poruke brojnim ljudima po velikim salama i
pozivao je ljude da se posvete Bogu. Neki su ~ak govorili da }e
Templton na kraju kao teolog i predava~ zaseniti Grejema.
Ali davno je to bilo. Bilo je to pre nego {to su se pojavila te{ka
pitanja. Danas je Templtonova vera i{~ezla pod neprestanim pritiskom
istrajne sumnje. Mo`da i zauvek.
Mo`da.

7
 OD VERE DO SUMNJE
Bila je to 1949. godina. 30-ogodi{nji Bili Grejem nije ni bio sves-
tan da }e ubrzo do`iveti svetsku slavu i uticaj. Da ironija bude ve}a,
dok se spremao za svoj prvi “jevan|eoski pohod” u Los An|elesu,
`estoko se borio protiv nesigurnosti — i to ne u Bo`je postojanje ili
Isusovu bo`ansku prirodu, ve} u najosnovnije pitanje da li mo`e pot-
puno da veruje onome {to mu Biblija govori.
Grejem je u svojoj autobiografiji rekao da se tad ose}ao kao da
ga iste`u na spravi za mu~enje. Ka Bogu ga je vukao njegov profesor
teologije, koji je dobro poznavao savremenu teologiju i ~vrsto se
oslanjao na Bibliju. U drugom smeru ga je vukao njegov bliski prijatelj
i kolega telog, 33-godi{nji ^arls Templton.4
Templton je, kako sâm ka`e, postao religiozan petnaest godina
ranije, po{to je sve vi{e postajao zga|en nad svojim na~inom `ivota
kao sportista u Torontu. Odmah po{to se vratio sa jednog no}nog
provoda u jednom od ozlogla{enih striptiz klubova, osetio se bedno i
prljavo, oti{ao je u svoju sobu i kleknuo pored kreveta u mraku.
Kako se kasnije prise}a: “Iznenada je bilo kao da me je neko ogr-
nuo crnim }ebetom. U svaku misao i u celo telo mi se uvukao ose}aj
krivice. Do mene su jedino dopirale re~i: 'Gospode, si|i, si|i...'” A
onda:
“Polako je po~eo da se podi`e teret, teret koji je bio te`ak koliko
i ja sâm. Pro{ao mi je kroz butine, trup, ruke i ramena i podigao se.
Neizreciva toplina je po~ela da mi obliva telo. Kao da mi se svetlo
upalilo u grudima i i{~istilo me... Jedva da sam se usu|ivao da
di{em, u strahu da ne promenim i prekinem taj trenutak. ^uo sam
sebe kako tiho {apatom ponavljam: 'Hvala ti, Gospode.' Kasnije sam
mirno legao u krevet, usred blistave radosti koja me je odasvud
obasipala”.5
Po{to je ostavio novinarstvo i okrenuo se sve{teni~koj slu`bi,
Templton je sreo Grejema 1945. na jednom okupljanju religiozne
omladine. Njih dvojica su bili cimeri i nerazdvojni drugovi na odva`nom
putovanju po Evropi, gde su na smenu izlazili na govornicu na reli-
gioznim okupljanjima. Templton je osnovao crkvu koja je ubrzo pre-
rasla svoje prostorije od 1200 mesta. “American Magazine” je izneo
da je on “postavio nove standarde masovne evangelizacije”.6 Uporedo
se razvijalo i njegovo prijateljstvo sa Grejemom. “On je jedan od malo
ljudi koje sam voleo u `ivotu” — rekao je jednom prilikom Grejem
biografu.7
Me|utim, sumnja je ubrzo po~ela da izjeda Templtona. Kasnije se
on prise}a: “Ja sam kroz preobra}enje pro{ao kao veoma mlad i
zelen. Nedostajale su mi intelektualne sposobnosti i teolo{ka znanja
koji su bili neophodni da podupru moju veru kada su — kao {to je
8 9
bilo neizbe`no — po~ela da me mu~e pitanja i sumnje... Razumom
sam po~eo da dovodim u pitanje, a ponekad i pobijam centralne
ta~ke biblijske religije.”8
KO ]E TRIJUMFOVATI?
Sada dakle imamo skepti~nog Templtona nasuprot profesoru
teologije, koji je odvla~io svog drugara Bilija Grejema od stalnih uvera-
vanja da se Bibliji mo`e verovati. Njegovi argumenti su bili: “Bili, u
zaostatku si pedeset godina. Ljudi vi{e ne prihvataju kao ti da je
Biblija nadahnuta re~. Vera ti je isuvi{e naivna”.
Grejem je kazao: “Nisam dobio odgovor na sva pitanja, ali sam
pre{ao veliki most”, rekao je. “Duboko u sebi sam znao da sam
dobio duhovnu bitku koju sam vodio u du{i.”9
Bio je to presudan trenutak za Grejema. Me|utim, za Templtona
je takav razvoj doga|aja predstavljao gorko razo~aranje. “On je po~inio
intelektualno samoubistvo, jer je zatvorio sebi um”, izjavio je Templ-
ton. Prema svome prijatelju je najvi{e ose}ao sa`aljenje. Njihovi `ivoti
su, sada ve} na razli~itim putanjama, po~eli da se razilaze.
Templtonov na~in razmi{ljanja je u~inio da mu vera bude protera-
na. Ali da li su vera i razum zaista u nesaglasju? Da li je mogu}e
istovremeno biti mislilac i ~ovek koji veruje u Bibliju? Neki ne veruju
da je to mogu}e.
“Razum i religija su suprotnosti, odnosno dva uzajamno isklju~iva
pojma: oni se ne mogu pomiriti, niti imaju dodirnih ta~aka”, tvrdi
ateista D`ord` H. Smit. “Religija predstavlja verovanje bez razuma,
odnosno uprkos razumu.”10
Profesor teologije Bingem Hanter zauzima suprotno stanovi{te. On
ka`e: “Religija i vera su racionalan odgovor na dokaz da Bog otkriva
samog sebe kroz prirodu, ~ovekovu istoriju, Bibliju i svog vaskrslog
Sina.”11
Za mene je — budu}i da sam ve}inu `ivota pro`iveo kao ateista —
poslednja stvar koju `elim - naivna religija izgra|ena na krhkim temelji-
ma ma{te i izmi{ljotine. Potrebna mi je religija koja je u saglasnosti
sa razumom, a ne protivre~na njemu; potrebna su mi verovanja koja
su utemeljena na stvarnosti, a ne odvojena od nje. Potrebno je da
jednom za svagda saznam da li biblijska religija mo`e da se odr`i
uprkos svim preispitivanjima.
Do{lo je vreme da razgovaram licem u lice sa ^arlsom Templto-
nom.
 OD TEOLOGA DO AGNOSTIKA
Sa Templtonom sam se video oko osamsto kilometara severno od
mesta gde je Bili Grejem odr`ao svoju seriju teolo{kih predavanja u
Indijanapolisu, u modernoj visokoj zgradi u delu Toronta gde je `ivela
srednja klasa. Liftom sam se popeo do 25. sprata i pokucao na nje-
gova vrata.
U ruci sam nosio primerak najnovije Templtonove knjige, ~iji naslov
ne ostavlja nikakvu nedoumicu u vezi sa njegovom duhovnom per-
spektivom. Knjiga se zove “Opro{taj sa Bogom: moji razlozi za odbaci-
vanje hri{}anske vere” (Farewell to God: My Reasons for Rejecting
the Christian Faith). Ova knjiga koja vrlo ~esto ima opor prizvuk nas-
toji da razori biblijska verovanja, strastveno ih napadaju}i da su
“zastarela, evidentno neta~na i ~esto, u svojim razli~itim oblicima,
{tetna po pojedince i dru{tvo”.12
Templton se slu`i raznim ilustracijama u svom nastojanju da razori
veru u Boga iz Biblije. Me|utim, na mene je naro~it utisak ostavio
jedan dirljiv deo u kome je on govorio o stra{noj Alzhajmerovoj bolesti,
opisuju}i do tan~ina na kakav u`asan na~in li{ava ljude li~nog iden-
titeta time {to im uni{tava mozak i pam}enje. Kako bi — pitao se on
— Bog pun samilosti mogao da dozvoli da tako jeziva bolest mu~i
svoje `rtve i njihove najmilije?
Odgovor je — kako je on zaklju~io — jednostavan: ova bolest ne bi
ni postojala kad bi postojao Bog pun ljubavi. Ali budu}i da ona pos-
toji, to je jo{ samo jedan ubedljivi dokaz da Bog ne postoji.13 Za ~ove-
ka poput mene, kome je suprugina familija stradala od Alzhajmerove
bolesti, bio je to argument koji je nosio znatan emocionalni naboj.
Nisam znao {ta da o~ekujem dok sam ~ekao pred Templtonovim
vratima. Ho}e li biti onako borben kao {to je u svojoj knjizi? Ho}e li
biti ogor~en prema Biliju Grejemu? Ho}e li uop{te da pristane na
intervju? Kada je dva dana ranije u kratkom telefonskom razgovoru
pristao na to, neodre|eno je rekao da mu zdravlje nije dobro.
Medlin Templton se upravo vratila iz ba{te gde je zalivala cve}e i
toplo me pozdravila. “Znam da ste do{li ~ak iz ^ikaga”, rekla je, “ali
^arls je mnogo bolestan. @ao mi je”.
“Mogu da do|em neki drugi put”, ponudio sam se.
“Da vidim samo kako mu je”, rekla je. Povela me je uza stepenice
sa crvenim tepihom u njihov luksuzan stan, dok su joj za petama i{le
dve velike i `ivahne pudlice. “Spava jo{ od...”
U tom momentu se njen 83-godi{nji suprug pojavio iz svoje
spava}e sobe. Nosio je laganu, tamnosme|u ku}nu haljinu preko
pid`ame sli~ne boje. Na nogama je imao crne papu~e. Njegova sve
re|a seda kosa bila je malo neuredna. Bio je mr{av i bled, iako su
10
mu sivo-plave o~i izgledale `ivahno i izra`ajno. Ljubazno mi je pru`io
ruku u znak pozdrava.
“Izvinite, molim vas”, rekao je, ~iste}i grlo, “ali mi nije dobro”.
Potom je dodao: “Ja zapravo umirem.”
“Od ~ega to bolujete?” pitao sam ga.
Odgovor me je presekao: “Alzhajmerova bolest”.
Odmah sam se setio kako je pisao da je Alzhajmerova bolest
dokaz da Bog ne postoji; najednom sam shvatio barem deo motiva
za pisanje ove knjige.
“Imam je ve}... da vidimo... ima li ve} tri godine?” rekao je,
podi`u}i obrve i okrenuv{i se `eni da ga podseti. “Je li tako, Medlin?”
Ona je klimnula glavom: “Da, du{o, tri godine.”
“Pam}enje mi vi{e nije ono od nekad”, rekao je. “I, kao {to mo`da
znate, ova bolest je uvek fatalna. Uvek. Zvu~i pateti~no, ali je istina
da sam dobio smrtnu presudu. Pre ili kasnije, umre}u od nje. Ali }e
mi najpre uzeti pamet.” Bledo se nasmejao. “Bojim se da je ve}
po~elo. Medlin to mo`e da potvrdi.”
“^ujte, ne bih da smetam”, rekao sam. “Ako vam nije do ovoga...”
Me|utim, Templton je insistirao. Uveo me je u dnevnu sobu,
ure|enu u savremenom stilu i jarko osvetljenu popodnevnim suncem,
koje je prolazilo kroz zastakljena vrata kroz koja se mogla videti fan-
tasti~na panorama grada. Seli smo na dve stolice sa jastu~i}ima i za
samo nekoliko minuta Templton je sakupio malo snage.
“Pretpostavljam da ho}ete da vam objasnim kako sam od teologa
pre{ao u agnostika”, rekao je. Potom je opisao doga|aje koji su
doveli do rastakanja njegove vere u Boga.
To je i bilo ono {to sam o~ekivao. Ali nisam ni sanjao kako }e se
na{ razgovor zavr{iti.
MO] SLIKE
Templton se sada potpuno uneo u pri~u. Povremeno bih mogao da
vidim posledice njegove bolesti, kao na primer kada nije mogao da
se seti ta~nog redosleda doga|aja ili kada bi ponavljao ono {to je
ve} rekao. Ali je najve}im delom govorio te~no i sa entuzijazmom,
koriste}i impresivan re~nik, dok se njegov bogat i sna`an glas podi-
zao i spu{tao da naglasi odre|enu stvar. Imao je aristokratski prizvuk
koji je pokatkad zvu~ao gotovo teatralno.
“Da li je postojala neka konkretna stvar zbog koje ste izgubili veru
u Boga?” pitao sam na po~etku.
Zamislio se za trenutak. “Bila je to fotografija u ~asopisu Life”,
rekao je naposletku.
“Zaista?” rekao sam. “Fotografija? Kako to?”
11
 Malo je za`murio i pogledao u stranu, kao da u tom trenutku pono-
vo gleda sliku i prise}a je se. “Bila je to slika jedne crnkinje u sev-
ernoj Africi”, objasnio mi je. “Suo~avali su se sa velikom su{om. Ta
`ena je dr`ala svoju mrtvu bebu u rukama i gledala gore u nebo sa
najbespomo}nijim izrazom lica. Pogledao sam tu sliku i pomislio: 'Da
li se mo`e verovati u Tvorca punog ljubavi i brige kada je sve {to je
ovoj `eni trebalo bila ki{a?'”
Kada je naglasio re~ ki{a, digle su mu se guste sede obrve, a
ruke pokazale prema nebu kao da je tra`io odgovor.
“Kako je Bog koji voli mogao to da uradi ovoj `eni?” preklinjao je,
postaju}i `ivlji i pomeraju}i se ka ivici stolice. “Ko pu{ta ki{u? Ja ne;
vi ne. On je pu{ta — ili sam barem tako mislio. Ali kada sam video
tu sliku, odmah sam znao da je nemogu}e da se to dogodi i da pos-
toji Bog koji voli. Nipo{to. Ko bi drugi nego sam zlotvor mogao da
ubije ovu bebu i da agonijom doslovno ubije njenu majku - kada je
sve {to je bilo potrebno bila ki{a?”
Zastao je i ostavio da pitanje zajedno sa svojom te`inom visi u
vazduhu. Potom se ponovo naslonio u fotelju. “To je bio vrhunac”,
rekao je. “A onda sam po~eo dalje da razmi{ljam o svetu kao Bo`joj
tvorevini. Po~eo sam da razmi{ljam o po{astima koje haraju po raz-
nim delovima planete i ubijaju bez razlike — i to vrlo ~esto i bolno —
sve ljude, obi~ne, pristojne i pokvarene. I prosto mi je tada bilo
kristalno jasno da za inteligentnog ~oveka nije mogu}e da veruje da
postoji bo`anstvo puno ljubavi”.
Templton se doticao problema koji me je mu~io godinama. U svo-
joj karijeri novinskog izve{ta~a, ja nisam samo gledao slike ogromne
patnje; ~esto sam bio i direktan posmatra~ tih slabih ta~aka `ivota
koje su obilovale tragedijom i patnjama — satrulele siroma{ne delove
gradova u Americi; prljave gradove u Indiji; zatvore za te{ke prestup-
nike; skloni{ta za besku}nike i raznorazne tragi~ne prizore. Vi{e puta
sam lupao glavu poku{avaju}i da uskladim ideju o Bogu punom
ljubavi sa izopa~eno{}u, tugom i bolom koje sam imao pred o~ima.
Ali Templton jo{ nije zavr{io. “Potom su mi misli pre{le na ~itav
koncept pakla. Majko mila”, rekao je zapanjenim glasom, “Ne bih
mogao ni za trenutak da dr`im ne~iju ruku u vatri. Ni za trenutak!
Kako bi Bog pun ljubavi, samo zato {to mu se ne pokorava{ i ne
radi{ ono {to on ho}e, mogao da te zauvek uni{ti? To ne bi uradio
nijedan kriminalac!”
“Zna~i to su bile prve sumnje koje ste imali?” pitao sam ga.
“Jo{ i pre toga imao sam sve vi{e i vi{e pitanja. Propovedao sam
stotinama hiljada ljudi suprotnu poruku, da bih potom na sopstveno
zaprepa{}enje shvatio da vi{e ne mogu da verujem u to. Verovati u
to zna~ilo bi pore}i um koji posedujem. Postalo mi je sasvim jasno
12
da sam pogre{io i tako sam se odlu~io da napustim sve{teni~ku
slu`bu. Eto kako sam zapravo postao agnostik.”
“Defini{ite mi {ta pod tim podrazumevate”, rekao sam mu, po{to
razli~iti ljudi iznose razli~ita tuma~enja tog pojma.
“Ateista ka`e da Bog ne postoji”, odgovorio mi je. “Hri{}anin i
Jevrejin ka`u da Bog postoji. Agnostik ka`e: 'ne mo`e se saznati'. Ne
ka`e da ne zna, ve} da ne mo`e da sazna. Nikada se ne bih usudio
da otvoreno ka`em da nema Boga. Ja ne znam sve; nisam ovaplo-
}enje mudrosti. Ali ne mogu da verujem u to da postoji Bog”.
Oklevao sam da mu postavim slede}e pitanje. “Po{to ste sve sta-
riji”, zapo~eo sam neodlu~nim tonom, “i borite se sa bole{}u koja
uvek ima fatalni ishod, da li...”
“... se brinem da nisam pogre{io?” prekinuo me je. Nasme{io se:
“Ne, ne brinem.”
“A za{to?”
“Zato {to sam proveo ~itav `ivot misle}i o tome. Da je re~ o povr{-
nom zaklju~ku koji bih doneo iz nekog hira, stvar bi bila druga~ija. Ali
po meni je nemogu}e — nemogu}e — verovati da postoji bilo kakva
stvar ili osoba ili bi}e koje bi moglo da se opi{e kao Bog pun ljubavi,
a koji bi mogao da dozvoli ovo {to se doga|a u svetu danas”.
“Da li biste hteli da verujete?” pitao sam.
“Naravno!” uzviknuo je. “Kad bih mogao, hteo bih. Imam 83 godi-
ne. Imam Alzhajmerovu bolest. Ja umirem! Ali sam proveo ceo `ivot
razmi{ljaju}i o tome i sada ne}u da se menjam. Ako bi mi, hipoteti~ki
govore}i, neko pri{ao i rekao: '^uj, stari, razlog za{to si bolestan je
Bo`ja kazna zato {to si odbio da nastavi{ da ide{ putem kojim si
krenuo' — da li bi mi to i{ta zna~ilo?”
Sam je na to dao izri~it odgovor. “Ne”, istakao je. “Ne. U na{em
svetu ne mo`e postojati Bog pun ljubavi”.
Netremice je pogledao u mene. “Nema {anse.”
ILUZIJA RELIGIJE
Templton je provukao prste kroz kosu. Pri~ao je u nepokolebljivom
tonu i mogao sam da vidim da po~inje da se zamara. @eleo sam da
povedem ra~una o njegovom zdravlju, ali sam imao jo{ nekoliko pita-
nja koja sam hteo da mu postavim. Nastavio sam, uz njegovo dopu{-
tenje.
“Dok mi sada razgovaramo, Bili Grejem dr`i brojne religijske sku-
pove u Indijani”, rekao sam Templtonu. “[ta biste rekli ljudima koji
su istupili i stali na stranu Boga?”
Templton je ra{irio o~i. “Pa, ne bih im se uop{te me{ao u `ivot”,
odgovorio mi je. “Ako neko ima poverenje u Boga i to ga ~ini boljim
~ovekom, onda sam ja apsolutno za to — ~ak i ako mislim da su
13
}aknuti. Po{to sam i sâm bio religiozan, znam koliko je to va`no ljudi-
ma za `ivot — kako uti~e na njihove odluke, kako im poma`e u re{a-
vanju te{kih problema. Za ve}inu ljudi je to neopisivo korisno. Ali da
li je to tako zato {to postoji Bog? Nije.”
Templtonov glas nije odavao nikakvo spu{tanje na ni`i nivo, mada
je ipak ono {to je govorio podrazumevalo duboku saose}ajnost. Da li
je to zapravo poenta religije — da po~nete da se zavaravate kako biste
postali bolji ~ovek? Da sami sebe uverite da postoji Bog da biste
stekli motivaciju da podignete svoju moralnost za stepen-dva? Da slu-
{ate bajku da biste bolje spavali? Ne, hvala, pomislio sam. Ako je to
religija, onda nisam zainteresovan.
“A {ta je sa Bilijem Grejemom?” pitao sam ga. “U va{oj knjizi ka-
`ete da vam ga je `ao”.
“O, ne, ne”, insistirao je on, protivno onome {to je napisao. “Ko
sam ja da mi bude `ao zbog ne~ega u {ta neko drugi veruje? Ja mogu
`aliti zbog tog izbora umesto njega, ako mogu tako da se izrazim, jer
je on svoj um zatvorio za stvarnost. Ali da li bih mu `eleo zlo? Ne,
nipo{to!”
Templton je bacio pogled na jedan sto~i} u blizini na kome je bila
autobiografija Bilija Grejema.
“Bili je du{a od ~oveka”, s naklono{}u je prokomentarisao. “Kod
njega nema ni pretvaranja ni licemerja. On je prva klasa od ~oveka.
Bili je religiozan ~ovek iz dubine du{e — potpuno autenti~an. On iskre-
no veruje i tu nema govora. Kompletna je li~nost i veran je koliko to
jedan ~ovek mo`e da bude.”
A Isus? Hteo sam da saznam {ta Templton misli o temelju
hri{}anstva? “Da li verujete da je Isus ikada postojao?” pitao sam
ga.
“Nema sumnje u to”, do{ao je brz odgovor.
“Da li je mislio da je Bog?”
Odmahnuo je glavom u negativnom smislu. “To bi bilo poslednje
{to bi mu palo na pamet”.
“A {ta je sa njegovim u~enjima — da li ste se divili onome {to je
u~io?”
“On nije bio veoma dobar predava~. Pri~ao je suvi{e jednostavne
stvari. Nije o tome razmi{ljao. Nije do`ivljavao agoniju zbog najve}eg
pitanja koje se mo`e postaviti”.
“A to je?”
“Ima li Boga? Kako bilo ko mo`e da veruje u Boga koji ~ini, ili
dopu{ta, ono {to se doga|a u svetu?”
“I kako vi onda gledate na Isusa Hrista?” To mi je delovalo kao
slede}e logi~no pitanje — premda nisam bio spreman za odgovor koji
}e do}i na njega.
14
Govor Templtonovog tela je postao bla`i. Delovao je kao da se
odjednom ose}a opu{teno i lagodno dok pri~a o starom dobrom pri-
jatelju. Njegov glas, koji je do tada povremeno imao vrlo britku i neu-
moljivu o{tricu, sada je poprimio melanholi~an i zami{ljen prizvuk.
Naizgled je opustio svoje dr`anje i govorio bez `urbe, gotovo sa nos-
talgijom, pa`ljivo biraju}i re~i dok govori o Isusu.
“On je bio”, zapo~eo je Templton, “najve}i ~ovek koji je ikada
`iveo. Bio je moralni genije. Ose}aj za etiku mu je bio jedinstven. On
je sam po sebi bio najmudrija osoba koju sam ikada sreo bilo u `ivotu
ili u knjigama. Njegova posve}enost je bila apsolutna i dovela ga je
do sopstvene smrti, na veliku {tetu celog sveta. [ta bi ~ovek mogao
da ka`e o Njemu, sem da je bio veli~ina?”
Ostao sam zate~en: “Zvu~ite kao da vam je zaista stalo do
Njega”.
“Pa da. Sve dobro {to znam, sve pristojno {to znam, sve ~isto {to
znam, nau~io sam od Isusa. Da... da. I sve `estoko! Samo pogledaj-
te Isusa. On je ka`njavao ljude. Znao je da bude ljut. Ljudi ne razmi{-
ljaju o njemu na takav na~in, ali oni ni ne ~itaju Bibliju. On se ispunja-
vao gnevom pravednika. Brinuo se za ugnjetene i tla~ene. Nema sum-
nje u to da je On imao najvi{e moralne standarde, najmanje dvoli~-
nosti, najvi{e sa`aljenja, od bilo kog ~oveka u istoriji sveta. Bilo je i
mnogih drugih divnih ljudi, ali Isus je Isus.”
“I da li bi stoga bilo dobro kada bi se svet ugledao na Njega?”
“O, apsolutno! Ja poku{avam — a poku{aj je najvi{e {to mogu da
uradim — da `ivim onako kako verujem da bi On `iveo. To ne zna~i
da bih mogao da mu ~itam misli, jer je jedna od najfascinantnijih
stvari u vezi sa Njim bila da je ~esto radio upravo suprotno od onoga
{to biste o~ekivali...”
Templton je iznenada prekinuo misao. Nastala je kratka pauza,
gotovo kao da nije bio siguran da li da nastavi. Poku{avao je da se
pribere. Mogao sam da vidim da nije li~ilo na njega da izgubi kontrolu
nad sobom u prisustvu nepoznate osobe. Duboko je uzdahnuo i
obrisao jednu suzu. Nakon jo{ nekoliko nelagodnih trenutaka, rukom
mi je dao znak da smo zavr{ili. Napokon je, tiho ali nepokolebljivo
rekao: “Dosta s tim”.
Nagnuo se da uzme svoj ~aj. Srknuo je, ~vrsto dr`e}i {olju obema
rukama kao da iz nje izvla~i toplotu. Bilo je o~igledno da je hteo da
se pravi da se ovaj otvoren pogled u njegovu du{u nije nikada dogo-
dio.
Ipak ja nisam mogao da odustanem. Niti sam mogao da tek tako
prihvatim Templtonove ubojite, ali iskrene prigovore za Boga. Oni su
bez daljnjeg zahtevali odgovor.
Kako za njega, tako i za mene.
15

NA PUTU KA ODGOVORIMA
1,6 milijardi biblijski religioznih ljudi itekako mo`e da bude u
krivu... Ja samo tvrdim da... racionalni ljudi treba da napuste
ova verovanja.
Majkl Martin, ateista1
Danas, kako se meni ~ini, ne postoji dobar razlog da inteligen-
tna osoba prihvati iluziju ateizma ili agnosticizma i da tako
napravi istu intelektualnu gre{ku koju sam ja napravio. Kamo
sre}e... da sam onda znao ovo {to sada znam.
Patrik Glin, ateista koji je postao religiozan2
Ubrzo po intervjuu sa ^arlsom Templtonom krenuo sam kolima
natrag ka ^ikagu i ve}i deo puta proveo u `ivoj diskusiji oko mog
zagonetnog susreta sa biv{im teologom.
Iskreno re~eno, bilo mi je potrebno neko vreme da sredim utiske.
Bio je to neobi~an intervju koji se kretao od odlu~nog odbacivanja
Boga, pa sve do emotivne izjave o Isusu koga je nekada slavio.
“Zvu~i{ kao da ti se stvarno dopada Templton”, primetio je moj
kolega u jednom trenutku.
“Da, dopada mi se”, rekao sam.
Bilo je ta~no da sam se srcem vezao za njega. On gladuje za religi-
jom; toliko je uspeo da prizna. Kao ~ovek koji gleda smrti u o~i, on
ima svaki podstrek da `eli da veruje u Boga. Postoji neporeciva te`nja
ka Isusu koja jasno dolazi iz dubine njegove du{e. A opet tu su i
ogromne intelektualne prepreke koje su se pojavile na tom putu.
I ja sam, poput Templtona, oduvek bio ~ovek koji je vodio borbu
sa pitanjima. U svojoj biv{oj ulozi pravnog urednika ~asopisa “^ikago
tribjun”, bio sam ~uven po prigovorima koji su po~injali sa “Da, ali...”
“Da”, mogao sam da vidim da u su|enju dokazi ukazuju na odre|enu
presudu, “ali” {ta je sa ovom nedosledno{}u, ili onom oma{kom, ili
pak onom slabom povezano{}u u dokazivanju? “Da”, mo`da je tu`ilac
i izneo ubedljiv dokaz za krivicu optu`enog, “ali” {ta je sa njegovim
alibijem ili time {to nedostaju otisci prstiju?
16
Isto je bilo i sa mojim li~nim istra`ivanjem Isusa. Krenuo sam kao
ateista, potpuno uveren da Bog nije stvorio ljude, ve} da su ljudi stvo-
rili Boga u o~ajni~kom nastojanju da objasne ono nepoznato i da
ubla`e strah od smrti koji ih je nadvladavao. U prethodnoj knjizi pod
naslovom “Isusov zlo~in” opisao sam svoje skoro dvogodi{nje istra-
`ivanje istorijskih dokaza koji su me usmerili ka presudi da Bog zaista
postoji i da je Isus zapravo Njegov jedinoro|eni Sin.
Me|utim, to samo po sebi nije bilo dovoljno da bih u potpunosti
re{io problem. I dalje su postojali ti uporni prigovori. “Da”, mogao
sam da vidim kako istorijski dokazi Isusovog vaskrsenja mogu da idu
u prilog presudi da on ima bo`ansku prirodu, “ali” {ta je sa gomilom
problema koje to povla~i za sobom? Njih sam nazvao “Osam velikih
prigovora”:
Ako postoji Bog pun ljubavi, za{to onda ovaj svet do`ivljava tolike
patnje i trpi tolike bolove?
Ako Bo`ja ~uda protivre~e nauci, kako bilo koja racionalna osoba
mo`e da veruje da su ta ~uda stvarna?
Ako je stvarno Bog stvorio svet, za{to onda ubedljivi nau~ni dokazi
navode tolike ljude na zaklju~ak da su za `ivot zaslu`ni slu~ajni pro-
cesi evolucije?
Ako je Bog moralno besprekoran, kako mo`e da odobrava pokolj
nevine dece, kao {to stoji u Bibliji?
Ako je Isus jedini put na nebo, {ta je onda sa milionima ljudi koji
nikada nisu ni ~uli za njega?
Ako se Bog stara za ljude koje je stvorio, kako mo`e da ih tolike
preda na ve~no uni{tenje u pakao, samo zato {to nisu ispravno vero-
vali u njega?
Ako je Bog vrhovni stare{ina u crkvi, za{to u njoj ima toliko lice-
merja i brutalnosti kroz ~itavu njenu istoriju?
Ako me jo{ uvek mu~e sumnje, da li je onda i dalje mogu}e biti
religiozan?
Ovo su neka od naj~e{}e postavljanih pitanja o Bogu. Zapravo,
ona su i bila neke od tema o kojima je govorio ^arls Templton u svom
intervjuu i u knjizi. I ba{ kao i kod Templtona, ove su prepreke neka-
da ~vrsto stajale i izme|u mene i religije.
BITKA SA PRIGOVORIMA
Iako sam mogao da se prona|em u mnogim prigovorima koje je
izneo Templton, ipak nisam bio toliko naivan da ih sve primim zdra-
vo za gotovo. Bilo mi je jasno da neke od njegovih prepreka na putu
ka religiji to uop{te ne bi trebalo da budu.
Na primer, Templton je sasvim jasno pogre{io kada je rekao da je
Isus samog sebe smatrao obi~nim ~ovekom. ^ak i ako se okrenete
17
najranijim i najprostijim informacijama o njemu — {to su podaci koji
se nisu mogli pokvariti kroz stvaranje legendi — na}i }ete da je Isus
nesumnjivo video sebe kao transcedentnog, bo`anskog i mesijan-
skog.3
Zapravo, evo jedne ironije: sami istorijski dokumenti na koje se
Templton oslanjao za informacije o inspirativnom Isusovom moralnom
`ivotu su u stvari upravo oni isti podaci koji stalno podvla~e njegovu
bo`ansku prirodu. Stoga bi Templton, ako je ve} voljan da prihvati nji-
hovu ta~nost u vezi sa Isusovim karakterom, morao da ih smatra
verodostojnim i kada tvrde da je Isus govorio da ima bo`ansku priro-
du i kada je potom dao potporu toj tvrdnji time {to je ustao iz mrtvih.
Osim toga, Isusovo vaskrsenje nije moglo biti legenda kao {to je
tvrdio Templton. Apostol Pavle je sa~uvao izjavu vere iz rane crkve
koja se zasnivala na izjavama o~evidaca da se Isus vratio iz mrtvih
— a tu izjavu razni nau~nici sme{taju u period od 24-36 meseci nakon
Isusove smrti.4 To bi bilo isuvi{e brzo za mitologiju da izmeni istori-
ju. Zaista niko nikada nije mogao da prona|e nijedan primer iz istori-
je da se tako brzo stvori legenda i izbri{e jaku sr` istorijske istine.5
Kao {to sam sistemati~no dokumentovao u “Isusovom zlo~inu”,
dokaz o~evidaca, potvrdni dokaz, dokumentarni dokaz, nau~ni dokaz,
psiholo{ki dokaz, “otisak prstiju” proro~anskih dokaza, kao i ostali
istorijski podaci sna`no ukazuju na zaklju~ak da je Isus stvarno Bo`ji
jedinoro|eni Sin.
“Da, ali...”
A {ta je sa onim dosadnim pitanjima koja predstavljaju prepreku
za Templtona da prihvati religiju koju toliko `eli? Ta pitanja su mi
uporno dosa|ivala. Bili su to isti problemi koji su me nekada dr`ali
u zabuni — i dok sam se vra}ao ku}i, neki od njih su ponovo po~eli
da me gnjave.
PUTOVANJE ISTIM PUTEM
Moj kolega i ja smo }utali neko vreme. Gledao sam kroz prozor u
travu koja se lelujala na livadama u tom delu Kanade. Napokon je on
rekao: “Izgleda da ti se intervju malo neo~ekivano zavr{io. [ta ti je
Templton rekao pre nego {to si iza{ao?”
“On je u stvari bio prili~no srda~an. ^ak mi je i pokazao stan. Kao
da nije hteo da odem. Ali ma koliko da sam poku{avao, nisam mogao
da ga navedem na ponovnu pri~u o tome {ta ose}a prema Isusu.”
Malo sam se zamislio, pa sam potom rekao: “Ipak sam ostao
zate~en ne~im drugim {to je rekao. Ba{ kada sam se spremao da
iza|em, pogledao me je u o~i — veoma sna`no — rukovao se sa mnom
i rekao veoma iskreno: 'Mi smo na istom putu'.”
18
Moj kolega je klimnuo glavom. Rekao je: “Zaista ste na istom pu-
tu. Obojica ste pisci i obojica skeptici.” Potom je uz osmeh dodao:
“I obojica ste isuvi{e tvrdoglavi da biste prihvatili religiju dok se ne
uverite da nije puna rupa.”
Imao je pravo. “Ali zna{, njegov um je delovao tako zatvoreno”,
rekao sam. “Uporno je govorio da ne mo`e postojati Bog koji voli. A
opet, u isto vreme je njegovo srce delovalo tako otvoreno. Na
odre|eni na~in mislim da on `eli Isusa isto koliko i ljudi koji su do{li
u Indijanapolis. Jedino {to ga on ne mo`e imati. Barem on misli da
je tako. Ne mo`e ga imati sa svojim prigovorima.”
Kada sam stigao ku}i pomislio sam da }u neko vreme mo}i da
se odmorim. Ali, nisam mogao da se oslobodim Templtonovih pitanja.
Isuvi{e su se poklapala sa mojim li~nim pitanjima. Zato sam odlu~io
da se vratim i pro{irim svoje duhovno putovanje u drugom pravcu
nego {to sam to uradio kada sam pisao “Isusov zlo~in”, koji je bio
istra`ivanje istorijskih dokaza za `ivot, smrt i vaskrsenje Isusa Hrista.
Hteo sam da jo{ jednom saznam da li postoje zadovoljavaju}i odgo-
vori kada se hri{}anstvo suo~i sa najte`im i najkompleksnijim `ivot-
nim pitanjima koja nam neprestano unose sumnju u srce i um. Da li
se religija i vera zaista mo`e odr`ati pred razumom? Ili }e mo`da rigo-
rozno intelektualno istra`ivanje oterati Boga?
Odlu~io sam da prona|em najobrazovanije i najvatrenije branioce
religije. Nije mi bila namera da zauzmem cini~an ili antagonisti~ki
pristup time {to bih ih spopadao cepidla~kim ili trik pitanjima da bi
se nekako zaglavili u praznu retoriku. Ovo za mene nije bila igra.
Iskreno sam se interesovao da saznam da li imaju racionalne
odgovore na “Osam velikih prigovora”. `eleo sam da im pru`im veliku
{ansu da iznesu svoja razmi{ljanja i dokaze do detalja, tako da na
kraju mogu da procenim da li njihove pozicije imaju smisla. Ipak,
iznad svega sam hteo da saznam da li je Bog govorio istinu kada je
rekao: “Tra`i}ete me i na}i }ete me, ako me tra`ite svim srcem svo-
jim.”6
Uzeo sam telefon. Bilo je vreme da se napravi plan i krene na put
u potragu za odgovorima.
Ni ^arls Templton ne bi o~ekivao ni{ta manje.
19

Prvi prigovor
PO[TO U SVETU POSTOJI ZLO
I PATNJA, ONDA BOG LJUBAVI
NE MO@E POSTOJATI
Bog ili `eli da ukine zlo, a ne mo`e; ili mo`e, ali ne `eli; ili pak
ni ne mo`e, ni ne `eli. Ako `eli, a ne mo`e, onda je on
nemo}an. Ako mo`e, ali ne `eli, onda je zao. Ali, ako Bog i
mo`e i `eli da ukine zlo, otkuda onda zlo u svetu?
Filozof Epikur
^injenica da postoje patnje nesumnjivo da predstavlja upravo
najve}i izazov za biblijsku religiju, kao {to je bio slu~aj i u
svakom pokolenju. Raspodela patnje i njen stepen deluju mno-
gima potpuno nasumi~no i samim tim i nepravedno. Osetljivi
duhovi se pitaju da li je mogu}e to pomiriti sa Bo`jom pravdom
i ljubavlju.
D`on Stot, teolog1
Kao mladi novinar pun ideala, odmah nakon zavr{ene {kole, me|u
prvim zadacima u “^ikago tribjunu” imao sam da pi{em feljton u
trideset nastavaka u kome bih opisao siroma{ne porodice koje `ive
u gradu. Odrastao sam u homogenizovanom predgra|u, gde je
“oskudevati” zna~ilo imati samo jedan kadilak, a sada sam do`iveo
da u se u jednom trenutku prebacim u zapu{teni deo ^ikaga, u
nema{tinu i o~ajanje. Ono {to sam do`iveo donekle je bilo sli~no
reakciji ^arlsa Templtona na sliku afri~ke `ene sa mrtvom bebom.
Nakon kra}e vo`nje od glavne {eta~ke zone u ^ikagu (“The
Magnificent Mile”) u{ao sam u malu, zamra~enu i jadnu ulicu u kojoj
je 60-ogodi{nja Perfekta de Hezus `ivela sa svoje dve unuke. Tu su
ve} bile nekih mesec dana, nakon {to im se zapalio prethodni stan
prepun buba{vaba.
Nekoliko sedmica pre toga je krhkoj i bole{ljivoj Perfekti nestalo
novca i dobila je manju pomo} u vidu bonova za hranu. Rastezala je
hranu i kuvala samo pirina~ i pasulj sa vrlo malo mesa, i tako za
20
svaki obrok. Mesa je brzo nestalo. Potom i pasulja. Sada je sve {to
je imala bilo malo pirin~a. Kada bi napokon sa zaka{njenjem stigla
socijalna pomo}, bila bi brzo potro{ena na stanarinu i ra~une i sve
bi krenulo ispo~etka.
Ku}a je bila skoro potpuno prazna, bez name{taja, ku}nih apara-
ta ili tepiha. Re~i su odzvanjale od golih zidova i hladnog drvenog
poda. Kada bi njena 11-ogodi{nja unuka Lidija u ledeno zimsko jutro
krenula pe{ke u {kolu do koje je imao oko jedan kilometar puta, nosi-
la bi samo tanak sivi d`emper preko haljine sa kratkim rukavima. Na
pola puta do {kole bi dala d`emper promrzloj 13-ogodi{njoj sestri
D`eni, odevenoj samo u haljinu bez rukava, koja bi se ogrnula
d`emperom u ostatku puta. To im je od ode}e bilo jedino {to su imali.
“Brinem se o devoj~icama najbolje {to mogu”, objasnila mi je
Perfekta na {panskom. “One su dobre. Ne `ale se.”2
Nekoliko sati kasnije, nakon {to sam bezbedno stigao nazad u
svoj rasko{ni neboder sa stanom koji gleda na najbogatije delove
^ikaga, ostao sam zapanjen kontrastom. Ako ima Boga, za{to da
dobrim i pristojnim ljudima, kao {to su Perfekta i njene unuke, bude
hladno i da gladuju usred jednog od najve}ih gradova u svetu? Dok
sam sprovodio istra`ivanje za svoj serijal ~lanaka, iz dana u dan sam
se sretao sa ljudima koji su bili u sli~noj ili jo{ goroj situaciji. Moj
odgovor na sve to je bio da se sve vi{e u~vrstim u ateizmu.
Te{ko}e, patnje, bol, ~ovekova nehumanost prema drugom ~oveku
— time sam se svakodnevno hranio kao novinar. Ovo nije bilo gleda-
nje u slike dalekih mesta u ~asopisu; re~ je bila o direktnom i li~nom
iskustvu iz stvarnog `ivota.
Gledao sam u o~i mlade majke kojoj su upravo rekli da su joj jedi-
nu }erku maltretirali, osakatili i ubili. Slu{ao sam sudsko svedo~enje
u kome se opisuju grozne i stravi~ne stvari koje su ~inili nad nevinim
`rtvama. Pose}ivao sam bu~ne i haoti~ne zatvore, te deponije
dru{tva; niskobud`etne stara~ke domove gde se mu~e stari ljudi
nakon {to su ih ostavili njihovi najmiliji; sobe u pedijatrijskim bolni-
cama gde se mr{ava deca uzaludno bore protiv galopiraju}eg raka; i
zapu{tene delove grada gde su trgovina drogom i ubistva iz kola u
pokretu sasvim ~esta pojava.
Me|utim, ni{ta me nije toliko {okiralo koliko poseta siroma{nim
delovima Bombaja u Indiji. Sa obe strane bu~nih, prljavih, zagu{enih
ulica, dokle god je pogled dopirao, stajao je niz stra}ara od kartona,
dasaka i grubog platna, upravo pored puta gde bi autobusi i auto-
mobili izbacivali izduvne gasove i ~a|. Gola deca su se igrala u
otvorenim kanalima za fekalnu vodu koji su bili svuda unaokolo. Ljudi
bez udova ili sa deformacijama na telu sedeli su nepomi~ni u pra{ini.
Svuda unaokolo su zujali insekti. Bio je to zastra{uju} prizor, mesto
21
gde se — kako mi je rekao jedan taksista — ljudi ra|aju na ulici,
pro`ive ceo `ivot na ulici, i umru preranom smr}u na ulici.
Potom sam se na{ao licem k licu sa 10-ogodi{njim de~akom, koji
je imao otprilike isto godina koliko i moj sin Kajl u to vreme. De~aku
su se videle kosti, bio je neuhranjen i prljave i neuredne kose. Jedno
oko mu je bilo bolesno i dopola zatvoreno; drugo je buljilo bezizraz-
nim pogledom. Sa krasti na njegovom licu zaudarala je krv. Ispru`io
je ruku i promrmljao ne{to na hindu jeziku; o~igledno je hteo novac.
Ali mu je glas bio tup, monoton i be`ivotan, kao da nije o~ekivao
nikakav odgovor. Kao da mu je presu{ila svaka nada.
Gde je bio Bog u toj trule`i i prljav{tini? Ako je imao mo} da u
trenutku isceli tog de~aka, za{to mu je okrenuo le|a? Ako je voleo
ove ljude, za{to to nije pokazao time {to bi ih izbavio? Da li je ovo
— pitao sam se — pravi razlog: zato {to i samo prisustvo ovakve
grozne i srceparaju}e patnje zapravo opovrgava postojanje dobrog
Boga punog ljubavi?
SMISAO PATNJE
Svako se ponekad suo~i sa bolom i tugom. Mome ocu je `ivot
prekratila sr~ana bolest u vreme kada je mogao jo{ dugo da po`ivi i
bude uz svoje unuke dok odrastaju. De`urao sam na odeljenju inten-
zivne nege za novoro|en~ad dok je moja k}erkica bolovala od nepoz-
nate bolesti koja je ugrozila njen `ivot, a lekare dovela u zabunu.
Jednom sam odleteo u bolnicu nakon o~ajni~kog poziva jednog pri-
jatelja ~iju k}erku je udario pijan voza~, i dr`ao sam ih za ruke u
trenutku kada ju je `ivot napustio. Morao sam da saop{tim vest deci
svog prijatelja da im je majka izvr{ila samoubistvo. Video sam kako
mi prijatelji iz detinjstva umiru od raka, Lu Gerigove bolesti, sr~anih
bolesti, saobra}ajnih nesre}a. Video sam kako Alzhajmerova bolest
razara um drage osobe. Sigurno biste i vi mogli da ispri~ate sli~ne
pri~e li~nih patnji.
Nedavno smo iza sebe ostavili stole}e bez presedana po svojoj
surovosti i nehumanosti, u kome se `rtve tirana kao {to su Hitler,
Staljin, Pol Pot i Mao Ce Tung broje desetinama miliona. Mi se ne
zapanjujemo toliko zbog toga {to je okrutnost na svakom koraku, ali
opet povremeno nai|emo na pri~u koja celi taj u`as prenese u na{
li~ni `ivot i od ~ega ponovo budemo uzdrmani.
Takva je, recimo, pri~a koju sam nedavno pro~itao o jednom itali-
janskom novinaru koji je tokom Drugog svetskog rata posetio nas-
mejanog Anta Paveli}a, hrvatskog pronacisti~kog vo|u. Paveli} mu je
ponosno pokazao korpu ne~ega {to je li~ilo na ostrige. Bio je to, kako
je on rekao, dar od njegovih trupa — dvadesetak kilograma ljudskih
o~iju. Mali suvenir iz njihovog pokolja Srba, Jevreja i Roma.3
22
Mi pro~itamo takve pri~e — stravi~ne zlo~ine poput holokausta,
polja smrti u Kambod`i, genocid u Ruandi i sobe za mu~enje u ju`noj
Americi — i ne mo`emo a da se ne zapitamo: Gde je tu Bog? Gledamo
televizijske vesti o zemljotresima i uraganima u kojima nastrada na
hiljade ljudi, i pitamo se: Za{to Bog to nije spre~io? U statistici ~ita-
mo da jednoj milijardi ljudi u svetu nedostaju najosnovnije stvari za
`ivot i pitamo se: Za{to se Bog ne brine? Mo`da i sami neprekidno
patimo zbog bolnog gubitka nekog koga volimo ili naizgled beznade`ne
situacije, pa se i sami pitamo: Za{to nam Bog ne pomogne? Ako je
pun ljubavi i ako je svemogu} i ako je dobar, onda sasvim sigurno
nikakva patnja ne bi trebalo da postoji. Pa ipak, ona je tu.
Da stvar bude jo{ gora, ~esto nevini ljudi postanu `rtve. “Kad bi
samo zlo~inci nastradali i kad bi samo prevaranti i smutljivci dobili
Parkinsonovu bolest, videli bismo nebesku pravdu u svetu”, napisao
je [eldon Vanoken (Sheldon Vanauken), koji je od agnostika postao
religiozan.
“Ali sada su stvari takve da dobro dete umre od mo`danog tumo-
ra, sre}na mlada supruga vidi kako joj pijan voza~ pred o~ima pregazi
supruga i dete; i ... mi bez glasa urlamo na zvezde: 'Za{to? Za{to?'
Spominjanje Boga — Bo`je volje — nimalo ne poma`e. Kako je dobar
Bog, Bog koji voli, mogao to da u~ini? Kako je uop{te mogao da
dozvoli da se to desi? A od ravnodu{nih zvezda ne dolazi nikakav
odgovor.”4
Religiozni autor Filip Jensi zapo~inje svoju ~uvenu knjigu o patnji
poglavljem koje nosi adekvatan naslov: “Problem koji nikako da
pro|e.”5 Ovo nije samo neki intelektualni problem o kome se debatu-
je u sterilnim akademskim sferama; re~ je o veoma li~nom problemu
koji mo`e da nam zave`e ose}anja u ~vor i ostavi nas u duhovnoj
vrtoglavici — dezorijentisane, u strahu i ljute. Jedan pisac je problem
bola nazvao “znakom pitanja okrenutim naopako poput udice u
~ovekovom srcu”.6
Upravo ovo je u stvari najve}a prepreka za one koji tragaju za
duhovnim. Dao sam zadatak istra`iva~u javnog mnjenja D`ord`u Barni
da sprovede nacionalno ispitivanje u kome je postavio slede}e pita-
nje uzorku ljudi do koga se do{lo nau~nim putem: “Ako biste mogli
da postavite Bogu samo jedno pitanje, a znali biste da }e vam sigur-
no dati odgovor, {ta biste ga pitali?” Naj~e{}i odgovor, koji je dalo
17% od onih koji su hteli da postave pitanje, glasio je: “Za{to ima
toliko bola i patnje u svetu?”
^arls Templton je tako|e tra`io odgovor na to pitanje. Njegovo
povla~enje iz religije je zapo~elo sa onom slikom iz ~asopisa Life na
kojoj je `ena iz Afrike dr`ala svoje dete koje je umrlo samo zato {to
nije bilo ki{e. U svojoj knjizi protiv biblijskog Boga, Templton detaljno
23
govori o tragedijama iz drevne i savremene istorije, a potom izjavlju-
je:
“'Bog pun ljubavi' nije uop{te mogao da bude stvoritelj strave koju
opisujemo — strave koja se nastavlja svaki dan, koja se nastavljala
jo{ od po~etka vremena i koja }e se nastaviti sve dok bude bilo
`ivota. To je nezamisliva pri~a o patnji i smrti, i budu}i da je ta pri~a
istinita — jer je, zapravo, to istorija sveta — o~igledno je da Bog pun
ljubavi ne mo`e postojati.”8
Ne mo`e? Da li prisustvo patnje mora da zna~i i Bo`je odsustvo?
Da li je ova prepreka ka religiji nesavladiva? Moram li da zaba{urim
stvarnost punu zla i bola oko sebe kako bih svim srcem verovao u
svemogu}eg Boga punog ljubavi? Za mene kao novinara to jednos-
tavno nije bila nikakva mogu}nost. Morao sam da objasnim sve ~inje-
nice, sve dokaze i da ni~emu ne umanjujem va`nost.
O ovim stvarima sam pri~ao sa Lesli u osetljivom trenutku u
njenom `ivotu. Ujak samo {to joj je umro, a ujni su dali dijagnozu
Alzhajmerove bolesti i raka u zavr{nom stadijumu. Potresena tim bur-
nim doga|ajima, Lesli je bila podozriva prema svakom ko bi poku-
{avao da joj daje jednostavne odgovore.
“Ako neko misli da mo`e sve lepo da umota u lep paketi} i da
oko njega omota {arenu teolo{ku ma{nu, neka ide negde drugde”,
upozoravala je.
Znao sam da je u pravu. Iz tog razloga sam i pozvao Boston
koled` i zatra`io sastanak sa autorom knjige “Kako prona}i smisao
patnje” (Making Sense Out of Suffering) — knjige ~iji je naslov sa`eto
iskazivao upravo ono {to sam `eleo da u~inim.
PRVI INTERVJU: DR PITER D@ON KRIFT
Volim da govorim o Piteru Kriftu kao o “ne-filozofu”. Nije re~ o
tome da on nije filozof; on je u stvari vrhunski filozof i mislilac, koji
je doktorirao na univerzitetu Fordhem, zavr{io postdiplomske studije
na Jejlu, i ima 38 godina iskustva kao profesor filozofije na uni-
verzitetu Vilanova i (od 1965) na Boston koled`u. Predaje metafiziku,
etiku, misticizam, kao i orijentalnu, gr~ku, srednjovekovnu i savre-
menu filozofiju, stekav{i po~asti kao {to su ~lanstvo u udru`enjima
“Vudro Vilson” i “Jejl-Sterling”.
Pa ipak, ako biste u sebi zamislili sliku stereotipnog filozofa, to
verovatno ne bi bio Krift. Bilo to nepravedno ili ne, filozofe ~esto
zami{ljaju kao dosadne ljude, koji govore nejasnim i komplikovanim
jezikom, borave izolovani od sveta u svojim akademskim odajama i
smrtno su ozbiljni.
24
Nasuprot tome, Krift daje odgovore iz stvarnog sveta na privla~an
i ~ak zabavan na~in; njegov na~in komunikacije je `ivahan, ~esto sa
veoma upe~atljivim izrazima; stalno ima na sebi zbunjeni osmejak.
Krift je napisao preko ~etrdeset knjiga, me|u kojima su i “Ljubav
je ja~a od smrti” (Love is Stronger than Death), “Nebo: najve}a ~e`nja
srca” (Heaven: the Heart's Deepest Longing), “Molitva: veliki razgo-
vor” (Prayer: the Great Conversation), “Pobijanje moralnog relativizma”
(A Refutation of Moral Relativism), i “Priru~nik hri{}anske apolo-
getike” (Handbook of Christian Apologetics) (sa Ronaldom H. Taseli-
jem). Njegova kapriciozna ma{tovitost se najbolje mo`e videti u knjiga-
ma “Izme|u neba i pakla” (Between Heaven and Hell), koja u viziji
predstavlja Klajva Luisa, D`ona Kenedija i Oldosa Hakslija kako nakon
svoje smrti raspravljaju o Isusu Hristu, i “Sokrat sre}e Isusa”
(Socrates Meets Jesus), u kojoj drevni mislilac postaje hri{}anin na
harvardskoj bogosloviji.
Ono {to me je privuklo Kriftu bila je njegova pronicljivo napisana
knjiga o patnji, u kojoj on ve{to dolazi do otkri}a preko Sokrata,
Platona i Aristotela; preko Avgustina, Kjerkegora i Dostojevskog; preko
“Zvezdanih staza”, “Zeke od somota” (pri~a za decu) i “Hamleta”; i
preko Mojsija, Jova i proroka Jeremije. Tokom ~itavog puta stoje klju-
~evi re{enja koji se kona~no, naposletku i napokon susti`u u Isusu i
Bo`jim suzama.
Stigao sam pre vremena i ~ekao Krifta u hodniku. Ubrzo je do{ao,
upravo sa zatvorenog filozofskog sastanka koji se odr`ao negde drug-
de u gradu Bostonu. Braon sako od tvida, debele nao~ari i uredno
za~e{ljana seda kosa davali su mu o~inski izgled. Seo je za sto i
po~eli smo opu{teno da }askamo.
Ali sam potom ja napravio zaokret. Nije bilo nikakvog drugog na~i-
na nego da se Krift direktno suo~i sa Templtonovim otvorenim prigo-
vorima za biblijskog Boga, ~ije je otelotvorenje predstavljala upravo
ona slika iz ~asopisa LIfe na kojoj je majka gr~evito dr`ala svoje
mrtvo dete u su{om pogo|enoj Africi.
MEDVED, KLOPKA, LOVAC I BOG
Suprotstaviv{i se Kriftu sa onim istim emocionalnim nabojem koji
je Templton izneo meni, opisao sam mu sliku, a potom i doslovno
citirao biv{eg teologa:
“Pomislio sam: 'Da li se mo`e verovati u Tvorca punog ljubavi i
brige kada je sve {to je ovoj `eni trebalo bila ki{a?' Kako je Bog koji
voli mogao to da uradi ovoj `eni? Ko pu{ta ki{u? Ja ne; vi ne. On je
pu{ta — ili sam barem tako mislio. Ali kada sam video tu sliku, od-
mah sam znao da je nemogu}e da se to dogodi i da postoji Bog koji
voli. Nipo{to. Ko bi drugi nego sam zlotvor mogao da ubije ovu bebu
25
i da agonijom doslovno ubije njenu majku - kada je sve {to je bilo
potrebno bila ki{a? ... A onda sam po~eo ... da razmi{ljam o po{asti-
ma koje haraju po raznim delovima planete i ubijaju bez razlike ... i
prosto mi je tada bilo kristalno jasno da za inteligentnog ~oveka nije
mogu}e da veruje da postoji Bog pun ljubavi”.
To sam pogledao iz svojih zabele{ki. Profesorove o~i su bile priko-
vane za mene. Direktno se suo~avaju}i sa njim, nagnuo sam se nap-
red u svojoj fotelji da bih istakao va`nost onoga {to govorim i rekao
prili~no optu`iva~kim tonom: “Profesore Krift, vi ste inteligentan ~ovek
i vi verujete u Boga koji ima u sebi ljubav. Kako biste vi uop{te odgov-
orili Templtonu?”
Krift je pro~istio grlo. “Pre svega”, zapo~eo je, “skoncentrisao bih
se na ono kada ka`e da 'nije mogu}e'. ^ak i Dejvid Hjum, jedan od
naj~uvenijih skeptika u istoriji, rekao je da je jedva mogu}e da Bog
postoji. To je barem donekle razumno stanovi{te — re}i da postoji ma-
kar mala mogu}nost. Ali re}i da ne postoji nikakva mogu}nost da Bog
koji je ljubav i koji zna mnogo vi{e od nas, uklju~uju}i i na{u budu}-
nost, mo`e da podnosi takvo zlo kao {to Templton vidi u Africi — to
ja do`ivljavam kao intelektualnu aroganciju”.
Tu sam ostao zate~en. “Zaista?” pitao sam ga. “Kako to?”
“Kako to najobi~niji smrtnik mo`e da bude siguran da beskrajna
mudrost ne toleri{e izvesna kratkotrajna zla u cilju mnogo dugoro~nijih
dobrih stvari koje ne mo`emo da sagledamo unapred?” zapitao se
on.
Shvatao sam {ta ho}e da ka`e, ali mi je trebao primer. “Ho}ete
li mi malo elaborirati na tu temu?”
Krift se zamislio na trenutak. “Pogledajte na to ovako”, rekao je.
“Da li biste se slo`ili da je razlika izme|u nas i Boga ve}a od razlike
izme|u nas i medveda, na primer?”
Potvrdno sam klimnuo glavom.
“U redu, onda, zamislite da je medved uhva}en u zamku i da lovac
iz sa`aljenja ho}e da ga oslobodi. On poku{ava da zadobije medve-
dovo poverenje, ali ne uspeva i zato mora da ga ga|a uspavljuju}im
sredstvom. Me|utim, medved misli da je to napad i da lovac ho}e
da ga ubije. Ne shvata da on to radi iz sa`aljenja.
Potom, da bi izvukao medveda iz klopke lovac mora da ga gurne
jo{ dublje u klopku kako bi rastegao oprugu. Ako bi medved u tom
trenutku bio polusvestan, bio bi jo{ vi{e uveren da je lovac njegov
neprijatelj koji je do{ao da mu nanese patnju i bol. Me|utim, medved
ne bi bio u pravu. On dolazi do ovog neta~nog zaklju~ka po{to nije
ljudsko bi}e.”
Krift je napravio pauzu i pustio da malo razmi{ljamo o ovoj ilus-
traciji. “Kako, dakle”, zaklju~io je, “bilo ko mo`e da bude siguran da
26
ovo nije analogija izme|u nas i Boga? Ja verujem da Bog isto pone-
kad ~ini i prema nama, a mi ne mo`emo da doku~imo za{to On to
~ini, ni{ta vi{e nego {to medved mo`e da shvati lov~eve motive. Kao
{to je medved mogao da poveruje lovcu, tako i mi mo`emo Bogu”.
RELIGIJA I PREDRASUDE
Zastao sam da razmislim o Kriftovom zaklju~ku, ali je on nastavio
pre nego {to sam mu odgovorio.
“Me|utim, time svakako ne `elim da umanjim zna~aj Templtonovih
tvrdnji. On na vrlo iskren na~in odgovara na ~injenicu koja ponekad
govori protiv Boga. Religija mo`e postojati jedino u svetu u kome je
te{ko imati je. Ja ne moram da verujem da su dva i dva ~etiri ili da
je sunce u podne u zenitu. Takve stvari se ne dovode u pitanje. Ali
Biblija opisuje Boga kao skrivenog Boga. Morate ulo`iti napor i veru
da biste ga na{li. Postoje smernice kojima se mo`ete upravljati.
Biblija ka`e: 'Tra`ite i na}i }ete.'9 Ona ne ka`e da }e ga svi na}i;
ne ka`e ni da ga niko ne}e na}i. Neki }e ga na}i. A ko su oni? Oni
koji tra`e. Oni koji ga tra`e svim srcem i koji slede smernice.”
Usko~io sam: “^ekajte malo — malo~as ste priznali da 'ponekad
ne{to govori protiv Boga' — odnosno da su zlo i patnja stvarni dokaz
protiv Njega. Zar samim tim ne dopu{tate da postojanje zla opovrga-
va Bo`je postojanje?” Lupio sam {akom o njegov sto. “Stvar je re{e-
na!” Uzviknuo sam sa ironi~nim trijumfom.
Krift se malo povukao pred mojim nastupom. “Ne, ne”, insistirao
je, odmahuju}i glavom. “Pre svega, dokazi nisu neophodno izvesni ili
zaklju~ni. Ja sam rekao da u ovom svetu postoje dokazi protiv, i doka-
zi za Boga. Avgustin je to vrlo jednostavno iskazao: 'Ako nema Boga,
otkud toliko dobrog? Ako ima Boga, otkud toliko zla?'
Nema sumnje u to da je postojanje zla jedan od argumenata pro-
tiv Boga — ali u jednoj od mojih knjiga ja dajem pregled dvadeset argu-
menata koji ubedljivo ukazuju u drugom smeru — u prilog Bo`jem pos-
tojanju.10 Ateisti moraju da odgovore na svih dvadeset argumenata,
dok teisti imaju samo jedan. Me|utim, svako od nas mora da dâ svoj
glas. Religija je aktivna i zahteva odgovor. Nasuprot razumu, koji se
verno poklanja pred dokazima, religija se zasniva na iskustvu.”
Ova poslednja re~ me je ubola u nerv: “Kako to mislite 'na
iskustvu'?”
“Pretpostavimo da u ovu sobu u|e policajac i ka`e da su upravo
uhvatili moju suprugu kako ubija trinaest suseda time {to im odrublju-
je glavu, i da imaju svedoke za to. Ja bih mu se smejao. Rekao bih
mu: 'Ne, to je nemogu}e. Vi je ne znate onoliko dobro koliko je ja
znam.' On bi tada rekao: 'Gde su vam dokazi?' Ja bih rekao: 'Moji
27
dokazi su druga~ijeg tipa od va{ih. Ali postoji dokaz da je to nemo-
gu}e.' Ja imam dokaz na osnovu iskustva.
Me|utim, moje iskustvo je razumno, jer se zasniva na dokazima
koje sam sakupio u svom realnom `ivotu. I tako ~ovek koji poznaje
Boga ima dokaze — i samim tim i iskustvo zasnovano na tim dokazi-
ma — koje nema onaj koji ga ne poznaje.
ZLO KAO DOKAZ ZA BOGA
Krift se zaustavio na nekoliko trenutaka pre nego {to je dodao ovu
neo~ekivanu opasku koja se opire svakoj intuiciji: “Osim toga, ~injeni-
ca da postoje zlo i patnja mo`e i}i dvosmerno — ona se zapravo mo`e
upotrebiti u prilog Bogu.”
Uspravio sam se u svojoj fotelji. “Kako je to mogu}e?”
“Razmislite sada o ovome”, rekao je Krift. “Ako je Templton u pra-
vu {to na ove doga|aje daje tako `estok odgovor, to onda pretpostav-
lja da zaista postoji razlika izme|u dobra i zla. ^injenica da on koristi
standard za dobro kada osu|uje zlo — ~injenica da s punim pravom
ka`e da ova u`asna patnja nije onako kako bi trebalo da bude — zna~i
da on ima predstavu kako bi trebalo da bude; da ta njegova pred-
stava odgovara ne~emu stvarnom; i da, samim tim, postoji stvarnost
koja se zove Vrhovno Dobro. E pa, to je drugo ime za Boga.”
To mi je zvu~alo sumnjivo, poput nekakve filozofske mahinacije.
Obazrivo sam sumirao Kriftov zaklju~ak da vidim da li sam ga shva-
tio. “Ho}ete da ka`ete da Templton mo`da nesvesno svedo~i o Bo`joj
stvarnosti jer time {to priznaje postojanje zla on podrazumeva da pos-
toji objektivni standard na osnovu koga ono postoji?”
“Upravo tako. Ako ja jednom studentu dam devetku, a nekom dru-
gom osmicu, to podrazumeva da je desetka pravi standard. Ono {to
ho}u da ka`em je slede}e: ako Bog ne postoji, odakle nam standard
dobrote po kome zlo ocenjujemo kao zlo?
[tavi{e, kao {to je rekao Klajv Luis: 'Ako je svet toliko lo{... kako
su uop{te ikada ljudi po~eli da ga pripisuju delovanju mudrog i dobrog
Tvorca?' Drugim re~ima, mora se razjasniti upravo to prisustvo
ovakvih ideja u na{im mislima — to jest, ideje zla i samim tim i ideje
dobra i Boga kao izvora i standarda dobrote”.
Zanimljiv protivargument, pomislio sam. “Postoje li drugi na~ini za
koje verujete da zlo radi protiv ateizma?” pitao sam ga.
“Da, postoje”, odgovorio je. “Ako ne postoji Tvorac, kao ni samim
tim trenutak Stvaranja, onda je sve rezultat evolucije. Ako nije bilo
po~etka ili prauzroka, onda svet mora da je oduvek postojao. To zna~i
da svet evoluira tokom beskona~nog vremenskog perioda — i da bi do
sada sve ve} trebalo da je savr{eno. Evolucija bi imala sasvim dovolj-
no vremena da se zavr{i, a zlo da do`ivi poraz. Ali jo{ uvek postoji
28
zlo, patnja i nesavr{enstvo — a to sve dokazuje da ateista nije u pravu
kada govori o svetu”.
“Onda je ateizam”, rekao sam ja, “neadekvatan odgovor na prob-
lem zla?”
“To je lak odgovor — mo`da ~ak, ako mogu da upotrebim tu re~,
i jeftin odgovor”, rekao je. “Ateizam potcenjuje tolike ljude, jer ima
snobovski stav da je devet od deset ljudi u istoriji pogre{ilo za Boga
i da su u svom srcu nosili samu la`.
Razmislite o tome. Kako je mogu}e da je preko 90% svih ljudi koji
su ikada `iveli — i to obi~no u daleko te`im okolnostima od nas —
verovalo u Boga? ^ini se da objektivni dokazi, ako samo pogledamo
u ravnote`u zadovoljstva i patnje u svetu, ne opravdavaju verovanje u
apsolutno dobrog Boga. Pa ipak se u Boga veruje gotovo svuda.
Da li su svi ti ljudi ludi? Recimo da mo`ete da verujete u to uko-
liko ste pomalo elitisti~ki nastrojeni. Ali mo`da mi, poput Lava Tolsto-
ja, imamo ne{to da nau~imo od seljaka. U svojoj autobiografiji on se
suo~ava sa problemom zla. On je primetio da u `ivotu ima vi{e pat-
nje nego zadovoljstva i vi{e zla nego dobrog, i da stoga njegov `ivot
deluje besmisleno. Bio je toliko o~ajan da je bio u isku{enju da se
ubije. Govorio je da ne zna kako vi{e da izdr`i.
Onda je, prakti~no, rekao: '^ekaj malo — ve}ina ljudi ipak izdr`ava.
Ve}ina ljudi `ivi `ivotom te`im od moga, pa ipak im je on predivan.
Kako uspevaju? Ne uz obja{njenja, ve} verom.' Tako se nau~io od
seljaka i otkrio veru i nadu.11
Stoga se ateizam zapravo bedno odnosi prema ljudima. Tako|e,
ateizam oduzima smrti zna~enje, a ako smrt nema nikakav smisao,
kako onda i `ivot na kraju krajeva mo`e imati smisla? U kontaktu sa
ateizmom sve postaje jeftino — pogledajte posledice komunizma, tog
najsna`nijeg vida ateizma na planeti.
I na kraju, kada ateista umre i susretne se sa Bogom, on }e,
umesto ni{tavila koje je predskazivao, shvatiti da je ateizam bio jeftin
odgovor po{to je odbacio jedinu stvar koja nije jeftina — Boga od
neprocenjive vrednosti.”
PROBLEM LOGIKE
Krift je izneo neke veoma zanimljive stvari na po~etku, ali jo{
nismo stigli do glavne teme. Bilo je vreme da pre|emo na samu
su{tinu stvari. Izvadio sam neke zabele{ke koje sam zapisao u avionu
i postavio mu pitanje koje je iskristalisalo su{tinu spora.
“Biblijski religiozni ljudi veruju u pet stavki”, rekao sam. “Prvo:
postoji Bog. Drugo: Bog je vrhovno dobro. Tre}e: Bog je svemogu}.
^etvrto: Bog je vrhovna mudrost. I peto: postoji zlo. Kako sada sve
ove izjave mogu istovremeno biti ta~ne?”
29
 Na Kriftovom licu se pojavio zagonetni osmeh. “Izgleda da ne mo-
gu”, slo`io se. “Se}am se jednog liberalnog teologa koji je jednom
poku{avao da me ubedi da se odvojim od fundamentalista. (Re~ je o
dve frakcije ameri~kih teologa nastale u 20. veku — liberalima i fun-
damentalistima.) Govorio je: 'Tu postoji logi~ki problem — ti mo`e{ biti
inteligentan, ili mo`e{ biti iskren, ili mo`e{ biti fundamentalista, ili
bilo koja dva od ta tri, ali ne i sva tri.' A moj prijatelj fundamentali-
sta je govorio: 'Ja bih rekao da mo`e{ da bude{ iskren, ili da bude{
inteligentan, ili da bude{ liberalan, ili bilo koja dva ponu|ena, ali ne
i sva tri.”
Nasmejao sam se toj pri~i. “Isti logi~ki problem imamo i mi ovde”,
rekao sam.
“Tako je. Izgleda da morate da napustite jedno od tih verovanja.
Ako je Bog svemogu}, On mo`e da u~ini sve. Ako je Bog vrhovno dob-
ro, On onda ho}e samo dobro. Ako je Bog vrhovna mudrost, On onda
zna {ta je dobro. I tako ako su sva ta verovanja ta~na — a biblijski
religiozni ljudi veruju da jesu — onda bi posledica toga bila da ne mo`e
postojati nikakvo zlo.”
“Ali zlo ipak postoji”, rekao sam. “Nije li onda logi~no pretpostaviti
da takav Bog ne postoji?”
“Ne, nego bih ja rekao da jedno od ovih verovanja o Njemu mora
biti neta~no, ili ga svakako ne shvatamo na ispravan na~in.”
Bilo je vreme da se to sazna. Jednim pokretom ruke sam pozvao
Krifta da razmotri ova tri bo`anska atributa — da je Bog svemogu},
vrhovno dobro i sveznaju} — i to jedan po jedan, u svetlu postojanja
zla.
Prvi atribut: Bog je svemogu}
“[ta zna~i kada ka`emo da je Bog svemogu}?” pitao se Krift, a
potom i odgovorio na svoje pitanje: “To zna~i da On mo`e da uradi
sve {to je smisleno, sve {to je mogu}e, sve {to uop{te ima ikakve
logike. Bog ne mo`e da ukine svoje postojanje. On ne mo`e od
dobrog da napravi zlo.”
“Dakle”, rekao sam, “postoje neke stvari koje On ne mo`e da
u~ini iako je svemogu}”.
“Upravo i zato {to je svemogu}, On ne mo`e da uradi neke stvari.
On ne mo`e da napravi gre{ku. Jedino slaba i glupa stvorenja prave
gre{ke. Jedna takva gre{ka bi bila poku{ati sa stvaranjem protivre~-
nosti, kao na primer — dva i dva su pet ili okrugao kvadrat.
Klasi~na odbrana Boga protiv problema zla glasi da je logi~ki
nemogu}e posedovati slobodnu volju uz nemogu}nost moralnog zla.
Drugim re~ima, kada je Bog jednom odabrao da stvori ljude sa slo-
bodnom voljom, onda je zavisilo od njih, a ne od Boga, da li }e biti
30
greha ili ne}e. Eto {ta zna~i slobodna volja. Samoj toj prilici, kada
Bog odlu~uje da stvori ljude, svojstvena je mogu}nost za zlo i, shod-
no tome, patnja koja iz njega proisti~e.”
“Onda je Bog tvorac zla.”
“Ne. On je stvorio mogu}nost zla, a ljudi su sproveli tu mogu}nost
u delo. Izvor zla nije u Bo`joj sili, ve} u ~ovekovoj slobodi. ^ak ni sve-
mogu}i Bog nije mogao da stvori svet u kome bi ljudi imali istinsku
slobodu, a da ipak ne postoji mogu}nost greha, jer na{a sloboda u
sklopu sopstvenog zna~enja obuhvata mogu}nost greha. Bila bi kon-
tradikcija — besmisleno ni{tavilo — imati svet u kome postoji stvarna
mogu}nost izbora, a da je u isto vreme nemogu}e izabrati zlo. Pitati
za{to Bog nije stvorio takav svet je kao da pitamo za{to Bog nije stvo-
rio bezbojnu boju ili okrugle kvadrate.”
“Za{to onda Bog nije stvorio svet bez ~ovekove slobode?”
“Jer bi to onda bio svet bez ljudi. Da li bi to bio svet bez mr`nje?
Svakako. Svet bez patnje? Da. Ali bi to tako|e bio i svet bez ljubavi,
koja predstavlja najve}u vrednost u svemiru. I to vrhovno dobro se
nikada ne bi moglo osetiti. Prava ljubav — odnosno na{a ljubav prema
Bogu i prema drugim ljudima — mora u sebi sadr`ati mogu}nost izbo-
ra. Naravno, sa davanjem takve mogu}nosti izbora dolazi i mogu}nost
da ljudi umesto ljubavi izaberu mr`nju.”
“Ali, pogledajte Prvu knjigu Mojsijevu”, rekao sam. “Bog jeste stvo-
rio svet gde su ljudi bili slobodni, a da ipak nije postojao greh.”
“Upravo tako”, rekao je Krift. “Posle Stvaranja Bog je rekao da je
svet 'dobar'. Ljudi su bili slobodni da izaberu da vole Boga ili da se
odvrate od njega. Me|utim, takav svet mora biti mesto gde greh stoji
kao slobodna mogu}nost — i doista, tu mogu}nost greha su ostvarili
ljudi, a ne Bog. Krivica je u krajnjem smislu na nama. On je svoj deo
savr{eno odradio; mi smo svoje zabrljali.”
“Teolog Harold Ku{ner dolazi do druga~ijeg zaklju~ka u svom best-
seleru 'Kada se lo{e stvari doga|aju dobrim ljudima' (When Bad
Things Happen To Good People). On ka`e da Bog ipak nije svemogu},
odnosno da bi On hteo da pomogne, ali da naprosto nije sposoban
da re{i sve probleme sveta. On je rekao: '^ak i Bog ima muke da
odr`i haos pod kontrolom'.”12
Krift je podigao obrvu. “Te{ko mi je da shvatim tako ne{to za
jednog teologa”, rekao je. “Biblijski religiozni teolozi insistiraju na
tome da postoji Bog koji je svemogu} i, bez obzira na sve, vrhovno
dobro.
To pak ne deluje tako razborito kao paganizam, koji ka`e da ako
postoji zlo u svetu, da onda mora postojati mno{tvo bogova, od kojih
svaki ima ograni~ene mo}i; neki od njih su dobri, neki zli, ili pak ako
postoji jedan Bog, onda se On suo~ava sa silama koje nije ba{ u
31
stanju da kontroli{e. Sve do jevrejskog otkrivenja pravog Boga, ovo je
bila veoma popularna filozofija.”
“Vi ne mislite tu na Ku{nerovog boga”, rekao sam, vi{e kao izjavu,
nego kao pitanje.
“Iskreno, u takvog boga te{ko da vredi verovati. Da li imam velikog
brata koji radi {ta mo`e, ali to ipak nije mnogo? Pa koga onda briga?”
rekao je, sle`u}i ramenima. “Prakti~no re~eno, to je isto {to i atei-
zam. Najpre se uzdajte u sebe, a tek onda mo`da u Boga.
Ne: dokazi ukazuju na to da je Bog definitivno svemogu}. Ono {to
treba zapamtiti je da stvaranje sveta u kome postoji slobodna volja,
a nema mogu}nosti za greh je kontradiktorno — a to otvara vrata da
ljudi odaberu zlo umesto Boga, nakon ~ega dolazi do patnje. Ogroman
deo patnje u svetu nastaje kao posledica na{eg izbora da ubijamo i
klevetamo ljude, da budemo sebi~ni, da se odamo seksualnim per-
verzijama, da kr{imo obe}anja, da budemo bezobzirni.”
Drugi atribut: Bog je sveznaju}
Zamolio sam Krifta da pre|e na slede}u bo`ansku osobinu: Bo`je
sveznanje. On se malo udobnije naslonio u fotelju, a potom pogledao
u stranu jo{ jednom presabiraju}i svoje misli.
“Po~nimo ovako”, rekao je. “Ako je Bog sveznaju}, onda On zna
ne samo sada{njost, ve} i budu}nost. Osim toga, On zna ne samo
sada{nje dobro i zlo, ve} i budu}e dobro i zlo. Ako Njegova mudrost
vi{estruko prevazilazi na{u, kao {to i lov~eva mudrost prevazilazi
medvedovu, onda barem postaje mogu}e — nasuprot Templtonovoj
analizi — da Bog pun ljubavi mo`e da svesno toleri{e stravi~ne stvari
poput gladi, jer gleda na du`e staze i vidi da }e ve}i broj ljudi biti
zadovoljniji i sre}niji, nego ako bi On odmah ~udesno intervenisao. To
je barem intelektualno mogu}e.”
Odmahnuo sam glavom: “To je i dalje te{ko prihvatiti. Deluje mi
kao 'hvatanje krivine'”.
“U redu, hajde onda da to i ispitamo”, odgovorio mi je Krift. “Vidi-
te, Bog nam je vrlo konkretno i jasno pokazao kako ovo mo`e funkci-
onisati. On je pokazao kako se i najgora stvar koja se ikada dogodi-
la u istoriji sveta zavr{ila tako {to se dogodila najbolja stvar koja se
ikada dogodila u istoriji sveta”.
“Kako to mislite?”
“Mislim na bogo-ubistvo”, odgovorio je. “Na smrt samog Boga na
krstu. U tom trenutku niko nije mogao da sagleda kako bilo {ta dobro
mo`e da proistekne iz takve tragedije. Pa ipak, Bog je predvideo da
}e posledica toga biti otvaranje neba za ljude. I tako je najgora
tragedija u istoriji dovela do najslavnijeg doga|aja u istoriji. I ako se
tako ne{to desilo tamo — odnosno ako krajnje zlo mo`e da rezultira
32
krajnjim dobrim — onda se to mo`e desiti bilo gde, pa ~ak i u na{em
li~nom `ivotu. Ovde nam Bog podi`e zavesu i daje nam da bacimo
pogled. Na drugim mestima On jednostavno ka`e: 'Veruj mi'.
Sve ovo bi zna~ilo da je ~ovekov `ivot neverovatno dramati~an,
poput pri~e ~iji kraj vam nije ni{ta poznatiji od neke nau~ne formule.
U stvari, hajde da krenemo malo dalje tokom te dramati~ne pri~e.
Zamislite da ste Sotona (\avo). Vi ste Bo`ji neprijatelj i ho}ete da
ga ubijete, ali ne mo`ete. Me|utim, Bog ima tu osobinu da stvara i
voli ljude, na koje pak mo`ete da uti~ete. Aha! Eto vam taoca! I tako
naprosto odete u svet, iskvarite ljude i odvu~ete neke od njih u
propast. Kada im Bog po{alje proroke da ih prosvetle, vi ubijete pro-
roke.
A onda Bog uradi najneverovatniju stvar od svih mogu}ih — po{alje
sopstvenog Sina i igra po pravilima igre u svetu. Vi pomislite: 'Ne
mogu da verujem da je toliko glup! Ljubav mu je pomutila pamet! Sve
{to treba da uradim je da inspiri{em neke od mojih slugu — Iroda,
Pilata, Kajafu i rimske vojnike — da ga oni raspnu'. I to i uradite.
I tako On visi na krstu — napu{ten od ljudi, a naizgled i od Boga,
smrtno ranjen, da vi~e 'Bo`e moj, Bo`e moj, za{to si me ostavio?'
[ta sada ose}ate kao \avo? Imate ose}anje trijumfa i osvete! Ali na-
ravno, nalazite se u najve}oj mogu}oj zabludi. To je Njegov krunski
trijumf, a va{ krunski poraz. On vam je svoju petu gurnuo u usta i vi
sve je ugrizli i ta krv vas je uni{tila.
Dakle, ako to nije neki nakaradan doga|aj, ve} paradigma ~ove-
kove situacije, onda kada krvarimo i patimo, kao {to je bilo sa
Hristom, mo`da se i sa nama de{ava ista stvar. Mo`da je to na~in
na koji Bog pora`ava \avola.
U vreme raspe}a, u~enici nisu mogli da sagledaju kako bilo {ta
dobro mo`e da proistekne iz toga; na sli~an na~in, suo~avaju}i se sa
borbama, isku{enjima i patnjom, ni mi ponekad ne mo`emo da zamis-
limo pozitivan ishod. Ali, videli smo kako je do{lo do pozitivnog isho-
da u Isusovom slu~aju, i zato mo`emo verovati da }e tako biti i u
na{em. Primera radi, najve}i ljudi religije u istoriji ka`u da su ih li~ne
patnje dovele veoma blizu Boga — zato je to najbolje {to se mo`e
desiti, a ne najgore”.
Tre}i atribut: Bog je vrhovno dobro
Preostao nam je jo{ Bo`ji atribut dobrote.
“Veoma je poznato da se u re~i dobro kriju mnoge zamke”,
zapo~eo je Krift, “jer ~ak i u ~ovekovim aktivnostima postoji tako veli-
ki opseg zna~enja. Ali je opet razlika izme|u nas i Boga svakako ve}a
od razlike izme|u nas i `ivotinja, a po{to ono {to je dobro u velikoj
33
meri varira izme|u nas i `ivotinja, onda mora da jo{ vi{e varira
izme|u nas i Boga”.
“Razume se”, rekao sam. “Ali ako bih sedeo skr{tenih ruku i ne
radio ni{ta kada bi moje dete pregazio kamion, ja ne bih bio dobar
ni u kom smislu te re~i. Bio bih lo{ otac ako bih tako uradio. I Bog
~ini to isto. On sedi skr{tenih ruku i odbija da u~ini ~udo kako bi nas
izbavio iz opasnosti koje su jo{ ve}e od toga da nekoga pregazi
kamion. Pa za{to da za Njega onda ne ka`emo da je lo{?”
Krift je klimnuo glavom: “On nam se i ~ini kao da je lo{. Ali ~injeni-
ca da Bog svesno dopu{ta odre|ene stvari, za koje bismo mi postali
~udovi{ta ako bismo ih dopustili, ne mora neophodno da govori pro-
tiv Njega”.
Nisam mogao da shvatim njegov rezon: “Mora}ete da mi objasnite
za{to je to tako”.
“U redu, evo da}u vam jednu analogiju u me|uljudskim odnosi-
ma”, odgovorio mi je. “Ako bih rekao svom bratu, koji je otprilike mo-
jih godina: 'Mogao bih da te izvu~em iz nevolje, ali ne}u', verovatno
bih bio neodgovoran, a mo`da i zao. Ali mi to ~inimo svojoj deci sve
vreme. Mi ne radimo njihove doma}e zadatke umesto njih. Ne stav-
ljamo ih pod stakleno zvono da ih {titi od svake mogu}e ozlede.
Se}am se kada je jedna od mojih k}erki imala 4-5 godina i
poku{avala da udene konac u iglu. To je za nju bilo veoma te{ko.
Svaki put kada bi poku{ala, ubola bi se u prst i par puta je pustila
i krv. Ja sam je gledao, ali me ona nije videla. Uporno je poku{avala
i poku{avala.
Moj prvi impuls je bio da odem i da joj pomognem, po{to sam
video kap krvi. Ali sam dobro uradio {to sam se suzdr`ao, jer sam
pomislio: 'Neka je, mo`e i sama'. Posle nekih pet minuta, kona~no
je uspela. Stao sam pred nju, a ona je rekla: 'Tata, tata, vidi {ta ja
znam, vidi!' Bila je toliko ponosna {to je uvukla konac u iglu da je
zaboravila na sav bol.
U tom trenutku je taj bol za nju bio ne{to dobro. Bilo je dovoljno
mudro sa moje strane {to sam unapred video da je taj bol koristan.
E sad, Bog je svakako kudikamo mudriji nego {to sam ja bio sa svo-
jom }erkom. Tako je barem mogu}e da je Bog dovoljno mudar da
predvidi da nam je potrebno malo bola iz razloga koji mo`da mi ne
shvatamo, ali ~iju potrebu On uvi|a u neke krajnje dobre svrhe. I
stoga On nije zao zato {to dopu{ta da do|e do tog bola.
Zubari, treneri atletike, nastavnici i roditelji — svi oni znaju da
ponekad biti dobar nije isto {to i biti ljubazan. Svakako da postoje
trenuci kada Bog dopu{ta patnju i li{ava nas manjeg dobra i zado-
voljstva kako bi nam pomogao da krenemo ka ve}em dobru moralnog
i duhovnog obrazovanja. ^ak i stari Grci su verovali da bogovi u~e
34
ljude mudrosti preko patnje. Eshil je napisao: 'Dan za danom, ~as za
~asom/Bol kaplje na srce/Dok protiv na{e volje, pa ~ak i nama
uprkos/dolazi mudrost od velike Bo`je milosti'.
Mi znamo da se moralni karakter obrazuje kroz te{ko}e, preko
savla|ivanja prepreka, putem istrajnosti uprkos te{ko}ama. Na pri-
mer, hrabrost bi bila nemogu}a u svetu bez bola. Apostol Pavle je
svedo~io o ovom prefinjenom kvalitetu patnje kada je napisao da
'nevolja (patnja) daje postojanost, a postojanost iskustvo, a iskustvo
nadanje'.13
Pogledajmo istini u o~i: mi se u~imo iz gre{aka koje ~inimo i iz
patnji koje one donose. Svet predstavlja ma{inu za stvaranje karak-
tera, a sastavni deo tog procesa je u~enje, odrastanje i razvoj kroz
te{ka, izazovna i bolna iskustva. Su{tina na{eg `ivota u ovome svetu
nije u udobnosti, ve} u obuci i pripremi za ve~nost. Biblija nam ka`e
da se ~ak i Isus 'nau~i poslu{anju, po onome {to podnese'14 — a
ako je to bilo ta~no za Njega, za{to onda ne bi bilo jo{ ta~nije i za
nas?”
Krift je pustio da pitanje na trenutak visi u vazduhu dok mu je
mozak radio punom parom. Potom je nastavio: “Zamislite da nemamo
ama ba{ nikakvu patnju. Zamislite da imamo lekove za sve bolove,
slobodnu zabavu, slobodnu ljubav — dakle, sve sem bola. Bez [ekspi-
ra, bez Betovena, bez bostonskih “Red Sox”-a, bez smrti — bez smis-
la. Postali bismo prava mala neverovatno razma`ena deri{ta.
To je sli~no onoj staroj seriji 'Zona sumraka' gde ubijaju bandu
plja~ka{a banke i jedan od njih se budi na paperjastom obla~i}u na
zlatnim vratima nebeskog grada. Tu mu ljubazan ~ovek u beloj haljini
nudi sve {ta po`eli. Ali mu ubrzo zlato postane dosadno jer je sve
besplatno, a dosadne su mu i prelepe devojke, koje se jedino smeju
kada on poku{a da ih povredi, jer poseduje sadisti~ke sklonosti.
Potom poziva svetog Petra: 'Ovo mora da je neka gre{ka'. 'Ne, mi
ovde ne pravimo gre{ke'. 'Zar ne mo`ete da me po{aljete nazad na
Zemlju?' 'Naravno da ne mo`emo, jer si mrtav'. 'Onda sigurno treba
da budem sa prijateljima na Drugom mestu. Po{alji me tamo'. 'O, ne,
to ne smemo. Pravila su pravila'. 'Gde sam ja uop{te?' 'Nalazi{ se
tamo gde mo`e{ da dobije{ sve {to po`eli{'. 'Ali ja sam mislio da
treba da volim nebo'. 'Nebo' Ko je uop{te spomenuo nebo? Nebo je
upravo to Drugo mesto'. Su{tina je u tome da svet bez patnje vi{e
li~i na pakao nego na nebo”.
To mi je izgledalo preterano. “Da li stvarno verujete u to?” pitao
sam ga.
“Da, verujem. Zapravo, ako ne verujete, onda poku{ajte da budete
Bog i da stvorite bolji svet po sopstvenoj zamisli. Poku{ajte da stvori-
te utopiju. Ali }ete morati da dobro razmislite o posledicama svega
35
{to poku{ate da popravite. Svaki put kada upotrebite silu da spre~ite
zlo, mora}ete da ukinete sve slobode i da od ljudi napravite mari-
onete, {to zna~i da oni onda ne bi imali mogu}nost da slobodno
izaberu ljubav.
Vi biste mo`da mogli da stvorite tako precizan svet koji bi se
dopao nekom in`injeru — mo`da. Ali je jedno sigurno: izgubili biste
onakav svet kakav bi Otac `eleo”.
MEGAFON BOLA
Jedan po jedan zaklju~ak, i Krift je sve vi{e i vi{e rasvetljavao mis-
teriju patnje. Ipak je svaki novi zaklju~ak povla~io za sobom nova
pitanja.
“Lo{i ljudi se uvek izvuku iako stalno ~ine zlo drugima. Valjda Bog
ne smatra da je to pravedno”, rekao sam. “Kako mo`e da sedi skr{-
tenih ruku i gleda kako se to doga|a? Za{to se ne ume{a i ne suo~i
sa zlom u svetu?”
“Nije ta~no da se ljudi izvuku posle nedela”, nije popu{tao Krift.
“Odlo`ena pravda ne mora nu`no da zna~i ukinutu pravdu. Do}i }e
dan kada }e Bog ra{~istiti ra~une i kada }e ljudi biti pozvani na
odgovornost za zlo~ine koje su izvr{ili i patnju koju su izazvali.
Kritikovati Boga {to to ne radi ovog trenutka je kao kada bismo
pro~itali neki roman do polovine, a potom kritikovali pisca {to nije
razre{io zaplet. Bog }e ljude pozvati na odgovornost u pravo vreme —
zapravo, Biblija ka`e da je jedan razlog iz koga On to sada odla`e taj
{to neki ljudi jo{ uvek slede put ka Njemu i tek treba da ga
prona|u.15 On zapravo odla`e da zaklju~i istoriju sveta iz svoje velike
ljubavi prema njima”.
“Ali zar vam, u me|uvremenu, ne smeta o~igledna koli~ina patnje
u svetu?” pitao sam ga. “Zar ne bi Bog mogao da prekrati makar
neka veoma u`asna zla? Jedan filozof je ovako formulisao svoj argu-
ment protiv Boga: prvo, nema nikakvog razloga da se Bog opravda
{to je dopustio toliko zla umesto mnogo manje; drugo, ako Bog pos-
toji, onda mora postojati takav razlog; stoga — tre}e, Bog ne posto-
ji”.
Krift je imao razumevanja za taj problem, ali nije prihvatao ovakvo
re{enje. “To je kao kada bismo rekli da je razumno verovati u Boga
ako {est miliona Jevreja nastrada u holokaustu, ali ne i sedam. Ili
{ezdeset hiljada, ali ne i {ezdeset hiljada i jedan, ili pak 5.999.999,
ali ne i {est miliona”, rekao je on. “Kada prenesete uop{ten izraz 'to-
liko (zla)' u konkretne primere poput ovih, vidite koliko je to apsurd-
no. Tu se ne mo`e odrediti jasna granica.
Istina je da postoje neki primeri gde dodu{e kvantitet postaje
kvalitet. Na primer, klju~ala voda: jednom kada se dostigne tempera-
36
tura od 100 stepeni, dobijate novo agregatno stanje — vodenu paru
— i tada za gas va`e gasni zakoni, umesto zakona te~nosti. Me|utim,
sa patnjom nije tako. U kojoj ta~ki patnja opovrgava Bo`je postoja-
nje? Ne mo`e se prona}i nijedna takva ta~ka. Osim toga, po{to mi
nismo Bog, ne mo`emo re}i koliko je patnje potrebno. Mo`da je svaki
pojedina~ni element patnje u kosmosu neophodan. Kako to mo`emo
znati?”
Zasmejao sam se. “Mislim da bi onda neko mogao re}i: 'Ako ja
trpim bol, onda je to previ{e patnje u svetu!'”
Krift se nasmejao. “Svakako!” uzviknuo je. “To je taj subjektivni
izraz 'previ{e'. Re~ je o klasi~nom slu~aju antropomorfizma. Da sam
ja Bog, ne bih dopustio ovoliko bola; Bog bi se sigurno slo`io sa
mnom; Bog je dopustio ovaj bol; i otud Bog ne postoji”.
“Malo~as ste rekli da je postojanje izvesnog bola mo`da neophod-
no. To ukazuje da postoji smisao patnje”, rekao sam. “Ako je tako,
koji je onda to smisao?”
“Jedna svrha patnje kroz istoriju je da ona dovodi do pokajanja”,
rekao je. “Jedino se nakon patnje, jedino nakon katastrofe, staroza-
vetni Izrael, narodi i pojedinci vra}aju Bogu. Opet se moramo suo~iti
sa tim: mi se u~imo te`im putem. Da citiram Klajva Luisa: 'Bog nam
{apu}e u na{im zadovoljstvima, govori u na{oj svesti, ali vi~e u na{im
bolovima. Patnja je njegov megafon kojim budi ogluveli svet'.16 I na-
ravno, pokajanje dovodi do ne~eg predivnog — do stanja bla`enstva,
po{to je Bog izvor sve radosti i sveg `ivota. Ishod je dakle dobar —
zapravo i vi{e nego dobar.
Jednostavno re~eno, ja verujem da patnja stoji u skladu sa Bo`jom
ljubavlju ukoliko dovodi do isceljenja i ukoliko je neophodna; odnos-
no, ukoliko smo veoma bolesni i o~ajni~ki nam je potrebno izle~enje.
A takva i jeste na{a situacija. Isus je rekao: 'Ne trebaju zdravi lekara,
nego bolesni... Jer sam ja do{ao da zovem gre{nike na pokajanje, a
ne pravednike'”.17
“Ali dobri ljudi pate isto toliko — ili ponekad i vi{e — od lo{ih”,
rekao sam. “To je ono {to je tako upe~atljivo u naslovu Ku{nerove
knjige 'Kada se lo{e stvari doga|aju dobrim ljudima'. Kako to mo`e
biti fer?”
“Pa, odgovor na to je da ne postoje dobri ljudi”, odgovorio je Krift.
“[ta je sa onom starom izrekom da Bog ne stvara otpad?”
“Da, mi jesmo ontolo{ki dobri — i dalje nosimo Bo`ji lik — ali moral-
no nismo. Njegov lik u nama je zatamnjen. Prorok Jeremija je rekao:
'Jer od malog pa do velikoga svi se na lakomstvo da{e',18 a prorok
Isaija: 'Svi smo mi kao ne~isti, i sva pravda na{a kao haljina
ne~ista'.19 Na{a dobra dela su ukaljana li~nim interesima, a na{
zahtev da se izvr{i pravda je pome{an sa `udnjom za odmazdom. Da
37
ironija bude ve}a, upravo najbolji ljudi najspremnije shvataju i prizna-
ju sopstvene slabosti i grehe.
Mi smo dobra stvorenja koja su se iskvarila, oskrnavljena remek-
dela, neposlu{na deca. Luis je ukazao na to da mi nismo samo
nesavr{eni ljudi koji treba da dorastu, ve} i da smo pobunjenici koji
treba da se predaju. Bol i patnja su ~esto sredstva kojima postaje-
mo motivisani da se kona~no pot~inimo Bogu i da potra`imo Hristovo
isceljenje.
To je ono {to nam je o~ajni~ki najpotrebnije. To je ono {to }e nam
doneti vrhunsku radost zato {to poznajemo Isusa. Bilo kakva patnja
je, kao {to }e vam re}i veliki teolozi kroz istoriju, vredna tog rezulta-
ta”.
KAKO PODNOSITI BOL
Naslonio sam se u fotelju i razmi{ljao o onome {to je Krift do
sada rekao. Neki od njegovih argumenata su bili ja~i od drugih, ali
barem nije nudio otrcana obja{njenja. Njegovi zaklju~ci su nedvos-
misleno vodili u odre|enom smeru.
Odlu~io sam da ga pitam za citat Avgustina, koji je rekao: “Po{to
je Bog najvi{e dobro, On ne bi dopustio da u Njegovom delu postoji
ikakvo zlo, osim ako je On u svojoj svemo}i i dobroti hteo da izvede
dobro ~ak i iz zla”. Nakon {to sam mu pro~itao ove re~i, rekao sam:
“Da li to zna~i da patnja i zlo sadr`e potencijal za dobro?”
“Da, ja verujem da svaka patnja sadr`i makar mogu}nost za
dobro”, bio je njegov odgovor, “ali ne ostvari svako taj potencijal. Iz
patnje se ne u~i, niti izvla~i iz nje korist svako od nas; to je trenutak
u kome stupa na scenu slobodna volja. Jedan zatvorenik u koncen-
tracionom logoru mo`e reagovati dosta druga~ije od nekog drugog,
zbog izbora koji svako ima u tome kako }e reagovati na okolnosti.
Ali svaki ~ovek mo`e da razmi{lja o svojoj pro{losti i da ka`e:
'Nau~io sam lekciju iz te te{ko}e. U tom trenutku nisam mislio da }u
uspeti, ali sada sam ja~a i bolja li~nost jer sam podneo nevolju i istra-
jao u njoj'. ^ak i ljudi koji nisu vernici svesni su te dimenzije patnje.
A ako onda mo`emo da izvedemo dobro iz zla ~ak i ako ne uvedemo
Boga u perspektivu, mo`ete da zamislite koliko onda vi{e, uz Bo`ju
pomo}, zlo mo`e da se okrene na jo{ ve}e dobro”.
Me|utim, uvo|enje Boga u perspektivu je povla~ilo za sobom jo{
jedan problem: ako On voli ljude, kako onda mo`e emotivno da pod-
nese neprestane provale bola i patnje? Zar ga to ne bi ophrvalo?
Izvadio sam Templtonovu knjigu i pro~itao Kriftu slede}i citat:
“Isus je rekao: 'Ne prodaje li se pet vrabaca za dva dinara? I ni
jedan od njih nije zaboravljen pred Bogom; ... vi vi{e vredite od mnogo
vrabaca'. Ali ako se Bog `alosti nad smr}u jednog vrapca, kako onda
38
~ak i Njegov beskrajni duh mo`e da podnese bolesti, patnje, i smrt
miliona i miliona ljudi, `ena, dece, `ivotinja, ptica i drugih `ivih bi}a,
u svakom delu sveta i u svakoj eri otkako je sveta i veka?”20
“Mislim da Templton tu antropomorfizuje Boga govore}i: 'Ne mogu
da zamislim kako bi bilo koji inteligentni stvor mogao to da pod-
nese'”, rekao je Krift. “I da, on je u pravu: mi i ne mo`emo to da
zamislimo. Ali mo`emo u to da verujemo. Bog zaista tu`i nad svakim
vrapcem i `alosti se nad svakim zlom i svakom patnjom. Zato je pat-
nja koju je Hrist pretrpeo na krstu bukvalno nepojmljiva. Ta patnja nije
samo ne{to {to smo vi i ja osetili u svojoj smrtnoj ljudskoj agoniji,
fizi~koj i mentalnoj, ve} su se tamo u tom trenutku nalazile sve pat-
nje sveta.
Vratimo se sada na Templtonovu fotografiju izgladnele `ene u Africi
— sve {to joj je trebalo bila je ki{a. A gde je Bog? On se poistove}ivao
sa njenom agonijom. I to ne samo sa njenom fizi~kom agonijom, ve}
i sa moralnom. Pa gde je Bog? Za{to ne po{alje ki{u? Bo`ji odgovor
je u Utelovljenjuenju. On se sâm poistovetio sa celom tom agonijom,
On sâm je podneo sav bol ovoga sveta, a to je nezamislivo i veoma
potresno i jo{ impresivnije od bo`anske sile stvaranja sveta.
Samo zamislite svaki pojedina~ni bol u istoriji sveta, sve tako uva-
ljano u kuglicu, koju je pojeo Bog, svario, i u potpunosti okusio, za
ve~nost. Prilikom ~ina stvaranja sveta, Bog nije rekao samo 'neka
budu lepe `ivotinje i cve}e i zalasci sunca', ve} i 'neka bude i krvi i
utrobe i muva oko krsta. U izvesnom smislu je Templton u pravu. Bog
je tesno povezan sa ~inom stvaranja sveta ispunjenog patnjom. Nije
On to uradio — mi smo to uradili — ali je on ipak rekao: 'Neka postane
takav svet'.
I da je to u~inio i onda samo seo i skrstio ruke i rekao: 'Ne zani-
ma me, to je tvoja gre{ka' — iako bi bilo savr{eno opravdano da uradi
tako — ne vidim kako bismo mogli da ga zavolimo. ^injenica da je
oti{ao dalje od same pravde i potpuno neverovatno preuzeo svu pat-
nju na sebe, ~ini ga toliko dragim da odgovor na patnju glasi...“ Krift
je pogledom prelazio po sobi u potrazi za pravim re~ima. “Odgovor
glasi... kako mo`ete da ne volite to bi}e, koje je oti{lo dodatni kilo-
metar, koje je praktikovalo i vi{e nego {to je pri~alo, koje je u{lo u
na{ svet, koje je pretrpelo na{e bolove, koje se `rtvovalo za nas
usred na{e tuge? [ta je vi{e mogao da uradi?”
Ja sam rekao: “Onda, prakti~no, odgovor na Templtonovo pitanje
kako je Bog mogao da podnese svu tu patnju glasi — On ju je i pod-
neo”.
“On ju je i podneo!” izjavio je Krift. “Bo`ji odgovor na problem pat-
nje je da je On si{ao dole, upravo usred patnje. Mnogi religiozni ljudi
poku{avaju da 'izvuku' Boga iz nevolje zbog toga {to postoji patnja;
39
me|utim, Bog je samog sebe takore}i 'stavio' u nevolje — na krst. I
stoga je prakti~an zaklju~ak da ukoliko `elimo da budemo sa Bogom,
onda moramo `iveti s patnjom, ne smemo da izbegavamo krst, bilo
u mislima ili na delu. Mi moramo i}i tamo gde je On, a krst je jedno
od mesta gde se On nalazi. Kada nam po{alje izlazak sunca, mi mu
se na tome zahvaljujemo; a kada nam {alje zalaske i smrt i patnju i
krst, mi mu se i na tome zahvaljujemo”.
Nakostre{io sam se: “Da li je stvarno mogu}e zahvaljivati se Bogu
za bol koji nas sna|e?”
“Da. Na nebu }emo upravo to i ~initi. Re}i }emo Bogu: 'Mnogo ti
hvala za ovo malo bola koji nisam shvatio u tom trenutku, i za ono
malo bola koji nisam shvatio u tom trenutku; sada vidim da su mi ti
bolovi bili najdragocenije stvari u `ivotu'.
^ak i ako ne ose}am da sam sada u stanju da to uradim, ~ak i
ako ne mogu iskreno da ka`em Bogu usred bola: 'Bo`e, hvala ti za
ovaj bol', ve} umesto toga moram da ka`em: 'Izbavi me od zla', i to
je savr{eno ispravno i iskreno — pa ipak verujem da to nije posled-
nja re~. Poslednje re~i molitve 'O~e na{' nisu 'izbavi nas od zla', ve}:
'Tvoja je sila i slava'.
Zaista smatram da bilo koji prili~no zreo religiozan ~ovek mo`e da
se osvrne na svoj `ivot i prepozna odre|ene trenutke patnje koji su
ga mnogo vi{e pribli`ili Bogu nego {to je ikada ranije mislio da je to
mogu}e. Pre tog doga|aja, on bi mo`da rekao: 'Zaista ne vidim kako
iz ovoga mo`e da iza|e bilo {ta dobro', ali nakon {to iza|e iz te pat-
nje, on ka`e: 'Ovo je fantasti~no. Nau~io sam ne{to {to nikada nisam
mislio da }u nau~iti. Nisam mislio da moja slaba i nepokorna volja
mo`e imati toliku snagu, ali mi je Bog svojom milo{}u u momentu
dao tu snagu'. Da nije bilo patnje, sve ovo ne bi bilo mogu}e.
Bliskost Bogu, sli~nost Bogu, i to ne samo ose}anje bliskosti
Bogu ve} i ontolo{ka stvarna bliskost sa Bogom, du{a koja nali~i
Bogu — sve ovo veoma efikasno proizlazi iz patnje.”
“Spomenuli ste nebo”, rekao sam. “A Biblija i govori da su na{a
stradanja u ovom svetu laka i trenutna u odnosu na to {ta }e Bo`ji
sledbenici do`iveti na nebu. Kako se nebo uklapa u celu ovu pri~u?”
Kriftu su se ra{irile zenice. “Da nije toga, te{ko da bi uop{te bilo
ikakve pri~e. Isecite sve delove Novog zaveta koji govore o nebu i
osta}e vam veoma malo. Jedan religiozni autor je rekao: 'U svetlu
neba }e i najgore stradanje na zemlji, i `ivot pun najsvirepijeg
mu~enja na zemlji izgledati kao samo jedna no} u zapu{tenom
hotelu.' Ova izjava je te{ka, ~ak zapanjuju}a! Ali ovaj autor nije govo-
rio iz nekakvog izolovanog balona u kojem toliko nas `ivi; on je to
rekao jer je pro{ao kroz mnoga stradanja.
40
Apostol Pavle koristi jo{ jednu neo~ekivanu re~ u sli~nom kontek-
stu kada poredi zemaljska zadovoljstva sa zadovoljstvom poznavanja
Hrista. On je rekao da su njegove privilegije kao rimskog gra|anina,
kao fariseja nad farisejima, kao visoko obrazovanog ~oveka, po
zakonu besprekornog — dakle, sve ove privilegije, u pore|enju sa time
{to poznaje Hrista, 'sme}e'.21 To je veoma jaka re~!
Na sli~an na~in, u pore|enju sa ve~nim poznavanjem Boga, u
pore|enju sa prisno{}u sa Bogom koju Biblija naziva duhovnim bra-
kom, ni{ta drugo nije bitno. Ako put do toga vodi kroz mu~enje, u
tom slu~aju mu~enje nije ni{ta u pore|enju sa tim. Svakako da je
mu~enje enormno samo po sebi, ali u pore|enju sa ovim, ono nije
ni{ta.
Stoga bi odgovor Templtonu bio: da, savr{eno ste u pravu kada
ka`ete da je fotografija sa Afrikankom ne{to ne~uveno. To {to nema
ki{e i sama ta glad su zaista po sebi ne{to ne~uveno. I u izvesnom
smislu odgovor nije u tome da poku{avamo to da shvatimo; jedan od
odgovora je da pogledamo u Bo`je lice i uporedimo te dve stvari.
Na jednom kraju imamo ovu muku, kao i sve druge muke sveta;
na drugom kraju imamo Bo`je lice — lice Boga koji stoji na raspola-
ganju svima koji ga tra`e usred svoga bola. Bo`je dobro i Bo`ja radost
}e naposletku prevagnuti nad svim patnjama — pa ~ak i nad radosti-
ma — ovoga sveta.”
MO] BO@JEG PRISUSTVA
Bilo mi je drago {to je Krift vratio razgovor na `enu sa Templtonove
fotografije. Nisam hteo da se intervju suvi{e udalji od nje. Ona je
predstavljala oli~enje problema patnje i stajala kao mo}an predstavnik
jedne milijarde siroma{nih ljudi u svetu.
“Kad bi ona sada bila ovde”, rekao sam Kriftu, “{ta biste joj
rekli?”
Krift se nije dvoumio. Samo je rekao: “Ni{ta”.
Trepnuo sam u neverici: “Ni{ta?”
“U svakom slu~aju, ne u prvi mah”, rekao je. “Pustio bih je da
ona pri~a meni. Osniva~ jedne organizacije za osobe sa vi{estrukim
invaliditetom ka`e da radi za te osobe iz veoma sebi~nih pobuda: one
ga u~e ne~emu kudi-kamo vrednijem nego {to bi on ikada mogao da
ih nau~i. Naime, u~e ga ko je on. To zvu~i sentimentalno, ali je isti-
na.
Jedno od moje ~etvoro dece ima bla`i invaliditet, i od nje sam
nau~io vi{e nego od ostalo troje. Nau~io sam da sam i ja hendikepi-
ran i da smo svi hendikepirani, i kad slu{am nju to mi poma`e da
shvatim sebe samog.
41
 I zato je prva stvar koju treba uraditi sa tom `enom da je
saslu{amo. Da budemo svesni nje. Da vidimo njen bol. Da osetimo
njen bol. Mi `ivimo pod relativno udobnim staklenim zvonom, a na bol
gledamo kao posmatra~i, kao na filozofsku zagonetku ili teolo{ki prob-
lem. To je pogre{an na~in posmatranja bola. Ono {to treba uraditi sa
bolom je u}i u njega, biti jedno sa tom `enom, i tek onda }ete se
nau~iti ne~emu iz bola.
Zapravo, zna~ajno je to {to ve}ina prigovora na postojanje Boga
zbog problema postojanja patnje dolazi od spolja{njih posmatra~a
kojima je `ivot prili~no lagodan, dok oni koji stvarno pate, skoro u
50% slu~ajeva, od svoje patnje postanu jo{ vi{e religiozni.”
To je pojava koju su mnogi pisci primetili. Nakon opse`nog
istra`ivanja na temu patnje, Filip Jensi je napisao: “Kada bih odlazio
u posetu ljudima ~ije su patnje daleko nadilazile moje... iznena|ivali
bi me efekti tih patnji. ^inilo se da patnja ima jednake {anse da
u~vrsti veru kao i da poseje klicu agnosticizma.”22 [kotski teolog
D`ejms S. Stjuart je rekao: “Upravo su posmatra~i, odnosno ljudi koji
stoje spolja i posmatraju tragediju, oni iz ~ijih redova dolaze skeptici;
nisu u pitanju ljudi koji se nalaze u areni i koji poznaju patnju iznu-
tra. I doista je ~injenica da su ljudi koji su najvi{e patili na svetu dali
najsjajnije primere nepobedive vere.”23
“Za{to je to tako?” pitao sam Krifta.
Njegov odgovor je bio jasan: “Slobodna volja. Ima jedna pri~a o
dva rabina u koncentracionom logoru. Jedan od njih je izgubio veru i
govorio je da nema Boga; drugi je odr`ao svoju veru i govorio: 'Bog
}e nas izbaviti.' Obojica su stajali u redu za gasnu komoru. Rabin koji
je verovao u Boga pogledao je oko sebe i rekao: 'Bog }e nas izbavi-
ti', ali kada je do{ao njegov red da u|e, poslednje re~i su mu bile:
'Nema Boga.'
Nakon toga je rabin koji je bio izgubio veru u Boga i konstantno
potkopavao veru prvom rabinu, u{ao u gasnu komoru sa molitvom
'[ema Izrael' (^uj Izraelu) na usnama. Opet je po~eo da veruje.
Slobodna volja, i to u oba smera. Za{to neki ljudi u izgladneloj Africi
ili koncentracionim logorima po~nu da veruju u Boga, dok neki pak
izgube svoju veru? To je misterija ljudske nepredvidivosti”.
“Vratimo se na ovu `enu”, odgovorio sam mu. “Rekli ste da bi tre-
balo da je saslu{amo i da reagujemo na njene patnje, {to zvu~i kao
dobro re{enje. Ali mora biti i vi{e od toga.”
“Da”, rekao je on. “Trebalo bi da prema njoj budemo kao Isus
Hrist, da joj slu`imo, da je volimo, ute{imo, zagrlimo, pla~emo sa
njom. Na{a ljubav bi — kao odraz Bo`je ljubavi — trebalo da nas pod-
stakne da joj pomognemo, kao i ostalima koji pate.”
42
Krift je pokazao prema hodniku. “Na vratima imam strip sa dve
kornja~e. Jedna od njih ka`e: 'Ponekad bih htela da ga pitam za{to
dozvoljava toliku bedu, glad i nepravdu, kada ve} mo`e ne{to da uradi
po tom pitanju.' A druga }e: 'Bojim se da Bog ne postavi isto pita-
nje i meni.' Oni koji imaju Isusovo srce prema ljudima koji pate treba
da sprovedu svoju veru u `ivot tako {to }e im olak{avati patnje tamo
gde mogu, tako {to }e biti od nekakve pomo}i i tako {to }e na prak-
ti~an na~in primeniti njegovu ljubav.”
“Taj strip me podse}a na na~in na koji Bog voli da preokre}e pita-
nja”, prokomentarisao sam.
“Da, On to stalno radi. To se dogodilo i Jovu. Jov se pitao ko je
to Bog, jer je delovalo kao da je Bog kosmi~ki sadista. Na kraju Knjige
o Jovu — tog klasika za sva vremena u vezi sa problemom patnje —
Bog se napokon pojavljuje sa odgovorom — a odgovor se sastoji u
pitanju.
On Jovu ka`e: 'Ko si ti? Jesi li ti Bog? Jesi li ti napisao ovaj sce-
nario? Jesi li prisustvovao kada sam postavljao Zemlji temelje?' I Jov
shvata da odgovor glasi: Ne. To ga je zadovoljilo. A za{to? Zato {to
sada vidi Boga! Bog mu ne pi{e knjigu. On je mogao da napi{e
najbolju knjigu o problemu zla koja je ikada napisana. Umesto toga,
On se Jovu li~no prikazao.”
“I to ga je zadovoljilo...”
“Da! Mora da ga zadovolji — to je ono {to }e nas zasvagda zado-
voljiti na nebu. Mislim da Jov sti~e predukus neba na kraju Knjige o
Jovu, zato {to se sre}e sa Bogom. Da mu je Bog poslao samo re~i,
to bi zna~ilo da bi Jov mogao da pokrene dijalog i da postavi Bogu
jo{ jedno pitanje, pa bi onda Bog dao dobar odgovor, ali bi Jov
slede}eg dana postavio novo pitanje, pa potom i jo{, dan kasnije, jer
je Jov bio filozof prepun pitanja. To bi se oteglo u beskraj. [ta je
moglo da stavi ta~ku na to? Upravo Bo`je prisustvo!
Bog nije dopustio da Jov pati zato {to mu je nedostajalo ljubavi,
ve} zato {to je On bez daljnjeg voleo Jova, kako bi ga doveo do
momenta susreta sa Bogom licem u lice, {to predstavlja vrhunsku
sre}u za ~oveka. Zbog patnje je u Jovu nastala velika praznina i tada
su Bog i radost mogli da je ispune.
Kada posmatramo me|uljudske odnose, ono {to mo`emo videti je
da ljudi koji vole ne tra`e obja{njenja od onih koje vole, ve} njihovo
prisustvo. I ono {to Bog jeste, u su{tini, i jeste prisustvo — doktrina
o trojstvu ka`e da se Bog sastoji iz tri osobe koje su prisutne jedna
za drugu u savr{enom poznanju i savr{enoj ljubavi. To je razlog za{to
je Bog beskrajna radost. I onoliko koliko budemo u~estvovali u tom
prisustvu, i mi }emo imati beskrajnu radost. I to je ono {to ima i Jov
— ~ak i onda kada je do gu{e u blatu, ~ak i pre nego {to natrag dobi-
43
je bilo {ta od svojih dobara ovoga sveta — samo kada mo`e da gleda
Boga licem k licu.
Kao {to sam rekao, ovo ima logike ~ak i me|u ljudima. Recimo
da Romeo i Julija imaju mnogo dublju i zreliju ljubav nego u [ekspi-
rovoj drami. Recimo da je Julija ono {to Romeo najvi{e `eli na celom
svetu. I recimo da je izgubio sve prijatelje i sve imanje, da krvari i da
misli da je Julija mrtva.
A onda ugleda Juliju kako ustaje i ka`e: 'Gde si, Romeo? Ja nisam
umrla, a ti?' Je li Romeo potpuno sre}an? Da. Potpuno sre}an? Da.
Da li ga je uop{te briga zato {to krvari i zato {to je sav iscepan i u
bednom stanju? Nipo{to! Njemu je mnogo va`nije da bude u zajedni-
ci punoj ljubavi, makar `iveo i u nekakvoj stra}ari, nego da bude razd-
vojen od Julije, a da `ivi u luksuznoj vili.”
SVAKA SUZA JE I NJEGOVA SUZA
Bilo je potpuno jasno da se kre}emo ka vrhuncu na{eg razgovo-
ra. Naznake koje je Krift dao na po~etku na{eg intervjua sada su se
pribli`avale zajedni~koj ta~ki i ja sam mogao da osetim sve ja~u
strast i samouverenost u njegovom glasu. @eleo sam da vidim {ta jo{
nosi u srcu — i kako se ispostavilo, nisam se razo~arao.
“Dakle, odgovor na patnju glasi”, rekao sam u poku{aju da sumi-
ram dokle smo do{li, “da odgovor uop{te nije ni potreban”.
“Tako je”, naglasio je on, nagnuv{i se napred kako bi istakao svoj
argument. “Poenta je u Onome koji donosi odgovore — u samom
Isusu Hristu. Nije poenta ni u gomili re~i, ve} u jednoj jedinoj Re~i.
Nije poenta u dobro satkanom filozofskom argumentu, ve} u osobi.
Jednoj jedinoj Osobi. Odgovor na patnju ne mo`e biti puka apstraktna
ideja, jer tu nije re~ o apstraktnom problemu; re~ je o li~nom prob-
lemu. I taj problem tra`i i li~ni odgovor. Odgovor mora biti neko, a ne
samo ne{to, jer je sa ovim problemom povezana i jedna osoba — Gde
si, Bo`e?”
Ovo pitanje je gotovo odjeknulo kroz njegovu malu kancelariju.
Zahtevalo je odgovor. Za Krifta, odgovor postoji, i to veoma stvaran.
Zapravo, to je `ivi Odgovor.
“Isus je tu i sedi pored nas u najni`im ta~kama u na{em `ivotu”,
rekao je on. “Jesmo li slomljeni? I on je bio izlomljen, poput hleba,
zbog nas. Jesmo li prezreni? I on je bio prezren i odba~en od ljudi.
Da li uzvikujemo da ne mo`emo vi{e da podnesemo? I on je bio vi~an
patnji i dobro upoznat sa tugom i bolom. Da li nas ljudi izdaju? I njega
su izdali. Da li su nam odnosi sa na{im najmilijima do`iveli krah? I
on je voleo ljude, pa bio odba~en. Da li nam ljudi okre}u le|a? I od
njega su sakrivali lice kao od gubavca.
44
Da li on silazi u svaki na{ pakao? Da, silazi. Iz dubine nacisti~kog
logora smrti Kori ten Bum je zapisala: 'Ma koliko duboka bila na{a
tama, On }e biti jo{ dublje.' On ne samo da je ustao iz mrtvih, nego
je promenio i zna~enje smrti i samim tim i svih malih pojedina~nih
umiranja — patnji koje nagove{tavaju smrt i sa~injavaju njen sastavni
deo.
Njega su otrovali gasom u Au{vicu. Izrugali su mu se u crna~kom
naselju. Rugaju mu se u Severnoj Irskoj. Zarobljen je u Sudanu. On
je neko koga volimo da mrzimo, a ipak je On odabrao da nam uzvrati
ljubavlju. Svaka suza koju prolijemo postaje njegova suza. Mo`da ih
On jo{ nije obrisao, ali }e ih obrisati.”
Zastao je, a njegov samouvereni ton izra`avanja je pre{ao na kole-
bljiv. “Na kraju krajeva, Bog nama daje samo delimi~na obja{njenja”,
rekao je polagano, kao da glasom sle`e ramenima. “Mo`da je to zato
{to je video da bolje obja{njenje ne bi bilo dobro za nas. Meni nije
poznato za{to. Kao filozof, ja sam po prirodi stvari radoznao. Na ljud-
skom nivou, ja bih `eleo da nam je On dao vi{e informacija”.
Tada me je pogledao direktno u o~i.
“Ali je On znao da Isus predstavlja i vi{e od obja{njenja”, ~vrsto
je rekao. “On je ono {to nam je stvarno potrebno. Ako vam je pri-
jatelj bolestan i umire, najbitnija stvar koju On `eli nije obja{njenje;
On ho}e da vi sedite pored njega. Vi{e nego bilo ~ega drugog,
u`asavao bi se da mora da ostane sam. Dakle, Bog nas nije ostavio
same.”
Krift se naslonio nazad u fotelju i opustio. Ostala je jo{ samo
jedna stvar koju je `eleo da mi ka`e.
“I zato ga”, kazao je, “ja volim”.
KAKO IZVU]I DOBRO IZ ZLA
Posle manje od sat vremena, u kolima je vladala ti{ina dok smo
i{li mokrim bostonskim ulicama nazad ka aerodromu. Moj prijatelj
Mark Herind`er koji u Bostonu `ivi ve} dugo vremena, ljubazno se
ponudio da me odveze do Kriftove kancelarije i vrati nazad. Dok sam
kroz prozor gledao ni u {ta odre|eno, u glavi sam razmi{ljao o celom
intervjuu. Najvi{e sam se od svega pitao kako bi Afrikanka odgovorila
na duboke misli ovog filozofa.
Mark je tokom ~itavog intervjua sedeo u kancelariji i predano nas
slu{ao sa drvene stolice prislonjene uza zid. To za njega nije bila neka
tema za zaludne filozofe.
On je prekinuo ti{inu u kolima. “Ta~no je”, rekao je.
“[ta je ta~no?” pitao sam ga.
“Ono {to je rekao Krift — tako je. Znam da je tako. To sve pro`ivlja-
vam.”
45
 Nekoliko godina ranije desilo se da je Mark ~istio sneg ispred
svoje gara`e kada mu je `ena rekla da ho}e da pomeri kola i da zato
pripazi na njihovu k}erkicu. Kada je auto krenuo nazad, najednom su
se na{li u najgorem ko{maru koji roditelji mogu da zamisle: njihovu
nedavno prohodalu bebu pregazio je to~ak.
Kao i Afrikanka, i Mark zna kako izgleda dr`ati u rukama dete koje
umire. Iako nisam mogao da pri~am sa ucveljenom majkom iz Afrike,
mogao sam da pri~am sa Markom.
Markovo o~ajanje je na po~etku bilo toliko duboko da je morao da
moli Boga da mu pomogne da di{e, da mu pomogne da jede, da mu
pomogne da funkcioni{e u najosnovnijim stvarima. Ina~e je bio para-
lisan bolnim emocijama. Ali je ipak sve vi{e po~eo da ose}a Bo`je
prisustvo i Njegovu milost, toplinu i utehu, i veoma polako su, vre-
menom, njegove rane po~ele da se zaceljuju.
Nakon {to je do`iveo Boga u ovom trenutku kada mu je to bilo
najpotrebnije, Mark }e iz ovog ogromnog isku{enja iza}i kao druga
li~nost: napu{ta svoju poslovnu karijeru i upisuje se na bogosloviju.
Kroz ovu patnju — iako je nikada ne bi birao, iako je bila u`asno bolna
i iako ga je u tom trenutku potpuno izbacila iz koloseka — Mark se
pretvorio u nekoga ko }e ostatak svog `ivota posvetiti dono{enju
Bo`je samilosti drugim ljudima koji su usamljeni u svom o~ajanju.
Kada je prvi put stao za propovedaonicu, Mark je mogao da se
poslu`i sopstvenim iskustvom sa Bogom u ambisu tuge. Ljudi su bili
odu{evljeni jer mu je sopstveni gubitak doneo posebnu sposobnost
uvida u stvari, kao i saose}ajnost i kredibilitet. Na kraju je na dese-
tine ljudi odgovorilo rekav{i da i oni ho}e da poznaju tog Isusa, tog
Boga suza. Sada su druga srca bila isceljena jer je Markovo srce bilo
slomljeno. Iz o~aja jednog bra~nog para mo`e iza}i nova nada za
mnoge druge ljude.
“Ponekad se skeptici rugaju Bibliji i govore da Bog mo`e da u~ini
da iz na{eg bola iza|e dobro ako budemo tr~ali prema Njemu umesto
od Njega”, rekao je Mark. “Ali sam ja gledao kako se to de{ava u
mom `ivotu. Osetio sam Bo`ju dobrotu kroz ogroman bol, a nijedan
skeptik ne mo`e to da porekne. Boga koga pori~e skeptik je onaj isti
Bog koji nas je dr`ao za ruku u dubokim, tamnim mestima, koji nam
je u~vrstio brak, produbio veru, pomogao nam da se vi{e oslanjamo
na Njega, dao nam jo{ dvoje dece i ispunio na{ `ivot novom svrhom
i smislom, tako da i mi mo`emo da budemo od pomo}i drugima.”
Obazrivo sam mu postavio pitanje: “Da li bi voleo da si imao vi{e
odgovora o tome za{to uop{te dolazi do patnje?”
“Mi `ivimo u rasturenom svetu; Isus je bio dovoljno iskren da nam
ka`e da }emo imati isku{enja i nevolje.24 Sigurno da bih voleo da
znam vi{e o tome koji su razlozi. Ali je Kriftov zaklju~ak ta~an —
46
kona~an odgovor predstavlja Isusovo prisustvo. Zvu~i pateti~no, znam.
Ali samo ~ekaj — kada ti se svet ru{i, filozofija i teologija ti ni ne tre-
baju onoliko koliko ti treba realnost Hristovog prisustva. On je i bio
odgovor za mene. On je bio upravo taj odgovor koji nam je trebao.”
Postojanje bola i patnje predstavlja sna`nu optu`bu protiv Boga.
Me|utim, pitanje glasi da li su ti dokazi dovoljni da ga i osudimo.
Mislim da su Kriftove ve{te analize i analogije obavile veliki deo posla
u uklanjanju ove ogromne prepreke na putu ka veri, ali su ipak ostali
mnogi drugi prigovori. Ovo je bio samo po~etak dugog putovanja i
otkri}a i ja sam odlu~io da se uzdr`im od kona~ne presude sve dok
se ne suo~imo sa svim preprekama na putu ka religiji i veri i dok se
ne iznesu sve ~injenice.
U me|uvremenu, istaknuti britanski teolog D`on R. V. Stot, koji je
priznao da je upravo patnja “najve}i izazov za biblijsku religiju”, do{ao
je do sopstvenog zaklju~ka:
“Ja li~no nikada ne bih mogao da verujem u Boga da nije bilo
krsta... Kako bi ~ovek, u stvarnom svetu punom bola, mogao da
po{tuje Boga koji je imun na bol? Ulazio sam u mnoge budisti~ke
hramove u raznim azijskim zemljama i s po{tovanjem sam stajao
ispred Budine statue sa ukr{tenim nogama, sklopljenim rukama,
zatvorenim o~ima, misterioznim osmehom na usnama, daljinom koja
mu se oslikavala na licu — odvojen od svake agonije ovoga sveta. I
svaki put sam posle izvesnog vremena morao da se okrenem i odem.
I u svojim mislima ja sam se umesto Bude okretao ka onom usam-
ljenom, presavijenom i izmu~enom liku na krstu, sa klinovima zabo-
denim kroz ruke i noge, raskomadanim le|ima, i{~a{enim udovima,
obrvama koje krvare od uboda trnja, sasu{enim i nesnosno o`edne-
lim ustima, liku ba~enom u tamu koju je i Bog napustio. To je Bog
koji je za mene! On je ostavio po strani svoju imunost na bol. U{ao
je u na{ svet od krvi i mesa, suza i smrti. Propatio je za nas. Na{e
patnje postaju podno{ljivije u svetlu Njegovih. Nad ljudskim patnjama
i dalje se nadvija znak pitanja, ali mi preko Njega sasvim samouve-
reno stavljamo drugu oznaku, a to je krst koji simbolizuje bo`ansku
patnju. 'Hristov krst... je jedini na~in da Bog opravda sebe samog u
ovakvom svetu' kao {to je na{.“25
47

Drugi prigovor
PO[TO SE ^UDA KOSE SA
NAUKOM, ONA NE POSTOJE
Devica koja ra|a Hrista, Hristovo vaskrsenje, vaskrsenje Laza-
ra, pa ~ak i starozavetna ~uda — sve se ovo na{iroko koristi u
svrhe verske propagande i vrlo je efikasno kod priprostih ljudi
i dece.
Ri~ard Dokins, ateista1
To da Bog ~ini svoja dela tokom ~itave istorije nije samo
nekakva provokativna glasina, ve} ~injenica dostojna na{eg
intelektualnog ube|enja. Oni koji imaju biblijski pogled na svet
ne stide se Bo`jih ~uda. Naprotiv, ta ~uda predstavljaju svedo-
~anstvo Bo`je samilosti prema ljudima koji `ive u tminama
greha i sopstvenih `ivotnih okolnosti.
Geri Habermas, teolog2
Imao sam prilike da posmatram kako se optu`enici mu~e i prezno-
javaju u toku svedo~enja na sudu i ose}aju kako im se om~a pravde
lagano zate`e oko vrata. Oni poku{avaju da se la`ima izvuku iz te{ke
situacije koja ih je sna{la. Izmi{ljaju gotovo nemogu}e pri~e u uza-
ludnim naporima da na|u obja{njenje za dokaze koji ih terete.
Smi{ljaju o~igledno la`ne alibije; bacaju krivicu na nevine ljude; poku-
{avaju da diskredituju policiju i tu`ioce; pi{u neku novu istoriju; pori~u
stvari, stvaraju zbrku i poku{avaju da obmanu sudiju i porotnike.
Ali postoji jedna taktika koju nikada nisam video: da optu`eni tvrdi
da je razlog iz koga su se njegovi otisci prstiju stvorili na oru`ju kojim
je izvr{eno ubistvo taj da se nekako, iz nekog neobja{njivog razloga,
dogodilo Bo`je delo i tajanstven, neponovljiv i natprirodan doga|aj
zbog koga su se njegovi otisci prstiju iznenada pojavili na mestu koje
on nikada nije dotakao.
Jednom je optu`enik poku{ao besmislenu odbranu, iznose}i sum-
njive tvrdnje da je visok {e}er u krvi nekako kriv za njegovo kriminal-
no delo, ali ~ak ni najsmeliji optu`enik ne bi smeo da poku{a da se
brani “~udima”.
48
Za{to? Jer mu niko ne bi verovao! Na kraju krajeva, mi smo savre-
meni ljudi iz ere nauke, koji `ive u tre}em milenijumu. Ne prihvatamo
sujeverje, magiju ili direktan uticaj nekakvog nevidljivog bo`anstva.
Uvoditi ~uda u tvrdnje bi bilo toliko o~evidno besmisleno da ni najo~aj-
niji optu`enik ne bi pribegao takvoj strategiji.
Jednom sam video kako dvojica komi~ara i ma|ioni~ara pozivaju
10-ogodi{njeg de~aka iz publike i pokazuju mu duga~ku traku od poli-
estera, koju su potom zavezali u ~vor i presekli po sredini. Potom su
veoma pompezno protresli traku i — gle ~uda! — ona je opet bila u
jednom komadu.
“[ta misli{?” pitao je ma|ioni~ar de~aka. “Da li je to bilo ~udo ili
ma|ioni~arski trik?”
De~ak se nije dvoumio. “Ma|ioni~arski trik”, samouvereno je odgo-
vorio.
Izgleda kao da je i obi~no dete dovoljno pametno da shvati da
kada nismo u stanju da potpuno shvatimo {ta je to izazvalo neki mis-
teriozni doga|aj, ipak i dalje bez sumnje postoji racionalno obja{nje-
nje izvan domena ~udesnog.
Iz svog razgovora sa agnostikom ^arlsom Templtonom saznao sam
da je mnogo godina ranije odbacio svoju veru u ~uda. “Na{i praoci
su unutar granica svog iskustva nastojali da objasne tajne `ivota,
obi~no pripisuju}i neobja{njive stvari delovanju jednog ili vi{e bogova,
polubogova i zlih duhova”, napisao je. “Ali je definitivno vreme da se
ostavimo primitivne spekulacije i sujeverja i da `ivot posmatramo u
racionalnim pojmovima”.3
Ima nau~nika koji se sla`u sa ovim i predvi|aju da }e napredak
znanja napokon slomiti veru u natprirodne doga|aje. 1937. godine je
jedan nema~ki fizi~ar rekao: “Vera u ~uda mora korak po korak da
odstupi pred postojanim i ~vrstim napretkom nau~ne sile, a njen
kona~an poraz nesumnjivo je samo pitanje vremena”.4
Ateista Ri~ard Dokins, profesor javnog poznavanja nauke na
Oksfordskom univerzitetu i pisac knjige “Sebi~ni gen” (“The Selfish
Gene”), veruje da nam se to vreme brzo pribli`ava. “Mi radimo na
tome da ... potpuno shvatimo svet i sve {to se u njemu nalazi”, rekao
je u jednom televizijskom intervjuu.5
To zna~i da }e kao i kod magi~no sastavljene vrpce kod onih
ma|ioni~ara, i sada biti “gle ~uda!” — ne}e biti nikakve potrebe da
se pozivamo na ~uda kako bismo objasnili ono {to je pre toga bilo
obavijeno velom misterije.
Mo`e li, pak, neko biti nau~no obrazovan, a da ipak veruje u pos-
tojanje ~uda? “Moja vera se mo`e sumirati ovim paradoksom: veru-
jem u nauku i verujem u Boga”, rekao je nuklearni fizi~ar Hju Zifkin.
“I nameravam da nastavim da svedo~im i za jedno i za drugo”.6
49
 On i mnogi drugi nau~nici ne vide nikakav konflikt izme|u svoje
profesije i zaklju~ka da je Bog koji ~ini ~uda odgovoran za stvaranje
i odr`avanje svemira.
Da li je ovo jedan vid svesnog poricanja? Mo`e li ~ovek da odbaci
patuljke i vile kao ma{tu, a da u isto vreme prihvati hranu sa neba
(manu), Hrista ro|enog od device, kao i Hristovo vaskrsenje kao isto-
rijske doga|aje u koje se mo`e verovati? Ako ~uda predstavljaju direk-
tno kr{enje zakona u prirodi, kako onda razuman ~ovek mo`e da veru-
je da se ona uop{te mogu desiti?
Znao sam da je Vilijam Lejn Kreg racionalan ~ovek. Bilo mi je poz-
nato i da se slu`i svojim zna~ajnim intelektualnim kapacitetima kako
bi odbranio ideju da je Bog intervenisao — i da jo{ uvek interveni{e —
u svetskim de{avanjima putem svojih ~uda. Pozvao sam ga i pitao
da li bi bio voljan da mu postavim nekoliko pitanja na ovu temu.
“Svakako”, kazao je. “Samo izvolite”.
Pribele`io sam podu`i spisak pitanja i rezervisao let za Atlantu. U
avionu sam razmi{ljao kako bi drevni ljudi let avionom verovatno sma-
trali ~udom. Kako bi se ina~e moglo podi}i u vis pedeset tona meta-
la prkose}i zakonu gravitacije? Mora biti da se iza toga krije nevidlji-
va ruka Bo`ja!
Danas ljudi znaju mnogo vi{e. Poznaju zakone aerodinamike i
mlazni pogon. Ali da li je na{e nau~no i tehnolo{ko znanje zaista
u~inilo zastarelom svaku veru u ~uda? I da li }e Kreg mo}i da iznese
ubedljive dokaze da ~ovek mo`e ostati ~iste svesti i zdrave pameti,
a da u isto vreme tvrdi da postoje ~uda?
DRUGI INTERVJU: DR VILIJAM LEJN KREG
Prva moja reakcija kada sam video Bila Krega bila je neverica. Nije
vi{e bilo njegove brade, koja mu je 23 godine davala izgled ozbiljnog
intelektualca. Na licu mi se sigurno moglo videti da sam {okiran.
“Napunio sam pedeset godina”, objasnio mi je, “pa sam proslavio
to i obrijao bradu”.
Kreg me je niz stepenice doveo do svoje kancelarije, koja je bila
lepo sre|ena prostorija u kojoj su bili upadljivi radni sto od tamnog
drveta i police od poda do plafona sa uredno pore|anim redovima
knjiga i nau~nih ~asopisa. Ja sam seo u udobnu fotelju, a Kreg za
svoj sto, u ko`nu kancelarijsku fotelju koja je glasno za{kripala.
Kreg je mnogo pisao o ~udima, a naro~ito o Isusovom vaskrsenju.
Me|u njegovim knjigama su “Racionalna vera” (Reasonable Faith),
“Saznajte istinu o vaskrsenju” (Knowing the Truth about the
Resurrection), “Istorijski argument za Isusovo vakrsenje” (The Histo-
rical Argument for the Resurrection of Jesus) i “Ocena novozavetnih
svedo~anstava za istori~nost Isusovog vaskrsenja” (Assessing the
50
New Testament Evidence for the Historicity of the Resurrection of
Jesus), a zaslu`an je i za knjige “U odbranu ~uda” (In Defense of
Miracles), “Postoji li Bog?” (Does God Exist?), “Isus pod rafalnom
paljbom” (Jesus Under Fire) i “Intelektualci otvoreno govore o Bogu”
(The Intellectuals Speak Out about God).
Stekao je doktorat iz filozofije na Univerzitetu u Birmingemu u
Engleskoj, kao i iz teologije na Univerzitetu u Minhenu, a trenutno je
profesor filozofskih istra`ivanja na Teolo{kom fakultetu Talbot. ^lan je
devet profesionalnih udru`enja, uklju~uju}i i Ameri~ku religijsku
akademiju, Dru{tvo za biblijsku knji`evnost i Ameri~ko filozofsko
udru`enje, a aktivno pi{e za mnoge stru~ne ~asopise iz oblasti religi-
je, filozofije i nauke.
Bez brade i u farmerkama, Kreg je izgledao za deceniju mla|i od
svojih pravih godina, sa prodornim plavim o~ima, sme|om kosom
za~e{ljanom u stranu i brzim i entuzijasti~nim smehom. Dodirivao je
podbradak — verovatno mu je nesvesno nedostajala brada — dok je
pa`ljivo slu{ao moje prvo pitanje, koje je, istina, ve} u sebi sadr`alo
pote{ko}e.
“U redu, dr Kreg, vi ste inteligentan i obrazovan ~ovek”, zapo~eo
sam. “Recite mi: kako mo`e savremena i racionalna osoba jo{ uvek
da veruje da se od device mo`e roditi beba, da ljudi hodaju po vodi,
a da le{evi `ivi ustaju iz grobova?”
Kreg se nasme{io. “Interesantno je da ba{ spominjete Isusovo
ro|enje od device”, odgovorio mi je, “jer je za mene to bio glavni
kamen spoticanja da postanem religiozan. Smatrao sam da je to pot-
puno apsurdno”.
“Zaista?” rekao sam. “I {ta se dogodilo?”
“Kada sam prvi put ~uo ovu biblijski poruku kao tinejd`er, ve} sam
znao biologiju. Znao sam da je, da bi bila istinita pri~a o tome da je
Isus ro|en od device, Y hromozom morao biti stvoren ni iz ~ega u
Marijinoj jajnoj }eliji, jer Marija nije posedovala genetski materijal za
ra|anje mu{kog deteta. Za mene je to bila totalna izmi{ljotina.
Jednostavno je bilo besmisleno”.
“Niste jedini”, primetio sam. “I drugi skeptici imaju problem da to
shvate. [ta je bilo dalje?”
Kreg se zamislio na trenutak. “Pa, ostavio sam to pitanje malo po
strani i svakako postao religiozan, iako nisam stvarno verovao u to
da je Hrist ro|en od device. Ali mi je onda, nakon {to sam postao
religiozan, palo na pamet da ako stvarno verujem u Boga koji je stvo-
rio svet, onda bi za njega bila de~ja igra da stvori Y hromozom!”
Rekao sam Kregu da mi je zanimljivo to {to je postao religiozan
uprkos sumnjama u vezi sa doktrinom koja je tako va`na kao {to je
ova.
51
 “Verujem da su autenti~nost Isusove li~nosti i istinitost Njegove
poruke bile toliko jake da su jednostavno nadja~ale bilo koju pre-
ostalu sumnju koju sam imao”, odgovorio je.
Pritesnio sam ga pitanjem: “Zar niste srljali u ne{to {to niste u
potpunosti prihvatili?”
“Ne. Mislim da ovo mo`e biti dobra procedura”, rekao je. “Vi ne
morate dobiti odgovor na sva pitanja da biste do{li do religije i pove-
renja u Boga. Samo treba da ka`ete: 'Te`ina dokaza ukazuje na to
da je u pitanju istina, pa }u tako, iako nemam odgovore na sva pita-
nja, verovati i nadati se da }e odgovori do}i na du`e staze'. I to se
kod mene i dogodilo”.
“Da li ~ovek mora da ostavi po strani svoje kriti~ko rasu|ivanje da
bi verovao u ne{to tako malo verovatno kao {to su ~uda?”
Kreg se ispravio u svojoj fotelji i podigao ka`iprst kako bi istakao
ono {to }e re}i. “Jedino ako verujete da Bog ne postoji!” naglasio je.
“Tada bih se slo`io — ~uda bi bila apsurdna. Ali ako postoji Tvorac
koji je zamislio i stvorio svet, koji ga iz ~asa u ~as odr`ava u posto-
janju, koji je odgovoran za same prirodne zakone koji upravljaju
fizi~kim svetom, onda je svakako razumno verovati da su ~uda
mogu}a”.
^UDA NASUPROT NAUCI
Ve} smo pre{li na intervju, ali se jo{ nismo zaustavili kako bismo
definisali pojmove. Znao sam da je va`no da se pre svakog daljeg
ispitivanja slo`imo oko toga {ta zna~i '~udo'.
“Ljudi prili~no neprecizno koriste ovu re~”, rekao sam. Osvr}u}i se
na ono {to sam do tada uradio tog dana, dodao sam: “Na primer, ja
bih mogao da ka`em: 'Pravo je ~udo {to sam doleteo u Atlantu' ili
'Pravo je ~udo {to sam prona{ao va{u ku}u'. Da li bi to bila previ{e
neprecizna upotreba ove re~i?”
“Da, mislim da je pogre{no govoriti o tim stvarima kao o ~udima”,
rekao je. “Tu je jasno re~ o prirodnim doga|ajima sa prirodnim
posledicama”.
“Kako vi onda defini{ete taj pojam?”
Kreg je s precizno{}u iskazao svoju definiciju: “U pravom smislu
re~i, ~udo je doga|aj koji se ne mo`e proizvesti prirodnim uzrocima
koji su prisutni u vreme i na mestu gde se taj doga|aj odvija”.
Dok je izgovarao definiciju, ja sam je u sebi ponavljao da bih je
dobro zapamtio. Razmislio sam o njoj nekoliko trenutaka pre nego {to
sam nastavio sa onim {to sam smatrao narednim logi~nim pitanjem.
“Ali, zar onda ne postoji kontradikcija izme|u nauke i ~uda?” upi-
tao sam. “Filozof i ateista Majkl Ruz je rekao: 'Religiozni nau~nici
veruju da je svet zapo~eo ~udom. Ali ~uda stoje izvan opsega nauke,
52
koja po svojoj definiciji prou~ava prirodne pojave, koje se mogu
ponoviti i kojima upravljaju odre|ene zakonitosti'”.7
“Obratite pa`nju da Ruz ne ka`e da ~uda protivre~e nauci”, ukazao
je Kreg. “On ka`e da ~uda stoje izvan opsega nauke, a to je dosta
razli~ito. Mislim da bi se religiozan ~ovek koji veruje u ~uda u tome
mogao slo`iti sa njim. On bi mogao da ka`e da ~uda, precizno
re~eno, stoje izvan oblasti prirodnih nauka — ali to ne zna~i da su
ona protivre~na nauci”.
Poku{ao sam da shvatim tu razliku. “Mo`ete li da smislite jo{ neki
sli~an primer?” pitao sam ga.
Kreg se zamislio na trenutak pre nego {to je dao odgovor. “Pa
evo, na primer etika se nalazi izvan oblasti prirodnih nauka”, odgovo-
rio mi je. “Nauka ne donosi eti~ke sudove. Tako da ja ne moram da
iznesem prigovor na Ruzovo tvr|enje. On ka`e da cilj nauke jeste da
traga za prirodnim obja{njenjima i da samim tim ~uda stoje izvan
carstva nauke”.
Pre nego {to sam stigao da postavim jo{ jedno pitanje, Kreg je
rekao jo{ i ovo: “Trebalo bi ipak da dodam da se mo`ete baviti
teisti~kim vidom nauke. Na primer, postoji ~itav pokret ljudi kao {to
su matemati~ar Vilijam Dembski i biohemi~ar Majkl Behe, koji putem
nau~nih principa izvode zaklju~ak da postoji Inteligentan Tvorac svemi-
ra i biolo{kog sveta.8 Oni ne tvrde ni{ta proizvoljno — iz racionalne i
nau~ne perspektive putem dokazivanja zaklju~uju da mora postojati
inteligentan Tvorac”.
“Zna~i”, rekao sam, “vi se ne sla`ete sa velikim skeptikom Dejvi-
dom Hjumom, koji je definisao ~uda kao kr{enje prirodnih zakona”.
“Da, apsolutno. To je neispravno poimanje ~uda”, rekao je on.
“Vidite, prirodni zakoni imaju implicitne uslove ceteris paribus — {to
na latinskom zna~i 'pod uslovom da su sve ostale stvari neprome-
njene'. Drugim re~ima, prirodni zakoni pretpostavljaju da nikakvi drugi
prirodni ili natprirodni ~inioci ne uti~u na funkcionisanje opisano tim
zakonima”.
“Mo`ete li mi dati primer za to?”
Kreg je prelazio pogledom po prostoriji u potrazi za ilustracijom.
Kona~no se zaustavio na jednoj ilustraciji koja je bila na samom nje-
govom telu.
“Evo, na primer, prirodni je zakon da se kalijum pali u dodiru sa
kiseonikom”, objasnio mi je. “Ali ja u svom telu imam i kiseonik i
kalijum, pa ipak ne sagorevam. Da li to zna~i da je prisutno ~udo i
da ja kr{im prirodne zakone? Ne, jer zakon samo ka`e {ta se doga|a
pod idealnim uslovima, pod pretpostavkom da nema uticaja drugih
faktora. Me|utim, u ovom slu~aju postoje drugi faktori koji spre~avaju
sagorevanje, pa do njega ne dolazi. I tu nije re~ o kr{enju zakona.
53
 Sli~no tome, ukoliko postoji natprirodni faktor koji deluje u prirod-
nom svetu, onda vi{e ne postoje idealni uslovi opisani zakonom. I tu
zakon nije prekr{en, jer on u sebi ima taj implicitni preduslov da ni{ta
ne sme uticati na spoljne uslove”.
Rekao sam Kregu da me njegovo obja{njenje podse}a na razgo-
vor koji sam vodio nekoliko godina ranije sa D`ejmsom Morlendom,
poznatim filozofom koji je napisao knjigu “Hri{}anstvo i priroda
nauke” (Christianity and the Nature of Science). On se poslu`io ilus-
tracijom zakona gravitacije, koji ka`e da }e neki predmet, ako ga
ispustite, pasti na zemlju. Ali, kako ka`e, ako sa drveta padne jabu-
ka i vi pru`ite ruku da je uhvatite pre nego {to padne na tlo, vi time
ne kr{ite i ne pori~ete zakon gravitacije; vi ste se samo ume{ali u
situaciju.
“Da, na to sam mislio kada sam spomenuo uslove ceteris
paribus”, rekao je Kreg. “Zakon gravitacije ka`e {ta }e se dogoditi
pod idealnim uslovima, bez prisustva prirodnih ili natprirodnih ~inila-
ca. Hvatanje jabuke ne}e ukinuti zakon gravitacije i ne}e zahtevati for-
mulaciju novog zakona. Re~ je naprosto o delovanju ~oveka sa slo-
bodnom voljom koji zaobilazi prirodne principe koji su operativni u
ovom konkretnom slu~aju. I to je u su{tini ono {to Bog radi kada ~ini
~uda”.
To mi je zvu~alo logi~no. Me|utim, znao sam da bi neki nau~nici
ipak odbacili ~uda kao puko sujeverje. Odlu~io sam da krenem dalje
ovom linijom ispitivanja.
STVARNA BO@JA DELA
Pitao sam Krega {ta misli o predvi|anjima nema~kog fizi~ara da
}e se vera u ~uda neizbe`no povu}i pred napretkom nauke i o opas-
ci biologa Ri~arda Dokinsa da }e nau~nici jednoga dana shvatiti kako
funkcioni{e svemir i tako prevazi}i potrebu za uvo|enjem ~uda u
obja{njenja. Kregova reakcija me je iznenadila.
“Mislim da su u pravu”, izjavio je.
Podigao sam pogled sa svojih bele{ki, misle}i da je mo`da
pogre{no razumeo pitanje. “Molim?” rekao sam.
“Da, zaista”, bio je uporan, “mislim da su u pravu — u onoj meri
u kojoj se neki sujeverni ljudi slu`e ~udima kao izgovorom za neznanje
i pokazuju prstom na Boga svaki put kada ne{to ne mogu da objasne.
Mislim da je dobra stvar {to }e nauka istisnuti takav vid upro{}enog
rezonovanja.
Ali to nisu ~uda o kojima ja pri~am. Ja govorim o doga|ajima
preko kojih biste, na jedan principijelan na~in, mogli legitimno da
zaklju~ite da je u njihovom procesu u~estvovao natprirodni faktor. Ta
~uda — ta stvarna dela Bo`ja — ne}e biti istisnuta napretkom nauke,
54
jer ona ne crpe svoju snagu iz ljudske neprosve}enosti. Ta ~uda su
potkrepljena brojnim nau~nim i istorijskim dokazima.
Majkl Behe ~ini upravo to u svojoj knjizi “Darvinova crna kutija”
(Darwin's Black Box). Behe istra`uje 'neumanjivu slo`enost' u prirodi
— organizme koji nisu mogli da evoluiraju korak po korak postepenim
darvinovskim procesom prirodne selekcije i genetske mutacije.
Naravno, on ne ka`e samo da je ovo nau~no neobja{njiva stvar. On
pru`a principijelan zaklju~ak u prilog Inteligentnom Tvorcu na osnovu
onoga {to se vidi iz dokaza. I to je racionalno. Njegovi zaklju~ci se
temelje na ~vrstoj nau~noj analizi”.
Kregova rasprava o dokazima za ~uda me je podstakla da mu
postavim pitanje o jo{ jednom zaklju~ku koji je izveo Hjum, skeptik iz
{kotske iz 18. veka i ~ovek koji je u istoriji bio naj~uveniji po svojoj
sumnji u ~uda. “Hjum je rekao da su dokazi za uniformnost prirode
toliko ubedljivi da ih nijedan dokaz za ~uda nikada ne bi mogao
pobiti”, rekao sam. “Na primer, pogledajte u vaskrsenje. Imamo hi-
ljade godina jedinstvenog dokaza da se umrli ljudi jednostavno ne
vra}aju iz mrtvih. Tako da Hjum ka`e da nema tih dokaza koji bi pre-
vagnuli nad tom ogromnom pretpostavkom”.
Kreg je odmahnuo glavom. “Ne postoji protivre~nost izme|u
verovanja da ljudi uglavnom ostanu u grobu i da je Isus iz Nazareta
ustao iz mrtvih. Religiozni ljudi zapravo veruju u oba. Suprotnost tvrd-
nji da je Isus ustao iz mrtvih nije da su svi ostali ljudi ostali u grobu,
ve} da je Isus iz Nazareta ostao u svom grobu.
Da biste raspravljali protiv dokaza vaskrsenja, morate izneti
dokaze protiv samog vaskrsenja Isusa Hrista, a ne dokaze da od svih
ostalih ljudi niko nikada nije ustao iz groba. Zato mislim da je njegov
argument naprosto pogre{an.
Dodu{e, slo`io bio se sa Hjumom da je prirodno vaskrsenje Isusa
iz mrtvih, bez bilo kakvog bo`anskog ~ina, veoma malo verovatno.
Me|utim, to nije pretpostavka. Pretpostavka glasi da je Bog podigao
Isusa iz mrtvih. Ova pretpostavka ne govori ni{ta protiv prirodnih
zakona, koji ka`u da se mrtvi ljudi po prirodi stvari ne vra}aju u `ivot”.
SPECIFI^NI DOKAZI
Iako sam mogao da shvatim {ta Kreg ho}e da ka`e, hteo sam da
krenem jo{ dalje tim putem. “Neki kriti~ari ka`u da je Isusovo vaskr-
senje specifi~an doga|aj i da stoga zahteva specifi~ne dokaze”, rekao
sam. “Zar takva izjava ne deluje donekle prihvatljivo?”
“Da, zvu~i kao zdravorazumsko tvr|enje”, odgovorio mi je. “Ali se
mo`e pokazati da je neta~no”.
“Kako to?”
55
 “Zato {to bi vas takav standard odvratio od verovanja u sve one
doga|aje koje prihvatamo na racionalnom nivou. Primera radi, ne
biste poverovali kada biste ~uli na vestima da su brojevi izvu~eni na
lotou bili 4, 2, 9, 7, 8 i 3, jer bi to bio veoma malo verovatan
doga|aj. Verovatno}a za tako ne{to bi bila milione i milione na prema
jedan, i samim tim vi ne bi trebalo da poverujete u to {to ~ujete na
vestima. Pa ipak, mi o~igledno verujemo da smo racionalni kada
zaklju~ujemo da je to istina. Kako je to mogu}e?
Teoreti~ari verovatno}e ka`u da morate uporediti koja je verovat-
no}a da se doga|aj ne}e desiti sa verovatno}om da bi dokaz bio ba{
takav kakav jeste pod uslovom da se doga|aj nije odvio”.
Kreg je ovu re~enicu toliko brzo izrekao da je moj mozak imao
probleme da je primi. “Uf”, rekao sam i podigao ruku. “Mora}ete da
malo usporite i da mi date primer”.
“U redu. Pogledajte ovako: ako su vesti ta~ne sa velikom verovat-
no}om, onda je vrlo malo verovatno da }e neta~no preneti koji su bro-
jevi izvu~eni na lotou. To predstavlja protivte`u bilo kojoj maloj verovat-
no}i da }e ti brojevi biti izvu~eni, tako da bi s va{e strane bilo prili~no
racionalno verovati u ovaj vrlo malo verovatan doga|aj.
Na isti na~in, ma koliko malom smatrali verovatno}u u vezi sa
Isusovim vaskrsenjem, ona svoju protivte`u ima u maloj verovatno}i
da grob bude prazan, da se Isus javlja ljudima po vaskrsenju i da se
dogodi iznenadna promena kod prvih u~enika, pod uslovom da uop{te
nije do{lo do Isusovog vaskrsenja. Shvatate li {ta ho}u da ka`em?”
Da, rekao sam, ta ilustracija mi je razjasnila {ta je hteo da ka`e.
Koliko god Isusovo vaskrsenje skepticima izgledalo malo verovatno,
to se mora uporediti sa tim koliko bi bilo malo verovatno imati sve
ove razne istorijske dokaze za njega pod uslovom da se ono nikada
nije dogodilo.
“Zato”, zaklju~io je Kreg, “postaje prili~no racionalno verovati u
doga|aj kao {to je ~udesno Isusovo vaskrsenje. Osim toga, ja to i
ovako posmatram: ako Bog stvarno postoji, u kom bi onda smislu
doista bilo malo verovatno da bi On podigao Isusa iz mrtvih? Ne pada
mi na pamet nijedan”.
“Da li ste nekada videli nekog skeptika koji postaje religiozan zbog
kvaliteta i kvantiteta dokaza za Isusovo vaskrsenje?” pitao sam.
Kreg je iskola~io o~i. “O, da, svakako!” rekao je. “Nedavno sam
upoznao ~oveka koji je postao religiozan napustiv{i takozvani pokret
'slobodne misli'. On je posmatrao vaskrsenje i zaklju~io iz dokaza da
je Bog podigao Isusa iz mrtvih. Naravno, drugi ~lanovi iz tog pokreta
su ga zasuli drvljem i kamenjem. On je rekao: 'Za{to su toliko nepri-
jateljski nastrojeni? Ja sam samo sledio principe slobodne misli, i evo
gde su me doveli dokazi i razum!'”
56
Zasmejao sam se. “Ho}ete li da ka`ete da neki ljudi iz pokreta
'slobodne misli' i ne razmi{ljaju tako slobodno kao {to bi hteli da
predstave drugim ljudima?”
“Iskreno re~eno”, odgovorio mi je, “mislim da su mnogi skeptici
zatvorenog uma”.
Po{to sam i sâm bio biv{i skeptik, primetio sam istu stvar.
“Mislite li na ~injenicu da neki od njih na samom po~etku odbace ~ak
i mogu}nost da do|e do ~uda?” pitao sam.
“Upravo tako”, rekao je Kreg. “Logi~ari imaju jedan izraz: 'za-
klju~ivanjem do najboljeg obja{njenja'. To zna~i da imate korpus
podataka koje treba objasniti, a pored toga imate i opseg raspolo`ivih
mogu}nosti ili raznih obja{njenja za te podatke. Vi treba da odaberete
koje bi obja{njenje iz tog opsega, pod uslovom da je ta~no, najbolje
objasnilo podatke koje prou~avate.
Neki skeptici, pak, uop{te ne dopu{taju da se u tom opsegu
raspolo`ivih mogu}nosti na|u natprirodna obja{njenja. Shodno tome,
ukoliko ne postoji prirodno obja{njenje nekog doga|aja, njima ne pre-
ostaje ni{ta drugo do neznanja.
Tu se radi o predrasudama. Ako se izuzmu neki dokazi ateizma,
nema opravdanja da se iz opsega raspolo`ivih mogu}nosti izbacuju
natprirodna obja{njenja. Ukoliko ih smestite u taj opseg, onda morate
biti otvoren i iskren istra`iva~ kako biste videli koje je najbolje
obja{njenje za bilo koji doga|aj”.
ISUSOVA ^UDA
“Recimo da ste vi iskren istra`iva~”, rekao sam, nadovezuju}i se
na njegovu poslednju misao. “[ta biste tra`ili kao uverenje da se
neko ~udo dogodilo?”
“Morali biste uzeti u obzir brojne kriterijume. Morali biste da
istra`ite i da vidite da li se ne{to ne mo`e objasniti u terminima
prirodnih sila koje su delovale u to vreme na tom mestu. Tako|e biste
pogledali i u religijsko-istorijski kontekst”.
Hteo sam da razradim ovu ideju konteksta. Hjum je rekao da ako
bi se istori~ari jednodu{no slo`ili da je umrla engleska kraljica, pa da
se potom `iva pojavila mesec dana kasnije, onda bi on te`io tome
da prihvati bilo kakvo obja{njenje osim toga da je Bog tu u~inio ~udo.
Pitao sam Krega koji bi bio njegov odgovor na to.
“Ja bih se slo`io da je ~udo bez konteksta samo po sebi nejas-
no”, odgovorio je Kreg. “Kontekst ~uda nam mo`e pomo}i da saz-
namo da li je ono od Boga ili nije. Na primer, kralji~inom ponovnom
o`ivljavanju nedostaje svaki religijski kontekst i to bi onda u su{tini
bio ogoljen i nerazja{njen izuzetak.
57
 Ali sa Isusom to nije slu~aj. Njegovi natprirodni podvizi su se odi-
grali u kontekstu prepunom religijskog zna~enja jer je On ~inio ~uda
i isterivao demone kao znak dolaska Bo`jeg prisustva u ~ovekovu
istoriju, i ona su slu`ila kao potvrda autenti~nosti njegove poruke. A
vaskrsenje dolazi kao vrhunac njegovog jedinstvenog `ivota i slu`be,
i njegovih radikalnih tvrdnji da poseduje bo`ansku vlast, zbog ~ega je
i raspet na krst. Eto za{to nam Njegovo vaskrsenje daje razloga da
zastanemo i zamislimo se, dok bi nas kralji~in povratak u `ivot samo
zbunio. Stoga je religijsko-istorijski kontekst klju~an za razumevanje
~udesnih doga|aja”.
Ali sam ja insistirao dalje: “Da li je Isus zbilja ~inio ~uda? Zbog
~ega ste uvereni u to?”
“^injenica je da danas ve}ina kriti~ara Novog zaveta priznaje da je
On ~inio ono {to bismo mi nazvali ~udima. Razume se, mo`da ne}e
svi oni i verovati da su ovo bila autenti~na ~uda, ali pojam Isusa iz
Nazareta kao ~udotvorca i isteriva~a duhova predstavlja sastavni deo
istorijskog Isusa koga danas kriti~ari uglavnom prihvataju”.
U tom trenutku se Kreg okrenuo i izvukao registrator sa police iza
stola. Prelistao je nekoliko strana dok nije do{ao do onoga {to je
tra`io. “Pro~ita}u vam citat Rudolfa Baltmana, koga priznaju za jednog
od najskepti~nijih novozavetnih kriti~ara ovoga veka:
'Hri{}anska zajednica je bila uverena da je Isus ~inio ~uda i pri~ali
su mnoge pri~e o njegovim ~udima. Ve}ina ovih pri~a iz jevan|elja su
legendarnog karaktera ili su makar obavijene velom legende. Ipak, ne
mo`e biti sumnje da je Isus ~inio dela, koja su, po Njegovom shvata-
nju i shvatanju njegovih savremenika, ~uda; drugim re~ima, doga|aji
koji su bili posledica natprirodne bo`anske kauzalnosti. On je bez
sumnje isceljivao bolesne i isterivao demone'.”9
Kreg je zatvorio registrator. “^ak i Baltmen ka`e da ~uda i
isterivanje demona pripadaju istorijskom Isusu. U Baltmanovo su se
pak vreme ove pri~e smatrale legendarnim zbog navodnog uticaja
gr~ko-rimske mitologije na jevan|elja, ali danas teolozi shvataju da
ovog uticaja apsolutno nije bilo. Oni sada veruju da se uloga Isusa
kao ~udotvorca mora razumeti u kontekstu judaizma u Izraelu u prvom
veku, gde se savr{eno uklapa.
“Zapravo”, zaklju~io je, “jedini razlog da budete skepti~ni u to da
su ovo bila autenti~na ~uda umesto psihosomatskog isceljenja bio bi
filozofski — da li verujete u to da su ti doga|aji mogu}i ili ne? Sama
istori~nost doga|aja ne dovodi se pod sumnju”.
^UDA I LEGENDE
Zaklju~ci ovih teologa su bili korisni, ali ja sam hteo vi{e od toga.
“Koji je konkretan dokaz da je Isus ~inio ~uda?” pitao sam.
58
“Deo tog dokaza je da se ovi doga|aji nalaze u svim slojevima
jevan|eoskih izvora. Na primer, ~udo kada je nahranjeno pet hiljada
ljudi nalazi se u svim jevan|eljima, tako da imate nezavisna, vi{estru-
ka svedo~anstva za te doga|aje. Ni u jednom od izvora ne postoje ni
naznake za nekakvog Isusa iz Nazareta koji nije ~inio ~uda; stoga je
veoma verovatno da se sve to odnosi na istorijsku li~nost Isusa
Hrista. [tavi{e, sve se odli~no uklapa u jevrejski milje. Bilo je i drugih
jevrejskih isteriva~a duhova i ~udotvoraca koji su bili pre Isusa”.
To za mene nije bilo dovoljno. “To {to je samo nekoliko ljudi reklo
da se dogodilo ne{to neobi~no — kao {to je hrana za pet hiljada ljudi
— ne mora neophodno da zna~i da je istina”, rekao sam.
“U odre|enom smislu je veoma individualno pitanje toga {ta }e za
vas biti ubedljivo”, odgovorio je on. “Mislim da mo`emo sa pouzda-
njem re}i da ne postoje nikakvi drugi razlozi za sumnju u ove izve{taje
osim filozofskih. Drugim re~ima, ako verujete da Bog postoji, onda ne
postoji dobar razlog da budete skepti~ni prema ovim doga|ajima.
Ali, dodao bih i ovo: kada je re~ o centralnom ~udu u Novom zave-
tu — Isusovom vaskrsenju — imamo veoma dobre argumente da sa
pouzdanjem zaklju~imo da je to zaista bio istorijski doga|aj. Vidite,
dokaz vaskrsenja je mnogo, mnogo ja~i od dokaza da je, recimo, Isus
u~inio ~udo kada je iscelio slepog ~oveka u Jevan|elju po Jovanu 9.
glava. Imate izobilje podataka u vezi sa praznom grobnicom, sa
pojavljivanjem vaskrslog Isusa Hrista, kao i sa tim kako su u~enici
poverovali da je do{lo do vaskrsenja”.
“Zar nije verovatnije da su zapisi o Isusovim ~udima zapravo bili
legende koje su nastale mnogo godina nakon Njegovog `ivota?” pitao
sam. “Ateista D`ord` Smit ka`e: 'Kad idemo od ranih ka kasnijim
jevan|eljima, neka ~uda se sve vi{e preuveli~avaju'.10
On ovo stvaranje legende ilustruje pore|enjem Jevan|elja po
Marku 1. glava, gde pi{e da su svi dolazili Isusu i da su mnogi bili
isceljeni; Jevan|elja po Mateju 8. glava, koje ka`e da su mnogi pri-
lazili Isusu i da su svi bili isceljeni; i Jevan|elja po Luki 4. glava, gde
stoji da su svi prilazili Isusu i svi bili isceljeni. Kao {to je rekao
istori~ar Ar~ibald Robertson: 'Ovde smo svedoci procesa nastajanja
legende'”.11
Kreg je napravio kiseo izraz lica. “Taj argument je prili~no neozbi-
ljan”, rekao je, “jer pisci jevan|elja ne koriste re~i 'svi' i 'mnogi'
onako kako bi to stajalo u policijskom izve{taju”.
Ostavio je registrator i uzeo Bibliju, otvorio Novi zavet i tra`io
prstom taj stih. Na{ao ga je u Jevan|elju po Marku 1,5 i naglas
pro~itao: “Sva Judejska zemlja i Jerusalimljani izla`ahu k njemu
ispovedaju}i grehe svoje, i on ih kr{tava{e u reci Jordanu”.
59
 “Eto. Razmi{ljajte sada malo o tome”, rekao je. “Pi{e da je Jovan
Krstitelj kr{tavao svu Judeju i sav Jerusalim. Stvarno? Ba{ svu
Judeju? Ba{ ceo Jerusalim?” rekao je Kreg glasom koji je odavao
la`nu zapanjenost. “^itava provincija je ostala bez naroda koji je
oti{ao na reku Jordan i ba{ svi su bili kr{teni — sva deca i svaka
starija osoba? Pa, o~igledno da ne. Ovo nije izraz koji treba ~itati
doslovno, kao policijski izve{taj.
A sada, da se vratimo na zapise koje ste ranije spomenuli — {ta
je centralna stvar u njima? Jasno je da se tu desilo da je mno{tvo
ljudi prilazilo Isusu da ih On isceli i da izgoni ne~iste duhove, i za to
postoje mnoga svedo~anstva. ^injenica je da se svi ovi zapisi apso-
lutno sla`u me|u sobom da je Isus ~inio ~uda i da su tome pris-
ustvovali mnogi ljudi”.
Dodao je jo{ i ovo: “A va`no je zapamtiti da za najve}e ~udo,
vaskrsenje, znamo iz istorijskih istra`ivanja da nije bilo ni izdaleka
dovoljno vremena da se razviju legende i uklone jaku sr` istorijske
istine”.
MUHAMEDOVA “^UDA”
Pod pretpostavkom da postoje istorijski dokazi da je Isus zaista
~inio velika dela koja su o~evici smatrali za ~uda, {ta je onda sa
~udima u drugim religijama? Za kriti~ki nastrojenog Hjuma, ~uda iz
razli~itih religija me|usobno opovrgavaju mogu}nost da budu dokaz
istine.
Primera radi, islamska tradicija ka`e da se Muhamed popeo na
nebo na mazgi, da je iscelio slomljenu nogu svom saputniku, da je
hranio velike grupe ljudi sa malo hrane, da je pretvorio granu drveta
u ma~, kao i da je bio zaslu`an i za druge natprirodne podvige.
“Ako su i on i Isus ~inili sli~na ~uda”, rekao sam Kregu, “zar onda
to ne oslabljuje Isusovu jedinstvenost i ne pori~e ~uda kao dokaz za
Njegovu istinu?”
Kreg je naborao ~elo. “Mislim da se to zasniva na pogre{nom
vi|enju Islama”, rekao je malo neodlu~no. “Ispravite me ako gre{im,
ali kada ~itam Kuran, u su{tini i ne nalazim mnogo ~uda, osim
navodne ~udesnosti samog Kurana”.
“Tako je”, odgovorio sam. “Osim nekoliko spornih odeljaka, mis-
lim da teolozi uglavnom tako i tuma~e Kuran. Ali, ja sam rekao da
se o ovim ~udima govori u islamskoj tradiciji, gde ih ima u ogromnom
broju”.12
Kreg je prebirao po glavi i onda se prisetio. “A, da, tako je — ~uda
se spominju u takozvanom Hadisu”, rekao je. “I evo {ta je tu bitno:
islamska tradicija se javlja stotinama godina nakon Muhamedovog
60
`ivota i stoga se ne mo`e uporediti sa Jevan|eljima, koja su napisana
za `ivota prve generacije, kada su o~evici jo{ bili `ivi.
Na primer, u Prvoj Korin}anima 15. glava, izve{taji o Isusovom
vaskrsenju poti~u iz prvih pet godina nakon tog doga|aja. Samim tim,
re~ je o sve`im podacima koji nisu mogli do}i kao posledica nastan-
ka legende. To se jednostavno ne mo`e uporediti sa ovim legen-
darnim pri~ama o Muhamedu koje su se nakupile mnogo, mnogo
godina kasnije u islamskoj tradiciji”.
“Da li mislite da je od zna~aja to {to sam Kuran ne stavlja akce-
nat na ~uda kod Muhameda, dok Biblija to ~ini kod Isusa?”
“Mo`da, u smislu da kasnije izgleda kao da je za Hadit bilo bitno
da izmisli ~uda za Muhameda. On nikada za sebe nije tvrdio tako
ne{to. U su{tini, ove pri~e ilustruju kako nastaju neistorijski podaci
putem uticaja legendi kroz vekove, nasuprot Jevan|eljima, gde su
zapisi o ~udima deo najranijih slojeva izvornih podataka”.
Ipak sam ja i dalje ose}ao protivre~nosti. Ukoliko je za ~uda bitno
neposredno objavljivanje, onda je sigurno da Mormonova knjiga pro-
lazi taj test. “U njoj imate tvrdnje o ~udima koja se prenose ubrzo
nakon {to su se navodno dogodila, a vi ih ipak ne biste prihvatili kao
istinita”, rekao sam.
“U ovom slu~aju je re~ o najobi~nijoj prevari D`ozefa Smita, koji
je stvorio mormonizam”, odgovorio je Kreg. “Zanimljivo je da su Smit
i njegov otac, dok su `iveli u Njujorku, bili opsednuti traganjem za
zakopanim blagom Kapetana Kida. A {ta potom Smit tvrdi da je
na{ao? Zlatne tablice od an|ela Moronija; potom one nestaju —
navodno su uzete na nebo i niko ih vi{e nikad nije video.
Ono {to tu imate u pore|enju sa Jevan|eljima, jeste jedna detalj-
no razra|ena obmana, sa o~iglednim iskrenim uverenjem tih ljudi u
ono {to objavljuju. Problem kod mormonizma je u su{tini problem
kredibiliteta zbog nepouzdanog D`ozefa Smita i o~iglednog nedostat-
ka potkrepljuju}ih dokaza. Nasuprot Jevan|eljima, ~iji kredibilitet arhe-
ologija veoma dobro potvr|uje, arheolo{ka otkri}a nikada nisu
potkrepila Mormonovu knjigu”.
LI^NA STRANA ^UDA
Moja diskusija sa Kregom je do sada bila stimulativna, ali je osta-
la isklju~ivo na intelektualnom nivou. Hteo sam da pre|em malo vi{e
na li~ni nivo, kako bih ispitao teren iza Kregove nau~ne li~nosti i kako
bih povezao pitanje ~uda sa njegovim li~nim `ivotom. Ipak, oklevao
sam.
Tokom mojih godina poznanstva sa Bilom Kregom prime}ivao sam
da ima izvesne zdravstvene probleme sa kojima se suo~ava. Na
primer, kad bismo se rukovali mogao sam da osetim da mu je desna
61
{aka pomalo ispup~ena. Iz pristojnosti nikada sa njim nisam zapo-
denuo razgovor na tu temu. Sada, kad smo ve} analizirali ovu temu,
njegov o~igledan problem je postavljao mu~no pitanje koje vi{e nisam
mogao da ignori{em: ako Bog mo`e da ~ini ~uda, za{to onda nije
iscelio ~oveka koji mu je toliko posve}en kao {to je to bio Bil Kreg?
Zapo~eo sam obazrivo: “^ujte, Bile”, rekao sam, “vi verujete da
Bog jo{ uvek ~ini ~uda, zar ne?”
“Ja ne bih porekao da se ~uda mogu desiti i danas”, rekao je
Kreg. “Me|utim, dodao bih da nema razloga da o~ekujemo da budu
onoliko ~esta ili o~igledna kao {to su bila kod Isusa. ^uda se nekako
~e{}e doga|aju uo~i velikih trenutaka u istoriji spasenja, kao {to su
izlazak Izraela iz Egipta ili Isusova slu`ba, a On je na svoja ~uda
gledao kao na znake upu}ene narodu da dolazi carstvo Bo`je, a na
to {to isteruje demone kao na znak svoje mo}i da uni{ti sile tame”.
“Ka`ite mi onda ovo”, ljubazno sam rekao. “Ako Bog vas voli i ima
tu silu da vas isceli, za{to vas ne oslobodi va{ih zdravstvenih tego-
ba?”
Kreg nije delovao kao da ga je uvredilo ovo pitanje. Naslonio se
na drugu stranu fotelje, potom nagnuo napred, a glas mu se prome-
nio od profesorskog tona ka malo li~nijem i bla`em.
“Apostol Pavle je imao ne{to {to je nazvao '`alac u mesu', za koji
se triput molio Bogu da ga ukloni”, zapo~eo je Kreg, “a Bo`ji odgo-
vor je bio da mu je njegova milost dovoljna i da se njegova sila usavr-
{ava u slabostima. Taj odeljak mi stoji kao uteha u li~nom `ivotu”.
Malo je pogledao u stranu, mo`da da bi odlu~io koliko toga da
ka`e. Kada me je ponovo pogledao, o{tra i ~eli~na ja~ina njegovih
plavih o~iju je smek{ala do ranjive iskrenosti.
“O ovome ne govorim mnogo otvoreno”, rekao je, “ali ja imam
uro|enu neuromi{i}nu bolest koja izaziva progresivnu atrofiju u
ekstremitetima. U mom slu~aju ona je prili~no blaga. Mnogi ljudi sa
ovim sindromom moraju da na nogama nose metalne {ine. Oni su
potpuni invalidi. Ja sam prili~no sre}an {to moj slu~aj nije tako
te`ak”.
“Da li ste se molili za ~udo?” pitao sam ga.
Klimnuo je glavom. “Kao mlad u veri molio sam se Bogu da me
isceli. Ali On to nije u~inio”.
Iako mi je bilo jasno iz njegove pragmati~ne boje glasa da nije
tra`io sa`aljenje, ja sam ipak saose}ao s njim. “Vi ste razo~arani”,
rekao sam, a re~i su mi izletele vi{e kao konstatacija nego kao pita-
nje.
Na licu mu se pojavio blagi osmeh. “Li, znate li ~emu se divim?”
pitao me je sa o~iglednim ose}anjem ~u|enja. “Kada posmatram svoj
`ivot, Bog je ovu bolest upotrebio da uobli~i mene i moju li~nost na
62
tolike divne na~ine. Po{to nisam mogao da se bavim atletikom, da
bih uspeo u ne~emu dospeo sam u akademske vode. To {to posto-
jim kao stru~njak za religiju zaista mogu da zahvalim ovoj bolesti. Ona
me je primorala na misaoni `ivot.
Tako|e je psiholo{ki uticala na mene daju}i mi ogroman podstrek
da uspem. Navela me je da steknem orijentaciju prema uspehu i cilju,
{to mi je pomoglo da u~inim mnogo toga u `ivotu. Tako da sam zaista
na delu video, i to veoma li~no, ono {to je apostol Pavle rekao — da
se njegova sila usavr{ava u slabostima”.
“Da ste mogli da budete isceljeni, da li biste to i `eleli?”
Nasmejao se. “Recimo da bi sada to mo`da bilo lepo, po{to sam
nau~io lekcije!” rekao je.
Potom mi je dao i ozbiljniji odgovor koji je bio odjek pre|a{njih
komentara Pitera Krifta o patnji. “Sa druge strane, prili~no sam se
privikao na nju. Kada pogledam unazad, mogu iskreno da ka`em da
mi je drago {to me je Bog usmerio na ovaj `ivotni put. On mo`e da
upotrebi ~ak i lo{e stvari u `ivotu kako bi do{ao do svog kona~nog
cilja i svrhe.
To ne zna~i da te stvari nisu lo{e — one zaista to i jesu. Ali su
sve one pod Bo`jim suverenitetom. ^ak i dobro mo`e da proiza|e iz
zla”.
VERA U BOGA ^UDOTVORCA
Bil Kreg nije nekakav suvoparan teoreti~ar; on je ~ovek ~iji svakod-
nevni `ivot sadr`i njegovu religijsku filozofiju. ^ak i kada se suo~ava
sa veoma realnim problemom sopstvene patnje, on dolazi do potvrde
da su mu verovanja na mestu. Sve je poduprto vrhovnim uverenjem
u racionalnost biblijske religije — religije ~ija je su{tina u ~udu
nevi|enih razmera.
“Jednu od svojih najpopularnijih knjiga naslovili ste 'Racionalna
vera'”, rekao sam, “ali postoje skeptici koji bi to nazvali kontradikci-
jom”.
Pru`io sam ruku u torbu, izvukao knjigu pod naslovom “Kritike pro-
tiv Boga” i okrenuo poglavlje “Religija i razum”. To poglavlje je napi-
sao ateista Ri~ard Robinson, filozof koji je zvanje stekao na uni-
verzitetima Oksford i Kornel. Pro~itao sam Kregu citat koji sam pre
toga podvukao:
“Biblijska religija se ne sastoji samo u verovanju da postoji Bog.
Njena su{tina je u verovanju da postoji Bog bez obzira na to kakvi su
dokazi za to. 'Imati veru', u biblijskom smislu re~i, zna~i 'naterajte
sebe da verujete da postoji Bog bez obzira na dokaze'”.13
63
 Zatvorio sam knjigu, pogledao u Krega i pitao ga: “Kako vi pos-
matrate ovu interakciju izme|u vere i razuma? Da li su te dve stvari
zaista kontradiktorne, kao {to insistiraju kriti~ari?”
Kreg je zapo~eo definicijom. “Vera je uverenje ili posve}enost za
ono {to smatrate da je istina”, odgovorio mi je. “Razlog za{to neko
misli da je biblijska religija ispravna mo`e se razlikovati od ~oveka do
~oveka. Za nekog, taj razlog mo`e biti zato {to Bog govori njegovom
srcu i u njemu stvara uverenje da je to istina. Ja svakako verujem da
je to validno.
Za nekog drugog, pak, mo`da je vi{e stvar u upornom intelektu-
alnom istra`ivanju dokaza koji ga dovode do istog zaklju~ka. Ali
nijedan od te dvojice ne}e do}i do vere sve dok ne po~ne da `ivi na
osnovu vere ili posve}enosti za ono {to misle da je istina. Kada veru
shvatamo u ovim kategorijama, mo`emo videti da je potpuno
usagla{ena sa razumom”.
Kada sam zamolio Krega da razradi tu temu, on se zamislio na
trenutak, a potom mi ponudio ilustraciju iz sopstvenog `ivota.
Zapo~eo je: “Nedavno sam imao operaciju transplantacije ro`nja~e”,
ali ~im su te re~i iza{le iz njegovih usta, nasmejao se. Jo{ jedan
zdravstveni problem je zaista zvu~ao kao “nadodavanje” u svetlu
na{eg prethodnog razgovora o njegovom zdravlju. Kreg je slegao
ramenima. “@ena mi ka`e da sam medicinsko minsko polje na dve
noge”, rekao je uz smeh, “ali i najzdravija osoba koju zna.
U svakom slu~aju, pre nego {to sam bio spreman da dam da mi
bilo ko operi{e o~i, D`en i ja smo sve detaljno pregledali da bismo
prona{li najboljeg hirurga za operaciju ro`nja~e u zemlji. Istra`ili smo,
gledali u dokaze, kontaktirali smo ga, pri~ali sa njim, i kona~no,
nakon {to smo se uverili na osnovu dokaza da je on najbolji, dobio
je moje poverenje i dopustio sam da mi operi{e o~i. Moja vera ili po-
verenje u njega zasnivali su se na dobrim dokazima koje sam video
iz njegovih kvalifikacija i kredibiliteta.
Na isti na~in, kada je re~ o verovanju u Boga ili u ~uda, mnogi
ljudi se odlu~e na taj ~in poverenja i posve}enja nakon {to su se uz
pomo} dokaza uverili da je biblijska religija ispravna. Ne krene svako
tim putem, ali svakako da postoje ljudi koji krenu. I to je logi~an i
racionalan pristup koji se koristi razumom i ne pori~e ga”.
Tematika dokaza je otvorila vrata za temeljno pitanje koje se pros-
to nametalo da ga istra`imo. Kreg je neprestano govorio o ~injenici
da ako Bog postoji, da je onda razumno verovati da su ~uda mogu}a.
I dok to samo po sebi ima smisla, za mnoge ljude stvar zavisi od
onog veoma velikog “ako”.
64
“Kakav vas potvrdan dokaz uverava da postoji takvo Bi}e koje ~ini
~uda?” pitao sam ga. “Mo`ete li mi dati neke ~vrste razloge za
verovanje u bo`anskog Tvorca i u utemeljenost biblijske religije?”
Kreg je klimao glavom sve vreme dok sam izgovarao pitanje.
“1986. godine sam slu{ao predavanje na kome je Elvin Plantinga
izneo mno{tvo dokaza za verovanje u Boga. On je danas mo`da
najva`niji biblijski filozof, a to predavanje je bilo sjajan prikaz teisti~kih
argumenata”, odgovorio mi je Kreg.14
Bacio sam pogled na sat. “Kako bi bilo da privedemo razgovor
kraju sa pet glavnih argumenata?” predlo`io sam.
“Dobro”, rekao je. “Nave{}u vam argumente za Boga koji su
me|usobno dobro povezani u smislu da podupiru i nagla{avaju jedni
druge”.15
Kreg je zasukao rukave na ko{ulji i udobno se namestio u fotelju.
Kao autor ~lanka “Bo`je postojanje i po~etak sveta” (The Existence
of God and the Beginning of the Universe) i koautor knjige “Teizam,
ateizam i kosmologija Velikog praska” (Theism, Atheism, and Big
Bang Cosmology), on je svoje argumente zapo~eo tamo gde bi se i
moglo o~ekivati.
Prvi razlog: Bog daje smisao nastanku svemira
“Kako filozofski, tako i nau~no”, rekao je Kreg, “izneo bih tvrdnju
da su svet i vreme zapo~eli u jednom trenutku u kona~noj pro{losti.
Ali po{to ne{to, ne mo`e tek tako da nastane ni iz ~ega, onda mora
postojati transcedentan uzrok izvan prostora i vremena koji je stvorio
svet”.
“A je li svet nastao u onome {to nazivaju Stvaranje?” pitao sam
ga.
“Upravo tako. Na to nam ukazuju brojni nau~ni dokazi. Me|utim,
to predstavlja klju~an problem za skeptike. Kako ka`e Entoni Keni sa
Oksfordskog univerziteta: 'Zagovornik teorije stvaranja, barem ako je
on ateista, mora da veruje da... je svemir nastao ni iz ~ega i sam po
sebi'”.17
Kreg se zasmejao. “Naravno, ne{to {to nastaje ni iz ~ega ne zvu~i
logi~no! Li, vi ste u na{em intervjuu dosta citirali ~uvenog skeptika
Dejvida Hjuma. E pa, ~ak i on je rekao: 'Ali mi dopustite da vam
ka`em da nikada nisam iznosio tako apsurdno tvr|enje da bilo {ta
mo`e da nastane bez uzroka'.18
Ovo priznaju i ateisti. Primera radi, jedan od najistaknutijih ateista
u savremenoj filozofiji, Kaj Nilsen, jednom je rekao: 'Zamislite kad
biste videli knjigu ispred sebe... a onda me pitali {ta je izazvalo nas-
tanak knjige, i da ja na to odgovorim da nije ni{ta izazvalo njen nas-
tanak, nego je nastala sama od sebe. Vi to ne biste prihvatili'.19
65
 I on je apsolutno u pravu. Ipak, razmislite o tome: ako mora pos-
tojati uzrok za malu knjigu, zar onda nije logi~no da }e postojati uzrok
i za veliki univerzum?”
Bilo je to pitanje za koje je izgledalo da mu odgovor nije potreban.
“I kako biste onda ukratko iskazali ovaj prvi argument?” pitao sam
ga.
Kreg je prstima izbrojao svaku od slede}ih stavki koju je izneo.
“Prvo, {ta god nastaje poseduje svoj uzrok. Drugo, svemir je nastao.
I otud, tre}e, svemir poseduje svoj uzrok. Kao {to je napisao istaknu-
ti nau~nik Artur Edington: '^ini se da po~etak predstavlja nepremosti-
vu te{ko}u, osim ako se ne saglasimo da ga jasno posmatramo kao
natprirodni doga|aj'”.20
Prekinuo sam ga. “Dobro, to ukazuje na Tvorca, ali da li nam govo-
ri i{ta o Njemu?”
“U su{tini, da, govori”, odgovorio mi je Kreg. “Mi znamo da ovaj
natprirodni uzrok sam mora biti bez uzroka, nepromenljiv, vanvre-
menski, kao i nematerijalno bi}e”.
“Koja je osnova ovih va{ih zaklju~aka?”
“Mora biti bez uzroka, jer znamo da ne mo`e postojati beskona~na
regresija uzroka. Mora biti vanvremenski i samim tim nepromenljiv,
barem bez univerzuma, jer je stvorio vreme. Osim toga, po{to je stvo-
rio i prostor, mora nadilaziti prostor i samim tim biti po svojoj priro-
di nematerijalan”.
Javilo se o~igledno pitanje koje se moralo postaviti. “Ako sve mora
imati svoj uzrok, ko je ili {ta je onda prouzro~ilo Boga?” rekao sam.
“^ekajte malo — uop{te nisam rekao da ba{ sve mora imati svoj
uzrok”, odgovorio mi je Kreg. “Premisa glasi da {ta god nastaje mora
posedovati svoj uzrok. Drugim re~ima, 'bi}e' ne mo`e nastati iz
'nebi}a'. Po{to Bog nikada nije nastao, njemu nije potreban uzrok.
On nikada nije nastao”.
Rekao sam mu da to zvu~i sumnjivo; kao da poku{ava da napravi
specijalan izuzetak za Boga.
“Samim ateistima je nekada bilo veoma komotno da tvrde da je
univerzum ve~an i da ne poseduje svoj uzrok”, odgovorio je on.
“Problem je {to oni vi{e ne mogu da se dr`e tog stanovi{ta zbog
savremenih dokaza da je univerzum zapo~eo Stvaranjem. Zato oni ne
mogu da iznesu legitiman prigovor kada ja iznosim isto tvr|enje o
Bogu — On je ve~an i ne poseduje svoj uzrok”.
Drugi razlog: Bog daje smisao slo`enosti univerzuma
“Tokom poslednjih 35 godina”, rekao je Kreg, “nau~nike zapanju-
je otkri}e da po~etak Stvaranja nije bio neki haoti~an, primitivan
doga|aj, ve} naprotiv veoma organizovan doga|aj, za koji je bila
66
potrebna ogromna koli~ina informacija. Zapravo, od samog trenutka
kada je zapo~eo, univerzum je morao da bude fino pode{en do neza-
mislive preciznosti da bi nastao `ivotni oblik kao {to smo mi. A to
veoma ubedljivo ukazuje na postojanje inteligentnog Tvorca”.
“'Fino pode{en' je subjektivan izraz”, rekao sam. “Mo`e da zna~i
mnogo toga. [ta vi pod njim podrazumevate?”
“Evo, re}i }u to ovako”, rekao je. “Nau~no govore}i, mnogo je
verovatnije postojanje univerzuma koji bi spre~io nastanak `ivota,
nego univerzuma koji bi potpomagao `ivot. @ivot stoji u ravnote`i na
o{trici `ileta”.
Kao primer je citirao Hokingove spise. “On je izra~unao da bi se
svemir — da je u po~etku samo jedan njegov parametar bio manji za
samo jedan u sto hiljada miliona miliona delova — pretvorio u vatrenu
kuglu”.21
Kreg je brzo preleteo preko liste jo{ nekoliko neverovatnih sta-
tisti~kih podataka kako bi potkrepio svoj zaklju~ak.22 Izme|u ostalih:
Britanski fizi~ar Pol Dejvis zaklju~io je da je verovatno}a da po~etni
uslovi pogoduju formiranju zvezda — {to je neophodno za planete, pa
tako i `ivot — jedan prema jedinici iza koje sledi barem hiljadu mili-
jardi milijardi nula.23
Dejvis je tako|e procenio da kada bi se ja~ina gravitacije ili slabe
sile promenila za samo jedan deo u desetki iza koje sledi sto nula,
`ivot nikada ne bi mogao da nastane.24
Postoji oko pedeset konstanti i veli~ina — na primer, koli~ina
upotrebljive energije u svemiru, razlika u masi izme|u protona i neu-
trona, odnosi osnovnih prirodnih sila i proporcija materije i antima-
terije — koje se moraju uravnote`iti do matemati~ki infinitezimalnog
stepena kako bi bio mogu} bilo kakav `ivot.25
“Sve ovo”, kazao je Kreg, “umnogome podupire zaklju~ak da se
iza Stvaranja nalazi inteligencija. U stvari, u druk~ijim obja{njenjima
jednostavno nema logike.
Primera radi, jedna teorija se zove 'prirodna nu`nost', koja ka`e
da postoji neka nepoznata Teorija svega koja bi objasnila kako svemir
funkcioni{e. Drugim re~ima, ne{to u prirodi je u~inilo nu`nim da stvari
ovako ispadnu.
Me|utim, taj koncept pada u vodu kada ga dublje prou~ite. Prvo,
svako ko tvrdi da svemir mora omogu}avati `ivot iznosi radikalnu tvrd-
nju koja zahteva sna`an dokaz, dok je ova alternativa samo puka izja-
va. Drugo, postoje drugi modeli svemira koji se razlikuju od na{eg,
stoga mora biti mogu}e da je svemir bio i druga~iji. I tre}e, ~ak i ako
su prirodni zakoni nu`ni, ipak morate da imate po~etne uslove koji su
postavljeni na sam po~etak i na osnovu kojih ovi zakoni mogu da
deluju”.
67
 Pa ipak, ovo nije bila jedina mogu}a alternativa. Prekinuo sam ga
kako bih izneo druga~iji scenario koji je na povr{ini delovao ubedlji-
vo. “A {ta je sa mogu}no{}u da je fino pode{avanje svemira rezultat
~iste slu~ajnosti?” pitao sam ga. “Mo`da je cela stvar samo veliki
kosmi~ki slu~aj — kolosalno bacanje kockica, da se tako izrazim”.
Kreg je uzdahnuo. “Li, re}i }u vam ovo: preciznost je tako krajnje
fantasti~na i tako matemati~ki frapantna, da je prosto sme{no sma-
trati da je to mogla biti slu~ajnost. Tim pre {to ne govorimo samo o
jednostavnim odnosima verovatno}e, ve} o onome {to teoreti~ari nazi-
vaju 'specifi~nom verovatno}om', koja isklju~uje slu~ajnost van svake
razumne sumnje”.
Ja nisam bio spreman da napustim mogu}nost slu~ajnosti. “A {ta
ako je postojao beskona~an broj drugih svemira koji su postojali odvo-
jeno od na{eg?” pitao sam. “Onda bi verovatno}a glasila da }e jedan
od njih imati ispravne uslove za odr`avanje `ivota — a to je upravo
ovaj u kome mi imamo sre}u da se nalazimo”.
Kreg je ve} ~uo tu teoriju. “Ona se zove Hipoteza o mnogim sve-
tovima”, rekao je. “Hoking iznosi ovaj koncept. Evo u ~emu je prob-
lem: ti drugi teoretski univerzumi za nas su nedostupni i stoga ne
postoji mogu}i na~in da pru`imo bilo kakav dokaz da je to istina. Re~
je ~isto o konceptu, ideji, bez nau~nog dokaza. Istaknuti britanski
nau~nik i teolog D`on Polkinghorn nazvao ju je 'pseudonaukom' i 'me-
tafizi~kim naga|anjem'.26
A pomislite na ovo: kad bi to bilo ta~no, to bi onemogu}ilo racio-
nalno pona{anje, jer biste mogli da date obja{njenje za sve — bez
obzira na to koliko malo verovatno — postuliranjem beskona~nog broja
drugih univerzuma”.
Nisam u potpunosti sledio tu liniju rezonovanja. “[ta podrazume-
vate pod tim?” upitao sam.
“Kad biste, na primer, delili karte u igri pokera i svaki put sebi
podelili ~etiri keca, ne bi mogli da vas optu`e da varate, bez obzira
na to koliko je malo verovatna takva situacija. Mogli biste samo da
ka`ete da se u beskona~nom ansamblu univerzumâ mo`e pojaviti uni-
verzum u kome svaki put kada ~ovek deli karte, podeli sebi ~etiri
keca i samim tim — blago meni! — upravo sam ja u tom univerzumu!
^ujte — re~ je o ~istoj metafizici. Ne postoji stvaran razlog za vero-
vanje da postoje takvi paralelni svetovi. Sama ~injenica da skeptici
moraju da iznesu tako bizarnu teoriju je zato {to fina pode{enost
svemira sna`no ukazuje na Inteligentnog tvorca — a neki ljudi }e
postaviti bilo kakvu hipotezu kako bi izbegli da izvedu takav
zaklju~ak”.
Znao sam da je ova zadivljuju}e precizna ravnote`a u svemiru
jedan od glavnih faktora koji je doveo Patrika Glina, stru~njaka obra-
68
zovanog na Harvardu, do toga da napusti ateizam i postane reli-
giozan. On u svojoj knjizi “Dokazi za Boga” (God: The Evidence)
razobli~ava alternativne teorije kao {to su kvantna mehanika i “bebe-
univerzumi” i dolazi do ovog zaklju~ka:
“Danas konkretni podaci sna`no ukazuju u pravcu hipoteze o
Bogu... Oni koji ho}e da joj se suprotstave nemaju ispitivu teoriju koju
bi izneli, ve} samo spekulacije o nevidljivim univerzumima, ispredene
iz bujne nau~ni~ke ma{te... Da ironija bude ve}a, slika univerzuma
koju nam donosi ve}i deo napredne nauke dvadesetog veka je bli`a
po svom duhu viziji iznetoj u 1. Knjizi Mojsijevoj u Bibliji nego bilo
~emu {to je nauka ponudila od Kopernika naovamo”.27
Tre}i razlog: Bog daje smisao objektivnim moralnim vrednostima
Kreg je na samom po~etku sa`eto sumirao svoju slede}u stavku:
“Tre}i faktor koji ukazuje na Boga jeste postojanje objektivnih moral-
nih vrednosti u svemiru. Ako Bog ne postoji, onda ne postoje ni objek-
tivne moralne vrednosti”.
To je, dakako, povla~ilo za sobom pitanje {ta podrazumeva pod
“objektivnim” vrednostima. Kreg je brzo dodao i definiciju i ilustraciju.
“Objektivne moralne vrednosti imaju validnost i obavezuju nezavis-
no od toga da li bilo ko veruje u njih ili ne”, objasnio je. “Primera
radi, ozna~iti holokaust kao ne{to objektivno pogre{no zna~i re}i da
je on gre{ka iako su nacisti smatrali da je to ispravna stvar. I jo{
uvek bi bio gre{ka ~ak i da su nacisti pobedili u Drugom svetskom
ratu i uspeli u ispiranju mozga i uni{tenju svakoga ko se ne bi slo`io
sa njima. Ali, ako Bog ne postoji, onda moralne vrednosti nisu objek-
tivne na ovakav na~in”.
Odmahivao sam glavom. “^ekajte malo”, upao sam. “Ako ho}ete
da ka`ete da ateista ne mo`e imati moralne vrednosti ili `iveti u
osnovi moralnim `ivotom, onda se ja sa tim ne sla`em. Ja imam pri-
jatelja koji ne veruje u Boga, ali je on isto ljubazan i pa`ljiv ~ovek kao
i mnogi religiozni ljudi koje poznajem”.
“Ne, ja ne ka`em da neko mora verovati u Boga kako bi `iveo
moralnim `ivotom. Pitanje glasi: 'Ako Bog ne postoji, da li postoje
objektivne moralne vrednosti?' A odgovor glasi: 'Ne'”.
“A za{to ne?”
“Zato {to ako nema Boga, onda su moralne vrednosti samo
proizvod dru{tveno-biolo{ke evolucije. To zapravo misle i mnogi
ateisti. Prema filozofu Majklu Ruzu: 'Moral ne predstavlja ni{ta ve}u
biolo{ku adaptaciju nego ruke, noge i zubi', a moral je 'samo jedno
pomo}no sredstvo za opstanak i reprodukciju... svako dublje zna~enje
je iluzorno'.28
69
 Ili, ako ne postoji Bog, onda je moral samo pitanje li~nog ukusa,
sli~no izjavama poput: 'Pasulj je ukusan'. E pa, nekima jeste ukusan,
ali drugima nije. Za to ne postoji nikakva objektivna istina; re~ je o
subjektivnom pitanju ukusa. Isto tako, re}i da je ubijanje nevine dece
pogre{no bilo bi samo iskazivanje li~nog ukusa, kao kada biste rekli:
'Ja ne volim ubijanje nevine dece'.
Poput Ruza i ateiste Bertrana Rasela, ja ne vidim nijedan razlog
da smatram da je u odsustvu Boga, moral kojega razvija ~ovek Homo
sapiens objektivan. Na kraju krajeva, ako ne postoji Bog, {ta je onda
tako specijalno u ljudskom bi}u? Ono je samo slu~ajan nus-proizvod
prirode koji je tek nedavno nastao na si}u{nom zrncu pra{ine
izgubljenom negde u bezose}ajnom univerzumu i osu|en da zauvek
i{~ezne nakon relativno kratkog vremena.
Sa ateisti~ke ta~ke gledi{ta, neki ~inovi, kao na primer silovanje,
mogu biti dru{tveno {tetni, i tako su postali tabu u toku ljudskog
razvoja. Ali to ne dokazuje da je silovanje zaista pogre{no. Zapravo,
mo`e se zamisliti i da se silovanje razvilo kao ne{to {to je korisno
za opstanak vrste. I tako, bez Boga ne postoji apsolutna razlika
izme|u dobrog i lo{eg koja bi se nametala na{oj savesti.
Me|utim, svi mi u dubini du{e znamo da, u stvari, objektivne
moralne vrednosti itekako postoje. Sve {to treba da uradimo da
bismo to uvideli je da prosto sebi postavimo pitanje: 'Da li je mal-
tretiranje deteta zabave radi zaista moralno neutralan ~in?' Ube|en
sam da biste rekli: 'Ne, to nije moralno neutralno; zaista je pogre{no
~initi tako ne{to'. I to biste rekli sa potpunom sve{}u o Darvinovoj
teoriji evolucije i svemu ostalom.
Dobra ilustracija za ovo je pismo za prikupljanje nov~anih priloga
koje je 1991. poslao D`on Hili, izvr{ni direktor Amnesti interne{nala,
u kome ka`e: 'Pi{em vam danas jer mislim da delite moje duboko
uverenje da zaista postoje neke moralno apsolutne vrednosti. Kada
je re~ o mu~enju, ubistvu koje odobri sama vlada, nestancima poje-
dinih ljudi... sve ovo su ne~uvene stvari za svakog od nas'.29
^in kao {to je silovanje i zlostavljanje dece ne predstavlja samo
pona{anje koje je nekim slu~ajem dru{tveno neprihvatljivo — jasno je
da takav ~in predstavlja moralnu gadost. On je objektivno pogre{an.
A stvari kao {to su ljubav, jednakost i samopo`rtvovanje su zaista
dobre u objektivnom smislu. Mi sve to znamo u dubini du{e.
I po{to ove objektivne moralne vrednosti ne mogu postojati bez
Boga, a nema sumnje u to da one postoje, onda logi~no i neizbe`no
sledi da i Bog postoji”.
70
^etvrti razlog: Bog daje smisao Vaskrsenju
Kod ovog ~etvrtog razloga je Kreg rekao da }e malo promeniti br-
zinu. “Rekli smo da ako imamo dobre razloge da verujemo u Boga,
onda mo`emo da verujemo i u ~uda”, kazao je. “Ja vam dajem
razloge koji ukazuju na Bo`je postojanje. Ali i sama ~uda mogu biti
sastavni deo sveukupnog argumenta u Bo`ju korist. To je, na primer,
ta~no kada je re~ o Isusovom vaskrsenju. Ako se Isus iz Nazareta
zaista vratio iz mrtvih, onda u rukama imamo bo`ansko ~udo i,
samim tim, dokaz za Bo`je postojanje”.
Zamolio sam Krega da ukratko ponovi za{to veruje u istorijske
dokaze koji ukazuju na taj zaklju~ak — “Ali”, naglasio sam mu, “nemoj-
te pretpostaviti da je Novi zavet nadahnuta Bo`ja re~”. On se zarad
svog odgovora slo`io da smatra Novi zavet obi~nim skupom dokume-
nata na gr~kom jeziku iz prvog veka koji mogu podle}i analizi kao i
bilo koji drugi drevni spisi.
Postoje bar ~etiri ~injenice oko Isusovog `ivota koje su op{te pri-
hva}ene me|u novozavetnim istori~arima {irokog ranga”, zapo~eo je
Kreg. “Prva glasi da je Isusa, nakon {to je bio raspet, u grob sahranio
Josif iz Arimateje. Ovo je va`no jer zna~i da je mesto groba bilo poz-
nato kako Jevrejima, tako i hri{}anima, pa i Rimljanima”.
“Kakve dokaze posedujete za to?” pitao sam ga.
“Isusov pogreb je zabele`en u izuzetno starim informacijama koje
je apostol Pavle uneo u svoju prvu poslanicu crkvi u Korintu.30 Ove
informacije se mogu smestiti u period od pet godina nakon Isusove
smrti, i stoga nemaju karakter legende. Osim toga, pri~a o pogrebu
je deo veoma starog materijala koji je Marko iskoristio u pisanju svog
Jevan|elja, a njegovoj pri~i nedostaju simptomi legende u nastajanju.
Ne postoje nikakvi tragovi bilo kakve paralelne pri~e o pogrebu.
[tavi{e, bilo bi neobja{njivo da bilo ko izmisli Josifovo u~e{}e, po{to
je on bio ~lan Sinedriona koji je osudio Isusa.
Druga ~injenica glasi da je u nedelju nakon raspe}a grupa Isusovih
sledbenica njegov grob zatekla prazan. To potvr|uje rano Pavlovo
pismo Korin}anima, koje podrazumeva da je grob ostao prazan, kao
i Markov veoma stari izvorni materijal. I tako opet imamo rana i neza-
visna svedo~anstva.
Ali imamo i mnogo vi{e. Primera radi, pri~i o praznom grobu
nedostaju znakovi ulep{avanja svojstvenog za legende, a najraniji poz-
nati jevrejski odgovor na objavu Isusovog vaskrsenja podrazumeva da
je njegov grob bio prazan. Osim toga, izve{taj glasi da su `ene zatek-
le prazan grob. Me|utim, svedo~anstvo `ena se smatralo toliko
nepouzdanim da one nisu mogle da svedo~e na jevrejskim sudovima.
Jedini razlog za zapisivanje tog veoma nelagodnog detalja o `enama
71
koje su otkrile da je grob prazan jeste taj da su pisci Jevan|elja verno
bele`ili {ta se stvarno doga|alo.
Tre}a ~injenica glasi da su u vi{e navrata i pod razli~itim okol-
nostima, razli~iti pojedinci i grupe ljudi prisustvovali Isusovom javlja-
nju iz mrtvih. To priznaju gotovo svi stru~njaci za Novi zavet iz neko-
liko razloga.
Primera radi, spisak o~evidaca Isusovog vaskrsenja koje je apos-
tol Pavle dao Korin}anima predstavlja garanciju da je do tih pojavlji-
vanja i do{lo. Imaju}i u vidu rani datum tih informacija i li~no poz-
nanstvo apostola Pavla sa doti~nim ljudima, ovo se ne mo`e odbaci-
ti kao legenda.
Tako|e, i pri~e u Jevan|eljima pru`aju vi{estruka i nezavisna
svedo~anstva o tim pojavljivanjima. ^ak i skepti~ki novozavetni kriti~ar
Gerd Lideman zaklju~uje: 'Mo`e se uzeti kao istorijski izvesno da su
Petar i u~enici nakon Isusove smrti bili u prilici da im se Isus pojavi
kao vaskrsli Hrist'.31
^etvrta ~injenica glasi da su prvi u~enici iznenada i iskreno po~eli
da veruju da je Isus ustao iz mrtvih uprkos svojim naklonostima da
veruju upravo suprotno. Jevrejska verovanja su isklju~ivala mogu}nost
bilo ~ijeg ustajanja iz mrtvih pre op{teg vaskrsenja na kraju sveta. I
pored toga, prvi u~enici su iznenada po~eli toliko ~vrsto da veruju da
je Bog vaskrsao Isusa da su bili spremni i da umru za to verovanje.
Stru~njak za Novi zavet Luk D`onson je rekao: 'Za stvaranje takvog
pokreta kao {to je bilo najranije hri{}anstvo potrebno je pro}i kroz
nekakvo sna`no iskustvo koje je u stanju da promeni ~oveka'”.32
“U redu”, rekao sam. “[ta onda vi mislite, koje je najbolje obja{-
njenje za ove ~etiri ~injenice?”
“Iskreno re~eno, ne postoji apsolutno nikakvo naturalisti~ko
(prirodno) obja{njenje koje bi se uklopilo”, odgovorio mi je. “Svi
dana{nji teolozi odbacuju sve stare teorije kao {to su teorija da su
u~enici ukrali telo ili teorija da Isus nije bio stvarno mrtav.
Ja li~no mislim da je upravo najbolje obja{njenje isto ono koje su
dali o~evici: tj. da je Bog podigao Isusa iz mrtvih. U stvari, ova hipote-
za lako prolazi svih {est testova koje koriste istori~ari u odre|ivanju
koje je najbolje obja{njenje za zadati korpus istorijskih ~injenica”.33
Peti razlog: Bog se mo`e neposredno do`iveti
Kreg je rekao da ova poslednja stavka nije toliko argument za
Bo`je postojanje, “koliko tvr|enje da mo`ete znati da Bog postoji
kada ga neposredno do`ivljavate, nevezano za bilo kakve argumente.
Filozofi ovo zovu 'prava bazi~na vera'”.
Kreg je pogledao direktno u mene. “Li, dopustite mi da vam ilus-
trujem ovaj koncept jednim pitanjem”, rekao je. “Mo`ete li da
72
doka`ete da postoji spolja{nji svet?” To pitanje me je zateklo.
Razmislio sam o njemu jedan trenutak i nisam mogao da iznesem
nijedan logi~ki sled argumenata koji bi neosporno utvrdio tako ne{to.
“Nisam siguran kako bih to mogao da izvedem”, priznao sam.
“Tako je”, odgovorio mi je on. “Va{a vera u realnost spolja{njeg
sveta je 'prava bazi~na vera'. Vi ne mo`ete da doka`ete da spolja{nji
svet postoji. Na kraju krajeva, mogli biste da budete obi~an mozak u
posudi koga neki ludi nau~nik stimuli{e elektrodama tako da samo
mislite da vidite spolja{nji svet. Morali biste ipak da budete ludi da
mislite tako ne{to. Zato je ova 'prava bazi~na vera' u spolja{nji svet
potpuno racionalna. Drugim re~ima, ona je s pravom ukorenjena u
na{em iskustvu.
Na isti na~in, u kontekstu neposrednog iskustva Boga, racionalno
bi bilo verovati u Boga na pravi bazi~an na~in. I ja sam pro{ao kroz
takvo iskustvo. Tako su ljudi u biblijskim danima poznavali Boga. Kao
{to je napisao D`on Hik: 'Za njih Bog nije bio pretpostavka koja dopu-
njava silogizam, ili ideja koju je prihvatio razum, ve} iskustvena
stvarnost koja je njihovim `ivotima davala zna~enje'”.34
“Ali”, ubacio sam se, “{ta ako i ateista ka`e isto to — da i on ima
'pravu bazi~nu veru' u nepostojanje Boga? Onda ste zapali u }orso-
kak”.
Kreg mi je odgovorio: “Filozof Vilijam Olston ka`e da u tom slu~aju
religiozan ~ovek treba da u~ini sve {to je mogu}e kako bi se na{ao
zajedni~ki teren, kao {to su logika i empirijske ~injenice, kako bi
necirkularnim argumentom pokazao ~ije je stanovi{te ispravno.35
To sam i poku{ao da uradim u ova druga ~etiri argumenta. Ja na
pravi bazi~an na~in znam da Bog postoji i nastojim da to poka`em
apeluju}i na op{te poznate ~injenice iz nauke, etike, istorije i filo-
zofije. Te ~injenice kada se me|usobno pove`u obrazuju sna`an argu-
ment u prilog Bogu i biblijskoj religiji”.
KUCNI NA VRATA
Video sam kako Kreg kao iz rukava navodi svoje razloge za veru
u Boga i primetio da pokazuje spokojnu samouverenost u ono {to go-
vori. Pre nego {to smo zavr{ili, hteo sam da do|em do su{tine onoga
{to je stvaralo tu samouverenost.
“Evo, kada sedite ovde i u ovom trenutku, da li vam je, u dubini
du{e, poznata ~injenica da je u Bibliji istina?” pitao sam ga.
On je bez kolebanja odgovorio: “Da, poznata mi je”.
“Kako to u krajnjem smislu mo`ete zasigurno znati?”
“U krajnjem smislu, na~in na koji biblijski religiozan ~ovek stvarno
zna da je u Bibliji istina je tako {to biblijska religija potvr|uje samu
sebe kroz svedo~anstvo Bo`jeg Duha”, rekao je. “Sveti Duh {apu}e
73
na{em duhu da pripadamo Bogu.36 To je jedna od Njegovih uloga.
Drugi dokazi, iako su i dalje validni, u su{tini to samo potvr|uju”.
Kreg se zamislio na momenat, pa me je pitao: “Sigurno znate
Tre}i prigovor
Pitera Grenta?” Rekao sam mu da ga znam, jer sam njegov prijatelj.
“Dakle”, rekao je Kreg, “on je dao sjajnu ilustraciju kako ovo
funkcioni{e.
Zamislite da idete prema kancelariji da vidite da li vam je tu {ef.
EVOLUCIJA OBJA[NJAVA
Vidite da mu je tu auto na parkingu. Pitate sekretaricu da li je unutra,
a ona vam ka`e: 'Da, sad sam pri~ala sa njim'. Ispod vrata njegove
NASTANAK @IVOTA I ZATO
kancelarije vidite tra~ak svetla. Oslu{kujete i ~ujete njegov glas dok
telefonira. Na osnovu svih ovih detalja imate dobar razlog da NAM BOG NIJE POTREBAN
zaklju~ite da vam se {ef zaista nalazi u kancelariji.
Me|utim, mogli ste i da u~inite ne{to sasvim druga~ije. Mogli ste
da odete do njegovih vrata, pokucate na njih i li~no se susretnete sa ^arls Darvin nije hteo da — kako se jednom izrazio — ubije
{efom. Dokaz da su kola na parkingu, sekretari~ino svedo~anstvo, Boga. Ali je ipak to u~inio.
svetlo ispod vrata, glas koji razgovara preko telefona — u tom trenutku Time magazin1
bi sve ovo i dalje bilo validno, ali bi dobilo drugorazrednu ulogu, po{to
ste se sada li~no videli sa {efom. 'Teorija evolucije' jo{ uvek je, kao {to je i bila u Darvinovo
Na isti taj na~in, kada smo se sreli sa Bogom, takore}i licem u vreme, veoma spekulativna hipoteza, u potpunosti li{ena ~inje-
lice, svi argumenti i dokazi za Njegovo postojanje — iako su i dalje nica koje bi je direktno podupirale, kao {to je i veoma daleko
savr{eno validni — dobijaju drugorazrednu ulogu. Sada oni samo od onog po sebi evidentnog aksioma u koji bi neki od njenih
potvr|uju ono {to nam je sam Bog pokazao natprirodnim putem preko agresivnijih zagovornika hteli da poverujemo.
svedo~anstva Svetoga Duha u na{im srcima”. Majkl Denton, molekularni biolog2
“A da li taj neposredni kontakt sa Bogom stoji na raspolaganju
svakome ko ga tra`i?”
Istra`ni organi su o~ajni~ki tragali za bilo kakvim materijalnim
“Apsolutno. Biblija ka`e da Bog kuca na vrata na{eg `ivota, i uko-
dokazom koji bi osumnji~enog Ronalda Vilijamsona doveo u vezu sa
liko ih otvorimo, susre{}emo se i li~no upoznati sa njim. On ka`e u
brutalnim ubistvom koje je tri godine pre toga {okiralo stanovnike
Bibliji, u knjizi Otkrivenje 3,20: 'Evo stojim na vratima i kucam. Ako
mirnog mesta Ada u dr`avi Oklahoma.
ko ~uje glas moj i otvori vrata, u}i }u k njemu i ve~era}u s njim i on
Imali su mnogo problema u sastavljanju ~vrstog argumenta protiv
sa mnom'”.
Vilijamsona, koji je `estoko poricao da je zadavio 21-ogodi{nju Deboru
Kreg je pokazao na diktafon koji je snimao na{ razgovor. “Danas
Karter. Do sada se njihov jedini dokaz sastojao od svedoka koji je
smo puno razgovarali o ~udima”, rekao je u zaklju~ku. “Ne}e biti
video Vilijamsona kako pri~a sa Karterovom ranije te iste ve~eri kada
preterivanje re}i da je najve}e ~udo od svih li~no poznavanje Boga i
je usmr}ena, Vilijamsonovog priznanja da je jednom sanjao da ju je
posmatranje kako menja ne~iji `ivot”.
ubio i svedo~anstva jedne pritvorenice koja je tvrdila da ga je ~ula
Pru`io sam ruku i isklju~io diktafon. Znao sam da je Krift u pravu
kako pri~a o zlo~inu. O~igledno je da je policiji trebalo vi{e dokaza
iz svog li~nog iskustva sa Bogom nakon mnogih godina `ivota prove-
ako su hteli da ga osude.
denih u kaljuzi nemorala kao ateista.
Napokon su detektivi prona{li klju~ re{enja. Jedan ekspert je uzeo
Na osnovu toga kako mi je Bog promenio `ivot, stavove, odnose
~etiri dlake koje su prona|ene na telu `rtve i na drugim mestima na
sa ljudima, motive, brak i `ivotne prioritete kroz svoje veoma realno
popri{tu zlo~ina, prou~io ih pod mikroskopom i zaklju~io da se “ukla-
i neprekidno prisustvo u mom `ivotu, u tom trenutku sam shvatio da
paju” sa uzorcima dlake uzetih sa Vilijamsona, prema jednom novin-
su ~uda kao {to su mana sa neba, Isusovo ro|enje od device Marije
skom izve{taju. Budu}i da su tako nau~ni dokazi potkrepili njihove
i Njegovo vaskrsenje na kraju svega u stvari samo de~ja igra za
pretpostavke, istra`ni organ je uhapsio Vilijamsona i doveo ga na sud.
takvog Boga.

74 75
 Nije pro{lo mnogo vremena i sudija je utvrdio da je nekada{nji
igra~ bejzbola kriv za ubistvo i poslao ga u samicu za smrtno
osu|ene. Po{to je jeziv zlo~in kona~no razre{en, stanovnici Ade su
odahnuli. Pravda je zadovoljena. Ubica }e platiti svojim `ivotom.
Me|utim, postojao je jedan velik problem: Vilijamson je govorio
istinu da je nevin. Po{to je dvanaest godina istrunuo u zatvoru — od
kojih je devet ~ekao na pogubljenje — DNK analiza na mestu zlo~ina
je utvrdila da je neko drugi po~inio ubistvo. 15. aprila 1999. Vilijam-
son je kona~no pu{ten na slobodu.3
Ali ~ekajte malo — {ta je sa dokazom iz upore|enih dlaka koji je
ukazao na Vilijamsonovu krivicu? Ako je njegova dlaka prona|ena na
mestu zlo~ina, zar to nije zna~ilo da je on po~inio ubistvo? Odgovor
je uznemiruju}: dokazivanje pomo}u dlake pretenduje da mo`e mnogo
vi{e nego {to je zaista slu~aj.
Novinski izve{taj je prenebregnuo neke veoma va`ne detalje. Dlaka
sa mesta zlo~ina nije se stvarno “uklapala” sa Vilijamsonovom.
Kriminolog je samo zaklju~io da se dlake me|usobno “sla`u”. Drugim
re~ima, njihova boja, oblik i sastav izgledali su sli~no. Otud mo`e biti
da dlake sa mesta zlo~ina poti~u od Vilijamsona — ili da pak mo`da
dolaze od nekog drugog.
Daleko od toga da analiza dlake mo`e dokazati optu`be podjed-
nako dobro kao otisci prstiju; nju ~ak neki pravni analiti~ari nazivaju
“pseudo-naukom”. Porotnici ~esto ~uju svedo~anstva koja impresivno
zvu~e i govore o ne~emu {to deluje kao nau~no validan dokaz, pa
zaklju~e — pogre{no — da to potvr|uje krivicu optu`enog. Poznato je
da ~ak neki tu`ioci, u rasplamsaloj borbi u sudnici, pogre{no pred-
stavljaju ili neosetno prenagla{avaju vrednost analize dlake tokom
svojih kona~nih argumenata.4
U Vilijamsonovom slu~aju, federalni sudija je dokazivanje preko
dlake nazvao “nau~no nepouzdanim” i rekao da nikad nije ni trebalo
koristiti ga protiv optu`enog. Ono {to je jo{ vi{e zabrinjavaju}e jeste
da je u poslednjih tridesetak godina dokazivanje uz pomo} dlake
upotrebljeno protiv osamnaest osu|enika na smrt kojima je posle
toga izre~ena presuda o nevinosti.5
Slu~aj Ronalda Vilijamsona primer je koji jasno pokazuje kako prav-
da mo`e da omane. Njegova neopravdana osuda pokazuje kako poro-
ta mo`e da donese olake zaklju~ke koji nisu realno opravdani stvar-
nim nau~nim ~injenicama. I u izvesnom smislu, Vilijamsonova pri~a je
paralelna sa mojim li~nim ispitivanjem jednog od najmo}nijih nau~nih
dokaza koji se uobi~ajeno koristi protiv Bo`jeg postojanja.
76
DARVINOV USPEH
Iako je bilo mnogo toga {to me je dovelo do gubitka vere, moglo
bi se re}i da sam poslednje ostatke vere u Boga izgubio u gimnaziji
na ~asovima biologije. To iskustvo je bilo toliko upe~atljivo da bih
mogao da vas odvedem do same stolice gde sam sedeo kada sam
prvi put nau~io da evolucija daje obja{njenje za nastanak i razvoj
`ivota. Posledice su bile jasne: teorija ^arlsa Darvina elimini{e potre-
bu za natprirodnim Tvorcem pokazuju}i kako prirodni procesi mogu da
objasne rastu}u slo`enost i raznolikost `ivih organizama.
Moje iskustvo nije bilo neuobi~ajeno. Stru~njak za religiju Patrik
Glin opisuje kako je krenuo sli~nim putem koji se zavr{io u ateizmu:
“Ja sam rano stao na stranu skepticizma, kada sam prvi put ~uo
za Darvinovu teoriju evolucije i to, verovali ili ne, u katoli~koj {koli.
Odmah mi je palo na pamet da je ili Darvinova teorija ta~na ili da je
pak ta~na pri~a o stvaranju sveta u 1. Knjizi Mojsijevoj (Postanje).
One nisu obe mogle u isto vreme da budu ta~ne i ja sam ustao iz
klupe i to i rekao sirotoj sestri-nastavnici. Tako je zapo~ela duga
odiseja od pobo`nosti, vere i prakse koja je obele`ila moje detinjstvo
prema sve ja~em sekularnom i racionalisti~kom pogledu na svet”.6
Uop{teno se smatra da je pitanje evolucije zavr{ena pri~a.
“Darvinizam ostaje jedna od najuspe{nijih nau~nih teorija koje su
ikada objavljene”, kako je izneo magazin Time u svom pregledu dru-
gog milenijuma.7 Po ^arlsu Templtonu jednostavno je van svake
rasprave da je “sav `ivot rezultat beskrajnih evolutivnih snaga”.8
Biolog Fransisko Ajala rekao je da je Darvinov “najve}i uspeh” to
{to je pokazao kako je razvoj `ivota “rezultat prirodnog procesa,
prirodne selekcije, bez bilo kakve potrebe da uvodimo Tvorca u
obja{njenje”.9 Majkl Denton, molekularni biolog i lekar iz Australije,
slo`io se da je Darvinizam “raskinuo ~ovekovu vezu sa Bogom” i
samim tim ga “pustio da lebdi u kosmosu bez cilja”.10 Jo{ je dodao:
“[to se ti~e hri{}anstva, pojava teorije evolucije... je bila katas-
trofa... Nestajanje vere se verovatno mo`e vi{e pripisati propagiranju
i zagovaranju darvinovske verzije evolucije u intelektualnim i nau~nim
krugovima nego bilo kom drugom faktoru”.11
Ba{ kao {to govori ud`benik “Evoluciona biologija”: “Spajaju}i
neusmerene promene bez cilja sa zaslepljenim i bezobzirnim proce-
som prirodne selekcije, Darvin je teolo{ka ili duhovna obja{njenja
`ivotnih procesa proglasio izli{nim”.12 Britanski biolog Ri~ard Dokins
govorio je u ime mnogih kada je rekao da je Darvin “omogu}io da
~ovek postane intelektualno ispunjen ateista”.13
U stvari, istaknuti evolucionista Vilijam Provajn sa Kornel Univer-
ziteta otvoreno je priznao da ako je darvinizam ta~an, onda postoji
pet neizbe`nih implikacija: nema dokaza da postoji Bog; ne postoji
77
`ivot posle smrti; nema apsolutne osnove za ispravno i pogre{no; ne
postoji krajnji smisao `ivota; i ljudi uop{te ne poseduju slobodnu
volju.14
Ali, da li je darvinizam ta~an? Svoje formalno obrazovanje sam
zavr{io ube|en u to da jeste. Kada sam, pak, na svom duhovnom
putu krenuo u carstvo nauke, po~eo sam da se ose}am sve nelagod-
nije. Da li je, kao u slu~aju sa dokazom preko upore|enih dlaka kod
Vilijamsona, i dokaz za evoluciju pretendovao da doka`e vi{e nego {to
je stvarno u stanju?
[to sam vi{e ispitivao ovaj slu~aj, to sam vi{e shvatao da zane-
marujem zna~ajne pojedinosti u `elji da {to pre donesem sud, {to me
je podsetilo na ono su|enje za ubistvo u Oklahomi. Kada sam
detaljno ispitao stvar, po~eo sam da se pitam da li su prenagljeni
zaklju~ci darvinista stvarno opravdani ~vrstim nau~nim ~injenicama.
Kako sam ubrzo otkrio, ovde nije bila re~ o slu~aju religije protiv
nauke; ba{ naprotiv, problem je bio u nauci protiv nauke. Sve vi{e
biologa, biohemi~ara i drugih nau~nih istra`iva~a — i to ne samo
hri{}ana — poslednjih godina iznosi ozbiljne prigovore na teoriju evolu-
cije, tvrde}i da se njeni veliki zaklju~ci ponekad zasnivaju na tankim,
nepotpunim ili pogre{nim podacima.
Drugim re~ima, ono {to na prvi pogled izgleda kao nepobitan
nau~ni argument u prilog evoluciji po~inje da se raspli}e prilikom
pobli`eg ispitivanja. Nova otkri}a tokom proteklih trideset godina
navode sve ve}i broj nau~nika da se suprotstavi Darvinu uz zaklju~ke
da je iza stvaranja i razvoja `ivota stajao Inteligentan tvorac.
“Rezultat ovih ukupnih nastojanja da se istra`i }elija — odnosno da
se istra`i `ivot na molekularnom nivou — jeste jasan, glasan i prodo-
ran povik 'plan!'” rekao je biohemi~ar Majkl Behe sa Lehaj uni-
verziteta u svojoj pionirskoj kritici darvinizma.15 Potom je rekao:
“Zaklju~ak inteligentno osmi{ljenog plana `ivota prirodno proisti~e
iz samih ~injenica — a ne iz svetih knjiga ili verovanja verskih grupa...
Opiranje nauke u prihvatanju zaklju~ka da je `ivot inteligentno isplani-
ran... nema opravdano utemeljenje... Mnogi ljudi, uklju~uju}i i mnoge
va`ne i vrlo uva`ene nau~nike, naprosto ne `ele da tu bude bilo ~ega
drugog osim prirode”.16
Poslednja re~enica je opisala mene. Bio sam i vi{e nego sre}an
da se dr`im darvinizma kao izgovor za odbacivanje ideje Boga tako
da bih mogao da bez zapreka nastavim da radim po svom planu i
programu u `ivotu bez moralnih ograni~enja.
Ipak me je neko, ko me dobro poznaje, jednom opisao kao “lju-
bitelja istine”.17 Moje obrazovanje u sferi novinarstva i prava tera me
da kopam ispod raznih mi{ljenja, spekulacija i teorija, dovoljno
duboko sve dok ne do|em do ~vrste stene i ~vrstih ~injenica. I ma
78
koliko poku{avao, nisam mogao da okrenem le|a upornim nedosled-
nostima koje su potkopavale temelj Darvinove teorije.
PRVOBITNA DETEKTIVSKA PRI^A
Neki ljudi }e re}i da je evolucija ta~na do odre|ene mere. Oni
iznose argumente da postoje varijante u okviru vrsta `ivotinja i bilja-
ka, {to daje obja{njenje za{to postoji vi{e od dvesta razli~itih rasa
pasa; krave se mogu ukr{tati kako bi davale vi{e mleka, a bakterije
mogu da se prilago|avaju i razviju otpornost na antibiotike. To oni
nazivaju “mikroevolucija”.
Me|utim, Darvinova teorija ide mnogo dalje od toga i tvrdi da je
`ivot nastao pre mnogo miliona godina sa prostim jedno}elijskim
organizmima i da se potom razvio putem mutacije i prirodne selekci-
je u ogromno mno{tvo biljnog i `ivotinjskog sveta koji nastanjuje ovu
planetu. Ljudi su se pojavili od istog zajedni~kog pretka kao i ~oveko-
liki majmuni. Nau~nici ovu sporniju teoriju nazivaju “makroevolucija”.
Ono {to mi je na po~etku zadavalo probleme bio je mali broj fosil-
nih dokaza za prelaze izme|u razli~itih `ivotinjskih vrsta. ^ak i Darvin
je priznao da je nedostatak ovih fosila “mo`da najo~igledniji i najoz-
biljniji prigovor” ovoj teoriji, iako je samouvereno predvi|ao da }e ga
budu}a otkri}a ipak opravdati.
Premotajmo sada film na 1979. godinu. Dejvid M. Rop, kustos Fild
muzeja nacionalne istorije u ^ikagu, rekao je:
“Sada se nalazimo oko sto dvadeset godina posle Darvina i zna-
nje fosilnih podataka se veoma pro{irilo. Sada posedujemo dvesta
pedeset hiljada fosilnih vrsta, ali se stvari nisu mnogo promenile...
Sada imamo jo{ manje primera evolutivnog prelaza nego {to smo
imali u Darvinovo vreme”.18
Ono {to fosilni podaci definitivno pokazuju je da se u stenama
navodno datiranim na oko 570 miliona godina iznenada javljaju skoro
sva `ivotinjska kola (glavne grupe organizama) i to potpuno formirana,
“bez ikakvog traga evolutivnih predaka koje o~ekuje darvinisti”.19 Ova
pojava daleko vi{e ukazuje na Tvorca nego na darvinizam.
To nije i jedini argument protiv evolucije. U svojoj knjizi “Poreklo
vrsta”, Darvin je tako|e priznao: “Ako bi se moglo pokazati da je pos-
tojao bilo kakav slo`en organ koji se nije uop{te mogao formirati broj-
nim, sukcesivnim i malim promenama, onda bi se moja teorija defini-
tivno raspala”.20 Prihvativ{i taj izazov, Beheova nagra|ivana knjiga
“Darvinova crna kutija” pokazala je kako su nedavna biohemijska
otkri}a donela brojne primere upravo ovog tipa “neumanjive slo`enos-
ti”.
Me|utim, ja sam se specijalno zanimao za mnogo temeljnije pita-
nje. Biolo{ka evolucija se eventualno mo`e odvijati jedino nakon {to
79
ve} postoji neki vid `ive materije koji se mo`e kopirati, a potom i
uslo`njavati putem mutacije i opstanka najprilago|enije jedinke. Hteo
sam da se vratim jo{ dalje i da postavim ono klju~no pitanje ljudskog
postojanja: gde je `ivot uop{te nastao?
Poreklo `ivota vekovima dovodi u zabunu i teologe i nau~nike. “Za
mene je naj~udesnija stvar - egzistencija, sama po sebi”, rekao je
kosmolog Alan Sendid`. “Kako je mogu}e da se ne`iva materija orga-
nizuje i po~ne da razmi{lja o sebi samoj?”21
Zaista, kako je mogu}e? Darvinova teorija pretpostavlja da se ne`i-
ve hemijske supstance, ako imaju na raspolaganju adekvatno vreme
i okolnosti, mogu same po sebi razviti u `ivu materiju. Nesumnjivo je
da je ovo stanovi{te vremenom postalo veoma prihva}eno kod ljudi.
Ali, da li postoje bilo kakvi nau~ni podaci koji bi podr`ali takvo
verovanje? Ili mo`da, kao i kod dokaza upore|ivanjem dlaka na
su|enju za ubistvo u Oklahomi, u toj analizi ima previ{e spekulacije,
a premalo ~vrstih ~injenica?
Znao sam da ako bi nau~nici mogli ubedljivo da doka`u kako `ivot
mo`e da nastane jedino kroz prirodne hemijske procese, da onda
nema potrebe za Bogom. Sa druge strane, ako dokazi pokazuju u dru-
gom smeru prema Inteligentnom Tvorcu, onda }e se sru{iti ~itava
Darvinova evolutivna kula od karata.
Ova detektivska pri~a o po~ecima povela me je na put u grad
Hjuston u dr`avi Teksas, gde sam iznajmio auto i njime pro{ao kroz
sela i sto~ne farme do mesta Koled` Stej{n u kome se nalazi
teksa{ki univerzitet “A&M”. Niz ulicu, nedaleko od {kole, pokucao
sam na vrata ku}e jednog od najuticajnijih stru~njaka za nastanak
`ivota na planeti Zemlji.
TRE]I INTERVJU: DR VOLTER L. BREDLI
Volter Bredli je 1984. uzburkao javnost kada je kao koautor izdao
knjigu koja je postala presedan; knjiga pod naslovom “Misterija
porekla `ivota” (The Mystery of Life's Origin) je bila beskrupulozna
analiza teorija o nastanku `ive materije. Iznena|enje je izazvalo to {to
je za nju predgovor napisao biolog Din Kenjon sa dr`avnog uni-
verziteta u San Francisku, ~ija je knjiga “Biolo{ka predodre|enost”
(Biological Predestination) pre toga iznela argument da hemijske sup-
stance poseduju u sebi sposobnost da evoluiraju u `ive }elije pod
odre|enim uslovima. Nazvav{i Bredlijevu knjigu “ubedljivom, original-
nom i uverljivom”, Kenjon je zaklju~io: “Autori veruju, a ja se sa njima
sla`em, da postoji fundamentalna gre{ka u svim dana{njim teorijama
o hemijskom poreklu `ivota”.22
Od tada Bredli mnogo pi{e i govori na temu postanka `ivota.
Doprinos je dao za knjige “Najobi~nije stvaranje sveta” (Mere
80
Creation) i “Tri ta~ke gledi{ta na Stvaranje i Evoluciju” (Three Views
of Creation and Evolution), dok su on i hemi~ar ^arls B. Tekston
napisali poglavlje “Informacije i poreklo `ivota” za knjigu “Hipoteza o
Stvaranju” (The Creation Hypothesis). Me|u ne{to stru~nijim ~lancima
bio je koautor “Statisti~kog ispitivanja spontanog re|anja aminokiseli-
na u proteinima”, objavljen u ~asopisu “Poreklo `ivota i evolucija bios-
fere” (Origins of Life and Evolution of the Biosphere), {to pokazuje
njegovo bavljenje istra`ivanjima na polju porekla `ivota.
Bredli je doktorirao na prou~avanju materijala na teksa{kom uni-
verzitetu u Ostinu i bio je profesor ma{instva na teksa{kom uni-
verzitetu “A&M” dvadeset ~etiri godine, kao i {ef katedre ~etiri
godine. Kao stru~njak za polimere i termodinamiku, obe oblasti od
klju~nog zna~aja u raspravi o poreklu `ivota, Bredli je sada direktor
Centra za tehnologiju polimera na univerzitetu “A&M” i do sada su
mu odobrena sredstva za istra`ivanje u ukupnom iznosu od ~etiri mili-
ona dolara.
Bio je konsultant za korporacije kao {to su Dau kemikal, 3M, B.
F. Gudri~, D`eneral Dajnemiks, Boing i [el Oil, a bio je i stru~ni sve-
dok u oko sedamdeset pet pravnih slu~ajeva. Osim toga, ~lan je i
nekoliko nau~nih dru{tava.
Prijatnog glasa i skromni Bredli opu{teno vodi razgovor ote`u}i
sporim teksa{kim akcentom; veoma je posve}en porodici. Njegovo
dvoje dece i petoro unu~adi `ive svi jedni drugima u blizini u Koled`
Stej{nu i ~esto se vi|aju. Zapravo, njegova `ena En, k}erka [eron i
unuci Rej~el, Denijel i Elizabet su i ru~ali zajedno sa nama u lokalnom
restoranu posle na{eg intervjua.
Kao nau~nik koji vodi ra~una o preciznosti, Bredli na pitanja odgo-
vara pa`ljivo sastavljenim re~enicama, vode}i ra~una o nijansama i o
tome da ne prenaglasi svoje zaklju~ke. S po{tovanjem govori o evolu-
cionistima sa kojima ve} godinama raspravlja, uklju~uju}i i poznatog
profesora hemije Roberta [apira sa Njujor{kog univerziteta, koji je
“Misteriju porekla `ivota” nazvao “va`nim doprinosom” koji “na jed-
nom mestu iznosi glavne nau~ne argumente koji pokazuju neadek-
vatnost dana{njih teorija”.23
Samo tri meseca nakon {to je oti{ao u penziju iz teksa{kog
“A&M”, 56-ogodi{nji Bredli je bio le`eran i srda~an kada smo seli za
sto u trpezariji. Bio je komotno obu~en u svetloplavu duksericu,
farmerke i bele ~arape bez cipela. Od po~etka je bilo jasno da se
spremio za na{ razgovor: pored njega je stajala uredno naslagana
gomila istra`iva~kih radova. Kao pravi nau~nik, hteo je da bude spre-
man da podr`i sve {to govori.
Da bih postavio temelj razgovoru, zapo~eo sam ga osvrtom na
samog Darvina. “Njegova teorija evolucije je nastojala da objasni kako
81
jednostavni oblici `ivota mogu da se tokom du`ih vremenskih perioda
razviju u sve slo`enije”, rekao sam. “Ali to ignori{e va`no pitanje kako
je `ivot uop{te postao. Koja je bila Darvinova teorija za to?”
Bredli je uzeo jednu knjigu kada je po~eo da daje odgovor. “Vidite,
on zapravo nije imao predstavu kako je `ivot nastao”, rekao je Bredli,
stavljaju}i nao~are za ~itanje. “1871. godine je napisao pismo u
kome je malo spekulisao na tu temu — to ~ak nije bila ni hipoteza,
ve} samo izno{enje nekoliko ideja”. Tada je pro~itao Darvinove re~i:
“^esto se ka`e da su sada prisutni svi uslovi za prvo stvaranje
`ivog organizma, koji su oduvek mogli biti prisutni. Ali ako (i, da,
koliko je veliko to “ako”) bismo mogli da zamislimo u nekoj toploj
barici, sa prisutnim svim onim solima amonijaka i fosfora, svetlo{}u,
toplotom, elektricitetom, itd. da se hemijski stvara slo`en protein
spreman da pro|e kroz jo{ slo`enije promene, danas bi takva materi-
ja bila trenutno uni{tena ili bi je neki drugi agens apsorbovao, {to
nije mogao da bude slu~aj pre nego {to su stvorena `iva bi}a”.24
Zatvoriv{i knjigu, Bredli je rekao: “Dakle, Darvin je bio prvi koji je
izneo teoriju da je `ivot nastao iz hemijskih supstanci koje su
me|usobno reagovale u nekakvoj 'toploj barici'.”
“Po njemu, to zvu~i prili~no prosto”, primetio sam.
“Darvin je mo`da potcenio taj problem jer se tada uop{teno sma-
tralo da se `ivot nekako prirodno svuda razvija”, odgovorio mi je.
“Ljudi su verovali da }e se crvi spontano razviti iz trulog mesa.
Me|utim, istovremeno sa objavljivanjem Darvinovog 'Porekla vrsta',
Fran~esko Redi je pokazao da se u mesu koje se dr`i dalje od muva
nikad ne stvore crvi. Potom je Luj Paster pokazao da vazduh sadr`i
mikroorganizme koji se mogu namno`iti u vodi, pru`aju}i tako la`nu
predstavu spontanog nastanka `ivota. On je na Sorboni u Parizu
objavio da se 'nauka o spontanom stvaranju nikada ne}e oporaviti od
smrtnog udarca u ovom jednostavnom eksperimentu'.”25
Bredli me je pustio da dobro to zabele`im u glavi pre nego {to je
krenuo dalje. “Ali su onda tokom 1920-tih godina neki nau~nici rekli
da se sla`u sa Pasterom da se spontan nastanak `ivota ne de{ava
u kratkom vremenskom rasponu. Me|utim, oni su postavili teoriju da
ako biste imali milijarde i milijarde godina — kao {to je pokojni
astronom Karl Sagan voleo da ka`e — onda bi se mo`da ipak i mogao
dogoditi spontan nastanak `ivota”.
“I to je”, zaklju~io sam, “osnova za ideju da se ne`ive supstance
mogu spojiti u `ive }elije ako imaju dovoljno vremena”.
“Upravo tako”, rekao je on.
82
GRADIVNI ELEMENTI @IVOTA
Rekao sam Bredliju da sam u gimnaziji i na fakultetu u~io da je
prvobitna Zemlja bila prekrivena barama punim hemijskih supstanci i
da je imala atmosferu koja je pogodovala nastanku `ivota. Uz energi-
ju iz munja, hemikalije iz ove “prebioti~ke supe” su se — u periodu
od vi{e milijardi godina — povezale i nastao je jednostavan oblik
`ivota. Od tada je evolucija preuzela kormilo.
“Ko je dao koncept takvog scenarija?” pitao sam.
“Ruski biohemi~ar Aleksandar Oparin je 1924. predlo`io da su se
slo`eni molekulski nizovi i funkcije `ive materije razvili iz jednostavni-
jih molekula koji su pre toga postojali na prvobitnoj Zemlji”, rekao je.
“Potom je 1928. britanski biolog D`. B. S. Haldejn postavio teoriju da
je dejstvo ultraljubi~aste svetlosti na prvobitnu Zemljinu atmosferu iza-
zvalo zgu{njavanje {e}era i aminokiselina u okeanima, i onda se
kona~no iz ovog prvobitnog buljona pojavio i `ivot.
Kasnije je dobitnik Nobelove nagrade Herold Jurej izneo da bi prvo-
bitna Zemljina atmosfera pogodovala nastanku slo`enih organskih
molekula. Jurej je bio savetnik doktora Stenlija Milera na Univerzitetu
u ^ikagu, a upravo je Miler odlu~io da ovo i eksperimentalno proveri”.
Milerovo ime mi je zvu~alo potpuno poznato. Se}am se da sam u
{koli u~io o njegovom eksperimentu koji je bio prekretnica i u kome
je on u laboratoriji simulirao atmosferu prvobitne Zemlje i potom pus-
tio elektri~no pra`njenje kroz nju kako bi simulirao efekte munje.
Ubrzo je otkrio da su se stvorile aminokiseline — gradivni elementi
`ivota. Se}am se kako je moj nastavnik biologije prepri~avao taj
eksperiment sa velikim entuzijazmom, rekav{i da je u njemu zaklju~e-
no i dokazano da je `ivot mogao da nastane iz ne`ive supstance.
“Taj eksperiment je pozdravljen kao klju~ni korak napred u to
vreme, zar ne?” pitao sam.
“O, apsolutno!” rekao je Bredli. “Sagan je rekao da je ba{ taj
eksperiment najzna~ajniji korak u uveravanju mnogih nau~nika da je
verovatno da `ivot u kosmosu postoji u izobilju.26 Hemi~ar Vilijam Dej
je rekao da eksperiment pokazuje da ovaj prvi korak u nastanku `ivota
nije slu~ajan doga|aj, ve} da je bio neizbe`an.27 Astronom Herlou
[epli je rekao da je Miler dokazao da je 'nastanak `ivota u su{tini
automatski biohemijski razvoj stvari koji prirodno nastupi kada se
ispune fizi~ki uslovi za to'.”28
To je svakako bilo impresivno. “Da li je to re{ilo problem?” pitao
sam.
“Te{ko”, odgovorio je Bredli. “Evolucionisti su neko vreme bili u
euforiji. Ali je postojao veliki problem u vezi sa eksperimentom koji je
poni{tio njegove rezultate”.
83
 U {koli nikada ni{ta nisam u~io o tome da je Milerov eksperiment
bio pun gre{aka. “U ~emu je bio problem?” pitao sam.
“Miler i Oparin nisu imali nikakav stvaran dokaz da se prvobitna
zemljina atmosfera sastojala od amonijaka, metana i vodonika, koje
je Miler koristio u eksperimentu. Oni su svoju teoriju zasnovali na
fizi~koj hemiji. Hteli su da dobiju hemijsku reakciju koja bi bila pogod-
na, pa su tako predlo`ili da je atmosfera bila bogata tim gasovima.
Oparin je bio dovoljno pametan i znao je da ako zapo~nete sa inert-
nim gasovima kao {to su azot ili ugljen-dioksid, ne}ete dobiti nikakvu
reakciju”.
Razroga~io sam o~i. Bila je ovo beskrupulozna kritika Milerovog
eksperimenta. “Ho}ete da ka`ete da su karte bile name{tene da bi
dobili rezultate koje su hteli?” pitao sam, s nevericom u glasu.
“Prakti~no, da”, odgovorio je.
“Kakva je stvarno bila atmosfera na prvobitnoj zemlji?” pitao sam.
“Od 1980. godine naovamo, nau~nici NASE su pokazali da prvo-
bitna zemlja nikada nije imala nikakav metan, amonijak ili vodonik”,
rekao je on. “Ona se, umesto toga, sastojala iz vode, ugljen-dioksida
i azota — a apsolutno je nemogu}e dobiti iste rezultate eksperimenta
sa tom sme{om. Jednostavno ne}e uspeti. Noviji eksperimenti potvr-
|uju da je tako”.
Naslonio sam se nazad na naslon stolice, zapanjen implikacijama
onoga {to je Bredli otkrio. Na trenutak sam o`iveo se}anje na nas-
tavnika biologije, koji je delovao tako potpuno ube|en da je Milerov
eksperiment potvrdio hemijsku evoluciju `ivota. Svakako da se u nje-
govo vreme tako mislilo. Sada su nova otkri}a sve promenila — pa
ipak postoje ~itave generacije biv{ih studenata koji jo{ uvek `ive pod
utiskom da je problem porekla `ivota razre{en.
“Zna~i, onda je nau~ni zna~aj Milerovog eksperimenta danas ...”,
zapo~eo sam, o~ekuju}i od Bredlija da dovr{i moju re~enicu.
“... nikakav”, rekao je. “Kada se u ud`benicima predstavlja Milerov
eksperiment, trebalo bi biti dovoljno iskren, pa re}i da je on bio za-
nimljiv za istoriju, ali ne i preterano bitan za to kako se `ivot stvarno
razvio”.29
Oteo mi se tih zvi`duk. Analogija sa su|enjem za ubistvo u Oklaho-
mi se pokazivala ~ak mnogo ta~nijom nego {to sam mislio.
SASTAVLJANJE ]ELIJE
Pre nego {to smo krenuli dalje, mislio sam da je va`no shvatiti
neke osnovne stvari o `ivoj materiji da bismo odredili da li je razum-
no verovati da ona mo`e biti proizvod spontanih hemijskih reakcija.
“Po~nimo tako {to }emo definisati razliku izme|u `ivog i ne`ivog
sistema”, rekao sam Bredliju.
84
“@ivi sistem mora obavljati bar tri stvari: pretvarati energiju, ~uvati
informacije i razmno`avati se”, rekao je. “Svi `ivi sistemi to rade.
Ljudi tako|e obavljaju ove tri funkcije, iako ih bakterije obavljaju
mnogo br`e i efikasnije. Ne`iva materija to ne ~ini”.
Ponovo se prise}aju}i Darvinovog vremena, pitao sam: “Da li je
Darvin smatrao prostu `ivu materiju — na primer, jedno}elijski organi-
zam — prili~no jednostavnim?”
“Da, nesumnjivo ga je smatrao takvim”, do{ao je odgovor. “Darvin
verovatno nije mislio da bi bilo previ{e te{ko stvoriti `ivo iz ne`ivog
po{to se jaz izme|u to dvoje njemu nije ~inio prevelikim. 1905.
godine je Ernst Hekel opisao `ive }elije kao obi~ne 'homogene glob-
ule ispunjene plazmom'.30 U to vreme nije postojao na~in da se vidi
sva kompleksnost koja postoji unutar }elijske membrane. Me|utim,
istina je da je jedno}elijski organizam komplikovaniji od bilo ~ega {to
smo bili u stanju da stvorimo putem superkompjutera.
Jedan ~ovek je veoma ma{tovito — iako prili~no ta~no — opisao
jedno}elijski organizam kao fabriku sa visokom tehnologijom, sve
skupa sa ve{ta~kim jezicima i sistemima za dekodiranje; centralnim
memorijskim bankama koje ~uvaju i daju impresivnu koli~inu infor-
macija; preciznim sistemima kontrole koji upravljaju automatskim skla-
panjem sastavnih delova; mehanizmima kontrole rada i kvaliteta koji
{tite sistem od gre{aka; sistemima sklapanja koji koriste principe pre-
fabrikacije i modularne konstrukcije; kao i kompletnim sistemom za
umno`avaje koji omogu}ava organizmu da se umno`i zapanjuju}om
brzinom”.
“To je veoma impresivno”, rekao sam. “Ali mo`da su jedno}elijs-
ki organizmi komplikovaniji danas zbog ~injenice da su se razvijali i
evoluirali kroz vekove. Mo`da su prve }elije stvorene na prvobitnoj
zemlji bile mnogo prostije i samim tim lak{e za stvaranje”.
“Hajde da prihvatimo tu teoriju”, do{ao je Bredlijev odgovor. “Ali
~ak i kada poku{ate da zamislite kako bi izgledala ta minimalna
}elija, to i dalje uop{te nije tako jednostavno”.
“[ta bi sve bilo potrebno da se izgradi `ivi organizam?” pitao sam
— a onda, pre nego {to je Bredli i zaustio da dâ odgovor, brzo dodao:
“A da on ostane jednostavan”.
“Dobro”, rekao je on, pro~i{}avaju}i grlo. “U su{tini kre}ete sa
aminokiselinama. One se javljaju u osamdeset razli~itih vrsta, ali se
samo njih dvadeset nalazi u `ivim organizmima. Samim tim je prob-
lem u tome da se izoluju samo prave aminokiseline. Potom se te
prave aminokiseline moraju me|usobno povezati ispravnim redosle-
dom kako bi se napravili proteinski molekuli. Setite se onih plasti~nih
modela kojima se igraju deca — morate da slo`ite prave aminokise-
line pravim redosledom da biste naposletku dobili biolo{ku funkciju”.
85
 To {to sam zamislio kako se deca igraju plasti~nim igra~kama
u~inilo je da ceo proces izgleda — recimo, kao de~ja igra. “To ne zvu~i
suvi{e te{ko”, rekao sam.
“I nije te{ko, ako se koristite inteligencijom da re{ite problem i
ako svesno birate i sla`ete jednu po jednu aminokiselinu. Ali, ne za-
boravite da govorimo o hemijskoj evoluciji. Njome ne bi upravljala
nikakva pomo} iz spolja{njeg sveta. A postoji i mnogo drugih faktora
koji komplikuju celu stvar, a koje treba imati u vidu”.
“Kao {to su?”
“Primera radi, drugi molekuli imaju tendenciju da br`e reaguju sa
aminokiselinama nego {to aminokiseline reaguju me|usobno. Sada
ste suo~eni sa problemom kako da elimini{ete te strane molekule.
^ak i u Milerovom eksperimentu, samo se 2% materije koju je stvo-
rio sastojala od aminokiselina, pa biste tako imali i mnogo druge
hemijske materije koje bi zako~ile ceo proces.
Potom imate jo{ jednu komplikaciju: postoji jednak broj levih i
desnih izomera aminokiselina, a samo su levi zastupljeni u `ivom
svetu. Sada morate da izdvojite samo njih da biste ih povezali pra-
vim redosledom. Tako|e vam trebaju i prave vrste hemijskih veza —
naime, peptidne veze — na pravom mestu kako bi protein mogao da
se savije u karakteristi~an trodimenzionalni oblik. U suprotnom on
ne}e funkcionisati.
To je sli~no sa slovoslaga~em koji uzima slova iz kutije i pravi slog
onako kako se nekada to ru~no radilo. Ako nad ~itavim procesom
upravlja intelekt, onda nema problema. Ali ako samo nasumi~no
budete birali slova i slagali ih slu~ajnim rasporedom — uklju~uju}i i
naopako postavljanje, i postavljanje unatra{ke — kakve su onda {anse
da }ete dobiti re~i, re~enice i pasuse koji }e imati bilo kakvog smis-
la? Tako ne{to je veoma malo verovatno.
Na isti na~in se mo`da i jedna stotina aminokiselina mora
pore|ati ta~no odre|enim redosledom kako biste napravili molekul
proteina. A ne zaboravite da je to tek prvi korak. Stvaranje jednog
molekula proteina ne zna~i da ste stvorili `ivot. Sada morate da spo-
jite ~itav skup molekula proteina — mo`da njih dve stotine — sa ta~no
odre|enim funkcijama kako biste dobili tipi~nu `ivu }eliju”.
Uh! Tek sada sam po~injao da shvatam koliko je to ogroman iza-
zov. ^ak i da je Miler bio u pravu za lako}u s kojom se mogu proiz-
voditi aminokiseline u prvobitnoj zemljinoj atmosferi, ipak bi proces
njihovog spajanja u molekule proteina i potom spajanje ovih u
funkcionalnu }eliju bili ne{to nezamislivo.
“U `ivim sistemima”, nastavio je Bredli, “uputstvo koje je potreb-
no u sastavljanju svega nalazi se u DNK. Svaka }elija svake biljke i
`ivotinje mora imati molekul DNK. O njemu mo`ete razmi{ljati kao o
86
malom mikroprocesoru koji upravlja svime. DNK je u veoma bliskoj
saradnji sa RNK u kontrolisanju ispravnog nizanja aminokiselina. Ona
mo`e da ovo izvede putem biohemijskih uputstava — odnosno infor-
macija — koje su zapisane na DNK”.
To je povuklo za sobom o~igledan problem. “A odakle dolazi
DNK?” pitao sam.
“Stvaranje DNK i RNK bi bio jo{ ve}i problem nego stvaranje pro-
teina”, odgovorio je. “One su mnogo slo`enije, a postoji i mno{tvo
prakti~nih problema. Primera radi, sinteza klju~nih delova DNK i RNK
nikada do sada nije uspe{no izvedena osim pod veoma malo verovat-
nim uslovima koji ni najmanje ne nali~e onima na prvobitnoj zemlji.
Klaus Doze sa Instituta za biohemiju u Maincu u Nema~koj je priznao
da su te{ko}e u sintetisanju DNK i RNK 'u ovom trenutku ne{to {to
ne mo`emo ni da zamislimo'.31
Iskreno re~eno, poreklo jednog tako izuzetno ure|enog sistema
koji je kako bogat informacijama, tako i sposoban da se reprodukuje
predstavlja apsolutnu prepreku za nau~nike koji prou~avaju poreklo
`ivota. Kao {to je rekao dobitnik Nobelove nagrade Frensis Krik:
'Poreklo `ivota se ~ini gotovo ~udesnim: toliko uslova je potrebno
zadovoljiti da bi se on pokrenuo'.”32
Uprkos tome, nau~nici poku{avaju da izna|u ma{tovite teorije u
poku{aju da objasne kako su biopolimeri (kao {to su proteini) uspeli
da se sastave samo sa pravim elementima (aminokiselinama) i jedi-
no pravi izomeri (levi izomeri aminokiselina) spojili jedino uz pomo}
pravih peptidnih veza isklju~ivo ispravnim redosledom. Odlu~io sam da
pitam Bredlija za njegovu analizu najpoznatijih hipoteza koje su pred-
lagali nau~nici u pro{losti.
Prva teorija: slu~ajnost
U {koli sam u~io da ako bi supstance imale dovoljno vremena da
reaguju u “toplim baricama” prvobitne zemlje, onda bi naposletku ono
{to je malo verovatno postalo verovatno, i nastao bi `ivot. Me|utim,
imaju}i u vidu Bredlijev opis toga {ta bi sve trebalo da se desi, jasno
mi je bilo za{to je ova teorija izgubila podr{ku tokom proteklih godi-
na.
“Nau~nici su nekada verovali u ideju da slu~ajnost plus vreme
donosi `ivot, jer su tako|e verovali u teoriju ve~nog stanja svemira
(steady-state)”, rekao je Bredli. “To je zna~ilo da je svemir besko-
na~no star, a ko zna {ta je sve moglo da se dogodi ako biste na
raspolaganju imali beskona~no vreme? Me|utim, sa otkri}em pozadin-
skog zra~enja 1965. godine, u kosmologiji je teorija stvaranja posta-
la sve dominantnija. Lo{e vesti za evoluciju su bile da je to zna~ilo
87
da svemir nije beskona~no star. Skorija istra`ivanja su potvrdila da
Zemlja tako|e nije veoma stara”.
“Ali”, upao sam, “{ta ako je Zemlja stara par milijardi godina.
Onda se mnogo toga mo`e dogoditi za pet milijardi godina”.
“U stvari, to i nije toliko dugo kao {to mislite. Zemlji bi u tom
slu~aju trebalo mnogo vremena da se ohladi do temperature na kojoj
je mogao da se odr`i `ivot. Na osnovu otkri}a mikrofosila, ~ak i evolu-
cioni nau~nici sada procenjuju da je vremenski razmak izme|u Zemlje
koja dosti`e pravu temperaturu i pojave prvog oblika `ivota bio navod-
no samo oko 400 miliona godina. To nije dovoljno vreme da do|e do
hemijske evolucije. U stvari, Siril Ponamperuma sa Univerziteta u
Merilendu i Karl Vouzi sa Univerziteta u Ilinoisu tvrde da `ivot mo`e
biti star isto koliko i Zemlja i da je do njegovog postanka do{lo mo`da
ba{ u isto vreme kada je do{lo i do ro|enja planete.33
I ne samo da je i vreme bilo prekratko, ve} je matemati~ka
verovatno}a da do|e do sastavljanja `ivog organizma tako astronom-
ski mala da niko vi{e ne veruje da se slu~ajno{}u mo`e objasniti nas-
tanak `ivota. ^ak i kada biste optimizovali uslove, opet ne bi uspelo.
Kad biste uzeli sav ugljenik u svemiru i stavili ga na zemljinu
povr{inu, omogu}ili mu da stupa u hemijsku reakciju najve}om
mogu}om brzinom, i ostavili ga tako milijardu godina, {anse da se
stvori samo jedan funkcionalan molekul proteina bile bi jedan na
prema 10 sa 60 nula”.
Te verovatno}e su toliko beskona~no male da ih ljudski um ne
mo`e pojmiti. “U odnosu na to dobitak na lotou izgleda kao sigurna
stvar”, na{alio sam se.
“Apsolutno. Behe ka`e da bi verovatno}a da se spoji samo stoti-
nu aminokiselina da bi se stvorio jedan molekul proteina pukim
slu~ajem bila jednaka verovatno}i da ~ovek sa povezom preko o~iju
prona|e jedno ozna~eno zrnce peska negde u prostranstvima pusti-
nje Sahare — i da to u~ini ne samo jednom, ve} tri puta.34 Frederik
Hojl je to slikovito iskazao kada je rekao da je ovaj scenario verovatan
isto koliko i tornado koji pre|e preko otpada i slu~ajno sastavi pot-
puno ispravan boing 747.
Drugim re~ima, prakti~no govore}i ta verovatno}a je ravna nuli. Eto
za{to ~ak i ako neki ljudi koji nisu obrazovani u ovoj oblasti i dalje
veruju da je `ivot slu~ajno nastao, nau~nici jednostavno u to vi{e ne
veruju”.
Druga teorija: hemijski afinitet
Po{to su bez daljnjeg odbacili slu~ajnost kao obja{njenje za posta-
nak `ivota, nau~nici su se okrenuli drugoj teoriji, koja ka`e da mora
postojati neki afinitet unutar samih aminokiselina pomo}u kojeg bi se
88
one spontano povezale pravilnim redosledom i izgradile proteinske
molekule iz kojih se sastoje `ive }elije. Ova ideja je postala popular-
na nakon knjige izdate 1969. ~iji je koautor bio Kenjon, a u kojoj se
tvrdi da je nastanak `ivota zapravo mo`da bio “biohemijski predo-
dre|en” zbog ovih specijalnih afiniteta u hemijskim vezama.35
U stvari, istra`iva~i su prou~avali “Atlas strukture proteina i
redosleda aminokiselina” kako bi utvrdili da li se odre|ene aminokise-
line po odre|enom afinitetu sme{taju do odre|enog suseda. Posmat-
rali su deset proteina i izveli eksperiment u prilog validnosti ove
hipoteze.
“To zvu~i kao prihvatljivo obja{njenje”, rekao sam Bredliju. “[ta ne
valja sa njim?”
Iako to u tom trenutku nisam znao, ovo pitanje sam postavio
nau~niku koji je bio deo tima koji je pobio tu hipotezu 1986.
“Napisali smo kompjuterski program koji analizira ne samo deset
proteina, nego svaki od dvesta pedeset proteina iz 'Atlasa'”, odgovo-
rio je Bredli. “Rezultati su pokazali nepobitan zaklju~ak da nizanje pro-
teina nema nikakve veze sa hemijskim afinitetom. Shodno tome, ta
teorija je do`ivela poraz.36 ^ak je i Kenjon, kao jedan od njenih
najve}ih zagovornika, odbacio tu ideju”.
Tre}a teorija: sposobnost za spontano nizanje
Ova teorija dolazi pod zastra{uju}im nazivom: “neravnote`na ter-
modinamika”. Koncept prakti~no ka`e da neki sistem pod odre|enim
uslovima, ukoliko se energija prenosi kroz njega prili~no velikom brzi-
nom, postaje nestabilan i onda }e se zapravo preurediti u alternativni
i ne{to slo`eniji oblik.
Primer toga bi bilo isticanje vode iz kade. Na po~etku, molekuli
vode jednostavno neure|eno padaju niz cev. Ali na kraju isticanje
postaje mnogo ure|enije kada molekuli spontano obrazuju vrtlog.
“Neki nau~nici tvrde da bi ova sklonost molekula za urednijim
poretkom mogla predstavljati analogiju za to kako se priroda spon-
tano organizuje pod odre|enim okolnostima”, rekao sam Bredliju.
On je bio veoma dobro upoznat sa ovom hipotezom. “Problem je
taj {to je nivo organizacije o kome govorite prili~no mali. ^ak je i Ilija
Prigo`in, termodinami~ar koji spekuli{e o ovoj teoriji, nedavno priznao
da 'i dalje postoji jaz izme|u najkompleksnijih struktura koje mi
mo`emo da napravimo u neravnote`nim situacijama u hemiji, i slo`e-
nosti koju nalazimo u biologiji'.37
On je u pravu. Uporedite vrtlog u kadi sa nezamislivom komplek-
sno{}u koju sam opisao u stvaranju `ive materije i vide}ete da pos-
toji neverovatno velik jaz”.
89
 Drugi nau~nici su izneli “ravnote`nu termodinamiku” kao drugo
mogu}e re{enje. Na primer, ako se voda rashladi, pretvori}e se u led.
Molekuli u ledu su ure|eniji od haoti~nih molekula u vodi. Neki na
ovo ukazuju kao na jo{ jedan na~in na koji priroda ure|uje sebe
samu.
Me|utim, Bredli je odbacio ovu teoriju iz sli~nog razloga. “Opet
vam je”, rekao je, “potreban veoma mali broj informacija za stvara-
nje kristala leda u pore|enju sa velikim brojem informacija potrebnih
da se aminokiseline pore|aju i stvore molekule proteina. Eto za{to ni
ova teorija nije do`ivela ve}u popularnost”.
Bredli je rekao da postoji zna~ajna razlika izme|u “poretka” koji
se nalazi u nekim ne`ivim stvarima i “specifi~ne kompleksnosti” `ivih
}elija.
“Kristali leda poseduju odre|eni poredak, ali je taj poredak jed-
nostavan, ponavlja se, i ima u sebi malo informacija, ne{to kao kada
biste celu knjigu ispisali re~ima “volim te, volim te, volim te” milion
puta. Nasuprot tome, slo`enost koju vidimo u `ivoj materiji poseduje
veliki sadr`aj informacija koje ta~no govore kako pravim redosledom
sastaviti aminokiseline, poput knjige ispunjene smislenim re~enicama
koje prenose odre|enu pri~u.
Nema sumnje da energija mo`e da stvara jednostavne ure|ene
strukture. Kao primer, mo`ete videti talasast pesak na pla`i i zaklju~iti
da su nastali delovanjem talasa. Ali ako biste u pesku videli re~i
“D`on voli Meri” i nacrtano srce sa strelicom, znali biste da to nije
stvorila sama energija. Zato istaknuti teoreti~ar informacija H. P. Joki
ka`e: 'Poku{aji da se pove`e ideja poretka ... sa biolo{kom organi-
zacijom ... moraju se gledati samo kao igra re~i koja se ne mo`e
odr`ati pred pa`ljivim ispitivanjem'.”38
^etvrta teorija: klice iz svemira
Pora`eni nao~igled nesavladivim preprekama za hemijsku evoluci-
ju na zemlji, neki nau~nici — uklju~uju}i i Krika, jednog od dvojice
nau~nika koji je otkrio DNK — iznose ideju da su gradivni elementi
`ivota do{li odnekud iz svemira. Hojl i Vikramasinge spekuli{u da su
~estice veli~ine `ivih }elija mogle da dospeju do zemlje, a da ih
atmosfera ne spr`i. U kosmosu bi mogao da ih za{titi tanak sloj
grafitne pra{ine od razornih zraka ultraljubi~aste svetlosti.
Ovu teoriju je potkrepilo otkri}e aminokiselina u poznatom mete-
oru Mur~ison koji je pao na Australiju 1969, kao i u jo{ jednom mete-
oritu koji se sru~io na Antarktik pre nekih 3,8 milijardi godina.39
Krik i Lezli Ord`el su oti{li jo{ dalje, tvrde}i da je spore `ivota
mo`da namerno poslala na zemlju nekakva napredna civilizacija,
90
mo`da, kao {to neki spekuli{u, sa namerom da od zemlje naprave
pustinju, zoolo{ki vrt ili kosmi~ki otpad.40
“Sve to zvu~i prili~no bizarno”, rekao sam Bredliju. “Ali to mo`da
ipak nije toliko bizarna ideja kao ideja da je Bog sve stvorio”.
Bredliju se na licu otkrilo gnu{anje od ovog pristupa. “^injenica da
nau~nici istupaju sa ovakvim vrstama nastranih predloga pokazuje da
naprosto nisu u stanju da zamisle bilo kakav na~in na koji bi `ivot
mogao da se prirodno razvije na zemlji, i u tome su u pravu”, rekao
je. “Svi|a mi se kako je to izrekao Filip D`onson: 'Kada nau~nik
Krikovog kalibra ose}a da treba da prizove u pomo} nevidljive vanze-
maljce, vreme je da se zapitamo da li je polje prebiolo{ke evolucije
zapalo u }orsokak'.41
Najve}a rupa u ovoj teoriji je da ona ne re{ava problem porekla
`ivota”, objasnio je Bredli. “Razmislite o ovome: ako ka`ete da je
`ivot nastao nedge drugde, to samo preseljava problem na drugu
lokaciju! I dalje postoje iste prepreke”.
Iako je to svakako bilo ta~no, ja sam video i drugu mogu}nost.
“Mo`da bi neka druga planeta imala atmosferu sa amonijakom,
metanom i vodonikom, koja bi vi{e pogodovala nastanku `ivota”,
rekao sam.
“^ak i da je takav slu~aj”, odgovorio je, “kako su se ove amino-
kiseline i proteini sastavili u `ivu materiju? U pitanju je problem infor-
macija — kako ispravno pore|ati atome — i taj problem je nezavisan
od atmosfere. ^ak i ako su meteoriti doneli aminokiseline na zemlju,
i dalje se suo~avate sa problemom njihovog vezivanja.
Kao {to je rekao A. Dovije u 'Fotohemijskom poreklu `ivota', ova
teorija je 'povr{na hipoteza, okoli{anje u kome se nastoji da se izbeg-
ne osnovni problem porekla `ivota'.42 ^ak ni Stenli Miler ne gaji sim-
patije prema ovoj teoriji. On je ~asopisu Discover rekao: 'Organska
materija iz kosmosa — to je sme}e, bez daljnjeg'.”43
Bredli je uzeo jedan izve{taj o me|unarodnoj konferenciji nau~nika
koji se bave poreklom `ivota odr`anoj jula 1999. i pro~itao mi odlo-
mak: “Pre zavr{etka drugog dana konferencije, istra`iva~i su morali
da se slo`e da ako su `ivu materiju doneli vanzemaljci to nije moglo
da obezbedi sve neophodne prebioti~ke molekule”.44 Izve{taj potom
ka`e da je evolucionista [apiro prou~avao meteor Mur~ison i da je
“pokazao da bi bo~ne reakcije potpuno spre~ile da se od bilo kojih
prebioti~kih molekula u meteoritu ikada spontano obrazuju molekuli
`ivota”.45
“U me|uvremenu je”, dodao je Bredli, “Kristofer ^iba, planetarni
nau~nik u NASI, rekao da iako iz svemirskih letelica dobijamo potvr-
du da u kometama u svemiru postoje izvesna organska jedinjenja, 'pri
ovim brzinama od bar 15 - 25 kilometara u sekundi, temperature koje
91
se posti`u prilikom sudara su toliko velike da se na kraju sve mogu}e
spr`i'.46 Osim toga, ~ak i ako su uspeli da stignu do zemlje, opet
imate problem kako da se spoje u `ivu materiju”.
Peta teorija: gejziri u okeanu
1977. su nau~nici u istra`iva~koj podmornici “Elvin”, 800 metara
ispod povr{ine Pacifika zapadno od Ekvadora, otkrili neobi~ne hidro-
termalne gejzire na morskom dnu. U njihovoj blizini je bilo mnogo ce-
vastih crva, {koljki i bakterija, ~iji su primaran izvor energije sumpor-
na jedinjenja iz gejzira. Od tada su prona|eni na desetine gejzira na
raznim lokacijama ispod mora.
Ovo je navelo D`eka Korlisa, pomorskog biologa koji sada radi u
jednom NASA centru, na zaklju~ak da su mo`da ovi gejziri nekada
obrazovali sredinu u kojoj je mogao da nastane `ivot.
“Su{tina u termalnim izvorima je da pru`aju dobar, bezbedan i
neprekidan proces kojim mo`ete i}i od veoma jednostavnih molekula
sve do `ivih }elija i primitivnih bakterija”, rekao je on ~asopisu
Discover.47
Neki popularni ~asopisi, u kojima se mnogo toga spekuli{e, a
iznosi malo konkretnih stvari, zagovaraju ovaj koncept. Me|utim, kada
je pisac i nau~nik Piter Radecki upitao za ovo istra`iva~a porekla
`ivota Milera, dobio je otvoreno neprijateljski odgovor. “Hipoteza o
gejzirima je potpuno gubitni~ka. Ne razumem za{to uop{te razgovarati
o njoj”, rekao mu je ljutiti Miler.48
I Bredli je bio skepti~an kada sam mu spomenuo ovu teoriju.
“Istina je da gejziri mogu da pru`e neobi~an izvor energije koji bi
mogao da podstakne neke supstance da postanu reaktivne”, rekao
je. “Me|utim, ovde se uop{te ~ak ni ne spominje problem vezivanja.
Ova teorija ni{ta ne poma`e da se razre{i problem kako dolazi do
spajanja gradivnih elemenata `ivih organizama ispravnim redosledom
i sa ispravnim vezama”.
[tavi{e, rekao je, iz eksperimenata Milera i D`efrija Bade sa
Univerziteta u Kaliforniji u San Dijegu moglo bi se zaklju~iti da bi
visoke temperature ovih veoma vrelih gejzira pre uni{tile nego {to bi
stvorile slo`ena organska jedinjenja.
Kako je objasnio Bredli, “Sada se smatra da sva voda u okeanu
u odre|enom intervalu procirkuli{e kroz ove gejzire. Ako biste najzad
i uspeli da dobijete neke molekule koji bi postajali ve}i i slo`eniji, oni
bi bili toliko osetljivi da bi ih uni{tila ta visoka temperatura kada bi
prolazili kroz gejzir. To zna~i da bi se vremenska skala za hemijsku
evoluciju drasti~no smanjila. Gejziri bi vas vratili na sam po~etak
stvari i to u prili~no kratkom intervalu — a to bi delovalo protiv razvo-
ja `ivota”.
92
[esta teorija: `ivot nastao iz gline
Jo{ jedna hipoteza koju u skorije vreme popularizuju mediji je tvrd-
nja {kotskog hemi~ara A. G. Kerns-Smita da je `ivot nekako nastao
u glini, ~ija kristalna struktura je imala dovoljnu slo`enost i nekako
pogodovala sjedinjavanju prebioti~kih supstanci.49
“Kakav je taj pristup?” pitao sam Bredlija.
“U izvesnom smislu bi glina mogla da pomogne, jer molekuli slabo
reaguju u vodi, a povr{ina gline bi im pru`ila manje vla`nu sredinu”,
odgovorio je Bredli.
“Ali, kako bi glina mogla da bude u stanju da pru`a informacije
koje su potrebne da bi se supstance pore|ale na pravi na~in? Najvi{e
{to bi kristali gline mogli da urade je da pru`aju informaciju o redosle-
du na veoma, veoma niskom nivou, i ona bi se stalno ponavljala. To
je poput knjige koju sam spomenuo malo~as u kojoj milion puta stoji
napisano 'volim te, volim te, volim te'. Da li tu ima poretka? Da. Ima
li puno informacija? Ne. Upravo to i jeste kristal — ni{ta vi{e od
mno{tva istih prostih informacija. Njemu u velikoj meri nedostaje spe-
cifi~na kompleksnost koja je potrebna `ivoj materiji.
^ak i Kerns-Smit priznaje da u ovom konceptu ima problema. On
je 1991. priznao: 'Niko nije uspeo da pretvori ilova~u u bilo {ta nalik
evoluciji u laboratoriji; niti je bilo ko u prirodi prona{ao bilo {ta {to
li~i na organizam baziran na glini'.”50
NAJRAZUMNIJI ZAKLJU^AK
Nau~nici koji se bave poreklom `ivota uvek iznova ostanu kratkih
rukava kada poku{aju da postavljaju teorije kako su supstance mogle
da se razviju u `ivu materiju. Nedavno su neki poku{ali da uz
kori{}enje kompjuterskih modela poka`u kako su se mo`da odvijale
hemijske reakcije na prvobitnoj zemlji, ali ovi scenariji jedino
funkcioni{u ukoliko se kompjuter programira da elimini{e neke od
nepremostivih prepreka sa kojima bi se supstance sigurno srele u
stvarnom svetu.
Kada je neki nau~nik u Institutu u gradu Santa Fe, gde su vr{ene
neke kompjuterske simulacije, prokomentarisao: “Da je Darvin na
svom stolu imao ra~unar, ko zna {ta bi sve otkrio”, stru~njak za
poreklo `ivota D`on Horgen je kiselo dodao: “Da, stvarno {ta: ^arls
Darvin bi mo`da otkrio mnogo toga o kompjuterima, a vrlo malo o
prirodi”.51
Po{to toliko teorija pada u vodu kada se temeljno preispita, pitao
sam Bredlija za li~no mi{ljenje u kakvoj se situaciji nalaze ateisti~ka
istra`ivanja porekla `ivota.
93
 “Nema nikakve sumnje da se ateisti~ka nauka, barem u ovom
trenutku, nalazi u }orsokaku”, odgovorio je on. “Nema vi{e onog opti-
mizma iz 1950-tih godina. Atmosfera na me|unarodnoj konferenciji o
poreklu `ivota iz 1999. je opisana kao tmurna — puna frustracije,
pesimizma i o~ajanja.52 Niko vi{e ne glumi da bilo koja alternativa
pru`a razuman put kojim je `ivot spontano nastao iz prostih sup-
stanci, preko proteina do osnovnih oblika `ivota”.
Bredli je ispru`io ruku, uzeo knjigu i brzo prona{ao deo koji mu je
trebao. “Klaus Doze, biohemi~ar koga smatraju za jednog od glavnih
stru~njaka u ovoj oblasti, prili~no je dobro rezimirao situaciju”, rekao
je Bredli i pro~itao njegove re~i:
“Nakon preko trideset godina eksperimentisanja na poreklu `ivota
u oblastima hemijske i molekularne evolucije mi smo pre do{li do bo-
ljeg shvatanja koliko je ogroman problem porekla `ivota na Zemlji,
nego {to smo prona{li re{enje za njega. U sada{njem trenutku se
svaka diskusija o glavnim teorijama i eksperimentima na ovom polju
zavr{i pat-pozicijom ili priznanjem da ni{ta ne znamo”.53
Bredli je nastavio: “[apiro iznosi sna`no tvr|enje da su sve
sada{nje teorije propale.54 Krik je frustrirano izjavio: 'Svaki put kada
pi{em rad o poreklu `ivota, zakunem se da ne}u napisati slede}i,
zato {to ima previ{e spekulacije, a premalo ~injenica'.55 ^ak je i
Miler, ~etrdesetak godina nakon svog ~uvenog eksperimenta, to
veoma ubla`eno iskazao ~asopisu Scientific American: 'Problem po-
rekla `ivota se pokazao mnogo te`im nego {to sam ja, a i ve}ina
drugih ljudi, o~ekivali'.”56
Slu~aj je hteo da, negde u isto vreme kada sam imao intervju sa
Bredlijem, od otvorenog evolucioniste sa Harvardskog univerziteta
Stivena D`eja Goulda zatra`e da napi{e esej za ~asopis “Tajm” da li
}e nau~nici ikada rastuma~iti kako je nastao `ivot. Rezultat toga je
bio neodre|en i dvosmislen tekst koji je mnogo toga naga|ao, ali se
ni u jednom trenutku nije primakao izno{enju jedne hipoteze kako je
`ivot uspeo da nastane iz ne`ivog.57
“[ta mo`emo da uradimo sa tom nau~nom pat-pozicijom?” pitao
sam Bredlija.
“To umnogome zavisi od li~ne metafizike”, rekao je on. “[apiro
ka`e da sigurno postoje neki prirodni zakoni koje jo{ nismo otkrili, a
koji }e nam na kraju pokazati kako je `ivot prirodno nastao. Ali u
nauci ne postoji ni{ta {to garantuje prirodno obja{njenje kako je nas-
tao `ivot. Nauka je neutralna po pitanju ishoda. Te{ko je zamisliti
nove prirodne zakone, po{to }e oni imati karakteristike saglasne sa
ve} postoje}im zakonima”.
“Koja je onda”, pitao sam, “va{a li~na najbolja hipoteza?”
94
Bredli nije odmah dao odgovor. Preleteo je pogledom preko hrpe
istra`iva~kih radova, oklevaju}i na momenat pre nego {to je ponovo
pogledao u mene. Kada su nam se pogledi sreli, nastavio je.
“Ukoliko ne postoji prirodno obja{njenje, a ne ~ini se da postoji
mogu}nost da se ono na|e, onda verujem da valja razmotriti nat-
prirodno obja{njenje. Mislim da je to najlogi~niji zaklju~ak na osnovu
dokaza koje posedujemo”.
To je izgledalo kao velik ustupak za ~oveka koji je nau~no obra-
zovan. “Za vas nije problem da ka`ete da izgleda da je najbolje
obja{njenje u postojanju Inteligentnog Tvorca?”
“Apsolutno nije. Mislim da ljudi koji veruju da je `ivot nastao
prirodnim putem moraju da imaju mnogo vi{e vere nego ljudi koji
logi~no zaklju~e da postoji Inteligentan Tvorac”.
“[ta smeta da vi{e nau~nika izvu~e taj zaklju~ak?”
“Mnogi i jesu izvukli taj zaklju~ak. Ali nekima stane na put njiho-
va li~na filozofija. Ako su unapred ube|eni da ne postoji Bog, onda
}e oni, ma koliko ubedljivi bili dokazi, uvek re}i: 'Sa~ekajte malo i mi
}emo prona}i ne{to bolje u budu}nosti'. Me|utim, taj argument je
metafizi~ki. Nau~nici nisu ni{ta objektivniji od bilo koga drugog. Svi
oni pristupaju pitanjima poput ovog sa svojim predrasudama”.
Brzo sam usko~io: “Da, ali i vi ste do{li sa predrasudom da Bog
postoji”.
Bredli je klimnuo glavom. “Da li je to predrasuda?... Mene bi
verovatno zadovoljilo i manje dokaza. Ali je ono {to sam otkrio apso-
lutno obilje dokaza koje ukazuje na Inteligentnog Tvorca”.
“Zna~i vi mislite da ~injenice uverljivo ukazuju na postojanje
Tvorca?”
“Uverljivo je suvi{e blag termin”, odgovorio je. “Dokazi su apso-
lutno ubedljivi. 'Uverljivo' zna~i da je ne{to verovatnije da bude nego
da ne bude, dok 'ubedljivo' zna~i da zaista morate da se napregnete
kako ne biste do{li do tog zaklju~ka”.
“Ali to zvu~i tako...”, rekao sam, malo zamuckuju}i dok sam tra`io
pravu re~, “nenau~no” — izgovorio sam kona~no.
“Ne, naprotiv”, odgovorio je Bredli, “to je veoma nau~no. U toku
proteklih sto pedeset godina, nau~nici se koriste argumentima zas-
novanim na analogijama sa stvarima koje razumemo u cilju for-
mulisanja novih hipoteza u novonastalim oblastima nau~nog rada. I
upravo je u tome stvar”.
ZAKLJU^IVANJE UZ POMO] ANALOGIJA
Metod analogije je u 19. veku opisao astronom D`on F. V. Her{el,
koji je napisao: “Ukoliko je analogija dve pojave veoma sli~na i
upadljiva, a istovremeno je i uzrok jedne od njih veoma o~igledan,
95
onda te{ko da je mogu}e odbiti da se prizna delovanje analognog
uzroka u drugoj analogiji, iako ona sama po sebi nije toliko o~igled-
na”.58
“Kako se to mo`e primeniti na pitanje porekla `ivota?” pitao sam
Bredlija.
“Ako mi mo`emo videti pisane informacije — pa bila to slika na
zidu pe}ine ili roman sa nekog veb sajta — i ako iza njih stoji nekak-
va pamet, zar onda to ne bi bilo ta~no i za samu prirodu?” rekao je
Bredli kao odgovor.
“Drugim re~ima, ono {to je {ifrovano na DNK u svakoj }eliji svakog
`ivog stvorenja su prosto i jednostavno pisane informacije. U
engleskom jeziku se koristi abeceda od dvadeset {est slova; u DNK
postoji hemijska abeceda od ~etiri slova, koja se razli~itim redosle-
dom spajaju i obrazuju re~i, re~enice i pasuse. Sve to obuhvata sva
uputstva koja su potrebna da bi se upravljalo nad funkcionisanjem
}elije. Oni bele`e u kodifikovanom obliku uputstva kako da }elija
napravi protein. To funkcioni{e ba{ onako kao {to i nizovi slova iz
abecede funkcioni{u u jeziku.
Dakle, kada vidimo pisani jezik, mo`emo na osnovu iskustva da
zaklju~imo da ono ima svoj inteligentan uzrok. I mo`emo se legitim-
no poslu`iti analognijom i logikom i zaklju~iti da su ogromne sekvence
informacija u DNK tako|e posedovale inteligentan uzrok. Samim tim,
to zna~i da je `ivot na zemlji do{ao od 'nekoga' umesto iz 'ne~ega'.”
Nije se moglo pore}i da je ovo bio mo}an i ubedljiv argument.
Bredli kao da je razmi{ljao o njemu nekoliko trenutaka pre nego {to
je izneo jednu ilustraciju koja bi ~vrsto prikovala ono {to je zaklju~io.
“Da li ste gledali film 'Kontakt'?”
“Svakako”, rekao sam. “Snimljen je prema knjizi Karla Sagana”.
“Tako je”, odgovorio je on. “U tom filmu nau~nici pa`ljivo posma-
traju nebo da bi na{li znake inteligentnih stvorenja u svemiru. Njihovi
radioteleskopi hvataju samo {umove — slu~ajne zvuke iz svemira.
Logi~no je pretpostaviti da iza toga ne stoji nikakva inteligencija.
Potom jednog dana po~nu da hvataju prenos prostih brojeva, a to su
brojevi koji se mogu podeliti samo samim sobom i jedinicom.
Nau~nici tada zaklju~uju da je previ{e malo verovatno da postoji
prirodan uzrok koji stoji iza takvog niza brojeva. To sada vi{e nije bio
samo neure|eni {um; to su bile informacije, odnosno poruka sa
sadr`ajem. Iz nje su oni zaklju~ili da iza nje stoji inteligentan uzrok.
Kao {to je i sam Sagan jednom rekao, 'prijem jedne jedine poruke iz
svemira' bi bio dovoljan da znamo da tamo negde postoje inteligen-
tna bi}a.59 To je zaklju~ivanje putem analogije — znamo da tamo gde
postoji inteligentna komunikacija postoji i inteligentan uzrok”.
96
Bredli me je netremice gledao iznose}i svoj zaklju~ak. “A ako je
jedna jedina poruka iz svemira za nas dovoljna da zaklju~imo da iza
nje stoji inteligencija, {ta je onda sa obiljem informacija koje sadr`i
DNK svake biljke i `ivotinje?” rekao je on isti~u}i to povi{enim tonom.
“Svaka }elija u ljudskom telu sadr`i vi{e informacija nego {to ima
u svih trideset tomova enciklopedije 'Britanika'. Svakako je onda
logi~no izvesti zaklju~ak da ovo nije slu~ajan proizvod spontanih proce-
sa u prirodi, ve} nepogre{iv znak Inteligentnog Tvorca”.
Bio je to argument bez odgovora. “Onda je”, rekao sam, “poreklo
`ivota Ahilova peta evolucije”.
“Ta~no. Kao {to je kazao Filip D`onson: 'Ako darvinisti ho}e da
dr`e Tvorca na distanci, onda moraju da pru`e prirodno obja{njenje
porekla `ivota'.60
Li, oni to nisu u stanju da urade. Uprkos svom njihovom trudu,
nisu ~ak pru`ili nijednu jedinu mogu}nost koja bi ~ak izdaleka delo-
vala logi~no. I nema izgleda da }e je ikada pru`iti. U stvari, sve ukazu-
je u drugom smeru — nepogre{ivo ukazuje ka Bogu. Danas je potreb-
no mnogo vere da biste bili iskren nau~nik koji je ateista”.
“JA PRAVIM MOLEKULE”
Pukim slu~ajem se desilo da je malo pre toga u obli`njem Hjus-
tonu odr`ao govor nano-nau~nik D`ejms Tur, profesor na Katedri za
hemiju i Centru za nanonauku i nano-tehnologiju pri univerzitetu Rajs.
Sa doktoratom iz organske hemije na univerzitetu Perdju i post-
doktorskim radom na Stenfordu i na univerzitetu u dr`avi Viskonsin,
Tur se nalazi na glavnom frontu prou~avanja molekularnog sveta.
Napisao je preko sto ~etrdeset ~lanaka na temu tehnolo{kog
istra`ivanja i autor je sedamnaest patenata u SAD.
“Ja zara|ujem za `ivot prave}i molekule”, rekao je kada se pred-
stavljao. “Ne mo`ete ni da zamislite koliko je te`ak taj posao”.
Cilj njegovog izlaganja nije bio da zaseni publiku opisima svojih
najnovijih visokotehnolo{kih napora u cilju pohranjivanja ogromne
koli~ine informacija na mikroskopskom nivou, {to bi zamenilo
silikonske ~ipove koji su glomazni u pore|enju sa njima. Umesto
toga, cilj mu je bio da opi{e ne{to drugo {to je otkrio dok je sve
dublje i dublje zadirao u zadivljuju}a ~uda na molekularnom nivou:
otiske prstiju Inteligentnog Tvorca.
“Ja sa strahopo{tovanjem gledam {ta je On u~inio kroz svoju
tvorevinu”, rekao je. “Samo amater koji ne zna ni{ta o nauci mo`e
da ka`e da vas nauka odvla~i od religije. Ako zaista prou~avate na-
uku, ona }e vas pribli`iti Bogu”.61
Kakva ironija, pomislio sam. Nekada me je elementarno pozna-
vanje nauke o evoluciji gurnulo ka ateizmu; sada je sve bolje pozna-
97
vanje nauke o molekulima u~vr{}ivalo moje uverenje u Boga. Poput
slu~aja sa ubistvom u Oklahomi, moja prvobitna presuda se zasnivala
na manjkavim dokazima koji su doveli do manjkavih zaklju~aka.
^etvrti prigovor
Ideja da bi neure|eni procesi nekako mogli da budu zaslu`ni za
pretvaranje mrtvih supstanci u celokupnu slo`enost `ivih orgnizama
svakako, kao {to je mikrobiolog Denton zapazio, “nije ni{ta vi{e i
ni{ta manje od velikog mita kosmogeneze” savremenog doba.62
BOG NIJE DOSTOJAN DA
^asopis Time nije bio u pravu: Darvin nije ubio Boga. Naprosto
postoji previ{e jakih indikacija — a naro~ito u ~udesnoj slo`enosti ne-
GA SLAVIMO AKO UBIJA
vidljivih atoma i u nesvakida{njem hemijskom jeziku kodifikovanom na
dvostruku spiralu DNK — koje potvr|uju da je Tvorac `iv i zdrav. NEVINU DECU
Biblija nam ka`e da postanemo poput Boga, ali onda na mno-
gim stranicama opisuje Boga kao masovnog ubicu.
Robert A. Vilson1

Ali ti, Gospode, Bo`e milostivi i blagi, strpljivi i bogati dobro-

tom i istinom.
car David2

Pro{av{i kroz detektor metala i pored uniformisanih ~uvara u Beloj

ku}i, mogao sam da osetim atmosferu i{~ekivanja. Uprkos naporima
da se predstavi kao da se ni{ta naro~ito ne de{ava, bilo je jasno da
se de{ava ne{to veliko iza kulisa. [irio se skandal sa Monikom
Levinski, a pritisak je bio sve ve}i na predsednika Klintona da prizna
sve pre nego {to specijalni tu`ilac Kenet Star objavi svoj dugo o~eki-
vani izve{taj.
Klinton je zakasnio na doru~ak pola sata i seo ba{ meni preko
puta. Imao je iznuren izraz lica sa umornim i podbulim o~ima. Pitao
sam ga kako je, budu}i zabrinut za njegovo zdravlje.
“Ostao sam budan do tri sata jutros”, odgovorio je blago pro-
muklim {apatom.
Novinari su se bu~no gurali za mesto u zadnjem delu prostorije,
fotoaparati su {kljocali, a olovke i notesi su bili spremni. Klinton je
ustao i napravio nekoliko koraka do govornice. Nad prostorijom je
zavladao tajac. Nestala je njegova uobi~ajena razgovorljivost.
“Mo`da danas ne}u tako le`erno da pri~am kao {to sam to radio
proteklih godina”, rekao je manjem skupu verskih vo|a. “Ostao sam
do prili~no kasno sino} da razmi{ljam i molim se za to {ta treba
danas da ka`em”.

98 99
 Izvadio je nao~are da pro~ita ono {to je napisao na par~etu papi-
ra. Usledila je njegova najpotresnija i najdramati~nija izjava otkako je
vest o njegovoj aferi procurela u medije.
“Mislim da ne postoji previ{e ma{tovit na~in da ka`em da sam
sagre{io”, rekao je sa suzama u o~ima i bolom na licu. “Meni je
va`no da svako ko je povre|en zna da je tuga koju ose}am iskrena
— pre svega i najva`nije, moja porodica, potom i moji prijatelji, moje
osoblje, moj kabinet, Monika Levinski i njena porodica, kao i ameri~ki
narod. Od svih njih tra`im opro{taj. Kajem se... Potrebna mi je Bo`ja
pomo} da postanem ~ovek kakav ho}u da budem”.
Ovde je, dakle, stajao najmo}niji ~ovek sveta i govorio kako mu je
“slomljeno srce” zbog svog strahovito nemoralnog odnosa sa biv{om
sta`istkinjom. Sve njegove ekonomske inicijative, svi napori u spoljnoj
politici i socijalnom programu su sada pali u zape}ak. Na centru bine
sada je bilo surovo i ubedljivo pitanje karaktera.
Ljudi o~ekuju od politi~ara da poseduju dobar javni imid` i da ga
glancaju do visokog sjaja izjavama za {tampu u svoju korist i vis-
prenom retorikom, ali se njihov stvarni karakter ~esto otkrije u li~nim
odlukama daleko od svetlosti reflektora. Nema sumnje da su moralne
odluke ~oveka iza kulisa — njegova bra~na vernost i osnovna iskrenost
u odnosima sa ljudima — bitne za to kako }e voditi narod. Na kraju
krajeva, upravo takve stvari i otkrivaju kakav je neko u stvarnosti.
Dok sam bio ateista, smatrao sam da religiozni ljudi mogu da
podu~e politi~are nekim trikovima u izgradnji dobrog imid`a. Religiozni
ljudi bi se neumorno koncentrisali na odre|ene privla~ne aspekte
Bo`jeg karaktera — Njegovu ljubav, milost, pra{tanje, saose}anje — ali
bi zanemarivali ili ignorisali delove Biblije za koje bi se reklo da otkri-
vaju ne{to problemati~nije aspekte Njegovog karaktera.
Kada se usredsredi pa`nja na retko spominjane starozavetne pri~e
o pokoljima i drugim krvoproli}ima masovnih razmera, na Boga se
iznenada gleda u druga~ijem svetlu. Poput Klintona, ~ija je ve{to
napravljena javna li~nost do`ivela krah nakon {to su dokumentovane
verodostojne pri~e o vanbra~nim aferama, i imid` Boga kao blago-
naklonog bo`anstva punog ljubavi dovode u pitanje pri~e o naizgled
surovom i osvetni~kom postupanju. Da li ove brutalne pri~e otkrivaju
pravi Bo`ji karakter? I ako otkrivaju, da li On zaslu`uje da ga po{tuje-
mo?
^arls Templton ima svoje mi{ljenje o tome. “Bog iz Starog zaveta
je u potpunosti nenalik Bogu u koga veruje ve}ina religioznih ljudi”,
rekao je on. “Njegova pravda je, po savremenim standardima,
ne~uvena... On je jednostran, mrzovoljan, osvetoljubiv i ljubomoran za
ono {to je njegova privilegija”.3
100
Ateista D`ord` H. Smit se sla`e s tim. “Starozavetni Bog je
napravio impresivan spisak zlo~ina”, rekao je. “Biblijski Bog je li~no
voleo da direktno istrebljuje veliki broj ljudi, obi~no putem bolesti ili
gla|u, i to vrlo ~esto za prili~no neobi~ne prestupe”.4 Smit voli da
citira nekada{njeg predsednika Tomasa D`efersona koji je rekao da
pri~e iz Starog zaveta otkrivaju da je Bog “surov, osvetoljubiv, hirovit
i nepravedan”.5
Ovo pitanje nas dovoljno uznemirava, ali osim toga postoji jo{
jedna dodatna stvar koju treba istra`iti. U ocenjivanju Bo`jeg karak-
tera, i kriti~ari religije i sami religiozni ljudi citiraju Bibliju kao izvor
svojih informacija. Ali da li je ona stvarno verodostojna knjiga? Nije li
Biblija prepuna kontradikcija i nedoslednosti koje potkopavaju njenu
pouzdanost? Zar savremena arheologija ne dovodi u pitanje biblijske
reference istorijskih doga|aja? Zar ona nije pre zbirka ma{tovitih le-
gendi nego precizan opis Tvorca sveta?
Ova dva problema — Bo`ji karakter i pouzdanost knjige koja nam
navodno govori o njemu — bili su klju~ne prepreke za mene kao
duhovnog tragaoca. U to vreme sam se zatrpavao knjigama i ~lanci-
ma u poku{aju da do|em do nekakvog pametnog zaklju~ka. Kamo
sre}e da sam tada mogao da uradim ono {to radim upravo sada: da
sednem i intervjui{em stru~njaka koji je jedan od najpoznatijih i
najboljih branilaca religije u svetu.
^ETVRTI INTERVJU: DR NORMAN L. GAJSLER
Norman Gajsler mo`e biti `ilav i zastra{uju} u~esnik u debati kad
po~ne da deklamuje biblijske stihove, arheolo{ka i nau~na otkri}a i
istorijske doga|aje da bi pobio ~oveka koji je re{io da diskredituje
religiju. Njegovo enciklopedijsko pam}enje i `ustar na~in izlaganja
impresioniraju mnoge kriti~are ve} du`i niz godina.
Me|utim, ja sam do{ao kod druga~ijeg Normana Gajslera — pri-
jatnog glasa i blage naravi — u njegovu skromnu, ali prijatnu kance-
lariju na Teolo{kom fakultetu u [arloti u dr`avi Severna Karolina. On
je dekan tog fakulteta. Bio je le`erno odeven u {aren d`emper preko
plave ko{ulje na dugmi}e. Sme{kao se i imao zdrav smisao za
humor. Ipak, ubrzo se laserskom ja~inom fokusirao na probleme za
koje sam pre{ao pola dr`ave da bih mogao da razgovaram sa njim.
Gajsler je, kao vrlo plodan i nagra|ivan autor, napisao, bio koau-
tor ili uredio preko pedeset knjiga, uklju~uju}i standardnu literaturu
kao {to je “Op{ti uvod u Bibliju” (General Introduction to the Bible),
“Nepogre{ivost” (Inerrancy), “Uvod u filozofiju” (Introduction to
Philosophy), “Filozofija religije” (Philosophy of Religion), “Kad skeptici
postavljaju pitanja” (When Skeptics Ask), “Kad kriti~ari postavljaju
pitanja” (When Critics Ask) i “Kad sekta{i postavljaju pitanja” (When
101
Cultists Ask). Jedan od njegovih najnovijih poduhvata je ambiciozna
“Bejkerova enciklopedija hri{}anske apologetike” (Baker Encyclopedia
of Christian Apologetics) na 841 stranici, koja sistematski obra|uje
teme od “apsolutne istine” do “zen budizma”.
Nakon studija po raznim koled`ima i fakultetima, Gajsler je dok-
torirao filozofiju na univerzitetu Lojola u ^ikagu. Nekada je bio glavni
profesor za filozofiju religije na jednoj bogosloviji, kao i profesor sis-
tematske teologije na drugoj. ^lan je nekoliko filozofskih, nau~nih i
religijskih dru{tava.
Gajsler mnogo putuje — po svih pedeset dr`ava SAD i dvadeset
pet dr`ava na {est kontinenata — i dr`i predavanja o dokazima za
religiju i debatuje sa dobro znanim skepticima kao {to je humanista
Pol Kurtz. Zato sam znao da nema mnogo {anse da ga potpuno
zateknem nekim pitanjem. Me|utim, do{ao sam naoru`an nekim od
najte`ih problema od svih.
Po{to smo seli jedan preko puta drugog u braon ko`ne fotelje,
izvukao sam papir na kome sam pribele`io jetke re~i uva`enog
ameri~kog patriote ~ija kritika religije je postala legendarna.
“1794. godine je”, zapo~eo sam, “Tomas Pejn napisao u knjizi
'Doba razuma': 'Svaki put kada pro~itamo odvratne pri~e sa raskala{-
nim razvratom, nemilosrdnim i izvitoperenim pogubljenjima, neu-
mornom osvetoljubivo{}u, koje ispunjavaju vi{e od polovine Biblije,
bilo bi doslednije nazvati je delom demona, nego Bo`jom re~ju'.”6
Pogledao sam u Gajslera da vidim da li se trgnuo na `aoku
Pejnovih re~i. “Ovo je `estok izazov”, rekao sam. “Kako biste mu vi
odgovorili da on danas sedi ovde?”
Gajsler je namestio svoje nao~are, a potom zapazio uz osmeh:
“Pre svega, rekao bih da je ba{ {teta {to nije imao Bibliju. Kada je
napisao prvi deo knjige 'Doba razuma', nije je imao. Ali na stranu to,
ja mislim da on brka dve stvari: {ta Biblija bele`i i {ta Biblija odobra-
va”.
“Dajte mi neki primer te razlike”, rekao sam.
“Evo, na primer, Biblija bele`i Sotonine la`i i preljubu kralja Davida,
ali ih ne odobrava”, objasnio je. “Ta~no je da u Bibliji ima puno
bizarnih pri~a. Knjiga o Sudijama bele`i kako je silovana `ena, potom
iskasapljena na dvanaest komada i po jedan komad poslat svakom
izraelskom plemenu.7 Me|utim, sigurno da Biblija to ne odobrava.
Drugo, mislim da Pejn iznosi neta~ne stvari. U Bibliji ne postoje nikak-
va nemilosrdna i izvitoperena pogubljenja koja bi zapovedio Bog”.
Podigao sam ruku u znak protesta. “David je nazvan ~ovekom po
Bo`jem srcu, a Biblija opet govori kako je on mu~io svoje neprijate-
lje”, istakao sam. “Ka`e i ovo: 'natera ih pod testere i pod brane
102
gvozdene i pod sekire gvozdene, i sagna ih u pe}i u kojima se cigle
peku'.8 To mi zvu~i surovo i nemilosrdno!”
“Samo polako”, upozorio me je Gajsler. “Ovakav prevod otvara
vrata za pogre{na tuma~enja. U nekim prevodima se bolje prenosi
izvorno zna~enje na hebrejskom jeziku, i recimo da bi preciznije glasi-
lo da David 'izvede narod koji beja{e u njemu i stavi ga da radi kod
testera, i sa gvozdenim pijucima, i sa gvozdenim sekirama, i upotre-
bi ga za rad u ciglanama'. Re~ je o radu, a ne o mu~enju, i taj rad
je prili~no human u pore|enju sa okrutnostima koje su sprovodili nje-
govi neprijatelji. Osim toga, ovo je jo{ jedan slu~aj da Biblija ne{to
zabele`i, ali ne mora da zna~i da to i podr`ava”.
Aha! — pomislio sam. Brzo sam se presabrao i krenuo dalje. “Na
stranu taj odeljak, ali u Starom zavetu i dalje ima puno krvoproli}a”,
rekao sam. “Zar ne postoji velika razlika izme|u veoma ~esto
okrutnog Boga iz Starog zaveta i Boga punog ljubavi iz Novog?”
Gajsler se nasme{io. “Zanimljivo da me to pitate”, odgovorio mi
je, “jer sam upravo zavr{io sa prou~avanjem svakog mesta na kome
Biblija koristi re~ 'milost'. Na{ao sam da se ta re~ u Bibliji javlja oko
tri puta vi{e u Starom nego u Novom zavetu. Potom sam prou~io re~
'ljubav' i na{ao da se javlja otprilike isti broj puta i u Starom i u
Novom zavetu, tako da imate isti naglasak na ljubav u oba zaveta”.
“Da ironija bude ve}a”, dodao je, “mogli biste da tvrdite da Bog
vi{e sudi u Novom zavetu nego u Starom. Na primer, Stari zavet
veoma malo govori o kazni, ali Novi zavet itekako govori o tome”.
“Onda zna~i nema evolucije u Bo`jem karakteru?”
“Tako je. U stvari, Biblija i ka`e: 'Jer sam ja Gospod, i ja se ne
menjam'.9 U oba zaveta imate identi~nog i nepromenljivog Boga —
Boga koji je toliko svet da ne mo`e da gleda greh, a opet Boga ~ije
srce puno ljubavi, milosr|a i saose}ajnosti `eli da izlije opro{taj na
sve one koji se pokaju”.
Saose}ajnost? Pomislio sam. Milosr|e? Do{ao je trenutak da se
dotaknemo same sr`i problema sa Bo`jim karakterom.
BO@JE NAREDBE ZA UBIJANJE LJUDI
Upro sam pogled u Gajslera. Glas mi je odisao sarkazmom kada
sam izneo najo{triji prigovor na Bo`ji karakter. “Vi govorite o
saose}ajnosti i milosr|u”, rekao sam, “ali je te osobine te{ko
razumeti kada vidimo gde Bog nare|uje genocid govore}i Izraelcima u
5. Knjizi Mojsijevoj 7. glava da 'potpuno istrebe' Hananeje i ostalih
{est naroda i da 'se ne smiluju na njih'.”
To mi je dalo ubrzanje. “I to nije bio izolovan slu~aj”, nastavio
sam, govore}i sve br`e i br`e. “Bog je naredio ubistvo svakog prven-
ca u Egiptu; potopio je svet i ubio nebrojene hiljade ljudi; rekao je
103
Izraelcima: 'Idi sad ti udaraj na Amalika, i zatri kao prokleto sve {to
je njegovo; ne `ali ga, nego }e{ pobiti i ljude i `ene, i decu, i decu
na sisi, i volove, i ovce i kamile i magarce'.10 To vi{e li~i na nasilnog
i brutalnog Boga nego na Boga koji voli ljude. Kako mo`ete o~ekivati
od ljudi da ga po{tuju, ako nare|uje da se ubiju nevina deca?”
Uprkos ja~ini pitanja, Gajsler je odr`ao smiren i razborit ton. “To
pokazuje”, rekao je, “da je Bo`ji karakter apsolutno svet, i da On mo-
ra da kazni greh i pobunu. On je pravedan sudija; to je neporecivi deo
onoga {to On jeste. Ali je sa druge strane Njegov karakter i milostiv.
^ujte: ako bilo ko ho}e da se pokaje, On }e mu to dopustiti”.
Gajsler je zastao. Moja pitanja su jasno zahtevala detaljnije
obja{njenje. “Li, vi ste postavili gomilu dobrih pitanja, a ona zaslu`uju
promi{ljen odgovor”, rekao je. “Imate li ne{to protiv da ne{to pa`ljivi-
je pre|emo te delove? Jer mislim da }emo, ako to uradimo, videti da
se isti princip stalno ponavlja”.
Dao sam mu znak da po~ne. “Molim vas onda”, rekao sam, “da
ih pre|emo. Zaista mi je stalo do toga da ih razumem”.
“Po~nimo sa Amali~anima”, kazao je. “^ujte, Li, oni su bili daleko
od nevinih ljudi. Daleko od nevinih. To nisu bili dobri ljudi. Oni su
zapravo bili potpuno i totalno izopa~eni. Njihov zadatak je bio da
uni{te Izrael. Drugim re~ima, da po~ine genocid. Da zlo bude jo{
ve}e, pogledajte {ta je jo{ bilo va`no u svemu tom: Izraelci su bili
izabrani narod preko koga }e Bog doneti spasenje ~itavom svetu kroz
Isusa Hrista”.
“Zna~i, ho}ete da ka`ete da su zaslu`ili da budu istrebljeni?” pitao
sam ga.
“Istrebljenje njihovog naroda je postalo neizbe`no zbog te`ine nji-
hovog greha”, rekao je Gajsler. “Da je kojim slu~ajem pre`iveo neki
najokoreliji ostatak tog naroda, oni bi mo`da obnovili svoju agresiju
na Izraelce i Bo`ji plan. To su bili uporni, zli i ratoborni ljudi. Da bih
vam pokazao koliko su bili dostojni svake osude, re}i }u vam da su
pratili Izraelce i kukavi~ki klali najslabije me|u njima — slabe, stare
ljude i invalide koji su zaostajali za ostatkom naroda.
Oni su hteli da zbri{u do poslednjeg Izraelca sa lica zemlje. Bog
je mogao da ih uni{ti prirodnom katastrofom kao {to je poplava, ali
je umesto toga upotrebio Izrael kao svoje oru|e za presudu. On je
stupio u akciju ne samo zbog Izraelaca, ve} u krajnjem smislu zbog
svakog ~oveka koji je ikada postojao i ~ije }e spasenje doneti Mesija
koga }e taj narod iznedriti”.
“A {ta je sa decom?” protestovao sam. “Za{to je trebalo ubiti ne-
vinu decu?”
“Treba imati na umu”, rekao je, “da tehni~ki niko nije potpuno ne-
vin. Biblija u 51. psalmu ka`e da smo svi ro|eni u grehu, odnosno
104
sa sklono{}u da se pobunimo i da ~inimo zlo. Tako|e, treba imati na
umu Bo`ji suverenitet nad `ivotom. Jednom je neki ateista pokrenuo
ovo pitanje tokom rasprave, a ja sam odgovorio rekav{i: 'Bog je stvo-
rio `ivot i On ima pravo da ga oduzme. Ako vi mo`ete da stvorite
`ivot, onda mo`ete imati pravo i da ga oduzmete. Ali ako ne mo`ete
da ga stvorite, onda nemate to pravo'. I za~uo se aplauz publike.
Ljudi pretpostavljaju da je ono {to je po nama pogre{no, pogre{no
i za Boga. Me|utim, za mene bi bilo pogre{no da vam oduzmem `ivot,
jer ga ja nisam stvorio i ne posedujem ga. Bilo bi, na primer,
pogre{no da odem u va{e dvori{te i da vam po~upam cve}e, izlomim
ga, uni{tim, presa|ujem i preme{tam. To mogu da radim u svom
dvori{tu, jer je cve}e u njemu moje.
Dakle, Bog ima vrhovnu vlast nad svim `ivim bi}ima i ima to pravo
da oduzme `ivot ako tako ho}e. Mi zapravo kao da zaboravljamo da
Bog i oduzima `ivot svakom ~oveku. To se naziva smrt. Jedino pita-
nje je kada i kako, a to moramo prepustiti Njemu”.
A [TA JE SA DECOM?
Na intelektualnom nivou sam do ovog trenutka mogao da razumem
Gajslerov odgovor. Me|utim, na emotivnom nivou on nije previ{e
daleko dospevao. I dalje nisam imao mira. “Ali {ta je sa decom...” —
nisam hteo da odustanem.
Gajsler je imao razumevanja za to, budu}i i sam otac {estoro dece
i deda devetoro unu~adi. “Na dru{tvenom i fizi~kom planu, sudbina
dece kroz ~itavu istoriju je uvek bila skop~ana sa njihovim roditeljima,
bilo to na dobro ili na zlo”, istakao je on.
“Li, vi ipak morate da shvatite situaciju kod Amali~ana. U takvoj
potpuno zloj, nasilni~koj i izopa~enoj kulturi nije bilo nikakve nade za
tu decu. Taj narod je bio toliko prljav da je li~io na gangrenu koja se
{iri ~oveku po nozi, i Bog je morao da amputira tu nogu jer bi se
ina~e ganrena pro{irila i na kraju ne bi preostalo ni{ta. U izvesnom
smislu je taj Bo`ji ~in bio ~in milosr|a”.
“Milosr|a?” pitao sam. “Kako to?”
“Prema Bibliji, svako dete koje premine pre nego {to postane
svesna osoba bi}e spa{eno, jednoga dana ponovo stvoreno i provesti
ve~nost u Bo`jem prisustvu”, odgovorio je on. “A da su ta deca nas-
tavila da `ive u tom groznom dru{tvu i nakon {to su postala svesna,
nema sumnje da bi postala iskvarena i samim tim zauvek izgubila
spasenje”.
“Za{to mislite da deca bivaju spasena kada umru?” pitao sam.
“Isaija 7,16 govori o `ivotnom dobu pre koga je dete sposobno da
moralno rasu|uje, odnosno 'pre no {to nau~i dete odbaciti zlo i
izabrati dobro'. Kralj David je govorio da }e biti sa sinom koji je umro
105
na ro|enju. Isus je rekao: 'Pustite decu neka dolaze k meni, i ne
branite im, jer je takvih carstvo Bo`je', {to ukazuje na to da }e deca
'i}i na nebo'.11 Postoji veliki broj drugih stihova koji tako|e podr`avaju
ovo stanovi{te”.
Ustremio sam se na o~iglednu nedoslednost. “Ako je u krajnjem
smislu bilo najbolje da ta deca umru pre nego {to postanu ura~unlji-
va, zato {to }e tako oti}i na nebo, za{to se ne mo`e isto re}i i za
abortirane bebe?” pitao sam. “Ako su abortirani, onda definitivno
bivaju spaseni, ali ako se rode i odrastu, mogli bi da se pobune pro-
tiv Boga i da budu izgubljeni za ve~nost. Zar to onda ne bi bio sna`an
argument u prilog abortusu?”
Gajslerov odgovor je brzo stigao. “Ne, to je neispravna analogija”,
insistirao je. “Prvo, Bog danas nikako ne daje zapovest da svako
obavi abortus; abortus zapravo nije u skladu sa biblijskom naukom.
Ne zaboravite da je On jedini koji mo`e da odlu~i da oduzme `ivot,
jer je On, na kraju krajeva, i Tvorac istog. Drugo, mi danas nemamo
kulturu koja je toliko duboko iskvarena koliko je bilo amali~ko dru{tvo.
U toj kulturi nije postojala nada; danas ta nada postoji”.
“Zna~i”, rekao sam, “vi ne smatrate da je Bog bio nerazuman zato
{to je naredio da se uni{te Amali~ani?”
“Morate imati u vidu da je ovim ljudima pru`eno dovoljno prilike
da promene svoj na~in `ivota i sve ovo izbegnu”, rekao je. “U stvari,
ako biste uzeli u obzir sve Hananejce zajedno sa Amali~anima, oni
su imali na raspolaganju 400 godina da se pokaju. To je veoma dug
period. I naposletku je, nakon {to je nekoliko vekova ~ekala da im
pru`i priliku da odustanu od svog puta u samouni{tenje, Bo`ja priro-
da je morala da stane na put njihovom svesnom ~injenju zla. Bog
svakako nije ni{ta uradio napre~ac.
Tako|e moramo imati u vidu da su oni koji su hteli da se izvuku
iz ove situacije to ve} i u~inili — za to su imali brojne prilike tokom
mnogih godina. Oni koji su hteli da se spasu od propasti su bez sum-
nje pobegli i ostali po{te|eni.
U Knjizi Isusa Navina 6. glava, gde Biblija govori o uni{tenju
Jerihona i Hananeja, imate isti princip. Ovo je bila veoma iskvarena
sredina, do te mere da Biblija ka`e da se smu~ila Bogu. Ti ljudi su
bili brutalni, surovi, praktikovali su incest, seksualni odnos sa `ivoti-
njama, religijsku prostituciju, pa ~ak i `rtvovanje dece u ognju. Bili su
agresivna nacija koja je `elela da uni{ti Izraelce.
Opet, dakle, imate zle ljude koji su uni{teni, ali i pravednike me|u
njima koji su se spasli. Primera radi, `eni Ravi koja je pru`ila za{titu
izraelskim vojnicima nije presu|eno zajedno sa ostalim narodom. A
pogledajte {ta se desilo sa gre{nim stanovnicima grada Ninevije. Bog
se spremio da im presudi po{to su tako zaslu`ili, ali su se pokajali
106
i Bog ih je sve po{tedeo. Zna~i, poenta je u slede}em: Ko god se
pokaje, Bog je voljan da ga spasi i izbavi. To je va`no zapamtiti.
Vidite, Bo`ja namera je u ovim slu~ajevima bila da uni{ti gre{an
narod jer je sama struktura naroda po sebi bila gre{na, a ne da uni{ti
ljude ako su ti ljudi bili spremni da se pokaju. Mnogi stihovi ukazuju
na to da je Bo`ja primarna `elja bila da protera ove gre{ne narode iz
zemlje za koju su oni ve} znali da je odavno obe}ana Izraelu. Na
takav bi na~in Izrael mogao da do|e i da bude relativno oslobo|en
od spolja{njeg gre{nog uticaja koji bi mogao da ga uni{ti poput raka.
On je hteo da stvori jednu sredinu gde bi mogao da do|e Mesija na
dobrobit mnogih miliona ljudi koji su ikada postojali”.
“Onda, zna~i, princip glasi da su ljudi ~uli dovoljno upozorenja?”
pitao sam ga.
“Naravno”, rekao je. “A razmislite i o ovome: veliki deo `ena i de-
ce bi unapred pobegao pre nego {to bi zapo~eli pravi sukobi i ostavio
iza sebe ratnike da se suo~e sa Izraelcima. Borci koji bi preostali bi
bili najokoreliji ljudi, koji bi tvrdoglavo odbili da odu odatle — sam kos-
tur te iskvarene zajednice. Stoga je pod velikim znakom pitanja koliko
bi uop{te u svemu tome bilo `ena i dece.
Osim toga, u skladu sa pravilima pona{anja koje je Bog dao
Izraelcima, kad god bi oti{li u neki neprijateljski grad prvo je trebalo
da ponude mir narodu. Narod je mogao da izabere: mogao je da pri-
hvati ponudu, i u tom slu~aju ne bi stradao, ili je pak mogao da odbi-
je ponudu na sopstveni rizik. I to je fer i korektno”.
Morao sam da priznam da je ova analiza bacala novo svetlo na
celu situaciju, a naro~ito njegovi komentari vi{estrukih upozorenja
koja su davana i to da su `ene i deca bili najverovatnije evakuisani
iz tih oblasti pre svake bitke. I ma koliko nevolja mi zadavali ovi odelj-
ci u Bibliji, bilo je lepo znati da bi Izrael ponudio mir pre nego {to bi
krenuo u rat, kao i da je pravilo u Bibliji bilo da se ljudima koji se
pokaju pru`i prilika da izbegnu sud.
“Onda Bog to nije u~inio iz hira?”
“On i ne radi stvari iz hira, tek tako, i nije nemilosrdan. Ali vam,
Li, moram re}i jednu stvar: On je bez daljnjeg pravedan. Sama
Njegova priroda zahteva da stane na put izopa~enim ljudima koji mu
se tvrdoglavo i svesno odupiru u svome grehu. A zar to i nije ono {to
On treba da radi? Zar to nije ono {to i mi ho}emo — da bude pravde?
Jedna od klju~nih stvari koje treba imati na umu je da je tokom ~itave
istorije On bio saose}ajan, milosrdan i blagonaklon prema onima koji
se pokaju i okrenu njemu. Na kraju krajeva, svi }emo videti koliko je
On fer”.
Me|utim, postojala je jo{ jedna epizoda koja mi je zadavala muke
— opet se ticala dece — i ~inilo se da ona stoji nasuprot Gajslerovom
107
mi{ljenju da Bog ne radi stvari na svoju ruku. Re~ je o jednoj od
naj~udnijih epizoda u ~itavoj Bibliji.
KRAJNJI EKSTREMIZAM
Prorok Jelisije je i{ao putem ka Vetilju kada su mu u susret iza{la
mala deca koja su ga zadirkivala zbog toga {to je bio }elav. Rugali
su mu se: “Penji se }elo! Penji se }elo!” Njegova reakcija je bila da
ih prokune u Bo`je ime. Potom su, kao {okantan ~in osvete, iznena-
da iza{la dva medveda iz {ume i ra{~ere~ili ~etrdeset dvoje dece.12
“Profesore, vi uporno tvrdite da Bog ne radi stvari na svoju ruku”,
rekao sam. “Ali ovo zvu~i kao ne~uven odgovor na neznatnu i sme{nu
uvredu. Ra{~ere~iti ~etrdeset dvoje male nevine dece samo zato {to
su se {alili na ra~un jednog }elavog ~oveka je veoma surovo”.
Gajsler je bio dobro upoznat sa ovim pitanjem. “U va{em pitanju
stoji pogre{na pretpostavka”, odgovorio je Gajsler. “To nisu bila mala
nevina deca”.
Po{to sam unapred o~ekivao kakav }e biti njegov odgovor, izvukao
sam fotokopiju tog odeljka i pru`io mu je. “O, nego {ta nego jesu”,
uzvratio sam. “Pogledajte ovde”, rekao sam, pokazuju}i na re~i. “Pi{e
da su deca u pitanju”.
Gajsler je bacio letimi~an pogled na stranicu i odmah video koji je
izvor. “Na`alost, u tom prevodu stoji re~ koja vas mo`e navesti na
pogre{an zaklju~ak”, kazao je. “Stru~njaci za Bibliju su utvrdili da se
ta re~ sa izvornog hebrejskog jezika najbolje prevodi kao 'de~aci' ili
'mladi}i'. Najbolje {to mo`emo zaklju~iti je da je to bila nasilni~ka
rulja opasnih adolescenata, koja se mo`e uporediti sa dana{njim
uli~nim bandama. Prorok se na{ao u `ivotnoj opasnosti zbog njihovog
velikog broja — ako su ra{~ere~eni njih ~etrdeset dvojica, ko zna
koliko ih je skupa ugrozilo `ivot proroku?”
“Ugrozilo `ivot?” pitao sam ga. “Ma dajte, molim vas! Oni su se
samo na{alili na ra~un njegove }elavosti”.
“Kada budete razumeli kontekst, vide}ete da je situacija bila
mnogo ozbiljnija od toga”, odgovorio je Gajsler. “Biblijski komentatori
zapa`aju da je njihovo ruganje imalo za cilj da isku{a Jelisijeve tvrd-
nje da je prorok. Oni su prakti~no rekli: 'Ako si Bo`ji ~ovek, za{to se
ne uzdigne{ na nebo kao i prorok Ilija?' O~igledno su se rugali
pre|a{njem Bo`jem delu kada je podigao Iliju u nebo. U svom
neverovanju su prezirali ono {to je Bog ~inio preko obojice proroka.
Osim toga, to {to su govorili Jelisiju da je }elav najverovatnije je
aludiralo na ~injenicu da su u ono vreme gubavci brijali glave. Zna~i,
nasrnuli su na Jelisija — na ~oveka od dostojanstva i autoriteta kao
Bo`jeg proroka — kao na prezrenog i prognanog ~oveka dostojnog
108
svakog prezira. Bacali su ljagu ne samo na njegovu li~nost, ve} i na
Bo`ju, jer je on bio Bo`ji predstavnik”.
“Ali ipak”, rekao sam, “zar to nije prili~no banalna uvreda?”
“U kontekstu onog vremena nije bila”, rekao je on. “Jelisije se
sasvim razumljivo osetio ugro`eno zbog te bande. @ivot mu se nalazio
u opasnosti. Ti mladi}i su prakti~no napadali i njega i Boga. Ono {to
se desilo je bio jedan vid preventivnog udarca koji bi ulio strah bilo
kom drugom ko bi uradio ovako ne{to, jer bi ovo mogao da bude
opasan presedan. Ako bi se opasna banda tinejd`era izvukla posle
ovoga, a Bog ne bi pritekao u pomo} proroku, samo pomislite na to
kakav bi negativan odraz to imalo na dru{tvo. To bi otvorilo vrata za
dalje napade na proroke i samim tim i ignorisanje hitnih poruka koje
su poku{avali da prenesu od Boga.
U stvari, kao {to je rekao jedan komentator: 'Medvedi nisu bili
izraz nekontrolisane surovosti, ve} su pokazali da Bog stalno
poku{ava da povrati sebi svoj narod kroz manje presude, sve dok
greh naroda ne postane toliko veliki da presuda mora da se izvr{i u
punoj snazi... Katastrofalan pad Samarije bio bi izbegnut da su se
ljudi pokajali posle ovog incidenta'.”13
“I kao poslednja stvar”, dodao je Gajsler, “Jo{ jednom bih rekao
da moramo uzeti u obzir Bo`ji suverenitet. @ivote ovih mladi}a nije
oduzeo Jelisije, ve} je sam Bog, koji ih je i stvorio, pustio medvede
na njih. A ako je On stvorio `ivot, onda ima pravo i da ga oduzme.
Nasrtaj ove bande na proroka otkrio je njihov pravi odnos prema
Bogu, a ~ovek se uvek nalazi na opasnom putu koji vodi u smrt kada
izaziva~ki vre|a i tvrdoglavo se opire Bogu”.
Presavio sam fotokopiju. “Zna~i, onda je pogre{an prevod izvornog
teksta ovo {to pi{e da su to bila obi~na deca”, rekao sam.
“Tako je”, rekao je on. “Hebrejska re~ ukazuje na to da su verovat-
no bili tinejd`eri. U stvari, ista re~ na hebrejskom se koristi na drugim
mestima kada se govori o vojnicima.14 Kao {to vidite, kada se sve
stavi u pravu perspektivu, dobija se mnogo druga~ija predstava nego
{to se na po~etku pretpostavi”.
U ovom trenutku je ve} splasnula ve}ina argumenata protiv Bo`je
li~nosti zahvaljuju}i Gajslerovim odgovorima koji su pru`ili dozu
uravnote`enosti i kontekst za shvatanje Bo`je jasne namere u ovim
diskutabilnim situacijama. Iako su ovi odeljci i dalje bili problemati~ni,
posmatranje i sa druge strane je svakako pru`ilo mogu}nost da Boga
“oslobodimo presude u nedostatku dokaza”, a naro~ito u svetlu obi-
lja drugih dokaza njegove milosti i ljubavi.
Me|utim, tako|e je postojalo sli~no pitanje oko Bo`jeg karaktera
koje zabrinjava mnoge ljude danas, a to je kako se Bog odnosi prema
`ivotinjama. Za{to je stvorio svet u kome grabljivice stalno vrebaju
109
plen i gde je nasilna smrt sastavni deo `ivota? I {to je jo{ bitnije,
zar nam to ne otkriva ne{to u Njegovom karakteru {to je uznemiru-
ju}e?
BOL KOJI TRPE @IVOTINJE
^arls Templton je postavio problem patnje u `ivotinjskom svetu
kada je u svojoj knjizi “Opro{taj sa Bogom” napisao:
“Turobna i neizbe`na realnost je da je ~itav `ivot zasnovan na
smrti. Svaki meso`der mora da ubija i pro`dire druga stvorenja...
Kako bi svemo}an Bog pun ljubavi mogao da stvori takve strahote?...
Nema sumnje da sveznaju}em bo`anstvu ne bi bilo nemogu}e da
stvori `ivotinjski svet koji bi se mogao odr`ati i trajati bez patnje i
smrti”.15
“A {ta je sa ovim?” pitao sam Gajslera nakon {to sam mu pro~i-
tao Templtonove re~i.
“On je u tome rekao dosta toga ta~nog”, odgovorio je Gajsler.
To nije bio odgovor koji sam o~ekivao. “Mislite?” pitao sam ga.
“Da”, rekao je on. “Ali je na`alost taj iskaz poput ~a{e pitke vode
sa jednom kapi arsenika. U toj ~a{i ima kvalitetne vode, ali je ona
zatrovana”.
“Kako to?”
“Kvalitetna voda je da Bog svakako mo`e da stvori takve `ivotinje.
I ~injenica je da On to i jeste uradio. U po~etku su `ivele takve `ivoti-
nje, a i na obnovljenoj Zemlji u budu}nosti }e `iveti takve `ivotinje. U
stvari i pi{e u Bibliji da je Bog ispo~etka stvorio `ivotinje i ~oveka kao
biljojede”.
Gajsler je potom pru`io ruku ispod stolice i uzeo Bibliju. Otvorio je
na po~etak i o~ima preleteo preko stranice zaustaviv{i se pred kraj
prvog poglavlja i pro~itao:
“Jo{ re~e Bog: Evo dajem vam sve bilje {to nosi seme po svoj
zemlji i sva drveta rodna koja seme nose. To da vam je za hranu
va{u. A svim `ivotinjama zemaljskim i svim pticama nebeskim, i
svemu {to se mi~e na zemlji, i u ~emu ima daha `ivota, dajem svu
travu zelenu za hranu. I bi tako”.16
Gajsler je zatvorio knjigu i nastavio sa izlaganjem. “Bog nije
odredio da se u po~etku jedu `ivotinje, niti su `ivotinje jele druge
`ivotinje. Prorok Isaija je rekao da }e jednog dana Bog stvoriti nova
nebesa i novu zemlju, gde }e zajedno vuk i jagnje pasti, a lav jesti
travu kao i vo.17 Drugim re~ima, ne}e biti ubijanja koje se danas
de{ava.
Jednom re~ju, sve {to je Bog stvorio bilo je dobro. Stvari je prome-
nila ~ovekova pobuna. Kada su Bogu prakti~no rekli da treba da se
skloni, On je to delimi~no i uradio. Rimljanima poslanica 8. glava ka`e
110
da se to odrazilo na ~itavu tvorevinu — a to se odnosi na biljni svet,
ljude, `ivotinje, na sve. Do{lo je do fundamentalnih genetskih pro-
mena; mo`emo, na primer, videti kako se `ivotni vek brzo skratio
nakon Potopa. Bog nije isplanirao da to tako bude — tako je ispalo
jedino zbog greha. Na kraju }e i to biti sre|eno”.
“Ali zar Bog nije bio okrutan prema `ivotinjama kada je uspostavio
sistem njihovog `rtvovanja u Starom zavetu?” pitao sam ga.
“Na~in na koji su ubijane te `ivotinje bio je prili~no human. Bila je
to najbezbolnija mogu}a smrt. I ni{ta se nije bacalo. Ljudi su jeli
meso, a ko`u koristili za pravljenje ode}e, zna~i u su{tini su gajili
`ivotinje i ubirali rod od toga. Nije to bio poku{aj da se istrebi vrsta.
A svakako da je postojao i va`an razlog prino{enja `ivotinja na oltar
— te `rtve su pokazivale na budu}nost, na kona~nu `rtvu Isusa Hrista,
Jagnjeta Bo`jeg, na krstu kao plata za na{e grehe”.
“A {ta je sa svom patnjom u svetu nastalom kao posledica toga
{to `ivotinje love i ubijaju druge `ivotinje?” pitao sam. “Ukupna suma
celokupne patnje koju Bog dopu{ta u svetu je apsolutno enormna”.
“Mislim da je tu cela pretpostavka pogre{na”, odgovorio je on.
“Kao {to je rekao Klajv Luis, za patnju ne postoji ukupna suma. Tu
se koristi pogre{an naziv. Nijedan ~ovek ni `ivotinja ne do`ive zbirni
iznos patnje. Nijedan ~ovek, zapravo, ne mo`e u jednom jedinom
trenutku da oseti zbirni iznos patnje u celom svom `ivotu. Kad biste
imali trideset kilograma patnje i razvukli ih na trideset godina,
godi{nje bi vam sledovao samo jedan kilogram, a potom i samo deli}
kilograma dnevno.
Kada govorimo o `ivotinjama, moramo imati na umu da Biblija
jasno zabranjuje njihovo maltretiranje. Religiozni ljudi treba da se
suprotstave svakom maltretiranju `ivotinje. Me|utim, doveo bih u
pitanje premisu pokreta za prava `ivotinja da `ivotinje imaju moralna
prava. @ivotinje nisu moralna stvorenja. Istina, ljudi kao moralna bi}a
mogu da ~ine nemoralne stvari sa `ivotinjama, ali Biblija ka`e:
'Pravednik se i za stoku svoju brine'.18 @ivotinje su tu da nam slu`e
i poma`u, ali je moralno neispravno ako se okrutno odnosimo prema
njima”.
MO@E LI SE VEROVATI BIBLIJI?
U svojoj analizi Bo`jeg karaktera Gajsler se oslanjao na Bibliju. S
obzirom na to da je napisao knjigu o nepogre{ivosti Biblije, Gajslerovo
mi{ljenje o njoj je dobro poznato: on veruje da je Biblija jedinstvena
knjiga koju je inspirisao Bog, kao i da je ta~no sve {to ona u~i i ~ega
se doti~e. Me|utim, da li ipak postoji ikakav racionalan razlog da
verujemo da Biblija doista pouzdano otkriva istinu o Bogu?
111
 Filozof-ateista D`ord` H. Smit smatra da nije tako: “Biblija ne
pokazuje ama ba{ nikakve indikacije natprirodnog u sebi. Ona, ba{
suprotno tome, predstavlja o~igledan proizvod sujevernih ljudi koji su,
povremeno, bili spremni da varaju ljude ako bi tako mogli da pro{ire
svoju nauku”.19
Templton non{alantno odbacuje ve}i deo Biblije kao “ulep{ane na-
rodne pri~e”, dodaju}i da “vi{e ne postoji mogu}nost da obrazovan
~ovek poveruje da je Biblija... niti pouzdan dokument... niti, kako insi-
stiraju religiozni ljudi, nepogre{iva Re~ Bo`ja”.20
Dok sam bio ateista, rugao sam se fantasti~nim pri~ama i o~evid-
nim mitovima za koje sam verovao da diskvalifikuju Bibliju od toga da
bude Bogom nadahnuta knjiga — to mi{ljenje mi je, uzgredno, bilo
prili~no pogodno da me oslobodi od bilo kakve potrebe da sledim
njene moralne naredbe. Mada nikada nisam detaljno prou~avao njen
sadr`aj, na brzinu sam odbacivao Bibliju da bih mogao slobodno da
`ivim gre{nim `ivotom koji se jasno kosio sa njenim na~elima.
Vreme koje sam proveo sa Gajslerom bilo je retka prilika da iz
prve ruke ~ujem za{to on izvla~i suprotan zaklju~ak i tako predano
brani verodostojnost Biblije. Ustao sam da protegnem noge i pri{ao
jednoj od polica, prele}u}i po naslovima knjiga. Zatim sam se okre-
nuo i rekao: “Sve se vrti oko toga da li je ta~no to {to pi{e u Bibliji.
Na osnovu ~ega vi verujete da jeste?”
Gajsler je, sa njemu svojstvenom samouvereno{}u, odgovorio:
“Vi{e ima dokaza da je Biblija pouzdan izvor informacija nego za bilo
koju drugu knjigu iz drevnih vremena”.
Meni je, pak, to izgledalo vi{e kao zaklju~ak nego kao dokaz.
“Mora}ete da mi iznesete neke ~injenice koje bi to podr`ale”, rekao
sam i seo na rub stolice u i{~ekivanju Gajslerovog odgovora.
“Postoje mnogi dokazi o kojima bih mogao da pri~am”, zapo~eo
je on. “Mogao bih da govorim o jedinstvu u Bibliji — o {ezdeset {est
knjiga napisanih razli~itim knji`evnim stilovima sa mo`da ~etrdeset
razli~itih pisaca razli~itog porekla u rasponu od preko hiljadu petsto
godina, pa ipak je ~udesno kako Biblija otkriva jednu neprekidnu pri~u
sa jednom centralnom porukom. To ukazuje na postojanje bo`anskog
uma za koji su pisci Biblije tvrdili da su njime inspirisani.
Potom je tu i mo} Biblije da menja ljude — ona od samog po~etka
prepora|a ljude, daje im nadu, uliva hrabrost, pru`a smisao, mudrost,
pomo} i snagu i slu`i im kao sidro u `ivotu.
Li~no, pak, verujem da se najubedljiviji dokazi mogu svrstati u dve
kategorije. Prva — njenu pouzdanost potvr|uje arheologija i drugo — za
njen bo`anski autoritet postoje ~udesne potvrde”.
112
Prvi razlog: arheologija kao potvrda Biblije
Svoje izlaganje o arheolo{kim dokazima Gajsler je zapo~eo citi-
ranjem Isusovih re~i, koji je rekao: “Ako ne verovaste kad vam govo-
rih o stvarima zemaljskim, kako }ete verovati kad vam budem govo-
rio o stvarima nebeskim?”21
“I obratno”, rekao je Gajsler, “ako mo`emo da verujemo Bibliji
kada nam pri~a o jasnim zemaljskim stvarima koje se mogu proveri-
ti, onda joj mo`emo verovati i u oblastima gde je ne mo`emo direk-
tno proveriti empirijskim putem”.
“[ta onda slu`i kao potvrda Biblije?” pitao sam. S obzirom na to
da sam u svojoj prethodnoj knjizi “Isusov zlo~in” ispitao neke od arhe-
olo{kih potvrda Novog zaveta, bio sam naro~ito zainteresovan za arhe-
ologiju Starog zaveta, pa sam i zamolio Gajslera da odatle po~ne.
“Postoji na hiljade — ~ak ne ni na stotine — arheolo{kih nalaza na
Bliskom istoku koji podr`avaju sliku koju nam prikazuje Biblija.
Nedavno je prona|eno ne{to {to potvr|uje detalje o kralju Davidu.
Patrijarsi — odnosno pri~e o Avramu, Isaku i Jakovu — nekad su sma-
trani legendarnim, ali kako saznajemo sve vi{e i vi{e, ove pri~e dobi-
jaju sve ja~u potporu. Smatralo se da uni{tenje Sodoma i Gomore pri-
pada mitologiji dok nisu otkriveni dokazi da su svih pet gradova
spomenutih u 1. Knjizi Mojsijevoj u stvari bili sme{teni ba{ tamo gde
i pi{e u Starom zavetu. Kada je re~ o njihovom uni{tenju, arheolog
Kliford Vilson je rekao da 'postoje trajni dokazi ogromnog po`ara koji
se dogodio u davnoj pro{losti'.22
“Osim toga”, dodao je Gajsler, “potvr|eni su i razni aspekti jevrej-
skog ropstva. Tako|e se pokazalo kao ta~no svako spominjanje
asirskih kraljeva u Starom zavetu; u jednom iskopavanju tokom 1960-
tih potvr|eno je da su Izraelci tokom Davidove vladavine stvarno mogli
da u|u u Jerusalim kroz tunel; postoje dokazi da je jedno vreme svet
zaista govorio jednim jezikom, kao {to ka`e Biblija; trenutno se
iskopava mesto na kome je bio Solomonov hram; i tako redom.
Arheolozi mnogo puta izraze sumnju u Stari zavet, da bi kasnije u
novim otkri}ima samo potkrepili ono {to pi{e u Bibliji”.
“Na primer...”, rekao sam.
“Samuilo recimo ka`e da je nakon Saulove smrti njegovo oru`je
ostavljeno u ku}i Astarotinoj, koja je bila hananska boginja plodnosti
u Bet{anu, dok u Knjizi dnevnika stoji zabele`eno da mu je glava
ostavljena u hramu filistejskog boga sa rogovima koji se zvao Dagon.
Arheolozi su smatrali da to mora da je bila gre{ka i da je zato Biblija
nepouzdana. A nije im palo na pamet da bi neprijatelji mogli da imaju
hramove na istom mestu u isto vreme”.
“I {ta su otkrili arheolozi?” pitao sam.
113
 “Njihova iskopavanja su potvrdila da su na tom mestu bila dva
hrama, po jedan za Dagona i Astarotu. Bili su razdvojeni jednim hod-
nikom. Kako se ispostavilo, Filisteji su o~igledno prisvojili Astarotu
kao jednu od svojih boginja. Biblija je ipak bila u pravu.
A takve se stvari neprestano iznova de{avaju. Biblija spominje
Heteje oko 35 puta, ali kriti~ari su jedno vreme iznosili optu`bu da
ne postoje nikakvi dokazi da je takav narod ikada postojao. Sada su
arheolozi koji vr{e iskopavanja u dana{njoj Turskoj otkrili svedo~ans-
tva o Hetejima. Kao {to je rekao veliki arheolog Vilijam F. Olbrajt: 'Ne
mo`e biti sumnje u to da arheologija potvr|uje su{tinsku istori~nost
starozavetne tradicije'.”23
Zamolio sam Gajslera da nastavi i ukratko izlo`i za{to veruje u to
da arheologija potkrepljuje Novi zavet.
“Poznati istori~ar starog Rima Kolin D`. Hemer, u knjizi 'Knjiga
dela apostolskih u kontekstu helenisti~ke istorije', pokazuje kako
arheologija potvr|uje ne na desetine, ve} na stotine detalja iz biblij-
ske pri~e o ranoj crkvi”, rekao je Gajsler. “Potvr|eni su ~ak i mali
detalji, kao na primer u kom pravcu duva vetar, koliko je duboka voda
na odre|enoj udaljenosti od obale, koja vrsta bolesti postoji na
odre|enom ostrvu, imena lokalnih zvani~nika, i tako dalje.
Dela apostolska je napisao istori~ar Luka. Hemer nam daje preko
deset razloga za{to je ta knjiga morala biti napisana pre 62. g.n.e.
ili tridesetak godina nakon Isusovog raspe}a. Luka je jo{ i pre toga
napisao Jevan|elje po Luki, koje je u osnovi istovetno kao i drugi
delovi Biblije koji se ti~u Isusovog `ivota.
Dakle, ovde imamo nepogre{ivog istori~ara, za koga se pokazalo
da je u pravu za stotine detalja, a nikada se nije dokazalo da je
pogre{io, i on pi{e ~itav istorijat Isusa Hrista i rane crkve. I taj istori-
jat je napisan u opsegu jedne generacije, dok su o~evici bili jo{ `ivi
i mogli su da ga odbace da je bio preteran ili la`an. Ne postoji ni{ta
nalik tome iz bilo koje druge verske knjige staroga sveta”.24
“Je li Hemer usamljeni glas u ovome?” pitao sam ga.
“Ne”, do{ao je odgovor. “Istaknuti istori~ar Vilijam Remzi zapo~eo
je kao skeptik, ali nakon {to je prou~io Dela apostolska, zaklju~io je
da 'u razli~itim detaljima pri~a pokazuje ~udesnu istinitost'.25 Veliki
istori~ar klasi~nog perioda sa Oksfordskog univerziteta A. N. [ervin-
Vajt je rekao: 'Potvrda istori~nosti za Knjigu dela apostolskih je ogrom-
na' i da 'bilo koji poku{aj odbacivanja njene temeljne istori~nosti da-
nas mora izgledati apsurdno'.26
Ve} sam spomenuo arheologa Vilijama F. Olbrajta, koji je ~etrde-
set godina bio vode}i u Ameri~koj {koli za orijentalna istra`ivanja. On
je zapo~eo sa liberalnim stavom, ali je postajao sve konzervativniji u
toku prou~avanja arheolo{kih podataka. Zaklju~io je da se radikalni
114
kriti~ari Novog zaveta zapravo nalaze 'u pre-arheolo{kom periodu' i da
su njihova gledi{ta 'prili~no zastarela'.”27
Naslonio sam se u fotelju i razmi{ljao o Gajslerovoj bara`noj vatri
~injenica i citata. Njegov argument je bio jak: ako arheologija pokazu-
je da je Biblija bila pouzdana u onome {to se mo`e proveriti, za{to
bi onda bila i{ta manje pouzdana u drugim stvarima koje u njoj pi{u?
Me|utim, time se ne dokazuje ni{ta vi{e od ovoga.
“^ak i ako arheologija stvarno potvr|uje da je Biblija istorijski
pouzdana, to ne zna~i da ona poseduje i bo`anski autoritet”, rekao
sam.
“Tako je”, rekao je kratko Gajsler. “Jedini razlog za{to svako treba
da prihvati Bibliju kao knjigu od bo`anskog autoriteta je zato {to ona
poseduje ~udesnu potvrdu”.
Drugi razlog: dokaz bo`anskog porekla Biblije
Gajsler je prelistao svoju ishabanu Bibliju do samog po~etka i
potom je stavio na krilo.
“Sve se svodi na to da li je istina ono {to pi{e u prvom stihu u
Bibliji: 'U po~etku stvori Bog nebo i zemlju'”, rekao je Gajsler. “Ja
verujem da postoji obilje nau~nih dokaza da je to ta~no — svaka stvar
koja ima po~etak ima i svog za~etnika; svet je imao svoj po~etak, pa
samim tim ima i svog za~etnika; svemir je od samog svog nastanka
bio veoma precizno i dobro pode{en za nastanak ljudskog `ivota; i
tako dalje”.
Prekinuo sam ga da bih mu rekao da sam ve} razgovarao sa
Vilijamom Lejnom Kregom o dokazima koji ukazuju na bo`ansko
poreklo sveta.
“A, pa dobro onda”, rekao je on. “Ono {to ljudi ~esto zaboravlja-
ju je da ako je ovaj prvi stih ta~an, onda ne samo da su ~uda
mogu}a, nego su i realna, jer se najve}e ~udo ve} dogodilo — napravi-
ti ne{to ni iz ~ega. [ta je te`e: da Isus uzme vodu i pretvori je u vino
ili da uzmemo malo ni~ega u ruku i stvorimo vodu? Mnogo je te`e
stvoriti vodu ni iz ~ega nego pretvoriti vodu u vino.
Jedan mi je skeptik jednom rekao: 'Ja ne verujem u Bibliju jer u
njoj ima ~uda'. A ja sam mu rekao: 'Navedite mi jedno'. On je kazao:
'Pretvaranje vode u vino. Da li vi verujete u to?' Rekao sam mu: 'Da,
to se sve vreme doga|a'. On je rekao: 'Kako to mislite?' A ja sam
rekao: 'Evo kako: ki{a pro|e kroz lozu i do|e do grozda, a potom se
grozd pretvori u vino. Isus je samo malo ubrzao ceo proces'.
Ono {to ho}u da ka`em je da ako imate Boga koji mo`e da stvori
ne{to ni iz ~ega, On onda mo`e da ~ini ~uda. A onda je jedina stvar
koju treba da gledamo koja od svih knjiga na svetu ima potvrdu u
~udima. Postoji samo jedna knjiga, a to je Biblija”.
115
 “Dobro”, rekao sam. “Recite mi kako”.
Gajsler je podigao dva prsta. “Na dva na~ina”, rekao je. “Prvo,
Biblija je ~udesno potvr|ena preko ispunjenja proro~anstava za
budu}nost, i drugo, potvr|uju je ~uda koja su ~inili ljudi koji su tvrdili
da govore u Bo`je ime”.
POTVRDA U PRORO^ANSTVIMA
Gajsler je zapo~eo duga~kom re~enicom: “Biblija je jedina knjiga
na svetu koja sadr`i precizna i konkretna predvi|anja koja su
izno{ena na stotine godina unapred i koja su se precizno ispunila”.
Pokazuju}i na jednu od sabijenih knjiga na polici, nastavio je i
kazao: “Prema enciklopediji 'Barton Payne's Encyclopedia of Biblical
Prophecy', u Starom zavetu postoji 191 proro~anstvo o Hristovom do-
lasku, uklju~uju}i i Njegovo poreklo, grad u kome }e se roditi, da }e
ga roditi devica, ta~no vreme u istoriji kada }e umreti, i tako dalje.
Konkretno, Psalam 22,16 govori da }e mu ruke i noge biti pro-
bodene; 14. stih ka`e da }e mu se kosti 'rasuti'; 18. stih govori o
bacanju kocke za njegovu 'dolamu', dok Knjiga proroka Zaharije
12,10 ka`e da }e biti proboden, a Isus je i bio proboden kopljem. To
je o~igledno slika njegovog raspe}a — me|utim, napisana je pre nego
{to je raspe}e uop{te uvedeno kao metod izvr{enja smrtne kazne kod
Rimljana. U to vreme su Jevreji smrtnu kaznu obavljali kamenova-
njem.
I, naravno, Knjiga proroka Isaije 53,2-12 sadr`i mo`da naj~udesni-
ja proro~anstva o Hristu u ~itavom Starom zavetu. Ona predskazuju
dvanaest aspekata njegovog stradanja koji su se svi ispunili — on je
bio odba~en od ljudi, ~ovek vi~an patnji, `iveo `ivotom punim bola,
bio prezren od drugih, nosio na{e patnje, bio od Boga uni`en i
pogo|en, bio slomljen za na{e bezakonje, ranjen za na{e grehe, odve-
den kao jagnje na klanje, imao grob me|u zlo~incima, bio bezgre{an
i molio se za gre{nike”.
Upao sam mu u re~. “^ekajte malo”, kazao sam. “Ako pri~ate sa
rabinom, on }e vam re}i da se taj odeljak simboli~no odnosi na Izrael,
a ne na Mesiju”.
Gajsler je odmahnuo glavom. “U starozavetno vreme su jevrejski
rabini itekako smatrali da je ovo proro~anstvo koje govori o Mesiji. To
je mi{ljenje koje je stvarno relevantno”, kazao je on.
“Tek kasnije, kada su Hristovi prijatelji rekli da se ovo o~igledno
odnosi na Isusa, fariseji su po~eli da govore da je u tom odeljku
zapravo re~ o patnjama jevrejskog naroda. Ali jasno je da je to
neta~no. Kada govori o jevrejskom narodu, Isaija se redovno koristi
prvim licem mno`ine, kao na primer 'na{' ili 'mi', ali uvek kada govo-
ri o Mesiji, on se slu`i tre}im licem jednine, kao na primer 'on' ili
116
'njega' — a tako je i pisao u 53. glavi. Osim toga, svako ko ovo ~ita
i sam }e jasno primetiti da se govori o Isusu.
Dakle, ovde imate neverovatna proro~anstva koja su se doslovno
ispunila u `ivotu jednog ~oveka, iako on sam nije nad njima imao
nikakvu kontrolu. Primera radi, on nije mogao da namesti svoje porek-
lo, vreme kada }e se roditi i tako dalje. Ova proro~anstva su napisana
od dvesta do ~etiristo godina unapred. Nijedna druga knjiga na svetu
ne sadr`i tako ne{to. Biblija je jedina knjiga koja se na ovakav na~in
natprirodno potvr|uje”.
Zamislio sam se nad ovim. “Ali starozavetni proroci nisu bili jedi-
ni ljudi u istoriji ~ija su se predvi|anja ispunila na ~udesan na~in.
Primera radi, Nostradamus, lekar i astrolog koji je `iveo u 16. veku,
~uven je po tome {to je predskazivao budu}nost. Nije li on predvideo
pojavu Hitlera i nacizma u Nema~koj?” kazao sam, vi{e kao izjavu
nego kao pitanje. “Ako i on to mo`e, {ta je onda tako specijalno kod
biblijskih proro~anstava?”
“Problem kod Nostradamusa i mnogih drugih takozvanih parapsi-
hologa je u tome {to su njihova proro~anstva ~esto veoma zagonet-
na, dvosmislena i neprecizna”, odgovorio mi je Gajsler.
“A {ta je onda sa proro~anstvom o Hitleru?” insistirao sam. “To
proro~anstvo je sasvim konkretno”.
“Naprotiv, to proro~anstvo uop{te nije bilo konkretno”, odgovorio
je on.
Gajsler je ustao i oti{ao do svoje police sa knjigama, izvukao
jednu knjigu i pro~e{ljao je dok nije prona{ao {ta mu je trebalo. Tada
je pro~itao Nostradamusovo proro~anstvo:
“Sledbenici sekti, Vesnika ~ekaju velike nevolje. Zver sprema scen-
sku dramu u pozori{tu. Tvorac tog bezbo`nog podviga bi}e ~uven.
Svet }e biti u zbrci i podeljen zahvaljuju}i sektama... Zveri }e, raz-
jarene zbog gladi, plivati po rekama. Ve}ina vojske }e biti protiv do-
njeg toka Dunava (Hister sera). Mo}nika }e odvu}i u gvozdeni kavez
kada brat koji je jo{ dete (de Germain) ne}e ni{ta videti”.28
Gajsler je nastavio: “Ovde se o~igledno ne govori o Adolfu Hitleru.
Re~ ne glasi 'Hitler', nego 'Hister', i jasno je da to nije osoba, ve}
mesto. Latinski izraz de Germain treba tuma~iti kao 'brat' ili 'bliski
ro|ak', a ne kao 'Nema~ka'. On ne navodi nikakve datume, niti ~ak
neko op{te vremensko razdoblje. Osim toga, {ta podrazumeva pod
'zverima' i 'gvozdenim kavezom'? Celo proro~anstvo je toliko nejasno
da zvu~i besmisleno.
Princip kod Nostradamusovih proro~anstava je da su ona veoma
dvosmislena i da bi mogla da se uklope u raznorazne doga|aje.
Njegovi sledbenici nisu dosledni u tuma~enjima onoga {to je on
rekao. A i dokazano je da su neka od njegovih proro~anstava neta~na.
117
U stvari, nikada do sada nije dokazana autenti~nost nijednog jedinog
Nostradamusovog proro~anstva”.
“Slo`i}u se sa vama da su mnogi parapsiholozi, kao i
Nostradamus, nejasni u svojim predskazanjima”, kazao sam. “Ali mo-
rate priznati da je isto to ta~no i za neka od biblijskih proro~ansta-
va”.
“Istina, nisu sva biblijska proro~anstva najjasnija”, odgovorio je
Gajsler. “Me|utim, mnoga proro~anstva su veoma konkretna. Koliko
vam je jo{ detalja potrebno uz precizno proro~anstvo kada }e Isus
umreti, kao {to se vidi u Knjizi proroka Danila 9,24-26? Kada se malo
pozabavite matematikom, vide}ete da ovaj odeljak veoma precizno
pokazuje kada }e se Isus pojaviti u toku ~ovekove istorije. A {ta je
sa proro~anstvima o Njegovom mestu ro|enja i o tome kako }e
postradati i umreti? Detalji su zapanjuju}i — i bez izuzetka su se
pokazali kao ta~ni”.
Suprotstavio sam se jednim savremenim primerom parapsihologa
~ija su predskazanja ~esto bila vrlo detaljna. “1956. godine je D`in
Dikson prorekla da }e na predsedni~kim izborima 1960. godine pobe-
diti demokrata i da }e ga ubiti za vreme mandata. To se i dogodilo
sa D`onom Kenedijem, a re~ je o prili~no konkretnom proro~anstvu”.
To Gajslera ni{ta nije impresioniralo. “Tako|e je predvi|ala da }e
u izborima 1960. dominirati radni~ki sindikati, {to se nije dogodilo.
Kasnije je raspodelila svoj 'ulog' rekav{i da }e pobediti Ri~ard Nikson,
tako da je postojala stopostotna {ansa da se ostvari jedno od tih
proro~anstava. [to se ti~e ubistva, tri od deset predsednika tokom
dvadesetog veka su umrli tokom svog mandata, dok su jo{ dvojica
bili smrtno bolesni pred kraj mandata. Imala je solidnu verovatno}u
da }e joj se ispuniti proro~anstvo.
Osim toga, nasuprot biblijskim prorocima, ona je predvi|ala mnoge
stvari koje su na kraju ispale neta~ne — da }e komunisti~ka Kina
uvu}i ceo svet u rat zbog Kvemoja i Macua 1958. godine; da }e Tre}i
svetski rat po~eti 1954. godine; da }e Kastra proterati sa Kube
1970. Po meni joj je najbolje ono kad je prorekla da se @aklina
Kenedi ne}e preudati — a ve} slede}eg dana, udala se za Aristotela
Onazisa!” kazao je uz smeh.
“Jedna studija iz 1975. o proro~anstvima koje su kazivali parap-
siholozi, uklju~uju}i i D`in Dikson, pokazala je da su im proro~anstva
ta~na u svega 6% slu~ajeva. To je bedno! Verovatno biste uz najo-
bi~nije naga|anje napravili bolju statistiku. Osim toga, primeti}ete da
se uobi~ajena praksa Diksonove, Nostradamusa i drugih parapsiholo-
ga sastoji u bavljenju okultnim — ona je, na primer, koristila kristalnu
kuglu — a to bi moglo da objasni deo onoga {to su proricali”.
118
Budu}i i sam skepti~an prema parapsiholozima, nisam hteo da
odem jo{ dublje u poziciju da jo{ poku{avam da ih branim. A i Gajsler
je bio sasvim jasan: oni se potpuno razlikuju od biblijskih proroka.
Odlu~io sam da krenem dalje ka mnogo sna`nijoj kritici biblijskih
proro~anstava, a to su tvrdnje da ih religiozni judi izvla~e iz konteks-
ta i tvrde da su predvidela dolazak Isusa Hrista, mada su zapravo
govorila o drugim stvarima. Pao mi je na pamet i jedan primer.
“Dozvoljavate li?” pitao sam i pru`io ruku da uzmem njegovu
Bibliju. Okrenuo sam Jevan|elje po Mateju 2,15 u kome pi{e: “Josif
usta, uze dete i mater njegovu no}u i otide u Egipat. I osta onde do
smrti Irodove, da se ispuni ono {to je Gospod javio preko proroka
koji re~e: 'Iz Egipta dozvah sina svoga'.”
Taj stih je povezan sa Osijom 11,1. Okrenuo sam taj stih i pro~itao
ga Gajsleru: “Kad Izrailj dete be{e zavoleh ja njega, i ja iz Egipta doz-
vah sina svoga”. Zatvorio sam knjigu i pru`io je nazad Gajsleru,
rekav{i: “O~igledno je da taj odeljak govori o sinovima Izraelovim koji
izlaze iz Egipta. Zna~i, ne govori se o Mesiji. Zar to onda nije
izvla~enje proro~anstva iz konteksta?”
“Dobro pitanje”, konstatovao je Gajsler. “Me|utim, treba da znate
da nemaju sva proro~anstva namenu da predvi|aju budu}nost”.
“[ta to zna~i?” pitao sam ga.
“Istina je da je Novi zavet povezao odre|ene odeljke iz Starog
zaveta sa Isusom — odeljke koji nisu predstavljali neposredno
proro~anstvo za Njega. Mnogi stru~njaci posmatraju ove veze kao
'tipolo{ko' ispunjenje u Hristu, za proro~anstva koja nisu direktno go-
vorila o Njemu”.
“A {ta pak to zna~i?”
“Drugim re~ima, jedan deo tog odeljka se mo`e legitimno poveza-
ti sa Hristom iako sam odeljak ne predstavlja proro~anstvo koje se
ti~e direktno njega. Drugi stru~njaci ka`u da u odre|enim odeljcima
Starog zaveta postoji op{te tuma~enje koje se odnosi i na Izrael i na
Hrista, jer su i jedan i drugi nazvani Bo`jim 'sinom'. Ovo se ponekad
zove i 'pristup dvostrukog zna~enja' u proro~anstvu.
Ja li~no vidim da postoji vrednost u oba pristupa. Ali, opet ka`em,
ovi odeljci ne predstavljaju direktno proro~anstvo o Isusu Hristu i ja
ih tako ni ne tretiram. Jasno je, pak, da postoji dovoljan broj primera
za proro~anstva ~iji je jasan cilj predvi|anje budu}nosti i iz kojih
mo`emo da utvrdimo da Biblija ima bo`anski autoritet. Matematika
pokazuje da apsolutno nema {anse da su ta proro~anstva mogla da
se ispune pukim slu~ajem”.
119

POTVRDA PREKO ^UDA
Pre{av{i na drugi razlog za bo`anski autoritet Biblije, Gajsler je
rekao da postoji jedan siguran na~in za odre|ivanje da li je neki pro-
rok zaista Bo`ji izaslanik ili pak {arlatan koji nastoji da prevari masu
ljudi: da li on mo`e da u~ini neko pravo pravcato ~udo? Sve tri
monoteisti~ke religije — hri{}anstvo, judaizam i islam — priznaju da
~uda va`e kao na~in potvrde da je poruka do{la od Boga. ^ak i
~uveni skeptik Bertran Rasel je priznao da bi ~uda mogla da potvrde
autenti~nost tvrdnje da je ono {to se iznosi ta~no.29
“U Bibliji — za koju smo, seti}ete se, potvrdili da je istorijski pouz-
dana — imamo proroke ~iji je autoritet dovo|en u pitanje, ali koji bi
potom u~inili ~udo kako bi dokazali ko ih {alje”, kazao je Gajsler.
“Primera radi, Mojsije je u 2. Knjizi Mojsijevoj 4,1 kazao: 'Oni mi
ne}e verovati niti }e poslu{ati glasa moga, nego }e mi re}i: 'Nije ti
se Bog pojavio'. [ta mu je Bog odgovorio na to? Rekao je Mojsiju da
baci svoj {tap na zemlju i on se u tom trenutku pretvorio u zmiju.
Onda je kazao Mojsiju da uhvati zmiju za rep i ona se pretvorila nazad
u {tap. Tada je Bog rekao u 5. stihu: 'To }e{ u~initi, da veruju da ti
se pojavio Gospod, Bog otaca njihovih, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog
Jakovljev'.
Ista stvar se dogodila i proroku Iliji na gori Karmilskoj — njegov
autoritet je doveden u pitanje i Bog je poslao oganj sa nebesa kao
potvrdu da je Ilija pravi prorok. A {to se Isusa ti~e, On je ~ak istupio
i rekao: 'Ako ne ~inim dela Oca svoga, ne verujte mi'.30 I On je i ~inio
dela svoga Oca, odnosno ~uda. ^ak je i Nikodim to priznao kada je
Isusu rekao: 'Ravi, znamo da si ti u~itelj od Boga do{ao, jer niko ne
mo`e ~initi ~udesa ova koja ti ~ini{, ako nije Bog s njim'.31
Muhamed je i sam verovao da je Isus prorok koji je ~inio ~uda,
uklju~uju}i i vaskrsavanje mrtvih. Muslimani tako|e veruju da su
Mojsije i Ilija ~inili ~uda. To je vrlo zanimljivo, zato {to je u Kuranu
Muhamed, kada su od njega nevernici tra`ili da u~ini ~udo, odbio da
to u~ini. Samo im je kazao da treba da pro~itaju jedno poglavlje
Kurana”.32
“Stvarno?” ubacio sam se.
“Apsolutno. Pa ipak je i sam Muhamed rekao: 'Bog svakako ima
mo} da po{alje znak'.33 On je ~ak rekao i ovo: 'Oni }e re}i: 'Za{to
mu njegov Gospod ne po{alje znak odozgo?'34
A kada se Jovan Krstitelj zapitao da li je Isus Mesija, Isus je sa
sigurno{}u mogao da Jovanovim u~enicima dâ odgovor: 'Idite i ka`ite
Jovanu {to videste i ~uste: Slepi progledaju, hromi hode, gubavci
~iste se, gluvi ~uju, mrtvi vaskrsavaju, siromasima javlja se jevan-
|elje'.”35
120
Gajsler se zaustavio na trenutak dok sam ja razmi{ljao o onome
{to je pri~ao. Potom je rezimirao svoje argumente: “Kada sve to
saberete — istorijsku pouzdanost Biblije ~iju autenti~nost potvr|uje
arheologija, ~udesno ispunjavanje proro~anstava koja jasno govore o
budu}nosti, kao i sva zabele`ena ~uda koja su se dogodila — dobi}ete
natprirodnim putem potvr|enu knjigu koja nije nalik nijednoj drugoj na
svetu”.
Hteo sam samo da razjasnimo jednu stvar. “Ali vi sada ne ka`ete:
'Verujem da je Biblija nadahnuta od Boga zato {to u njoj tako pi{e”.
“Tako je. To je cirkularan argument. Dakle ne, argument ovako
treba da glasi: Biblija tvrdi da je Re~ Bo`ja i Biblija dokazuje da je
Re~ Bo`ja”.
To bi izgledalo kao prili~no dobar argument — kada naizgled Biblija
ne bi u sebi imala toliko kontradikcija. Kako uop{te Biblija mo`e biti
verodostojna ako nije u stanju da bude dosledna u onome {to govo-
ri? Kako da je smatramo nadahnutom od Boga ako u njoj stoje tvrd-
nje koje se jednostavno ne mogu me|usobno pomiriti?
KAKO IZA]I NA KRAJ SA KONTRADIKCIJAMA?
Kada sam ga upitao za navodne kontradikcije u Bibliji, Gajsler se
naslonio u fotelju i nasme{io. Bio je to problem u ~ijem je prou~ava-
nju proveo ceo `ivot.
“Postao mi je hobi da sakupljam navodne protivre~nosti, neta~ne
stvari i suprotne izjave u Bibliji”, kazao je. “Imam spisak od oko
osamsto stavki. Pre nekoliko godina sam kao koautor izdao knjigu
'Kad kriti~ari postavljaju pitanja' u kojoj je skoro {est stotina strani-
ca posve}eno ispravljanju krivih drina.36 Sve {to vam mogu re}i je da
iz mog iskustva, kada kriti~ari iznesu ove prigovore, oni uvek prekr{e
jedan od sedamnaest principa tuma~enja Biblije”.
“Koji su to principi?” upitao sam.
“Na primer, pretpostavka da se ono {to do sada nije obja{njeno
ne mo`e ni objasniti. Siguran sam da bi neki `ustar kriti~ar mogao
da mi ka`e: 'A {ta je sa ovim?' i ~ak iako ve} ~etrdeset godina
prou~avam ove stvari, ne bih bio u stanju da mu dam odgovor. [ta
to pokazuje — da u Bibliji stoji gre{ka ili da Gajsler jednostavno to
nije znao? Ja bih Bibliju “oslobodio presude u nedostatku dokaza”,
jer od osamsto tvrdnji koje sam prou~io nisam na{ao nijednu jedinu
gre{ku u Bibliji, ali sam zato prona{ao mnogo gre{aka kod kriti~ara”.
Ko~operno sam podigao glavu. “Ipak, da li je stvarno racionalna
opcija pretpostaviti da je Biblija u pravu u nedostatku suprotnih
dokaza?”
“Da, jeste”, uporno je tvrdio on. “Kada nau~nik nai|e na neku
anomaliju u prirodi, da li on odustane od nauke? Kada je na{a
121
svemirska sonda otkrila isprepletene prstenove oko Jupitera, to je bilo
suprotno svim nau~nim obja{njenjima. Da li se se}ate da su svi NASA
nau~nici napustili svoj posao zato {to nisu mogli da objasne tu
pojavu?”
Nasmejao sam se. “Naravno da se ne se}am”, kazao sam.
“Upravo tako. Oni nisu digli ruke. Rekli su: 'Pa, mora da postoji
obja{njenje' i nastavili sa prou~avanjima. Ja Bibliji pristupam na isti
na~in. Ona se uvek iznova poka`e kao ta~na knjiga, ~ak i kada sam
ispo~etka mislio da nije tako. Za{to da i sada ne verujem isto to, u
nedostatku suprotnih dokaza? Mi Bibliji treba da pristupamo onako
kako se Amerikanac tretira na sudu: smatra se da je nevin dok se
ne doka`e da je kriv.
A kriti~ari rade obrnuto. Oni su poricali da su starozavetni Heteji
ikada postojali. A sada su arheolozi prona{li hetejsku biblioteku.
Kriti~ari govore: 'Pa dobro, recimo da je ta~no to {to pi{e u tom stihu
u Bibliji, ali ne mogu da prihvatim ostatak knjige'. Ali, ~ekajte malo —
ako Biblija uvek iznova doka`e svoju ta~nost u stotinama raznih deta-
lja, onda je teret dokazivanja na kriti~aru, a ne na Bibliji”.
Zamolio sam Gajslera da ukratko opi{e neke od drugih principa za
re{avanje prividnih protivre~nosti u Bibliji.
“Evo, na primer”, kazao je, “neuzimanje u obzir konteksta u ne-
kom odeljku Biblije. Ovo je naj~e{}a gre{ka koju prave kriti~ari. Ako
izvadite re~i iz konteksta, onda mo`ete ~ak da izvedete da Biblija
doka`e da ne postoji Bog. Na kraju krajeva, Psalam 14,1 to upravo
i ka`e: 'Nema Boga!' Me|utim, naravno da u kontekstu stoji — 'Re~e
bezumnik u srcu svome: Nema Boga!' Stoga kontekst ima presudnu
va`nost, a kriti~ari su naj~e{}e krivi {to izvla~e stihove iz konteksta
i izvode navodnu kontradikciju tamo gde je nema.
Jo{ jedna gre{ka je pretpostavka da odlomak koji ne iznosi sve
~injenice nije ta~an. Matej ka`e da je Petar Isusu kazao: 'Ti si
Hristos, Sin Boga `ivoga'. Marko ka`e: 'Ti si Hristos'. A Luka ka`e:
'Ti si Hristos Bo`ji'.37 I kriti~ari ka`u: 'Vidite li ovo? Eto gre{ke!' A ja
ka`em: 'A gde je gre{ka?' Nije Matej rekao 'Ti nisi Hristos', a Marko
recimo rekao 'Ti jesi Hristos'. Matej je samo dao vi{e podataka, a to
nije gre{ka. Ti podaci se me|usobno dopunjavaju.
Me|u ostalim gre{kama su i kada se ne obrati pa`nja da te`e
razumljive odeljke treba tuma~iti u svetlu jasnijih; zasnivanje u~enja
na nejasnom stihu; zaboravljanje da se Biblija ne slu`i tehni~kim,
nego svakodnevnim jezikom; ispu{tanje iz vida ~injenice da se Biblija
koristi razli~itim knji`evnim postupcima i zaboravljanje da je Biblija
ljudska knjiga sa ljudskim karakteristikama”.
“Ljudi gre{e”, rekao sam. “Ako je Biblija ljudska knjiga, zar nisu
onda gre{ke neizbe`ne?”
122
“Ako izuzmemo, recimo, Deset Bo`jih zapovesti, Biblija nije knjiga
koja je izdiktirana”, odgovorio mi je Gajsler. “Njeni pisci nisu bili
sekretari kod Boga. Ponekad su koristili ljudske izvore ili koristili
razli~it stil pisanja ili pak pisali iz razli~ite perspektive ili nagla{avali
razli~ite stvari kao bitne ili otkrivali ~ovekove principe razmi{ljanja i
ose}anja. U tome nema nikakvih problema. Biblija je pisana od strane
ljudi, ali bez gre{ke”.
“Ipak”, upao sam, “ljudi sve vreme iznose navodne kontradikcije”.
“Kao na primer koju?”, odgovorio je on. “Koje su naj~e{}e kon-
tradikcije koje ~ujete?”
Zamislio sam se na trenutak. “Matej ka`e da je na Isusovom
grobu bio jedan an|eo, a Jovan da ih je bilo dvojica; Jevan|elja ka`u
da se Juda obesio, a Dela apostolska da mu se prosula utroba”.
“U pravu ste, ta mesta se ~esto citiraju”, odgovorio je. “Ali ih
mo`ete lako uklopiti. [to se ti~e an|ela, da li ste ikada primetili da
kad god imate dvoje ne~ega, da onda imate i jedno? Dakle, to nije
kontradikcija. Matej nije rekao da je bio samo jedan an|eo. Jovan je
izneo vi{e detalja rekav{i da ih je bilo dvojica.
[to se ti~e Judinog samoubistva, ~ovek se mo`e obesiti ili o drvo
ili na ivici litice. U ono vreme je bilo protivno zakonu da se dotakne
le{. Zna~i, neko je kasnije do{ao, prona{ao njegovo telo, presekao
u`e i nateklo telo je palo na stene. [ta se doga|a? Utroba mu se
prosipa, kao {to ka`e Biblija. Ovi odeljci nisu kontradiktorni, ve} kom-
plementarni”.
Sve u svemu, morao sam da priznam da je Gajsler na dobrom
putu. Se}am se kako sam kao ateista zasipao nespremne religiozne
ljude gomilom prividnih biblijskih kontradikcija i nelogi~nosti. Oni bi bili
frustrirani i bilo bi ih stid {to ne bi mogli da odgovore na to, a ja bih
oti{ao sav sre}an i pun sebe.
Ali to {to oni nisu mogli da odgovore nije zna~ilo da odgovori ne
postoje. Ba{ kao i sa problemati~nim odeljcima o Hananejcima i
Jelisiju, {to sam vi{e prekopavao po istorijskim dokazima i detaljno
ispitivao pitanja, to su prigovori u njima sve vi{e bledeli.
ZA[TO JE TAKO TE[KO VEROVATI?
Bilo je ve} skoro vreme za ru~ak i po~eo sam da ose}am glad.
“Ho}ete li da prezalogajimo ne{to?” pitao sam Gajslera.
“Svakako”, kazao je. “Ima tu u blizini jedna sendvi~ara”.
Preleteo sam pogledom bele{ke. ^inilo mi se da sam pokrio sve
o ~emu sam hteo da razgovaram — ali sam tada primetio citat koji
sam doneo sa sobom. On je odra`avao ose}anje frustracije kod
mnogih ljudi: za{to je Bog u~inio da bude tako te{ko verovati u
Njega? Nisam hteo da zavr{im intervju, a da to ne pitam Gajslera.
123
 “Samo jo{ ne{to pre nego {to krenemo”, rekao sam mu i pro~itao
slikovite re~i jednog frustriranog duhovnog tragaoca:
“Zna~i, ako ho}u da izbegnem pakao, trebalo bi da verujem da je
zmija razgovarala sa Evom, da je devica za~ela od Boga, da je velika
riba progutala proroka Jonu, da se rastavilo Crveno more, i mnoge
druge sumanute stvari. Pa, dobro, ako sam Bogu toliko potreban ...
za{to je Bog u~inio da vera u njega bude tako... nemogu}a? ... Meni
se ~ini da je jedan svemogu} Bog mogao da uradi mnogo bolji posao
da ubedi ljude u Svoje postojanje, bolje od svakog jevan|eliste...
Samo napi{i na nebu, ~itko i krupnim slovima: 'Evo ti dokaz, ~ove~e.
Veruj u Mene ili idi u pakao! Iskreno tvoj, Bog Svemogu}i'.”38
Pogledao sam u Gajslera i rekao mu: “[ta biste mu vi rekli na
ovo?”
Gajsler se malo zbunio: “Moj odgovor bi mu bio da je Bog tako
ne{to i u~inio”, odgovorio je. “Psalam 19,1 ka`e: 'Nebesa objavljuju
slavu Bo`ju, dela ruku Njegovih nebeski prostor glasi'.39 Ovo je, u
stvari, tako `ivopisno zapisano na nebo da sve vi{e nau~nika koji
prou~avaju zvezde postaju religiozni.
Veliki kosmolog Alan Sendid`, dobitnik nagrade za astronomiju
sli~ne Nobelovoj, zaklju~io je da Bog predstavlja 'obja{njenje za ~udo
postojanja'.40 Fred Hojl, koji je osmislio Teoriju ve~nog stanja kos-
mosa kako bi izbegao postojanje Boga, na kraju je po~eo i sam da
veruje u Inteligentnog Tvorca svemira.
Astrofizi~ar Hju Ros, koji je doktorirao iz astronomije na Univer-
zitetu u Torontu i bavio se istra`ivanjima na kvazarima i galaksijama,
rekao je da su nau~ni i istorijski dokazi 'duboko u~vrstili moje uvere-
nje u verodostojnost Biblije'.41 Robert D`estrou, otvoreni agnostik i
upravnik opservatorije Maunt Vilson, kao i osniva~ svemirskog insti-
tuta Godard zaklju~io je da astronomija ukazuje na Boga. A svi|a mi
se i ono {to je kazao matemati~ki fizi~ar Robert Grifits: 'Ako nam
treba ateista za debatu, moram da odem na katedru za filozofiju. Na
katedri za fiziku nema mnogo vajde'.42 Li, dokazi su vam veoma
jasni”.
Ali nisu i za skeptika kao {to je Bertran Rasel, primetio sam. “On
je rekao da ako jednog dana bude stao pred Boga i ako ga Bog bude
pitao za{to nikada nije verovao u Njega, da }e re}i da nije imao
dovoljno dokaza na raspolaganju”, podsetio sam Gajslera.
Gajsler je, po{to mu je jedan od hobija da skuplja citate ateista i
agnostika, ukazao na jo{ ne{to {to je rekao Rasel: “Pitali su ga u
jednom intervjuu u ~asopisu Look: 'Pod kojim uslovima biste verovali
u Boga', a on je na to odgovorio otprilike ovako: 'Pa, ako bih ~uo
glas sa nebesa i ako bi on predvideo niz stvari, pa se one i obis-
124
tinile, onda pretpostavljam da bih morao da poverujem da postoji
nekakvo natprirodno bi}e'.”43
U svetlu na{e diskusije o ~udesnom ispunjenju proro~anstava za
budu}nost u Bibliji, ironija u Raselovoj izjavi je bila o~igledna.
“Ja bih rekao: 'Gospodine Rasel, sa neba je zaista i do{ao glas;
On je predvideo mnogo toga; i mi smo videli da se sve to neosporno
obistinilo',” rekao je Gajsler.
“Zna~i, vi onda ne mislite da Bog ote`ava ljudima veru u Njega?”
“Ba{ naprotiv, dokazi su tu ako su ljudi voljni da ih vide. Ne okre}u
se ljudi od Boga zbog nedostatka dokaza — oni to ~ine zbog svog
ponosa ili samovolje. Bog nikoga ne}e terati u svoje stado. Ljubav
nikada ne mo`e biti na silu. Mo`e samo da radi na tome da ubedi
nekoga. A ovde imamo obilje ubedljivih dokaza”.
Ose}ao sam du`nost da otkrijem identitet ~oveka koji se pitao
za{to je Bog u~inio da je toliko te{ko verovati u Njega. Rekao sam
Gajsleru da je njegovo ime Edvard Bojd, i da je on taj komentar
poslao svom sinu, religiozom filozofu Gregoriju Bojdu, u okviru
prepiske u kojoj su raspravljali o dokazima za religiju. 1992. godine,
nakon {to je i li~no razmotrio dokaze, dotada{nji skeptik Edvard Bojd
je odlu~io da postane Isusov sledbenik.44
Gajsler se nasme{io na tu pri~u, a potom je krajnje prisno, ~ak
poetski, zavr{io na{ susret sa nekoliko re~i o njegovoj li~noj veri.
“[to se mene ti~e, ja ka`em isto {to je rekao i apostol Petar:
'Gospode, kome }emo i}i? Ti ima{ re~i ve~noga `ivota'.45 On je jedi-
ni koji nije samo tvrdio da je Bog, nego je to i dokazao. Kada to
uporedim sa svim drugim osniva~ima svih drugih religija, to me
podse}a na pesnika koji je rekao da 'no} ima hiljadu o~iju, ali dan
samo jedne i da svetlost celog sveta umire sa zalaskom sunca'.”
Gajslerov glas je postao bla`i, ali je i dalje bio sna`an. “Kada do|e
pono} ~ovekovog neznanja, na nebu ima puno zvezda koje svetle.
Kada do|e podne, ostane samo jedna zvezda. A ta zvezda je Isus
Hrist, svetlost sveta. I na osnovu dokaza Njegovog identiteta niko
drugi mu ne mo`e biti ravan.
Zato ja sav svoj ulog stavljam na Njega — a ne na ~oveka koji se
smatrao mudrim, Konfu~ija; ili na ~oveka koji se smatrao prosvet-
ljenim, Budu, ve} na Onoga koji je tvrdio da je Bog u ljudskom telu.
Na onoga koji je izjavio: 'Ja sam od pre nego {to je Avram postao'46
— i to i dokazao”.
125

Peti prigovor
UVREDLJIVO JE TVRDITI DA
PUT DO BOGA VODI SAMO
PREKO ISUSA HRISTA
Ja sam apsolutno protiv svake religije koja ka`e da je jedna
vera iznad druge. Ne vidim u ~emu bi se to i{ta razlikovalo od
duhovnog rasizma. To je jedan na~in da ka`emo da smo bli`i
Bogu od vas, a to nas dovodi do mr`nje.
[muli Boteah, teolog1
Mojsije je mogao da bude posrednik za zakon; Buda je davao
savete ljudima; Konfu~ije je izgovarao mudre izreke; ali nijedan
od ovih ljudi nije bio kvalifikovan da pru`i o~i{}enje za greh
celog sveta... Jedino je Hrist dostojan neprestanog posve}enja
i po{tovanja.
Robert ^arls Spraul, teolog2
Volter [aplinski imao je ~vrsto mi{ljenje o religiji i nije se stideo
da ga iska`e. 1940. godine izazvao je pometnju u Ro~esteru u Nju
Hemp{iru, glasno izjaviv{i da je organizovana religija “zamka” i osu-
div{i po imenu nekoliko hri{}anskih denominacija. Ishod svega: uhap-
sili su ga i osudili, jer se u dr`avnom zakonu navodi da je kriminalni
~in govoriti “bilo kakve uvredljive, podrugljive ili neprikladne re~i bilo
kome ko se legitimno nalazi na bilo kojoj ulici ili drugom javnom
mestu”.
Smatraju}i da su mu uskra}ena prava slobodnog izra`avanja,
[aplinski se `alio na presude sve dok nije do{ao do Vrhovnog suda
SAD. Me|utim, 1942. godine su sudije jednoglasno potvrdile presudu
protiv njega, rekav{i da “ratoborni re~nik” koji je on glasno upra`nja-
vao stoji izvan domena za{tite Prvog amandmana ameri~kog Ustava.3
Posle trideset godina, sud je razjasnio svoju definiciju “ratobornih
re~i” nazvav{i ih “epitetima koji vre|aju li~nost” koji “sami po sebi
vrlo verovatno mogu izazvati nasilni~ko pona{anje”.4
126
“Nasilni~ke re~i” kod ljudi izazivaju instinktivne reakcije, krv im
proklju~a, a ruke se stisnu u pesnice. Ovaj uvredljiv jezik dopire
duboko u ~oveka, vr{i atak na njegova najdra`a verovanja i izaziva
ljude da uzvrate udarac u znak osvete. Nekim ljudima se takvim ~ine
re~i Isusa Hrista: “Ja sam put i istina i `ivot. Niko ne}e do}i k Ocu
do kroza me”.5
Mnogi ljudi misle da je arogantno, uskogrudo i netrpeljivo kad
hri{}ani insistiraju na tome da jedini put ka Bogu mora i}i preko Isusa
iz Nazareta. U vreme religijskog pluralizma i tolerancije, ove isklju~ive
tvrdnje su politi~ki nekorektne, i predstavljaju verbalni {amar u lice
drugim sistemima verovanja. Pluralista Rouzmeri Redford Ruder je
takve tvrdnje ozna~ila kao “apsurni verski {ovinizam”,6 dok ih je jedan
teolog nazvao “duhovnom diktaturom” koja podstrekava ose}aj samo-
dovoljnosti i superiornosti koji mo`e odvesti u mr`nju i nasilje prema
ljudima ~ija su verovanja druga~ija.7
Danas je mnogo prihvatljiviji pristup poput onog koga je iskazao
indijski filozof Svami Vivekenanda: “Mi 'Indusi' prihvatamo da su sve
religije ispravne”, kazao je na Svetskom parlamentu religija 1893.
godine. Greh je u stvari, kako je rekao, kada nekog drugog nazivamo
gre{nikom.8
Takav vid otvorenog razmi{ljanja i slobodoumlja se dobro uklapa u
na{u dana{nju relativisti~ku kulturu, gde se smatra da nijedna
“~injenica” nema sveop{tu va`nost u svako vreme, na svakom mestu,
za svakog ~oveka i za svaku kulturu. I zaista, danas ~itave dve tre}ine
Amerikanaca pori~u da uop{te postoji tako ne{to kao {to je istina.9
Dok sam bio ateista, dizala bi mi se kosa na glavi na tvrdnje
hri{}ana da oni dr`e monopol na jedini ispravan pristup religiji. “[ta
oni misle, ko su?” gun|ao bih. “Ko su oni da sude svakom drugom?
Gde je tu Isusova ljubav?”
^arls Templton je nazvao “nepodno{ljivom drsko{}u”10 to {to
Biblija tvrdi da sem Isusa Hrista “nema drugoga imena pod nebom...
kojim bismo se mogli spasti”.11 Templton je dodao:
“Hri{}ani su velika manjina u svetu. Otprilike ~etvoro na svakih pet
ljudi na kugli zemaljskoj veruje u druge bogove, a ne u hri{}anskog
Boga. Vi{e od pet milijardi ljudi koji `ive na planeti po{tuju i slave
vi{e od trista bogova. Ako bismo uklju~ili i animisti~ke ili plemenske
religije, taj broj bi se podigao do preko tri hiljade. Zar onda treba da
verujemo da su jedino hri{}ani u pravu?” 12
Uprkos Templtonovom tragi~nom potcenjivanju broja bogova koji se
po{tuju u svetu, zaklju~ak i dalje stoji. Isusove isklju~ive izjave stoje
me|u najve}im preprekama za dana{nje duhovne istra`iva~e. Uz
ovako delikatnu temu, znao sam da je potrebno da razgovaram sa
stru~njakom koji ima o{tar i analiti~ki um, zdravu filozofsku potporu i
127
puno iskustva u velikoj oblasti razli~itih svetskih religija. Ti kriterijumi
su me doveli u predgra|e Atlante u D`ord`iji, u kancelariju Ravija
Zakarijasa, koji se rodio i odrastao u Indiji.
PETI INTERVJU: RAVI ZAKARIJAS, DOKTOR TEOLOGIJE I PRAVA
“Ima jedna stara indijska izreka koja ka`e da postoje dva puta koji-
ma mo`ete do}i u svoj nos”, kazao mi je Ravi Zakarijas dok je ski-
dao svoj crni kaput i seo za okrugli drveni sto u njegovoj kancelariji.
“Imate ovaj put”, rekao je i pokazao je pravo ka svom nosu. Onda
je pru`io ruku iza glave i dotakao nos sa zaobilazne strane. “A imate
i ovaj put”, kazao je uz osmeh.
Drugim re~ima, Indusi ponekad vi{e vole da krenu du`im i zaobi-
laznim putem ka odgovoru nego da prebrzo krenu ka zaklju~ku. I to
je ponekad ta~no i za Zakarijasa, koji je stekao reputaciju jednog od
najo{troumnijeg branioca hri{}anstva koji ima sposobnost da se
veoma precizno izrazi.
Blagog duha, ali britkog uma, Zakarijasa je Bili Grejem nazvao
“~ovekom velike duhovne percepcije i intelektualnog integriteta”.13 Do
sada je govorio o hri{}anstvu, filozofiji, svetskim religijama i kultovi-
ma u pedeset zemalja i na brojnim univerzitetima. Me|u njegovim
knjigama su i nagra|eno delo “Mo`e li ~ovek da `ivi bez Boga?” (Can
Man Live Without God?), koja se delimi~no zasniva na nizu odli~nih
predavanja koja je odr`ao na Harvardu; “Skrhan izraz lica: pravo lice
ateizma” (A Shattered Visage: The Real Face of Atheism); “Izbavi nas
od zla” (Deliver Us From Evil); “Vapaji srca” (Cries of the Heart); i
“Isus me|u drugim bogovima” (Jesus Among Other Gods). Svoju prvu
knjigu za decu, “Trgovac i lopov” (The Merchant and the Thief), izdao
je 1999. godine.
Zakarijas je studirao na bogosloviji “Trinity Evangelical Divinity
School”, gde je magistrirao teologiju, a kao stru~njak i profesor povre-
meno dr`i predavanja na Kembrid`u. Imao je ~ast da doktorira teologi-
ju na koled`ima Hauton i Tindejl, kao i da doktorira pravo na koled`u
Ezburi. Svojevremeno je bio glavni profesor evangelizma i savremene
misli na jednom teolo{kom fakultetu.
Danas Ravi Zakarijas dr`i svoju internacionalnu teolo{ku slu`bu,
sa sedi{tima u SAD, Kanadi, Indiji i Engleskoj. Sa svojom `enom
Margaret ima troje dece.
Zakarijas je impozantna li~nost sa de~a~kim osmehom. Njegova
umereno zatamnjena ko`a stoji u kontrastu sa kosom koja je toliko
bela da izgleda kao da svetli. Govori mekim i hrapavim glasom sa
karakteristi~nim indijskim akcentom i padom na kraju re~enice.
Nepogre{ivo ljubazan i gostoljubiv, velikodu{no je posvetio sve vreme
intervjuu, iako je iza kulisa njegovo osoblje grozni~avo obavljalo
128
pripreme za jo{ jedan me|unarodni put na koji je trebalo ubrzo da
krene.
Ja sam do{ao da mu postavljam pitanja o Isusovoj tvrdnji da je
On jedini put ka Bogu, koju je izneo svom u~eniku Tomi. Prema tradi-
ciji, Toma koji je nekada bio sumnji~av, budu}i ohrabren u susretu sa
vaskrslim Hristom, kasnije se otisnuo na put u daleku Indiju da bi
preneo hri{}ansku poruku, da bi kona~no postradao blizu Madrasa.
Zakarijas se rodio na svega desetak kilometara od spomenika
podignutom u znak njegovog stradanja.
U izvesnom smislu Zakarijasovo duhovno putovanje podse}a na
Tomino. Po{to je pro`iveo svoje prve godine `ivota kao hri{}anin samo
po imenu, Zaharijas je do{ao do nestabilnog tipa vere u svojih 17
godina kada je ~uo jednog ameri~kog teologa kako govori na jednom
skupu. Nakon tog doga|aja postao je posve}en Isusov sledbenik i
misionar iz Indije koji je obi{ao svet.
Znao sam da }e mu iskustvo u tom multikulturnom i multireligij-
skom okru`enju, po{to je odrastao me|u Muslimanima, Indusima i
Sikima, obogatiti perspektivu za ovo problemati~no pitanje Hristove
isklju~ivosti. Dok je pijuckao vru} ~aj, ja sam izvadio svoje bele{ke iz
ta{ne i odmah pre{ao na stvar.
AROGANCIJA HRI[]ANSTVA
“Oprosti}ete mi {to sam direktan”, kazao sam kao uvod u svoje
pitanje, “ali nije li veoma arogantno to {to hri{}ani tvrde da je Isus
jedan jedini put ka Bogu? Za{to hri{}ani smatraju da imaju oprav-
danja da tvrde da su oni u pravu, a da svako drugi u svetu sem njih
gre{i?”
Iako je Zakarijas svojim akcentom i konzervativnim poslovnim ode-
vanjem — u{tirkanom belom ko{uljom i jednobojnom kravatom —
ostavljao utisak formalnosti, on je sve vreme bio pun entuzijazma,
srda~an i skoncentrisan na odgovore koje daje.
“Li, to pitanje mogu da ~ujem veoma ~esto, a naro~ito na istoku”,
kazao je `ivahnim glasom i sa iskrenim i zabrinutim pogledom. “Prva
stvar koju uradim je da poku{am da ispravim neta~ne informacije koje
se u tom pitanju nalaze”.
“Neta~ne informacije?” upitao sam. “Kao na primer?”
“Prvo”, kazao je, “va`no je shvatiti da hri{}anstvo nije jedina
isklju~iva religija. I muslimani su, na primer, radikalno isklju~ivi — ne
samo u teolo{kom, nego i u jezi~kom smislu. Muslimani veruju da je
jedino, dovoljno i savr{eno ~udo Islama upravo Kuran. Me|utim, oni
ka`u da se on mo`e razumeti samo na arapskom jeziku, i da ga bilo
koji prevod obesve}uje. Ali ono {to je potrebno nije samo osnovno
znanje arapskog, ve} vrlo detaljno poznavanje ovog jezika.
129
 [to se ti~e budizma, on je nastao kada je Gautama Buda odba-
cio dve osnovne tvrdnje hinduizma: vrhovni autoritet Veda, odnosno
njihove spise, kao i sistem kasti. Sam hinduizam je apsolutno
beskompromisan po pitanju dve-tri stvari: po pitanju zakona o karmi,
koji je zakon eti~kog uzroka i posledice, tako da svako ro|enje pred-
stavlja ponovno ro|enje koje predstavlja nadoknadu za prethodni
`ivot; po pitanju autoriteta Veda, kao i po pitanju reinkarnacije”.
Prekinuo sam ga. “Ali, ja sam ~uo kako Indusi veoma plemenito
govore da je hinduizam veoma tolerantna vera”, kazao sam, misle}i
na izjave poput one koju je dao Svami Vivekenanda na po~etku ove
glave.
On se nasme{io. “Kad god ~ujete tu izjavu, nemojte je olako
shvatati”, kazao je. “Ono {to ona zaista zna~i je da vam hinduizam
dozvoljava da po{tujete svoju religiju sve dok ona prihvata i njihovo
stanovi{te o istini, {to je sinkretizam”, rekao je. Sinkretizam je
poku{aj stapanja razli~itih ili ~ak suprotstavljenih verovanja.
“Kada je re~ o sikizmu”, nastavio je on, “on je do{ao kao izazov
i za hinduizam i za budizam. Potom su tu i ateisti — oni odbacuju
stanovi{te ljudi koji veruju u Boga. Pa ~ak i bahaizam koji tvrdi za
sebe da na kosmi~kom planu obuhvata sve religije, naposletku
isklju~uje one koji su isklju~ivi! Stoga izjava da su hri{}ani arogantni
zato {to imaju isklju~ive tvrdnje, ignori{e ~injenicu da svaka druga
ve}a religija ~ini to isto. Zna~i, kad ljudi govore o aroganciji, njihov
napad ne mo`e biti logi~an”.
Krenuo sam da formuli{em svoje slede}e pitanje, ali je Zakarijas
ve} znao na {ta ciljam i usko~io je, dopuniv{i moju re~enicu.
“Verujete li da je svaka istina ...” zapo~eo sam.
“...po definiciji isklju~iva”, kazao je. “Da, da, verujem. Ako istina
ne{to ne isklju~uje, onda se ni ne tvrdi nikakva istina; onda je to
samo mi{ljenje koje se iznosi. Svaki put kada ka`ete da tvrdite istinu,
vi podrazumevate da je ne{to {to je suprotstavljeno tome - neta~no.
Istina isklju~uje svoju suprotnost”.
“Neki ljudi to pori~u”, primetio sam.
“Da, ali razmislite malo o ovome: negirati isklju~ivu prirodu istine
ipak zna~i tvrditi neku istinu, a zar onda nije i ta osoba arogantna?
To je taj efekat bumeranga, a onaj koji osu|uje druge ~esto ne zas-
tane da o tome razmisli. Jasne implikacije Isusove izjave da je On
put, istina i `ivot su da je, prvo, istina apsolutna, i drugo — da se
istina mo`e saznati. Njegove isklju~ive tvrdnje kategori~ki zna~e da je
bilo {ta {to protivre~i onome {to On govori po definiciji neta~no”.
“Jedno je kada hri{}anin veruje u to”, kazao sam. “Potpuno je
ne{to drugo prenositi to drugima, a da to ne zvu~i arogantno i nad-
meno. Me|utim, hri{}ani veoma ~esto tako nastupaju”.
130
Zakarijas je uzdahnuo. Bila je to optu`ba koju je mogao da ~uje
vrlo ~esto. “Da, ako istina nema potporu u ljubavi, tada }e ~ovek koji
tu istinu iznosi postati mrzak, a i sama istina posta}e odbojna”,
kazao je. “Po{to sam odrastao u Indiji i to uz prijatelje hinduiste,
muslimane, budiste i sike, mogu da razumem neke njihove kritike
hri{}ana. Hri{}anstvo mora da objasni svoju metodologiju rada iz
pro{losti. Nasilje, antagonizam i neprijateljstvo su u suprotnosti sa
Hristovom ljubavlju. Hristova ljubav se ne mo`e preneti na na~in
mr`nje.
Mi u Indiji imamo jednu poslovicu koja ka`e da kad jednom ~oveku
odse~ete nos, vi{e ne vredi da mu dajete da pomiri{e ru`u”, nastavio
je. “A ako hri{}ani svojom arogancijom nekoga odbiju, onda taj ~ovek
vi{e ne}e biti naklonjen za hri{}ansku poruku. Mahatma Gandi je
rekao: 'Dopada mi se njihov Hrist, ali mi se ne dopadaju njihovi
hri{}ani'. Fridrih Ni~e je rekao: 'Po~e}u da verujem u Iskupitelja kada
hri{}ani po~nu da izgledaju malo iskupljenije'. Ne treba zanemariti ovo
{to su oni rekli.
“Me|utim”, dodao je, “itekako je mogu}e da se s ljubavlju tvrdi
isklju~ivost istine, ba{ kao {to i nau~nik mo`e da veoma pa`ljivo ka`e
'Ovo je drugi zakon termodinamike', a da ne doda 'A sada, ho}emo
li da glasamo koliko }e nas da sara|uje oko ovoga ili ne}emo?'”
“Zna~i, kritike hri{}ana su ~esto opravdane?”
“Da, jer ponekad dospevamo u sukob sa stvarima koje su osetljive
u odre|enoj kulturi. Me|utim, u isto vreme i dana{nje isto~nja~ke
religije u vezi sa ovim imaju mnogo toga da preispitaju kod sebe. Ako
ostavimo po strani klanovske i politi~ke sukobe, ne znam ni za jednu
hristijanizovanu dr`avu gde vam se `ivot mo`e na}i u opasnosti zato
{to pripadate drugoj veri. Me|utim, danas u svetu postoje mnoge
zemlje — kao na primer Pakistan, Saudijska Arabija i Iran — gde ako
postanete Hristov sledbenik dovodite u rizik svoj `ivot i `ivot va{e
porodice”.
Proteklih nekoliko godina sam pro~itao dovoljno novinskih izve{taja
i znao sam da je to bilo ta~no, uklju~uju}i i Zakarijasovu zemlju odak-
le poti~e, gde su u proteklih nekoliko godina militantni Indusi ubili
nekoliko hri{}ana. Ali ponekad ono {to vre|a druge ljude nije na~in
na koji hri{}ani poku{avaju da pro{ire svoju veru. Ponekad ljudi jed-
nostavno reaguju na samu poruku.
“^ak i ~ovek koji je svoj `ivot najsavr{enije pro`iveo zavr{io je na
krstu”, primetio je Zakarijas. “Otpor prema istini mo`e biti toliko jak
da ipak mo`e da izazove mr`nju i nasilje ~ak i kad ~ovek ne u~ini
apsolutno ni{ta lo{e”.
POREKLO, SMISAO, MORAL I SUDBINA
131
 Svako mo`e da tvrdi da je jedini put ka Bogu. U stvari, dosta eks-
centrika je to tvrdilo tokom ~itave istorije. Pravo pitanje glasi za{to bi
bilo ko verovao da je Isus govorio istinu.
“Na osnovu ~ega verujete da je Isusova tvrdnja u ovom pogledu
ta~na?” pitao sam Zakarijasa.
“A, da, to je su{tina celog pitanja”, odgovorio je, klimaju}i glavom.
“S jedne strane, mogli biste re}i da je vaskrsenje pokazalo da je Isus
Sin Bo`ji. Ako je to ta~no, onda svi ostali sistemi religije ne mogu
biti ispravni, jer svaki od njih tvrdi ne{to suprotstavljeno Njegovoj
bo`anskoj prirodi. I naravno, istorijski podaci oko Isusovog vaskrsenja
su izuzetno ubedljivi.
Sa druge strane, ovom problemu mo`ete pristupiti razmatranjem
~etiri fundamentalna pitanja koja nastoji da re{i svaka religija: porek-
lo, smisao, moral i sudbinu. Ja verujem da jedino odgovori Isusa
Hrista odgovaraju stvarnosti. Me|u Njegovim odgovorima postoji takva
koherentnost kakve nema ni u jednoj drugoj religiji”.
Bila je ovo smela tvrdnja. “Mo`ete li to da potkrepite primerima
kako to druge religije ne uspevaju da pro|u te testove?”
“Pogledajte budizam”, odgovorio je on. “Budin odgovor na pitanje
morala ne uklapa se sa odgovorom na pitanje porekla. Vidite,
budizam je tehni~ki gledano neteisti~ka religija, ako ne i ateisti~ka.
Ali ako nije bilo Tvorca, kako onda mo`emo do}i do moralnog zakona?
Ili pogledajte hinduisti~ku verziju reinkarnacije. Ako je svako ro|enje
zapravo ponovno ro|enje, i ako svaki `ivot predstavlja ispa{tanje za
prethodne `ivote, za {ta ste onda ispa{tali kada ste se prvi put rodili?
Vidite, dakle, neusagla{enost je dominantna”.
Brzo je dodao da ne poku{ava da omalova`ava doti~ne religije. “I
veliki stru~njaci za religiju }e vam re}i da neusagla{enosti postoje”,
kazao je. “^ak je i Gandi rekao da bi on, kad bi bilo po njegovom,
izbacio neke delove hinduisti~kih spisa, jer su toliko me|usobno pro-
tivre~ni. Nasuprot tome, Isus daje odgovore na ova ~etiri temeljna
`ivotna pitanja na takav na~in koji odgovara stvarnosti i poseduje
unutra{nju usagla{enost, {to je netipi~no za bilo koji drugi sistem
religije”.
Ta izjava je predstavljala pravi izazov. “Analizirajte svako to pita-
nje”, kazao sam, “i recite mi kako”.
“Razume se”, odgovorio je on. “Kada je re~ o poreklu, Biblija ka`e
da mi nismo identi~ni sa Bogom — nasuprot tvrdnjama u hinduizmu —
ve} da postojimo zasebno od Njega. Drugim re~ima, nismo mi sami
sebe stvorili, ve} smo Bo`ja tvorevina. Po{to smo stvoreni po Njego-
vom obli~ju, to obja{njava za{to imamo referentnu ta~ku za moral.
Nijedan sistem nije u stanju da objasni ovo sem monoteisti~kog. ^ak
132
ni naturalisti nemaju obja{njenje za ~ovekov eti~ki sistem. Me|utim,
ovaj eti~ki sistem predstavlja sastavni deo ~ovekove stvarnosti.
Tako|e, hri{}anstvo ka`e da smo mi odbacili bo`ansku volju.
Ku{a~ je u Edemskom vrtu rekao da ako pojedete taj plod, posta}ete
kao bogovi, znaju}i dobro i zlo. Implikacija je u tome da tada mo`ete
da defini{ete {ta je dobro, a {ta zlo. Upravo tada je nastao humani-
zam — ~ovek je postao mera svih stvari. Ova svojevoljna pobuna i
odbacivanje Boga odgovara stvarnosti. Kao {to je rekao Malkolm
Magerid` — ljudska izopa~enost odjednom postaje stvarnost koja se
mo`e empirijski dokazati, a u isto vreme je i najotpornija u filozof-
skom smislu.
Zatim imamo pitanje smisla. I tu je hri{}anska religija bez prem-
ca. Najjednostavniji na~in da ovo opi{emo je da nas Bog ne poziva u
smisao tra`e}i od nas da budemo dobri ljudi. On nas ne poziva u
smisao samo time {to nam ka`e da volimo jedni druge. Smisao se
javlja tek u samom toku prakse slu`enja Bogu. Smisao nam mo`e
pru`iti jedino ne{to {to je iznad pukog zadovoljstva, a to je ~injenica
da u Bogu uvek nalazimo ne{to novo kad mu slu`imo. Biblija nam
ka`e da volimo na{eg Gospoda i Boga svim svojim srcem, du{om i
umom, i tek po{to smo to uradili, mo`emo da po~nemo da volimo
svoje bli`nje kao sebe same. I ovo je povezano sa praksom.
Slede}a stvar je da hri{}anstvo ka`e da moral nije kulturolo{ki
utemeljena stvar, ve} da umesto toga proizlazi iz samog Bo`jeg karak-
tera. Ina~e biste se suo~ili da dilemom drevne filozofije: da li moral-
ni zakon stoji iznad ljudi ili pak zavisi od ljudi? Ako se nalazi iznad
vas, gde }ete mu onda prona}i koren? Jedini na~in da to objasnite
je da ga prona|ete u ve~nom, moralnom, svemogu}em i beskrajnom
Bogu koji je neodvojiv od svog karaktera. Na taj na~in hri{}anstvo
obja{njava moral na koherentan na~in.
I napokon, sudbina se zasniva na vaskrsenju Isusa Hrista, istorij-
skom doga|aju koji je dokazao njegovu bo`ansku prirodu i otvorio
nebeska vrata za svakog ko ho}e da ga sledi. Gde drugde imate bilo
{ta {to nali~i ovakvim tvrdnjama?
Bili Grejem je jednom ispri~ao svoj susret sa Konradom Adenaue-
rom, gradona~elnikom Kelna koga je Hitler stavio u zatvor zato {to se
protivio nacisti~kom re`imu i koji je kasnije postao veoma cenjen
kancelar Zapadne Nema~ke od 1949. do 1963. godine. Adenauer je
pogledao Grejema u o~i i pitao ga: 'Da li verujete u vaskrsenje Isusa
Hrista iz mrtvih?' A Grejem je kazao: 'Naravno da verujem'. Na to je
Adenauer odgovorio: 'Gospodine Grejem, osim Isusovog vaskrsenja,
ja ne znam ni za jednu drugu nadu za ovaj svet'.
133
 I bio je u pravu. Po{to je Vaskrsenje stvaran istorijski doga|aj, mi
se mo`emo pomiriti sa Bogom, mo`emo provesti ve~nost sa Njim i
mo`emo da verujemo da su Isusova u~enja do{la od Boga.
Jedan od mojih prijatelja je bio preobra}enik iz muslimanske vere
koji je kasnije postao zbog toga nastradao. Se}am se kako sam ga
posetio u bolnici nakon {to je izgubio obe noge, i tada je rekao: 'Sve
{to vi{e shvatam ono {to su drugi tvrdili i u~ili, sve mi lep{e Isus
Hrist izgleda'. To nikada nisam zaboravio i verujem da je apsolutno
ta~no.
Nijedan ~ovek nije govorio kao Isus. Niko nikada nije odgovarao
na pitanja onako kako je On to ~inio, ne samo po tome kako je
pri~ao, nego i kao pojava. Mi to mo`emo proveriti egzistencijalno.
Mo`emo ga proveriti i empirijski. Biblija nije samo neka knjiga o misti-
cizmu ili duhovnosti; to je knjiga koja daje i geografske i istorijske
podatke. Ako ste iskren skeptik, ona vas ne poziva samo u nekakvo
ose}anje; ona vas poziva ka stvarnoj Osobi. Eto za{to je apostol
Petar kazao: 'Jer vam ne pokazasmo sile i pojavljenja Gospoda
na{ega Isusa Hrista po ve{to izmi{ljenim pri~ama, nego kao oni koji
smo sami videli veli~anstvo Njegovo'.14
On prakti~no govori: 'To je istina. To je stvarnost. Tome se mo`e
verovati'. I da, ta istina isklju~uje ono {to joj je suprotstavljeno”.
O SLONOVIMA I VERI
^ak i ako je Zakarijas bio u pravu za hri{}anstvo, da li je ipak to
neophodno zna~ilo da su sve ostale religije pogre{ne? Mo`da ipak
sve one u svojoj osnovi na neki na~in u~e istu temeljnu istinu,
koriste}i razli~ite jezike, razli~ite slike i razli~itu tradiciju da bi prenele
u osnovi identi~na verovanja.
“Neki ljudi govore da kada sklonite sve detalje, onda sve svetske
religije u osnovi u~e to da je Bog otac svih ljudi i da su svi ljudi
bra}a”, kazao sam. “To bi zna~ilo da su svi sistemi religije u svetu
jednako ispravni”.
Zakarijas je odmahnuo glavom, a na licu mu se video u`as. “Jedi-
no neko ko ne poznaje svetske religije mo`e da tvrdi da one u osnovi
u~e isto”, kazao je.
“Na {ta misle kada ka`u da je Bog otac svih ljudi, kada budizam
~ak uop{te ni ne tvrdi da Bog postoji? [ta podrazumevamo pod tim
konceptom kada je [ankara, jedan od najuva`enijih hinduisti~kih filo-
zofa, rekao da je teizam obi~an put za decu do samog vrha, gde }ete
shvatiti da Bog nije ne{to zasebno od vas samih? [ta onda zna~i to
da je Bog otac svih? Re~ je o iluziji. Doktrina o tome da je Bog otac
svih nije transreligijska.
134
Drugo, ideja da su svi ljudi bra}a — da, mi jesmo bra}a i sestre
po{to smo svi ljudska bi}a, ali je jedini razlog za to ~injenica da nas
je Bog stvorio. Kada jednom uklonite taj temelj, onda od tog bratstva
ne ostaje ni{ta. Jednom re~ju, budizam, hinduizam i hri{}anstvo ne
govore iste stvari. Re~ je o zasebnim i uzajamno isklju~ivim religijskim
doktrinama. One ne mogu sve biti ta~ne u isto vreme”.
Ja ipak jo{ nisam zavr{io sa poku{ajem da ih uskladim. “Mo`da
svaka od tih razli~itih religija poseduje po deo istine”, kazao sam.
“Teolog D`on Hik je kazao da svetske religije predstavljaju razli~ite,
kulturolo{ki uslovljene odgovore na krajnju 'Stvarnost', odnosno Bo-
ga.15 Zar to ne li~i na staru pri~u o tri slepa ~oveka koji opipavaju
slona — svaka religija predstavlja iskren, ali neadekvatan poku{aj da
objasni misteriju Boga, i tako je svaka od njih ispravna na svoj
na~in?”
Zakarijas je zapo~eo sa malo filozofskih vratolomija. “Hik je ili
proizvod sopstvene kulture ili je transcendirao svoju kulturu time {to
je ovo izjavio. A ako je transcendirao svoju kulturu, za{to onda nije i
svako drugi transcendirao kulturu? Zvu~i prili~no akademski i
sofistikovano, ali u svojoj biti ima previ{e problema”.
“Na primer kakvih?” upitao sam.
“Na primer, da li i ateista poseduje deo istine ili je on ovde mar-
ginalizovan? Ako ateista poseduje deo istine, koji je onda to deo,
po{to je temeljno na~elo ateizma poricanje da Bog uop{te postoji?”
On je zastao i pustio da pitanje bude samom sebi odgovor. Potom
je dodao: “Re}i }u vam slede}e: aspekti istine postoje u gotovo svim
ve}im religijama. One sadr`e odre|ene velike misli i ideje. ^itanje
istaknutih isto~nja~kih filozofa je vrlo, vrlo stimulativna stvar. Ali nije
da smo mi slepi ljudi koji ispipavaju slona, pa jedan dodirne nogu i
pomisli da je to drvo, drugi dotakne surlu i pomisli da je to u`e, a
tre}i pipne uvo i pomisli da je lepeza”.
“Stvar je u tome”, kazao je podigav{i glas da bi to istakao, “da
je ova pri~a ve} otkrila ~injenicu da je to u stvari slon! Slepi ~ovek
vam mo`e re}i da je to drvo, ali ne}e biti u pravu. To nije ni drvo, ni
u`e, a ni lepeza. ^ovek koji vidi zna da je to slon. On zna istinu i
njemu je istinu otkrio njegov vid. A Isus Hrist je jasno kazao da se
mogu spoznati ve~ne Bo`je istine. Isus Hrist zauzima samo sredi{te
Jevan|elja — u Njemu se susti~e sva istina. Tako da iako mo`da na
drugim mestima postoje neki aspekti istine, ukupna suma istine se
nalazi u Hristu.
Hikovo obja{njenje zanemaruje mogu}nost da Bog mo`e da se
otkriva i da stoga mo`emo da spoznamo ko je On. Umesto toga, Hik
je stavio kulturu i intuiciju na najvi{u poziciju. Ali Biblija ka`e da je
Bog bez daljnjeg otkrio sebe: 'U po~etku be{e Re~, i Re~ be{e u
135
Boga, i Bog be{e Re~... I Re~ postade telo i useli se usred nas, puna
milosti i istine; i mi gledasmo slavu njezinu, slavu kao {to je slava
jedinoro|enoga Sina koji od Oca do|e'.”16
ISKUPLJENJE, PRAVEDNOST, SLU@ENJE BOGU
Komi~ar Kventin Krisp je jednom prilikom rekao: “Kada sam ljudi-
ma u Severnoj Irskoj rekao da sam ateista, ustala je neka `ena iz
publike i rekla: 'Da, ali u kog Boga ne verujete: katoli~kog ili protes-
tantskog?'”
Njegova {ala je zapravo tu`an komentar na dubinu verskog suko-
ba u toj zemlji. Tokom vekova svet je bio popri{te mnogo gneva i
nasilja zbog razlika u na~inu na koji ljudi vide Boga. Neki ljudi su,
zga|eni verskim prepucavanjima, digli ruke i rekli da bi svet bio
mnogo bolje mesto kada bi ljudi jednostavno prestali da se prepiru
oko doktrinalnih pitanja i umesto toga se skoncentrisali na `ivot u
me|usobnom miru.
“Postoje moralni muslimani, Jevreji, hri{}ani, mormoni i Indusi”,
kazao sam Zakarijasu. “Zar nije to - kako }e ~ovek `iveti i odnositi
se prema svom bli`njem - va`nije od onoga {ta veruje na teolo{kom
planu?”
“To kako neko `ivi i kako se odnosi prema bli`njem jeste veoma
bitno”, do{ao je odgovor. “Ali to nije va`nije od onoga u {ta veruje,
jer je na~in njegovog `ivota odraz onoga u {ta veruje. Bez obzira na
to da li je ikada zvani~no prihvatio neki aspekat doktrine, ono u {ta
on stvarno i odistinski veruje je ono {to }e se na kraju preto~iti u
njegov `ivot. Me|utim, ovo pitanje pretpostavlja da je etika najbitnija
stvar u `ivotu”.
“Ako u `ivotu nije bitno biti moralna osoba”, kazao sam, “{ta je
onda bitno?”
“Isus Hrist nije do{ao na ovaj svet da bi od lo{ih ljudi napravio
dobre”, kazao je on. “On je na ovaj svet do{ao da od mrtvih ljudi
u~ini `ive. Do{ao je da bi oni koji su mrtvi Bogu - postali `ivi Bogu.
Ako bi u ovom `ivotu moral bio najva`nija stvar, onda bi to kako `ivite
svoj `ivot bilo najbitnije, iako bi i dalje bilo povezano sa onim u {ta
verujete. Ali to predstavlja pogre{no shvatanje hri{}anskog koncepta,
koji ka`e da bez obzira na to koliko dobar `ivot vodimo, mi ne
mo`emo da dostignemo Bo`ji standard i karakter.
Re~ 'greh' zna~i proma{iti metu. I ako je to ispravna definicija,
onda Bo`ja milost postaje najva`nija istina. Izvan Njega, mi ~ak ne
mo`emo ni verovati u ono {to je ispravno, a da ne govorim o
ispravnom `ivljenju.
Dakle, jeste, va`no je `iveti kulturnim i moralnim `ivotom, ako
ni{ta drugo, barem zbog opstanka ljudi. Me|utim, filozofi po~ev od
136
Sokrata, Platona i Aristotela, pa sve do prosvetiteljskih mislilaca
poput Imanuela Kanta, nisu ~ak bili u stanju ni da defini{u {ta je
eti~nost. U krajnjem smislu su jedino mogli da nam pru`e ono {to je
moral u~inio za dru{tvo.
Kada sam jednom prou~io mogu}nosti po kojima ljudi mogu da
`ive dobrim `ivotom, do{ao sam do {est-sedam njih, kao {to su situa-
ciona etika D`ozefa Fle~era, egocentri~ni humanizam Ejn Rend,
Kantov koncept du`nosti, i tako dalje. Me|utim, te mogu}nosti su u
prili~no velikoj meri protivre~ile jedna drugoj, a razlog za to je {to jed-
nostavno nije postojao transcedentni, prinu|uju}i moralni razlog. Sve
se svelo na puki opstanak. Zato verujem da biti dobar ili lo{ pred-
stavlja pogre{an po~etak; `ivot i smrt, u duhovnom smislu, treba da
vam predstavljaju po~etnu ta~ku”.
“Ali, kao {to ste priznali, ipak je va`no kako ljudi `ive”, rekao sam.
“Ljudi ka`u da je Gandi `iveo mnogo ~estitijim `ivotom od ve}ine
hri{}ana. Za{to bi onda trebalo da ode u pakao samo zato {to nije
bio Isusov sledbenik?”
“To je te{ko pitanje. Kada mi postave to pitanje pred ve}om pub-
likom, to je trenutak u kome po`elim da napravimo pauzu!” rekao je
uz osmeh. “Ali, Biblija nam ipak daje neke smernice kako da odgovo-
rimo na ovo pitanje.
Prvo i najva`nije, bitno je znati da nijedan ~ovek ne odre|uje ko
}e oti}i na nebo ili u pakao; osoba odlu~uje da li }e odgovoriti na
Bo`ju milost ili je odbaciti, mada i tu odluku omogu}uje njegova
milost.
Drugo, Avram je za Sodom i Gomor pitao Boga da li }e dozvoliti
da tamo i pravednici poginu sa nepravednicima, i predivno je kako je
Avram sam odgovorio na svoje pitanje. On je kazao: 'Ne}e li sudija
cele zemlje pravo suditi?'17 To zna~i da mo`emo biti apsolutno sigur-
ni da {ta god Bog da uradi u slu~aju Gandija ili bilo kog drugog
~oveka, u~ini}e ono {to je ispravno.
Razmislite sada o ovome: Biblija ka`e da svako ko provodi ve~nost
sa Bogom mo`e da zahvali milosti i zalaganju Isusa Hrista, u koga je
poverovao i prihvatio ga kao spasitelja. Ako je ~ovek odbacio tu
milost, da li je on onda bio dobar ili lo{ ~ovek? To je zanimljivo pita-
nje, jer nam Biblija ka`e da niko nije stvarno dobar dok mu se prvo
ne iskupe gresi”.
“Objasnite mi to malo detaljnije”, kazao sam.
“Zna~enje izlaska Izraela iz Egipta je trostruko: Bog je izveo narod
iz Egipta, dao im je moralne zakone, i potom im je dao {ator od sas-
tanka. Drugim re~ima: otkupljenje, pravednost, slu`enje Bogu. Taj
redosled se nikada ne mo`e prekr{iti. Ako niste otkupljeni, ne mo`ete
postati pravedni. Ako niste otkupljeni i pravedni, ne mo`ete slu`iti
137
Bogu, jer 'ko }e izi}i na goru Gospodnju', ka`e Biblija, ako ne '~ovek
~ista srca i nevinih ruku'?18
Zato je otkupljenje najva`niji korak ka pravednosti. Ako ja poku{am
da sam sebe popravim i postanem bolji ~ovek, ja prakti~no govorim
da mi ne treba Bo`je iskupljenje. Ja sam svoj li~ni iskupitelj. Svaki
~ovek koji to govori, pa bio on dobar ili lo{ u na{im o~ima, kr{i
osnovni princip Bo`jeg otkrivenja, koji glasi da iskupljenje predstavlja
prvi korak”.
I [TA ]EMO, DAKLE, SA GANDIJEM?
Me|utim, ja sam i dalje mislio na Gandija. “On nije sledio Isusa”,
kazao sam, “tako da pretpostavljam da biste zaklju~ili da nije bio
iskupljen”.
“To je ne{to {to }e Bog odlu~iti”, odgovorio mi je Zakarijas. “Me-
|utim, u {ta je ta~no verovao Gandi? On je to sa`eo u jednu izjavu:
'Bog je istina i istina je Bog'. Moje pitanje njemu bi glasilo: 'A {ta to
zna~i?' Mi sada sedimo u prostoriji i to je ta~no tvr|enje. Kakve bi
to veze imalo sa tim da li je ova prostorija dobra ili nije? Nema
nikakve veze. Ona se samo poklapa sa tvr|enjem koje sam upravo
izrekao. Bog postoji — da li je to ta~no tvr|enje? Ako je to ta~no
tvr|enje, ko je taj Bog?”
Prekinuo sam ga. “Ipak, ovde imate ~oveka kao {to je Gandi, koji
je u o~ima ve}ine ljudi `iveo ~estitim `ivotom, dok je serijski ubica
kao {to je Dejvid Berkovic, 'Semov sin', ubio nekoliko nevinih ljudi, a
sada ka`e da je izgovorio molitvu da postane hri{}anin. Hri{}ani bi
rekli da }e Berkovic oti}i na nebo, a da Gandi ne}e. Gde je tu prav-
da?”
“Po{to smo mi moralna ljudska bi}a, `elimo da vidimo pravdu. Ali
kada svedemo pravdu na pitanje toga ko se kako vladao tokom
odre|enog vremenskog perioda, onda uop{te nismo razumeli ceo kon-
cept pravde kako treba. Mi o tome donosimo sud sa ta~ke gledi{ta
na{eg sistema. Ako bi Bog svakom od nas stvarno dao {ta smo
zaslu`ili, niko od nas ne bi dospeo na nebo.
Znate za onu pri~u o dva brata koji su `iveli skandalozno, i kada
je jedan od njih iznenada umro, drugi brat je oti{ao kod sve{tenika i
pitao ga da li ho}e da govori na sahrani njegovog brata. Kazao je:
'Imam samo jednu molbu: da o mom bratu govorite kao o svecu'. I
sve{tenik je rekao da }e uraditi najbolje {to mo`e da mu iza|e u sus-
ret.
Do{la je i sahrana i sve{tenik je ovako ishvalio pokojnika. 'Ho}u
da znate da je ovaj ~ovek bio varalica, la`ov, prevarant i lopov', kazao
je. 'Ali, u pore|enju sa njegovim bratom, bio je pravi svetac!'
138
Ova pri~a ima svoju sna`nu poruku. Mi o~ajni~ki poku{avamo da
se prika`emo kao dobri u pore|enju sa drugima. Dejvid Berkovic bi
mogao da ka`e: '^ekajte malo, pa nisam ja Hitler! Ja nisam ubio na
milione ljudi, ubio sam samo nekoliko njih'. Ili pak 'Nisam bio D`efri
Damer — nisam jeo svoje `rtve'. Mi imamo tu tendenciju da pravimo
takva pore|enja u kojima }emo uvek ispasti bolji od nekog drugog, i
tako mislimo da smo dobri ljudi. Ali u pore|enju sa Bo`jim savr{enim
moralnim standardom, svi pravimo gre{ke. Svima nam je potreban
opro{taj i milost od Boga.
Moram priznati da je ono {to je Dejvid Berkovic uradio bilo nasil-
no i lo{e. U to nema sumnje. Ali mi to moramo posmatrati u okviru
celokupnog Bo`jeg plana. Jer vidite, postoje i gore stvari od smrti ili
ubistva?”
“Koje, na primer?” upitao sam.
“Iako je to te{ko shvatiti”, kazao je, “najgore je re}i Bogu da vam
nije potreban. Za{to? Zato {to Bog mo`e povratiti u `ivot umrlog
~oveka; o`alo{}ena osoba mo`e da dobije mir od Boga; zlostavljana
osoba mo`e da dobije Bo`ju podr{ku i snagu i da vidi kako Bog dolazi
do pobede kroz mra~nu misteriju zla. Drugim re~ima, u ovim zver-
stvima i tragedijama postoji uto~i{te. Ali kakvo je uto~i{te za ~oveka
koji govori da mu Bog ne treba? Nema ga.
Zna~i, stvar nije u tome da li sam ja, recimo, jedan Dejvid
Berkovic, Mahatma Gandi, Adolf Hitler ili Majka Tereza. Stvar je u
ovome: 'Da li sam postao svestan toga da sam daleko od savr{enog
Bo`jeg standarda i da, samim tim, daleko od Bo`je milosti nemam
nikakvu {ansu da budem sa njim na nebu?'
Iskreno govore}i, da sam `iveo `ivotom za koji bih mislio da je
toliko dobar da mi Bog ni ne treba, onda bi, da ironija bude ve}a,
Berkovic prona{ao kona~nu istinu za koju sam ja bio zaslepljen sop-
stvenom arogancijom i samouvereno{}u. [ta je pakao, ako ne odsus-
tvo Boga? A meni `ivot bez prisutnog Boga ve} zna~i biti na putu za
pakao”.
“Ali”, bunio sam se, “da li je fer da se ubica kao {to je Berkovic
izvu~e bez kazne?”
“Ne bih ba{ rekao da nije bio ka`njen”, kazao je Zakarijas. “Da,
Bog mu jeste oprostio ako je ispovedio svoje grehe, pokajao se i
tra`io Bo`ju milost. Ali {to vi{e bude bio na istoj talasnoj du`ini sa
Hristom, to }e i njegova patnja zbog onog {to je uradio biti ve}a.
Da}u vam jedan primer. Zamislite da vozite kola i misli vam odlu-
taju na trenutak. Iznenada vam pred kola istr~i neko dete i vi ga
udarite. [to bli`e budete bili u kontaktu sa tom tragedijom, to }e biti
ve}i va{ teret ~itavog `ivota. Nikada vi{e ne}ete mo}i da pogledate
139
drugo dete u o~i, a da ne pomislite: '[ta sam to uradio? [ta sam to
uradio?'
Mo`da mislimo da se Berkovic izvukao u smislu da nije zavr{io na
ve{alima, ali postoji takva stvar kao {to su ve{ala u srcu. Va{e srce
mo`e vrlo lako da do`ivi pakao koji ste sami stvorili. Ja ne verujem
da bi prava preobra}ena osoba sedela u svojoj zatvorskoj }eliji i
razmi{ljala: 'Dobro je, upoznao sam Hrista i izvukao sam se'. Ne.
Ponekad i pakao duboko u samom srcu mo`e biti veoma dubok i
bolan.
Verujem da u odlo`enom spasenju ima pakla jer su suze koje teku
suze zbog onoga {to je izgubljeno pre nego {to ste spoznali Boga.
Da li vam on opra{ta pro{la dela? Pra{ta, ali ponekad vi ne mo`ete
da ih zaboravite”.
Rekav{i to, Zakarijas je napravio pauzu i naslonio se u fotelju.
Kada je nastavio, kazao je: “Svaki put kada se pogre{no poima milo-
st, uvek }e nastati pore|enja sa drugima, ljubomora i nezadovoljstvo
i optu`ba Boga za nepravdu. Da stvar bude zanimljivija, i Isus govori
o ovom problemu.
U jednoj od Njegovih pri~a, radnici koji su se ceo dan mu~ili, lju-
tili su se {to su oni koji su do{li u poslednjem trenutku tako|e primi-
li gospodarevu milost.19 Jedna od naj{okantnijih istina u Bibliji je kada
shvatimo da mi ne mo`emo ste}i put na nebo. Tako|e, u Bibliji
mo`emo pro~itati pri~u o `eni sa lo{om reputacijom koju je primio
Isus. Farisej je gledao sa visine (na koju je stigao svojim li~nim tru-
dom i zaslugama) i rugao se Bo`joj milosti.20 Dela imaju svoje mesto
— ali samo kao demonstracija primljenog opro{taja od Boga, a ne kao
zna~ka zasluge da ste vi sami stekli taj opro{taj”.
A [TA JE SA LJUDIMA KOJI NISU ^ULI PORUKU?
Serijski ubica Dejvid Berkovic je imao sre}e. On `ivi u zemlji u kojoj
ljudi slobodno govore o hri{}anstvu. Neko mu je rekao za Hristovu
ponudu za opro{tenje grehova, i on ka`e da je ispovedio svoje
prestupe i poverovao u Isusa. Ali {ta je sa ljudima koji `ive na mes-
tima gde se o Jevan|elju ne pri~a tako ~esto ili gde je njegovo
objavljivanje stavljeno van zakona?
“Zar nije nepravedno osuditi ih kada nisu uop{te ni ~uli za Isusa,
ve} su samo sledili versku tradiciju svojih roditelja?” upitao sam.
Zakarijas je pru`io ruku ka Bibliji. Kada ju je otvorio i potra`io Dela
apostolska, zapazio sam da je na mnogim mestima `utom bojom
ozna~io va`ne stihove.
“Biblija pre svega ka`e da niko ne}e biti u Bo`jem prisustvu osim
ako ta osoba li~no, kao i Hristovo delo, to ne omogu}e. To je cena
svega: Hristova smrt na krstu kao zamena za na{u `rtvu, koja pla}a
140
kaznu koju smo mi zaslu`ili da platimo. Istina, neki ljudi su ro|eni u
jednoj ili drugoj kulturi, ali je apostol Pavle rekao ne{to veoma zani-
mljivo o tome kada je govorio Atinjanima”.
Zakarijas je iz d`epa izvadio nao~are za ~itanje i stavio ih na ivicu
nosa. Zatim je pro~itao deo Biblije gde je apostol Pavle raspravljao
sa nekim gr~kim filozofima:
“On je u~inio da svi ljudi, koji su svi od jedne krvi izi{li, `ive po
svemu licu zemaljskome, odrediv{i trajanje vremena i granice njihovih
stanova; On je hteo da oni tra`e Gospoda, i da se trude da ga na|u,
mada nije daleko ni od jednoga od nas”.21
Zakarijas je skinuo nao~are i pogledao me. “Ovo je va`no”, kazao
je, “jer on govori o tome da u tvorevini postoji vrhovni plan, gde je
svakom ~oveku dodeljeno mesto ro|enja. Bog zna gde }emo se rodi-
ti i odrasti, i On nas stavlja u polo`aj odakle mo`emo da ga tra`imo.
Jasno pi{e da gde god da `ivimo — u kojoj god kulturi i narodu — On
nam svakome stoji na dohvat ruke. Za svakog ~oveka uvek postoji
mogu}nost da zavapi na kolenima: 'Bo`e, pomozi mi!' i ako se to
dogodi postoje na~ini na koje Bog mo`e da im pomogne, a koje mi
ne mo`emo ni da pojmimo”.
“Na primer?”
“Na primer, mogao bi da po{alje nekoga da im objavi Jevan|elje.
A mogu i da vam ka`em {ta se desilo u slu~aju jedne muslimanke
koja je radila za veoma poznatu instituciju u njenoj dr`avi. Pri~ala mi
je o tome kako je izlazila iz kancelarije na kraju radnog dana i bila
veoma nesre}na. Dok je i{la ulicom, promrmljala je: 'Ne znam za{to
sam toliko prazna' i posle toga je iznebuha rekla: 'Isuse, mo`e{ li da
mi pomogne{?' Zastala je na trotoaru i pomislila: 'Za{to sam ga naz-
vala po imenu?' E pa, ta je `ena na kraju postala hri{}anka.
Mislim da je u njenom slu~aju Bog video srce koje gladuje za Njim,
ali nije znalo kako da do|e do Njega u svojoj zatvorenoj sredini.
Mislim da je ovde Bog probio barijere njene okoline jer je ona ve}
po~ela da probija barijere svog unutra{njeg bi}a u potrazi za Njim. I
tako Bog mo`e da dopre u svako kulturno okru`enje u odgovoru na
svakoga ko `eli da ga upozna.
Jo{ jedan ugao posmatranja ovog pitanja nalazi se u poslanici
Rimljanima, gde apostol Pavle ka`e da su Bo`ja beskrajna sila i
bo`anstvo svakom otkriveni preko njegove tvorevine.22 On potom ka`e
da nam je Bog stavio zakon u srca i u savest da bismo ga tra`ili.23
A govori i o Hristovoj re~i koja je ~oveku neophodna da bi ga poz-
nao.24 I ja sve vi{e mislim da ova re~ Hristova dolazi iz okvira
razli~itih kultura.
[ta pod tim podrazumevam?
141
 Govorio sam u mnogim islamskim zemljama, gde je te{ko govoriti
o Isusu Hristu. Bukvalno svaki musliman koji je po~eo da sledi Hrista
je to u~inio prvo zbog Hristove ljubavi iskazane preko nekog hri{}ani-
na, i drugo zbog vizije, sna ili neke druge natprirodne Bo`je interven-
cije. Treba znati da nijedna religija nema kompleksiju doktrinu o
an|elima i vizijama od islama, i ja mislim da je izuzetno to {to Bog
koristi tu senzitivnost za natprirodni svet u kome On govori ljudima u
vizijama i snovima i otkriva se njima.
Jedan od najve}ih preobra}enika u Indiji je bio sik, Sundar Sing,
koji je poznao Hrista kada mu se On jedne no}i prikazao u snu u nje-
govoj sobi. To je na njegov `ivot imalo ogroman uticaj i postao je
hri{}anin. Dakle, postoje na~ini na koje se Bog mo`e otkriti, a koji
daleko nadilaze na{e poimanje.
A ako je Bog u stanju da pronese re~ Hristovu u razli~itim okru`e-
njima na na~ine koje ne mo`emo ni shvatiti — ako On nije daleko od
nas gde god mi bili, i ako je u stanju da govori kroz sveop{te otkrive-
nje u svojoj tvorevini i preko na{e savesti — onda moramo da prih-
vatimo ~injenicu da nemamo nikakvog izgovora. Svaki ~ovek }e znati
dovoljno istine tako da }e im, ako na tu istinu budu reagovali, Bog
otkriti jo{ vi{e. Da li to zna~i da oni moraju da imaju istu koli~inu
istine koliko ima i neki drugi ~ovek u drugom okru`enju? Ne bih rekao
da je tako”.
Poku{ao sam da rezimiram {ta je rekao. “Vi u stvari ka`ete da
}e, bez obzira na to gde ~ovek `ivi na planeti, bez obzira na kulturu
u kojoj `ivi, svako ko reaguje na znanje koje poseduje i iskreno tra`i
Boga, na bilo kakav na~in dobiti priliku da odgovori Bogu?”
Dok sam govorio, Zakarijas mi je pa`ljivo odmeravao re~i. “Mislim
da je tako”, odgovorio je. “Tu moramo biti veoma obazrivi, ali ja ipak
verujem da }e, ako ga neko od srca i iskreno tra`i, Bog na ma koji
na~in omogu}iti toj osobi da ~uje za Njega. Ako taj ~ovek mo`da ne
bi reagovao na Boga pod ma kakvim okolnostima, onda mo`da ne}e
ni ~uti za Njega. Ali svi ljudi znaju dovoljno toga {to ih osu|uje; nije
neophodno da ~uju i Jevan|elje po Jovanu 3,16 da bi izgubili spase-
nje. Oni su spasenje izgubili jer su ve} odbacili ono {to im Bog govo-
ri preko svoje tvorevine, preko njihove savesti, kao i na druge na~ine.
Zbog toga }emo svi odgovarati pred Njim”.
“Zna~i da je va`na iskrenost?”
“Iskrenost nije isto {to i spasenje”, odgovorio je on. “Ali ja ipak
mislim da iskrenost dovodi do mogu}nosti da vam se Bog otkrije.
Neki ljudi mogu delovati iskreno, ali kada im se Hrist pojavi, oni ga
odbace. I tako padnu na testu istine”.
Ja sam kazao: “Vi, dakle, verujete da koli~ina informacija koju
neko treba da ima u vezi sa Hristom mo`e veoma varirati?”
142
“Da, verujem da je tako. Opasnost zapadnja~ke perspektive je u
razmi{ljanju da ako ne{to nije lepo zapakovano, onda to nije ni dobro.
I na`alost, neki hri{}ani sa zapada misle da ako neko ne izgovori
izjavu vere ba{ kao njihovu, onda oni nisu poznali Boga.
A {ta pak dete zna o svojoj majci? Ono zna da ga majka hrani,
presvla~i, grli, ljubi — ona mora da mu je prijatelj onda. To dete ne}e
tako dobro poznavati svoju majku kao {to }e je poznavati kad bude
imalo 18 godina. Ali je ono zna dovoljno toliko da bi je volelo. Ja veru-
jem da kada se Bog otkriva ljudima postoje razli~iti nivoi poznanja koji
}e se svakako me|usobno razlikovati”.
ZA[TO ONDA ISUS NIJE OP[TEPRIHVA]EN?
Ako je istina u Isusu Hristu, za{to ga onda toliki ljudi odbacuju?
Ako je hri{}anstvo prava religija, zar ne bi naposletku trebalo da tri-
jumfuje? Statistika ipak ne govori u prilog tome. Hri{}anstvo pravi re-
lativno male korake napred u osvajanju preobra}enika iz drugih ve}ih
svetskih religija. Ljudi {irom sveta uglavnom imaju tu tendenciju da
prime veru svojih roditelja.
Pitao sam za ovo Zakarijasa, i on mi je rekao da mu kao brani-
telju hri{}anstva ova pitanja zadaju glavobolje. Me|utim, ipak posto-
je neka obja{njenja — kazao je.
“Pogledajmo ovu stvar iz druga~ije perspektive — za{to je budizam
danas toliko popularan u Americi?” zapitao se on. “Moj odgovor je
jednostavan: zato {to mo`ete da budete dobra osoba, a da nemate
Boga. Mo`ete da primite slatku malu dozu duhovnosti od tri do pet
sati popodne i da potom opet uni{tavate svoj `ivot i `ivite ga kako
god vam je volja — pa, za{to da ne? Takva religija bi bila vrlo privla~-
na.
Za{to je Islam privla~an za neke ljude? Zbog geopoliti~kih pitanja.
[ta je privla~no u hinduizmu? On je pun filozofije, a njegovo na~elo
dubokog po{tovanja zemlje danas je u odre|enoj meri privla~no”.
“Za{to onda Hrist nije prihva}eniji?” upitao sam.
“Zato {to vas On poziva da umrete sebi samima”, odgovorio je.
“Kad god istina u sebi sadr`i potpunu posve}enost u kojoj dovodite
sebe do potpune poniznosti i do pot~injavanja svoje volje, uvek }e
postojati otpor. Hrist ugro`ava na{u vlast i autonomiju. On dovodi u
pitanje na{u ~istotu. Jovan Krstitelj je do{ao i izneo zakon. Ljudima
se taj zakon nije dopao. Isus je do{ao i doneo poruku blagodati, a
ljudi su rekli: 'Za{to nam ne da{ ~vrste zakone?' [ta god da Isus
donese u kulturu, kultura }e to hteti da izmeni. U samoj su{tini tog
odbacivanja stoji otpor prema Njegovim tvrdnjama sopstvenog iden-
titeta.
143
 Budizam i drugi religijski sistemi u su{tini govore ljudima kako da
sami sebi budu od moralne pomo}i. Ja nikada nisam imao problema
da znam {ta je ispravno, a {ta pogre{no u ve}ini situacija; ono {to
mi je nedostajalo je volja da uradim ono {to je ispravno. To je trenu-
tak u kome Hrist stupa na scenu. On ka`e da ako mu pri|ete svim
srcem, On }e vam dati ne samo ve~ni `ivot, nego }e promeniti i ono
{to ho}ete da radite u ovom `ivotu”.
Imaju}i u vidu stepen posve}enosti koji zahteva hri{}anstvo, zani-
malo me je {ta je podstaklo Zakarijasa da dâ pozitivan odgovor na
poruku o Isusu Hristu. “Recite mi malo kakva je va{a pri~a”, kazao
sam.
Pogledao je dole na trenutak i otresao mrvu sa rukava ko{ulje.
Zatim je uzeo {olju i popio jo{ malo ~aja pre nego {to je odgovorio.
“U Indiji vi postajete ono u {ta ste se rodili”, zapo~eo je. “Moji
otac i majka su bili deklarativni hri{}ani; u stvari, razlog za{to su bili
hri{}ani je jednostavno bio zato {to nisu bili budisti, muslimani ili hin-
duisti. Ne se}am se da sam ikada ~uo kako se u mojoj crkvi propove-
da Jevan|elje, jer je ona bila prili~no liberalna.
Malo pre nego {to sam pristupio Hristu, moje sestre su ~ule
Jevan|elje i posvetile se Bogu. Ja sam postao religiozan u dve faze.
Prva faza je bila kada sam ~uo javno propovedanje Jevan|elja u jed-
noj dvorani kada sam imao sedamnaest godina. Tada sam pomislio:
'Ima neke istine u ovome i ose}am da mi je potrebna'. Krenuo sam
dalje i savetovao se, ali nisam stvarno shvatao su{tinu. Teret je bio
prete`ak.
U to vreme sam se nalazio pod velikim pritiskom kulture u kojoj
je akademski uspeh bio od presudne va`nosti. Ako se ne nalazite na
vrhu klase, ne}ete uspeti. Nisam mogao da se izborim sa tim. Tako|e
sam imao veoma strogog oca i to me je mu~ilo. Bio sam puno fizi~ki
ka`njavan.
I tako sam nekoliko meseci kasnije pomi{ljao sam da skon~am
svoj `ivot. Nisam bio u depresiji; moji prijatelji bi se {okirali da su
~uli da mi je samoubistvo bilo na pameti. Ali za mene `ivot nije imao
ni smisla ni cilja.”.
Gledao sam u neverici. Pored ovako prefinjenog, obrazovanog,
elokventnog i uticajnog Zakarijasa danas, bilo mi je nemogu}e da ga
zamislim kao konfuznog tinejd`era `eljnog nade kako razmi{lja o
samoubistvu.
“Dok sam le`ao u krevetu, u{ao je jedan moj prijatelj sa Novim
zavetom i pokazao mi Jevan|elje po Jovanu 14. glava: 'Ja sam put i
istina i `ivot. Niko ne}e do}i k Ocu do kroza me'. Potom je do{ao i
do 18. stiha, gde Isus u~enicima ka`e: 'Jer ja `ivim, a i vi }ete `iveti'.
144
Taj stih me je ganuo. Pomolio sam se: 'Isuse, ne znam mnogo o
tome ko si ti, ali mi ti govori{ da si tvorac pravog `ivota'. Nisam
shvatao koncept greha. U takvoj kulturi to nisam ni mogao. Ali sam
razumeo toliko da mi je On nudio da mi dâ `ivot.
I tako sam rekao: 'Ako me izvede{ iz ovog stanja, da}u sve od
sebe da do|em do istine'. I nakon pet dana sam iza{ao iz te sobe
kao potpuno nov ~ovek. Po~eo sam da prou~avam Bibliju i ona mi je
dramati~no izmenila `ivot. Potom su i moja bra}a po~ela da slede
Isusa, kao i moji roditelji pre nego {to su umrli.
Ali je u toj sobi meni Hrist rekao — a da mi nijedan ~ovek to nije
objasnio — da mo`e da mi pru`i pravi smisao `ivota. I nisam se nikad
vi{e okrenuo nazad. Mnoge godine prou~avanja su samo potvrdile
moju odluku da ga sledim. Upisao sam se na nekoliko filozofskih kur-
seva na Kembrid`u kod ~uvenog ateiste i se}am se da sam bio
zapanjen kad sam razmi{ljao: 'Jesu li ovo najbolji argumenti koje
imaju ateisti?' To je samo potvrdilo istinitost Biblije”.
“Vi sada radite sa mnogim duhovnim tragaocima”, kazao sam.
“[ta im govorite?”
“Biblija ka`e: 'Tra`i}ete me i na}i }ete me, ako me tra`ite svim
srcem svojim'.25 Pomislite samo kako je zadivljuju}e to obe}anje.
Ljude podsti~em da svoje srce i misli dovedu da budu prijem~ivi i da
ne {tede svoje intelektualne sposobnosti kad proveravaju biblijske
istine. Ne mogu da vidim kako bi bilo koja iskrena osoba koja pris-
tupa bez predrasuda mogla da ode, a da ne ka`e da ne postoji ni{ta
nalik ovome na celoj kugli zemaljskoj.
Proputovao sam ceo svet. Svuda sam tragao. Nisam na{ao ni{ta
nalik Isusu {to bi mi zadovoljilo um, srce i najdublje du{evne ~e`nje.
On nije samo put, istina i `ivot — za mene je On sasvim li~an. On je
moj put, moja istina i moj `ivot — kao {to to mo`e biti za svakoga
koji pru`a ruke ka njemu.
Jer, se}ate se {ta je apostol Pavle rekao Atinjanima: 'On nije
daleko ni od jednoga od nas'.”
145

[esti prigovor
BOG PUN LJUBAVI NIKADA
NE BI MU^IO LJUDE U PAKLU
Po meni postoji jedan veoma ozbiljan defekt u Hristovom moral-
nom karakteru, a to je da je On verovao u pakao. Ja li~no sma-
tram da niko ko je zaista duboko humana osoba ne mo`e da
veruje u ve~no uni{tenje.
Bertran Rasel, ateista1
Pakao je veliki odraz Bo`jeg uva`avanja ~ovekove slobode i
dostojanstva ljudskog izbora.
D`ilbert Kit ^esterton, teolog2
Sudija Kortland A. Mejters nalazio se u velikoj dilemi. Pred njim je
stajala optu`enica koja je igrala sporednu ulogu u jednom slu~aju sa
drogom. Ona je bila 31-ogodi{nja siroma{na majka sa malom decom.
Kajala se zbog svog prestupa. Po mi{ljenju sudije, zaslu`ila je drugu
{ansu. Pravda }e biti zadovoljena njenim uslovnim pu{tanjem na slo-
bodu.
Me|utim, postojao je jedan problem: ako bi sudija Mejters ustano-
vio da je kriva za ono za {ta se tereti, on po zakonu dr`ave Masa~u-
sets ne bi imao drugog izbora nego da je osudi na {est godina zatvo-
ra. Znao je da bi zatvor na nju ostavio trajne o`iljke. Jo{ sigurnije bi
zatvor uni{tio njenu krhku porodicu i ostavio je ogor~enu, ljutu, neza-
poslenu i osu|enu na jo{ ve}e nevolje.
Ovaj sistem se zove “obavezna presuda” koji sudijama oduzima
diskreciono pravo u razre{avanju odre|enih vrsta sudskih slu~ajeva.
Pozitivna strana u tome je {to je spre~eno da sudije budu previ{e
blage. Me|utim, negativne posledice su da u nekim slu~ajevima ta
automatska presuda mo`e biti previ{e surova — kao na primer u ovom
slu~aju, gde je optu`enicu o~ekivalo da provede iza re{etaka vi{e vre-
mena od ve}ine oru`anih plja~ka{a.
Poznato je da se Mejters nikada nije ustru~avao da osudi krimi-
nalce na dug period zatvorske kazne ako su to okolnosti zahtevale.
146
Ali je u ovom slu~aju smatrao da je obavezna osuda — bez
mogu}nosti ranijeg pu{tanja na slobodu — “apsolutni poba~aj pravde”.
I tako je Mejters odlu~io: “Prekr{ite zakon kako biste bili praved-
ni”. Izjavio je da je kriva za manji prestup, koji nije povla~io unapred
odre|eno trajanje zatvorske kazne i osudio je uslovno na pet godina
uz obavezan nadzor.
“Ako sudija nije sposoban da to uradi, onda ne bi ni trebalo da
predsedava sudom”, rekao je Mejters za naj~itanije bostonske novine
The Boston Globe u ~lanku koji je govorio o obaveznim presudama.
“Sudija je ili automat koji rutinski 'overava' ove presude ili ga pak
vodi nekakav ose}aj za pravdu”.3
Razmi{ljao sam o tom slu~aju jednog sparnog septembarskog
jutra dok mi je avion sletao na me|unarodni aerodrom u Los An|e-
lesu. Kakve li ironije, mislio sam, da zakon koji je osmi{ljen da
sprovede pravdu u delo zapravo preti da je osujeti. Mogao sam da
razumem ose}aj pravde koji je poveo Mejtersa da izbegne osu|ivanje
po principu {ablona i da umesto toga odredi kaznu koja bi bolje odgo-
varala zlo~inu.
Kao duhovnom tragaocu, ve} du`e vremena mi je ose}aj za prav-
du bio ozloje|en zbog biblijskog u~enja o paklu, koje sam smatrao
daleko nepravednijim nego {to bi to bio obavezan period zatvora u
su|enju kod Mejtersa. Ta doktrina je delovala totalno ekstremno, kao
automatska i neopoziva osuda na ve~no uni{tenje. To je obavezna
osuda dovedena do krajnosti: svako ispa{ta iste posledice, bez obzi-
ra na svoju situaciju. Samo se ogre{ite prema Bogu — ~ak samo
malo, pa ~ak i nehotice — i kao {amar dobijate ve~nu osudu, u
pore|enju sa kojim zatvor li~i na zabavni park.
Gde je u svemu tome pravda? Gde je srazmera izme|u zlo~ina i
kazne? Kakav to Bog u`iva da gleda kako se njegova tvorevina zau-
vek uni{ti — bez ikakve nade i mogu}nosti u iskupljenje — u sobi za
mu~enje koja je isto onoliko jeziva i varvarska kao nacisti~ki koncen-
tracioni logor. Nije li ateista B. S. D`onson imao pravo kada je rekao
da je “ideja pakla moralno apsurdna?”4
Ovo su te{ka pitanja, puna emotivnog naboja. Bili su mi potrebni
odgovori od realisti~nog autoriteta, nekog ko ne bi be`ao od iskrenih
pitanja. Bacio sam pogled kroz prozor aviona i video kako ispod nas
prolazi predgra|e Los An|elesa, presijavaju}i se na jarkom suncu.
Jedva sam ~ekao da se u`ivo sretnem sa veoma uva`enim filozofom
koji se mnogo bavi ovom spornom doktrinom ve~ne osude.
147

[ESTI INTERVJU: DR D@EJMS P. MORLEND
Nije mi trebalo mnogo vremena da iznajmim auto i krenem ka ku}i
D`ejmsa Morlenda, koja se nalazi nedaleko od Talbotskog teolo{kog
fakulteta na kome je on profesor na glavnom kursu filozofije i etike.
Morlendove knjige pokazale su da je on mnogo radio na dubokom
razmi{ljanju i li~nom preispitivanju u vezi sa doktrinom o paklu. On i
koautor Geri Habermas su tako|e duboko zadrli u prirodu du{e,
iskustva bliska smrti, reinkarnaciju i teologiju neba.
Tako|e sam odabrao Morlenda zbog njegove velike op{te kulture.
Studirao je prirodne nauke (diplomirao hemiju na Univerzitetu dr`ave
Misuri), temeljan je poznavalac teologije (magistrirao je na Teolo{kom
fakultetu u Dalasu) i veoma cenjen filozof (doktorirao je filozofiju na
Univerzitetu u Ju`noj Kaliforniji).
Napisao je preko deset knjiga, izme|u ostalih “Hri{}anstvo i priro-
da nauke” (Christianity and the Nature of Science); “Postoji li Bog?”
(Does God Exist?) — debata sa Kajem Nilsenom; “Hipoteza o stvara-
nju sveta” (The Creation Hypothesis); “Telo i du{a” (Body and Soul);
“Ljubi Gospoda svoga svim umom svojim” (Love Your God with All
Your Mind); kao i nagra|enu knjigu “Isus pod rafalnom paljbom”
(Jesus Under Fire). Sve to je napisao, a ima tek 51 godinu.
Morlend me je pozdravio ispred svoje ku}e, le`erno odeven u
majicu kratkih rukava, {orc i sa cipelama “brodaricama” bez ~arapa.
Rukovali smo se i ja sam mu izjavio sau~e{}e. Znao sam da je
prethodne ve~eri bio u San Dijegu i gledao kako njegov dragi bejzbol
tim gubi od autsajdera. Ipak je i dalje nosio bejzbol ka~ket sa nazivom
svoga tima.
Unutra sam, nakon {to smo razmenili uobi~ajene po{alice, zaseo
na njegov trosed u dnevnoj sobi i odahnuo. Tematika pakla je bila
velika, te{ka, sporna i vrlo osetljiva za duhovne skeptike. Prebirao
sam po glavi odakle da po~nemo.
Napokon sam odlu~io da jednostavno budem iskren. “Nisam sigu-
ran gde da po~nemo”, priznao sam. “Kako da uop{te pristupimo te-
matici pakla?”
Morlend se nakratko zamislio, a potom naslonio u svoju zelenu
tapaciranu fotelju. “Mo`da bi”, predlo`io je, “trebalo da razdvojimo {ta
to zna~i da li ne{to volimo ili ne volimo, a {ta zna~i prosuditi da li
je to ispravna stvar koju treba uraditi”.
“Kako to mislite?”
“Mnogo puta ne{to {to nam se dopada nije prava stvar”, objas-
nio je. “Neki ljudi ka`u da preljuba donosi zadovoljstvo, ali ve}ina ljudi
bi se slo`ila da to nije ta~no. A ~esto puta nije prijatno raditi ono {to
148
je ispravno. Re}i nekome te{ku istinu koju treba da ~uju ili otpustiti
nekoga ko ne radi dobro svoj posao, mo`e biti vrlo neprijatno”.
Ubacio sam se: “A pakao izaziva instinktivan odgovor. Ljudi sna`no
reaguju na samu pomisao na njega”.
“Tako je. Ljudi imaju tendenciju da odre|uju da li je pakao isprav-
na stvar na osnovu li~nih ose}anja ili uvre|enih emocija”.
“Kako da to prevazi|emo?”
“Mislim da bi trebalo da ljudi ostave na stranu svoja ose}anja”,
kazao je. “Osnova za njihovu analizu bi trebalo da bude da li je pakao
eti~ki pravedno ili eti~ki ispravno stanje stvari, a ne da li se njima
dopada taj koncept ili ne”.
Morlend je zastao, pa potom nastavio: “A bitno je i shvatiti da ako
je biblijski Bog stvaran, On mrzi pakao i ne voli da ljudi dospeju u
njega. Biblija je vrlo jasna: Bog ka`e da mu smrt gre{nika ne pred-
stavlja nikakvo zadovoljstvo”.5
Mo`da je tako, ali oni ipak na kraju bivaju uni{teni za ve~nost na
mestu apsolutnog u`asa i beznade`nog o~ajanja. Setio sam se svog
intervjua sa ^arlsom Templtonom, nekada{njim jevan|elistom, a
sada{njim skeptikom. On priznaje da jako emotivno reaguje na pakao,
ali su te reakcije izgledale legitimno podstaknute pravednom ogor~e-
no{}u i moralnom zapanjeno{}u.
Iskreno re~eno, malo sam bio obazriv da u potpunosti ne razdvo-
jimo razgovor o paklu od na{e emotivne reakcije na njega — na kraju
krajeva, te dve stvari su ipak delovale kao neizbe`no isprepletene.
KRE]EMO SA TEMPLTONOVIM PITANJEM
Iako sam shvatao Morlendovu izjavu da je moralnost ili nemoral-
nost pakla nezavisna od na{ih ose}anja u vezi s njim, odlu~io sam
da bi moja najbolja taktika bila da direktno su~elim Morlenda sa
Templtonovim prigovorima — sa sve emocijama.
Pro~istio sam grlo i seo uspravno, okrenuv{i se direktnije prema
Morlendu. “Vidite, profesore Morlend”, po~eo sam, sa intenzivnijim
tonom glasa, “ja sam intervjuisao ^arlsa Templtona na ovu temu i on
je bio sasvim nepopustljiv. Kazao mi je: 'Ne bih mogao ni za trenu-
tak da dr`im ne~iju ruku u vatri. Ni za trenutak! Kako bi Bog pun
ljubavi, samo zato {to mu se ne pokorava{ i ne radi{ ono {to On
ho}e, mogao da te zauvek uni{ti?'”
Onda sam izrekao poslednje Templtonove re~i sa istim tonom
ga|enja koji je on imao kada mi je rekao: “'To ne bi uradio nijedan
kriminalac!'”
Ovo pitanje je gotovo odzvanjalo u njegovoj dnevnoj sobi. I nape-
tost je ubrzo porasla. Potom sam, vi{e sa optu`iva~kim nego sa
149
istra`iva~kim tonom, zavr{io pitanje: “Profesore Morlend, {ta vi, za
ime sveta, ka`ete na to?”
Toliko o Templtonovoj ideji, da ostavimo ose}anja po strani.
E sad, trebalo bi da znate ne{to o D`ejmsu Morlendu: on je filo-
zof, mislilac, hladne glave i racionalan. Ni{ta ne mo`e da ga uzruja.
I uprkos mom optu`iva~kom tonu kojim gotovo da sam hteo da ka`em
da je on li~no odgovoran za stvaranje pakla, Morlend se uop{te nije
uvredio. Naprotiv, njegove misli su brzo prodrle do same su{tine prob-
lema.
“Klju~ za odgovor Templtonu je u njegovim formulacijama”, zapo-
~eo je Morlend. “On je svoje pitanje tako formulisao da izgleda kao
da pita: 'Kada ste prestali da tu~ete svoju `enu?' Kako god da odgo-
vorite, od po~etka ste osu|eni na propast ako prihvatite njegovu for-
mulaciju”.
“Zna~i, njegova premisa je pogre{na”, kazao sam. “Kako to?”
“Recimo da, za po~etak, pakao nije soba za mu~enje”.
Podigao sam obrve. E pa, to bi definitivno bilo ne{to novo za
mnoge generacije dece iz biblijske {kole koja su do`ivljavala ko{mare
zbog jezivih opisa ve~nog uni{tenja.
“Nije?” upitao sam.
Morlend je odmahnuo glavom. “Bog ne mu~i ljude u paklu, tako
da je on tu potpuno pogre{io”, nastavio je. “Templton tako govori kao
da je Bog razma`eno dete koje ljudima ka`e: '^uj, ako ne}e{ da se
pokori{ mojim proizvoljnim pravilima, onda }u da te osudim zbog toga.
Treba da zna{ da su moja pravila moja pravila, i ako ne bude bilo po
mome, onda si nadrljao'. Naravno, ako je Bog samo dete sa proizvolj-
nim pravilima, onda bi s Njegove strane bilo hirovito da osu|uje ljude.
Ali to uop{te nije su{tina stvari.
Bog je najvelikodu{nije bi}e u kosmosu, puno ljubavi, najdivnije i
najprivla~nije bi}e. On nas je stvorio sa slobodnom voljom i to s
odre|enom svrhom: da budemo u odnosu ljubavi sa Njim i sa drugim
ljudima. Mi nismo proizvod slu~aja, nismo izmenjeni majmuni, nismo
slu~ajne gre{ke. I ako stalno budemo do`ivljavali kao neuspeh to da
`ivimo u skladu sa svrhom za koju nas je On stvorio — sa svrhom
koja bi nam, uzgredno, omogu}ila da napredujemo u `ivotu vi{e nego
kad bismo bilo kako druga~ije `iveli — onda Bog apsolutno ne}e imati
nikakvog drugog izbora nego da nam dâ ono {to smo celoga `ivota
tra`ili, a to je odvajanje od Njega”.
“A to je pakao...”
“Da, to je pakao. I jo{ ne{to: pogre{no je smatrati da je Bog samo
bi}e puno ljubavi, naro~ito ako pod tim 'puno ljubavi' podrazumevate
zna~enje pod kojima ga danas koristi ve}ina ljudi na Zapadu. Da, Bog
je bi}e puno samilosti, ali je On i pravedno, moralno i ~isto bi}e.
150
Dakle, Bo`je odluke se ne zasnivaju na savremenom zapadnja~kom
sentimentalizmu. To je jedan od razloga za{to ljudi nikada nisu imali
problem sa idejom pakla sve do savremenog doba. Ljudi danas imaju
tendenciju da misle samo na blage vrline kao {to su ljubav i ne`nost,
a zaboravili su na ~vr{}e vrline svetosti, pravednosti i pravi~nosti.
Stoga nam je Templton u samoj formulaciji svog pitanja predstavio
nekakvo zlurado bi}e koje name}e ova nepravedna i proizvoljna pravi-
la i koje na kraju lupi nogom o pod i ka`e: 'Ako ne bude bilo kako
ja ka`em, zauvek }u da te uni{tim'.”
Moj pogled se susreo sa Morlendovim prodornim sivoplavim
o~ima. “Ni{ta”, naglasio je, “ne mo`e biti dalje od istine”.
BO@JA REZERVNA POZICIJA
“Onda dobro”, rekao sam i namestio se bolje na kau~u, “evo va{e
prilike da ispravite krivu Drinu. Hajde da postavimo temelj tako {to
}emo odrediti definicije. Rekli ste da pakao nije soba za mu~enje. [ta
bi onda bio?”
“Su{tina pakla je u odnosima ljudi”, odgovorio mi je. “Biblija ka`e
da su ljudi ne{to najdragocenije od ~itave tvorevine. Ako su ljudi bitni,
onda su i me|uljudski odnosi bitni, a pakao se u velikoj meri odnosi
upravo na to.
U Bibliji je pakao odvajanje ili proterivanje od najuzvi{enijeg bi}a
na svetu — Boga li~no. Pakao je isklju~ivanje od svega onoga {to ima
vrednost i {to je bitno: ne samo od Boga, nego i od onih koji su ga
poznali i zavoleli”.
Ne{to me je tu bunilo. “Da li pakao predstavlja kaznu za kr{enje
Bo`jih standarda?” upitao sam. “Ili je on pak prirodna posledica toga
{to ljudi `ive svoj `ivot i govore: 'Ba{ me briga {to sam izdvojen od
Boga, ja ho}u da radim kako ja ho}u', i onda i dobiju ono {to su
tra`ili za ~itavu ve~nost time {to }e zauvek biti odvojeni od Boga?”
“U pitanju su obe stvari”, kazao je. “Da se ne la`emo: pakao jeste
kazna — ali pakao nije i ka`njavanje. Pakao nije mu~enje. Kazna u
paklu je odvojenost od Boga. A po{to }emo u vaskrslom stanju imati
i telo i du{u, do`ivljena beda mo`e biti i mentalna i fizi~ka. Ali }e
podneti bol do}i i zbog tuge usled kona~nog, krajnjeg i beskrajnog
stanja progonstva od Boga, iz Njegovog carstva i dobrog `ivota za koji
smo uop{te i stvoreni. Ljudi u paklu }e duboko `aliti nad svim onim
{to su izgubili.
Pakao je kona~na presuda koja ka`e da ste stalno odbijali da
`ivite za cilj za koji ste i stvoreni, a jedina alternativa je da budete
presudom udaljeni za ~itavu ve~nost. Dakle, pakao jeste kazna. Ali je
on i prirodna posledica `ivota koji je vo|en u odre|enom pravcu”.
151
 “Prema 1. Knjizi Mojsijevoj, kada je Bog stvorio sve, rekao je da
je sve 'dobro'”, istakao sam. “O~igledno je da je Bog stvorio i pakao.
Ali kako je uop{te mogao da pomisli da je pakao dobar? Zar to ne
dovodi u pitanje njegov karakter?”
“Pakao zapravo”, odgovorio je Morlend, “nije bio sastavni deo
izvorne tvorevine. Pakao je Bo`je rezervno re{enje. Pakao je ne{to {to
}e Bog biti primoran da stvori jer su ljudi odabrali da se pobune pro-
tiv Njega i odvrate od onoga {to je bilo najbolje za njih, kao i od svrhe
za koju su stvoreni.
Vidite, kada su ljudi osnivali Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave, oni nisu
prvo izgradili zatvore. Svakako da im je dra`e bilo da budu dru{tvo
bez zatvora. Ali su bili primorani da ih izgrade jer ljudi nisu hteli da
sara|uju. Isto va`i i za pakao”.
PLAMEN, CRVI I [KRGUT ZUBA
Opet smo se dotakli tog prizora sobe za mu~enje. “Nije ni ~udo
{to je to popularna slika pakla”, kazao sam. “Kada mi je bilo dese-
tak godina, odveli su me u biblijsku {kolu, gde je u~itelj zapalio sve}u
i rekao: 'Da li znate koliko boli kada ope~ete prst? A zamislite da
vam je celo telo u plamenu. E, to vam je pakao'.”
Morlend je klimnuo glavom kao znak da je ve} ~uo za tu pri~u.
“To je neku decu prestravilo”, dodao sam. “Ja sam bio uvre|en
{to je taj ~ovek hteo da manipuli{e mnome. Mislim da su mnogi ljudi
pro{li kroz takvo iskustvo. Morate priznati da kada je re~ o paklu,
Biblija svakako ima tendenciju da spominje plamen”.
“To je ta~no”, odgovorio je Morlend, “ali je taj plamen i metafo-
ra”.
Podigao sam ruku. “E, ~ekajte sad malo”, protestovao sam. “Mis-
lio sam da ste vi konzervativan stru~njak za religiju. Da li vi to
poku{avate da ubla`ite ideju pakla kako bi on delovao prijatnije?”
“Nipo{to”, do{ao je njegov odgovor. “Samo ho}u da ta~no gledam
{ta pi{e u Bibliji. Znamo da se 'oganj' spominje u figurativnom smis-
lu jer ako poku{ate da ga bukvalno protuma~ite, nema nikakve logike.
Pakao se, na primer, opisuje kao mesto potpune tame, a ipak je tu
i oganj. Kako je to mogu}e? Plamen bi osvetlio ~itav prostor.
Osim toga, zapisano je da }e se Hrist vratiti okru`en vatrom i da
}e mu iz usta iza}i velik ma~. Ali niko ne misli da Hrist ne}e ni{ta
mo}i da ka`e jer }e mu smetati ma~. Metafora ma~a ozna~ava Bo`ju
re~ koja donosi sud. Vatra predstavlja Hrista koji dolazi na sud. U
Jevrejima 12,29. Bog je ozna~en kao oganj koji spaljuje. Ipak niko ne
misli da je Bog kosmi~ki plamenik. Figurativni prikaz ognja predstav-
lja na~in da se ka`e da je on Bog koji sudi”.
152
“A {ta je sa onim da je pakao mesto gde crvi stalno izjedaju ljud-
ska tela”, upitao sam.
“U Isusovo doba se u Hramu sedmi~no `rtvovalo na hiljade `ivoti-
nja i postojao je odvodni sistem za oticanje krvi i masno}e koje su
se skupljale u jednoj jami. U njoj su stalno bili crvi koji su se hranili
tim otpadom. Bilo je to vrlo grozno mesto”, kazao je Morlend. “Kada
je Isus u~io ljude, slu`io se ovom metaforom kako bi pokazao da je
pakao gori od tog ogavnog mesta izvan grada”.
“Postoji i izraz '{krgut zuba' koji opisuje ljude u paklu”, kazao
sam. “Zar se tu ne govori o reakciji ljudi na bolne muke?”
“Preciznije bi bilo re}i da ovo predstavlja opis stanja gneva ili
svesti o velikom gubitku”, kazao je Morlend. “To predstavlja izraz
besa zbog ~ovekove svesti da je po~inio ogromnu gre{ku. Ako ste
ikada bili okru`eni ljudima koji su opsednuti sobom, puni sebe i
veoma narcisoidni, primetili ste da se iznerviraju kada stvari ne idu
po njihovom. Ja verujem da je {krgut zuba izraz tipa li~nosti ljudi koji
}e se na}i u paklu”.
“Dakle, nema ognja, nema crva, nema {krguta zuba od mu~enja
— mo`da pakao i nije tako lo{ kao {to smo mislili”, kazao sam u
poku{aju da malo razgalim atmosferu.
Morlend je brzo odgovorio. “Bilo bi pogre{no tako razmi{ljati”,
kazao je odlu~no. “Svaka metafora ima i svoj bukvalni smisao. Ono
{to i jeste i nije figurativno u tome je vatra, a ono {to je bukvalno je
da je to mesto potpunog o~aja. To mesto predstavlja gubitak svega,
a smisao je u ~injenici da je pakao najgora mogu}a situacija koja
ikoga ikada mo`e da sna|e”.
“Spomenuli ste ljude u paklu koji su opsednuti sobom i nar-
cisoidni, koji su odbacivali Boga celog svog `ivota”, kazao sam. “Da
li je mogu}e da bi, za ovakve ljude, nebo bilo pakao?”
“Iskaza}u to ovim re~ima”, kazao je. “Da li ste se ikada na{li kraj
nekoga ko je neverovatno dobro izgledao, bio ekstremno privla~an i
mnogo pametniji od vas? Kada se na|ete u dru{tvu, ljudi ho}e da
slu{aju njega, a ne vas. Zamislite da vas ba{ briga za tog ~oveka,
ali da boravite u istoj prostoriji sa njim 24 ~asa dnevno tokom 30
godina. To bi bilo neverovatno naporno iskustvo.
A sada pomno`ite te osobine sa deset hiljada, i to {to dobijete
}e biti samo deli} toga kakav je Bog. On je mnogo, mnogo pametan.
Veoma je privla~an. Mnogo je moralno ~istiji od nas. I ako se ~ovek
veoma ne odu{evi sa Njim, onda bi njegova prinu|enost da zauvek
bude sa Bogom — i da radi sve ono {to }e ljudi koji ga vole hteti da
rade — bila potpuno neprijatna stvar.
Morate shvatiti da se ~ovekov karakter ne obrazuje trenutnom
odlukom, ve} putem hiljada malih izbora koje ~ovek donosi svakod-
153
nevno, a da ih nije ni svestan. Mi se svaki dan pripremamo da ili
budemo sa Bogom i Njegovim narodom i da cenimo ono {to i On
ceni, ili da pak odaberemo da ne u~estvujemo u tome. Dakle, ta~no,
pakao je prvenstveno mesto za ljude koji ne `ele da idu na nebo”.
“Ho}ete da ka`ete da ljudi svesno biraju pakao?”
“Ne, ne mislim da svesno odbacuju nebo i biraju da umesto toga
odu u pakao. Ali definitivno biraju da ih ba{ bude briga za one vred-
nosti koje }e na nebu svakodnevno biti prisutne”.
Rekao sam: “Onda prakti~no zna~i da na~inom na koji `ivimo svoj
`ivot mi se ili pripremamo da budemo u Bo`jem prisustvu i da
u`ivamo u tome ~itavu ve~nost ili se pak pripremamo za `ivot gde
}emo poku{avati da od sebe napravimo centar sveta i gde se ne}emo
uop{te zanimati da budemo sa Bogom i sa ljudima koji ga vole”.
Morlend je klimnuo glavom. “Apsolutno tako. Zna~i, pakao nije
samo presuda. On jeste presuda, ali je On i kraj puta koji se bira do
izvesne mere u ovom `ivotu, sada i ovde, iz dana u dan”.
Ipak i dalje postoje aspekti pakla za koje se ~ini da vre|aju na{
ose}aj za pravdu. To sam barem smatrao u pro{losti. Iskoristio sam
pauzu u na{em razgovoru da uzmem ta{nu i izvadim spisak tih
aspekata koje sam zapisao u avionu.
“Kako bi bilo da vas zamolim za odgovor na svako od ovih pita-
nja”, kazao sam Morlendu. “Moj cilj nije da u|em u raspravu sa
vama. Ja samo ho}u da mi jasno ka`ete svoje vi|enje, a onda }u ja
na kraju da ocenim da li mislim da mi dajete adekvatne odgovore i
da li nakon sveukupnog preispitivanja mo`e da se odr`i doktrina o
paklu”.
“To mi zvu~i po{teno”, odgovorio mi je.
Bacio sam pogled na spisak i odlu~io da zapo~nem sa jednim od
prigovora na hri{}anstvo koji je od svih najvi{e nabijen emocijama.
Prvi prigovor: kako Bog mo`e da {alje decu u pakao?
Ljudi se u`asavaju na pomisao da deca trunu u paklu. U stvari,
neki ateisti vole da se rugaju religioznim ljudima raskrinkavaju}i spise
Jevan|elista iz 19. veka koji su se slu`ili u`asnim jezikom u opisima
sablasnih stvari koje do`ivljavaju deca u paklu. Primera radi, britanski
sve{tenik pod nadimkom “de~ji apostol” napisao je ove grozne stvari:
“U ovoj usijanoj pe}i je malo dete. Slu{ajte kako vri{ti da iza|e!
Gledajte kako se okre}e i presavija u plamenu! Kako udara glavom u
vrh pe}i. Kako lupa svojim no`icama o dno. Na licu ovog malog dete-
ta vidite isto {to vidite i na licima svih ljudi u paklu — o~aj i u`as”.6
“Ideja da deca budu u paklu — e, pa to je stvarno previ{e”, kazao
sam Morlendu. “Kako mo`e postojati Bog pun ljubavi, ako i deca
dospevaju u pakao?” Zanimalo me je da vidim da li }e se Morlendov
154
odgovor slagati sa ranijom analizom ovog problema koju je izneo
stru~njak Norman Gajsler.
“Ne zaboravite”, skrenuo mi je pa`nju Morlend u svetlu pri~e o
detetu u pe}i, “da Biblija govori o ognju i plamenu i figurativno”.
“Da, dobro, ali opet — da li }e biti i dece u paklu?”
Morlend, otac dve k}erke, nagnuo se napred i rekao mi: “Treba
da znate da posle smrti na{e li~nosti svakako odra`avaju odraslu
osobu, tako da sa sigurno{}u mo`emo re}i da u paklu ne}e biti
dece”, zapo~eo je.
“I svakako da u paklu ne}e biti niko ko bi, da je imao prilike da
odraste, odabrao da ode na nebo. Niko ne}e oti}i u pakao naprosto
zato {to je sve {to im je bilo potrebno bilo malo vi{e vremena, a pre-
rano su umrli”.
Morlend je pru`io ruku i sa stola uzeo svoju Bibliju u ko`nom
povezu. “Osim toga, u Bibliji se deca uvek predstavljaju kao metafo-
ra za spasenje. U svim odeljcima gde se deca spominju u vezi sa
`ivotom posle smrti, ona se koriste kao slika spasenja. Ne postoji
nijedan primer gde se deca koriste kao metafora za propast”.
Prelistavao je Stari zavet dok nije do{ao do 2. Knjige Samuilove.
“Evo dobrog primera”, kazao je. “Dete koje je kralj David za~eo u
preljubni~kom odnosu sa Virsavejom je umrlo, a David u 2. Samuilo-
voj 12,23 ka`e: 'Ja }u oti}i k njemu, ali se ono ne}e vratiti k meni'.
David je govorio istinu govore}i da mu je dete spaseno i da }e
mu se ono jednoga dana pridru`iti. I to je jo{ jedan dokaz da deca
ne}e biti u paklu”.
Drugi prigovor: za{to svi u paklu trpe iste muke?
Ustao sam sa troseda i, dok sam formulisao svoje slede}e pita-
nje, krenuo ka prozoru, zastav{i na delu gde su zraci sunca padali
na tepih. Slu~aj u dr`avi Masa~usets u vezi sa sudijom Mejters potaj-
no mi se vrzmao po glavi.
“Na{ ose}aj pravde zahteva da zli ljudi budu odgovorni za to kako
su na{kodili drugima”, kazao sam. “I u tom smislu, pakao bi mogao
da bude adekvatna sankcija za neke ljude. Me|utim, na{e ose}anje
pravde bilo bi uvre|eno ako bi Adolf Hitler trpeo istu kaznu kao i neko
ko je po na{im standardima `iveo prili~no dobro, ali koji je doneo
odluku da ne sledi Boga”.
Morlend me je pa`ljivo slu{ao. “Izgleda nepravedno da svako
podle`e istim posledicama”, kazao je. “Da li to ho}ete da ka`ete?”
“Da, tako je. Zar vam to ne smeta?”
Morlend je otvorio Novi zavet u Bibliji. “U stvari”, kazao je, “ne
do`ivljava svako pakao na isti na~in. Biblija u~i da postoje razli~iti ste-
peni patnje i kazne”.
155
 Otvorio je Jevan|elje po Mateju 11. glava i ka`iprstom do{ao na
deo od 20-24. stiha, koji je pro~itao naglas:
“Tada Isus po~e ukoravati gradove u kojima se uspuni{e najve}a
~udesa njegova, zato {to se ne pokaja{e. Te{ko tebi, Horazine! Te{ko
tebi, Vitsaido! Jer da su u Tiru i Sidonu bila ~udesa koja su bila u
vama, davno bi se u kostreti i u pepelu pokajali. Ali ja vama ka`em:
Tiru i Sidonu }e lak{e biti u dan su|enja nego vama. I ti Kapernaume,
ho}e{ li ti biti do nebesa uzdignut? Ne, ti }e{ do pakla uni`en biti;
jer da su u Sodomu bila ~udesa {to su u tebi bila, i danas bi on pos-
tojao. Zato vam ja ka`em da }e zemlji Sodomskoj lak{e biti u dan
su|enja nego tebi”.
Morlend je zatvorio knjigu. “Isus ka`e da }e ljudi biti osu|eni u
skladu sa svojim delima”, kazao je.
“Zna~i, ne}e biti istovetne osude za sve?” upitao sam. “Ho}e li
pravda biti uskla|ena prema svakom pojedina~no?”
“Upravo tako. U paklu }e postojati razli~iti stepeni kazne. Mislim
da je to zna~ajno jer nagla{ava da je Bo`ja pravda proporcionalnog
karaktera. Ne}e biti apsolutno iste presude za svakoga ko odbaci
Bo`ju milost.
Ne zaboravite da ako Bog zaista omogu}ava ljudima da formiraju
svoj karakter putem hiljada izbora koje prave, On }e im tako|e
dopustiti da trpe prirodne posledice karaktera koji su izabrali da
izgrade. I oni koji se karakterno nalaze u gorem stanju trpe}e ve}i
stepen kazne”.
Tre}i prigovor: za{to ljudi bivaju uni{teni za ve~nost za zlo~ine koji
su po~injeni u kona~nom vremenskom periodu?
Kako bilo koje nedelo koje smo po~inili u ovom `ivotu mo`e da
zaslu`i ve~no uni{tenje? Zar nije nepo{teno re}i da kona~an `ivot
proveden u grehu obezbe|uje ve~no uni{tenje? Gde je tu pravda?
“Zar ne bi Bog pun ljubavi odredio kaznu u skladu sa zlo~inom
time {to pakao ne bi predstavljao uni{tenje za ve~nost?” upitao sam
ga, sednuv{i nazad na kraj troseda. “Kako mo`emo da u~inimo bilo
{ta u ovom `ivotu {to bi imalo za posledicu ve~no uni{tenje?”
“Ne zaboravite da nije re~ o mu~enju”, istakao je Morlend.
“Formulacije su ovde od presudne va`nosti. Dakle, nije re~ o ve~nom
svesnom mu~enju, ve} o ve~nom uni{tenju zbog presude koja nas
odvaja od Boga”.
“Dobro”, kazao sam, “ali to ne daje odgovor na pitanje”.
“Ta~no. Ali hajde da poku{am. Prvo, svi mi znamo da stepen u
kojoj neko biva ka`njen nije u funkciji du`ine vremena koje je potreb-
no da bi se po~inio zlo~in. Za ubistvo, na primer, mo`e trebati deset
sekundi; za kra|u ne~ije enciklopedije 'Britanika' bi mo`da trebalo
156
pola dana ako bi dugo trajalo provaljivanje u ku}u. Ono {to ho}u da
ka`em je da stepen ne~ije pravedne kazne nije u funkciji toga koliko
je vremena trebalo da se po~ini zlodelo, ve} u funkciji toga koliko je
samo zlodelo bilo te{ko.
A to nas dovodi do druge stvari. Koja je najgnusnija stvar koju
~ovek mo`e da uradi u svom `ivotu? Ve}ina ljudi }e, budu}i da ne
razmi{ljaju mnogo o Bogu, re}i da je to maltretiranje `ivotinja ili
ugro`avanje `ivotne sredine ili drugog ~oveka. Nema sumnje u to da
su sve te tri stvari grozne. Me|utim, one padaju u senku u svetlu naj-
gore stvari koju ~ovek mo`e da uradi, a to je da se izruga, omalova`i
i odbije da prihvati osobu kojoj dugujemo apsolutno sve, a to je na{
Tvorac, Bog li~no.
Morate razumeti da je Bog beskrajno ve}i u svojoj dobroti, sve-
tosti, milosti i pravdi od bilo koga drugog. Misliti da ~ovek mo`e da
pro`ivi ceo svoj `ivot konstantno ga ignori{u}i, konstantno mu se
rugaju}i na~inom na koji bira da `ivi bez Njega, govore}i: 'Savr{eno
me ne zanima {ta bi ti hteo da uradim ovde. Savr{eno me ne zani-
maju tvoje vrednosti i smrt tvoga Sina za mene. Sve }u to ignorisati'
— upravo to je krajnji greh. I jedina kazna koja je dostojna toga je
najve}a kazna, odnosno beskrajno odvajanje od Boga.
Kao {to je istakao Alan Goumz, priroda subjekta protiv koga je
po~injen greh, kao i priroda samog greha, moraju se uzeti u obzir
kada se odre|uje to koliko je taj greh gnusan”.7
Morlendov odgovor me je podsetio na priliku kada je poznavalac
Bo`jeg zakona pitao Isusa: 'Koja je najva`nija zapovest?'. Isus mu je
kazao: “Ljubi Gospoda Boga svoga, svim srcem svojim i svom du{om
svojom, i svom snagom svojom, i svim umom svojim, i bli`njega
svoga kao samoga sebe”.8
U Americi se najte`i zlo~in — ubistvo — ka`njava najstro`om pre-
sudom, odnosno odvajanjem od dru{tva za ceo `ivot u zatvoru. I
definitivno je imala logike izjava da bi bezo~no kr{enje Bo`jeg vrhov-
nog zakona trebalo da dovede do najvi{e presude, odnosno odvaja-
nja od Boga i njegovog naroda za ~itavu ve~nost.
^etvrti prigovor: zar Bog ne bi mogao da prisili svakog da ode na
nebo?
“Da se vratimo na ne{to {to ste rekli na samom po~etku”, kazao
sam Morlendu. “Rekli ste da je Bogu veoma `ao {to pakao uop{te
mora da postoji u odre|enom vremenskom periodu”.
“Da, tako je”.
“Za{to onda prosto ne prisili svakoga da ode na nebo? To bi delo-
valo kao jednostavno re{enje”.
“Zato {to bi to”, odgovorio je Morlend, “bilo nemoralno”.
157
 “Nemoralno?” iznena|eno sam rekao. “Nemoralnije od pakla?”
“Da, nemoralno. Obratite pa`nju na ovo sada: postoji razlika izme-
|u svojstvene vrednosti i instrumentalne vrednosti. Neka stvar pose-
duje svojstvenu vrednost ako je korisna i dobra po sebi i za sebe,
dok njena instrumentalna vrednost zna~i da je korisna kao sredstvo
za postizanje nekog cilja. Primera radi, spasiti `ivot je samo po sebi
dobar ~in. Vo`nja desnom stranom puta je pak instrumentalna vred-
nost — to je dobro samo zato {to se tako odr`ava red. Ako bi dru{tvo
odlu~ilo da treba voziti levom stranom, i to bi bilo u redu. Cilj je da
se o~uva red i sa~uvaju `ivoti ljudi.
E sad, kada tretirate ljude kao instrumentalnu vrednost, ili samo
kao sredstvo za postizanje cilja, vi se onda prema njima odnosite kao
prema nekom predmetu, a to je pogre{no. Vi ljude tretirate kao stvari
kada ih tretirate samo kao sredstvo za postizanje cilja. Ljude }ete
po{tovati jedino ako ih budete tretirali kao vrednosti po sebi”.
“I kako da to pove`emo sa prisiljavanjem ljudi da odu na nebo?”
upitao sam.
“Ako biste primoravali ljude da u~ine ne{to protiv njihovog slo-
bodnog izbora, tada biste ih li{avali njihove ljudske prirode. Ispalo bi
kao da govorite da je dobra stvar u onome {to ho}ete da uradite vred-
nija nego da po{tujete njihov izbor, i tako tretirate ljude kao sredstvo
za postizanje cilja tra`e}i od njih da urade ne{to {to oni ne `ele. Tako
bi bilo kada bi Bog prisiljavao svakoga da ode na nebo.
Li, ako je Bog ljudima dao mogu}nost slobodnog izbora, onda ne
postoji garancija da }e svako odlu~iti da sara|uje sa Njim. Opcija da
se svako primora da ode na nebo je nemoralna, jer onda li{ava ljude
njihove prirode; li{ava ih dostojanstva da donose li~ne odluke; pori~e
im slobodu izbora i tretira ih kao sredstvo za postizanje cilja.
Bog ne mo`e umesto ljudi da izgra|uje karakter, i ljudi koji ~ine
zlo ili gaje pogre{na verovanja kre}u da se udaljavaju od Boga, a
takav put na kraju zavr{ava u paklu. Bog po{tuje ~ovekovu slobodu.
U stvari, prisiljavati ljude da prihvate nebo i Boga ako oni to uop{te
ne `ele ne bi bio ~in ljubavi — bilo bi to svojevrsno silovanje sa Bo`je
strane. Kada Bog omogu}i ljudima da mu ka`u 'ne', On zapravo
uva`ava njihovo dostojanstvo”.
Peti prigovor: za{to Bog jednostavno ne ugasi ljudima `ivot?
Jo{ jedan aspekat pakla koji ljudima zadaje posebne muke je to
{to on predstavlja uni{tenje za ve~nost. Ali {ta bi bilo kad pakao ne
bi predstavljao uni{tenje za ve~nost? [ta bi bilo kad bi umesto toga
Bog jednostavno ugasio njihov `ivot?
“To bi svakako”, kazao sam Morlendu, “bilo humanije od ve~nog
uni{tenja”.
158
“Biblija upravo u~i da }e do}i do uni{tenja, da samo ka`njavanje
nije ve~no, mada kazna jeste”, kazao je Morlend.
“Ako pogledamo 37. psalam, on ka`e da }e bezbo`nici nestati, da
}e pro}i kao dim i da }e se nasle|e bezbo`ni~ko zatrti. Tako|e u
Psalmu 145,20, David je rekao: '^uva Gospod sve koji ga ljube, a
sve bezdu{nike istrebljuje'. I Isaija 1,28: 'Ali }e se odmetnici i
gre{nici svi satrti, izginu}e svi koji Gospoda napu{taju'. Isus tako|e
ka`e da }e bezbo`nici biti 'vezani u snopove, da se spale'; lo{a riba
se baca, a korov ~upa.”9
Ja sam tako|e istakao {ta je rekao uva`eni britanski sve{tenik
D`on. R. V. Stot: “Sam oganj se opisuje kao 've~ni' i 'neugasivi', ali
bi bilo veoma ~udno da ono {to se u njega baci nikada ne izgori. Mi
bismo o~ekivali suprotno: da zauvek izgori, a ne da se zauvek
mu~i”.11
Morlend je dodao: “U Knjizi Otkrivenje pi{e da su i smrt i predeo
mrtvih ba~eni u ognjeno jezero. Na smrt se stavlja ta~ka jer vi{e ne}e
biti smrti.”
[esti prigovor: kako pakao mo`e da postoji zajedno sa nebom?
“Ako nebo treba da bude mesto bez suza, kako onda u isto vreme
mo`e da postoji pakao?” pitao sam. “Zar oni na nebu ne bi oplaki-
vali one koji su ve~no uni{teni?”
“Pre svega, mislim da }e ljudi na nebu shvatiti da je pakao na~in
da se po{tuje vrednost samih ljudi po sebi kao stvorenja po Bo`jem
obli~ju”, kazao je Morlend.
“Drugo, mnogo puta ~ovekova sposobnost da u`iva u ne~emu
dolazi sa godinama i sa sticanjem zrelijeg pogleda na stvari. Kada su
mi deca bila mala, jedno dete nije moglo da u`iva u poklonu ako bi
mu se ~inilo da je drugo dete dobilo malo bolji poklon. Kada su
porasli, mogli su da se raduju poklonu nevezano za to {ta je drugi
dobio. U stvari, ako bi se brinuli za ono {to je drugi dobio, tom dru-
gom bi dali mogu}nost da se njima kontroli{e.
Klajv Luis je rekao da pakao nema pravo veta u odnosu na nebo.
Time je hteo da ka`e da ljudima na nebu ne}e biti osporena privi-
legija da se raduju svom `ivotu samo zato {to su svesni da su neki
ljudi uni{teni.
Morate zapamtiti da je du{a dovoljno velika da do`ivi nepomu}enu
radost, blagostanje, ljubav i sre}u, dok u isto vreme ose}a `alost i
tugu zbog drugih. To nisu nesaglasna stanja u ~ovekovom `ivotu, i
znak da je ~ovek razvio zreo karakter je u tome {to mo`e da bude u
oba stanja istovremeno”.
159
 Sedmi prigovor: za{to Bog nije stvorio samo one ljude za koje je
znao da }e ga slediti?
“Ako Bog zna budu}nost, za{to je stvorio ljude za koje je znao da
mu se nikada ne}e obratiti i koji }e tako zavr{iti u paklu?” upitao
sam. “Zar nije mogao da stvori jedino ljude za koje je znao da }e ga
slediti, a da prosto ne stvara ljude za koje je znao da }e ga odbaci-
ti? Ta bi opcija delovala mnogo humanije od pakla”.
“Zavisi od Bo`jeg cilja”, kazao je Morlend. “Da je Bog odlu~io da
stvori samo ~etiri, {est ili sedam ljudi, mo`da je i mogao da stvori
samo one ljude koji }e oti}i na nebo. Problem je u tome {to kada
jednom Bog po~ne da stvara vi{e ljudi postaje te`e da stvori samo
ljude koji bi ga izabrali, a da ne stvori ljude koji bi ga odbacili”.
“Za{to je to tako?”
“Zato {to je jedan od razloga iz koga nas je Bog stavio ovde da
bi nam pru`io priliku da uti~emo na druge ljude”.
Morlend se zamislio na trenutak pre nego {to je smislio analogi-
ju. “Da li se se}ate filmova 'Povratak u budu}nost'?” upitao me je.
“Se}ate se da kada bi se vra}ali u pro{lost, i promenili neku sitnicu,
da bi onda, kada bi se vratili u budu}nost, ceo grad bio potpuno
druga~iji? Mislim da u tome ima istine.
Prosta ~injenica u svemu tome glasi da na nas uti~e to {to pos-
matramo druge ljude. Pretpostavimo, na primer, da je Bog mojim
roditeljima, kada sam ja bio mali, dao da izaberu da se presele u
dr`avu Ilinois, umesto da ostanu u Misuriju. Pretpostavimo i da je
tamo bio kom{ija hri{}anin koji je bio licemer, i da sam ja gledao tog
~oveka i zbog njegovog na~ina `ivota odlu~io da ka`em 'ne' Bogu do
kraja svog `ivota. A sada pretpostavimo da su kolege na poslu
gledale koliko sam nepodno{ljiv i pet ljudi odlu~i da sledi Boga zbog
mog lo{eg primera kako izgleda `ivot ateiste. Dakle, ako odemo u
Ilinois, spasenje gubi jedan ~ovek — to jest ja — ali zato petoro ljudi
bude iskupljeno.
S druge strane, pretpostavimo da Bog odlu~i da ne ponudi novi
posao mom tati i da tako ostanemo u Misuriju. Recimo da ja imam
trenera koji je religiozan i koji daje sve od sebe za mene i da ja na
kraju zbog njega odlu~im da sledim Boga. Ali zato {to moj religijski
`ivot nije onakav kakav bi trebalo da bude, to uti~e na drugih petoro
ljudi da se okrenu od Hrista.
Vidite li {ta ho}u da ka`em? Re~ je o scenariju kao iz filmova
'Povratak u budu}nost'. Kada Bog odlu~i da nekog stvori, ta osoba
}e uticati na odluke drugih ljudi i mo`e se desiti da uti~e i na njihovu
odluku da li }e verovati Bogu ili ne.
Kada Bog donosi ove odluke, Njegov cilj nije da {to vi{e ljudi
spase od pakla. Njegov cilj je da {to vi{e ljudi odvede na nebo.
160
I samim tim se, na`alost, mo`e desiti da }e morati da dopusti
stvaranje jo{ nekih ljudi koji }e odabrati da odu u pakao kako bi dobio
ve}i broj ljudi koji }e odabrati da odu na nebo”.
Osmi prigovor: za{to Bog ne da ljudima drugu {ansu?
Biblija otvoreno ka`e da je odre|eno da ljudi jednom umru, a
potom da iza|u na sud.12 Ali ako Bog zaista voli ljude, za{to ljudima
ne bi pru`io drugu {ansu da posle smrti donesu odluku da ga slede
i odu na nebo?
“Ako bi ljudi osetili pakao, zar im to ne bi dalo jaku motivaciju da
se predomisle?” upitao sam.
“Ovo pitanje pretpostavlja da Bog nije uradio ni{ta {to je mogao
da uradi pre nego {to su ljudi umrli, a ja to odbacujem”, kazao je
Morlend. “Bog ~ini sve {to mo`e da ljudima pru`i priliku, i ne}e biti
nijednog ~oveka koji }e mo}i da ka`e Bogu: 'Da samo nisi pustio da
umrem pre vremena, da si mi dao jo{ dvanaest meseci, znam da bih
doneo pravu odluku'.
Biblija nam govori da Bog odla`e Hristov povratak na zemlju da bi
svima dao {to je mogu}e vi{e vremena da mogu da mu se obrate.13
Ako je sve {to je nekome bilo potrebno jo{ samo malo vremena da
pri|e Hristu, onda bi im Bog produ`io vreme na zemlji da bi im pru`io
tu {ansu. Zato ne}e biti nikoga kome je trebalo jo{ samo malo vre-
mena ili ko je prerano umro, a koji bi odgovorio na drugu {ansu i
primio Hrista.
Bog je fer. On ne poku{ava da ote`ava stvari ljudima. Verujem da
je svakako mogu}e da }e onima koji reaguju na svetlo istine iz prirode
koje su primili ili biti poslata jevan|eoska poruka, ili }e se mo`da
suditi na osnovu njihovog odnosa prema svetlosti istine koju su pri-
mili. Jednostavna ~injenica glasi da Bog nagra|uje one koji ga
tra`e”.14
Me|utim, to je re{avalo samo deo pitanja. “^ekajte malo”, kazao
sam. “Zar ne bi smrt i svest o Bo`jem prisustvu ili odsustvu nakon
{to umrete bila vrlo podsticajna stvar za ljude?”
“Bi, ali u negativnom smislu. Prvo, morate shvatiti da {to du`e
ljudi `ive daleko od Boga, to su manje u stanju da praktikuju slobo-
dan izbor i da mu veruju. To je razlog za{to ve}ina ljudi koji do|u ka
Hristu to urade dok su mladi. [to du`e `ivite sa nekom lo{om
navikom, te`e }e vam biti da se odviknete. Nije nemogu}e, ali je te`e.
Dakle, za{to bi ljudi onda o~ekivali da bi, recimo, 10-ogodi{nji period
inkubacije i odvajanja od Boga privukao njihovu pa`nju prema Bogu?
Osim toga, to bi potpuno umanjilo zna~aj `ivota u pore|enju sa
smr}u. Tada bi pitanje glasilo za{to Bog nije stvorio ljude sa inkuba-
cionim periodom na samom po~etku? Za{to ih je stvorio na zemlji da
161
`ive 75 godina, da potom umru, i da ih posle toga stavi u period
inkubacije ako je taj period inkubacije bio ne{to {to im je trebalo na
samom po~etku? Li, evo {ta je istina: ovaj `ivot je upravo taj inkuba-
cioni period!
Slede}a stvar koju morate imati na umu je da kada bi ljudi videli
Bo`ji presto posle smrti, to bi na njih ostavilo tako sna`an utisak da
vi{e ne bi imali mo} slobodnog izbora. Svaka 'odluka' koju bi doneli
ne bi bila stvaran autenti~an slobodan izbor; bila bi potpuno prisilna.
To bi bilo kao kad bih ja zapretio batinama svojoj k}erki i kazao:
'Sad da ide{ i da se izvini{ svojoj sestri {to si obukla njenu haljinu,
a nisi je pitala'. Svako izvinjenje ne bi bilo iskreno, ve} bi samo bilo
linija manjeg otpora. Svako ko bi donosio 'odluku' u drugoj {ansi ne
bi stvarno izabrao Boga, ni Njegovo carstvo, ni Njegove puteve — i ti
ljudi ne bi ni bili podobni za `ivot u Njegovom carstvu. Oni bi doneli
mudru 'odluku' samo zato da bi izbegli sud.
I izneo bih jo{ jednu stvar. Bog odr`ava finu ravnote`u izme|u toga
da Njegovo postojanje bude dovoljno o~igledno tako da ljudi znaju da
On postoji, i da u isto vreme dovoljno sakrije svoje prisustvo tako da
ljudi koji `ele da odlu~e da ga ignori{u mogu to da u~ine. Na ovakav
na~in je njihov izbor `ivotnog ishoda zaista slobodan”.
Deveti prigovor: zar nije reinkarnacija racionalnije re{enje od
pakla?
Indusi odbacuju koncept pakla. Oni umesto toga veruju u reinkar-
naciju, preko koje se ljudi posle smrti ponovo vra}aju u ovaj svet u
drugom vidu i pru`a im se jo{ jedna prilika da se iskupe za lo{u
karmu koju su napravili u svom prethodnom `ivotu i da krenu ka
prosvetljenju.
“Zar ne bi reinkarnacija bila racionalan na~in da Bog pun ljubavi
pru`i ljudima nov po~etak da bi mogli da se pokaju za slede}i put i
da ne mora da ih po{alje u pakao?” upitao sam. “Zar to ne bi bilo
bolje re{enje od pakla?”
“Ne zaboravite da mi ne treba da odlu~ujemo {ta je istina na
osnovu onoga {to se nama svi|a ili ne svi|a. Moramo da pogledamo
dokaze. Ja ne znam ni za jedan na~in da odredim da li je ne{to ta~no
osim da pogledam dokaze”, do{ao je Morlendov odgovor.
“Da”, kazao sam, “zar ne postoje dokazi za reinkarnaciju —
konkretno mislim na ljude koji se se}aju pro{lih `ivota ili ~ak govore
jezicima koje ina~e ne bi mogli da znaju?”
“Mislim da su argumenti za reinkarnaciju slabi iz nekoliko razlo-
ga”, kazao je. “Oni su, na primer, me|usobno neusagla{eni. A da}u
vam i primer za{to. Broj dva je paran broj. Ako biste mi vi rekli da
razmi{ljate o broju dva, ali da je to neparan broj, ja bih vam rekao:
162
'Vi mo`da mislite na trojku ili peticu, ali ne mo`ete misliti na dvojku,
jer }u vam re}i jednu stvar koja je su{tinski povezana sa tim brojem
— on mora biti paran'.
S druge strane, moja su{tinska osobina nije to {to sam visok 173
centimetara. Moja su{tinska osobina nije ni to {to imam 75 kilogra-
ma. Me|utim, moja su{tinska osobina jeste to {to sam ljudsko bi}e.
Ako biste vi rekli: 'D`ejms Morlend se nalazi u drugoj prostoriji i
smr{ao je 2 kilograma', ve}ina ljudi bi rekla: 'Svaka mu ~ast'. A {ta
bi bilo ako biste rekli: 'D`ejms Morlend se nalazi u drugoj prostoriji i
zna{ {ta ima novo? On je postao kockica leda'. Ve}ina ljudi bi rekla:
'To ne mo`e biti D`ejms Morlend, zato {to ako i{ta znam za njega,
to je da je on ~ovek. On nije kockica leda'.
E, vidite, reinkarnacija ka`e da bih mogao da se vratim u `ivot kao
pas, kao ameba i sli~no. Ne znam za{to onda ne bih mogao da se
vratim i kao kockica leda. Ako je to ta~no, koja je onda razlika izme|u
D`ejmsa Morlenda i bilo ~ega drugog? Onda ja ne posedujem nikakvu
su{tinsku osobinu. I ba{ kao {to je parnost su{tinska osobina broja
dva, tako je i ljudsko bi}e moja su{tinska osobina — a reinkarnacija
ka`e da moja su{tinska osobina uop{te nije su{tinska”.
“Onda zna~i”, ubacio sam se, “da je reinkarnacija nedosledno
u~enje”.
“Upravo tako”, kazao je Morlend. “Drugi razlog iz koga ne verujem
u reinkarnaciju je zato {to se ve}ina ovih dokaza koje ste naveli —
stvari poput navodnog se}anja na pro{le `ivote — mo`e bolje objas-
niti na drugi na~in.
Obja{njenja mogu biti psiholo{ke prirode — ljudi se ponekad se}aju
odre|enih pojedinosti, ali su to nejasna ili nasumi~na naga|anja ili
se neke od tih aktivnosti mogu objasniti demonima. U su{tini, kad
pa`ljivo razmotrite istra`ivanja, primeti}ete da ona jednostavno nisu u
stanju da potkrepe reinkarnaciju.15
Napokon, ne verujem u reinkarnaciju zato {to postoji stru~njak za
te stvari, a to je Isus iz Nazareta. On je jedini ~ovek u istoriji sveta
koji je umro, ustao iz mrtvih i sa autoritetom govorio o tom pitanju.
A Isus ka`e da nema reinkarnacije, da postoji jedna smrt i da posle
nje dolazi sud. Njegovi apostoli, koje je pa`ljivo podu~avao, ponovili
su njegovo u~enje na ovu temu”.
Isus je, umesto toga, u~io da pakao stvarno postoji. On je zapra-
vo govorio na tu temu vi{e nego bilo ko drugi u Bibliji. “Ironi~no je
to”, istakao sam, “{to mnogi ateisti prihvataju Isusa kao velikog
u~itelja, mada je ipak On taj koji je rekao najvi{e stvari o paklu”.
“Da”, kazao je Morlend, “a ne zaboravite ni ovo: imamo dokaze
da su Isus i njegovi sledbenici bili pravedni ljudi. Ako `elite da znate
kako da gledate siromahe, pita}ete nekog ko je poput Majke Tereze.
163
Ne}ete pitati Hjua Hefnera, izdava~a ~asopisa Playboy, jer li~nost
poput Majke Tereze ima vi{e karaktera od njega. A ako ho}ete da
znate da li je pakao u krajnjem smislu fer, pita}ete Isusa. A evo
odmah i odgovora: za njega u toj doktrini nije bilo nikakvih problema.
Mislim da se nalazimo na tankom ledu kada poredimo na{a eti~ka
ose}anja i eti~ku intuiciju sa Isusovom. Mi onda govorimo da bolje
sagledavamo od Njega {ta je fer, a {ta nije. A ja mislim da to nije
zona u koju `elimo da se upustimo”.
ISTINA O PAKLU
Naslonio sam se na trosedu i razmi{ljao jedan trenutak. Morlend
je spretno odgovorio na najte`e prigovore na pitanje pakla. Morao
sam da priznam da se, kada sam u celini pogledao sve njegove
odgovore, zaista ~inilo da daju razumno obrazlo`enje za tu doktrinu.
Ali to ipak nije udaljilo moj ose}aj nelagodnosti. A u tom svom
ose}aju nisam bio sâm. Klajv Luis je jednom rekao da je doktrina o
paklu “jedna od glavnih osnova na kojoj se hri{}anstvo napada kao
okrutno, i pori~e Bo`ja dobrota”.16
[to se ti~e Morlenda, on je govorio kao filozof i teolog, ali me je
zanimala njegova li~na reakcija na ovaj problem. “A vi, D`ejmse?”,
pitao sam ga. “Vi ste mi razradili neke ubedljive argumente u prilog
ovoj doktrini, ali budite iskreni — zar ne zapadate u trenutke kada se
ose}ate stra{no nelagodno zato {to postoji pakao?”
Morlend je skinuo svoje nao~are i protrljao o~i pre nego {to je
odgovorio. “Apsolutno”, kazao je. “Nema spora. Ali, opet ka`em,
ose}ati se nelagodno zbog ne~ega nije isto {to i imati racionalan i
promi{ljen sud da je to neispravno. Ja verujem da se pakao mo`e
moralno opravdati, ali se ne ose}am prijatno zbog njega zato {to je
to tu`no mesto”.
Zastao je na trenutak, pa potom nastavio. “Ne zaboravljajte ni da
Bogu nije prijatno zbog pakla. On ga ne voli. Dakle, koji je dobar
odgovor na ovaj ose}aj nelagodnosti? To ne bi bio poku{aj da stvorim
pogled na `ivot posle smrti koji bi mi omogu}io da se ne ose}am
nelagodno. To je u`asan na~in da pristupite istini. Prava stvar koju
treba uraditi je priznati da }e pakao stvarno postojati u jednom vre-
menskom periodu i pustiti da nas to ose}anje nelagodnosti pod-
stakne na dela.
Za one koji ne znaju Hrista, pakao bi trebalo da ih motivi{e da
udvostru~e svoje napore da Ga tra`e i prona|u. Za nas koji ga znamo,
pakao bi trebalo da nas navede da udvostru~imo svoje napore da
pro{irimo Njegovu poruku o blagodati i milosti onima kojima je ona
potrebna.
164
I u svemu tome moramo odr`ati ispravnu perspektivu. Ne zabo-
ravite da }e pakao zauvek biti spomenik ljudskom dostojanstvu i vred-
nosti ~ovekovog izbora.
“Da li vam se ~ini da bi doktrina o paklu mogla da bude kamen
spoticanja za duhovne tragaoce?”
“Da, ~ini mi se, i hteo bih da ka`em ne{to o tome. Kad god
poku{avate da postanete prijatelj bilo kome, vi ne znate sve o njemu
i ne morate se obavezno slagati ili ose}ati dobro zbog svakog nje-
govog stava. Ali morate da se pitate da li, kada razmotrite sve {to
znate, dovoljno verujete tom ~oveku da ho}ete da uspostavite pri-
jateljski odnos sa njim.
Isto va`i i za Isusa. Ne}e se svako pitanje razre{iti pre nego {to
stupimo u odnos sa Njim. Ali pitanje glasi: da li mu mo`ete verovati
kada ispitate sve ~injenice?
Ja bih podstakao svakog tragaoca da pro~ita Jevan|elje po Jovanu
i da se onda zapita: 'Mogu li da verujem Isusu?' Mislim da je odgo-
vor potvrdan. I verujem da }emo vremenom, dok razvijamo odnos sa
Njim, po~eti da mu verujemo i u onim stvarima gde za sada ne znamo
sve”.
“[TA BOG ONDA MO@E DA U^INI?”
Pustio sam da se Morlendove re~i malo slegnu pre nego {to sam
ustao i zahvalio mu se za njegovo vreme i stru~an pristup. “Bila je
ovo te{ka tema”, kazao sam. “Drago mi je {to ste hteli da pri~amo
o ovome”.
On je klimnuo glavom i nasme{io se. “Nema problema”, kazao je.
“Nadam se da sam vam pomogao”.
Ispratio me je iz ku}e, gde smo se rukovali i ja sam u{ao u auto
i krenuo nazad ka aerodromu. Gust saobra}aj mi nije smetao — imao
sam puno vremena pre leta. U stvari, prijala mi je le`erna vo`nja jer
sam tako imao prilike da razmi{ljam o ovom intervjuu.
Da li je pakao bio jedina opcija koja je Bogu stajala na raspola-
ganju? Je li pakao ne{to pravedno i moralno? Da li je ova doktrina
logi~na i konzistentna? Jasno je da je Isus mislio da jeste. A ja sam
verovao da je Morlendova analiza, sve u svemu, bila dovoljna da pre-
brodimo pakao kao prepreku.
To nije zna~ilo da mi je svaki detalj u onome {to je rekao bio pot-
puno prijatan. Ali bilo je ta~no da su njegova obja{njenja u celini
uzev{i bila dovoljno jaka da ne dopustim da me ovaj problem izbaci
iz koloseka na mom duhovnom putu.
Dok sam stajao upleten u neizbe`no zakr~enje saobra}aja u Los
An|elesu, otvorio sam ta{nu i preturio po njoj da na|em materijale
za istra`ivanje koje sam sastavio u pripremi za razgovor sa
165
Morlendom. Napokon sam uspeo da izvadim kasetu sa prethodnim
razgovorom o paklu koji sam imao sa ~uvenim teologom D. A.
Karsonom.
Sedmi prigovor
Stavio sam je u kasetofon i premotao na komentare koji su izgle-
da bili prikladan zaklju~ak za to popodne:
“Pakao nije mesto gde Bog {alje ljude zato {to su bili prili~no
dobri momci, samo zato {to nisu verovali u {ta je trebalo. Bog ih
ISTORIJA CRKVE JE PREPUNA
tamo {alje prvenstveno zato {to prkose svome Tvorcu i ho}e da budu
u centru univerzuma. Pakao nije ispunjen ljudima koji su se ve} poka-
UGNJETAVANJA I NASILJA
jali, samo zato {to Bog nije dovoljno blag i dobar da ih izvede oda-
tle. On je pun ljudi koji, za ~itavu ve~nost, i dalje ho}e da budu u
centru sveta i koji istrajavaju u svojoj pobuni i prkosu protiv Boga. Hri{}anstvo su u toku njegove istorije izvesni ljudi koristili kao
[ta Bog onda mo`e da u~ini? Ako ka`e da ga je ba{ briga, onda izgovor za neke od najbrutalnijih, najnemilosrdnijih i najbezo~-
Bog vi{e nije Bog dostojan divljenja. On je onda ili nemoralan ili nijih zverstava poznatih ~oveku. Nije te{ko prisetiti se primera
na~isto sablastan. Ako bi On na bilo koji drugi na~in postupao prema iz istorije: krsta{ki ratovi, inkvizicije, spaljivanje ve{tica, holoka-
tako otvorenom prkosu onda bi umanjivao svoju veli~inu kao Boga”.17 ust... U hri{}anstvu nisam video mnogo toga {to bih smatrao
dostojnim da neko ima.
Ken [aj, ateista1

Hri{}anstvo je prava blagodat za ~ove~anstvo... a ima i blago-

tvorno dejstvo na ljudski rod... Mnogi ljudi koji danas `ive u
zvani~nom hri{}anskom okru`enju sa hri{}anskom etikom ne
shvataju koliko toga dugujemo Isusu iz Nazareta... Ono dobrote
i milosti {to ima na ovom svetu do{lo je u velikoj meri od
Njega.
D`ejms Kenedi, teolog2

Vejn V. Olson je uvek znao kako da bude u centru pa`nje. Kao

markantan i prijatan sudija, sa svetloplavim o~ima i sedom kosom,
Olson bi bio u stanju da svakoga zabavi urnebesnim pri~ama iz svoje
vrlo ~esto bizarne sudske prakse na Krivi~nom sudu okruga Kuk, u
^ikagu. Bio je veoma dovitljiv ~ovek i imao je onu preteranu srda~nost
svojstvenu starijim generacijama okru`nih vlasti.
Olson nije bio preterano istaknut sudija, ali je ipak delovao saves-
no. Naro~ito je voleo da vidi svoje ime u novinama, pa bi mi tako
~esto doturao pri~e dok sam bio izve{ta~ za ~asopis Chicago Tribune
pri Krivi~nom sudu.
Na kraju dana bismo ponekad provodili slobodno vreme u njego-
vim prostorijama i zbijali {ale. Ponekad bismo se na{alili u na{em
omiljenom obli`njem sastajali{tu, gde bi on svakoga zabavljao pri~a-
ma kako je pro{ao kroz pravnu {kolu kao bubnjar u polka bendu.
Budu}i neumoran ekstrovertan tip, nije podnosio da bude sam.

166 167
 Jednom me je pozvao da iz novinske {tamparije odem na jedno
ven~anje. Oti{ao sam do njegovih prostorija i zatekao veseljaka
Olsona kako obavlja improvizovanu ceremoniju sklapanja braka
izme|u provalnika sa lisicama na rukama — koga je on upravo osu-
dio na tri godine zatvora — i njegove devojke u poodmakloj trudno}i.
Olson me je odmah odredio kao mlado`enjinog kuma.
“@ao mi je”, kazao je nakon dvominutne ceremonije uz osmeh,
dok su odvodili mlado`enju. “Ni{ta od medenog meseca”.
Kao sudija za narkotike koji slu{a rutinske kriminalne slu~ajeve,
Olson nije bio u poziciji da stvara bilo kakav nov sudski pristup.
Barem ne svesno. Me|utim, za vikend nakon ameri~kog praznika
Dana zahvalnosti 1980. godine, Olson nije ni bio svestan da }e
postati glavna li~nost u doga|aju bez presedana u ameri~kom
pravnom sistemu.
Nakon {to se Olson odvezao iz zgrade suda u i{~ekivanju ~etvorod-
nevnog odmora, tim agenata FBI je potajno provalio u njegove pros-
torije sa poga{enim svetlima i postavio sudski odobren ure|aj za pris-
lu{kivanje. To je ozna~ilo prvi put u istoriji SAD da federalni istra`itelji
prislu{kuju prostorije nekog sudije na du`nosti — {to je ~ast koju bi
Olson, da je znao, rado prepustio nekom drugom.
Terens Hejk, tu`ilac koji je postavljen da radi u Olsonovoj sudnici,
bio je zapravo tajni agent koji je bio sastavni deo tajnog vladinog
istra`ivanja zvanog “Operacija Grejlord”. Kada se Olson vratio sa
odmora, svaki put kada bi neko pod nadzorom u{ao u njegove pros-
torije, Hajk bi koristio sakriveni predajnik da po{alje kodiranu poruku
agentu FBI koji je bio u kolima parkiranim napolju. Agent bi potom
signalizirao drugom istra`itelju da aktivira bubicu da bi agenti mogli
da prislu{kuju {ta se doga|a iza zatvorenih vrata.3
Tajno je snimljeno ukupno preko dvesta pedeset sati razgovora,
koji su potvrdili vladine sumnje u to da sudija vodi dvostruki `ivot.
Ispostavilo se da je dopadljivi i opu{teni Olson — Gospodin “Popu-
larni” iz okru`nog suda — veoma korumpiran iznu|iva~ koji je cini~no
prodavao pravdu onome ko bi ponudio najvi{e novca.
Na traci je zauvek bilo sa~uvano kako Olson od advokata prima
mito i izvr}e pravdu na svakom koraku. U jednom trenutku ~ulo se i
da je rekao: “Volim ljude koji uzimaju lovu jer ~ovek sa njima lepo
zna na ~emu je”.4 Zapravo, ve} nekoliko dana nakon {to je postav-
ljena bubica, agenti su zapanjeni slu{ali kako Olson bestidno re{ava
neki slu~aj sa narkoticima sa korumpiranim advokatom:
“Olson: Ja sam sakuplja~ nov~i}a.
Advokat: Da li je dvesta dolara dosta — da li je dovoljno, sudijo?
Danas sam namlatio sedamsto {ezdeset pet dolara.
168
Olson: Ve} sam se dogovorio sa jednim, ali bolje da ti to uradi{;
ti }e{ to bolje.
Advokat: Dao sam ti dvesta dolara. Ako nije dosta, samo ka`i. [ta
god smo se dogovorili...
Olson: Volim ~oveka koji mi da pola ... onoga {to zaradi ...
Problem je {to ima dana kad ni{ta ne uradim. Bruka je da mi ~ovek
do|e ovde, a ni{ta ne donese”.5
Ja sam ve} napustio Chicago Tribune i ure|ivao druge novine kada
je procurela {okantna vest: Olson je optu`en da je pedeset pet puta
primio mito, iznu|ivao novac i reketirao ljude. Odmahivao sam
glavom. Varao je mene, svoje kolege i javnost tolike godine! Ose}ao
sam se iznevereno i bio sam besan zbog njegovog non{alantnog
bacanja u ko{ istih onih zakona koje se zakleo da }e ~uvati. Desio
se neverovatan preokret u kolu sre}e — sudija koji je nekada na
onako kraljevski na~in predsedavao nad sudbinom drugih ljudi sada
se na{ao osu|en na 12 godina robije u federalnom zatvoru.
Ali, u zatvor nije oti{ao sam. I na desetine drugih korumpiranih
sudija i advokata su tako|e uhva}eni u mre`u tokom operacije
“Grejlord”, tog najuspe{nijeg tajnog zadatka u istoriji sudskog sistema
okruga Kuk — a to je, po analogiji, postavilo pitanja koja su tako|e
relevantna i za religiju.
KORUPCIJA DO SR@I?
Jedno od pitanja koje je isplivalo na povr{inu u operaciji “Grejlord”
je bilo ovo: kada se bude pisala istorija ^ikaga, da li }e se zlo~ini
Vejna Olsona i drugih korumpiranih sudskih zvani~nika smatrati
nepravilnostima u ina~e po{tenom pravnom sistemu? Drugim re~ima,
da li je aparat kriminalne pravde u svojoj su{tini neukaljan i nepris-
trasan s izuzetkom tih malih ljaga do kojih je do{lo kada je ovaj pre-
varant od sudije poku{ao da zgrne novac za sebe?
Ili su mo`da Olson i njegovi pajta{i simptom {iroko rasprostra-
njene i sistematske korupcije koja nagriza samu sr` pravde u okrugu
Kuk i gradu ^ikagu? Da li je sudski sistem kompromitovan do sr`i
zbog iznu|ivanja i nepotizma, gde je Olsonov slu~aj zapravo samo
jedan pogled u “uobi~ajene poslove” me|u lokalnim sudijama?
Ista ova pitanja se prakti~no mogu postaviti i za hri{}anstvo.
Hri{}ani imaju tendenciju da na primere crkvenog zlostavljanja i nasi-
lja tokom vekova gledaju kao na anomalije u ina~e pozitivnoj institu-
ciji. Kriti~ari su, pak, skloniji tome da izopa~enja poput krsta{kih rato-
va, inkvizicije i su|enja ve{ticama u Salemu posmatraju kao sliku i
priliku dubljeg problema: da je samo hri{}anstvo do sr`i ukaljano
gla|u za mo} i `eljom da se drugima name}e sopstvena volja — pa
~ak i putem nasilja i eksploatisanja, ako je neophodno. Jedan od
169
najpoznatijih ateista u savremenoj istoriji, Bertran Rasel, kazao je da
je to neizbe`no:
“^im se pretpostavi da se apsolutna istina nalazi u kazivanjima
odre|enog ~oveka, nastaje korpus stru~njaka koji tuma~e {ta je on
kazao, i ti stru~njaci bez gre{ke do|u do vlasti, po{to oni dr`e
klju~eve istine. I poput svake druge privilegovane kaste, oni se slu`e
svojom vla{}u za sopstvene ciljeve... Oni neophodno postaju protivni-
ci svakog intelektualnog i moralnog napretka”.6
Zverstva koja su po~injena u Isusovo ime su svakako odli~na meta
za protivnike religije. Kako ka`e fizi~ar Stiven Vajnberg, dobitnik
Nobelove nagrade: “Sa religijom ili bez nje, i dalje biste imali dobre
ljude koji ~ine dobro, i lo{e ljude koji ~ine zlo. A da bi dobri ljudi ~inili
zlo, e za to je ve} potrebna religija”.7
Zloupotrebe od strane crkve bile su jedan od ~inilaca koji je pod-
stakao Kena [aja da napravi neobi~an potez i osnuje organizaciju
koja se zove “Ateisti za Isusa”, koja prihvata ono {to naziva Isusovom
“porukom ljubavi i dobrote”, a da ga ne prihvata kao Boga niti crkvu
kao njegovu instituciju.
Zga|enost ^arlsa Templtona nad ve}inom onoga {to se doga|a
po crkvama jasno se mogla videti kako u na{em razgovoru, tako i u
njegovim spisima. Iako je priznavao da je organizovana religija u~inila
“neizmerno puno toga dobrog”, on ju je optu`io da je “retko ~inila
najbolje {to mo`e. Previ{e ~esto je predstavljala lo{ uticaj... Tokom
vekova i na svim kontinentima su hri{}ani — sledbenici Kneza mira —
bili uzrok sukoba u kojima su i u~estvovali”.8 On je, na primer, upore-
dio crkvu u srednjem veku sa “teroristi~kom organizacijom”.9
Da li takav sud ima upori{te u istorijskim podacima? Da li je
mogu}e da se hri{}ani odbrane od brutalnog krvoproli}a u krsta{kim
ratovima i okrutnog mu~enja inkvizicije? Da li ovi primeri nasilja i
eksploatacije predstavljaju dosledan princip pona{anja koji bi s
pravom trebalo da podstakne duhovne tragaoce da se dr`e podalje
od organizovane religije?
Ovo su mu~na pitanja, ali na sre}u nisam morao da putujem pre-
daleko da bih dobio neke odgovore. Jedan od vode}ih istori~ara hri{-
}anstva `iveo je na manje od sat vremena od moje ku}e dok sam
`iveo u predgra|u ^ikaga.
SEDMI INTERVJU: DR D@ON D. VUDBRID@
Nakon {to je diplomirao istoriju na Mi~igenskom dr`avnom uni-
verzitetu, Dr Vudbrid`, koji govori i francuski, doktorirao je na Univer-
zitetu u Tuluzu u Francuskoj. Stekao je i ~lanstvo u Udru`enju Fulbrajt
i stipendije iz Nacionalnog fonda za razvoj nauke i Ameri~kog saveta
obrazovanog dru{tva, a predavao je i na brojnim sekularnim univerzi-
170
tetima, uklju~uju}i i oblast religije na Visokim studijama na Sorboni u
Parizu. Trenutno radi kao profesor-istra`iva~ crkvene istorije na teolo{-
kom fakultetu “Trinity Evangelical Divinity School” u Dirfildu u dr`avi
Ilinois.
Me|u brojnim Vudbrid`ovim knjigama na temu istorije su i takva
stru~na dela kao {to su “Pobuna u predrevolucionarnoj Francuskoj:
zavera princa De Kontija protiv Luja XV, period 1755-1757”, kao i
radovi na ne{to popularnijem nivou, kao {to su “Velike vo|e
hri{}anske crkve” (Great Leaders of the Christian Church), “Vi{e od
osvaja~a” (More Than Conquerors) i studije o Bibliji, kao {to su
“Hermeneutika, autoritet i kanon” (Hermeneutics, Authority and
Canon) i “Sveto pismo i istina” (Scripture and Truth), koje je napisao
zajedno sa D. A. Karsonom, kao i “Biblijski autoritet”. Osim toga, dve
godine je radio kao stariji urednik ~asopisa “Hri{}anstvo danas”
(Christianity Today).
Vudbrid` je ~lan nekoliko va`nih istorijskih udru`enja u SAD i u
Francuskoj, uklju~uju}i i Ameri~ko katoli~ko istorijsko dru{tvo, Ameri~-
ko udru`enje crkvene istorije, Ameri~ko dru{tvo za prou~avanje istori-
je 18. veka; zatim Francusko dru{tvo za prou~avanje 17. veka i
Udru`enje za modernu i savremenu istoriju.
Kada sam do{ao kod Vudbrid`a u njegovu tradicionalno ure|enu
holandsku kolonijalnu ku}u, imao sam blagi ose}aj ve} vi|enog. Tek
sam kasnije shvatio da on ima misterioznu sli~nost sa glumcem
Piterom Bojlom. 59-ogodi{nji pro}elavi otac troje dece nosio je beli
pecaro{ki mre`asti d`emper preko plave ko{ulje na zakop~avanje. Seli
smo jedan naspram drugog za njegov trpezarijski sto, po kome su bili
razbacani papiri za knjigu koju je zavr{avao.
Nije postojao nikakav na~in da se lagano upustimo u razgovor. Sa
ovom temom, nikako. Iako je na{ intervju bio nekoliko meseci pre
nego {to je papa Jovan Pavle II izrekao svoje istorijsko javno priznanje
i molio Boga za opro{taj za grehe koje je po~inila ili odobrila Rimo-
katoli~ka crkva tokom protekla dva milenijuma,10 ja sam izvadio
ise~ak iz novina koji je govorio o jednom ranijem papinom priznanju i
ukazao na to postavljaju}i svoje prvo pitanje.
ISPOVEST GREHOVA CRKVE
“Jo{ 1994. godine”, zapo~eo sam, “papa Jovan Pavle II je pozvao
crkvu da prizna 'tamnu stranu svoje istorije' i kazao: 'Kako mo`emo
pre}utati mnoge oblike nasilja koji su u~injeni u ime religije — verske
ratove, tribunale inkvizicije i druge oblike kr{enja ljudskih prava?'11
Nije li ta~no da je crkva vekovima svesno zata{kavala ove primere
nasilja?”
171
 Dok me je slu{ao, Vudbrid` je sedeo naslonjen laktovima na sto
i sa sklopljenim rukama. Razmi{ljao je o mom pitanju nekoliko trenu-
taka pre nego {to je odgovorio.
“Mislim da je papina izjava hrabra”, odgovorio je, “zato {to priz-
naje da je Katoli~ka crkva zata{kavala neke stvari koje su ra|ene u
Hristovo ime i koje su o~igledno dobar podstrek za kritiku hri{}anstva
uop{te.
Ipak bih i brzo dodao da bi trebalo da budemo obazrivi kada koris-
timo re~ 'crkva', jer to odaje utisak da postoji samo jedna institucija
koja predstavlja hri{}anstvo. Ja bih povukao jasnu liniju razgrani~enja
izme|u izme|u ljudi koji su deo 'crkve' — ljudi koji su ovce koje
slu{aju pastirov glas i koji bi bili pravi hri{}ani — i institucionalizovanih
crkava”, kazao je, nagla{avaju}i mno`inu kod poslednje re~i.
“O~igledno je”, dodao je, “da postoji mnogo, mnogo pravih hri{-
}ana koji se nalaze u crkvama kao institucijama, ali samo zato {to
je neko deo crkve ne mora nu`no da zna~i da je on i Isusov sled-
benik. Neki ljudi su hri{}ani po tradiciji, ali ne i autenti~ni hri{}ani”.
Sumnji~avo sam ga odmerio. “Zar to ne li~i malo na revizionizam
21. veka?” upitao sam. “Tako je prili~no lako osvrnuti se i re}i da su
sve zlo~ine po~injene u ime hri{}anstva zapravo po~injavali ljudi koji
su govorili da su hri{}ani, ali to nisu bili. To se ~ini pogodnim izla-
zom iz problema”.
“O, ne, ta razlika nije ne{to novo”, insistirao je on. “U stvari, ona
se prote`e do samog Isusa”. On je uzeo Bibliju, koja je stajala pod
nekim zalutalim papirima i pro~itao Isusove re~i iz Jevan|elja po
Mateju:
“Ne}e svaki koji mi govori: Gospode! Gospode! u}i u carstvo
nebesko, nego samo onaj koji ispunjava volju Oca moga koji je na
nebesima. Mnogi }e mi re}i u onaj dan: Gospode! Gospode! Nismo
li mi u ime tvoje prorokovali? Nismo li mi tvojim imenom zle duhove
izgonili? I nismo li mi tvojim imenom ~udesa mnoga ~inili? Tada }u
ja njima otvoreno re}i: Nikada vas nisam znao, idite od mene vi koji
nepravdu ~inite”.12
Podigav{i pogled sa Biblije, Vudbrid` je kazao: “Dakle, Isus je o
ovoj razlici govorio pre dva milenijuma. A svakako da se tokom veko-
va mnogo toga uradilo u ime hri{}anstva {to ne odra`ava Njegova
u~enja.
Primera radi, Adolf Hitler je poku{avao da zaba{uri svoj pokret kao
hri{}anski, ali je o~igledno da on nije predstavljao ono za {ta se Isus
zalagao. Kada su od teologa Karla Barta zatra`ili da u Nema~koj
zapo~ne jedno predavanje re~ima 'hajl Hitler', on je odgovorio:
'Prili~no je te{ko re}i 'hajl Hitler' neposredno pred tuma~enje Histove
Besede na gori!' Te dve stvari se jednostavno ne sla`u. Tako da ako
172
prihvatimo ovu razliku, onda mo`emo ta~nije da analiziramo neke od
stvari koje se pripisuju hri{}anskoj religiji”.
I dalje sam bio sumnji~av. “Zna~i, ho}ete da ka`ete da ako je u
istoriji po~injeno neko zlo, njegovi po~inioci nisu mogli da budu auten-
ti~ni hri{}ani?”
“Ne, ne, ne poku{avam to da ka`em”, odgovorio je Vudbrid`.
“Biblija jasno ka`e da mi zbog svoje gre{ne prirode i dalje radimo ono
{to kao hri{}ani ne bi trebalo da radimo. Mi u ovom svetu ne}emo
biti savr{eni. I na`alost, zaista je mogu}e da su neka od zlodela
po~injenih u istoriji po~inili hri{}ani. Kada se to doga|alo, oni su se
vladali protivno Isusovim u~enjima.
U isto vreme, potrebno je da budemo svesni da je ~esto postojao
glas manjine koji je govorio protiv nasilja koje su sprovodile neke insti-
tucionalizovane crkve. Primera radi, ba{ sam jutros ~itao da je tokom
{panske kolonizacije Latinske Amerike bilo katolika koji su se
u`asavali nad time kako su starosedeoci bivali eksploatisani u
ekonomske ciljeve u Hristovo ime. I oni su govorili: 'Ne, pa ne mo`ete
tako da radite!' Ti hri{}ani su bili spremni da otvoreno govore protiv
nasilja od strane predstavnika dr`ave ili crkve”.
“Vratimo se na papinu izjavu”, kazao sam. “Da li je na mestu da
se u ovom trenutku u istoriji priznaju gresi iz pro{losti crkve?”
“Da, apsolutno je na mestu priznati da su neke stvari koje su
hri{}ani radili zapravo gresi. Biblija nam i ka`e da ispovedamo svoje
grehe. Ispovedanje grehova bi trebalo da bude jedno od glavnih
obele`ja hri{}ana — spremnost da se prizna gre{ka, tra`i opro{taj i
nastoji da ubudu}e promenimo puteve. U stvari, nije samo papa to
uradio. U Konvenciji Ju`nih baptista pojavila se nedavno inicijativa da
se prizna da su prvi Ju`ni baptisti stra{no pogre{ili po pitanju rop-
stva, a pre nekoliko godina se i jedna kanadska luteranska grupa
izvinila Jevrejima zbog antisemitizma u spisima Marina Lutera”.
“Kao istori~ar, mo`ete li da razumete za{to se skeptici gr~evito
dr`e nasilja u istoriji crkve kao argumenata protiv hri{}anstva ili
na~ina da napadnu religiju?”
“O, da, to mogu da shvatim”, odgovorio je. “Na`alost, odre|eni
istorijski doga|aji su u nekim ljudima izazvali cinizam prema hri{}an-
stvu. U isto vreme postoje i brojni pogre{ni stereotipi o tome {ta su
hri{}ani uradili i {ta nisu uradili. Neki kriti~ari zapravo napadaju tradi-
cionalno hri{}anstvo, iako nisu svesni da to nije isto {to i autenti~no
hri{}anstvo.
To je jedan od na{ih problema ve} vekovima. Volter je bio veliki
kriti~ar hri{}anstva, ali je ipak kada je oti{ao u Englesku nai{ao na
neke kvekerske i prezviterske hri{}ane i bio vrlo impresioniran njiho-
vom religijom. Dakle, mo`e postojati institucionalizovan oblik hri{}an-
173
stva koji ponekad odbija ljude, dok autenti~an izraz religije mo`e biti
veoma privla~an kada na njega nai|e ne-hri{}anin”.
Sa tom pozadinom, odlu~io sam da se vratimo na osvit hri{}an-
stva i da potom krenemo dalje kroz istoriju i usredsredimo se na neke
od najstra{nijih epizoda koje se pripisuju religiji.
RAZLOG ZA[TO SE HRI[]ANSTVO [IRILO
Istori~ari su se dugo i{~u|avali i teoretisali o neverovatnoj brzini
kojom se hri{}anstvo {irilo po Rimskom Carstvu uprkos surovom pro-
gonu. Zamolio sam Vudbrid`a da oceni komentare koje je izneo Patrik
Glin, ateista koji se preobratio u hri{}anstvo:
“Delimi~an razlog za brzo {irenje hri{}anstva, kao {to su primetili
istori~ari, je jednostavno bio u tome {to su rani hri{}ani bili izuzetno
dobri ljudi. Sama ljubaznost hri{}ana i njihovo pomaganje siroma{-
nima i ubogima privla~ili su nove pristalice. 'Hri{}ani su svojom
ljubavlju predstavljali ~udo za svoje savremenike', kako nam ka`e
jedan istori~ar”.13
Vudbrid` je kao odgovor na to klimnuo glavom. “Da, mislim da je
Glinova opaska o brzom {irenju hri{}anstva ta~na”, kazao je. “Tertu-
lijan na kraju drugog veka pi{e: 'Mi smo tek nedavno nastali, a ipak
ve} ispunjavamo va{e gradove, va{e ostrvo, va{u palatu, senat i
forum; vama smo ostavili samo va{e hramove'. Zna~i za 150 godina
se hri{}anstvo veoma, veoma brzo {irilo.
Jedno obja{njenje za njegovo brzo rasprostiranje je, kao {to je
ukazao Glin, to {to se mnogi hri{}ani nisu samo brinuli za svoje, ve}
su se starali i za bli`nje, siroma{ne, udovice, one koji su patili, i u
osnovi su pokazivali puno ljubavi. Iskazivali su samilost prema deci,
prema kojoj su se Rimljani i Grci pri ro|enju odnosili vrlo bezose}ajno,
a pogotovu prema devoj~icama. Na~in `ivota kod hri{}ana se pokla-
pao sa njihovim u~enjem, pa se tako mnogi rani hri{}ani nisu bojali
da ka`u: 'Opona{ajte nas kao {to i mi opona{amo Hrista'.”
Rekav{i to, Vudbrid` je dodao pomalo sa snebivanjem: “Na`alost,
u dana{njem hri{}anstvu ljudi ponekad ka`u: 'Nemojte gledati u nas,
gledajte u Hrista', jer se bojimo {ta }e ljudi otkriti ako na{ `ivot dospe
pod lupu. To nije bilo ta~no za mnoge od ovih ranih hri{}ana — izme|u
njihovih verovanja i vladanja postojala je saglasnost”.
Vudbrid` je izvukao neki papir. “Tako|e mo`emo od nekoliko ranih
ne-hri{}ana ste}i odre|en uvid u to za{to se hri{}anstvo tako brzo
{irilo”, kazao je on i naglas pro~itao opaske Lucijana, koji je bio gr~ki
satiri~ar i kriti~ar hri{}anstva iz 2. veka:
“Ovi zastraneli stvorovi polaze od op{teg uverenja da su zauvek
besmrtni, {to obja{njava preziranje smrti i dobrovoljnu posve}enost
koje su tako ~este kod njih; osim toga, njihov izvorni zakonodavac im
174
je usadio u glavu da su svi bra}a od trenutka kada se preobrate, i
oni pori~u gr~ke bogove, klanjaju se raspetom mudracu i `ive po nje-
govim zakonima. Sve ovo u velikoj meri ~ine verom, zbog ~ega jed-
nako preziru sva dobra ovoga sveta, smatraju}i ih obi~nom zajed-
ni~kom imovinom”.14
“On potvr|uje ~injenicu da su hri{}ani tretirali jedni druge kao
bra}u i da su slobodno me|usobno delili ono {to imaju. Dodajte na
to jo{ jedan va`an faktor na koji on aludira: hri{}ani su verovali da
umreti zna~i biti sa Hristom. Justin Mu~enik u 'Prvoj apologiji' ka`e:
'Mo`ete nas ubijati, ali nas ne mo`ete ozlediti'.15 Ve}ina nas misli da
je ubistvo najve}a mogu}a ozleda, ali sa njihove ta~ke gledi{ta, biti
ubijen i nije tako stra{na stvar. Kao {to je rekao apostol Pavle: 'Jer
je meni `ivot Hristos, a smrt je za me dobitak'.16
Dakle, kada uzmete u razmatranje neustra{ivu odanost ranih
hri{}ana religiji; njihovu spremnost da li~nim stradanjem posvedo~e
Hristovu istinu; njihov `ivot ispunjen ponizno{}u i milosr|em; njihovu
me|usobnu brigu, kao i brigu za bespomo}ne, napa}ene i odba~ene
od dru{tva; njihovu posve}enost molitvi i njihovu osna`enost Bo`jim
duhom, po~injete da shvatate za{to se ta religija tako brzo {irila”.
“Da li je u krajnjem smislu”, upitao sam, “za hri{}anstvo bilo
dobra ili lo{a stvar to {to je prihva}eno kao rimska dr`avna religija?”
“S jedne strane je bilo veoma dobro {to je prestao progon, tako
da je to bila dobra stvar”, rekao je Vudbrid` uz osmeh. “Ali sa bliskim
povezivanjem crkve i dr`ave, crkva je po~ela da koristi dr`avu kao
organ za progonjenje, a to je postalo vrlo lo{e. Tako|e se i svetovni
duh uvukao u crkvu”.
“Kako to?” pitao sam.
“Bila se ra{irila glasina da je Konstantin obe}ao da }e svako ko
postane hri{}anin dobiti lepu haljinu i zlatnike. E, to ve} nisu tako
dobri razlozi da ~ovek postane hri{}anin. I tako su se {irom otvorila
vrata za ljude koji su mo`da ispovedali hri{}anstvo, ali koji nisu
stvarno prihvatili Isusa Hrista”.
“Drugim re~ima, tradicionalni hri{}ani umesto autenti~nih Isusovih
sledbenika?”
“Upravo tako”, kazao je on.
Po{to smo postavili osnove vezane za rano hri{}anstvo, okrenuo
sam stranicu na svom spisku pitanja i skoncentrisao se na pet
glavnih mrlja u istoriji hri{}anstva koje su mi zadavale najvi{e muka
dok sam bio skeptik — krsta{ke ratove, inkviziciju, su|enje ve{ticama
u Salemu, eksploataciju od strane misionara i antisemitizam. Bila je
to, bez sumnje, neukusna i nesveta litanija.
175
 Prvi greh: krsta{ki ratovi
“Hajdemo sada malo napred”, kazao sam Vudbrid`u. “Hri{}anski
krsta{i su dva veka poku{avali da izbace muslimane iz Svete zem-
lje”. Otvorio sam jednu istorijsku knjigu i listao je dok nisam na{ao
ono {to mi treba. “Jedna u`asna hronika ovako opisuje ulazak
krsta{a u Jerusalim tokom Prvog krsta{kog rata”, kazao sam i
pro~itao Vudbrid`u slede}i opis jednog o~evica:
“Neki od na{ih ljudi su... odrubljivali glave neprijatelju; drugi su ih
ubijali strelama, pa su padali sa kula; tre}i su ih pak bacali na duge
muke u vatru... Morali smo da gazimo po telima ljudi i konja. Ali su
ovo bile male stvari u pore|enju sa onim {to se de{avalo u
Solomonovom hramu gde su ... ljudi jahali konje u krvi do kolena i
uzdi. I zaista je bio pravedan i sjajan Bo`ji sud da ovo mesto bude
puno krvi nevernika, po{to je toliko dugo stradalo zbog njihovog bogo-
huljenja”.17
Zalupio sam knjigu zga|en, netremice pogledao u Vudbrid`a i pitao
glasom prepunim sarkazma: “Da li se vi sla`ete da su krsta{ki ratovi
bili 'pravedni i sjajni'?”
Vudbrid` je napu}io usne. “Takvo krvoproli}e je gnusno i odvrat-
no”, ~vrsto je kazao. “Da li se ono stvarno desilo? Da, desilo se. Da
li nam se cepa srce dok razmi{ljamo o njemu? Da, cepa se. Ja ne}u
poku{avati da iznosim nekakve izgovore ili da racionalizujem stvar.
Me|utim, va{e pitanje — da li su krsta{ki ratovi bili pravedni ili ne —
zahteva odgovor sa da ili ne, a ja mislim da bi mo`da bilo korisnije
da damo malo {iri kontekst”.
Naslonio sam se nazad na stolicu. “Izvolite”, kazao sam.
“Papa Urban II je poveo prvi krsta{ki rat 1095. godine, kada je
dao veoma poznatu propoved, a mase su odgovorile poklikom 'Bog
tako ho}e!'” zapo~eo je Vudbrid`. “Krsta{ki ratovi su se nastavili dok
nije bilo izgubljeno poslednje hri{}ansko upori{te u Svetoj zemlji
1291. godine, kada su grad pod imenom Akr opet preuzeli muslimani.
Jerusalim je bio ponovo u rukama muslimana 1187. godine.
Papa je sazvao barone i druge ljude da odu u Svetu zemlju i da
je oduzmu od muslimana koji su je zauzeli i koji su bili smatrani
Hristovim neprijateljima. Dakle, ako se stavimo u poziciju prvih
krsta{a, shvati}emo da su mislili da ~ine ne{to veli~anstveno za
Hrista. Ali kada detaljno prou~ite {ta se zapravo de{avalo, duboko
}ete se zabrinuti. U stvari, u jednom krsta{kom ratu — ~etvrtom —
u~esnici nisu ~ak ni stigli do Svete zemlje. Do{li su do Konstanti-
nopolja, osvojili ga i uspostavili sopstveno carstvo. Usledilo je
stravi~no krvoproli}e. Zapadni 'hri{}ani' ubijali su isto~ne hri{}ane.
Pored nasilja, jo{ jedan veliki problem bila je motivacija nekih ljudi
koji su odlazili u pohod. 1215. godine je papa Ino}entije III zapravo
176
u~io ljude da ako budu oti{li u krsta{ki pohod, ste}i }e svoje spase-
nje. A ako bi poslali nekog da se bori umesto njih, i to bi im obezbe-
dilo spasenje. Ovaj savet je bio o~igledno izopa~enje pravog hri{}an-
stva. On predstavlja ruganje biblijskim u~enjima i ne mo`e se ni na
kakav na~in uklopiti u hri{}anska verovanja iz istorije.
Motive krsta{a postaje sve te`e shvatiti nakon {to su muslimani
preoteli Jerusalim. U nekim od kasnijih krsta{kih ratova zapravo su
u~estvovali hri{}ani koji su oti{li u Svetu zemlju u nastojanju da
izbave druge hri{}ane koji su bili u te{kom {kripcu. Ipak je, sve u
svemu, fer re}i da su uprkos sva~ijim namerama, op{ta pohlepa i
pokolj povezani sa krsta{kim ratovima stvorili ru`nu ljagu na reputaciji
hri{}anske religije.
I to nije samo liberalna perspektiva iz 21. veka. Na po~etku 13.
veka, brojni hri{}ani su govorili isto to. Jedan od razloga za{to se ras-
pao krsta{ki ideal bio je zbog velikog prikrivanja motiva u krsta{kim
ratovima. Pape su u vekovima posle toga poku{avali da pokrenu
krsta{ke ratove, ali nisu mogli da dobiju politi~ku podr{ku i podr{ku
naroda. Jasan nesklad izme|u autenti~nog hri{}anstva i podataka o
tome kako su izgledali krsta{ki ratovi doprineo je da do|e do ovog
gubitka interesovanja ili entuzijazma za nove pohode.
To nas vra}a na razliku izme|u stvari koje su ura|ene u Hristovo
ime i onih stvari koje prakti~no ne predstavljaju Isusova u~enja. Kada
poku{avate da uklopite Isusova u~enja sa pokoljem u krsta{kim
ratovima — vide}ete da ne postoji nikakav na~in da to u~inite”.
Pitao sam ga: “[ta vi ka`ete nehri{}aninu koji ka`e da upravo
krsta{ki ratovi pokazuju da hri{}ani `ele da ugnjetavaju druge ljude i
da su nasilni koliko i bilo ko drugi?”
Vudbrid` je razmi{ljao o ovom pitanju koji trenutak pre nego {to je
odgovorio. “Ja bih rekao da postoji deo istine u toj tvrdnji kada je re~
o krsta{kim ratovima”, zapo~eo je. “Postojali su ljudi koji su u
Hristovo ime radili stvari koje uop{te nisu smeli da rade. Potom bih
istakao da ne treba sve {to se uradi u Hristovo ime zapravo pripisi-
vati hri{}anstvu.
Me|utim, ne bih poku{avao da izbegnem to da su se tokom
krsta{kih ratova de{avale grozne stvari. Te stvari treba priznati kao
stvari koje su potpuno suprotne u~enjima onoga koga su navodno
sledili krsta{i. Va`no je zapamtiti da ovde nisu pogre{na Isusova
u~enja; pogre{na su dela onih koji su, iz ma kog razloga, veoma zas-
tranili od onoga {to je On jasno u~io — da treba da volimo i svoje
neprijatelje. Teorija o 'pravednom ratu' se mora suo~iti sa ovim prin-
cipom.
Niko nije otvorenije govorio protiv licemerja i okrutnosti od Isusa.
Shodno tome, ako kriti~ari veruju da aspekte krsta{kih ratova treba
177
javno osuditi kao licemerne i nasilne — u tom bi, dakle, slu~aju imali
saveznika u Hristu. Oni bi se tada slagali sa Njim”.
Drugi greh: inkvizicija
Inkvizicija je po~ela 1163. godine kada je papa Aleksandar III nare-
dio biskupima da prona|u dokaze za jeresi i da pokrenu akciju pro-
tiv jeretika. Tako se stvorila kampanja zastra{ivanja, sa tajnim su|e-
njima, vrhovnim autoritetom u vidu inkvizitora, kao i potpunim nedos-
tatkom sudskog procesa, gde optu`enici nisu ni znali kako se zove
njihov tu`ilac, nije ni bilo advokata odbrane, a priznanja su se
iznu|ivala mu~enjem. Oni koji su odbijali da se pokaju predavani su
vlastima da budu spaljeni na loma~i.
“[ta je dovelo do inkvizicije?” upitao sam. “I jo{ va`nije, kako su
autenti~ni hri{}ani mogli da u~estvuju u takvim zlo~inima?”
“Koreni inkvizicije se mogu prona}i u dubokoj zabrinutosti papa
zbog problema jeresi, a naro~ito u ju`noj Francuskoj me|u Albi`ani-
ma”, objasnio je Vudbrid`. “Nema ni sumnje u to da su Albi`ani bili
zagovornici jereti~kih u~enja i prakse. Tradicionalni na~ini ube|ivanja
— na primer, slanja misionara — nisu urodili plodom. Inkvizicija je pred-
stavljala alternativan pristup ili taktiku u poku{aju da se spre~i {ire-
nje ove jeresi. Osim toga, bilo je tu i politi~kih faktora — Francuzi sa
severa su tra`ili svaki izgovor da interveni{u u ju`nim provincijama”.
“Zna~i, to je bila prva faza inkvizicije?” upitao sam.
“Da, tako je”, kazao je. “Postojala su prakti~no tri talasa inkvizici-
je. Prvi je bio ovaj koji sam upravo spomenuo. Drugi je po~eo 1472.
godine kada su Izabela i Ferdinand pomogli da se osnuje {panska
inkvizicija, iza koje je tako|e stajao autoritet pape.18 Tre}i talas je
zapo~eo 1542. godine kada je papa Pavle III odlu~io da pohvata
protestante, a naro~ito kalviniste”.
“Zna~i”, kazao sam, “imamo katolike koji sebe nazivaju hri{}ani-
ma i koji progone protestante koji sebe nazivaju hri{}anima”.
“Da, to jo{ jednom pokazuje da ne mo`ete govoriti o 'jednoj
crkvi'”, odgovorio je on. “A situacija se jo{ vi{e komplikuje zato {to
su onda{nji savremenici ~esto poistove}ivali jeres sa politi~kom
pobunom. Ako se mislilo da je neki ~ovek jeretik, smatralo se da je
bio i politi~ki pobunjenik. Na primer, prilikom su|enja Migelu Servetu
(Michael Servetus) kona~ni smrtni udarac mu je zadala dr`ava. Jedna
optu`ba je glasila da je on jeretik, ali koji je bio najve}i mogu}i strah
dr`ave? Strah je bio u tome da se on i politi~ki pobunio. Religija i
politika su bile tesno povezane”.
“Da li je mogu}e da su neki autenti~ni hri{}ani u stvari bili `rtve
inkvizicije? Obi~no mislimo da hri{}ani ~ine strahote i pitamo se kako
178
su pravi hri{}ani mogli da mu~e bilo koga, ali da li je mogu}e da su
zapravo ubijani bili i pravi hri{}ani?”
“Da, to je vrlo mogu}e”, kazao je. “Nije nam poznat identitet svih
onih koji su stradali, ali je verovatno da su mnogi bili ljudi koji su se
dr`ali prave vere. Svakako da postoje dokazi da je Katoli~ka crkva
oti{la na stranputicu pokrenuv{i ove inkvizicije. I protestanti su se
ponekad slu`ili neadekvatnom taktikom da bi ugu{ili jeres”.
“Da li je inkvizicija bila samo izuzetak ili pak deo ve}eg nasilja i
ugnjetavanja od strane crkava kroz istoriju?”
“Mislim da je inkvizicija tragedija od koje hri{}ani ne mogu da
pobegnu. Ali ipak ne mislim da je to slika i prilika istorije hri{}anskih
crkava. Previ{e je slobodan zaklju~ak re}i da je ovaj vid netrpeljivog
stava sastavni deo nekog {ireg pravila.
Tokom ve}eg dela svog postojanja, mnoge hri{}anske crkve su bile
u manjinskoj situaciji i stoga nisu ~ak ni bile u poziciji da progone
bilo koga. U stvari, kad je re~ o progonu — milioni samih hri{}ana su
bili `rtve brutalnih progona tokom vekova, a na nekim mestima i dan
danas. U stvari, u 20. veku po svoj prilici ima vi{e hri{}anskih
mu~enika nego u bilo kom drugom. Hri{}ani do dana dana{njeg {irom
sveta stradaju zbog svoje religije. Dakle, inkvizicija je, naj{ire posma-
trano, izuzetak u istoriji crkve, a ne pravilo”.
Vudbrid`ova zapa`anja su me podsetila na jedan tekst u ~asopisu
o hri{}anima koji stradaju u progonima. Dok ve}ina ljudi misli da je
prose~ni dana{nji hri{}anin stanovnik SAD koji `ivi daleko od bilo
kakve opasnosti za svoju religiju, novinar Dejvid Nef je postavio stvari
na svoje mesto.
“Tipi~an hri{}anin”, kazao je on, “`ivi u zemlji u razvoju, govori
neevropski jezik i `ivi pod neprekidnom pretnjom progona — ubistva,
zatvora, mu~enja ili silovanja”.19
Tre}i greh: su|enja ve{ticama u Salemu
Su|enja ve{ticama u Salemu na kraju 17. veka ~esto se navode
kao deo hri{}anske histerije. Na smrt ve{anjem osu|eno je ukupno
19 osoba, a jedan ~ovek je ubijen pod presom zato {to je odbio da
svedo~i.20
“Nije li to jo{ jedan primer kako hri{}anska verovanja mogu imati
za posledicu ga`enje po tu|im pravima?” upitao sam.
“Da, jeste — ako je tu uop{te i re~ o pravom hri{}anstvu. Kada
analizirate do tan~ina epizode koje prethode su|enjima, vide}ete da
postoje mnogi ~inioci koji su doveli do su|enja. Postoje ~injenice da
su ljudi kovali planove kako da otmu zemlju drugim ljudima; postoje
~injenice u vezi sa histerijom; postoje ~injenice da su neki verovali u
astralna prikazanja, putem kojih ljudi svedo~e da je neko ne{to ura-
179
dio ~ak i kada je bio na drugom mestu. Kada prou~ite pravni kon-
tekst ovih su|enja, vidite da postoje parametri povezani sa pitanjima
koja nemaju veze sa hri{}anstvom”.
“Ho}ete da ka`ete da su crkve bile nevine?”
“Ovo mo`da ne}e potpuno osloboditi krivice uticaj hri{}anstva na
su|enjima, ali istori~ari koji rade na problemima ove vrste znaju da
u analizi ovakvih doga|aja ne bi trebalo da se dr`ite jednog jedinog
uzroka. @ivot je mnogo komplikovaniji od toga da prosto ka`ete da je
odgovorno 'hri{}anstvo'. Iako su u Evropi postojala su|enja ve{tica-
ma, to je bilo odstupanje od pravila, a ne deo nekog ve}eg pravila u
kolonijama. Morate dovesti u pitanje psiholo{ku uravnote`enost nekih
ljudi koji su u~estvovali u su|enjima ve{ticama i uzeti u obzir njihove
la`ne izjave.
Jo{ jednom, moramo naglasiti da su su|enja ve{ticama u Salemu
jedna grozna epizoda iz pro{losti. Ja ne poku{avam da zata{kam nji-
hovu ozbiljnost. Me|utim, istori~ari shvataju da je sam istorijat zna~aj-
no komplikovaniji od toga da jednostavno svalite krivicu na crkve”.
“Jedna od pretpostavki tog doba bila je da ve{tice postoje”,
istakao sam. “[ta vi mislite? Verujete li da postoje ve{tice?”
“Da, verujem da postoje”, odgovorio je. “Zapravo, pre dosta godi-
na sam gledao francusku televiziju kada je veoma dobar istori~ar
Robert Mandrou izneo ideju da jednom kada se ljudi prosvetle, oni
vi{e ne veruju u ve{tice. Potom se javila neka `ena koja je rekla:
'Gospodine Mandrou, vrlo sam impresionirana svim {to ste rekli, ali
sam samo htela da vam ka`em da sam ja ve{tica'. I ljudi se doista
bave ve{ti~arenjem u Francuskoj, SAD i u drugim zemljama.
Dakle, deo problema u razmatranju su|enja ve{ticama u Salemu
jeste pretpostavka da je sve to bila samo podvala i da ne postoji tako
ne{to kao {to su ve{tice i magija. Me|utim, surova stvarnost glasi
da postoje, a to priznaju ~ak i mnogi nehri{}ani.
Da li je to dobar izgovor za ono {to se desilo u Salemu? Naravno
da nije. Ali kada analizirate sve pojedinosti, jednostavno ne mo`ete
tek tako da ozna~ite ovu situaciju kao primer gde je hri{}anstvo izgu-
bilo kompas. @ivot — kao i istorija — naprosto nisu tako jednostavni”.
“[ta je okon~alo su|enja?” upitao sam.
“To nije op{te poznato”, kazao je, “ali je klju~nu ulogu odigrao
jedan hri{}anin. Puritanski vo|a pod imenom Inkris Meder `estoko je
govorio protiv svega onoga {to se doga|alo i to je bio po~etak kraja.
Ironi~no je to {to je upravo hri{}anski glas zaustavio to ludilo.”
^etvrti greh: eksploatacija od strane misionara
“Misionari dolaze nepozvani. Uprkos plemenitim namerama, oni
ni{ta ne znaju o mestu gde su 'otvorili svoju radnju' i ravnodu{ni su
180
prema srcima i vrednostima ljudi kojima su do{li da pomognu. Me{aju
se u stvari koje ih se ne ti~u. Uzimaju zdravo za gotovo da je tradi-
cionalna duhovnost starosedelaca fali~na, pa ~ak i |avolska. Podmi-
}uju ili prisiljavaju ljude da odbace svoj tradicionalni na~in `ivota sve
dok, u procesu nastojanja da 'spasu' ljude, misionari ne zavr{e tako
{to ih poubijaju”.21
Pro~itao sam Vudbrid`u tu optu`bu i potom postavio slede}a pita-
nja: “Nisu li tokom istorije misionari doveli do nestanka domoroda~kih
dru{tava? Zar nisu na kraju eksploatisali narode za koje su tvrdili da
`ele da im pomognu? Imaju}i sve u vidu, zar nisu misionari napravili
vi{e {tete nego koristi?”
Ovo pitanje je blisko doticalo Vudbrid`a, ~ija porodica poseduje
dugu tradiciju slu`be u misionarskoj oblasti. Me|utim, delovao je kao
da nije li~no shvatio to pitanje, po{to je odgovorio uz svoju karakteris-
ti~nu nepristrasnost i uravnote`enost.
“Po~e}u sa {panskim upadom u Latinsku Ameriku kao primerom,
jer on ilustruje koliko zamr{eno ovo pitanje mo`e da postane”, kazao
je.
Kada sam to prihvatio klimaju}i glavom, on je nastavio. “Da li je
tamo do{lo do iskori{}avanja i nasilja nad starosedeocima? Da, do{lo
je, na`alost. Ali, da li je to bila posledica misionarskog dela? Vidite,
istorija nam govori da se misionarski pokret ~esto povezivao sa
ekonomskom politikom kolonijalnih sila poznatom kao merkantilizam”.
“Da li biste definisali {ta to zna~i?”
“Merkantilizam je predstavljao verovanje da }e zemlja koja ima
najvi{e zlata biti i najmo}nija. Smatralo se da politi~ku ravnote`u sila
u Evropi delom odre|uje to koja }e zemlja uspe{no da istra`i Latinsku
Ameriku i druga mesta. Kao rezultat toga, merkantilisti~ke pobude su
se, na`alost, pome{ale sa misionarskim poduhvatima. Zaista je ta~no
da su [panci ~inili u`asne stvari u Latinskoj Americi, ali su ve}inu tih
stvari podstrekavali avanturisti i merkantilisti~ki nastrojeni ljudi dok su
mnogi misionari ~inili stvari dostojne hvale”.
Vudbrid` je otvorio knjigu koja je bila u blizini. “Istori~ar Entoni
Grefton sa Prinston univerziteta govori o dragocenim stvarima koje su
uradili misionari”, kazao je i pro~itao citat iz knjige “Novi svetovi,
drevni tekst”:
“Katoli~ka crkva je insistirala na tome da su i Indijanci ljudi i
do{ao je veliki broj misionara — a naro~ito idealisti~kih siroma{nih
fratara re{enih da privedu Hristu ono {to su smatrali jednostavnim,
neiskvarenim narodom Novoga sveta. Oni su izgradili crkve i verske
zajednice”.22
“Grafton ne prihvata misioniranje”, nastavio je Vudbrid`, “ali pa`lji-
vo prou~ava misionarski pokret i priznaje da postoji mnogo toga
181
dobrog {to su misionari uradili. Na`alost, o misionarima se kao o
grupi raspravlja kao o merkantilisti~kim agentima, i zato ih ~esto krive
za neke u`asne stvari koje su [panci uradili u Latinskoj Americi.
Kao {to sam ranije rekao, u 16. veku se u [paniji raspravljalo o
tome da li je ono {to se doga|a u Latinskoj Americi u skladu sa
hri{}anskim na~elima. Bilo je onih koji su `estoko branili Indijance i
koji su insistirali da ih ne treba iskori{}avati. Jedna od klju~nih
li~nosti, Bartolome de las Kasas, podstrek za svoj reformi{u}i stav
na{ao je nakon {to je pro~itao deo u apokrifnoj Knjizi Sirahovoj u
rimokatoli~koj Bibliji, gde pi{e: 'Oskudna hrana `ivot je siromaha, i ko
je otima - pravi je krvnik'.23 Kada je ovo pro~itao, on i drugi katolici
su se suprotstavili lo{im stvarima koje su se doga|ale u Latinskoj
Americi”.
Njegove opaske su me podsetile na kip pored zgrade Ujedinjenih
nacija u Njujorku koji sam video mnogo godina ranije. Sada mi je bila
jasna pozadina: Fran~esko de Vitorija, osniva~ me|unarodnog prava,
bio je jedan od teologa koji je zastupao puno dostojanstvo Indijanaca
i koji se na {panskom dvoru neustra{ivo suprotstavljao njihovom isko-
ri{}avanju.
“Dakle, iako je stvarno ta~no da je ponekad 'hri{}anska civilizaci-
ja' radila neke od stvari koje ste ranije izneli, postoje i hiljade milosr-
dnih dela koje slu`e na slavu Bogu. O Katoli~koj crkvi postoje impre-
sivni podaci o brizi za siroma{ne tokom srednjeg veka. U Kaliforniji
su se njihove misije du` ~itave obale brinule o ljudima. Kada ~itate
dnevnike brojnih protestantskih misionara koji su i{li u druge zemlje,
veoma je te{ko do}i do zaklju~ka da su oni samosvesno odlu~ivali da
potla~e ili uni{te sve aspekte starosedela~kih dru{tava”.
Iako mi je Vudbrid`ov odgovor davao odre|en kontekst, hteo sam
da ga nateram da mi dâ jo{ li~niji odgovor. “U va{oj porodici je bilo
misionara”, kazao sam. “Kakva su bila njihova iskustva?”
“Eto na primer ja sam pro~itao dnevnik svoga dede, koji je bio
me|u prvim misionarima u Kini. Svakako nisam stekao utisak da je
radio ono {to ste ranije rekli. Naprotiv, imao je vatrenu `elju da kines-
ki narod pozna Hrista, i vrlo se brinuo zbog siroma{tva kineskog naro-
da i zbog nekih njihovih obi~aja koji su bili veoma {tetni po dosto-
janstvo ljudi. On je po{tovao aspekte njihove kulture i povremeno bi
nosio per~in da bi ga oni prihvatili.
Treba ista}i i to da oni koji kritikuju misionarski rad ponekad imaju
gotovo rusoovski idealizam da su starosedeoci uvek bili sre}ni i `iveli
savr{eno i da u njihovoj kulturi uop{te nije bilo demonskog i nega-
tivnog spiritizma. Ali, kada ~itate pri~e o ljudima koji odlaze u
odre|ene oblasti, vidite da su neki od ovih uro|enika bili u u`asnoj
fizi~koj i duhovnoj situaciji i da su im misionari veoma pomogli.
182
Tako|e sam ~itao pisma koje je pisala moja majka, koja je radila
kao misionar u Africi dok se jo{ nije udala. Vozila bi motocikl duboko
u d`uglu i i{la od sela do sela. Radila je u jednoj koloniji gubavaca i
starala se za bolesne. @elela je da im poka`e Hristovu ljubav, da im
slu`i i da vidi njihovo isceljenje. Slu`ila je ~ak uprkos velikom riziku
da oboli od malarije i uprkos drugim opasnostima skop~anim sa `ivo-
tom u d`ungli.
Zna~i, jeste, ponekad mo`e do}i do transformacije kulture, ali je
~esto ta transformacija donela neko dobro. Kada bi domoroci posta-
jali hri{}ani, do`ivljavali bi Hristovu ljubav i radost. I to je ne{to pre-
divno. Lo{e stvari se doga|aju kada se u misli ljudi koji nastoje da
promene drugu kulturu uvuku drugi motivi, kao {to su `elja za mate-
rijalnom dobiti ili izopa~eni stavovi o rasnoj superiornosti”.
“Mo`da”, razmi{ljao sam, “neki kriti~ari misionara ne vide nikakvu
vrednost u hri{}anskoj poruci i samim tim nikakvu korist ni za ljude
koji postanu Isusovi sledbenici”.
“Upravo to!” izjavio je on. “^esto je upravo to pretpostavka koja
le`i u osnovi svega. Ali ako ~ovek ima pretpostavku da je jevan|elje
sila Bo`ja na spasenje, onda je dobit za razne kulture u svetu koje
~uju jevan|elje neprocenjiva.
Imam jednog kolegu koji je vode}i teolog u Africi. On mora da vodi
bitku protiv knjiga u kojima pi{e da je hri{}anstvo zapadna imperija-
listi~ka ideologija koja je sebi zadala za cilj da uni{ti afri~ke religije.
Njegova perspektiva je prili~no druga~ija. On vidi {ta je to predivno u
~emu je hri{}anstvo dalo svoj doprinos afri~kim zajednicama. Ono je
donelo nadu, donelo je iskupljenje za grehe i nebrojeni Afrikanci su
vrlo zahvalni zbog Jevan|elja. U isto vreme, on ne pori~e da dono-
sioci hri{}anske poruke ponekad nisu `iveli u skladu sa Hristovim
u~enjima u svom odnosu prema Afrikancima”.
Peti greh: antisemitizam
Jedna od najru`nijih ljaga u istoriji hri{}anstva je antisemitizam —
svakako velika ironija, po{to je sam Isus bio Jevrejin i tvrdio da je On
dugo ~ekani Mesija Izraela i celog sveta. Njegovi u~enici su bili
Jevreji, a Jevreji su napisali i skoro celi Novi zavet, s izuzetkom Dela
apostolskih i tre}eg Jevan|elja, koje je napisao lekar Luka.
1998. godine se Katoli~ka crkva izvinila za “gre{ke i debakl” nekih
katolika {to nisu pomogli Jevrejima za vreme nacisti~kog holokausta,
dok je kardinal D`on O'Konor iz Njujorka izrazio “najve}u `alost” zbog
antisemitizma u crkvama tokom mnogih godina, rekav{i: “Mi najiskre-
nije `elimo da zapo~nemo novu eru”.24
Vudbrid` je spremno priznao da je, na`alost, antisemitizam ukaljao
istoriju hri{}anstva. Klju~no pitanje je za{to se to uop{te dogodilo.
183
 “Jedan od faktora je bio ovaj: ve}ina Jevreja nisu smatrali da je
Isus Mesija. To {to su Jevreji odbili da ga prihvate ~esto ih je u glava-
ma nekih hri{}ana pretvaralo u Hristove neprijatelje”, kazao je. “Tome
dodajte jo{ i da su Jevreji smatrani odgovornim za Hristovo raspe}e
i dobijate dve jake komponente 'hri{}anskog' antisemitizma”.
To mi nije bilo dovoljno. “Ali mora da ima i vi{e od toga”, insisti-
rao sam.
“Da, verujem da ima i vi{e”, kazao je on. “Heiko Oberman, istak-
nuti istori~ar sa Univerziteta u Arizoni, poku{ao je da ustanovi brojne
druge faktore. Primera radi, kad stignete do srednjeg veka i do refor-
macije, postojalo je obilje neta~nih glasina o Jevrejima koje su
dolivale jo{ vi{e ulja na vatru antisemitizma”.
“Kakvih glasina?”
“Da su u~estvovali u bacanju otrova u bunare za vreme 'Crne smr-
ti' 1348. godine, da su skrnavili hri{}anske svetinje kad god su
mogli, da su u tajnosti prinosili `ivot na `rtvu, da su falsifikovali hri{-
}ansku Bibliju i tako dalje. Imajte pak na umu da te optu`be nisu bile
ta~ne. Me|utim, ipak su potpaljivale ose}aj mr`nje i ogor~enosti”.
Me|utim, to kao da nije zadovoljilo Vudbrid`a. Gledao je u stranu
kao da tra`i drugo obja{njenje, da bi mi se napokon okrenuo o~igled-
no frustriran.
“Meni se ~ini da ovo ne re{ava taj problem u potpunosti”, kazao
je. “Pomislili biste — ili, bolje re~eno, ponadali biste se — da su
hri{}ani u srednjem veku i potom dalje do Martina Lutera shvatili da
im Isusova u~enja apsolutno zabranjuju da rade i govore neke stvari
koje su se govorile i radile u Njegovo ime”.
“Spomenuli ste Lutera”, kazao sam. “Njegov li~ni antisemitizam je
dobro poznat. Odakle je to do{lo?”
“O~igledno da je ~uo za neke od glasina o Jevrejima. Me|utim, u
ranom periodu svoga `ivota on je po svoj prilici bio filosemita — ~ovek
koji voli Jevreje — i zbog ove ljubavi on se nadao da }e do}i do
masovnog preobra}ivanja u kome bi oni prihvatili Isusa kao svoga
Mesiju. Po{to oni to nisu u~inili, a jo{ i budu}i da je Luter u poznom
dobu svog `ivota postajao sve vi{e razdra`ljiv, on je rekao neke
veoma ru`ne stvari o njima”.
Njegov odgovor me je zbunio. “Ja sam imao utisak da je njegov
antisemitizam bio boljka koja ga je mu~ila ~itavog `ivota”, kazao sam.
“Neki stru~njaci smatraju da postoji kontinuitet u njegovom odno-
su prema jevrejskom narodu tokom ~itavog njegovog `ivota, ali bih ja
rekao da Luterove naj`e{}e neprijateljske izjave dolaze pred kraj
`ivota. Mo`da ih je i iskazao budu}i duboko frustriran zato {to oni
nisu pri{li Hristu.
184
I pored svega ovoga, ipak su neke od njegovih izjava toliko grozne
da je sasvim razumljivo to {to ih se luteranci odri~u i {to ih svi
hri{}ani u potpunosti odbacuju. Hri{}ani naprosto ne mogu biti anti-
semite. To bi trebalo da bude nezamislivo za svakog Isusovog sled-
benika.
[to se ti~e druge strane medalje, u dana{nje vreme, mnogi
hri{}ani su ~esto bili me|u najve}im prijateljima Izraela. I op{ti stav
koji vidim u mnogim crkvama prema jevrejskom narodu danas je stav
po{tovanja”.
“[ta biste vi rekli Jevrejinu koji bi vam kazao da za njega hri{}an-
stvo nikad ne bi do{lo u obzir upravo zbog njegove antisemitske istori-
je?”
Vudbrid` je blago klimnuo glavom. “Imao sam ve} sli~nu situaci-
ju”, kazao je sa tugom u glasu. “Predavao sam na jednom seku-
larnom univerzitetu i jedna mlada studentkinja Jevrejka mi je kazala:
'Ho}u da napi{em rad o Luteru. Baka mi je rekla da je mrzeo Jevreje.
Je li to ta~no?' Ja sam kazao: 'Verovatno jeste, ali vi svakako ura-
dite rad'. Istra`ivanje koje je napravila dovelo me je do suza. Prona{la
je stvari koje je Luter rekao, a za koje ~ak nisam ni znao; toliko su
stra{ne”.
“[ta mo`ete re}i nekom poput nje?”
“Da mi je veoma, veoma `ao za to {to je rekao Luter; te stvari
su u apsolutnom raskoraku sa Hristovim u~enjima, i to je jedan od
problema sa kojim se mi, kao hri{}ani, suo~avamo — mi ne `ivimo
uvek u skladu sa Isusovim idealima. I ja bih rekao: 'Shvatam koliko
je to te{ko, ali se nadam da }ete razmi{ljati o onome {to je Isus go-
vorio i radio i da }ete hri{}anstvo razumeti na osnovu onoga {to ono
zaista u~i'.”
Vudbrid` je poku{ao da razradi temu, ali o~igledno nije mogao da
se seti bilo ~ega drugog {to bi dodao i {to bi bilo od pomo}i. “Bojim
se da ne zvu~i previ{e elegantno”, priznao je. “Ali bih to rekao iz sveg
srca”.
“Neki Jevreji veruju da je Hitler bio hri{}anin”, zapo~eo sam, ali
me je Vudbrid` prekinuo.
“O da, to je apsolutno ta~no”, kazao je. “To je opet razlog za{to
moramo da napravimo razliku izme|u tradicionalnog i autenti~nog
hri{}anstva. Za vreme uspona nacionalsocijalista, Hitler je poku{avao
da se zaogrne hri{}anstvom i Martinom Luterom. Bila je to mudra
ideolo{ka taktika. Me|utim, hri{}anski kriti~ari kao {to su Karl Bart
i drugi, nisu nijednog trenutka prihvatili da Hitler predstavlja ortodok-
sno hri{}anstvo.
Da}u vam jo{ jednu ilustraciju iz istorije. Mnogi Jevreji su 1665. i
1666. godine poverovali da je jedan ~ovek bio Mesija. Ali se onda on
185
preobratio u islam, i to je uni{tilo nadanja mnogih Jevreja. Ako bih ja
danas pitao nekog jevrejskog istori~ara: 'Da li biste tog ~oveka sma-
trali za Mesiju?' On bi rekao: 'Naravno da ne, jer on je bio prevarant'.
Dakle, na sli~an na~in bismo i mi hri{}ani rekli da Hitler nije bio
nikakav hri{}anski mesija. Ljudi ~esto tvrde stvari koje nisu ta~ne. On
je bio prevarant, lo{ ~ovek, koji nije mogao da bude autenti~ni
hri{}anin, a jo{ manje predstavnik prave hri{}anske nauke”.
PORTRET HRI[]ANSTVA
Mogli smo i da nastavimo sa diskusijom drugih istorijskih mrlja
hri{}anstva, uklju~uju}i i nasilje nad `enama, koje se de{avalo uprkos
Isusovom netipi~nom stavu prema njima, kao i na~in na koji su mnogi
ljudi na jugu SAD nekada citirali Bibliju u uvrnutom nastojanju da
opravdaju rasizam i ropstvo. Ali sam ve} proveo dosta vremena u ispi-
tivanju Vudbrid`a. On je, ne poku{avaju}i da odbrani neodbranjivo,
nastojao da pru`i kontekst i obja{njenje. Da bismo utvrdili da li su
ove epizode u hri{}anstvu bile izuzetak ili pravilo, bio je trenutak da
istra`imo i drugu stranu hri{}anske istorije.
“Imaju}i u vidu sve o ~emu smo razgovarali”, kazao sam, “koji bi
bio zaklju~ak? Da li je svet bolje ili gore mesto zahvaljuju}i hri{}an-
stvu?”
Vudbrid` se potpuno uspravio na svojoj stolici. “Bolje mesto”, insi-
stirao je. “Nema sumnje u to. Ovo su bili primeri iz istorije dostojni
`aljenja, koje ne treba gurati pod tepih. Treba da se izvinimo za njih
i ulo`imo trud da se ne ponove. Me|utim, u isto vreme je najve}i deo
hri{}anske istorije bio veoma blagotvoran za svet”.
“Rekao bih da je u razgovoru o gresima hri{}anstva lako zaboraviti
ulogu ateizma u kr{enju ljudskih prava”, primetio sam. Izvadio sam
knjigu i pro~itao Vudbrid`u nekoliko opaski istaknutog hri{}anina
Luisa Palaua:
“Seizmi~ki potres sveop{teg ateizma izazvao je velike talase {irom
Evrope i jo{ dalje, budu}i direktno odgovoran za ubistva i masakr
preko sto miliona ljudi i to samo u veku koji je za nama. ^ove~anst-
vo je platilo stravi~nu cenu za grozne eksperimente u sklopu svesnog
antiteizma koji su sproveli Lenjin, Hitler, Staljin, Mao Ce Tung i drugi
— a na svakog od njih su veliki uticaj imali spisi promotera ateizma
... Sada kada smo videli kako izgleda kad ateizam napreduje... jas-
nije je nego ikad... da smo bez Boga izgubljeni”.25
“Sla`em se da smo bez Boga izgubljeni”, odgovorio je Vudbrid`.
“To ne zna~i da ateista nikad ne bi mogao dobro da vlada, jer sa
hri{}anske ta~ke gledi{ta, i ateista ima korist od Bo`je op{te blago-
dati. Ali po{to u ateizmu ne postoji okvir za dono{enje moralnih odlu-
186
ka, lako je videti za{to je svet do`iveo u`ase ovih re`ima. Tamo gde
ne postoji apsolutni moralni standard, ~esto pobedi sirova snaga”.
“[ta biste rekli, koji su pozitivni na~ini na koje je hri{}anstvo dalo
doprinos civilizaciji?”
Vudbrid` se udubio u misli. Razmi{ljao je o mom pitanju nekoliko
trenutaka, a potom odgovorio tonom ~ija iskrenost, divljenje i entuzi-
jazam su odra`avali ljubav koju duboko ose}a prema crkvi.
“Ja vidim uticaj hri{}anstva kao sjajnu sliku sa mnogim prizorima,
i svaki od njih je prikazan svetlim, blistavim i prelepim bojama”, kazao
je. “Bez hri{}anstva, tu bi bilo stra{no puno sivih nijansi i samo neko-
liko tu i tamo rasutih i nepovezanih linija koje bi mu davale nekakav
smisao. Ali hri{}anstvo u tu sliku unosi toliko puno smisla, nade i
lepote i bogatstva”.
Taj prizor me je zaintrigirao i pitao sam ga: “[ta bi onda bilo na
samoj slici?”
“Prikaz u samoj sredini bi predstavljao pri~u o Isusu Hristu i Njego-
vom otkupljenju na{ih grehova. On je kona~no, jednom za svagda,
razre{io problem na{e krivice, na{e usamljenosti i na{eg otu|enja od
Boga. On je preko svoje iskupiteljske smrti i vaskrsenja otvorio nebo
za svakoga ko ga sledi. To je najve}i doprinos koje je hri{}anstvo
ikada moglo da dâ. On se sumira u Jevan|elju po Jovanu 3,16: 'Jer
Bog toliko ljubi svet, da je i Sina svoga jedinoro|enoga dao, da ni
jedan koji u Njega veruje ne propadne, nego da ima `ivot ve~ni'.
Hri{}anstvo nam tako|e pru`a otkrivenje smisla `ivota i postoja-
nje univerzalnog morala. Bez tog otkrivenja, veoma je te{ko imati bilo
kakav ose}aj za smisao `ivota. Zavr{ili biste kao Alber Kami, koji je
u prvom pasusu 'Mita o Sizifu' kazao: 'Za{to ja ili bilo ko drugi ne bi
po~inio samoubistvo?' A hri{}anstvo obja{njava za{to ne. Ono nam
daje referentni okvir za `ivot, za pridr`avanje moralnog puta, za odnos
sa Bogom i drugim ljudima na zdrav i izuzetno smislen na~in.
Potezi ~etkom na ovoj slici bi prikazali scene koje otkrivaju ogro-
man humanitaran podstrek ~ija je inspiracija u Hristovom `ivotu i
u~enju. I katolici i pravoslavci i protestanti su veoma anga`ovani u
pomaganju siroma{nima, ubogima i odba~enima. Oni su voljni da
rade protiv li~nih interesa da bi slu`ili drugima. Izgubiti sve to — sve
misionarsko delo, sve bolnice, sva prihvatili{ta za besku}nike, sve
programe rehabilitacije, sva siroti{ta, sve organizacije za pomo}, svo
nesebi~no hranjenje gladnih i odevanje siroma{nih i ohrabrivanje
bolesnih — bio bi stravi~an udarac za svet.
Pored toga, uticaj hri{}anske misli ovoj slici dodaje druge scene i
daje joj osen~enje, nijanse i dubinu. Hri{}ani su svoj um dali Bogu i
ako bi se izbrisao njihov knji`evni, muzi~ki, graditeljski, nau~ni i umet-
ni~ki doprinos, svet bi postao mnogo dosadniji i povr{niji. Pomislite
187
na sve velike obrazovne institucije koje su izgradili hri{}ani, poput
Harvarda, Jejla i Prinstona, koji su ispo~etka bili zami{ljeni i izgra|eni
da bi se {irilo Jevan|elje.
Kona~no, tu je i sila Bo`jeg duha koja svemu daje lepu boju.
Mo`ete li da zamislite na {ta bi svet li~io kada bi se oduzeo Bo`ji
duh? Pomislite samo na va{ li~ni horor! Dovoljno je lo{e i kako stvari
sada stoje, a jo{ kada ne bi bilo Bo`jeg duha i Njegove mo}i da obuz-
dava stvari, onda bi ona stra{na strana `ivota postala jo{ upe~atljivi-
ja nego {to je sada”.
“Kada posmatrate ovu sliku istorije”, pitao sam ga, “da li vidite
da pozitivna strana hri{}anstva nadja~ava negativne slu~ajeve o koji-
ma smo razgovarali?”
“Da, vidim”, kazao je ne oklevaju}i. “Du{a me boli zbog trenuta-
ka u kojima mi, kao hri{}ani, nismo `iveli po Isusovim u~enjima i {to
smo time stvorili drugima prepreku na putu ka religiji. Ali sam ipak
toliko zahvalan zbog anonimnih ljudi i `ena koji su vekovima ponizno
i hrabro odr`ali veru, koji su neznano slu`ili drugima, koji su davali
svoje `ivote da bi pomagali drugima, koji su nam ostavili jedan mnogo
bolji svet i koji su se borili da urade ispravnu stvar uprkos izuzetno
velikom pritisku da urade suprotno”.
“Kada razmi{ljam o istoriji hri{}anstva”, zaklju~io je, “oni su prvi
koji mi padnu na pamet. Oni su heroji koje previ{e ~esto zaborav-
ljamo”.
Zastao je. Potom im je, uz ~e`njiv osmeh, odao najve}u mogu}u
po{tu: “Oni predstavljaju ono {to je bila Isusova vizija”.
DAROVI HRI[]ANSTVA
Vudbrid`ove neostra{}ene re~i su mi jo{ uvek odzvanjale u glavi
kada sam se vratio ku}i, iscrpljen nakon duga~kog dana. Zaseo sam
u svoju omiljenu fotelju i uzeo da malo prelistam neki ~asopis. U
njemu sam, sasvim slu~ajno, nai{ao na jedan ~lanak u kome je neko-
liko stru~njaka, na samom kraju 20. veka, pisalo i spekulisalo gde bi
civilizacija bila bez hri{}anstva. Njihova razmi{ljanja su se nastavljala
ba{ tamo gde je Vudbrid` zastao.26
Majkl Novak je uzdizao hri{}anski dar dostojanstva. “I Aristotel i
Platon su smatrali da su ve}ina ljudi po prirodi robovi i podobni samo
za ropstvo”, napisao je. “Ve}ina i nema prirodu dostojnu slobode.
Grci su se vladali 'dostojanstveno' samo prema malom broju ljudi,
umesto prema svakome. Nasuprot njima, hri{}anstvo je insistiralo na
tome da Tvorac voli svakog ~oveka ponaosob, da ga je stvorio po
svom liku i odredio ga za ve~no prijateljstvo i zajedni{tvo sa sobom”.
On je ukazao na civilizacijske tekovine slobode, savesti i istine
koje se mogu pripisati hri{}anstvu. “Bez hri{}anskih temelja postav-
188
ljenih u razvijenom srednjem veku, a potom ponovo i u 16. veku, na{
sveukupni ekonomski i politi~ki `ivot bio bi ne samo daleko siro-
ma{niji”, kako je tvrdio, “nego i daleko brutalniji”.
Dejvid N. Livingston, profesor u {koli geonauka na Kraljevskom
univerzitetu u Belfastu u Severnoj Irskoj, istakao je hri{}anski dopri-
nos nauci. “Ideja da su hri{}anstvo i nauka stalno bili u zavadi pred-
stavlja ogromno izvrtanje istorijskih ~injenica”, napisao je. “I zaista,
Robert Bojl, veliki engleski prou~avalac hemije, verovao je da nau~nici
vi{e od bilo koga drugog slave Boga u obavljanju svoje delatnosti, jer
je njima dato da ispituju Bo`ju tvorevinu”.
On je istakao da su ljudi iz perioda reformacije “verovali da se Bog
ljudima otkriva na dva na~ina — putem Biblije i preko prirode. To im
je omogu}ilo da se anga`uju na nau~nom istra`ivanju prirode”. Rezul-
tat toga je bio sveobuhvatan doprinos nau~nika koji su podstrek imali
u svojoj hri{}anskoj veri.
Dejvid Lajl D`efri, profesor engleske knji`evnosti na Univerzitetu u
Otavi, opisao je hri{}anski dar pismenosti. “Te{ko da se mo`e
preterati ako se ka`e da je knji`evna kultura u Evropi, ve}em delu
Afrike i na ameri~kom kontinentu neodvojiva od hri{}anske snage kul-
turnog preobra`aja”, kazao je on. “U ve}em delu Evrope, kao i u
Africi, Ju`noj Americi i mnogim drugim delovima sveta, nastanak pis-
menosti i knji`evnosti se su{tinski, a ne slu~ajno, poklapa sa
dolaskom hri{}anskih misionara”.
Mo`da je ipak najimpresivnije bilo istra`ivanje hri{}anskog dara
poniznosti istori~ara Marka Nola — malo zapa`eni doprinos koji je bio
naro~ito relevantan u svetlu mojih diskusija sa Vudbrid`om oko ru`ne
strane hri{}anske istorije. Kako je napisao Nol:
“Tokom duga~kog toka hri{}anske istorije, stvar koja najvi{e
deprimira — ba{ zato {to se tako ~esto ponavlja — je to koliko redovno
i tragi~no omanemo u hri{}anskim idealima mi, obi~ni hri{}ani. U
dugom toku hri{}anske istorije, najimpresivnija stvar — budu}i tako
veliko ~udo blagodati — jeste to koliko ~esto su religiozni ljudi, da bi
slavili Hrista, radili uprkos sopstvenom ponosu `ivota. Od svih takvih
'indikacija kontradikcije', najvi{e su nalik Hristu bile prilike kada su
religiozni ljudi koji su jaki — zbog bogatstva, obrazovanja, politi~ke
mo}i, uzvi{enije kulture ili boljeg mesta za `ivot — pru`ali ruke prezre-
nim, napu{tenim, ostavljenim, izgubljenim, bezna~ajnim ili bespomo}-
nim ljudima”.27
Mo}, kako je on rekao, pothranjuje klanjanje samom sebi kao ido-
lu. Ona kvari ljude i skoro se nikada ne izvinjava. I potom je Nol dalje
prepri~ao nekoliko istorijskih epizoda u kojima su se mo}ni ljudi, u
celini ili delom zbog svoje hri{}anske religije, dobrovoljno ponizili u
vidu javnog pokajanja {to su zloupotrebili svoju mo} — a to je trajno
189
svedo~anstvo snage Jevan|elja, svedo~anstvo koje se opire utvr|enoj
kulturi.
Jedna pri~a mi je privukla posebnu pa`nju jer je govorila o nejas-
Osmi prigovor
nom, ali prosvetljuju}em doga|aju na kraju epizode o kojoj smo Vud-
brid` i ja diskutovali: su|enje ve{ticama u Salemu.
Jedan od sudija, istaknuti puritanac po imenu Semjuel Sjual iz
Bostona, stra{no se uznemirio zbog uloge koju je odigrao u tom
I DALJE IMAM SUMNJE,
debaklu. Njegova hri{}anska savest se kona~no probudila kada je ~uo
kako sin izgovara poznati stih iz Biblije: “Kad biste znali {ta to zna~i:
PA ZATO NE MOGU BITI
'Milosr|u se ja radujem, a ne `rtvama', nikad ne biste osu|ivali
pravednike”.28 Te re~i su mu slomile srce. RELIGIOZAN
Na crkvenoj slu`bi 14. januara 1697. godine, dao je svom pastoru
da pro~ita izjavu dok je skru{eni Sjual posti|eno stajao pred ljudima.
Izjava je predstavljala Sjualovo priznanje krivice za mnogo toga {to se U svojim najdubljim mislima, ~ak i najposve}eniji hri{}ani znaju
dogodilo, rekav{i da on “ho}e da preuzme krivicu i sramotu za to i da u religiji ima ne~eg nelegitimnog. Ispod njihovog ispoveda-
tra`i da mu ljudi oproste, a da naro~ito `eli njihove molitve da Bog, nja religije nalazi se usnuli gigant sumnje... Iz mog iskustva,
koji ima neograni~en autoritet, oprosti taj greh i sve druge grehe”. najbolji na~in da savladamo sumnju je da joj se prepustimo.
Njegov ponizan ~in `aljenja i pokajanja podstakao je nekoliko drugih Den Barker, biv{i sve{tenik, sada ateista1
porotnika da i oni priznaju svoje gre{ke.
Zatvorio sam ~asopis i stavio ga na sto~i}. To je, pomislio sam, Ljudi koji veruju da veruju u Boga, ali bez strasti u srcu, bez
mo`da najdivnije hri{}ansko nasle|e — spremnost mo}nih ljudi da bola u du{i, bez neizvesnosti, bez sumnji, pa ~ak ponekad i
kleknu na kolena i pokaju se kada se u~ine nedela. Bio je to jo{ bez o~ajanja, veruju samo u ideju Boga, a ne i u samog Boga.
jedan podsetnik koliku mo} ima religija da trajno nabolje menja ljud- Madlen Langl, hri{}anka2
ske `ivote i istoriju ~ove~anstva.

Advokat je imao ne{to za mene — pri~u koja }e, kako je rekao,

zainteresovati ljude. Pri~u o ~lanu bande koji je postao drugi ~ovek.
Inspirativnu pri~u o biv{em uli~nom teroristi koji je otkrio religiju i vra-
tio se na pravi put. Kako je obe}ao, veoma }e me razgaliti. Bi}e to
dobra pri~a za novine.
Zakolutao sam o~ima. Pri~a mi je zvu~ala previ{e sladunjavo. Ja
sam vrebao ne{to {to }e biti ubojitije, ne{to upe~atljivo, ne{to {to bi
me dovelo na naslovnu stranu vikend izdanja “Tribjuna”. Nije me zani-
mala naivna bajka o nekom prevrtljivom beguncu koji se preobratio.
Me|utim, vikend se brzo pribli`avao, a tragovi pri~a za kojima sam
i{ao vodili su me samo u }orsokak. I tako sam neodlu~no napisao
advokatovu pri~u. Ko zna, mislio sam, mo`da mogu da iznesem
neta~nu pri~u tog prevaranta i da sastavim ~lanak kakav mi je tre-
bao.
Podigao sam slu{alicu i krenuo da zovem svoje policijske izvore.
Da li je iko ikada ~uo za ovog lika po imenu Ron Bronski? Kao {to
se moglo i o~ekivati, ljudi s kojima sam kontaktirao u Jedinici za
kriminalne bande bili su dobro upoznati sa njim. On je bio `estok

190 191
momak sa asfalta, na drugom mestu po va`nosti u bandi koja je
operisala u jednom delu ^ikaga. Kako su mi rekli, bio je opasan i
agresivan. Bio je vrlo temperamentan, sklon konzumiranju droge i
imao je podu`i dosije o hap{enjima.
“^ovek je sociopata”, rekao mi je jedan inspektor. Drugi se namr-
godio na spomen njegovog imena, a potom ga okarakterisao jednom
jedinom re~ju: “Sme}e”.
Rekli su mi da je za njim raspisana poternica na osnovu optu`be
za te`ak slu~aj nasilja — pucao je ~lanu protivni~ke bande u le|a. U
svoju bele`nicu sam na`vrljao re~ “kukavica”.
“Nismo ga vi|ali u kraju ve} du`e vreme”, rekao mi je jedan tajni
policajac. “Mislimo da je pobegao iz grada. U stvari, ba{ nas briga
gde je sve dok nije ovde”.
Potom sam pozvao stare{ine nekoliko crkava u Portlandu u dr`avi
Oregon, gde mi je advokat rekao da Bronski `ivi u proteklih par godi-
na. Dok je radio u jednoj metalnoj radionici, sreo je nekoliko hri{}ana
i navodno napustio svoj kriminalni `ivot, o`enio se svojom devojkom
koja je ve} `ivela sa njim i postao posve}eni Isusov sledbenik.
“Ron je jedan od najdivnijih i najbri`nijih ljudi za koje znam”, rekao
mi je njegov sve{tenik. “On je potpuno posve}en Hristu. Zajedno se
molimo nekoliko puta sedmi~no, a on uvek odlazi da poseti bolesne
i da se moli sa njima, i slu`i se svojim iskustvom sa ulice kad
propoveda problemati~noj deci”.
On je rekao da je Bronski pomiren sa Bogom, ali ne i sa
dru{tvom. “Znao je da je poternica za njim i dalje bila na snazi”,
kazao je, “pa je zato u{tedeo novac i oti{ao vozom do ^ikaga da se
preda”.
To mi je pobudilo radoznalost. Priznanje krivice za te`ak slu~aj
nasilja moglo bi da mu donese dvadeset godina zatvora. Odlu~io sam
da krenem korak dalje u svojoj potrazi i razgovaram sa Bronskim ~im
njegov advokat bude mogao da nam organizuje da se vidimo.
Te ve~eri sam sedeo za stolom u kuhinji i prebirao po glavi
me|usobno neusagla{ene portrete Bronskog koje sam dobio od poli-
cije i od sve{tenika. “Na povr{ini to zvu~i kao ~udesna promena”,
prokomentarisao sam suprugi dok je stajala kod {poreta i kuvala sebi
~aj.
“Na povr{ini?” pitala je.
“Da”, kazao sam. “Kad budem dublje zakopao, otkri}u njegov
trik”.
Sela je na stolicu meni preko puta i srknula ~aj iz {olje. “Policija
ga nije jurila, ali im se on svakako predao. [ta bi moglo da ga
motivi{e da to uradi?”
192
“Upravo to }u i saznati”, kazao sam. “Verovatno se pravi da se
promenio da bi dobio lak{u presudu. Ili mo`da njegov advokat
poku{ava da napravi nekakav dogovor sa tu`iocem. Ili pak zna da su
svi svedoci umrli i da ga ni ne mogu osuditi. Ili se nada da }e ste}i
pozitivan publicitet i uticati na sudiju. Ili mo`da priprema odbranu sa
argumentom da nije bio pri ~istoj svesti...”
I tako sam nabrajao sve bizarnije pretpostavke i naga|anja o
stvarnom razlogu njegove predaje. Razmi{ljao sam o svakoj neverovat-
noj mogu}nosti — osim o mogu}nosti da se njegov `ivot stvarno
promenio i da je odlu~io da uradi pravu stvar i suo~i se sa posledica-
ma svog zlo~ina.
Na kraju je moja supruga digla ruku. “E hej, stani”, kazala je. “To
su prili~no bizarne teorije”. Spustila je {olju i pogledala me u o~i.
“Ka`i mi jednu stvar”, kazala je sa o{trinom u glasu. “Da li ti to
poku{ava{ da prona|e{ rupe u njegovoj pri~i zato {to stvarno misli{
da je on prevarant? Ili iznosi{ prigovore zato {to ne `eli{ da njegova
pri~a bude istinita?”
Zauzeo sam odbramben stav. “Ej”, uzvratio sam udarac, “moj je
posao da budem skepti~an!”
Ali me je ipak pogodila u `ivac. Iskreno re~eno, nisam `eleo da
verujem da hri{}anstvo mo`e radikalno da promeni ne~iju li~nost i
vrednosti. Bilo je mnogo lak{e iznositi sumnje i smi{ljati kojekakve
prigovore nego razmi{ljati o mogu}nosti da Bog zapravo mo`e da
zapo~ne revolucionaran preokret jednog tako izopa~enog i degene-
risanog `ivota.
PRODOR KROZ DIMNU ZAVESU
Kako se ispostavilo, Ron Bronski je pre`iveo moje cini~ne
poku{aje da nataknem njegovu pri~u na ra`anj. Policijski detektivi,
dobri poznavaoci prilika na ulici, bili su apsolutno ube|eni da su
promene u njegovom `ivotu autenti~ne. Isto je bilo i sa tu`iocem.
Nakon {to je ~uo dokaze, slo`io se i sudija, i umesto da ga osudi na
zatvorsku kaznu, pustio ga je na uslovnu slobodu. “Idite ku}i i budite
sa svojom porodicom”, kazao je iznena|enom i zahvalnom Bronskom.
Danas, posle vi{e od dvadeset godina, Bronski i dalje propoveda
deci sa ulice u zapu{tenim delovima Portlenda — i ostao je moj blizak
prijatelj.3
Moj prvobitni stav prema Bronskom je podse}ao na sumnje koje
sam iznosio kao duhovni skeptik. Ispo~etka sam imao iskrene i smis-
lene prigovore na biblijsku religiju. Me|utim, tokom vremena, nakon
{to sam po~eo da nalazim adekvatne odgovore na ta pitanja, po~eo
sam da iznosim nova i sve marginalnija pitanja.
193
 Onda sam se jednoga dana setio `eninih komentara o Ronu
Bronskom i zamislio sam da bi mogla da me ponovo su~eli sli~nim
re~ima: “Li, da li ti to poku{ava{ da prona|e{ rupe u hri{}anstvu zato
{to stvarno misli{ da je ono iluzorno — ili pak mo`da iznosi{ prigo-
vore zato {to ne `eli{ da ono bude istina?”
To me je bolelo. Priznajem, imao sam puno motiva da prona|em
gre{ke u hri{}anstvu dok sam bio ateista. Znao sam da je moj na~in
`ivota sa puno alkohola, nemorala i narcisoidnosti morao da se
menja ako bih ikada postao Isusov sledbenik, i nisam ba{ bio sigu-
ran da sam toga hteo da se odreknem. Na kraju krajeva, to je bilo
sve {to sam znao. Samim tim, umesto da poku{am da na|em istinu,
ja sam poku{avao da je pobijam izmi{ljenim sumnjama i prigovorima.
I ne mislim da sam sâm u tome. Mnogi duhovni tragaoci imaju
legitimna pitanja u vezi sa hri{}anstvom i treba da na|u odgovore koji
}e im zadovoljiti du{u i srce. Pa ipak mislim da neki tragaoci do|u
do trenutka kada nesvesno prave dimnu zavesu kako bi zamaskirali
svoje duboko usa|ene motive za odbacivanje religije.
Isto va`i i za hri{}ane koji postanu plen sumnji u svoja verovanja.
Vrlo ~esto oni do`ivljavaju nastup sumnji~avosti oko nekog aspekta
svoje religije; u drugim pak situacijama sumnje koje iskazuju mogu
zapravo biti suptilan odbrambeni mehanizam. Mo`da misle da su
zapeli oko nekog prigovora na odre|eni aspekat hri{}anstva, dok
zapravo samo tra`e neki izgovor — ma kakav izgovor — da ne po~nu
ozbiljnije da shvataju Isusa Hrista.
Za mnoge hri{}ane sama sumnja bilo kog tipa mo`e biti zas-
tra{uju}a stvar. Oni se pitaju da li ih njihova pitanja diskvalifikuju kao
Hristove sledbenike. Ose}aju se nesigurno zato {to ne znaju da li je
dozvoljeno izraziti sumnju u Boga, Isusa ili Bibliju. I tako oni zadr`e
svoja pitanja za sebe — a iznutra, budu}i bez odgovora, ta pitanja
rastu, gnoje se i razvijaju sve dok im naposletku ne ugu{e veru.
“Nije sramota to {to ljudi sumnjaju”, napisao je jednom Os Ginis,
“nego {to se toga stide”.4
U isto vreme, mnogi hri{}ani imaju potpuno druga~iju perspektivu.
Oni veruju da sumnja nije dokaz nedostatka vere; naprotiv, smatraju
da je sumnja sama su{tina vere. “Borba sa Bogom nije nedostatak
vere”, kazao je Andre Rezner. “To jeste vera!”5
Da li duhovni tragaoci moraju da razre{e svako pojedina~no pita-
nje pre nego {to po~nu da slede Isusa? Mo`e li neko biti hri{}anin,
a da i pored toga ima rezervi ili sumnji? [ta ljudi mogu da u~ine ako
ho}e da veruju u Hrista — a to je prili~no sli~no ^arlsu Templtonu koji
je izjavio da ho}e kada sam pri~ao sa njim — ali ose}aju da su im
se pitanja o hri{}anstvu ispre~ila na putu? Postoji li neki proces
razre{avanja sumnji kada se pojave? I ima li nade za one ~ija melan-
194
holi~na li~nost kao da ih neumitno vu~e ka neizvesnosti oko religij-
skih stvari?
Stru~njaci se godinama bore sa ovim pitanjima, ali ja nisam hteo
da pri~am sa nekim profesorom ~ije je interesovanje za sumnju bilo
samo obezli~eno i akademsko. Hteo sam da dobijem odgovore od
nekoga ko je li~no upoznao konfuziju, krivicu i izlu|uju}u dvosmis-
lenost neizvesnosti — i to me je primamilo da odem u Dalas i inter-
vjui{em jednog hri{}anskog teologa ~iji put kroz veru ga uvek iznova
vodi na vijugave zaobilaznice kroz dolinu senki sumnje.
OSMI INTERVJU: DR LIN ANDERSON
Izvan svoje starinske ku}e iz 1929. godine, pune starih pisa}ih
ma{ina, neobi~nih starinskih telefona i drugih antikviteta iz tog doba,
Lin Anderson radi u kancelariji u{u{kanoj iznad gara`e. Njegov radni
prostor odaje utisak staromodnosti, sa starim umetni~kim predmeti-
ma, drvenim policama za knjige od poda do plafona, kao i fotografi-
jom ku}ice u kojoj se rodio u kanadskoj pokrajini Saska~evan pre 63
godine. Na imanju gde je odrastao nije bilo struje, nego samo jedan
omiljeni radio na baterije koji je odr`avao vezu porodice sa spolja{njim
svetom.
Anderson poseduje le`eran kaubojski {arm koji skriva njegov dubo-
ki intelekt i impresivne uspehe. Magistrirao je na {koli “Harding
Graduate School of Religion”, a doktorirao je teologiju na Univerzitetu
u Ebilinu u Teksasu, gde je vanredni profesor preko dve decenije.
Anderson je trideset godina bio stariji pastor po crkvama u Kanadi i
SAD, a propovedaonicu je napustio 1996. i osnovao “Hope Network
Ministries”, putem kojeg obu~ava, poma`e i osposobljava crkvene
stare{ine.
Napisao je brojne knjige, izme|u ostalih “Kako ploviti uz vetrove
promene” (Navigating the Winds of Change), “Nebo se spustilo”
(Heaven Came Down), “U potrazi za ~udom” (In Search of Wonder),
“Pastirova pesma” (The Shepherd's Song) i “Miri{u mi na ovce” (They
Smell Like Sheep).
Me|utim, knjiga koja je naro~ito privukla moju pa`nju nosila je pro-
vokativan naslov: “Ako stvarno verujem, otkud mi onda ove sumnje?”
(If I Really Believe, Why Do I Have These Doubts?). Upravo je ova
otvoreno i vispreno pisana knjiga otkrila Andersonove stalne li~ne
borbe sa nesigurno{}u.
Malo smo popri~ali i upoznali se, a onda smo Anderson i ja seli
na stolice sa naslonom za jednostavan drven sto iznad koga je na
tavanici bio ventilator koji nas je blago milovao sve`im vazduhom.
Anderson ima sna`nu konstituciju, sa crvenkastom kosom, rumenom
bojom ko`e i zlatnim nao~arima.
195
 Veoma je ekspresivan dok govori i ponekad se slu`i rukama da bi
objasnio ili bolje istakao neku stvar. Njegov glas, pun neizbru{ene
iskrenosti i po{tenja, ponekad se pretvori u {apat, kao da ima da mi
poveri neku tajnu za koju ga je stid.
Istra`uju}i poreklo njegove hroni~ne nesigurnosti, ve} svojim uvod-
nim pitanjima vratio sam Andersona na do`ivljaje iz detinjstva u
zapadnoj Kanadi. ^ini mi se da bi se mnogi koji se bore sa sumnjom
mogli prona}i u njegovoj pri~i.
KORENI SUMNJE
Anderson je bio sin posve}enih hri{}ana koji su bili deo male, ali
~vrsto povezane crkve u oblasti u kojoj je bilo veoma malo hri{}ana.
Rekao mi je da svoj identitet i ose}aj vrednosti izvodi iz svoje poro-
di~ne i crkvene zajednice, ali da su se uprkos tome njegove sumnje
u hri{}anstvo rano pojavile.
“^ak i kao malo dete ja sam bio melanholi~na, kontemplativna
li~nost”, zapo~eo je. “Dugo bih ostajao zami{ljen nad ne~im. Uvek
sam gledao {ta se krije ispod samih stvari, nikad nisam ni{ta uzimao
zdravo za gotovo, uvek sam postavljao pitanja, uvek ispitivao stvari
za jedan nivo dublje. Nikada nisam u potpunosti mogao da se udaljim
od toga”.
Nasme{io sam se. I mene su ~esto optu`ivali da mnogo pitam.
“Kada ste postali hri{}anin?” upitao sam.
“Postao sam religiozan na jednom letnjem kampu kada sam imao
11 godina, ali sam se posle toga ose}ao ne~isto. Trebalo je da
posvetim svoj `ivot Isusu, ali nisam ~ak bio ni siguran da Isus pos-
toji. Imao sam varljiv ose}aj”.
“Da li ste bilo kome govorili o svojim ose}anjima?”
“Razgovarao sam sa jednim sve{tenikom, ali on kao da to nije
shvatao”, kazao je. “I ja sam nekako naprosto progutao celu stvar.
Ali sam se, naravno, i dalje molio za razne stvari. Se}am se kako
sam se molio i molio da dobijem bicikl i nikada ga nisam dobio. Zato
sam se ose}ao kao da Bog nije povezan sa mnom. Pomislio sam:
'Da se spustim ja na zemlju! Kada se molim, gore ne postoji ni{ta
osim plavog neba'.”
Pitao sam ga da li je ose}ao samo sumnju ili su dolazili periodi
kada mu je vera cvetala.
“Ponekad bih stvarno ose}ao Bo`je prisustvo”, kazao mi je.
“Vra}ao bih se ku}i iz {kole u sumrak za vreme me}ave, pevao
pesme Bogu i ose}ao kao da sam u Bo`jim rukama. Ali ve}i deo vre-
mena nisam verovao u Njega — barem ne onako kako su verovala
moja bra}a i sestre u crkvi”.
“Da li ste se bojali da bi oni to mogli da saznaju?”
196
“Potpuno, jer sam imao ogromnu potrebu da me vole i prihvate i
da imam svoj status u toj zajednici vernika. Bojao sam se da ne
pomisle da sam lo{ ~ovek, da se ne naljute, da ne pomisle da su
moji roditelji duhovno propali. Bojao sam se da mi se roditelji ne
razo~araju ili obrukaju”.
Roditelji, o~igledno, mogu da odigraju zna~ajnu ulogu u formiranju
detetovog gledanja na Boga. Jedna studija je zapravo i pokazala da
su ve}ina najpoznatijih ateista u istoriji — izme|u ostalih i Bertran
Rasel, @an Pol Sartr, Fridrih Ni~e, Alber Kami, Sigmund Frojd, Medlin
Mari O'Her i Karl Marks — imali problemati~an odnos sa ocem ili im
je otac rano umro ili ih ostavio dok su bili mali, {to im je stvorilo
te{ko}e da poveruju da postoji nebeski Otac.6 Zato sam odlu~io da
ispitam tu situaciju kod Andersona.
“Recite mi ne{to o svojim roditeljima”, kazao sam pomalo neod-
lu~no, u nadi da nisam oti{ao previ{e u li~ne sfere.
Anderson je skinuo nao~are i spustio ih na Bibliju koja je stajala
otvorena ispred njega. “U retrospektivi”, kazao je, “rekao bih da su
neke od mojih sumnji mo`da potekle od na~ina kako me je majka
vaspitavala. Volela me je vi{e od svog `ivota, ali nije na{la na~ina da
i iska`e ta ose}anja. Njen na~in da od vas napravi bolju osobu bio
je da vam poka`e gde ste pogre{ili. U~ili su je da majke ne treba da
pokazuju svoja ose}anja prema sinovima jer bi to od njih moglo da
napravi homoseksualce, kao i da ne treba da hvalite ljude jer bi tako
mogli da se uobraze”.
“Da li je to uticalo na formiranje va{eg pogleda na Boga?”
“Kao {to znate, ljudi ~esto defini{u Boga kao sliku roditelja. I za
to postoji dobar razlog — Biblija ga naziva ocem, pa ~ak ponekad i
majkom. Otud je deo te distance koji sam ose}ao prema Bogu mo`da
zapravo bila distanca koju sam ose}ao prema majci. S druge strane,
otac mi je bio otvoren, srda~an i energi~an ~ovek, ali mislim da pos-
toji ne{to u na{oj paloj ljudskoj prirodi {to ~uje lo{e vesti u dobrim
vestima”.
“Zna~i, koja je onda osnovna religijska poruka koju ste primili u
svojim ranim godinama?” upitao sam ga.
“Ona je glasila: 'Ako se ne uklopi{ u ovaj standard, izgubio si
spasenje — ali niko ne mo`e da se uklopi u taj standard, a naro~ito
ne ti'. Kao posledica toga, {to bih se vi{e pribli`avao Bogu — kada
bih po~eo da verujem i da se ozbiljnije povezujem sa Njim — to bih
se beznade`nije ose}ao zato {to nisam mogao da ispunim njegova
o~ekivanja. Tada bih pomislio: 'Ovo je bolesno! Za{to da verujem u
ne{to {to }e me osu|ivati ma {ta ja radio? Ako Bog postoji, on sigur-
no ne bi mogao da bude takav. Ovo je izmislio neki monstrum'.”
“Da li ste mislili da }ete to prerasti?”
197
 “Nadao sam se da je to de~ja stvar. Me|utim, na koled`u su se
sumnje preselile sa emotivnog plana na intelektualni. Do{ao sam na
pitanja u vezi sa Biblijom i pitao se otkud toliko patnje u svetu”.
Nasme{io se kada se setio jedne pri~e. “Se}am se kako je jednog
dana neko od studenata izneo neku veliku biblijsku dilemu. Profesor
nije umeo da mu dâ odgovor. Napokon je, nakon {to se neko vreme
namu~io, rekao: 'Kada do|emo do svih ~injenica, vide}emo da one
potvr|uju kredibilitet Biblije'.”
Anderson se nasmejao. “Se}am se da sam mislio: 'O, ne! I ovaj
~ovek se nada da je u Bibliji istina! Ali ako zagrebete ispod povr{ine,
i on se pla{i isto kao i ja!'”
TIPOVI SUMNJE
Anderson sebe opisuje kao “kongenitalnog skeptika”, odnosno
~oveka koji uvek postavlja pitanje: “A {ta ako?” Poput advokata i
ra~unovo|a, koji su nau~eni da tragaju za onim {to mo`da nije dobro,
kongenitalni skeptici se kao magnet lepe za neizvesna pitanja. Oni su
mo`da ispunjeni ose}anjem strepnje ili mogu imati melanholi~an tip
li~nosti. Za njih, vera ne dolazi sama od sebe.
Ali to je samo jedna vrsta sumnje. Andersona sam pitao za
primere drugih.
On se naslonio na naslon stolice, malo zadigao dva prednja noga-
ra i lagano se ljuljao. “O, pa postoji mnogo razli~itih vrsta”, kazao je.
“Neki skeptici su buntovnici, iako oni sebe mo`da ne smatraju takvi-
ma. Oni imaju stav: 'Ne dam nikome da upravlja mojim `ivotom ili da
misli za mene'. Ovo mo`e poprimiti jedan vid ponosa i arogancije.
Ponekad neko mlad ho}e da se pobuni protiv roditelja, a jedan na~in
da to uradi je da se pobuni protiv Boga u koga veruje.
Potom postoje i ljudi ~ije sumnje poti~u iz razo~arenja u Boga. Kao
na primer jedna devojka sa kojom sam ju~e razgovarao. Bog ka`e:
'Tra`ite i i{tite', ali je ona tra`ila, a On nije dao. Zato se sada bori
sa neizvesno{}u. Da li je Bog to ozbiljno mislio? Da li je uop{te bio
tu?
Drugi pak imaju li~ne ili porodi~ne rane. Pre nekoliko sedmica sam
razgovarao sa jednom `enom koja je pretrpela fizi~ko zlostavljanje od
strane majke i oca koji su bili duboko religiozni — oni bi je terali da
klekne pored kreveta i da se moli, a zatim bi je tukli. Definitivno mogu
da shvatim za{to ima problem sa Bogom! Drugi budu li~no povre|eni
ako ih recimo napusti bra~ni drug, posao im krene nizbrdo ili im se
pak zdravlje pogor{a. I onda se pitaju: 'Ako Bog postoji, za{to se
de{avaju ovakve stvari?'
Potom imamo intelektualne sumnje. Tu sam ja zapeo. Radio sam
najbolje {to sam mogao da i intelektualno poduprem svoju veru, ali
198
je bilo mnogo pametnijih ljudi od mene koji nisu verovali u Boga.
Po~eo sam da razmi{ljam: 'Da li je vera samo za genije? Kako vera
mo`e biti toliko va`na Bogu, a da morate da imate koeficijent
inteligencije 197 da biste je imali?'”
Pitao sam se da li postoje neki faktori koji kod ljudi mogu da pod-
staknu sumnju. Andersona sam pitao: “Koje to stvari doprinose sum-
nji, ~ak i ako ~ovek toga nije svestan?”
“@ivotna doba mogu veoma uticati na same sumnje”, odgovorio je
on. “Ponekad ljudi budu veliki vernici dok su na koled`u, ali kada
postanu mladi roditelji sa drugom bebom i rade 60 ili 80 sati
sedmi~no, `ena im je stalno bolesna, a {ef im za vratom — napros-
to nemaju vremena za razmi{ljanje. I ja ne mislim da se vera mo`e
ja~ati bez odre|enog vremena za duhovno razmi{ljanje. Ako oni ne
odvoje vremena za to, vera im ne}e ja~ati i uvu}i }e se sumnja.
Jo{ jedan faktor mo`e biti upore|ivanje sa verom drugih ljudi. Sreo
sam jednu mladu `enu koja je rekla: 'Mrzim da idem na religijske
skupove zato {to ~ujem sve te izjave o ne~emu {to ja ne do`ivljavam.
Ja verujem, prou~avam Bibliju, molim se, jednako puno radim na
slu`enju drugima kao i svako od njih, ali ne dolazim do te radosti,
ne dobijam odgovor na molitve, ne dobijam veliki ose}aj mira, ne
ose}am kao da sam u rukama Boga koji me vodi putem i koji }e se
brinuti za mene'. Ovakvi ljudi po~nu da misle: '[ta je to sa Bogom
kad ne}e da mi pru`i ove stvari?'”
Zanimalo me je kako je on reagovao u ovoj prilici. “[ta ste joj
rekli?” upitao sam.
“Podstakao sam je da ~ita Psalme, jer }e to promeniti njeno
gledi{te na to kako izgleda normalna vera. Mi volimo da se koncen-
tri{emo na radosne psalme, me|utim 60% psalama su tu`ni, gde
ljudi vape: 'Bo`e, gde si?' Normalnoj veri je dopu{teno da 'udara
Boga u grudi' i da se `ali”.
“U na{oj kulturi ima mnogo straha od posve}ivanja nekoj stvari”,
istakao sam. “Da li to uti~e na ne~iju spremnost da veruje u Boga?”
“Da, mo`e da uti~e”, odgovorio je. “U ovoj narcisoidnoj dr`avi defi-
nicija slobode je da je to sloboda da radim kako ho}u i da imam sve
otvorene opcije. Neki mladi ljudi se pla{e da stupe u brak zato {to
je to do`ivotna obaveza. E pa, najve}a obaveza je prema Bogu. Mi
`ivimo u jednoj kulturi gde se gaji 'kult izbora i raznih mogu}nosti' i
gde bi najstra{nija kazna bila slu`iti ~itav `ivot bez drugih opcija. I ja
bez daljnjeg mislim da to kod ljudi doprinosi ja~em strahu od
posve}enja Hristu”.
199

[TA NIJE RELIGIJA
Znao sam da pogre{na predstava o religiji ~esto otvara vrata za
sumnju po{to se tim predstavama mogu stvoriti la`na o~ekivanja ili
pogre{no shvatanje Bo`je prirode. Ako ljudi, na primer, pogre{no sma-
traju da je Bog obe}ao da }e isceliti svakoga ili dati svakome materi-
jalno bogatstvo samo ako poka`u dovoljno vere, onda mogu postati
`rtve sumnji kada obole ili kada ostanu bez prebijene pare. Ja sam,
da bih do{ao do ispravnog gledi{ta na veru, odlu~io da najpre
ra{~istim 'teolo{ko {iblje' time {to }u definisati {ta religija i vera
zapravo nisu.
“Koje su neke uobi~ajene pogre{ne predstave o religiji?” upitao
sam.
“Ljudi brkaju religiju i ose}anja”, odgovorio je Anderson. “Neki
ljudi, na primer, veru izjedna~avaju sa ve~nom religijskom euforijom.
Kada ta euforija popusti, kao {to se neizbe`no i desi, oni po~nu da
sumnjaju da li uop{te imaju veru u sebi”.
Prekinuo sam ga. “Ho}ete li da ka`ete da ne postoji nikakva veza
izme|u ose}anja i vere?”
“Ne”, kazao je. “Ose}anja su povezana sa nekim dimenzijama
vere, ali mnogo toga ima veze sa ljudskim temperamentom. Neki ljudi
naprosto nisu skloni preteranim ose}anjima, iako mogu imati jake
vrednosti i ube|enja”.
“A vi?” upitao sam.
On se zasmejao. “Ja sam sklon emotivnim usponima i padovima.
Trebalo mi je mnogo godina da shvatim da to ne predstavlja kolebanje
vere. Zato moramo da pazimo kada je re~ o ose}anjima — ona mogu
biti nestalna. Da}u vam jedan primer.
Jedan ~ovek mi je jednom rekao: 'Ja vi{e ne volim svoju `enu'. A
ja sam mu odgovorio: 'Idite ku}i i zavolite je'. Ali je on kazao: 'Ne
razumete — vi{e nemam nikakvih ose}anja prema njoj'. Ja sam mu
kazao: 'Nisam vas pitao kako se ose}ate. Samo sam rekao: 'Idite
ku}i i zavolite je'. A on je zatim rekao: 'Ali ako bih se prema `eni
tako odnosio, a da to ne ose}am, to bi s moje strane bilo neiskreno'.
Zato sam ga ovako pitao: 'Da li vas va{a majka voli?' To kao da
ga je uvredilo. Kazao je: 'Da, naravno'. Ja sam rekao: 'Tri sedmice
nakon {to vas je dovela ku}i iz bolnice dok ste se drali u prljavim
pelenama, a ona morala da mrtva umorna ustane i bosa ide po hlad-
nom podu, opere va{e prljave pelene i da vam dâ fla{icu — da li mis-
lite da ju je to stvarno odu{evljavalo?' Kazao je: 'Ne'. Ja sam rekao:
'E, ja onda mislim da su ose}anja va{e majke bila neiskrena'.
Evo u ~emu je zapravo bila poenta: mera njene ljubavi nije bila u
tome da li se ose}ala divno {to menja pelene, ve} u tome da je bila
200
voljna da to uradi ~ak i kada zbog toga nije bila ne{to naro~ito
sre}na. I mislim da to moramo da nau~imo i kod vere. U veri nije
uvek stvar u pozitivnim ose}anjima prema Bogu ili `ivotu”.
“Dobro, to je jedna pogre{na ideja”, kazao sam. “A {ta je sa ide-
jom da je vera zapravo odsustvo sumnje?”
“Da, neki ljudi misle da vera zna~i nepostojanje sumnje, ali to nije
ta~no”, kazao je. “Jedna od mojih omiljenih pri~a iz Biblije je kada
~ovek prilazi Isusu sa svojim sinom koji je opsednut od demona, u
nadi da }e de~ak biti isceljen. Isus ka`e da je sve mogu}e za onog
koji veruje. A taj ~ovek je dao veoma sna`an odgovor. On ka`e:
'Verujem! Pomozi mi ti u mojemu neverju!'”7
Anderson je udario rukom u koleno. “O, ~ove~e!” uzviknuo je.
“Stvarno mogu da se prona|em u tome!”
“Dakle, sumnja i vera mogu paralelno da postoje?” pitao sam.
“Da, to zna~i da mo`ete imati sumnji ~ak i kada verujete. To je
bilo istina ~ak i za Avrama. On je jasno verovao, ali u isto vreme,
imao je i sumnji. To mo`ete videti na osnovu toga {ta je ponekad
radio i govorio. Dakako, ne znam gde stoji linija prelaska u destruk-
tivnu, {tetnu i negativnu sumnju, ali itekako verujem da tamo gde
nema apsolutno nikakve sumnje, da verovatno nema ni zdrave vere”.
“Zna~i da sumnja u stvari mo`e da odigra i pozitivnu ulogu?”
“Mislim da je tako. Uvek se pomalo nelagodno ose}am zbog
onoga {to ja zovem mentalitet 'pravog vernika' — ljudi sa blistavim
osmehom i svetlucavim o~ima koji ama ba{ nikada nemaju sumnji,
koji uvek misle da je sve divno i fantasti~no. Ne mislim da se oni
kre}u po istom svetu po kome se ja kre}em. Bojim se {ta }e im se
dogoditi kada se dogodi ne{to lo{e.
Primera radi, poznajem jednog lekara ~ije dete od 4 godine je
obolelo od raka. Se}am se mnogih ve~eri kada bi se 40 ili 50 ljudi
naguralo u ku}u da se usrdno moli za to dete. Neki od njih su mis-
lili: 'Naravno da }e ozdraviti zato {to smo se molili'. A kad se to nije
desilo, oni su bili razoreni.
Njihova teologija je na stranputici i nisu je preispitali. Nikada je
nisu preispitali nekom sumnjom ili logi~nim pitanjem. Sumnje su
mogle da im pomognu da razviju mnogo utemeljeniju i realisti~niju
veru — da veruju Bogu i u smrtnim situacijama, a ne samo kada je
u pitanju isceljivanje”.
Anderson se duboko zagledao u mene kako bi naglasio svoje
slede}e re~i: “Vidite”, naglasio je, “vera koja dolazi u isku{enje kroz
nevolje ili te{ka pitanja ili razmi{ljanje na kraju ~esto ispadne ja~a”.
201

ZAKOPAVANJE ISPOD POVR[INE
Sumnje ponekad, mora se priznati, mogu da poslu`e i u pozitivne
svrhe. Me|utim, tokom godina sam shvatio da mogu da se prevarim
ako svaku sumnju uzimam zdravo za gotovo. Skepticizam, poput moje
prve reakcije na pri~u o Ronu Bronskom, ponekad mo`e da se luka-
vo iskoristi kao {tit koji udaljava ljude od dubljih motiva. Nisam hteo
da umanjim legitimnost pitanja kod ljudi koji tra`e odgovore za ono
{to smatraju svojim autenti~nim preprekama ka Bogu, ali sam morao
da do|em do su{tine tog pitanja za{to neki ljudi iznose probleme koji
im slu`e kao maska, poput dimne zavese.
“Da li, iz va{eg iskustva”, kazao sam Andersonu, “neki ljudi tvrde
da imaju intelektualne prigovore, iako njihove sumnje ispod povr{ine
poti~u od drugog izvora?”
“Da, to je svakako ta~no”, kazao je klimnuv{i glavom i prestao da
se ljulja na stolici. “U stvari, li~no mislim da svako neverovanje u kraj-
njem smislu poseduje neki drugi, prikriven razlog. Ponekad ~ovek
mo`e iskreno verovati da je njegov problem intelektualnog karaktera,
a zapravo on nije dovoljno ni stupio u kontakt sa samim sobom da
bi ispitao druge mogu}nosti”.
“Mo`ete li da mi date neki primer?” pitao sam.
Trebao mu je samo jedan trenutak da ga smisli. “Kada sam bio
mladi}, jedan sjajan pisac — ateista iz ateisti~ke i komunisti~ke
porodice — do{ao je u na{e mesto u Kanadu da prikupi materiju za
knjigu koju je pisao. Jedan dan je razgovarao sa na{om porodicom i
veoma ozbiljno nas pitao: 'Mogu li da vas pitam ne{to oko va{e religi-
je?' Iako sam se s vremena na vreme borio sa sumnjom, rekao sam
da mo`e.
On me je pitao: 'Da li stvarno verujete da postoji Bog koji zna kako
se ja zovem?' Kazao sam: 'Da, ja verujem u to'. On je rekao: 'Da li
verujete da je ta~no ono {to pi{e u Bibliji? Bebe se ra|aju od device,
a mrtvi ljudi ustaju iz grobova?' Kazao sam: 'Da, tako verujem'.
Zatim je uz sna`an izliv emocija rekao: 'Dao bih sve da mogu da
verujem u to, jer sam proputovao ceo svet i video da je ve}ina ljudi
u jadnom stanju. Jedini ljudi koji kao da stvarno uspevaju da iz `ivota
izvuku ono {to ho}e su ljudi koji ka`u da veruju u ono {to i vi veru-
jete. Ali ja naprosto ne uspevam da poverujem zato {to mi se moja
glava uvek ispre~i na putu!'”
Anderson je razroga~io o~i. “Li, to me je urnisalo. Nisam znao {ta
dalje da ka`em jer je njegova glava bila mnogo pametnija od moje!”
Tada se Anderson nagnuo ka meni. “Ali, kad pogledam unazad, ne
mislim da je stvaran problem bio u njegovoj glavi”, kazao je. “Po~eo
sam da razmi{ljam {ta bi on izgubio ako bi sledio Isusa. On je
202
spadao u grupu sjajnih pisaca koji su svi smatrali da je religija total-
na propast. I zaista mislim da bi njegov profesionalni ponos i to da
ga kolege odbace bila prevelika cena koju bi morao da plati”.
Pustio je da se pri~a malo slegne. “Da}u vam jo{ jedan primer”,
ponudio se.
“Jednom prilikom sam pri~ao sa biv{im marincem koji je rekao:
'Ja sam bednik. Imam `enu i decu, zara|ujem vi{e para nego {to
mogu da potro{im obema rukama i spavam sa svakom `enom u
gradu — i mrzim samog sebe. Morate da mi pomognete, ali mi nemoj-
te pri~ati pri~e o Bogu jer ne mogu u to da verujem'.
Pri~ali smo satima. Napokon sam ja rekao: 'Mo`da mislite da ste
bili iskreni prema meni, ali ja nisam ba{ siguran u to. Ja ne mislim
da je va{ problem u tome {to ne mo`ete da verujete; mislim da je
problem u tome {to ne}ete da verujete jer se bojite da ostavite ono
{to vam poma`e da prekratite no}'.
On se malo zamislio, pa potom rekao: 'Da, izgleda da je tako. Ne
mogu da zamislim sebe kako spavam sa samo jednom `enom. Ne
mogu da zamislim da `ivim sa manje para nego {to sada zara|ujem
— {to bih morao da uradim jer ga zara|ujem prevarom'. Napokon je
poku{ao da bude iskren”.
Tada se Andersonu glas promenio u glasan {apat. “I evo u ~emu
je su{tina”, kazao je. “Taj ~ovek bi bio u stanju da se satima prepire
oko svojih sumnji iz mozga. Ube|ivao bi ljude da nije u stanju da veru-
je zato {to ima previ{e intelektualnih prigovora. Ali su ti prigovori bili
samo dimna zavesa. Oni su bili samo magla koju je on koristio kako
bi prikrio svoju pravu neodlu~nost prema Bogu”.
Anderson se ponovo naslonio na naslon. “Razgovarao sam i sa
jednom devojkom koju su seksualno zlostavljali”, nastavio je. “Svaki
na~in na koji joj je Bog bio predstavljen, profiltriran kroz religiju njenih
roditelja, bio je u`asan. I ja je ne krivim {to joj je te{ko da bude reli-
giozna. Me|utim, njeni argumenti su se uvek nalazili u intelektualnoj
sferi. Kada biste poku{avali da dublje zadrete do njenih stvarnih
prepreka, ona nije htela da pro|e kroz to bolno suo~avanje sa njima.
Ona se slu`ila intelektualnim sumnjama da bi zamazala ljudima o~i.
Potom je do{ao i momenat kada sam razgovarao o Bogu sa
~ovekom na pacifi~kom severozapadu. On je iznosio raznorazne inte-
lektualne probleme. Me|utim, kada smo zadrli ispod njih, ispostavilo
se da nije hteo da veruje u Boga zato {to nije hteo da proda svoj
toples bar. Njemu je bilo sasvim lepo i zabavno da ima pare i da ih
na takav na~in zara|uje”.
“Evo kakvo je moje iskustvo”, rezimirao je Anderson. “Kada zagre-
bete ispod povr{ine, postoji ili volja da se veruje ili volja da se ne
veruje. I upravo to je sama su{tina stvari”.
203
 “Zna~i, vi prakti~no ka`ete da je vera stvar izbora”, kazao sam.
Anderson je klimnuo glavom kao znak da se sla`e. “Upravo tako”,
odgovorio je. “Vera je stvar izbora”.
ODLUKA U PRILOG VERI
Kada sam zamolio Andersona da detaljnije objasni ulogu vere i
volje, on je odmah kao ilustraciju spomenuo starozavetni lik Avrama.
“On je nazvan 'otac vere'”, kazao je Anderson, “ali nije da on nika-
da nije sumnjao, nije da je uvek radio ispravnu stvar, nije da su nje-
gove namere uvek bile ~asne. On je omanuo na sva tri polja. Ali
pazite sad — Avram nikada nije digao ruke od dobre volje da sledi
Boga. On je govorio: 'Ja }u mu verovati — zar ne}e car ~itave zemlje
uraditi ono {to je dobro?' On nije hteo da digne ruke od Boga. A
jedna od definicija religije je volja da imamo poverenje. Religija
predstavlja odluku da sledite najbolje svetlo koje imate ka Bogu i da
ne odustanete.
Koncept izbora se prote`e du` cele Biblije. Pogledajte Isusa Navi-
na. On ljudima ka`e da upravo tog dana odlu~e kome }e slu`iti, a {to
se ti~e njega i njegovog doma, oni }e slu`iti Gospodu. Zato religija,
u svojoj osnovi predstavlja odluku dobre volje”.
Podigao sam ruku i prekinuo ga. “Ali zar vera u odre|enom smis-
lu nije dar od Boga?” upitao sam.
“Da”, priznao je, “i ta ~injenica povla~i za sobom veliku misteriju
izbora i slobodne volje. Ja na to pak gledam kao na upravlja~ki meha-
nizam u automobilu. ^ik poku{ajte da usmerite to~kove bez njega.
Me|utim, sa njim vi uz pomo} jednog prsta mo`ete da odredite gde
ho}ete da kola idu i upravlja~ki mehanizam }e vam to i omogu}iti. Na
sli~an na~in, na{a dobra volja donosi odluku da verujemo u Boga, a
Bog nam daje snagu”.
Anderson je pru`io ruku i sklonio nao~are sa Biblije. Stavio ih je
na glavu i potom prelistao tanke listove Biblije dok nije do{ao do
Jevan|elja po Jovanu.
“Slu{ajte {ta pi{e u Jovanu 7,17”, kazao je i pro~istio grlo. “Isus
ka`e: 'Ko ho}e Njegovu volju vr{iti, razume}e je li ova nauka od Boga
ili ja sam od sebe govorim'. Zna~i, na neki na~in, ako imamo dobru
volju da verujemo, Bog onda potvr|uje da je Isus do{ao od Boga”.
Okrenuo je jo{ nekoliko strana i do{ao do Jovana 12,37. “Biblija
to detaljno razra|uje na ovom mestu: 'Ali ako je i ~inio tolika ~udesa
pred njima, ipak ne verovahu u Njega'. Zatim posle dva stiha pi{e:
'Zato ne mogahu verovati'.8
Drugim re~ima, oni su svojevoljno doneli odluku da poreknu vest
o ~udima — dokaz da je Isus Bog — zato {to nisu hteli da plate cenu,
a cena bi bila ogromno iznena|enje za ~itav njihov religijski sistem”,
204
kako je objasnio. “I oni se toliko dugo dr`e svoje odluke da ne veru-
ju da su time razorili svoju sposobnost da veruju. Shodno tome, vera
je u svojoj biti voljna odluka koju stalno donosimo, ali nam je ta opci-
ja data Bo`jom milo{}u. Mi dobijamo snagu da stalno donosimo takvu
odluku putem Njegovog Duha”.
“A re~ je o odluci”, primetio sam, “koju moramo doneti, a da
nemamo sve informacije koje bismo hteli da imamo”.
“Tako je. Ina~e bi ono {to bismo imali bilo sveznanje, a ne vera”.
“Pri~ajte mi o toj razlici”.
Anderson je vratio Bibliju na sto, da bi zatim pogledom preleteo
po sobi u potrazi za trenutnom ilustracijom. U o~evidnoj nemogu}nosti
da prona|e adekvatnu potvrdu, stavio je ruku u d`ep i potom je izva-
dio. “U redu”, kazao je, “ja imam ne{to u ruci. Da li znate {ta je to?”
Naga|ao sam: “Nov~i}”.
“Ali ne mo`ete to sigurno znati”, kazao je. “To je va{e mi{ljenje.
A to nije isto {to i vera. Evo, re}i }u vam da u ruci imam nov~i} od
25 centi. Da li mi verujete?”
“Svakako”, kazao sam.
“Ja vam govorim da je to istina, ali vi to niste videli. I to je vera.
U poslanici Jevrejima pi{e da je vera osvedo~enje o stvarima koje ne
vidimo”.
Anderson se nasme{io. “Gledajte sada kako }u potpuno da vam
uni{tim veru”. U tom momentu je otvorio {aku i otkrio nov~i} od 25
centi. “Sada to vi{e nije vera; sada je to znanje”.
Stavio je nov~i} na sto. “Ljudi ponekad misle da vera predstavlja
znanje da je ne{to istina van svake sumnje, i onda poku{avaju da
dokazuju veru putem empirijskih dokaza”, kazao je. “Me|utim, to je
pogre{an pristup”.
Pokazao je na nov~i}. “Vi taj nov~i} mo`ete da vidite i da dodir-
nete, i zato vam ne treba vera. Bog sebe nije podlo`io takvoj vrsti
dokaza.
Umesto toga, ljudi bi trebalo da urade ono {to ste vi u~inili u knjizi
'Isusov zlo~in' — vi ste se oslonili na potkrepljuju}e dokaze. Pokazali
ste kako razni putevi u dokazivanju ubedljivo pokazuju ka Bogu. To je
veoma va`no, jer nam ostavlja prostora da donesemo odluku zako-
ra~ivanjem u veri u istom pravcu u kome pokazuju dokazi”.
BORBA SA SUMNJOM
Popodne je odmicalo, ali ja nisam hteo da zavr{imo razgovor, a da
od Andersona ne dobijem savet kako se ljudi mogu izboriti sa sum-
njama koje ih mo`da mu~e. Znao sam da ne postoji jednostavna for-
mula da se prebrodi neizvesnost; u isto vreme, postoje neke stvari
205
koje se mogu uraditi da bi se olak{ao teret sumnje. I sve to zapo~inje
sa voljom.
“Kada u~ite ljude na ovu temu, govorite im da na po~etku treba
da odlu~e da li stvarno ho}e da veruju ili ne”, kazao sam. “Za{to
po~injete odatle?”
“Zato {to neki ljudi govore da ho}e da veruju, a u stvari ne}e. Kao
{to sam pre rekao, oni postavljaju intelektualna pitanja, dok zapravo
samo poku{avaju da odvuku pa`nju od toga za{to u stvari ne}e da
veruju. Jedna devojka sa koled`a mi je, na primer, kazala: 'Izgleda mi
kao da su ~itavu ovu papazjaniju zvanu hri{}anstvo izmislili ljudi koji
imaju tu potrebu da u ne{to veruju'.
Moj odgovor je glasio: da, ljudi psiholo{ki gledano imaju potrebu
da veruju — kao {to neki ljudi imaju psiholo{ku potrebu da ne veru-
ju. Kazao sam joj: 'Iz kog razloga vi ne `elite da verujete? Je li razlog
u tome {to ne}ete odgovornost koju vera sa sobom donosi? Je li
razlog mo`da o~ajanje zato {to ste nepopravljivi? Ili mo`da zato {to
ne `elite da se odreknete onoga {to znate da nije dobro?'
Ostala je zaprepa{}ena i kazala: 'Otkud znate? Ta~no je pomalo
od sva tri'. Dobro, zna~i ona je imala emotivne razloge {to ne `eli da
veruje. Drugi ljudi imaju druge razloge.
Ali ljudi ipak moraju da odlu~e za{to `ele da veruju. Da li zato {to
su videli neki dokaz da je hri{}anstvo ispravno? Ili zato {to su o~ajni
bez Boga? A ako pak ne `ele da veruju, za{to ne `ele?
Ako imaju intelektualnih nedoumica, to je u redu, ali neka se ne
zaustave tu. Oni treba da odu dublje do ne~eg {to ih mo`da odvla~i
od Boga. Ve} deset godina odlazim u posetu jednoj devojci ~ija je
porodica bila veoma lo{a, i evo sada mi je kona~no priznala da ona
nema problema sa Bogom, i da nije stvar u njenim pitanjima — ve} u
o`iljcima i emocijama. Odatle treba da krene”.
“Pod pretpostavkom da neko ho}e da veruje”, kazao sam, “{ta vi
preporu~ujete kao slede}i korak?”
“Predla`em im da odu tamo gde se vera nalazi. Ako ho}ete da
gajite ru`e, ne}ete kupiti hektar zemlje na severnom polu. Oti}i }ete
tamo gde ru`e dobro uspevaju. Ako ho}ete da uzgajate veru, sigurno
se ne}ete u~laniti u neko ateisti~ko udru`enje. Pri|ite ljudima koje
po{tujete zbog njihovog na~ina `ivota, razmi{ljanja, karaktera, vere i
u~ite se od njih. Posmatrajte kako oni `ive.
Tako|e podsti~em ljude da svojim mislima pridodaju stvari koje
ja~aju veru. Pod tim mislim na knjige, kasete i muziku koje daju jaku
motivaciju za veru, rasvetljavaju Bo`ju prirodu, razmatraju dokaze za i
protiv, koje se na mudar na~in suo~avaju sa kritikom vere, koje vam
daju nadu da se mo`ete spojiti sa Bogom, koje vam daju oru|e za
razvoj li~ne duhovnosti”.
206
Ovi predlozi su delovali dobro. Ali je ne{to ipak nedostajalo. “Vera
zbog vere same je besmislena”, kazao sam. “Zar nije bitno ta~no
utvrditi u {ta ste to po~eli da verujete?”
“Ba{ tako, i to je razlog za{to se slede}i korak sastoji u odre|iva-
nju predmeta vere”, odgovorio je Anderson. “Mi Kana|ani znamo da
postoji dve vrste leda: debeo i tanak. Mo`ete imati vrlo malo vere u
debeli led i on }e vas sasvim dobro dr`ati; mo`ete pak imati ogrom-
nu veru u tanak led i mo`ete da se udavite. Uop{te nije stvar u
koli~ini vere koju imate. Vera mo`e biti mala, poput goru{i~inog zrna
— ali se mora ulo`iti u ne{to ~vrsto”.
“Zato ljudi moraju da ra{~iste iz kojih razloga veruju. Za{to da pre
veruju u Isusa nego u Mahari{ija? Za{to veruju u kristale ili u
isto~nja~ki misticizam? Gde je tu su{tina?” Anderson je pokazao na
Bibliju u ko`nom povezu na stolu. “Ja o~igledno imam predrasude”,
kazao je, “ali kada govorimo o samoj su{tini stvari, jedini predmet
vere koji je ~vrsto poduprt istorijskim dokazima, arheologijom, knjiga-
ma i iskustvom jeste Isus Hrist”.
EKSPERIMENT SA RELIGIJOM
Sve ovo: odluka da poverujemo, da odemo tamo gde se vera
nalazi, da upra`njavamo materijale koji izgra|uju veru, da ra{~istimo
koji nam je predmet vere — svakako je zvu~alo kao dobra preporuka.
Ali ne{to kao da je i dalje falilo. “U jednom momentu treba i da se
krene na taj put vere”, kazao sam. “Kako dolazi do toga?”
“Sâmo sedenje i duboko razmi{ljanje o veri i sumnji nikad ni od
koga ne}e napraviti religioznog ~oveka”, do{ao je Andersonov odgo-
vor. “Tako|e ne}e ni ~itanje svih dobrih knjiga ili provo|enje vremena
sa pravim ljudima ili ~ak sama odluka da se poveruje. U krajnjem
smislu morate da se otisnete na li~ni eksperiment vere i uradite ono
{to bi vera uradila.
Isus je kazao da ako ostanemo u njegovoj Re~i — tj. ako nastavi-
mo da radimo ono {to Isus ka`e — onda }emo zaista biti Njegovi
u~enici.9 Biti u~enik zna~i da ste 'sledbenik koji u~i'. A kada ste sled-
benik i u~enik, zna}ete istinu i istina }e vas osloboditi.
Poznanje istine ne zna~i da treba da napunite sebi glavu znanjem;
re~ je o hebrejskom 'poznanju', {to ne predstavlja sakupljanje infor-
macija. Re~ je o znanju iz iskustva. Kao kada je Adam poznao Evu —
nije se samo raspitao za njeno ime i adresu, ve} ju je li~no do`iveo.
Da biste do`iveli istinu i bili oslobo|eni, morate biti sledbenik i
u~enik. Drugim re~ima, radite {ta je rekao Isus i vide}ete da je to
ispravno. To vam je skoro kao vo`nja bicikla. O tome ne mo`ete da
gledate film ili ~itate knjigu; morate da sednete na bicikl i osetite
kako to izgleda”.
207
 “Kako da ~ovek to uradi?” upitao sam.
“Jednostavno ka`ete: '^uo sam neke stvari koje je Isus u~io. Zvu~i
mi logi~no, ali ne znam da li je to ba{ tako. ^uo sam, na primer,
kako Isus ka`e da je ve}i blagoslov davati nego uzimati. Kako da
znam da li je to tako?' To svakako ne bi dokazalo ni hiljadu raspra-
va. Ali kada budete postali velikodu{ni, shvati}ete da je to tako.
Mo`da }ete re}i: 'Dodu{e, mo`da je Isus to slu~ajno ta~no rekao'. U
tom slu~aju samo krenite dalje. Zapanji}ete se kad vidite koliko je
toga ispravno kazao!”
Uzeo sam Andersonovu Bibliju i prelistao je dok nisam do{ao do
Psalma 34,8: “Kralj David je kazao: 'Ose}ajte i vidite koliko je
Gospod dobar!'”, kazao sam. “Je li to va{a poenta?”
“Upravo u tome je poenta. [to vi{e budete tako radili”, sa ube|e-
njem je kazao, “to }ete vi{e iskustveno biti okru`eni iskustvenim
dokazima za religiju”.
O~ekivao sam od Andersona da to malo razradi, ali se u momen-
tu zaustavio na tom komentaru. Pogledao je u stranu presabiraju}i
svoje misli. Potom je dirljivo po~eo da opisuje iskustvo vere.
VERA KAO GLAGOL
“Li, znam da ste biv{i ateista”, kazao je Anderson. “Verovatno
biste mogli da postavite stotinu pitanja o Bogu na koja ja ne bih znao
kako da vam odgovorim. Ali znate {ta? Uop{te nije ni bitno, jer ja
sam li~no otkrio da je to tako.
Ja nisam stekao slatkasti osmeh ili svetlucave o~i. Otkrio sam da
je ve}i blagoslov davati nego uzimati. I tako `ivim veoma dugo. Svaki
put kad otkrijem neku novu mudrost, svaki put kada Isus sa mnom
li~no razgovara na na~in koji ne mogu ~ak ni da iska`em, svaki put
kada isprobam njegovo u~enje i vidim rezultate — uostalom, posle
nekog vremena uop{te mi nije va`no koliko pametnih pitanja imate o
tome za{to ovo ne mo`e biti tako. Ja znam da jeste tako.
To bi bilo kao da ka`ete: 'Doka`ite mi da je duga lepa'. I ja vam
ka`em: 'Pa, ona je crvena i zelena'. Ali vi ka`ete: 'Ja ne volim zajed-
no crvenu i zelenu boju'. Ja bih vam rekao: 'Ali je njihov spoj u dugi
predivan!' Nikad nisam ~uo ni za koga ko misli da je duga ru`na.
Kada je zapravo sami pogledate, onda vi{e ne moram ja ni{ta da vam
ka`em. Vi ste je li~no videli, osetili i znate da je predivna.
Mislim da je tako i sa religijom i verom. Naposletku morate da se
otisnete u `ivot i da je sprovedete u delo. Uzgredno, u Jevan|elju po
Jovanu vera nikad nije imenica, ve} uvek glagol. Vera predstavlja akci-
ju: ona nikada nije nekakav mentalni pristanak. Vera je `ivotni pravac.
I zato kada po~nemo da sprovodimo veru u delo, Bog je potvrdi. I {to
dalje idemo tim putem, to vi{e znamo da je ta vera prava”.
208
Mada je njegova analiza zvu~ala prihvatljivo, ipak je u njoj po svoj
prilici bila rupa. “Ako je vera stvar iskustva, onda biste mogli da
pre|ete u budizam i shvatite da vam meditacija sni`ava krvni pritisak
i poma`e da se dobro ose}ate”, kazao sam. “Ali zato to ne mora da
zna~i da je budizam ispravna religija”.
“Ipak ne zaboravite da je iskustvo samo jedan {iroki put za dokazi-
vanje”, upozorio me je. “Tako|e morate jasno znati koji vam je pred-
met vere, kako biste odredili da li postoje valjani razlozi da verujete
u njenu istinitost. Me|utim, kona~an dokaz se vidi kada se stvar
isproba do kraja. Budizam funkcioni{e u nekim stvarima; i ateizam
funkcioni{e u nekim stvarima. Ali ako krenete celim putem sa Isusom
Hristom, otkri}ete da Njegova u~enja dosledno funkcioni{u zato {to
su ispravna. Hri{}anstvo nije ispravna religija zato {to funkcioni{e —
ono funkcioni{e zahvaljuju}i tome {to je istinska religija”.
Nasme{io sam se. “Zvu~ite kao da govorite iz li~nog iskustva”.
“Znate, da vam ka`em ne{to — vera mi je mnogo bolja nego pre
trideset godina. Da li sam dostigao savr{enstvo? To bi bila prejaka
izjava. Ali sada sa toliko vi{e mira prihvatam ~injenicu da Bog jeste
to {to jeste, sa toliko vi{e pouzdanja ose}am da sam u Njegovim
rukama, i verujem da On prihvata moje slaba{ne poku{aje da ga
proslavim svojim `ivljenjem”.
“Da li jo{ uvek ima momenata kada posumnjate?” upitao sam ga.
“Oho, itekako!” uzviknuo je. “Imam problem sa tim za{to ne ~inim
vi{e napretka u savla|ivanju svojih dragih grehova. Za to Bog sasvim
sigurno nije kriv — ali sa druge strane, za{to mi On to toliko ote`ava?
Takve me sumnje mu~e. Mu~e me u`asne stvari koje se doga|aju
{irom sveta, gde dolazi do istrebljivanja ~itavih naroda — a deo toga
se ~ini u ime religije. Za{to Bog koji je ljubav to ne zaustavi? Ne
ka`em da ne verujem u Njega. Ho}u zapravo da ka`em da nemam
potpun i kona~an odgovor na to pitanje”.
“Ima li nade za kongenitalne skeptike poput vas?”
Anderson je bio nepokolebljiv. “Da, da”, uporno je tvrdio. “Apso-
lutno. Kada govorim kako se mu~im sa li~nim sumnjama i grehovima,
ne `elim da zvu~im poput nekoga ko do`ivljava poraz ili nema nadu.
Jedan moj poznanik je pro~itao moju knjigu o sumnji i kazao: 'O, ne!
Ho}ete da ka`ete da vi ipak ne verujete?' A ja sam mu kazao: 'Ne,
naravno da verujem — ali da li biste pomogli mome neverju?'
Ovih dana ose}am Boga vi{e nego ikad. ^ak mogu da sagledam
Bo`ju blagodat u trenucima kada mi se ~ini kao da nije tu. Ovih dana
se vi{e i molim i vidim da mi Bog odgovara na molitve vi{e nego ikad
ranije. Ose}am manju potrebu da kontroli{em druge ljude ili situacije
zato {to znam da Bog dr`i stvari pod kontrolom.
209
 A da ironija bude ve}a, ose}am da sam manje spreman da odgo-
vorim na sve one prigovore koji dolaze od velikih umova skeptika. Ali
znate {ta? To mi vi{e nije toliko bitno kao {to je nekad bilo. Zato {to
znam da je u ovome istina. Jednostavno vidim to.
To vidim u svom `ivotu, to vidim u svom braku, to vidim kod svoje
dece, to vidim u svojim odnosima sa ljudima, to vidim u `ivotima
drugih ljudi kada ih promeni sila Bo`ja, kada ih On obnavlja, kada ih
Njegova istina oslobodi”.
U Andersonovom glasu se provla~ila nota samopouzdanja i autori-
teta. I tada je, kao zavr{nicu, izjavio: “Li, ja sam osetio. Ka`em vam
— osetio sam! I video sam da je Gospod dobar”.
U mislima sam se na trenutak vratio na prizor mladi}a sa farme
u Kanadi koga mu~e li~ne sumnje i koji o~ajni~ki traga za ~vrstim
duhovnim tlom na kome bi gradio svoj `ivot. I sada je on to tlo i
prona{ao — i to ne uprkos sumnjama, ve} upravo zahvaljuju}i njima.
Njegov li~ni do`ivljaj Boga mu neprestano potvr|uje ono {to nijedno
empirijsko svedo~anstvo nikada ne bi moglo da doka`e.
Pru`io sam ruku i isklju~io diktafon. “Hvala vam, Lin”, kazao sam,
“{to ste bili tako iskreni”.
na~ina da to zasigurno saznam. Nisam hteo da kopam po njegovom
li~nom `ivotu da bih to saznao. U ovom trenutku, najbolje {to sam
mogao da radim je da i dalje prihvatam njegove prigovore kao iskrene.
Bila je jo{ jedna va`na implikacija iz intervjua sa Andersonom. Ako
sumnja i vera mogu da stoje rame uz rame, to onda zna~i da ljudi
ne moraju u potpunosti da razre{e svaku prepreku izme|u sebe i
Boga ponaosob da bi stekli autenti~nu veru.
Drugim re~ima, kada te`ina svih dokaza jasno pretegne u Bo`ju
korist, i kada ~ovek donese racionalnu odluku da poveruje u Njega,
onda on mo`e da ostavi neke od sporednijih prigovora na stranu dok
ne do|e dan kada }e se oni razjasniti.
U me|uvremenu, ~ovek ipak mo`e da se odlu~i da veruje u Boga
— i da od Boga zatra`i da mu pomogne u njegovom neverju.

VERA U SUMNJU
Te no}i sam, dok sam leteo nazad za ^ikago u polupraznom
avionu nastavio da premotavam u glavi traku sa intervjuom sa
Andersonom. Zaklju~io sam da se sla`em sa njegovom analizom
uloge koju ima sumnja. Iako sumnja mo`e da uznemiri ~oveka, i iako
na kraju mo`e da postane destruktivna ako se ne usmeri na pravu
stazu, ona bez daljnjeg mo`e da bude i od koristi. U glavi mi je od-
zvanjala misao Gerija Parkera iz njegove knjige “Dar sumnje”:
“Ako se vera nikada ne susretne sa sumnjom, ako istina nikada
ne zarati sa la`i, ako se dobro nikada ne bori sa zlim, kako vera
mo`e spoznati sopstvene snage? Na mom li~nom hodo~asni~kom
putu, ako bih morao da izaberem izme|u vere koja sumnji gleda direk-
tno u o~i i jo{ je natera da trepne, i naivne vere koja nikada nije
shvatila {ta je prva linija fronta sumnje, uvek bih odabrao onu prvu
veru”.10
I ja bih je izabrao. Znao sam da }e moje bazi~no verovanje u Isusa
biti ja~e, sigurnije, pouzdanije i postojanije zato {to je pro~i{}eno kroz
vatru sumnje. Na kraju krajeva, uprkos pitanjima, izazovima i
preprekama, moja vera ne samo da }e opstati, nego }e i napredovati.
Potom sam se setio i ^arlsa Templtona. Da li su njegovi intelek-
tualni prigovori Bogu zaista krivi za krah njegove vere — ili se ispod
tih sumnji pritajilo ne{to drugo — neki neiskazan, zakulisni motiv koji
je u potaji potpirivao njegova pitanja u vezi sa hri{}anstvom? Nije bilo
210 211

Zaklju~ak
SNAGA RELIGIJE
Ima li iko igde ko bi me voleo?!
Vi{e puta stoji zapisano u dnevniku
preminule ateistkinje Medlin Mari O'Her1
^ovek ne odbacuje Boga niti iz intelektualnih potreba niti zbog
nedostatka dokaza. ^ovek odbacuje Boga zbog moralnog otpo-
ra zbog kog odbija da prizna da mu je Bog potreban.
Ravi Zakarijas, teolog2
Trebao mi je ~itav dan da se vratim ku}i nakon intervjua u
Teksasu. Moj let je kasnio zbog lo{eg vremena, pa su ga potom
otkazali zbog tehni~kih problema, tako da sam morao da promenim
trasu i krenem preko druga dva grada da bih stigao ku}i. Avioni su
bili prepuni ljudi, a na letovima je bilo turbulencije. Bio sam potpuno
iscrpljen fizi~ki — ali sam imao prekovremeni mentalni rad.
Kona~no sam zavr{io pregled i dodatno razmatranje svog po~etnog
duhovnog puta sa intervjuima eksperata o “Osam velikih prigovora”
biblijskoj religiji. I opet je Vera netremice gledala direktno Sumnji u
o~i — i jedino je preostalo pitanje koja }e od njih prva da trepne.
Uvalio sam se u svoju omiljenu fotelju, a mozak mi je radio punom
parom u nastojanju da sredim sve podatke, mi{ljenja i dokaze koje
sam sakupio u prethodnih godinu dana. Gomilu notesa sam ispunio
podacima iz istra`ivanja. Moja zbirka kaseta sa intervjua nije mogla
da stane u dve kutije za cipele. Kancelarija mi je bila prepuna knji-
ga.
Svih osam prepreka na putu ka religiji su postavljale problema-
ti~na pitanja. Me|utim, stru~njaci sa kojima sam razgovarao su bili
profesionalni u davanju zadovoljavaju}ih odgovora. U nekoliko pitanja
su bili u mogu}nosti da ponude jasna obja{njenja koja bi mi defini-
tivno pomogla da re{im problem. Za neke teme koje nisu podlagale
takvim decidnim re{enjima, ti stru~njaci bi uspevali da ubla`e mo}
prigovora iznose}i va`an kontekst i bitne ~injenice. Ra{~i{}ene su
pogre{ne ideje, do{lo se do sve ve}e jasno}e, i na kraju je `aoka
svakog prigovora uspe{no ubla`ena.
212
Meni su li~no najvi{e smetala dva prigovora — ~injenica da posto-
ji patnja i u~enje o paklu. [to sam se vi{e udubljivao u njih, to sam
vi{e shvatao da se nalazim u opasnosti da izgubim uvid u celinu
stvari. Kada sam zatvorio o~i i razmi{ljao o istra`ivanju, u potrazi za
sveobuhvatnim temama koje bi svemu ovome dale smisao, na pamet
su mi pale tri jasne scene — po~ev od kratkog razgovora u kome mi
je D`ejms Morlend pomogao da ponovo uspostavim li~nu ravnote`u.
PRVA SCENA: NA]I PERSPEKTIVU
Spremao sam se da iza|em iz Morlendove ku}e na dan na{eg raz-
govora o u~enju o paklu. Znao sam da mora da stigne na fakultet i
zahvalio sam mu se za njegovo vreme i po~eo da pakujem opremu
za snimanje. Ali njemu i dalje ne{to nije davalo mira. Dok smo sta-
jali, zamolio me je da ka`e jo{ jednu stvar.
“Li, postoji jo{ ne{to {to treba da spomenem”, kazao je dok je
prebirao po glavi koji je pravi na~in da to iska`e. Uzdahnuo je i
izgledao frustriran ne znaju}i kako da to iska`e jednom re~ju. Zatim
sam se naslonio na okvir od vrata, a on mi je opisao analogiju zah-
valjuju}i kojoj sam do`iveo trenutno prosvetljenje.
“Kada poku{avate da donesete odluku oko ne~ega i vagate
razloge za i protiv toga, va`no je uzeti u obzir sve relevantne razloge,
a ne samo neki njihov mali deo”, zapo~eo je.
To je zvu~alo logi~no, ali sam ga pitao za{to je smatrao da to
mora da mi ka`e.
“Zato {to se”, kako je objasnio, “mi koncentri{emo na jedan
uobi~ajeni prigovor hri{}anstvu — naime, na postojanje pakla.
Me|utim, ako se koncentri{ete samo na jednu prepreku, izgubi}ete
iz vida ve}u i sveobuhvatniju sliku.
Da vam ilustrujem to jednim primerom. Zamislimo da sam video
kako moja `ena razgovara sa drugim ~ovekom u parku. Da li bi bilo
pametno zaklju~iti da me vara? To, dakako, zavisi od toga koje
dokaze razmatram. Ako je jedino svedo~anstvo koje uzimam u obzir
ono {to sam video u parku, onda }u sebi re}i: 'Ne vidim ni{ta {to bi
ukazivalo na to da me ona ne vara'. Ali time bi se pone{to izostavi-
lo, zar ne?
Time se ignori{e ogromnan broj svedo~anstava koja nemaju
nikakve veze sa situacijom u parku, ali koja imaju svaku vezu sa
poslednjom ~etvrtinom veka koju sam proveo sa njom. Nju poznajem
dovoljno dobro, iz dana u dan, da bih bio siguran da me nikada ne
bi prevarila. Zna~i, ako bi mi bilo dopu{teno da se slu`im tim dugogo-
di{njim svedo~anstvom, onda bih rekao: 'Na povr{ini bi se reklo da
tu ima ne~eg ~udnog, ali naprosto ne mo`e biti istina to da me vara.
Mora postojati neko drugo obja{njenje'.
213
 A sada pretpostavimo da je meni nepoznata ~injenica da ju je poz-
vao ~ovek kome je dvadeset godina ranije pomogla da postane reli-
giozan. Slu~ajno se zadesio u gradu, a ona ga nije videla dve deceni-
je, pa su se sreli u parku. Spremao se da ode u inostranstvo i ona
ga mo`da vi{e nikada ne}e videti. I tako su se oni kao brat i sestra
pri~ali u parku.
To je sli~no na{em prou~avanju koliko je pakao racionalna stvar.
Mo`da se pitate: 'Da li mogu da progutam pri~u o paklu ili ne?' Ako
je jedini dokaz koji uzimate kao va`an faktor u va{im prou~avanjima
argument za i protiv samog pakla, to je onda kao kada bismo
razmi{ljali o ovoj situaciji sa mojom `enom i dozvolili samo razma-
tranje argumenata za i protiv onoga {to sam video u parku.
@eleo bih da iznesem da postoji puno drugih svedo~anstava koja
bi trebalo imati u vidu, a koja nemaju nikakve veze sa paklom, ali su
ipak relevantna. Koja su to svedo~anstva? Sva ona svedo~anstva da
postoji Bog, da vas je stvorio, da je Biblija istorijski verodostojna, da
je Isus ~inio ~uda i ustao iz mrtvih, da Bog ho}e da provede ve~nost
sa vama na nebu.
Kada sve te ~inioce uzmete u obzir, mogli biste da pomislite: '^ak
i da u ovom trenutku mo`da nemam najbolje obja{njenje za posto-
janje pakla, znam da takvo obja{njenje sigurno postoji, zato {to imam
toliko dokaza da je Isus Hrist stvarno Sin Bo`ji i da je On govorio o
paklu.
A po{to mogu da verujem Njemu i Njegovoj velikoj ljubavi prema
ljudima — {to je i pokazao svojom smr}u na krstu — mogu sa sigur-
no{}u da ka`em da }e postojanje pakla u krajnjem smislu imati logike
i da }u shvatiti da je to fer opcija i da }u ga kona~no priznati kao
najbolju moralnu alternativu'.”
Serija dokaza
Morlendova prosta ilustracija mi je bila od ogromne pomo}i. Kada
bih se udubljivao u najte`e prepreke na putu ka religiji, one bi mi se
u mislima ~inile tako ogromne da bi zasenile druge relevantne infor-
macije. Mo`da se ista stvar desila i vama dok ste razmi{ljali o nekom
problemu koji vam zadaje naro~ite muke.
Za razbijanje religije bi bilo potrebno vi{e od obi~nog poku{aja da
se u njemu napravi rupa izno{enjem prigovora. Razlog za to je zato
{to u pozadini postoje drugi relevantni dokazi koji formiraju jaku pret-
postavku u prilog vere u Isusa Hrista. Nije dovoljno samo uzeti u obzir
pojedina~na pitanja; treba imati na umu ovaj {irok spektar dokaza pri-
likom analize svakog prigovora ponaosob.
214
O kakvim dokazima je re~? Iz mojih razgovora sa stru~njacima
izvodim slede}e ubedljive ~injenice koje sna`no ukazuju na postojanje
Boga i Njegovog jedinoro|enog Sina, Isusa Hrista:
Stvaranje. Vilijam Lejn Kreg, koautor brojnih knjiga, pokazao je da
kosmos kao i samo vreme imaju svoj po~etak u jednom trenutku u
kona~noj pro{losti. Nau~nici ovo ozna~avaju kao Stvaranje. Kreg je
izneo argument da sve {to nastaje ima svoj uzrok, a svemir je nas-
tao, pa samim tim i svemir ima svoj uzrok — to jest, Tvorca koji je
sâm bez uzroka, nepromenljiv, vanvremenski i nematerijalan. ^ak i
~uveni ateista Kaj Nilsen je jednom kazao: “Zamislite kad biste izne-
nada videli knjigu... a onda me pitali {ta je izazvalo nastanak knjige,
i da ja na to odgovorim da nastanak knjige nije ni{ta izazvalo, nego
je nastala sama od sebe'. Vi to ne biste prihvatili”. Na to je Kreg
dodao da ako je o~igledno da postoji uzrok za malu knjigu, zar onda
ne}e biti logi~no da postoji Uzrok i za veliki univerzum?
Precizno pode{eni svemir. U proteklih 35 godina nau~nici su
zapanjeni otkri}em s kolikom i najsitnijom precizno{}u je pode{en
`ivot u svemiru. ^in Stvaranja je bio veoma ure|en doga|aj koji je
zahtevao enormnu koli~inu podataka i svemir je od trenutka svog
po~etka bio fino pode{en do nepojmljive preciznosti za postojanje obli-
ka `ivota kao {to smo mi sami. Beskona~no mala razlika u ja~ini gra-
vitacione sile, ili desetina drugih konstanti i veli~ina bi u~inilo da pos-
toji svemir koji spre~ava nastanak `ivota umesto {to bi ga podr`avao.
Sve to nas dovodi do zaklju~ka da iza tvorevine stoji inteligentan
Tvorac.
Moralni zakon. Bez Boga moral je puki proizvod dru{tveno-biolo{ke
evolucije i prakti~no predstavlja pitanje ukusa ili li~nih preferenci.
Primera radi, silovanje mo`e da postane tabu u toku ljudskog razvo-
ja zato {to nije korisno za dru{tvo, ali se tako|e mo`e zamisliti da
je silovanje nastalo kao ne{to {to je korisno za opstanak vrste.
Drugim re~ima, bez Boga ne postoji apsolutno ispravna ili pogre{na
stvar koja bi se nametala na{oj savesti. Ali mi u dubini du{e znamo
da objektivne moralne vrednosti itekako postoje — neke stvari kao {to
su silovanje i zlostavljanje dece, na primer, odvratne su u sklopu
svake etike — i to samim tim zna~i da Bog postoji.
Poreklo `ivota. Darvinizam ne mo`e da ponudi nikakvu pouzdanu
teoriju kako je `ivot prirodno mogao da nastane iz ne`ive supstance.
Prvobitna zemljina atmosfera bi spre~ila razvoj gradivnih elemenata
`ivih bi}a, a sastaviti ~ak i najprostiju `ivu materiju bilo bi toliko
neverovatno te{ko da `ivot nipo{to nije mogao da bude proizvod
neusmerenih ili slu~ajnih procesa. Naprotiv, ogromna koli~ina speci-
fi~nih podataka koji postoje u svakoj `ivoj }eliji — kodiranih u vidu
215
hemijskog alfabeta od ~etiri slova DNK — sna`no potvr|uje postojanje
inteligentnog Tvorca koji stoji iza ~udesnog stvaranja `ivota.
Verodostojnost Biblije. Teolog Norman Gajsler izneo je ubedljive
argumente da postoji vi{e dokaza da se mo`emo uzdati u
autenti~nost spisa Biblije nego {to postoji za bilo koju drugu knjigu iz
starog sveta. Njenu su{tinsku pouzdanost neprestano potvr|uju arhe-
olo{ka otkri}a, “a ako mo`emo da verujemo Bibliji kada nam pri~a o
jasnim zemaljskim stvarima koje se mogu proveriti, onda joj mo`emo
verovati i u oblastima gde je ne mo`emo direktno proveriti empirijskim
putem”, kako je kazao. [tavi{e, bo`ansko poreklo Biblije mo`e se
utvrditi na dva na~ina. Prvo, uprkos svakoj matemati~koj verovatno}i,
na desetine drevnih proro~anstava o Mesiji — uklju~uju}i i precizno
odre|eno vreme kada }e se pojaviti — ~udesno su se ispunila u jed-
nom jedinom ~oveku u ~itavoj istoriji: Isusu iz Nazareta. Drugo, biblij-
ski proroci ~inili su ~uda kao potvrdu svog bo`anskog autoriteta.
Isusova ~uda su priznali ~ak i Njegovi neprijatelji.
Isusovo vaskrsenje. Kreg je razradio ubedljiv argument da se Isus
Hrist vratio iz mrtvih kao poslednji dokaz svojih tvrdnji da nosi
bo`ansku prirodu. On je izneo ~etiri ~injenice koje u velikoj meri pri-
hvataju istori~ari Novog zaveta {irokog ranga. Prvo, nakon {to je Isus
bio raspet, u grobnicu ga je sahranio Josif iz Arimateje. To zna~i da
je mesto gde je bio grob bilo poznato i Jevrejima i hri{}anima i
Rimljanima. Drugo, u nedelju nakon raspe}a grupa `ena, njegovih
u~enica, zatekla je prazan grob. I zbilja, niko nije tvrdio ne{to drugo
osim da je grob prazan. Tre}e, u vi{e navrata i pod razli~itim okol-
nostima razli~iti pojedinci i grupe bili su svedoci pojave Isusa koji je
o`iveo iz mrtvih. Ovo se ne mo`e odbaciti kao legenda zbog veoma
ranog perioda iz kojeg datiraju ova svedo~anstva. ^etvrto, prvi u~enici
su neo~ekivano i iskreno poverovali da je Isus vaskrsao iz mrtvih
uprkos svojoj sklonosti da veruju u obrnuto. Bili su spremni da odu
i u smrt objavljuju}i da je Isus vaskrsao i time dokazao da je Sin
Bo`ji — a niko ne}e svesno i dobrovoljno da umre za la`.
Osim toga, trinaest stru~njaka koje sam intervjuisao za svoju
prethodnu knjigu “Isusov zlo~in”, utvrdili su da biografije Isusa Hrista
u Novom zavetu uspe{no prolaze stru~nu proveru; da su nam na
pouzdan na~in prenete u toku vremena; da i izvan Biblije postoji
ubedljiv dokaz da je Isus postojao; da Isus nije bio psihi~ki labilan
kada je tvrdio za sebe da je Bog; i da je ispunjavao sve bo`anske
osobine.
Obja{njenje dokaza
Svaki od “Osam velikih prigovora” treba ponaosob razmatrati u
svetlu ovih ubedljivih direktnih dokaza za postojanje Boga i za
216
bo`ansku prirodu Isusa Hrista. Primera radi, kao {to je Piter Krift priz-
nao u na{em razgovoru, patnja u ovom svetu mo`da nekima pred-
stavlja prigovor na ra~un Bo`jeg postojanja — ali te dokaze na kraju
zatrpa lavina drugih dokaza da On postoji, da nas On stvarno voli i
da ~ak mo`e da iskupi i na{e patnje i okrene ih na dobro. Ovo brdo
dokaza nam mo`e pru`iti sigurnost da iako mo`da ne razumemo u
potpunosti za{to postoji patnja ili pakao, mo`emo biti sigurni da je
Bog pravedan, da postupa u skladu sa pravdom, i da }emo jednoga
dana dobiti bolje obja{njenje.
Iako je svaka od ovih osam prepreka ozbiljna, nijedna od njih nije
mogla da se suprotstavi drugim podacima koji ubedljivo ukazuju na
istinitost biblijske religije. Dok sam bio ateista, shvatio sam da
moram da u~inim vi{e nego da samo iznosim nasumi~ne prigovore
kako bih uzdrmao religiju; morao bih da izlo`im scenario bez Boga
koji bi bolje uklopio sve ~injenice koje sam upravo naveo. Ali ateizam
ne mo`e uverljivo da objasni Stvaranje, preciznu pode{enost para-
metara u svemiru, nastanak `ivota, postojanje moralnih zakona, nat-
prirodnu potvrdu Biblije, kao i vaskrsenje Isusa Hrista. Jedina hipoteza
koja obja{njava sve ovo je da postoji bo`anski Tvorac ~iji je jedi-
noro|eni Sin Isus iz Nazareta.
Svaku od prepreka sam razmotrio na osnovu nje same, kroz raz-
govor sa stru~njacima koji su mogli da pru`e zadovoljavaju}a obja{-
njenja i analize. Potom sam razmotrio svaki od prigovora u kontekstu
ubedljivih dokaza da je u biblijskoj religiji istina i da je otud Bog u
krajnjem smislu verodostojan i da nas veoma voli.
Moj zaklju~ak glasi da je religija kroz sve to pro{la bez ogrebotine.
Nakon {to sam proveo godinu dana ispituju}i “Osam velikih prigovo-
ra”, ostao sam potpuno siguran da je najracionalniji i najlogi~niji korak
koji ~ovek mo`e napraviti da svoju veru ulo`i u Isusa iz Nazareta.
DRUGA SCENA: DONETI ODLUKU
Na Univerzitetu u Ju`noj Kaliforniji unutar zgrade od crvenih cigala
sa re~ima “Istina }e vas osloboditi” koje su urezane sa spolja{nje
strane, moja supruga i ja smo sedeli u kancelariji koja je izgledala
kao da je na nju pala atomska bomba. Oko nas su svuda bile gomile
papira, na stolu, podu i stolicama. Police su bile prepune debelih knji-
ga, starih ~asopisa i raznoraznih suvenira. I usred svega toga spokoj-
no je sedeo filozof Dalas Vilard, jedan od najuticajnijih religijskih mis-
lilaca na{eg vremena.
Bila je to retka prilika za razgovor sa autorom dve najproslavljeni-
je religijske knjige u proteklim decenijama — “Duh discipline” (The
Spirit of the Disciplines) i “Bo`anska zavera” (The Divine Conspiracy).
217
Na{ razgovor sa sedokosim profesorom filozofije sa nao~arima kon-
centrisao se na to kako se vera ja~a kroz molitvu.
U jednom trenutku, dok smo diskutovali o tome kakve odgovore
ljudi {alju Bogu, Vilard je izneo prili~no interesantnu opasku: “Pitanje
glasi — {ta mi zapravo ho}emo? Biblija ka`e da ako tra`ite Boga svim
srcem, da }ete ga onda sigurno prona}i. Dakle, ka`e da }ete ga sigur-
no prona}i. A Bog se i otkriva ljudima koji ho}e da ga poznaju. A ako
neko ne}e da pozna Boga — pa, uostalom, Bog i jeste stvorio svet i
ljudski um na takav na~in da ~ovek i ne mora da `eli da pozna Boga”.
Potom je prekopao po gomili papira na stolu i izvukao jedan list.
“Ovaj list dajem studentima na predavanju”, kazao je. Uzeo sam papir
i pro~itao {ta na njemu pi{e:
“Slede}eg utorka ujutro, odmah nakon doru~ka, svi mi u ovom jed-
nom svetu }emo pasti na kolena zbog silne i zaglu{uju}e grmljavine.
Sneg se kovitla, listovi padaju sa drve}a, zemlja se trese, ru{e se
zgrade i kule. Nebo blje{ti ~udnovatom srebrnastom svetlo{}u i upra-
vo tada, dok svi ljudi ovoga sveta gledaju gore, nebo se otvara, a
oblaci razilaze i otkrivaju neverovatno sjajnu i ogromnu priliku nalik
Zevsu koja stoji nad nama kao hiljadu Everesta. On se natmureno
mr{ti dok mu munje osvetljavaju crte mikelan|elovskog lica, i tada
on pokazuje dole, na mene, i ka`e da ga ~uje svaki ~ovek, svaka
`ena i svako dete: 'Dosta mi je tvoje mudrija{ke logi~ke analize i ana-
lize re~i u teolo{kim pitanjima. Mo`e{ biti siguran, Norvude Rasele
Hensonu, da ja sasvim sigurno postojim!'“ 3
“I tada sam”, kazao je Vilard, “pitao studente: 'Kad bi se ovo
stvarno dogodilo, kako bi odgovorio Henson?'”
Ja sam rekao: “Vi mislite da bi on na{ao ve} nekakvo obja{nje-
nje za to”.
“Apsolutno!” odgovorio je Vilard. “To je veoma nesre}na varijanta,
ali mislim da bi on za to na{ao bilo kakvo obja{njenje. Moramo da
budemo na oprezu za ~injenicu da se, u gotovo svakoj mogu}oj
situaciji, odgovor na molitvu mo`e racionalizovati ako to ho}ete tako
da uradite. I ljudi to obi~no i rade. Govore: 'Ja sam pametan ~ovek
— mene ne mogu da prevare sve te stvari'.”
Mogao sam da se prona|em u tome. Ispri~ao sam Vilardu o vre-
menu kada je moja k}erkica morala hitno da ode na intenzivnu negu
zbog tajanstvene bolesti koja joj je ugrozila `ivot. Doktori nisu znali
koja joj je dijagnoza. Iako sam bio ateista, bio sam toliko o~ajan da
sam se zapravo pomolio i preklinjao Boga da je isceli — ako uop{te
postoji. Nedugo zatim je beba zapanjila sve redom jer joj je iznenada
bilo skroz bolje. Doktorima je samo preostalo da se ~e{u po glavi.
“Moja reakcija na sve to”, kazao sam Vilardu, “bila je da izmislim
bilo kakvo obja{njenje. Rekao sam: 'Kakva koincidencija! Mora da je
218
imala neku bakteriju ili virus koji je i{~ezao sam od sebe'. ^ak ne
bih ni pomislio na mogu}nost da je tu do{lo do Bo`je intervencije.
Umesto toga, ostao sam u svom ateizmu”.
Vilard se nasme{io na tu pri~u. “Ne bih hteo da postavljam dijag-
nozu va{eg slu~aja u va{em prisustvu”, kazao je sa oprezom, “ali da
nije mo`da to da se u celu stvar ume{ao va{ ponos? Bili ste pre-
mudri za sebe! Niste hteli da dozvolite da potpadnete pod uticaj te
situacije. Neka se sve one slatke bakice varaju, ali vi to sebi ne}ete
dopustiti. Sve dok ~ovek ima takav stav, na takav na~in }e i reago-
vati”.
Pun pogodak! U sred srede. ^ak i da je postojalo izobilje ubedljivih
dokaza da se Bog tu ume{ao, ja bih opet izneo bilo koje obja{njenje
— ma koliko bizarno i ma koliko besmisleno — a da to ne bude
mogu}nost da je On odgovorio na moju molitvu. Bio sam previ{e
ponosan da bih kleknuo na kolena pred bilo kime i previ{e upetljan
u svoj nemoralni na~in `ivota da bih od toga odustao.
“Garantujem vam”, nastavio je Vilard, “da ne bi trebalo ni pet mi-
nuta da se izmisli bilo kakvo obja{njenje za nedvosmisleno ~udo kao
{to je oganj koji je si{ao sa nebesa i spalio oltar u slu~aju sa pro-
rokom Ilijom u Starom zavetu. I znate {ta? Ljudi i jesu izmi{ljali obja{-
njenja! Da to nisu uradili, istorija Izraela bi se umnogome razlikovala
od onoga kakva je bila.
A Bog je i molitvu postavio na takav na~in da, ukoliko `elite da je
racionalizujete, mo`ete i to da uradite. Takav je ljudski um. Bog ga je
takvim uspostavio iz odre|enog razloga, a to je ovaj: Bog je tako
postavio stvari da ljudi treba da iznad sebe, na kraju krajeva, imaju
onakvu vlast kakvu izaberu”.
Volja za verom
Ova Vilardova misao izra`avala je samu su{tinu mog duhovnog
puta. Da sam hteo, mogao sam i dalje da poku{avam da dam neko
drugo obja{njenje za re~i eksperata koje sam intervjuisao, bez obzira
na to koliko bi bizarni ili sitni~avi moji argumenti postali na kraju. A
verujte mi da sam poprili~no sposoban da razglabam svakojake elabo-
rantne izgovore i kontraargumente — ~ak i uprkos o~iglednoj istini.
Ipak, u krajnjem smislu, su{tina religije nije u tome da imamo
savr{ene i potpune odgovore na svaki od “Osam velikih prigovora”
ponaosob. Naposletku, mi taj nivo konkluzivnog dokazivanja ne
tra`imo ni u jednoj drugoj oblasti `ivota. Su{tina je u tome da
svakako posedujemo dovoljno dokaza o Bogu na osnovu kojih treba
stupiti u akciju. I na kraju krajeva, u tome i jeste problem. Religija je
stvar izbora, iskorak na osnovu dobre volje, odluka da ho}emo da
li~no poznamo Boga. Ta religija govori: “Verujem — pomozi mome ne-
219
verju!” Kao {to je i rekao Vilard: “Bog se i otkriva ljudima koji ho}e
da ga poznaju”. Ili kao {to mi je kazao Lin Anderson: “Kada zagre-
bete ispod povr{ine, postoji ili volja da se veruje ili volja da se ne
veruje. I upravo to je sama su{tina stvari”.
Bilo mi je drago {to nisam morao da odbacim svoj intelekt da bih
postao religiozan. Direktni dokazi da je Isus Sin Bo`ji, kao i ubedljivi
odgovori na “Osam velikih prigovora” ra{~istili su mi put za taj korak.
Ali sam ipak morao da savladam li~ni ponos. Ipak sam morao da
ukinem taj egoizam i aroganciju koji su pretili da me vrate nazad. Ipak
sam morao da pokorim li~ni interes i uga|anje samom sebi koji su
mi zatvarali srce prema Bogu.
Ako bih hteo da primenim Vilardove re~i na sebe samog, najve}i
problem je glasio: “[ta sam ja hteo?” Da li sam hteo da li~no poz-
nam Boga — da do`ivim oslobo|enje od krivice, da `ivim na na~in na
koji sam napravljen da `ivim, da sprovodim Njegov plan za moj `ivot,
da svaki dan u `ivotu budem povezan sa Njegovom silom, da komu-
niciram sa njim u ovozemaljskom `ivotu i za ~itavu ve~nost u nared-
nom `ivotu? Ako sam to hteo, postojalo je obilje dokaza na osnovu
kojih sam mogao da utemeljim racionalnu odluku da mu odgovorim
sa “da”.
Odluka je bila na meni — ba{ kao {to je i na vama. Kao {to je to
iskazao Vilijam Lejn Kreg:
“Ako ne postoji Bog, `ivot je onda besmislen. Ako postoji Bog iz
Biblije, onda `ivot ima smisao. Jedino nam druga od ove dve alter-
native omogu}ava da `ivimo sre}no i dosledno. Stoga se meni ~ini
da ~ak i ako bi dokazi za ove dve mogu}nosti bili apsolutno jednaki
po snazi, racionalan ~ovek bi morao da izabere biblijsku religiju. Za
mene je potpuno iracionalno odabrati smrt, besmisao i uni{tenje
`ivota, smisla i sre}e. Kao {to je rekao Blez Paskal, 'ne mo`emo izgu-
biti ni{ta, a mo`emo dobiti ve~nost'.”4
TRE]A SCENA: PROMENITI @IVOT
Tre}a epizoda se desila nakon mog intervjua u Atlanti sa Kregom
u vezi sa problemom ~uda. U{ao sam u svoj iznajmljeni auto i polako
krenuo autoputem u gradi} Roum u dr`avi D`ord`ija. Slede}e jutro je
bilo hladno, ali sun~ano, i ja sam se obukao i krenuo na jedno teo-
lo{ko predavanje.
Napolju je stajao Vilijam Nil Mur i ljubazno pozdravljao ljude i ruko-
vao se sa svakim ko je pristizao; lepo mu je stajalo odelo be` boje
sa tamnim prugama, belom ko{uljom i sme|om kravatom. Lice mu
je bilo tamne mahagoni boje, crna kosa kratko o{i{ana, ali ono ~ega
se najvi{e se}am bio je njegov osmeh: bio je u isto vreme stidljiv i
220
topao, blag i iskren, ljubak i pun ljubavi. Zbog njega sam se ose}ao
dobrodo{lo.
“Slava Gospodu, brate Mur!” izjavila je jedna postarija `ena, na-
kratko se rukovala sa njim i potom u{la unutra.
Mur je teolog. On je posve}en suprug i otac, vredno radi za porodi-
cu, ~ovek koji je pun sa`aljenja i stalno se moli i provodi svoje slo-
bodno vreme poma`u}i unesre}enim ljudima, koje su izgleda svi drugi
zaboravili. Ukratko, ~ovek za uzor.
Mur je {esnaest godina radio u zatvoru za osu|enike na smrt.
Odr`avao im je prou~avanje Biblije i vodio molitvene sastanke. Save-
tovao je zatvorenike i mnoge od njih doveo u vezu sa Isusom Hristom.
Neke crkve su ~ak slale ljude u zatvor da ih on savetuje. Bio je pret-
pla}en na desetine dopisnih biblijskih kurseva. Postao je poznat kao
“mirotvorac” jer je njegova grupa }elija, u kojoj su uglavnom bili
zatvorenici koji su pod njegovim uticajem postali religiozni, uvek bila
najbezbednija, najti{a i najurednija.
Dok sam sedeo sa Murom u njegovom domu koji gleda na {umu
bujnih borovih stabala, pitao sam ga koji je izvor njihovog fasci-
nantnog preobra`aja.
“To je uspelo uz pomo} zatvorskog sistema rehabilitacije, zar ne?”
upitao sam ga.
Mur se nasmejao. “Ne, nije uz njegovu pomo}”, odgovorio mi je.
“Onda je sigurno bio program samopomo}i ili pozitivan mentalni
stav”, kazao sam.
On je zna~ajno odmahnuo glavom. “Ne, ne, ni to”.
“Da nisu antidepresivi? Transcendentalna meditacija? Psiholo{ko
savetovanje?”
“Ma, dajte, Li”, kazao je. “Dobro znate da nije ni{ta od toga”.
Bio je u pravu. Znao sam koji je pravi razlog. Samo sam hteo da
to ~ujem od njega. “[ta je onda bilo zaslu`no za preobra`aj ovih
ljudi?” pitao sam ga.
“To je prosto i jednostavno bio Isus Hrist”, nepokolebljivo je
izjavio. “On ih je promenio na na~ine na koje nikada ne bi sami od
sebe mogli da se promene. Dao im je razlog da `ive. Pomogao mi je
da u~inim ispravnu stvar. Dao mi je srce za druge ljude. Spasio im
du{u”.
To je mo} koju ima religija da promeni ~ovekov `ivot. Apostol Pavle
je napisao: “Ako je ko u Hristu, on je novo stvorenje; staro pro|e,
gle, sve novo postade”.7
Hri{}ani u zatvoru nisu iste li~nosti kao oni razbojnici pre dolaska
u zatvor. Bog je promenio njegov `ivot svojim opro{tajem, milo{}u,
silom i stalnim prisustvom svoga Duha. Ista ta vrsta blagodatnog pre-
obra`aja stoji na raspolaganju svakome koji reaguje na obilje dokaza
221
za Isusa Hrista time {to odlu~i da se okrene od svoga greha i prih-
vati Njega kao onog koji im pra{ta grehe i koji ih vodi u `ivot.
To o~ekuje sve one koji potvrdno odgovore Bogu i njegovim pute-
vima.
Reafirmacija religije
Te tri scene rezimiraju moje traganje za odgovorima na “Osam
velikih prigovora” koje je trajalo ~itavih godinu dana. Prva scena isti~e
veli~inu sveukupnog argumenta u prilog Hristu i dostupnost ~vrstih
odgovora na najte`a pitanja u vezi sa biblijskom religijom. Drugim
re~ima, za racionalnu osobu postoji izobilje opravdanja da svoju veru
stavi u Isusa Hrista. Druga scena isti~e na{u ljudsku tendenciju da
iz li~nog ponosa ili interesa izmi{ljamo svakakva obja{njenja za te
dokaze. Religija, naposletku, predstavlja potez dobre volje; i Bog }e
nam dati ono {to ho}emo. Tre}a scena se slu`i jednim radikalnim
primerom kako bi ilustrovala Bo`ju dobru volju da promeni `ivote onih
ljudi koji reaguju na dokaze, savladavaju svoj ponos i otvaraju mu
svoje srce.
Sve ovo se mo`e svesti na proces koji se sastoji iz tri re~i:
istra`ivanje — odluka — preobra`aj; taj proces sam do`iveo na svom
duhovnom putu. 1981. godine sam prvi put reagovao na dokaze
odlu~iv{i da napustim ateizam i stanem uz Hrista. Ni ja kao ni mnogi
drugi vi{e nisam bio onaj stari. Po{to sam `ivot sve vi{e i vi{e
otvarao za Boga i njegove puteve, time su se i moje vrednosti, karak-
ter, prioriteti, stavovi, odnosi sa ljudima i `elje vremenom menjali — i
to nabolje.
Danas, nakon {to sam ponovo pro{ao svoje prvobitno istra`ivanje,
moje uverenje u tu odluku 1981. godine se samo poja~alo.
Postavljanje neprijatnih pitanja mi nije oslabilo veru — naprotiv, oja~alo
ju je. Ispitivanje “slabih ta~aka” religije mi je jo{ jednom potvrdilo da
je vera zasnovana na zdravom razumu i da ima logi~ki integritet.
Budu}i pre~i{}ena strogim intelektualnim preispitivanjima, moja vera
je postala dublja, bogatija, elasti~nija i sigurnija nego ikad.
Ipak, dok sam u fotelji u dnevnoj sobi u glavi rezimirao svoje
istra`ivanje, shvatio sam da zadatak nije skroz obavljen. ^arls
Templton, propovednik koji je pre{ao u skeptike i odlu~no poricao da
postoji Bog koji voli ljude, mada je ipak plakao zbog toga {to ~ezne
za Isusom, dao mi je najve}i deo podsticaja za ovaj niz intervjua na
temu “Osam velikih prigovora” religiji.
Namera moga istra`ivanja je bila da dobijem odgovore na prob-
leme koji su me najvi{e mu~ili na mom duhovnom putu, a ne da
poku{avam da opovrgavam pojedina~ne stavke Templtonovih spisa.
Ipak, postojalo je zna~ajno preklapanje izme|u pitanja koja su bloki-
222
rala njegov put ka veri i tema koje su mi zadavale muke dok sam i
ja bio duhovni tragalac.
Pitao sam se: kako bi Templton reagovao na moje intervjue sa
ovih osam stru~njaka? Da li bi bio spreman da prihvati njihove dokaze
i argumente? Ili bi mu pak neumitan razvoj Alzhajmerove bolesti ve}
uskratio mogu}nost da ponovo razmotri duhovna pitanja?
Poruka nade
Bilo je sun~ano prole}no popodne u okrugu Orind` u Kaliforniji,
gde sam se nedavno preselio. Upravo sam bio od{tampao skoro 500
strana rukopisa za ovu knjigu i krenuo da ih pakujem u kutiju kada
je moja supruga pomolila glavu u moju kancelariju.
“[ta radi{?” pitala me je.
Pokazao sam na rukopis. “Treba nekome ovo da po{aljem”, odgo-
vorio sam.
“Je li ^arlsu Templtonu?” kazala je. “Setim ga se povremeno. U
stvari, ja se molim za njega”.
To me nije iznenadilo. “[ta se moli{ za njega?” pitao sam.
“Da i dalje bude dovoljno zdrav da jo{ jednom razmisli o svojim
zaklju~cima o Bogu. Da bude otvoren za obja{njenja koja si dobio od
stru~njaka. Da odgovori na taj poriv u njemu {to ga o~igledno vu~e
ka Isusu”.
Klimnuo sam glavom. I ja sam se molio. “Pre nekoliko minuta sam
pri~ao sa njegovom `enom preko telefona”, kazao sam. “Rekla mi je
da prema ^arlsu bolest nije imala mnogo milosti i da sada ima jo{
nekih zdravstvenih problema. Kada sam imao priliku da pri~am sa
njim i da ga pitam kako mu je bolest, odgovorio je samo jednom
re~ju, veoma o~ajni~kim glasom. Rekao je: 'Razara'”.
“O, ba{ mi je krivo”, rekla je Lesli tiho.
“I meni”, uzdahnuo sam. “Veoma `alosno”. Ubacio sam jo{ neko-
liko stranica u kutiju. “Rekla mi je i da je Bili Grejem posetio ^arlsa
pre nekoliko meseci”.
Lesli je razroga~ila o~i. “Stvarno?” kazala je. “I, {ta je bilo?”
“Dosta dugo se nisu videli pre toga. Rekla mi je da, kada ga je
^arls prepoznao, kao da je neka drhtavica pro{la kroz njega, da je
po~eo da pla~e i da je obrglio Bilija. Nije mogla dovoljno da ishvali
Bilija kako je bio dobar i pun ljubavi. Proveli su neko vreme zajedno,
a potom i ru~ali. Bili se pomolio pre ru~ka — kazala je: 'To je bio prvi
put da se za na{im stolom ~uje zahvalnost'. Zatim se Bili, pre nego
{to je krenuo, pomolio za ^arlsa”.
Video sam da su se o~i moje supruge ovla`ile. “Ba{ mi je drago
{to su mogli da budu zajedno neko vreme”, kazala je. “Mo`da }e biti
ne{to od toga”.
223
 Klimnuo sam glavom i vratio se na pakovanje rukopisa. “Medlin
je rekla da jedva ~eka da vidi moju knjigu i obe}ala je da }e je
pro~itati ^arlsu”, kazao sam. “Jedino se nadam da nije pro{lo previ{e
vremena i da }e mu mozak biti dovoljno bistar da mo`e da razume
{ta su mi rekli ovi stru~njaci. Ipak mi se ~ini da bi trebalo da je
LITERATURA
po{aljem — za svaki slu~aj”.
Zatim sam seo da mu napi{em pismo i po`elim sve najbolje i
ohrabrim ga, da {to bolje mo`e, o~uva otvoren um i nanovo pogleda UVOD: RELIGIJA KAO IZAZOV
1. George H. Smith, Atheism: The Case Against God (Amherst, N.Y.:
dokaze u prilog Isusu Hristu. Potpisao sam se i spustio olovku, ali
Prometheus Books, 1989), 51.
mi se nije dalo da presavijem pismo. Hteo sam da napi{em jo{ 2. Charles Colson, How Now Shall We Live? (Wheaton, 111.: Tyndale House,
ne{to; jedino nisam bio siguran {ta je jo{ trebalo re}i. 1999), 31-32.
Bacio sam pogled kroz prozor. Planina Sedlbek je izgledala 3. “Billy Graham Indiana Crusade.” Available: www.billygraham.org/ newsan-
veli~anstveno pod tamnoplavim nebom. Na trenutak su mi odlutale nouncementl2.asp [1999, June 4].
misli. I tada su mi, iznenada, re~i navalile u glavu. Uzeo sam olovku 4. Billy Graham, Just As I Am (Grand Rapids, Mich.: Zondervan, 1997), 137-
i, dok mi je Lesli virila preko ramena, brzo dopisao ovaj post skrip- 138.
tum: 5. Charles Templeton, Farewell to God (Toronto: McClelland & Stewart,
“^arls, nadam se da }ete uzeti k srcu ono {to pi{e u Pri~ama 1996), 3.
Solomonovim 2,3-5: 'Ako prizove{ mudrost i k razumu glas obrati{; 6. Ibid., 11.
7. Ibid., 9.
ako ih kao srebro tra`i{ i kao blago sakriveno dobro istra`uje{
8. Ibid., 5-6.
oseti}e{ tada strah od Gospoda, i poznanje na}i }e{ ti u Boga'.” 9. Billy Graham, Just As I Am, 139.
Stavio sam poruku u koverat, ubacio ga u kutiju i uzeo klju~eve 10. George H. Smith, Atheism: The Case Against God, 98.
od kola. 11. W. Bingham Hunter, The God Who Hears (Downers Grove, 111.: Inter-
“Hajde da po{aljemo ovo”, kazao sam. Varsity Press, 1986), 153.
12. Charles Templeton, Farewell to God, vii.
13. Ibid., 200-202.

NA PUTU KA ODGOVORIMA
1. Michael Martin, The Case Against Christianity (Philadelphia: Temple
University Press, 1991), 3, 5.
2. Patrick Glynn, God: The Evidence (Rocklin, Calif.: Forum, 1997), 20.
3. See: Lee Strobel, The Case for Christ (Grand Rapids, Mich.: Zondervan,
1998), 131-143; Ben Witherington III, The Christology of Jesus (Minneapolis,
Minn.: Fortress Press, 1990); and William Lane Craig, Reasonable Faith
(Wheaton, III.: Crossway, 1994), 233-54.
4. Vidi: 1. Korin}anima 15,3–8.
5. Vidi: Lee Strobel, The Case for Christ, 35, 208-11, 229-33, 264-65.
6. Jeremija 29,13.

PRVI PRIGOVOR: PO[TO U SVETU POSTOJI ZLO I PATNJA, ONDA BOG LJUBAVI
NE MO@E POSTOJATI
1. John R. W. Stott, The Cross of Christ (Downers Grove, 111.: InterVarsity
Press, 1986), 311.
2. Vidi: Lee Strobel, “Thanksgiving Near; Only Food Rice,” The Chicago
Tribune, November 25, 1974.
3. Peter Maass, “Top Ten War Crimes Suspects,” George, June, 1999.

224 225
4. Peter Kreeft, Making Sense Out of Suffering (Ann Arbor, Mich.: Servant:
1986), viii.
5. Philip Yancey, Where Is God When It Hurts? (Grand Rapids, Mich.: Zon-
dervan, 1990), 15.
6. Ibid., 20, quoting novelist Peter De Vries.
7. The OmniPoll, conducted by Barna Research Group, Ltd., January, 1999.
8. Charles Templeton, Farewell to God, 201-2.
9. Vidi: Matej 7,7.
10. Vidi: Peter Kreeft and Ronald K. Tacelli, Handbook of Christian Apolo-
getics (Downers Grove, 111.: InterVarsity, 1994), 48-88.
11. Vidi: Leo Tolstoy (David Patterson, translator), Confession (New York: W.
W. Norton & Co.: 1996), Reprint edition.
12. Harold Kushner, When Bad Things Happen to Good People (New York:
Schocken Books, 1981), 43.
13. Vidi: Rimljanima 5,3-4.
14. Jevrejima 5,8.
15. 2. Petrova 3,9.
16. C. S. Lewis, The Problem of Pain (New York: Macmillan, 1962), 93.
17. Vidi: Matej 9,12-13.
18. Jeremija 6,13a.
19. Isaija 64,6a.
20. Charles Templeton, Farewell to God, 201.
21. Filibljanima 3,8.
22. Philip Yancey, Where Is God When It Hurts?, 255-56.
23. Warren W. Wiersbe, Classic Sermons on Suffering (Grand Rapids, Mich.:
Kregel Publications, 1984), 92.
24. John 16,33.
25. John R.W. Stott, The Cross of Christ, 335-36, the last sentence quoting
P. T. Forsyth, Justification of God (London: Duckworth, 1916), 32.
DRUGI PRIGOVOR: PO[TO SE ^UDA KOSE SA NAUKOM, ONA NE POSTOJE
1. Richard Dawkins, “Snake Oil and Holy Water.” Dostupno na:
www.forbes.com/asap/99/1004/235.htm [1999, Nov. 19].
2. R. Douglas Geivett and Gary R. Habermas, In Defense of Miracles
(Downers Grove, 111.: InterVarsity Press, 1997), 280.
3. Charles Templeton, Farewell to God, 21.
4. Citirano u: Nicky Gumble, Searching Issues (Eastbourne, East Sussex, UK:
Kingsway Publications, 1994), 99.
5.––––-. “Interviews.” Available at: www.pbs.org/faithandreason [1999,
Nov. 21].
6. Dale and Sandy Larsen, Seven Myths about Christianity (Downers Grove,
111.: InterVarsity Press, 1996), 86.
7. Michael Ruse, Darwinism Defended (London: Addison-Wesley, 1982), 322.
8. Vidi: William Dembski, The Design Inference (Cambridge: Cambridge
University Press, 1998); Michael Behe, Darwin's Black Box (New York: The
Fress Press, 1996); and William Dembski and Michael Behe, Intelligent
Design (Downers Grove, 111.: InterVarsity Press, 1999).
9. Rudolf Bultmann, Jesus (Berlin, 1926), 159.
226
10. George H. Smith, Atheism: The Case Against God, 215.
11. Archibald Robertson, The Origins of Christianity (New York: International
Publishers, 1954), 82, quoted in: George H. Smith, Atheism: The Case
Against God, 216.
12. Norman L. Geisler writes in Baker Encyclopedia of Christian Apologetics
(Grand Rapids, Mich.: Baker Books, 1999), 512.
13. Richard Robinson, “Religion and Reason,” in Critiques of God, ed. Peter
A. Angeles (Buffalo, N.Y.: Prometheus Books, 1997), 121.
14. Alvin Plantinga, “Two Dozen (or so) Theistic Arguments,” Lecture pre-
sented at the 33d Annual Philosophy Conference, Wheaton College, Wheaton,
Illinois, October 23-25, 1986.
15. Za pamflet koji sumira pet Krejgovih razloga za verovanje da Bog posto-
ji, videti: William Lane Craig, God, Are You There? (Norcross, Ga.: Ravi
Zacharias International Ministries, 1999).
16. Stephen W. Hawking and Roger Penrose, The Nature of Space and Time
(Princeton, N.J.: Princeton University Press, 1996), 20.
17. Anthony Kenny, The Five Ways: St. Thomas Aquinas' Proofs of God's
Existence (New York: Schocken Books, 1969), 66.
18. David Hume to John Stewart, February, 1754, in The Letters of David
Hume, ed. J. Y. T. Greig (Oxford: Clarendon Press, 1932), vol. I, 187.
19. Kai Nielsen, Reason and Practice (New York: Harper & Row, 1971), 48.
20. Arthur Eddington, The Expanding Universe (New York: Macmillan, 1933),
124.
21. Stephen W. Hawking, A Brief History of Time (New York: Bantam Books,
1988), 123.
22. Za listu primera, videti: John Leslie, Universes (London: Routledge,
1989).
23. P. C. W. Davies, Other Worlds (London: Dent, 1980), 160-61.
24. Ibid., 168-69.
25. Na primer, videti: P. C. W. Davies, “The Anthropic Principle,” in Particle
and Nuclear Physics 10 (1983), 28; and Patrick Glynn, God: The Evidence,
29-31.
26. John Polkinghorne, Serious Talk: Science and Religion in Dialogue
(London: Trinity Press International, 1995), 6.
27. Patrick Glynn, God: The Evidence, 53-54, 26.
28. Michael Ruse, “Evolutionary Theory and Christian Ethics,” in The
Darwinian Paradigm (London: Routledge, 1989), 262, 269.
29. John Healey, fund-raising letter, 1991.
30. Vidi: 1. Korin}anima 15,4ff.
31. Gerd Liidemann, What Really Happened to Jesus?, trans. John Bow-den
(Louisville, Ky.: Westminster John Knox Press, 1995), 8.
32. Luke Timothy Johnson, The Real Jesus (San Francisco: Harper San
Francisco, 1996), 136.
33. Za listu ovih istorijskih testova, videti: C. Behan McCullagh, Justifying
Historical Descriptions (Cambridge: Cambridge University Press, 1984), 19.
Kako se vaskrsenje uklapa u ove kriterijume, videti: William Lane Craig, God,
Are You There?, 46-47.
34. John Hick, Introduction, in The Existence of God, ed. with an Introduction
227
by John Hick, Problems of Philosophy Series (New York: Macmillan, 1964),
13-14.
35. Vidi: William Alston, “Religious Diversity and Perceptual Knowledge of
God,” in Faith and Philosophy 5 (1988), 433-48.
36. Rimljanima 8,16.
TRE]I PRIGOVOR: EVOLUCIJA OBJA[NJAVA NASTANAK @IVOTA I ZATO NAM
BOG NIJE POTREBAN
1. “Iconoclast of the Century, Charles Darwin (1809-1882),” Time, December
31, 1999.
2. Michael Denton, Evolution: A Theory in Crisis (Chevy Chase, Md.: Adler &
Adler, 1986), 77.
3. Vidi: Charles T. Jones, “DNA Tests Clear Two Men in Prison,” The Okla-
homan, April 16, 1999.
4. Vidi: Steven Mills and Ken Armstrong, “Convicted By a Hair,” The Chicago
Tribune, November 18, 1999.
5. Ibid.
6. Patrick Glynn, God: The Evidence, 2–3.
7. “Iconoclast of the Century: Charles Darwin (1809-1882),” Time, December
31, 1999.
8. Charles Templeton, Farewell to God, 232.
9. Francisco Ayala, Creative Evolution, John H. Campbell and J. W. Schoff,
eds. (New York: James and Bartlett, 1994), 4-5.
10. Michael Denton, Evolution: A Theory in Crisis, 67.
11. Ibid., 66.
12. Douglas Futuyma, Evolutionary Biology (Sunderland, Mass.: Sinauer,
1986), 3.
13. Richard Dawkins, The Blind Watchmaker (New York: Norton, 1987), 6.
14. Phillip E. Johnson, Darwin on Trial, 2d ed. (Downers Grove, 111.: Inter-
Varsity Press, 1993), 126-27.
15. Michael Behe, Darwin's Black Box (New York: The Free Press, 1996),
232.
16. Ibid., 193, 251, 243.
17. Introduction by Bill Hybels in: Lee Strobel, Inside the Mind of Unchurched
Harry and Mary (Grand Rapids, Mich.: Zondervan, 1993), 7.
18. David M. Raup, “Conflicts Between Darwin and Paleontology,” Bulletin,
Field Museum of Natural History, January 1979, quoted in Paul S. Taylor, The
Illustrated Origins Answer Book, (Meda, Ariz.: Eden, 1993), 108; and in Hank
Hanegraaff, The Face that Demonstrates the Farce of Evolution (Nashville,
Tenn.: Word, 1998), 34.
19. Phillip E. Johnson, Darwin on Trial, 2d ed., 54.
20. Charles Darwin, Origin of Species, 6lh ed. (New York: New York University
Press, 1988), 154.
21. George Johnson, “Science and Religion: Bridging the Great Divide,” The
New York Times, June 30, 1998.
22. Charles B. Thaxton, Walter L. Bradley, and Roger L. Olsen, The Mystery
of Life's Origin (Dallas, Tex.: Lewis and Stanley, 1984), back cover.
23. Ibid.
228
24. Francis Darwin, The Life and Letters of Charles Darwin (New York: D.
Appleton, 1887), 202.
25. R. Vallery-Radot, The Life of Pasteur, trans, by R. L. Devonshire (New
York: Doubleday, 1920), 109.
26. Robert Shapiro, Origins (New York: Summit Books, 1986), 99.
27. William Day, Genesis on Planet Earth (East Lansing, Mich.: House of
Talos, 1979), 7.
28. Citirano u: S. Tax, ed., Evolution After Darwin (Chicago: University of
Chicago Press, 1960), 1:57.
29. Vidi: Gordon C. Mills, Malcolm Lancaster, and Walter L. Bradley, “Origin
of Life and Evolution in Biology Textbooks–A Critique,” The American Biology
Teacher, February, 1993.
30. Ernst Haeckel, The Wonders of Life, trans, by J. McCabe (London: Watts,
1905), 111, quoted in: Stephen C. Meyer, “The Explanatory Power of Design”
in Mere Creation (Downers Grove, 111.: Inter Varsity Press, 1998), 114.
31. Klaus Dose, “The Origin of Life: More Questions Than Answers,” in
Interdisciplinary Science Reviews 13 (1988), 348.
32. Francis Crick, Life Itself (New York: Simon and Schuster, 1981).
33. “How Did Life Begin?” Newsweek, August 6, 1979.
34. J. Buell and G. Hearn, eds., Darwinism: Science or Philosophy? (Dallas,
Tex.: Foundation for Thought and Ethics, 1994), 68-69; quoted in: Stephen
C. Meyer, “The Explanatory Power of Design,” Mere Creation, 126.
35. Vidi: Dean Kenyon and G. Steinman, Biological Predestination (New York:
McGraw Hill, 1969).
36. Vidi: Randall A. Kok, John A. Taylor, and Walter L. Bradley, “A Statistical
Examination of Self-Ordering of Amino Acids in Proteins,” Origins of Life and
Evolution of the Biosphere 18 (1988).
37. Ilya Prigogine and Isabelle Stengers, The End of Certainty: Time, Chaos,
and the New Laws of Nature (New York: The Free Press, 1997), 71.
38. H. P. Yockey, “A Calculation of the Probability of Spontaneous Biogenesis
by Information Theory,” Journal of Theoretical Biology 67, 380.
39. Vidi: Charles B. Thaxton, Walter L. Bradley, and Roger L. Olsen, The
Mystery of Life's Origin, 191-96.
40. Ibid., 194.
41. Phillip E. Johnson, Darwin on Trial, 111.
42. A. Dauvillier, The Photochemical Origin of Life (New York: Academic Press,
1965), 2.
43. Peter Radetsky, “How Did Life Start?” Discover, November 1992.
44. Fazale R. Rana and Hugh Ross, “Life from the Heavens? Not This Way,”
Facts for Faith, October, 2000 (emphasis in original).
45. Ibid.
46. Peter Radetsky, “How Did Life Start?” Discover, November, 1992.
47. Ibid.
48. Ibid.
49. Vidi: A. G. Cairns-Smith, Genetic Takeover and the Mineral Origins of Life
(New York: Cambridge University Press, 1982).
50. Citirano u: Walter L. Bradley and Charles B. Thaxton, “Information and
the Origin of Life,” The Creation Hypothesis (Downers Grove, 111.: Inter-
229
Varsity Press, 1994), 194.
51. William A. Dembski, ed., Mere Creation, 46.
52. Fazale R. Rana and Hugh Ross, “Life from the Heavens? Not This Way,”
Facts for Faith, Quarter 1, 2000.
53. Klaus Dose, “The Origin of Life: More Questions than Answers,” Inter-
disciplinary Science Review 13 (1998), 348.
54. Robert Shapiro, Origins, 99.
55. Francis Crick, Life Itself, 153.
56. J. Horgan, “In the Beginning ...” Scientific American, February 1991.
57. Vidi: Stephen Jay Gould, “Will We Figure Out How Life Began?,” Time,
April 10, 2000.
58. J. F. W. Herschel, Preliminary Discourse on the Study of Natural Phi-
losophy (London: Longman, Rees, Orme, Brown and Green, 1831), 149.
59. Carl Sagan, Broca's Brain (New York: Random House, 1979), 275.
60. Phillip E. Johnson, Darwin on Trial, 103.
61. Vidi: Candace Adams, “Leading Nanoscientist Builds Big Faith,” Baptist
Standard, March 15, 2000.
62. Michael Denton, Evolution: A Theory in Crisis, 358.
^ETVRTI PRIGOVOR: BOG NIJE DOSTOJAN DA GA SLAVIMO AKO UBIJA NEVI-
NU DECU
1. Citirano u: Garry Poole and Judson Poling, Tough Questions 4 (Grand
Rapids, Mich.: Zondervan, 1998), 12.
2. Psalam 86,15.
3. Charles Templeton, Farewell to God, 71.
4. George H. Smith, Atheism: The Case Against God, 77.
5. Ibid., 76.
6. Thomas Paine, Age of Reason, Part I (First printed 1794; reprinted by The
Freethought Press Association, New York, 1954), 18-19, quoted in George H.
Smith, Atheism: The Case Against God, 78.
7. Sudije 19,25.29.
8. 2. Samuilova 12,31.
9. Malahija 3,6a.
10. 1. Samuilova 15,3.
11. Marko 10,14.
12. Vidi: 2. Carevima 2,23-25.
13. Walter C. Kaiser Jr., Peter H. Davids, F. F. Bruce, and Manfred T. Brauch,
Hard Sayings of the Bible (Downers Grove, 111.: InterVarsity Press, 1996),
233, 234.
14. Ibid. Vidi tako|e: 1. Carevima 20,14-15.
15. Charles Templeton, Farewell to God, 197,198,199.
16. 1. Mojsijeva 1,29-30.
17. Isaija 65,17.25.
18. Pri~e 12,10.
19. George H. Smith, Atheism: The Case Against God, 210-11.
20. Charles Templeton, Farewell to God, 38.
21. Jovan 3,12.
22. Vidi: Clifford A. Wilson, Rocks, Relics and Biblical Reliability (Grand
230
Rapids, Mich.: Zondervan, 1977), 42.
23. William F. Albright, Archaeology and the Religion of Israel (Baltimore, Md.:
Johns Hopkins Press, 1953), 176.
24. Vidi: Colin J. Hemer, The Book of Acts in the Setting of Hellenistic His-
tory (Winona Lake, Ind.: Eisenbrauns, 1990).
25. William M. Ramsay, St. Paul the Traveler and the Roman Citizen (Grand
Rapids, Mich.: Baker, 1982), 8.
26. A. N. Sherwin-White, Roman Society and Roman Law in the New Tes-
tament (Oxford: Clarendon Press, 1963), 189.
27. Vidi: William F. Albright, “Retrospect and Prospect in New Testament
Archaeology,” in The Teacher's Yoke, E. Jerry Vardaman, ed. (Waco, Tx.: Bay-
lor University, 1964), 288ff.
28. Norman L. Geisler, Baker Encyclopedia of Christian Apologetics (Grand
Rapids, Mich.: Baker, 1999), 544.
29. Vidi: Bertrand Russell, “What Is an Agnostic?”, Look magazine, 1953,
quoted in Norman L. Geisler, Baker Encyclopedia of Christian Apologetics,
455-56.
30. Jovan 10,37.
31. Jovan 3,2.
32. Vidi Sura 2:118; 3:181-84; 4:153; 6:8, 9, 37 in the Koran.
33. Sura 6:37.
34. Ibid.
35. Luka 7,22.
36. Norman Geisler and Thomas Howe, When Critics Ask (Grand Rapids,
Mich.: Baker, 1992).
37. Matej 16,16, Marko 8,29, Luka 9,20.
38. Gregory A. Boyd and Edward K. Boyd, Letters From a Skeptic (Wheaton,
111.: Victor, 1994), 120.
39. Revised Standard Version.
40. John Noble Wilford, “Sizing Up the Cosmos: An Astronomer s Quest,”
New York Times, March 12,1991, quoted in: Hugh Ross, Creator and the
Cosmos (Colorado Springs: NavPress, 1993), 116.
41. Hugh Ross, Creator and the Cosmos, 17.
42. Robert Jastrow, “The Secret of the Stars,” New York Times Magazine,
June 25, 1978, quoted in: Hugh Ross, Creator and the Cosmos, 116.
43. Vidi: Bertrand Russell, “What Is an Agnostic?” Look magazine, 1953,
quoted in Norman L. Geisler, Baker Encyclopedia of Christian Apologetics,
455-56.
44. Gregory A. Boyd and Edward K. Boyd, Letters From a Skeptic, 189.
45. Jovan 6,68.
46. Jovan 8,58.
PETI PRIGOVOR: UVREDLJIVO JE TVRDITI DA PUT DO BOGA VODI SAMO
PREKO ISUSA HRISTA
1. Dostupno na: http://cnn.com/Transcripts/0001/12/lkl.00.html [2000.
January 13].
2. R. C. Sproul, Reason to Believe (Grand Rapids, Mich.: Lamplighter Books,
1982), 44-45.
231
3. Vidi: Robert J. Wagman, The First Amendment Book (New York: Pharos
Books, 1991), 106. Also see: Chapkinsky v. New Hampshire, 315 U.S. 568
(1942).
4. Vidi: Cohen v California, 403 U.S. 15 (1971).
5. Jovan 14,6.
6. Vidi: John Hick and Paul F. Knitter, eds., The Myth of Christian Unique-
ness (London: SCM Press, 1987), 141, quoted in: Paul Copan, True for You,
But Not for Me (Minneapolis, Minn.: Bethany House, 1998), 78.
7. Dostupno na: http://cnn.com/Transcripts/0001/12/lkl.00.html [2000.
January 13].
8. Citirano u: Paul Copan, True for You, But Not for Me, 34.
9. Ravi Zacharias, Can Man Live Without God (Nashville, Tenn.: Word, 1994),
from introduction by Charles Colson, ix.
10. Charles Templeton, Farewell to God, 27.
11. Dela 4,12.
12. Charles Templeton, Farewell to God, 27, emphasis added.
13. Citirano u: Ravi Zacharias, Can Man Live Without God, back cover.
14. 2. Petrova 1,16.
15. Vidi: “The Exclusivism of Religious Pluralism,” in: Paul Copan, True For
You, But Not For Me, 71-77.
16. Jovan 1,1.14.
17. 1. Mojsijeva 18,25c.
18. Vidi: Psalam 24,3-4.
19. Vidi: Matej 20,1-16.
20. Vidi: Luka 7,36-50.
22. Rimljanima 1,20.
23. Rimljanima 2,14-15.
24. Rimljanima 10,14-15.
25. Jeremija 29,13.
[ESTI PRIGOVOR: BOG PUN LJUBAVI NIKADA NE BI MU^IO LJUDE U PAKLU
1. Bertrand Russell, Why I Am Not a Christian (New York: Simon and
Schuster, 1957), 17.
2. Citirano u: Cliffe Knechtle, Give Me An Answer (Downers Grove, 111.:
InterVarsity Press, 1986), 42.
3. Ova pri~a, uklju~uju}i intervju sa sudijom Cortlandom A. Mathersom, orig-
inalno je objavljeno u istra`ivanju koji je uradio The Boston Globes Spotlight
Team. Vidi: Gerard O'Neill, ed., Dick Lehr and Bruce Butterfield, “A Judgment
on Sentences: Some Judges Balk at Preset Penalties,” The Boston Globe,
September 27, 1995.
4. B. C. Johnson, The Atheist Debater's Handbook (Buffalo, N.Y.: Promethe-
us, 1979), 237.
5. Jezekilj 33,11.
6. George H. Smith, Atheism: The Case Against God, 300.
7. Vidi: Alan Gomes, “Evangelicals and the Annihilation of Hell, Part II,”
Christian Research Journal 13 (Summer 1991), 8–13.
8. Luka 10,27.
9. Vidi: Samuele Bacchiocchi, “Hell: Does it Have an End?”, Signs of the
232
Times, August 1999, 8-10.
10. Danilo 12,2.
11. John Stott and David L. Edwards, Essentials: A Liberal-Evangelical
Dialogue (London: 1988), 316.
12. Vidi: Jevrejima 9,27.
13. Vidi: 2. Petrova 3,9.
14. Vidi: Jevrejima 11,6.
15. Za dodatne informacije vezano za kritiku reinkarnacije, videti: Gary R.
Habermas and J. P. Moreland, Beyond Death: Exploring the Evidence for
Immortality (Wheaton, 111.: Crossway, 1998), 237–53; and Norman L.
Geisler and J. Yutaka Amano, The Reincarnation Sensation (Wheaton, 111.:
Tyndale, 1986).
16. C. S. Lewis, The Problem of Pain (Glasgow: William Collins Sons, 1983),
107.
17. Vidi: Lee Strobel, The Case for Christ, 164–66.
SEDMI PRIGOVOR: ISTORIJA CRKVE JE PREPUNA UGNJETAVANJA I NASILJA
1. Ken Schei, “What Is an Atheist for Jesus?” Available: www.atheists-for-
Jesus.com/about.htm [2000, January 10].
2. D. James Kennedy, Why I Believe (Dallas: Word, 1980), 118, 121.
3. Maurice Possley, “Court Hears How FBI Agents Bugged Judge,” The
Chicago Tribune, April 26, 1985.
4. Maurice Possley, “Judge Liked 'People Who Take Dough,' Greylord File
Shows,” The Chicago Tribune, April 27, 1985.
5. Maurice Possley, “Records Charge Deals By Judge; 'We Can Make $1,000
a Week,' Olson Quoted,” The Chicago Tribune, February 21, 1985.
6. Bertrand Russell, Why I am Not a Christian (New York: Simon and
Schuster, 1957), 25-26.
7. “Why Are We Here: The Great Debate,” International Herald Tribune, April
26, 1999.
8. Charles Templeton, Farewell to God, 127, 129.
9. Ibid., 154.
10. Vidi: Richard Boudreaux, “Pope Apologizes for Catholic Sins Past and
Present,” The Los Angeles Times, March 13, 2000.
11. Peggy Polk, “Papal State: Despite His Recent Ills, Pope John Paul II is
Focused on the Future,” The Chicago Tribune, June 5, 1995.
12. Matej 7,21-23.
13. Patrick Glynn, God: The Evidence, 157.
14. Vidi: Lucian, The Death of Peregrine, 11-13, in The Works ofLucian of
Samosata, trans, by H. W. Fowler and F. G. Fowler, 4 vols. (Oxford: The
Clarendon Press, 1949), vol. 4.
15. Vidi: Justin Martyr, First Apology: Ante-Nicene Fathers, ed. by Alexander
Roberts and James Donaldson (Grand Rapids, Mich.: Eerdmans, 1973).
16. Filibljanima 1,21.
17. Bruce L. Shelley, Church History in Plain Language (Dallas, Tex.: Word,
1982, 1995, updated 2d edition), 189.
18. Kako se pribli`avao Tre}i milienijum, {panski sve{tenici su javno tra`ili
opro{taj za “ove religiozne ljude koji su bili bliski Inkviziciji i monahe koji su
233
bili ratnici”. Vidi: “Catholic Clerics Apologize for Past Cruelties,” The Chicago 2. Citirano u: Servant magazine, Spring, 1999, 8.
Tribune, November 14, 1999. 3. Iz eseja, “What I Do Not Believe,” by Russell Hanson, citirano u: William
19. David Neff, “Our Extended, Persecuted Family,” Christianity Today, April A. Dembski, Intelligent Design (Downers Grove, 111.: InterVarsity Press,
29,1996,14. 1999), 27.
20. Mark A. Noll, A History of Christianity in the United States and Canada 4. William Lane Craig, Reasonable Faith (Wheaton: Crossway, 1984), 72.
(Grand Rapids: Eerdmans, 1992), 51. 5. Bill Montgomery, “U.S. Supreme Court Halts Execution: Even Victim's
21. Dale and Sandy Larsen, Seven Myths About Christianity (Downers Grove, Family Pleaded for Mercy,” The Atlanta Journal and Constitution, August 21,
111.: InterVarsity Press, 1998), 110. 1990.
22. Anthony Grafton, with April Shelford and Nancy Siraisi, New Worlds, 6. “When Mercy Becomes Mandatory,” The Atlanta Journal and Constitution,
Ancient Text (Cambridge, Mass.: Belknap Press, 1992), 132. August 16, 1990.
23. Ibid., 136. Knjiga Sirahova se ne smatra kao bo`anski inspirisana od 7. 2. Korin}anima 5,17.
strane protestantskih hri{}ana, iako predstavlja deo kanona katoli~ke crkve.
Tako|e je poznata kao “Mudrost Isusova, sina Sirahova”, na osnovu autora,
jednog u~enjaka koji je pisao knjigu izme|u 195 i 171 p.n.e.
24. “Kardinalovo pismo za Jom Kipur tra`i opro{taj za antisemitizam u crkvi,”
The Chicago Tribune, September 21, 1999.
25. Luis Palau, God Is Relevant (New York: Doubleday, 1997), 23, 82.
26. Vidi: Michael Novak, David N. Livingstone, David Lyle Jeffrey, et al.,
“Where Would Civilization Be Without Christianity?”, Christianity Today,
December 6,1999, 50-59.
27. Ibid., 56.
28. Matej 12,7.

OSMI PRIGOVOR: I DALJE IMAM SUMNJE, PA ZATO NE MOGU BITI RELI-

GIOZAN
1. Dan Barker, Losing Faith in Faith (Madison, Wis.: Freedom from Religion
Foundation, 1992), 106, 109.
2. Quoted in: Lynn Anderson, If I Really Believe, Why Do I Have These
Doubts? (Minneapolis, Minn.: Bethany House, 1992), 60 (emphasis added).
3. See: Lee Strobel, “Reformed Hood Comes Back to Pay His Dues,” The
Chicago Tribune, Oct. 27, 1977; and Lee Strobel, God's Outrageous Claims
(Grand Rapids, Mich.: Zondervan, 1997), 63-67.
4. Os Guinness, In Two Minds (Downers Grove, 111.: InterVarsity Press,
1976), 61.
5. Andre Resner, Grief and Faith–Three Profiles of Struggle in the Face of
Loss, Annual Lectures, Pepperdine University, April 19, 1989, quoted in: Lynn
Anderson, If I Really Believe, Why Do I Have These Doubts, 78 (emphasis in
original).
6. See: Paul C. Vitz, “The Psychology of Atheism,” Truth: An International
Interdisciplinary Journal of Christian Thought 1 (1958), 29.
7. Vidi: Marko 9,14-27.
8. Naglasak dodat.
9. Jovan 8,31-32.
10. Gary E. Parker, The Gift of Doubt (San Francisco: Harper & Row, 1990),
69.

ZAKLJU^AK: SNAGA RELIGIJE

1. Citirano u: Leadership magazine, Spring 1999, 75.
234 235
 O AUTORU
Li Strobel je magistrirao prava na Pravnom fakultetu Univerziteta
Jejl, a diplomirao je i novinarstvo na Univerzitetu dr`ave Misuri. Biv{i
je pravni urednik novina Chicago Tribune. Nagra|en je izme|u ostalog
najvi{im po~astima dr`ave Ilinois za istra`iva~ko izve{tavanje i za
javnu novinarsku delatnost. Svoj put od ateizma do religije je zapisao
u bestseleru “Isusov zlo~in”.
236
Preporu~ujemo:
- Isusov zlo~in, Li Strobel
- Poslednji dani planete Zemlje, Tom Hartman
- Masonski i okultni simboli, Keti Barns
- Moj beg od demona, Rod`er Norn
- Tehnologija samouni{tenja - kakve su posledice proizvod-
nje genetski modifikovane hrane, Dr Marijan Jo{t, Dr To-
mas Koks
- Nauka i problem smrti - kriju li velike svetske misterije
odgovore na najva`nija ~ovekova pitanja, Miroljub Petrovi}
Distribucija: Metaphysica, 011/292-0062