Diplomski rad

VPTŠ, Užice

Jelena Dejanović PM29/03

I UPRAVLJANJE PROJEKTOM
Moderno upravljanje projektom predstavlja naučno zasnovan i u praksi proveren koncept kojim se uz pomoć odgovarajućih metoda organizacije, planiranja i kontrole vrši racionalno usklađivanje svih potrebnih resursa i koordinacija potrebnih aktivnosti da bi se određeni posao realizovao na najefikasniji način. Primena koncepta upravljanja projektima u realizaciji investicija, donosi višestruke efekte koji se ogledaju u značajnim uštedama i racionalizacijama. Na primer: skraćenje vremenskog perioda izgradnje, ili makar smanjenje mogućeg vremenskog prekoračenja, kod većih investicija, donosi ogromne novčane uštede. Slične uštede se postižu i kod korišćenja finansijskih sredstava iz kredita. Treba takođe pomenuti i pozitivne efekte koji se postižu ranijim završetkom objekata i početkom stvaranja profita.

1.1. Definisanje projekta
Pojam ”projekat” najčešce se definiše kao složeni poslovni poduhvat koji se preduzima u budućnosti da bi se dostigli ciljevi u predviđenom vremenu i sa predviđenim troškovima.

Pojam projekta obuhvata veliki broj različitih aktivnosti, poslova i zadataka. To su znači složeni i neponovljivi poslovni poduhvati, koji su usmereni konačnim ciljevima, a izvode se sa ograničenim ljudskim i matrijalnim resursima u ograničenom vremenu. Da bi se projekat realizovao i dostigli postavljeni ciljevi, odnosno da bi projekat prošao svoj put od ideje do konačnog završetka, neophodno je da prođe određeni broj faza i aktivnosti.

1.2. Razvoj i definisanje koncepta upravljanja projektima
Upravljanje složenim i skupim projektima pomoću klasičnih metoda i koncepata organizacije je bilo otežano, jer oni nisu omogućavali da se usklade mnogobrojne aktivnosti, koje u okviru projekta obavlja veliki broj učesnika. Zbog toga su razvijene nove metode planiranja i kontrole i odgovarajuća projektna organizacija. Koncept upravljanja projektom se bazira na uspostavljanju i korišćenju takve organizacione forme koja omogućava najefikasniju realizaciju projekta, odnosno najefikasnije korišćenje raspoloživih metoda, resursa i ljudi za postizanje optimalnih rezultata. Na taj način se upravljanje projektom iskazuje kao kompletna koncepcija, koja obuhvata interdisciplinarnu primenu više metoda i tehnika organizacije, planiranja i kontrole u cilju što efikasnije realizacije. Svi pristupi konceptu upravljanja projektom, naglašavaju neophodnost formiranja i korišćenja odgovarajućeg informacionog sistema zasnovanog na računaru.

Strana 1 od 40

Diplomski rad

VPTŠ, Užice

Jelena Dejanović PM29/03

Bez informacionog sistema, koji sadrži podatke o planiranim veličinama u realizaciji projekta i pravovremene informacije o stanju projekta, nije uopšte moguće pokretati potrebne upravljačke akcije. Ovo znači da nije moguće vršiti kontrolu i upravljati projektom. U tom smislu, moderno poimanje upravljanja projektima, podrazumeva primenu softverskih računarskih paketa. Koncept Project management-a je široko razvijen u svetu i nezamenjiv je kod složenih i skupih razvojnih i investicionih projekata. Svi pristupi upravljanju projektom predlažu i koriste: tehniku mrežnog planiranja i Gantt-ove karte

Primena tehnike mrežnog planiranja u upravljanju realizacijom projekta je nezamenjiva, jer mrežna tehnika omogućava, pored grafičkog predstavljanja i praćenja projekta, pribavljanje velikog broja potrebnih informacija za upravljanje projekom. Pored neophodne organizacije i odgovarajuće računarske podrške, koncept definiše osnovne faza upravljanja, a to su: planiranje, praćenje i kontrola realizacije. Pri tome se posebno izdvajaju osnovni elementi koje treba planirati, pratiti i kontrolisati a to su: vreme, resursi i troškovi. Na taj način može se reći da moderni koncept upravljanja projektima sadrži tri osnovna modula: upravljanje vremenom, upravljanje resursima i upravljanje troškovima realizacije projekta (sl.1).

Planiranjem, praćenjem i kontrolom vremena, resursa i troškova realizacije projekata ostvaruju se osnovni ciljevi upravljanja, a to je dostizanje planiranih rokova završetka projekta sa planiranim troškovima. Faze i moduli koncepta upravljanja projektima detaljnije su opisani u odeljcima 1.5 i 1.6

Strana 2 od 40

Diplomski rad

VPTŠ, Užice

Jelena Dejanović PM29/03

VREME
-WBS tehnika -Ključni dogadaji

RESURSI
-Procena materijala

TROŠKOVI
-Procena troškova aktivnosti -Plan ukupnih troškova projekta

PLANIRANJE

REALIZACIJE

PROJETTNI TIM

-Procena radne -Procena vremena snage aktivnosti -Raspoređivanje -Vremenski plan radne snage

KONTROLA REALIZACIJE

PRAĆENJE REALIZACIJE

-Izveštaj o napre- -Izvestaj o dovanju radova zaliha -Izveštaj o ključnim događajima

stanju -Izvestaj o troškovima aktivnosti -Zbirni izveštaj o troškovima

INVESTICIONI PROJEKAT Sl. 1. Strukturni prikaz koncepta upravljanja projketima [4]

1.3. Organizacija za upravljanje projektima
Polazni korak u primeni Koncepta upravljanja projektima predstavlja definisanje odgovarajuće organizacione stukture, koja preuzima upravljanje projekatom. Pri tome treba, zavisno od specifičnosti odnosnog preduzeća i projekta koji se realizuje, definisati odgovarajuću organizacionu formu, sa svim potrebnim izvršiocima i rukovodiocima. Takođe, potrebno je odrediti njihove zadatke, prava i odgovornosti, zatim način njihove koordinacije, korišćenje potrebnih metoda i tehnika, itd. U postupku definisanja organizacije za upravljanje projektima, osnovno je pitanje za koji tip organizacije se opredeliti. U teoriji postoje dva osnovna pristupa. Prvi je klasičan pristup koji predlaže tri organizacione forme: funkcionalnu, projektnu i matričnu. Drugi je kontigencijski pristup, koji je savremeniji i moderniji i on predlaže četiri organizacione forme: projektni ekspeditor, projektni koordinator, matrična i čista projektna forma. Specifičnosti pojedinih organizacionih formi dati su u literaturi [5] i njihov prikaz nije predmet analize u okviru ovog rada.

Strana 3 od 40

Diplomski rad

VPTŠ, Užice

Jelena Dejanović PM29/03

1.4. Rukovodilac projekta
Veoma značajno mesto u organizaciji upravljanja projektima ima rukovodilac projekta, koji rukovodi radom tima zaduženog za upravljanje projektom. Mesto i uloga rukovodioca projekta su veoma značajni tako da se, često kaže da od njegove pozicije, odnosno od njegovih ovlašćenja i odgovornosti, zavisi i sama organizacija upravljanja projektom. Za rukovodioca projekta se obično bira ličnost sa dovoljno iskustva u rukovođenju i u realizaciji odgovarajućih projekata. Uobičajeno je da rukovodilac projekta obavlja poslove kao svoju stalnu dužnost mada ima slučajeva da se za rukovodioca projekta postavi i neko od postojećih rukovodilaca sektora koji istovremeno obavlja obe dužnosti. Preovladava mišljenje, naročito kod krupnih i složenih projekata, da rukovodilac projekta treba da bude posebno i stalno radno mesto. Od rukovodioca projekta se, pre svega, traži veoma dobro poznavanje svih oblasti neophodnih za realizaciju projekta. Međutim, njegovo znanje ne mora biti na nivou specijalističkih znanja saradnika na projektu, ali mora da bude šire i da obuhvata celokupan dijapazon poslova. On treba da prati razvoj novih metoda planiranja i kontrole i da svoja znanja u toj oblasti stalno obnavlja i upotpunjuje odgovarajućom periodičnom obukom i inovacijom znanja. Rukovodilac projekta treba da poseduje dobre organizatorske sposobnosti kako bi koordinirao i uskladio rad svih učesnika u realizaciji projekta. Posebno je bitan autoritet koji rukovodilac ima u odnosu na članove projektnog tima kao i stil njegovog ophođenja prema njima. Njegove rukovodilačke i ljudske osobine treba da mu omoguće da uspešno rešava sve konflikte koji se neizbežno javljaju u projektnom timu. Takođe, potrebno je da rukovodilac ličnim entuzijazmom mobiliše sve učesnike ka postizanju definisanih ciljeva.

1.5. Planiranje realizacije projekta
U sprovođenju i implementaciji projekata, neophodna je faza planiranja. Potrebno je planirati kako projekat u celini (globalno), tako i projekat na nivou detalja i pojedinačnih aktivnosti. Za svaku aktivnost u projektu, treba proceniti potrebno vreme za izvršenje, i na osnovu tih podataka izračunati potrebno vreme za završetak pojedinih faza (delova) i za završetak projekta u celini. Takođe treba odrediti potrebne resurse i njih vezati za izvršenje pojedinih aktivnosti. Na osnovu toga mogu se proceniti troškovi kako aktivnosti tako i čitavog projekta. Ovo znači da planiranje realizacije projekta može biti: globalno i detaljno (operativno).

Globalno planiranje obuhvata grubu razradu realizacije projekta, dok detaljno planiranje precizno definiše sve elemente realizacije projekta. Globalno planiranje daje planove koji služe višem rukovodstvu za sagledavanje i upravljanje projektom,

Strana 4 od 40

U ovom postupku radi se veći broj vremenskih planova tehnikom mrežnog planiranja i Gantt-ogramima. u postupku planiranja mogu se koristiti različite metode planiranja. Globalni mrežni plan ne bi smeo imati više od pedesetak faza i može se ručno obrađivati. planiranje resursa i planiranje troškova. Globalni vremenski plan projekta može se predstaviti i odgovarajućim Gantt-ogramom. tako da nam ovi planovi daju grafičku sliku odvijanja projekta.2. Za veće i složenije planove Gantt-ogrami nisu pogodni. Izrada mrežnih planova može se vršiti. itd. odnosno globalnih ili ukrupnjenih aktivnosti. i izradu operativnih (detaljnih) mrežnih planova. (Razvoj i definisanje koncepta upravljanja projektima) moderni koncept upravljanja projektima sa aspekta planiranja sadrži tri osnovna modula: planiranje vremena.Diplomski rad VPTŠ. pa je bolje koristiti mrežne dijagrame. jer su takvi Gantt-ogramski planovi pogodni za korišćenje. 1. koji prikazuje realizaciju projekta kroz manji broj faza. Kao što je već rečeno. kako je već pomenuto. i razne vrste operativnih mrežnih planova i Gantt-ograma koji se odnose na deo projekta. On uglavnom služi za planiranje i kontrolu projekta od strane najvišeg rukovodstva izvođača. a takođe i za prikaz napredovanja radova na realizaciji projekta koji se prezentira investitoru. pored globalnog mrežnog plana ključnih događaja.5. On se grafički lako predstavlja i vizuelno se može dosta realno sagledati. tako i detaljnih. procenu vremena izvršenja pojedinih aktivnosti i proračun vremena završetka celokupnog projekta. Gantt-ogrami se obično koriste kod izrade onih planova koji imaju manji broj aktivnosti. Uz pomoć ovih metoda određuje se redosled i vreme izvršenja pojedinih aktivnosti u projektu. Užice Jelena Dejanović PM29/03 dok detaljno planiranje omogućava rukovodiocu projekta i projektnom timu da operativno prate i kontrolišu realizaciju svih delova i projekta u celini. zatim mrežni plan i Gantt-ogrami ključnih događaja (milestone). fazu rada na projektu. Vremensko planiranje projekta obuhvata. Kao detaljni vremenski planovi često se rade i mrežni planovi po vrstama radova i po izvođačima. pojedinačnog izvođača. i uz pomoć Ganttograma. Obično se najpre definiše globalni mrežni plan realizacije celokupnog projekta (globalni mrežni plan). Pre svega radi se: globalni (master) plan projekta. Kao što je navedeno u odeljku 1. Planiranje vremena realizacije projekta Planiranje vremena obuhvata: definisanje redosleda aktivnosti u projektu. U praksi se najčešće koriste Gantt-ove karte i metode mrežnog planiranja. Da bi se izadio detaljni mrežni plan potrebno je raspolagati detaljnim informacijama o svim aktivnostima u vezi planiranja vremena realizacije aktivnosti. Strana 5 od 40 . i to kako globalnih.1.

i određuje kritičan put realizacije projekta. itd. Na kraju se daju i planirani troškovi aktivnosti. razne vrste vremenskih zazora. Ovi vremenski proračuni se.). unošenjem najpre novih podataka dobijenih sa terena. [sl. i dalje novom obradom mrežnog plana. svi podaci vezani za pojedine aktivnosti i njihova vremensko trajanje Na osnovu ovih podataka vrši se prva vremenska analiza. U računar se najpre unose. itd. i to pre svega izmena u trajanju pojedinih aktivnosti. Računar izračunava najranija i najkasnija vremena pojedinih aktivnosti i vremenske rezerve. završava se prvi deo procesa izrade vremenskih planova.koristi se kratkoročni Gantt-ogramski plan projekta. posebno za planiranje troškova projekta. koje su najčešće izazvane određenim teškoćama (nedostatak pojedinih vrsta resursa ili opreme. Odgovarajući planovi prate ove procese planiranja. U skladu sa realnim promenama potrebno je izvršiti novu obradu mrežnog dijagrama i novi proračun vremena. nepredviđene situacije itd. Računar prihvata izmene u mrežnom planu.5.2. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Gantt-ogrami se koriste i za operativne planove za kraće vremenske periode. Na primer. Takođe se vrši terminiranje mrežnog dijagrama i izračunata vremena pretvaraju u kalendarske datume. izuzev manjih mrežnih planova (ispod 50 aktivnosti). dela projekta i projekta u celini.Diplomski rad VPTŠ. Planiranje resursa Planiranje resursa obuhvata: o planiranje materijala. i više puta u toku realizacije projekta vrši aktuelizaciju mrežnih planova. Strana 6 od 40 . Nakon svake nove obrade treba štampati i prezentirati rezultate obrade u obliku odgovarajućih kontrolnih izveštaja. optimizacija rasporeda radnika na pojedine poslove. Obrada vremenskih planova projekta Izradom odgovarajućih mrežnih dijagrama i unošenjem potrebnih polaznih podataka. zatim kalendarsko trajanje. Aktuelizacija vremenskih planova projekta U procesu praćenja i kontrole realizacije projekta dolazi do izmena i zastoja. u slučaju izrade nedeljnih i mesečnih planova za neposredno praćenje realizacije projekta . danas obavljaju isključivo uz pomoc računara preko standardnih programskih paketa za mrežno planiranje ili za celovito upravljanje projektima.2] U okviru ovog planiranja vrši se definisanje potrebnih količina i vrsta materijala. odnosno proračun svih vremenskih rokova i termina koje je moguće izračunati. naziva se aktuelizacija mrežnog plana. Treba reći. Sada sledi analiza vremena. Postupak unošenja novih podataka i odgovarajućeg inoviranja mrežnog plana. Procedura se ponavlja. planiranje potrebnih radnika različitih profila. da su ovi planovi od posebnog značaja za dalji proces planiranja projekta. unoseći izmene koje nastaju u toku realizacije. o planiranje potrebne radne snage. te najčešće spadaju u planove koji se obavezno rade. 1. itd. To su najranija i najkasnija vremena početka i završetka pojedinih aktivnosti.

3. Resursi pri upravljanju projektima MATERIJAL I DELOVI RADNICI FINANSIJSKA SREDSTVA Finansijski resursi su poseban vid resursa.5. raspoloživim količinama i utrošcima. 1.Diplomski rad VPTŠ. uključujući i potrebne intervencije u toku realizacije projekta. Za planiranje navedenih resursa potrebni su podaci o: količinama materijala po aktivnosti. To je proces utvrđivanja potrebnih količina pojedinih materijala i delova.2. u zahtevanom vremenu. zatim naručivanja i nabavke i na kraju preuzimanja i skladištenja. iskazani kao visina finansijskih sredstava za pribavljanje potrebnih resursa na aktivnostima. Strana 7 od 40 . Planiranje troškova realizacije projekta Planiranje troškova obuhvata  procenu troškova pojedinih aktivnosti PLANIRANJE RESURSA Na primer: Planiranje materijala je proces koji obuhvata obezbeđenje potrebnog materijala i delova pre početka realizacije projekta. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl. Planiranje svake od navedenih vrsta resursa je veoma složen proces. a time i na projektu. i ove pojedinačne procese treba sinhronizovati i uklopiti u celovit proces planiranja realizacije investicionog projekta.

obradu informacija i ažuriranje mrežnih dijagrama i drugih planova. Oni stalno: prate i obrađuju podatke o izvođenju projekta koji se dobijaju sa terena. dve osnovne vrste direktnih troškova. troškovi nabavke i ugradnje tehnološke opreme. Program upoređuje realne podatke sa memorisani planiranim veličinama. koji obuhvata : banku podataka o polaznim planiranim veličinama projekta.troškovi rada. kontinuirani priliv informacija sa terena. čine najveću stavku u ukupnim troškovima realizacije projekta. Praćenje i kontrola realizacije. Pracenje i kontrola realizacije projekta Cilj praćenja i kontrole realizacije projekta je da se realizacija na terenu odvija u skladu sa planiranom realizacijom.Diplomski rad VPTŠ. neophodno je da se planiranjem obuhvate i druge stavke troškova (indirektni troškovi) kao što su: energija. a to su: . troškovi režije. obuhvata. i vratile tok realizacije projekta u planirane okvire. Indrirektni troškovi za opremu najčešće.troškovi materijala koji je neophodan za izgradnju investicionog objekta i . Znači da ukupni plan troškova realizacije projekta treba da obuhvati sve stavke direktnih i indirektnih troškova kako bi imali mogućnosti da ih kasnije pratimo i vršimo kontrolu ostvarenih troškova. Na ovaj način koncipiran informacioni sistem za upravljanje realizacijom projekata je osnovno sredstvo kojim se služi rukovodilac projekta i projektni tim. i da se na osnovu tih podataka definišu i lansiraju upravljačke akcije koje bi izvršile korekciju odstupanja. pre svega. To pokazuje potrebu formiranja jednog jedinstvenog informacionog sistema za upravljanje projektima. 1.6. kao i planiranje. i prezentira moguća odstupanja neophodna za definisanje daljih upravljačkih akcija. Ovo upoređenje ostvarenih i planiranih radova na projektu može se odvijati u redovnim vremenskim presecima (npr. Strana 8 od 40 . Užice Jelena Dejanović PM29/03   definisanje trškova pojedinih delova projekta ili faza rada definisanje troškova projekta u celini. Da bi se obuhvatili troškovi projekta u celini i dobila neka ukupna suma planiranih troškova projekta (ukupna cena projekta). jednom mesečno). Osnovni cilj upravljanja projektima je da se projekat realizuje u najkraćem vremenu i sa najmanjim troškovima što ukazuje na povezanost planiranja troškova realizacije projekta sa vremenom trajanja projekta i angažovanim resursima Planiranje troškova u sklopu koncepta planiranja i kontrole realizacije projekta. odnosno troškovi izvođenja potrebnih radova (troškovi radne snage). koji je sposoban da obradi veliku količinu podataka dobijenih sistemom izveštavanja. pored građevinskog dela i instalacija. korišćenje opreme. podrazumeva upotrebu računara. Ovakav pristup planiranju troškova definisan je takođe odgovarajućim planovima i planskim izveštajima.

Praćenje i kontrola troškova realizacije projekta obavlja se prema prethodno utvrđenim planovima za sve osnovne. korišćenje opreme. Tada se pristupa izradi odgovarajućih kontrolnih izveštaja o vremenskim rokovima odvijanja realizacije projekta i o napredovanju radova na projektu. rad.6.6. . Strana 9 od 40 . Sistem izveštavanja o realizaciji projekta Da bi se izvršila dobra kontrola realizacije projekta neophodno je da se formira i organizuje efikasan sistem izveštavanja koji će da pruža pravovremene i realne podatke o stvarnom stanju realizacije projekta. 1. Poređenjem informacija koje pruža sistem izveštavanja o stvarnom stanju realizacije projekta i planiranih veličina.vremena obavljanja radova. 1.vršiti praćenje utrošenog materijala i delova. a to su pre svega materijal.procenjivati eventualne nedostatke i potrebe za pojedinim matrijalima i delovima.6.1. -da se prati i utvrdi da li je napredovanje radova u skladu sa učinjenim troškovima i -da se eventualna odstupanja od planiranih troškova svedu na minimum. 1.3.utrošenih resursa i . Užice Jelena Dejanović PM29/03 - rrazmatraju odvijanje radova na terenu. odnosno najznačajnije stavke troškova.7.učinjenih troškova realizacije projekta. u pogledu: . Praćenje i kontrola vremena - Na osnovu podataka sa terena vrši se: -ažuriranje i nova obrada mrežnih planova i Gantt-ograma i -vrše nove procene o odvijanja radova na projektu i -nove procene o mogućnostima završetka pojedinih faza projekta i projekta u celini. Praćenje i kontrola troškova Osnovni cilj praćenja i kontrole troškova realizacije projekta je da se: -ažurno prati dinamika trošenja planiranih finansijskih sredstava. i izveštavaju o stanju i napredovanju radova i o učinjenim troškovima uz sugestije koje akcije valja preduzeti da bi se realizacija projekta odvijala što efikasnije ili preduzimaju odgovarajuće upravljačke akcije. 1.Diplomski rad VPTŠ. i -odmah organizovati novo naručivanje i nabavku nedostajućeg materijala. .2. -da se pravovremeno uoče i utvrde odstupanja učinjenih troškova u odnosu na planirane. itd. dobijaju se osnovni elementi za upravljanje projektom. Praćenje i kontrola materijala U Okviru praćenja i kontrole materijala treba: .

pomoću kojih će se moći naučno obrazložiti svaki složeniji plan istraživanja i realizacije na nivou preduzeća. upravljanja i optimalnog iskorišćavanja raspoloživih snaga i sredstava pri realizaciji određenih poduhvata zaslužuju posebnu pažnju jer se u njima traže izvori racionalnog poslovanja. čijom će se primenom obezbediti svođenje svakog rizika na minimum. Strana 10 od 40 . pa čak i na nivou međunarodne saradnje. institucije.tehnike mrežnog planiranja (TMP). Takvoj proceduri podvrgnuta je svaka odluka koja za sobom povlači posledice u vezi s iskorišćenjem raspoloživih kapaciteta. One se zasnivaju na primeni moderne algebre. Razvijene su metode planiranja koje se jednim imenom zovu . Otuda je bilo opravdano traženje metode. sve do države. 2. Postoji potreba za primenom metoda. Osnovne metode tehnike mrežnog planiranja Problemi planiranja. jer je osnovna težnja da to iskorišćenje bude optimalno. Užice Jelena Dejanović PM29/03 odnosno za preduzimanje odgovarajućih upravljačkih akcija koje omogućavaju da se stvarna realizacija na terenu odvija u skladu sa prethodno utvrđenim planovima. teorije grafova i matematičke statistike.Diplomski rad VPTŠ. organizacije.

-programiranja kompleksnih poslovnih zadataka (izrada predloga i usvajanje plana proizvodnje i prodaje u preduzeću. b) čekanje (proces koji traži samo utrošak vremena) i c) zavisnost koja ne traži vreme ni sredstva (fiktivna aktivnost).) Osnovu mrežnog dijagrama čine aktivnosti i događaji. uvođenje nove tehhologije. Mrežni dijagram (MD) je grafička predstava odvijanja projekta i služi kao njegov model1. Za razliku od aktivnosti. ili celog projekta. Kada se odredi vremenski termin zbivanja.Diplomski rad VPTŠ. događaj se odigrava trenutno i odražava stanje u kome nema nikakve aktivnosti.Metode ocene i revizije programa). -programiranja projektantsko-konstruktivnih aktivnosti. obradu naučno-istraživačke teme. Događaji se grafički predstavljaju krugovima. 1 Pod pojmom projekat podrazumeva se sveukupnost ekonomskih. -projektovanja i izgradnje proizvodnih kapaciteta i velikih sistema. onda on predstavlja rok. Mrežni dijagram pregledno odražava redosled izvršenja pojedinih aktivnosti na projektu. Užice Jelena Dejanović PM29/03 TMP se sastoji iz zasebnih faza rada: -crtanje strukture (crtanje i numerisanje). Aktivnost kao elemenat mrežnog dijagrama. može predstavljati: a) jasno određenu etapu radnog procesa koja zahteva vreme i sredstva. uređaja. reorgarnzacije preduzeća. a završni događaj je trenutak koji odražava njen završetak. Početni događaj predstavlja stanje u kome neka aktivnost može otpočeti. Aktivnost se predstavlja pomoću duži orijentisane strelicom. Skup aktivnosti u mreži kod kojih se završni događaj svake aktivnosti poklapa s početnim događajem njene naredne aktivnosti naziva se putem. -rekonstrukcije i remonta postrojenja. ili izvršavanje drugih sličnih zadataka Strana 11 od 40 . MD odražava u jednom jedinstvenom dokumentu međusobnu povezanost svih aktivnosti i događaja određenog projekta. Pojam aktivnosti i dogadjaja Ove metode se primenjuju kod: -programiranja naučno-istraživačkog rada. konstrukcije sistema. -analize vremena. Najpoznatije su i najviše su u primeni dve metode mrežnog planiranja : 1) CPM (Critical Parth Method .Metoda kritičnog puta) i 2) PERT (Program Evalution and Review Technige . -razvoja i osvajanja novih proizvoda. On ne troši vreme i sredstva. -analize troškova i -raspodele resursa. organizacionih i tehničkih mera usmerenih na izradu novog objekta. Događjaj se definiše kao trenutak početka ili završetka jedne ili više aktivnosti. Konačan graf sa dužima orijentisanim strelicama naziva se mrežom. itd.

odnosno čitavog projekta. Strana 12 od 40 . dekade. Duž ovog puta vremensko zakašnjenje bilo kog događaja prouzrokuje zakašnjenje završnog događaja. takođe. nedelje. vezanih za događaje je: -najraniji početak aktivnosti je trenutak kada su završene sve prethodne aktivnosti koje vode početnom događaju nove aktivnosti. najkraće moguće vreme trajanja neke aktivnosti pod uslovom da se sve željeno ostvari. Kritični put predstavlja vremenski najduži put u mrežnom planu od prvog do poslednjeg događaja i određuje ukupno trajanje projekta. Jedna aktivnost se može samo jednom odigrati.). Kako svaki celokupan projekat treba završiti što je moguće ranije. itd. to se postavlja da najraniji završetak zadnje aktivnosti u celom projektu predstavlja. Značenje pomenutih pojmova. PERT metoda U metodi PERT radi se o trima procenjenim vrednostima i za svaku aktivnost se utvrđuju tri sledeća vremena: a .verovatno vreme. "kritičnih" aktivnosti od kojih zavisi uspeh celog projekta. najbolja procena vremenskog perioda u kome se aktivnosti mogu ostvariti i b . dani. pa čak i godine ako se radi o velikim i dugoročnim projektima. najkasniji završetak. Metoda kritičnog puta CPM omogućuje otkrivanje tzv. nazivaju se kritičnim putem. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Svaki MD određenog projekta ima samo jedan početni i jedan završni događaj.5). Ako dve ili više aktivnosti imaju zajednički početni i završni događaj uvodi se prividna aktivnost (npr.Diplomski rad VPTŠ. m .pesimističko vreme. odnosno kritični događaji. Sve aktivnosti i događaji koji leže na tom putu kritične su aktivnosti.optimističko vreme.) Na MD treba naznačiti važnije spoljašnje faktore od kojih zavisi početak neke aktivnosti (na primer dobijanje kredita u određeno vreme. -najraniji završetak aktivnosti dobija se od najranijeg početka plus trajanje aktivnosti. najduže procenjeno vreme trajanja neke aktivnosti pod uslovom da se desi sve neželjeno.fiktivne aktivnosti (0) na sl. Trajanje svake aktivnosti jednog određenog projekta izražava se u vremenskim jedinicama koje mogu da budu: časovi. određenog MD. i -najkasniji završetak aktivnosti jednak je trenutku kada se aktivnost najkasnije može završiti. CPM (Critical Path Method) Niz međusobno povezanih aktivnosti koje se protežu između početnog i završnog događaja. a imaju zbirno najduže vreme trajanja. Ovaj se deo aktivnosti naziva kritičnim putem. prema tome u zadnjoj su aktivnosti najraniji i najkasniji završetak jednaki. ili neke važne saglasnosti ili odluke. U mrežnom planu postoji bar jedan deo aktivnosti u kome nema vremenskih rezervi između najranijih i najkasnijih trenutaka.

3. a ne 9 ili 7. U slučaju da više aktivnosti polaze iz događaja kome sračunavamo najkasnije vreme kao meritorna uzeće se minimalna razlika. čime se označava da naredna aktivnost ne može započeti dok se ne završe sve prethodne aktivnosti. omeđeno sa ova dva događaja. Tamo gde se više prethodnih aktivnosti sliva u događaj kao vreme najranijeg početka uzima se najveći zbir. Strana 13 od 40 . -tehnološka uslovljenost.4. Proračunom “unazad” dobijaju se najkasnija vremena odigravanja događaja na taj način što se od najkasnijeg vremena narednog događaja oduzme vreme trajanja aktivnosti. Osnova za crtanje je: -spisak aktivnosti. -hronološka povezanost i -način obeležavanja. Na sl.) Po završetku crtanja mrežnog dijagrama vrši se proračun “napred-nazad” najranijih početaka aktivnosti i najkasnijih završetaka aktivnosti. srednje očekivano vreme biće: to = 5 + 4 * 8 + 12 49 = = 8. b = 12 nedelja.Diplomski rad VPTŠ.3. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Iz ovih triju vremena se izračunava približno srednje očekivano vreme prema formuli: to = a + 4m + b 6 pri čemu je to ≠ m Primer: Ako je a = 5 nedelja. Standardni formular spiska aktivnosti (i-početni događaj aktivnosti. Na primer proračunom “napred” izračunavaju se najraniji počeci aktivnosti tako što se najranijem vremenu prethodnog događaja doda vreme trajanja prethodne aktivnosti. -utvrđena pravila. pomoću utvrđenih pravila u mrežu.): Oznaka događaja Trajanje Odgovorni Opis aktivnosti aktivnosti nosilac I J 1 2 A (1-2) 4 dana 1 3 B (1-3) 3 dana 1 4 C (1-4) 2 dana 2 5 D (2-5) 8 dana 3 5 E (3-5) 6 dana 4 5 F (4-5) 5 dana 5 6 G (5-6) 4 dana Sl. Polazna osnova za konstruisanje mrežnog dijagrama je spisak aktivnosti (sl. vreme najranijeg početka događaja 5 biće 12.1 nedelja 6 6 Kreiranje mrežnog dijagrama Crtanje mrežnog dijagrama predstavlja pretvaranje spiska aktivnosti. j-završni događaj aktivnosti. a m = 8 nedelja.

trgovinsko preduzeće na veliko. 2 Primer uzet iz knjige profesora dr Draga Kotnika pod nazivom “Prodajna politika” Strana 14 od 40 . Proizvod stiže u rasutom stanju u velikim vrećama. koji predstavlja minimalno vreme za realizaciju projekta (put 1-2-5-6 na sl. Npr.4. sprovedi veliku prodajnu kampanju za novi proizvod– sirovu kafu. n-broj događaja. koji će na širem nacionalnom prostoru plasirati proizvod. 2. U modernoj primeni tehnika CPM i PERT. Naravno. -jasan prikaz međuzavisnosti aktivnosti. Zadatak je da se organizuje i glavni prihvatni i prodajni punkt. koriste se razni softver-ski paketi za izradu PERT dijagrama ili Gantt-ograma. i-najranije vreme odigravanja događaja. Kompjuter neće i ne može voditi projekat. Numerisanje mrežnog dijagrama prema spisku aktivnosti sa sl. j-najkasnije vreme odigravanja događaja Analizom prethodnog primera može se zaključiti da PERT dijagram ima sledeće prednosti: -jasan redosled za svaku aktivnost. koju nabavlja iz uvoza.4. Takvim ponašanjem izgledni rizici svode se na minimum. To je posao projekt menadžera. a i drugi poslovi.Primer planskog koncepta prodaje novog proizvoda u grosističkoj firmi2 Svaki značajniji i složeniji prodajni nastup mora se pažljivo isplanirati u svim detaljima. -pogodnost za računarsku obradu i -lakoća definisanja “kritičnog puta”.Diplomski rad VPTŠ. svaki kompjuterski softver je samo alat koji menadžeru projekta pomaže da vodi projekat.1. pa se mora naknadno ambalažirati u male kesice određene gramaže.3. Potrebno je takođe organizoavti prodaju preko maloprodajne mreže i drugih distributera. da se angažuje i obuči određeni broj trgovačkih agenata (trgovačkih putnika). nalazi se i ekonomska propaganda firme i proizvoda (kafe). U određenom programu radnih zadataka. Užice Jelena Dejanović PM29/03 2 4 4 A4 1 D 8 3 3 6 B3 0 0 E6 F 5 5 1212 G 4 6 1616 C2 4 2 7 n I j Sl.).

Za izvođenje planiranog projekta potrebno je obaviti sledeće zadatke i aktivnosti: a) naručivanje robe b) priprema ambalaže-kesica za kafu c) priprema uređaja za ambalažiranje d) ambalažiranje robe e) dostava robe maloprodajnim objektima i drugim kupcima -npr. otpremljena kupcima i naplaćena. h) obuka agenata i) izbor maloprodajnih objekata i drugih kupaca j) prodaja robe trgovcima i drugim kupcima k) izrada programa ekonomske propagande i drugi poslovi. Početak projekta je istraživanje tržišta i naručivanje robe iz Brazila. Nakon organizovanja prodajne kancelarije. Već je ukazano na činjenicu da se projekat u jednom ciklusu završava. hotelima i restoranima f) organizovanje prihvatnog (skladišnog) i otpremnog punkta g) pronalaženje odgovarajućih trgovačkih agenata. firma pronalazi i angažuje prodajne agente. a kraj će nastupiti onda.0 2. na bazi sopstvenog poslovnog iskustva ili na bazi stručne ocene kvalifikovanih eksperata.5 7. U nastavku je dat prikaz delatnosti odnosno zadataka i aktivnosti projekta. Primer mrežnog planiranja pripreme prodaje kafe u trgovačkom preduzeću na veliko: Vreme u nedeljama to tv Tp 1) Naručiti robu 10 12 20 2) Pipremiti ambalažu 2 2 3 3) Pipremiti uređaje za ambalažiranje 7 11 15 4) Ambalažiranje 3 6 7 5) Dostaviti robu kupcima odnosno trgovcima 2 7 7 6) Organizovati prodajnu kancelariju 4 5 10 7) Izabrati trgovce 7 8 14 8) Prodavati trgovcima 2 7 8 9) Uzeti putnike (agente) 2 2 3 10) Uvežbati putnike 5 6 6 11) Izabrati reklamnu agenciju 3 4 4 12) Planirati reklamnu delatnost 2 5 5 13) Realizovati reklamu 5 7 9 Zadaci ts 13. Pošto se izvrši popis delatnosti. pri definisanju mrežnog dijagrama potrebno je u mrežnom planu utvrditi sve potrebne zadatke i aktivnosti koje treba obaviti. Nakon toga treba konstruisati mrežu plana i izračunati vreme trajanja pojedinih dalatnosti i celog projekta.7 8. prikaz mrežnog dijagrama plana. nabavljeni i montirani uređaji za ambalažiranje. da bi plasman kafe bio profitabilan i zadovoljavajući.2 11. priprema ambalaže i organizovanje prodajne kancelarije. Priprema urađaja zavisi još i od prispeća ambalaže (kesica za kafu).7 6. kada celokupna nabavljena roba bude prodata tj.3 2. bira trgovce distributere. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Na osnovu prethodnog. Projekat može započeti s tri delatnosti istovremeno. ne može ambalažirati pre nego sto su pripremljeni tj. a to su: naručivanje robe. izračunavanje mreže i kalendar planiranih događaja.0 5.0 Strana 15 od 40 . potrebno je izračunati vreme trajanja pojedih aktivnosti u okviru tih delatnosti. međutim. onda kada se izvrše isporuke kupcima i isporučena roba naplati.8 6.3 5.Diplomski rad VPTŠ.8 4.1 5. odabira agenciju za propagandu i počinje uhodavati posao. Roba se.8 3.

0) 2 3 14.0) 8 9 Organizovati prodajnu kancelariju (5. 15-16.8 17 (0) 20.8) 8.1 27.5 13 18 27.3) 17 Naručiti robu (13. Navedeni zadaci mogu se prikazati u mrežnom dijagramu: Ambalažirati robu (0) 2 5 (5.2 15.5) Izabrati reklamnu agenciju (3.1 20.5.7) (8.2) 11 (0) (0) Uvežbati Putnike 10 Realizovati reklamu (7.8) Strana 16 od 40 .1 (6.8) (2.7 7.0) 21.1 (0) (0) 2.3) (11.1 (0) (2.7) (00) 14 (0) (0) 4 15.020.3) (0) 12 18 1 Pipremiti ambalažu (2.2) 13.8 (0) 16 20.5) 9.5 15.1 27.7) (0) 4 14 ( 0) (0) 15 16 Dostaviti robu trgovcima (6. 17-18 (5. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl.920.1) 11 10 (5.8 20.1 5.2 4.7 6 (3.1) putnike 7 Planirati reklamu (4.5 14.8) Izračunava se najranije i najkasnije moguće vreme za svaki događaj kao i kritični put koji teče između događaja: 1-6.8) 6 (5.5 (5.8 13.Diplomski rad VPTŠ.2 5 18.0 27.1 14.8 (6.7) Izabrati trgovce (8.0) Pipremiti uređaje za (11.0) ambalažiranje 3 Prodavati trgovcima 13 (0) (6.0) 15 15.8 8 (4.8) Uzeti (2.5 12 00 1 9 (7.1 13.1 13.6 7 14.0 (13.6 14.7 5.5 14. 11-13.3) 27.

koja se veoma mnogo koristila u orginalnom vidu.0 21.1 8.8 20. Osnovna ideja Gantt-ovih karti je u vizuelnom prikazivanju planiranih i ostvarenih rokova za proizvodne i druge aktivnosti.2 13.0 2.5 20.1 POČETAK zračnost 0 2.7 9.9 0 0.1 1. praćenje i regulisanje proizvodnje su Gantt-ove karte (Gantt-ogrami). uzimanje putnika. organizovanje prodajne kancelarije 2) Završiti naručivanje robe 3) Započeti pipremu uređaja za ambalažiranje 4) Dovršiti pipremu za ambalažiranje 5) Započeti ambalažiranje robe 6) Započeti izbor trgovaca. američkog naučnika i pionira naučne misli u oblasti organizacije.5 14.0 7.1 5.6 14.8 20.5 14.Diplomski rad VPTŠ.1 6.9 0 6. Njihov je tvorac Henry L.8 14.1 0 15. Gantt-ove karte Jedno od najranije razvijenih sredstava za planiranje. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sledi da je tok događaja sledeći: Događaj Započeti naručivanje robe.1 27.9 20.1 27.1 15.najkanije snije 0 13.1919).2 13.1 15.5 13.6 20. za svrhe planiranja i praćenja izvršenja proizvodnih zadataka.5 18. Gantt (1861 .1 4. organizovanje prodajne kancelarije 7) Započeti planiranje reklame 8) Započeti izvođenje ekonomske propagande 9) Završiti propagandu 10) Započeti uvežbavanje putnika 11) Završiti izbor trgovaca 12) Završiti vežbanje putnika 13) Započeti prodaju trgovcima 14) Završiti ambalažiranje robe 15) Završiti prodaju trgovcima 16) Započeti isporuku robe 17) Završiti isporuku robe 18) Kraj projekta POČETAK najra. Strana 17 od 40 .1 0.1 6. odnosno njihove nosioce.2 5.7 15. praćenja i regulisanja proizvodnje donela je dve vrste Gantt-ovih karata.9 0 1.8 27.8 27. Na sl.6 prikazana je dobro poznata Gantt-ova karta.5 14.1 27.8 20.9 1.9 0 0 0 0 najranije 07/05/06 06/08/06 22/05/06 07/08/06 07/08/06 14/06/06 11/07/06 13/08/06 01/10/06 29/06/06 15/08/06 09/08/06 15/08/06 14/09/06 28/09/06 28/09/06 12/11/06 12/11/06 najkasnije 07/05/06 20/08/06 05/06/03 20/08/06 20/08/06 14/06/06 22/08/06 24/09/06 12/11/06 05/07/06 15/08/06 15/08/06 15/08/06 28/09/06 28/09/06 28/09/06 12/11/06 12/11/06 1) 3. jedan od učenika i sledbenika Frederica Taylora.7 14. a i u izmenjenom.9 1. pipremu ambalaže. Razrada osnovne ideje na složene uslove planiranja.

. Nosilac aktivnosti 1 RM 1 VREME 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11121314 15 1617 18 192021 22 23 24 25 26272829 30   RM2 RM3 Sl. kraće od 1 dana).. koji je na vremenskoj skali definisan na uobičajeni način. ili -aktivnosti (radni nalog. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Po horizontali nanete su vremenske jedinice (dani ili terminske jedinice sa unapred usvojenim trajanjem. 6 Gantt-ova karta Bez obzira da li je u pitanju nosilac aktivnosti ili sama aktivnost definisana u zaglavlju redova.završetak neke aktivnosti. koje u skladu sa potrebama mogu biti 2 ili 3 dana.7 prikazana je druga varijanta Gantt-ove karte gde su za primenu iste osnovne ideje korišćene linije i brojevi da bi se prikazalo planirano i izvršeno u odnosu na neku aktivnost. Na sl.početak obavljanja aktivnosti. dok broj u gomjem desnom uglu označava planirani ukupni (kumulativni) obim od početka za odnosni zadatak. Tanja linija predstavlja ostvareni zadatak. Tako broj u gornjem levom uglu predstavlja planirani obim u odgovarajućim jedinicama za datu nedelju npr. odnosno trenutak posmatranja. .linija koja povezuje simbole početka i završetka na prikazani način označava predviđeno vreme trajanja odgovarajuće aktivnosti. u svakom redu se pomoću posebnih simbola obeležava sledeće: .Diplomski rad VPTŠ. U zaglavlju redova su označeni: -nosioci aktivnosti (mašina.). i s1. radnik. a puna linija kumulativno izvršenje u odnosu na posmatrani trenutak.donja linija od simbola početka na desno označava koliko je od planiranog ostvareno. . ili pak. proizvodni ili bilo koji drugi zadatak).ovaj simbol se koristi da se na vremenskoj liniji definiše sadašnji trenutak. Strana 18 od 40 . ∨ .

iziskuju delimičnu. Svaka izmena u smislu unošenja novih zadataka. u primeni Gantt-ove karte ispoljavaju se i dve osnovne slabosti: 1) Uzajamna zavisnost i uslovljenost pojedinih aktivnosti. Primeri takvih programskih paketa su: MS Project. onda bi to bila upotpunjena slika prednosti upotrebe Gantt-ovih karata. što se u nizu slučajeva pokazuje kao veoma korisno i predstavlja nesumljiv kvalitet ideje ugrađene u Ganttove karte. pored predviđenih. ne otkriva se primenom uobičajenog postupka za primenu elemenata i izradu Gantt -ovih karata. naročito kašnjenja. što je takođe dodatna prednost. CA-Super Project i mnogi drugi. danas postoje specijalizovani softveri (namenski pravljeni za upravljanje projektima) koji potiru navedene nedostatke i u velikoj meri olakšavaju rad. Ipak. Ako se uzme u obzir vizuelna očiglednost i preglednost. već ucrtanih na odgovarajući način. profesionalnija primena aplikativnih programa opšte namene omogućuje kreiranje veoma korisnih programskih rešenja koja svoju izvornu snagu nalaze u ideji Gantt-ovih karata (Gantt-ove karte u Excel-u) ♦ U drugom delu rada daje se analiza tehnika. 2) Odstupanje u toku izvršenja planiranih zadataka. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Nosilac aktivnosti VREME 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Radni nalog RM 1 Radni RM 2 nalog sl. što je kod većeg broja aktivnosti dodatni napor. Takođe. što je u savremenim proizvodnim procesima veoma prisutno. ostvaruje se veoma jednostavno. Strana 19 od 40 . Primavera. prednosti i mana razvijenih Gantt-ovih karata u Excel-u i CA-Super Project-u na odabranom primeru. kad-kada potpunu rekonstrukciju izrađene karte. svaka od njih može se koristiti uz neznatna prilagođavanja za brojne specifične svrhe. Međutim.Diplomski rad VPTŠ. 7 Pored navedene dve varijante Gantt-ovih kalata.

kontrola. marketinške aktivnosti. 7. Pored funkcionalne i tehnološke.. Da bi se obezbedio zadovoljavajući uspeh. izvođenje projekta podeljeno je na više faza (8 faza). od marketinga do finansija i proizvodnje. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Zadaci Organizacione pripreme Formiranje Nadzornog tima i Stručnog tima Medijska kampanja Prikupljanje kandidata Testiranje kandidata Informatička obuka Kontrola i nadzor projekta Izveštaj o projektu tj-najranije vreme 0 13 24 20 36 41 109 103 112 i. verovatne i pesimističke) i utvrđivanje „kritičnog puta”: Red. izračunavanje ”očekivanih vremena” pojedinih aktivnosti (na temlju tri ocene-optimističke. koji ima za cilj da u okviru nekoliko faza sprovede informatičku obuku (organizacione pripreme. j. Pored poslovne primene ovaj savremeni program nalazi svoju primenu i u nauci. tj. 8.Diplomski rad VPTŠ. Planirano je da celokupni projekat traje 112 dana. 2. 3. Realizacija zadatka podrazumeva određivanje vremena trajanja. Dinamički Gantt-ovi dijagrami U tekstu koji sledi biće prikazana primena Excel-a u upravljanju projektima u formi dinamički-automatizovane Gantt-ove karte.Kritični put teče između događaja: 1-2-3-5-6-7-9.br. 1. formiranje nadzornog i stručnog tima. 5.. delovi procesa. 6.). 4. Kao što je naznačeno. U pitanju je realizacija projekta. Strana 20 od 40 . bitna je i ekonomska komponenta izvođenja projekta. Užice Jelena Dejanović PM29/03 II PRIMENA EXCELA ZA PRAVLJENJE GANTT-OVIH DIJAGRAMA Excel je primenljiv u svakoj oblasti poslovanja. 8 . koji su povezani (međusobno zavisni) moraju se skladno ukomponovati i funkcionalno i vremenski. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 To 8 3 1 5 2 53 85 1 Vreme u danima Tv tp 14 15 12 8 13 5 68 90 3 zračnost 0 0 0 89 0 0 0 6 0 15 10 15 9 83 95 4 ts 13 11 7 12 5 68 90 3 kritičnost DA DA DA DA DA DA DA ti-najkasnije vreme 0 13 24 109 36 41 109 109 112 Sl.

normi. Na primer. • U ćelijama vremenske linije generisana je datumska skala sa prirastom od jednog. u zavisnosti od važnosti projekta. primenjene su formule i kontrole obrazaca. formula u ćeliji P5 glasi =O5+$O2 i kopirana je udesno. Primer: ćelija D7 sadrži formulu =C7+G7-1. Pomoću kontrolnog objekta sa palete ToolBox (u ovom slučaju–Button) omogućava se biranje dva datuma za započinjanje projekta (C2 ili C3). Cela karta treba da bude prilagodljiva promenama i problemima koji mogu nastati u vremenskoj dimenziji. dva. sve do poslednjeg datuma u vremenskoj liniji. • Formule izračunavaju datum kraja faze nakon unošenja vremena trajanja. svi ostali datumi će dinamički reagovati. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Shodno tome neophodno je kreiranje kalkulacija dnevnih i kumulativnih troškova (na osnovu vremena trajanja. jer su one međusobno zavisne. odnosno tri dana (u zavisnosti od ćelije O2 koja je vezana za kontrolni objekat Option Button koji pokazuje broj vezan za ovo dugme). Nastupajuće faze vezane su za neku od prethodnih faza preko datuma njihovih završetaka i procenjenog „praznog hoda”. Svaki put kada se promeni datum početka projekta. U cilju olakšavanja sinhronizacije.Diplomski rad VPTŠ. Strana 21 od 40 . Glavne „upravljačke” odrednice odnose se na sledeće: • Početni datum projekta unosi se u ćeliju C7. Datum početka pokreće sve faze. cena po jedinici mere i cena etape) i vizuelno prikazivanje ovih troškova putem dijagrama.

• U koloni N upotrebljena je funkcija IF radi izračunavanja cene etape. Vizuelni efekti generisani su primenom Conditional Formatting-a da bi se formatirale ćelije (C. Definisano je trajanje faza (kolona G) preko brojača – Spinner-a (Spinneromogućava podešavanje vrednosti iz zadatog opsega. K i N). onda se vrši množenjetrajanja (dani). U koloni I izračunate su ili inete norme (jedinica mere/trajanje). Kolone J i K predstavljaju jedinične mere i cene po jedinici mere. D. Red 6 sadrži naslove. a manji od datuma završetka. Na dnu kolone izračunva se ukupna planska i ukupna stvarna cena svih etapa projekta.Diplomski rad VPTŠ. Ovaj efekat je realizovan pomoću kontrolnog objekta CeckBox. J. Apsolutne adrese formule omogućuju kopiranje udesno i nadole i obezbeđuju automatizam u generisanju Gantt-ovog dijagrama u smislu „popune” norma vrednosti. Strana 22 od 40 . a ako uslovi nisu ispunjenji prikazati 0. za izračunavanje upotrebiti vrednost u ćeliji I7. inkrementno odnosno sa priraštajem u oba smera). U kolonu L postavljena su polja za potvrdu. Akoje uslov ($M7:$M21=0) ispunjen odgovarajuće ćelije su nevidljive. Formula koja je upisana u ćeliju O7. Kolona B sadrži faze. pomoću kojih se određena faza eliminiše. • Ključni deo Gantt-ove karte prikazuje planske i ostvarene norme za određenu etapu (fazu) u određenom vremenskom intervalu (u ovom slučaju jedan. norme i cene/JM. Kada je ovo polje za potvrdu potvrđeno. ćelija vezana za kontrolu sadrži vrednost TRUE ili FALSE. H. Ukoliko je vrednost u ćeliji vezanoj za kontrolu jedinica (=1). i u ćeliji vezanoj za kontrolu (M7) je vrednost 1. dva ili tri dana).0) Formula zapravo „kaže”: ukoliko je datum posmatranja veći ili jednak datumu početku. Užice Jelena Dejanović PM29/03 • • • • Unete su ključne informacije. G.$I7. ako je to potrebno. Kolona A prikazuje planirano i ostvareno. Ćelija vezana za polje za potvrdu je odgovarajuća ćelija iz kolone M. glasi : =IF(AND(O$5>=$C7. I.$M7=1). odnosno 1 ili 0 (pomoću funkcije IF).O$5<=$D7.

Pri uslovnom formatiranju Gantt-ovog dijagrama. Strana 23 od 40 .Diplomski rad VPTŠ. primenjeno je i uslovno formatiranje (dva uslova). u cilju vizuelizacije „ćelije stvarne realizacije” su formatirane u tonu bledo žuta – crvena. Takođe. redovi su adresirani relativno ($I7) da bi se formula mogla kopirati nadole. Užice Jelena Dejanović PM29/03 • U cilju kompletiranja automatizovanog Gantt-ovog dijagrama. „Planske ćelije” su formatirane kao na slici levo.

omogućuje analizu razlika planiranih i stvarnih novčanih resursa. Obratiti pažnju da formula uslovnog formatiranja koristi apsolutnu adresu za red ($5). Realno odvijanje procesa i poremećaji u realnom okruženju direktno utiču na Ganttov dijagram. milestone management) se koristi za praćenje „važnih datuma”. uslov formatiranje Cell Value=O$5). • Primeniti uslovno formatiranje (Format. Conditional Formating. čime će se sve kopirane formule adresirati na peti red. Zatim se prikazuju kumulativni stvarni troškovi (zbir tekućih dnevnih troškova i kumulativnih iz predhodne ćelije). Strana 24 od 40 . odnosno na vremensku liniju.Diplomski rad VPTŠ. odražavaju se „dinamički” na dijagramima dnevnih i kumulativnih planskih i ostvarenih troškova. Kumulativni prikaz planiranih troškova.$M7=1). Kreirati odgovarajuću formulu koja na primer za ćeliju O7 će glasi: =IF(AND($C7>=O$5. čime se dobija pregled ukupnih troškova za projekat. Užice Jelena Dejanović PM29/03 • • • Sledeći korak je prikazivanje planskih dnevnih troškova i stvarnih dnevnih troškova sumiranjem istih (Funkcija SUMPRODUCT).$C7<P$5. Ovo je osnova za praćenje i upravljanje u realnom vremenu tokom čitavog perioda realizacije projekta. Dijagram jasno pikazuje razliku između stvarnih i planskih troškova tokom vremena. Može se.0). na primer. napraviti Gantt-ogram kao podsetnik na datume početka pojedinih faza. Da bi se napravio raspored važnih datuma. Promene u realizaciji faza. Ovo je vizuelno ilustrovano linijskim dijagramima napravljenim na osnovu tabela troškova. Upravljanje važnim datumima (jedan događaj) Upravljanje važnim datumima (eng. treba: • Vezati formule za vremensku liniju i datume početka određenih faza.O$5.

Pretpostavljajući da su za projekat važna tri datuma: • • primenom uslovnog iskaza.$E$5.""))).IF(AND($D7>=Q$5. Strana 25 od 40 . U polje Type upisati d kako bi se prikazao datum. $D$5. • početni.IF(AND($E7>=Q$5.$C$5. datum početka kreiranja izveštaja i krajnji datum.$D7<R$5).Diplomski rad VPTŠ. imena ili bilo koji tip informacije za koju se pravi raspored).$E7<R$5). inače može biti i tekst. Upravljanje ključnim datumima na bazi prethodno opisane procedure rezultira Gantt-ovim dijagramom kao na slici. za isti vremensku liniju može se vezati više datuma. • Kopirati formulu nadesno i nadole. Užice Jelena Dejanović PM29/03 • Prikazati datum sa vremenske linije pomoću dijaloga Format Cell (Na kartici Namber izabrati Custom iz liste Category.$C7<R$5). (ćeliju P7): =IF(AND($C7>=Q$5. Upravljanje važnim datumima (više događaja) Gantt-ov dijagram u formi podsetnika za važne događaje može se upotrebiti i kada ima više događaja koj se dešavaju u istom redu (fazi).

upravljanja projektima i praćenja realizacije projekata. na istom primeru. od širokog spektra mogućnosti Excel-a.Diplomski rad VPTŠ. Strana 26 od 40 . Upotrebom trostrukog uslovnog formatiranja dobijaju se vizuelni efekti. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Primenom iskaza IF(AND može se istovremeno pratiti više važnih datuma (događaja). U narednom poglavlju biće. Ovde su prikazane samo neke. prikazana primena CA-Super Project-a. koji zauzma visoku poziciju u klasi najefikasnijih softvera sa stanovišta korisničkih performansi. prvenstveno sa stanovišta korišćenja.

Ovi parametri se definišu preko opcija Edit/Project Details.Project Details Za ovaj projekat je definisan standardni radni dan od 8h.Diplomski rad VPTŠ. a mesečno se radi 22 dana. broj radnih dana u mesecu. Sl. broj radnih dana u nedelji. 9 . U padajućem meniju Preferences / Date Format & International Preferences potrebno je definisati u kom vremenskom formatu će se prikazivati datumi relevantni za projekat. Sl. broj radnih dana u nedelji je pet. meseci i godine u poljima. dužina standardnog radnog dana.1. a to su datum početka projekta.1 Unošenje podataka u CA-SuperProject 3. 10 – Date Format & International Preferences Strana 27 od 40 . Užice Jelena Dejanović PM29/03 III KREIRANJE GANTT-ovih DIJAGRAMA PRIMENOM CA-SUPERPROJECT-a 3. Generalna podešavanja Prvo je potrebno definisati naziv projekta kao i osnovne detalje vezane za projekat.1. simbole kojima će se odvajati dani. kao i simbol za valutu.

a zatim se iz padajućeg menija izabere opcija Edit / Link Task nakon čega se dobija dijalog prikazan na slici 12. 12 – Povezivanje aktivnosti Posle unošenja međuzavisnosti aktivira se aktualizacija (Calculation option uključiti opcije Feedback Current Date i opciju Auto Actuals) na osnovu koje se određuju stvarni počeci i završeci odnosnih aktivnosti. njihovog trajanja i međuzavisnosti. Užice Jelena Dejanović PM29/03 U istom meniju je potrebno Expert Mode podesiti na Advanced Planning. Posle ovoga realizacija projekta se može grafički sagledati na Gantt-ogramu kao i iz raznih drugih pogleda (Pert Chart. Sl. a procenjena dužina trajanja aktivnosti (koja je takođe data tabelarno) unosi se u kolonu Estimated Duration. Strana 28 od 40 . Sl. Zavisnosti se unose tako što se klikne na aktivnost koja je u zavisnosti sa nekom drugom aktivnosti .1. pristupa se unošenju aktivnosti. proračun se mora izvršiti manuelno ( File / Calculate Shedule ili pritiskom na taster ”F9” ili ”!”).Diplomski rad VPTŠ. Calendars).2 Unošenje aktivnosti i njihovih zavisnosti Na osnovu tabele aktivnosti za odabrni primer (sl. Treba isključiti i opcije vezane za aktualizaciju plana sadržane u setu Progress. Calculation option (Expert Mode) nam obezbeđuje fleksibilnost i kontrolu nad kalkulacijama uključujući nivelisanje resursa i praćenje progresa. 11 – Calculation Option 3. vremenske rezerve i odlaganja. To se sve vrši iz View / Task outline. Ova opcija nam pruža dodatne kolone za praćenje projekta kao što su kolone za dodatne časove.8). troškove. najkasnije i najranije datume. U cilju boljeg sagledavanja projekta opcije za nivelisanje resursa na početku treba isključiti. Treba reći da ukoliko nije uključena opcija Auto calculation.

Kada se kreira novi tip resursa prelazi se u View / Resource Details gde se u polju RSCR Name definiše naziv resursa (u ovom slučaju radnici).1. prekovremeni rad i konfliktni sati.). Svi ovi elementi se mogu prikazati sumarno (ukupno u toku dana). klikom na ikonu Toolbar-a dobija se histogram resursa. materijal. odnosno vremenski periodi u kojima postoji nedostatak resursa. itd.) potrebno je preći u View / Resource Outline i komandom Edit / Create Resource (F3) kreirati novi tip resursa. normalni radni sati. posle čega se u kolonu Units Assign upisuju potrebne količine reursa. Posle ovoga se vrši dodeljivanje resursa aktivnostima. Sl. Užice Jelena Dejanović PM29/03 sl. a njihovo dodeljivanje se vrši komandom Edit / Add Assignment. Sa histograma se mogu sagledati raspoloživi radni sati. Strana 29 od 40 . prosečno ili sa aspekta maksimuma. dok su crnom bojom na Gantt-ogramu označene ukupne vremenske rezerve.Diplomski rad VPTŠ. Isti postupak se koristi ako je u pitanji neki drugi tip resurasa.3 Unošenje resursa Da bi se kreirali različiti tipovi resursa (radnici. tip resursa (Labor) i maksimalna količina resursa (R1=5jed. 14 – PERT dijagram 3. Potrebne količine resursa po aktivnostima su date tabelarno./res. Kada su unešeni i dodeljeni svi tipovi resursa po aktivnostima. 13 – Gantogram Potrebno je naglasiti da su crvenom bojom na Gantt-ogramu i PERT–u označeni kritični putevi.

tako i za određeni tip radnika. Sl. Pošto je u Project Details definisano da ne postoji prekovremeni rad opcija Use Overtime treba da bude podešena na None. To se radi iz Layout / Column Layout izborom opcije Show Fields For / Cost čime se otvaraju nove kolone za praćenje troškova kao što je prikazano na slici 16.2. Prvo je potrebno prikazati kolone za troškove. Pošto su jedinični troškovi po aktivnostima različiti kako za pojedine aktivnosti. Kriterijum za odlaganje aktivnosti je vremenska rezerva. 3. Kada se ovako podese parametri za nivelaciju potrebno je ručno izvršiti kalkulaciju projekta ukoliko nije uključena opcija Autocalculation.00 novčanih jedinica. ove vrednosti je potrebno izmeniti. Tu su po Default–u unešeni troškovi po aktivnostima i resursima po času i oni iznose 25. 15 – Histogram resursa Ako u pojedinim vremenskim jedinicama postoje konfliktni sati tj. Koristeći Full Leveling opciju nivelisanje se vrši na taj način što će aktivnosti (čak i kritične) za koje postoje resursni manjci biti odložene bez obzira što to dovodi do odlaganja završetka samog projekta. vremenski periodi u kojima nedostaju resursi potrebno je izvršiti nivelaciju resursa odnosno odložiti izvršavanje onih aktivnosti za koje postoje nedostatci resursa. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Na ovaj način mogu se grafički prikazati nedostajući tipovi resursa u vremenskim jedinicama za svaki resurs.Diplomski rad VPTŠ. Strana 30 od 40 . Analiza troškova Za analizu troškova potrebno je projekat sagledati iz Account outline–a. tako da izborom opcije Leveling Delays / By Float postižemo odlaganje najpre onih aktivnosti koje imaju najveću vremensku rezervu u cilju postizanja najranijeg završetka. To se vrši u okviru dijaloga Calculation Option / Resouce Leveling.

Prebacivanje podataka u bazni plan Proračunati datumi najranijih i najkasnijih početaka aktivnosti. troškova prekovremenog rada i ukupnih troškova. 17 – Account Outline 3. Ovo se realizuje kada smo zadovoljni planiranjem a postiže se komandom Edit / Transfer to Baseline.j.Diplomski rad VPTŠ. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl. tako da su planirani ukupni troškovi jednaki varijabilnim i iznose 7655. ukupne i slobodne vremenske rezerve. Ukupni fiksni troškovi i ukupni troškovi prekovremenog rada iznose 0 n.j. planirani i stvarni počeci i završeci aktivnosti mogu biti snimljeni u baznom planu (Baseline) i kasnije biti korišćeni za komparaciju. fiksnih. dok se pojedinačni troškovi po radnicima i aktivnostima mogu sagledati iz tabele. 16 – Column Layout Na slici je dat pregled planiranih varijabilnih.20 n. Proračunati datumi najranijih i najkasnijih početaka aktivnosti..3. Ovo se realizuje kada smo zadovoljni planiranjem a postiže se komandom Edit / Transfer to Baseline. Sl. ukupne i slobodne vremenske rezerve. Strana 31 od 40 . standardnih troškova (Regular Cost). planirani i stvarni počeci i završeci aktivnosti mogu biti snimljeni u baznom planu (Baseline) i kasnije biti korišćeni za komparaciju.

j. koliko iznose ukupni planirani troškovi projekta. Strana 32 od 40 . Koji će set biti aktivan zavisi od toga kako je definisano u Edit / Project Details / Defaults / Show Baseline.Diplomski rad VPTŠ.j. što sve ukupno iznosi 7655.20 n. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl. Oprema 3600 n.j.20 n. Papir 1800 n. 19 – Task Outline (Baseline) Ukupni planirani troškovi za grupu aktivnosti Radnici iznosi 2255..j. Resource Outline ili Account Outline. Sl. Komparacija se vrši izborom opcije Preferences / Expert Mode / Baseline Compare pomoću koje se otvaraju dodatne kolone za Baseline bilo da se nalazimo u Task Outline. 18 – Prenošenje u bazni plan Na raspolaganju su nam tri seta Baseline–a.

21 – Account Outline (Baseline) 3. pritiskom na taster F9 se vrši re-planiranje projekta nakon čega projekat izgleda ovako: Strana 33 od 40 . • Za aktivnosti koje su prekinute procentualno se računa u kom su stepenu realizovane. Posle ovih podešavanja. Kada je opcija Auto Actuals uključena. Pored ove opcije na raspolaganju nam je i opcija Auto Actuals pomoću koje se automatski određuju stvarni počeci i završeci aktivnosti. Aktualizacija plana Ukoliko želimo da pogledamo tok realizacije projekta do određenog datuma potrebno je u Preferences meniju izabrati Calculation option i čekirati Feedback Current Date. Uključivanjem ove opcije postiže se sledeće: • One aktivnosti koje kasne u otpočinjanju (planirani početak aktivnosti je pre željenog datuma) se pomeraju unapred prema izabranom datumu. njihovo stvarno trajanje i stvarni troškovi. izabrani datum je iskorišćen da bi se utvrdilo kojim aktivnostima će automatski biti dodeljeni datumi stvarnih početaka ili završetaka aktivnosti. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl.Diplomski rad VPTŠ.4. 20 – Resource Outline (Baseline) Sl. U polju Current date se upisuje željeni datum.

Pored toga tu su uvršćene i kartice za troškove. ID aktivnosti. update vrednosti. počev od stvarnih. Prikupljanje kandidata i Testiranje kandidata su u potpunosti realizovane do 20. Sl. različite zabeleške i kartice namenjene za različite korisnike (maksimalno dva korisnika). WBS kod. Tu su prikazani svi podaci o aktivnosti. Aktivnost Kontrola i nadzor projekta realizovana 57. Osim toga moguće je uporediti stvarne troškove sa troškovima iz Baseline-a. Medijska kampanja. Ukoliko želimo projekat možemo razmotriti i sa stanovišta resursa. 23 – Task Form Svaku aktivnost je moguće sagledati i iz Task Form–a. 22 – Actual Layout Crnom bojom na Gantt-ogramu su označene one aktivnosti ili delovi aktivnosti koji su završeni. Formiranje Nadzornog tima i Stručnog tima.04.dok aktivnost Izvestaj o projektu nije otpočeo. Strana 34 od 40 .Diplomski rad VPTŠ.god. Prelaskom u Resource Outline može se dobiti pregled iskorišćenja resursa do zadatog datuma. a Informatička obuka realizovana 9%. Ukoliko u kolone ubacimo i stvarne troškove onada raspolažemo sa svim podacima neophodnim za upoređivanje sa Baseline vrednostima. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl. planiranih i Baseline vrednosti kako vremena.2006. Stvarni datumi početaka i završetaka aktivnosti mogu se uporediti sa planiranim datumima kao i sa datumima iz Baseline-a. tako i resursa.77 %. Aktivnosti Organizacione pripreme. itd. procenti realizovanosti.

pa će ukupno vreme trajanja projekta umesto planiranih 112 dana biti 130 dana.40 n. Sivi pravougaonici predstavljaju Baseline vrednosti. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl. 25 – Ukupni časovi i ukupni troškovi po mesecu • Histogram resursa radnici Actual Sl. 26 – Histogram resursa radnici Baseline Na kraju treba reći da će zbog prekida otpočete aktivnosti Informatička obuka doći do pomeranja roka završetka projekta za 18 dana.j. Sivom bojom na dijagramima su grafički prikazane aktivnosti po Baseline-u. crvenom bojom su obeležene kritične aktivnosti. Stvarni troškovi do preseka stanja pod ovim uslovima iznose 6554. Aktivnost Informatička obuka ima negativnu vremensku rezervu.Diplomski rad VPTŠ. 24 – Resource Outline ( Actual) Iz ovog Layouta pored svih prethodno navedenih podataka moguće je sagledati i aktuelno korišćenje resursa. Strana 35 od 40 . međutim prekinuta je i odložena što je prouzrokovalo produžetak trajanja celokupnog projekta. Sa slike se vidi da je aktivnost Informatička obuka počela po Baseline-u odmah posle završetaka aktivnosti Testiranje kandidata. plavi su nekritične aktivnosti. za onoliki vrmenski period za koliko je aktivnost bila prekinuta. Komparacija nivelisanog aktuelnog stanja sa podacima iz Baseline-a izgleda ovako: • Ukupni časovi i ukupni troškovi po danu Actual Baseline Sl.

5. Strana 36 od 40 . Računa se po obrascu: Cost Pct C = Stvarni ukupni troškovi ×100 [%] Planirani ukupni troškovi • BCWP ( Budgeted Cost of Work Performed ) –Iznos troškova preuzetih iz plana budžeta stvorenih realizacijom pojedinih aktivnosti ili celog projekta. 27 .Diplomski rad VPTŠ. To su u stvari različiti ekonomski pokazatelji i kriterijumi zasnovani na kalkulacijama poznatih podataka kao što su planirana i stvarna vremena aktivnosti. procenti realizacije pojedinih aktivnosti itd. Sl. To su one vrednosti troškova za koje se očekivalo da će se ostvariti. Sl. planirani i stvarni troškovi.BCWP ( Budgeted Cost of Work Performed ) za aktivnost Kontrola i nadzor projekta • BCWS ( Budgeted Cost of Work Scheduled ) – Iznos troškova (ukupni planski troškovi ) koji su trebali da se ostvare do preseka stanja zasnovani na originalnim (Baseline) datumima i trajanjima aktivnosti. 28 . Analiza projekta Ukoliko uključimo opciju Earned Value Analysis na raspolaganju su nam dodatne kolone pomoću kojih još bolje možemo sagledati tok projekta. Predstavlja sumu ostvarenih troškova za odnosnu aktivnost.Earned Value Analysys Ti pokazatelji između ostalih mogu biti: • Cost Pct C ( Cost Percent Complete ) – Procentualno izražena kalkulacija realizacije aktivnosti zasnovana na troškovima aktivnosti a ne na njihovom vremenskom trajanju. Užice Jelena Dejanović PM29/03 3.

BCWS (Budgeted Cost of Work Scheduled) za aktivnost Kontrola i nadzor projekta • SV ( Schedule Variance ) – Neslaganje u realizaciji onoga što je trebalo biti realizovano do preseka stanja i onoga što je stvarno realizovano.Diplomski rad VPTŠ. Negativna vrednost ukazuje na procenat iznad budžeta. To su prekoračenja iznad ili ispod budžeta kao i ispred ili iza plana. Računa se po obrascu: SV = SV ×100 [%] BCWS Sl.SV% ( Schedule Variance Percent ) na nivou projekta • Cost Variance – Iznos troškova iznad ili ispod budžeta. Tekuća razlika između stvarnih troškova i troškova preuzetih iz plana budžeta. Sl. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl. Vrednosti ispod 100% ukazuju na probijanje budžeta ili zaostajanje za planom. Strana 37 od 40 . Procenat iznad ili ispod budžeta. a takođe i razlike između BCWP i BCWS. Realizovana vrednost kao procenat BCWS.Cost Variance – Iznos troškova iznad ili ispod budžeta na nivou projekta • CV[%] ( Cost Variance Percent ) – Troškovno neslaganje kao procenat BCWP. 30 . 32 . Sl. • SPI ( Schedule Performance Index Percent ) – Procenat BCWS u BCWP. 29 . Negativne vrednosti nam ukazuju na prekoračenje budžeta ili zaostatak za planom. 31 .SV ( Schedule Variance ) na nivou projekta • SV% ( Schedule Variance Percent ) – Procentualno izražen SV.

00 n.j. oprema 3600.00 n.j. 35 . ostvareni su sledeći troškovi po vrstama resursa do preseka stanja: radnici 1154.40 n.CPI ( Cost Performance Index Percent ) • Calculated EAC ( Calculated Estimate at Completion ) – Projektovani..j.40 n.20 n.j.j.. Aktuelni troškovi (troškovi do preseka stanja) iznose 6554. posmatrajući proizvode ove namene u svetskim razmerama Strana 38 od 40 . Sl.j. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Sl. 33 .j. i papir1800.j. CA-Super Project spada u klasu najefikasnijih softvera za upravljanje projektima. Prilikom sprovođenja metode planirani su ukupni troškovi od 7655.20 n. oprema 3600.j.00 n. Ukupno je ostvareno 39% celokupnog projekta dok su na osnovu tekuće dinamike procenjeni ukupni troškovi projekta (Calculated EAC) od 7655.20 n.API (Actual Performance Index Percent ) • CPI ( Cost Performance Index Percent ) – Realizovani troškovi kao procenat stvarnih troškova. i papir1800..00 n. Sl.j.j. 34 . Prekidanje pomenute aktivnosti prouzrokovalo je produžetak trajanja projekta sa 112 v.j. Vrednosti iznad 100% ukazuje na probijanje budžeta.Diplomski rad VPTŠ. procenjeni troškovi završetka projekta zasnovani na Baseline troškovima i analizi planiranih troškova. što ukupno iznosi 6554. ali je prekinuta). Pošto sprovođenje projekta nije išlo po planu (aktivnost Informatička obuka je otpočela. Planirani ukupni troškovi po pojedinim vrstama resursa iznose: radnici 2255. na 132 v... Vrednosti iznad 100% ukazuje na probijanje budžeta.40 n. Procena konačnih troškova na osnovu tekuće dinamike.SPI ( Schedule Performance Index Percent ) na nivou projekta • API (Actual Performance Index Percent ) – Stvarni troškovi kao procenat BCWS.

Danas je lakše projektovati i upravljati projektima nego ikada ranije. Užice Jelena Dejanović PM29/03 ZAKLJUČAK Od davnina. analiza pokazuje da je. Prevazilazimo stare oblike i usvajamo nove. Jelena Užice. neprestano se usavršavaju principi i metodi projektovanja. Sistemskim pristupom. preko prvog IBM kompjutera do danas. data je detaljna analiza primera primene profesionalnog paketa CA-SuperProject i njegovih mogućnosti. termina i metoda modernog poimanja menadžmenta sa aspekta teorije sitema. 2006 Strana 39 od 40 . moderno upravljanje projektima bez računara je nezamislivo i nije interesantno u smislu konkurentnosti. uz puno odgovornosti. • Prvi deo rada obuhvatio je teorijske postavke i prikaz ključnih koncepata. Tehnologija savremenog društva ne prestaje da nam otvara mogućnosti globalne komunikacije sa drugim upravljačkim sistemima na području menadžmenta. rad je obuhvatio pregled. postajemo svesniji činjenice da ne tapkamo u mestu. • U trećem delu. sa alatima koji nam se nude. Naravno. U tom smislu. • U drugom delu pokazana je primena Excel-a u upravljanju projektima i dinamizaciji klasičnih upravljačkih alata (Gantt-ove karte). Rad daje podlogu za komparativni pregled različitih računarskih tehnika u području Project Management-a.Diplomski rad VPTŠ. komparativnu analizu i prikaz modernih tehnika i metoda u domenu upravaljanja projektima. bolje i efikasnije.

Vodič kroz Microsof Excel. Ulrich. Đurićić R. CET. L. Užice. 2000. P. K. Jovanović Petar. 2002. Organizacija proizvodnje. Jokić Dragoslav.Diplomski rad VPTŠ. GRAFOSLOG. 2000. 2002. Menadzment investicija. Blattner. Beograd. Užice Jelena Dejanović PM29/03 Literatura: 1) 2) 3) 4) 5) Specijalno izdanje. Beograd. Milutin. Dyck. Cook. Preduzatništvo. IR-MIR. VPTŠ. 2004. Užice. Strana 40 od 40 . Martinović Milan. Upravljanje investicijama. T. NIC. Užice.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful