Diplomski rad

VPTŠ, Užice

Jelena Dejanović PM29/03

I UPRAVLJANJE PROJEKTOM
Moderno upravljanje projektom predstavlja naučno zasnovan i u praksi proveren koncept kojim se uz pomoć odgovarajućih metoda organizacije, planiranja i kontrole vrši racionalno usklađivanje svih potrebnih resursa i koordinacija potrebnih aktivnosti da bi se određeni posao realizovao na najefikasniji način. Primena koncepta upravljanja projektima u realizaciji investicija, donosi višestruke efekte koji se ogledaju u značajnim uštedama i racionalizacijama. Na primer: skraćenje vremenskog perioda izgradnje, ili makar smanjenje mogućeg vremenskog prekoračenja, kod većih investicija, donosi ogromne novčane uštede. Slične uštede se postižu i kod korišćenja finansijskih sredstava iz kredita. Treba takođe pomenuti i pozitivne efekte koji se postižu ranijim završetkom objekata i početkom stvaranja profita.

1.1. Definisanje projekta
Pojam ”projekat” najčešce se definiše kao složeni poslovni poduhvat koji se preduzima u budućnosti da bi se dostigli ciljevi u predviđenom vremenu i sa predviđenim troškovima.

Pojam projekta obuhvata veliki broj različitih aktivnosti, poslova i zadataka. To su znači složeni i neponovljivi poslovni poduhvati, koji su usmereni konačnim ciljevima, a izvode se sa ograničenim ljudskim i matrijalnim resursima u ograničenom vremenu. Da bi se projekat realizovao i dostigli postavljeni ciljevi, odnosno da bi projekat prošao svoj put od ideje do konačnog završetka, neophodno je da prođe određeni broj faza i aktivnosti.

1.2. Razvoj i definisanje koncepta upravljanja projektima
Upravljanje složenim i skupim projektima pomoću klasičnih metoda i koncepata organizacije je bilo otežano, jer oni nisu omogućavali da se usklade mnogobrojne aktivnosti, koje u okviru projekta obavlja veliki broj učesnika. Zbog toga su razvijene nove metode planiranja i kontrole i odgovarajuća projektna organizacija. Koncept upravljanja projektom se bazira na uspostavljanju i korišćenju takve organizacione forme koja omogućava najefikasniju realizaciju projekta, odnosno najefikasnije korišćenje raspoloživih metoda, resursa i ljudi za postizanje optimalnih rezultata. Na taj način se upravljanje projektom iskazuje kao kompletna koncepcija, koja obuhvata interdisciplinarnu primenu više metoda i tehnika organizacije, planiranja i kontrole u cilju što efikasnije realizacije. Svi pristupi konceptu upravljanja projektom, naglašavaju neophodnost formiranja i korišćenja odgovarajućeg informacionog sistema zasnovanog na računaru.

Strana 1 od 40

Diplomski rad

VPTŠ, Užice

Jelena Dejanović PM29/03

Bez informacionog sistema, koji sadrži podatke o planiranim veličinama u realizaciji projekta i pravovremene informacije o stanju projekta, nije uopšte moguće pokretati potrebne upravljačke akcije. Ovo znači da nije moguće vršiti kontrolu i upravljati projektom. U tom smislu, moderno poimanje upravljanja projektima, podrazumeva primenu softverskih računarskih paketa. Koncept Project management-a je široko razvijen u svetu i nezamenjiv je kod složenih i skupih razvojnih i investicionih projekata. Svi pristupi upravljanju projektom predlažu i koriste: tehniku mrežnog planiranja i Gantt-ove karte

Primena tehnike mrežnog planiranja u upravljanju realizacijom projekta je nezamenjiva, jer mrežna tehnika omogućava, pored grafičkog predstavljanja i praćenja projekta, pribavljanje velikog broja potrebnih informacija za upravljanje projekom. Pored neophodne organizacije i odgovarajuće računarske podrške, koncept definiše osnovne faza upravljanja, a to su: planiranje, praćenje i kontrola realizacije. Pri tome se posebno izdvajaju osnovni elementi koje treba planirati, pratiti i kontrolisati a to su: vreme, resursi i troškovi. Na taj način može se reći da moderni koncept upravljanja projektima sadrži tri osnovna modula: upravljanje vremenom, upravljanje resursima i upravljanje troškovima realizacije projekta (sl.1).

Planiranjem, praćenjem i kontrolom vremena, resursa i troškova realizacije projekata ostvaruju se osnovni ciljevi upravljanja, a to je dostizanje planiranih rokova završetka projekta sa planiranim troškovima. Faze i moduli koncepta upravljanja projektima detaljnije su opisani u odeljcima 1.5 i 1.6

Strana 2 od 40

Diplomski rad

VPTŠ, Užice

Jelena Dejanović PM29/03

VREME
-WBS tehnika -Ključni dogadaji

RESURSI
-Procena materijala

TROŠKOVI
-Procena troškova aktivnosti -Plan ukupnih troškova projekta

PLANIRANJE

REALIZACIJE

PROJETTNI TIM

-Procena radne -Procena vremena snage aktivnosti -Raspoređivanje -Vremenski plan radne snage

KONTROLA REALIZACIJE

PRAĆENJE REALIZACIJE

-Izveštaj o napre- -Izvestaj o dovanju radova zaliha -Izveštaj o ključnim događajima

stanju -Izvestaj o troškovima aktivnosti -Zbirni izveštaj o troškovima

INVESTICIONI PROJEKAT Sl. 1. Strukturni prikaz koncepta upravljanja projketima [4]

1.3. Organizacija za upravljanje projektima
Polazni korak u primeni Koncepta upravljanja projektima predstavlja definisanje odgovarajuće organizacione stukture, koja preuzima upravljanje projekatom. Pri tome treba, zavisno od specifičnosti odnosnog preduzeća i projekta koji se realizuje, definisati odgovarajuću organizacionu formu, sa svim potrebnim izvršiocima i rukovodiocima. Takođe, potrebno je odrediti njihove zadatke, prava i odgovornosti, zatim način njihove koordinacije, korišćenje potrebnih metoda i tehnika, itd. U postupku definisanja organizacije za upravljanje projektima, osnovno je pitanje za koji tip organizacije se opredeliti. U teoriji postoje dva osnovna pristupa. Prvi je klasičan pristup koji predlaže tri organizacione forme: funkcionalnu, projektnu i matričnu. Drugi je kontigencijski pristup, koji je savremeniji i moderniji i on predlaže četiri organizacione forme: projektni ekspeditor, projektni koordinator, matrična i čista projektna forma. Specifičnosti pojedinih organizacionih formi dati su u literaturi [5] i njihov prikaz nije predmet analize u okviru ovog rada.

Strana 3 od 40

Diplomski rad

VPTŠ, Užice

Jelena Dejanović PM29/03

1.4. Rukovodilac projekta
Veoma značajno mesto u organizaciji upravljanja projektima ima rukovodilac projekta, koji rukovodi radom tima zaduženog za upravljanje projektom. Mesto i uloga rukovodioca projekta su veoma značajni tako da se, često kaže da od njegove pozicije, odnosno od njegovih ovlašćenja i odgovornosti, zavisi i sama organizacija upravljanja projektom. Za rukovodioca projekta se obično bira ličnost sa dovoljno iskustva u rukovođenju i u realizaciji odgovarajućih projekata. Uobičajeno je da rukovodilac projekta obavlja poslove kao svoju stalnu dužnost mada ima slučajeva da se za rukovodioca projekta postavi i neko od postojećih rukovodilaca sektora koji istovremeno obavlja obe dužnosti. Preovladava mišljenje, naročito kod krupnih i složenih projekata, da rukovodilac projekta treba da bude posebno i stalno radno mesto. Od rukovodioca projekta se, pre svega, traži veoma dobro poznavanje svih oblasti neophodnih za realizaciju projekta. Međutim, njegovo znanje ne mora biti na nivou specijalističkih znanja saradnika na projektu, ali mora da bude šire i da obuhvata celokupan dijapazon poslova. On treba da prati razvoj novih metoda planiranja i kontrole i da svoja znanja u toj oblasti stalno obnavlja i upotpunjuje odgovarajućom periodičnom obukom i inovacijom znanja. Rukovodilac projekta treba da poseduje dobre organizatorske sposobnosti kako bi koordinirao i uskladio rad svih učesnika u realizaciji projekta. Posebno je bitan autoritet koji rukovodilac ima u odnosu na članove projektnog tima kao i stil njegovog ophođenja prema njima. Njegove rukovodilačke i ljudske osobine treba da mu omoguće da uspešno rešava sve konflikte koji se neizbežno javljaju u projektnom timu. Takođe, potrebno je da rukovodilac ličnim entuzijazmom mobiliše sve učesnike ka postizanju definisanih ciljeva.

1.5. Planiranje realizacije projekta
U sprovođenju i implementaciji projekata, neophodna je faza planiranja. Potrebno je planirati kako projekat u celini (globalno), tako i projekat na nivou detalja i pojedinačnih aktivnosti. Za svaku aktivnost u projektu, treba proceniti potrebno vreme za izvršenje, i na osnovu tih podataka izračunati potrebno vreme za završetak pojedinih faza (delova) i za završetak projekta u celini. Takođe treba odrediti potrebne resurse i njih vezati za izvršenje pojedinih aktivnosti. Na osnovu toga mogu se proceniti troškovi kako aktivnosti tako i čitavog projekta. Ovo znači da planiranje realizacije projekta može biti: globalno i detaljno (operativno).

