P. 1
FINALE Subota

FINALE Subota

|Views: 124|Likes:
Publicado pordejanaj

More info:

Published by: dejanaj on May 23, 2011
Direitos Autorais:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/31/2012

pdf

text

original

Diplomski rad

VPTŠ, Užice

Jelena Dejanović PM29/03

I UPRAVLJANJE PROJEKTOM
Moderno upravljanje projektom predstavlja naučno zasnovan i u praksi proveren koncept kojim se uz pomoć odgovarajućih metoda organizacije, planiranja i kontrole vrši racionalno usklađivanje svih potrebnih resursa i koordinacija potrebnih aktivnosti da bi se određeni posao realizovao na najefikasniji način. Primena koncepta upravljanja projektima u realizaciji investicija, donosi višestruke efekte koji se ogledaju u značajnim uštedama i racionalizacijama. Na primer: skraćenje vremenskog perioda izgradnje, ili makar smanjenje mogućeg vremenskog prekoračenja, kod većih investicija, donosi ogromne novčane uštede. Slične uštede se postižu i kod korišćenja finansijskih sredstava iz kredita. Treba takođe pomenuti i pozitivne efekte koji se postižu ranijim završetkom objekata i početkom stvaranja profita.

1.1. Definisanje projekta
Pojam ”projekat” najčešce se definiše kao složeni poslovni poduhvat koji se preduzima u budućnosti da bi se dostigli ciljevi u predviđenom vremenu i sa predviđenim troškovima.

Pojam projekta obuhvata veliki broj različitih aktivnosti, poslova i zadataka. To su znači složeni i neponovljivi poslovni poduhvati, koji su usmereni konačnim ciljevima, a izvode se sa ograničenim ljudskim i matrijalnim resursima u ograničenom vremenu. Da bi se projekat realizovao i dostigli postavljeni ciljevi, odnosno da bi projekat prošao svoj put od ideje do konačnog završetka, neophodno je da prođe određeni broj faza i aktivnosti.

1.2. Razvoj i definisanje koncepta upravljanja projektima
Upravljanje složenim i skupim projektima pomoću klasičnih metoda i koncepata organizacije je bilo otežano, jer oni nisu omogućavali da se usklade mnogobrojne aktivnosti, koje u okviru projekta obavlja veliki broj učesnika. Zbog toga su razvijene nove metode planiranja i kontrole i odgovarajuća projektna organizacija. Koncept upravljanja projektom se bazira na uspostavljanju i korišćenju takve organizacione forme koja omogućava najefikasniju realizaciju projekta, odnosno najefikasnije korišćenje raspoloživih metoda, resursa i ljudi za postizanje optimalnih rezultata. Na taj način se upravljanje projektom iskazuje kao kompletna koncepcija, koja obuhvata interdisciplinarnu primenu više metoda i tehnika organizacije, planiranja i kontrole u cilju što efikasnije realizacije. Svi pristupi konceptu upravljanja projektom, naglašavaju neophodnost formiranja i korišćenja odgovarajućeg informacionog sistema zasnovanog na računaru.

Strana 1 od 40

Diplomski rad

VPTŠ, Užice

Jelena Dejanović PM29/03

Bez informacionog sistema, koji sadrži podatke o planiranim veličinama u realizaciji projekta i pravovremene informacije o stanju projekta, nije uopšte moguće pokretati potrebne upravljačke akcije. Ovo znači da nije moguće vršiti kontrolu i upravljati projektom. U tom smislu, moderno poimanje upravljanja projektima, podrazumeva primenu softverskih računarskih paketa. Koncept Project management-a je široko razvijen u svetu i nezamenjiv je kod složenih i skupih razvojnih i investicionih projekata. Svi pristupi upravljanju projektom predlažu i koriste: tehniku mrežnog planiranja i Gantt-ove karte

Primena tehnike mrežnog planiranja u upravljanju realizacijom projekta je nezamenjiva, jer mrežna tehnika omogućava, pored grafičkog predstavljanja i praćenja projekta, pribavljanje velikog broja potrebnih informacija za upravljanje projekom. Pored neophodne organizacije i odgovarajuće računarske podrške, koncept definiše osnovne faza upravljanja, a to su: planiranje, praćenje i kontrola realizacije. Pri tome se posebno izdvajaju osnovni elementi koje treba planirati, pratiti i kontrolisati a to su: vreme, resursi i troškovi. Na taj način može se reći da moderni koncept upravljanja projektima sadrži tri osnovna modula: upravljanje vremenom, upravljanje resursima i upravljanje troškovima realizacije projekta (sl.1).

Planiranjem, praćenjem i kontrolom vremena, resursa i troškova realizacije projekata ostvaruju se osnovni ciljevi upravljanja, a to je dostizanje planiranih rokova završetka projekta sa planiranim troškovima. Faze i moduli koncepta upravljanja projektima detaljnije su opisani u odeljcima 1.5 i 1.6

Strana 2 od 40

Diplomski rad

VPTŠ, Užice

Jelena Dejanović PM29/03

VREME
-WBS tehnika -Ključni dogadaji

RESURSI
-Procena materijala

TROŠKOVI
-Procena troškova aktivnosti -Plan ukupnih troškova projekta

PLANIRANJE

REALIZACIJE

PROJETTNI TIM

-Procena radne -Procena vremena snage aktivnosti -Raspoređivanje -Vremenski plan radne snage

KONTROLA REALIZACIJE

PRAĆENJE REALIZACIJE

-Izveštaj o napre- -Izvestaj o dovanju radova zaliha -Izveštaj o ključnim događajima

stanju -Izvestaj o troškovima aktivnosti -Zbirni izveštaj o troškovima

INVESTICIONI PROJEKAT Sl. 1. Strukturni prikaz koncepta upravljanja projketima [4]

1.3. Organizacija za upravljanje projektima
Polazni korak u primeni Koncepta upravljanja projektima predstavlja definisanje odgovarajuće organizacione stukture, koja preuzima upravljanje projekatom. Pri tome treba, zavisno od specifičnosti odnosnog preduzeća i projekta koji se realizuje, definisati odgovarajuću organizacionu formu, sa svim potrebnim izvršiocima i rukovodiocima. Takođe, potrebno je odrediti njihove zadatke, prava i odgovornosti, zatim način njihove koordinacije, korišćenje potrebnih metoda i tehnika, itd. U postupku definisanja organizacije za upravljanje projektima, osnovno je pitanje za koji tip organizacije se opredeliti. U teoriji postoje dva osnovna pristupa. Prvi je klasičan pristup koji predlaže tri organizacione forme: funkcionalnu, projektnu i matričnu. Drugi je kontigencijski pristup, koji je savremeniji i moderniji i on predlaže četiri organizacione forme: projektni ekspeditor, projektni koordinator, matrična i čista projektna forma. Specifičnosti pojedinih organizacionih formi dati su u literaturi [5] i njihov prikaz nije predmet analize u okviru ovog rada.

Strana 3 od 40

Diplomski rad

VPTŠ, Užice

Jelena Dejanović PM29/03

1.4. Rukovodilac projekta
Veoma značajno mesto u organizaciji upravljanja projektima ima rukovodilac projekta, koji rukovodi radom tima zaduženog za upravljanje projektom. Mesto i uloga rukovodioca projekta su veoma značajni tako da se, često kaže da od njegove pozicije, odnosno od njegovih ovlašćenja i odgovornosti, zavisi i sama organizacija upravljanja projektom. Za rukovodioca projekta se obično bira ličnost sa dovoljno iskustva u rukovođenju i u realizaciji odgovarajućih projekata. Uobičajeno je da rukovodilac projekta obavlja poslove kao svoju stalnu dužnost mada ima slučajeva da se za rukovodioca projekta postavi i neko od postojećih rukovodilaca sektora koji istovremeno obavlja obe dužnosti. Preovladava mišljenje, naročito kod krupnih i složenih projekata, da rukovodilac projekta treba da bude posebno i stalno radno mesto. Od rukovodioca projekta se, pre svega, traži veoma dobro poznavanje svih oblasti neophodnih za realizaciju projekta. Međutim, njegovo znanje ne mora biti na nivou specijalističkih znanja saradnika na projektu, ali mora da bude šire i da obuhvata celokupan dijapazon poslova. On treba da prati razvoj novih metoda planiranja i kontrole i da svoja znanja u toj oblasti stalno obnavlja i upotpunjuje odgovarajućom periodičnom obukom i inovacijom znanja. Rukovodilac projekta treba da poseduje dobre organizatorske sposobnosti kako bi koordinirao i uskladio rad svih učesnika u realizaciji projekta. Posebno je bitan autoritet koji rukovodilac ima u odnosu na članove projektnog tima kao i stil njegovog ophođenja prema njima. Njegove rukovodilačke i ljudske osobine treba da mu omoguće da uspešno rešava sve konflikte koji se neizbežno javljaju u projektnom timu. Takođe, potrebno je da rukovodilac ličnim entuzijazmom mobiliše sve učesnike ka postizanju definisanih ciljeva.

1.5. Planiranje realizacije projekta
U sprovođenju i implementaciji projekata, neophodna je faza planiranja. Potrebno je planirati kako projekat u celini (globalno), tako i projekat na nivou detalja i pojedinačnih aktivnosti. Za svaku aktivnost u projektu, treba proceniti potrebno vreme za izvršenje, i na osnovu tih podataka izračunati potrebno vreme za završetak pojedinih faza (delova) i za završetak projekta u celini. Takođe treba odrediti potrebne resurse i njih vezati za izvršenje pojedinih aktivnosti. Na osnovu toga mogu se proceniti troškovi kako aktivnosti tako i čitavog projekta. Ovo znači da planiranje realizacije projekta može biti: globalno i detaljno (operativno).

Globalno planiranje obuhvata grubu razradu realizacije projekta, dok detaljno planiranje precizno definiše sve elemente realizacije projekta. Globalno planiranje daje planove koji služe višem rukovodstvu za sagledavanje i upravljanje projektom,

Strana 4 od 40

Gantt-ogrami se obično koriste kod izrade onih planova koji imaju manji broj aktivnosti. planiranje resursa i planiranje troškova. pa je bolje koristiti mrežne dijagrame. fazu rada na projektu. pored globalnog mrežnog plana ključnih događaja.1. u postupku planiranja mogu se koristiti različite metode planiranja. Za veće i složenije planove Gantt-ogrami nisu pogodni. Pre svega radi se: globalni (master) plan projekta. i to kako globalnih. koji prikazuje realizaciju projekta kroz manji broj faza. On uglavnom služi za planiranje i kontrolu projekta od strane najvišeg rukovodstva izvođača. Kao što je već rečeno. jer su takvi Gantt-ogramski planovi pogodni za korišćenje.5. Globalni vremenski plan projekta može se predstaviti i odgovarajućim Gantt-ogramom. Globalni mrežni plan ne bi smeo imati više od pedesetak faza i može se ručno obrađivati. tako i detaljnih. Kao detaljni vremenski planovi često se rade i mrežni planovi po vrstama radova i po izvođačima. On se grafički lako predstavlja i vizuelno se može dosta realno sagledati. Užice Jelena Dejanović PM29/03 dok detaljno planiranje omogućava rukovodiocu projekta i projektnom timu da operativno prate i kontrolišu realizaciju svih delova i projekta u celini. odnosno globalnih ili ukrupnjenih aktivnosti. Da bi se izadio detaljni mrežni plan potrebno je raspolagati detaljnim informacijama o svim aktivnostima u vezi planiranja vremena realizacije aktivnosti. U praksi se najčešće koriste Gantt-ove karte i metode mrežnog planiranja. itd. (Razvoj i definisanje koncepta upravljanja projektima) moderni koncept upravljanja projektima sa aspekta planiranja sadrži tri osnovna modula: planiranje vremena. i izradu operativnih (detaljnih) mrežnih planova. Obično se najpre definiše globalni mrežni plan realizacije celokupnog projekta (globalni mrežni plan). pojedinačnog izvođača. kako je već pomenuto. i razne vrste operativnih mrežnih planova i Gantt-ograma koji se odnose na deo projekta. zatim mrežni plan i Gantt-ogrami ključnih događaja (milestone). Kao što je navedeno u odeljku 1. a takođe i za prikaz napredovanja radova na realizaciji projekta koji se prezentira investitoru. Vremensko planiranje projekta obuhvata. i uz pomoć Ganttograma. U ovom postupku radi se veći broj vremenskih planova tehnikom mrežnog planiranja i Gantt-ogramima. tako da nam ovi planovi daju grafičku sliku odvijanja projekta.Diplomski rad VPTŠ. Izrada mrežnih planova može se vršiti. 1. procenu vremena izvršenja pojedinih aktivnosti i proračun vremena završetka celokupnog projekta. Strana 5 od 40 .2. Planiranje vremena realizacije projekta Planiranje vremena obuhvata: definisanje redosleda aktivnosti u projektu. Uz pomoć ovih metoda određuje se redosled i vreme izvršenja pojedinih aktivnosti u projektu.

Odgovarajući planovi prate ove procese planiranja. Računar prihvata izmene u mrežnom planu. završava se prvi deo procesa izrade vremenskih planova. razne vrste vremenskih zazora. itd. unoseći izmene koje nastaju u toku realizacije. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Gantt-ogrami se koriste i za operativne planove za kraće vremenske periode. Nakon svake nove obrade treba štampati i prezentirati rezultate obrade u obliku odgovarajućih kontrolnih izveštaja. Na primer. [sl. izuzev manjih mrežnih planova (ispod 50 aktivnosti). da su ovi planovi od posebnog značaja za dalji proces planiranja projekta. te najčešće spadaju u planove koji se obavezno rade.Diplomski rad VPTŠ. itd. planiranje potrebnih radnika različitih profila.5. i više puta u toku realizacije projekta vrši aktuelizaciju mrežnih planova. Strana 6 od 40 . optimizacija rasporeda radnika na pojedine poslove.koristi se kratkoročni Gantt-ogramski plan projekta. U računar se najpre unose. odnosno proračun svih vremenskih rokova i termina koje je moguće izračunati. Treba reći. Sada sledi analiza vremena. Na kraju se daju i planirani troškovi aktivnosti. To su najranija i najkasnija vremena početka i završetka pojedinih aktivnosti. i određuje kritičan put realizacije projekta. danas obavljaju isključivo uz pomoc računara preko standardnih programskih paketa za mrežno planiranje ili za celovito upravljanje projektima.2] U okviru ovog planiranja vrši se definisanje potrebnih količina i vrsta materijala. Obrada vremenskih planova projekta Izradom odgovarajućih mrežnih dijagrama i unošenjem potrebnih polaznih podataka. Procedura se ponavlja. posebno za planiranje troškova projekta. nepredviđene situacije itd. i dalje novom obradom mrežnog plana.2. u slučaju izrade nedeljnih i mesečnih planova za neposredno praćenje realizacije projekta .). dela projekta i projekta u celini. Aktuelizacija vremenskih planova projekta U procesu praćenja i kontrole realizacije projekta dolazi do izmena i zastoja. svi podaci vezani za pojedine aktivnosti i njihova vremensko trajanje Na osnovu ovih podataka vrši se prva vremenska analiza. Postupak unošenja novih podataka i odgovarajućeg inoviranja mrežnog plana. Ovi vremenski proračuni se. Takođe se vrši terminiranje mrežnog dijagrama i izračunata vremena pretvaraju u kalendarske datume. naziva se aktuelizacija mrežnog plana. koje su najčešće izazvane određenim teškoćama (nedostatak pojedinih vrsta resursa ili opreme. Planiranje resursa Planiranje resursa obuhvata: o planiranje materijala. unošenjem najpre novih podataka dobijenih sa terena. itd. U skladu sa realnim promenama potrebno je izvršiti novu obradu mrežnog dijagrama i novi proračun vremena. o planiranje potrebne radne snage. Računar izračunava najranija i najkasnija vremena pojedinih aktivnosti i vremenske rezerve. i to pre svega izmena u trajanju pojedinih aktivnosti. 1. zatim kalendarsko trajanje.

Resursi pri upravljanju projektima MATERIJAL I DELOVI RADNICI FINANSIJSKA SREDSTVA Finansijski resursi su poseban vid resursa.3. zatim naručivanja i nabavke i na kraju preuzimanja i skladištenja. raspoloživim količinama i utrošcima.Diplomski rad VPTŠ. Za planiranje navedenih resursa potrebni su podaci o: količinama materijala po aktivnosti. 1. Planiranje svake od navedenih vrsta resursa je veoma složen proces. Planiranje troškova realizacije projekta Planiranje troškova obuhvata  procenu troškova pojedinih aktivnosti PLANIRANJE RESURSA Na primer: Planiranje materijala je proces koji obuhvata obezbeđenje potrebnog materijala i delova pre početka realizacije projekta.5. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl. Strana 7 od 40 .2. u zahtevanom vremenu. a time i na projektu. uključujući i potrebne intervencije u toku realizacije projekta. To je proces utvrđivanja potrebnih količina pojedinih materijala i delova. iskazani kao visina finansijskih sredstava za pribavljanje potrebnih resursa na aktivnostima. i ove pojedinačne procese treba sinhronizovati i uklopiti u celovit proces planiranja realizacije investicionog projekta.

koji obuhvata : banku podataka o polaznim planiranim veličinama projekta.Diplomski rad VPTŠ. Program upoređuje realne podatke sa memorisani planiranim veličinama. i da se na osnovu tih podataka definišu i lansiraju upravljačke akcije koje bi izvršile korekciju odstupanja. Oni stalno: prate i obrađuju podatke o izvođenju projekta koji se dobijaju sa terena. troškovi nabavke i ugradnje tehnološke opreme. odnosno troškovi izvođenja potrebnih radova (troškovi radne snage). Pracenje i kontrola realizacije projekta Cilj praćenja i kontrole realizacije projekta je da se realizacija na terenu odvija u skladu sa planiranom realizacijom.6. jednom mesečno). kao i planiranje. korišćenje opreme. neophodno je da se planiranjem obuhvate i druge stavke troškova (indirektni troškovi) kao što su: energija. Užice Jelena Dejanović PM29/03   definisanje trškova pojedinih delova projekta ili faza rada definisanje troškova projekta u celini. Na ovaj način koncipiran informacioni sistem za upravljanje realizacijom projekata je osnovno sredstvo kojim se služi rukovodilac projekta i projektni tim. i vratile tok realizacije projekta u planirane okvire. i prezentira moguća odstupanja neophodna za definisanje daljih upravljačkih akcija. a to su: . To pokazuje potrebu formiranja jednog jedinstvenog informacionog sistema za upravljanje projektima. čine najveću stavku u ukupnim troškovima realizacije projekta. Da bi se obuhvatili troškovi projekta u celini i dobila neka ukupna suma planiranih troškova projekta (ukupna cena projekta). Znači da ukupni plan troškova realizacije projekta treba da obuhvati sve stavke direktnih i indirektnih troškova kako bi imali mogućnosti da ih kasnije pratimo i vršimo kontrolu ostvarenih troškova. Osnovni cilj upravljanja projektima je da se projekat realizuje u najkraćem vremenu i sa najmanjim troškovima što ukazuje na povezanost planiranja troškova realizacije projekta sa vremenom trajanja projekta i angažovanim resursima Planiranje troškova u sklopu koncepta planiranja i kontrole realizacije projekta.troškovi rada. 1. Strana 8 od 40 . koji je sposoban da obradi veliku količinu podataka dobijenih sistemom izveštavanja. podrazumeva upotrebu računara. pre svega. Ovo upoređenje ostvarenih i planiranih radova na projektu može se odvijati u redovnim vremenskim presecima (npr. Praćenje i kontrola realizacije. pored građevinskog dela i instalacija. obuhvata. kontinuirani priliv informacija sa terena. Ovakav pristup planiranju troškova definisan je takođe odgovarajućim planovima i planskim izveštajima. dve osnovne vrste direktnih troškova. Indrirektni troškovi za opremu najčešće. obradu informacija i ažuriranje mrežnih dijagrama i drugih planova. troškovi režije.troškovi materijala koji je neophodan za izgradnju investicionog objekta i .

utrošenih resursa i . Užice Jelena Dejanović PM29/03 - rrazmatraju odvijanje radova na terenu. 1.procenjivati eventualne nedostatke i potrebe za pojedinim matrijalima i delovima. -da se prati i utvrdi da li je napredovanje radova u skladu sa učinjenim troškovima i -da se eventualna odstupanja od planiranih troškova svedu na minimum. Praćenje i kontrola troškova Osnovni cilj praćenja i kontrole troškova realizacije projekta je da se: -ažurno prati dinamika trošenja planiranih finansijskih sredstava.vremena obavljanja radova. Poređenjem informacija koje pruža sistem izveštavanja o stvarnom stanju realizacije projekta i planiranih veličina.2. .1. Strana 9 od 40 . i izveštavaju o stanju i napredovanju radova i o učinjenim troškovima uz sugestije koje akcije valja preduzeti da bi se realizacija projekta odvijala što efikasnije ili preduzimaju odgovarajuće upravljačke akcije. Tada se pristupa izradi odgovarajućih kontrolnih izveštaja o vremenskim rokovima odvijanja realizacije projekta i o napredovanju radova na projektu. korišćenje opreme.6.6. Praćenje i kontrola materijala U Okviru praćenja i kontrole materijala treba: . rad. 1.vršiti praćenje utrošenog materijala i delova.3. Praćenje i kontrola vremena - Na osnovu podataka sa terena vrši se: -ažuriranje i nova obrada mrežnih planova i Gantt-ograma i -vrše nove procene o odvijanja radova na projektu i -nove procene o mogućnostima završetka pojedinih faza projekta i projekta u celini. u pogledu: . . a to su pre svega materijal.učinjenih troškova realizacije projekta. 1. Sistem izveštavanja o realizaciji projekta Da bi se izvršila dobra kontrola realizacije projekta neophodno je da se formira i organizuje efikasan sistem izveštavanja koji će da pruža pravovremene i realne podatke o stvarnom stanju realizacije projekta. odnosno najznačajnije stavke troškova. Praćenje i kontrola troškova realizacije projekta obavlja se prema prethodno utvrđenim planovima za sve osnovne. -da se pravovremeno uoče i utvrde odstupanja učinjenih troškova u odnosu na planirane. dobijaju se osnovni elementi za upravljanje projektom. itd.7. 1.6.Diplomski rad VPTŠ. i -odmah organizovati novo naručivanje i nabavku nedostajućeg materijala.

Otuda je bilo opravdano traženje metode. organizacije. Takvoj proceduri podvrgnuta je svaka odluka koja za sobom povlači posledice u vezi s iskorišćenjem raspoloživih kapaciteta.tehnike mrežnog planiranja (TMP). sve do države. pa čak i na nivou međunarodne saradnje. Osnovne metode tehnike mrežnog planiranja Problemi planiranja. One se zasnivaju na primeni moderne algebre. Užice Jelena Dejanović PM29/03 odnosno za preduzimanje odgovarajućih upravljačkih akcija koje omogućavaju da se stvarna realizacija na terenu odvija u skladu sa prethodno utvrđenim planovima. teorije grafova i matematičke statistike. čijom će se primenom obezbediti svođenje svakog rizika na minimum. pomoću kojih će se moći naučno obrazložiti svaki složeniji plan istraživanja i realizacije na nivou preduzeća. Postoji potreba za primenom metoda. institucije.Diplomski rad VPTŠ. 2. Razvijene su metode planiranja koje se jednim imenom zovu . Strana 10 od 40 . upravljanja i optimalnog iskorišćavanja raspoloživih snaga i sredstava pri realizaciji određenih poduhvata zaslužuju posebnu pažnju jer se u njima traže izvori racionalnog poslovanja. jer je osnovna težnja da to iskorišćenje bude optimalno.

Metoda kritičnog puta) i 2) PERT (Program Evalution and Review Technige . reorgarnzacije preduzeća. Događjaj se definiše kao trenutak početka ili završetka jedne ili više aktivnosti. Užice Jelena Dejanović PM29/03 TMP se sastoji iz zasebnih faza rada: -crtanje strukture (crtanje i numerisanje). Za razliku od aktivnosti. -programiranja projektantsko-konstruktivnih aktivnosti. Konačan graf sa dužima orijentisanim strelicama naziva se mrežom. On ne troši vreme i sredstva. -analize troškova i -raspodele resursa. MD odražava u jednom jedinstvenom dokumentu međusobnu povezanost svih aktivnosti i događaja određenog projekta. Aktivnost se predstavlja pomoću duži orijentisane strelicom. uređaja. onda on predstavlja rok. ili celog projekta. Početni događaj predstavlja stanje u kome neka aktivnost može otpočeti.) Osnovu mrežnog dijagrama čine aktivnosti i događaji. Mrežni dijagram (MD) je grafička predstava odvijanja projekta i služi kao njegov model1. -projektovanja i izgradnje proizvodnih kapaciteta i velikih sistema. itd. Događaji se grafički predstavljaju krugovima. organizacionih i tehničkih mera usmerenih na izradu novog objekta. konstrukcije sistema. događaj se odigrava trenutno i odražava stanje u kome nema nikakve aktivnosti. Skup aktivnosti u mreži kod kojih se završni događaj svake aktivnosti poklapa s početnim događajem njene naredne aktivnosti naziva se putem. -razvoja i osvajanja novih proizvoda. Najpoznatije su i najviše su u primeni dve metode mrežnog planiranja : 1) CPM (Critical Parth Method . ili izvršavanje drugih sličnih zadataka Strana 11 od 40 . Aktivnost kao elemenat mrežnog dijagrama. a završni događaj je trenutak koji odražava njen završetak.Metode ocene i revizije programa). Mrežni dijagram pregledno odražava redosled izvršenja pojedinih aktivnosti na projektu. -analize vremena. 1 Pod pojmom projekat podrazumeva se sveukupnost ekonomskih. obradu naučno-istraživačke teme. može predstavljati: a) jasno određenu etapu radnog procesa koja zahteva vreme i sredstva. -rekonstrukcije i remonta postrojenja. Pojam aktivnosti i dogadjaja Ove metode se primenjuju kod: -programiranja naučno-istraživačkog rada.Diplomski rad VPTŠ. -programiranja kompleksnih poslovnih zadataka (izrada predloga i usvajanje plana proizvodnje i prodaje u preduzeću. b) čekanje (proces koji traži samo utrošak vremena) i c) zavisnost koja ne traži vreme ni sredstva (fiktivna aktivnost). uvođenje nove tehhologije. Kada se odredi vremenski termin zbivanja.

itd. m .) Na MD treba naznačiti važnije spoljašnje faktore od kojih zavisi početak neke aktivnosti (na primer dobijanje kredita u određeno vreme. Kako svaki celokupan projekat treba završiti što je moguće ranije. -najraniji završetak aktivnosti dobija se od najranijeg početka plus trajanje aktivnosti. U mrežnom planu postoji bar jedan deo aktivnosti u kome nema vremenskih rezervi između najranijih i najkasnijih trenutaka.optimističko vreme.fiktivne aktivnosti (0) na sl. "kritičnih" aktivnosti od kojih zavisi uspeh celog projekta. najkraće moguće vreme trajanja neke aktivnosti pod uslovom da se sve željeno ostvari. Duž ovog puta vremensko zakašnjenje bilo kog događaja prouzrokuje zakašnjenje završnog događaja.5). vezanih za događaje je: -najraniji početak aktivnosti je trenutak kada su završene sve prethodne aktivnosti koje vode početnom događaju nove aktivnosti. CPM (Critical Path Method) Niz međusobno povezanih aktivnosti koje se protežu između početnog i završnog događaja. najbolja procena vremenskog perioda u kome se aktivnosti mogu ostvariti i b . odnosno čitavog projekta. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Svaki MD određenog projekta ima samo jedan početni i jedan završni događaj. Trajanje svake aktivnosti jednog određenog projekta izražava se u vremenskim jedinicama koje mogu da budu: časovi. ili neke važne saglasnosti ili odluke. dani. određenog MD. Strana 12 od 40 .Diplomski rad VPTŠ. Značenje pomenutih pojmova.pesimističko vreme. pa čak i godine ako se radi o velikim i dugoročnim projektima. dekade. nazivaju se kritičnim putem. Jedna aktivnost se može samo jednom odigrati. prema tome u zadnjoj su aktivnosti najraniji i najkasniji završetak jednaki. Ako dve ili više aktivnosti imaju zajednički početni i završni događaj uvodi se prividna aktivnost (npr. najduže procenjeno vreme trajanja neke aktivnosti pod uslovom da se desi sve neželjeno. Ovaj se deo aktivnosti naziva kritičnim putem.verovatno vreme. PERT metoda U metodi PERT radi se o trima procenjenim vrednostima i za svaku aktivnost se utvrđuju tri sledeća vremena: a . Sve aktivnosti i događaji koji leže na tom putu kritične su aktivnosti. takođe. a imaju zbirno najduže vreme trajanja. i -najkasniji završetak aktivnosti jednak je trenutku kada se aktivnost najkasnije može završiti. nedelje. Metoda kritičnog puta CPM omogućuje otkrivanje tzv. najkasniji završetak. to se postavlja da najraniji završetak zadnje aktivnosti u celom projektu predstavlja. odnosno kritični događaji.). Kritični put predstavlja vremenski najduži put u mrežnom planu od prvog do poslednjeg događaja i određuje ukupno trajanje projekta.

-hronološka povezanost i -način obeležavanja. Standardni formular spiska aktivnosti (i-početni događaj aktivnosti. pomoću utvrđenih pravila u mrežu.1 nedelja 6 6 Kreiranje mrežnog dijagrama Crtanje mrežnog dijagrama predstavlja pretvaranje spiska aktivnosti. a ne 9 ili 7. j-završni događaj aktivnosti.4. Tamo gde se više prethodnih aktivnosti sliva u događaj kao vreme najranijeg početka uzima se najveći zbir. srednje očekivano vreme biće: to = 5 + 4 * 8 + 12 49 = = 8. vreme najranijeg početka događaja 5 biće 12. Na sl. Osnova za crtanje je: -spisak aktivnosti. b = 12 nedelja. Proračunom “unazad” dobijaju se najkasnija vremena odigravanja događaja na taj način što se od najkasnijeg vremena narednog događaja oduzme vreme trajanja aktivnosti.3. -tehnološka uslovljenost. U slučaju da više aktivnosti polaze iz događaja kome sračunavamo najkasnije vreme kao meritorna uzeće se minimalna razlika.) Po završetku crtanja mrežnog dijagrama vrši se proračun “napred-nazad” najranijih početaka aktivnosti i najkasnijih završetaka aktivnosti. a m = 8 nedelja.Diplomski rad VPTŠ. -utvrđena pravila. čime se označava da naredna aktivnost ne može započeti dok se ne završe sve prethodne aktivnosti.): Oznaka događaja Trajanje Odgovorni Opis aktivnosti aktivnosti nosilac I J 1 2 A (1-2) 4 dana 1 3 B (1-3) 3 dana 1 4 C (1-4) 2 dana 2 5 D (2-5) 8 dana 3 5 E (3-5) 6 dana 4 5 F (4-5) 5 dana 5 6 G (5-6) 4 dana Sl. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Iz ovih triju vremena se izračunava približno srednje očekivano vreme prema formuli: to = a + 4m + b 6 pri čemu je to ≠ m Primer: Ako je a = 5 nedelja. Na primer proračunom “napred” izračunavaju se najraniji počeci aktivnosti tako što se najranijem vremenu prethodnog događaja doda vreme trajanja prethodne aktivnosti.3. Polazna osnova za konstruisanje mrežnog dijagrama je spisak aktivnosti (sl. Strana 13 od 40 . omeđeno sa ova dva događaja.

Kompjuter neće i ne može voditi projekat. koriste se razni softver-ski paketi za izradu PERT dijagrama ili Gantt-ograma. -jasan prikaz međuzavisnosti aktivnosti. svaki kompjuterski softver je samo alat koji menadžeru projekta pomaže da vodi projekat. Npr.Diplomski rad VPTŠ.). koju nabavlja iz uvoza. i-najranije vreme odigravanja događaja. 2. To je posao projekt menadžera. da se angažuje i obuči određeni broj trgovačkih agenata (trgovačkih putnika).4. nalazi se i ekonomska propaganda firme i proizvoda (kafe). Zadatak je da se organizuje i glavni prihvatni i prodajni punkt. sprovedi veliku prodajnu kampanju za novi proizvod– sirovu kafu. trgovinsko preduzeće na veliko. Numerisanje mrežnog dijagrama prema spisku aktivnosti sa sl. U modernoj primeni tehnika CPM i PERT. pa se mora naknadno ambalažirati u male kesice određene gramaže. -pogodnost za računarsku obradu i -lakoća definisanja “kritičnog puta”. a i drugi poslovi.4. j-najkasnije vreme odigravanja događaja Analizom prethodnog primera može se zaključiti da PERT dijagram ima sledeće prednosti: -jasan redosled za svaku aktivnost. Naravno.Primer planskog koncepta prodaje novog proizvoda u grosističkoj firmi2 Svaki značajniji i složeniji prodajni nastup mora se pažljivo isplanirati u svim detaljima. U određenom programu radnih zadataka.1.3. Proizvod stiže u rasutom stanju u velikim vrećama. koji predstavlja minimalno vreme za realizaciju projekta (put 1-2-5-6 na sl. Takvim ponašanjem izgledni rizici svode se na minimum. n-broj događaja. Užice Jelena Dejanović PM29/03 2 4 4 A4 1 D 8 3 3 6 B3 0 0 E6 F 5 5 1212 G 4 6 1616 C2 4 2 7 n I j Sl. Potrebno je takođe organizoavti prodaju preko maloprodajne mreže i drugih distributera. 2 Primer uzet iz knjige profesora dr Draga Kotnika pod nazivom “Prodajna politika” Strana 14 od 40 . koji će na širem nacionalnom prostoru plasirati proizvod.

Pošto se izvrši popis delatnosti.0 5. nabavljeni i montirani uređaji za ambalažiranje.1 5.8 4. Za izvođenje planiranog projekta potrebno je obaviti sledeće zadatke i aktivnosti: a) naručivanje robe b) priprema ambalaže-kesica za kafu c) priprema uređaja za ambalažiranje d) ambalažiranje robe e) dostava robe maloprodajnim objektima i drugim kupcima -npr. Primer mrežnog planiranja pripreme prodaje kafe u trgovačkom preduzeću na veliko: Vreme u nedeljama to tv Tp 1) Naručiti robu 10 12 20 2) Pipremiti ambalažu 2 2 3 3) Pipremiti uređaje za ambalažiranje 7 11 15 4) Ambalažiranje 3 6 7 5) Dostaviti robu kupcima odnosno trgovcima 2 7 7 6) Organizovati prodajnu kancelariju 4 5 10 7) Izabrati trgovce 7 8 14 8) Prodavati trgovcima 2 7 8 9) Uzeti putnike (agente) 2 2 3 10) Uvežbati putnike 5 6 6 11) Izabrati reklamnu agenciju 3 4 4 12) Planirati reklamnu delatnost 2 5 5 13) Realizovati reklamu 5 7 9 Zadaci ts 13. kada celokupna nabavljena roba bude prodata tj. Početak projekta je istraživanje tržišta i naručivanje robe iz Brazila.3 5. na bazi sopstvenog poslovnog iskustva ili na bazi stručne ocene kvalifikovanih eksperata. pri definisanju mrežnog dijagrama potrebno je u mrežnom planu utvrditi sve potrebne zadatke i aktivnosti koje treba obaviti. prikaz mrežnog dijagrama plana.8 3.0 Strana 15 od 40 . bira trgovce distributere.5 7.7 8. da bi plasman kafe bio profitabilan i zadovoljavajući. Priprema urađaja zavisi još i od prispeća ambalaže (kesica za kafu). potrebno je izračunati vreme trajanja pojedih aktivnosti u okviru tih delatnosti.0 2. firma pronalazi i angažuje prodajne agente. Projekat može započeti s tri delatnosti istovremeno. međutim. Već je ukazano na činjenicu da se projekat u jednom ciklusu završava. Roba se. hotelima i restoranima f) organizovanje prihvatnog (skladišnog) i otpremnog punkta g) pronalaženje odgovarajućih trgovačkih agenata.Diplomski rad VPTŠ. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Na osnovu prethodnog.3 2. a to su: naručivanje robe. otpremljena kupcima i naplaćena. ne može ambalažirati pre nego sto su pripremljeni tj.8 6. priprema ambalaže i organizovanje prodajne kancelarije. U nastavku je dat prikaz delatnosti odnosno zadataka i aktivnosti projekta. odabira agenciju za propagandu i počinje uhodavati posao. izračunavanje mreže i kalendar planiranih događaja. h) obuka agenata i) izbor maloprodajnih objekata i drugih kupaca j) prodaja robe trgovcima i drugim kupcima k) izrada programa ekonomske propagande i drugi poslovi. Nakon organizovanja prodajne kancelarije.7 6.2 11. a kraj će nastupiti onda. Nakon toga treba konstruisati mrežu plana i izračunati vreme trajanja pojedinih dalatnosti i celog projekta. onda kada se izvrše isporuke kupcima i isporučena roba naplati.

11-13.3) 27.0) 8 9 Organizovati prodajnu kancelariju (5.7) Izabrati trgovce (8.2 4.1 (0) (2.1 13.8) Uzeti (2.1 (6.8 13.Diplomski rad VPTŠ.8 20.1 (0) (0) 2.8) 8.7 7.1) 11 10 (5.0 27.8 (6.5 14.7) (8.5 12 00 1 9 (7.3) 17 Naručiti robu (13.2) 13.2 15.0) 21.5) 9.5.5 13 18 27.1 27.6 7 14.920. 17-18 (5.3) (0) 12 18 1 Pipremiti ambalažu (2.5 15.1) putnike 7 Planirati reklamu (4.8 (0) 16 20.0) 15 15.1 14.1 13.0) ambalažiranje 3 Prodavati trgovcima 13 (0) (6.0) Pipremiti uređaje za (11.3) (11. Navedeni zadaci mogu se prikazati u mrežnom dijagramu: Ambalažirati robu (0) 2 5 (5.5 (5.6 14.0) 2 3 14.8) (2.7) (00) 14 (0) (0) 4 15.5) Izabrati reklamnu agenciju (3.7 5.8 17 (0) 20.2) 11 (0) (0) Uvežbati Putnike 10 Realizovati reklamu (7.7 6 (3. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl.8 8 (4.7) (0) 4 14 ( 0) (0) 15 16 Dostaviti robu trgovcima (6. 15-16.0 (13.020.1 20.1 27.1 5.8) Strana 16 od 40 .8) 6 (5.2 5 18.8) Izračunava se najranije i najkasnije moguće vreme za svaki događaj kao i kritični put koji teče između događaja: 1-6.5 14.

9 1.5 14. Njihov je tvorac Henry L.6 prikazana je dobro poznata Gantt-ova karta.1919). praćenja i regulisanja proizvodnje donela je dve vrste Gantt-ovih karata.1 15.2 13.najkanije snije 0 13.1 4.1 27. organizovanje prodajne kancelarije 2) Završiti naručivanje robe 3) Započeti pipremu uređaja za ambalažiranje 4) Dovršiti pipremu za ambalažiranje 5) Započeti ambalažiranje robe 6) Započeti izbor trgovaca.9 1. praćenje i regulisanje proizvodnje su Gantt-ove karte (Gantt-ogrami).6 20.1 27.8 20.6 14.1 6. Gantt (1861 . koja se veoma mnogo koristila u orginalnom vidu.0 2. odnosno njihove nosioce. organizovanje prodajne kancelarije 7) Započeti planiranje reklame 8) Započeti izvođenje ekonomske propagande 9) Završiti propagandu 10) Započeti uvežbavanje putnika 11) Završiti izbor trgovaca 12) Završiti vežbanje putnika 13) Započeti prodaju trgovcima 14) Završiti ambalažiranje robe 15) Završiti prodaju trgovcima 16) Započeti isporuku robe 17) Završiti isporuku robe 18) Kraj projekta POČETAK najra.1 5.5 14. Osnovna ideja Gantt-ovih karti je u vizuelnom prikazivanju planiranih i ostvarenih rokova za proizvodne i druge aktivnosti.Diplomski rad VPTŠ.0 21.5 20.1 0 15.7 9.8 20.9 0 0 0 0 najranije 07/05/06 06/08/06 22/05/06 07/08/06 07/08/06 14/06/06 11/07/06 13/08/06 01/10/06 29/06/06 15/08/06 09/08/06 15/08/06 14/09/06 28/09/06 28/09/06 12/11/06 12/11/06 najkasnije 07/05/06 20/08/06 05/06/03 20/08/06 20/08/06 14/06/06 22/08/06 24/09/06 12/11/06 05/07/06 15/08/06 15/08/06 15/08/06 28/09/06 28/09/06 28/09/06 12/11/06 12/11/06 1) 3.7 14.8 14. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sledi da je tok događaja sledeći: Događaj Započeti naručivanje robe. za svrhe planiranja i praćenja izvršenja proizvodnih zadataka.1 POČETAK zračnost 0 2.1 6.5 14.9 0 1. jedan od učenika i sledbenika Frederica Taylora. Gantt-ove karte Jedno od najranije razvijenih sredstava za planiranje. a i u izmenjenom. Na sl.9 0 0.5 18.8 20.1 0.1 1.1 15.2 5. američkog naučnika i pionira naučne misli u oblasti organizacije.5 13.1 27. pipremu ambalaže.0 7.8 27. Razrada osnovne ideje na složene uslove planiranja. Strana 17 od 40 .8 27. uzimanje putnika.7 15.2 13.9 0 6.9 20.1 8.

ili pak.ovaj simbol se koristi da se na vremenskoj liniji definiše sadašnji trenutak. koje u skladu sa potrebama mogu biti 2 ili 3 dana. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Po horizontali nanete su vremenske jedinice (dani ili terminske jedinice sa unapred usvojenim trajanjem. Strana 18 od 40 . koji je na vremenskoj skali definisan na uobičajeni način. Tanja linija predstavlja ostvareni zadatak. i s1.početak obavljanja aktivnosti.7 prikazana je druga varijanta Gantt-ove karte gde su za primenu iste osnovne ideje korišćene linije i brojevi da bi se prikazalo planirano i izvršeno u odnosu na neku aktivnost. .završetak neke aktivnosti. Na sl.). proizvodni ili bilo koji drugi zadatak). u svakom redu se pomoću posebnih simbola obeležava sledeće: . 6 Gantt-ova karta Bez obzira da li je u pitanju nosilac aktivnosti ili sama aktivnost definisana u zaglavlju redova. Nosilac aktivnosti 1 RM 1 VREME 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11121314 15 1617 18 192021 22 23 24 25 26272829 30   RM2 RM3 Sl..donja linija od simbola početka na desno označava koliko je od planiranog ostvareno. . radnik. ili -aktivnosti (radni nalog.linija koja povezuje simbole početka i završetka na prikazani način označava predviđeno vreme trajanja odgovarajuće aktivnosti.Diplomski rad VPTŠ. odnosno trenutak posmatranja. a puna linija kumulativno izvršenje u odnosu na posmatrani trenutak. dok broj u gomjem desnom uglu označava planirani ukupni (kumulativni) obim od početka za odnosni zadatak. Tako broj u gornjem levom uglu predstavlja planirani obim u odgovarajućim jedinicama za datu nedelju npr. . kraće od 1 dana). U zaglavlju redova su označeni: -nosioci aktivnosti (mašina. ∨ .

Ako se uzme u obzir vizuelna očiglednost i preglednost.Diplomski rad VPTŠ. Primeri takvih programskih paketa su: MS Project. u primeni Gantt-ove karte ispoljavaju se i dve osnovne slabosti: 1) Uzajamna zavisnost i uslovljenost pojedinih aktivnosti. 2) Odstupanje u toku izvršenja planiranih zadataka. kad-kada potpunu rekonstrukciju izrađene karte. Strana 19 od 40 . Primavera. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Nosilac aktivnosti VREME 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Radni nalog RM 1 Radni RM 2 nalog sl. 7 Pored navedene dve varijante Gantt-ovih kalata. svaka od njih može se koristiti uz neznatna prilagođavanja za brojne specifične svrhe. Ipak. danas postoje specijalizovani softveri (namenski pravljeni za upravljanje projektima) koji potiru navedene nedostatke i u velikoj meri olakšavaju rad. što je u savremenim proizvodnim procesima veoma prisutno. Takođe. onda bi to bila upotpunjena slika prednosti upotrebe Gantt-ovih karata. što se u nizu slučajeva pokazuje kao veoma korisno i predstavlja nesumljiv kvalitet ideje ugrađene u Ganttove karte. Svaka izmena u smislu unošenja novih zadataka. što je kod većeg broja aktivnosti dodatni napor. Međutim. profesionalnija primena aplikativnih programa opšte namene omogućuje kreiranje veoma korisnih programskih rešenja koja svoju izvornu snagu nalaze u ideji Gantt-ovih karata (Gantt-ove karte u Excel-u) ♦ U drugom delu rada daje se analiza tehnika. CA-Super Project i mnogi drugi. prednosti i mana razvijenih Gantt-ovih karata u Excel-u i CA-Super Project-u na odabranom primeru. ostvaruje se veoma jednostavno. što je takođe dodatna prednost. već ucrtanih na odgovarajući način. iziskuju delimičnu. naročito kašnjenja. pored predviđenih. ne otkriva se primenom uobičajenog postupka za primenu elemenata i izradu Gantt -ovih karata.

kontrola. 6.). 4. 1..Diplomski rad VPTŠ. Kao što je naznačeno.br. Dinamički Gantt-ovi dijagrami U tekstu koji sledi biće prikazana primena Excel-a u upravljanju projektima u formi dinamički-automatizovane Gantt-ove karte. koji su povezani (međusobno zavisni) moraju se skladno ukomponovati i funkcionalno i vremenski. tj. od marketinga do finansija i proizvodnje. marketinške aktivnosti. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Zadaci Organizacione pripreme Formiranje Nadzornog tima i Stručnog tima Medijska kampanja Prikupljanje kandidata Testiranje kandidata Informatička obuka Kontrola i nadzor projekta Izveštaj o projektu tj-najranije vreme 0 13 24 20 36 41 109 103 112 i.. 7. Pored funkcionalne i tehnološke. 2. Da bi se obezbedio zadovoljavajući uspeh. 8.Kritični put teče između događaja: 1-2-3-5-6-7-9. Strana 20 od 40 . koji ima za cilj da u okviru nekoliko faza sprovede informatičku obuku (organizacione pripreme. Planirano je da celokupni projekat traje 112 dana. verovatne i pesimističke) i utvrđivanje „kritičnog puta”: Red. Užice Jelena Dejanović PM29/03 II PRIMENA EXCELA ZA PRAVLJENJE GANTT-OVIH DIJAGRAMA Excel je primenljiv u svakoj oblasti poslovanja. j. izračunavanje ”očekivanih vremena” pojedinih aktivnosti (na temlju tri ocene-optimističke. izvođenje projekta podeljeno je na više faza (8 faza). 1 2 3 4 5 6 7 8 9 To 8 3 1 5 2 53 85 1 Vreme u danima Tv tp 14 15 12 8 13 5 68 90 3 zračnost 0 0 0 89 0 0 0 6 0 15 10 15 9 83 95 4 ts 13 11 7 12 5 68 90 3 kritičnost DA DA DA DA DA DA DA ti-najkasnije vreme 0 13 24 109 36 41 109 109 112 Sl. 5. delovi procesa. 3. 8 . bitna je i ekonomska komponenta izvođenja projekta. U pitanju je realizacija projekta. formiranje nadzornog i stručnog tima. Realizacija zadatka podrazumeva određivanje vremena trajanja. Pored poslovne primene ovaj savremeni program nalazi svoju primenu i u nauci.

Glavne „upravljačke” odrednice odnose se na sledeće: • Početni datum projekta unosi se u ćeliju C7. sve do poslednjeg datuma u vremenskoj liniji. Primer: ćelija D7 sadrži formulu =C7+G7-1. primenjene su formule i kontrole obrazaca. dva. Strana 21 od 40 . • Formule izračunavaju datum kraja faze nakon unošenja vremena trajanja.Diplomski rad VPTŠ. svi ostali datumi će dinamički reagovati. U cilju olakšavanja sinhronizacije. Datum početka pokreće sve faze. normi. formula u ćeliji P5 glasi =O5+$O2 i kopirana je udesno. jer su one međusobno zavisne. Nastupajuće faze vezane su za neku od prethodnih faza preko datuma njihovih završetaka i procenjenog „praznog hoda”. Svaki put kada se promeni datum početka projekta. odnosno tri dana (u zavisnosti od ćelije O2 koja je vezana za kontrolni objekat Option Button koji pokazuje broj vezan za ovo dugme). Cela karta treba da bude prilagodljiva promenama i problemima koji mogu nastati u vremenskoj dimenziji. • U ćelijama vremenske linije generisana je datumska skala sa prirastom od jednog. Pomoću kontrolnog objekta sa palete ToolBox (u ovom slučaju–Button) omogućava se biranje dva datuma za započinjanje projekta (C2 ili C3). u zavisnosti od važnosti projekta. Na primer. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Shodno tome neophodno je kreiranje kalkulacija dnevnih i kumulativnih troškova (na osnovu vremena trajanja. cena po jedinici mere i cena etape) i vizuelno prikazivanje ovih troškova putem dijagrama.

Ukoliko je vrednost u ćeliji vezanoj za kontrolu jedinica (=1). K i N).O$5<=$D7. Apsolutne adrese formule omogućuju kopiranje udesno i nadole i obezbeđuju automatizam u generisanju Gantt-ovog dijagrama u smislu „popune” norma vrednosti.Diplomski rad VPTŠ. J. Kolona A prikazuje planirano i ostvareno.0) Formula zapravo „kaže”: ukoliko je datum posmatranja veći ili jednak datumu početku. dva ili tri dana). Ćelija vezana za polje za potvrdu je odgovarajuća ćelija iz kolone M. Vizuelni efekti generisani su primenom Conditional Formatting-a da bi se formatirale ćelije (C. odnosno 1 ili 0 (pomoću funkcije IF). Formula koja je upisana u ćeliju O7. Akoje uslov ($M7:$M21=0) ispunjen odgovarajuće ćelije su nevidljive. i u ćeliji vezanoj za kontrolu (M7) je vrednost 1. Ovaj efekat je realizovan pomoću kontrolnog objekta CeckBox.$M7=1). I. Red 6 sadrži naslove. ćelija vezana za kontrolu sadrži vrednost TRUE ili FALSE. U kolonu L postavljena su polja za potvrdu. D. • Ključni deo Gantt-ove karte prikazuje planske i ostvarene norme za određenu etapu (fazu) u određenom vremenskom intervalu (u ovom slučaju jedan. norme i cene/JM. Kolona B sadrži faze. glasi : =IF(AND(O$5>=$C7. Definisano je trajanje faza (kolona G) preko brojača – Spinner-a (Spinneromogućava podešavanje vrednosti iz zadatog opsega. Kada je ovo polje za potvrdu potvrđeno. • U koloni N upotrebljena je funkcija IF radi izračunavanja cene etape. onda se vrši množenjetrajanja (dani). H. za izračunavanje upotrebiti vrednost u ćeliji I7. Užice Jelena Dejanović PM29/03 • • • • Unete su ključne informacije. inkrementno odnosno sa priraštajem u oba smera). pomoću kojih se određena faza eliminiše. a manji od datuma završetka. Strana 22 od 40 .$I7. Kolone J i K predstavljaju jedinične mere i cene po jedinici mere. ako je to potrebno. a ako uslovi nisu ispunjenji prikazati 0. Na dnu kolone izračunva se ukupna planska i ukupna stvarna cena svih etapa projekta. G. U koloni I izračunate su ili inete norme (jedinica mere/trajanje).

primenjeno je i uslovno formatiranje (dva uslova). Strana 23 od 40 . Pri uslovnom formatiranju Gantt-ovog dijagrama. redovi su adresirani relativno ($I7) da bi se formula mogla kopirati nadole. „Planske ćelije” su formatirane kao na slici levo. Užice Jelena Dejanović PM29/03 • U cilju kompletiranja automatizovanog Gantt-ovog dijagrama. u cilju vizuelizacije „ćelije stvarne realizacije” su formatirane u tonu bledo žuta – crvena.Diplomski rad VPTŠ. Takođe.

Promene u realizaciji faza. Kreirati odgovarajuću formulu koja na primer za ćeliju O7 će glasi: =IF(AND($C7>=O$5. odražavaju se „dinamički” na dijagramima dnevnih i kumulativnih planskih i ostvarenih troškova.$M7=1). uslov formatiranje Cell Value=O$5).O$5. Strana 24 od 40 .0). Kumulativni prikaz planiranih troškova. milestone management) se koristi za praćenje „važnih datuma”. Upravljanje važnim datumima (jedan događaj) Upravljanje važnim datumima (eng. odnosno na vremensku liniju. Užice Jelena Dejanović PM29/03 • • • Sledeći korak je prikazivanje planskih dnevnih troškova i stvarnih dnevnih troškova sumiranjem istih (Funkcija SUMPRODUCT).$C7<P$5. Zatim se prikazuju kumulativni stvarni troškovi (zbir tekućih dnevnih troškova i kumulativnih iz predhodne ćelije). Obratiti pažnju da formula uslovnog formatiranja koristi apsolutnu adresu za red ($5). Ovo je osnova za praćenje i upravljanje u realnom vremenu tokom čitavog perioda realizacije projekta.Diplomski rad VPTŠ. čime se dobija pregled ukupnih troškova za projekat. Može se. Da bi se napravio raspored važnih datuma. Conditional Formating. Dijagram jasno pikazuje razliku između stvarnih i planskih troškova tokom vremena. Ovo je vizuelno ilustrovano linijskim dijagramima napravljenim na osnovu tabela troškova. napraviti Gantt-ogram kao podsetnik na datume početka pojedinih faza. omogućuje analizu razlika planiranih i stvarnih novčanih resursa. na primer. Realno odvijanje procesa i poremećaji u realnom okruženju direktno utiču na Ganttov dijagram. treba: • Vezati formule za vremensku liniju i datume početka određenih faza. • Primeniti uslovno formatiranje (Format. čime će se sve kopirane formule adresirati na peti red.

IF(AND($E7>=Q$5.Diplomski rad VPTŠ.$D7<R$5). datum početka kreiranja izveštaja i krajnji datum. za isti vremensku liniju može se vezati više datuma. • Kopirati formulu nadesno i nadole. imena ili bilo koji tip informacije za koju se pravi raspored).$C$5. U polje Type upisati d kako bi se prikazao datum. Upravljanje važnim datumima (više događaja) Gantt-ov dijagram u formi podsetnika za važne događaje može se upotrebiti i kada ima više događaja koj se dešavaju u istom redu (fazi).$C7<R$5). • početni.$E7<R$5). (ćeliju P7): =IF(AND($C7>=Q$5.$E$5. Pretpostavljajući da su za projekat važna tri datuma: • • primenom uslovnog iskaza. $D$5. Strana 25 od 40 . inače može biti i tekst.IF(AND($D7>=Q$5. Užice Jelena Dejanović PM29/03 • Prikazati datum sa vremenske linije pomoću dijaloga Format Cell (Na kartici Namber izabrati Custom iz liste Category.""))). Upravljanje ključnim datumima na bazi prethodno opisane procedure rezultira Gantt-ovim dijagramom kao na slici.

prvenstveno sa stanovišta korišćenja. koji zauzma visoku poziciju u klasi najefikasnijih softvera sa stanovišta korisničkih performansi. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Primenom iskaza IF(AND može se istovremeno pratiti više važnih datuma (događaja). prikazana primena CA-Super Project-a. na istom primeru. od širokog spektra mogućnosti Excel-a. Upotrebom trostrukog uslovnog formatiranja dobijaju se vizuelni efekti. Strana 26 od 40 . Ovde su prikazane samo neke. upravljanja projektima i praćenja realizacije projekata.Diplomski rad VPTŠ. U narednom poglavlju biće.

1. U padajućem meniju Preferences / Date Format & International Preferences potrebno je definisati u kom vremenskom formatu će se prikazivati datumi relevantni za projekat. a to su datum početka projekta.1. 9 . Sl. broj radnih dana u nedelji. Sl.Ovi parametri se definišu preko opcija Edit/Project Details. 10 – Date Format & International Preferences Strana 27 od 40 .Project Details Za ovaj projekat je definisan standardni radni dan od 8h.Diplomski rad VPTŠ. meseci i godine u poljima. a mesečno se radi 22 dana. kao i simbol za valutu. broj radnih dana u nedelji je pet. Generalna podešavanja Prvo je potrebno definisati naziv projekta kao i osnovne detalje vezane za projekat. dužina standardnog radnog dana. simbole kojima će se odvajati dani. broj radnih dana u mesecu. Užice Jelena Dejanović PM29/03 III KREIRANJE GANTT-ovih DIJAGRAMA PRIMENOM CA-SUPERPROJECT-a 3.1 Unošenje podataka u CA-SuperProject 3.

a zatim se iz padajućeg menija izabere opcija Edit / Link Task nakon čega se dobija dijalog prikazan na slici 12. pristupa se unošenju aktivnosti. Ova opcija nam pruža dodatne kolone za praćenje projekta kao što su kolone za dodatne časove.1. Calendars).2 Unošenje aktivnosti i njihovih zavisnosti Na osnovu tabele aktivnosti za odabrni primer (sl.8). U cilju boljeg sagledavanja projekta opcije za nivelisanje resursa na početku treba isključiti. Strana 28 od 40 .Diplomski rad VPTŠ. Treba reći da ukoliko nije uključena opcija Auto calculation. najkasnije i najranije datume. proračun se mora izvršiti manuelno ( File / Calculate Shedule ili pritiskom na taster ”F9” ili ”!”). njihovog trajanja i međuzavisnosti. troškove. vremenske rezerve i odlaganja. Posle ovoga realizacija projekta se može grafički sagledati na Gantt-ogramu kao i iz raznih drugih pogleda (Pert Chart. To se sve vrši iz View / Task outline. 12 – Povezivanje aktivnosti Posle unošenja međuzavisnosti aktivira se aktualizacija (Calculation option uključiti opcije Feedback Current Date i opciju Auto Actuals) na osnovu koje se određuju stvarni počeci i završeci odnosnih aktivnosti. Treba isključiti i opcije vezane za aktualizaciju plana sadržane u setu Progress. Sl. Calculation option (Expert Mode) nam obezbeđuje fleksibilnost i kontrolu nad kalkulacijama uključujući nivelisanje resursa i praćenje progresa. 11 – Calculation Option 3. a procenjena dužina trajanja aktivnosti (koja je takođe data tabelarno) unosi se u kolonu Estimated Duration. Zavisnosti se unose tako što se klikne na aktivnost koja je u zavisnosti sa nekom drugom aktivnosti . Užice Jelena Dejanović PM29/03 U istom meniju je potrebno Expert Mode podesiti na Advanced Planning. Sl.

1. Svi ovi elementi se mogu prikazati sumarno (ukupno u toku dana). 13 – Gantogram Potrebno je naglasiti da su crvenom bojom na Gantt-ogramu i PERT–u označeni kritični putevi. tip resursa (Labor) i maksimalna količina resursa (R1=5jed.). Kada su unešeni i dodeljeni svi tipovi resursa po aktivnostima. Sa histograma se mogu sagledati raspoloživi radni sati. materijal. Sl. normalni radni sati. a njihovo dodeljivanje se vrši komandom Edit / Add Assignment./res. Užice Jelena Dejanović PM29/03 sl.3 Unošenje resursa Da bi se kreirali različiti tipovi resursa (radnici. itd. Isti postupak se koristi ako je u pitanji neki drugi tip resurasa. Posle ovoga se vrši dodeljivanje resursa aktivnostima. odnosno vremenski periodi u kojima postoji nedostatak resursa. dok su crnom bojom na Gantt-ogramu označene ukupne vremenske rezerve. Kada se kreira novi tip resursa prelazi se u View / Resource Details gde se u polju RSCR Name definiše naziv resursa (u ovom slučaju radnici). prosečno ili sa aspekta maksimuma. klikom na ikonu Toolbar-a dobija se histogram resursa. Strana 29 od 40 . Potrebne količine resursa po aktivnostima su date tabelarno. posle čega se u kolonu Units Assign upisuju potrebne količine reursa.) potrebno je preći u View / Resource Outline i komandom Edit / Create Resource (F3) kreirati novi tip resursa.Diplomski rad VPTŠ. prekovremeni rad i konfliktni sati. 14 – PERT dijagram 3.

Tu su po Default–u unešeni troškovi po aktivnostima i resursima po času i oni iznose 25.00 novčanih jedinica. Pošto su jedinični troškovi po aktivnostima različiti kako za pojedine aktivnosti. Pošto je u Project Details definisano da ne postoji prekovremeni rad opcija Use Overtime treba da bude podešena na None. To se radi iz Layout / Column Layout izborom opcije Show Fields For / Cost čime se otvaraju nove kolone za praćenje troškova kao što je prikazano na slici 16. Prvo je potrebno prikazati kolone za troškove. To se vrši u okviru dijaloga Calculation Option / Resouce Leveling. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Na ovaj način mogu se grafički prikazati nedostajući tipovi resursa u vremenskim jedinicama za svaki resurs. Koristeći Full Leveling opciju nivelisanje se vrši na taj način što će aktivnosti (čak i kritične) za koje postoje resursni manjci biti odložene bez obzira što to dovodi do odlaganja završetka samog projekta. Strana 30 od 40 . 3. ove vrednosti je potrebno izmeniti. 15 – Histogram resursa Ako u pojedinim vremenskim jedinicama postoje konfliktni sati tj. vremenski periodi u kojima nedostaju resursi potrebno je izvršiti nivelaciju resursa odnosno odložiti izvršavanje onih aktivnosti za koje postoje nedostatci resursa. Analiza troškova Za analizu troškova potrebno je projekat sagledati iz Account outline–a. Sl. Kada se ovako podese parametri za nivelaciju potrebno je ručno izvršiti kalkulaciju projekta ukoliko nije uključena opcija Autocalculation. tako i za određeni tip radnika.2. tako da izborom opcije Leveling Delays / By Float postižemo odlaganje najpre onih aktivnosti koje imaju najveću vremensku rezervu u cilju postizanja najranijeg završetka.Diplomski rad VPTŠ. Kriterijum za odlaganje aktivnosti je vremenska rezerva.

planirani i stvarni počeci i završeci aktivnosti mogu biti snimljeni u baznom planu (Baseline) i kasnije biti korišćeni za komparaciju. 17 – Account Outline 3. Ukupni fiksni troškovi i ukupni troškovi prekovremenog rada iznose 0 n. dok se pojedinačni troškovi po radnicima i aktivnostima mogu sagledati iz tabele.Diplomski rad VPTŠ.. standardnih troškova (Regular Cost). ukupne i slobodne vremenske rezerve.20 n. planirani i stvarni počeci i završeci aktivnosti mogu biti snimljeni u baznom planu (Baseline) i kasnije biti korišćeni za komparaciju. Ovo se realizuje kada smo zadovoljni planiranjem a postiže se komandom Edit / Transfer to Baseline. Sl. 16 – Column Layout Na slici je dat pregled planiranih varijabilnih. fiksnih.j. Strana 31 od 40 .3. troškova prekovremenog rada i ukupnih troškova. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl. Prebacivanje podataka u bazni plan Proračunati datumi najranijih i najkasnijih početaka aktivnosti. Proračunati datumi najranijih i najkasnijih početaka aktivnosti.j. ukupne i slobodne vremenske rezerve. Ovo se realizuje kada smo zadovoljni planiranjem a postiže se komandom Edit / Transfer to Baseline. tako da su planirani ukupni troškovi jednaki varijabilnim i iznose 7655.

koliko iznose ukupni planirani troškovi projekta. 18 – Prenošenje u bazni plan Na raspolaganju su nam tri seta Baseline–a. Koji će set biti aktivan zavisi od toga kako je definisano u Edit / Project Details / Defaults / Show Baseline. 19 – Task Outline (Baseline) Ukupni planirani troškovi za grupu aktivnosti Radnici iznosi 2255.j.Diplomski rad VPTŠ. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl. Strana 32 od 40 .20 n.j.. Komparacija se vrši izborom opcije Preferences / Expert Mode / Baseline Compare pomoću koje se otvaraju dodatne kolone za Baseline bilo da se nalazimo u Task Outline. Sl. Resource Outline ili Account Outline.j.20 n. što sve ukupno iznosi 7655. Oprema 3600 n.j. Papir 1800 n.

21 – Account Outline (Baseline) 3. njihovo stvarno trajanje i stvarni troškovi. pritiskom na taster F9 se vrši re-planiranje projekta nakon čega projekat izgleda ovako: Strana 33 od 40 . Kada je opcija Auto Actuals uključena. Posle ovih podešavanja.4. Aktualizacija plana Ukoliko želimo da pogledamo tok realizacije projekta do određenog datuma potrebno je u Preferences meniju izabrati Calculation option i čekirati Feedback Current Date. Uključivanjem ove opcije postiže se sledeće: • One aktivnosti koje kasne u otpočinjanju (planirani početak aktivnosti je pre željenog datuma) se pomeraju unapred prema izabranom datumu. 20 – Resource Outline (Baseline) Sl. izabrani datum je iskorišćen da bi se utvrdilo kojim aktivnostima će automatski biti dodeljeni datumi stvarnih početaka ili završetaka aktivnosti. U polju Current date se upisuje željeni datum. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl. • Za aktivnosti koje su prekinute procentualno se računa u kom su stepenu realizovane. Pored ove opcije na raspolaganju nam je i opcija Auto Actuals pomoću koje se automatski određuju stvarni počeci i završeci aktivnosti.Diplomski rad VPTŠ.

Ukoliko u kolone ubacimo i stvarne troškove onada raspolažemo sa svim podacima neophodnim za upoređivanje sa Baseline vrednostima. Strana 34 od 40 . Ukoliko želimo projekat možemo razmotriti i sa stanovišta resursa. Aktivnost Kontrola i nadzor projekta realizovana 57.04. a Informatička obuka realizovana 9%. ID aktivnosti. Stvarni datumi početaka i završetaka aktivnosti mogu se uporediti sa planiranim datumima kao i sa datumima iz Baseline-a. 23 – Task Form Svaku aktivnost je moguće sagledati i iz Task Form–a. Medijska kampanja.dok aktivnost Izvestaj o projektu nije otpočeo. Pored toga tu su uvršćene i kartice za troškove. procenti realizovanosti. update vrednosti. tako i resursa.2006. Prelaskom u Resource Outline može se dobiti pregled iskorišćenja resursa do zadatog datuma. Sl. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl. različite zabeleške i kartice namenjene za različite korisnike (maksimalno dva korisnika). Osim toga moguće je uporediti stvarne troškove sa troškovima iz Baseline-a. itd. Aktivnosti Organizacione pripreme. počev od stvarnih. Tu su prikazani svi podaci o aktivnosti. Prikupljanje kandidata i Testiranje kandidata su u potpunosti realizovane do 20. Formiranje Nadzornog tima i Stručnog tima.77 %.Diplomski rad VPTŠ. WBS kod. planiranih i Baseline vrednosti kako vremena. 22 – Actual Layout Crnom bojom na Gantt-ogramu su označene one aktivnosti ili delovi aktivnosti koji su završeni.god.

Sivom bojom na dijagramima su grafički prikazane aktivnosti po Baseline-u. Strana 35 od 40 . Sa slike se vidi da je aktivnost Informatička obuka počela po Baseline-u odmah posle završetaka aktivnosti Testiranje kandidata. crvenom bojom su obeležene kritične aktivnosti. 24 – Resource Outline ( Actual) Iz ovog Layouta pored svih prethodno navedenih podataka moguće je sagledati i aktuelno korišćenje resursa.Diplomski rad VPTŠ. 26 – Histogram resursa radnici Baseline Na kraju treba reći da će zbog prekida otpočete aktivnosti Informatička obuka doći do pomeranja roka završetka projekta za 18 dana. Aktivnost Informatička obuka ima negativnu vremensku rezervu. pa će ukupno vreme trajanja projekta umesto planiranih 112 dana biti 130 dana. plavi su nekritične aktivnosti. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl. 25 – Ukupni časovi i ukupni troškovi po mesecu • Histogram resursa radnici Actual Sl. za onoliki vrmenski period za koliko je aktivnost bila prekinuta. međutim prekinuta je i odložena što je prouzrokovalo produžetak trajanja celokupnog projekta. Komparacija nivelisanog aktuelnog stanja sa podacima iz Baseline-a izgleda ovako: • Ukupni časovi i ukupni troškovi po danu Actual Baseline Sl.j. Sivi pravougaonici predstavljaju Baseline vrednosti.40 n. Stvarni troškovi do preseka stanja pod ovim uslovima iznose 6554.

Strana 36 od 40 .BCWP ( Budgeted Cost of Work Performed ) za aktivnost Kontrola i nadzor projekta • BCWS ( Budgeted Cost of Work Scheduled ) – Iznos troškova (ukupni planski troškovi ) koji su trebali da se ostvare do preseka stanja zasnovani na originalnim (Baseline) datumima i trajanjima aktivnosti. Predstavlja sumu ostvarenih troškova za odnosnu aktivnost. Analiza projekta Ukoliko uključimo opciju Earned Value Analysis na raspolaganju su nam dodatne kolone pomoću kojih još bolje možemo sagledati tok projekta.Earned Value Analysys Ti pokazatelji između ostalih mogu biti: • Cost Pct C ( Cost Percent Complete ) – Procentualno izražena kalkulacija realizacije aktivnosti zasnovana na troškovima aktivnosti a ne na njihovom vremenskom trajanju. To su one vrednosti troškova za koje se očekivalo da će se ostvariti. Sl. Užice Jelena Dejanović PM29/03 3. Sl.5. To su u stvari različiti ekonomski pokazatelji i kriterijumi zasnovani na kalkulacijama poznatih podataka kao što su planirana i stvarna vremena aktivnosti. procenti realizacije pojedinih aktivnosti itd. 28 . 27 . Računa se po obrascu: Cost Pct C = Stvarni ukupni troškovi ×100 [%] Planirani ukupni troškovi • BCWP ( Budgeted Cost of Work Performed ) –Iznos troškova preuzetih iz plana budžeta stvorenih realizacijom pojedinih aktivnosti ili celog projekta.Diplomski rad VPTŠ. planirani i stvarni troškovi.

Sl.Diplomski rad VPTŠ. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl. Negativna vrednost ukazuje na procenat iznad budžeta. 32 . Sl. Vrednosti ispod 100% ukazuju na probijanje budžeta ili zaostajanje za planom. Tekuća razlika između stvarnih troškova i troškova preuzetih iz plana budžeta. Strana 37 od 40 .SV ( Schedule Variance ) na nivou projekta • SV% ( Schedule Variance Percent ) – Procentualno izražen SV. Negativne vrednosti nam ukazuju na prekoračenje budžeta ili zaostatak za planom.BCWS (Budgeted Cost of Work Scheduled) za aktivnost Kontrola i nadzor projekta • SV ( Schedule Variance ) – Neslaganje u realizaciji onoga što je trebalo biti realizovano do preseka stanja i onoga što je stvarno realizovano. Procenat iznad ili ispod budžeta. • SPI ( Schedule Performance Index Percent ) – Procenat BCWS u BCWP. a takođe i razlike između BCWP i BCWS. 29 . 30 . 31 . Računa se po obrascu: SV = SV ×100 [%] BCWS Sl.Cost Variance – Iznos troškova iznad ili ispod budžeta na nivou projekta • CV[%] ( Cost Variance Percent ) – Troškovno neslaganje kao procenat BCWP. Realizovana vrednost kao procenat BCWS.SV% ( Schedule Variance Percent ) na nivou projekta • Cost Variance – Iznos troškova iznad ili ispod budžeta. To su prekoračenja iznad ili ispod budžeta kao i ispred ili iza plana.

.00 n. procenjeni troškovi završetka projekta zasnovani na Baseline troškovima i analizi planiranih troškova.20 n. CA-Super Project spada u klasu najefikasnijih softvera za upravljanje projektima.j. Ukupno je ostvareno 39% celokupnog projekta dok su na osnovu tekuće dinamike procenjeni ukupni troškovi projekta (Calculated EAC) od 7655. oprema 3600. oprema 3600.j.40 n.20 n.j. 34 . Prekidanje pomenute aktivnosti prouzrokovalo je produžetak trajanja projekta sa 112 v.00 n. Prilikom sprovođenja metode planirani su ukupni troškovi od 7655. ali je prekinuta).Diplomski rad VPTŠ. i papir1800..j. na 132 v..00 n.. Aktuelni troškovi (troškovi do preseka stanja) iznose 6554. Sl.CPI ( Cost Performance Index Percent ) • Calculated EAC ( Calculated Estimate at Completion ) – Projektovani. Pošto sprovođenje projekta nije išlo po planu (aktivnost Informatička obuka je otpočela.j. Sl. što ukupno iznosi 6554.j. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl.j.j. ostvareni su sledeći troškovi po vrstama resursa do preseka stanja: radnici 1154.j. i papir1800. Planirani ukupni troškovi po pojedinim vrstama resursa iznose: radnici 2255. Vrednosti iznad 100% ukazuje na probijanje budžeta.API (Actual Performance Index Percent ) • CPI ( Cost Performance Index Percent ) – Realizovani troškovi kao procenat stvarnih troškova.. posmatrajući proizvode ove namene u svetskim razmerama Strana 38 od 40 .j. 33 . Vrednosti iznad 100% ukazuje na probijanje budžeta. 35 .j.40 n. Procena konačnih troškova na osnovu tekuće dinamike.00 n.SPI ( Schedule Performance Index Percent ) na nivou projekta • API (Actual Performance Index Percent ) – Stvarni troškovi kao procenat BCWS.j.20 n.40 n.

Naravno. 2006 Strana 39 od 40 . Užice Jelena Dejanović PM29/03 ZAKLJUČAK Od davnina. bolje i efikasnije. Prevazilazimo stare oblike i usvajamo nove. • U trećem delu. Rad daje podlogu za komparativni pregled različitih računarskih tehnika u području Project Management-a. • Prvi deo rada obuhvatio je teorijske postavke i prikaz ključnih koncepata. data je detaljna analiza primera primene profesionalnog paketa CA-SuperProject i njegovih mogućnosti.Diplomski rad VPTŠ. U tom smislu. Sistemskim pristupom. sa alatima koji nam se nude. uz puno odgovornosti. Jelena Užice. Danas je lakše projektovati i upravljati projektima nego ikada ranije. rad je obuhvatio pregled. postajemo svesniji činjenice da ne tapkamo u mestu. termina i metoda modernog poimanja menadžmenta sa aspekta teorije sitema. moderno upravljanje projektima bez računara je nezamislivo i nije interesantno u smislu konkurentnosti. komparativnu analizu i prikaz modernih tehnika i metoda u domenu upravaljanja projektima. analiza pokazuje da je. neprestano se usavršavaju principi i metodi projektovanja. • U drugom delu pokazana je primena Excel-a u upravljanju projektima i dinamizaciji klasičnih upravljačkih alata (Gantt-ove karte). Tehnologija savremenog društva ne prestaje da nam otvara mogućnosti globalne komunikacije sa drugim upravljačkim sistemima na području menadžmenta. preko prvog IBM kompjutera do danas.

Ulrich. K. Đurićić R. Martinović Milan. Dyck. Užice. Jovanović Petar. 2004. Užice. Jokić Dragoslav.Diplomski rad VPTŠ. 2002. P. Blattner. 2000. CET. Upravljanje investicijama. Cook. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Literatura: 1) 2) 3) 4) 5) Specijalno izdanje. 2002. Beograd. Užice. T. L. Vodič kroz Microsof Excel. Strana 40 od 40 . Organizacija proizvodnje. Milutin. Menadzment investicija. NIC. VPTŠ. 2000. Preduzatništvo. GRAFOSLOG. IR-MIR. Beograd.

You're Reading a Free Preview

Descarregar
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->