Arhitektura na poetku XXI veka

Predmet: O arhitekturi
Student: Katarina ori 120/2010

How architecture stopped being the 97-pound weakling and became cool:
Da bi neto bilo cool mora biti proizvod ideje, dizajna, pazljivog promiljanja. Oznaava neto to zahteva vie psihikog i umnog, nego fizikog angaovanja. To je neto privremeno I promenljivo, a takoe I varira u zavisnosti od linih kriterijuma posmatraa. I to je najvanije zavisi od neega to se zove zeitgeist (duh vremena), to znai da neto to je danas kul, nede nuno to biti I sutra. Re cool u kontekstu arhitekture je proizvod tanke veze izmeu objekta, njegove primene, naina njegove proizvodnje i naina koridenja. Moe se I shvatiti kao stav prihvaden od strane umetnika I intelektualaca koji podravaju njegovu ekspanziju u popularnoj kulturi. To je jedan globalni fenomen, koji se prenosi putem marketinga I medija u skoro svaki doak planete. Cool je efekat, a ne stvar. Uvek se moe osetiti ulom vida, sluha, ali retko I ulom dodira. Da bi neto bilo cool ne mora da ima neko posebno, duboko znaenje, ali je bitno da izazove reakciju, efekat. Pre se moe shvatiti kao vector, nego kao neto statino zato to se stalno menja, transformie, postepeno ili ponekad i naglo, neoekivano, prelazi iz jednog oblika u drugi, ali je uvek neto savremeno, neto to se deava sada. Savremena arhitektura tei da bude cool u pogledu novih naina koridenja materijala, interpretacije oblika, i osim postizanja funkcionalnosti i estetske lepote, tei ka postizanju cool efekta. Tei ka inovaciji, promeni, ka neemu to je novo I nije do sada vieno. Jer, na primer, kuda nije cool ako je lepa I funkcionalna, ona mora imati I neto to je razlikuje od drugih lepih I funkcionalnih kuda, neto to de je odrediti kao cool. Jo jedan dobar primer je I koridenje stakla. Ranije je ono upotrebljavano samo da obezbedi ulazak svetlosti u kudu, a danas se koristi za postizanje raznih zanimljivih efekata, koji mogu biti jako cool. Takoe se ovo moe lepo objasniti na primeru likovne umetnosti. Na primer, u renesansi je bilo vano to tanije predstaviti realnost, a sada se ceni ono to je potpuno suprotno od toga, neto to je vie proizvod promiljanja, a ne vetine.

Neto moe biti cool samo u poreenju sa neim drugim, to je manje cool. Ono egzistira kao postojede, ali nedodirljivo. Jedan lanak u Newzorkeru opisuje cool kroz 3 karakteristike: in otkrivanja ta je cool, tera njega samog da se promeni Cool ne moe biti proizvedeno, samo uoeno Cool moe biti uoeno samo od strane onih koji su cool Ameriki pesnik Lewis MacAdams rekao je: Cool je znanje, nain ivota

UnStudio, Luis Vuitton u Tokiju Robna marka, Luis Vuitton, koja je trenutno jedna od vodedih na svetskom tritu zahteva cool arhitekturu, koju je za nju proizvela holandska grupa UnStudio .

Primeri razliite upotrebe stakla (tradicionalna I cool)

ta je bilo cool u razliitim vremenskim periodima