Globalno planiranje obuhvata grubu razradu realizacije projekta, dok detaljno planiranje precizno definiše sve elemente realizacije projekta. Globalno planiranje daje planove koji služe višem rukovodstvu za sagledavanje i upravljanje projektom,

Strana 4 od 40

planiranje resursa i planiranje troškova. U ovom postupku radi se veći broj vremenskih planova tehnikom mrežnog planiranja i Gantt-ogramima. Vremensko planiranje projekta obuhvata. (Razvoj i definisanje koncepta upravljanja projektima) moderni koncept upravljanja projektima sa aspekta planiranja sadrži tri osnovna modula: planiranje vremena. i razne vrste operativnih mrežnih planova i Gantt-ograma koji se odnose na deo projekta. i uz pomoć Ganttograma. 1. Planiranje vremena realizacije projekta Planiranje vremena obuhvata: definisanje redosleda aktivnosti u projektu. Globalni mrežni plan ne bi smeo imati više od pedesetak faza i može se ručno obrađivati. pojedinačnog izvođača.Diplomski rad VPTŠ. tako da nam ovi planovi daju grafičku sliku odvijanja projekta. Globalni vremenski plan projekta može se predstaviti i odgovarajućim Gantt-ogramom. tako i detaljnih. i izradu operativnih (detaljnih) mrežnih planova. koji prikazuje realizaciju projekta kroz manji broj faza. Užice Jelena Dejanović PM29/03 dok detaljno planiranje omogućava rukovodiocu projekta i projektnom timu da operativno prate i kontrolišu realizaciju svih delova i projekta u celini. pored globalnog mrežnog plana ključnih događaja. Izrada mrežnih planova može se vršiti. Gantt-ogrami se obično koriste kod izrade onih planova koji imaju manji broj aktivnosti. Kao što je već rečeno. i to kako globalnih. On uglavnom služi za planiranje i kontrolu projekta od strane najvišeg rukovodstva izvođača. Kao što je navedeno u odeljku 1. zatim mrežni plan i Gantt-ogrami ključnih događaja (milestone). Strana 5 od 40 . U praksi se najčešće koriste Gantt-ove karte i metode mrežnog planiranja. Za veće i složenije planove Gantt-ogrami nisu pogodni. u postupku planiranja mogu se koristiti različite metode planiranja. procenu vremena izvršenja pojedinih aktivnosti i proračun vremena završetka celokupnog projekta. fazu rada na projektu. pa je bolje koristiti mrežne dijagrame. Da bi se izadio detaljni mrežni plan potrebno je raspolagati detaljnim informacijama o svim aktivnostima u vezi planiranja vremena realizacije aktivnosti. itd. odnosno globalnih ili ukrupnjenih aktivnosti.2.1. On se grafički lako predstavlja i vizuelno se može dosta realno sagledati. Kao detaljni vremenski planovi često se rade i mrežni planovi po vrstama radova i po izvođačima. kako je već pomenuto. Uz pomoć ovih metoda određuje se redosled i vreme izvršenja pojedinih aktivnosti u projektu. a takođe i za prikaz napredovanja radova na realizaciji projekta koji se prezentira investitoru. Pre svega radi se: globalni (master) plan projekta. Obično se najpre definiše globalni mrežni plan realizacije celokupnog projekta (globalni mrežni plan).5. jer su takvi Gantt-ogramski planovi pogodni za korišćenje.

i određuje kritičan put realizacije projekta. Računar prihvata izmene u mrežnom planu. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Gantt-ogrami se koriste i za operativne planove za kraće vremenske periode.Diplomski rad VPTŠ. naziva se aktuelizacija mrežnog plana. optimizacija rasporeda radnika na pojedine poslove.2. itd. i više puta u toku realizacije projekta vrši aktuelizaciju mrežnih planova.koristi se kratkoročni Gantt-ogramski plan projekta. [sl. zatim kalendarsko trajanje. Ovi vremenski proračuni se. i dalje novom obradom mrežnog plana. i to pre svega izmena u trajanju pojedinih aktivnosti. svi podaci vezani za pojedine aktivnosti i njihova vremensko trajanje Na osnovu ovih podataka vrši se prva vremenska analiza. Nakon svake nove obrade treba štampati i prezentirati rezultate obrade u obliku odgovarajućih kontrolnih izveštaja. Obrada vremenskih planova projekta Izradom odgovarajućih mrežnih dijagrama i unošenjem potrebnih polaznih podataka. o planiranje potrebne radne snage. izuzev manjih mrežnih planova (ispod 50 aktivnosti). unoseći izmene koje nastaju u toku realizacije. Treba reći. razne vrste vremenskih zazora. itd. Planiranje resursa Planiranje resursa obuhvata: o planiranje materijala. da su ovi planovi od posebnog značaja za dalji proces planiranja projekta. Računar izračunava najranija i najkasnija vremena pojedinih aktivnosti i vremenske rezerve. To su najranija i najkasnija vremena početka i završetka pojedinih aktivnosti. posebno za planiranje troškova projekta. Procedura se ponavlja. 1. Sada sledi analiza vremena. koje su najčešće izazvane određenim teškoćama (nedostatak pojedinih vrsta resursa ili opreme. te najčešće spadaju u planove koji se obavezno rade. planiranje potrebnih radnika različitih profila. Na kraju se daju i planirani troškovi aktivnosti. Aktuelizacija vremenskih planova projekta U procesu praćenja i kontrole realizacije projekta dolazi do izmena i zastoja. odnosno proračun svih vremenskih rokova i termina koje je moguće izračunati. Odgovarajući planovi prate ove procese planiranja. unošenjem najpre novih podataka dobijenih sa terena. dela projekta i projekta u celini. Takođe se vrši terminiranje mrežnog dijagrama i izračunata vremena pretvaraju u kalendarske datume.). Postupak unošenja novih podataka i odgovarajućeg inoviranja mrežnog plana. u slučaju izrade nedeljnih i mesečnih planova za neposredno praćenje realizacije projekta . Strana 6 od 40 . itd. Na primer. U skladu sa realnim promenama potrebno je izvršiti novu obradu mrežnog dijagrama i novi proračun vremena. završava se prvi deo procesa izrade vremenskih planova. U računar se najpre unose.2] U okviru ovog planiranja vrši se definisanje potrebnih količina i vrsta materijala.5. danas obavljaju isključivo uz pomoc računara preko standardnih programskih paketa za mrežno planiranje ili za celovito upravljanje projektima. nepredviđene situacije itd.

2. Resursi pri upravljanju projektima MATERIJAL I DELOVI RADNICI FINANSIJSKA SREDSTVA Finansijski resursi su poseban vid resursa. Strana 7 od 40 . a time i na projektu. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl. Planiranje troškova realizacije projekta Planiranje troškova obuhvata  procenu troškova pojedinih aktivnosti PLANIRANJE RESURSA Na primer: Planiranje materijala je proces koji obuhvata obezbeđenje potrebnog materijala i delova pre početka realizacije projekta. raspoloživim količinama i utrošcima.Diplomski rad VPTŠ. To je proces utvrđivanja potrebnih količina pojedinih materijala i delova. uključujući i potrebne intervencije u toku realizacije projekta. Za planiranje navedenih resursa potrebni su podaci o: količinama materijala po aktivnosti.5. iskazani kao visina finansijskih sredstava za pribavljanje potrebnih resursa na aktivnostima. Planiranje svake od navedenih vrsta resursa je veoma složen proces. 1.3. i ove pojedinačne procese treba sinhronizovati i uklopiti u celovit proces planiranja realizacije investicionog projekta. zatim naručivanja i nabavke i na kraju preuzimanja i skladištenja. u zahtevanom vremenu.

Pracenje i kontrola realizacije projekta Cilj praćenja i kontrole realizacije projekta je da se realizacija na terenu odvija u skladu sa planiranom realizacijom. Program upoređuje realne podatke sa memorisani planiranim veličinama. pre svega. obuhvata. i prezentira moguća odstupanja neophodna za definisanje daljih upravljačkih akcija. Osnovni cilj upravljanja projektima je da se projekat realizuje u najkraćem vremenu i sa najmanjim troškovima što ukazuje na povezanost planiranja troškova realizacije projekta sa vremenom trajanja projekta i angažovanim resursima Planiranje troškova u sklopu koncepta planiranja i kontrole realizacije projekta. To pokazuje potrebu formiranja jednog jedinstvenog informacionog sistema za upravljanje projektima. odnosno troškovi izvođenja potrebnih radova (troškovi radne snage).troškovi materijala koji je neophodan za izgradnju investicionog objekta i . jednom mesečno). koji obuhvata : banku podataka o polaznim planiranim veličinama projekta. Strana 8 od 40 . Praćenje i kontrola realizacije. podrazumeva upotrebu računara. i vratile tok realizacije projekta u planirane okvire. pored građevinskog dela i instalacija. korišćenje opreme. dve osnovne vrste direktnih troškova. troškovi režije. koji je sposoban da obradi veliku količinu podataka dobijenih sistemom izveštavanja. Znači da ukupni plan troškova realizacije projekta treba da obuhvati sve stavke direktnih i indirektnih troškova kako bi imali mogućnosti da ih kasnije pratimo i vršimo kontrolu ostvarenih troškova. Ovo upoređenje ostvarenih i planiranih radova na projektu može se odvijati u redovnim vremenskim presecima (npr.troškovi rada. čine najveću stavku u ukupnim troškovima realizacije projekta. obradu informacija i ažuriranje mrežnih dijagrama i drugih planova. Na ovaj način koncipiran informacioni sistem za upravljanje realizacijom projekata je osnovno sredstvo kojim se služi rukovodilac projekta i projektni tim.Diplomski rad VPTŠ. a to su: . Užice Jelena Dejanović PM29/03   definisanje trškova pojedinih delova projekta ili faza rada definisanje troškova projekta u celini. troškovi nabavke i ugradnje tehnološke opreme. Ovakav pristup planiranju troškova definisan je takođe odgovarajućim planovima i planskim izveštajima. kontinuirani priliv informacija sa terena.6. 1. Indrirektni troškovi za opremu najčešće. Da bi se obuhvatili troškovi projekta u celini i dobila neka ukupna suma planiranih troškova projekta (ukupna cena projekta). Oni stalno: prate i obrađuju podatke o izvođenju projekta koji se dobijaju sa terena. neophodno je da se planiranjem obuhvate i druge stavke troškova (indirektni troškovi) kao što su: energija. i da se na osnovu tih podataka definišu i lansiraju upravljačke akcije koje bi izvršile korekciju odstupanja. kao i planiranje.

.2. a to su pre svega materijal.7. u pogledu: . Tada se pristupa izradi odgovarajućih kontrolnih izveštaja o vremenskim rokovima odvijanja realizacije projekta i o napredovanju radova na projektu. Užice Jelena Dejanović PM29/03 - rrazmatraju odvijanje radova na terenu. i izveštavaju o stanju i napredovanju radova i o učinjenim troškovima uz sugestije koje akcije valja preduzeti da bi se realizacija projekta odvijala što efikasnije ili preduzimaju odgovarajuće upravljačke akcije.vršiti praćenje utrošenog materijala i delova. korišćenje opreme. 1. itd. Praćenje i kontrola troškova Osnovni cilj praćenja i kontrole troškova realizacije projekta je da se: -ažurno prati dinamika trošenja planiranih finansijskih sredstava. odnosno najznačajnije stavke troškova.6.utrošenih resursa i . -da se prati i utvrdi da li je napredovanje radova u skladu sa učinjenim troškovima i -da se eventualna odstupanja od planiranih troškova svedu na minimum. dobijaju se osnovni elementi za upravljanje projektom. Praćenje i kontrola vremena - Na osnovu podataka sa terena vrši se: -ažuriranje i nova obrada mrežnih planova i Gantt-ograma i -vrše nove procene o odvijanja radova na projektu i -nove procene o mogućnostima završetka pojedinih faza projekta i projekta u celini. Praćenje i kontrola troškova realizacije projekta obavlja se prema prethodno utvrđenim planovima za sve osnovne.1. 1.6. Praćenje i kontrola materijala U Okviru praćenja i kontrole materijala treba: . . 1.Diplomski rad VPTŠ. Strana 9 od 40 .3. Sistem izveštavanja o realizaciji projekta Da bi se izvršila dobra kontrola realizacije projekta neophodno je da se formira i organizuje efikasan sistem izveštavanja koji će da pruža pravovremene i realne podatke o stvarnom stanju realizacije projekta.6. -da se pravovremeno uoče i utvrde odstupanja učinjenih troškova u odnosu na planirane.vremena obavljanja radova. i -odmah organizovati novo naručivanje i nabavku nedostajućeg materijala. 1. rad.procenjivati eventualne nedostatke i potrebe za pojedinim matrijalima i delovima. Poređenjem informacija koje pruža sistem izveštavanja o stvarnom stanju realizacije projekta i planiranih veličina.učinjenih troškova realizacije projekta.

Postoji potreba za primenom metoda. Užice Jelena Dejanović PM29/03 odnosno za preduzimanje odgovarajućih upravljačkih akcija koje omogućavaju da se stvarna realizacija na terenu odvija u skladu sa prethodno utvrđenim planovima. Otuda je bilo opravdano traženje metode. pa čak i na nivou međunarodne saradnje. Takvoj proceduri podvrgnuta je svaka odluka koja za sobom povlači posledice u vezi s iskorišćenjem raspoloživih kapaciteta. teorije grafova i matematičke statistike. Razvijene su metode planiranja koje se jednim imenom zovu . čijom će se primenom obezbediti svođenje svakog rizika na minimum. upravljanja i optimalnog iskorišćavanja raspoloživih snaga i sredstava pri realizaciji određenih poduhvata zaslužuju posebnu pažnju jer se u njima traže izvori racionalnog poslovanja. One se zasnivaju na primeni moderne algebre. Strana 10 od 40 .tehnike mrežnog planiranja (TMP). jer je osnovna težnja da to iskorišćenje bude optimalno. institucije.Diplomski rad VPTŠ. Osnovne metode tehnike mrežnog planiranja Problemi planiranja. 2. pomoću kojih će se moći naučno obrazložiti svaki složeniji plan istraživanja i realizacije na nivou preduzeća. sve do države. organizacije.

Skup aktivnosti u mreži kod kojih se završni događaj svake aktivnosti poklapa s početnim događajem njene naredne aktivnosti naziva se putem. Mrežni dijagram (MD) je grafička predstava odvijanja projekta i služi kao njegov model1. Aktivnost kao elemenat mrežnog dijagrama.Metode ocene i revizije programa). Kada se odredi vremenski termin zbivanja. -razvoja i osvajanja novih proizvoda. konstrukcije sistema. Aktivnost se predstavlja pomoću duži orijentisane strelicom. uvođenje nove tehhologije. Najpoznatije su i najviše su u primeni dve metode mrežnog planiranja : 1) CPM (Critical Parth Method . Konačan graf sa dužima orijentisanim strelicama naziva se mrežom. -programiranja projektantsko-konstruktivnih aktivnosti. Za razliku od aktivnosti. On ne troši vreme i sredstva. onda on predstavlja rok.Metoda kritičnog puta) i 2) PERT (Program Evalution and Review Technige . MD odražava u jednom jedinstvenom dokumentu međusobnu povezanost svih aktivnosti i događaja određenog projekta. reorgarnzacije preduzeća. Pojam aktivnosti i dogadjaja Ove metode se primenjuju kod: -programiranja naučno-istraživačkog rada. Početni događaj predstavlja stanje u kome neka aktivnost može otpočeti. organizacionih i tehničkih mera usmerenih na izradu novog objekta. Mrežni dijagram pregledno odražava redosled izvršenja pojedinih aktivnosti na projektu. obradu naučno-istraživačke teme. -programiranja kompleksnih poslovnih zadataka (izrada predloga i usvajanje plana proizvodnje i prodaje u preduzeću. Užice Jelena Dejanović PM29/03 TMP se sastoji iz zasebnih faza rada: -crtanje strukture (crtanje i numerisanje). ili celog projekta. ili izvršavanje drugih sličnih zadataka Strana 11 od 40 .Diplomski rad VPTŠ. može predstavljati: a) jasno određenu etapu radnog procesa koja zahteva vreme i sredstva. -projektovanja i izgradnje proizvodnih kapaciteta i velikih sistema. Događaji se grafički predstavljaju krugovima. -rekonstrukcije i remonta postrojenja. -analize vremena.) Osnovu mrežnog dijagrama čine aktivnosti i događaji. 1 Pod pojmom projekat podrazumeva se sveukupnost ekonomskih. a završni događaj je trenutak koji odražava njen završetak. b) čekanje (proces koji traži samo utrošak vremena) i c) zavisnost koja ne traži vreme ni sredstva (fiktivna aktivnost). događaj se odigrava trenutno i odražava stanje u kome nema nikakve aktivnosti. -analize troškova i -raspodele resursa. Događjaj se definiše kao trenutak početka ili završetka jedne ili više aktivnosti. uređaja. itd.

ili neke važne saglasnosti ili odluke.verovatno vreme. Sve aktivnosti i događaji koji leže na tom putu kritične su aktivnosti. itd. Ako dve ili više aktivnosti imaju zajednički početni i završni događaj uvodi se prividna aktivnost (npr. prema tome u zadnjoj su aktivnosti najraniji i najkasniji završetak jednaki. određenog MD.). Ovaj se deo aktivnosti naziva kritičnim putem. CPM (Critical Path Method) Niz međusobno povezanih aktivnosti koje se protežu između početnog i završnog događaja. takođe. a imaju zbirno najduže vreme trajanja. dani. nazivaju se kritičnim putem. nedelje. najduže procenjeno vreme trajanja neke aktivnosti pod uslovom da se desi sve neželjeno. odnosno kritični događaji.) Na MD treba naznačiti važnije spoljašnje faktore od kojih zavisi početak neke aktivnosti (na primer dobijanje kredita u određeno vreme. to se postavlja da najraniji završetak zadnje aktivnosti u celom projektu predstavlja.5). najkraće moguće vreme trajanja neke aktivnosti pod uslovom da se sve željeno ostvari. Trajanje svake aktivnosti jednog određenog projekta izražava se u vremenskim jedinicama koje mogu da budu: časovi. -najraniji završetak aktivnosti dobija se od najranijeg početka plus trajanje aktivnosti. odnosno čitavog projekta. pa čak i godine ako se radi o velikim i dugoročnim projektima. najkasniji završetak.pesimističko vreme. Značenje pomenutih pojmova. PERT metoda U metodi PERT radi se o trima procenjenim vrednostima i za svaku aktivnost se utvrđuju tri sledeća vremena: a . Strana 12 od 40 . Jedna aktivnost se može samo jednom odigrati. Metoda kritičnog puta CPM omogućuje otkrivanje tzv. Kritični put predstavlja vremenski najduži put u mrežnom planu od prvog do poslednjeg događaja i određuje ukupno trajanje projekta. i -najkasniji završetak aktivnosti jednak je trenutku kada se aktivnost najkasnije može završiti. najbolja procena vremenskog perioda u kome se aktivnosti mogu ostvariti i b . m . vezanih za događaje je: -najraniji početak aktivnosti je trenutak kada su završene sve prethodne aktivnosti koje vode početnom događaju nove aktivnosti. dekade.optimističko vreme.Diplomski rad VPTŠ.fiktivne aktivnosti (0) na sl. Duž ovog puta vremensko zakašnjenje bilo kog događaja prouzrokuje zakašnjenje završnog događaja. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Svaki MD određenog projekta ima samo jedan početni i jedan završni događaj. Kako svaki celokupan projekat treba završiti što je moguće ranije. U mrežnom planu postoji bar jedan deo aktivnosti u kome nema vremenskih rezervi između najranijih i najkasnijih trenutaka. "kritičnih" aktivnosti od kojih zavisi uspeh celog projekta.

): Oznaka događaja Trajanje Odgovorni Opis aktivnosti aktivnosti nosilac I J 1 2 A (1-2) 4 dana 1 3 B (1-3) 3 dana 1 4 C (1-4) 2 dana 2 5 D (2-5) 8 dana 3 5 E (3-5) 6 dana 4 5 F (4-5) 5 dana 5 6 G (5-6) 4 dana Sl. Proračunom “unazad” dobijaju se najkasnija vremena odigravanja događaja na taj način što se od najkasnijeg vremena narednog događaja oduzme vreme trajanja aktivnosti.3. Standardni formular spiska aktivnosti (i-početni događaj aktivnosti. -utvrđena pravila. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Iz ovih triju vremena se izračunava približno srednje očekivano vreme prema formuli: to = a + 4m + b 6 pri čemu je to ≠ m Primer: Ako je a = 5 nedelja. Na sl.Diplomski rad VPTŠ. Strana 13 od 40 . Osnova za crtanje je: -spisak aktivnosti. b = 12 nedelja. Polazna osnova za konstruisanje mrežnog dijagrama je spisak aktivnosti (sl. -hronološka povezanost i -način obeležavanja.3.4. a ne 9 ili 7. U slučaju da više aktivnosti polaze iz događaja kome sračunavamo najkasnije vreme kao meritorna uzeće se minimalna razlika. j-završni događaj aktivnosti.) Po završetku crtanja mrežnog dijagrama vrši se proračun “napred-nazad” najranijih početaka aktivnosti i najkasnijih završetaka aktivnosti. a m = 8 nedelja. srednje očekivano vreme biće: to = 5 + 4 * 8 + 12 49 = = 8. Na primer proračunom “napred” izračunavaju se najraniji počeci aktivnosti tako što se najranijem vremenu prethodnog događaja doda vreme trajanja prethodne aktivnosti. pomoću utvrđenih pravila u mrežu. čime se označava da naredna aktivnost ne može započeti dok se ne završe sve prethodne aktivnosti.1 nedelja 6 6 Kreiranje mrežnog dijagrama Crtanje mrežnog dijagrama predstavlja pretvaranje spiska aktivnosti. Tamo gde se više prethodnih aktivnosti sliva u događaj kao vreme najranijeg početka uzima se najveći zbir. vreme najranijeg početka događaja 5 biće 12. -tehnološka uslovljenost. omeđeno sa ova dva događaja.

U određenom programu radnih zadataka. -pogodnost za računarsku obradu i -lakoća definisanja “kritičnog puta”. nalazi se i ekonomska propaganda firme i proizvoda (kafe). Numerisanje mrežnog dijagrama prema spisku aktivnosti sa sl. svaki kompjuterski softver je samo alat koji menadžeru projekta pomaže da vodi projekat. i-najranije vreme odigravanja događaja.4. To je posao projekt menadžera. n-broj događaja. U modernoj primeni tehnika CPM i PERT.Diplomski rad VPTŠ. koji predstavlja minimalno vreme za realizaciju projekta (put 1-2-5-6 na sl. -jasan prikaz međuzavisnosti aktivnosti. sprovedi veliku prodajnu kampanju za novi proizvod– sirovu kafu. koju nabavlja iz uvoza.Primer planskog koncepta prodaje novog proizvoda u grosističkoj firmi2 Svaki značajniji i složeniji prodajni nastup mora se pažljivo isplanirati u svim detaljima.3.4. 2 Primer uzet iz knjige profesora dr Draga Kotnika pod nazivom “Prodajna politika” Strana 14 od 40 . koriste se razni softver-ski paketi za izradu PERT dijagrama ili Gantt-ograma.1. 2. Naravno. Proizvod stiže u rasutom stanju u velikim vrećama. Potrebno je takođe organizoavti prodaju preko maloprodajne mreže i drugih distributera. pa se mora naknadno ambalažirati u male kesice određene gramaže. Užice Jelena Dejanović PM29/03 2 4 4 A4 1 D 8 3 3 6 B3 0 0 E6 F 5 5 1212 G 4 6 1616 C2 4 2 7 n I j Sl. koji će na širem nacionalnom prostoru plasirati proizvod. da se angažuje i obuči određeni broj trgovačkih agenata (trgovačkih putnika). Kompjuter neće i ne može voditi projekat. Takvim ponašanjem izgledni rizici svode se na minimum. Zadatak je da se organizuje i glavni prihvatni i prodajni punkt. Npr. a i drugi poslovi.). j-najkasnije vreme odigravanja događaja Analizom prethodnog primera može se zaključiti da PERT dijagram ima sledeće prednosti: -jasan redosled za svaku aktivnost. trgovinsko preduzeće na veliko.

Nakon organizovanja prodajne kancelarije.7 8.1 5. ne može ambalažirati pre nego sto su pripremljeni tj. na bazi sopstvenog poslovnog iskustva ili na bazi stručne ocene kvalifikovanih eksperata.7 6. Već je ukazano na činjenicu da se projekat u jednom ciklusu završava.3 5. Primer mrežnog planiranja pripreme prodaje kafe u trgovačkom preduzeću na veliko: Vreme u nedeljama to tv Tp 1) Naručiti robu 10 12 20 2) Pipremiti ambalažu 2 2 3 3) Pipremiti uređaje za ambalažiranje 7 11 15 4) Ambalažiranje 3 6 7 5) Dostaviti robu kupcima odnosno trgovcima 2 7 7 6) Organizovati prodajnu kancelariju 4 5 10 7) Izabrati trgovce 7 8 14 8) Prodavati trgovcima 2 7 8 9) Uzeti putnike (agente) 2 2 3 10) Uvežbati putnike 5 6 6 11) Izabrati reklamnu agenciju 3 4 4 12) Planirati reklamnu delatnost 2 5 5 13) Realizovati reklamu 5 7 9 Zadaci ts 13.0 5. potrebno je izračunati vreme trajanja pojedih aktivnosti u okviru tih delatnosti. U nastavku je dat prikaz delatnosti odnosno zadataka i aktivnosti projekta.Diplomski rad VPTŠ. priprema ambalaže i organizovanje prodajne kancelarije. onda kada se izvrše isporuke kupcima i isporučena roba naplati. nabavljeni i montirani uređaji za ambalažiranje.8 3. Za izvođenje planiranog projekta potrebno je obaviti sledeće zadatke i aktivnosti: a) naručivanje robe b) priprema ambalaže-kesica za kafu c) priprema uređaja za ambalažiranje d) ambalažiranje robe e) dostava robe maloprodajnim objektima i drugim kupcima -npr. hotelima i restoranima f) organizovanje prihvatnog (skladišnog) i otpremnog punkta g) pronalaženje odgovarajućih trgovačkih agenata.8 4. h) obuka agenata i) izbor maloprodajnih objekata i drugih kupaca j) prodaja robe trgovcima i drugim kupcima k) izrada programa ekonomske propagande i drugi poslovi.0 Strana 15 od 40 . Pošto se izvrši popis delatnosti. izračunavanje mreže i kalendar planiranih događaja. Priprema urađaja zavisi još i od prispeća ambalaže (kesica za kafu). odabira agenciju za propagandu i počinje uhodavati posao. bira trgovce distributere. Nakon toga treba konstruisati mrežu plana i izračunati vreme trajanja pojedinih dalatnosti i celog projekta. Početak projekta je istraživanje tržišta i naručivanje robe iz Brazila. da bi plasman kafe bio profitabilan i zadovoljavajući.8 6. Projekat može započeti s tri delatnosti istovremeno.2 11. firma pronalazi i angažuje prodajne agente. pri definisanju mrežnog dijagrama potrebno je u mrežnom planu utvrditi sve potrebne zadatke i aktivnosti koje treba obaviti. otpremljena kupcima i naplaćena. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Na osnovu prethodnog. a kraj će nastupiti onda.3 2. prikaz mrežnog dijagrama plana. kada celokupna nabavljena roba bude prodata tj.0 2. a to su: naručivanje robe. Roba se. međutim.5 7.

2 4. 17-18 (5.8) Uzeti (2.3) 17 Naručiti robu (13.8) Strana 16 od 40 .8 (0) 16 20. 11-13.5 15.1 27.1) putnike 7 Planirati reklamu (4.6 14.7 7.0 (13.0) 21.5 13 18 27.6 7 14.8 17 (0) 20.2 15.0) 15 15.3) (0) 12 18 1 Pipremiti ambalažu (2.5) 9.0) 8 9 Organizovati prodajnu kancelariju (5.1) 11 10 (5.7 5.8 13.0) 2 3 14.8 (6. Navedeni zadaci mogu se prikazati u mrežnom dijagramu: Ambalažirati robu (0) 2 5 (5.5 (5.8 8 (4.1 13.1 (0) (2.1 14.2) 11 (0) (0) Uvežbati Putnike 10 Realizovati reklamu (7.8) 8.5 14.5) Izabrati reklamnu agenciju (3.8 20.0 27.0) Pipremiti uređaje za (11. 15-16.3) (11.1 (0) (0) 2.7) (0) 4 14 ( 0) (0) 15 16 Dostaviti robu trgovcima (6.5.2) 13.7) (00) 14 (0) (0) 4 15.1 5.2 5 18.1 13.1 27.8) 6 (5.8) Izračunava se najranije i najkasnije moguće vreme za svaki događaj kao i kritični put koji teče između događaja: 1-6.7) Izabrati trgovce (8.Diplomski rad VPTŠ.920.3) 27.5 12 00 1 9 (7. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl.7) (8.7 6 (3.8) (2.5 14.0) ambalažiranje 3 Prodavati trgovcima 13 (0) (6.1 20.1 (6.020.

Strana 17 od 40 .0 21. a i u izmenjenom.1 1. američkog naučnika i pionira naučne misli u oblasti organizacije. za svrhe planiranja i praćenja izvršenja proizvodnih zadataka.1 0.9 0 0.7 9.9 0 0 0 0 najranije 07/05/06 06/08/06 22/05/06 07/08/06 07/08/06 14/06/06 11/07/06 13/08/06 01/10/06 29/06/06 15/08/06 09/08/06 15/08/06 14/09/06 28/09/06 28/09/06 12/11/06 12/11/06 najkasnije 07/05/06 20/08/06 05/06/03 20/08/06 20/08/06 14/06/06 22/08/06 24/09/06 12/11/06 05/07/06 15/08/06 15/08/06 15/08/06 28/09/06 28/09/06 28/09/06 12/11/06 12/11/06 1) 3.5 20. Na sl.1919). odnosno njihove nosioce. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sledi da je tok događaja sledeći: Događaj Započeti naručivanje robe.9 0 1.najkanije snije 0 13. Gantt-ove karte Jedno od najranije razvijenih sredstava za planiranje.1 0 15.7 15.1 4.Diplomski rad VPTŠ. Osnovna ideja Gantt-ovih karti je u vizuelnom prikazivanju planiranih i ostvarenih rokova za proizvodne i druge aktivnosti. organizovanje prodajne kancelarije 7) Započeti planiranje reklame 8) Započeti izvođenje ekonomske propagande 9) Završiti propagandu 10) Započeti uvežbavanje putnika 11) Završiti izbor trgovaca 12) Završiti vežbanje putnika 13) Započeti prodaju trgovcima 14) Završiti ambalažiranje robe 15) Završiti prodaju trgovcima 16) Započeti isporuku robe 17) Završiti isporuku robe 18) Kraj projekta POČETAK najra.1 27.8 20. Gantt (1861 .6 20.1 15.1 6.9 20.9 1.8 14.8 27.1 15.8 20.5 14.6 14.6 prikazana je dobro poznata Gantt-ova karta. praćenja i regulisanja proizvodnje donela je dve vrste Gantt-ovih karata. organizovanje prodajne kancelarije 2) Završiti naručivanje robe 3) Započeti pipremu uređaja za ambalažiranje 4) Dovršiti pipremu za ambalažiranje 5) Započeti ambalažiranje robe 6) Započeti izbor trgovaca.5 13.5 14.1 5. pipremu ambalaže. praćenje i regulisanje proizvodnje su Gantt-ove karte (Gantt-ogrami).1 POČETAK zračnost 0 2.9 0 6. uzimanje putnika.2 13.5 14. koja se veoma mnogo koristila u orginalnom vidu.1 27.0 2.1 6. Razrada osnovne ideje na složene uslove planiranja.1 27.2 13.5 18.1 8.7 14.8 27.2 5. jedan od učenika i sledbenika Frederica Taylora.9 1.0 7.8 20. Njihov je tvorac Henry L.

.ovaj simbol se koristi da se na vremenskoj liniji definiše sadašnji trenutak. ili pak.završetak neke aktivnosti. U zaglavlju redova su označeni: -nosioci aktivnosti (mašina.7 prikazana je druga varijanta Gantt-ove karte gde su za primenu iste osnovne ideje korišćene linije i brojevi da bi se prikazalo planirano i izvršeno u odnosu na neku aktivnost. radnik. koji je na vremenskoj skali definisan na uobičajeni način. a puna linija kumulativno izvršenje u odnosu na posmatrani trenutak. Strana 18 od 40 . Nosilac aktivnosti 1 RM 1 VREME 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11121314 15 1617 18 192021 22 23 24 25 26272829 30   RM2 RM3 Sl. .donja linija od simbola početka na desno označava koliko je od planiranog ostvareno. odnosno trenutak posmatranja. Na sl. 6 Gantt-ova karta Bez obzira da li je u pitanju nosilac aktivnosti ili sama aktivnost definisana u zaglavlju redova. i s1.. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Po horizontali nanete su vremenske jedinice (dani ili terminske jedinice sa unapred usvojenim trajanjem. ∨ . u svakom redu se pomoću posebnih simbola obeležava sledeće: . koje u skladu sa potrebama mogu biti 2 ili 3 dana. Tako broj u gornjem levom uglu predstavlja planirani obim u odgovarajućim jedinicama za datu nedelju npr.).početak obavljanja aktivnosti. ili -aktivnosti (radni nalog.Diplomski rad VPTŠ. proizvodni ili bilo koji drugi zadatak).linija koja povezuje simbole početka i završetka na prikazani način označava predviđeno vreme trajanja odgovarajuće aktivnosti. . dok broj u gomjem desnom uglu označava planirani ukupni (kumulativni) obim od početka za odnosni zadatak. kraće od 1 dana). Tanja linija predstavlja ostvareni zadatak.

svaka od njih može se koristiti uz neznatna prilagođavanja za brojne specifične svrhe. Primavera.Diplomski rad VPTŠ. ostvaruje se veoma jednostavno. Strana 19 od 40 . već ucrtanih na odgovarajući način. kad-kada potpunu rekonstrukciju izrađene karte. iziskuju delimičnu. CA-Super Project i mnogi drugi. ne otkriva se primenom uobičajenog postupka za primenu elemenata i izradu Gantt -ovih karata. Takođe. što je kod većeg broja aktivnosti dodatni napor. profesionalnija primena aplikativnih programa opšte namene omogućuje kreiranje veoma korisnih programskih rešenja koja svoju izvornu snagu nalaze u ideji Gantt-ovih karata (Gantt-ove karte u Excel-u) ♦ U drugom delu rada daje se analiza tehnika. što je takođe dodatna prednost. pored predviđenih. Svaka izmena u smislu unošenja novih zadataka. prednosti i mana razvijenih Gantt-ovih karata u Excel-u i CA-Super Project-u na odabranom primeru. naročito kašnjenja. danas postoje specijalizovani softveri (namenski pravljeni za upravljanje projektima) koji potiru navedene nedostatke i u velikoj meri olakšavaju rad. 2) Odstupanje u toku izvršenja planiranih zadataka. Ipak. Ako se uzme u obzir vizuelna očiglednost i preglednost. onda bi to bila upotpunjena slika prednosti upotrebe Gantt-ovih karata. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Nosilac aktivnosti VREME 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Radni nalog RM 1 Radni RM 2 nalog sl. u primeni Gantt-ove karte ispoljavaju se i dve osnovne slabosti: 1) Uzajamna zavisnost i uslovljenost pojedinih aktivnosti. 7 Pored navedene dve varijante Gantt-ovih kalata. Primeri takvih programskih paketa su: MS Project. što je u savremenim proizvodnim procesima veoma prisutno. što se u nizu slučajeva pokazuje kao veoma korisno i predstavlja nesumljiv kvalitet ideje ugrađene u Ganttove karte. Međutim.

koji su povezani (međusobno zavisni) moraju se skladno ukomponovati i funkcionalno i vremenski. tj. 3.br.). 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Zadaci Organizacione pripreme Formiranje Nadzornog tima i Stručnog tima Medijska kampanja Prikupljanje kandidata Testiranje kandidata Informatička obuka Kontrola i nadzor projekta Izveštaj o projektu tj-najranije vreme 0 13 24 20 36 41 109 103 112 i. koji ima za cilj da u okviru nekoliko faza sprovede informatičku obuku (organizacione pripreme. izračunavanje ”očekivanih vremena” pojedinih aktivnosti (na temlju tri ocene-optimističke. Užice Jelena Dejanović PM29/03 II PRIMENA EXCELA ZA PRAVLJENJE GANTT-OVIH DIJAGRAMA Excel je primenljiv u svakoj oblasti poslovanja. izvođenje projekta podeljeno je na više faza (8 faza). Realizacija zadatka podrazumeva određivanje vremena trajanja. 4. 8. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 To 8 3 1 5 2 53 85 1 Vreme u danima Tv tp 14 15 12 8 13 5 68 90 3 zračnost 0 0 0 89 0 0 0 6 0 15 10 15 9 83 95 4 ts 13 11 7 12 5 68 90 3 kritičnost DA DA DA DA DA DA DA ti-najkasnije vreme 0 13 24 109 36 41 109 109 112 Sl.. 6. kontrola. 7. 1. Strana 20 od 40 . 5. Dinamički Gantt-ovi dijagrami U tekstu koji sledi biće prikazana primena Excel-a u upravljanju projektima u formi dinamički-automatizovane Gantt-ove karte. Da bi se obezbedio zadovoljavajući uspeh. marketinške aktivnosti.Kritični put teče između događaja: 1-2-3-5-6-7-9. verovatne i pesimističke) i utvrđivanje „kritičnog puta”: Red. Kao što je naznačeno.. Planirano je da celokupni projekat traje 112 dana.Diplomski rad VPTŠ. formiranje nadzornog i stručnog tima. U pitanju je realizacija projekta. bitna je i ekonomska komponenta izvođenja projekta. Pored funkcionalne i tehnološke. Pored poslovne primene ovaj savremeni program nalazi svoju primenu i u nauci. 8 . 2. od marketinga do finansija i proizvodnje. delovi procesa. j.

primenjene su formule i kontrole obrazaca. svi ostali datumi će dinamički reagovati. • Formule izračunavaju datum kraja faze nakon unošenja vremena trajanja. sve do poslednjeg datuma u vremenskoj liniji.Diplomski rad VPTŠ. dva. normi. Nastupajuće faze vezane su za neku od prethodnih faza preko datuma njihovih završetaka i procenjenog „praznog hoda”. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Shodno tome neophodno je kreiranje kalkulacija dnevnih i kumulativnih troškova (na osnovu vremena trajanja. odnosno tri dana (u zavisnosti od ćelije O2 koja je vezana za kontrolni objekat Option Button koji pokazuje broj vezan za ovo dugme). Svaki put kada se promeni datum početka projekta. Pomoću kontrolnog objekta sa palete ToolBox (u ovom slučaju–Button) omogućava se biranje dva datuma za započinjanje projekta (C2 ili C3). U cilju olakšavanja sinhronizacije. Datum početka pokreće sve faze. • U ćelijama vremenske linije generisana je datumska skala sa prirastom od jednog. jer su one međusobno zavisne. Primer: ćelija D7 sadrži formulu =C7+G7-1. Strana 21 od 40 . cena po jedinici mere i cena etape) i vizuelno prikazivanje ovih troškova putem dijagrama. formula u ćeliji P5 glasi =O5+$O2 i kopirana je udesno. Cela karta treba da bude prilagodljiva promenama i problemima koji mogu nastati u vremenskoj dimenziji. Na primer. Glavne „upravljačke” odrednice odnose se na sledeće: • Početni datum projekta unosi se u ćeliju C7. u zavisnosti od važnosti projekta.

U koloni I izračunate su ili inete norme (jedinica mere/trajanje). Strana 22 od 40 . Užice Jelena Dejanović PM29/03 • • • • Unete su ključne informacije. a ako uslovi nisu ispunjenji prikazati 0. Vizuelni efekti generisani su primenom Conditional Formatting-a da bi se formatirale ćelije (C. Akoje uslov ($M7:$M21=0) ispunjen odgovarajuće ćelije su nevidljive.$M7=1). Ukoliko je vrednost u ćeliji vezanoj za kontrolu jedinica (=1). Ovaj efekat je realizovan pomoću kontrolnog objekta CeckBox. Formula koja je upisana u ćeliju O7. Ćelija vezana za polje za potvrdu je odgovarajuća ćelija iz kolone M. Kolone J i K predstavljaju jedinične mere i cene po jedinici mere. ćelija vezana za kontrolu sadrži vrednost TRUE ili FALSE. K i N). Apsolutne adrese formule omogućuju kopiranje udesno i nadole i obezbeđuju automatizam u generisanju Gantt-ovog dijagrama u smislu „popune” norma vrednosti. J. inkrementno odnosno sa priraštajem u oba smera). norme i cene/JM. D. pomoću kojih se određena faza eliminiše. Definisano je trajanje faza (kolona G) preko brojača – Spinner-a (Spinneromogućava podešavanje vrednosti iz zadatog opsega. odnosno 1 ili 0 (pomoću funkcije IF). ako je to potrebno. G. onda se vrši množenjetrajanja (dani).O$5<=$D7. glasi : =IF(AND(O$5>=$C7. I. U kolonu L postavljena su polja za potvrdu. Kolona A prikazuje planirano i ostvareno. H. dva ili tri dana). • Ključni deo Gantt-ove karte prikazuje planske i ostvarene norme za određenu etapu (fazu) u određenom vremenskom intervalu (u ovom slučaju jedan. Kada je ovo polje za potvrdu potvrđeno. Na dnu kolone izračunva se ukupna planska i ukupna stvarna cena svih etapa projekta. Kolona B sadrži faze.Diplomski rad VPTŠ. i u ćeliji vezanoj za kontrolu (M7) je vrednost 1.$I7. za izračunavanje upotrebiti vrednost u ćeliji I7.0) Formula zapravo „kaže”: ukoliko je datum posmatranja veći ili jednak datumu početku. a manji od datuma završetka. Red 6 sadrži naslove. • U koloni N upotrebljena je funkcija IF radi izračunavanja cene etape.

Užice Jelena Dejanović PM29/03 • U cilju kompletiranja automatizovanog Gantt-ovog dijagrama. Strana 23 od 40 . Pri uslovnom formatiranju Gantt-ovog dijagrama. u cilju vizuelizacije „ćelije stvarne realizacije” su formatirane u tonu bledo žuta – crvena. Takođe. redovi su adresirani relativno ($I7) da bi se formula mogla kopirati nadole.Diplomski rad VPTŠ. primenjeno je i uslovno formatiranje (dva uslova). „Planske ćelije” su formatirane kao na slici levo.

Upravljanje važnim datumima (jedan događaj) Upravljanje važnim datumima (eng. napraviti Gantt-ogram kao podsetnik na datume početka pojedinih faza. Kumulativni prikaz planiranih troškova. omogućuje analizu razlika planiranih i stvarnih novčanih resursa. Ovo je vizuelno ilustrovano linijskim dijagramima napravljenim na osnovu tabela troškova. čime će se sve kopirane formule adresirati na peti red. Strana 24 od 40 . Ovo je osnova za praćenje i upravljanje u realnom vremenu tokom čitavog perioda realizacije projekta. treba: • Vezati formule za vremensku liniju i datume početka određenih faza. odnosno na vremensku liniju. Promene u realizaciji faza. Užice Jelena Dejanović PM29/03 • • • Sledeći korak je prikazivanje planskih dnevnih troškova i stvarnih dnevnih troškova sumiranjem istih (Funkcija SUMPRODUCT).$M7=1).0). Conditional Formating. milestone management) se koristi za praćenje „važnih datuma”. čime se dobija pregled ukupnih troškova za projekat. na primer.Diplomski rad VPTŠ.$C7<P$5. Da bi se napravio raspored važnih datuma. Može se. Kreirati odgovarajuću formulu koja na primer za ćeliju O7 će glasi: =IF(AND($C7>=O$5. Obratiti pažnju da formula uslovnog formatiranja koristi apsolutnu adresu za red ($5). uslov formatiranje Cell Value=O$5). Realno odvijanje procesa i poremećaji u realnom okruženju direktno utiču na Ganttov dijagram. • Primeniti uslovno formatiranje (Format. Dijagram jasno pikazuje razliku između stvarnih i planskih troškova tokom vremena. odražavaju se „dinamički” na dijagramima dnevnih i kumulativnih planskih i ostvarenih troškova. Zatim se prikazuju kumulativni stvarni troškovi (zbir tekućih dnevnih troškova i kumulativnih iz predhodne ćelije).O$5.

za isti vremensku liniju može se vezati više datuma. • početni.$E7<R$5).$E$5. inače može biti i tekst. Upravljanje važnim datumima (više događaja) Gantt-ov dijagram u formi podsetnika za važne događaje može se upotrebiti i kada ima više događaja koj se dešavaju u istom redu (fazi).""))).$D7<R$5).IF(AND($D7>=Q$5. U polje Type upisati d kako bi se prikazao datum. $D$5.$C$5.$C7<R$5).Diplomski rad VPTŠ.IF(AND($E7>=Q$5. imena ili bilo koji tip informacije za koju se pravi raspored). datum početka kreiranja izveštaja i krajnji datum. Strana 25 od 40 . (ćeliju P7): =IF(AND($C7>=Q$5. Pretpostavljajući da su za projekat važna tri datuma: • • primenom uslovnog iskaza. • Kopirati formulu nadesno i nadole. Užice Jelena Dejanović PM29/03 • Prikazati datum sa vremenske linije pomoću dijaloga Format Cell (Na kartici Namber izabrati Custom iz liste Category. Upravljanje ključnim datumima na bazi prethodno opisane procedure rezultira Gantt-ovim dijagramom kao na slici.

Upotrebom trostrukog uslovnog formatiranja dobijaju se vizuelni efekti. prvenstveno sa stanovišta korišćenja. od širokog spektra mogućnosti Excel-a. na istom primeru. upravljanja projektima i praćenja realizacije projekata. Ovde su prikazane samo neke. U narednom poglavlju biće. prikazana primena CA-Super Project-a. Strana 26 od 40 . Užice Jelena Dejanović PM29/03 Primenom iskaza IF(AND može se istovremeno pratiti više važnih datuma (događaja). koji zauzma visoku poziciju u klasi najefikasnijih softvera sa stanovišta korisničkih performansi.Diplomski rad VPTŠ.

9 .Ovi parametri se definišu preko opcija Edit/Project Details. Generalna podešavanja Prvo je potrebno definisati naziv projekta kao i osnovne detalje vezane za projekat. simbole kojima će se odvajati dani. U padajućem meniju Preferences / Date Format & International Preferences potrebno je definisati u kom vremenskom formatu će se prikazivati datumi relevantni za projekat. a mesečno se radi 22 dana. a to su datum početka projekta. kao i simbol za valutu.1. meseci i godine u poljima. broj radnih dana u nedelji je pet. Sl. broj radnih dana u nedelji.Project Details Za ovaj projekat je definisan standardni radni dan od 8h.1. dužina standardnog radnog dana. Sl.Diplomski rad VPTŠ. Užice Jelena Dejanović PM29/03 III KREIRANJE GANTT-ovih DIJAGRAMA PRIMENOM CA-SUPERPROJECT-a 3. broj radnih dana u mesecu.1 Unošenje podataka u CA-SuperProject 3. 10 – Date Format & International Preferences Strana 27 od 40 .

Strana 28 od 40 . Calendars). vremenske rezerve i odlaganja. pristupa se unošenju aktivnosti. To se sve vrši iz View / Task outline. Calculation option (Expert Mode) nam obezbeđuje fleksibilnost i kontrolu nad kalkulacijama uključujući nivelisanje resursa i praćenje progresa. Užice Jelena Dejanović PM29/03 U istom meniju je potrebno Expert Mode podesiti na Advanced Planning. Posle ovoga realizacija projekta se može grafički sagledati na Gantt-ogramu kao i iz raznih drugih pogleda (Pert Chart.1. troškove. Sl. proračun se mora izvršiti manuelno ( File / Calculate Shedule ili pritiskom na taster ”F9” ili ”!”). a procenjena dužina trajanja aktivnosti (koja je takođe data tabelarno) unosi se u kolonu Estimated Duration. Treba reći da ukoliko nije uključena opcija Auto calculation.Diplomski rad VPTŠ. 12 – Povezivanje aktivnosti Posle unošenja međuzavisnosti aktivira se aktualizacija (Calculation option uključiti opcije Feedback Current Date i opciju Auto Actuals) na osnovu koje se određuju stvarni počeci i završeci odnosnih aktivnosti.8). njihovog trajanja i međuzavisnosti. Treba isključiti i opcije vezane za aktualizaciju plana sadržane u setu Progress. Ova opcija nam pruža dodatne kolone za praćenje projekta kao što su kolone za dodatne časove. 11 – Calculation Option 3. najkasnije i najranije datume. Sl. Zavisnosti se unose tako što se klikne na aktivnost koja je u zavisnosti sa nekom drugom aktivnosti . U cilju boljeg sagledavanja projekta opcije za nivelisanje resursa na početku treba isključiti.2 Unošenje aktivnosti i njihovih zavisnosti Na osnovu tabele aktivnosti za odabrni primer (sl. a zatim se iz padajućeg menija izabere opcija Edit / Link Task nakon čega se dobija dijalog prikazan na slici 12.

Sa histograma se mogu sagledati raspoloživi radni sati.1. Kada su unešeni i dodeljeni svi tipovi resursa po aktivnostima. normalni radni sati.Diplomski rad VPTŠ. a njihovo dodeljivanje se vrši komandom Edit / Add Assignment. Potrebne količine resursa po aktivnostima su date tabelarno. Svi ovi elementi se mogu prikazati sumarno (ukupno u toku dana). Sl.3 Unošenje resursa Da bi se kreirali različiti tipovi resursa (radnici. Užice Jelena Dejanović PM29/03 sl. prosečno ili sa aspekta maksimuma. 13 – Gantogram Potrebno je naglasiti da su crvenom bojom na Gantt-ogramu i PERT–u označeni kritični putevi. posle čega se u kolonu Units Assign upisuju potrebne količine reursa. Isti postupak se koristi ako je u pitanji neki drugi tip resurasa. klikom na ikonu Toolbar-a dobija se histogram resursa.). Strana 29 od 40 . materijal. 14 – PERT dijagram 3. odnosno vremenski periodi u kojima postoji nedostatak resursa. tip resursa (Labor) i maksimalna količina resursa (R1=5jed. Kada se kreira novi tip resursa prelazi se u View / Resource Details gde se u polju RSCR Name definiše naziv resursa (u ovom slučaju radnici). Posle ovoga se vrši dodeljivanje resursa aktivnostima. itd./res.) potrebno je preći u View / Resource Outline i komandom Edit / Create Resource (F3) kreirati novi tip resursa. dok su crnom bojom na Gantt-ogramu označene ukupne vremenske rezerve. prekovremeni rad i konfliktni sati.

To se radi iz Layout / Column Layout izborom opcije Show Fields For / Cost čime se otvaraju nove kolone za praćenje troškova kao što je prikazano na slici 16. Kriterijum za odlaganje aktivnosti je vremenska rezerva. Sl.2. Prvo je potrebno prikazati kolone za troškove. Pošto su jedinični troškovi po aktivnostima različiti kako za pojedine aktivnosti. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Na ovaj način mogu se grafički prikazati nedostajući tipovi resursa u vremenskim jedinicama za svaki resurs. 3. tako i za određeni tip radnika. Kada se ovako podese parametri za nivelaciju potrebno je ručno izvršiti kalkulaciju projekta ukoliko nije uključena opcija Autocalculation. vremenski periodi u kojima nedostaju resursi potrebno je izvršiti nivelaciju resursa odnosno odložiti izvršavanje onih aktivnosti za koje postoje nedostatci resursa. To se vrši u okviru dijaloga Calculation Option / Resouce Leveling. Analiza troškova Za analizu troškova potrebno je projekat sagledati iz Account outline–a. ove vrednosti je potrebno izmeniti. Koristeći Full Leveling opciju nivelisanje se vrši na taj način što će aktivnosti (čak i kritične) za koje postoje resursni manjci biti odložene bez obzira što to dovodi do odlaganja završetka samog projekta. Strana 30 od 40 . Tu su po Default–u unešeni troškovi po aktivnostima i resursima po času i oni iznose 25. tako da izborom opcije Leveling Delays / By Float postižemo odlaganje najpre onih aktivnosti koje imaju najveću vremensku rezervu u cilju postizanja najranijeg završetka. 15 – Histogram resursa Ako u pojedinim vremenskim jedinicama postoje konfliktni sati tj.00 novčanih jedinica.Diplomski rad VPTŠ. Pošto je u Project Details definisano da ne postoji prekovremeni rad opcija Use Overtime treba da bude podešena na None.

Strana 31 od 40 . 16 – Column Layout Na slici je dat pregled planiranih varijabilnih. tako da su planirani ukupni troškovi jednaki varijabilnim i iznose 7655. ukupne i slobodne vremenske rezerve.j. standardnih troškova (Regular Cost).Diplomski rad VPTŠ.3. ukupne i slobodne vremenske rezerve. Sl. Ovo se realizuje kada smo zadovoljni planiranjem a postiže se komandom Edit / Transfer to Baseline. fiksnih. Ukupni fiksni troškovi i ukupni troškovi prekovremenog rada iznose 0 n.. planirani i stvarni počeci i završeci aktivnosti mogu biti snimljeni u baznom planu (Baseline) i kasnije biti korišćeni za komparaciju. 17 – Account Outline 3. Proračunati datumi najranijih i najkasnijih početaka aktivnosti.20 n. planirani i stvarni počeci i završeci aktivnosti mogu biti snimljeni u baznom planu (Baseline) i kasnije biti korišćeni za komparaciju. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl. troškova prekovremenog rada i ukupnih troškova. Ovo se realizuje kada smo zadovoljni planiranjem a postiže se komandom Edit / Transfer to Baseline.j. Prebacivanje podataka u bazni plan Proračunati datumi najranijih i najkasnijih početaka aktivnosti. dok se pojedinačni troškovi po radnicima i aktivnostima mogu sagledati iz tabele.

18 – Prenošenje u bazni plan Na raspolaganju su nam tri seta Baseline–a.. Komparacija se vrši izborom opcije Preferences / Expert Mode / Baseline Compare pomoću koje se otvaraju dodatne kolone za Baseline bilo da se nalazimo u Task Outline.j. Oprema 3600 n.j. Strana 32 od 40 . 19 – Task Outline (Baseline) Ukupni planirani troškovi za grupu aktivnosti Radnici iznosi 2255.20 n. Sl.j. Resource Outline ili Account Outline.Diplomski rad VPTŠ. Papir 1800 n.j. što sve ukupno iznosi 7655. Koji će set biti aktivan zavisi od toga kako je definisano u Edit / Project Details / Defaults / Show Baseline.20 n. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl. koliko iznose ukupni planirani troškovi projekta.

Uključivanjem ove opcije postiže se sledeće: • One aktivnosti koje kasne u otpočinjanju (planirani početak aktivnosti je pre željenog datuma) se pomeraju unapred prema izabranom datumu. Posle ovih podešavanja. njihovo stvarno trajanje i stvarni troškovi.Diplomski rad VPTŠ. 21 – Account Outline (Baseline) 3. 20 – Resource Outline (Baseline) Sl.4. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl. pritiskom na taster F9 se vrši re-planiranje projekta nakon čega projekat izgleda ovako: Strana 33 od 40 . Pored ove opcije na raspolaganju nam je i opcija Auto Actuals pomoću koje se automatski određuju stvarni počeci i završeci aktivnosti. Aktualizacija plana Ukoliko želimo da pogledamo tok realizacije projekta do određenog datuma potrebno je u Preferences meniju izabrati Calculation option i čekirati Feedback Current Date. izabrani datum je iskorišćen da bi se utvrdilo kojim aktivnostima će automatski biti dodeljeni datumi stvarnih početaka ili završetaka aktivnosti. U polju Current date se upisuje željeni datum. • Za aktivnosti koje su prekinute procentualno se računa u kom su stepenu realizovane. Kada je opcija Auto Actuals uključena.

planiranih i Baseline vrednosti kako vremena. itd. procenti realizovanosti. Formiranje Nadzornog tima i Stručnog tima. Aktivnosti Organizacione pripreme.2006. 22 – Actual Layout Crnom bojom na Gantt-ogramu su označene one aktivnosti ili delovi aktivnosti koji su završeni. Tu su prikazani svi podaci o aktivnosti.Diplomski rad VPTŠ. Ukoliko želimo projekat možemo razmotriti i sa stanovišta resursa. Prikupljanje kandidata i Testiranje kandidata su u potpunosti realizovane do 20. Ukoliko u kolone ubacimo i stvarne troškove onada raspolažemo sa svim podacima neophodnim za upoređivanje sa Baseline vrednostima. Stvarni datumi početaka i završetaka aktivnosti mogu se uporediti sa planiranim datumima kao i sa datumima iz Baseline-a. Prelaskom u Resource Outline može se dobiti pregled iskorišćenja resursa do zadatog datuma. Strana 34 od 40 .77 %. 23 – Task Form Svaku aktivnost je moguće sagledati i iz Task Form–a. Sl. WBS kod. tako i resursa. Pored toga tu su uvršćene i kartice za troškove.dok aktivnost Izvestaj o projektu nije otpočeo. Medijska kampanja. a Informatička obuka realizovana 9%. Aktivnost Kontrola i nadzor projekta realizovana 57.04.god. update vrednosti. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl. počev od stvarnih. različite zabeleške i kartice namenjene za različite korisnike (maksimalno dva korisnika). ID aktivnosti. Osim toga moguće je uporediti stvarne troškove sa troškovima iz Baseline-a.

Sa slike se vidi da je aktivnost Informatička obuka počela po Baseline-u odmah posle završetaka aktivnosti Testiranje kandidata. međutim prekinuta je i odložena što je prouzrokovalo produžetak trajanja celokupnog projekta. 26 – Histogram resursa radnici Baseline Na kraju treba reći da će zbog prekida otpočete aktivnosti Informatička obuka doći do pomeranja roka završetka projekta za 18 dana. Stvarni troškovi do preseka stanja pod ovim uslovima iznose 6554.Diplomski rad VPTŠ. pa će ukupno vreme trajanja projekta umesto planiranih 112 dana biti 130 dana. Aktivnost Informatička obuka ima negativnu vremensku rezervu.j. Strana 35 od 40 . 25 – Ukupni časovi i ukupni troškovi po mesecu • Histogram resursa radnici Actual Sl. Sivi pravougaonici predstavljaju Baseline vrednosti. 24 – Resource Outline ( Actual) Iz ovog Layouta pored svih prethodno navedenih podataka moguće je sagledati i aktuelno korišćenje resursa. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl. Komparacija nivelisanog aktuelnog stanja sa podacima iz Baseline-a izgleda ovako: • Ukupni časovi i ukupni troškovi po danu Actual Baseline Sl.40 n. plavi su nekritične aktivnosti. za onoliki vrmenski period za koliko je aktivnost bila prekinuta. crvenom bojom su obeležene kritične aktivnosti. Sivom bojom na dijagramima su grafički prikazane aktivnosti po Baseline-u.

Analiza projekta Ukoliko uključimo opciju Earned Value Analysis na raspolaganju su nam dodatne kolone pomoću kojih još bolje možemo sagledati tok projekta. To su u stvari različiti ekonomski pokazatelji i kriterijumi zasnovani na kalkulacijama poznatih podataka kao što su planirana i stvarna vremena aktivnosti.Diplomski rad VPTŠ. 28 . procenti realizacije pojedinih aktivnosti itd. 27 . Užice Jelena Dejanović PM29/03 3. Strana 36 od 40 .BCWP ( Budgeted Cost of Work Performed ) za aktivnost Kontrola i nadzor projekta • BCWS ( Budgeted Cost of Work Scheduled ) – Iznos troškova (ukupni planski troškovi ) koji su trebali da se ostvare do preseka stanja zasnovani na originalnim (Baseline) datumima i trajanjima aktivnosti. Računa se po obrascu: Cost Pct C = Stvarni ukupni troškovi ×100 [%] Planirani ukupni troškovi • BCWP ( Budgeted Cost of Work Performed ) –Iznos troškova preuzetih iz plana budžeta stvorenih realizacijom pojedinih aktivnosti ili celog projekta. To su one vrednosti troškova za koje se očekivalo da će se ostvariti. Sl.Earned Value Analysys Ti pokazatelji između ostalih mogu biti: • Cost Pct C ( Cost Percent Complete ) – Procentualno izražena kalkulacija realizacije aktivnosti zasnovana na troškovima aktivnosti a ne na njihovom vremenskom trajanju. planirani i stvarni troškovi. Predstavlja sumu ostvarenih troškova za odnosnu aktivnost. Sl.5.

BCWS (Budgeted Cost of Work Scheduled) za aktivnost Kontrola i nadzor projekta • SV ( Schedule Variance ) – Neslaganje u realizaciji onoga što je trebalo biti realizovano do preseka stanja i onoga što je stvarno realizovano. Tekuća razlika između stvarnih troškova i troškova preuzetih iz plana budžeta. 32 . Sl. Realizovana vrednost kao procenat BCWS. Računa se po obrascu: SV = SV ×100 [%] BCWS Sl. Vrednosti ispod 100% ukazuju na probijanje budžeta ili zaostajanje za planom. a takođe i razlike između BCWP i BCWS. • SPI ( Schedule Performance Index Percent ) – Procenat BCWS u BCWP. 29 . Sl. 30 .Cost Variance – Iznos troškova iznad ili ispod budžeta na nivou projekta • CV[%] ( Cost Variance Percent ) – Troškovno neslaganje kao procenat BCWP. Strana 37 od 40 . To su prekoračenja iznad ili ispod budžeta kao i ispred ili iza plana.Diplomski rad VPTŠ. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl. Procenat iznad ili ispod budžeta.SV% ( Schedule Variance Percent ) na nivou projekta • Cost Variance – Iznos troškova iznad ili ispod budžeta. Negativne vrednosti nam ukazuju na prekoračenje budžeta ili zaostatak za planom. 31 . Negativna vrednost ukazuje na procenat iznad budžeta.SV ( Schedule Variance ) na nivou projekta • SV% ( Schedule Variance Percent ) – Procentualno izražen SV.

20 n. Planirani ukupni troškovi po pojedinim vrstama resursa iznose: radnici 2255. i papir1800. Sl.j.. Vrednosti iznad 100% ukazuje na probijanje budžeta.j. Vrednosti iznad 100% ukazuje na probijanje budžeta. ali je prekinuta)..00 n.Diplomski rad VPTŠ. 35 .j..j. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl. posmatrajući proizvode ove namene u svetskim razmerama Strana 38 od 40 .40 n.00 n. Prilikom sprovođenja metode planirani su ukupni troškovi od 7655.j.j. Procena konačnih troškova na osnovu tekuće dinamike.j. Prekidanje pomenute aktivnosti prouzrokovalo je produžetak trajanja projekta sa 112 v.j.j.00 n.20 n. ostvareni su sledeći troškovi po vrstama resursa do preseka stanja: radnici 1154.. Sl. i papir1800.SPI ( Schedule Performance Index Percent ) na nivou projekta • API (Actual Performance Index Percent ) – Stvarni troškovi kao procenat BCWS.40 n. 34 . na 132 v.00 n. CA-Super Project spada u klasu najefikasnijih softvera za upravljanje projektima.40 n. 33 . oprema 3600.j. oprema 3600..API (Actual Performance Index Percent ) • CPI ( Cost Performance Index Percent ) – Realizovani troškovi kao procenat stvarnih troškova. Aktuelni troškovi (troškovi do preseka stanja) iznose 6554. procenjeni troškovi završetka projekta zasnovani na Baseline troškovima i analizi planiranih troškova. što ukupno iznosi 6554.20 n. Pošto sprovođenje projekta nije išlo po planu (aktivnost Informatička obuka je otpočela.j. Ukupno je ostvareno 39% celokupnog projekta dok su na osnovu tekuće dinamike procenjeni ukupni troškovi projekta (Calculated EAC) od 7655.j.CPI ( Cost Performance Index Percent ) • Calculated EAC ( Calculated Estimate at Completion ) – Projektovani.

bolje i efikasnije. U tom smislu. Jelena Užice. Naravno. Prevazilazimo stare oblike i usvajamo nove. • Prvi deo rada obuhvatio je teorijske postavke i prikaz ključnih koncepata. moderno upravljanje projektima bez računara je nezamislivo i nije interesantno u smislu konkurentnosti. 2006 Strana 39 od 40 . Sistemskim pristupom. termina i metoda modernog poimanja menadžmenta sa aspekta teorije sitema. postajemo svesniji činjenice da ne tapkamo u mestu. Rad daje podlogu za komparativni pregled različitih računarskih tehnika u području Project Management-a. analiza pokazuje da je. data je detaljna analiza primera primene profesionalnog paketa CA-SuperProject i njegovih mogućnosti. preko prvog IBM kompjutera do danas. • U drugom delu pokazana je primena Excel-a u upravljanju projektima i dinamizaciji klasičnih upravljačkih alata (Gantt-ove karte). Tehnologija savremenog društva ne prestaje da nam otvara mogućnosti globalne komunikacije sa drugim upravljačkim sistemima na području menadžmenta. komparativnu analizu i prikaz modernih tehnika i metoda u domenu upravaljanja projektima. Danas je lakše projektovati i upravljati projektima nego ikada ranije. • U trećem delu. uz puno odgovornosti. sa alatima koji nam se nude. Užice Jelena Dejanović PM29/03 ZAKLJUČAK Od davnina. rad je obuhvatio pregled. neprestano se usavršavaju principi i metodi projektovanja.Diplomski rad VPTŠ.

2000. Strana 40 od 40 . 2004. Upravljanje investicijama. Beograd. Užice. GRAFOSLOG. 2000. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Literatura: 1) 2) 3) 4) 5) Specijalno izdanje. VPTŠ. Cook. L. Martinović Milan. Menadzment investicija. 2002. P. Preduzatništvo. T. Užice. Vodič kroz Microsof Excel. Dyck. CET. NIC. IR-MIR. 2002. Užice. Đurićić R. Jokić Dragoslav. Milutin. Beograd. Ulrich. Blattner. K. Organizacija proizvodnje. Jovanović Petar.Diplomski rad VPTŠ.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful