Diplomski rad

VPTŠ, Užice

Jelena Dejanović PM29/03

I UPRAVLJANJE PROJEKTOM
Moderno upravljanje projektom predstavlja naučno zasnovan i u praksi proveren koncept kojim se uz pomoć odgovarajućih metoda organizacije, planiranja i kontrole vrši racionalno usklađivanje svih potrebnih resursa i koordinacija potrebnih aktivnosti da bi se određeni posao realizovao na najefikasniji način. Primena koncepta upravljanja projektima u realizaciji investicija, donosi višestruke efekte koji se ogledaju u značajnim uštedama i racionalizacijama. Na primer: skraćenje vremenskog perioda izgradnje, ili makar smanjenje mogućeg vremenskog prekoračenja, kod većih investicija, donosi ogromne novčane uštede. Slične uštede se postižu i kod korišćenja finansijskih sredstava iz kredita. Treba takođe pomenuti i pozitivne efekte koji se postižu ranijim završetkom objekata i početkom stvaranja profita.

1.1. Definisanje projekta
Pojam ”projekat” najčešce se definiše kao složeni poslovni poduhvat koji se preduzima u budućnosti da bi se dostigli ciljevi u predviđenom vremenu i sa predviđenim troškovima.

Pojam projekta obuhvata veliki broj različitih aktivnosti, poslova i zadataka. To su znači složeni i neponovljivi poslovni poduhvati, koji su usmereni konačnim ciljevima, a izvode se sa ograničenim ljudskim i matrijalnim resursima u ograničenom vremenu. Da bi se projekat realizovao i dostigli postavljeni ciljevi, odnosno da bi projekat prošao svoj put od ideje do konačnog završetka, neophodno je da prođe određeni broj faza i aktivnosti.

1.2. Razvoj i definisanje koncepta upravljanja projektima
Upravljanje složenim i skupim projektima pomoću klasičnih metoda i koncepata organizacije je bilo otežano, jer oni nisu omogućavali da se usklade mnogobrojne aktivnosti, koje u okviru projekta obavlja veliki broj učesnika. Zbog toga su razvijene nove metode planiranja i kontrole i odgovarajuća projektna organizacija. Koncept upravljanja projektom se bazira na uspostavljanju i korišćenju takve organizacione forme koja omogućava najefikasniju realizaciju projekta, odnosno najefikasnije korišćenje raspoloživih metoda, resursa i ljudi za postizanje optimalnih rezultata. Na taj način se upravljanje projektom iskazuje kao kompletna koncepcija, koja obuhvata interdisciplinarnu primenu više metoda i tehnika organizacije, planiranja i kontrole u cilju što efikasnije realizacije. Svi pristupi konceptu upravljanja projektom, naglašavaju neophodnost formiranja i korišćenja odgovarajućeg informacionog sistema zasnovanog na računaru.

Strana 1 od 40

Diplomski rad

VPTŠ, Užice

Jelena Dejanović PM29/03

Bez informacionog sistema, koji sadrži podatke o planiranim veličinama u realizaciji projekta i pravovremene informacije o stanju projekta, nije uopšte moguće pokretati potrebne upravljačke akcije. Ovo znači da nije moguće vršiti kontrolu i upravljati projektom. U tom smislu, moderno poimanje upravljanja projektima, podrazumeva primenu softverskih računarskih paketa. Koncept Project management-a je široko razvijen u svetu i nezamenjiv je kod složenih i skupih razvojnih i investicionih projekata. Svi pristupi upravljanju projektom predlažu i koriste: tehniku mrežnog planiranja i Gantt-ove karte

Primena tehnike mrežnog planiranja u upravljanju realizacijom projekta je nezamenjiva, jer mrežna tehnika omogućava, pored grafičkog predstavljanja i praćenja projekta, pribavljanje velikog broja potrebnih informacija za upravljanje projekom. Pored neophodne organizacije i odgovarajuće računarske podrške, koncept definiše osnovne faza upravljanja, a to su: planiranje, praćenje i kontrola realizacije. Pri tome se posebno izdvajaju osnovni elementi koje treba planirati, pratiti i kontrolisati a to su: vreme, resursi i troškovi. Na taj način može se reći da moderni koncept upravljanja projektima sadrži tri osnovna modula: upravljanje vremenom, upravljanje resursima i upravljanje troškovima realizacije projekta (sl.1).

Planiranjem, praćenjem i kontrolom vremena, resursa i troškova realizacije projekata ostvaruju se osnovni ciljevi upravljanja, a to je dostizanje planiranih rokova završetka projekta sa planiranim troškovima. Faze i moduli koncepta upravljanja projektima detaljnije su opisani u odeljcima 1.5 i 1.6

Strana 2 od 40

Diplomski rad

VPTŠ, Užice

Jelena Dejanović PM29/03

VREME
-WBS tehnika -Ključni dogadaji

RESURSI
-Procena materijala

TROŠKOVI
-Procena troškova aktivnosti -Plan ukupnih troškova projekta

PLANIRANJE

REALIZACIJE

PROJETTNI TIM

-Procena radne -Procena vremena snage aktivnosti -Raspoređivanje -Vremenski plan radne snage

KONTROLA REALIZACIJE

PRAĆENJE REALIZACIJE

-Izveštaj o napre- -Izvestaj o dovanju radova zaliha -Izveštaj o ključnim događajima

stanju -Izvestaj o troškovima aktivnosti -Zbirni izveštaj o troškovima

INVESTICIONI PROJEKAT Sl. 1. Strukturni prikaz koncepta upravljanja projketima [4]

1.3. Organizacija za upravljanje projektima
Polazni korak u primeni Koncepta upravljanja projektima predstavlja definisanje odgovarajuće organizacione stukture, koja preuzima upravljanje projekatom. Pri tome treba, zavisno od specifičnosti odnosnog preduzeća i projekta koji se realizuje, definisati odgovarajuću organizacionu formu, sa svim potrebnim izvršiocima i rukovodiocima. Takođe, potrebno je odrediti njihove zadatke, prava i odgovornosti, zatim način njihove koordinacije, korišćenje potrebnih metoda i tehnika, itd. U postupku definisanja organizacije za upravljanje projektima, osnovno je pitanje za koji tip organizacije se opredeliti. U teoriji postoje dva osnovna pristupa. Prvi je klasičan pristup koji predlaže tri organizacione forme: funkcionalnu, projektnu i matričnu. Drugi je kontigencijski pristup, koji je savremeniji i moderniji i on predlaže četiri organizacione forme: projektni ekspeditor, projektni koordinator, matrična i čista projektna forma. Specifičnosti pojedinih organizacionih formi dati su u literaturi [5] i njihov prikaz nije predmet analize u okviru ovog rada.

Strana 3 od 40

Diplomski rad

VPTŠ, Užice

Jelena Dejanović PM29/03

1.4. Rukovodilac projekta
Veoma značajno mesto u organizaciji upravljanja projektima ima rukovodilac projekta, koji rukovodi radom tima zaduženog za upravljanje projektom. Mesto i uloga rukovodioca projekta su veoma značajni tako da se, često kaže da od njegove pozicije, odnosno od njegovih ovlašćenja i odgovornosti, zavisi i sama organizacija upravljanja projektom. Za rukovodioca projekta se obično bira ličnost sa dovoljno iskustva u rukovođenju i u realizaciji odgovarajućih projekata. Uobičajeno je da rukovodilac projekta obavlja poslove kao svoju stalnu dužnost mada ima slučajeva da se za rukovodioca projekta postavi i neko od postojećih rukovodilaca sektora koji istovremeno obavlja obe dužnosti. Preovladava mišljenje, naročito kod krupnih i složenih projekata, da rukovodilac projekta treba da bude posebno i stalno radno mesto. Od rukovodioca projekta se, pre svega, traži veoma dobro poznavanje svih oblasti neophodnih za realizaciju projekta. Međutim, njegovo znanje ne mora biti na nivou specijalističkih znanja saradnika na projektu, ali mora da bude šire i da obuhvata celokupan dijapazon poslova. On treba da prati razvoj novih metoda planiranja i kontrole i da svoja znanja u toj oblasti stalno obnavlja i upotpunjuje odgovarajućom periodičnom obukom i inovacijom znanja. Rukovodilac projekta treba da poseduje dobre organizatorske sposobnosti kako bi koordinirao i uskladio rad svih učesnika u realizaciji projekta. Posebno je bitan autoritet koji rukovodilac ima u odnosu na članove projektnog tima kao i stil njegovog ophođenja prema njima. Njegove rukovodilačke i ljudske osobine treba da mu omoguće da uspešno rešava sve konflikte koji se neizbežno javljaju u projektnom timu. Takođe, potrebno je da rukovodilac ličnim entuzijazmom mobiliše sve učesnike ka postizanju definisanih ciljeva.

1.5. Planiranje realizacije projekta
U sprovođenju i implementaciji projekata, neophodna je faza planiranja. Potrebno je planirati kako projekat u celini (globalno), tako i projekat na nivou detalja i pojedinačnih aktivnosti. Za svaku aktivnost u projektu, treba proceniti potrebno vreme za izvršenje, i na osnovu tih podataka izračunati potrebno vreme za završetak pojedinih faza (delova) i za završetak projekta u celini. Takođe treba odrediti potrebne resurse i njih vezati za izvršenje pojedinih aktivnosti. Na osnovu toga mogu se proceniti troškovi kako aktivnosti tako i čitavog projekta. Ovo znači da planiranje realizacije projekta može biti: globalno i detaljno (operativno).

Globalno planiranje obuhvata grubu razradu realizacije projekta, dok detaljno planiranje precizno definiše sve elemente realizacije projekta. Globalno planiranje daje planove koji služe višem rukovodstvu za sagledavanje i upravljanje projektom,

Strana 4 od 40

Da bi se izadio detaljni mrežni plan potrebno je raspolagati detaljnim informacijama o svim aktivnostima u vezi planiranja vremena realizacije aktivnosti. i razne vrste operativnih mrežnih planova i Gantt-ograma koji se odnose na deo projekta. Vremensko planiranje projekta obuhvata. koji prikazuje realizaciju projekta kroz manji broj faza. procenu vremena izvršenja pojedinih aktivnosti i proračun vremena završetka celokupnog projekta. Planiranje vremena realizacije projekta Planiranje vremena obuhvata: definisanje redosleda aktivnosti u projektu. Globalni vremenski plan projekta može se predstaviti i odgovarajućim Gantt-ogramom. tako da nam ovi planovi daju grafičku sliku odvijanja projekta. U praksi se najčešće koriste Gantt-ove karte i metode mrežnog planiranja. tako i detaljnih. U ovom postupku radi se veći broj vremenskih planova tehnikom mrežnog planiranja i Gantt-ogramima. Kao detaljni vremenski planovi često se rade i mrežni planovi po vrstama radova i po izvođačima. pa je bolje koristiti mrežne dijagrame. Globalni mrežni plan ne bi smeo imati više od pedesetak faza i može se ručno obrađivati. u postupku planiranja mogu se koristiti različite metode planiranja. Strana 5 od 40 .Diplomski rad VPTŠ. odnosno globalnih ili ukrupnjenih aktivnosti. pojedinačnog izvođača. zatim mrežni plan i Gantt-ogrami ključnih događaja (milestone). i to kako globalnih. Uz pomoć ovih metoda određuje se redosled i vreme izvršenja pojedinih aktivnosti u projektu. Gantt-ogrami se obično koriste kod izrade onih planova koji imaju manji broj aktivnosti. pored globalnog mrežnog plana ključnih događaja. i izradu operativnih (detaljnih) mrežnih planova. Obično se najpre definiše globalni mrežni plan realizacije celokupnog projekta (globalni mrežni plan). Za veće i složenije planove Gantt-ogrami nisu pogodni. jer su takvi Gantt-ogramski planovi pogodni za korišćenje. fazu rada na projektu.1. i uz pomoć Ganttograma. a takođe i za prikaz napredovanja radova na realizaciji projekta koji se prezentira investitoru. Užice Jelena Dejanović PM29/03 dok detaljno planiranje omogućava rukovodiocu projekta i projektnom timu da operativno prate i kontrolišu realizaciju svih delova i projekta u celini. planiranje resursa i planiranje troškova. kako je već pomenuto. Kao što je navedeno u odeljku 1. itd. On se grafički lako predstavlja i vizuelno se može dosta realno sagledati. 1. (Razvoj i definisanje koncepta upravljanja projektima) moderni koncept upravljanja projektima sa aspekta planiranja sadrži tri osnovna modula: planiranje vremena.2. Izrada mrežnih planova može se vršiti. Pre svega radi se: globalni (master) plan projekta. Kao što je već rečeno. On uglavnom služi za planiranje i kontrolu projekta od strane najvišeg rukovodstva izvođača.5.

U računar se najpre unose. unošenjem najpre novih podataka dobijenih sa terena. itd. Strana 6 od 40 . razne vrste vremenskih zazora. i to pre svega izmena u trajanju pojedinih aktivnosti. i više puta u toku realizacije projekta vrši aktuelizaciju mrežnih planova. U skladu sa realnim promenama potrebno je izvršiti novu obradu mrežnog dijagrama i novi proračun vremena. Aktuelizacija vremenskih planova projekta U procesu praćenja i kontrole realizacije projekta dolazi do izmena i zastoja. dela projekta i projekta u celini. Takođe se vrši terminiranje mrežnog dijagrama i izračunata vremena pretvaraju u kalendarske datume. odnosno proračun svih vremenskih rokova i termina koje je moguće izračunati.5. svi podaci vezani za pojedine aktivnosti i njihova vremensko trajanje Na osnovu ovih podataka vrši se prva vremenska analiza. Računar izračunava najranija i najkasnija vremena pojedinih aktivnosti i vremenske rezerve. izuzev manjih mrežnih planova (ispod 50 aktivnosti). itd. Planiranje resursa Planiranje resursa obuhvata: o planiranje materijala. posebno za planiranje troškova projekta. itd. u slučaju izrade nedeljnih i mesečnih planova za neposredno praćenje realizacije projekta . nepredviđene situacije itd. završava se prvi deo procesa izrade vremenskih planova. i određuje kritičan put realizacije projekta. i dalje novom obradom mrežnog plana. Postupak unošenja novih podataka i odgovarajućeg inoviranja mrežnog plana. te najčešće spadaju u planove koji se obavezno rade.Diplomski rad VPTŠ. Na kraju se daju i planirani troškovi aktivnosti. planiranje potrebnih radnika različitih profila. unoseći izmene koje nastaju u toku realizacije. Na primer. Obrada vremenskih planova projekta Izradom odgovarajućih mrežnih dijagrama i unošenjem potrebnih polaznih podataka. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Gantt-ogrami se koriste i za operativne planove za kraće vremenske periode. Odgovarajući planovi prate ove procese planiranja. Računar prihvata izmene u mrežnom planu. [sl. naziva se aktuelizacija mrežnog plana. To su najranija i najkasnija vremena početka i završetka pojedinih aktivnosti. Treba reći.2] U okviru ovog planiranja vrši se definisanje potrebnih količina i vrsta materijala. Nakon svake nove obrade treba štampati i prezentirati rezultate obrade u obliku odgovarajućih kontrolnih izveštaja.). Ovi vremenski proračuni se. da su ovi planovi od posebnog značaja za dalji proces planiranja projekta.koristi se kratkoročni Gantt-ogramski plan projekta. danas obavljaju isključivo uz pomoc računara preko standardnih programskih paketa za mrežno planiranje ili za celovito upravljanje projektima.2. zatim kalendarsko trajanje. Procedura se ponavlja. koje su najčešće izazvane određenim teškoćama (nedostatak pojedinih vrsta resursa ili opreme. 1. Sada sledi analiza vremena. optimizacija rasporeda radnika na pojedine poslove. o planiranje potrebne radne snage.

Resursi pri upravljanju projektima MATERIJAL I DELOVI RADNICI FINANSIJSKA SREDSTVA Finansijski resursi su poseban vid resursa. Planiranje troškova realizacije projekta Planiranje troškova obuhvata  procenu troškova pojedinih aktivnosti PLANIRANJE RESURSA Na primer: Planiranje materijala je proces koji obuhvata obezbeđenje potrebnog materijala i delova pre početka realizacije projekta. zatim naručivanja i nabavke i na kraju preuzimanja i skladištenja. Za planiranje navedenih resursa potrebni su podaci o: količinama materijala po aktivnosti. u zahtevanom vremenu. Planiranje svake od navedenih vrsta resursa je veoma složen proces.2.3. uključujući i potrebne intervencije u toku realizacije projekta. To je proces utvrđivanja potrebnih količina pojedinih materijala i delova. iskazani kao visina finansijskih sredstava za pribavljanje potrebnih resursa na aktivnostima. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl. a time i na projektu. raspoloživim količinama i utrošcima. i ove pojedinačne procese treba sinhronizovati i uklopiti u celovit proces planiranja realizacije investicionog projekta. Strana 7 od 40 .Diplomski rad VPTŠ.5. 1.

korišćenje opreme.troškovi rada. troškovi nabavke i ugradnje tehnološke opreme. kao i planiranje. Program upoređuje realne podatke sa memorisani planiranim veličinama. odnosno troškovi izvođenja potrebnih radova (troškovi radne snage). Na ovaj način koncipiran informacioni sistem za upravljanje realizacijom projekata je osnovno sredstvo kojim se služi rukovodilac projekta i projektni tim. Strana 8 od 40 . pored građevinskog dela i instalacija. čine najveću stavku u ukupnim troškovima realizacije projekta. obradu informacija i ažuriranje mrežnih dijagrama i drugih planova. Oni stalno: prate i obrađuju podatke o izvođenju projekta koji se dobijaju sa terena. Užice Jelena Dejanović PM29/03   definisanje trškova pojedinih delova projekta ili faza rada definisanje troškova projekta u celini.Diplomski rad VPTŠ. jednom mesečno).6. i da se na osnovu tih podataka definišu i lansiraju upravljačke akcije koje bi izvršile korekciju odstupanja. Ovo upoređenje ostvarenih i planiranih radova na projektu može se odvijati u redovnim vremenskim presecima (npr. pre svega. podrazumeva upotrebu računara. troškovi režije. Pracenje i kontrola realizacije projekta Cilj praćenja i kontrole realizacije projekta je da se realizacija na terenu odvija u skladu sa planiranom realizacijom. Da bi se obuhvatili troškovi projekta u celini i dobila neka ukupna suma planiranih troškova projekta (ukupna cena projekta). koji obuhvata : banku podataka o polaznim planiranim veličinama projekta. Ovakav pristup planiranju troškova definisan je takođe odgovarajućim planovima i planskim izveštajima. dve osnovne vrste direktnih troškova. i prezentira moguća odstupanja neophodna za definisanje daljih upravljačkih akcija. koji je sposoban da obradi veliku količinu podataka dobijenih sistemom izveštavanja. To pokazuje potrebu formiranja jednog jedinstvenog informacionog sistema za upravljanje projektima. Znači da ukupni plan troškova realizacije projekta treba da obuhvati sve stavke direktnih i indirektnih troškova kako bi imali mogućnosti da ih kasnije pratimo i vršimo kontrolu ostvarenih troškova. kontinuirani priliv informacija sa terena. i vratile tok realizacije projekta u planirane okvire. Indrirektni troškovi za opremu najčešće. Osnovni cilj upravljanja projektima je da se projekat realizuje u najkraćem vremenu i sa najmanjim troškovima što ukazuje na povezanost planiranja troškova realizacije projekta sa vremenom trajanja projekta i angažovanim resursima Planiranje troškova u sklopu koncepta planiranja i kontrole realizacije projekta. obuhvata.troškovi materijala koji je neophodan za izgradnju investicionog objekta i . Praćenje i kontrola realizacije. neophodno je da se planiranjem obuhvate i druge stavke troškova (indirektni troškovi) kao što su: energija. a to su: . 1.

a to su pre svega materijal.vršiti praćenje utrošenog materijala i delova.2.7.1. i izveštavaju o stanju i napredovanju radova i o učinjenim troškovima uz sugestije koje akcije valja preduzeti da bi se realizacija projekta odvijala što efikasnije ili preduzimaju odgovarajuće upravljačke akcije. odnosno najznačajnije stavke troškova. rad. Užice Jelena Dejanović PM29/03 - rrazmatraju odvijanje radova na terenu. 1. i -odmah organizovati novo naručivanje i nabavku nedostajućeg materijala. 1.6.3. 1.učinjenih troškova realizacije projekta. Praćenje i kontrola materijala U Okviru praćenja i kontrole materijala treba: .procenjivati eventualne nedostatke i potrebe za pojedinim matrijalima i delovima. korišćenje opreme.vremena obavljanja radova. 1. Poređenjem informacija koje pruža sistem izveštavanja o stvarnom stanju realizacije projekta i planiranih veličina.utrošenih resursa i . Praćenje i kontrola troškova realizacije projekta obavlja se prema prethodno utvrđenim planovima za sve osnovne. Praćenje i kontrola vremena - Na osnovu podataka sa terena vrši se: -ažuriranje i nova obrada mrežnih planova i Gantt-ograma i -vrše nove procene o odvijanja radova na projektu i -nove procene o mogućnostima završetka pojedinih faza projekta i projekta u celini. u pogledu: .Diplomski rad VPTŠ. -da se prati i utvrdi da li je napredovanje radova u skladu sa učinjenim troškovima i -da se eventualna odstupanja od planiranih troškova svedu na minimum. Sistem izveštavanja o realizaciji projekta Da bi se izvršila dobra kontrola realizacije projekta neophodno je da se formira i organizuje efikasan sistem izveštavanja koji će da pruža pravovremene i realne podatke o stvarnom stanju realizacije projekta.6. . dobijaju se osnovni elementi za upravljanje projektom. itd. Praćenje i kontrola troškova Osnovni cilj praćenja i kontrole troškova realizacije projekta je da se: -ažurno prati dinamika trošenja planiranih finansijskih sredstava. Strana 9 od 40 . . -da se pravovremeno uoče i utvrde odstupanja učinjenih troškova u odnosu na planirane.6. Tada se pristupa izradi odgovarajućih kontrolnih izveštaja o vremenskim rokovima odvijanja realizacije projekta i o napredovanju radova na projektu.

2. Postoji potreba za primenom metoda. pomoću kojih će se moći naučno obrazložiti svaki složeniji plan istraživanja i realizacije na nivou preduzeća. upravljanja i optimalnog iskorišćavanja raspoloživih snaga i sredstava pri realizaciji određenih poduhvata zaslužuju posebnu pažnju jer se u njima traže izvori racionalnog poslovanja. Otuda je bilo opravdano traženje metode. jer je osnovna težnja da to iskorišćenje bude optimalno.Diplomski rad VPTŠ. One se zasnivaju na primeni moderne algebre. sve do države. čijom će se primenom obezbediti svođenje svakog rizika na minimum. Razvijene su metode planiranja koje se jednim imenom zovu . institucije. pa čak i na nivou međunarodne saradnje. organizacije.tehnike mrežnog planiranja (TMP). Užice Jelena Dejanović PM29/03 odnosno za preduzimanje odgovarajućih upravljačkih akcija koje omogućavaju da se stvarna realizacija na terenu odvija u skladu sa prethodno utvrđenim planovima. teorije grafova i matematičke statistike. Takvoj proceduri podvrgnuta je svaka odluka koja za sobom povlači posledice u vezi s iskorišćenjem raspoloživih kapaciteta. Strana 10 od 40 . Osnovne metode tehnike mrežnog planiranja Problemi planiranja.

b) čekanje (proces koji traži samo utrošak vremena) i c) zavisnost koja ne traži vreme ni sredstva (fiktivna aktivnost). organizacionih i tehničkih mera usmerenih na izradu novog objekta. -programiranja projektantsko-konstruktivnih aktivnosti.Diplomski rad VPTŠ. Za razliku od aktivnosti. reorgarnzacije preduzeća. Mrežni dijagram (MD) je grafička predstava odvijanja projekta i služi kao njegov model1.) Osnovu mrežnog dijagrama čine aktivnosti i događaji. Skup aktivnosti u mreži kod kojih se završni događaj svake aktivnosti poklapa s početnim događajem njene naredne aktivnosti naziva se putem. -projektovanja i izgradnje proizvodnih kapaciteta i velikih sistema. uvođenje nove tehhologije. može predstavljati: a) jasno određenu etapu radnog procesa koja zahteva vreme i sredstva. Konačan graf sa dužima orijentisanim strelicama naziva se mrežom. Događjaj se definiše kao trenutak početka ili završetka jedne ili više aktivnosti. Mrežni dijagram pregledno odražava redosled izvršenja pojedinih aktivnosti na projektu. Najpoznatije su i najviše su u primeni dve metode mrežnog planiranja : 1) CPM (Critical Parth Method . -razvoja i osvajanja novih proizvoda. Aktivnost kao elemenat mrežnog dijagrama.Metode ocene i revizije programa). Početni događaj predstavlja stanje u kome neka aktivnost može otpočeti. uređaja.Metoda kritičnog puta) i 2) PERT (Program Evalution and Review Technige . Događaji se grafički predstavljaju krugovima. -programiranja kompleksnih poslovnih zadataka (izrada predloga i usvajanje plana proizvodnje i prodaje u preduzeću. Užice Jelena Dejanović PM29/03 TMP se sastoji iz zasebnih faza rada: -crtanje strukture (crtanje i numerisanje). 1 Pod pojmom projekat podrazumeva se sveukupnost ekonomskih. On ne troši vreme i sredstva. -analize vremena. konstrukcije sistema. itd. MD odražava u jednom jedinstvenom dokumentu međusobnu povezanost svih aktivnosti i događaja određenog projekta. Aktivnost se predstavlja pomoću duži orijentisane strelicom. Kada se odredi vremenski termin zbivanja. događaj se odigrava trenutno i odražava stanje u kome nema nikakve aktivnosti. -analize troškova i -raspodele resursa. ili celog projekta. a završni događaj je trenutak koji odražava njen završetak. onda on predstavlja rok. obradu naučno-istraživačke teme. Pojam aktivnosti i dogadjaja Ove metode se primenjuju kod: -programiranja naučno-istraživačkog rada. -rekonstrukcije i remonta postrojenja. ili izvršavanje drugih sličnih zadataka Strana 11 od 40 .

najduže procenjeno vreme trajanja neke aktivnosti pod uslovom da se desi sve neželjeno. Značenje pomenutih pojmova. m . Trajanje svake aktivnosti jednog određenog projekta izražava se u vremenskim jedinicama koje mogu da budu: časovi. Metoda kritičnog puta CPM omogućuje otkrivanje tzv. PERT metoda U metodi PERT radi se o trima procenjenim vrednostima i za svaku aktivnost se utvrđuju tri sledeća vremena: a . najbolja procena vremenskog perioda u kome se aktivnosti mogu ostvariti i b . nazivaju se kritičnim putem. odnosno čitavog projekta. vezanih za događaje je: -najraniji početak aktivnosti je trenutak kada su završene sve prethodne aktivnosti koje vode početnom događaju nove aktivnosti. itd. dekade. Kritični put predstavlja vremenski najduži put u mrežnom planu od prvog do poslednjeg događaja i određuje ukupno trajanje projekta. Ako dve ili više aktivnosti imaju zajednički početni i završni događaj uvodi se prividna aktivnost (npr. Jedna aktivnost se može samo jednom odigrati. Strana 12 od 40 . prema tome u zadnjoj su aktivnosti najraniji i najkasniji završetak jednaki. to se postavlja da najraniji završetak zadnje aktivnosti u celom projektu predstavlja.Diplomski rad VPTŠ. Sve aktivnosti i događaji koji leže na tom putu kritične su aktivnosti.fiktivne aktivnosti (0) na sl. CPM (Critical Path Method) Niz međusobno povezanih aktivnosti koje se protežu između početnog i završnog događaja.pesimističko vreme. najkraće moguće vreme trajanja neke aktivnosti pod uslovom da se sve željeno ostvari. ili neke važne saglasnosti ili odluke. pa čak i godine ako se radi o velikim i dugoročnim projektima.verovatno vreme. Ovaj se deo aktivnosti naziva kritičnim putem. i -najkasniji završetak aktivnosti jednak je trenutku kada se aktivnost najkasnije može završiti. a imaju zbirno najduže vreme trajanja.5). -najraniji završetak aktivnosti dobija se od najranijeg početka plus trajanje aktivnosti. određenog MD. odnosno kritični događaji. najkasniji završetak. nedelje.optimističko vreme. Duž ovog puta vremensko zakašnjenje bilo kog događaja prouzrokuje zakašnjenje završnog događaja. takođe. U mrežnom planu postoji bar jedan deo aktivnosti u kome nema vremenskih rezervi između najranijih i najkasnijih trenutaka. Kako svaki celokupan projekat treba završiti što je moguće ranije.).) Na MD treba naznačiti važnije spoljašnje faktore od kojih zavisi početak neke aktivnosti (na primer dobijanje kredita u određeno vreme. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Svaki MD određenog projekta ima samo jedan početni i jedan završni događaj. dani. "kritičnih" aktivnosti od kojih zavisi uspeh celog projekta.

U slučaju da više aktivnosti polaze iz događaja kome sračunavamo najkasnije vreme kao meritorna uzeće se minimalna razlika. a ne 9 ili 7. srednje očekivano vreme biće: to = 5 + 4 * 8 + 12 49 = = 8. Osnova za crtanje je: -spisak aktivnosti. Strana 13 od 40 . -utvrđena pravila.): Oznaka događaja Trajanje Odgovorni Opis aktivnosti aktivnosti nosilac I J 1 2 A (1-2) 4 dana 1 3 B (1-3) 3 dana 1 4 C (1-4) 2 dana 2 5 D (2-5) 8 dana 3 5 E (3-5) 6 dana 4 5 F (4-5) 5 dana 5 6 G (5-6) 4 dana Sl.1 nedelja 6 6 Kreiranje mrežnog dijagrama Crtanje mrežnog dijagrama predstavlja pretvaranje spiska aktivnosti.4.) Po završetku crtanja mrežnog dijagrama vrši se proračun “napred-nazad” najranijih početaka aktivnosti i najkasnijih završetaka aktivnosti. j-završni događaj aktivnosti. Na primer proračunom “napred” izračunavaju se najraniji počeci aktivnosti tako što se najranijem vremenu prethodnog događaja doda vreme trajanja prethodne aktivnosti. čime se označava da naredna aktivnost ne može započeti dok se ne završe sve prethodne aktivnosti. a m = 8 nedelja. Proračunom “unazad” dobijaju se najkasnija vremena odigravanja događaja na taj način što se od najkasnijeg vremena narednog događaja oduzme vreme trajanja aktivnosti.Diplomski rad VPTŠ. omeđeno sa ova dva događaja.3. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Iz ovih triju vremena se izračunava približno srednje očekivano vreme prema formuli: to = a + 4m + b 6 pri čemu je to ≠ m Primer: Ako je a = 5 nedelja.3. Tamo gde se više prethodnih aktivnosti sliva u događaj kao vreme najranijeg početka uzima se najveći zbir. vreme najranijeg početka događaja 5 biće 12. -tehnološka uslovljenost. Polazna osnova za konstruisanje mrežnog dijagrama je spisak aktivnosti (sl. Standardni formular spiska aktivnosti (i-početni događaj aktivnosti. pomoću utvrđenih pravila u mrežu. Na sl. -hronološka povezanost i -način obeležavanja. b = 12 nedelja.

).3. -jasan prikaz međuzavisnosti aktivnosti. 2. sprovedi veliku prodajnu kampanju za novi proizvod– sirovu kafu. pa se mora naknadno ambalažirati u male kesice određene gramaže. koji će na širem nacionalnom prostoru plasirati proizvod.Primer planskog koncepta prodaje novog proizvoda u grosističkoj firmi2 Svaki značajniji i složeniji prodajni nastup mora se pažljivo isplanirati u svim detaljima. n-broj događaja. U modernoj primeni tehnika CPM i PERT. Potrebno je takođe organizoavti prodaju preko maloprodajne mreže i drugih distributera. Kompjuter neće i ne može voditi projekat. Npr. To je posao projekt menadžera.Diplomski rad VPTŠ. koji predstavlja minimalno vreme za realizaciju projekta (put 1-2-5-6 na sl. U određenom programu radnih zadataka. Zadatak je da se organizuje i glavni prihvatni i prodajni punkt. -pogodnost za računarsku obradu i -lakoća definisanja “kritičnog puta”. koriste se razni softver-ski paketi za izradu PERT dijagrama ili Gantt-ograma.1.4. da se angažuje i obuči određeni broj trgovačkih agenata (trgovačkih putnika). nalazi se i ekonomska propaganda firme i proizvoda (kafe). Takvim ponašanjem izgledni rizici svode se na minimum. Naravno. trgovinsko preduzeće na veliko. j-najkasnije vreme odigravanja događaja Analizom prethodnog primera može se zaključiti da PERT dijagram ima sledeće prednosti: -jasan redosled za svaku aktivnost. koju nabavlja iz uvoza. a i drugi poslovi. 2 Primer uzet iz knjige profesora dr Draga Kotnika pod nazivom “Prodajna politika” Strana 14 od 40 . Užice Jelena Dejanović PM29/03 2 4 4 A4 1 D 8 3 3 6 B3 0 0 E6 F 5 5 1212 G 4 6 1616 C2 4 2 7 n I j Sl. svaki kompjuterski softver je samo alat koji menadžeru projekta pomaže da vodi projekat. Proizvod stiže u rasutom stanju u velikim vrećama. Numerisanje mrežnog dijagrama prema spisku aktivnosti sa sl. i-najranije vreme odigravanja događaja.4.

2 11. otpremljena kupcima i naplaćena.Diplomski rad VPTŠ. Primer mrežnog planiranja pripreme prodaje kafe u trgovačkom preduzeću na veliko: Vreme u nedeljama to tv Tp 1) Naručiti robu 10 12 20 2) Pipremiti ambalažu 2 2 3 3) Pipremiti uređaje za ambalažiranje 7 11 15 4) Ambalažiranje 3 6 7 5) Dostaviti robu kupcima odnosno trgovcima 2 7 7 6) Organizovati prodajnu kancelariju 4 5 10 7) Izabrati trgovce 7 8 14 8) Prodavati trgovcima 2 7 8 9) Uzeti putnike (agente) 2 2 3 10) Uvežbati putnike 5 6 6 11) Izabrati reklamnu agenciju 3 4 4 12) Planirati reklamnu delatnost 2 5 5 13) Realizovati reklamu 5 7 9 Zadaci ts 13.3 2. Roba se. međutim.7 8.1 5.8 3. onda kada se izvrše isporuke kupcima i isporučena roba naplati. priprema ambalaže i organizovanje prodajne kancelarije. Pošto se izvrši popis delatnosti. Nakon organizovanja prodajne kancelarije.0 5. Za izvođenje planiranog projekta potrebno je obaviti sledeće zadatke i aktivnosti: a) naručivanje robe b) priprema ambalaže-kesica za kafu c) priprema uređaja za ambalažiranje d) ambalažiranje robe e) dostava robe maloprodajnim objektima i drugim kupcima -npr. Priprema urađaja zavisi još i od prispeća ambalaže (kesica za kafu). U nastavku je dat prikaz delatnosti odnosno zadataka i aktivnosti projekta. da bi plasman kafe bio profitabilan i zadovoljavajući. ne može ambalažirati pre nego sto su pripremljeni tj. Projekat može započeti s tri delatnosti istovremeno. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Na osnovu prethodnog. firma pronalazi i angažuje prodajne agente. hotelima i restoranima f) organizovanje prihvatnog (skladišnog) i otpremnog punkta g) pronalaženje odgovarajućih trgovačkih agenata.0 Strana 15 od 40 . bira trgovce distributere. h) obuka agenata i) izbor maloprodajnih objekata i drugih kupaca j) prodaja robe trgovcima i drugim kupcima k) izrada programa ekonomske propagande i drugi poslovi. Nakon toga treba konstruisati mrežu plana i izračunati vreme trajanja pojedinih dalatnosti i celog projekta.8 4. odabira agenciju za propagandu i počinje uhodavati posao. potrebno je izračunati vreme trajanja pojedih aktivnosti u okviru tih delatnosti. a kraj će nastupiti onda.7 6.5 7. pri definisanju mrežnog dijagrama potrebno je u mrežnom planu utvrditi sve potrebne zadatke i aktivnosti koje treba obaviti.0 2. prikaz mrežnog dijagrama plana. kada celokupna nabavljena roba bude prodata tj.3 5. nabavljeni i montirani uređaji za ambalažiranje. Početak projekta je istraživanje tržišta i naručivanje robe iz Brazila. a to su: naručivanje robe. na bazi sopstvenog poslovnog iskustva ili na bazi stručne ocene kvalifikovanih eksperata.8 6. Već je ukazano na činjenicu da se projekat u jednom ciklusu završava. izračunavanje mreže i kalendar planiranih događaja.

Diplomski rad VPTŠ.1 5.0) Pipremiti uređaje za (11.5) Izabrati reklamnu agenciju (3.2) 13.2 5 18.1 14.0) 21.8 8 (4.1 20.0) 15 15.8) Uzeti (2.6 14.1 27.5.7 6 (3.8 (0) 16 20.1) 11 10 (5.5 12 00 1 9 (7.7) (00) 14 (0) (0) 4 15.8) 6 (5.0) 2 3 14.5 14.8 20.3) 17 Naručiti robu (13.8 13.8 (6.8) 8.0) ambalažiranje 3 Prodavati trgovcima 13 (0) (6.1 (6.8) (2. 11-13.2 15.3) 27.1 13.920.1) putnike 7 Planirati reklamu (4.5 13 18 27.1 13. Navedeni zadaci mogu se prikazati u mrežnom dijagramu: Ambalažirati robu (0) 2 5 (5.7 7.8 17 (0) 20.020.0) 8 9 Organizovati prodajnu kancelariju (5.0 (13.1 27.0 27.5 14. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl.3) (11.5 15.8) Strana 16 od 40 .5 (5.1 (0) (2.7) (0) 4 14 ( 0) (0) 15 16 Dostaviti robu trgovcima (6.8) Izračunava se najranije i najkasnije moguće vreme za svaki događaj kao i kritični put koji teče između događaja: 1-6.2) 11 (0) (0) Uvežbati Putnike 10 Realizovati reklamu (7.6 7 14.1 (0) (0) 2. 17-18 (5. 15-16.7 5.7) Izabrati trgovce (8.2 4.7) (8.5) 9.3) (0) 12 18 1 Pipremiti ambalažu (2.

9 0 6. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sledi da je tok događaja sledeći: Događaj Započeti naručivanje robe.9 0 1.5 14.1 POČETAK zračnost 0 2.6 prikazana je dobro poznata Gantt-ova karta.najkanije snije 0 13.0 7.2 13. Gantt (1861 .1 27. praćenja i regulisanja proizvodnje donela je dve vrste Gantt-ovih karata.0 2.5 14.8 14.1 4.1 1. koja se veoma mnogo koristila u orginalnom vidu.7 9.2 5.Diplomski rad VPTŠ.9 0 0 0 0 najranije 07/05/06 06/08/06 22/05/06 07/08/06 07/08/06 14/06/06 11/07/06 13/08/06 01/10/06 29/06/06 15/08/06 09/08/06 15/08/06 14/09/06 28/09/06 28/09/06 12/11/06 12/11/06 najkasnije 07/05/06 20/08/06 05/06/03 20/08/06 20/08/06 14/06/06 22/08/06 24/09/06 12/11/06 05/07/06 15/08/06 15/08/06 15/08/06 28/09/06 28/09/06 28/09/06 12/11/06 12/11/06 1) 3. praćenje i regulisanje proizvodnje su Gantt-ove karte (Gantt-ogrami).5 13. organizovanje prodajne kancelarije 2) Završiti naručivanje robe 3) Započeti pipremu uređaja za ambalažiranje 4) Dovršiti pipremu za ambalažiranje 5) Započeti ambalažiranje robe 6) Započeti izbor trgovaca.1 8.9 0 0.5 14.1 6.8 20.8 20.1 6.1 27. a i u izmenjenom. američkog naučnika i pionira naučne misli u oblasti organizacije.9 1. za svrhe planiranja i praćenja izvršenja proizvodnih zadataka.8 27.5 18.8 27.1 0.1 0 15.7 15. Na sl.2 13. Gantt-ove karte Jedno od najranije razvijenih sredstava za planiranje.9 1.1919).7 14.1 15. Strana 17 od 40 .1 27. Razrada osnovne ideje na složene uslove planiranja. organizovanje prodajne kancelarije 7) Započeti planiranje reklame 8) Započeti izvođenje ekonomske propagande 9) Završiti propagandu 10) Započeti uvežbavanje putnika 11) Završiti izbor trgovaca 12) Završiti vežbanje putnika 13) Započeti prodaju trgovcima 14) Završiti ambalažiranje robe 15) Završiti prodaju trgovcima 16) Započeti isporuku robe 17) Završiti isporuku robe 18) Kraj projekta POČETAK najra.1 5.9 20. pipremu ambalaže. odnosno njihove nosioce.1 15.5 20.0 21.8 20.6 20.6 14. jedan od učenika i sledbenika Frederica Taylora. uzimanje putnika. Njihov je tvorac Henry L. Osnovna ideja Gantt-ovih karti je u vizuelnom prikazivanju planiranih i ostvarenih rokova za proizvodne i druge aktivnosti.

u svakom redu se pomoću posebnih simbola obeležava sledeće: . ili -aktivnosti (radni nalog.početak obavljanja aktivnosti.Diplomski rad VPTŠ.ovaj simbol se koristi da se na vremenskoj liniji definiše sadašnji trenutak. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Po horizontali nanete su vremenske jedinice (dani ili terminske jedinice sa unapred usvojenim trajanjem. . . koji je na vremenskoj skali definisan na uobičajeni način. 6 Gantt-ova karta Bez obzira da li je u pitanju nosilac aktivnosti ili sama aktivnost definisana u zaglavlju redova. U zaglavlju redova su označeni: -nosioci aktivnosti (mašina.završetak neke aktivnosti. Nosilac aktivnosti 1 RM 1 VREME 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11121314 15 1617 18 192021 22 23 24 25 26272829 30   RM2 RM3 Sl.linija koja povezuje simbole početka i završetka na prikazani način označava predviđeno vreme trajanja odgovarajuće aktivnosti.donja linija od simbola početka na desno označava koliko je od planiranog ostvareno.. Tanja linija predstavlja ostvareni zadatak.). Strana 18 od 40 . Tako broj u gornjem levom uglu predstavlja planirani obim u odgovarajućim jedinicama za datu nedelju npr. radnik. a puna linija kumulativno izvršenje u odnosu na posmatrani trenutak. Na sl. kraće od 1 dana). proizvodni ili bilo koji drugi zadatak).7 prikazana je druga varijanta Gantt-ove karte gde su za primenu iste osnovne ideje korišćene linije i brojevi da bi se prikazalo planirano i izvršeno u odnosu na neku aktivnost. odnosno trenutak posmatranja. ∨ . . i s1. koje u skladu sa potrebama mogu biti 2 ili 3 dana. ili pak. dok broj u gomjem desnom uglu označava planirani ukupni (kumulativni) obim od početka za odnosni zadatak.

profesionalnija primena aplikativnih programa opšte namene omogućuje kreiranje veoma korisnih programskih rešenja koja svoju izvornu snagu nalaze u ideji Gantt-ovih karata (Gantt-ove karte u Excel-u) ♦ U drugom delu rada daje se analiza tehnika. danas postoje specijalizovani softveri (namenski pravljeni za upravljanje projektima) koji potiru navedene nedostatke i u velikoj meri olakšavaju rad. ne otkriva se primenom uobičajenog postupka za primenu elemenata i izradu Gantt -ovih karata. što je kod većeg broja aktivnosti dodatni napor. prednosti i mana razvijenih Gantt-ovih karata u Excel-u i CA-Super Project-u na odabranom primeru. pored predviđenih. Primeri takvih programskih paketa su: MS Project. već ucrtanih na odgovarajući način. Ako se uzme u obzir vizuelna očiglednost i preglednost. svaka od njih može se koristiti uz neznatna prilagođavanja za brojne specifične svrhe. Međutim. Svaka izmena u smislu unošenja novih zadataka. Takođe. Primavera. iziskuju delimičnu. 7 Pored navedene dve varijante Gantt-ovih kalata. Strana 19 od 40 . kad-kada potpunu rekonstrukciju izrađene karte.Diplomski rad VPTŠ. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Nosilac aktivnosti VREME 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Radni nalog RM 1 Radni RM 2 nalog sl. ostvaruje se veoma jednostavno. što je u savremenim proizvodnim procesima veoma prisutno. Ipak. naročito kašnjenja. CA-Super Project i mnogi drugi. u primeni Gantt-ove karte ispoljavaju se i dve osnovne slabosti: 1) Uzajamna zavisnost i uslovljenost pojedinih aktivnosti. onda bi to bila upotpunjena slika prednosti upotrebe Gantt-ovih karata. što se u nizu slučajeva pokazuje kao veoma korisno i predstavlja nesumljiv kvalitet ideje ugrađene u Ganttove karte. što je takođe dodatna prednost. 2) Odstupanje u toku izvršenja planiranih zadataka.

Planirano je da celokupni projekat traje 112 dana. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Zadaci Organizacione pripreme Formiranje Nadzornog tima i Stručnog tima Medijska kampanja Prikupljanje kandidata Testiranje kandidata Informatička obuka Kontrola i nadzor projekta Izveštaj o projektu tj-najranije vreme 0 13 24 20 36 41 109 103 112 i. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 To 8 3 1 5 2 53 85 1 Vreme u danima Tv tp 14 15 12 8 13 5 68 90 3 zračnost 0 0 0 89 0 0 0 6 0 15 10 15 9 83 95 4 ts 13 11 7 12 5 68 90 3 kritičnost DA DA DA DA DA DA DA ti-najkasnije vreme 0 13 24 109 36 41 109 109 112 Sl. marketinške aktivnosti. Kao što je naznačeno. Strana 20 od 40 .br. 3. Pored poslovne primene ovaj savremeni program nalazi svoju primenu i u nauci. 6. Užice Jelena Dejanović PM29/03 II PRIMENA EXCELA ZA PRAVLJENJE GANTT-OVIH DIJAGRAMA Excel je primenljiv u svakoj oblasti poslovanja. verovatne i pesimističke) i utvrđivanje „kritičnog puta”: Red. izračunavanje ”očekivanih vremena” pojedinih aktivnosti (na temlju tri ocene-optimističke. Da bi se obezbedio zadovoljavajući uspeh. tj. bitna je i ekonomska komponenta izvođenja projekta. Realizacija zadatka podrazumeva određivanje vremena trajanja. Pored funkcionalne i tehnološke. koji ima za cilj da u okviru nekoliko faza sprovede informatičku obuku (organizacione pripreme. formiranje nadzornog i stručnog tima. delovi procesa. j. izvođenje projekta podeljeno je na više faza (8 faza).. 7.Kritični put teče između događaja: 1-2-3-5-6-7-9.. Dinamički Gantt-ovi dijagrami U tekstu koji sledi biće prikazana primena Excel-a u upravljanju projektima u formi dinamički-automatizovane Gantt-ove karte. U pitanju je realizacija projekta. 1.Diplomski rad VPTŠ. 5. 2.). od marketinga do finansija i proizvodnje. kontrola. 8. 8 . koji su povezani (međusobno zavisni) moraju se skladno ukomponovati i funkcionalno i vremenski. 4.

jer su one međusobno zavisne. normi. Cela karta treba da bude prilagodljiva promenama i problemima koji mogu nastati u vremenskoj dimenziji. odnosno tri dana (u zavisnosti od ćelije O2 koja je vezana za kontrolni objekat Option Button koji pokazuje broj vezan za ovo dugme). Pomoću kontrolnog objekta sa palete ToolBox (u ovom slučaju–Button) omogućava se biranje dva datuma za započinjanje projekta (C2 ili C3).Diplomski rad VPTŠ. U cilju olakšavanja sinhronizacije. u zavisnosti od važnosti projekta. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Shodno tome neophodno je kreiranje kalkulacija dnevnih i kumulativnih troškova (na osnovu vremena trajanja. Na primer. cena po jedinici mere i cena etape) i vizuelno prikazivanje ovih troškova putem dijagrama. primenjene su formule i kontrole obrazaca. svi ostali datumi će dinamički reagovati. Glavne „upravljačke” odrednice odnose se na sledeće: • Početni datum projekta unosi se u ćeliju C7. Svaki put kada se promeni datum početka projekta. Strana 21 od 40 . formula u ćeliji P5 glasi =O5+$O2 i kopirana je udesno. dva. • Formule izračunavaju datum kraja faze nakon unošenja vremena trajanja. Nastupajuće faze vezane su za neku od prethodnih faza preko datuma njihovih završetaka i procenjenog „praznog hoda”. Datum početka pokreće sve faze. sve do poslednjeg datuma u vremenskoj liniji. Primer: ćelija D7 sadrži formulu =C7+G7-1. • U ćelijama vremenske linije generisana je datumska skala sa prirastom od jednog.

U koloni I izračunate su ili inete norme (jedinica mere/trajanje). glasi : =IF(AND(O$5>=$C7. Red 6 sadrži naslove. Apsolutne adrese formule omogućuju kopiranje udesno i nadole i obezbeđuju automatizam u generisanju Gantt-ovog dijagrama u smislu „popune” norma vrednosti. • Ključni deo Gantt-ove karte prikazuje planske i ostvarene norme za određenu etapu (fazu) u određenom vremenskom intervalu (u ovom slučaju jedan. J. K i N). G. pomoću kojih se određena faza eliminiše. Užice Jelena Dejanović PM29/03 • • • • Unete su ključne informacije.0) Formula zapravo „kaže”: ukoliko je datum posmatranja veći ili jednak datumu početku. Kolone J i K predstavljaju jedinične mere i cene po jedinici mere.O$5<=$D7. onda se vrši množenjetrajanja (dani). a manji od datuma završetka. Kada je ovo polje za potvrdu potvrđeno. ćelija vezana za kontrolu sadrži vrednost TRUE ili FALSE. norme i cene/JM. a ako uslovi nisu ispunjenji prikazati 0. Vizuelni efekti generisani su primenom Conditional Formatting-a da bi se formatirale ćelije (C. D. • U koloni N upotrebljena je funkcija IF radi izračunavanja cene etape.Diplomski rad VPTŠ.$I7. H. odnosno 1 ili 0 (pomoću funkcije IF). Akoje uslov ($M7:$M21=0) ispunjen odgovarajuće ćelije su nevidljive. I. Kolona B sadrži faze. za izračunavanje upotrebiti vrednost u ćeliji I7. Strana 22 od 40 . inkrementno odnosno sa priraštajem u oba smera).$M7=1). Definisano je trajanje faza (kolona G) preko brojača – Spinner-a (Spinneromogućava podešavanje vrednosti iz zadatog opsega. Kolona A prikazuje planirano i ostvareno. i u ćeliji vezanoj za kontrolu (M7) je vrednost 1. ako je to potrebno. Ćelija vezana za polje za potvrdu je odgovarajuća ćelija iz kolone M. Na dnu kolone izračunva se ukupna planska i ukupna stvarna cena svih etapa projekta. dva ili tri dana). Ukoliko je vrednost u ćeliji vezanoj za kontrolu jedinica (=1). Ovaj efekat je realizovan pomoću kontrolnog objekta CeckBox. U kolonu L postavljena su polja za potvrdu. Formula koja je upisana u ćeliju O7.

Užice Jelena Dejanović PM29/03 • U cilju kompletiranja automatizovanog Gantt-ovog dijagrama. Pri uslovnom formatiranju Gantt-ovog dijagrama. „Planske ćelije” su formatirane kao na slici levo. redovi su adresirani relativno ($I7) da bi se formula mogla kopirati nadole. Takođe. u cilju vizuelizacije „ćelije stvarne realizacije” su formatirane u tonu bledo žuta – crvena.Diplomski rad VPTŠ. primenjeno je i uslovno formatiranje (dva uslova). Strana 23 od 40 .

odnosno na vremensku liniju. omogućuje analizu razlika planiranih i stvarnih novčanih resursa. Zatim se prikazuju kumulativni stvarni troškovi (zbir tekućih dnevnih troškova i kumulativnih iz predhodne ćelije). uslov formatiranje Cell Value=O$5). treba: • Vezati formule za vremensku liniju i datume početka određenih faza. čime se dobija pregled ukupnih troškova za projekat. Ovo je vizuelno ilustrovano linijskim dijagramima napravljenim na osnovu tabela troškova. Može se. čime će se sve kopirane formule adresirati na peti red. Kumulativni prikaz planiranih troškova.$M7=1). Realno odvijanje procesa i poremećaji u realnom okruženju direktno utiču na Ganttov dijagram. na primer.$C7<P$5. Dijagram jasno pikazuje razliku između stvarnih i planskih troškova tokom vremena. Obratiti pažnju da formula uslovnog formatiranja koristi apsolutnu adresu za red ($5). Strana 24 od 40 . Kreirati odgovarajuću formulu koja na primer za ćeliju O7 će glasi: =IF(AND($C7>=O$5. Da bi se napravio raspored važnih datuma.Diplomski rad VPTŠ. Upravljanje važnim datumima (jedan događaj) Upravljanje važnim datumima (eng. odražavaju se „dinamički” na dijagramima dnevnih i kumulativnih planskih i ostvarenih troškova.O$5. milestone management) se koristi za praćenje „važnih datuma”. • Primeniti uslovno formatiranje (Format.0). Promene u realizaciji faza. Ovo je osnova za praćenje i upravljanje u realnom vremenu tokom čitavog perioda realizacije projekta. napraviti Gantt-ogram kao podsetnik na datume početka pojedinih faza. Conditional Formating. Užice Jelena Dejanović PM29/03 • • • Sledeći korak je prikazivanje planskih dnevnih troškova i stvarnih dnevnih troškova sumiranjem istih (Funkcija SUMPRODUCT).

Strana 25 od 40 .$C$5. • Kopirati formulu nadesno i nadole.IF(AND($E7>=Q$5. Upravljanje ključnim datumima na bazi prethodno opisane procedure rezultira Gantt-ovim dijagramom kao na slici. (ćeliju P7): =IF(AND($C7>=Q$5.$E7<R$5). U polje Type upisati d kako bi se prikazao datum.Diplomski rad VPTŠ.$C7<R$5).$E$5. • početni. datum početka kreiranja izveštaja i krajnji datum.$D7<R$5). $D$5. Upravljanje važnim datumima (više događaja) Gantt-ov dijagram u formi podsetnika za važne događaje može se upotrebiti i kada ima više događaja koj se dešavaju u istom redu (fazi). Pretpostavljajući da su za projekat važna tri datuma: • • primenom uslovnog iskaza. imena ili bilo koji tip informacije za koju se pravi raspored).IF(AND($D7>=Q$5. za isti vremensku liniju može se vezati više datuma.""))). inače može biti i tekst. Užice Jelena Dejanović PM29/03 • Prikazati datum sa vremenske linije pomoću dijaloga Format Cell (Na kartici Namber izabrati Custom iz liste Category.

od širokog spektra mogućnosti Excel-a. koji zauzma visoku poziciju u klasi najefikasnijih softvera sa stanovišta korisničkih performansi. Ovde su prikazane samo neke. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Primenom iskaza IF(AND može se istovremeno pratiti više važnih datuma (događaja). prvenstveno sa stanovišta korišćenja. na istom primeru. U narednom poglavlju biće.Diplomski rad VPTŠ. Strana 26 od 40 . Upotrebom trostrukog uslovnog formatiranja dobijaju se vizuelni efekti. upravljanja projektima i praćenja realizacije projekata. prikazana primena CA-Super Project-a.

1. simbole kojima će se odvajati dani. kao i simbol za valutu.1 Unošenje podataka u CA-SuperProject 3.Ovi parametri se definišu preko opcija Edit/Project Details. 10 – Date Format & International Preferences Strana 27 od 40 . a mesečno se radi 22 dana. broj radnih dana u mesecu. a to su datum početka projekta. broj radnih dana u nedelji.Project Details Za ovaj projekat je definisan standardni radni dan od 8h. broj radnih dana u nedelji je pet. dužina standardnog radnog dana. Generalna podešavanja Prvo je potrebno definisati naziv projekta kao i osnovne detalje vezane za projekat. 9 .1. Sl. Užice Jelena Dejanović PM29/03 III KREIRANJE GANTT-ovih DIJAGRAMA PRIMENOM CA-SUPERPROJECT-a 3. U padajućem meniju Preferences / Date Format & International Preferences potrebno je definisati u kom vremenskom formatu će se prikazivati datumi relevantni za projekat.Diplomski rad VPTŠ. Sl. meseci i godine u poljima.

12 – Povezivanje aktivnosti Posle unošenja međuzavisnosti aktivira se aktualizacija (Calculation option uključiti opcije Feedback Current Date i opciju Auto Actuals) na osnovu koje se određuju stvarni počeci i završeci odnosnih aktivnosti. Sl.Diplomski rad VPTŠ. Calendars). Treba reći da ukoliko nije uključena opcija Auto calculation. Strana 28 od 40 . U cilju boljeg sagledavanja projekta opcije za nivelisanje resursa na početku treba isključiti. To se sve vrši iz View / Task outline. vremenske rezerve i odlaganja. njihovog trajanja i međuzavisnosti. troškove. a zatim se iz padajućeg menija izabere opcija Edit / Link Task nakon čega se dobija dijalog prikazan na slici 12. Treba isključiti i opcije vezane za aktualizaciju plana sadržane u setu Progress.1. Calculation option (Expert Mode) nam obezbeđuje fleksibilnost i kontrolu nad kalkulacijama uključujući nivelisanje resursa i praćenje progresa. najkasnije i najranije datume. proračun se mora izvršiti manuelno ( File / Calculate Shedule ili pritiskom na taster ”F9” ili ”!”). Sl. Zavisnosti se unose tako što se klikne na aktivnost koja je u zavisnosti sa nekom drugom aktivnosti .2 Unošenje aktivnosti i njihovih zavisnosti Na osnovu tabele aktivnosti za odabrni primer (sl. Posle ovoga realizacija projekta se može grafički sagledati na Gantt-ogramu kao i iz raznih drugih pogleda (Pert Chart.8). a procenjena dužina trajanja aktivnosti (koja je takođe data tabelarno) unosi se u kolonu Estimated Duration. pristupa se unošenju aktivnosti. Ova opcija nam pruža dodatne kolone za praćenje projekta kao što su kolone za dodatne časove. 11 – Calculation Option 3. Užice Jelena Dejanović PM29/03 U istom meniju je potrebno Expert Mode podesiti na Advanced Planning.

tip resursa (Labor) i maksimalna količina resursa (R1=5jed. prekovremeni rad i konfliktni sati. materijal. Užice Jelena Dejanović PM29/03 sl./res.Diplomski rad VPTŠ. posle čega se u kolonu Units Assign upisuju potrebne količine reursa. Posle ovoga se vrši dodeljivanje resursa aktivnostima. 13 – Gantogram Potrebno je naglasiti da su crvenom bojom na Gantt-ogramu i PERT–u označeni kritični putevi. Svi ovi elementi se mogu prikazati sumarno (ukupno u toku dana). Sa histograma se mogu sagledati raspoloživi radni sati. klikom na ikonu Toolbar-a dobija se histogram resursa. odnosno vremenski periodi u kojima postoji nedostatak resursa. Kada se kreira novi tip resursa prelazi se u View / Resource Details gde se u polju RSCR Name definiše naziv resursa (u ovom slučaju radnici). itd. 14 – PERT dijagram 3. Kada su unešeni i dodeljeni svi tipovi resursa po aktivnostima.3 Unošenje resursa Da bi se kreirali različiti tipovi resursa (radnici.1. Sl. normalni radni sati.). prosečno ili sa aspekta maksimuma. Potrebne količine resursa po aktivnostima su date tabelarno. Isti postupak se koristi ako je u pitanji neki drugi tip resurasa. a njihovo dodeljivanje se vrši komandom Edit / Add Assignment. Strana 29 od 40 .) potrebno je preći u View / Resource Outline i komandom Edit / Create Resource (F3) kreirati novi tip resursa. dok su crnom bojom na Gantt-ogramu označene ukupne vremenske rezerve.

vremenski periodi u kojima nedostaju resursi potrebno je izvršiti nivelaciju resursa odnosno odložiti izvršavanje onih aktivnosti za koje postoje nedostatci resursa.2. Analiza troškova Za analizu troškova potrebno je projekat sagledati iz Account outline–a. tako da izborom opcije Leveling Delays / By Float postižemo odlaganje najpre onih aktivnosti koje imaju najveću vremensku rezervu u cilju postizanja najranijeg završetka. Pošto je u Project Details definisano da ne postoji prekovremeni rad opcija Use Overtime treba da bude podešena na None. Koristeći Full Leveling opciju nivelisanje se vrši na taj način što će aktivnosti (čak i kritične) za koje postoje resursni manjci biti odložene bez obzira što to dovodi do odlaganja završetka samog projekta. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Na ovaj način mogu se grafički prikazati nedostajući tipovi resursa u vremenskim jedinicama za svaki resurs. 3.00 novčanih jedinica. Sl. Prvo je potrebno prikazati kolone za troškove. Tu su po Default–u unešeni troškovi po aktivnostima i resursima po času i oni iznose 25. To se radi iz Layout / Column Layout izborom opcije Show Fields For / Cost čime se otvaraju nove kolone za praćenje troškova kao što je prikazano na slici 16.Diplomski rad VPTŠ. 15 – Histogram resursa Ako u pojedinim vremenskim jedinicama postoje konfliktni sati tj. To se vrši u okviru dijaloga Calculation Option / Resouce Leveling. Strana 30 od 40 . tako i za određeni tip radnika. Kada se ovako podese parametri za nivelaciju potrebno je ručno izvršiti kalkulaciju projekta ukoliko nije uključena opcija Autocalculation. ove vrednosti je potrebno izmeniti. Pošto su jedinični troškovi po aktivnostima različiti kako za pojedine aktivnosti. Kriterijum za odlaganje aktivnosti je vremenska rezerva.

Ukupni fiksni troškovi i ukupni troškovi prekovremenog rada iznose 0 n. fiksnih.Diplomski rad VPTŠ. Strana 31 od 40 . Proračunati datumi najranijih i najkasnijih početaka aktivnosti. planirani i stvarni počeci i završeci aktivnosti mogu biti snimljeni u baznom planu (Baseline) i kasnije biti korišćeni za komparaciju. 17 – Account Outline 3. ukupne i slobodne vremenske rezerve.j. standardnih troškova (Regular Cost). Ovo se realizuje kada smo zadovoljni planiranjem a postiže se komandom Edit / Transfer to Baseline. troškova prekovremenog rada i ukupnih troškova. ukupne i slobodne vremenske rezerve.20 n. Sl. 16 – Column Layout Na slici je dat pregled planiranih varijabilnih. Prebacivanje podataka u bazni plan Proračunati datumi najranijih i najkasnijih početaka aktivnosti. planirani i stvarni počeci i završeci aktivnosti mogu biti snimljeni u baznom planu (Baseline) i kasnije biti korišćeni za komparaciju.j.. Ovo se realizuje kada smo zadovoljni planiranjem a postiže se komandom Edit / Transfer to Baseline. tako da su planirani ukupni troškovi jednaki varijabilnim i iznose 7655. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl. dok se pojedinačni troškovi po radnicima i aktivnostima mogu sagledati iz tabele.3.

j.j. Papir 1800 n. Strana 32 od 40 . Komparacija se vrši izborom opcije Preferences / Expert Mode / Baseline Compare pomoću koje se otvaraju dodatne kolone za Baseline bilo da se nalazimo u Task Outline.j.20 n. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl. Resource Outline ili Account Outline. Sl.j. 19 – Task Outline (Baseline) Ukupni planirani troškovi za grupu aktivnosti Radnici iznosi 2255.. Oprema 3600 n.20 n. koliko iznose ukupni planirani troškovi projekta.Diplomski rad VPTŠ. Koji će set biti aktivan zavisi od toga kako je definisano u Edit / Project Details / Defaults / Show Baseline. što sve ukupno iznosi 7655. 18 – Prenošenje u bazni plan Na raspolaganju su nam tri seta Baseline–a.

• Za aktivnosti koje su prekinute procentualno se računa u kom su stepenu realizovane. Posle ovih podešavanja. Kada je opcija Auto Actuals uključena. 20 – Resource Outline (Baseline) Sl. Pored ove opcije na raspolaganju nam je i opcija Auto Actuals pomoću koje se automatski određuju stvarni počeci i završeci aktivnosti.4. Aktualizacija plana Ukoliko želimo da pogledamo tok realizacije projekta do određenog datuma potrebno je u Preferences meniju izabrati Calculation option i čekirati Feedback Current Date. pritiskom na taster F9 se vrši re-planiranje projekta nakon čega projekat izgleda ovako: Strana 33 od 40 . njihovo stvarno trajanje i stvarni troškovi. izabrani datum je iskorišćen da bi se utvrdilo kojim aktivnostima će automatski biti dodeljeni datumi stvarnih početaka ili završetaka aktivnosti. Uključivanjem ove opcije postiže se sledeće: • One aktivnosti koje kasne u otpočinjanju (planirani početak aktivnosti je pre željenog datuma) se pomeraju unapred prema izabranom datumu.Diplomski rad VPTŠ. 21 – Account Outline (Baseline) 3. U polju Current date se upisuje željeni datum. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl.

Tu su prikazani svi podaci o aktivnosti. Prikupljanje kandidata i Testiranje kandidata su u potpunosti realizovane do 20. Ukoliko u kolone ubacimo i stvarne troškove onada raspolažemo sa svim podacima neophodnim za upoređivanje sa Baseline vrednostima. Aktivnost Kontrola i nadzor projekta realizovana 57. 23 – Task Form Svaku aktivnost je moguće sagledati i iz Task Form–a. Strana 34 od 40 . tako i resursa. Pored toga tu su uvršćene i kartice za troškove. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl. itd. 22 – Actual Layout Crnom bojom na Gantt-ogramu su označene one aktivnosti ili delovi aktivnosti koji su završeni.god. WBS kod. ID aktivnosti. Prelaskom u Resource Outline može se dobiti pregled iskorišćenja resursa do zadatog datuma.dok aktivnost Izvestaj o projektu nije otpočeo. počev od stvarnih. Sl.77 %. Osim toga moguće je uporediti stvarne troškove sa troškovima iz Baseline-a.04. planiranih i Baseline vrednosti kako vremena.2006. update vrednosti. Formiranje Nadzornog tima i Stručnog tima. Aktivnosti Organizacione pripreme. Stvarni datumi početaka i završetaka aktivnosti mogu se uporediti sa planiranim datumima kao i sa datumima iz Baseline-a. Medijska kampanja. različite zabeleške i kartice namenjene za različite korisnike (maksimalno dva korisnika). procenti realizovanosti.Diplomski rad VPTŠ. Ukoliko želimo projekat možemo razmotriti i sa stanovišta resursa. a Informatička obuka realizovana 9%.

25 – Ukupni časovi i ukupni troškovi po mesecu • Histogram resursa radnici Actual Sl. Sivi pravougaonici predstavljaju Baseline vrednosti. Stvarni troškovi do preseka stanja pod ovim uslovima iznose 6554. crvenom bojom su obeležene kritične aktivnosti. za onoliki vrmenski period za koliko je aktivnost bila prekinuta. Sa slike se vidi da je aktivnost Informatička obuka počela po Baseline-u odmah posle završetaka aktivnosti Testiranje kandidata. Komparacija nivelisanog aktuelnog stanja sa podacima iz Baseline-a izgleda ovako: • Ukupni časovi i ukupni troškovi po danu Actual Baseline Sl.Diplomski rad VPTŠ. 26 – Histogram resursa radnici Baseline Na kraju treba reći da će zbog prekida otpočete aktivnosti Informatička obuka doći do pomeranja roka završetka projekta za 18 dana. Sivom bojom na dijagramima su grafički prikazane aktivnosti po Baseline-u. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl. plavi su nekritične aktivnosti. Aktivnost Informatička obuka ima negativnu vremensku rezervu. pa će ukupno vreme trajanja projekta umesto planiranih 112 dana biti 130 dana.40 n.j. 24 – Resource Outline ( Actual) Iz ovog Layouta pored svih prethodno navedenih podataka moguće je sagledati i aktuelno korišćenje resursa. međutim prekinuta je i odložena što je prouzrokovalo produžetak trajanja celokupnog projekta. Strana 35 od 40 .

Sl. Strana 36 od 40 . To su one vrednosti troškova za koje se očekivalo da će se ostvariti. 27 . Analiza projekta Ukoliko uključimo opciju Earned Value Analysis na raspolaganju su nam dodatne kolone pomoću kojih još bolje možemo sagledati tok projekta. Užice Jelena Dejanović PM29/03 3.Earned Value Analysys Ti pokazatelji između ostalih mogu biti: • Cost Pct C ( Cost Percent Complete ) – Procentualno izražena kalkulacija realizacije aktivnosti zasnovana na troškovima aktivnosti a ne na njihovom vremenskom trajanju.5.BCWP ( Budgeted Cost of Work Performed ) za aktivnost Kontrola i nadzor projekta • BCWS ( Budgeted Cost of Work Scheduled ) – Iznos troškova (ukupni planski troškovi ) koji su trebali da se ostvare do preseka stanja zasnovani na originalnim (Baseline) datumima i trajanjima aktivnosti. Predstavlja sumu ostvarenih troškova za odnosnu aktivnost. Sl. planirani i stvarni troškovi. 28 . To su u stvari različiti ekonomski pokazatelji i kriterijumi zasnovani na kalkulacijama poznatih podataka kao što su planirana i stvarna vremena aktivnosti. Računa se po obrascu: Cost Pct C = Stvarni ukupni troškovi ×100 [%] Planirani ukupni troškovi • BCWP ( Budgeted Cost of Work Performed ) –Iznos troškova preuzetih iz plana budžeta stvorenih realizacijom pojedinih aktivnosti ili celog projekta. procenti realizacije pojedinih aktivnosti itd.Diplomski rad VPTŠ.

Strana 37 od 40 .Cost Variance – Iznos troškova iznad ili ispod budžeta na nivou projekta • CV[%] ( Cost Variance Percent ) – Troškovno neslaganje kao procenat BCWP. 30 . Procenat iznad ili ispod budžeta. Negativna vrednost ukazuje na procenat iznad budžeta.Diplomski rad VPTŠ. Vrednosti ispod 100% ukazuju na probijanje budžeta ili zaostajanje za planom. Tekuća razlika između stvarnih troškova i troškova preuzetih iz plana budžeta. Sl. Računa se po obrascu: SV = SV ×100 [%] BCWS Sl. 29 . Realizovana vrednost kao procenat BCWS. To su prekoračenja iznad ili ispod budžeta kao i ispred ili iza plana. 31 . 32 .SV ( Schedule Variance ) na nivou projekta • SV% ( Schedule Variance Percent ) – Procentualno izražen SV. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl. a takođe i razlike između BCWP i BCWS.SV% ( Schedule Variance Percent ) na nivou projekta • Cost Variance – Iznos troškova iznad ili ispod budžeta. • SPI ( Schedule Performance Index Percent ) – Procenat BCWS u BCWP. Sl. Negativne vrednosti nam ukazuju na prekoračenje budžeta ili zaostatak za planom.BCWS (Budgeted Cost of Work Scheduled) za aktivnost Kontrola i nadzor projekta • SV ( Schedule Variance ) – Neslaganje u realizaciji onoga što je trebalo biti realizovano do preseka stanja i onoga što je stvarno realizovano.

j.API (Actual Performance Index Percent ) • CPI ( Cost Performance Index Percent ) – Realizovani troškovi kao procenat stvarnih troškova.j.00 n.20 n.SPI ( Schedule Performance Index Percent ) na nivou projekta • API (Actual Performance Index Percent ) – Stvarni troškovi kao procenat BCWS. Procena konačnih troškova na osnovu tekuće dinamike. posmatrajući proizvode ove namene u svetskim razmerama Strana 38 od 40 . procenjeni troškovi završetka projekta zasnovani na Baseline troškovima i analizi planiranih troškova. 34 .j. na 132 v.20 n. Vrednosti iznad 100% ukazuje na probijanje budžeta.. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl. Ukupno je ostvareno 39% celokupnog projekta dok su na osnovu tekuće dinamike procenjeni ukupni troškovi projekta (Calculated EAC) od 7655. 33 . Planirani ukupni troškovi po pojedinim vrstama resursa iznose: radnici 2255.j. Prekidanje pomenute aktivnosti prouzrokovalo je produžetak trajanja projekta sa 112 v.40 n.20 n.j.j.j. Aktuelni troškovi (troškovi do preseka stanja) iznose 6554.j.00 n.CPI ( Cost Performance Index Percent ) • Calculated EAC ( Calculated Estimate at Completion ) – Projektovani. 35 . Vrednosti iznad 100% ukazuje na probijanje budžeta.40 n. i papir1800.Diplomski rad VPTŠ. CA-Super Project spada u klasu najefikasnijih softvera za upravljanje projektima. Prilikom sprovođenja metode planirani su ukupni troškovi od 7655.40 n.00 n. oprema 3600. Sl.. ostvareni su sledeći troškovi po vrstama resursa do preseka stanja: radnici 1154.00 n.j.j..j... Sl. što ukupno iznosi 6554.j. oprema 3600. Pošto sprovođenje projekta nije išlo po planu (aktivnost Informatička obuka je otpočela. i papir1800. ali je prekinuta).

• U trećem delu. analiza pokazuje da je. Naravno.Diplomski rad VPTŠ. Prevazilazimo stare oblike i usvajamo nove. Jelena Užice. sa alatima koji nam se nude. neprestano se usavršavaju principi i metodi projektovanja. preko prvog IBM kompjutera do danas. Rad daje podlogu za komparativni pregled različitih računarskih tehnika u području Project Management-a. • U drugom delu pokazana je primena Excel-a u upravljanju projektima i dinamizaciji klasičnih upravljačkih alata (Gantt-ove karte). U tom smislu. rad je obuhvatio pregled. Užice Jelena Dejanović PM29/03 ZAKLJUČAK Od davnina. moderno upravljanje projektima bez računara je nezamislivo i nije interesantno u smislu konkurentnosti. 2006 Strana 39 od 40 . Danas je lakše projektovati i upravljati projektima nego ikada ranije. data je detaljna analiza primera primene profesionalnog paketa CA-SuperProject i njegovih mogućnosti. Sistemskim pristupom. • Prvi deo rada obuhvatio je teorijske postavke i prikaz ključnih koncepata. komparativnu analizu i prikaz modernih tehnika i metoda u domenu upravaljanja projektima. termina i metoda modernog poimanja menadžmenta sa aspekta teorije sitema. uz puno odgovornosti. bolje i efikasnije. postajemo svesniji činjenice da ne tapkamo u mestu. Tehnologija savremenog društva ne prestaje da nam otvara mogućnosti globalne komunikacije sa drugim upravljačkim sistemima na području menadžmenta.

Užice. CET. 2000. Organizacija proizvodnje.Diplomski rad VPTŠ. Blattner. Vodič kroz Microsof Excel. Strana 40 od 40 . VPTŠ. 2000. Upravljanje investicijama. Užice. Cook. P. 2004. Jovanović Petar. Dyck. Milutin. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Literatura: 1) 2) 3) 4) 5) Specijalno izdanje. Đurićić R. Menadzment investicija. Beograd. L. Užice. NIC. 2002. Jokić Dragoslav. K. Ulrich. Preduzatništvo. Martinović Milan. Beograd. 2002. T. GRAFOSLOG. IR-MIR.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful