PRIRUNIK

KOMENTAR NOVOG ZAKONA O STEAJU "Sl. glasnik RS", br. 104/2009

Autor: Gordana Ajnpiler-Popovi

Sadraj

UVODNI DEO
REZULTATI PRIMENE ZAKONA O STEAJNOM POSTUPKU
Duina trajanja steajnog postupka Trokovi steajnog postupka Stepen namirenja poverilaca Analiza duine trajanja postupka kao pokazatelja efikasnosti

I DEO
NOVINE I PRIMENA NOVOG ZAKONA O STEAJU
PREGLED NOVIH REENJA U ZAKONU O STEAJU POJEDINANI PREGLED DEFINISANIH PROMENA
1. CILJ I NAELA STEAJNOG POSTUPKA 2. STEAJNI RAZLOZI 3. POSEBNI SLUAJEVI U KOJIMA SE STEAJNI POSTUPAK OBUSTAVLJA ILI ZAKLJUUJE 4. NADLENOST I ORGANI STEAJNOG POSTUPKA 5. ORGANI STEAJNOG POSTUPKA 6. PROMENE U PROCESNIM ODREDBAMA 7. REDOSLED NAMIRENJA 8. TROKOVI STEAJNOG POSTUPKA 9. IZLUNI POVERILAC 10. KOMPENZACIJA U STEAJU 11. KONVERZIJA POTRAIVANJA

12. PRAVO PREE KUPOVINE 13. KAMATE 14. ZASTARELOST 15. PROCESNO PRAVNE POSLEDICE OTVARANJA STEAJNOG POSTUPKA 16. ZABRANA IZVRENJA I NAMIRENJA 17. FINANSIJSKI LIZING 18. TROKOVI STEAJNOG POSTUPKA I OBAVEZA STEAJNE MASE 19. PRIJAVE POTRAIVANJA 20. POSTUPAK UTVRIVANJA LISTE POTRAIVANJA 21. MEDIJACIJA 22. UKIDANJE ARBITRANOG REAVANJA 23. UKIDANJE PRIGOVORA NA ZAKLJUAK O OSPORENOM POTRAIVANJU 24. PREKLUZIVNI ROK ZA TUBU 25. POVERILAC POTRAIVANJA PO IZVRNOJ ISPRAVI 26 POBIJANJE PRAVNIH RADNJI STEAJNOG DUNIKA . 27. UNOVENJE I DEOBA STEAJNE MASE 28. PRODAJA STEAJNOG DUNIKA KAO PRAVNOG LICA 29. ALBA NA REENJE O GLAVNOJ DEOBI 30. GLAVNA DEOBA 31. VIAK DEOBNE MASE 32. ZAKLJUENJE STEAJA 33. NAKNADNA DEOBA 34. POSTUPAK U SLUAJU DUGOTRAJNE NESPOSOBNOSTI

II DEO
NOVINE U ZAKONU O STEAJU U POGLEDU REORGANIZACIJE
SPROVOENJE REORGANIZACIJE MERE ZA REALIZACIJU PLANA REORGANIZACIJE POSTUPAK PO PLANU REORGANIZACIJE ROK ZA PODNOENJE PLANA REORGANIZACIJE POSEBAN TRETMAN POVEZANIH LICA

PRAVNE POSLEDICE POTVRIVANJA PLANA DEJSTVO USVAJANJA PLANA REORGANIZACIJE NA STEAJ, PRIORITET KLASA POVERILACA I NAMIRENJE PREKO NOMINALNOG IZNOSA POTRAIVANJA PRAVO POVERILACA NA INFORMISANJE IZVRENJE PLANA REORGANIZACIJE NEPOSTUPANJE PO USVOJENOM PLANU I PREVARAN I NEZAKONIT PLAN KAO STEAJNI RAZLOG PODNOENJE UNAPRED PRIPREMLJENOG PLANA REORGANIZACIJE PRETHODNI POSTUPAK ZA UTVRIVANJE USLOVA ZA POKRETANJE STEAJNOG POSTUPKA UNAPRED PRIPREMLJENOG PLANA GLASANJE I USVAJANJE

MEUNARODNI STEAJ

UVODNI DEO
REZULTATI PRIMENE ZAKONA O STEAJNOM POSTUPKU Zakon o steajnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004 i 85/2005 - dr. zakon) koji je stupio na snagu 23.2.2005. godine regulisao je steajni postupak bitno drugaije od Zakona o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji ("Sl. list SFRJ", br. 84/89 i "Sl. list SRJ", br. 37/93 i 28/96). Ovaj novi nain regulisanja postupka steaja dao je svoje rezultate koji su se po analizi izvrenoj posle njegove etvorogodinje primene pre svega ogledali u znaajnom skraenju vremena trajanja postupka steaja. Period njegove primene pokazao je meutim i znaajne propuste u nainu regulisanja ove materije i stvorio potrebu za razmiljanjem o izmenama Zakona o steajnom postupku. Po sagledavanju potrebe za izmenama vaeeg Zakona o steajnom postupku, izvrena je pre svega detaljna analiza svih efekata koje je on dao, kao i analiza potrebe promena, da bi se potom iste mogle sistematizovati i izvriti. U analizi

efekata koji je postigao navedeni zakon polo se od pokazatelja efikasnosti steajnog postupka, kao to su stepen namirenja poverilaca, trokovi steajnog postupka i duina trajanja samog postupka. Duina trajanja steajnog postupka Uporednom analizom navedenih pokazatelja koji ukazuju na efikasnost steajnog postupka pokazalo se da steajni postupak po usvajanju Zakona o steajnom postupku, odnosno u postupcima koji su voeni po ovom zakonu, ne traje due od steajnih postupaka u mnogim zemljama u okruenju, iako je u poreenju sa najrazvijenim zemljama kao to je Nemaka, trajanje postupka jo uvek dvostruko due. Tako je duina trajanja postupka steaja u Srbiji je 2,7 godina to je krae, u odnosu na Hrvatsku, Rumuniju i Bugarsku u kojoj je trajanje postupka 3,1 do 3,3 godine, ali je vie nego duplo due od Nemake u kojoj je duina trajanja postupka steaja 1,2 godine. Trokovi steajnog postupka

Trokovi steajnog postupka kao pokazatelj su u paralelnoj analizi ukazali da u Srbiji trokovi uestvuju sa izuzetno velikim procentom angaovanja steajne mase, jer se kreu do 23% dok se u drugim zemljama kreu izmeu 9 i 15, a u Nemakoj ak i 8 %. Takoe uoeno je da u Srbiji steajevi sa manjom steajnom masom imaju vee trokove i obrnuto, naravno posmatrano proporcionalno, te da tako steajevi sa manjom steajnom masom zapravo i slue samo za namirenje trokova postupka, uz minimalno namirenje poverilaca. Stepen namirenja poverilaca Kao najznaajniji faktor, odnosno pokazatelj efikasnosti steajnog postupka posmatran je stepen namirenja poverilaca.

U Srbiji je stepen namirenja najmanji u celom regionu, jer se u Republici Srbiji kroz steajni postupak poverioci naplate samo sa proseno 25 % procenata svojih potraivanja, dok u razvijenim zemljama navedena stopa namirenja ide ak i do 52,2 % - u Nemakoj. Zemlje u okruenju takoe nemaju veliku stopu namirenja poverilaca, od 32% Bugarska do 29% Rumunija, ali je ona ipak znatno vea od stepena namirenja u Srbiji. Ovaj nizak stepen namirenja oigledna je posledica injenice da se steajni postupak pokree prekasno, te stoga u trenutku njegovog pokretanja nema dovoljno sredstava za znaajnije namirenje poverilaca. Iako je u svetu oigledna tendencija pokretanja steajnog postupka na predlog steajnog dunika, radi njegovog odlaska sa privrednog trita, u situaciji kada nije u stanju da namiri svoja potraivanja, kod nas se steajni postupak i dalje kao i ranije izbegava na sve mogue naine i pokuava se odloiti, pa stoga na kraju doe do toga da se pokrene tek onda kada vie nema sredstava. Upravo zato je i stopa namirenja poverilaca izuzetno niska. Stoga se nizak stepen namirenja usled kasnog pokretanja postupka steaja moe tumaiti i kroz odsustvo motivacije poverilaca da pokrenu steajni postupak, kao i zbog odsustva motivacije samog dunika da to sam uini. Poverioci odlau pokretanje steajnog postupka, izmeu ostalog imajui u vidu i vrlo visoke trokove steaja, veoma veliki predujam koji moraju uplatiti na ime trokova da bi se steaj sproveo, injenicu da navedeni predujam nee biti vraen odmah po pokretanju postupka iz steajne mase, ve tek u okviru namirenja poverilaca prvog isplatnog reda, kao i injenicu da je veoma mnogo steajeva kod nas u kojima zapravo nema imovine, pa samo podnoenje predloga za pokretanje steaja i uplata predujma, ne dovodi do namirenja samog predlagaa, ve predstavlja umanjenje njihove imovine, odnosno troak. Sami steajni dunici, odnosno u toj fazi privredni subjekti koji imaju odreenih problema sa izmirivanjem svojih obaveza, ne ele da pokrenu steajni postupak, imajui u vidu da je sam izvrni postupak neefikasan, te da e stoga veoma dugo

moi da izbegavaju namirenje svojih poverilaca kroz postupak izvrenja, u kom periodu smatraju da e doi do promene uslova na tritu, a moda i do njihovog oporavka. Analiza duine trajanja postupka kao pokazatelja efikasnosti Analiza duine trajanja postupka kao pokazatelja efikasnosti ukazala je da duini trajanja postupka doprinose: - nedovoljno jasno definisan sistem pravnih lekova, - neaktivnost poverilaca, - injenice da se postupci ne okonavaju do okonanja parnica za utvrenje osporenih potraivanja, - neefikasnost izvrenja sudskih odluka i naloga, - injenica da steajni postupci ostaju otvoreni sve do okonanja sprovoenja plana reorganizacije, a vreme trajanja reorganizacije zakonom nije bilo ogranieno. - nereeni imovinsko pravni odnosi, - nedovoljan nadzor nad radom steajnih upravnika, - probijanje rokova za preduzimanje radnji i drugi razlozi pokazali su se kao elementi koji utiu na duinu trajanja steajnog postupka, naravno neopravdano je produavajui. Iako je injenica da se duina trajanja postupka primenom Zakona o steajnom postupku znatno skratila, ipak se to smatra nedovoljnim, jer je i dalje neopravdano duga i vodi znaajnom smanjenju steajne mase, a ne iskljuivo namirenju poverilaca iz steajne mase. Naprotiv, sami trokovi steajnog postupka neretko do te mere opterete steajnu masu da direktno utiu

na nemogunost namirenja poverilaca ili znaajno smanjenje navedenih mogunosti namirenja. Kroz veoma ozbiljnu analizu dosadanje prakse u primeni Zakona o steajnom postupku od trenutka kada je stupio na snagu i efekata koje je primena ovog zakona prouzrokovala, struna grupa je pre svega uoila koje kljune promene je potrebno izvriti i na koji nain, da bi se poboljao postojei zakonski tekst, i da bi se analizirani elementi uinili boljim i delotvornijim. Sama injenica da je Zakon o steajnom postupku znatno poboljao efikasnost postupaka u odnosu na postupke koji su voeni prema Zakonu o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji, ukazivala je da se moda ne mora usvajati novi zakon, ve da e moi da se u okviru postojeeg zakona izvre odreene izmene koje su od strane radne grupe definisane kao izmene koje reavaju probleme uoene u praksi, unaprede postojea reenja i izvri pravno tehniko preciziranje nejasnih odredaba. Trenutak - period u kome je pisan predlog, takoe uslovio je unoenje novih reenja koja predstavljaju posledicu svetske finansijske krize i imaju za cilj da se pokua ublaiti njeno dejstvo u naoj zemlji.

I DEO

NOVINE I PRIMENA NOVOG ZAKONA O STEAJU Primena novog Zakona o steaju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, u daljem tekstu: Zakon, osim u delovima teksta gde je potrebno navesti pun naziv radi jasnoe prikaza, prim. Red.)) regulisana je prelaznim i zavrnim odredbama lanovi 207. do 212. Za sve steajne postupke koji su u toku, na

dan poetka primene novog Zakona predvieno je da se nastave i okonaju po propisima koji su vaili do dana poetka primene Zakona. Izuzetak su: lanovi 22. do 26. Zakona kojima se regulie imenovanje steajnih upravnika u steaju dunika i drutvenih preduzea, izdavanje licenci za obavljanje poslova steajnog upravnika, uslovi za obnavljanje i oduzimanje licenci, imenik steajnih upravnika i struni nadzor nad radom istih, odredbe lana 29. i 30. kojima je regulisana obaveza izvetavanja steajnog upravnika i obavezno osiguranje koje je duan da obezbedi steajni upravnik, i odredbe lana 157. stav 5. Zakona koje reguliu sprovoenje mera predvienih planom reorganizacije, koji se primenjuju i na steajeve koji su u toku na dan poetka primene novog zakona. Odredbe kojima je regulisan posebni postupak nad pravnim licima koja su dugotrajno nesposobna za plaanje, u periodu do 31.12.2010. godine primenjivae se na pravna lica koja su plaanje obustavila u neprekidnom trajanju od tri godine, a prema izriitoj odredbi od 01.01.2010. godine (primedba autora verovatno se radi o tehnikoj greci, pri oznaavanju godine 2010. umesto 2011.), pa do 31.12.2011. primenjivae se na pravna lica koja su plaanja obustavila u trajanju od dve godine. Cilj navedene prelazne i zavrne odredbe je da se sukcesivno iz privrednog ambijenta eliminiu prvo privredni subjekti koji su najdue insolventni (tri godine), potom u narednom periodu oni koji su insolventni dve godine, a

potom u daljem toku poev od 01.01.2012. redovno vri kontrola i primena citiranih odredaba na privredne subjekte koji su insolventni godinu dana. Na navedeni nain e se spreiti naglo, istovremeno podnoenje velikog broja predloga to bi sudove onemoguilo da brzo i efikasno postupaju po istima. Zakon je stupio na snagu 23.decembra 2009. godine, a poinje da se primenjuje 23.januara 2010. godine uz odloenu primenu odredaba lana 25. stav 3. koji se odnosi na imenik steajnih upravnika i lana 30. kojim je regulisano obavezno osiguranje steajnih upravnika, ija primena poinje 01.jula 2010. godine, kao i odredbe lana 25. stav 4. kojima su regulisani uslovi za upis lica u imenik aktivnih steajnih upravnika koji se odnose na radni odnos istih, ija primena poinje 01.januara 2012. godine. Izuzetak je predvien i za primenu odredaba o posebnom postupku u sluaju dugotrajne nesposobnosti koje se primenjuju poev od 90 dana od dana stupanja na snagu novog Zakona, odnosno 23. aprila 2010. godine. Danom poetka primene Zakona o steaju prestaje da vai Zakon o steajnom postupku (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 84/2004 i 85/2005) uz naznaku da e se isti primenjivati na postupke steajeva koji su u toku na dan poetka primene novog zakona, do njihovog okonanja. PREGLED NOVIH REENJA U ZAKONU O STEAJU Novi Zakon o steaju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009) donosi niz novina radi efikasnije primene u praksi: Definisan cilj i naela steajnog postupka. Uvedeni su dodatni steajni razlozi uz ranije nabrojane a ranije nabrojani i postojei su neto redefinisani i pojanjeni.

 U pogledu steajnih organa, najznaajnija novina je ukidanje steajnog vea, kao steajnog organa, to je uslovilo i itav niz drugih promena u samom definisanju postupka. Usled ukidanja steajnog vea, kao steajnog organa izmenjen je i sistem pravnih lekova, jer sada o svim albama na reenje odluuje drugostepeni sud, a do sada je bila i znaajna apelaciona nadlenost steajnog vea. Drugaije definisan postupak po albi (predvia se u odreenim sluajevima i ovlaenjima steajnog sudije da ukine ili izmeni oalbeno reenje). Spreena zloupotreba izuzee i iskljuenje. Spreena mogunost zloupotrebe zahteva za delegaciju drugog suda. U Zakonu je precizirana i uloga Agencije za licenciranje steajnih upravnika koja ranijim Zakonom nije bila dovoljno jasno definisana, a to je i u praksi stvaralo velike probleme. Jasno regulisana mogunosti prebijanja potraivanja. Izluni poveriocima kao nosiocima stvarnih prava je poboljan i ojaan status. Detaljnije su regulisane procesno pravne posledice otvaranja steaja. Regulisane su mere obezbeenja ouvanja imovine u sluaju zabrane izvrenja. Detaljno je definisan uticaj steaja na finansijski lizing. Detaljnije i neto promenjeno je regulisan postupak utvrivanja potraivanja:

uvoenjem prekluzivnog roka za prijavu

preciznijim definisanjem postupka ispitivanja prava izlunih poverilaca preciziranjem postupka po prijavi potraivanja po izvrnoj ispravi uvoenjem mogunosti medijacije ukidanjem prigovora na zakljuak o potraivanju naglaavanjem obaveze potovanja pravnosnanih odluka Najznaajnije promene u regulisanju redosleda namirenja su:

uvoenje prioritetnog namirenja trokova steaja, pre svih ispitnih redova uvoenje termina i regulisanje namirenja trokova steajne mase uvoenje mogunosti sporazumnog namirenja, posle svih drugih poverilaca

regulisanje prioriteta isplata vlasniku prodate stvari smanjenje trokova predujma detaljnije regulisana konverzija dugovanja i potraivanja regulisano pravo pree kupovine preciznije i jasnije definisano pravo na kamatu u toku steaja drugaije regulisan uticaj steaja na zastarelost promenjeni rokovi kod pobijanja pravnih radnji steajnog dunika Znaajne promene u odnosu na unovenja i deobu imovine su:

1. detaljnije regulisanje unovenja i deoba imovine 2. detaljnije regulisanje prodaje steajnog dunika kao pravnog licabolja
o o

zatita prava razlunih poverilaca mogunost odreivanja mera radi zatite interesa razlunih poverilaca

primena odredaba o zatiti konkurencije

o o

regulisan je status imovine koja nije procenjivana pri prodaji regulisan je pravni subjektivitet steajne mase

3. detaljnije i jasnije regulisana naknadna deoba Promene koje se odnose na steajne upravnike:
o

regulisan je nain izbora steajnog upravnika metodom sluajnog izbora

o o

steajnom upravniku je Zakonom priznat status slubenog lica uvedena i regulisana mogunost odstupanja od metoda sluajnog izbora

o o o o o o o o o

drugaije su definisana ogranienja u imenovanju drugaije su definisani uslovi za dobijanje licence definisanje uslova za obnavljanje i oduzimanje licence ustanovljena pravila voenja imenika steajnih upravnika uveden je struni nadzor nad radom steajnog upravnika i mere definisane su mere koje se pri nadzoru mogu izrei obaveza izvetavanja definisana na period od tri meseca propisano obavezno osiguranje steajnog upravnika drugaije su regulisani uslovi za razreenje steajnog upravnika Posebno znaajna novina je uvoenje posebnog postupka u sluaju dugotrajne nesposobnosti za plaanje, kome je cilj da se na veoma brz, efikasan i jednostavan nain iz privrednog ivota eliminiu trajnije insolventni subjekti. Kako steaj preduzetnika kod nas nije zaiveo, iako je bio definisan Zakonom o steajnom postupku, to se zakonodavac odluio da u novom steajnom Zakonu vie ne regulie posebno navedenu materiju.

 Steajevi male vrednosti definisani u Zakonu o steajnom postupku takoe su u praksi prouzrokovali mnogo problema to je i uslovilo da se od njih i odustane, posebno u situaciji u kojoj je steajno vee ve ukinuto kao organ steaja, to je bila i jedna od karakteristika steajeva male vrednosti. Stoga ni steajevi male vrednosti kao posebna vrsta steaja vie ne postoje, odnosno nisu regulisana u novom Zakonu. Promene u odredbama kojima se regulie reorganizacija: 1. izvreno je definisanje uslova za reogranizaciju 2. izmenjena obavezna sadrina plana, u pogledu: - klasa poverilaca i kriterijuma za njihovo formiranje - uvoenje lica koje e pratiti sprovoenje plana - uvoenje obaveze procene namirenja u sluaju bankrotstva i reorganizacije - skraenje perioda na koji se dostavlja finansijski izvetaj - obavezno ukazivanje da se obaveze redukuju u skladu sa planom i kada plan nije izvren u celosti. 3. ogranienja roka reorganizacije 4. uvoenje mogunosti kontrole procenta kapitala preduzetog konverzijom duga 5. poseban tretman povezanih lica 6. drugaijeg regulisanja glasanja o vie planova 7. dejstva usvojenog plana na steaj 8. uvedena je obaveza informisanja o sprovoenju plana

9. uvedena mogunost podnoenja unapred pripremljenog plana reogranizacije

POJEDINANI PREGLED DEFINISANIH PROMENA 1. CILJ I NAELA STEAJNOG POSTUPKA

Definicijom steajnog postupka datom u lanu 1. Zakona o steaju definisano je da su bankrotstvo i reorganizacija vidovi steaja, a potom su date jasne definicije oba pojma.

Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine steajnog dunika, odnosno steajnog dunika kao pravnog lica, dok se pod reorganizacijom podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem duniko poverilakih odnosa, statusnim promenama dunika ili na drugi nain predvien planom. Ve u navedenoj definiciji reorganizacije u kojoj je u odnosu na Zakon o steajnom postupku dodat deo po kome se predvia da je reorganizacija redefinisanje duniko poverilakog odnosa odnosno statusne promene dunika ili drugi nain kao nain izmirenja obaveza predvien planom, ukazuje da je, ne samo pojanjena ve sutinski drugaije definisan pojam, odnosno dejstvo usvajanja plana reorganizacije na sam postupak steaja, to je detaljno razraeno i u celom Zakonu o steaju. Prethodni Zakon je ostavljao dilemu da li se steaj okonava usvajanjem plana reorganizacije ili tek njegovim sprovoenjem zbog naina na koji je definisan steaj, a pre svega zbog same definicije reorganizacije kao vida steaja, koja podrazumeva namirenje poverilaca na nain i pod uslovima odreenim planom reorganizacije.

Sadanji dodatak, odnosno deo norme koji govori da plan predstavlja redefinisanje samog naina namirenja steajanih poverilaca, ukazuje da se ve usvajanjem redefinisanog naina namirenja zapravo okonava steajni postupak obustavom, odnosno da se isti obustavlja pre sprovoenja plana reorganizacije. Definisanje cilja steajnog postupka je potpuna novina Zakona.

Tako je lanom 2 Zakona o steaju navedeno da je cilj najpovoljnije kolektivno namirenje steajnih poverilaca, ostvarenjem najvee mogue vrednosti steajnog dunika odnosno njegove imovine. Raniji Zakon o steajnom postupku nije imao definisan cilj, pa je bilo problema u njegovom tumaenju. Jasno opredeljenje i definisanje cilja steajnog postupka, je izuzetno vano, jer se eventualno, nejasne norme u tom sluaju mogu pravilno protumaiti primenom ciljnog metoda tumaenja.

Isti znaaj imaju i naela steajnog postupka koja su takoe definisana Zakonom o steaju, iako ih raniji Zakon nije sadrao.

Sama naela inae nisu nova u odnosu na naela koja je sutinski potovao Zakon o steajnom postupku, ali su sada jasno definisana i time je omogueno da se pri tumaenju nejasnih odredaba na njih pozove. Kao naela steajnog postupka definisana su 1. naelo zatite steajnih poverilaca, 2. naelo jednakog tretmana i ravnopravnosti 3. naelo ekonominosti, 4. naelo sudskog sprovoenja postupka, 5. naelo imperativnosti i prekluzivnosti, 6. naelo hitnosti, 7. naelo dvostepenosti,

8. naelo javnosti i informisanosti. Svako od ovih naela posebno je Zakonom definisano na nain koji jasno precizira sutinu navedenog naela. Naelo zatite steajnih poverilaca definisano je kao naelo kojim steaj omoguava kolektivno i srazmerno namirenje steajnih poverilaca u skladu sa Zakonom. Naelo jednakog tretmana i ravnopravnosti definisano je odredbom da steaj obezbeuje jednak tretman i ravnopravnost poverilaca u skladu sa njihovim statusom ureenim Zakonom, odnosno poverilaca iz iste klase u postupku reorganizacije i poverilaca u okviru istog isplatnog reda u sluaju bankrotstva. Naelo ekonominosti je definisano kroz odredbe da se steajni postupak sprovodi, tako da omogui ostvarenje najvee mogue vrednosti imovine steajnog dunika i najveeg mogueg stepena namirenja poverilaca u najkraem moguem vremenu i sa to manje trokova. Naelo sudskog sprovoenja postupka definisano je kroz odredbu da se steajni postupak sprovodi po slubenoj dunosti, a to se odnosi na fazu postupka posle otvaranja steajnog postupka, a ne na sam inicijalni akt. Naelo imperativnosti i prekluzivnosti definisano je kroz odredbu da je steajni postupak regulisan ovim zakonom putem imperativnih normi i uz shodnu primenu odredaba zakona kojim se ureuje parnini postupak, ako samim Zakonom o steaju nije drugaije odreeno, kao i da su propisani rokovi prekluzivni, ako sam Zakon ne predvia drugaije. Naelo hitnosti je naelo koje karakterie ceo steajni postupak i to je jo jednom naglaeno kroz normu st. 2 lana 8 Zakona, kojom se definie da je steajni postupak hitan i da u njemu nije dozvoljen zastoj ili prekid.

Naelo dvostepenosti definisano je kroz normu lana 9 Zakona o steaju, kojom je uvedeno pravilo da je steajni postupak dvostepen, osim ako je Zakonom iskljuen pravni lek. Navedena norma nije suprotna ustavnom principu dvostepenosti, jer je posebna alba, kao redovni pravni lek iskljuena samo za reenja kojima se upravlja postupkom, a to je i shodna primena Zakona o parninom postupku. O albi po novom Zakonu uvek odluuje drugostepeni sud sada Privredni apelacioni sud, jer steajno vee koje je imalo apelacionu nadlenost u nekim sluajevima, vie nije predvieno kao steajni organ. Na navedeni nain su otklonjene i primedbe da se dvostepenost ne sme sprovoditi u okviru istog suda. Naelo javnosti i informisanosti kao posebno naelo definisano je prvi put u ovom zakonu, kroz izriitu normu lana 10 kojom je propisano da je steajni postupak javan i da svi uesnici u steajnom postupku imaju pravo na blagovremen uvid i podatke potrebne za sprovoenje postupka, osim podataka koji predstavljaju poslovnu i slubenu tajnu, a o emu odluuje steajni sudija zakljukom. Sud je takoe duan da kopije svih oglasa, reenja i akata istog dana kada su doneti dostavi odgovarjuem registru, koji je duan da ih odmah objavi na svojoj internet stranici ili da ih na drugi odgovarajui nain uini dostupnim javnosti. Postupanje i donoenje odluka u steajnom postupku vri se na osnovu uvida u sve raspoloive informacije to ukazuje na transparentnost samog postupka. Navoenjem cilja steajnog postupka i nabrajanje i definisanje naela steajnog postupka znaajno se poboljava kvalitet Zakona, ali ne samo teoretski ve pre svega u praktinoj primeni istog, jer se sve norme istog Zakona tumae u skladu sa ciljem i proklamovanim optim naelima Zakona. Time ceo Zakon postaje jasniji i laka je njegova primena, a to svakako vodi i u ujednaenijem tumaenju i primeni samog propisa. 2. STEAJNI RAZLOZI

Zakonom o steaju, steajni razlozi su neto drugaije definisani u odnosu na Zakon o steajnom postupku. Tako je pre svega u lanu 11 Zakona o steaju predvieno da se steajni postupak otvara samo u sluaju kada se utvrdi postojanje nekog od Zakonom predvienih steajnih razloga, to je reilo dosadanju dilemu da li su steajni razlozi, po Zakonu o steajnom postupku, bili propisani kao kumulativni ili je bilo (kako je to praksa i tumaila) dovoljno da bude ispunjen jedan od njih, pa da se nad pravnim licem pokrene postupak steaja. Zakon propisuje da se radi o razlozima koji nisu kumulativno odreeni. Steajni razlozi prema novom Zakonu su: 1. trajnija nesposobnost plaanja, 2. pretea nesposobnost plaanja, 3. prezaduenost i 4. nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije ili ako je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit nain.

Trajnija nesposobnost plaanja postoji, ako steajni dunik;

o

ne moe odgovoriti svojim novanim obavezama u roku od 45 dana od dospelosti obaveze ili

potpuno obustavio sva plaanja u periodu od 30 dana neprekidno.

Neophodno je naglasiti da se u prvoj situaciji u kojoj se pretpostavlja da je steajni dunik nesposoban za plaanje po Zakonu o steajnom postupku bilo predvieno da dunik ne odgovara svojim obavezama u roku od 45 dana, to je u praksi i dovelo do tumaenja da se ne mora raditi samo o novanim obavezama, ve i o drugim nenovanim obavezama, odnosno obavezama na

odreeno injenje. Novi Zakon, meutim, samo neizmirenje novanih obaveza u roku od 45 dana definie kao dokaz o postojanju trajnije nesposobnosti, koja je steajni razlog to automatski znai iskljuenje svake mogunosti da se i neispunjenje nenovanih obaveza definie kao steajni razlog. To znai, da e poverilac koji je poverilac nenovane obaveze prema steajnom duniku pre svega morati da trai ispunjenje navedene obaveze, odnosno da kroz poseban postupak regulie posledice njenog neispunjenja, pa tek potom definie svoja novana potraivanja nastala kao posledica dunikovog neispunjenja, to e na kraju usloviti, (ako dunik ne ispuni te novane obaveze) ispunjenje navedenog steajnog razloga.

Pretea nesposobnost plaanja koja po Zakonu o steajnom postupku takoe postoji kao jedan od steajnih razloga, sada je definisana injenicom da steajni dunik uini verovatnim da svoje ve postojee novane obaveze nee moi da ispuni po dospeu.

Sama norma ukazuje da se radi o steajnom razlogu zbog koga samo steajni dunik moe podneti predlog za pokretanje sopstvenog steaja to je i ranije bio nain tumaenja veoma sline norme kojom je definisana pretea nesposobnost plaanja kao steajni razlog.

Prezaduenost.: Steajni dunik je prema Zakonu o steaju prezaduen, ako je njegova imovina manja od njegovih obaveza i to se moe smatrati potpuno novim steajnim razlogom koji do sada nije bio izriito propisan kao razlog za pokretanje postupka steaja, niti za utvrivanje nesposobnosti za plaanje.

Posebno je naglaeno da se drutvo lica ne smatra prezaduenim, ako ima bar jednog od ortaka, odnosno komplementara, koji je fiziko lice, zbog naina kojima se u navedenoj situaciji, regulie odgovornost ovih fizikih lica prema Zakonu o privrednim drutvima ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004), odnosno zbog injenice da su oni odgovorni svom svojom imovinom, pa se stoga bez

obzira to imovina samog privrednog ortakog, odnosno komanditnog drutva nije vea od njegovih obaveza, (ve je naprotiv manja), ne moe automatski smatrati i da je isti prezaduen, jer se za izvrenje obaveza odgovara i imovinom ortaka, odnosno komplementara koji su fizika lica.

Nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije ili postupanje suprotno planu reorganizacije na nain kojim se bitno ugroava sprovoenje istog kao i ako je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit nain.je potpuno nov steajni razlog, koga Zakon o steajnom postupku nije poznavao

Navedeni novi steajni razlog uveden je kao direktna posledica injenice da se po novom Zakonu steaj okonava odmah po usvajanju plana, te da nema vie mogunosti da se kao posledica nepostupanja po istom, donese mera u skladu sa planom niti proglasi bankrotstvo. Pretpostavka trajnije nesposobnosti za plaanja, uvedena je i u sluaju kad je predlog za pokretanje steajnog postupka podneo poverilac koji u sudskom ili poreskom izvrnom postupku sprovedenom u Republici Srbiji, nije mogao namiriti svoje novano potraivanje, bilo kojim sredstvom izvrenja. Na navedeni nain reena je i dilema iz Zakona o steajnom postupku, da li poverilac koji pokree steajni postupak zbog neuspelog postupka izvrenja, mora dokazati da je pokuao da namiri svoja novana potraivanja svim moguim i po Zakonu o izvrnom postupku propisanim i dozvoljenim sredstvima izvrenja ili je dovoljno da dokae da je pokuao samo jednim i to bilo kojim od njih da bi postojala pretpostavka postojanja steajnog razloga. Sada je predvieno da pretpostavka postojanja steajnog razloga nastupa, ve kada poverilac nije uspeo da se namiri jednim i to bilo kojim sredstvom izvrenja. 3. POSEBNI SLUAJEVI U KOJIMA SE STEAJNI POSTUPAK OBUSTAVLJA ILI ZAKLJUUJE

Posebno poglavlje kojima se reguliu sluajevi u kojima se steajni postupak ne sprovodi, iako je ispunjen steajni razlog, ve se isti obustavlja i zakljuuje definisani su lanom 13 Zakona o steaju i pri navedenoj definiciji otklonjene su sve nejasnoe, nedostaci i kontradiktornosti koje je u sebi sadrao raniji lan 4 Zakona o steajnom postupku. Steajni postupak se obustavlja u sluaju kada postoji samo jedan poverilac. Ovo ukazuje da e po isteku sada prekluzivnog roka za prijave potraivanja i ukoliko se u navedenom roku javi samo jedan poverilac, postupak steaja koji je otvoren zbog postojanja steajnog razloga biti obustavljen, a ne kako je to u lanu 4 stav 1 Zakona o steajnom postupku, ranije navedeno, zakljuen. Poverilac steajnog dunika e u toj situaciji u kojoj steajni postupak bude obustavljen moi da se namiri sprovoenjem postupka izvrenja prema pravnom licu, kao izvrnom duniku i to u onoj meri u kojoj celokupna imovina njegovog dunika bude omoguavala. Razlog obustave steaja je u injenici da u situaciji u kojoj postoji samo jedan poverilac, nema potrebe niti razloga da se sprovodi postupak steaja kao postupak kolektivnog namirenja, jer se jedan poverilac uvek moe namiriti i u postupku pojedinanog namirenja odnosno u postupku prinudnog izvrenja. U toj e situaciji celokupna imovina steajnog dunika posluiti namirenju tog jednog poverioca, pa e se on i namiriti u iznosu koju mu vrednost navedene imovine u postupku izvrenja bude omoguila, primenom Zakonom dozvoljenih sredstava izvrenja i po pravilima Zakona o izvrnom postupku. Steajni postupak se zakljuuje im se utvrdi da je imovina steajnog dunika manja od trokova steajnog postupka ili da je imovina steajnog dunika neznatne vrednosti. Navedena norma ima za cilj da definie postupanje u opisanoj situaciji, te da ukae da je takvo utvrenje mogue u razliitim fazama, a ne samo odmah pri

samom pokretanju steajnog postupka, odnosno donoenju reenja o otvaranju istog. Bez obzira, kada do navedene spoznaje doe, sud je odmah duan da steajni postupak zakljui, umanjujui time trokove steajnog postupka s obzirom da se isti i nee moi da namire iz imovine steajnog dunika koja je manje vrednosti od samih trokova ili je oigledno neznatne vrednosti. Pored navedenog da bi se reila dilema ta sa eventualnom naknadno pronaenom imovinom i u takvim situacijama, te da bi se predupredila mogua zloupotreba takve situacije u kojoj bi se namerno prikrio deo imovine steajnog dunika, a potom po zakljuenju steaja iz razloga male vrednosti imovine i brisanju steajnog dunika iz registra privrednih subjekata, pojavila novo pronaena imovina koja bi se potom prenela na osnivae ili vlasnike kapitala steajnog duniika. U sluaju kada do zakljuenja steaja zbog nedovoljne imovine za pokrie trokova steajnog postupka ili zbog neznatne imovine steajnog dunika ipak preostane imovina steajnog dunika, steajni sudija reenjem o zakljuenju steajnog postupka nalae upravniku da unovi takvu imovinu i ostvarenim sredstvima pokrije nastale trokove, a eventualni viak sredstava uplati u budet Republike Srbije. Ova norma je uvedena da bi se reila dilema ta sa eventualnom naknadno pronaenom imovinom i u takvim situacijama, te da bi se predupredila mogua zloupotreba takve situacije u kojoj bi se namerno prikrio deo imovine steajnog dunika, a potom po zakljuenju steaja iz razloga male vrednosti imovine i brisanju steajnog dunika iz registra privrednih subjekata, pojavila novo pronaena imovina koja bi se potom prenela na osnivae ili vlasnike kapitala steajnog duniika. Stavom 4 lana 13. definisano je meutim da se na zahtev poverilaca ili steajnog dunika ipak moe i u navedenoj situaciji u kojoj je imovina prema

prvim informacijama nedovoljna za pokrie trokova steajnog postupka, sprovesti steajni postupak ukoliko sam poverilac predujmi trokove steaja, odnosno ukoliko sam poverilac kao podnosilac predloga u skladu sa nalogom steajnog sudije poloi sredstva neophodna za pokrie steajnog postupka, odnosno predujmi oekivane trokove. Na navedeni nain jasnije su definisani posebni sluajevi pokretanja steajnog postupka u situaciji u kojoj postoji jedan poverilac ili u situaciji u kojoj je imovina samog steajnog dunika nedovoljna za pokrie trokova steaja, a nova zakonska reenja znaajno su pribliena i nainu na koji je praksa do sada postupala bar u pogledu sutinskih posledica prouzrokovanih u opisanoj situaciji. 4. NADLENOST I ORGANI STEAJNOG POSTUPKA U pogledu stvarne nadlenosti suda za sprovoenje steajnog postupka i mesne nadlenosti suda koji sprovodi isti novi Zakon ne donosi znaajne promene u odnosu na do sada vaei Zakon o steajnom postupku. Jedina novina je uvoenje norme prema kojoj steajni postupak nad steajnim dunikom koji nema sedite u Republici Srbiji sprovodi sud na ijem podruju je sedite glavnih interesa steajnog dunika, ako su za to ispunjeni uslovi predvieni ovim Zakonom, to ukazuje na detaljnije regulisanje odredaba o steaju sa inostranim elementom i ugradnju navedenih odredaba u tekst celog Zakona. 5. ORGANI STEAJNOG POSTUPKA Jedna od najznaajnijih promena koja je sistemski ugraena u ceo Zakon je ukidanje steajnog vea, kao jednog od znaajnih organa steaja prema Zakonu o steajnom postupku. Organi steajnog postupka su (l. 17. Zakona): 1. steajni sudija,

2. steajni upravnik, 3. skuptina poverilaca i 4. odbor poverilaca, ime je oigledno steajno vee kao organ steajnog postupka ukinuto. Ukidanje steajnog vea, prati automatski i itav niz drugih promena koje su morale biti unete u Zakon, kao to je drugaije definisanje delokruga nadlenosti steajnih organa i sistema pravnih lekova, jer prema Zakonu o steajnom postupku, steajno vee u jednom delu svoje nadlenosti ima i apelacionu nadlenost, odnosno nadlenost za odluivanje po pravnim lekovima. Kako u Zakonu o steaju, steajno vee kao organ vie ne postoji, to je morao biti znaajno promenjen i sistem pravnih lekova i to tako to je na zakljuak steajnog sudije iskljueno pravo na pravni lek, jer se po definiciji radi o aktu kojim se nalae sprovoenje odreenih radnji, a to u sutini znai upravlja postupkom. O svim albama protiv reenja steajnog sudije uvek odluuje sud vieg stepena. Time je otklonjena jedna od osnovnih zamerki data od strane stranih analitiara Zakona o steajnom postupku, da se dvostepenost u nekim situacijama u kojima steajno vee ima apelacionu nadlenost, iscrpljuje u okviru istoga suda, a to nije standard dvostepenosti prema zakonodavstvu Evropske Unije. Sada e stoga, po pravnim lekovima odnosno po albama kao jedinom pravnom leku na reenja, uvek odluivati sud vieg stepena, to ispunjava standarde dvostepenosti, jer je sud vieg stepena kao apelacioni uvek odvojen od suda koji vodi steajni postupak. Da se u navedenoj situaciji i zbog takvog naina regulisanja, steajni postupak ne bi znaajno produio, a sud vieg stepena zatrpao velikim brojem apelacionih

predmeta, to bi automatski znaajno produilo steaj i uinilo nedelotvornim taj pravni lek, iskljuena je mogunost pravnog leka na zakljuak, dok je za donoenje odluke po pravnom leku protiv reenja Viem sudu, predvien rok od 30 dana, Oekivanja su da e se na navedeni nain brzo i efikasno reavati po pravnim lekovima, te da reavanje po istima nee znaajno usporiti sam postupak steaja. U pogledu drugih steajnih organa usledile su promene u delokrugu nadlenosti i iste su takoe uslovljene ukidanjem steajnog vea kao jednog od steajnih organa. ' Steajni sudija utvruje postojanje steajnih razloga i donosi odluku reenje o pokretanju prethodnog steajnog postupka i reenje o otvaranju steajnog postupka nad steajnim dunikom. Ranije je to bilo u nadlenosti steajnog vea. Pri podeli poslova koje je neophodno obaviti da bi se jedan steaj okonao, znaajno je izmenjen delokrug nadlenosti odbora poverilaca i steajnog sudije kao i samog steajnog upravnika. Znaajno je promenjen i poloaj steajnog upravnika, kao i naina regulisanja njegovog statusa. Promena Statusa naina imenovanja i razreenja, uslova za dobijanje i obnavljanje licence kao i definisanje obaveza i odgovornosti steajnog upravnika, jedna je od najznaajnijih novina Zakona. Zakonom je predvieno da steajni upravnik svoju dunost moe vriti kao preduzetnik ili kao lan ortakog drutva koje je registrovano za obavljanje navedene delatnosti, a sa odloenom primenom od 1.1.2012 odredbe koja mu

zabranjuje da bude u radnom odnosu, osim kod preduzetnika ili u ortakom drutvu koje obavlja poslove steajnog upravnika. Pravni poloaj steajnog upravnika nije menjan. Znaajna novina je definisanje da on ima status slubenog lica u smislu odredaba Krivinog zakonika u vrenju svojih dunosti. Time je on znaajno zatien od fizikih napada kojih je u praksi bilo. Da bi se otklonile znaajne i mnogobrojne primedbe na nain na koji je vren izbor steajnih upravnika pri imenovanju steajnih upravnika predvieno je da se po pravilu steajni upravnik bira sa liste aktivnih upravnika za podruje nadlenog suda metodom sluajnog odabira, i uz mogunost izuzetka kada je steajni sudija zbog specifine delatnosti koju steajni dunik obavlja, sloenosti sluaja, specifinog iskustva steajnog upravnika ili iz drugih opravdanih razloga, steajni sudija ovlaen da uz obrazloenje imenuje steajnog upravnika direktnim odabirom sa liste aktivnih steajnih upravnika, iako on metodom sluajnog odabira ne bi bio na redu. Jasno su definisana lanom 21 Zakona o steaju ogranienja u imenovanju steajnog upravnika. Uveden je steajni nadzor

Steajni nadzor nad radom steajnog upravnika vri ovlaena organizacija, a po pravilima kojima se ureuje opti upravni postupak. Regulisane su i mere koje ova organizacija moe izrei ukoliko u postupku nadzora utvrdi povrede i propuste, a koje mogu biti od opomene, kao najblae, do oduzimanja licence, kao najotrije mere. Razreenje

Razreenje steajnih upravnika definisano je odredbama lana 32 Zakona o steaju prema kojem steajnog upravnika razreava steajni sudija po slubenoj dunosti ili na predlog upravnog odbora, ako utvrdi da su ispunjeni zakonski razlozi kao to su: neispunjavanje obaveza, nepotovanje rokova, pristrasno postupanje, nepreduzimanje radnji unovenja imovine u roku od jedne godine od ispitnog roita, ako steajni upravnik nije osigurao imovinu ili nije traio saglasnost odbora poverilaca ili nije postupio u skladu sa datom. Postupak razreenja takoe je detaljno propisan. Uvedena je mogunost da na predlog odbora poverilaca steajni sudija razrei steajnog upravnika i imenuje drugog kako nisu ispunjeni navedeni zakonski uslovi, ali je za to neophodno da to zahteva najmanje tri etvrtine lanova odbora poverilaca. Licenca

Novim Zakonom je znaajno drugaije, preciznije i detaljnije propisano kako se stie licenca za obavljanje poslova steajnog upravnika, ta su aktivini, a ta neaktivni upravnici i kako se obnavlja dobijena licenca, kao i mogunosti oduzimanja iste. Tako je definisano da steajni upravnik moe obnoviti licencu, ako ispunjava uslove za izdavanje licence i ako je u poslednje dve godine obavljao poslove steajnog upravnika ili druge strune poslove vezane za steajni postupak, uz mogunost da priloi dokaz da je bio polaznik najmanje tri struna seminara godinje na temu sprovoenja steajnog postupka koje organizuje ili priznaje Agencija za licenciranje steajnih upravnika, ukoliko sam nije obavljao poslove steajnog upravnika, a eli da obnovi vaenje licence. Sledei uslov za obnavljanje licence je da je poslove koje je obavljao u periodu vaenja licence obavljao savesno u skladu sa Zakonom i Nacionalnim standardima za upravljanje steajnom masom i Kodeksom etike i da je izmirio

obaveze po osnovu naknade za obnavljanje licenci kao i da je izmirio sve obaveze po osnovu eventualno izreenih novanih kazni. Novinu predstavlja i uvoenje obaveznog osiguranja steajnih upravnika koji su aktivni, i koji su duni da zakljue sa drutvom za osiguranje, ugovor o obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti sa osiguranom sumom u iznosu od najmanje od 30.000 u dinarskoj protivvrednosti na dan zakljuenja ugovora. Predvieno je pored navedenog obaveznog osiguranja i mogunost zakljuenja dopunskog osiguranja koje moe zahtevati odbor poverilaca u sluajevima steaja velikih vrednosti, a premija dopunskog osiguranja predstavlja troak steajne mase za razliku od premije obaveznog osiguranja koja predstavlja lini izdatak samog upravnika. Navedeno novo zakonsko reenje kojim se uvodi obavezno osiguranje steajnog upravnika od profesionalne greke kao i mogunost njegovog dopunskog osiguranja u skladu je sa zakonima razvijenih zemalja, a istovremeno je i najbolje sredstvo i najbolji nain za otklanjanje opasnosti da poverioci zbog greke steajnog upravnika budu oteeni, jer je praksa pokazala da njegova uspostavljena odgovornost svom linom imovinom, kakva je bila predviena Zakonom o steajnom postupku nije dovoljna za obezbeenje poverilaca, jer gotovo redovno steajni upravnik i nije imao ili nije prikazivao da ima imovinu vee vrednosti. Izvetavanje steajnih upravnika je takoe regulisano obavezom podnoenja tromesenih pisanih izvetaja o toku steajnog postupka i stanju steajne mase steajnom sudiji i odboru poverilaca, Do novog Zakona to su bili meseni izvetaji. Zbog posebnih situacija u kojima bi navedeni tromeseni period mogao biti neodgovarajui odnosno posledice neizvetavanja u navedenom periodu postale bi neotklonive, uvedena je i mogunost da poverioci ili sam sud zahtevaju da se podnose vanredni izvetaji i

u kraim vremenskim periodima od strane steajnog upravnika, u kom sluaju je on duan da takav zahtev i potuje. 6. PROMENE U PROCESNIM ODREDBAMA Ukazana promena steajnih organa, odnosno ukidanje steajnog vea koje je delimino imalo apelacionu nadlenost kao i potrebe sutinske dvostepenosti zbog kontrole rada prvostepenih organa, uz stalnu potrebu brzog i efikasnog postupka uslovili su odreene promene u procesnim odredbama kojima su definisani pravni lekovi kao i procesnim odredbama kojim je definisano izuzee i iskljuenje sudije i redosled namirenja. Tako je definisano da se u steajnom postupku donose reenja i zakljuci, te da se protiv reenja moe izjaviti alba sudu vieg stepena, a to je od 1.1.2010. godine Privredni apelacioni sud (preko prvostepenog suda) u roku od 8 dana, ako zakonom nije drugaije odreeno. Prvostepenom sudu je meutim data i mogunost da sam razmotri podnetu albu i ukoliko uoi da je ista osnovana preinai svoje reenje to je zakonsko reenje koje postoji u Zakonu o izvrnom postupku, u pogledu ovlaenja prvostepenog suda za postupanje po albi na reenje o izvrenju na osnovu izvrne isprave. Ovakva mogunost data je da bi se ubrzao postupak i u situaciji u kojoj prvostepeni sud sam uoi da je alba osnovana, odnosno da je napravio propuste u svom radu, te da navedeno otkloni ukidanjem oalbenog reenja. Ovakva mogunost iskljuena je izriitom zakonskom odredbom, kod reenja o otvaranju steajnog postupka; kod reenja o potvrivanju i usvajanju plana reorganizacije i reenja o zakljuenju steajnog postupka. To su reenja koja su kljuna za sam tok steajnog postupka u kojima u sluaju albe prvostepeni sud ne moe vriti preispitivanje pravilnosti svoje odluke i istu

menjati preinaenjem, ve odluku po albi moe doneti iskljuivo drugostepeni sud, po sprovedenom postupku po albi. Znaajno je ukazati takoe da u sluaju da prvostepeni sud po albi preinai svoju odluku u skladu sa novim ovlaenjima koja ima prema Zakonu o steaju, na takvo reenje, kao pravni lek mogua je i dozvoljena alba sudu vieg stepena koji e u navedenoj situaciji preispitati pravilnost takvog odluivanja prvostepenog suda. Na zakljuak kojim se izdaje nalog slubenom licu, organu koji sprovodi steajni postupak ili treem licu za izvrenje pojedinih radnji, nije dozvoljen pravni lek, a ukoliko isti sadri oiglednu tehniku ili slovnu greku steajni sudija na zahtev steajnog upravnika ili poverioca bez odlaganja donosi zakljuak o ispravci kojom istu moe otkloniti. Na navedeni nain otklonjena je opasnost neopravdanog odugovlaenja steajnog postupka, ali je potovana i potreba da se odreeni nedostaci u postupanju otklone. Znaajno je takoe uoiti da je predviena mogunost da poverioci upute primedbe na rad steajnog upravnika, te da o istima reava steajni sudija. Posebnu novinu u Zakonu predstavljaju odredbe kojima se regulie sluaj zloupotrebe zahteva za izuzee i iskljuenje. Unoenje ovih odredaba uslovljeno je znaajnim zloupotrebama kojima je donoenje odreenih odluka u steaju odlagano, stalnim podnoenjem zahteva za izuzee i iskljuenje sudije i predsednika sudova koji su u zahtevima za izuzee i o iskljuenju sudije trebali da odlue. Da bi se spreila ovakva zloupotreba prava i da bi se onemoguilo ovakvo neopravdano odugovlaenje postupka odredbama lana 44 novog Zakona o steaju predvieno je da se zloupotrebom prava na podnoenje zahteva za izuzee i iskljuenje u cilju odugovlaenja postupka smatra podnoenjem jednog ili vie zahteva za izuzee odnosno iskljuenje:

u roku od tri dana pre zakazanog roita ili na samom roitu ili

zahtev za izuzee ili iskljuenje kojim su obuhvaene sve sudije koje bi u sudu u kome se postupak vodi mogle postupati kao i

istovremeni zahtev za izuzee i iskljuenje postupajueg sudije i predsednika suda.

I podnoenjem zahteva za delegaciju drugog suda pod uslovima iz istog lana smatra se zloupotrebom prava, a kao sankcija za zloupotrebe prava predvien je odbaaj predloga - zahteva kojima se navedena zloupotreba vri. Time nije suena mogunost da stranke trae iskljuenje i izuzee postupajueg sudije ili predsednika suda, ali je otklonjena mogunost da to urade samo u cilju zloupotrebe prava odnosno u trenutku u kojem se time direktno uslovljava odlaganje postupanja navedenih organa to direktno utie na produenje samog steajnog postupka. 7. REDOSLED NAMIRENJA lan 54 Zakona na znaajno razliit nain od naina na koji je Zakon o steajnom postupku regulisao redosled namirenja poverilaca, regulie navedeno, izuzetno znaajno pitanje. Zakonom o steajnom postupku, trokovi steajnog postupka su bili definisani kao trokovi prvog isplatnog reda. Prema Zakonu o steaju, trokovi steajnog postupka namiruju se prioritetno iz steajne mase, odnosno pre svih isplatnih redova, a tek po njihovom punom namirenju pristupa se namirenju obaveza steajne mase. Po namirenju obaveza steajne mase pristupa se namirenju steajnih poverilaca. Definisano je da se steajni poverioci u zavisnosti od njihovih potraivanja svrstavaju u isplatne redove i da se steajni poverioci nieg isplatnog reda mogu namiriti, tek poto se namire poverioci vieg isplatnog reda. Navedeno je kao princip vailo i prema Zakonu o steajnom postupku, ali nije bilo posebno naglaeno samom zakonskom normom. Steajni poverioci istog isplatnog reda namiruju se srazmerno visini njihovih potraivanja.

Zakon o steaju propisuje tri isplatna reda: - U prvi isplatni red spadaju: - neisplaene neto zarade zaposlenih i bivih zaposlenih sa kamatom od dana dospea do dana otvaranja steajnog postupka u iznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre otvaranja steajnog postupka i - neisplaeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednjih dve godine pre otvaranja steaja ija osnovica i obraun ini iznos minimalne zarade. Prema iznetom prvi isplatni red definisan je gotovo jednako kao drugi isplatni red po Zakonu o steajnom postupku, s tim to je uz zaposlene, u skladu sa tumaenjem sudske prakse, i potraivanje navedenog isplatnog reda i neto zarade bivih zaposlenih kod steajnog dunika u godini koja je prethodila otvaranju postupka steaja, a tome je dodata i kamata od dana dospea do dana otvaranja steajnog postupka na iznos minimalnih zarada za poslednjih godinu dana, jer se radi o sporednom potraivanju, vezanom za navedene zarade, a to je novina u odnosu na raniji nain definisanja potraivanja tog isplatnog reda. - U drugi isplatni red prema Zakonu o steaju spadaju potraivanja po osnovu javnih prihoda dospelih u poslednjih tri meseca pre otvaranja steajnog postupka, osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih to odgovara ranijem treem isplatnom redu prema Zakonu o steajnom postupku. - U trei isplatni red spadaju potraivanja svih ostalih steajnih poverilaca to odgovara ranijem etvrtom isplatnom redu prema Zakonu o steajnom postupku. Imajui u vidu izneto u pogledu redosleda namirenja moe se uoiti da su isplatni redovi relativno slini ranijim isplatnim redovima, s tim to se prioritetno i van svih

isplatnih redova naplauju trokovi steajnog postupka, a potom trokovi steajne mase, a tek potom pristupa izmirenju poverilaca po isplatnim redovima. Jedna od izuzetno vanih novina je odredba kojom je predvieno da potraivanje steajnih poverilaca, koji su se pre otvaranja steajnog postupka saglasili da budu namireni tek nakon punog namirenja potraivanja jednog ili vie steajnih poverilaca, mogu biti namireni tek nakon punog namirenja treeg isplatnog reda sa pripadajuim kamatama. Redosled njihovog namirenja odredie se u skladu sa uslovima takve saglasnosti. Navedena norma ukazuje na mogunost steajnih poverilaca da unapred sami za sebe predvide poziciju koja je u pogledu mogunosti namirenja nepovoljnija od one koja bi im po samom statusu pripadala, odnosno sami poverioci se pre pokretanja steajnog postupka mogu saglasiti da se namire tek po punom namirenju poverilaca, svih isplatnih redova sa kamatama i tada e se takva njihova volja potovati, pa e oni i biti namireni mimo onog redosleda koji bi im po zakonu pripadao odnosno tek po punom namirenju poverilaca treeg isplatnog reda sa svim pripadajuim kamatama. Ovakva mogunost do sada nije postojala, odnosno Zakon o steajnom postupku je nije predviao, a sada je uvedena samo kao mogunost u situaciji kada sami steajni poverioci pre otvaranja steajnog postupka postignu saglasnost da se namire na navedeni nain. Navedeno predstavlja sutinski odustupanje od pravila o nainu namirenja, ali po volji i uz saglasnost poverioca koji time dobija loiju poziciju odnosno biva namiren tek kasnije u odnosu na mesto koje bi mu po zakonu pripalo. 8. TROKOVI STEAJNOG POSTUPKA Posebno je znaajno naglasiti da je novi Zakon o steaju predvideo smanjenje trokova na ime predujma za pokretanje steajnog postupka, tako to je isti sveo samo na trokove oglasa, angaovanja steajnog upravnika i trokove neophodne za obezbeenje imovine. Ostala je obaveza predlagaa da u

odreenom roku od dana dobijanja naloga od strane suda uplati navedeni predujam na ime trokova steajnog postupka ije pokretanje trai, ali je njegova pozicija znatno poboljana, jer uplaeni predujam prema odredbama Zakona predstavlja troak steajnog postupka i shodno iznetom prioritetno se pre svih isplatnih redova isplauje vraa poveriocu koji je inicirao pokretanje steajnog postupka podnoenjem predloga. 9. IZLUNI POVERILAC Kod definisanja pojma izlunog poverioca nisu izvrene promene u odnosu na Zakon o steajnom postupku, ali je pri definisanju njegovog poloaja i prava dolo do znaajnih pojanjenja i preciziranja, s obzirom da je sudska praksa imala velikih problema u primeni normi kojima je regulisan poloaj izlunog poverioca prema Zakonu o steajnom postupku. lanom 52 Zakona se uz definiciju izlunog poverioca kao lica koje na osnovu svog stvarnog ili linog prava ima pravo da trai da se odreena stvar izdvoji iz steajne mase, naglaava da izluni poverilac nije steajni poverilac, te da njegova stvar ne ulazi u steajnu masu. Ako steajni dunik neovlaeno otui stvar u toku steajnog postupka izluni poverilac se namiruje prioritetno, pre svih isplatnih redova, odnosno kao poverilac steajne mase, a ne kao steajni poverilac. Prema lanu 37 stav 4 Zakona o steajnom postupku, ako steajni dunik neovlaeno otui stvar u toku steajnog postupka izluni poverilac ima pravo da kao steajni poverilac trai namirenje iznosa koji odgovara trinoj vrednosti otuene stvari. Navedeno je znaajno drugaije u odnosu na raniji nain regulisanja poloaja izlunog poverioca, prema kome je u sluaju da steajni dunik neovlaeno otuio stvar, izluni poverilac imao pravo da kao steajni poverilac trai

srazmerno namirenje iznosa koji odgovara trinoj vrednosti stvari, a to znai kao poverilac etvrtog isplatnog reda. Sada izluni poverilac kome je neovlaeno stvar otuena ima znatno povoljniji poloaj, jer se prioritetno namiruje pre svih isplatnih redova, odmah po namirenju trokova steajnog postupka, kao obaveza steajne mase i to u visini pune trine vrednosti njegove stvari koja je neovlaeno prodata. U definisanju poloaja izlunog poverioca i nainu ostvarenja njegovih prava nisu nastupile znaajnije promene, osim to je i uneto da izluni poverilac moe podneti zahtev za izluenje do momenta prodaje imovine koja je predmet njegovog zahteva, a ukoliko to uini kasnije on svoja prava moe ostvariti samo u drugim sudskim postupcima i u skladu sa Zakonom. Sutinski ovakvo reenje vailo je i po Zakonu o steajnom postupku, iako nije bilo tako izriite norme u pogledu istog, pa je u sudskoj praksi zbog injenica da izluni poverilac nosilac stvarnih prava, bilo razliitih tumaenja i postupanja u sluaju da je izluni zahtev podnet po prodaji stvari na koje se isti odnosi. Sada je ta dilema reena izriitom zakonskom normom, prema kojoj u toj situaciji izluni poverilac nee moi od treeg lica kupca stvari, koji je kao savestan stvar kupio u toku steajnog postupka, da zahteva da mu stvar vrati, ve e samo moi svoja prava da ostvari u drugim postupcima. To se naravno odnosi iskljuivo na savesno tree lice, dok je u ovoj situaciji u kojoj bi sam kupac bio nesavestan, odnosno u kojoj je on kupio stvar znajui da kupuje od nevlasnika sam izluni poverilac mogao povratiti i vlasnitvo nad svojom stvari. U toj situaciji kupac bi postao poverilac steajne mase sa zahtevom da mu se naknadi cena koju je na ime vrednosti stvari dao steajnom duniku odnosno koja je ula u steajnu masu. 10. KOMPENZACIJA U STEAJU Zakon mogunost kompenzacije vraa u steajni postupak, ali drugaije regulisan u odnosu na Zakon o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji koji je poznavao obaveznu zakonsku kompenzaciju.

Prema Zakonu o steaju, kompenzacija vie nije nikada obaveza i zakonska, ali je mogua, s tim to je mogunost kompenzacije znatno suena i jasno zakonom definisana na odreene situacije. Nain na koji je novi Zakon predvideo mogunost kompenzacije, zapravo predstavlja korekciju irokih mogunosti kompenzacije definisanih Zakonom o obligacionim odnosima i usklaivanje sa principima steajnog postupka.

Tako je sada prema Zakonu mogue izvriti preboj potraivanja u steajnom postupku, ako je pravo na preboj steeno pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka. U takvoj situaciji otvaranje steajnog postupka nije od uticaja na postojanje navedenog prava na preboj potraivanja, ali poverilac koji eli svoje potraivanje da prebije mora dati izjavu o preboju uz prijavu potraivanja i to do isteka roka za podnoenje prijave, jer e istekom roka za podnoenje iste izgubiti pravo na prebijanje svog potraivanja sa potraivanjem steajnog dunika. Posebno je regulisana mogunost kompenzacije u sluaju prava i obaveza iz jednog ili vie finansijskih ugovora u kojima je jedna strana steajni dunik, a koji su zakljueni na osnovu okvirnih ugovora u periodu pre podnoenja predloga za steaj. Izriito su meutim lanom 83 Zakona definisani i sluajevi u kojima prebijanje nije doputeno i time je znatno ograniena zakonska mogunost prebijanja definisana Zakonom o obligaiconim odnosima, odnosno ista usklaena specifinim uslovima steajnog postupka. Prebijanje nije doputeno:

1. ako je steajni poverilac potraivanje stekao u poslednjih est meseci pre dana podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka, a steajni poverilac je znao ili je morao znati da je dunik nesposoban za plaanje ili prezaduen;

2. ako su se uslovi za prebijanje stekli pravnim poslom ili drugom pravnom radnjom koja se moe pobijati. Kao izuzetak definisano je da e se i u opisanim situacijama prebijanje moi da izvri, odnosno da je isto doputeno, ako je u pitanju potraivanje koje je steeno u vezi sa ispunjenjen neizvrenih ugovora, ili potraivanje kome je vraeno pravno dejstvo uspenim pobijanjem pravnog posla ili druge pravne radnje steajnog dunika, jer bi inae navedeni poverioci bili neosnovano kanjeni, odnosno i u situaciji u kojoj bi dobili parnice za pobijanje pravnih radnji steajnog dunika, oni vie ne bi mogli da ostvare svoje pravo na preboj, to bi znailo da su u teoj poziciji od drugih poverilaca. 11. KONVERZIJA POTRAIVANJA U pogledu potraivanja poverilaca takoe je znaajno ukazati da je Zakon sada, za razliku od Zakona o steajnom postupku, potpuno jasno definisao kako e se izvriti obraun potraivanja steajnog poverioca koje je u stranoj valuti, tako to je naveo da e se potraivanje u stranoj valuti obraunati u dinarskoj protivvrednosti prema zvaninom kursu dinara koji utvruje Narodna banka Srbije na dan otvaranja steajnog postupka. Ovo je i do sada bila praksa sudova, ali sada je izriitom zakonskom normom isto propisano. Zakonom o steajnom postupku lanom 68 stav 3 je definisano da se potraivanja u stranoj valuti unose u steajnu masu, ali se obraunavaju u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu dinara koji je utvrdila Narodna banka Srbije na dan pokretanja steajnog postupka, to je tumaeno kao norma kojom se definie nain postupanja i obrauna potraivanja steajnog dunika prema svojim dunicima i nain obrauna visine takvog potraivanja pri njegovom unoenju u steajnu masu. Nain regulisanja konverzije nenovanih potraivanja steajnog dunika novim Zakonom nije promenjen.

12. PRAVO PREE KUPOVINE Definisanje prava pree kupovine izriitim zakonskim normama takoe je novina u Zakonu. Sudska praksa je ukazala na potrebu da se jasnije definie status nosioca prava pree kupovine u steajnoj postupku i stoga kao potreba za reenjem navedene situacije dolo je do zakonskog preciziranja navedenih prava. lanom 75 Zakona je predvieno da se otvaranjem steajnog postupka gase ranije steena prava pree kupovine u pogledu imovine steajnog dunika. Ako je nosilac prava pree kupovine za takvo pravo izvrio odreenu prestaciju steajnom duniku on moe vrednost takve prestacije potraivati kao steajni poverilac, a ako se steajni postupak obustavi usled usvajanja plana reorganizacije, a imovina koja je bila predmet prava pree kupovine nije prodata, pravo pree kupovine se ponovo uspostavlja. Navedene norme omoguavaju da se sprovedu odredbe o prodaji imovine steajnog dunika u skladu sa odredbama Zakona o steaju, bez ikakvih ogranienja, uslovljenih pravima pree kupovine treih lica u pogledu imovine samog steajnog dunika. Zakonska norma meutim ukazuje i na nain i pravni put obeteenja lica koje je izvrilo odreenu prestaciju kao nosioca prava pree kupovine, kao i na mogunost da u sluaju usvajanja plana reorganizacije navedeno pravo bude vraeno, odnosno ponovo uspostavljeno njegovom nosiocu, jer je jedna od novina Zakona i drugaije regulisanje dejstva usvajanja plana reorganizacije na obustavu steajnog postupka. 13. KAMATE Zakon o steajnom postupku je nedovoljno jasno definisao pravo poverilaca na kamate na svoja potraivanja u toku trajanja steajnog postupka. Sada se regulie lan 85 Zakona o steaju da se kamata po otvaranju steajnog postupka obraunava po propisima po kojima se regulie stopa zakonske zatezne kamate

iz obligaiconih odnosa i uplauje poveriocima svih isplatnih redova srazmerno, i to samo ukoliko po naplati svih isplatnih redova doe do potpunog namirenja svih poverilaca, i steajni sudija potom odobri obraunavanje i isplatu iste. To je i ranije bio princip za naplatu kamate na neobezbeena potraivanja. Shodno iznetom sada je izriito regulisano da za neobezbeena potraivanja otvaranjem steaja prestaje da se obraunava ugovorna zatezna kamata. Ista e biti obraunata po stopama u visini zakonskih zateznih kamata, tj. kamata za obligacione odnose kada i ako se njeno obraunavanje i naplata odobrava od strane steajnog sudije i tek po potpunom namirenju svih poverilaca, odnosno ukoliko za to preostanu sredstva. Na obezbeena potraivanja kao i prema Zakonu o steajnom postupku obraunava se ugovorena i zatezna kamata, ali samo do visine realizovane vrednosti imovine koja slui za obezbeenje potraivanja, to je i prema Zakonu o steajnom postupku bio princip i nain obrauna kamata na obezbeena potraivanja. 14. ZASTARELOST Uticaj steajnog postupka na zastarelost potraivanja neto je drugaije definisan odredbama Zakona, u odnosu na odredbe Zakona o steajnom postupku. Prema odredbama Zakona o steajnom postupku prijavljivanjem potraivanja prekida se zastarelost potraivanja koje postoji prema steajnom duniku i to je isto reenje koje sadri i odredba lana 86 stav 1 Zakona o steaju. Prema Zakonu o steajnom postupku zastarelost potraivanja steajnog dunika prema njegovom duniku bila je prekidana danom pokretanja steajnog postupka, uz normu da ista ne tee ni godinu dana od dana pokretanja steajnog postupka,

Zakonom je predvieno da zastarelost potraivanja steajnog dunika prema njegovim dunicima zastaje danom pokretanja steajnog postupka i ne tee godinu dana od dana otvaranja steajnog postupka.

Iako je na prvi pogled razlika samo u jednoj rei, odnosno u definiciji da li postupak steaja dovodi do prekida ili do zastoja zastarelosti potraivanja ipak je razlika znaajna, jer su posledice prekida i zastoja zastarelosti sasvim drugaije, prema odredbama Zakona o obligacionim odnosima. 15. PROCESNO PRAVNE POSLEDICE OTVARANJA STEAJNOG POSTUPKA Iako sutinski nije dolo do drugaijeg regulisanja pravnih posledica otvaranja steajnog postupka u odnosu na nain na koji su one regulisane Zakonom o steajnom postupku, lan 88 i 89 kao i lan 90 Zakona o steaju, znatno detaljnije definiu posledice pokretanja steajnog postupka na parnice i druge postupke kao i njihov dalji tok. Tako je lanom 88 predvieno da u trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka steaja dolazi do prekida svih sudskih postupaka koji se vode u odnosu na steajnog dunika i na njegovu imovinu. U trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka steaja prekidaju se i svi upravni postupci pokrenuti na zahtev steajnog dunika kao i upravni postupci koji za predmet imaju utvrivanje novane obaveze steajnog dunika. Nain i uslovi za nastavak postupka definisani su lanom 89 Zakona o steaju, kojim je predvieno da se sudski postupak u kome je steajni dunik tuilac nastavlja kada steajni upravnik obavesti sud pred kojim se vodi postupak, da je preuzeo postupak, a upravni postupak pokrenut na zahtev steajnog dunika, nastavlja se kada steajni upravnik obavesti nadleni organ da je preuzeo postupak.

Upravni i poreski postupak koji za predmet ima utvrivanje novane obaveze steajnog dunika ne nastavlja se, a nadleni organ duan je da podnese prijavu potraivanja u skladu sa odredbama Zakona o steaju, prema izriitoj odredbi lana 89 stav 3 Zakona. lan 90 definie nastavak parninog postupka i uslove za nastavak parninog postupka tako to predvia da tuilac kao steajni ili razluni poverilac mora podneti blagovremenu i urednu prijavu potraivanja, i ako je na ispitnom roitu steajni upravnik navedenu prijavu potraivanja osporio i tuilac kao steajni ili razluni poverilac zakljukom steajnog sudije bude upuen na nastavak prekinutog postupka radi utvrivanja osporenog potraivanja, i ako je tuilac kao steajni i razluni poverilac predloio nastavak postupka u roku od 8 dana od dana prijema zakljuka steajnog sudije iz take 3 istog lana. Navedeno ukazuje da e postojanje procesne pretpostavke za nastavak navedenog postupka postojati samo, ako je navedeno potraivanje blagovremeno prijavljeno, (a pri tom treba imati u vidu da je sada rok za prijave potraivanja prekluzivan, te da se po proteku roka gubi pravo na prijavljivanje), da je isto potraivanje po prijavi osporeno od strane steajnog upravnika i da je poverilac upuen na parnicu radi utvrivanja osporenog potraivanja, kao i da istu parnicu mora pokrenuti ili traiti njen nastavak u roku od 8 dana od prijema zakljuka steajnog sudije, to ukazuje da se prekluzivni rok za pokretanje parnice sada primenjuje i za nastavak ve ranije zapoete parnice do ijeg prekida je dolo zbog nastupanja pravnih posledica pokretanja, odnosno otvaranja steajnog postupka nad tuenim. Postupanje parninog suda definisano je lanom 91 kojim je predvieno da ukoliko nisu ispunjeni svi uslovi iz lana 90 istog Zakona, parnini sud reenjem odbacuje predlog za nastavak prekinutog postupka, a ukoliko jesu parnini sud reenjem protiv koga nije dozvoljena posebna alba odreuje nastavak i u tom sluaju, ukoliko je parnica voena pred sudom opte nadlenosti donosi reenje kojim se oglaava stvarno nenadlenim i predmet

ustupa stvarno i mesno nadlenom trgovinskom sudu, a ukoliko je voen pred Trgovinskim sudom odnosno od 1.1.2010. godine Privrednim sudom, kod koga se ne vodi steajni postupak nad tuenim, reenjem o mesnoj nenadlenosti predmet ustupa sudu koji vodi steajni postupak nad tuenim. Naglaeno je takoe da u predlogu za nastavak postupka tuilac, tubu mora preinaiti opredeljenjem zahteva za utvrenje umesto obavezujueg zahteva, po kome se ranije vodila navedena parnica, te da ukoliko to ne uradi sud ima ovlaenja da u nastavku postupka odbaci tubu kao nedozvoljenu. 16. ZABRANA IZVRENJA I NAMIRENJA Zabrana izvrenja na imovini steajnog dunika koja je definisana lanom 73 Zakona o steajnom postupku predviena je i lanom 93 Zakona, s tim to je izuzetak napravljen u pogledu obaveza koje se odnose na obaveze steajne mase, a to je norma odgovarajua ranijem izuzetku koji se odnosi na trokove postupka u odnosu na koje je takoe moglo da se sprovede prinudno izvrenje. Prema Zakonu o steajnom postupku bilo je definisano da se postupci izvrenja koji su u toku prekidaju. Zakonom o steaju predvieno da se postupci izvrenja koji su u toku obustavljaju. Mogunost donoenja mera obezbeenja kao i njihovog ukidanja takoe je predviena citiranim lanom 93 u stavu 3 kojim je definisano da je u sluaju izricanja mera zabrane izvrenja i namirenja iz lana 62 stav 2 istog Zakona ili u sluaju zabrane izvrenja i namirenja iz stava 1 istog lana steajni dunik, odnosno steajni upravnik duan da obezbedi adekvatnu zatitu imovine na nain koji e osigurati da vrednosti i stanje imovine ostanu nepromenjeni. Steajni sudija na pismeni zahtev razlunog poverioca moe da donese odluku o ukidanju ili uslovljavanju mera obezbeenja iz lana 62 stav 2 taka 4 ili zabrane izvrenja i namirenja iz stava 1 istog lana, ako:

1. steajni dunik ili upravnik nisu na adekvatan nain zatitili imovinu koja je predmet razlunog prava tako da je njena fizika bezbednost izloena riziku ili 2. imovina se smanjuje a nema druge mogunosti da se obezbede primerene i efikasne zatita od smanjenja vrednosti imovine ili 3. vrednost predmetne imovine manja od ukupnog iznosa obezbeenih potraivanja tog poverioca, a predmetna imovina nije od kljunog znaaja za reorganizaciju. O navedenom zahtevu odluuje steajni sudija u roku od 20 dana od dana prijema zahteva. Ako steajni sudija u navedenom roku ne odlui o zahtevu smatra se da je zabrana izvrenja privremeno ukinuta, u odnosu na podnosioca zahteva u onoj meri u kojoj je ukidanje neophodno, zbog ostvarivanja prava razlunog poverioca na imovinu koja je predmet obezbeenja njegove imovine u skladu sa Zakonom. Zakonom su pobrojane i mere koje steajni sudija moe da donese na predlog razlunog poverioca i radi njegovog obezbeenja i to su: 1. isplata redovnih novanih nadoknada razlunom poveriocu, iji je iznos jednak iznosu za koji se umanjuje vrednost imovine ili nadoknada za stvarne ili predviene gubitke; 2. zamena imovine ili odreivanje dodatne obezbeene imovine dovoljne da nadoknadi smanjenje vrednosti ili gubitak; 3. podela prihoda ili dela prihoda dobijenih korienjem imovine koja je predmet obezbeenog potraivanja razlunom poveriocu, do visine njegovog obezbeenog potraivanja ili predaje sredstava dobijenih otuenjem ove imovine, ako je imovinu otuio steajni dunik pre ili tokom prethodnog steajnog postupka;

4. popravka, odravanje, osiguranje ili mere posebnog obezbeenja i uvanja imovine; 5. druge zatitne mere ili druge vrste nadoknade za koje steajni sudija smatra da e zatititi vrednost imovine razlunog poverioca. Ovo je neto drugaiji sveobuhvatniji nain na koji je definisano dejstvo steaja na mogunost izvrenja i namirenja i cilj mu je otklanjanje svih do sada postojeih dilema u sudskoj praksi oko tumaenja navedenih normi. 17. FINANSIJSKI LIZING Neto je drugaije regulisano i pitanje finansijskog lizinga, odnosno prava davaoca finansijskog lizinga u sluaju steaja primaoca lizinga i prava primaoca lizinga u sluaju steaja davaoca finansijskog lizinga. Pre svega uz pravo davaoca lizinga da u sluaju steaja nad primaocem lizinga ostvari odvojeno namirenje kao i pored definisanja prava prioriteta navedenog lica na predmetu lizinga na identian nain na koji je isti definisan u Zakonu o steajnom postupku, Zakon o steaju napominjanje da se zabrana izvrenja i namirenja shodno primenjuje i na ostvarenje prava davaoca lizinga. Ipak se posebno naglaava da obaveze steajnog dunika prema davaocu lizinga koje dospevaju nakon otvaranja steajnog postupka predstavljaju obaveze steajne mase, to je zakonski nain reavanja mnogih praktinih problema. Naime, neretko steajni dunik, sve do odluke o bankrotstvu ili do eventualnog glasanja o predloenom planu reorganizacije eli da zadri predmet finansijskog lizinga da bi omoguio da u sluaju usvajanja plana reorganizacije i dalje vri svoju delatnost uz pomo navedenog predmeta, i stoga je davaocu lizinga i omogueno da zahtev za povraaj predmeta lizinga podnese tek u toj fazi. Upravo stoga je neophodno i predvideti da je plaanje lizing naknada od trenutka otvaranja steajnog postupka obaveza steajne mase koja se prioritetno plaa, a mogua je ak i njena prinudna naplata. Davaocu lizinga dato je pravo

da zahteva ukidanje ili izmenu mera obezbeenja, kao i primenu mera zatite koje su definisane lanom 93 stav 5 i 6 Zakona. Za sluaj bankrotstva, predvieno je kao i u Zakonu o steajnom postupku pravo davaoca lizinga da predmet lizinga izlui iz steajne mase, odnosno obaveza steajnog upravnika da mu na zahtev preda predmet lizinga u zakonski opredeljenom i relativno kratkom roku od 30 dana od podnoenja zahteva za predaju predmeta lizinga. Izuzetno na predlog steajnog upravnika i uz saglasnost odbora poverilaca steajni sudija moe odrediti i da se davaocu lizinga na njegov zahtev za predaju stvari izvri isplata pune cene iste. Ukoliko se meutim ta isplata ne izvri u roku od 30 dana od donoenja odluke o bankrotstvu davalac lizinga ima prava da zahteva povraaj dravine i izvrenje na predmetu lizinga u skladu sa ugovorom odnosno Zakonom o finansijskom lizingu. U pogledu odredaba kojima je u takvoj situaciji regulisan poloaj davaoca lizinga prema Zakonu o steajnom postupku neophodno je uoiti da je prema Zakonu o steajnom postupku davalac lizinga imao pravo da zahteva povraaj dravine i izvrenje na predmetu lizinga u skladu sa ugovorom, odnosno zakonom, u sluaju da mu predmet lizinga nije predat u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva za predaju istog, u sluaju bankrotstva steajnog dunika. Zakonom je uvedena mogunost steajnog dunika da davaocu lizinga umesto predaje stvari izvri isplatu pune cene predmeta lizinga. U sluaju reorganizacije, steajni upravnik ima obavezu da obavesti davaoca lizinga u roku od 8 dana od dana prijema zahteva o svojoj nameri i potrebi da dalje nastavi da koristi predmet lizinga, a ako to ne uini ili ne plati naknadu za korienje predmeta lizinga davalac lizinga ima prava da zahteva povraaj dravine i izvrenje na predmetu lizinga, odnosno da zahteva da mu se stvar vrati.

18. TROKOVI STEAJNOG POSTUPKA I OBAVEZA STEAJNE MASE Jako je vano ukazati da je novim Zakonom izvrena podela izdataka na trokove steajnog postupka i na obaveze steajne mase Trokovi steajnog postupka su: 1. sudski trokovi postupka sprovoenja steaja, nagrada 2. naknada trokova steajnom upravniku i to kako privremenom, tako i steajnom upravniku imenovanom po otvaranju steajnog postupka, 3. drugi izdaci za koje Zakon predvia da se namiruju kao trokovi. Obaveze steajne mase predstavljaju: 1. obaveze koje su prouzrokovane radnjama steajnog upravnika ili upravljanjem unovenjem i deobom steajne mase, ako isti ne predstavljaju trokove steajnog postupka, 2. obaveze iz dvostrano teretnih ugovora, ako se njihovo ispunjenje trai za steajnu masu ili usledi nakon otvaranja postupka steaja; 3. obaveze nastale neosnovanim obogaenjem steajne mase, kao i 4. obaveze prema zaposlenima i drugim angaovanim licima u steajnom postupku koje su nastale i nastaju nakon otvaranja postupka steaja i traju sve do njegovog zakljuenja, odnosno obustave, 5. obaveze nastale u prethodnom postupku. 19. PRIJAVE POTRAIVANJA Zakon o steaju uneo je promene u nainu utvrivanja potraivanja steajnih poverilaca u odnosu na Zakon o steajnom postupku i to upravo u onim delovima

u kojima je praksa pokazala da su reenja iz Zakona o steajnom postupku nedelotvorna, odnosno da dovode do odugovlaenja postupka ili znatnog oteanja istog. Tako je i prema Zakonu o steaju, ostala obaveza steajnih poverilaca da svoja potraivanja prijave u steaju svog dunika i u pogledu same obaveze prijavljivanja i sadrine prijave nije dolo do znaajnijih promena. Znaajna promena meutim uinjena je u pogledu odreivanja roka u kome se prijava podnosi, kao i pravne prirode roka za podnoenje prijave. Prema Zakonu o steajnom postupku prijava se mogla podneti u roku koji je odredio sud, a koji je bio do 60 dana. Navedeni rok nije bio prekluzivan, pa su poverioci mogli podneti prijave i kasnije, a prema sudskoj praksi je to iako izriito zakonom nije bilo propisano, tumaeno tako da su se prijave mogle podneti sve do sainjavanja nacrta glavne deobe, odnosno ak i uz prigovor na navedeni nacrt. U toj situaciji kada bi poverilac podneo prijavu po proteku roka koji je odredio sud ista prijava nije bila odbacivana kao neblagovremena, ve je samo po nalogu suda takav poverilac bio duan da snosi trokove naknadnog ispitnog roita i to tako to e ih predujmiti, a tek ukoliko ne bi isplatio odmerene trokove naknadnog ispitnog roita na kome bi bilo ispitano i potraivanje po njegovoj prijavi, takva prijava bi bila odbaena od strane steajnih organa kao neblagovremena. Ukoliko bi meutim poverilac predujmio navedene trokove sve do isteka roka za prigovor na nacrt o glavnoj deobi, pa ak i uz prigovor na nacrt, mogao je podneti prijavu koja je u toj situaciji, po prijemu predujma trokova ispitnog roita sud bio duan da razmatra, a to je znatno oteavalo i osporavalo sam tok postupka, jer je bila dovoljna jedna takva zakasnela prijava, pa da ceo postupak sprovoenja bankrotstva bude znatno usporen i otean zbog obaveze naknadnog ispitivanja iste. Upravo stoga pristupilo se novom reenju prema kome rok za prijavu potraivanja odreuje sud i to steajni sudija svojim reenjem.

Prijave se mogu podneti i po proteku navedenog roka odreenog od strane steajnog sudije u konkretnom steaju, ali najdue do isteka roka od 120 dana od dana objave oglasa u Slubenom glasniku. Sve prijave koje su podnete po isteku roka od 120 dana odmah se odbacuju kao neblagovremene.

Prijave koje su podnete u periodu posle isteka roka koji je reenjem odredio steajni sudija, ali pre isteka prekluzivnog roka od 120 dana razmatraju se ukoliko sam podnosilac prijave steajni poverilac, predujmi trokove odravanja dopunskog roita za ispitivanje tog potraivanja. Ukoliko on to meutim ne uini u roku koji mu je odredio sud i u iznosu koji mu je sud na ime predujma naloio da uplati, prijava e takoe biti odbaena. Stoga bi se sada moglo rei da postoje dva roka za podnoenje prijave, jedan je rok za podnoenje prijave koji odreuje steajni sudija i koji zavisi od samog konkretnog steaja, to znai projektovanog broja poverilaca i potrebe konkretnog steaja, a drugi je prekluzivni rok od 120 dana posle koga poverioci gube pravo na podnoenje prijave, pa im stoga iste bivaju odbaene, kao neblagovremene. Ovakvo zakonsko reenje predstavlja balans odnosno izmeu prekluzivnog roka od 60 dana koji je bio regulisan Zakonom o prinudnom poravnanju steaju i likvidaciji (koji je znaajno ograniavao poverioce) i potpuno neopredeljenog roka za podnoenje naknadnih prijava potraivanja po Zakonu o steajnom postupku, pa stoga predstavlja pravu meru zatite svakog konkretnog poverioca, ali na nain koji ne ograniava i ne oteuje i druge poverioce koji takoe svoja prava ostvaruju u istom steajnom postupku. Stoga bi se moglo zakljuiti da e prijave potraivanja biti odmah odbaene, ako su podnete po proteku roka od 120 dana od dana objavljivanja oglasa kojim se otvara steajni postupak nad konkretnim steajnim dunikom u Slubenom glasniku, a u situaciji u kojoj su podnete po proteku roka koji je odredio steajni sudija, ali u okviru roka od 120 dana, iste e biti odbaene

samo ukoliko u naknadno ostavljenom sudskom roku podnosilac prijave steajni poverilac ne izvri usplatu predujma trokova odravanja dopunskog ispitnog roita, koje je sutinski sam prouzrokovao potrebom odvojenog i naknadnog ispitivanja njegove kasnije podnete prijave. 20. POSTUPAK UTVRIVANJA LISTE POTRAIVANJA Neto je drugaije definisan i sam postupak utvrivanja potraivanja kao i sainjavanja liste potraivanja u odnosu na Zakon o steajnom postupku. Obaveza izjanjavanja steajnog upravnika o potraivanju po svakoj prijavi i to tako to e steajni upravnik utvrditi osnovanost, obim i isplatni red svakog potraivanja i o tome sainiti listu priznatih i osporenih potraivanja u roku od 40 dana dana isteka roka odreenog od strane steajnog sudije za podnoenje prijave potraivanja, ostala je nepromenjena u odnosu na Zakon o steajnom postupku. I Zakon o steaju kao i Zakon o steajnom postupku poznaje mogunost da se, ukoliko je potraivanje po odreenoj prijavi osporeno, ponovnim pregledom prijave i dokumentacije koju poseduje steajni poverilac, promeni izjava steajnog upravnika i na taj nain ispravi lista priznatih potraivanja. Konana lista svih prijavljenih potraivanja sainjava se na ispitnom roitu kao i prema Zakonu o steajnom postupku. 21. MEDIJACIJA U skladu sa svetskim trendovima u kojima se pokuava sporazumno i vansudsko reenje sporova i u steaj je uvedena mogunost medijacije, radi utvrivanja osporenih potraivanja prema steajnom duniku. lanom 115 Zakona predvieno je da poverilac osporenog potraivanja, odnosno steajni upravnik uz saglasnost odbora poverilaca moe predloiti reavanje spornog odnosa putem medijacije u skladu sa

Zakonom kojim se regulie postupak medijacije. Ukoliko do zakljuenja ispitnog roita postoji saglasnost steajnog upravnika i odbora poverilaca, odnosno poverioca osporenog potraivanja o reenju spornog potraivanja putem medijacije steajni sudija e sporno potraivanje izdvojiti iz liste potraivanja. Postupak medijacije traje 30 dana od dana zakljuenja ispitnog roita (to je u skladu sa odredbama Zakona o parninom postupku) i u tom roku je steajni upravnik duan da obavesti sudiju o rezultatima sprovedenog postupka medijacije. Ipak je ostavljena mogunost da se u sluaju potrebe i u opravdanim situacijama navedeni rok produi i do 60 dana od dana zakljuenja ispitnog roita, to je takoe u skladu i sa drugim procesnim zakonima. Poverilac ije je potraivanje bude utvreno u postupku medijacije, ima prava da trai da se uvrsti u listu utvrenih potraivanja odnosno da se izvri njena izmena unoenjem njegovog potraivanja. Poverilac kome meutim ni postupak medijacije ne bude pomogao da se njegovo potraivanje utvrdi, zadrava status poverioca osporenog potraivanja, koji mora pokrenuti parnicu radi utvrenja istog. Evidentno je da je Zakon o steaju prihvatio savremene tendencije pokuaja mirnog i vansudskog reavanja spornih situacija koje su posebno u komercijalnim stvarima, kakve su gotovo redovni sporovi vezani povodom steaja privrednih drutava, najbolji nain za reenje navedene situacije svakako i u pogledu samog ishoda, odnosno kreativnosti reenja, u pogledu trokova postupka koji su znatno nii od eventualnih parninih trokova i u pogledu brzine reavanja navedene sporne situacije, (medijacijom se znatno bre reava od reenja koje bi usledilo kroz parnini postupak). S obzirom da medijacija podrazumeva meusobna poputanja obe strane steajni upravnik mora imati saglasnost odbora poverilaca za postupak medijacije povodom spornog potraivanja i to mu i daje ovlaenje da zakljui odreeni sporazum u medijaciji,

odnosno da na taj nain okona sporni odnos izmeu steajnog dunika i poverioca. 22. UKIDANJE ARBITRANOG REAVANJA Treba primetiti da je prema Zakonu o steajnom postupku na zakljuak listi utvrenih i osporenih potraivanja bilo mogue podneti prigovor steajnom veu u roku od 5 dana. Pored prigovora steajnom veu bilo je mogue podneti i predlog za arbitrano reavanje spora u roku od 8 dana, odnosno u istom roku u kome se i pokretao parnini postupak za utvrenje spornog potraivanja. Istovremeni tok svih navedenih rokova (prema izriitim odredbama istog Zakona su svi tekli od dana od kada je poverilac osporenog potraivanja primio zakljuak kojim mu se isto osporava) donelo je mnogo problema i razliitih tumaenja u praksi pa su povodom toga zauzeti i mnogi stavovi sudske prakse kroz odgovore odeljenja Vieg trgovinskog suda a koji su imali zajedniki cilj da na pravian nain reguliu pitanje prekluzivnog roka za pokretanje parnice za utvrenje osporenog potraivanja kojim se poveriocu ne bi istovremeno onemoguilo i preduzimanje drugih zakonom predvienih pravnih sredstava, odnosno podnoenjem predloga za arbitrano reavanje sporova i podnoenje prigovora steajnom veu na zakljuak o osporenom potraivanju. Mogunost predloga za arbitrano reavanje sporova na navedeni nain doneo je jako mnogo problema zbog naina na koji je definisan taj postupak kao postupak u kome je steajni sudija kao arbitar, odnosno arbitrano vee odluivalo o spornom potraivanju u postupku koji je voen prema odredbama Zakona o parninom postupku. Stoga je taj postupak trajao dugo ukljuujui i albeni postupak koji je prema odredbama Zakona o parninom postupku, takoe predvien, a pri tom su u praksi neki sudovi smatrali da se radi o postupku koje je potrebno voditi u okviru steajnog postupka, dok su drugi navedeno arbitrano reavanje vrili kroz parnice koje je samo kao postupajui sudija, sudio steajni sudija. Tako razliita praksa dovela je do velikih problema i

ocena praktiara je bila da je ova mogunost arbitranog reavanja sporova donela vie tete nego koristi, pa se zato od takvog reenja odustalo. Nasuprot tome novi Zakon o steaju donosi mogunost medijacije to je znatno bolje, jer je ceo postupak medijacije regulisan drugim propisima i stoga je potpuno jasno kako ga treba voditi. Ovlaenja su sasvim drugaija i mogunost sporazumevanja i usklaivanja meusobnih interesa, kao i mogunost poputanja radi postizanja brzog sporazumnog reenja je mnogo vea. 23. UKIDANJE PRIGOVORA NA ZAKLJUAK O OSPORENOM POTRAIVANJU Na zakljuak o listi potraivanja prema novom Zakonu vie nije mogue podnositi prigovor kao pravni lek, jer steajnog vea kome je navedeni prigovor bio upuivan vie nema kao steajnog organa, a optim procesnim odredbama definisano je i da se na zakljuak ne moe podnositi pravni lek. To ne predstavlja nikakvo oteenje poverilaca ili smanjenje mogunosti zatite njihovih prava, zato to se i inae navedeni prigovor steajnom veu mogao odnositi samo na primedbe koje su uinjene u samom postupku donoenja zakljuka, kao i na ime greke u samom zakljuku, a to je sada mogue zahtevom za ispravku samog zakljuka. Steajno vee se po prigovoru nije moglo uputati u ocenu, da li je steajni upravnik osnovano osporio odreeno potraivanje, ve je njegova osnovanost morala biti reenja kroz parnicu na koju je zakljukom i upuen poverilac ije je potraivanje osporeno. Stoga izostankom prigovora poveriocima osporenih potraivanja nisu ni smanjena ni uskraena prava, niti je na bilo koji nain umanjen stepen njegove zatite. Postupak je meutim ubrzan i prilagoen novom sistemu pravnih lekova i ukidanju steajnog vea kao steajnog organa. 24. PREKLUZIVNI ROK ZA TUBU

Po prijemu zakljuka kojim se osporava njegovo potraivanje poverilac je duan da radi utvrenja istog po uputu koji navedeni zakljuak sadri pokrene parnicu u roku od 8 dana od prijema zakljuka. Ako se odlui za medijaciju, navedeni rok tee od dana isteka roka za medijaciju, jer je to mogunost predviena novim Zakonom. Vano je ukazati da navedeni prekluzivni rok za pokretanje tube, sada vai i za podnoenje zahteva za nastavak parnice koje su u vreme pokretanja steaja bile u toku, kod kojih je nastupao prekid postupka. Zakonom je takoe izriito propisano pod kojim uslovima i na koji nain se postupak koji je prekinut nastavlja, to takoe znaajno pojanjava dosadanja zakonska reenja. Zakonom je takoe definisana i obaveza steajnog suda da pri glavnoj deobi potuje pravnosnane odluke o osporenim potraivanjima uz posebno naglaavanje da odluke donete po vanrednim pravnim lekovima nemaju dejstvo prema poveriocima u pogledu isplata primljenih na osnovu reenja o glavnoj deobi u skladu sa Zakonom. 25. POVERILAC POTRAIVANJA PO IZVRNOJ ISPRAVI Problemi u praksi u pogledu potraivanja koja su prijavljena po osnovu izvrne isprave koju je posedovao steajni poverilac, kao i injenica da je u toku postupak ispitivanja ustavnosti odgovarajue odredbe Zakona o steajnom postupku, uslovili su potrebu da se posebno regulie situacija u kojoj steajni poverilac prijavljuje potraivanje na osnovu izvrne isprave. Tako je odredbama lana 113 stav 3 Zakona, normirano iz kojih se samo razloga takvo potraivanje moe osporiti od strane steajnog upravnika. Tako je predvieno da se potraivanje prijavljeno na osnovu izvrne isprave moe osporiti ako je: 1. izvrna isprava ukinuta, ponitena, preinaena ili stavljena van snage,

2. potraivanje prestalo na osnovu injenice koje su nastupile nakon izvrnosti, 3. protekao rok u kome se po zakonu moe traiti izvrenje i 4. potraivanje nije prelo na steajnog poverioca, odnosno, ako obaveza nije prela na steajnog dunika, ili 5. izvrna isprava takva da bi radnja njenog izvrenja mogla biti predmet pobijanja u skladu sa istim Zakonom. Za razliku od Zakona o steajnom postupku Zakon o steaju je posebno predvideo postupak u kome se osporena potraivanja prijavljena po osnovu izvrne isprave, tako to je definisao da u toj situaciji steajni sudija zakljukom na parnicu upuuje steajnog upravnika ili poverioca koji je osporio potraivanje koje je prijavljeno po osnovu izvrne isprave. Na navedeni nain otklonjen je jo jedan od velikih propusta Zakona o steajnom postupku. 26. POBIJANJE PRAVNIH RADNJI STEAJNOG DUNIKA U poglavlju pobijanja pravnih radnji steajnog dunika izvrene su (u odnosu na Zakon o steajnom postupku) izmene samo u pogledu rokova za pobijanje pravnih radnji i to produenjem istih, zbog primedaba da su navedeni rokovi prekratki, te da time onemoguavaju pravilnu i sutinsku zatitu poverilaca kroz institut pobijanja pravnih radnji. 1. Tako se kod uobiajenog namirenja moe pobijati pravni posao ili druga pravna radnja preduzeta u poslednjih 6 meseci pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka, a prema Zakonu o steajnom postupku pobijanju je bila podlona samo radnja, odnosno posao preduzet u poslednja 3 meseca pre podnoenja predloga. 2. Poslovi neuobiajenog namirenja ili pravne radnje mogu se pobijati samo ako su preduzete u poslednjih 12 meseci pre podnoenja predloga za

pokretanje steajnog postupka, a prema Zakonu o steajnom postupku, taj rok je bio 6 meseci pre podnoenja predloga. 3. Ako je usledilo neposredno oteenje steajnih poverilaca, pobijanje pravnih radnji moe se vriti samo ako su iste preduzete u poslednjih 6 meseci pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka, dok je prema Zakonu o steajnom postupku taj rok bio 3 meseca. 4. U sluaju da je preduzeta pravna radnja ili zakljuen pravni posao kojim se namerno oteuju poverioci, nije dolo do promene roka u odnosu na Zakon o steajnom postupku i isti je sada mogue pobijati, ako je preduzet u poslednjih 5 godina pre podnoenja predloga za steaj. 5. Poslovi i radnje bez naknade ili uz neznatnu naknadu mogu se prema novom Zakonu o steaju pobijati ako su preduzeti u poslednjih 5 godina pre podnoenja predloga, dok je po Zakonu o seajnom postupku taj rok bio 2 godine. Potrebno je naglasiti i da svi drugi uslovi koji su bili potrebni za pobijanje odreenih poslova i radnji prema Zakonu o steajnom postupku nisu menjani u novom Zakonu. Novinu takoe predstavlja norma po kojoj pravni posao ili radnja uobiajenog odnosno neuobiajenog namirenja ne moe biti predmet pobijanja, ako: o je steajni dunik istovremeno ili u kratkom periodu pre ili posle njenog izvrenja primio jednaku vrednost u vidu trokova naknade, o kao ni poslovi i radnje uobiajenog ili neuobiajenog namirenja kojima se poverioci neposredno oteuju, ako je takva radnja preduzeta odnosno posao zakljuen: 1. pre podnoenja predloga za steaj

2. na osnovu okvirnog ugovora iz lana 82 stav 3 Zakona. 3. u skladu sa uobiajenom poslovnom praksom, za izvravanje takvih ugovora. Vano je naglasiti da su svi navedeni uslovi u kumulativnom odnosu da se samo u sluaju ispunjavanja svih istovremeno, pravni posao odnosno radnja ne mogu pobijati. 27. UNOVENJE I DEOBA STEAJNE MASE Izmene koje su izvrene u delu naina unovenja imovine vie se odnose na eventualno terminoloka pojanjenja i otklanjanje nejasnoa u Zakonu o steajnom postupku. Velika novina koju je uveo Zakon je naglaeni pravni subjektivitet steajne mase prema kojim se ona registruje kod nadlenog organa koji vodi registar privrednih subjekata (APR) i zastupa je steajni upravnik. Na ovaj nain se reava veliki problem koji je nastajao kod obustave steajnog postupka usled prodaje steajnog dunika, kao pravnog lica, u kom sluaju je isti nastavljen u odnosu na steajnu masu koja meutim nije imala posebni pravni subjektivitet, to je dovodilo do problema u samoj praksi i nainu realizacije nastavljenog steaja. 28. PRODAJA STEAJNOG DUNIKA KAO PRAVNOG LICA Novina Zakona je uvoenje obaveznog prethodnog obavetenja razlunog poverioca o nameri prodaje steajnog dunika kao pravnog lica. U sluaju da steajni upravnik ne usvoji predlog razlunih poverilaca o povoljnijem nainu unovenja imovine steajnog dunika, i u pogledu imovine koja je predmet obezbeenja, steajni sudija o takvom predlogu odluuje

zakljukom u roku od 5 dana procenjujui celishodnost prodaje steajnog dunika i da li je procenjena vrednost istog kao pravnog lica ili imovine koja je predmet razlunog prava izvrena u skladu sa nacionalnim standardima za upravljanje steajnom masom i da li se takvom prodajom postie oigledno nepovoljnije namirenje razlunog poverioca u odnosu na odvojenu prodaju te imovine. U sluaju usvajanja predloga razlunog poverioca steajni sudija, zakljukom moe naloiti preduzimanje neke ili istovremeno vie mera koje su izriito zakonom propisane kao: 1. odlaganje prodaje, 2. vrenje nove procene steajnog dunika kao pravnog lica, odnosno imovine koja je predmet razlunog prava, 3. izdvajanje imovine na kojoj postoji razluno pravo i odreivanje njene odvojene prodaje i 4. druge mere u cilju adekvatne zatite razlunog poverioca. Novinu predstavlja i posebno naglaavanje da se prodaja steajnog dunika kao pravnog lica ne moe izvriti suprotno odredbama zakona kojim se ureuje zatita konkurencije. 29. ALBA NA REENJE O GLAVNOJ DEOBI Novina je i u ogranienom krugu lica i razlozima zbog kojih se moe podneti alba protiv reenja o glavnoj deobi. Krug lica. Sada samo steajni upravnik i poverioci ije primedbe na nacrt glavne deobe nisu prihvaene, imaju prava da podnoenje navedene albe, uz obavezu da u istoj iznesu navode i dostave dokaze za svoje albene navode zbog kojih osporavaju pravnu valjanost reenja o glavnoj deobi.

Razlozi zbog kojih se alba moe izjaviti takoe su izriito nabrojani i oni se odnose na povrede ranije steenog prava, na pogreni obraun i na pogrenu ocenu osnovanosti primedbi na nacrt na glavnu deobu, jer se posle nacrta i odluke po primedbama na nacrt reenja o glavnoj deobi alba protiv reenja o glavnoj deobi i moe ulagati samo iz navedenih razloga, to je sada izriito zakonom i predvieno. Predvieno je da se alba moe podneti i ako reenje o glavnoj deobi odstupa od nacrta. Vano je primetiti da je i raniji prigovor na nacrt reenja o glavnoj deobi zamenjen pravom na iznoenje primedbi na nacrt, a s obzirom da se prema stavu i tumaenju sudske prakse i raniji prigovor, zapravo predstavljao prigovor materijalno pravne prirode, o kome se nije donosila posebna odluka po prigovoru, ve je opravdanost istog razmatrana iskljuivo kroz obrazloenje reenja o glavnoj deobi. Sada je usvojen naziv koji sutinski oslikava sadrinu navedenog akta, a to su primedbe na nacrt glavne deobe koji se takoe razmatraju i ukoliko iste u obrazloenju reenja o glavnoj deobi nisu pravilno razmatrane, to je shodno iznetom jedan od albenih razloga zbog kojih se moe osporavati i samo reenje o glavnoj deobi. 30. GLAVNA DEOBA Novina je i nain na koji je definisana mogunost glavne deobe, jer je izneto da se deobi pristupa i po pravnosnanosti dela reenja o glavnoj deobi u onom delu u kome je isto postalo pravnosnano. Deoba se takoe moe izvriti i pre pravnosnanosti reenja uz obaveznu rezervaciju sredstava potrebnih za ostvarenje prava podnosioca albe, ukoliko to predloi steajni upravnik. O predlogu mora da odlui steajni sudija, tako to e takav predlog usvojiti, odnosno takvu deobu odobriti. Cilj ovih novih reenja kod deobe je da se svi oni poverioci ija su potraivanja nesporna to pre isplate, odnosno da oni dou do ostvarenja svojih prava ne ekajui da se ree sporna potraivanja, odnosno da se okona

postupak po pravnim lekovima albama poverilaca koji su osporili reenje o glavnoj deobi u delu koji se odnosi na njihovo potraivanje. Ovakvo reenje je usvojeno bez obzira to je rok suda vie instance za odluivanje po albi na reenje o glavnoj deobi samo 30 dana, jer se smatralo da ak ni takvo kratko odlaganje ne treba dozvoliti, ako isto nije neophodno, a to e steajni sudija svojim zakljukom odluiti na predlog steajnog upravnika. Sva navedena reenja trebala bi da dovedu do znatno breg ostvarenja prava veine poverilaca. 31. VIAK DEOBNE MASE Neto je drugaije definisan i postupak sa vikom deobne mase po namirenju svih poverilaca, tako to je predvieno da je steajni upravnik duan da preostali viak steajne mase raspodeli imaocima udela ili akcija u privrednom drutvu u skladu sa pravilima postupka likvidacije. Prema izriitim odredbama stava 2 lana 147 Zakona kojima je regulisan postupak sa vikom deobne mase predvieno je da viak deobne mase u delu koji je srazmeran ueu drutvenog kapitala u ukupnom kapitalu steajnog dunika uplauje se na raun budeta Republike Srbije i rasporeuje u skladu sa odredbama 61 Zakona o privatizaciji. Na obrazloeni predlog steajnog upravnika steajni sudija moe doneti reenje o raspodeli sredstava iz vika deobne mase, i pre isplate steajnih poverilaca, ako se nesumnjivo utvrdi da se iz raspoloivih novanih sredstava postojee deobne mase, svi steajni poverioci mogu namiriti u celosti sa pripadajuim kamatama u skladu sa Zakonom o steaju. 32. ZAKLJUENJE STEAJA Kao novina kod zakljuenja steaja predviena je u Zakonu mogunost koju je sudska praksa ve kreirala i prihvatila kao

realnost, a to je mogunost da se po unovenju ukupne imovine, steajni postupak zakljui iako nisu okonane sve parnice koje su u toku, da bi se smanjili trokovi steajnog postupka. To se prema odredbama lana 148 stav 2 Zakona, moe uiniti na predlog steajnog upravnika, a po reenju koje donosi steajni sudija i u toj situaciji steajni upravnik se imenuje za zastupnika steajne mase koje je shodno napred navedenom reenju dobila svoj pravni subjektivitet, a koji je ine sredstva po osnovu osporenih potraivanja i sredstva koja se ostvare okonanjem parnice u korist steajnog dunika. Steaja mase se registruju u registar steajnih masa kod nadlenih organa koji vode registar privrednih subjekata i zastupa je steajni upravnik. U sluaju da se parnica okona u korist poverilaca osporenog potraivanja, steajni upravnik e po pravnosnanosti sudske odluke izvriti isplatu poverioca osporenog potraivanja u skladu sa reenjem o glavnoj deobi. U sluaju meutim da se parnica okona u korist steajne mase steajni upravnik e postupiti u skladu sa odredbama Zakona o steaju koje reguliu sprovoenje naknadne deobe i sutinski navedena sredstva podeliti u skladu sa reenjem o glavnoj deobi. 33. NAKNADNA DEOBA Naknadna deoba je prema novom Zakonu definisana kao deoba koja se sprovodi ako se nakon zakljuenja steajnog postupka pronae imovina koja ulazi u steajnu masu. Ista se sprovodi na predlog steajnog upravnika ili drugog zainteresovanog lica, i to unovenjem i raspodelom sredstava ostvarenih prodajom pronaene imovine. Saglasnost za prodaju naknadno pronaene imovine daje steajni sudija.

Protiv reenja kojim steajni sudija odreuje sprovoenje naknadne deobe alba nije dozvoljena. Reenje se dostavlja steajnom upravniku koji postupajui po istom unovava imovinu i dobijena sredstva deli na osnovu reenja o glavnoj deobi, a potom dostavlja dopunski zavrni raun. Za radnje preduzete u naknadnoj deobi steajni upravnik ima pravo na nagradu u sluaju prodaje naknadno pronaene imovine i namirenja poverilaca iz dobijenih sredstava, a u visini koja se obraunava u skladu sa Osnovima i merilima za obraunavanje nagrade i naknade steajnog upravnika. 34. POSTUPAK U SLUAJU DUGOTRAJNE NESPOSOBNOSTI Kao posebna novina predvien je posebni postupak u sluaju dugotrajne nesposobnosti za plaanje koji je regulisan odredbama lana 150 Zakona o steaju. Navedenom normom predvieno je da organizacija koja sprovodi postupak prinudne naplate u obavezi da jednom meseno i to poslednjeg dana u mesecu, sa presekom stanja na taj dan, svim sudovima nadlenim za sprovoenje steajnog postupka dostavi obavetenje o pravnim licima sa njihove teritorije koja su trajnije nesposobna za plaanje, jer su potpuno obustavila sva plaanja u periodu od najmanje jedne godine osim pravnih lica koja su u postupku restrukturiranja u skladu sa propisima koji ureuju postupak privatizacije. Po prijemu navedenog reenja steajni sudija po slubenoj dunosti donosi reenje o pokretanju prethodnog steajnog postupka u kome se utvruje postojanje pravnog interesa steajnog poverioca za pokretanje steajnog postupka, pa steajni sudija reenjem o pokretanju prethodnog postupka odreuje visinu predujma i rok od 60 dana od dana objavljivanja reenja u kome poverioci ili steajni dunik mogu traiti sprovoenje steajnog postupka uz polaganje predujma.

Navedeno reenje objavljuje se na oglasnoj tabli suda i protiv njega nije dozvoljena alba. Ako u zakonskom roku bude uplaen predujam steajni sudija bez odlaganja zakazuje roite radi raspravljanja o postojanju steajnog razloga i polaganju steajnog postupka u kom se sluaju dalje postupak odvija prema odredbama ovog Zakona. Ukoliko meutim predujam ne bude uplaen u navedenom roku smatrae se da ne postoji pravni interes poverilaca i steajnog dunika za sprovoenje steajnog postupka, u kom sluaju se istovremeno otvara steajni postupak nad dunikom, utvruje ispunjenost steajnog razloga, trajnije nesposobnosti plaanja, utvruje da ne postoji interes poverilaca steajnog dunika za sprovoenje steajnog postupka i istim reenjem odmah zakljuuje isti steajni postupak. Navedeno reenje objavljuje se na oglasnoj tabli suda i dostavlja registru privrednih subjekata. Na navedeno reenje albu mogu izjaviti steajni dunik i poverioci u roku od 30 dana od dana objave reenja na oglasnoj tabli suda. U navedenoj situaciji postupak sa imovinom steajnog dunika predvien je lanom 154 Zakona o steaju. Citiranim lanom predvieno je da reenje doneto u smislu lana 153 stav 1, po svojoj pravnosnanosti predstavlja osnov za brisanje privrednog subjekta iz registra privrednih subjekata, te da potom imovina steajnog dunika prelazi u svojinu Republike Srbije, ime se ne dira u ranije steena prava obezbeenja i prioritetnog namirenja poverilaca na predmetnoj imovini. Republika Srbija meutim ne odgovara za obaveze steajnog dunika. Predvieno je i da Republika Srbija moe stupiti umesto steajnog dunika u parnicu koja se vodi po njegovoj tubi za naplatu potraivanja ili predaju stvari, a da se imovinom upravlja i raspolae prema Zakonima koji reguliu postupanje sa imovinom Republike Srbije.

Navedeni postupak predstavlja potpunu novinu kojom se elelo regulisati situacija u kojoj ve dui period postoje privredni subjekti koji sutinski ne posluju, a niko na njima ne pokree steaj, te oni tako samo egzistiraju u privrednim registrima. Opisani nain je ustvari namera da se uz potovanje volje i samog steajnog dunika i poverilaca steajni postupak sprovede. Meutim ukoliko navedene volje i namere nema, odnosno ukoliko niko nije spreman da snosi predujma trokova steajnog postupka, navedeni steajni postupak e se zakljuiti bez sprovoenja istog, a imovina takvog pravnog subjekta e postati imovina Republike Srbije. Vano je uoiti da se ne dira u stvarna prava treih lica, ali da Republika Srbija nije po osnovu obligacionih prava odgovorna za obaveze steajnog dunika. Navedeni nain regulisanja postupka sa dugotrajno insolventnim privrednim subjektima zapravo je postupak brzog oficijelnog i jeftinog odnosno besplatnog naina eliminisanja istih iz privrednog ivota. Kod promene ovih odredaba neophodno je voditi rauna o prelaznim i zavrnim odredbama Zakona, jer je u odnosu na njih predvien izuzetak.

II DEO
NOVINE U ZAKONU O STEAJU U POGLEDU REORGANIZACIJE U pogledu REORGANIZACIJE Zakon je doneo mnoge novine u odnosu na Zakon o steajnom postupku. Deo novina predstavlja reenje problema koji su se u praksi pojavili u toku primene Zakona o steajnom postupku, a deo predstavlja sasvim nove institute ijom primenom bi se umanjilo dejstvo svetske

ekonomske krize kod nas i da se neka pozitivna strana iskustva unesu u nae zakonodavstvo. SPROVOENJE REORGANIZACIJE Odredbom lana 155 Zakona o steaju, definisano je kada su ispunjeni uslovi za sprovoenje reorganizacije. Ta je odredba u Zakonu o steajnom postupku nedostajala, to je unelo mnoge probleme u pogledu primene njegovih normi, koji su se odnosili na reorganizaciju, zbog razliitog tumaenja i ocenjivanja kada su ispunjeni uslovi za reorganizaciju. Upravo stoga iz metodolokih razloga, a i radi otklanjanja navedenih problema u praksi je uneta odredba kojom se definie: da se reorganizacija sprovodi, ako se time obezbeuju povoljnija namirenja poverilaca u odnosu na bankrotstvo, a posebno ako postoje ekonomsko opravdani uslovi za nastavak dunikovog poslovanja. Reorganizacija se sprovodi prema planu, koji se sainjava u pismenoj formi i koji se moe podneti istovremeno sa predlogom za pokretanje steajnog postupka unapred pripremljeni plan reorganizacije ili nakon otvaranja steajnog postupka u skladu sa Zakonom o steaju. Iz citirane norme evidentno je da, iako se i ranije mogao podneti plan reorganizacije zajedno sa predlogom za pokretanje steajnog postupka, sada taj plan reorganizacije dobija poseban naziv unapred pripremljeni plan reorganizacije i sutinski ga na drugaiji nain definie od redovnog plana reorganizacije, koji je ranije samo mogao biti podnet uz predlog. Unapred pripremljeni plan reorganizacije predstavlja novi institut u naem steajnom zakonodavstvu.

Znaajne promene unete su u odredbe kojima se definie obavezna sadrina plana. Tako je pored ve ranije predvienih odredaba kojima je definisano ta plan mora da sadri i koje su samo u nekim delovima pretrpele manje terminoloke izmene ija je namera bila da se pojasne ili preciziraju odreeni pojmovi koji su doveli do razliitog tumaenja, uneto i nekoliko novih odredaba kojima se definiu obavezni delovi i sadrina plana, jer je praksa pokazala da je to njihovo izostavljanje propust Zakona o steajnom postupku. Nova odredba Zakona je da plan mora da sadri klase poverilaca i kriterijume na osnovu kojih su klase formirane. Ovo je uinjeno zato to je u sudskoj praksi bilo jako mnogo problema sa formiranjem klasa. Na samom poetku primene Zakona o steajnom postupku klase su gotovo redovno bile formirane jednako kao i isplatni redovi, a to nije njihov cilj i njihova sutina. Kasnije su poele da se formiraju i razliite klase u okviru istog isplatnog reda, ali se pri tom nije navodio ni jedan od kriterijuma koji je bio osnov za njihovo formiranje, pa su neretko primedbe na plan reorganizacije bile upravo usmerene na to da su klase tako formirane da obezbeuju da se plan reorganizacije izglasa, odnosno da su iste formirane upravo u skladu sa pretpostavljenim nainom glasanja poverilaca. To bi dalje znailo da je navedenim formiranjem klasa zapravo izvrena neka vrsta manipulacije poveriocima pri glasanju i da se na navedeni nain moglo postii eljeno glasanje kroz svrstavanje poverilaca u odreene klase. Da bi se to izbeglo i da bi se objektivizirao ceo postupak formiranja klasa i glasanja o planu reorganizacije novi Zakon uveo je kao obaveznu sadrinu plana reorganizacije navoenje kriterijuma na osnovu kojih su klase formirane, kao i navoenje samih klasa poverilaca. Na taj nain kriterijumi formiranja klasa i svrstavanje odreenih poverilaca u klase e biti podloni pre svega javnosti, a potom i preispitivanju u pogledu

pravilnosti naina formiranja klasa i svrstavanja odreenih poverilaca u iste u toku postupka razmatranja plana. Zakon o steaju predvia da plan reorganizacije mora da sadri ime strunog lica koji e pratiti sprovoenje plana u interesu svih poverilaca obuhvaenih planom i naina na koji e to lice obavetavati poverioce o sprovoenju plana. Navedena obaveza direktna je posledica injenice da je novim Zakonom o steaju prihvaen koncept prema kome se usvajanjem plana odnosno pravosnanou reenja kojim se konstatuje da je odreeni plan reorganizacije usvojen, obustavlja postupak steaja nad steajnim dunikom i prestaju sve pravne posledice istog. Stoga prestaje i funkcija steajnog upravnika imenovanog reenjem o otvaranju postupka steaja. Stoga steajni upravnik po usvajanju plana vie ne vri nadzor i kontrolu nad sprovoenjem plana, niti steajnog sudiju obavetava o eventualnom postupanju steajnog dunika suprotno usvojenom planu reorganizacije. Da sprovoenje plana ne bi ipak ostalo potpuno bez nadzora uvedeno je da se u samom planu predvidi koje e struno lice pratiti njegovo sprovoenje i na taj nain zatiti interes svih poverilaca obuhvaenih planom. Nain na koji e to lice obavetavati poverioca o sprovoenju plana takoe je deo samoga plana i o njemu se postie saglasnost volja usvajanjem plana. Tako po usvajanju plana reorganizacije, odnosno po pravosnanosti reenja kojim se konstatuje njegovo usvajanje steajni upravnik prestaje da postoji, a o sprovoenju plana preuzima da se stara struno lice koje je prvenstveno odreeno samim planom i to na nain koji je takoe definisan planom. Novina je takoe i da sadrina plana mora da sadri procenu novanog iznosa koji bi se dobio unovenjem imovine sprovoenjem bankrotstva.

Ovo je u duhu citiranog lana 155 Zakona kojim se definiu uslovi reorganizacije ukoliko bi se njom obezbedilo povoljnije namirenje poverilaca, od onog koje bi usledilo sprovoenjem bankrotstva. I ovu izmenu, odnosno preciziranje Zakona uslovila je potreba prakse kojom se razliito reavalo pitanje da li je reorganizacije dozvoljena u sluaju kada se predlae namirenje manje od onoga koje bi bilo obezbeeno u situaciji sprovoenja bankrotstva kao i injenica da plan reorganizacije nije morao ni da sadri predvieni procenat namirenja po bankrotstvu, pa stoga sud i nije mogao da izvri tu vrstu kontrole povoljnijeg namirenja. To je bilo na navedeni nain uskraeno i poveriocima koji su zapravo pristajali na plan ne znajui na koji nain i koliko bi se i kako namirili u bankrotstvu, pa time nisu mogli ni da uz punu informisanost glasaju za predloeni plan reorganizacije. Obaveza da se dostavi finansijski izvetaj o radu steajnog dunika novim Zakonom je svedena na obavezu dostavljanja izvetaja za poslednje tri godine (ranije 5 godina) Prema novom Zakonu sadrina plana mora biti i jasna naznaka da se usvajanjem plana reorganizacije sva prava i obaveze poverilaca iz plana definiu iskljuivo u skladu sa odredbama usvojenog plana, ukljuujui i situacije u kojoj plan nije u potpunosti izvren, odnosno u kojima se primena plana obustavlja. Navedeno takoe predstavlja potrebu iskazanu od strane sudske prakse koja je naila na znaajne probleme u tumaenju odredbi Zakona o steajnom postupku u pogledu dejstva usvojenog plana reorganizacije na potraivanja poverilaca koji su obuhvaeni planom i onih poverilaca koji nisu obuhvaeni planom, a posebno u situacijama u kojima je dolazilo do obustave primene plana, s obzirom na injenicu da Zakon o steajnom postupku nije definisao da li po obustavi primene plana poverioci imaju svoja prvobitna potraivanja ili potraivanja redefinisana planom reorganizacije ija je primena obustavljena.

Rok za sprovoenje plana reorganizacije ne moe biti dui od 5 godina.

Prema odredbama Zakona, pored ranije obavezne sadrine plana oznaavanjem datuma poetka primene plana reorganizacije, sada je navedeno da rok sprovoenja plana reorganizacije ne moe biti dui od 5 godina. Ovo je novina koju je takoe uslovila praksa u kojoj su poeli da se pojavljuju planovi sa izuzetno dugim rokovima sprovoenja od 10 pa i vie godina u pogledu kojih je sudska praksa zauzimala razliite stavove da li su dozvoljeni zbog duine svog trajanja ili ne. Sam Zakon o steajnom postupku nije definisao u kom roku se plan mora sprovesti, pa stoga nije ni bilo osnova da se planovi reorganizacije koji su bili predvieni za sprovoenje u izuzetno dugim rokovima od preko 10 godina proglase nedozvoljenim. injenica je da je usvajanje ovako dugoronih planova dovelo do znaajnog produenja problema, odnosno agonije steajnog dunika i svih njegovih poverilaca koji su bili obuhvaeni tim planom, pa je zato pri izradi novog Zakona kao prava mera u pogledu duine trajanja sprovoenja plana kojom bi se pruila dovoljna mogunost steajnom duniku i njegovim poveriocima da se sporazumeju oko naina izmirenja obaveza, ali da se neopravdano dugo ne prolongira njihovo izmirenje - ocenio rok od 5 godina. Kao posledica te procene navedeni rok od 5 godina unet je kao maksimalni rok za sprovoenje plana reorganizacije u novi Zakon o steaju. To je uinjeno kroz normiranje obavezne sadrine plana reorganizacije kojim je predvieno da se jasno mora odrediti rok u kome se reorganizacija ima sprovesti i kada sprovoenje plana reorganizacije otpoinje da tee, ali da navedeni rok ne moe biti dui od 5 godina. Izuzetak je napravljen u pogledu mera reorganizacije koje se odnose na otplate potraivanja u ratama, izmene rokova dospelosti, kamatnih stopa i uslova zajma i kredita ili drugih sredstava, obezbeenja uzetih po planu

reorganizacije, kao i na rokove dospelosti dunikovih hartija od vrednosti, za koje navedeni rok od 5 godina ne vai. Neophodno je ukazati da pored svih navedenih novih obaveznih elemenata sadrine plana posebni institut unapred pripremljenog plana ima jo neke dopunske obavezne elemente u pogledu sadrine plana. MERE ZA REALIZACIJU PLANA REORGANIZACIJE Zakon o steaju ne unosi sutinski znaajne novine u pogledu predvienih mera realizacije plana reorganizacije koje je predviao Zakon o steajnom postupku. Neto je drugaije definisanje samih mera metodoloki,ali njihovo drugaije svrstavanje ne predstavlja posebnu novinu, ve je doprinosi preglednost, jasnosti i terminolokoj tanosti u odnosu na ranije definisane mere. Zakonom je predvieno da se kao mere realizacije plana reorganizacije mogu predvideti 18 pobrojanih mera, kao i druge mere koje se pokau kao potrebne i delotvorne: 1. predvianje otplate u ratama izmenama rokova, dospelosti kamatnih stopa ili drugih uslova zajma, kredita ili drugog potraivanja ili instrumenta obezbeenja, 2. namirenja potraivanja, 3. unovenje imovine sa teretom li bez njega ili prenos takve imovine na ime namirenja potraivanja, 4. zatvaranje pogona ili promena delatnosti, 5. raskid ili izmena ugovora 6. otplata duga ili izvrenje izmena ili odricanja od zalonog prava 7. davanje u zalog optereene ili neoptereene imovine 8. pretvaranje potraivanja u kapital 9. zakljuivanje ugovora o kreditu odnosno zajmu

10. osporavanje ili pobijanje potraivanja koja nisu pravno valjana 11. otputanje zaposlenih ili angaovanih drugih lica 12. ustupanje neoptereene imovine na ime namirenja potraivanja, 13. izmene i dopune optih akata steajnog dunika i drugih dokumenta o osnivanju ili upravljanju 14. statusne promene 15. promene pravne forme 16. prenos dela ili celokupne imovine na jednog ili vie postojeih ili novo osnovanih subjekata 17. ponitavanje izdatih i izdavanje novih hartija od vrednosti od strane steajnog dunika ili bilo kog novoformiranog subjekta. Kao novina predviena je mogunost da u sluaju da je planom reorganizacije predviena mera pretvaranja potraivanja u kapital steajnog dunika, steajni sudija moe po slubenoj dunosti ili na predlog steajnog upravnika angaovati nezavisno struno lice da izvri procenu kapitala steajnog dunika o troku podnosioca plana. Cilj i namera ove norme je da se sprei preuzimanje neopravdano velikog procenta kapitala na ime odreenog potraivanja, odnosno da se dovede u sklad i omogui kontrola procenta preuzetog kapitala od strane poverioca, a na ime pretvaranja njegovog potraivanja u kapital steajnog dunika. Ova potreba takoe je posledica uoenih tendencija u sudskoj praksi i ima nameru da omogui da se izvri kontrola ovakvog pretvaranja potraivanja u kapital steajnog dunika, odnosno kontrola adekvatnosti preuzetog procenta kapitala. POSTUPAK PO PLANU REORGANIZACIJE Postupak podnet po planu reorganizacije znaajno je drugaije definisan u odnosu na raniji Zakon o steajnom postupku.

Novina se ogleda u ovlaenju steajnog sudije da na teret predlagaa, po slubenoj dunosti ili na predlog steajnog upravnika ili zainteresovanih lica izvri kontrolu tanosti podataka iz plana.

Steajni sudija je takoe ovlaen da po slubenoj dunosti izvri kontrolu plana u pogledu ovlaenja predlagaa, sadrine i rokova za podnoenje plana, kao i da li je isti u skladu sa drugim propisima.

Sudska praksa je uoila znaajne probleme u ranije definisanom nainu postupanja po planu reorganizacije. Steajni sudija nije imao zakonom predviena jasna ovlaenja i predvieni nain postupanja ukoliko je plan podnet od neovlaenih lica ili nisu otklonjeni nedostaci koji su postojali u pogledu sadrine, ukoliko plan nije bio u skladu sa Zakonom ili oigledno nije bio mogu, odnosno sprovodiv. Sudska praksa je sama izgradila pravila za odreeno postupanje, prema kome je steajni sudija imao navedena ovlaenja, odnosno shodnom primenom odredaba Zakona o parninom postupku cenio je dozvoljenost, urednost i blagovremenost podnetog plana, ali je ukazivala na potrebu da se i Zakonom kojim je definisan postupak steaja jasno predvide ovakva ovlaenja steajnog sudije. Novi Zakon o steaju unosi obavezu steajnog sudije da po slubenoj dunosti odbaci plan reorganizacije: ako nisu potovane odredbe Zakona o ovlaenim podnosiocima, ako plan reorganizacije podnet od neovlaenih lica, ako sadrina ili rokovi za podnoenje plana reorganizacije nisu potovani, ako u pogledu sadrine plan ne sadri sve to je po Zakonu obavezan da sadri i ako je podnet po proteku roka za njegovo podnoenje.

Ukoliko se radi o nedostacima koji se mogu otkloniti sud je duan da pozove podnosioca plana da u primerenom roku otkloni navedene nedostatke. Ukoliko on to ne uini u ostavljenom primerenom roku koji odredi steajni sudija ili su nedostaci takvi da se ne mogu otkloniti, steajni sudija ima ovlaenje i obavezu po slubenoj dunosti da plan reorganizacije odbaci kao nedozvoljen. Steajni sudija e plan reorganizacije bez vraanja radi otklanjanja nedostataka odbaciti i kada oceni da sam plan nije u skladu sa Zakonom. injenica je da steajni sudija nee da se uputa u ekonomsku opravdanost plana (kao to to nije inio u sudskoj praksi ni do sada), ali je njegova dunost i obaveza da sprei da se eventualnim usvajanjem potpuno nezakonitog, neizvodljivog i nesprovodljivog plana reogranizacije zapravo ceo postupak namirenja poverilaca namerno odugovlai, prolongira i oteava. Izriito je Zakonom propisano da se protiv reenja kojim se odbacuje plan reorganizacije, moe podneti pravni lek i to alba sudu vie instance. Zakon izriito propisuje i ko moe izjaviti albu na reenje o odbaaju plana i takvo pravo daje samo podnosiocu plana smatrajui da samo on ima pravni interes da osporava reenje o odbaaju akta koji je on i podneo. Ukoliko steajni sudija oceni da je plan podnet od ovlaenih predlagaa, da je podnet u zakonom predvienom roku za podnoenje plana, da je po svojoj sadrini i predloenim merama u skladu sa Zakonom, kao i u celini, odnosno u pogledu na formirane klase i ostale bitne elemente plana, te da je isti mogu i sprovodiv, on e zakazati roite za razmatranje predloga plana na kome e doneti reenje kojim se potvruje usvajanje plana reorganizacije ili konstatuje da plan nije izglasan. Navedeno reenje u skladu je i sa dosadanjim stavom sudske prakse i deklaratornog je karaktera, jer sutinski plan usvajaju poverioci koji glasaju po klasama i u pogledu naina glasanja nita se znaajnije nije menjalo u Zakonu o steaju u odnosu na Zakon o steajnom postupku osim naglaavanja da je potrebno formirati klase povezanih lica.

Kada se meutim konstatuje da je plan reorganizacije usvojen, ili se reenjem konstatuje da isti nije usvojen, do sada prema Zakonu o steajnom postupku nije bilo jasno definisano na koji se nain navedena konstatacija ini od strane sudskih organa i da li su mogui pravni lekovi protiv takve odluke ukoliko se to ini nekom odlukom. Sudska praksa je izgradila stav prema kome se reenjem steajnog sudije konstatuje da je usvojen odreeni plan reorganizacije ili da isti plan nije izglasan. Na to reenje prema dosadanjem stavu sudske prakse kao pravni lek je bila dozvoljena alba sudu vie instance i po navedenoj albi postupak se morao okonati pred sudom vie instance u roku od 30 dana. Time je sudska praksa usvojila stanovite da vii sud kontrolie jednu tako znaajnu odluku, kao to je deklaratorno reenje o usvajanju plana reorganizacije sa aspekta njegove formalne pravilnosti, odnosno da li je u samom postupku usvajanja plana pri formiranju klasa pri glasanju ili pri davanju odreenog stepena verovatnoe potraivanju odreenih poverilaca ija su potraivanja osporena, a radi glasanja o planu, postupak pravilno sproveden. Zakon o steaju, jasno definie da se konstatacija da je plan usvojen ili da nije izglasan donosi reenjem i da na navedeno reenje postoji pravo albe sudu vie instance. Protiv reenja o potvrivanju plana albu prema izriitoj odredbi Zakona mogu izjaviti steajni dunik, steajni upravnik, steajni poverioci i razluni poverioci.

Po pravnosnanosti reenja o potvrivanju usvajanja plana reorganizacije, steaj se obustavlja.

Po donoenju odluke po pravnom leku navedeno reenje postaje pravnosnano i objavljuje se. Pravne posledice usvajanja plana reorganizacije nastupaju donoenjem navedenog reenja, jer prema optem pravilu za steajni postupak alba na isto nema suspenzivno dejstvo. ROK ZA PODNOENJE PLANA REORGANIZACIJE Zakonom o steaju kao i Zakonom o steajnom postupku predvieno je da se plan reorganizacije podnosi steajnom sudiji najkasnije u roku od 90 dana. Navedeni rok prema Zakonu o steajnom postupku tekao je od dana pokretanja steajnog postupka. Prema Zakonu o steaju rok od 90 dana za podnoenje plana reorganizacije tee od dana otvaranja steajnog postupka. Iako je prema Zakonu o steajnom postupku steajni postupak smatran pokrenutim danom podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka prema izriitim odredbama tog Zakona, sudska praksa je takoe navedeni rok za podnoenje plana reorganizacije raunala od dana donoenja reenja o pokretanju steajnog postupka i prema Zakonu o steajnom postupku s obzirom da navedeni zakon nije poznavao razliite termine pokretanja steajnog postupka i otvaranja istog. Navedene nedoumice meutim sada su potpuno otklonjene propisivanjem roka od 90 dana od dana otvaranja steajnog postupka. Potujui specifinosti pojedinih situacija i uoavajui u sudskoj praksi da je mogue da je navedeni rok u pojedinim situacijama neadekvatan i prekratak ostavljena je mogunost prema Zakonu o steaju da se, ukoliko u roku od 90 dana od dana otvaranja steajnog postupka, ovlaeni predlaga podnese obrazloeni predlog za produetak tog roka steajni sudija moe isti rok da produi, ali ne za period dui od najvie 60 dana. Ako u roku za podnoenje plana (lan 162. stav 1. ili stav 2. Zakona o steaju) ovlaeni predlaga zatrai rok za izmenu podnetog plana, steajni sudija

moe uz pismenu saglasnost odbora poverilaca da odobri dodatno produenje roka, ali ne za period dui od najvie 60 dana. Time je na drugaiji nain regulisana mogunost produetka roka za podnoenje plana reorganizacije koji je bio definisan lanom 130 Zakona o steajnom postupku. POSEBAN TRETMAN POVEZANIH LICA Kod glasanja o usvajanju plana unet je pojam povezanih lica

Povezana lica su definisana kao lica koja su kontrolni lan ili akcionar ili poseduju znaajno uee u kapitalu steajnog dunika u smislu Zakona kojima se ureuju privredna drutva. Za te poverioce, ukoliko predstavljaju vie od 30 % potraivanja u okviru jedne od klasa steajni sudija e naloiti formiranje posebne klase poverioca, koja nee moi da glasa o planu reorganizacije. Identina situacija predviena je, ako sud na osnovu dostavljenih dokaza utvrdi da su poverioci kojima je vie od 30 % potraivanja u okviru jedne od klasa, pravna lica koja su povezana lica sa licima koja su kontrolni lanovi ili akcionari, odnosno sa licima koja poseduju znatno uee u kapitalu u smislu zakona kojima se ureuju privredna drutva ili lica koja sa navedenim licima deluju zajedno u smislu Zakona kojima se ureuju privredna drutva, pravna lica koja su direktno ili indirektno povezana sa njima kao i lica koja u smislu Zakona o privrednim drutvima deluje zajedno sa navedenim licima. U svim tim situacijama steajni sudija e naloiti formiranje posebne klase poverilaca koja nee moi da glasa o planu reorganizacije upravo zbog svoje povezanosti sa navedenim poveriocima, jer bi to onemoguilo objektivno glasanje. Mogunost formiranja posebnih klasa i dalje je zadrano iz administrativnih razloga. Uslovi su da postoji vie od 200 poverilaca ija su potraivanja ispod iznosa od 20.000,00 dinara i da sud odobri formiranje takve klase.

Takoe je i dalje predvieno da klasa poverilaca ija se potraivanja prema planu reorganizacije u potpunosti izmiruju, ne glasa, ali je definisano da je neophodno da se takvo izmirenje planom predvia pre poetka primene plana reorganizacije. U toj situaciji smatrae se da je plan reorganizacije u toj klasi usvojen. Zbog problema u dosadanjoj sudskoj praksi kojom se tumailo da li i kada se smatra predvieno 100 % namirenje poverilaca, a koji u tom sluaju ne treba da glasaju za plan reorganizacije, ve se isti smatra u toj klasi usvojenim, prihvaen je stav dosadanje sudske prakse da se takvim namirenjem moe smatrati samo potpuno namirenje i to pre poetka primene plana, reorganizacije. U novom Zakonu data je definicija poetka primene plana, tako to je navedeno da se poetak primene plana smatra kao dan koji je odreen planom reorganizacije koji ne moe biti krai od tri, niti dui od 15 dana, od dana donoenja reenja kojim se potvruje usvajanje plana reorganizacije. Definisano je da se u situaciji kada je podneto vie planova reorganizacije, o njima glasa po redosledu podnoenja, te da se usvajanjem jednog od njih prestaje sa glasanjem, jer se smatra usvojenim plan koji je prvi izglasan. Time je reena i sporna situacija u kojoj je prema Zakonu o steajnom postupku bilo dilema o postupanju ako je podneto vie planova reorganizacije, jer je bilo propisano da je Zakonom propisano obavezno glasanje za svakog od njih uz konstataciju da ukoliko je vie njih usvojeno, smatra se da je usvojen plan koji je predloio steajni upravnik. Ukoliko je meutim usvojeno vie planova od kojih ni jedan nije predloio steajni upravnik, nije bilo regulisano koji od njih ima prioritet, to je dovodilo do znaajnih problema u praksi. PRAVNE POSLEDICE POTVRIVANJA PLANA

 Posebno je vano naglasiti da je lanom 167. Zakona, izriito predvieno da se po donoenju reenja o potvrivanju usvajanja plana reorganizacije, sva potraivanja i prava poverilaca i drugih lica i obaveze steajnog dunika odreene planom reorganizacije, ureuju iskljuivo prema uslovima iz plana reorganizacije. Usvojeni plan reorganizacije je izvrna isprava i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraivanja koja su u njemu navedena. U sluaju da se navedena reorganizacija ne sprovede poverioci imaju sutinski redefinisana potraivanja u skladu sa planom reorganizacije, ali istovremeno imaju i izvrnu ispravu za ista, te mogu po obustavi steajnog postupka prema steajnom duniku, od svog dunika (biveg steajnog dunika) traiti i prinudno izvrenje obaveza koje su u njemu navedene. Steajni dunik je duan da preduzme sve mere propisane usvojenim planom reorganizacije, te da preduzima poslove i radnje koji su u skladu sa usvojenim planom reorganizacije. DEJSTVO USVAJANJA PLANA REORGANIZACIJE NA STEAJ, PRIORITET KLASA POVERILACA I NAMIRENJE PREKO NOMINALNOG IZNOSA POTRAIVANJA Donoenjem reenja o potvrivanju usvajanja plana prestaju sve posledice otvaranja steajnog postupka, a u nazivu steajnog dunika brie se oznaka u steaju. Novinu predstavlja i norma o prioritetu klasa poverilaca kojom je predvieno da po svakom planu reorganizacije poverioci iz klase nieg isplatnog reda mogu primiti sredstva iz deobne mase, odnosno zadrati odreena prava samo, ako su sva potraivanja poverilaca iz vieg isplatnog reda u potpunosti izmirena ili ako su ti poverioci

glasali u skladu sa planom reorganizacije da se tretiraju kao da su poverioci nieg isplatnog reda. Takoe je predvieno da se planom reorganizacije moe predvideti namirenje u iznosu veem od nominalnog iznosa prvobitnog potraivanja kao naknade za produenje rokova isplate, koja mogunost je postojala i prema Zakonu o steajnom postupku. Poverioci klase vieg isplatnog reda mogu biti isplaeni, u iznosu koji premauje iznos kojim se u potpunosti namiruju njihova potraivanja, samo ako su sva potraivanja klasa poverilaca nieg isplatnog reda u potpunosti namirena ili ako su ti poverioci glasali za drugaiji tretman u skladu sa planom reorganizacije. PRAVO POVERILACA NA INFORMISANJE Posebno je regulisano pravo svih poverilaca na informisanje tokom sprovoenja usvojenog plana reorganizacije, kao i pravo poverilaca na pristup aktima subjekta reorganizacije u skladu sa odredbom Zakona kojom se reguliu privredna drutva i koje se odnose na pravo na informisanje i pristup aktima drutva akcionara. IZVRENJE PLANA REORGANIZACIJE Izvrenje plana reorganizacije sutinski je definisano kao ispunjenje svih obaveza predvienih planom reorganizacije kako je to bilo definisano i prema Zakonu o steajnom postupku. Takoe, na identini nain definisano je da izvrenjem plana reorganizacije prestaju potraivanja poverilaca utvrena planom reorganizacije. NEPOSTUPANJE PO USVOJENOM PLANU I PREVARAN I NEZAKONIT PLAN KAO STEAJNI RAZLOG

Posledice nepostupanja po usvojenom planu reorganizacije ili utvrivanje da je plan izglasan na prevaran i nezakonit nain, sasvim su drugaije definisani od Zakona o steajnom postupku. Dopunski steajni razlozi su definisani u lanu 173 Zakona o steaju. Poverioci obuhvaeni usvojenim planom mogu podneti predlog za pokretanje steajnog postupka i u sluaju da: 1. je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit nain; 2. steajni dunik ne postupa po planu ili postupa suprotno planu reorganizacije, ako se time bitno ugroava sprovoenje plana reorganizacije. Takvo definisanje novih steajnih razloga direktno je posledica injenice da je ovim Zakonom predvieno da se steaj obustavlja po usvajanju plana reorganizacije, pa je stoga bilo potrebno omoguiti pokretanje novog steajnog postupka ukoliko se isti ne sprovodi, jer vie nije bilo (kao po ranijim Zakonu o steajnom postupku) mogue nastaviti zapoeti postupak steaja bankrotstvom. Upravo su to steajni razlozi koji su i proireni u samim normama o steajnim razlozima, odnosno ranije vaei, a sada neto modifikovani steajni razlozi dopunjeni su i neizvrenjem plana reorganizacije, odnosno postupanjem suprotno planu kao i usvajanjem plana na prevaran ili nezakonit nain. Da bi se jasno definisalo ta se smatra da je situacija u kojoj je sprovoenje plana bitno ugroeno u lanu 173 stav 2 Zakona definisano je da se smatra da je sprovoenje plana bitno ugroeno u sledeim situacijama: 1. ako je usled nepostupanja ili postupanja suprotno usvojenom planu dolo do negativnog odraavanja na novane tokove subjekta reorganizacije, 2. onemoguavanje subjekta reorganizacije u obavljanju poslovne delatnost, 3. znaajnog ugroavanja interesa jedne ili vie klasa poverilaca

Za ocenu injenica koje su od znaaja za ocenu ispunjenosti navedenih steajnih razloga: odnosno da je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit nain i da nepostupanje po planu ili postupanje suprotno planu bitno ugroava sprovoenje plana, steajni sudija moe angaovati struno lice ili imenovati privremenog steajnog upravnika radi utvrenja injenica od znaaja za ocenu postojanja steajnog razloga tokom prethodnog postupka steaja. To su znaajne sutinske novine koje su drugaije regulisale posledice usvajanja plana reorganizacije i posledice nepostupanja po usvojenom planu reorganizacije, odnosno usvajanju plana reorganizacije na nezakonit ili prevarni nain. PODNOENJE UNAPRED PRIPREMLJENOG PLANA REORGANIZACIJE Novi institut koji definie Zakon o steaju je podnoenje unapred pripremljenog plana reogranizacije koje je predvieno lanovima 158 do 160 Zakona o steaju. Unapred pripremljeni plan reorganizacije pre svega moe podneti samo i jedino steajni dunik i to istovremeno sa podnoenjem predloga za pokretanje steajnog postupka. Sadrina unapred pripremljenog plana reorganizacije definisana je kod obavezne sadrine plana reorganizacije u kome je pored svih elemenata koji su predvieni kao obavezni za plan reorganizacije predvieno da unapred pripremljeni plan reorganizacije mora imati i dodatnu sadrinu koja predstavlja navoenje da e poverioci koji nisu obuhvaeni planom: 1. biti namireni na isti nain i pod istim uslovima kao potraivanja drugih poverilaca njihove klase; 2. potpisane izjave veinskih poverilaca po vrednosti potraivanja svake planom predviene klase, da su saglasni sa sadrinom plana i spremni da glasaju za njegovo usvajanje;

3. izjavu steajnog dunika o verodostojnosti podataka i informacija navedenih u planu, 4. podatke o postupku pripreme plana reorganizacije ukljuujui i podatke poznatim obavetenjima, dostupnosti informacijama poveriocima i toku pregovora, 5. vanredni izvetaj revizora sa stanjem poslovnih knjiga utvrenih najkasnije 60 dana pre podnoenja predloga, sa pregledom potraivanja i procentualnim ueem svakog poverioca u odgovarajuoj klasi plana 6. izjavu revizora ili licenciranog steajnog upravnika da je plan izvodljiv 7. izvetaj o oekivanim dogaajima u poslovanju i pregled obaveza koje dostavljaju u roku od 90 dana i predvieni nain njihovog namirenja. Pri podnoenju predloga za pokretanje steajnog postupka sa unapred pripremljenim planom reorganizacije mora se izriito u predlogu naglasiti da se predlae pokretanje steajnog postupka u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije, jer nije dovoljno da se to moe samo zakljuiti iz sadrine samog podnetog plana, ve mora biti i formalno naglaeno u predlogu. Steajni dunik je uz navedeni predlog duan da podnese i dokaz o postojanju nekog od steajnih razloga koji su definisani lanom 11 Zakona o steaju, to ukazuje da je zapravo steajni dunik sam duan da dokae postojanje steajnog razloga. Zakonom je predvieno da e steajni sudija po slubenoj dunosti ili po primedbi zainteresovanih lica odbaciti predlog za pokretanje steajnog postupka uz unapred pripremljeni plan reorganizacije, ako: - oceni da isti nije u skladu sa zakonom, ili

- ako planom nisu obuhvaeni poverioci koji bi da su obuhvaeni planom mogli da svojim glasanjem utiu na odluku o usvajanju plana, - u situaciji kada je plan nepotpun ili - neuredan, a naroito ako - nisu potovane odredbe Zakona o ovlaenim podnosiocima, sadrini i roku za pokretanju plana reorganizacije, a nedostaci se ne mogu otkloniti ili nisu otklonjeni u primerenom roku koji je odredio steajni sudija. Ista mogunost postoji i ako sud utvrdi da ne postoji steajni razlog iz lana 11 Zakona o steaju. Na navedeni nain predvieno je da sutinski steajni sudija vri ocenu dozvoljenosti i potpunosti plana, kao i njegove zakonitosti u skladu sa odredbama ovog zakona, a da je sankcija za izostanak nekog od navedenih elemenata odbaaj samog plana. U sluaju da steajni sudija utvrdi da postoje nedostaci koji su otklonjivi, on moe zakljukom naloiti duniku da iste otkloni u roku od 8 dana, a potom ukoliko su otklonjeni nastaviti postupak po planu, a ukoliko u ostavljenom roku steajni dunik ne postupi, steajni sudija e odbaciti predlog kao neuredan. PRETHODNI POSTUPAK ZA UTVRIVANJE USLOVA ZA POKRETANJE STEAJNOG POSTUPKA UNAPRED PRIPREMLJENOG PLANA Prethodni postupak za utvrivanje ispunjenosti uslova za pokretanje steajnog postupka unapred pripremljenog plana reorganizacije definisan je lanom 159 Zakona o steaju. Steajni sudija u roku od tri dana od dana podnoenja urednog predloga za pokretanje steaja po unapred pripremljenom planu reorganizacije donosi reenje o pokretanju prethodnog postupka za ispitivanje ispunjenosti uslova za otvaranje postupka steaja po unapred

pripremljenom planu reorganizacije i zakazuje roite za odluivanje o predlogu i glasanje o planu, na koje poziva sve poverioce. Roite se odrava u roku predvienom za okonanje prethodnog postupka. Oglas o pokretanju prethodnog postupka za ispitivanje ispunjenosti uslova za otvaranje postupka steaja unapred pripremljenim planom reorganizacije izrauje steajni sudija odmah po donoenju reenja i objavljuje na oglasnoj tabli suda i u Slubenom glasniku Republike Srbije kao i u najmanje tri visokotirana dnevna lista. Trokove objavljivanja oglasa kao i druge trokove snosi podnosilac, odnosno predlaga u iznosu koji odredi sud, a u roku od tri dana od dana dobijanja sudskog naloga duan je da ih uplati na ime predujma. Cilj je da se to vei broj poverilaca obavesti o navedenom predlogu, odnosno prethodno unapred pripremljenom planu reorganizacije, da bi se obezbedila transparentnost tog postupka i izbegla mogua zloupotreba, odnosno namerno izostavljanje nekih poverilaca. Ukoliko steajni dunik kao predlaga ne poloi predujam za trokove steajnog postupka, predlog e se odbaciti od strane steajnog sudije. Zakon je izriito predvideo i sadrinu oglasa kojim se objavljuje pokretanje prethodnog postupka upravo sa namerom da se najiri mogui krug eventualnih poverilaca upozna sa namerom pokretanja steaja uz prethodno utvreni plan i da se sva zainteresovana lica pozovu da se dostave primedbe na predlog unapred pripremljenog plana reorganizacije. Primedbama kojim osporavaju sadrinu unapred pripremljenog plana, a naroito osnov i visinu planom obuhvaenih potraivanja, dostave steajnom duniku i nadlenom sudu u roku koji nee biti krai od 15 dana od dana objavljivanja oglasa u Slubenom glasniku Republike Srbije. Steajni sudija moe naloiti podnosiocu predloga da oglas objavi i u drugim domaim i meunarodnim sredstvima informisanja, to zavisi od pregleda poverilaca koji su navedeni kao poverioci samog steajnog dunika.

Prema izriitim odredbama Zakona prethodni postupak u navedenoj situaciji traje najmanje 30, a najvie 45 dana i steajni sudija moe zakljukom produiti navedeni rok za jo najvie 15 dana, odnosno do najvie 60 dana, ukoliko za to postoje razlozi sloenosti poslovanja i duniko poverilakog odnosa u vezi sa steajnim dunikom, ili nepostupanje po primedbama, ili postupanja steajnog dunika po nalogu suda.

U toku trajanja prethodnog postupka steajni sudija moe imenovati privremenog steajnog upravnika ili angaovati druga struno lice u cilju utvrivanja tanosti podataka iz unapred pripremljenog plana ili na predlog podnosioca plana odrediti zabranu izvrenja na obezbeenoj i neobezbeenoj imovini steajnog dunika. Ovlaenja privremenog steajnog upravnika su obavljanje poslova u skladu sa reenjem o njegovom imenovanju, a trokove njegovog angaovanja snosi sam podnosilac predloga, odnosno steajni dunik. Protiv reenja o imenovanju steajnog upravnika nije dozvoljena alba, jer se radi o proceni suda da je isti neophodan radi zatite interesa poverilaca, odnosno radi zatite imovine steajnog dunika. Steajni sudija u toku prethodnog postupka najkasnije 5 dana pre odravanja roita za glasanje po unapred pripremljenom planu reorganizacije moe da odbaci predlog za pokretanje postupka ukoliko nisu ispunjeni uslovi za otvaranje steajnog postupka po unapred pripremljenom planu reorganizacije. Steajni sudija je ovlaen i da odredi zabranu izvrenja na obezbeenoj i neobezbeenoj imovini dunika do odluke o planu. GLASANJE I USVAJANJE Glasanje po unapred pripremljenom planu reorganizacije definisano je lanom 160 Zakona o steajnom postupku.

Za potrebe glasanja, prema izriitim odredbama zakona, smatra se da su sve obaveze steajnog dunika dospele na dan odravanja roita o glasanju za plan. Steajni sudija postupajui po zahtevu zainteresovanih lica moe izvriti procenu visine potraivanja za potrebe glasanja. Ako se unapred pripremljeni plan, na roitu, usvoji, sudija e reenjem istovremeno otvoriti steajni postupak, utvrditi usvajanje unapred pripremljenog plana reorganizacije i obustaviti isti postupak zbog usvajanja unapred pripremljenog plana. Ako se na roitu ne usvoji unapred pripremljeni plan, steajni sudija reenjem odbija predlog za pokretanje steajnog postupka po unapred pripremljenim planom reorganizacije. Ako je podnosilac plana izdejstvovao meru zabrane izvrenja u smislu lana 159 stav 8 Zakona o steaju dovoenjem u zabludu, tako to je prikazao netane podatke o svojim dugovanjima, odnosno propustio da navede podatke od znaaja za odluku suda, podnosilac predloga je u obavezi da naknadi tetu koja je poveriocima prouzrokovana takvim zabranom. Trokove nastale od podnoenja predloga do usvajanja plana snosi podnosilac plana, odnosno sam steajni dunik. Na odredbe steaja po unapred pripremljenom planu primenjuju se odredbe o reorganizaciji osim odredbe kojima je definisano ko su podnosioci plana i trokovi podnoenja plana reorganizacije, rokova za podnoenje plana reorganizacije, odbacivanje predloga plana reorganizacije i rasprave o planu reorganizacije, jer su ove faze postupka drugaije definisane u postupku po unapred pripremljenom planu. MEUNARODNI STEAJ Celo poglavlje je preraeno u smislu preciznijeg prevoda UNCITRAL-ovog modela zakona i usklaivanja sa domaom zakonodavnom tehnikom.