Univerzitet u Novom Pazaru Departman u Subotici

Seminarski rad iz graansko-procesnog prava

Tema:

Parnini postupak

Profesor: Doc.dr. Duan Novakovi Student: Milan Starevi

Sadraj:

Presuda u parninom postupku Delimina presuda Meupresuda Presuda na osnovu priznanja Presuda na osnovu odricanja Presuda zbog proputanja Presuda zbog izostanka Presuda bez odravanja rasprave Donoenje i objavljivanje presude Pismena izrada i dostavljanje presude Dopunska presuda Pravnosnanost presude Ispravljanje presude Literatura

3 5 6 13 13 14 14 15 15 16 16 17 17 18

PRESUDA U PARNINOM POSTUPKU Parnica se, po pravilu, posle raspravljanja i dokazivanja na glavnoj raspravi, okonava presudom. Presuenje stvari misaono predstavlja najtei deo obavljanja sudske funkcije pogotovo kada je vri sudija pojedinac, jer upuen sam na sebe. U svesti sudije treba da su vrsto postavljeni aksiomi parnine presude: da sud nikad ne dosuuje ono to je od njega stranka nije traila i da parnicu ima da rei iskljuivo na osnovu sprovedenih dokaza ijom ocenom ima da doe do istine o osporenim injenicama. U vezi za s tim sudija mora temeljno poznavati odredbe o bitnim povredama parnine procedure, kao i materijalno pravo koje u sporu ima da bude osnov zakonite presude. Presudjivnje stvari u sudskom veu, kad je ono sastavljeno od sudije profesionalca (kome je to stalno zanimanje) i od dvojice sudija porotnika (koji kao gradjani povremeno vre sudsku funkciju) ima specifine inioce sloenosti obavljanja ove sudske radnje.

Predsednik vea, po zakonu, rukovodi veanjem i glasanjem stara se da se sva pitanja svestrano razmotre, na njemu lei odgovornost da neutralie nepovoljan poloaj sudija portonika i da svoje profesionalno znanje i iskustvo unosi u veanje na nain koji razjanjava detalje u procesu miljenja i sudjenja. Pri tom ne sme da bude sugestivan, da se ne izjanjava unapred. Moralna snaga kojom predsednik vea sebe ograniava na meru ravnopravnog uea svih lanova vea u presudjenju ini temelj na kome poiva pravilno obavljanje veanja i glasanja o ishodu parnice. Kako je za svaku odluku potrebna veina glasova zakon postavlja pravila koja imaju za cilj da otklone eventualne smetnje izglasavanju odluke. lanovi vea ne mogu odbiti da glasaju o pitanjima koja postavi predsednik vea. Zakon takodje razjanjava da lan vea koji je pri glasanju o nekom ranijem pitanju ostao u manjini ne moe da se uzdri od glasanja o pitanju o kome se ima docnije odluivati. Zakon daje i uputstva kako e se postupiti u sluaju podele glasova na vie razliitih miljenja tako da ni jedno od njih nema veinu, a posebno kad je re o visini novanog iznosa koji se presudom dosudjuje. Presudom sud odluuje o zahtevu koji se tie glavne stvari i sporednih traenja. Ako postoji vie zahteva, sud e o svim tim zahtevima, po pravilu, odluiti jednom presudom. Ako je vie parnica spojeno radi zajednikog raspravljanja, a za konanu odluku je sazrela samo jedna parnica, moe se doneti presuda samo u pogledu te parnice. Sud moe da naloi tuenom da izvri odreenu inidbu samo ako je ona dospela do zakljuenja glavne rasprave. Ako sud usvoji zahtev za izdravanje, za naknadu tete u vidu rente zbog izgubljene zarade ili drugih prihoda po osnovu rada ili zbog izgubljenog izdravanja, moe naloiti tuenom i inidbe koje nisu dospele. Presuda kojom je tuenom naloeno da preda ili preuzme stvari date u zakup, moe se doneti i pre prestanka tih odnosa. Ako je tuilac u tubi traio da se dosudi izvesna stvar ili tuenom naloi ispunjenje neke inidbe, a istovremeno je u tubi ili do zakljuenja glavne rasprave izjavio da je voljan da umesto stvari primi neku drugu inidbu ili novani iznos, sud e, ako usvoji tubeni zahtev, izrei u presudi da se tueni moe osloboditi od davanja stvari ili inidbe ije mu je ispunjenje naloeno ako plati taj novani iznos ili ispuni tu drugu inidbu. Kad se stranci u presudi nalae izvrenje kakve inidbe, odredie se i rok u kome je ovu inidbu duna da izvri. Ako posebnim propisima nije drukije odreeno, rok za izvrenje inidbe iznosi 15 dana. Sud moe odrediti dui rok za inidbe koje se ne sastoje u novanom davanju. U meninim i ekovnim sporovima ovaj rok iznosi osam dana. Rok za izvrenje inidbe poinje da tee prvog dana posle dostavljanja prepisa presude stranci kojoj je naloeno izvrenje.

Presuda se donosi posle raspravljanja i dokazivanja. Sudija sudi na osnovu izvedenih dokaza i on nikad ne dosuuje ono to stranka nije traila. Presuda se objavljuje odmah po zavretku glavne rasprave ili u roku od 8 dana. Postoje dve podele presude: - prema sadrini dele se na:

osuujua kondemnatorna
utvrujua - deklarativna preobraajna- konstitutivna

o delimina- odricanje od tubenog zahteva o meupresuda- zbog izostanka o na osnovu priznanja- i dopunska presuda Osuujua presuda u tekstu izreke sadri zapovest drave tuenom da izvri duinu inidbu u korist tuioca. Za svaku presudu ono to je bitno jeste inidba, koja ima da se izvri. Poto sud odluuje na temelju onog injeninog stanja koje postoji u trenutku zakljuenja rasprave, inidba koja se nareuje presudom mora u tom trenutku da postoji da bi mogla injenino da se utvrdi. Osuujua- kondemnatorna presuda obavezuje tuenog na inidbu koja se sastoji od uzdravanja, neinjenja ili proputanja- dare, facere i non facere. Na zahtev tuioca dugujua inidba se prinudno sprovodi. Prinudno izvenje se moe traiti tek po dospelosti. inidba se vri u odreenom roku- paricioni rok, to je rok za dobrovoljno ispunjenje i iznosi 15 dana. Po proteku paricionog roka: moe se traiti prinudno izvrenje. Ako osuujua presuda glasi na trpljenje, uzdravanje ili neinjenje paricionog roka nema. Ako se duguje nenovani iznos sud e u presudu navesti da e se dunik osloboditi obaveze isplatom odreenog iznosa novca tada ne ispituje da li novani iznos odgovara dugovanoj inidbi Pravilo o dospelosti inidbe kao materijalnopravnoj predpostavci za osuujuu presudu trpi u zakonu predviene sledee izuzetke: Ako sud usvoji zahtev za izdravanje, moe obavezati tuenog i na inidbe koje nisu dospele, s tim to se u praksi odreuje i vreme u kojem e ubudue ispunajvati. Presudu kojom se tueni obavezuje da preda ili preuzme stvari date u najam ili zakup, sud moe doneti i pre prestanka tih odnosa. Meutim , prinudno reenje ne moe biti dozvoljeno pre nego to taj odnos prestane. Parnini rok za izvrenje inidbe iznosi po zakonu 15 dana ako posebnim propisima nije drugaije reeno i ako nije re o inidbi koja se ne sastoji u

novanom davanju, jer zakon u ovom sluaju ovlauje sud da odredi dui rok. Utvrujua- deklarativna presuda njome se utvruje- deklarie postojanje ili nepostojanje jednog prava ili istinitost ili neistinitost jedne isprave. Kod je nije potrebno prinudno izvrenje. Ova presuda se donosi povodom deklarativne tube. Njeno delovanje je preventivno na mogue povrede prava u budunosti. Za razliku od kostitutivne presude deklarativna presuda ne stvara nikakvu promenu u spornom materijalno pravnom odnosu. Konstitutivna- preobraajna presuda, njome se vri promena jednog prava, kada se ona ne moe ostvariti voljom subjekta, ve samo pravosnanom sudskom odlukom, npr.: odrediti vreme ispunjenja, poveanje alimentacije. Ova presuda ma dejstvo ubudue- ex nunc kao razvod braka ili ima povratno dejstvo- ex tunc kojom se ponitava neki pravni posao, tada se smatra kao da pravni posao nije ni postojao. Ova presuda se donosi povodom konstitutivne tube. Delimina presuda Ako su od vie tubenih zahteva, usled priznanja, odricanja ili na osnovu raspravljanja, samo neki sazreli za konanu odluku ili ako je samo deo jednog zahteva sazreo za konanu odluku, sud moe u pogledu sazrelih zahteva, odnosno dela zahteva, zakljuiti raspravu i doneti presudu (delimina presuda). Pri oceni hoe li doneti deliminu presudu sud e posebno uzeti u obzir veliinu zahteva ili dela zahteva koji je sazreo za odluku. Sud je duan bez odlaganja doneti deliminu presudu ako su, na temelju priznanja ili odricanja od vie istaknutih zahteva samo neki sazreli za konanu odluku, ili ako je samo deo jednog zahteva sazreo za takvu odluku. Sud je duan doneti deliminu presudu ako je tubeni zahtev koji se tie vie suparniara sazreo za konanu odluku na temelju priznanja ili odricanja samo prema nekom od suparniara, ili ako je neki od vie tubenih zahteva koji se tiu razliitih suparniara sazreo na temelju priznanja ili odricanja za konanu odluku samo prema suparniaru kojeg se tie. Deliminu presudu sud moe da donese i kad je podignuta protivtuba, ako je za odluku sazreo samo zahtev tube ili zahtev protivtube. Sud e prilikom odluivanja da li e doneti deliminu presudu, naroito uzeti u obzir veliinu zahteva ili dela zahteva koji je sazreo za odluku. Delimina presuda je samostalna presuda u pogledu pravnih lekova i izvrenja. U sluaju albe protiv delimine presude sud e umnoiti spis i prepis spisa sa albom i odgovorom na albu dostaviti drugostepenom sudu, a postupak drugih zahteva ili dela zahteva o kojim nije odluio nastaviti.

Meupresuda Meupresuda je posebna vrsta presude koju, prema odredbama Zakona o parninom postupku Republike Srbije (Sl. glasnik RS, br. 125/04) parnini sud donosi u nekoliko razliitih situacija. Ako je tueni osporio i osnov tubenog zahteva i iznos tubenog zahteva, a u pogledu osnova stvar je sazrela za donoenje odluke, sud moe iz razloga celishodnosti da donese prvo presudu samo o osnovu tubenog zahteva (meupresuda). Do pravnosnanosti meupresude sud naknadno utvruje iznos tubenog zahteva. U srpskom parninom postupku postoji, faktiki, nekoliko vrsta meupresuda s obzirom na uslove, razloge, ciljeve i faze postupka u kojima se one donose. Prvi tip meupresude izriito je regulisan u odredbi lana 335. ZPP. To je ona presuda koju donosi prvostepeni parnini sud po slubenoj dunosti i iz razloga celishodnosti kad su u jednoj parnici sporni osnov i visina tubenog zahteva. Ako je tueni osporio osnovanost tubenog zahteva tako to je osporio i pravni osnov tubenog zahteva i visinu iznosa tubenog zahteva, a u pogledu osnova je pravna stvar sazrela za odluivanje, sud moe, iz razloga celishodnosti, da sm odlui da donese meupresudu i da njome odlui samo o osnovu tubenog zahteva. Poto donese meupresudu, sud e zastati sa postupkom dok ne istekne rok za izjavljivanje pravnog leka ili dok drugostepeni sud, ukoliko je izjavljena alba, ne odlui o pravnom leku. Tek kad meupresuda, kojom je odlueno o postojanju pravnog osnova, postane pravnosnana, prvostepeni sud, u nastavku postupka, pristupa utvrivanju visine spornog iznosa tuioevog zahteva i konano odluuje o osnovanosti tuioevog tubenog zahteva. U daljem toku postupka, poto je pravni osnov tubenog zahteva nesporan, jer je njegovo postojanje utvreno na autoritativan nain, sud izvia injenice koje se odnose na visinu istaknutog zahteva i, kad stvar sazri za odluivanje, donosi konanu presudu. Meupresuda iz odredbe lana 335. ZPP je vrsta presude koja se u prvostepenom postupku, po pravilu, moe doneti povodom kondemnatorne tube odnosno protivtube. Pored toga, prema opteprihvaenom miljenju u domaoj procesnoj literaturi i sudskoj praksi, ona se moe doneti i u pojedinim parnicama u kojima je istaknut zahtev za preinaenje pravne situacije (npr. u parnici u kojoj tuilac zahteva smanjenje ugovorne kazne). Parnini sud moe doneti meupresudu ukoliko utvrdi da postoji preobraajno pravo odnosno pravo na pravnu promenu ije postojanje predstavlja uslov da sud izrekne traenu pravnu promenu odreene vrste. Meupresuda se ne moe doneti ako je tueni ili samo osporio osnov ili je samo osporio iznos zahteva. Ukoliko je tueni osporio samo iznos istaknutog zahteva,

nema uslova za donoenje meupresude jer se smatra da tueni priznaje postojanje pravnog osnova tubenog zahteva i da je on nesporan. U parnicama u kojima je osporena osnovanost tubenog zahteva tako to su osporeni i osnov i iznos zahteva, opravdano je i celishodno donoenje meupresude, jer se u postupku izbegava nepotrebno i suvino dokazivanje injenica koje se odnose na visinu spornog potraivanja, ukoliko se konano ispostavi da tuilac nije imao pravni osnov i da je zbog toga njegov zahtev bio neosnovan. Ako bi prvostepeni sud, u situaciji kad su sporni pravni osnov i visina zahteva, doneo konanu presudu i naknadno se, poto je i bio sproveden drugostepeni postupak, ispostavi i utvrdi da ne postoji pravni osnov tubenog zahteva, to bi, ne samo izazvalo nepotrebno angaovanje suda u pogledu izvoenja dokaza koji se odnose na visinu zahteva i nepotrebno dugo trajanje postupka, ve bi izazvalo i poveanje trokova postupka. Iz tog razloga, u parnicama u kojima su sporni i osnov i visina tubenog zahteva, zakonodavac predvia mogunost da sud, iz razloga celishodnosti, moe prvo da odlui o osnovu tubenog zahteva i da zastane sa postupkom u kome bi se raspravljalo, izvialo i odluivalo o iznosu tubenog zahteva. Donoenjem meupresude, kojom odluuje samo o osnovu tubenog zahteva, sud privremeno odlae izvoenje dokaza koji se odnose na utvrivanje visine spornog iznosa potraivanja. O razdvajanju postupka i odluivanju u dve etape, prvostepeni sud odluuje po slubenoj dunosti jer je mogunost donoenja meupresude inspirisana iskljuivo razlozima celishodnosti, a o tome iskljuivo odluuje sud jer tuilac nije istakao zahtev takve sadrine. Svaki iskusan sudija najpre e izvideti i raspraviti pitanje o pravnom osnovu tubenog zahteva, da bi, tek ukoliko zakljui da on postoji, utvrivao injenice i izvodio dokaze koji se odnose na visinu istaknutog zahteva. Mogunost donoenja meupresude, po shvatanju zakonodavca, predstavlja sredstvo koje omoguava da se, s jedne strane, raslani procesna graa. S druge strane, meupresuda predstavlja instrument koji omoguava da se donese zakonita i pravilna konana presuda. Kad sud zakljui da prvo treba da odluuje meupresudom u pogledu osnova tubenog zahteva, on e, praktino, odluivati o postojanju uslovljavajueg pravnog odnosa ili prava tj. o zahtevu za utvrenje koji je preutno sadran u zahtevu za osudu na inidbu odnosno o pravu na pravnu promenu koji je preutno sadran u pravopreinaavnom zahtevu.1 Samo ako je sud zakljuio da postoji pravo tuioca da zahteva osudu na inidbu odnosno odgovarajuu pravnu promenu, osnovano je zatraena pravna zatita.2

Jakic,Aleksandar, Gradjansko procesno pravo, Prosveta, Beograd 2008, str 154 Krklju, Ljubomirka, Vanredni pravni lekovi,Novi Sad 2003. strana 67-72

U tom sluaju, poto je zakljuak suda o postojanju pravnog osnova tubenog zahteva pozitivan, sud e o osnovanosti tubenog osnova odluiti meupresudom, i do njene pravnosnanosti zastae sa postupkom raspravljanja i izvianja o iznosu tubenog zahteva, a potom e, posle pravnosnanosti meupresude, odluivati o visini zahteva i o tome odluiti konanom presudom. Na taj nain nastavak raspravljanja i izvianja po pravnosnanosti meupresude liava i prvostepeni sud i stranke opasnosti da e itav trud oko utvrivanja visine iznosa tubenog zahteva biti uzaludan i da e, eventualno, nepotrebno biti izloene trokovima ukoliko je vii sud u postupku kontrole zakonitosti uvrdio da tuiocu ne pripada pravo da zahteva odreenu inidbu.Prvostepeni sud meupresudom odluuje o jednom elementu tubenog zahteva - o osnovu tubenog zahteva. Meupresudom se ne moe odluivati o elementima samog osnova tubenog zahteva ili o prigovorima tuenog koji se tiu osnova tuioevog zahteva. Meupresudom se ne odluuje o delu tubenog zahteva, kao to je to sluaj sa deliminom presudom. Razlika izmeu ova dva tipa presude je u njihovoj procesnoj funkciji iako je donoenje obe vrste presuda inspirisano razlozima celishodnosti i ekonominosti. Sud upavlja postupkom i suvereno odluuje kad je pojedino sporno pitanje sazrelo za odluivanje. Deliminom presudom sud odluuje konano o jednom od vie kumuliranih tubenih zahteva ili o delu tubenog zahteva, dok meupresudom odluuje o jednom elementu tubenog zahteva. Meupresuda, za razliku od delimine presude, nije konana presuda jer se njenim donoenjem postupak za reavanje spora konano ne zavrava. Ona samo priprema teren za donoenje konane presude koja se ne moe doneti pre no to meupresuda postane pravnosnana. Meupresuda koju sud donosi po slubenoj dunosti predstavlja izuzetak od pravila da sud odluuje o zahtevu i u granicama istaknutog zahteva jer sm sud, iz razloga celishodnosti, odluuje meupresudom samo o osnovu tubenog zahteva iako tuilac u tubi nije postavio izriit zahtev da sud odlui o osnovu njegovog zahteva i da o njegovom zahtevu odluuje u dve etape. 3 Poto se radi o pitanju koje je preutno sadrano u tuioevom tubenom zahtevu, donoenjem meupresude sud ne sudi ni ultra ni extra petitum.Meupresuda je odluka koja ima utvrujui karakter i to karakter pozitivnog utvrenja o postojanju pravnog osnova tubenog zahteva. 4 Njome se utvruje postojanje pravnog odnosa, koji je od prejudicijelnog znaaja za odluivanje o osnovanosti istaknutog tubenog zahteva. Meupresuda se ne moe doneti ako sud zakljui da ne postoji pravni osnov tuioevog zahteva, iako to zakonom nije izriito predvieno, jer to nesumnjivo proizlazi iz logike stvari. Ako sud utvrdi da pravni osnov tubenog zahteva ne
3 4

Jovanovic, Nebojsa, Graansko procesno pravo, Beograd, strana56-60 Simic,Igor, Zbirka sudskih odluka , Sluzbeni glasnik,Beograd 1994 ,str 45

postoji, onda je oigledno da tubeni zahtev nije osnovan u celini i u takvoj situaciji sud ne moe doneti meupresudu kojom bi odluio da ne postoji pravni osnov. Sud e odmah doneti konanu odluku - i o osnovu i o visini zahteva i odbiti tubeni zahtev kao neosnovan, bez raspravljanja i izvianja o visini zahteva. Kad postane pravnosnana, meupresuda, pre svega, proizvodi dejstvo u konkretnoj parnici u kojoj je odlueno o postojanju pravnog osnova osporenog tubenog zahteva. Kad meupresuda postane pravnosnana, nastavlja se postupak da bi se odluilo o visini spornog potraivanja i u daljem toku postupka, po prirodi stvari, ne moe se vie raspravljati o uslovljavajuem odnosu o kome je odlueno meupresudom. Poto se radi o pravnosnanoj presudi u kojoj je meritorno odlueno o postojanju odreenog pravnog odnosa ili prava, meupresuda deluje i izvan parnice u kojoj je donesena, kao i svaka pravnosnana presuda deklarativnog tipa. Meupresuda se moe pobijati i predlogom za ponavljanje postupka. Iako meupresuda nije konana ili zavrna odluka o istaknutom zahtevu, postupak u kome se raspravljalo i odluivalo o osnovu je zavren i utvreno je da zahtev ima osnov. Iz tog razloga moe se ponoviti postupak koji je prethodio meupresudi. Meupresuda predviena u odredbi lana 335. ZPP predstavlja specifinu vrstu presude ije je postojanje rezultat nastojanja zakonodavca da omogui efikasno, ekonomino i celishodno reavanje spora koji je bio povod parnici ukoliko je prvostepeni sud zakljuio da je u pogledu osnova stvar sazrela za donoenje odluke. 5 Donoenjem meupresude omoguava se pojednostavljenje postupka u sloenim pravnim stvarima i znatna uteda sudskog rada i trokova ukoliko meupresuda postane pravnosnana. Drugi tip meupresude u parninom postupku Drugi tip meupresude nije izriito regulisan u ZPP, za razliku od meupresude iz odredbe lana 335. ZPP, iako je samim zakonom regulisana situacija u kojoj je moguno da sud donese ovu vrstu meupresude. Naime, prvostepeni sud moe da odlui meupresudom i kad je u parnici istaknut zahtev za utvrenje u toku parnice (meupredlog za utvrenje ili incidentni odnosno prejudicijelni zahtev za utvrenje). U procesnoj literaturi, koja je nastala u vreme vaenja oba jugoslovenska ZPP, postojala su razliita shvatanja u pogledu mogunosti donoenja meupresude povodom odnosno meupredloga za utvrenje, odnosno prejudicijelnog (incidentnog) zahteva za utvrenje. Naime, bilo je miljenja da se o meupredlogu moe doneti samo delimina presuda, da sud, iako donosi deliminu presudu,
5

Simi,Igor, Zbirka sudskih odluka , Sluzbeni glasnik,Beograd 1994 strana 65

sutinski odluuje meupresudom jer ona svojim sadrajem uslovljava konanu presudu, kao i da sud o meupredlogu odluuje meupresudom. 6 ZPP je parnina radnja tuioca kojom on u toku parnice, pored tubenog zahteva, istie novi zahtev za presudu kojim trai da sud utvrdi da postoji ili da ne postoji pravni odnos ili pravo od koga, u celosti ili delimino, zavisi osnovanost tubenog zahteva ukoliko je tueni osporio njegovu osnovanost u toku parnice. esto se dogaa da tuilac, u trenutku podizanja tube, ne zna da e tueni u toku parnice osporiti postojanje pravnog odnosa ili prava na kome tuilac zasniva svoj zahtev za presudu. Ukoliko tueni osporava tuiocu postojanje prava ili pravnog odnosa pre parnice, a tuilac ima interesa da se spor ove vrste definitivno likvidira, on e, jo u tubi, pored zahteva za osudu na inidbu, istai i zahtev za utvrenje. Kad tuilac u tubi istakne samo zahtev za osudu na inidbu, jer nije znao da postoji spor izmeu njega i tuenog oko postojanja pravnog odnosa ili prava, a tueni, u svom odgovoru na tubu, ospori postojanje pravnog odnosa ili prava na kome se taj zahtev zasniva, tuilac e morati da dokazuje da taj pravni odnos ili pravo postoji. Poto se zahtev za utvrenje preutno sadri u zahtevu za osudu na inidbu, sud e ispitivati da li taj uslovljavajui odnos ili pravo, koji su od prejudicijelnog znaaja za odluku o tubenom zahtevu, postoje i o tome e se izjasniti u presudi, kao o prejudicijelnom pitanju, u obrazloenju odluke. Odluka o prejudicijelnom pitanju, sadrana u obrazloenju presude, ne moe da postane pravnosnana jer o tome sud nije autoritativno odluivao, i zato spor oko postojanja ili nepostojanja pravnog odnosa ili prava, i dalje latentno postoji. Da bi omoguio da se nastali spor oko postojanja pravnog odnosa ili prava definitivno rei, zakonodavac je predvideo mogunost da tuilac, im sazna da su oni osporeni, podigne zahtev za utvrenje u toku parnice (ili meupredlog za utvrenje) i da ovom svojom novom parninom radnjom u tekuoj parnici, istakne novi zahtev za presudu o kome e sud autoritativno odluiti. Odluka koju sud donosi povodom zahteva za presudu koji je sadran u zahtevu za utvrenje istaknutom u toku parnice moe da postane pravnosnana i stekne snagu presuene stvari, tako da e spor oko postojanja ili nepostojanja nekog pravnog odnosa ili prava, biti definitivno i autoritativno likvidiran. Kad je tuilac, poto je tueni u parnici osporio osnov i visinu tuioevog tubenog zahteva, istakao novi zahtev za presudu u formi zahteva za utvrenje u toku parnice, prvostepeni sud moe, na predlog tuioca, da o njemu odluuje odvojeno ili istovremeno kad odluuje o tubenom zahtevu. Ako je izvianje i raspravljanje o tubenom zahtevu i zahtevu za utvrenje istaknutom u toku parnice bilo odvojeno, sud moe, na predlog tuioca, da donese
6

Vlatkovic, Milan., Osnovi sudskog postupka , Prometej, Novi Sad 2004, strana 65

10

meupresudu i da njome, najpre, odlui o zahtevu koji je istaknut meupredlogom ukoliko je to celishodno, jer meupresuda, kao posebna vrsta odluke, moe da ubrza postupak i donese utede u radu i parninim trokovima. Meupresudom koju donosi povodom zahteva za utvrenje istaknutog u toku parnice sud, na traenje tuioca, odluuje o jednom pravnom odnosu od koga zavisi donoenje odluke o osnovanosti odluke o tubenom zahtevu. Ukoliko sud zakljui da o zahtevu za utvrenje istaknutom u toku parnice ne treba da odluuje meupresudom, sud e o novom zahtevu za presudu odluiti konanom presudom istovremeno kad donosi odluku o tubenom zahtevu. Sud e tada u dispozitiv konane presude uneti i odluku kojom je utvrdio postojanje uslovljavajueg odnosa koji je bio istaknut zahtevom za presudu u toku parnice. Meupresuda koju sud donosi po zahtevu koji je sadran u meupredlogu za utvrenje razlikuje se od presude koju sud donosi po sopstvenoj inicijativi i po slubenoj dunosti.7 Kad odluuje meupresudom o zahtevu za utvrenje koji je istaknut u toku parnice (odnosno o meupredlogu za utvrenje), sud odluuje o novom zahtevu za presudu i na traenje tuioca; kad donosi meupresudu iz razloga celishodnosti, on odluuje o pravnom osnovu tubenog zahteva iako stranka nije izriito zahtevala da sud takvu odluku donese.8 Trei tip meupresude u parninom postupku Trea vrsta meupresude je ona koju donosi drugostepeni sud. Ova vrsta meupresude, predviena odredbom lana 373. stav 2. ZPP, predstavlja novo zakonsko reenje u parninom postupku koje je inspirisano dosadanjom sudskom praksom. Meupresudu, po pravilu, donosi prvostepeni sud. Meutim, u instancionom postupku, i drugostepeni sud moe da donese jednu vrstu meupresude, tako da pored prvostepene meupresude postoji i drugostepena meupresuda. U jugoslovenskoj literaturi je dosta dugo bilo sporno pitanje da li drugostepeni sud moe doneti meupresudu. U tom pogledu postojala su ranije razliita shvatanja. Dileme oko mogunosti donoenja meupresude u drugostepenom postupku u parninom postupku Republike Srbije vie ne postoje, jer je ZPP (2004) normativno regulisao situaciju kad drugostepeni sud moe da donese meupresudu, iako ovu odluku instancionog suda nije izriito nazvao drugostepenom meupresudom. Drugostepeni sud moe da odlui meupresudom prilikom ispitivanja osnovanosti albe u materijalnopravnom domenu.
7 8

Stankovic, Gordana, Gradjansko procesno pravo, Sven, Nis 2007 , strana 345 Jovanovic , Nebojsa., Graansko procesno pravo, Beograd, strana 201

11

Kad drugostepeni sud u postupku po albi na prvostepenu presudu nae da je prvostepeni sud pobijanom odlukom pravilno odluio u pogledu osnova tubenog zahteva ali da nije pravilno odluio u pogledu iznosa tubenog zahteva, jer je pogreno presudio u pogledu visine dosuenog iznosa, on moe ukinuti prvostepenu presudu samo u pogledu iznosa tubenog zahteva, a potvrditi je u pogledu osnova tubenog zahteva. U tom sluaju drugostepeni sud je odluio samo o jednom elementu tubenog zahteva - o pravnom osnovu tubenog zahteva i to pravno pitanje je sada nesporno, jer je odluka o uslovljavajuem odnosu postala pravnosnana. Deliminim ukidanjem pobijane presude samo u pogledu iznosa tubenog zahteva, drugostepeni sud svojom odlukom kreira meupresudu jer faktiki utvruje da je donesena presuda osnovana samo u pogledu samog osnova tubenog zahteva. U ponovljenom postupku pred prvostepenim sudom, prvostepeni sud je vezan za odluku drugostepenog suda kojom je odlueno o osnovu tubenog zahteva. Prvostepeni sud e u ponovljenom postupku ponovo sprovesti izvianje o okolnostima od kojih zavisi odluka o visini tubenog zahteva i ponovo e odluivati samo u pogledu iznosa tubenog zahteva. Oigledno je da je i donoenje meupresude u drugostepenom postupku motivisano u odreenoj meri principom ekonominosti jer se njome na nesumnjiv i autoritativan nain utvruje postojanje tuioevog prava, a prvostepenom sudu preputa da pravilno odmeri obim dugovane inidbe Presuda na osnovu priznanja Ako tueni do zakljuenja glavne rasprave prizna tubeni zahtev, sud e bez daljeg raspravljanja doneti presudu kojom usvaja tubeni zahtev (presuda na osnovu priznanja). Sud nee doneti presudu na osnovu priznanja i kad su ispunjeni potrebni uslovi, ako nae da je re o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati. Donoenje presude na osnovu priznanja odloie se ako je potrebno da se o navedenim okolnostima prethodno pribave obavetenja. Priznanje tubenog zahteva, na roitu ili u pismenom podnesku, tueni moe i bez pristanka tuioca opozvati do donoenja presude. Priznanje moe biti delimino, tada se donosi delimina presuda ili moe biti u celosti. Sud ovu presudu nee doneti ako je pravna posledica zabranjena ili protivna javnom poretku primer: ako se trai vea kamata od zakonske ili rspolaganje sa nekretninama protivno zakonu. Presuda na osnovu odricanja Ako se tuilac do zakljuenja glavne rasprave odrekne tubenog zahteva, sud e

12

bez daljeg raspravljanja doneti presudu kojom odbija tubeni zahtev (presuda na osnovu odricanja). Za odricanje od tubenog zahteva je potreban pristanak tuenog, jer se presuda donosi u njegovu korist. Sud nee doneti presudu na osnovu odricanja i kad su ispunjeni potrebni uslovi ako nae da je re o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati. Donoenje presude na osnovu odricanja odloie se ako je potrebno da se o navedenim okolnostima prethodno pribave obavetenja. Odricanje od tubenog zahteva, na roitu ili u pismenom podnesku, tuilac moe i bez pristanka tuenog opozvati do donoenja presude.

Presuda zbog proputanja Ako tueni u roku koji mu je odredjen za davanje odgovora na tubu, ne odgovori podneskom na tubu, sud donosi presudu zbog proputaja kojom usvaja tubeni zahtev. Da bi se ova presuda potrebno je da se ispune sledei uslovi. Da je tuenom tuba uredno dostavljena sa poukom o posledicama proputanja, da injenice na kojima tuilac u tubi zasniva svoj tubeni zahteva nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tuilac podneo uz tubu ili sa injenicama koje su opte poznate okolnosti iz kojih proizilazi da su tuenog spreiti opravdani razlozi da na tubu ne odgovori. Kad se radi o zahtevima kojima stranke ne mogu slobodno raspolagati, sud nee doneti presudu zbog proputanja i kad su navedeni uslovi ispunjeni. Kad nisu ispunjeni uslovi za donoenja presude zbog proputanja sud je duan zakazati pripremno roite a ako tuba na roitu ne bude preinaena, sud e doneti presudu kojim odbija tubeni zahtev neosnovan. Donoenje presude sud e odloiti, kada je radi utvrivanja postojanja zahteva sa kojima stranke ne mogu raspolagati potrebno pethodno pribaviti obavestenja ili izvesti dokaze. Odlaganje donosenja presude zbog propustanja meogue je i onda kada je nesumnjivo da je tuba tuenom upucena ali nema dokaza da je djostavcljanje izvreno po predvidjenim pravilima i ZPP. U takvoma slucaju su je duan izvideti potrebne okolnosti, i to u roku od 30 dana ako je

13

jdostavljanje vrseno u zemlji, odnosno due od roka kada se dostavljanje vri u inostranstvu. Sud moe predlog tuioca za donoenje presude zbog proputanja reenjem odb iti i protiv tog reenja nije jdozvoljena posebna alba, nego alba uz glavnu stvar uz albu na presudu, ako bude uloena protiv presude. Kad je donoenje presude odloeno, sud je ovlaen da presudu donese i bez prethodnog izjanjenja stranaka. Presuda zbog izostanka Kad tueni ne doe na pripremno roite do njegova zakljuenja, ili na prvo roite za glavnu raspravu ako pripremno roite nije odrano, ili ako doe na ta roita, ali nee da se upusti u raspravljanje ili se udalji s roita, a ne ospori tubeni zahtev sud e na predlog tuioca ili po slubenoj dunosti doneti presudu kojom se prihvata tubeni zahtev (presuda zbog izostanka) akosu ispunjeni sledei uslovi: 1) ako je tueni bio uredno pozvan, 2) ako tueni nije podneskom osporio tubeni zahtev, 3) ako osnovanost tubenog zahteva proizlazi iz injenica navedenih u tubi, 4) ako injenice na kojima se temelji tubeni zahtev nisu u protivnosti s dokazima koje je sam tuioc podneo ili s injenicama koje su opepoznate, 5) ako ne postoje opepoznate okolnosti iz kojih proizlazi da su tuenog spreili opravdani razlozi da doe na roite. Donoenje presude zbog izostanka odloie se ako je potrebno da se o ovim okolnostima pribave obavetenja. Ako iz injenica navedenih u tubi ne proizlazi osnovanost tubenog zahteva, a tuba na roitu nije preinaena, sud e doneti presudu kojom se tubeni zahtev odbija. Donoenje presude zbog izostanka moe se odloiti i ako nema dokaza da je tueni uredno pozvan, a nesumljivo je da mu je poziv upuen. U tom sluaju predsednik vea odreuje rok, koji ne moe biti dui od trideset dana za dostavu u zemlji odnosno dui od est mjeseci za dostavu u inostranstvu, da se da se istrai da li je tueni uredno pozvan. Ako se u tom roku utvrdi da je tuenik bio uredno pozvan, predsednik vea donee presudu zbog izostanka. Protiv reenja kojim se odbija predlog tuioca da se donese presuda zbog izostanka alba nije doputena Presuda bez odravanja rasprave Ako je tueni u odgovoru na tubu priznao odlune injenice, nezavisno od toga to je osporio tubeni zahtev, sudac pojedinac, odnosno predsednik vea moe bez zakazivanja roita doneti presudu ako ne postoje druge smetnje za njeno donoenje.

14

Donoenje i objavljivanje presude Presuda se donosi i objavljuje u ime naroda. Kad se glavna rasprava odrava pred veem, presudu donose predsednik vea i lanovi vea koji su uestvovali na roitu na kome je glavna rasprava zakljuena. Odmah po zakljuenju glavne rasprave sud donosi presudu koju objavljuje predsednik vea. U sloenijim predmetima sud moe da odloi donoenje presude za osam dana od dana zakljuenja glavne rasprave. U takvom sluaju presuda se nee objaviti, ve e sud prepis presude dostaviti strankama. U sluaju iz lana 305. stav 2. ovog Zakona o parninom postupku, presuda e se doneti najdocnije u roku od osam dana od dana prijema spisa, odnosno zapisnika. Ova presuda se nee objavljivati. Kad se presuda objavljuje, predsednik vea e javno proitati izreku i saoptiti ukratko razloge presude. Prilikom objavljivanja presude moe se saoptiti da je sud odluio da se o odmeravanju trokova naknadno odlui. U takvom sluaju odmeravanje trokova vri sudija, a odluka se unosi u pismeni sastav presude. Ako je javnost na glavnoj raspravi bila iskljuena, izreka presude e se uvek javno proitati, a sud e odluiti da li e se iskljuiti javnost prilikom objavljivanja razloga presude. Svi prisutni sasluae itanje izreke presude stojei.

Pismena izrada i dostavljanje presude Presuda se mora pismeno izraditi u roku od osam dana od donoenja. U sloenijim predmetima sud moe odloiti pismenu izradu presude za jo 15 dana. Izvornik presude potpisuje predsednik vea. Strankama se dostavlja overen prepis presude sa uputstvom o pravu na izjavljivanje pravnog leka protiv presude. Pismeno izraena presuda mora imati uvod, izreku i obrazloenje. Uvod presude sadri: naznaenje da se presuda izrie u ime naroda, naziv suda, ime i prezime predsednika i lanova vea, ime i prezime, prebivalite, ili boravite, odnosno sedite stranaka, njihovih zastupnika i punomonika, vrednost predmeta spora, kratko oznaenje predmeta spora, dan zakljuenja glavne rasprave, naznaenje stranaka, njihovih zastupnika i punomonika koji su toj raspravi prisustvovali, kao i dan kad je presuda donesena. Izreka presude sadri odluku suda o usvajanju ili odbijanju pojedinih zahteva koji se tiu glavne stvari i sporednih traenja i odluku o postojanju ili nepostojanju potraivanja istaknutog radi prebijanja. U obrazloenju sud e izloiti: zahteve stranaka i njihove navode o injenicama na kojima se ti zahtevi zasnivaju, dokaze, kao i propise na kojima je sud zasnovao presudu, ako zakonom nije drukije odreeno. U obrazloenju presude zbog proputanja, presude na osnovu priznanja ili presude na osnovu odricanja iznee se samo razlozi koji opravdavaju donoenje ovakvih presuda.

15

Dopunska presuda Ako je sud propustio da odlui o svim zahtevima o kojima se mora odluiti presudom, ili je propustio da odlui o delu zahteva, stranka moe u roku od 15 dana od prijema presude da predloi parninom sudu da se izvri dopuna presude. Sud e, bez odravanja roita odbaciti neblagovremeni odnosno odbiti neosnovani predlog za dopunu presude. Ako stranka ne predloi donoenje dopunske presude u napred navedenom roku, smatrae se da je tuba u tom delu povuena. Kad sud nae da je predlog za dopunu presude osnovan, zakazae glavnu raspravu radi donoenja presude o zahtevu koji nije reen (dopunska presuda). Dopunska presuda moe se doneti i bez ponovnog otvaranja glavne rasprave ako ovu presudu donosi isto vee koje je donelo i prvobitnu presudu, a zahtev u pogledu koga se trai dopuna dovoljno je raspravljen. Ako sud nae da je predlog za donoenje dopunske presude neblagovremen ili neosnovan, odbacie odnosno odbie predlog reenjem. Ako se predlog za dopunu presude odnosi samo na trokove postupka, odluku o predlogu donosi sud bez odravanja roita. Ako je pored predloga za dopunu presude podneta i alba protiv presude, prvostepeni sud e zastati sa dostavljanjem ove albe drugostepenom sudu dok se ne donese odluka o predlogu za dopunu presude i dok ne istekne rok za albu protiv ove odluke. Ako protiv odluke o dopuni presude bude izjavljena alba, ova alba zajedno sa albom protiv prvobitne presude dostavie se drugostepenom sudu. Ako se prvostepena presuda pobija albom samo zbog toga to prvostepeni sud nije presudom odluio o svim zahtevima stranaka koji su predmet parnice, alba e se smatrati kao predlog stranke da se donese dopunska presuda. Pravnosnanost presude Presuda koja se vie ne moe pobijati albom postaje pravnosnana ukoliko je njome odlueno o zahtevu tube ili protivtube. Sud tokom celog postupka po slubenoj dunosti pazi da li je stvar pravnosnano presuena, i ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je ve pravnosnano odlueno, odbacie tubu. Ako je u presudi odlueno o potraivanju koje je tueni istakao prigovorom radi prebijanja, odluka o postojanju ili nepostojanju ovog potraivanja postaje pravnosnana. Pravnosnana presuda deluje samo meu strankama. Pravnosnana presuda deluje i prema treim licima zbog prirode spornog prava ili pravnog odnosa, pravnog odnosa koji postoji izmeu stranaka i treih lica ili kad je odredbama zakona to predvieno. Pravnosnanost presude vezuje se za injenino stanje utvreno do zakljuenja glavne rasprave. Sud je vezan za svoju presudu im je objavljena, a ako presuda nije objavljena, im je otpravljena. Presuda ima dejstvo prema strankama od dana kad im je dostavljena.

16

Ispravljanje presude Pogreke u imenima i brojevima, kao i druge oigledne pogreke u pisanju i raunanju, nedostatke u obliku i nesaglasnost prepisa presude sa izvornikom ispravie predsednik vea, odnosno sudija pojedinac u svako doba. Ispravljanje e se izvriti posebnim reenjem i unee se na kraju izvornika, a strankama e se dostaviti prepis reenja. Ako izmeu izvornika i prepisa presude postoji nesaglasnost u pogledu neke odluke sadrane u izreci presude, strankama e se dostaviti ispravljeni prepis presude sa naznaenjem da se ovim prepisom presude zamenjuje raniji prepis presude. Rok za izjavljivanje pravnog leka u pogledu ispravljenog dela presude tee od dana dostavljanja ispravljenog prepisa presude. O ispravljanju presude sud moe odluiti bez sasluanja stranaka.

Literatura: Krklju Ljubomirka, Vanredni pravni lekovi, Novi Sad, 2003. Jovanovi Neboja, Graasko procesno pravo, Beograd Simi Igor, Zbirska Sudskih odluka, Slubeni Glasnik, Beograd, 1994. Vlatkovi Milan, Osnovi sudskog postupka, Novi Sad, 2004. Stankovi Gordana, Graansko procesno pravo, Ni, 2007. Jaki Aleksandar, Graansko procesno pravo, Beograd, 2008.

17