Diplomski rad

VPTŠ, Užice

Jelena Dejanović PM29/03

I UPRAVLJANJE PROJEKTOM
Moderno upravljanje projektom predstavlja naučno zasnovan i u praksi proveren koncept kojim se uz pomoć odgovarajućih metoda organizacije, planiranja i kontrole vrši racionalno usklađivanje svih potrebnih resursa i koordinacija potrebnih aktivnosti da bi se određeni posao realizovao na najefikasniji način. Primena koncepta upravljanja projektima u realizaciji investicija, donosi višestruke efekte koji se ogledaju u značajnim uštedama i racionalizacijama. Na primer: skraćenje vremenskog perioda izgradnje, ili makar smanjenje mogućeg vremenskog prekoračenja, kod većih investicija, donosi ogromne novčane uštede. Slične uštede se postižu i kod korišćenja finansijskih sredstava iz kredita. Treba takođe pomenuti i pozitivne efekte koji se postižu ranijim završetkom objekata i početkom stvaranja profita.

1.1. Definisanje projekta
Pojam ”projekat” najčešce se definiše kao složeni poslovni poduhvat koji se preduzima u budućnosti da bi se dostigli ciljevi u predviđenom vremenu i sa predviđenim troškovima.

Pojam projekta obuhvata veliki broj različitih aktivnosti, poslova i zadataka. To su znači složeni i neponovljivi poslovni poduhvati, koji su usmereni konačnim ciljevima, a izvode se sa ograničenim ljudskim i matrijalnim resursima u ograničenom vremenu. Da bi se projekat realizovao i dostigli postavljeni ciljevi, odnosno da bi projekat prošao svoj put od ideje do konačnog završetka, neophodno je da prođe određeni broj faza i aktivnosti.

1.2. Razvoj i definisanje koncepta upravljanja projektima
Upravljanje složenim i skupim projektima pomoću klasičnih metoda i koncepata organizacije je bilo otežano, jer oni nisu omogućavali da se usklade mnogobrojne aktivnosti, koje u okviru projekta obavlja veliki broj učesnika. Zbog toga su razvijene nove metode planiranja i kontrole i odgovarajuća projektna organizacija. Koncept upravljanja projektom se bazira na uspostavljanju i korišćenju takve organizacione forme koja omogućava najefikasniju realizaciju projekta, odnosno najefikasnije korišćenje raspoloživih metoda, resursa i ljudi za postizanje optimalnih rezultata. Na taj način se upravljanje projektom iskazuje kao kompletna koncepcija, koja obuhvata interdisciplinarnu primenu više metoda i tehnika organizacije, planiranja i kontrole u cilju što efikasnije realizacije. Svi pristupi konceptu upravljanja projektom, naglašavaju neophodnost formiranja i korišćenja odgovarajućeg informacionog sistema zasnovanog na računaru.

Strana 1 od 40

Diplomski rad

VPTŠ, Užice

Jelena Dejanović PM29/03

Bez informacionog sistema, koji sadrži podatke o planiranim veličinama u realizaciji projekta i pravovremene informacije o stanju projekta, nije uopšte moguće pokretati potrebne upravljačke akcije. Ovo znači da nije moguće vršiti kontrolu i upravljati projektom. U tom smislu, moderno poimanje upravljanja projektima, podrazumeva primenu softverskih računarskih paketa. Koncept Project management-a je široko razvijen u svetu i nezamenjiv je kod složenih i skupih razvojnih i investicionih projekata. Svi pristupi upravljanju projektom predlažu i koriste: tehniku mrežnog planiranja i Gantt-ove karte

Primena tehnike mrežnog planiranja u upravljanju realizacijom projekta je nezamenjiva, jer mrežna tehnika omogućava, pored grafičkog predstavljanja i praćenja projekta, pribavljanje velikog broja potrebnih informacija za upravljanje projekom. Pored neophodne organizacije i odgovarajuće računarske podrške, koncept definiše osnovne faza upravljanja, a to su: planiranje, praćenje i kontrola realizacije. Pri tome se posebno izdvajaju osnovni elementi koje treba planirati, pratiti i kontrolisati a to su: vreme, resursi i troškovi. Na taj način može se reći da moderni koncept upravljanja projektima sadrži tri osnovna modula: upravljanje vremenom, upravljanje resursima i upravljanje troškovima realizacije projekta (sl.1).

Planiranjem, praćenjem i kontrolom vremena, resursa i troškova realizacije projekata ostvaruju se osnovni ciljevi upravljanja, a to je dostizanje planiranih rokova završetka projekta sa planiranim troškovima. Faze i moduli koncepta upravljanja projektima detaljnije su opisani u odeljcima 1.5 i 1.6

Strana 2 od 40

Diplomski rad

VPTŠ, Užice

Jelena Dejanović PM29/03

VREME
-WBS tehnika -Ključni dogadaji

RESURSI
-Procena materijala

TROŠKOVI
-Procena troškova aktivnosti -Plan ukupnih troškova projekta

PLANIRANJE

REALIZACIJE

PROJETTNI TIM

-Procena radne -Procena vremena snage aktivnosti -Raspoređivanje -Vremenski plan radne snage

KONTROLA REALIZACIJE

PRAĆENJE REALIZACIJE

-Izveštaj o napre- -Izvestaj o dovanju radova zaliha -Izveštaj o ključnim događajima

stanju -Izvestaj o troškovima aktivnosti -Zbirni izveštaj o troškovima

INVESTICIONI PROJEKAT Sl. 1. Strukturni prikaz koncepta upravljanja projketima [4]

1.3. Organizacija za upravljanje projektima
Polazni korak u primeni Koncepta upravljanja projektima predstavlja definisanje odgovarajuće organizacione stukture, koja preuzima upravljanje projekatom. Pri tome treba, zavisno od specifičnosti odnosnog preduzeća i projekta koji se realizuje, definisati odgovarajuću organizacionu formu, sa svim potrebnim izvršiocima i rukovodiocima. Takođe, potrebno je odrediti njihove zadatke, prava i odgovornosti, zatim način njihove koordinacije, korišćenje potrebnih metoda i tehnika, itd. U postupku definisanja organizacije za upravljanje projektima, osnovno je pitanje za koji tip organizacije se opredeliti. U teoriji postoje dva osnovna pristupa. Prvi je klasičan pristup koji predlaže tri organizacione forme: funkcionalnu, projektnu i matričnu. Drugi je kontigencijski pristup, koji je savremeniji i moderniji i on predlaže četiri organizacione forme: projektni ekspeditor, projektni koordinator, matrična i čista projektna forma. Specifičnosti pojedinih organizacionih formi dati su u literaturi [5] i njihov prikaz nije predmet analize u okviru ovog rada.

Strana 3 od 40

Diplomski rad

VPTŠ, Užice

Jelena Dejanović PM29/03

1.4. Rukovodilac projekta
Veoma značajno mesto u organizaciji upravljanja projektima ima rukovodilac projekta, koji rukovodi radom tima zaduženog za upravljanje projektom. Mesto i uloga rukovodioca projekta su veoma značajni tako da se, često kaže da od njegove pozicije, odnosno od njegovih ovlašćenja i odgovornosti, zavisi i sama organizacija upravljanja projektom. Za rukovodioca projekta se obično bira ličnost sa dovoljno iskustva u rukovođenju i u realizaciji odgovarajućih projekata. Uobičajeno je da rukovodilac projekta obavlja poslove kao svoju stalnu dužnost mada ima slučajeva da se za rukovodioca projekta postavi i neko od postojećih rukovodilaca sektora koji istovremeno obavlja obe dužnosti. Preovladava mišljenje, naročito kod krupnih i složenih projekata, da rukovodilac projekta treba da bude posebno i stalno radno mesto. Od rukovodioca projekta se, pre svega, traži veoma dobro poznavanje svih oblasti neophodnih za realizaciju projekta. Međutim, njegovo znanje ne mora biti na nivou specijalističkih znanja saradnika na projektu, ali mora da bude šire i da obuhvata celokupan dijapazon poslova. On treba da prati razvoj novih metoda planiranja i kontrole i da svoja znanja u toj oblasti stalno obnavlja i upotpunjuje odgovarajućom periodičnom obukom i inovacijom znanja. Rukovodilac projekta treba da poseduje dobre organizatorske sposobnosti kako bi koordinirao i uskladio rad svih učesnika u realizaciji projekta. Posebno je bitan autoritet koji rukovodilac ima u odnosu na članove projektnog tima kao i stil njegovog ophođenja prema njima. Njegove rukovodilačke i ljudske osobine treba da mu omoguće da uspešno rešava sve konflikte koji se neizbežno javljaju u projektnom timu. Takođe, potrebno je da rukovodilac ličnim entuzijazmom mobiliše sve učesnike ka postizanju definisanih ciljeva.

1.5. Planiranje realizacije projekta
U sprovođenju i implementaciji projekata, neophodna je faza planiranja. Potrebno je planirati kako projekat u celini (globalno), tako i projekat na nivou detalja i pojedinačnih aktivnosti. Za svaku aktivnost u projektu, treba proceniti potrebno vreme za izvršenje, i na osnovu tih podataka izračunati potrebno vreme za završetak pojedinih faza (delova) i za završetak projekta u celini. Takođe treba odrediti potrebne resurse i njih vezati za izvršenje pojedinih aktivnosti. Na osnovu toga mogu se proceniti troškovi kako aktivnosti tako i čitavog projekta. Ovo znači da planiranje realizacije projekta može biti: globalno i detaljno (operativno).

Globalno planiranje obuhvata grubu razradu realizacije projekta, dok detaljno planiranje precizno definiše sve elemente realizacije projekta. Globalno planiranje daje planove koji služe višem rukovodstvu za sagledavanje i upravljanje projektom,

Strana 4 od 40

pojedinačnog izvođača. a takođe i za prikaz napredovanja radova na realizaciji projekta koji se prezentira investitoru. (Razvoj i definisanje koncepta upravljanja projektima) moderni koncept upravljanja projektima sa aspekta planiranja sadrži tri osnovna modula: planiranje vremena. 1. Da bi se izadio detaljni mrežni plan potrebno je raspolagati detaljnim informacijama o svim aktivnostima u vezi planiranja vremena realizacije aktivnosti. Obično se najpre definiše globalni mrežni plan realizacije celokupnog projekta (globalni mrežni plan). Pre svega radi se: globalni (master) plan projekta.Diplomski rad VPTŠ. Kao što je već rečeno. Strana 5 od 40 . i izradu operativnih (detaljnih) mrežnih planova. Za veće i složenije planove Gantt-ogrami nisu pogodni. Izrada mrežnih planova može se vršiti. U ovom postupku radi se veći broj vremenskih planova tehnikom mrežnog planiranja i Gantt-ogramima. pa je bolje koristiti mrežne dijagrame. Globalni mrežni plan ne bi smeo imati više od pedesetak faza i može se ručno obrađivati. Uz pomoć ovih metoda određuje se redosled i vreme izvršenja pojedinih aktivnosti u projektu. On uglavnom služi za planiranje i kontrolu projekta od strane najvišeg rukovodstva izvođača. Gantt-ogrami se obično koriste kod izrade onih planova koji imaju manji broj aktivnosti. tako i detaljnih. Kao detaljni vremenski planovi često se rade i mrežni planovi po vrstama radova i po izvođačima. itd. Globalni vremenski plan projekta može se predstaviti i odgovarajućim Gantt-ogramom. Kao što je navedeno u odeljku 1. procenu vremena izvršenja pojedinih aktivnosti i proračun vremena završetka celokupnog projekta. tako da nam ovi planovi daju grafičku sliku odvijanja projekta.5. jer su takvi Gantt-ogramski planovi pogodni za korišćenje. u postupku planiranja mogu se koristiti različite metode planiranja. i to kako globalnih. i razne vrste operativnih mrežnih planova i Gantt-ograma koji se odnose na deo projekta. i uz pomoć Ganttograma. pored globalnog mrežnog plana ključnih događaja. kako je već pomenuto. planiranje resursa i planiranje troškova. U praksi se najčešće koriste Gantt-ove karte i metode mrežnog planiranja. fazu rada na projektu.1. Planiranje vremena realizacije projekta Planiranje vremena obuhvata: definisanje redosleda aktivnosti u projektu. odnosno globalnih ili ukrupnjenih aktivnosti.2. zatim mrežni plan i Gantt-ogrami ključnih događaja (milestone). Vremensko planiranje projekta obuhvata. On se grafički lako predstavlja i vizuelno se može dosta realno sagledati. koji prikazuje realizaciju projekta kroz manji broj faza. Užice Jelena Dejanović PM29/03 dok detaljno planiranje omogućava rukovodiocu projekta i projektnom timu da operativno prate i kontrolišu realizaciju svih delova i projekta u celini.

koje su najčešće izazvane određenim teškoćama (nedostatak pojedinih vrsta resursa ili opreme. izuzev manjih mrežnih planova (ispod 50 aktivnosti). Na kraju se daju i planirani troškovi aktivnosti. Postupak unošenja novih podataka i odgovarajućeg inoviranja mrežnog plana. unoseći izmene koje nastaju u toku realizacije. zatim kalendarsko trajanje. itd. Sada sledi analiza vremena. odnosno proračun svih vremenskih rokova i termina koje je moguće izračunati.2. i dalje novom obradom mrežnog plana. da su ovi planovi od posebnog značaja za dalji proces planiranja projekta. svi podaci vezani za pojedine aktivnosti i njihova vremensko trajanje Na osnovu ovih podataka vrši se prva vremenska analiza. Nakon svake nove obrade treba štampati i prezentirati rezultate obrade u obliku odgovarajućih kontrolnih izveštaja. Strana 6 od 40 . Ovi vremenski proračuni se.5. posebno za planiranje troškova projekta. Treba reći. Obrada vremenskih planova projekta Izradom odgovarajućih mrežnih dijagrama i unošenjem potrebnih polaznih podataka. i više puta u toku realizacije projekta vrši aktuelizaciju mrežnih planova. Aktuelizacija vremenskih planova projekta U procesu praćenja i kontrole realizacije projekta dolazi do izmena i zastoja. o planiranje potrebne radne snage. itd. danas obavljaju isključivo uz pomoc računara preko standardnih programskih paketa za mrežno planiranje ili za celovito upravljanje projektima. [sl. optimizacija rasporeda radnika na pojedine poslove. 1. te najčešće spadaju u planove koji se obavezno rade. završava se prvi deo procesa izrade vremenskih planova. To su najranija i najkasnija vremena početka i završetka pojedinih aktivnosti. unošenjem najpre novih podataka dobijenih sa terena. Planiranje resursa Planiranje resursa obuhvata: o planiranje materijala. Na primer. dela projekta i projekta u celini.Diplomski rad VPTŠ.koristi se kratkoročni Gantt-ogramski plan projekta. Računar prihvata izmene u mrežnom planu. itd. U skladu sa realnim promenama potrebno je izvršiti novu obradu mrežnog dijagrama i novi proračun vremena. i određuje kritičan put realizacije projekta. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Gantt-ogrami se koriste i za operativne planove za kraće vremenske periode. Odgovarajući planovi prate ove procese planiranja. nepredviđene situacije itd.2] U okviru ovog planiranja vrši se definisanje potrebnih količina i vrsta materijala. naziva se aktuelizacija mrežnog plana.). Računar izračunava najranija i najkasnija vremena pojedinih aktivnosti i vremenske rezerve. i to pre svega izmena u trajanju pojedinih aktivnosti. u slučaju izrade nedeljnih i mesečnih planova za neposredno praćenje realizacije projekta . U računar se najpre unose. Procedura se ponavlja. Takođe se vrši terminiranje mrežnog dijagrama i izračunata vremena pretvaraju u kalendarske datume. razne vrste vremenskih zazora. planiranje potrebnih radnika različitih profila.

a time i na projektu.3. Planiranje troškova realizacije projekta Planiranje troškova obuhvata  procenu troškova pojedinih aktivnosti PLANIRANJE RESURSA Na primer: Planiranje materijala je proces koji obuhvata obezbeđenje potrebnog materijala i delova pre početka realizacije projekta. Resursi pri upravljanju projektima MATERIJAL I DELOVI RADNICI FINANSIJSKA SREDSTVA Finansijski resursi su poseban vid resursa. Strana 7 od 40 . zatim naručivanja i nabavke i na kraju preuzimanja i skladištenja. Planiranje svake od navedenih vrsta resursa je veoma složen proces. raspoloživim količinama i utrošcima.2.Diplomski rad VPTŠ. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl. u zahtevanom vremenu. i ove pojedinačne procese treba sinhronizovati i uklopiti u celovit proces planiranja realizacije investicionog projekta.5. iskazani kao visina finansijskih sredstava za pribavljanje potrebnih resursa na aktivnostima. 1. Za planiranje navedenih resursa potrebni su podaci o: količinama materijala po aktivnosti. To je proces utvrđivanja potrebnih količina pojedinih materijala i delova. uključujući i potrebne intervencije u toku realizacije projekta.

Ovakav pristup planiranju troškova definisan je takođe odgovarajućim planovima i planskim izveštajima. Pracenje i kontrola realizacije projekta Cilj praćenja i kontrole realizacije projekta je da se realizacija na terenu odvija u skladu sa planiranom realizacijom. i da se na osnovu tih podataka definišu i lansiraju upravljačke akcije koje bi izvršile korekciju odstupanja. obuhvata. koji obuhvata : banku podataka o polaznim planiranim veličinama projekta. dve osnovne vrste direktnih troškova. pre svega. čine najveću stavku u ukupnim troškovima realizacije projekta.troškovi materijala koji je neophodan za izgradnju investicionog objekta i . Strana 8 od 40 . Osnovni cilj upravljanja projektima je da se projekat realizuje u najkraćem vremenu i sa najmanjim troškovima što ukazuje na povezanost planiranja troškova realizacije projekta sa vremenom trajanja projekta i angažovanim resursima Planiranje troškova u sklopu koncepta planiranja i kontrole realizacije projekta. koji je sposoban da obradi veliku količinu podataka dobijenih sistemom izveštavanja. odnosno troškovi izvođenja potrebnih radova (troškovi radne snage). Znači da ukupni plan troškova realizacije projekta treba da obuhvati sve stavke direktnih i indirektnih troškova kako bi imali mogućnosti da ih kasnije pratimo i vršimo kontrolu ostvarenih troškova. a to su: . Užice Jelena Dejanović PM29/03   definisanje trškova pojedinih delova projekta ili faza rada definisanje troškova projekta u celini. To pokazuje potrebu formiranja jednog jedinstvenog informacionog sistema za upravljanje projektima. Program upoređuje realne podatke sa memorisani planiranim veličinama. pored građevinskog dela i instalacija. kao i planiranje. troškovi režije. jednom mesečno).6.troškovi rada. troškovi nabavke i ugradnje tehnološke opreme. i prezentira moguća odstupanja neophodna za definisanje daljih upravljačkih akcija. Praćenje i kontrola realizacije. 1. korišćenje opreme. Oni stalno: prate i obrađuju podatke o izvođenju projekta koji se dobijaju sa terena. obradu informacija i ažuriranje mrežnih dijagrama i drugih planova. Da bi se obuhvatili troškovi projekta u celini i dobila neka ukupna suma planiranih troškova projekta (ukupna cena projekta). Indrirektni troškovi za opremu najčešće.Diplomski rad VPTŠ. i vratile tok realizacije projekta u planirane okvire. neophodno je da se planiranjem obuhvate i druge stavke troškova (indirektni troškovi) kao što su: energija. Na ovaj način koncipiran informacioni sistem za upravljanje realizacijom projekata je osnovno sredstvo kojim se služi rukovodilac projekta i projektni tim. Ovo upoređenje ostvarenih i planiranih radova na projektu može se odvijati u redovnim vremenskim presecima (npr. podrazumeva upotrebu računara. kontinuirani priliv informacija sa terena.

i -odmah organizovati novo naručivanje i nabavku nedostajućeg materijala. itd.Diplomski rad VPTŠ. Užice Jelena Dejanović PM29/03 - rrazmatraju odvijanje radova na terenu. a to su pre svega materijal.6. u pogledu: . dobijaju se osnovni elementi za upravljanje projektom. .1. Praćenje i kontrola vremena - Na osnovu podataka sa terena vrši se: -ažuriranje i nova obrada mrežnih planova i Gantt-ograma i -vrše nove procene o odvijanja radova na projektu i -nove procene o mogućnostima završetka pojedinih faza projekta i projekta u celini. Praćenje i kontrola troškova realizacije projekta obavlja se prema prethodno utvrđenim planovima za sve osnovne. Tada se pristupa izradi odgovarajućih kontrolnih izveštaja o vremenskim rokovima odvijanja realizacije projekta i o napredovanju radova na projektu. Poređenjem informacija koje pruža sistem izveštavanja o stvarnom stanju realizacije projekta i planiranih veličina.3. 1.6. korišćenje opreme. 1.procenjivati eventualne nedostatke i potrebe za pojedinim matrijalima i delovima. odnosno najznačajnije stavke troškova. 1. -da se prati i utvrdi da li je napredovanje radova u skladu sa učinjenim troškovima i -da se eventualna odstupanja od planiranih troškova svedu na minimum.6.vremena obavljanja radova. rad. i izveštavaju o stanju i napredovanju radova i o učinjenim troškovima uz sugestije koje akcije valja preduzeti da bi se realizacija projekta odvijala što efikasnije ili preduzimaju odgovarajuće upravljačke akcije.učinjenih troškova realizacije projekta. Strana 9 od 40 . Praćenje i kontrola materijala U Okviru praćenja i kontrole materijala treba: . 1.vršiti praćenje utrošenog materijala i delova.2. Sistem izveštavanja o realizaciji projekta Da bi se izvršila dobra kontrola realizacije projekta neophodno je da se formira i organizuje efikasan sistem izveštavanja koji će da pruža pravovremene i realne podatke o stvarnom stanju realizacije projekta.utrošenih resursa i . -da se pravovremeno uoče i utvrde odstupanja učinjenih troškova u odnosu na planirane. Praćenje i kontrola troškova Osnovni cilj praćenja i kontrole troškova realizacije projekta je da se: -ažurno prati dinamika trošenja planiranih finansijskih sredstava.7. .

upravljanja i optimalnog iskorišćavanja raspoloživih snaga i sredstava pri realizaciji određenih poduhvata zaslužuju posebnu pažnju jer se u njima traže izvori racionalnog poslovanja. teorije grafova i matematičke statistike.Diplomski rad VPTŠ. Postoji potreba za primenom metoda. Strana 10 od 40 . sve do države. institucije. jer je osnovna težnja da to iskorišćenje bude optimalno. pomoću kojih će se moći naučno obrazložiti svaki složeniji plan istraživanja i realizacije na nivou preduzeća. One se zasnivaju na primeni moderne algebre. Takvoj proceduri podvrgnuta je svaka odluka koja za sobom povlači posledice u vezi s iskorišćenjem raspoloživih kapaciteta. organizacije. Otuda je bilo opravdano traženje metode. čijom će se primenom obezbediti svođenje svakog rizika na minimum.tehnike mrežnog planiranja (TMP). Razvijene su metode planiranja koje se jednim imenom zovu . pa čak i na nivou međunarodne saradnje. 2. Užice Jelena Dejanović PM29/03 odnosno za preduzimanje odgovarajućih upravljačkih akcija koje omogućavaju da se stvarna realizacija na terenu odvija u skladu sa prethodno utvrđenim planovima. Osnovne metode tehnike mrežnog planiranja Problemi planiranja.

itd. obradu naučno-istraživačke teme. -programiranja kompleksnih poslovnih zadataka (izrada predloga i usvajanje plana proizvodnje i prodaje u preduzeću.Diplomski rad VPTŠ. -analize vremena. MD odražava u jednom jedinstvenom dokumentu međusobnu povezanost svih aktivnosti i događaja određenog projekta. Skup aktivnosti u mreži kod kojih se završni događaj svake aktivnosti poklapa s početnim događajem njene naredne aktivnosti naziva se putem. 1 Pod pojmom projekat podrazumeva se sveukupnost ekonomskih. On ne troši vreme i sredstva. Mrežni dijagram (MD) je grafička predstava odvijanja projekta i služi kao njegov model1. Mrežni dijagram pregledno odražava redosled izvršenja pojedinih aktivnosti na projektu. a završni događaj je trenutak koji odražava njen završetak. Kada se odredi vremenski termin zbivanja. reorgarnzacije preduzeća. Aktivnost kao elemenat mrežnog dijagrama. b) čekanje (proces koji traži samo utrošak vremena) i c) zavisnost koja ne traži vreme ni sredstva (fiktivna aktivnost). onda on predstavlja rok. Aktivnost se predstavlja pomoću duži orijentisane strelicom.Metoda kritičnog puta) i 2) PERT (Program Evalution and Review Technige . uređaja. Početni događaj predstavlja stanje u kome neka aktivnost može otpočeti. -analize troškova i -raspodele resursa. Za razliku od aktivnosti. Najpoznatije su i najviše su u primeni dve metode mrežnog planiranja : 1) CPM (Critical Parth Method . Događaji se grafički predstavljaju krugovima. konstrukcije sistema. -projektovanja i izgradnje proizvodnih kapaciteta i velikih sistema. organizacionih i tehničkih mera usmerenih na izradu novog objekta. -razvoja i osvajanja novih proizvoda. -rekonstrukcije i remonta postrojenja. događaj se odigrava trenutno i odražava stanje u kome nema nikakve aktivnosti. ili izvršavanje drugih sličnih zadataka Strana 11 od 40 . uvođenje nove tehhologije.) Osnovu mrežnog dijagrama čine aktivnosti i događaji. ili celog projekta. Konačan graf sa dužima orijentisanim strelicama naziva se mrežom. -programiranja projektantsko-konstruktivnih aktivnosti. Užice Jelena Dejanović PM29/03 TMP se sastoji iz zasebnih faza rada: -crtanje strukture (crtanje i numerisanje).Metode ocene i revizije programa). može predstavljati: a) jasno određenu etapu radnog procesa koja zahteva vreme i sredstva. Pojam aktivnosti i dogadjaja Ove metode se primenjuju kod: -programiranja naučno-istraživačkog rada. Događjaj se definiše kao trenutak početka ili završetka jedne ili više aktivnosti.

Diplomski rad VPTŠ. prema tome u zadnjoj su aktivnosti najraniji i najkasniji završetak jednaki. Značenje pomenutih pojmova. m .) Na MD treba naznačiti važnije spoljašnje faktore od kojih zavisi početak neke aktivnosti (na primer dobijanje kredita u određeno vreme. dani. PERT metoda U metodi PERT radi se o trima procenjenim vrednostima i za svaku aktivnost se utvrđuju tri sledeća vremena: a . Jedna aktivnost se može samo jednom odigrati. najduže procenjeno vreme trajanja neke aktivnosti pod uslovom da se desi sve neželjeno. "kritičnih" aktivnosti od kojih zavisi uspeh celog projekta.verovatno vreme. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Svaki MD određenog projekta ima samo jedan početni i jedan završni događaj. pa čak i godine ako se radi o velikim i dugoročnim projektima. to se postavlja da najraniji završetak zadnje aktivnosti u celom projektu predstavlja. takođe. Strana 12 od 40 . Ovaj se deo aktivnosti naziva kritičnim putem. najkraće moguće vreme trajanja neke aktivnosti pod uslovom da se sve željeno ostvari. Kritični put predstavlja vremenski najduži put u mrežnom planu od prvog do poslednjeg događaja i određuje ukupno trajanje projekta. nazivaju se kritičnim putem. određenog MD. najkasniji završetak. a imaju zbirno najduže vreme trajanja.fiktivne aktivnosti (0) na sl.). itd. odnosno kritični događaji. U mrežnom planu postoji bar jedan deo aktivnosti u kome nema vremenskih rezervi između najranijih i najkasnijih trenutaka. nedelje. CPM (Critical Path Method) Niz međusobno povezanih aktivnosti koje se protežu između početnog i završnog događaja. -najraniji završetak aktivnosti dobija se od najranijeg početka plus trajanje aktivnosti. i -najkasniji završetak aktivnosti jednak je trenutku kada se aktivnost najkasnije može završiti. Sve aktivnosti i događaji koji leže na tom putu kritične su aktivnosti. Duž ovog puta vremensko zakašnjenje bilo kog događaja prouzrokuje zakašnjenje završnog događaja. vezanih za događaje je: -najraniji početak aktivnosti je trenutak kada su završene sve prethodne aktivnosti koje vode početnom događaju nove aktivnosti. najbolja procena vremenskog perioda u kome se aktivnosti mogu ostvariti i b . Trajanje svake aktivnosti jednog određenog projekta izražava se u vremenskim jedinicama koje mogu da budu: časovi.5). ili neke važne saglasnosti ili odluke. Kako svaki celokupan projekat treba završiti što je moguće ranije. Metoda kritičnog puta CPM omogućuje otkrivanje tzv.pesimističko vreme. Ako dve ili više aktivnosti imaju zajednički početni i završni događaj uvodi se prividna aktivnost (npr.optimističko vreme. dekade. odnosno čitavog projekta.

Polazna osnova za konstruisanje mrežnog dijagrama je spisak aktivnosti (sl.Diplomski rad VPTŠ.1 nedelja 6 6 Kreiranje mrežnog dijagrama Crtanje mrežnog dijagrama predstavlja pretvaranje spiska aktivnosti. j-završni događaj aktivnosti. Osnova za crtanje je: -spisak aktivnosti. čime se označava da naredna aktivnost ne može započeti dok se ne završe sve prethodne aktivnosti. a ne 9 ili 7. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Iz ovih triju vremena se izračunava približno srednje očekivano vreme prema formuli: to = a + 4m + b 6 pri čemu je to ≠ m Primer: Ako je a = 5 nedelja. Standardni formular spiska aktivnosti (i-početni događaj aktivnosti. Na primer proračunom “napred” izračunavaju se najraniji počeci aktivnosti tako što se najranijem vremenu prethodnog događaja doda vreme trajanja prethodne aktivnosti. U slučaju da više aktivnosti polaze iz događaja kome sračunavamo najkasnije vreme kao meritorna uzeće se minimalna razlika. Strana 13 od 40 . srednje očekivano vreme biće: to = 5 + 4 * 8 + 12 49 = = 8. vreme najranijeg početka događaja 5 biće 12.): Oznaka događaja Trajanje Odgovorni Opis aktivnosti aktivnosti nosilac I J 1 2 A (1-2) 4 dana 1 3 B (1-3) 3 dana 1 4 C (1-4) 2 dana 2 5 D (2-5) 8 dana 3 5 E (3-5) 6 dana 4 5 F (4-5) 5 dana 5 6 G (5-6) 4 dana Sl. -utvrđena pravila.3. -hronološka povezanost i -način obeležavanja.3. Na sl. -tehnološka uslovljenost. Proračunom “unazad” dobijaju se najkasnija vremena odigravanja događaja na taj način što se od najkasnijeg vremena narednog događaja oduzme vreme trajanja aktivnosti.) Po završetku crtanja mrežnog dijagrama vrši se proračun “napred-nazad” najranijih početaka aktivnosti i najkasnijih završetaka aktivnosti.4. omeđeno sa ova dva događaja. Tamo gde se više prethodnih aktivnosti sliva u događaj kao vreme najranijeg početka uzima se najveći zbir. b = 12 nedelja. pomoću utvrđenih pravila u mrežu. a m = 8 nedelja.

koriste se razni softver-ski paketi za izradu PERT dijagrama ili Gantt-ograma. i-najranije vreme odigravanja događaja.Diplomski rad VPTŠ. Naravno. Numerisanje mrežnog dijagrama prema spisku aktivnosti sa sl. Takvim ponašanjem izgledni rizici svode se na minimum. -pogodnost za računarsku obradu i -lakoća definisanja “kritičnog puta”. Potrebno je takođe organizoavti prodaju preko maloprodajne mreže i drugih distributera. Užice Jelena Dejanović PM29/03 2 4 4 A4 1 D 8 3 3 6 B3 0 0 E6 F 5 5 1212 G 4 6 1616 C2 4 2 7 n I j Sl. pa se mora naknadno ambalažirati u male kesice određene gramaže. koju nabavlja iz uvoza. koji predstavlja minimalno vreme za realizaciju projekta (put 1-2-5-6 na sl. Npr. svaki kompjuterski softver je samo alat koji menadžeru projekta pomaže da vodi projekat. sprovedi veliku prodajnu kampanju za novi proizvod– sirovu kafu. -jasan prikaz međuzavisnosti aktivnosti. nalazi se i ekonomska propaganda firme i proizvoda (kafe). n-broj događaja. Zadatak je da se organizuje i glavni prihvatni i prodajni punkt. To je posao projekt menadžera. Proizvod stiže u rasutom stanju u velikim vrećama. U modernoj primeni tehnika CPM i PERT.1. U određenom programu radnih zadataka. trgovinsko preduzeće na veliko. j-najkasnije vreme odigravanja događaja Analizom prethodnog primera može se zaključiti da PERT dijagram ima sledeće prednosti: -jasan redosled za svaku aktivnost.3.Primer planskog koncepta prodaje novog proizvoda u grosističkoj firmi2 Svaki značajniji i složeniji prodajni nastup mora se pažljivo isplanirati u svim detaljima. 2 Primer uzet iz knjige profesora dr Draga Kotnika pod nazivom “Prodajna politika” Strana 14 od 40 .).4. koji će na širem nacionalnom prostoru plasirati proizvod.4. da se angažuje i obuči određeni broj trgovačkih agenata (trgovačkih putnika). 2. Kompjuter neće i ne može voditi projekat. a i drugi poslovi.

1 5. U nastavku je dat prikaz delatnosti odnosno zadataka i aktivnosti projekta.7 8. Početak projekta je istraživanje tržišta i naručivanje robe iz Brazila. međutim. Za izvođenje planiranog projekta potrebno je obaviti sledeće zadatke i aktivnosti: a) naručivanje robe b) priprema ambalaže-kesica za kafu c) priprema uređaja za ambalažiranje d) ambalažiranje robe e) dostava robe maloprodajnim objektima i drugim kupcima -npr. nabavljeni i montirani uređaji za ambalažiranje. Roba se. na bazi sopstvenog poslovnog iskustva ili na bazi stručne ocene kvalifikovanih eksperata.7 6. Projekat može započeti s tri delatnosti istovremeno. pri definisanju mrežnog dijagrama potrebno je u mrežnom planu utvrditi sve potrebne zadatke i aktivnosti koje treba obaviti. Pošto se izvrši popis delatnosti. onda kada se izvrše isporuke kupcima i isporučena roba naplati.3 2. a kraj će nastupiti onda. Nakon organizovanja prodajne kancelarije. odabira agenciju za propagandu i počinje uhodavati posao. hotelima i restoranima f) organizovanje prihvatnog (skladišnog) i otpremnog punkta g) pronalaženje odgovarajućih trgovačkih agenata.8 6.0 5.5 7.Diplomski rad VPTŠ.0 2. da bi plasman kafe bio profitabilan i zadovoljavajući. Već je ukazano na činjenicu da se projekat u jednom ciklusu završava. bira trgovce distributere. Primer mrežnog planiranja pripreme prodaje kafe u trgovačkom preduzeću na veliko: Vreme u nedeljama to tv Tp 1) Naručiti robu 10 12 20 2) Pipremiti ambalažu 2 2 3 3) Pipremiti uređaje za ambalažiranje 7 11 15 4) Ambalažiranje 3 6 7 5) Dostaviti robu kupcima odnosno trgovcima 2 7 7 6) Organizovati prodajnu kancelariju 4 5 10 7) Izabrati trgovce 7 8 14 8) Prodavati trgovcima 2 7 8 9) Uzeti putnike (agente) 2 2 3 10) Uvežbati putnike 5 6 6 11) Izabrati reklamnu agenciju 3 4 4 12) Planirati reklamnu delatnost 2 5 5 13) Realizovati reklamu 5 7 9 Zadaci ts 13. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Na osnovu prethodnog. potrebno je izračunati vreme trajanja pojedih aktivnosti u okviru tih delatnosti. a to su: naručivanje robe. h) obuka agenata i) izbor maloprodajnih objekata i drugih kupaca j) prodaja robe trgovcima i drugim kupcima k) izrada programa ekonomske propagande i drugi poslovi. prikaz mrežnog dijagrama plana.8 3. Nakon toga treba konstruisati mrežu plana i izračunati vreme trajanja pojedinih dalatnosti i celog projekta.8 4. kada celokupna nabavljena roba bude prodata tj. Priprema urađaja zavisi još i od prispeća ambalaže (kesica za kafu). firma pronalazi i angažuje prodajne agente. izračunavanje mreže i kalendar planiranih događaja. otpremljena kupcima i naplaćena. ne može ambalažirati pre nego sto su pripremljeni tj.3 5.2 11.0 Strana 15 od 40 . priprema ambalaže i organizovanje prodajne kancelarije.

8 (6.5 13 18 27.1 20.0) Pipremiti uređaje za (11. 15-16.5 14.Diplomski rad VPTŠ.6 14.8) 8.2 4.7) (8.1) putnike 7 Planirati reklamu (4.7 7.1 (0) (0) 2.1 (6.0) 2 3 14.3) 27.2 15.7 6 (3.1 27.3) (11.0) ambalažiranje 3 Prodavati trgovcima 13 (0) (6.1) 11 10 (5. 17-18 (5.8 (0) 16 20.8) 6 (5.5 14.0) 15 15.8) (2.1 13.3) (0) 12 18 1 Pipremiti ambalažu (2.0) 21.2 5 18.1 5.7) (0) 4 14 ( 0) (0) 15 16 Dostaviti robu trgovcima (6.1 27.5 15.3) 17 Naručiti robu (13.5) 9.7) Izabrati trgovce (8.8 13.8 17 (0) 20.5) Izabrati reklamnu agenciju (3.0) 8 9 Organizovati prodajnu kancelariju (5.0 (13. 11-13.0 27.920.2) 13.020.8 8 (4.5.8) Uzeti (2.8) Strana 16 od 40 . Navedeni zadaci mogu se prikazati u mrežnom dijagramu: Ambalažirati robu (0) 2 5 (5.7 5.5 12 00 1 9 (7.1 13.6 7 14.7) (00) 14 (0) (0) 4 15.1 (0) (2.1 14.8) Izračunava se najranije i najkasnije moguće vreme za svaki događaj kao i kritični put koji teče između događaja: 1-6.5 (5.2) 11 (0) (0) Uvežbati Putnike 10 Realizovati reklamu (7. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl.8 20.

1 27.0 21.2 13. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sledi da je tok događaja sledeći: Događaj Započeti naručivanje robe. koja se veoma mnogo koristila u orginalnom vidu.9 0 0.8 20.1 POČETAK zračnost 0 2. pipremu ambalaže.9 0 0 0 0 najranije 07/05/06 06/08/06 22/05/06 07/08/06 07/08/06 14/06/06 11/07/06 13/08/06 01/10/06 29/06/06 15/08/06 09/08/06 15/08/06 14/09/06 28/09/06 28/09/06 12/11/06 12/11/06 najkasnije 07/05/06 20/08/06 05/06/03 20/08/06 20/08/06 14/06/06 22/08/06 24/09/06 12/11/06 05/07/06 15/08/06 15/08/06 15/08/06 28/09/06 28/09/06 28/09/06 12/11/06 12/11/06 1) 3. praćenje i regulisanje proizvodnje su Gantt-ove karte (Gantt-ogrami).0 2.5 14. Na sl. praćenja i regulisanja proizvodnje donela je dve vrste Gantt-ovih karata.7 9.1 8. Gantt-ove karte Jedno od najranije razvijenih sredstava za planiranje. organizovanje prodajne kancelarije 2) Završiti naručivanje robe 3) Započeti pipremu uređaja za ambalažiranje 4) Dovršiti pipremu za ambalažiranje 5) Započeti ambalažiranje robe 6) Započeti izbor trgovaca.8 14.Diplomski rad VPTŠ.1 5. Njihov je tvorac Henry L.1 1.8 20.1 27.1 0 15.5 13.7 14. organizovanje prodajne kancelarije 7) Započeti planiranje reklame 8) Započeti izvođenje ekonomske propagande 9) Završiti propagandu 10) Započeti uvežbavanje putnika 11) Završiti izbor trgovaca 12) Završiti vežbanje putnika 13) Započeti prodaju trgovcima 14) Završiti ambalažiranje robe 15) Završiti prodaju trgovcima 16) Započeti isporuku robe 17) Završiti isporuku robe 18) Kraj projekta POČETAK najra. jedan od učenika i sledbenika Frederica Taylora.5 14. za svrhe planiranja i praćenja izvršenja proizvodnih zadataka.9 1.1 6.1 0.7 15.9 0 1.9 1. Strana 17 od 40 .1 6.9 20.9 0 6.6 20.2 5.5 18.1 27.5 20. Gantt (1861 .8 27. Razrada osnovne ideje na složene uslove planiranja.5 14.0 7.najkanije snije 0 13.1 15. Osnovna ideja Gantt-ovih karti je u vizuelnom prikazivanju planiranih i ostvarenih rokova za proizvodne i druge aktivnosti. američkog naučnika i pionira naučne misli u oblasti organizacije.8 27.1919).6 prikazana je dobro poznata Gantt-ova karta.1 4.8 20. odnosno njihove nosioce.2 13. uzimanje putnika.1 15. a i u izmenjenom.6 14.

završetak neke aktivnosti.Diplomski rad VPTŠ. koji je na vremenskoj skali definisan na uobičajeni način.početak obavljanja aktivnosti. kraće od 1 dana). koje u skladu sa potrebama mogu biti 2 ili 3 dana. dok broj u gomjem desnom uglu označava planirani ukupni (kumulativni) obim od početka za odnosni zadatak. Tako broj u gornjem levom uglu predstavlja planirani obim u odgovarajućim jedinicama za datu nedelju npr. radnik. ili pak. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Po horizontali nanete su vremenske jedinice (dani ili terminske jedinice sa unapred usvojenim trajanjem. Nosilac aktivnosti 1 RM 1 VREME 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11121314 15 1617 18 192021 22 23 24 25 26272829 30   RM2 RM3 Sl. a puna linija kumulativno izvršenje u odnosu na posmatrani trenutak. . u svakom redu se pomoću posebnih simbola obeležava sledeće: .). U zaglavlju redova su označeni: -nosioci aktivnosti (mašina. i s1.linija koja povezuje simbole početka i završetka na prikazani način označava predviđeno vreme trajanja odgovarajuće aktivnosti.donja linija od simbola početka na desno označava koliko je od planiranog ostvareno. ili -aktivnosti (radni nalog. .7 prikazana je druga varijanta Gantt-ove karte gde su za primenu iste osnovne ideje korišćene linije i brojevi da bi se prikazalo planirano i izvršeno u odnosu na neku aktivnost. . Strana 18 od 40 . Na sl. odnosno trenutak posmatranja. ∨ . 6 Gantt-ova karta Bez obzira da li je u pitanju nosilac aktivnosti ili sama aktivnost definisana u zaglavlju redova.. proizvodni ili bilo koji drugi zadatak). Tanja linija predstavlja ostvareni zadatak.ovaj simbol se koristi da se na vremenskoj liniji definiše sadašnji trenutak.

Primeri takvih programskih paketa su: MS Project. profesionalnija primena aplikativnih programa opšte namene omogućuje kreiranje veoma korisnih programskih rešenja koja svoju izvornu snagu nalaze u ideji Gantt-ovih karata (Gantt-ove karte u Excel-u) ♦ U drugom delu rada daje se analiza tehnika. ostvaruje se veoma jednostavno. iziskuju delimičnu. prednosti i mana razvijenih Gantt-ovih karata u Excel-u i CA-Super Project-u na odabranom primeru. 2) Odstupanje u toku izvršenja planiranih zadataka. ne otkriva se primenom uobičajenog postupka za primenu elemenata i izradu Gantt -ovih karata. u primeni Gantt-ove karte ispoljavaju se i dve osnovne slabosti: 1) Uzajamna zavisnost i uslovljenost pojedinih aktivnosti.Diplomski rad VPTŠ. što se u nizu slučajeva pokazuje kao veoma korisno i predstavlja nesumljiv kvalitet ideje ugrađene u Ganttove karte. što je takođe dodatna prednost. onda bi to bila upotpunjena slika prednosti upotrebe Gantt-ovih karata. Takođe. danas postoje specijalizovani softveri (namenski pravljeni za upravljanje projektima) koji potiru navedene nedostatke i u velikoj meri olakšavaju rad. pored predviđenih. svaka od njih može se koristiti uz neznatna prilagođavanja za brojne specifične svrhe. Ipak. Ako se uzme u obzir vizuelna očiglednost i preglednost. Strana 19 od 40 . Svaka izmena u smislu unošenja novih zadataka. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Nosilac aktivnosti VREME 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Radni nalog RM 1 Radni RM 2 nalog sl. što je u savremenim proizvodnim procesima veoma prisutno. Međutim. već ucrtanih na odgovarajući način. kad-kada potpunu rekonstrukciju izrađene karte. Primavera. CA-Super Project i mnogi drugi. naročito kašnjenja. što je kod većeg broja aktivnosti dodatni napor. 7 Pored navedene dve varijante Gantt-ovih kalata.

5. bitna je i ekonomska komponenta izvođenja projekta.Kritični put teče između događaja: 1-2-3-5-6-7-9.. 1. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 To 8 3 1 5 2 53 85 1 Vreme u danima Tv tp 14 15 12 8 13 5 68 90 3 zračnost 0 0 0 89 0 0 0 6 0 15 10 15 9 83 95 4 ts 13 11 7 12 5 68 90 3 kritičnost DA DA DA DA DA DA DA ti-najkasnije vreme 0 13 24 109 36 41 109 109 112 Sl. verovatne i pesimističke) i utvrđivanje „kritičnog puta”: Red. 3. Pored funkcionalne i tehnološke. 8. Kao što je naznačeno. delovi procesa. marketinške aktivnosti. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Zadaci Organizacione pripreme Formiranje Nadzornog tima i Stručnog tima Medijska kampanja Prikupljanje kandidata Testiranje kandidata Informatička obuka Kontrola i nadzor projekta Izveštaj o projektu tj-najranije vreme 0 13 24 20 36 41 109 103 112 i. Užice Jelena Dejanović PM29/03 II PRIMENA EXCELA ZA PRAVLJENJE GANTT-OVIH DIJAGRAMA Excel je primenljiv u svakoj oblasti poslovanja.). 6.br.Diplomski rad VPTŠ. 4.. Strana 20 od 40 . Dinamički Gantt-ovi dijagrami U tekstu koji sledi biće prikazana primena Excel-a u upravljanju projektima u formi dinamički-automatizovane Gantt-ove karte. izračunavanje ”očekivanih vremena” pojedinih aktivnosti (na temlju tri ocene-optimističke. koji su povezani (međusobno zavisni) moraju se skladno ukomponovati i funkcionalno i vremenski. 2. formiranje nadzornog i stručnog tima. Pored poslovne primene ovaj savremeni program nalazi svoju primenu i u nauci. tj. izvođenje projekta podeljeno je na više faza (8 faza). Planirano je da celokupni projekat traje 112 dana. j. kontrola. U pitanju je realizacija projekta. koji ima za cilj da u okviru nekoliko faza sprovede informatičku obuku (organizacione pripreme. 7. Da bi se obezbedio zadovoljavajući uspeh. 8 . Realizacija zadatka podrazumeva određivanje vremena trajanja. od marketinga do finansija i proizvodnje.

Nastupajuće faze vezane su za neku od prethodnih faza preko datuma njihovih završetaka i procenjenog „praznog hoda”. u zavisnosti od važnosti projekta. Svaki put kada se promeni datum početka projekta. U cilju olakšavanja sinhronizacije. dva. svi ostali datumi će dinamički reagovati. odnosno tri dana (u zavisnosti od ćelije O2 koja je vezana za kontrolni objekat Option Button koji pokazuje broj vezan za ovo dugme). normi. Na primer. Strana 21 od 40 . Primer: ćelija D7 sadrži formulu =C7+G7-1. Datum početka pokreće sve faze. • U ćelijama vremenske linije generisana je datumska skala sa prirastom od jednog. jer su one međusobno zavisne. primenjene su formule i kontrole obrazaca. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Shodno tome neophodno je kreiranje kalkulacija dnevnih i kumulativnih troškova (na osnovu vremena trajanja. Glavne „upravljačke” odrednice odnose se na sledeće: • Početni datum projekta unosi se u ćeliju C7. Pomoću kontrolnog objekta sa palete ToolBox (u ovom slučaju–Button) omogućava se biranje dva datuma za započinjanje projekta (C2 ili C3). sve do poslednjeg datuma u vremenskoj liniji. cena po jedinici mere i cena etape) i vizuelno prikazivanje ovih troškova putem dijagrama. formula u ćeliji P5 glasi =O5+$O2 i kopirana je udesno.Diplomski rad VPTŠ. • Formule izračunavaju datum kraja faze nakon unošenja vremena trajanja. Cela karta treba da bude prilagodljiva promenama i problemima koji mogu nastati u vremenskoj dimenziji.

inkrementno odnosno sa priraštajem u oba smera). Ćelija vezana za polje za potvrdu je odgovarajuća ćelija iz kolone M. Kolone J i K predstavljaju jedinične mere i cene po jedinici mere. norme i cene/JM.O$5<=$D7. pomoću kojih se određena faza eliminiše. G.Diplomski rad VPTŠ.$I7. • U koloni N upotrebljena je funkcija IF radi izračunavanja cene etape. Red 6 sadrži naslove. Kolona A prikazuje planirano i ostvareno. dva ili tri dana). ako je to potrebno. Vizuelni efekti generisani su primenom Conditional Formatting-a da bi se formatirale ćelije (C. onda se vrši množenjetrajanja (dani). J. Akoje uslov ($M7:$M21=0) ispunjen odgovarajuće ćelije su nevidljive. Apsolutne adrese formule omogućuju kopiranje udesno i nadole i obezbeđuju automatizam u generisanju Gantt-ovog dijagrama u smislu „popune” norma vrednosti. Kada je ovo polje za potvrdu potvrđeno. Ovaj efekat je realizovan pomoću kontrolnog objekta CeckBox. i u ćeliji vezanoj za kontrolu (M7) je vrednost 1. U koloni I izračunate su ili inete norme (jedinica mere/trajanje). D. Kolona B sadrži faze. H. I. Definisano je trajanje faza (kolona G) preko brojača – Spinner-a (Spinneromogućava podešavanje vrednosti iz zadatog opsega.$M7=1). U kolonu L postavljena su polja za potvrdu. Na dnu kolone izračunva se ukupna planska i ukupna stvarna cena svih etapa projekta. glasi : =IF(AND(O$5>=$C7. K i N). Strana 22 od 40 . Užice Jelena Dejanović PM29/03 • • • • Unete su ključne informacije. Ukoliko je vrednost u ćeliji vezanoj za kontrolu jedinica (=1). a manji od datuma završetka. odnosno 1 ili 0 (pomoću funkcije IF). a ako uslovi nisu ispunjenji prikazati 0.0) Formula zapravo „kaže”: ukoliko je datum posmatranja veći ili jednak datumu početku. za izračunavanje upotrebiti vrednost u ćeliji I7. ćelija vezana za kontrolu sadrži vrednost TRUE ili FALSE. Formula koja je upisana u ćeliju O7. • Ključni deo Gantt-ove karte prikazuje planske i ostvarene norme za određenu etapu (fazu) u određenom vremenskom intervalu (u ovom slučaju jedan.

Takođe. Pri uslovnom formatiranju Gantt-ovog dijagrama. „Planske ćelije” su formatirane kao na slici levo. Strana 23 od 40 . Užice Jelena Dejanović PM29/03 • U cilju kompletiranja automatizovanog Gantt-ovog dijagrama. u cilju vizuelizacije „ćelije stvarne realizacije” su formatirane u tonu bledo žuta – crvena. primenjeno je i uslovno formatiranje (dva uslova).Diplomski rad VPTŠ. redovi su adresirani relativno ($I7) da bi se formula mogla kopirati nadole.

$C7<P$5. Da bi se napravio raspored važnih datuma. odnosno na vremensku liniju. Upravljanje važnim datumima (jedan događaj) Upravljanje važnim datumima (eng. čime će se sve kopirane formule adresirati na peti red. • Primeniti uslovno formatiranje (Format. Strana 24 od 40 . Ovo je vizuelno ilustrovano linijskim dijagramima napravljenim na osnovu tabela troškova.O$5. Zatim se prikazuju kumulativni stvarni troškovi (zbir tekućih dnevnih troškova i kumulativnih iz predhodne ćelije). Conditional Formating. čime se dobija pregled ukupnih troškova za projekat.$M7=1). napraviti Gantt-ogram kao podsetnik na datume početka pojedinih faza. milestone management) se koristi za praćenje „važnih datuma”. na primer. Dijagram jasno pikazuje razliku između stvarnih i planskih troškova tokom vremena. Kumulativni prikaz planiranih troškova. Realno odvijanje procesa i poremećaji u realnom okruženju direktno utiču na Ganttov dijagram.0). odražavaju se „dinamički” na dijagramima dnevnih i kumulativnih planskih i ostvarenih troškova. omogućuje analizu razlika planiranih i stvarnih novčanih resursa. Kreirati odgovarajuću formulu koja na primer za ćeliju O7 će glasi: =IF(AND($C7>=O$5. Užice Jelena Dejanović PM29/03 • • • Sledeći korak je prikazivanje planskih dnevnih troškova i stvarnih dnevnih troškova sumiranjem istih (Funkcija SUMPRODUCT). treba: • Vezati formule za vremensku liniju i datume početka određenih faza. uslov formatiranje Cell Value=O$5). Obratiti pažnju da formula uslovnog formatiranja koristi apsolutnu adresu za red ($5). Promene u realizaciji faza. Ovo je osnova za praćenje i upravljanje u realnom vremenu tokom čitavog perioda realizacije projekta. Može se.Diplomski rad VPTŠ.

Upravljanje važnim datumima (više događaja) Gantt-ov dijagram u formi podsetnika za važne događaje može se upotrebiti i kada ima više događaja koj se dešavaju u istom redu (fazi). inače može biti i tekst.Diplomski rad VPTŠ.IF(AND($E7>=Q$5. (ćeliju P7): =IF(AND($C7>=Q$5. U polje Type upisati d kako bi se prikazao datum.$C$5. Pretpostavljajući da su za projekat važna tri datuma: • • primenom uslovnog iskaza. • Kopirati formulu nadesno i nadole. Užice Jelena Dejanović PM29/03 • Prikazati datum sa vremenske linije pomoću dijaloga Format Cell (Na kartici Namber izabrati Custom iz liste Category. za isti vremensku liniju može se vezati više datuma. Upravljanje ključnim datumima na bazi prethodno opisane procedure rezultira Gantt-ovim dijagramom kao na slici.$D7<R$5).IF(AND($D7>=Q$5. Strana 25 od 40 . datum početka kreiranja izveštaja i krajnji datum. $D$5. • početni.$E$5.""))). imena ili bilo koji tip informacije za koju se pravi raspored).$C7<R$5).$E7<R$5).

na istom primeru. U narednom poglavlju biće. koji zauzma visoku poziciju u klasi najefikasnijih softvera sa stanovišta korisničkih performansi. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Primenom iskaza IF(AND može se istovremeno pratiti više važnih datuma (događaja). Upotrebom trostrukog uslovnog formatiranja dobijaju se vizuelni efekti. prvenstveno sa stanovišta korišćenja. prikazana primena CA-Super Project-a.Diplomski rad VPTŠ. Ovde su prikazane samo neke. Strana 26 od 40 . od širokog spektra mogućnosti Excel-a. upravljanja projektima i praćenja realizacije projekata.

Sl.Diplomski rad VPTŠ. broj radnih dana u nedelji. broj radnih dana u mesecu. broj radnih dana u nedelji je pet. a mesečno se radi 22 dana. simbole kojima će se odvajati dani. meseci i godine u poljima.1 Unošenje podataka u CA-SuperProject 3. 10 – Date Format & International Preferences Strana 27 od 40 . Generalna podešavanja Prvo je potrebno definisati naziv projekta kao i osnovne detalje vezane za projekat. kao i simbol za valutu. dužina standardnog radnog dana. Užice Jelena Dejanović PM29/03 III KREIRANJE GANTT-ovih DIJAGRAMA PRIMENOM CA-SUPERPROJECT-a 3. U padajućem meniju Preferences / Date Format & International Preferences potrebno je definisati u kom vremenskom formatu će se prikazivati datumi relevantni za projekat.1. Sl.Project Details Za ovaj projekat je definisan standardni radni dan od 8h.1. 9 .Ovi parametri se definišu preko opcija Edit/Project Details. a to su datum početka projekta.

a zatim se iz padajućeg menija izabere opcija Edit / Link Task nakon čega se dobija dijalog prikazan na slici 12. Sl. Zavisnosti se unose tako što se klikne na aktivnost koja je u zavisnosti sa nekom drugom aktivnosti . vremenske rezerve i odlaganja. Calculation option (Expert Mode) nam obezbeđuje fleksibilnost i kontrolu nad kalkulacijama uključujući nivelisanje resursa i praćenje progresa.1.8). proračun se mora izvršiti manuelno ( File / Calculate Shedule ili pritiskom na taster ”F9” ili ”!”). U cilju boljeg sagledavanja projekta opcije za nivelisanje resursa na početku treba isključiti. Sl. a procenjena dužina trajanja aktivnosti (koja je takođe data tabelarno) unosi se u kolonu Estimated Duration. troškove. To se sve vrši iz View / Task outline. Posle ovoga realizacija projekta se može grafički sagledati na Gantt-ogramu kao i iz raznih drugih pogleda (Pert Chart.Diplomski rad VPTŠ. Ova opcija nam pruža dodatne kolone za praćenje projekta kao što su kolone za dodatne časove. Užice Jelena Dejanović PM29/03 U istom meniju je potrebno Expert Mode podesiti na Advanced Planning.2 Unošenje aktivnosti i njihovih zavisnosti Na osnovu tabele aktivnosti za odabrni primer (sl. Treba reći da ukoliko nije uključena opcija Auto calculation. pristupa se unošenju aktivnosti. Treba isključiti i opcije vezane za aktualizaciju plana sadržane u setu Progress. Strana 28 od 40 . 12 – Povezivanje aktivnosti Posle unošenja međuzavisnosti aktivira se aktualizacija (Calculation option uključiti opcije Feedback Current Date i opciju Auto Actuals) na osnovu koje se određuju stvarni počeci i završeci odnosnih aktivnosti. najkasnije i najranije datume. 11 – Calculation Option 3. Calendars). njihovog trajanja i međuzavisnosti.

13 – Gantogram Potrebno je naglasiti da su crvenom bojom na Gantt-ogramu i PERT–u označeni kritični putevi. tip resursa (Labor) i maksimalna količina resursa (R1=5jed. 14 – PERT dijagram 3. posle čega se u kolonu Units Assign upisuju potrebne količine reursa. Strana 29 od 40 . Isti postupak se koristi ako je u pitanji neki drugi tip resurasa. Sa histograma se mogu sagledati raspoloživi radni sati.) potrebno je preći u View / Resource Outline i komandom Edit / Create Resource (F3) kreirati novi tip resursa. Potrebne količine resursa po aktivnostima su date tabelarno. Užice Jelena Dejanović PM29/03 sl.1.3 Unošenje resursa Da bi se kreirali različiti tipovi resursa (radnici. a njihovo dodeljivanje se vrši komandom Edit / Add Assignment. prekovremeni rad i konfliktni sati. Svi ovi elementi se mogu prikazati sumarno (ukupno u toku dana). Posle ovoga se vrši dodeljivanje resursa aktivnostima. normalni radni sati. klikom na ikonu Toolbar-a dobija se histogram resursa. Kada se kreira novi tip resursa prelazi se u View / Resource Details gde se u polju RSCR Name definiše naziv resursa (u ovom slučaju radnici). materijal. prosečno ili sa aspekta maksimuma. itd.Diplomski rad VPTŠ. Sl. Kada su unešeni i dodeljeni svi tipovi resursa po aktivnostima. dok su crnom bojom na Gantt-ogramu označene ukupne vremenske rezerve./res. odnosno vremenski periodi u kojima postoji nedostatak resursa.).

tako da izborom opcije Leveling Delays / By Float postižemo odlaganje najpre onih aktivnosti koje imaju najveću vremensku rezervu u cilju postizanja najranijeg završetka. 3. To se vrši u okviru dijaloga Calculation Option / Resouce Leveling. vremenski periodi u kojima nedostaju resursi potrebno je izvršiti nivelaciju resursa odnosno odložiti izvršavanje onih aktivnosti za koje postoje nedostatci resursa. Sl.00 novčanih jedinica. Tu su po Default–u unešeni troškovi po aktivnostima i resursima po času i oni iznose 25. ove vrednosti je potrebno izmeniti. Kada se ovako podese parametri za nivelaciju potrebno je ručno izvršiti kalkulaciju projekta ukoliko nije uključena opcija Autocalculation. Analiza troškova Za analizu troškova potrebno je projekat sagledati iz Account outline–a. tako i za određeni tip radnika. 15 – Histogram resursa Ako u pojedinim vremenskim jedinicama postoje konfliktni sati tj. Kriterijum za odlaganje aktivnosti je vremenska rezerva. Koristeći Full Leveling opciju nivelisanje se vrši na taj način što će aktivnosti (čak i kritične) za koje postoje resursni manjci biti odložene bez obzira što to dovodi do odlaganja završetka samog projekta. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Na ovaj način mogu se grafički prikazati nedostajući tipovi resursa u vremenskim jedinicama za svaki resurs. Prvo je potrebno prikazati kolone za troškove. To se radi iz Layout / Column Layout izborom opcije Show Fields For / Cost čime se otvaraju nove kolone za praćenje troškova kao što je prikazano na slici 16.Diplomski rad VPTŠ.2. Pošto je u Project Details definisano da ne postoji prekovremeni rad opcija Use Overtime treba da bude podešena na None. Strana 30 od 40 . Pošto su jedinični troškovi po aktivnostima različiti kako za pojedine aktivnosti.

troškova prekovremenog rada i ukupnih troškova. planirani i stvarni počeci i završeci aktivnosti mogu biti snimljeni u baznom planu (Baseline) i kasnije biti korišćeni za komparaciju. planirani i stvarni počeci i završeci aktivnosti mogu biti snimljeni u baznom planu (Baseline) i kasnije biti korišćeni za komparaciju.20 n. Ovo se realizuje kada smo zadovoljni planiranjem a postiže se komandom Edit / Transfer to Baseline. 17 – Account Outline 3. Prebacivanje podataka u bazni plan Proračunati datumi najranijih i najkasnijih početaka aktivnosti.3. tako da su planirani ukupni troškovi jednaki varijabilnim i iznose 7655. fiksnih. Strana 31 od 40 . ukupne i slobodne vremenske rezerve. standardnih troškova (Regular Cost). Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl. Sl. 16 – Column Layout Na slici je dat pregled planiranih varijabilnih.j. Proračunati datumi najranijih i najkasnijih početaka aktivnosti.j. dok se pojedinačni troškovi po radnicima i aktivnostima mogu sagledati iz tabele. Ovo se realizuje kada smo zadovoljni planiranjem a postiže se komandom Edit / Transfer to Baseline. ukupne i slobodne vremenske rezerve.Diplomski rad VPTŠ. Ukupni fiksni troškovi i ukupni troškovi prekovremenog rada iznose 0 n..

j. Resource Outline ili Account Outline.j. Sl.20 n.Diplomski rad VPTŠ. Oprema 3600 n. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl. 18 – Prenošenje u bazni plan Na raspolaganju su nam tri seta Baseline–a.j. Strana 32 od 40 . Komparacija se vrši izborom opcije Preferences / Expert Mode / Baseline Compare pomoću koje se otvaraju dodatne kolone za Baseline bilo da se nalazimo u Task Outline. 19 – Task Outline (Baseline) Ukupni planirani troškovi za grupu aktivnosti Radnici iznosi 2255.20 n. što sve ukupno iznosi 7655.. Papir 1800 n.j. Koji će set biti aktivan zavisi od toga kako je definisano u Edit / Project Details / Defaults / Show Baseline. koliko iznose ukupni planirani troškovi projekta.

Posle ovih podešavanja. pritiskom na taster F9 se vrši re-planiranje projekta nakon čega projekat izgleda ovako: Strana 33 od 40 . Pored ove opcije na raspolaganju nam je i opcija Auto Actuals pomoću koje se automatski određuju stvarni počeci i završeci aktivnosti.4. njihovo stvarno trajanje i stvarni troškovi. Aktualizacija plana Ukoliko želimo da pogledamo tok realizacije projekta do određenog datuma potrebno je u Preferences meniju izabrati Calculation option i čekirati Feedback Current Date. Kada je opcija Auto Actuals uključena. U polju Current date se upisuje željeni datum. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl.Diplomski rad VPTŠ. izabrani datum je iskorišćen da bi se utvrdilo kojim aktivnostima će automatski biti dodeljeni datumi stvarnih početaka ili završetaka aktivnosti. 20 – Resource Outline (Baseline) Sl. Uključivanjem ove opcije postiže se sledeće: • One aktivnosti koje kasne u otpočinjanju (planirani početak aktivnosti je pre željenog datuma) se pomeraju unapred prema izabranom datumu. • Za aktivnosti koje su prekinute procentualno se računa u kom su stepenu realizovane. 21 – Account Outline (Baseline) 3.

god. Aktivnosti Organizacione pripreme.2006. Strana 34 od 40 . Ukoliko u kolone ubacimo i stvarne troškove onada raspolažemo sa svim podacima neophodnim za upoređivanje sa Baseline vrednostima. različite zabeleške i kartice namenjene za različite korisnike (maksimalno dva korisnika). Medijska kampanja. ID aktivnosti. procenti realizovanosti. Ukoliko želimo projekat možemo razmotriti i sa stanovišta resursa. Aktivnost Kontrola i nadzor projekta realizovana 57.04. a Informatička obuka realizovana 9%. tako i resursa. Prikupljanje kandidata i Testiranje kandidata su u potpunosti realizovane do 20. Pored toga tu su uvršćene i kartice za troškove. Osim toga moguće je uporediti stvarne troškove sa troškovima iz Baseline-a. Prelaskom u Resource Outline može se dobiti pregled iskorišćenja resursa do zadatog datuma. Formiranje Nadzornog tima i Stručnog tima. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl.77 %. počev od stvarnih. Stvarni datumi početaka i završetaka aktivnosti mogu se uporediti sa planiranim datumima kao i sa datumima iz Baseline-a. WBS kod. planiranih i Baseline vrednosti kako vremena. Sl. 23 – Task Form Svaku aktivnost je moguće sagledati i iz Task Form–a. 22 – Actual Layout Crnom bojom na Gantt-ogramu su označene one aktivnosti ili delovi aktivnosti koji su završeni.Diplomski rad VPTŠ. itd.dok aktivnost Izvestaj o projektu nije otpočeo. Tu su prikazani svi podaci o aktivnosti. update vrednosti.

za onoliki vrmenski period za koliko je aktivnost bila prekinuta. pa će ukupno vreme trajanja projekta umesto planiranih 112 dana biti 130 dana. plavi su nekritične aktivnosti. 25 – Ukupni časovi i ukupni troškovi po mesecu • Histogram resursa radnici Actual Sl. Sivom bojom na dijagramima su grafički prikazane aktivnosti po Baseline-u. Sivi pravougaonici predstavljaju Baseline vrednosti. Strana 35 od 40 . Sa slike se vidi da je aktivnost Informatička obuka počela po Baseline-u odmah posle završetaka aktivnosti Testiranje kandidata. crvenom bojom su obeležene kritične aktivnosti. međutim prekinuta je i odložena što je prouzrokovalo produžetak trajanja celokupnog projekta. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl.Diplomski rad VPTŠ. Stvarni troškovi do preseka stanja pod ovim uslovima iznose 6554. Aktivnost Informatička obuka ima negativnu vremensku rezervu. 24 – Resource Outline ( Actual) Iz ovog Layouta pored svih prethodno navedenih podataka moguće je sagledati i aktuelno korišćenje resursa. Komparacija nivelisanog aktuelnog stanja sa podacima iz Baseline-a izgleda ovako: • Ukupni časovi i ukupni troškovi po danu Actual Baseline Sl. 26 – Histogram resursa radnici Baseline Na kraju treba reći da će zbog prekida otpočete aktivnosti Informatička obuka doći do pomeranja roka završetka projekta za 18 dana.j.40 n.

To su u stvari različiti ekonomski pokazatelji i kriterijumi zasnovani na kalkulacijama poznatih podataka kao što su planirana i stvarna vremena aktivnosti.5. Sl. Analiza projekta Ukoliko uključimo opciju Earned Value Analysis na raspolaganju su nam dodatne kolone pomoću kojih još bolje možemo sagledati tok projekta. To su one vrednosti troškova za koje se očekivalo da će se ostvariti. procenti realizacije pojedinih aktivnosti itd.Earned Value Analysys Ti pokazatelji između ostalih mogu biti: • Cost Pct C ( Cost Percent Complete ) – Procentualno izražena kalkulacija realizacije aktivnosti zasnovana na troškovima aktivnosti a ne na njihovom vremenskom trajanju. Užice Jelena Dejanović PM29/03 3. Računa se po obrascu: Cost Pct C = Stvarni ukupni troškovi ×100 [%] Planirani ukupni troškovi • BCWP ( Budgeted Cost of Work Performed ) –Iznos troškova preuzetih iz plana budžeta stvorenih realizacijom pojedinih aktivnosti ili celog projekta. Strana 36 od 40 .Diplomski rad VPTŠ. planirani i stvarni troškovi. 28 .BCWP ( Budgeted Cost of Work Performed ) za aktivnost Kontrola i nadzor projekta • BCWS ( Budgeted Cost of Work Scheduled ) – Iznos troškova (ukupni planski troškovi ) koji su trebali da se ostvare do preseka stanja zasnovani na originalnim (Baseline) datumima i trajanjima aktivnosti. Sl. 27 . Predstavlja sumu ostvarenih troškova za odnosnu aktivnost.

Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl. Vrednosti ispod 100% ukazuju na probijanje budžeta ili zaostajanje za planom.Diplomski rad VPTŠ. 32 . Sl.Cost Variance – Iznos troškova iznad ili ispod budžeta na nivou projekta • CV[%] ( Cost Variance Percent ) – Troškovno neslaganje kao procenat BCWP. Negativne vrednosti nam ukazuju na prekoračenje budžeta ili zaostatak za planom.SV ( Schedule Variance ) na nivou projekta • SV% ( Schedule Variance Percent ) – Procentualno izražen SV. • SPI ( Schedule Performance Index Percent ) – Procenat BCWS u BCWP. Negativna vrednost ukazuje na procenat iznad budžeta. 30 . Procenat iznad ili ispod budžeta. To su prekoračenja iznad ili ispod budžeta kao i ispred ili iza plana. Računa se po obrascu: SV = SV ×100 [%] BCWS Sl. Strana 37 od 40 .SV% ( Schedule Variance Percent ) na nivou projekta • Cost Variance – Iznos troškova iznad ili ispod budžeta. Realizovana vrednost kao procenat BCWS. a takođe i razlike između BCWP i BCWS. Tekuća razlika između stvarnih troškova i troškova preuzetih iz plana budžeta. Sl.BCWS (Budgeted Cost of Work Scheduled) za aktivnost Kontrola i nadzor projekta • SV ( Schedule Variance ) – Neslaganje u realizaciji onoga što je trebalo biti realizovano do preseka stanja i onoga što je stvarno realizovano. 31 . 29 .

Sl.j. Procena konačnih troškova na osnovu tekuće dinamike.j.. ali je prekinuta). Sl.j.j.40 n.20 n..CPI ( Cost Performance Index Percent ) • Calculated EAC ( Calculated Estimate at Completion ) – Projektovani. što ukupno iznosi 6554...Diplomski rad VPTŠ.j.00 n.API (Actual Performance Index Percent ) • CPI ( Cost Performance Index Percent ) – Realizovani troškovi kao procenat stvarnih troškova.j. procenjeni troškovi završetka projekta zasnovani na Baseline troškovima i analizi planiranih troškova.20 n. i papir1800..20 n. Ukupno je ostvareno 39% celokupnog projekta dok su na osnovu tekuće dinamike procenjeni ukupni troškovi projekta (Calculated EAC) od 7655. Pošto sprovođenje projekta nije išlo po planu (aktivnost Informatička obuka je otpočela. Vrednosti iznad 100% ukazuje na probijanje budžeta. Vrednosti iznad 100% ukazuje na probijanje budžeta. Prekidanje pomenute aktivnosti prouzrokovalo je produžetak trajanja projekta sa 112 v. Prilikom sprovođenja metode planirani su ukupni troškovi od 7655.j.00 n. Aktuelni troškovi (troškovi do preseka stanja) iznose 6554. 34 .40 n. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl.j. i papir1800. Planirani ukupni troškovi po pojedinim vrstama resursa iznose: radnici 2255. oprema 3600. CA-Super Project spada u klasu najefikasnijih softvera za upravljanje projektima.j. posmatrajući proizvode ove namene u svetskim razmerama Strana 38 od 40 .j.j.j.00 n.40 n.00 n. oprema 3600.SPI ( Schedule Performance Index Percent ) na nivou projekta • API (Actual Performance Index Percent ) – Stvarni troškovi kao procenat BCWS. ostvareni su sledeći troškovi po vrstama resursa do preseka stanja: radnici 1154. na 132 v. 33 . 35 .

• Prvi deo rada obuhvatio je teorijske postavke i prikaz ključnih koncepata. preko prvog IBM kompjutera do danas. komparativnu analizu i prikaz modernih tehnika i metoda u domenu upravaljanja projektima. postajemo svesniji činjenice da ne tapkamo u mestu. U tom smislu. termina i metoda modernog poimanja menadžmenta sa aspekta teorije sitema. sa alatima koji nam se nude. data je detaljna analiza primera primene profesionalnog paketa CA-SuperProject i njegovih mogućnosti. Užice Jelena Dejanović PM29/03 ZAKLJUČAK Od davnina. • U drugom delu pokazana je primena Excel-a u upravljanju projektima i dinamizaciji klasičnih upravljačkih alata (Gantt-ove karte). 2006 Strana 39 od 40 . Sistemskim pristupom. bolje i efikasnije. analiza pokazuje da je. Rad daje podlogu za komparativni pregled različitih računarskih tehnika u području Project Management-a. neprestano se usavršavaju principi i metodi projektovanja. rad je obuhvatio pregled. • U trećem delu. Jelena Užice.Diplomski rad VPTŠ. Naravno. Danas je lakše projektovati i upravljati projektima nego ikada ranije. Prevazilazimo stare oblike i usvajamo nove. Tehnologija savremenog društva ne prestaje da nam otvara mogućnosti globalne komunikacije sa drugim upravljačkim sistemima na području menadžmenta. uz puno odgovornosti. moderno upravljanje projektima bez računara je nezamislivo i nije interesantno u smislu konkurentnosti.

Upravljanje investicijama. Đurićić R. Menadzment investicija. Užice. Jovanović Petar. NIC. Beograd. VPTŠ. 2002. Užice. K. Beograd. Blattner. GRAFOSLOG. Užice. Martinović Milan. P. Dyck. L. 2002. 2000. Jokić Dragoslav. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Literatura: 1) 2) 3) 4) 5) Specijalno izdanje. T.Diplomski rad VPTŠ. Ulrich. Milutin. Preduzatništvo. Strana 40 od 40 . IR-MIR. CET. 2000. Cook. 2004. Organizacija proizvodnje. Vodič kroz Microsof Excel.