Diplomski rad

VPTŠ, Užice

Jelena Dejanović PM29/03

I UPRAVLJANJE PROJEKTOM
Moderno upravljanje projektom predstavlja naučno zasnovan i u praksi proveren koncept kojim se uz pomoć odgovarajućih metoda organizacije, planiranja i kontrole vrši racionalno usklađivanje svih potrebnih resursa i koordinacija potrebnih aktivnosti da bi se određeni posao realizovao na najefikasniji način. Primena koncepta upravljanja projektima u realizaciji investicija, donosi višestruke efekte koji se ogledaju u značajnim uštedama i racionalizacijama. Na primer: skraćenje vremenskog perioda izgradnje, ili makar smanjenje mogućeg vremenskog prekoračenja, kod većih investicija, donosi ogromne novčane uštede. Slične uštede se postižu i kod korišćenja finansijskih sredstava iz kredita. Treba takođe pomenuti i pozitivne efekte koji se postižu ranijim završetkom objekata i početkom stvaranja profita.

1.1. Definisanje projekta
Pojam ”projekat” najčešce se definiše kao složeni poslovni poduhvat koji se preduzima u budućnosti da bi se dostigli ciljevi u predviđenom vremenu i sa predviđenim troškovima.

Pojam projekta obuhvata veliki broj različitih aktivnosti, poslova i zadataka. To su znači složeni i neponovljivi poslovni poduhvati, koji su usmereni konačnim ciljevima, a izvode se sa ograničenim ljudskim i matrijalnim resursima u ograničenom vremenu. Da bi se projekat realizovao i dostigli postavljeni ciljevi, odnosno da bi projekat prošao svoj put od ideje do konačnog završetka, neophodno je da prođe određeni broj faza i aktivnosti.

1.2. Razvoj i definisanje koncepta upravljanja projektima
Upravljanje složenim i skupim projektima pomoću klasičnih metoda i koncepata organizacije je bilo otežano, jer oni nisu omogućavali da se usklade mnogobrojne aktivnosti, koje u okviru projekta obavlja veliki broj učesnika. Zbog toga su razvijene nove metode planiranja i kontrole i odgovarajuća projektna organizacija. Koncept upravljanja projektom se bazira na uspostavljanju i korišćenju takve organizacione forme koja omogućava najefikasniju realizaciju projekta, odnosno najefikasnije korišćenje raspoloživih metoda, resursa i ljudi za postizanje optimalnih rezultata. Na taj način se upravljanje projektom iskazuje kao kompletna koncepcija, koja obuhvata interdisciplinarnu primenu više metoda i tehnika organizacije, planiranja i kontrole u cilju što efikasnije realizacije. Svi pristupi konceptu upravljanja projektom, naglašavaju neophodnost formiranja i korišćenja odgovarajućeg informacionog sistema zasnovanog na računaru.

Strana 1 od 40

Diplomski rad

VPTŠ, Užice

Jelena Dejanović PM29/03

Bez informacionog sistema, koji sadrži podatke o planiranim veličinama u realizaciji projekta i pravovremene informacije o stanju projekta, nije uopšte moguće pokretati potrebne upravljačke akcije. Ovo znači da nije moguće vršiti kontrolu i upravljati projektom. U tom smislu, moderno poimanje upravljanja projektima, podrazumeva primenu softverskih računarskih paketa. Koncept Project management-a je široko razvijen u svetu i nezamenjiv je kod složenih i skupih razvojnih i investicionih projekata. Svi pristupi upravljanju projektom predlažu i koriste: tehniku mrežnog planiranja i Gantt-ove karte

Primena tehnike mrežnog planiranja u upravljanju realizacijom projekta je nezamenjiva, jer mrežna tehnika omogućava, pored grafičkog predstavljanja i praćenja projekta, pribavljanje velikog broja potrebnih informacija za upravljanje projekom. Pored neophodne organizacije i odgovarajuće računarske podrške, koncept definiše osnovne faza upravljanja, a to su: planiranje, praćenje i kontrola realizacije. Pri tome se posebno izdvajaju osnovni elementi koje treba planirati, pratiti i kontrolisati a to su: vreme, resursi i troškovi. Na taj način može se reći da moderni koncept upravljanja projektima sadrži tri osnovna modula: upravljanje vremenom, upravljanje resursima i upravljanje troškovima realizacije projekta (sl.1).

Planiranjem, praćenjem i kontrolom vremena, resursa i troškova realizacije projekata ostvaruju se osnovni ciljevi upravljanja, a to je dostizanje planiranih rokova završetka projekta sa planiranim troškovima. Faze i moduli koncepta upravljanja projektima detaljnije su opisani u odeljcima 1.5 i 1.6

Strana 2 od 40

Diplomski rad

VPTŠ, Užice

Jelena Dejanović PM29/03

VREME
-WBS tehnika -Ključni dogadaji

RESURSI
-Procena materijala

TROŠKOVI
-Procena troškova aktivnosti -Plan ukupnih troškova projekta

PLANIRANJE

REALIZACIJE

PROJETTNI TIM

-Procena radne -Procena vremena snage aktivnosti -Raspoređivanje -Vremenski plan radne snage

KONTROLA REALIZACIJE

PRAĆENJE REALIZACIJE

-Izveštaj o napre- -Izvestaj o dovanju radova zaliha -Izveštaj o ključnim događajima

stanju -Izvestaj o troškovima aktivnosti -Zbirni izveštaj o troškovima

INVESTICIONI PROJEKAT Sl. 1. Strukturni prikaz koncepta upravljanja projketima [4]

1.3. Organizacija za upravljanje projektima
Polazni korak u primeni Koncepta upravljanja projektima predstavlja definisanje odgovarajuće organizacione stukture, koja preuzima upravljanje projekatom. Pri tome treba, zavisno od specifičnosti odnosnog preduzeća i projekta koji se realizuje, definisati odgovarajuću organizacionu formu, sa svim potrebnim izvršiocima i rukovodiocima. Takođe, potrebno je odrediti njihove zadatke, prava i odgovornosti, zatim način njihove koordinacije, korišćenje potrebnih metoda i tehnika, itd. U postupku definisanja organizacije za upravljanje projektima, osnovno je pitanje za koji tip organizacije se opredeliti. U teoriji postoje dva osnovna pristupa. Prvi je klasičan pristup koji predlaže tri organizacione forme: funkcionalnu, projektnu i matričnu. Drugi je kontigencijski pristup, koji je savremeniji i moderniji i on predlaže četiri organizacione forme: projektni ekspeditor, projektni koordinator, matrična i čista projektna forma. Specifičnosti pojedinih organizacionih formi dati su u literaturi [5] i njihov prikaz nije predmet analize u okviru ovog rada.

Strana 3 od 40

Diplomski rad

VPTŠ, Užice

Jelena Dejanović PM29/03

1.4. Rukovodilac projekta
Veoma značajno mesto u organizaciji upravljanja projektima ima rukovodilac projekta, koji rukovodi radom tima zaduženog za upravljanje projektom. Mesto i uloga rukovodioca projekta su veoma značajni tako da se, često kaže da od njegove pozicije, odnosno od njegovih ovlašćenja i odgovornosti, zavisi i sama organizacija upravljanja projektom. Za rukovodioca projekta se obično bira ličnost sa dovoljno iskustva u rukovođenju i u realizaciji odgovarajućih projekata. Uobičajeno je da rukovodilac projekta obavlja poslove kao svoju stalnu dužnost mada ima slučajeva da se za rukovodioca projekta postavi i neko od postojećih rukovodilaca sektora koji istovremeno obavlja obe dužnosti. Preovladava mišljenje, naročito kod krupnih i složenih projekata, da rukovodilac projekta treba da bude posebno i stalno radno mesto. Od rukovodioca projekta se, pre svega, traži veoma dobro poznavanje svih oblasti neophodnih za realizaciju projekta. Međutim, njegovo znanje ne mora biti na nivou specijalističkih znanja saradnika na projektu, ali mora da bude šire i da obuhvata celokupan dijapazon poslova. On treba da prati razvoj novih metoda planiranja i kontrole i da svoja znanja u toj oblasti stalno obnavlja i upotpunjuje odgovarajućom periodičnom obukom i inovacijom znanja. Rukovodilac projekta treba da poseduje dobre organizatorske sposobnosti kako bi koordinirao i uskladio rad svih učesnika u realizaciji projekta. Posebno je bitan autoritet koji rukovodilac ima u odnosu na članove projektnog tima kao i stil njegovog ophođenja prema njima. Njegove rukovodilačke i ljudske osobine treba da mu omoguće da uspešno rešava sve konflikte koji se neizbežno javljaju u projektnom timu. Takođe, potrebno je da rukovodilac ličnim entuzijazmom mobiliše sve učesnike ka postizanju definisanih ciljeva.

1.5. Planiranje realizacije projekta
U sprovođenju i implementaciji projekata, neophodna je faza planiranja. Potrebno je planirati kako projekat u celini (globalno), tako i projekat na nivou detalja i pojedinačnih aktivnosti. Za svaku aktivnost u projektu, treba proceniti potrebno vreme za izvršenje, i na osnovu tih podataka izračunati potrebno vreme za završetak pojedinih faza (delova) i za završetak projekta u celini. Takođe treba odrediti potrebne resurse i njih vezati za izvršenje pojedinih aktivnosti. Na osnovu toga mogu se proceniti troškovi kako aktivnosti tako i čitavog projekta. Ovo znači da planiranje realizacije projekta može biti: globalno i detaljno (operativno).

Globalno planiranje obuhvata grubu razradu realizacije projekta, dok detaljno planiranje precizno definiše sve elemente realizacije projekta. Globalno planiranje daje planove koji služe višem rukovodstvu za sagledavanje i upravljanje projektom,

Strana 4 od 40

Da bi se izadio detaljni mrežni plan potrebno je raspolagati detaljnim informacijama o svim aktivnostima u vezi planiranja vremena realizacije aktivnosti. Za veće i složenije planove Gantt-ogrami nisu pogodni. U ovom postupku radi se veći broj vremenskih planova tehnikom mrežnog planiranja i Gantt-ogramima. zatim mrežni plan i Gantt-ogrami ključnih događaja (milestone). Kao što je navedeno u odeljku 1. a takođe i za prikaz napredovanja radova na realizaciji projekta koji se prezentira investitoru. (Razvoj i definisanje koncepta upravljanja projektima) moderni koncept upravljanja projektima sa aspekta planiranja sadrži tri osnovna modula: planiranje vremena. i to kako globalnih. kako je već pomenuto. odnosno globalnih ili ukrupnjenih aktivnosti. Obično se najpre definiše globalni mrežni plan realizacije celokupnog projekta (globalni mrežni plan). koji prikazuje realizaciju projekta kroz manji broj faza. Pre svega radi se: globalni (master) plan projekta. On se grafički lako predstavlja i vizuelno se može dosta realno sagledati. tako i detaljnih. fazu rada na projektu. planiranje resursa i planiranje troškova. i uz pomoć Ganttograma. pa je bolje koristiti mrežne dijagrame. Globalni mrežni plan ne bi smeo imati više od pedesetak faza i može se ručno obrađivati. pored globalnog mrežnog plana ključnih događaja. Uz pomoć ovih metoda određuje se redosled i vreme izvršenja pojedinih aktivnosti u projektu. jer su takvi Gantt-ogramski planovi pogodni za korišćenje.2. i izradu operativnih (detaljnih) mrežnih planova.5. tako da nam ovi planovi daju grafičku sliku odvijanja projekta. itd. Izrada mrežnih planova može se vršiti. U praksi se najčešće koriste Gantt-ove karte i metode mrežnog planiranja.1. Kao što je već rečeno. i razne vrste operativnih mrežnih planova i Gantt-ograma koji se odnose na deo projekta. u postupku planiranja mogu se koristiti različite metode planiranja. Planiranje vremena realizacije projekta Planiranje vremena obuhvata: definisanje redosleda aktivnosti u projektu. Vremensko planiranje projekta obuhvata. Kao detaljni vremenski planovi često se rade i mrežni planovi po vrstama radova i po izvođačima. On uglavnom služi za planiranje i kontrolu projekta od strane najvišeg rukovodstva izvođača. Užice Jelena Dejanović PM29/03 dok detaljno planiranje omogućava rukovodiocu projekta i projektnom timu da operativno prate i kontrolišu realizaciju svih delova i projekta u celini.Diplomski rad VPTŠ. Globalni vremenski plan projekta može se predstaviti i odgovarajućim Gantt-ogramom. 1. Strana 5 od 40 . pojedinačnog izvođača. Gantt-ogrami se obično koriste kod izrade onih planova koji imaju manji broj aktivnosti. procenu vremena izvršenja pojedinih aktivnosti i proračun vremena završetka celokupnog projekta.

Procedura se ponavlja. [sl. Planiranje resursa Planiranje resursa obuhvata: o planiranje materijala. U računar se najpre unose. To su najranija i najkasnija vremena početka i završetka pojedinih aktivnosti. razne vrste vremenskih zazora. nepredviđene situacije itd. posebno za planiranje troškova projekta. itd. Sada sledi analiza vremena. i određuje kritičan put realizacije projekta.).koristi se kratkoročni Gantt-ogramski plan projekta. i dalje novom obradom mrežnog plana. Treba reći. Računar prihvata izmene u mrežnom planu. da su ovi planovi od posebnog značaja za dalji proces planiranja projekta.Diplomski rad VPTŠ.2. Računar izračunava najranija i najkasnija vremena pojedinih aktivnosti i vremenske rezerve. zatim kalendarsko trajanje. Na kraju se daju i planirani troškovi aktivnosti. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Gantt-ogrami se koriste i za operativne planove za kraće vremenske periode. koje su najčešće izazvane određenim teškoćama (nedostatak pojedinih vrsta resursa ili opreme. Aktuelizacija vremenskih planova projekta U procesu praćenja i kontrole realizacije projekta dolazi do izmena i zastoja. dela projekta i projekta u celini. itd. itd. Takođe se vrši terminiranje mrežnog dijagrama i izračunata vremena pretvaraju u kalendarske datume. u slučaju izrade nedeljnih i mesečnih planova za neposredno praćenje realizacije projekta . optimizacija rasporeda radnika na pojedine poslove. i to pre svega izmena u trajanju pojedinih aktivnosti. i više puta u toku realizacije projekta vrši aktuelizaciju mrežnih planova. Nakon svake nove obrade treba štampati i prezentirati rezultate obrade u obliku odgovarajućih kontrolnih izveštaja. U skladu sa realnim promenama potrebno je izvršiti novu obradu mrežnog dijagrama i novi proračun vremena. Strana 6 od 40 . Odgovarajući planovi prate ove procese planiranja. danas obavljaju isključivo uz pomoc računara preko standardnih programskih paketa za mrežno planiranje ili za celovito upravljanje projektima. naziva se aktuelizacija mrežnog plana. završava se prvi deo procesa izrade vremenskih planova. Postupak unošenja novih podataka i odgovarajućeg inoviranja mrežnog plana.2] U okviru ovog planiranja vrši se definisanje potrebnih količina i vrsta materijala. o planiranje potrebne radne snage. Ovi vremenski proračuni se. Na primer. unoseći izmene koje nastaju u toku realizacije. izuzev manjih mrežnih planova (ispod 50 aktivnosti). planiranje potrebnih radnika različitih profila. svi podaci vezani za pojedine aktivnosti i njihova vremensko trajanje Na osnovu ovih podataka vrši se prva vremenska analiza. unošenjem najpre novih podataka dobijenih sa terena. Obrada vremenskih planova projekta Izradom odgovarajućih mrežnih dijagrama i unošenjem potrebnih polaznih podataka. te najčešće spadaju u planove koji se obavezno rade. odnosno proračun svih vremenskih rokova i termina koje je moguće izračunati.5. 1.

2. a time i na projektu. Resursi pri upravljanju projektima MATERIJAL I DELOVI RADNICI FINANSIJSKA SREDSTVA Finansijski resursi su poseban vid resursa. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl. zatim naručivanja i nabavke i na kraju preuzimanja i skladištenja. raspoloživim količinama i utrošcima.Diplomski rad VPTŠ. Planiranje svake od navedenih vrsta resursa je veoma složen proces. Planiranje troškova realizacije projekta Planiranje troškova obuhvata  procenu troškova pojedinih aktivnosti PLANIRANJE RESURSA Na primer: Planiranje materijala je proces koji obuhvata obezbeđenje potrebnog materijala i delova pre početka realizacije projekta.5. uključujući i potrebne intervencije u toku realizacije projekta. i ove pojedinačne procese treba sinhronizovati i uklopiti u celovit proces planiranja realizacije investicionog projekta. Za planiranje navedenih resursa potrebni su podaci o: količinama materijala po aktivnosti. 1. iskazani kao visina finansijskih sredstava za pribavljanje potrebnih resursa na aktivnostima.3. u zahtevanom vremenu. Strana 7 od 40 . To je proces utvrđivanja potrebnih količina pojedinih materijala i delova.

kao i planiranje. Indrirektni troškovi za opremu najčešće. 1. odnosno troškovi izvođenja potrebnih radova (troškovi radne snage). obradu informacija i ažuriranje mrežnih dijagrama i drugih planova.6.troškovi materijala koji je neophodan za izgradnju investicionog objekta i . i vratile tok realizacije projekta u planirane okvire.troškovi rada. To pokazuje potrebu formiranja jednog jedinstvenog informacionog sistema za upravljanje projektima. pored građevinskog dela i instalacija. čine najveću stavku u ukupnim troškovima realizacije projekta. pre svega. Program upoređuje realne podatke sa memorisani planiranim veličinama. i prezentira moguća odstupanja neophodna za definisanje daljih upravljačkih akcija. Strana 8 od 40 . Ovo upoređenje ostvarenih i planiranih radova na projektu može se odvijati u redovnim vremenskim presecima (npr. Praćenje i kontrola realizacije. Na ovaj način koncipiran informacioni sistem za upravljanje realizacijom projekata je osnovno sredstvo kojim se služi rukovodilac projekta i projektni tim.Diplomski rad VPTŠ. Pracenje i kontrola realizacije projekta Cilj praćenja i kontrole realizacije projekta je da se realizacija na terenu odvija u skladu sa planiranom realizacijom. a to su: . Užice Jelena Dejanović PM29/03   definisanje trškova pojedinih delova projekta ili faza rada definisanje troškova projekta u celini. podrazumeva upotrebu računara. jednom mesečno). troškovi nabavke i ugradnje tehnološke opreme. i da se na osnovu tih podataka definišu i lansiraju upravljačke akcije koje bi izvršile korekciju odstupanja. Ovakav pristup planiranju troškova definisan je takođe odgovarajućim planovima i planskim izveštajima. dve osnovne vrste direktnih troškova. Osnovni cilj upravljanja projektima je da se projekat realizuje u najkraćem vremenu i sa najmanjim troškovima što ukazuje na povezanost planiranja troškova realizacije projekta sa vremenom trajanja projekta i angažovanim resursima Planiranje troškova u sklopu koncepta planiranja i kontrole realizacije projekta. neophodno je da se planiranjem obuhvate i druge stavke troškova (indirektni troškovi) kao što su: energija. Oni stalno: prate i obrađuju podatke o izvođenju projekta koji se dobijaju sa terena. korišćenje opreme. koji je sposoban da obradi veliku količinu podataka dobijenih sistemom izveštavanja. troškovi režije. Znači da ukupni plan troškova realizacije projekta treba da obuhvati sve stavke direktnih i indirektnih troškova kako bi imali mogućnosti da ih kasnije pratimo i vršimo kontrolu ostvarenih troškova. obuhvata. kontinuirani priliv informacija sa terena. koji obuhvata : banku podataka o polaznim planiranim veličinama projekta. Da bi se obuhvatili troškovi projekta u celini i dobila neka ukupna suma planiranih troškova projekta (ukupna cena projekta).

Strana 9 od 40 . 1.vremena obavljanja radova. itd. . i izveštavaju o stanju i napredovanju radova i o učinjenim troškovima uz sugestije koje akcije valja preduzeti da bi se realizacija projekta odvijala što efikasnije ili preduzimaju odgovarajuće upravljačke akcije. Tada se pristupa izradi odgovarajućih kontrolnih izveštaja o vremenskim rokovima odvijanja realizacije projekta i o napredovanju radova na projektu. odnosno najznačajnije stavke troškova. korišćenje opreme. -da se prati i utvrdi da li je napredovanje radova u skladu sa učinjenim troškovima i -da se eventualna odstupanja od planiranih troškova svedu na minimum.6.utrošenih resursa i .2. rad. Sistem izveštavanja o realizaciji projekta Da bi se izvršila dobra kontrola realizacije projekta neophodno je da se formira i organizuje efikasan sistem izveštavanja koji će da pruža pravovremene i realne podatke o stvarnom stanju realizacije projekta.učinjenih troškova realizacije projekta. Praćenje i kontrola vremena - Na osnovu podataka sa terena vrši se: -ažuriranje i nova obrada mrežnih planova i Gantt-ograma i -vrše nove procene o odvijanja radova na projektu i -nove procene o mogućnostima završetka pojedinih faza projekta i projekta u celini.procenjivati eventualne nedostatke i potrebe za pojedinim matrijalima i delovima. 1. 1. Praćenje i kontrola troškova Osnovni cilj praćenja i kontrole troškova realizacije projekta je da se: -ažurno prati dinamika trošenja planiranih finansijskih sredstava.7.6.3.vršiti praćenje utrošenog materijala i delova. a to su pre svega materijal.Diplomski rad VPTŠ. .6. Užice Jelena Dejanović PM29/03 - rrazmatraju odvijanje radova na terenu. -da se pravovremeno uoče i utvrde odstupanja učinjenih troškova u odnosu na planirane.1. Poređenjem informacija koje pruža sistem izveštavanja o stvarnom stanju realizacije projekta i planiranih veličina. Praćenje i kontrola troškova realizacije projekta obavlja se prema prethodno utvrđenim planovima za sve osnovne. 1. i -odmah organizovati novo naručivanje i nabavku nedostajućeg materijala. Praćenje i kontrola materijala U Okviru praćenja i kontrole materijala treba: . u pogledu: . dobijaju se osnovni elementi za upravljanje projektom.

institucije. Takvoj proceduri podvrgnuta je svaka odluka koja za sobom povlači posledice u vezi s iskorišćenjem raspoloživih kapaciteta. Postoji potreba za primenom metoda. organizacije. jer je osnovna težnja da to iskorišćenje bude optimalno. Otuda je bilo opravdano traženje metode. čijom će se primenom obezbediti svođenje svakog rizika na minimum. Užice Jelena Dejanović PM29/03 odnosno za preduzimanje odgovarajućih upravljačkih akcija koje omogućavaju da se stvarna realizacija na terenu odvija u skladu sa prethodno utvrđenim planovima.tehnike mrežnog planiranja (TMP). teorije grafova i matematičke statistike. upravljanja i optimalnog iskorišćavanja raspoloživih snaga i sredstava pri realizaciji određenih poduhvata zaslužuju posebnu pažnju jer se u njima traže izvori racionalnog poslovanja. Osnovne metode tehnike mrežnog planiranja Problemi planiranja. sve do države. pa čak i na nivou međunarodne saradnje. Strana 10 od 40 .Diplomski rad VPTŠ. Razvijene su metode planiranja koje se jednim imenom zovu . 2. pomoću kojih će se moći naučno obrazložiti svaki složeniji plan istraživanja i realizacije na nivou preduzeća. One se zasnivaju na primeni moderne algebre.

-rekonstrukcije i remonta postrojenja. -analize troškova i -raspodele resursa. Događjaj se definiše kao trenutak početka ili završetka jedne ili više aktivnosti. uvođenje nove tehhologije. Najpoznatije su i najviše su u primeni dve metode mrežnog planiranja : 1) CPM (Critical Parth Method . -razvoja i osvajanja novih proizvoda. b) čekanje (proces koji traži samo utrošak vremena) i c) zavisnost koja ne traži vreme ni sredstva (fiktivna aktivnost). konstrukcije sistema. Kada se odredi vremenski termin zbivanja. -programiranja projektantsko-konstruktivnih aktivnosti. 1 Pod pojmom projekat podrazumeva se sveukupnost ekonomskih. a završni događaj je trenutak koji odražava njen završetak. -analize vremena. Početni događaj predstavlja stanje u kome neka aktivnost može otpočeti. organizacionih i tehničkih mera usmerenih na izradu novog objekta.Metode ocene i revizije programa). Mrežni dijagram pregledno odražava redosled izvršenja pojedinih aktivnosti na projektu.) Osnovu mrežnog dijagrama čine aktivnosti i događaji. uređaja. -projektovanja i izgradnje proizvodnih kapaciteta i velikih sistema. Pojam aktivnosti i dogadjaja Ove metode se primenjuju kod: -programiranja naučno-istraživačkog rada. Konačan graf sa dužima orijentisanim strelicama naziva se mrežom. Za razliku od aktivnosti. -programiranja kompleksnih poslovnih zadataka (izrada predloga i usvajanje plana proizvodnje i prodaje u preduzeću. reorgarnzacije preduzeća. Skup aktivnosti u mreži kod kojih se završni događaj svake aktivnosti poklapa s početnim događajem njene naredne aktivnosti naziva se putem. itd. ili celog projekta. Užice Jelena Dejanović PM29/03 TMP se sastoji iz zasebnih faza rada: -crtanje strukture (crtanje i numerisanje). Aktivnost se predstavlja pomoću duži orijentisane strelicom. obradu naučno-istraživačke teme. može predstavljati: a) jasno određenu etapu radnog procesa koja zahteva vreme i sredstva. onda on predstavlja rok. MD odražava u jednom jedinstvenom dokumentu međusobnu povezanost svih aktivnosti i događaja određenog projekta. Aktivnost kao elemenat mrežnog dijagrama.Metoda kritičnog puta) i 2) PERT (Program Evalution and Review Technige . Događaji se grafički predstavljaju krugovima. događaj se odigrava trenutno i odražava stanje u kome nema nikakve aktivnosti. ili izvršavanje drugih sličnih zadataka Strana 11 od 40 . Mrežni dijagram (MD) je grafička predstava odvijanja projekta i služi kao njegov model1.Diplomski rad VPTŠ. On ne troši vreme i sredstva.

najkasniji završetak. odnosno čitavog projekta. nedelje. odnosno kritični događaji. Metoda kritičnog puta CPM omogućuje otkrivanje tzv. dani. Trajanje svake aktivnosti jednog određenog projekta izražava se u vremenskim jedinicama koje mogu da budu: časovi. najkraće moguće vreme trajanja neke aktivnosti pod uslovom da se sve željeno ostvari. dekade. Ako dve ili više aktivnosti imaju zajednički početni i završni događaj uvodi se prividna aktivnost (npr. "kritičnih" aktivnosti od kojih zavisi uspeh celog projekta. m . -najraniji završetak aktivnosti dobija se od najranijeg početka plus trajanje aktivnosti. Kako svaki celokupan projekat treba završiti što je moguće ranije. takođe. ili neke važne saglasnosti ili odluke. a imaju zbirno najduže vreme trajanja. U mrežnom planu postoji bar jedan deo aktivnosti u kome nema vremenskih rezervi između najranijih i najkasnijih trenutaka. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Svaki MD određenog projekta ima samo jedan početni i jedan završni događaj. Jedna aktivnost se može samo jednom odigrati. određenog MD. Sve aktivnosti i događaji koji leže na tom putu kritične su aktivnosti. najbolja procena vremenskog perioda u kome se aktivnosti mogu ostvariti i b . vezanih za događaje je: -najraniji početak aktivnosti je trenutak kada su završene sve prethodne aktivnosti koje vode početnom događaju nove aktivnosti.optimističko vreme. najduže procenjeno vreme trajanja neke aktivnosti pod uslovom da se desi sve neželjeno. pa čak i godine ako se radi o velikim i dugoročnim projektima. nazivaju se kritičnim putem. PERT metoda U metodi PERT radi se o trima procenjenim vrednostima i za svaku aktivnost se utvrđuju tri sledeća vremena: a . i -najkasniji završetak aktivnosti jednak je trenutku kada se aktivnost najkasnije može završiti. prema tome u zadnjoj su aktivnosti najraniji i najkasniji završetak jednaki.). Strana 12 od 40 .Diplomski rad VPTŠ.verovatno vreme. Značenje pomenutih pojmova.) Na MD treba naznačiti važnije spoljašnje faktore od kojih zavisi početak neke aktivnosti (na primer dobijanje kredita u određeno vreme. Ovaj se deo aktivnosti naziva kritičnim putem. CPM (Critical Path Method) Niz međusobno povezanih aktivnosti koje se protežu između početnog i završnog događaja. Duž ovog puta vremensko zakašnjenje bilo kog događaja prouzrokuje zakašnjenje završnog događaja.5). itd.fiktivne aktivnosti (0) na sl.pesimističko vreme. to se postavlja da najraniji završetak zadnje aktivnosti u celom projektu predstavlja. Kritični put predstavlja vremenski najduži put u mrežnom planu od prvog do poslednjeg događaja i određuje ukupno trajanje projekta.

Na primer proračunom “napred” izračunavaju se najraniji počeci aktivnosti tako što se najranijem vremenu prethodnog događaja doda vreme trajanja prethodne aktivnosti. -utvrđena pravila. Standardni formular spiska aktivnosti (i-početni događaj aktivnosti.): Oznaka događaja Trajanje Odgovorni Opis aktivnosti aktivnosti nosilac I J 1 2 A (1-2) 4 dana 1 3 B (1-3) 3 dana 1 4 C (1-4) 2 dana 2 5 D (2-5) 8 dana 3 5 E (3-5) 6 dana 4 5 F (4-5) 5 dana 5 6 G (5-6) 4 dana Sl. -tehnološka uslovljenost.1 nedelja 6 6 Kreiranje mrežnog dijagrama Crtanje mrežnog dijagrama predstavlja pretvaranje spiska aktivnosti. pomoću utvrđenih pravila u mrežu.4. srednje očekivano vreme biće: to = 5 + 4 * 8 + 12 49 = = 8. čime se označava da naredna aktivnost ne može započeti dok se ne završe sve prethodne aktivnosti. Proračunom “unazad” dobijaju se najkasnija vremena odigravanja događaja na taj način što se od najkasnijeg vremena narednog događaja oduzme vreme trajanja aktivnosti. j-završni događaj aktivnosti.3. U slučaju da više aktivnosti polaze iz događaja kome sračunavamo najkasnije vreme kao meritorna uzeće se minimalna razlika. omeđeno sa ova dva događaja. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Iz ovih triju vremena se izračunava približno srednje očekivano vreme prema formuli: to = a + 4m + b 6 pri čemu je to ≠ m Primer: Ako je a = 5 nedelja. b = 12 nedelja.3. a m = 8 nedelja. a ne 9 ili 7. -hronološka povezanost i -način obeležavanja.) Po završetku crtanja mrežnog dijagrama vrši se proračun “napred-nazad” najranijih početaka aktivnosti i najkasnijih završetaka aktivnosti. vreme najranijeg početka događaja 5 biće 12. Tamo gde se više prethodnih aktivnosti sliva u događaj kao vreme najranijeg početka uzima se najveći zbir. Polazna osnova za konstruisanje mrežnog dijagrama je spisak aktivnosti (sl. Strana 13 od 40 . Osnova za crtanje je: -spisak aktivnosti. Na sl.Diplomski rad VPTŠ.

4. Užice Jelena Dejanović PM29/03 2 4 4 A4 1 D 8 3 3 6 B3 0 0 E6 F 5 5 1212 G 4 6 1616 C2 4 2 7 n I j Sl. To je posao projekt menadžera. da se angažuje i obuči određeni broj trgovačkih agenata (trgovačkih putnika). koriste se razni softver-ski paketi za izradu PERT dijagrama ili Gantt-ograma. Naravno.1. Zadatak je da se organizuje i glavni prihvatni i prodajni punkt. 2. -jasan prikaz međuzavisnosti aktivnosti. Npr. i-najranije vreme odigravanja događaja.3. koju nabavlja iz uvoza.4.Primer planskog koncepta prodaje novog proizvoda u grosističkoj firmi2 Svaki značajniji i složeniji prodajni nastup mora se pažljivo isplanirati u svim detaljima. nalazi se i ekonomska propaganda firme i proizvoda (kafe).). U određenom programu radnih zadataka. trgovinsko preduzeće na veliko. 2 Primer uzet iz knjige profesora dr Draga Kotnika pod nazivom “Prodajna politika” Strana 14 od 40 . pa se mora naknadno ambalažirati u male kesice određene gramaže. U modernoj primeni tehnika CPM i PERT. Kompjuter neće i ne može voditi projekat. Potrebno je takođe organizoavti prodaju preko maloprodajne mreže i drugih distributera. -pogodnost za računarsku obradu i -lakoća definisanja “kritičnog puta”. svaki kompjuterski softver je samo alat koji menadžeru projekta pomaže da vodi projekat. n-broj događaja. j-najkasnije vreme odigravanja događaja Analizom prethodnog primera može se zaključiti da PERT dijagram ima sledeće prednosti: -jasan redosled za svaku aktivnost. koji će na širem nacionalnom prostoru plasirati proizvod. Numerisanje mrežnog dijagrama prema spisku aktivnosti sa sl. koji predstavlja minimalno vreme za realizaciju projekta (put 1-2-5-6 na sl. a i drugi poslovi.Diplomski rad VPTŠ. sprovedi veliku prodajnu kampanju za novi proizvod– sirovu kafu. Proizvod stiže u rasutom stanju u velikim vrećama. Takvim ponašanjem izgledni rizici svode se na minimum.

Roba se. odabira agenciju za propagandu i počinje uhodavati posao. da bi plasman kafe bio profitabilan i zadovoljavajući. onda kada se izvrše isporuke kupcima i isporučena roba naplati. Pošto se izvrši popis delatnosti.8 6.3 5. pri definisanju mrežnog dijagrama potrebno je u mrežnom planu utvrditi sve potrebne zadatke i aktivnosti koje treba obaviti.7 6.1 5. Primer mrežnog planiranja pripreme prodaje kafe u trgovačkom preduzeću na veliko: Vreme u nedeljama to tv Tp 1) Naručiti robu 10 12 20 2) Pipremiti ambalažu 2 2 3 3) Pipremiti uređaje za ambalažiranje 7 11 15 4) Ambalažiranje 3 6 7 5) Dostaviti robu kupcima odnosno trgovcima 2 7 7 6) Organizovati prodajnu kancelariju 4 5 10 7) Izabrati trgovce 7 8 14 8) Prodavati trgovcima 2 7 8 9) Uzeti putnike (agente) 2 2 3 10) Uvežbati putnike 5 6 6 11) Izabrati reklamnu agenciju 3 4 4 12) Planirati reklamnu delatnost 2 5 5 13) Realizovati reklamu 5 7 9 Zadaci ts 13. izračunavanje mreže i kalendar planiranih događaja. otpremljena kupcima i naplaćena. potrebno je izračunati vreme trajanja pojedih aktivnosti u okviru tih delatnosti.0 Strana 15 od 40 . a to su: naručivanje robe. Projekat može započeti s tri delatnosti istovremeno. h) obuka agenata i) izbor maloprodajnih objekata i drugih kupaca j) prodaja robe trgovcima i drugim kupcima k) izrada programa ekonomske propagande i drugi poslovi. Nakon toga treba konstruisati mrežu plana i izračunati vreme trajanja pojedinih dalatnosti i celog projekta. hotelima i restoranima f) organizovanje prihvatnog (skladišnog) i otpremnog punkta g) pronalaženje odgovarajućih trgovačkih agenata. priprema ambalaže i organizovanje prodajne kancelarije. prikaz mrežnog dijagrama plana. međutim.0 5. Za izvođenje planiranog projekta potrebno je obaviti sledeće zadatke i aktivnosti: a) naručivanje robe b) priprema ambalaže-kesica za kafu c) priprema uređaja za ambalažiranje d) ambalažiranje robe e) dostava robe maloprodajnim objektima i drugim kupcima -npr. U nastavku je dat prikaz delatnosti odnosno zadataka i aktivnosti projekta. na bazi sopstvenog poslovnog iskustva ili na bazi stručne ocene kvalifikovanih eksperata. Već je ukazano na činjenicu da se projekat u jednom ciklusu završava. Početak projekta je istraživanje tržišta i naručivanje robe iz Brazila.0 2. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Na osnovu prethodnog.7 8. bira trgovce distributere. firma pronalazi i angažuje prodajne agente. a kraj će nastupiti onda.Diplomski rad VPTŠ. Nakon organizovanja prodajne kancelarije. kada celokupna nabavljena roba bude prodata tj. ne može ambalažirati pre nego sto su pripremljeni tj.3 2.8 4. Priprema urađaja zavisi još i od prispeća ambalaže (kesica za kafu).2 11. nabavljeni i montirani uređaji za ambalažiranje.5 7.8 3.

2 5 18.8 (0) 16 20.2) 13.3) (0) 12 18 1 Pipremiti ambalažu (2.7) (8.0) Pipremiti uređaje za (11.8 17 (0) 20.6 7 14.3) (11.5 14.7 6 (3.8 8 (4. 17-18 (5.8 13.7) (0) 4 14 ( 0) (0) 15 16 Dostaviti robu trgovcima (6.7) (00) 14 (0) (0) 4 15.1 27.5 13 18 27.5 12 00 1 9 (7.0) 2 3 14.7 5.8 (6.1 13.8) Strana 16 od 40 .5 (5.5 15.8) Uzeti (2.7) Izabrati trgovce (8.1) 11 10 (5.1) putnike 7 Planirati reklamu (4.2 15.5) 9.2 4. 15-16.0) 21.1 13.8 20.5 14.0 27. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl.8) 8.7 7.1 5.8) Izračunava se najranije i najkasnije moguće vreme za svaki događaj kao i kritični put koji teče između događaja: 1-6.8) 6 (5.5.920. 11-13.5) Izabrati reklamnu agenciju (3.1 (6.1 (0) (2.3) 17 Naručiti robu (13.3) 27.1 14.0) 15 15.1 20.Diplomski rad VPTŠ.1 (0) (0) 2.8) (2.6 14.0) 8 9 Organizovati prodajnu kancelariju (5. Navedeni zadaci mogu se prikazati u mrežnom dijagramu: Ambalažirati robu (0) 2 5 (5.2) 11 (0) (0) Uvežbati Putnike 10 Realizovati reklamu (7.0) ambalažiranje 3 Prodavati trgovcima 13 (0) (6.0 (13.1 27.020.

7 15.6 20. odnosno njihove nosioce.1 15.1 4. Gantt-ove karte Jedno od najranije razvijenih sredstava za planiranje.1 27.6 14.9 1.9 0 0.Diplomski rad VPTŠ. Osnovna ideja Gantt-ovih karti je u vizuelnom prikazivanju planiranih i ostvarenih rokova za proizvodne i druge aktivnosti.2 13.9 1.1 6.5 14. Razrada osnovne ideje na složene uslove planiranja.1 0.8 27.1 1.8 20.1919).0 21. za svrhe planiranja i praćenja izvršenja proizvodnih zadataka. američkog naučnika i pionira naučne misli u oblasti organizacije. Strana 17 od 40 .1 27.6 prikazana je dobro poznata Gantt-ova karta.1 5.9 0 6. jedan od učenika i sledbenika Frederica Taylora.7 14. Njihov je tvorac Henry L.9 20. praćenje i regulisanje proizvodnje su Gantt-ove karte (Gantt-ogrami). praćenja i regulisanja proizvodnje donela je dve vrste Gantt-ovih karata.najkanije snije 0 13.8 27.1 15.5 14.2 13.1 POČETAK zračnost 0 2.5 14.9 0 1. uzimanje putnika.1 0 15. pipremu ambalaže.8 20.9 0 0 0 0 najranije 07/05/06 06/08/06 22/05/06 07/08/06 07/08/06 14/06/06 11/07/06 13/08/06 01/10/06 29/06/06 15/08/06 09/08/06 15/08/06 14/09/06 28/09/06 28/09/06 12/11/06 12/11/06 najkasnije 07/05/06 20/08/06 05/06/03 20/08/06 20/08/06 14/06/06 22/08/06 24/09/06 12/11/06 05/07/06 15/08/06 15/08/06 15/08/06 28/09/06 28/09/06 28/09/06 12/11/06 12/11/06 1) 3.0 2.5 20.5 18.1 27.8 20.7 9.2 5. a i u izmenjenom. koja se veoma mnogo koristila u orginalnom vidu. Gantt (1861 .1 6. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sledi da je tok događaja sledeći: Događaj Započeti naručivanje robe. organizovanje prodajne kancelarije 2) Završiti naručivanje robe 3) Započeti pipremu uređaja za ambalažiranje 4) Dovršiti pipremu za ambalažiranje 5) Započeti ambalažiranje robe 6) Započeti izbor trgovaca.8 14. organizovanje prodajne kancelarije 7) Započeti planiranje reklame 8) Započeti izvođenje ekonomske propagande 9) Završiti propagandu 10) Započeti uvežbavanje putnika 11) Završiti izbor trgovaca 12) Završiti vežbanje putnika 13) Započeti prodaju trgovcima 14) Završiti ambalažiranje robe 15) Završiti prodaju trgovcima 16) Započeti isporuku robe 17) Završiti isporuku robe 18) Kraj projekta POČETAK najra.1 8. Na sl.5 13.0 7.

U zaglavlju redova su označeni: -nosioci aktivnosti (mašina. Nosilac aktivnosti 1 RM 1 VREME 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11121314 15 1617 18 192021 22 23 24 25 26272829 30   RM2 RM3 Sl.. odnosno trenutak posmatranja. .Diplomski rad VPTŠ. Tako broj u gornjem levom uglu predstavlja planirani obim u odgovarajućim jedinicama za datu nedelju npr. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Po horizontali nanete su vremenske jedinice (dani ili terminske jedinice sa unapred usvojenim trajanjem. . radnik. dok broj u gomjem desnom uglu označava planirani ukupni (kumulativni) obim od početka za odnosni zadatak. koje u skladu sa potrebama mogu biti 2 ili 3 dana. 6 Gantt-ova karta Bez obzira da li je u pitanju nosilac aktivnosti ili sama aktivnost definisana u zaglavlju redova.završetak neke aktivnosti. ∨ . u svakom redu se pomoću posebnih simbola obeležava sledeće: . Na sl.donja linija od simbola početka na desno označava koliko je od planiranog ostvareno. ili -aktivnosti (radni nalog.početak obavljanja aktivnosti. proizvodni ili bilo koji drugi zadatak). i s1. a puna linija kumulativno izvršenje u odnosu na posmatrani trenutak. kraće od 1 dana).ovaj simbol se koristi da se na vremenskoj liniji definiše sadašnji trenutak.7 prikazana je druga varijanta Gantt-ove karte gde su za primenu iste osnovne ideje korišćene linije i brojevi da bi se prikazalo planirano i izvršeno u odnosu na neku aktivnost. Tanja linija predstavlja ostvareni zadatak. ili pak. Strana 18 od 40 .). koji je na vremenskoj skali definisan na uobičajeni način. .linija koja povezuje simbole početka i završetka na prikazani način označava predviđeno vreme trajanja odgovarajuće aktivnosti.

2) Odstupanje u toku izvršenja planiranih zadataka. već ucrtanih na odgovarajući način. ne otkriva se primenom uobičajenog postupka za primenu elemenata i izradu Gantt -ovih karata. Primavera. Ako se uzme u obzir vizuelna očiglednost i preglednost. u primeni Gantt-ove karte ispoljavaju se i dve osnovne slabosti: 1) Uzajamna zavisnost i uslovljenost pojedinih aktivnosti.Diplomski rad VPTŠ. naročito kašnjenja. pored predviđenih. prednosti i mana razvijenih Gantt-ovih karata u Excel-u i CA-Super Project-u na odabranom primeru. što se u nizu slučajeva pokazuje kao veoma korisno i predstavlja nesumljiv kvalitet ideje ugrađene u Ganttove karte. Međutim. Strana 19 od 40 . danas postoje specijalizovani softveri (namenski pravljeni za upravljanje projektima) koji potiru navedene nedostatke i u velikoj meri olakšavaju rad. što je u savremenim proizvodnim procesima veoma prisutno. Takođe. Primeri takvih programskih paketa su: MS Project. kad-kada potpunu rekonstrukciju izrađene karte. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Nosilac aktivnosti VREME 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Radni nalog RM 1 Radni RM 2 nalog sl. svaka od njih može se koristiti uz neznatna prilagođavanja za brojne specifične svrhe. onda bi to bila upotpunjena slika prednosti upotrebe Gantt-ovih karata. iziskuju delimičnu. ostvaruje se veoma jednostavno. CA-Super Project i mnogi drugi. što je kod većeg broja aktivnosti dodatni napor. 7 Pored navedene dve varijante Gantt-ovih kalata. Svaka izmena u smislu unošenja novih zadataka. Ipak. profesionalnija primena aplikativnih programa opšte namene omogućuje kreiranje veoma korisnih programskih rešenja koja svoju izvornu snagu nalaze u ideji Gantt-ovih karata (Gantt-ove karte u Excel-u) ♦ U drugom delu rada daje se analiza tehnika. što je takođe dodatna prednost.

8. 2. 1. 6... izračunavanje ”očekivanih vremena” pojedinih aktivnosti (na temlju tri ocene-optimističke. Pored poslovne primene ovaj savremeni program nalazi svoju primenu i u nauci. marketinške aktivnosti.Kritični put teče između događaja: 1-2-3-5-6-7-9. Kao što je naznačeno. verovatne i pesimističke) i utvrđivanje „kritičnog puta”: Red. U pitanju je realizacija projekta. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Zadaci Organizacione pripreme Formiranje Nadzornog tima i Stručnog tima Medijska kampanja Prikupljanje kandidata Testiranje kandidata Informatička obuka Kontrola i nadzor projekta Izveštaj o projektu tj-najranije vreme 0 13 24 20 36 41 109 103 112 i. Strana 20 od 40 . Da bi se obezbedio zadovoljavajući uspeh. bitna je i ekonomska komponenta izvođenja projekta. j. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 To 8 3 1 5 2 53 85 1 Vreme u danima Tv tp 14 15 12 8 13 5 68 90 3 zračnost 0 0 0 89 0 0 0 6 0 15 10 15 9 83 95 4 ts 13 11 7 12 5 68 90 3 kritičnost DA DA DA DA DA DA DA ti-najkasnije vreme 0 13 24 109 36 41 109 109 112 Sl. kontrola. koji ima za cilj da u okviru nekoliko faza sprovede informatičku obuku (organizacione pripreme. delovi procesa. 5. izvođenje projekta podeljeno je na više faza (8 faza). Pored funkcionalne i tehnološke. tj. Planirano je da celokupni projekat traje 112 dana. formiranje nadzornog i stručnog tima. od marketinga do finansija i proizvodnje. Dinamički Gantt-ovi dijagrami U tekstu koji sledi biće prikazana primena Excel-a u upravljanju projektima u formi dinamički-automatizovane Gantt-ove karte. Užice Jelena Dejanović PM29/03 II PRIMENA EXCELA ZA PRAVLJENJE GANTT-OVIH DIJAGRAMA Excel je primenljiv u svakoj oblasti poslovanja. 3. 8 . koji su povezani (međusobno zavisni) moraju se skladno ukomponovati i funkcionalno i vremenski. 4. 7.). Realizacija zadatka podrazumeva određivanje vremena trajanja.Diplomski rad VPTŠ.br.

dva. formula u ćeliji P5 glasi =O5+$O2 i kopirana je udesno. primenjene su formule i kontrole obrazaca. Na primer.Diplomski rad VPTŠ. Cela karta treba da bude prilagodljiva promenama i problemima koji mogu nastati u vremenskoj dimenziji. Nastupajuće faze vezane su za neku od prethodnih faza preko datuma njihovih završetaka i procenjenog „praznog hoda”. Datum početka pokreće sve faze. Pomoću kontrolnog objekta sa palete ToolBox (u ovom slučaju–Button) omogućava se biranje dva datuma za započinjanje projekta (C2 ili C3). Strana 21 od 40 . u zavisnosti od važnosti projekta. • U ćelijama vremenske linije generisana je datumska skala sa prirastom od jednog. sve do poslednjeg datuma u vremenskoj liniji. normi. Svaki put kada se promeni datum početka projekta. Glavne „upravljačke” odrednice odnose se na sledeće: • Početni datum projekta unosi se u ćeliju C7. odnosno tri dana (u zavisnosti od ćelije O2 koja je vezana za kontrolni objekat Option Button koji pokazuje broj vezan za ovo dugme). Užice Jelena Dejanović PM29/03 Shodno tome neophodno je kreiranje kalkulacija dnevnih i kumulativnih troškova (na osnovu vremena trajanja. Primer: ćelija D7 sadrži formulu =C7+G7-1. cena po jedinici mere i cena etape) i vizuelno prikazivanje ovih troškova putem dijagrama. U cilju olakšavanja sinhronizacije. • Formule izračunavaju datum kraja faze nakon unošenja vremena trajanja. jer su one međusobno zavisne. svi ostali datumi će dinamički reagovati.

Formula koja je upisana u ćeliju O7. Strana 22 od 40 . D. Ovaj efekat je realizovan pomoću kontrolnog objekta CeckBox. • Ključni deo Gantt-ove karte prikazuje planske i ostvarene norme za određenu etapu (fazu) u određenom vremenskom intervalu (u ovom slučaju jedan. Akoje uslov ($M7:$M21=0) ispunjen odgovarajuće ćelije su nevidljive. Red 6 sadrži naslove.$M7=1).O$5<=$D7. Kolona A prikazuje planirano i ostvareno. Užice Jelena Dejanović PM29/03 • • • • Unete su ključne informacije. Kolone J i K predstavljaju jedinične mere i cene po jedinici mere. I. Definisano je trajanje faza (kolona G) preko brojača – Spinner-a (Spinneromogućava podešavanje vrednosti iz zadatog opsega. Ukoliko je vrednost u ćeliji vezanoj za kontrolu jedinica (=1). G. ako je to potrebno. Ćelija vezana za polje za potvrdu je odgovarajuća ćelija iz kolone M. Na dnu kolone izračunva se ukupna planska i ukupna stvarna cena svih etapa projekta. Kada je ovo polje za potvrdu potvrđeno. ćelija vezana za kontrolu sadrži vrednost TRUE ili FALSE.$I7.0) Formula zapravo „kaže”: ukoliko je datum posmatranja veći ili jednak datumu početku. • U koloni N upotrebljena je funkcija IF radi izračunavanja cene etape. K i N). Apsolutne adrese formule omogućuju kopiranje udesno i nadole i obezbeđuju automatizam u generisanju Gantt-ovog dijagrama u smislu „popune” norma vrednosti. U koloni I izračunate su ili inete norme (jedinica mere/trajanje). Kolona B sadrži faze. a ako uslovi nisu ispunjenji prikazati 0.Diplomski rad VPTŠ. odnosno 1 ili 0 (pomoću funkcije IF). norme i cene/JM. H. J. glasi : =IF(AND(O$5>=$C7. pomoću kojih se određena faza eliminiše. U kolonu L postavljena su polja za potvrdu. dva ili tri dana). inkrementno odnosno sa priraštajem u oba smera). za izračunavanje upotrebiti vrednost u ćeliji I7. onda se vrši množenjetrajanja (dani). a manji od datuma završetka. Vizuelni efekti generisani su primenom Conditional Formatting-a da bi se formatirale ćelije (C. i u ćeliji vezanoj za kontrolu (M7) je vrednost 1.

Takođe.Diplomski rad VPTŠ. redovi su adresirani relativno ($I7) da bi se formula mogla kopirati nadole. primenjeno je i uslovno formatiranje (dva uslova). u cilju vizuelizacije „ćelije stvarne realizacije” su formatirane u tonu bledo žuta – crvena. Pri uslovnom formatiranju Gantt-ovog dijagrama. Užice Jelena Dejanović PM29/03 • U cilju kompletiranja automatizovanog Gantt-ovog dijagrama. Strana 23 od 40 . „Planske ćelije” su formatirane kao na slici levo.

Kumulativni prikaz planiranih troškova. odnosno na vremensku liniju. Promene u realizaciji faza.$M7=1). čime se dobija pregled ukupnih troškova za projekat.Diplomski rad VPTŠ. Obratiti pažnju da formula uslovnog formatiranja koristi apsolutnu adresu za red ($5). Da bi se napravio raspored važnih datuma. Može se. Zatim se prikazuju kumulativni stvarni troškovi (zbir tekućih dnevnih troškova i kumulativnih iz predhodne ćelije). treba: • Vezati formule za vremensku liniju i datume početka određenih faza.0). na primer. milestone management) se koristi za praćenje „važnih datuma”. Užice Jelena Dejanović PM29/03 • • • Sledeći korak je prikazivanje planskih dnevnih troškova i stvarnih dnevnih troškova sumiranjem istih (Funkcija SUMPRODUCT). Ovo je vizuelno ilustrovano linijskim dijagramima napravljenim na osnovu tabela troškova. Strana 24 od 40 . napraviti Gantt-ogram kao podsetnik na datume početka pojedinih faza. Ovo je osnova za praćenje i upravljanje u realnom vremenu tokom čitavog perioda realizacije projekta. čime će se sve kopirane formule adresirati na peti red. odražavaju se „dinamički” na dijagramima dnevnih i kumulativnih planskih i ostvarenih troškova. • Primeniti uslovno formatiranje (Format. Realno odvijanje procesa i poremećaji u realnom okruženju direktno utiču na Ganttov dijagram.O$5. uslov formatiranje Cell Value=O$5). Conditional Formating. Upravljanje važnim datumima (jedan događaj) Upravljanje važnim datumima (eng. Kreirati odgovarajuću formulu koja na primer za ćeliju O7 će glasi: =IF(AND($C7>=O$5.$C7<P$5. Dijagram jasno pikazuje razliku između stvarnih i planskih troškova tokom vremena. omogućuje analizu razlika planiranih i stvarnih novčanih resursa.

Diplomski rad VPTŠ. Upravljanje važnim datumima (više događaja) Gantt-ov dijagram u formi podsetnika za važne događaje može se upotrebiti i kada ima više događaja koj se dešavaju u istom redu (fazi).IF(AND($D7>=Q$5. inače može biti i tekst.$E7<R$5).$D7<R$5). datum početka kreiranja izveštaja i krajnji datum. Strana 25 od 40 . Užice Jelena Dejanović PM29/03 • Prikazati datum sa vremenske linije pomoću dijaloga Format Cell (Na kartici Namber izabrati Custom iz liste Category.""))). Pretpostavljajući da su za projekat važna tri datuma: • • primenom uslovnog iskaza. imena ili bilo koji tip informacije za koju se pravi raspored).$C$5. $D$5. za isti vremensku liniju može se vezati više datuma. • Kopirati formulu nadesno i nadole. U polje Type upisati d kako bi se prikazao datum.$C7<R$5).IF(AND($E7>=Q$5. Upravljanje ključnim datumima na bazi prethodno opisane procedure rezultira Gantt-ovim dijagramom kao na slici. (ćeliju P7): =IF(AND($C7>=Q$5.$E$5. • početni.

na istom primeru. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Primenom iskaza IF(AND može se istovremeno pratiti više važnih datuma (događaja). od širokog spektra mogućnosti Excel-a. upravljanja projektima i praćenja realizacije projekata. U narednom poglavlju biće. Strana 26 od 40 . koji zauzma visoku poziciju u klasi najefikasnijih softvera sa stanovišta korisničkih performansi. Upotrebom trostrukog uslovnog formatiranja dobijaju se vizuelni efekti. prvenstveno sa stanovišta korišćenja. Ovde su prikazane samo neke. prikazana primena CA-Super Project-a.Diplomski rad VPTŠ.

Project Details Za ovaj projekat je definisan standardni radni dan od 8h. dužina standardnog radnog dana. broj radnih dana u nedelji. broj radnih dana u mesecu. meseci i godine u poljima.1 Unošenje podataka u CA-SuperProject 3. Sl. 9 . Užice Jelena Dejanović PM29/03 III KREIRANJE GANTT-ovih DIJAGRAMA PRIMENOM CA-SUPERPROJECT-a 3.1. Sl. a to su datum početka projekta. a mesečno se radi 22 dana. U padajućem meniju Preferences / Date Format & International Preferences potrebno je definisati u kom vremenskom formatu će se prikazivati datumi relevantni za projekat. broj radnih dana u nedelji je pet.1. simbole kojima će se odvajati dani. kao i simbol za valutu. Generalna podešavanja Prvo je potrebno definisati naziv projekta kao i osnovne detalje vezane za projekat. 10 – Date Format & International Preferences Strana 27 od 40 .Diplomski rad VPTŠ.Ovi parametri se definišu preko opcija Edit/Project Details.

njihovog trajanja i međuzavisnosti. Treba reći da ukoliko nije uključena opcija Auto calculation. Treba isključiti i opcije vezane za aktualizaciju plana sadržane u setu Progress.8). a zatim se iz padajućeg menija izabere opcija Edit / Link Task nakon čega se dobija dijalog prikazan na slici 12. najkasnije i najranije datume. proračun se mora izvršiti manuelno ( File / Calculate Shedule ili pritiskom na taster ”F9” ili ”!”). Sl. Strana 28 od 40 . a procenjena dužina trajanja aktivnosti (koja je takođe data tabelarno) unosi se u kolonu Estimated Duration. pristupa se unošenju aktivnosti.Diplomski rad VPTŠ. vremenske rezerve i odlaganja. Calendars). Calculation option (Expert Mode) nam obezbeđuje fleksibilnost i kontrolu nad kalkulacijama uključujući nivelisanje resursa i praćenje progresa. Užice Jelena Dejanović PM29/03 U istom meniju je potrebno Expert Mode podesiti na Advanced Planning.1.2 Unošenje aktivnosti i njihovih zavisnosti Na osnovu tabele aktivnosti za odabrni primer (sl. U cilju boljeg sagledavanja projekta opcije za nivelisanje resursa na početku treba isključiti. To se sve vrši iz View / Task outline. Posle ovoga realizacija projekta se može grafički sagledati na Gantt-ogramu kao i iz raznih drugih pogleda (Pert Chart. Sl. 12 – Povezivanje aktivnosti Posle unošenja međuzavisnosti aktivira se aktualizacija (Calculation option uključiti opcije Feedback Current Date i opciju Auto Actuals) na osnovu koje se određuju stvarni počeci i završeci odnosnih aktivnosti. Zavisnosti se unose tako što se klikne na aktivnost koja je u zavisnosti sa nekom drugom aktivnosti . Ova opcija nam pruža dodatne kolone za praćenje projekta kao što su kolone za dodatne časove. troškove. 11 – Calculation Option 3.

Kada su unešeni i dodeljeni svi tipovi resursa po aktivnostima. dok su crnom bojom na Gantt-ogramu označene ukupne vremenske rezerve. Svi ovi elementi se mogu prikazati sumarno (ukupno u toku dana). 13 – Gantogram Potrebno je naglasiti da su crvenom bojom na Gantt-ogramu i PERT–u označeni kritični putevi.1. Kada se kreira novi tip resursa prelazi se u View / Resource Details gde se u polju RSCR Name definiše naziv resursa (u ovom slučaju radnici).Diplomski rad VPTŠ. itd. Isti postupak se koristi ako je u pitanji neki drugi tip resurasa. prekovremeni rad i konfliktni sati. Potrebne količine resursa po aktivnostima su date tabelarno. Strana 29 od 40 . odnosno vremenski periodi u kojima postoji nedostatak resursa. Posle ovoga se vrši dodeljivanje resursa aktivnostima. 14 – PERT dijagram 3. Sl.) potrebno je preći u View / Resource Outline i komandom Edit / Create Resource (F3) kreirati novi tip resursa. Užice Jelena Dejanović PM29/03 sl. normalni radni sati.). Sa histograma se mogu sagledati raspoloživi radni sati.3 Unošenje resursa Da bi se kreirali različiti tipovi resursa (radnici. a njihovo dodeljivanje se vrši komandom Edit / Add Assignment. posle čega se u kolonu Units Assign upisuju potrebne količine reursa. prosečno ili sa aspekta maksimuma. materijal. tip resursa (Labor) i maksimalna količina resursa (R1=5jed./res. klikom na ikonu Toolbar-a dobija se histogram resursa.

Tu su po Default–u unešeni troškovi po aktivnostima i resursima po času i oni iznose 25. Kriterijum za odlaganje aktivnosti je vremenska rezerva. ove vrednosti je potrebno izmeniti.2. tako i za određeni tip radnika. Prvo je potrebno prikazati kolone za troškove. 15 – Histogram resursa Ako u pojedinim vremenskim jedinicama postoje konfliktni sati tj. vremenski periodi u kojima nedostaju resursi potrebno je izvršiti nivelaciju resursa odnosno odložiti izvršavanje onih aktivnosti za koje postoje nedostatci resursa. Strana 30 od 40 . To se vrši u okviru dijaloga Calculation Option / Resouce Leveling. Sl. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Na ovaj način mogu se grafički prikazati nedostajući tipovi resursa u vremenskim jedinicama za svaki resurs. Kada se ovako podese parametri za nivelaciju potrebno je ručno izvršiti kalkulaciju projekta ukoliko nije uključena opcija Autocalculation. To se radi iz Layout / Column Layout izborom opcije Show Fields For / Cost čime se otvaraju nove kolone za praćenje troškova kao što je prikazano na slici 16. Koristeći Full Leveling opciju nivelisanje se vrši na taj način što će aktivnosti (čak i kritične) za koje postoje resursni manjci biti odložene bez obzira što to dovodi do odlaganja završetka samog projekta. 3. Pošto su jedinični troškovi po aktivnostima različiti kako za pojedine aktivnosti. Analiza troškova Za analizu troškova potrebno je projekat sagledati iz Account outline–a.00 novčanih jedinica. Pošto je u Project Details definisano da ne postoji prekovremeni rad opcija Use Overtime treba da bude podešena na None.Diplomski rad VPTŠ. tako da izborom opcije Leveling Delays / By Float postižemo odlaganje najpre onih aktivnosti koje imaju najveću vremensku rezervu u cilju postizanja najranijeg završetka.

Ovo se realizuje kada smo zadovoljni planiranjem a postiže se komandom Edit / Transfer to Baseline. tako da su planirani ukupni troškovi jednaki varijabilnim i iznose 7655. 16 – Column Layout Na slici je dat pregled planiranih varijabilnih. Strana 31 od 40 . 17 – Account Outline 3. Ovo se realizuje kada smo zadovoljni planiranjem a postiže se komandom Edit / Transfer to Baseline. standardnih troškova (Regular Cost).j. Ukupni fiksni troškovi i ukupni troškovi prekovremenog rada iznose 0 n.. dok se pojedinačni troškovi po radnicima i aktivnostima mogu sagledati iz tabele. planirani i stvarni počeci i završeci aktivnosti mogu biti snimljeni u baznom planu (Baseline) i kasnije biti korišćeni za komparaciju. ukupne i slobodne vremenske rezerve.j.20 n. Prebacivanje podataka u bazni plan Proračunati datumi najranijih i najkasnijih početaka aktivnosti.3. planirani i stvarni počeci i završeci aktivnosti mogu biti snimljeni u baznom planu (Baseline) i kasnije biti korišćeni za komparaciju.Diplomski rad VPTŠ. troškova prekovremenog rada i ukupnih troškova. Sl. Proračunati datumi najranijih i najkasnijih početaka aktivnosti. ukupne i slobodne vremenske rezerve. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl. fiksnih.

Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl.20 n. Papir 1800 n.20 n. što sve ukupno iznosi 7655.j. Sl. Oprema 3600 n. koliko iznose ukupni planirani troškovi projekta. 19 – Task Outline (Baseline) Ukupni planirani troškovi za grupu aktivnosti Radnici iznosi 2255.Diplomski rad VPTŠ. 18 – Prenošenje u bazni plan Na raspolaganju su nam tri seta Baseline–a.. Strana 32 od 40 . Resource Outline ili Account Outline.j.j. Koji će set biti aktivan zavisi od toga kako je definisano u Edit / Project Details / Defaults / Show Baseline.j. Komparacija se vrši izborom opcije Preferences / Expert Mode / Baseline Compare pomoću koje se otvaraju dodatne kolone za Baseline bilo da se nalazimo u Task Outline.

21 – Account Outline (Baseline) 3.Diplomski rad VPTŠ. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl. pritiskom na taster F9 se vrši re-planiranje projekta nakon čega projekat izgleda ovako: Strana 33 od 40 . Posle ovih podešavanja. izabrani datum je iskorišćen da bi se utvrdilo kojim aktivnostima će automatski biti dodeljeni datumi stvarnih početaka ili završetaka aktivnosti. Kada je opcija Auto Actuals uključena. U polju Current date se upisuje željeni datum. • Za aktivnosti koje su prekinute procentualno se računa u kom su stepenu realizovane. njihovo stvarno trajanje i stvarni troškovi. Aktualizacija plana Ukoliko želimo da pogledamo tok realizacije projekta do određenog datuma potrebno je u Preferences meniju izabrati Calculation option i čekirati Feedback Current Date. 20 – Resource Outline (Baseline) Sl. Uključivanjem ove opcije postiže se sledeće: • One aktivnosti koje kasne u otpočinjanju (planirani početak aktivnosti je pre željenog datuma) se pomeraju unapred prema izabranom datumu. Pored ove opcije na raspolaganju nam je i opcija Auto Actuals pomoću koje se automatski određuju stvarni počeci i završeci aktivnosti.4.

Formiranje Nadzornog tima i Stručnog tima. Tu su prikazani svi podaci o aktivnosti. različite zabeleške i kartice namenjene za različite korisnike (maksimalno dva korisnika). procenti realizovanosti.Diplomski rad VPTŠ. planiranih i Baseline vrednosti kako vremena. itd. Ukoliko u kolone ubacimo i stvarne troškove onada raspolažemo sa svim podacima neophodnim za upoređivanje sa Baseline vrednostima. Osim toga moguće je uporediti stvarne troškove sa troškovima iz Baseline-a. update vrednosti. Medijska kampanja. 22 – Actual Layout Crnom bojom na Gantt-ogramu su označene one aktivnosti ili delovi aktivnosti koji su završeni. Prikupljanje kandidata i Testiranje kandidata su u potpunosti realizovane do 20. Aktivnost Kontrola i nadzor projekta realizovana 57. Strana 34 od 40 . tako i resursa.2006. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl. Ukoliko želimo projekat možemo razmotriti i sa stanovišta resursa. Sl. ID aktivnosti. Prelaskom u Resource Outline može se dobiti pregled iskorišćenja resursa do zadatog datuma. a Informatička obuka realizovana 9%. Stvarni datumi početaka i završetaka aktivnosti mogu se uporediti sa planiranim datumima kao i sa datumima iz Baseline-a. Pored toga tu su uvršćene i kartice za troškove. WBS kod.77 %. 23 – Task Form Svaku aktivnost je moguće sagledati i iz Task Form–a.dok aktivnost Izvestaj o projektu nije otpočeo.04. počev od stvarnih. Aktivnosti Organizacione pripreme.god.

j.Diplomski rad VPTŠ. 25 – Ukupni časovi i ukupni troškovi po mesecu • Histogram resursa radnici Actual Sl. Aktivnost Informatička obuka ima negativnu vremensku rezervu. 26 – Histogram resursa radnici Baseline Na kraju treba reći da će zbog prekida otpočete aktivnosti Informatička obuka doći do pomeranja roka završetka projekta za 18 dana. pa će ukupno vreme trajanja projekta umesto planiranih 112 dana biti 130 dana. za onoliki vrmenski period za koliko je aktivnost bila prekinuta. Sa slike se vidi da je aktivnost Informatička obuka počela po Baseline-u odmah posle završetaka aktivnosti Testiranje kandidata. Sivi pravougaonici predstavljaju Baseline vrednosti. međutim prekinuta je i odložena što je prouzrokovalo produžetak trajanja celokupnog projekta. Sivom bojom na dijagramima su grafički prikazane aktivnosti po Baseline-u. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl. Strana 35 od 40 .40 n. Stvarni troškovi do preseka stanja pod ovim uslovima iznose 6554. plavi su nekritične aktivnosti. Komparacija nivelisanog aktuelnog stanja sa podacima iz Baseline-a izgleda ovako: • Ukupni časovi i ukupni troškovi po danu Actual Baseline Sl. crvenom bojom su obeležene kritične aktivnosti. 24 – Resource Outline ( Actual) Iz ovog Layouta pored svih prethodno navedenih podataka moguće je sagledati i aktuelno korišćenje resursa.

procenti realizacije pojedinih aktivnosti itd. Strana 36 od 40 .Earned Value Analysys Ti pokazatelji između ostalih mogu biti: • Cost Pct C ( Cost Percent Complete ) – Procentualno izražena kalkulacija realizacije aktivnosti zasnovana na troškovima aktivnosti a ne na njihovom vremenskom trajanju. Analiza projekta Ukoliko uključimo opciju Earned Value Analysis na raspolaganju su nam dodatne kolone pomoću kojih još bolje možemo sagledati tok projekta. Sl. 27 . To su one vrednosti troškova za koje se očekivalo da će se ostvariti. Predstavlja sumu ostvarenih troškova za odnosnu aktivnost. planirani i stvarni troškovi.5. Sl. Užice Jelena Dejanović PM29/03 3. Računa se po obrascu: Cost Pct C = Stvarni ukupni troškovi ×100 [%] Planirani ukupni troškovi • BCWP ( Budgeted Cost of Work Performed ) –Iznos troškova preuzetih iz plana budžeta stvorenih realizacijom pojedinih aktivnosti ili celog projekta. 28 .Diplomski rad VPTŠ. To su u stvari različiti ekonomski pokazatelji i kriterijumi zasnovani na kalkulacijama poznatih podataka kao što su planirana i stvarna vremena aktivnosti.BCWP ( Budgeted Cost of Work Performed ) za aktivnost Kontrola i nadzor projekta • BCWS ( Budgeted Cost of Work Scheduled ) – Iznos troškova (ukupni planski troškovi ) koji su trebali da se ostvare do preseka stanja zasnovani na originalnim (Baseline) datumima i trajanjima aktivnosti.

Cost Variance – Iznos troškova iznad ili ispod budžeta na nivou projekta • CV[%] ( Cost Variance Percent ) – Troškovno neslaganje kao procenat BCWP. • SPI ( Schedule Performance Index Percent ) – Procenat BCWS u BCWP. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl. 30 .BCWS (Budgeted Cost of Work Scheduled) za aktivnost Kontrola i nadzor projekta • SV ( Schedule Variance ) – Neslaganje u realizaciji onoga što je trebalo biti realizovano do preseka stanja i onoga što je stvarno realizovano. To su prekoračenja iznad ili ispod budžeta kao i ispred ili iza plana.SV% ( Schedule Variance Percent ) na nivou projekta • Cost Variance – Iznos troškova iznad ili ispod budžeta. Strana 37 od 40 . 32 . Sl. Procenat iznad ili ispod budžeta. Računa se po obrascu: SV = SV ×100 [%] BCWS Sl. Vrednosti ispod 100% ukazuju na probijanje budžeta ili zaostajanje za planom. Negativne vrednosti nam ukazuju na prekoračenje budžeta ili zaostatak za planom.Diplomski rad VPTŠ.SV ( Schedule Variance ) na nivou projekta • SV% ( Schedule Variance Percent ) – Procentualno izražen SV. a takođe i razlike između BCWP i BCWS. 31 . Sl. Tekuća razlika između stvarnih troškova i troškova preuzetih iz plana budžeta. Negativna vrednost ukazuje na procenat iznad budžeta. 29 . Realizovana vrednost kao procenat BCWS.

j..40 n.j. oprema 3600. Vrednosti iznad 100% ukazuje na probijanje budžeta. što ukupno iznosi 6554.20 n.00 n. posmatrajući proizvode ove namene u svetskim razmerama Strana 38 od 40 ..40 n. Procena konačnih troškova na osnovu tekuće dinamike. na 132 v. Aktuelni troškovi (troškovi do preseka stanja) iznose 6554.j.j.SPI ( Schedule Performance Index Percent ) na nivou projekta • API (Actual Performance Index Percent ) – Stvarni troškovi kao procenat BCWS. ostvareni su sledeći troškovi po vrstama resursa do preseka stanja: radnici 1154. procenjeni troškovi završetka projekta zasnovani na Baseline troškovima i analizi planiranih troškova. i papir1800. Planirani ukupni troškovi po pojedinim vrstama resursa iznose: radnici 2255. 35 . Pošto sprovođenje projekta nije išlo po planu (aktivnost Informatička obuka je otpočela.Diplomski rad VPTŠ.00 n. Prekidanje pomenute aktivnosti prouzrokovalo je produžetak trajanja projekta sa 112 v.j.j. Vrednosti iznad 100% ukazuje na probijanje budžeta. CA-Super Project spada u klasu najefikasnijih softvera za upravljanje projektima. 34 ..40 n.00 n.. Prilikom sprovođenja metode planirani su ukupni troškovi od 7655. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl. Sl. 33 . Ukupno je ostvareno 39% celokupnog projekta dok su na osnovu tekuće dinamike procenjeni ukupni troškovi projekta (Calculated EAC) od 7655.j. oprema 3600.API (Actual Performance Index Percent ) • CPI ( Cost Performance Index Percent ) – Realizovani troškovi kao procenat stvarnih troškova.20 n.00 n. i papir1800.CPI ( Cost Performance Index Percent ) • Calculated EAC ( Calculated Estimate at Completion ) – Projektovani. Sl.j.20 n.j.j.j.j.. ali je prekinuta).

U tom smislu. postajemo svesniji činjenice da ne tapkamo u mestu. Naravno. • U trećem delu. moderno upravljanje projektima bez računara je nezamislivo i nije interesantno u smislu konkurentnosti.Diplomski rad VPTŠ. neprestano se usavršavaju principi i metodi projektovanja. Tehnologija savremenog društva ne prestaje da nam otvara mogućnosti globalne komunikacije sa drugim upravljačkim sistemima na području menadžmenta. Danas je lakše projektovati i upravljati projektima nego ikada ranije. preko prvog IBM kompjutera do danas. Prevazilazimo stare oblike i usvajamo nove. bolje i efikasnije. analiza pokazuje da je. • Prvi deo rada obuhvatio je teorijske postavke i prikaz ključnih koncepata. uz puno odgovornosti. sa alatima koji nam se nude. Jelena Užice. Užice Jelena Dejanović PM29/03 ZAKLJUČAK Od davnina. data je detaljna analiza primera primene profesionalnog paketa CA-SuperProject i njegovih mogućnosti. • U drugom delu pokazana je primena Excel-a u upravljanju projektima i dinamizaciji klasičnih upravljačkih alata (Gantt-ove karte). termina i metoda modernog poimanja menadžmenta sa aspekta teorije sitema. Rad daje podlogu za komparativni pregled različitih računarskih tehnika u području Project Management-a. rad je obuhvatio pregled. 2006 Strana 39 od 40 . Sistemskim pristupom. komparativnu analizu i prikaz modernih tehnika i metoda u domenu upravaljanja projektima.

Beograd.Diplomski rad VPTŠ. Martinović Milan. Užice. Blattner. T. Menadzment investicija. CET. 2002. Jokić Dragoslav. Organizacija proizvodnje. Cook. Đurićić R. 2000. Strana 40 od 40 . Upravljanje investicijama. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Literatura: 1) 2) 3) 4) 5) Specijalno izdanje. L. Dyck. VPTŠ. 2002. Preduzatništvo. NIC. Milutin. Užice. K. P. IR-MIR. Vodič kroz Microsof Excel. Užice. Jovanović Petar. 2004. Beograd. Ulrich. GRAFOSLOG. 2000.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful