1. POJAM, PREDMET I ZADACI SOCIOLOGIJE Kao i svaka nauka, sociologija ima svoj predmet, metod i cilj.

Predmet svog izuavanja sociologija ne dobija na pitanje TA? ve KAKO? Sociologija je drutvena nauka koja prouava drutvo kao sistem posene vrste, sa ciljem da ustanovi pravilnosti u sastavu i razvoju drutva kao celine

Predmet sociologe moemo, kao i njen metod i cilj, sagledati putem socioloke pretpostavke, koju ine: 1. Sistem 2. Najvaniji pojmovi 3. Kompleksan pristup stvarnosti 4. Uzrono posledina analiza Sistem sreena i funkcionalna skupina elemenata, koji su povezani u jednu skladnu celinu-kako meusobno, tako i sa celinom u kojoj vre neku ulogu. Drutvo je takoe, sistem, (posebne vrste). I preko pojma sistema mi dobijamo predmet sociologije. Drutvo kao sistem sastoji se iz 3 dela: ovek - osnovna elija drutva Drutvene grupe navionalne, verske, porodine.... Drutveno funkcionisanje delatnosti kojima se ovek bavi, od kojih su navanije: ekonomska, politika i obrazovna delatnost.

Najvaniji pojmovi sociologije pomou njih se moe objasniti celokupno drutvo: 1. Sistem 2. Drutvene grupe (nacija, porodica...) 3. Drutvene ustanove 4. Drutvene uloge poloaj koji zauzima u drutvu naa prava i obaveze 5. Drutvene delatnosti (ekonomska, politika, obrazovna) 6. Drutvene tvorevine materijalne, kulturne, duhovne 7. Drutveno ponaanje ono to ljudi ine Kompleksan pristup stvarnosti postie se putem sloenog deterministikog modela. Pod time se podrazumeva identifikovanje vie faktora koji utiu na ovekovo ponaanje u drutvu. To su: drutveni faktori, ekonomski, klimatski, bioloki... Uzrona funkcionalna analiza sastoji se u utvrivanju pravilnosti u drutvu i objanjava zato postoje i kako utiu na drutvo.

Page 1

Sociologija istrauje oveka i njegove osobine svest, stvaralatvo, drutvenost...

15. POJAM, DIMENZIJA I ELEMENTI GLOBALNE DRUTVENE STRUKTURE Struktura drutva se izvlai iz drutva kao sistema. Drutveni sistem je celina koja se sastoji od drutvenih grupa unutar kojih se, preko drutvenih ustanova (drutevenih delatnosti i uloga) uspostavljaju odnosi izmeu ljudi, i stvaraju razne drutvene tvorevine.

Kroz ovu funkciju vidimo da drutvo ima svoju statiku i dinamiku (OGIST KONT). a) Statika drutva: drutvena struktura Drutvena struktura je statiki aspekt drutva kao sistema, koji pokazuju sastav drutva, tj.elemente koji ga ine. b) Dinamika drutva: razvoj drutva (promene koje unutar drutva nastaju) Drutvo u kontekstu drutvene strukture je skup drutvenih grupa razliitih dimenzija, funkcija i znaaja koje u zajednici ine oveanstvo. Osnovne dimenzije globalnog drutva 1) Horizontalna dimenzija (funkcionalna) govori nam da je drutvo organizocana celina. Ta organizacija drutva se postie kroz drutvene ustanove (drutvene uloge i delatnosti) i normativne sisteme (pravne, obiajne, moralne) 2) Vertikalna dimenzija (hijerarhijska) u drutvu postoji i postojae nejednakosti izmeu ljudi 3) Prostorna dimenzija: ovek ivi i deluje u prostoru 4) Vremenska dimenzija trajanje drutva.Njegova istorija, sadanjost protlost i budunost. Iz svega ovde navedenog, iz ove 4 dimenzije drutva moemo izvui sledeu definiciju globalnog drutva: Globalno drutvo je organizovana celina u kojoj postoji odreena hijerarhija ( itaj: nejednakost) koje traje ( u prolosti, sadanjosti i budunosti) na odreenom prostoru (teritoriji).

Page 2

16. POJAM I VRSTE DRUTVENIH GRUPA Drutvene grupe su relativno trajna ureena zajednica ljudi, koji na osnovu poloaja u drutvu (grupa) uestvuju u obavljanju raznih drutvenih delatnosti, radi zadovoljenja ljudskih potreba.

Drutvene grupese od drugih grupa razlikuju po 3 kriterijuma: 1) Interesi koji ljde vezuju 2) Trajnost i ureenost drutvenih grupa 3) Stepen razvijenosti grupne svesti Druge grupe koje samo lie na drutvene grupe su: 1) Masa sluajna povezanost drutva koji nemaju neki jak zajedniki interes, niti grupnu svest (publika u bioskopu, etai na keju...) 2) Agregat vre zajednice ljudi, razni socijalni pokreti. Agregati imaju vri zajdeniki interes, ali nisu trajni. Npr. Otpor za vreme 3) Gomila fanatizovane mase. Ali razlika u odnosu na masu je u tome to gomila ima vrstu grupnu svest. Npr. Navijaka grupa Podela drutvenih gupa Podela drutvenih grupa moe biti izvrena prema: Naina stupanja u grupu Prema veliini Prema koliini moi ( politike stranke)

Najvaniji kriterijum drutvenih grupa, kriterijum za podelu je znaaj pojednih drutvenih grupa za funkcionisanje drutva kao celine. Prema tom kriterijumu grupe se dele na: 1) Kulturno istorijske (rod, narod i nacija) 2) Funkcionalne (grupe zasnovane na odreenom interesu)

Page 3

3) Srodnike (porodica) 4) Statusne (klase grupe koje nastaju na osnovu ekonomske nejednakosti)

17. BRAK, PORODICA I PRAVO Brak je zakonom regulisana veza izmeu mukarca i ene Porodica je srodnika grupa koju ine roditelji sa svojom i/ili usvojenom decom.

Porodica poiva na 2 stuba: brak i monogamija Ali danas ne mora da bude tako. Vanbrane zajednice su izjednaene sa branim zajednicama. Monogamija je relativizovana slabim sankcijama. Vrste porodice: Moderna (inokosna porodica roditelji i deca) Proirena (roditelji i deca + roaci po prvoj liniji) Krnja (1 roditelj i dete, obino nastaje razvodom, ena je nosilac )

Postoje i matrijahalne i patrijahalne porodice Funkcije porodice: 1) Bioloka (produenje vrste) srasla sa psihikim procesima i stanjima poput ljubavi oseaja topline... 2) Ekonomska (ekonomska zajednica) u nerazvijenim tradicionalnim drutvima porodica je glavna skupina 3) Socijalna najbitnija Najbitnija drutvena f-ja porodice je: Primarna socijalizacija dece (vaspitanje potomka) i u njoj se stiu prve kulturne navike, ui se maternji jezik

Page 4

Stabilizacija linosti (emotivna podrka izmeu lanova porodice)

Majka centar linosti porodice, a srodstvo se raunalo po majci (matrilinearno) Otac glavni autoritet, srodstvo se rauna po mukoj liniji (patrilinearno) Prema broju suprunika brak se deli na: 1) Monogamni (brak karakteristian za civilizovana drutva) 1 mukarac ima 1 enu. 2) Poligamni (oblik sa vie partnera i ima dve varijante) a) poliginija (1 mukarac sa vie ena) b) poliandrija (1 ena sa vie mukaraca) Prema nainu uspostavljanja, ureivanja i odravanja odnosa meu suprunicima brak moe da bude: 1) Obiajni 2) Crkveni 3) Graanski 4) Faktiki brak koji se naziva i konkubinat Prema mestu pronalaenja branog druga, brak se deli na: 1) Endogamni brani drug se pronalazi unutar srodnike grupe 2) Egzogamni brani drug se pronalazi unutar druge grupe

19. PRAVA ETNIKIH ZAJEDNICA NACIJA Nacija je drutvena zajednica nastala na temelju podele rada epohe kapitalizma, koju odlikuje: 1) Zajedniki jezik srpski jezik 2) Zajednika teritorija teritorija Republike Srbije 3) Zajedniko poreklo slovensko 4) Zajednika tradicija obiaji 5) Zajednika svest svest o pripadnosti srpskoj naciji Iz navedenog proizilazi da je nacija vrlo kompleksna zajednica. Izuzetno vaan element nacije jeste ekonomski interes, borba za naciju je istovremeno i borba za svoj dep. Naciju u jednu celinu vezuje drava. Treba razlikovati patriotizam i nacionalizam od ovinizma. Page 5

Postoji tradicionalni i ekonomski (prosveeni) nacionalizam Tradicionalni nacionalizam je u velikoj meri zasnovan i na mitu. Prosveeni nacionalizam je zasnovan na ekonomiji i ekonomskom patriotizmu. Nema jake nacije bez jake ekonomije.

Vrste nacije: Tipine nacije srpka, francuska, nemaka nacija Atipine nacije muslimani u Bosni vera

20. DRUTVENA MO I PRAVO (upravljanje, voenje, vladanje) Mo je sposobnost uticanja na ponaanje drugih ljudi. U irem smislu mo je sposobnost da ostvarimo neke svoje ciljeve, ak i kada se drugi tome protive.

Iz ove devinicije izvlaimo dve vrste moi: 1) Lina mo je sposobnost uticanja na ponaanje drugih ljudi na osnovu svojih linih osobina. Izvori line moi mogu biti: Fizika snaga(zabranjena je u drutvu, samo drava ima pravo da je primenjuje) Izgled Karakterne osobine (samopouzdanje, pravinost, emotivnost...) Page 6

Ugled (line osobine + poloaj u drutvu)

2) Drutvena mo je sposobnost uticanja na ponaanje drugih ljudi na osnovu poloaja koji imamo u drutvu. S obzirom na izvore drutvene moi, a to su najvaniji poloaji u druvru, postoje: a. Ekonomska mo je zasnovana na svojini. Pored te institucionalizovane moi, zasnovane na svojini, ekonomska mo ima svoju faktiku dimenziju nadreenosti jednih u odnosu na druge (poslodavac je nadreen radniku) b. Politika mo (stalna mo, vlast) zasniva se na, pre svega, pravnim normama. Izvire iz drave. Ima i svoju faktiku dimenziju (strah od vlasti) c. Funkcionalna (profesionalna mo) zasniva se na obavljanju odreene profesije (profesor nad studentima) Sredstva putem kojih se mo ostvaruje a. Kondiktna mo mo zasnovana na prinudi b. Kompenzacijska mo mo zasnovana na stipulaciji c. Kondicirana mo mo zasnovana na uveravanju

22. DRUTVENA STRATIFIKACIJA Stratifikacija znai ranopranje. Drutvena stratifikacija nam govori o nejednakosti u drutvu. Ovim pojmom se u sociologiji pre svega oznaava ekonomska nejednakost. Temelj ekonomske nejednakosti je svojina

Drutvena stratifikacija oznaava nejednakost u pogledu bogatstva, moi i ugleda, koja izaziva odnos podreenosti i nadreenosti u drutvu. Najvra veza postoji izmeu bogatstva i moi. ( Ko ima bogatstvo ima i mo) Postoje dva shvatanja oko izvora i znaaja stratifikacije: 1) ORGANSKO SOLIDARISTIKO FUNKCIONALIZAM 2) KONFLIKTNO MARKSIZAM Ove dve teorije se ipak slau oko nekih stvari: Saglasnost da u drutvu postoji nejednakost Page 7

Saglasnost oko toga koji su oblici te nejednakosti (bogatstvo, mo, ugled) .

Ove teorije se ne slau oko toga koji su izvori nejednakosti

MARKSIZAM (izvor nejednakosti je privatna svojina) FUNKCIONALIZAM (nejednakost poiva na linim sposobnostima obrazovanju, ambicijama, srei....)

Nauka je utvrdila da je marksizam vie u pravu. Iz ova dva modela izlaze 3 operativna modela stratifikacije: 1) KLASNO KONFLIKTNI MODEL MARKSIZAM 2) VEBEROV MODEL FUNKCIONALIZAM 3) ELITISTIKI MODEL FUNKCIONALIZAM VEBEROVA IDEJA vertikalno raslojavanje drutva je trodimenzionalno: a. Ekonomsko bogatstvo (razlikovanje prema bogatstvu) b. Politiko mo (razlikovanje stranaka prema moi ili vlasti) c. Kulturno ugled (razlikovanje stalea prema ugledu ili autoritetu)

Nejednakost se najvie zasniva na ekonomskim odnosima. Postoje 3 sloja drutva : vii, srednji i nii, sa svojim viim i niim nivoima. Kljuni pojam Veberovog modela je drutvena uloga, iz koje proistie drutveni poloaj.

23. KLASNO KONFLIKTNI MODEL DRUTVENE STRUKTURE Klase su drutvene grupe, koje se meusobno razlikuju po svom odnosu prema sredstvima za proizvodnju, i na osnovu toga, po bogatstvu, moi i ugledu kojim raspolau.

Polazei od privatne svojine, obrazuje se model drutva koji ima tri kljune klase:

VIA KLASA: nosioci ekonomske i politike moi (vlasnici krupnog kapitala i najvii politiki funkcioneri) 2 -3 % stanovnitva. SREDNJA KLASA: vlasnici znanja, inteligencija (pravnici, inenjeri, lekari, vlasnici srednjeg kapitala) 20 30 % stanovnitva. NIA KLASA: bogatiji radnici, vlasnici sopstvene radne snage (radnici, poljoprivrednici, nezaposleni) 60 50 % stanovnitva.

Ove vrste imaju NIE i VIE nivoe. Page 8

Pripadnici vieg nivoa vie klase ine ELITU. Postoje dve vrste elite: I. II. Strategijske elite vii slojevi vie klase. ini ih oko 1% stanovnitva, i to su prave elite. Od stabilnosti tih elita zavisi i stabilnost drutva. Segmentalne elite uspeniji pojedinci u pojedinim profesijama

To nisu elite u pravom smislu te rei. Radi finog podeavanja, postoje, pored privatne svojine, dopunska merila klasnog pozicioniranja: 1) Stepen odgovornosti u poslu koji se obavlja (medicinska sestra) 2) Obrazovanje 3) Visina prihoda 4) Zanimanje 5) Mesto i uslovi rada 6) Beneficije: vezane za posao koji se obavlja 7) Mogunost napredovanja 8) Ugled profesije

24. ELITISTIKI MODEL DRUTVENE STRUKTURE Takoe pokuava da nae odgovor na pitanje zato postoje nejednoakosti. Ovaj model polazi od pojma elita vieg sloja vie klase. Postavlja se pitanje po emu su neki ljudi predodreeni da budu nadreini a drugi podreeni? ta te nadreene ini toliko posebnim? Odgovor daju 3 teorije: KONZERVATIVNA TEORIJA govori o prirodnoj superiornosti jednih ljudi u odnosu na druge, superiornost ih ine elitom. Ova teorija je prilino zastupljena u naunim krugovima u SAD. Zasniva se na testovima inteligencije, i nije najispravnija (nema kompleksan pristup) KRITIKA TEORIJA uzima rezultate konzervativne teorije za polaznu taku, izlae je kritici, pokuavajui da nae uzrok stratifikacije i duboke socijalne palarizacije. Meutim, ta kritika je lana kritika jer ne dopire do pravih uzroka takvog stanja, ve samo zagrebe po povrini. Za uzrok nejednakosti uzima kvarenje demokratije a prvi je privatna svojina. LIBERALNA TEORIJA uzroke nejednakosti i socijalne polarizacije trai u sloenoj organizaciji drutva: drutvom je teko upravljati i taj posao ne moe biti poveren neobrazovanim i nesposobnim masama. Drutvom mogu upravljati samo oni koji poseduju znanje i sposobnost.

Page 9

Z A K LJ U A K: ove 3 teorije vie se trude da daju opravdanje nego objanjenje stratifikacije! Vie su ideologije nego teorije!

25. SIROMATVO KAO DRUTVENI I PRAVNI PROBLEM Siromatvo je stanje ekstremne materijalne oskudice, koju prati socijalna izoptenost (ekskluzija) i koju karakterie odgovasrajui oblik fatalistike svesti. Socijalna ekskluzija nemogunost integracije u drutvu ( nemogunost da se prate kulturni sadraji, tehnika dostignua...) Fatalistika svest stanje bespomonosti i inferiornosti

MERENJE SIROMATVA: Svaka drava se trudi da prui to blau i umanjeniju sliku o siromatvu sopstvenog stanovnitva. Siromatvo se meri na osnovu: 1) APSOLUTNE SKALE: polazi od toga da je granica siromatva minimum sredstva neopodnih za ivot. Ne sagledava u potpunosti problem siromatva. Postavlja se pitanje: Koji je taj minimum? On varira, od drutva do drutva! 2) RELATIVNE SKALE: polazi od stanovnitva da standard granice siromatva treba da se prilagodi za svako konkretno drutvo. Ali ni ova skala ne moe dati sasvim pouzdane rezultate, jer je standard razliit u razliitim krajevima neke drave.

Page 10

3) SUBJEKTIVNO MERILO (SKALA) : siromatvo se meri iz ugla ljudi, iz perspektive svakog pojedinca. Ova skala je jo i njrealnija. UZROCI SIROMATVA:

Po funkcionalizmu (siromani su sami krivi za svoje stanje, nesposobni su, neobrazovani, neambiciozni...) Po marksizmu (kriv je sistem, tj. privatna svojina zasnovana na eksploataciji).

26. RASLOJAVANJE U SAVREMENOM SRPSKOM DRUTVU U Srbiji takoe postoje klase, pa samim tim i stratifikacija. Stim to u Srbiji postoje odreene specifinosti: Osiromaenje srednje klase, i njeno suavanje Osiromaenje donjih klasa. Stvaraju se socijalno izopteni slojevi koji siromatva. Visoka stopa nezaposlenih Nestabilne politike elite zbog estih promena vlasti, udnih A upravo od stabilnosti politikih elita zavisi stabilnost drutva. Korupcija nestabilnosti. nesposobnih elita. ispod granice

svakog druva, pogotovo naeg. Ona je veliki problem i uzrok

Ovo i svako raslojavanje srpskog drutva nije od jue! To je dugotrajan proces, koji je svoju kulminaciju doiveo devetesetih godina prolog veka. Iako se biva SFRJ deklarisala kao bezklasna drava, tj. drava radnike klase, radnih ljudi i ona je bila klasno drutvo, samo osnov stratifikacije nije bila privatna svojina nego politika mo. Page 11

28. I 29. DRUTVENE USTANOVE I DRUTVENE ORGANIZACIJE Drutvene ustanove su trajni i ureeni oblici vrenja i grupisanja drutvenih delatnosti u razliitim oblastima zadovoljavanja ljudskih potreba.

Iz ove definicije vidimo da su kljuni pojmovi prilikom odreivanja drutvenih ustanova grupisanje i delatnosti. Samo drutvo koje ima jake institucije (ustanove) je zdravo i stabilno drutvo. Stanje drutvenih ustanova je slika stanja u drutvu, one su lina karta jednog drutva, i njegova pokretaka snaga. Ono to je motor za automobil, za drutvo su njegove institucije. Ustanove se stvaraju putem propisa. Odnos prema drutvenim ustanovama je odnos prema sebi samom. Ustanove su konkretan oblik funkcionisanja drutva. ELEMENTI DRUTVENIH USTANOVA SU: 1) Drutvena delatnost koja se obavlja najvanije drutvene delatnosti su politika, ekonomija i obrazovanje. Pravni fakultet, kao jedna obrazovana ustanova vri obrazovnu delatnost.

Page 12

2) Propisi - svaka drutvena delatnost je organizovana, zasnovana na propisima koji striktno ureuju njeno obavljanje. Tako je delatnost P.F.-a ureena propisima njegovog statuta, zakona o univerzitetu, zakonom o radu. 3) Prostor i materijalni resursi svaka drutvena delatnost zahteva za svoje obavljanje i odreeni fiziki prostor kao i materijalna sredstva za finansiranje, vrenja te delatnosti. 4) Kadrovi za efikasno obavljanje drutvenih delatnosti neophodan je struan, kompetentan i savestan kadar. Drutvene organizacije su oblici ispoljavanja drutvenih ustanova, kroz razliite ali sline drutvene delatnosti.

Tako je u okviru obrazovnih ustanova drutvena organizacija: fakultet, srednja kola, osnovna kola

35.36 POLITIKA I PRAVO/DRAVA-POJAM, STRUKTURA, FUNKCIJE I TIPOVI U irem smislu, politika je upravljanje drutvom, a u uem smislu, politika je upravljanje dravom.

Politika je najvanija drutvena delatnost, a drava najvanija politika i drutvena organizacija. Drava je najira politika, ali i najira durvena organizacija posredstvom kojeg se uspostavljaju odnosi izmeu grupa i koja usmerava objedinjuje, kordinira i nadzire rad svih drutvenih ustanova, odnosno njihove delatnosti.

Funkcije drave: odbrambena, socijalna, funkcija mira, funkcija slobode, klasna funkcija, funkcija saradnje i povezivanja.... Elementi drave: dobijamo ih na osnovu sledee definicije:

Page 13

Drava je najira politika zajednica ljudi, koja vri suverenu vlast nad stanovnitvom koje ivi na teritoriji drave; ona raspolae monopolom fizike sile i mora uivati neki minimalan stepen podrke (legitimnost svog stanovnitva)

Na osnovu ove definicije vidimo da su elementi drave: teritorija, stanovnitvo, suverena dravna vlast vlast nezavisna spolja i nadmona iznutra legitimnost. S obzirom na stepen uea naroda u procesu vrenja dravne vlasti sve politike reime moemo podeliti na: 1) DEMOKRATSKE odlikkuje ih mirna promena vlasti, izbori, podela vlasti, decentralizacija, sloboda medija, demokratska politika kultura. Neposredna i predstavnika demokratija 2) AUTOKRATSKE (NEDEMOKRATSKE) Totalitarni reim: podpuna prevlast i kontrola drave nad ovim segmentima drutvenog ivota (nacisti, faisti) Autoritarni reim postoji privid demokratije POLITIKE STRANKE Politike zajednice ljudi koji dele istu politiku ideologiju, i koji tee osvajanju i vrenju dravne vlasti, ali na legalan i demokratski nain putem izbora.

Politike stranek nastale su na prelazu iz feudalizma u kapitalizam i njihove predhodnice su bile grupe politikih istomiljenika, koje su teili ostvarenju uticaja na dravnu vlast, i na taj nain obezbeivali pobedu svoje ideje u odnosu na neko dravno pitanje.

Prema orijentaciji, stranke se dele na:

Levicu radnika klasa Desnicu buroazija

Savremeni politiki ivot karakterie sve vei broj nevladinih organizacija, to je dobro za demokratiju, jer se stranke i politike elite sve vie udaljavaju od svojih biraa, a nevladin sektor je posrednik izmeu drave i graana. Nevladine organizacije mogu biti: a. Protektivne (itate neija prava) (sindikat) b. Promotivne ofirmacija (prava ivotinja) Page 14

Pretee nevladinih organizacija su interesne grupe. U Srbiji pojedine nevladine organizacije su se definisale i izopaile u nedemokratske (deluju kao sekte) i antisrpske (Nataa Kandi, Sonja biserko, Biljana K. Vuo) Neke nevladine organizacije zloupotrebljavaju svoj poloaj Demokratija je nesavrena, ali joj treba teiti i mora se negovati!!! Postoje odreeni paradoksi demokratije: 1) Okrnjeni legitimitet politikih stranaka (sve manje biraa izlazi na izbore) 2) Gvozdeni zakon oligarhije (otuenost politikih elita od birakog tela) 3) Kadrovski odabir (kljune dravne funkcije stranke ne dodeljuju na osnovu strunosti ve partijske lojalnosti i krvnih i tazbinskih veza).

31. BIROKRATSKA ORGANIZACIJA DRUTVA

Birokratija je profesija zaposlenih u dravnoj slubi

Postoje 3 znaenja birokratije:

IRE: birokratiju ine svi zaposleni koji dobijaju platu iz dravnog budeta. UE: birokratiju ine zaposleni u dravnim organima NAJUE: birokratija je profesija zaposlenih u dravnoj upravi, na rukovodeim funkcijama radnog nivoa zaposleni u dravnoj upravi koji su nosioci upravnih a ne izvrnih funkcija.

ZADATAK BIROKRATIJE: organizacija i voenje dravnih poslova. Ovaj zadatak proistie iz sloene organizacije drutva i znaaja i f-je drave. Postojanje birokratije u velikom i sloenom drutvu je nuno! Birokratija ima i svoje loe strane: Page 15

1) OSAMOSTALJIVANJE: je tendencija birokratije da privatizuje javni interes koji joj je poveren na upravu. Vrenje vlasti u svom interesu, a ne u interesu graana. 2) RITUALIZAM: rutinsko, mehaniko obavljanje poslova. Birokrata je pre svega skoncentrisan na formu, ne unosi se i ne razmilja mnogo o onome to radi. A birokratija mora biti ljubazna i predusetljiva. 3) PARAZITIZAM: Parkinsov zakon birokratija nepotrebno uveava i komplikuje svoje poslove i procedure, kako bi istakla svoju vanost i dala sebi na znaaju. Ovo je veliki problem za strane investitore. 4) U birokratiji svaka stvar ima svoje dvojno znaenje realno i birokratsko.

37. PRAVNA DRAVA I GRAANSKO DRUTVO U sociolokoj i politikolokoj literaturi razlikuju se dva sektora javnog politikog ivota u kojima se dravnost oslanja na pravo i politike stranke, a graani imaju pravo da biraju i budu birani. Ta 2 sektora su:

Dravni (politiki) Graanski (civilni)

Kada priamo o ovoj temi, priamo o temeljima demokratskog drutva. GRAANSKO DRUTVO: od pasivnog lana zajednice pretvaraju se u svesnog i aktivnog lana zajednice. Tu zajednicu ine ljudi koji imaju lini i drutveni integritet. Takvo drutvo mogao bi da bude jedan novi politiki ideal kakav je Srbiji danas potreban. PRAVNA DRAVA: zasnovana je na podeli vlasti na: Page 16

Zakonodavnu Izvrnu Sudsku

I moe se smatratti modernom pravnom dravom. Takva drava predstavlja okvir za uspostavljanje i funkcionisanje modernog graanskog drutva, koje ini politiki samosvesni slobodni i aktivni graani, sposobni da usklade svoje graansko pravo sa svojim graanskim dunostima. Pravna drava i graansko drutvo se meusobno uslovljavaju i dopunjuju u svakom konkretnom drutvu.

39.POJAM I ELEMENTI KULTURE Da bismo definisali poijam kulture, koristimo opisne, sadrinske i sutinske definicije. 1) Opisna definicija

Kultura je ono to oveka razlikuje od drugih ivih bia/ kultura je ovekova prava priroda.

2) Sadrinska definicija

Kultura su razni oblici ljudskog stvaralatva.

Oblici ljudskog stvaralatva: a) Duhovno stvaralatvo (muzika, slikarstvo, knievnost, jednom reju - umetnost)

Page 17

b) Duhovne tvorevine ( jezik, verovanje, znanje, vrednost, norme) c) Kultura je skup svih duhovnih i materijalnih tvorevina Konkretna definicija:

KULTURA JE nain ivota oveka koji se ogleda u stvaranju duhovnih tvorevina (jezik, znanje, vrednosti, verovanja, norme) i u njihovom prenoenu na potomstva putem uenja.

3) Sutinska definicija koja pokuava da definie kulturu sa stanovita funkcije i znaaja.

Kultura je normativni okvir kojim se prevazilaze nedostaci ljudske prirode i obezbeuje opstanak oveka kao bia posebne vrste. Kultura je zamena za ovekove nagone. ovek = norma, norme razlikuju oveka od drugih ivih bia. FUNKCIJE KULTURE: 1. SAZNAJNA F-JA: pomou kulture mi ovladavamo prirodom. Ova f-ja proistie iz znanja. 2. KOMUNIKACIONA F-JA: preko kulture mi uspostavljamo komunikaciju. Ova f-ja proistie iz jezika 3. NORMATIVNA F-JA: preko kulture mi reguliemo ljudske odnose. Ova f-ja kulture proistie iz normi. 4. SOCIJALIZATORSKA F-JA: kultura se prenosi na potomstvo. 5. DUHOVNA F-JA: kultura slui da zadovoluji ovekove elitetske potrebe.

TIPOVI KULTURE: 1. DOMINANTNA KULTURA je sistem vrednosti i kulturolokih obrazaca koje prihvata veina stanovnitva (zdravlje, porodica, standard, srea). Ovaj tip kulture je nametnut od vladajueg sloja 2. SUB KULTURA sistem vrednosti nekih manjinskih zajednica (navijai, reperi, sektai, skejteri). Naelno prihvataju dominantnu kulturu, ali imaju i svoje vrednosti koje forsiraju. Relativno negativan odnos prema materijalnim vrednostima. 3. MASOVNA KULTURA povrna, komercijalna, zabavna kultura. Poiva na materijalnim vrednostima i medijima.

Page 18

40. JEZIK I PRAVO

Jezik je najsavreniji sistem znakovaa, koji nose odreeno znaenje, iji smisao razumeju pripadnici neke zajednice i na osnovu njega se izmeu njih uspostavlja komunikacija. Znak je neka materijalna tvorevina koja izraava odreeni psihiki ili duhovni sadraj. U jeziku je taj znak slovo. Ona se povezuje u rei i reenice. Znaenje je poruka (miljenje, uputstvo, naredba, ideja, elja) sadrana u znakovima.

PREMA VRSTI PORUKA IMAMO:

Perskriptivna znaenja zapovest. Ono to treba da bude (norme) Indikativna (deskriptivna) znaenja miljenja, ideje. Ono to jeste Ekspresivna znaenja elje i emocije Komunikacija je proces prenosa i razmena poruka. Proces primanja i emitovanja znakova koji imaju znaenje

FUNKCIJE:

ZNAKA je oznaavanje stvari, procesa i pojava koji nas okruuju ZNAENJA izraavanje psihikih sadraja koji ine nae poruke koje emitujemo i primamo JEZIKA :

a. USPOSTAVLJANJE KOMUNIKACIJE b. . Jezik je ono to oveka ini jedinstevnijim u odnosu na druga bia. Njime se prenosi kultura.

TUMAENJE: Putem tumaenja se otkriva znaenje znakova. Na tumaenje utie: 1. Savrenost (nesavrenost jezika, odnosno mogunost jezika da izrazi nae misli i oseanja). 2. Stepen inteligencije, koliko smo sposobni da mislimo 3. Od mikrookruenja unutar kojeg se uspostavlja komunikacija. Tumaenje zavisi od konteksta.

41. RELIGIJA I PRAVO

Religija je verovanje u vie sile (u nadprirodne sile) Page 19

Te nadprirodne sile mogu biti:

U duhove animizam (verovanje u duhove) U Boga teizam :

a) Monoteizam (hrianstvo, islam, budizam) b) Politeizam (grki i rimski bogovi) Politeizam predhodi monoteizmu. Religiju prati magija upravljanje sile Magija moe biti:

Crna (zlo, nanoenje tete ljudima) Bela (dobro, pomaganje ljudima)

FUNKCIJE RELIGIJE: 1) Antropoloko psiholoke

Saznajna f-ja religija sadri i neka znanja o drutvu (ostvaruje se preko mitova) Emotivna f-ja ima za cilj da izazove verska oseanja Voljna f-ja podrka oveku u tekim trenutcima

2) Socio kulturne

Normativna sistem naredbi i zabrana ( 10 zapovesti) Integrativne ona povezuje ljude, uvruju zajednicu Ritualna religija ima svoje procedure

Religija je pokuaj da se suoimo sa naim strahovima. 42.NORMATIVNI KULTURNI OBRASCI: OBIAJ, MORAL I PRAVO PRAVO

Pravo je sistem drutvenih normi iju primenu obezbeuje drava svojim aparatom fizike prinude.

Sankcija prava ja organizovana, transparentna i uniformna (za iste sluajeve) OBIAJ

Obiaj je nepisano pravilo, nastalo dugotrajnim, jednoobraznim ponaanjem, i prenosi se s kolena na koleno. Obiaji su navike kojima se u

Osnovne vrste obiaja su verski, svetovni, ekonomski, pravni i medicinski

Page 20

Obiaj nastaje spontano, dugotrajnim ponavljanjem. crpe iz iskustva i teko se menja. Predhode pravu. Sankcija je neorganizovana i selektivna (podsmeh, osuda, a mogu i telesne kazne)

MORAL je nepisano pravilo

Moral nam nalae da inimo dobro a da ne inimo zlo.

Moral je individualno, zavisi od pojedinaca do pojedinaca. Sankcija je gria savest. Putem morala, sami sebi stvaramo obaveze. Moral ine:

Moralne vrednosti Moralne nome Moralna praksa

44. LINOST I LJUDSKA PRAVA Linost je izraz osobine do samo svesnog bia. Ta svest se kod oveka ispoljava u 2 pravca. 1) Identitet 2) Linost Identitet je unutranja strana oveka, a linost njegova spoljanja strana. Identitet je ovekova samosvest, a linost je manifestacija te samosvesti kroz konkretne osobine.

Identitet je samosvest, tj slika o sebi, koja ukljuuje:

1) Svest o sebi kada je samo ona razvijena, to je onda narcisoidna i elastina Page 21

2) Svest o drugima bez ove osobine, mi smo sebini i egocentrini 3) Svest o tome kako nas drugi vide ona je previe izraena, to je nesigurnost Pored linog postoji i drutveni identitet, svest o pripadnosti nekom kolektivu (naciji, klasi, porodici)

Linost je skup osobina koje se razvijaju u komunikaciji sa drugim ljudima, i koje izraavaju ovekovu samosvest

Strukatura linosti: - primer jezik 1) Linost kao svako drugi osobine koje delimo sa svim drugim ljudima (svi ljudi kao sredstvo komunikacije koriste jezik) 2) Linost ka neko drugi osobine koje stiemo ivotom u nekoj zajednici (ivot u Srbiji, mi istiemo osobinu da govorimo jenim konkretnim jezikom srpskim jezikom) 3) Linost kao niko drugi: line, individualne osobine svakog oveka. (boja glasa, temperament, obrazovvanje, bogatstvo renika...) FORMIRANJE LINOSTI: 1) SOCIJALIZACIJA uvoenje oveka u drutvo. Pritisak drutva na pojedinca koga se putem uenja utiskuju kulturoloki obrasci i znanje neke zajednice Ovaj proces obuhvata: a) Vaspitanje usvajanje kulturolokih obrazaca b) Obrazovanje usvajanje znanja 2) PERSONALIZACIJA lini napor koji pojedinac ulae u formiranje linosti.

-Socijalizacija je strogo institucionalizovano (porodica, kola....)

Udeo steenog i nasleenog u ljudskom ponaanju: Ovo pitanje je velika dilema i jo uvek nije reeno. Po ovom pitanju nastaju nove naune discipline. Odnos pojedinaca i druva Postavlja se pitanje u kojoj meri je ovek pasivan proizvod drutvenih sila, ili aktivan faktor koji utie na promene u drutvu? Taj odnos zavisi od razvijenosti institucija. Kada su institucije razvijene ovek je pasivan i od roenja je pod pritiskom i uticajem institucija (porodica) Kada drutvene ustanove ne funkcioniu, ovek se aktivira i menja te ustaove (ponekad i nasilnim putem) Page 22

45. DRUTVENA KONTROLA I SOCIJALNE DEVIJACIJE

Devijacije su ponaanja kojima se kre optepriznate norme jednog drutva.

Postoje dve podele devijacija: 1) POZITIVNE DEVIJACIJE - potovanje optepriznatih normi i u veoj meri nego to zahteva jedna zajednica (zadubinarstvo) 2) NEGATIVNE DEVIJACIJE (devijacije u uem smislu) ponaanja kojim se kre optepriznate norme, i koja su tetna za zajednicu. Treba praviti razliku izmeu devijacije i delikvencije.

Delikvencija je ponaanje tetno za drutvo i inkrimisano je (kanjivo je) zakonom. To je kriminal. Devijacije su: skitnienje, prosjaenje, kocka, alkoholizam...ali to nisu krivina dela. Devijacije su relativne: neto to je nekada bilo neprihvatljivo i kanjivo, danas je prihvatljivo i nekanjava se (preljuba)

1) SISTEMSKE DEVIJACIJE krenje normi od strane drutvenih elita (vlasnika politike i ekonomske moi). One su najopasnije za drutvo. Jezgro ovih devijacija ine dve vrste kriminala: a) Kriminal belih kragni vezuje se za nosioce politike moi. To su: korupcija, razne prevare i malverzacije, zloupotreba poloaja b) Korporacijski kriminal: zagaivanje ivotne sredine, finansijske malverzacije, pogreno oznaavanje proizvoda... Sistemske devijacije su najopasnije za drutvo, zato to mu nanosi najveu tetu. Ovu vrstu kriminala je teko dokazati, i lako se prikriva. Ova vrsta kriminala razara moralnu osnovu drutva....

2) ADAPTIVNE DEVIJACIJE to su klasini oblici kriminala (kra, razbojnitvo, ubistvo...) kao i prostitucija, narkomanija, alkoholizam... Sutina je u pogrenom nainu za ostvarivanje drutveno priznatih ciljeva. 3) NEKONFRONTISTIKE DEVIJACIJE ponaanja koja imaju poretka (revolucija) ovo nisu prave devijacije Uzroci devijacija da li je uzrok u pojedincu ili drutvu? a) Pojedinac:

za cilj promenu drutvenog

Anatomija glave (teorija je odbaena) Page 23

Teorija po kojoj je uzrok devijacije u telesnoj grai (krupniji riziniji) Psiholoke teorije trae uzrok debijacija u psihikim osobinama.

b) Drutvo: u njemu moderne teorije trae uzrok devijacije. Te teorije kau da je uzrok devijacija nesklad izmeu ciljeva koje drutvo postavlja i mogunost za ostvarenje tih ciljeva.

Marksizam privatna svojina izaziva devijaciju Funkcionalizam slaba kolektivna svest, i nedovoljno iskristalisan sistem vrednosti.

Ove teorije priznaju i line faktore (IQ, telesna graa, obrazovanje)

46.POJAM, VRSTE I INIOCI DRUTVENIH PROMENA Postoje dva tipa drutvenih promena: 1) Mirne promene 2) Radikalne promen MIRNE PROMENE mogu biti: a) Adoptivne promene zasnovane na prilagoavanju b) Evolutivne promene koje dovode do toga da drutvo bude sloenije (npr poveava se broj stanovnika, nastaju nove profesije)

Page 24

RADIKALNE PROMENE su rat, revolucija... Ovim promenama bave se funkcionalizam i marksizam:

Funkcionalizam radikalne promene su promene sistema Marksizam radikalne promene su revolucije

Najvee neslaganje izmeu marksizma i funkcionalizma je oko toga ta je izvor promena u drutvu.

Funkcionalizam: promene su zasnovane na kulturolokom planu (3 faze razvoja)

1) Praistorija (pojava jezika i pisma) 2) Prelazni period (pojava prava) 3) Moderno drutvo

Marksizam: promene su zasnovane na ekonomskom planu.

NAIN PROIZVODNJE

Kljuni pojam u vezi sa drutvenim promenama je pojam drutvene pokretljivosti. Drutvena pokretljivost je promena pojedinanih uloga i poloaja unutar drutvene strukture, u okviru jednog konstantnog i stalnog fonda drutvenih poloaja i uloga.

Postoje 3 vrste drutvene pokretljivosti: 1) HORIZONTALNA POKRETLJIVOST je promena poloaja i uloga unutar jednog istog poloaja i statusa. (sudija rei da postane advokat) 2) VERTIKALNA POKRETLJIVOST (moe biti uzlazna i silazna) Kada promenom poloaja i uloga menjamo svoj socijalni status. (daktilograf rei da zavri fakultet i postane sudija. 3) PROSTORNA POKRETLJIVOST je promena mesta boravka. Moe biti pojedinana i grupna.

RAST

Postoji razlika izmeu drutvenog rasta, razvoja i napredka. je uveavanje istog je stvaranje novog

RAZVOJ NAPREDAK

je stvaranje boljeg

Indikatori drutvene pokretljivosti su: a) Ekonomski b) Tehniko tehnoloki Page 25

c) Politiki d) Pravni e) Kulturoloki Oi indikatori nam govore d ali ima pokretljivosti u rastu, razvoju i napredku

47.SOCIOLOKE TEORIJE DRUTVENIH PROMENA 1) EVOLUCIONISTIKA TEORIJA govori o tome da je napredak u drutvu konstantan, bri ili sporiji. Ova teorija se brani u 2 pravca: a) Teorija linearnog progresa koja kae da drutvo ide samo uzlaznom putanjom b) Teorija cik-cak progresa koj kae dau napredku ima ui uspona i padova 2) CIKLINA TEORIJA teorija krunog kretanja. Ovateorija kae da se istorija ponavlja ( Istok je nekada bio u prednosti nad Zapadom, da bi onda Zapad imao prednsot nad Istokom, a on sada ponovo tei prednosti nad Zapadom Kina i Rusija) Ova teorija postoji kao stara i nova.

Stara teorija socijalni pesimizam (nema promena, sve se vraa na isto) Nova teorija socijalni optimizam (ipak postoji neki napredak) Page 26

3) DIFUZIONISTIKA TEORIJA govori o tome da se razvoj kree po principu koncentrinih krugova (iz centra ka periferiji). 48.49.50 POJAM I PROBLEMI GLOBALIZACIJE Sociologija je kao nauka najpozvanija da govori o globalizaciji, i u njoj postoje 2 suprotstavljena stanovita o globalizaciji. 1) Prema jednom stanovitu globalizacija je neto pozitivno, napredno. Globalizacija je jedina prava revolucija, putem koje itav svet postaje jedna zajednica. 2) Drugo stanovite kritikuje globalizaciju, i istie samo njene loe strane. Prema ovom shvatanju, globalizacija je stari politiki projekt iza kojeg se, kako bi marksisti rekli, kriju stari imperijalistiki interesi. Poetkom XIX veka jaz izmeu bogatih i siromanih bio je 1:3. Danas je taj jaz izraeniji nego ikada i iznosi 1:77! to je posledica globalizacije Treba praviti razliku izmeu globalizacije i globalizma. GLOBALIZACIJA - razvijeni drutveni proces, svetskih razmera GLOBALIZAM projekat ovladavanja svetom od strane velikih sila ( Staljinov SSSR i boljevizam; Hitlerova Nemaka i nacizam; Amerika i neoliberalni kapitalizam) Globalizacija nije nikakva metafizika nunost i uzvieni ideal ve realan izraz odnosa u svetu, nastao nakon sloma socijalizma.

S tim to takac odnos snaga nije idealan kako ga predstavljaju njegovi zagovornici. Globalizacija je zahvatila sve segmente drutva: ekonomiju, politiku, pravo i kulturu. 1) EKONOMSKA GLOBALIZACIJA predstavlja ujedno i najvei problem globalizacije. Jake zemlje nameu malim zemljama 1 neoliberalni ekonomski koncept u oblasti finansije i trgovine, i na taj nain unitavaju domae trite. 2) POLITIKO PRAVNA GLOBALIZACIJA zasniva se na osnivanju nadnacionalnih politikih ustanova, i jaanju meunarodnog prava. Nacionalne drave poinju da bivaju prevaziena kategorijai njihova suverenost se sve vie ograniava u korist nadnacionalnih ustanova (Evropska Unija) 3) KULTUROLOKA GLOBALIZACIJA zasniva se na novim komunikacionim tehnologijama (internet) i masovnim medijima. Ameriki sistem vrednosti i kulturolokih obrazaca namee se kao sutina cele zapadne civilizacije (koja je mnogo raznovrsnija) i potom se proglaava za univerzalne ljudske vrednosti, koje ako treba mogu biti zatiene i silom.

Page 27

51. PREDMET SOCIOLOGIJE PRAVA

Sociologija prava je nauka koja prouava pravo iz socioloke perspektive.

Kao i sociologija, i sociologija prava ima svoju kvadrijalistiku perspektivu koju ine: Definicije koje kau: sociologija prava izuava odnos drutva i prava, uticaj drutva na pravo, pravo kao drutvenu pojavu su

1) Teorijsko pozicioniranje 2) Teorijsko redifinisanje 3) Teorijsko preciziranje 4) Teorijska analiza

Page 28

1) Teorijsko pozicioniranje znai da u okviru slike drutva kao sistema treba locirati gde se tu nalazi pravo, gde mu je mesto. Pravo spada u kretanje drutva, u njegovu dinamiku. 2) Teorijsko redifinisanje sociologija prava za polaznu taku ima sociologiju koja ne osporava vezu drutva i prava, ali sociologija prava tu vezu jo vie produbljuje pa kae: a) Pravo je ono to pravnici rade iskustvena pojava b) Pravo je ire od pravnog pravila kompleksna struktura prava 3) Teorijsko preciziranje je identifikacija kljunih oblasti kroz koje se ispoljava pravo kao iskustvena pojava; to je predmet sociologije prava: 1. Poreklo prava 2. Pojam prava 3. Funkcija prava 4. Stvaranje prava 5. Primena prava 6. Analiza pravnike profesije 4) Teorijska analiza pokazuje nam kako se istrauje ovih 6 kljunih oblasti. One se istrauju na osnovu kompleksnog pristupa stvarnosti odnosno primenom sloenog deterministikog modela. 52. METODI SPOLJANJEG SAZNAVANJA PRAVA Metod je nain na koji se dolazi do znanja.

Metodi spoljanjeg saznavanja prava su: Teorijski metod Tehniki metod Logiki sastojak metoda

1) Teorijski metod je metod ije je osnovno naelo pozitivizam jedna jedinstvena i iskustvena stvarnost, dostupna naim ulima. Na osnovu ovog naela postavljaju se teorije i hipoteze koje se dokazuju putem tehnikog metoda. 2) Tehniki metod slui za dokazivanje teorija i hipoteza, postavljenih na osnovu teorijskog metoda. Tehnike ovog metoda su: Posmatranje: prikupljanje podataka o ljudskom ponaanju putem neposrednog ulnog opaanja.

Primer donet je zakon o bezbednosti na sportskim igralitima. Page 29

Tako to emo prisustvovati nekom sportskom dogaaju mi emo se direktno uveriti da li se zakon potuje. Ispitivanje: prikupljanje podataka putem razgovora. Usmeno ispitivanje je intervju, a pismeno je anketa.

Primer zakonodavac namerava da ukine smrtnu kaznu ili da odobri eutanziju, i zato e putem ispitivanja stei ucid u stav javnog mnjenja Analiza sadraja: prikupljanje podataka tumaenjem tekstova.

Primer pesma oreta Balaevia ne lomite mi bagrenje otkriva nam shvatanje pravde u jednoj mikro zajednici. Statistika: brojano izraaanje raznih pojava (stopa razvoda brakova, samoubistva...)

Primer: statistika kanjavanja za neka krivina dela mogu ukazati na korupciju u pravosuu. Za mnoga krivina dela izriu se kazne ispod zakonskog minimuma. Uporeivanje: poreenje drutvenih procesa da bismo zakljuili zato se oni javljaju.

Primer: - uporeivanje zakonskog reda nasleivanja u Srbiji, nekad i sad, kako bi se utvrdilo koji drutveni inioci utiu na sadrinu ovog instituta. Eksperiment: posmatranje u precizno i unapred ureenim delocima, kada posmatra ima kontrolu nad uzrocima nekih pojava.

Primer u SAD su, radi istraivanja uticaja medija i javnog mnjenja na odluke porotnika, izabrana grupa ljudi koja nije znala da nisu porotnici, a onda je istraeno koliko na njihovo miljenje utie pisanje tampe. o Pravo ima svoju normativnu dimenziju, i zato je ceoma pogodno za primenu ovih tehnika. 53. METODI UNUTRANJEG SAZNAVANJA PRAVA Putem unutranjeg metoda saznavanja prava istraujemo samo normativnu dimenziju prava tj pravne norem. Postoje 2 metoda: 1. Dogmatski metod 2. Normativni metod 1. Dogmatski metod je metod tumaenja pravnih normi. Cilj ovog metoda je da se otkrije sadrina normi. Predmet ovog metoda su poruke perspektivnog znaenja To tumaenje moe biti: jeziko, istorijsko, ciljno, sistematsko, objektivno, subjektivno... 2. Normativni metod primenom ovog metoda istraujemo strukturu pravne norme, odnosno elemente koji ine pravnu normu. A to su dispozicija i sankcija, predpostavka dispozicije i predpostavnka sankcije. 54. TEORIJSKI CILJEVI SOCIOLOGIJE PRAVA

Page 30

Svaka nauka je predviena da pomogne ljudima. Prema tome koliko znanje neke nauke mogu primeniti u praksi, nauke se dele na: Fundamentalne Primenjene

1. Fundamentalne nauke su znanja koja su posredno korisna oveku. To je sluaj sa sociologijom. Ona nam pomae da otkrijemo pravilnosti u sastavu i razvoju drutva, i na taj nain nam olakava da organizujemo svoju praksu. 2. Primenjene nauke su znanja koja su neposredno korisna oveku, koja se mogu neposredno primenjivati u drutvenoj praksi. To je sluaj sa sociologijom prava. Meutim imajui u vidu da je sociologija prava posebna drutvena nauka posebna sociologija ona je istovremeno i fundamentalna i primenjena. Sutina teorijskih ciljeva sociologija prava je objanjenje koje moe doneti korist. Sociologija prava treba da slui pravnoj praksi. (sudijama, advokatima, tuiocima...) Sociologija prava, kao i svaka druga nauka nastoji da prui objanjenje dogaaja, procesa i odnosa u drutvu. Nauno objanjenje se razlikuje od zdravorazumskog i filozofskog objanjenja. zdravorazumsko objanjnje odlikuje proizvoljnost i nepouzdanost. Cilj ovog objanjenja je praktino spoljanje i reavanje problema. Ono moe biti i tano i korisno, ali nije praeno razumevanjem procesa i dogaaja.

Primer: travar zna da je neka biljka korisna za oveka, ali ne ume da objasni kako i zato.

filozofsko objanjenje je kao i nauno objanjenje sistematsko i precizno. Ali filozofija za odgovore trai neko nadiskustvo. Prie i teorije filozofa niko ne moe da dokae nauno objanjenje je sistematsko, precizno, formalizovano. Na osnovu teorijskog znanja ili formulisanja hipoteze, koje dokazujemo odgovarajuim tehnikama (posmatranje, eksperiment...). Dokazivanje hipoteze se odvija u 3 koraka:

1. otkrivanje uzrono posledinih odnosa izmeu pojava 2. otkrivanje pravilnosti u tim uzrono posledinim odnosima 3. pruanje dokaza koji potvruju postojanje takvih odnosa Vidimo dakle da je objanjenje, cilj sociologije prava, koje se sastoji u otkrivanje pravilnosti u razliitim oblastima prava, i davanje odgovora na pitanje zato te pravilnosti postoje. Primeri pravilnosti u pravu: arhaina prava sadre stroge kazne ustav regulie organizaciju drave pravna nejednakost stalea u feudalizmu 55. PRAKTINI CILJEVI SOCIOLOGIJE PRAVA Page 31

-Uvodni deo iz prethodne lekcije ( fundamentalne i primenjene) Sociologija prava eli da slui pravnicima i da bude korisna pravnoj praksi. IZVORI UTILITARNOSTI SOCIOLOGIJE PRAVA Izvori utilitarnosti (korisnosti) sociologije prava nam govore zato je sociologija prava praktina. Ti izvori su: a) Priroda sociologije sociologija se od svog nastanka trudi da svoj predmet zahvati i na makro i na mikro planu tj i u globalnom i u svakodnevnom ivotu. Sociologija to prenosi na sve svoje grane. b) Priroda prava, kao drutvne pojave pravo je usmereno na drutvenu praksu, ona inicira akciju, njime se prizvode odreene posledice u ljudskoj praksi. Pravo regulie ljudske odnose,i usmerava ljudsko ponaanje. Pravo tu svoju dinamiku prenosi i na sociologiju prava, koja je usmerena na pravnu praksu. c) Priroda i ciljevi same sociologije prava izvor utilitarnosti sociologije prava nije u njoj samoj, v u njenim ambicijama i ciljecima. Njena utilitarnost je stroga nadgradnja iz pravne prakse,iz onoga to pravnici rade.

56. OBLICI UTILITARNOSTI SOCIOLOGIJE PRAVA Oblici utilitarnosti daju nam odgovor na pitanje na koji nain je sociologija prava korisna. Oblici utilitarnosti se granaju u 3 pravca: a) OBLICI PRAVNE PRAKSE: stvaranje i rimena prava ono to pravnici rade (donoenje zakona i primena zakona na konkretan sluaj) U ovoj oblasti sociologija prava je korisna jer pomae da objasnimo drutvene faktore koji utiu na stvaranje i primenu prava. (Vladavina Margaret Tamer i b) OBLASTI PRAVNE PRAKSE: Donoenje zakona Presuivanje (i donoenje upravnih reenja) Ugovaranje

U oblastima pravne prakse mi govorimo o znanjima sociologije koja se direktno primenjuje u pravnoj praksi. Page 32

Primer: U proces protiv maloletnog uinioca krivinog dela ukljuen je i centar za socijalni rad. Sa maloletnikom razgovaraju sociolozi i psiholozi, i na osnovu njihovih nalaza (vetaenja) sud izrie meru. Prihvativi miljenje centra za socijalni rad, sud prihvata znanja sociologa i psihologa. c) ODNOS SOCIOLOGIJE PREMA SUBJEKTIMA PRAVA: tu su znanja sociologije prava korisna za analizu pravnike profesije. or Gruvi smatra da je svaki pravnik sociolog u praksi. 57. PRIRODA SOCIOLOGIJE PRAVA - zasniva se na 5 stavki: 1) Sociologija prava je posebna sociologija 2) Sociologija prava je opta nauna disciplina 3) Sociologija prava je opta pravna disciplina 4) Sociologija prava je pozitivna pravna disciplina 5) Sociologija prava je sintetika nauna disciplina 1. POSEBNA SOCIOLOGIJA sociologija prava je posebna nauka u odnosu na sociologiju. Ona je njena grana koja ne istrauje celo drutvo ve samo 1 njegov deo pravo. U pravu sociologija prava ima najkompleksniji predmet. Pre pojave sociologije prava, u toj oblasti je postojala jedna praznina koju je pokuala da popuni filozofija prava. Pored sociologije prava postoje i razliite druge sociologije. 2. OPTA NAUNA DISCIPLINA u odnosu na svoj predmet pravo, sociologija prava istrauje sve aspekte prava, istrauje pravo u 3. OPTA PRAVNA NAUKA (nauna disciplina) ona izuava probleme koji su bitni za sve grane prava. 4. POZTIVNO PRAVNA DISCIPLINA polazi od pravne norme. Pozitivno pravne discipline su one koje izuavaju pojedine grane prava (stvarno, obligaciono, krivino...) To su pravne dogmatike samo norma, njeno tumaenje, struktura. 5. SINTETIKA NAUNA DISCIPLINA IZ 3 RAZLOGA: - ona prouava pravo ne samo u svim aspektima, ve i u okviru drutva kao celine. - zahvata i druge metodologiju....) naune discipline (psihologiju, antropologiju, entologiju, dogmatiku,

- uspela je da prevlada razliku izmeu pravne teorije i pravne prakse

58. DRUTVENO ISTORIJSKI KONTEKST NASTANKA SOCIOLOGIJE PRAVA Odgovor na ovo pitanje rasporeen je u dve celine: 1) Misao o pravu do XX veka

Page 33

2) Koji su inioci doveli do nastanka sociologije prava 1) MISAO O PRAVU kao i samo pravo bilo je nerazvijeno do pre 100 godina. Do tada ono je bilo veoma arhaino, partikularizovano i gotovo da se nije ni primenjivalo. Postoje ak i izvori koji govore da se Duanov Zakonik, koji toliko hvalimo, nikada nije ni primenjivao. Ono je bilo i dosta selektivno. Magna Carta Libertatum iz 1215 se primenjivala samo na slobodne graane. 2) FAKTORI KOJI SU DOVELI DO NASTANA SOCIOLOGIJE PRAVA: a) Drutveni faktori: dinamini razvoj drutva centralizacija normativne delatnosti u dravi uobliava se pravnika profesija, ona postaje dravna

b) Faktori vezani za pravo statinost prava, njegovo sporo prilagoavanje drutvo je mnogo kompleksnije, i esto izmie pravnoj regulativi. Morala je da se pojavi neka nauka o pravu

c) Teorija drutvenog prava u Francuskoj d) Teorija drutvene kontrole u SAD

64.65.66 ODNOS SOCIOLOGIJE PRAVA SA PRAVNOM PSIHOLOGIJOM, ANTROPOLOGIJOM I ENTOLOGIJOM Sve ove naune discipline dale su vaan doprinos nastanku sociologije prava. Vremenom su se uklopile u sociologiju prava i njenu perspektivu. 1) PRAVNA ANTROPOLOGIJA izuava razliite pravne poretke u razliitim kulturnim tradicijama. 2) PRAVNA ENTOLOGIJA- izuava arhaine normativne sisteme, predcivilizacijske. Takoe, istrauje da li u modernim pravnim sistemima, ima tih arhainih elemenata. 3) PRAVNA PSIHOLOGIJA izuava psiholokku stranu prava, odnos ljudske svesti i prava. Iz nje se izdvajaju dve naune discipline: - kriminologija - sudska psihologija znaajna za analizu pravnike profesije Page 34

Sve ove nauke su se utopile u sociologiju prava, zato to je bilo mnogo vie autora koji su obraivali sociologiju prava. 68. POREKLO PRAVA Pod ovim pitanjem se podrazumeva koji su uzroci nastanka prava, zato ga ljudi stvaraju. Gde je drutvo, tu je i pravo. Pravo je nastalo iz potrebe ljudi da reguliu svoje meusobne odnose. Postoje 3 kriterijuma porekla prava: 1. FORMALNI KRITERIJUM dolazi do izraaja u ekstremnom Pravo su samo, iskljuivo i jedino norme, i nita drugo osim normi. Nita neformalno, svi neformalni inioci se potpuno iskljuuju (Hans Kelzen). 2. HRONOLOKI KRITERIJUM posebno se trai poreklo prava u drutvu 3. SADRINSKI KRITERIJUM pravi socioloki pristup. Pravo je u drutvu i ljudi ga stvaraju da bi regulisali svoje odnose i zadovoljili svoje potrebe. Sve socioloke teorije o pravu njegovo poreklo trae u antropoloko sociolokom kriterijumu. Norme su zamena za nagone. ovek = norme. ovek je de Druga iva bia svoj ivot zasnivaju na nagonima.

69. ANTROPOLOKO OBJANJENJE PRAVA - Predstavlja pokuaj da se poreklo prava potrai u biolokoj osnovi oveka. Polazi, ova teorija, od toga da su norme sredstvo ovekovog opstanka budui da je on lien instikta. ovek je svestan da nema instikt i zato donosi norme. Ali to nije jednostavno. Nekada pre par miliona godina, ovek je bio osuen na izumiranje. Nije bio ni dovoljno jak ni brz da bi bio predator. Nije imao krzno koje bi ga titilo, niti zube i kande za borbu. Nije bio neki penja ni pliva. Ali je zato ovek, kao i svi primati imao biolokku radoznalost, koja se sve vie razvijala, pod pritiskom za preivljavanje. Kroz tu bioloku radoznalost, ovek je otkrio sa ostatkom pripadnika iste vrste njemu omoguava opstanak ( vrst solidarizam). To je imalo za posledicu komunikaciju i podelu rada, prirodnu podelu rada ( izmeu mukarca i ena, dece i odraslih. Ljudi su ponavljali ta ponaanja, to je dovelo do objektivne , nesvesene, standardizacije tog ponaanja. Ali to jo nisu norme, jer Page 35

nisu praene sveu o ormi. Uporno i dugotrajno ponavljanje ponaanja dovelo je do razvoja svesti. Posledice ove teorije su: 1) Smatra se da je normativna svest probitni oblik ljudske svesti. 2) Normativna svest je najvaniji oblik ljudske svesti. Stvaranje norme je njvia umetnost! 3) Normativnost je najdublji sloj nae drutvenosti. - najvei problem Srbije je slabo razvijena pravna svest.

70. TEORIJA O POJMU POREKLA PRAVA Pojam prava je pitanje kojim se pravna teorija najvie bavi, to je njena najrazvijenija oblast. Sve teorije obrauju pitanje strukture prava. Prema tome kako gledaju na strukturu prava mi ih delimo na: I. PRIRODNO PRAVNE TEORIJE

1) Klasine 2) Moderne II. NORMATIVNE TEORIJE

1) Legalistike 2) Normativistike Page 36

III.

SOCIOLOKO PRAVNE TEORIJE

1) Sociologistike 2) Integralne I PRIRODNO PRAVNE TEORIJE: strukturu prava posmatraju dualistiki, postoje 2 elementa strukture a) Pozitivno pravo postojee pravo u jednoj dravi, koji donosi 1 konkretan zakonodavac b) Prirodno pravo univerzalna, veito vaea, nepromenjiva, namena regulisanja ljudskih odnosa. Pozitivno pravo mora biti u skladu sa prirodnim pravom. Prirodno pravo je jedno , nadustav i nadzakon. Merilo valjanosti postojeeg pravnog poretka. 1) Klasine prirodno pravne teorije: sofisti pravni poredak ine neke konkretne ljudske osobine, znai prisutan je taj antropoloki kriterijum. Sofisti demokrate smatraju da pravni poredak treba da poiva na jednakosti, bratstvu i ravnopravnosti. Sofisti konzervativci smatraju da pravni poredak poiva na pravu jaeg. Kasnije biva zastupljeno shvatanje da prirodno pravni poredak treba da poiva na pravdi. U srednjem veku preovladava shvatanje da prirodno pravni poredak poiva na boijoj volji

2) Prema modernim prirodno pravnim teorijama sadrinu pravnog poredka ini apstraktno shvaen ljudski um. II NORMATIVNE TEORIJE potenciraju normativnu dimenziju prava 1) Normativistike polaze od ektremnog normativizma Hansa Kelzena. iskljuivo norme (dispozicija i sankcija) ine samo i

2) Legalistike pravo je sistem normi zatien dravnom prinudom. Pravo, dakle, pored normi, ine i faktiki sastojci prinuda(bilo samo sila, bilo pretnja silom). I ove legalistike teorije su socioloke, u pravom smislu rei, jer ne prave razliku izmeu normi, i stvarnosti na koje one treba da se primene.

III SOCIOLOKE TEORIJE 1) Sociologistike takoe vrsta ektremizma, zastupljene u SAD. Pravo kao ono to pravnici rade shvata krajnje bukvalno (sudija sedi i aka nos i to je pravo! ) Potpuno se zapostavlja norma 2) Integralne u strukturu prava ulaze i norme i drutveni odnosi i pravne vrednosti.

Pravo je jedinstvo normi, nekih drutvenih odnosa koji se reguliu tim normama i vrednosti koje se promoviu i ostvaruju. Drutveni odnosi koji se reguliu normama (odnosi vlasti i ekonomski odnosi) Vrednosti koje se promoviu i ostvaruju (mir, sloboda, pravda)

Page 37

Antropoloka definicija prava predstavlja nadgradnju integrale:

Pravo je proces samorealizacije i samopotvrivanja generike sutine oveka, kojim se stvaranjem i primenom normi zatienih dravnom prinudom reguliu tano odreeni drutveni odnos i ostvaruju tano odreene drutvene vrednosti.

72. ISTORIJAT FUNKCIONALNE ANALIZE PRAVA Ovo pitanje nije mnogo razmatrano zbog dogmatskog pristupa pravu. Za ovu problematiku poinje interesovanje poetkom XX veka u SAD gde nastaje teorija drutvene kontrole. Po ovoj teoriji pravo nije samo prirodni poredak ve ima odreenu ulogu u drutvu. Teorija drutvene kontrole je zasnovana na funkcionalizmu kao sociolistika teorija. Funkcionalizam u drutvu vidi red i harmoniju, pa iz te perspektive gleda na pravo. U Evropi preovladava marksistika teorija prava. Pravo je sistem normi, zatien dravnom prinudom, kojom se tite interesi vladajuih slojeva.

73.PODELA FUNKCIJA PRAVA

Postoje 3 grupe funkcija prava:

1. a) -

Antropolistike funkcije prava Formativna norme stvaraju i usporavaju ljudsko drutvo. Grana se u tri pravca: ivot po normama je uslov opstanka ovekove vrste norme su uslovi nastanka oveka kao bia posebne vrste norme su uslovi nastanka i opstanka ljudske zajednice

b) socijalizatorske preko pravnih ( i drugih normi ograniava se ovekova neogranienost). Neogranienost je maksimalistiko zadovoljavanje potreba. ovek je lo, po svojoj prirodi, on je neumoran i izopaen. Upravo norme treba da poprave oveka, da ga ogranie i obrazuju.

2. funkcije koje proistiu iz drutvenih odnosa a) klasna marksizam titi se privatna svojina kao sredstvo eksploatacije. b) optedrutvena funkcionalizam titi se celo drutvo. Primer: semafor nema klasnu f-ju, on vai za sve. U osnovi ima klasnu f-ju (kada izbije pobuna...) Page 38

prinudno regulisanje drutvenih odnosa zatitna funkcija poiva na represiji (krivino pravo). To su imovnske ili fizike kazne kontrolna funkcija uslovi za uspostavljanje interesa (zakon o obligacionim odnosima) promotivna funkcija poiva na stimulacijama izvesnih ponaanja) poreske olakice za otvaranje malih i srednjih preduzea, deijih dodataka. d) distributivna funkcija tu funkciju imaju svi propisi, iz svih grana prava To je raspodela prava i obaveza.

3. a) b) c)

74.POJAM, TEHNIKE I VRSTE STVARANJA PRAVA

- Pojam stvaranja prava

Stvaranje prava je donoenje optih pravnih normi, sadanih u opte pravnim aktima.

A upravo ta sadrina zanima sociologiju prava. Zato polazimo od definicije stvaranja prava koja kae da je :

Stvaranje prava donoenje optih pravnih normi kojima se daje pravni oblik drutvene stvarnosti. Glavni zadatak sociologije prava je da identifikuje faktore koji dovode do stvaranja prava.

- Tehnika stvaranja prava

Postoje 2 tehnike stvaranja prava: 1. evrokontinentalni sistem koristi deduktivni model, tj opte pravne norme se stvaraju putem zakona i drugih optih akata koji se putem pojedinanih normi primenjuju. 2. anglosaksonski sistem koristi indikativni model tj kree se od pojedinane norme, iz koje se, preko pravne prakse izvlae opta naela. Dodirna taka oba modela je to poivaju na optoj pravnoj normi, samo se do nje dolazi na razliite naine. Oba modela imaju svoje prednosti i mane, ali je moda konstantni sistem u blagoj prednosti. Ako nita on je mnogo jednostavniji i razumljiviji. Zasniva se vrsto na stanovitu da sudovi ne stvaraju pravo, ve ga samo primenjuju. On garantuje veu pravnu sigurnost. Ali mana mu je to zakonodavac ne moe uvek da predvidi sve drutvene situsacije.

Page 39

- Vrste stvaranja prava ( postoji ih dve)

1. spontano zapravo ne postoji. Drava koja stvara pravo nita ne radi spontano, ve sve p planu i programu, znai svesno potie iz teorije drutvenog prava, ije je vreme prolo. Ova teorija je polazila od pluralizma subjekta stvaranja prava. Drava nije jedina koja stvara pravo, tu je i crkva. Danas samo drava stvara pravo 2. svesno

75. UZROCI I ZNAAJ STVARANJA PRAVA

inioci (uzroci) stvaranja prava mogu biti:

1. objektivni 2. subjektivni 1. Do objektivnih inioca dolazimo preko jednog od segmenata socioloke kvadrijalistike perspektive kompleksnog pristupa stvarnosti, primenom sloenog deterministikog modela. Ti inioci mogu biti: a) prirodni: - bioloki ( propisi koji reguliu genetski inenjering, zatitu trudnica) - klimatski ( propisi koji reguliu radno vreme u zemljama sa ekstremnim klimatskim uslovima) - geografski ( propisi koji reguliu standarde gradnje u trusnim podrujima) - demografski ( u Srbiji, drava propisima stimulie raanje, u Kini je obrnuto. Ovi faktori su meoviti.

b) drutveni faktori su: - ekonomski ( nain proizvodnje, oblik svojine...Srbija predvia niz pogodnosti kako bi privukla strane investitore. - Politiki ( odnos snaga na politikoj sceni. Sukob DSS i AS oko zakona o radu. AS se zalagao za donoenje zakona koji bi vie odgovarao poslodavcima, a DSS za zakon koji bi vie odgovarao radnicima. - Kulturoloki ( mnoge zemlje donose propise kojima se zabranjuje delovanje sekti. U arapskim zemljama postoje brojni propisi koji deskriminuiu ene.

2. Subjektivni faktori izraavaju se kroz stepen reazvijenosti pravne svesti. Pod pravnom sveu podrazumeva se svest o znaaju i f-jama prava, svest o tekoama sstvaranja prava, svest o ciljevima koje treba postii.

Page 40

Posmatrajui iz ove perspektive rad naeg parlamenta, moemo zakljuiti da je pravna svest naih predstavnika na veoma niskom nivou! To je veliki problem za nae drutvo.

Znaaj stvaranja prava iziskiva ozbiljno prouavanje pravnog normiranja, koje pravniku treba da prui znanje kako da najbolje regulie drutvene odnose. Kod nas je izuavanje pravnog normiranja krajnje jednostrano, jer prouava samo formalni ali ne i materijalni sadrinski aspekt stvaranja prava.

76. PRAVNI TRANSPLANTI

Pravni transplanti su recepcija prava, preuzimanje prava. preuzimanje prava je prenoenje pravnih reenja i instituta iz jednog pravnog sistema u drugi ili itavog pravnog sistema iz jedne kulture u drugu. Pojmovi kojima se oznaava ovaj fenomen su: pozajmljivanje prava, r.p.... Preuzimanje, dakle, moe biti potpuno i delimino. Potpuno preuzimanje je unifikacija (Atatur u Turskoj, preuzeo celokupan pravni sistem zapadnoevropskih zemalja). Delimino preuzimanje zove se harmonizacija (Srbija u EU) .usklaivanje

Postoje razliita shvatanja recepcije. Alon Votson smatra da je preuzimanje prava najvaniji metod stvaranja prava, i da svako moe pruzeti svaije pravo. To je jedan antisocioloki pristup, jer negira vezu drutva i prava.

Postoji drugo gledite istorijsko pravna kola smatra da je pravo svake zemlje izraz narodnog duha i negira mogunost recepcije prava. Istina je negde u sredini.

Page 41

77.POJAM I OBLICI PRIMENE PRAVA

primena prava je postupanje po pravnim normama. Postoje razliiti oblici primene prava.

od vrste norme opte norme postupanje po optim normama javlja se u dva oblika: postupanje nadlenog organa, koji pojedinanu normu izvodi iz opte (presuda) kada se graani neposredno ponaaju po opteim normama. Te opte norme mogu se primenjivati: neinjenjem (kada potujemo norme krivinog prava) injenjem (obaveza plaanja poreza)

1. a) -

b) pojedinane norme posupanje po pojedinanim normama. Svaka pravna norma ima dispoziciju i sankciju. Svako moe postupiti po dispoziciji ili sankciji. postupanje po dispoziciji zahteva se odreeno faktiko ponaanje (reenje o plaanju poreza zahtev od odreenog imenovnog lica da plati odreeni iznos novca na ime poreza) postupanje po sankciji ukoliko se ne ponaamo po dispoziciji ( ukoliko ne platimo porez, sledi sankcija porez +zatezna kamata+ kazna zbog neplaenja poreza

Imajui u vidu da je krajnji cilj prava uticanje na ljudsko ponaanje, definicija primene prava treba da glasi: primena prava je stvarna, neposredno i faktiko ponaanje subjekata prava po optim ili pojedinanim pravnim normama. Page 42

Ako neko nee da se ponaa ni po dispoziciji, ni po sankciji, drava e ga svojim aparatom fiike sil eprinuditi da postupa po sankciji.

2. od strukture norme

3. prema motivima zbog kojih se pravo primenjuje postoje: a) dobrovoljna autonomna i heteronomna primena prava b) prinudna primena prava a1) dobrovoljna autonomna primena prava sledi iz ubeenja koje moe proizilaziti iz: - toga to smatramo da je to u naem interesu - toga to smatramo da je primena prava dobra i korisna za celo drutvo. To zahteva razvijenu pravnu svest

a2) dobrovoljna heteronoma primena prava sledi iz straha od sankcije.

b) prinudna primena prava postoji kod: ljudi, polazei od uverenja, odbijaju da se ponaaju po normi kriminalci, svesno kre norme, kako bi ostvarili svoj interes kada iz neznanja, nesvesno krimo norme

78. POSTUPAK I ZNAAJ PRIMENE PRAVA

Postupak se odvija u 2 oblika: 1. kada graani neposredno primenjuju pravo, postupajui po optim ili pojedinanim normama koje zahtevaju neinjenje ili injenje. 2. kada nadleni dravni organ na osnovu opte norme donose pojedinanu normu. Ta se procedura zove pravni silogizam. Pravni silogizam je izvoenje zakljuka iz 2 premise (velike i male) - velika premisa: injenino stanje predvieno u dispoziciji ote pravne norme - mala premisa: injenino stanje koje ini okolnosti jednog konkretnog sluaja Zakljuak: pojedinana norma koja nastaje nakon to se utvrdi da li se injenino stanje konkretnog sluaja moe podvesti pod kvalifikaciju tog stanja u optoj normi. ali, iako moda tako deluje ovo nije nikako jednostavan proces. Sudija je primenjujui pravo, izloen razliitim pritiscima, od kojih su najei politiki. Page 43

poto je nemogue i nesvrsishodno prpisivati norme za sve mogue varijacije drutvenih odnosa, koriste se pravni standardi opte norme pomenljive sadrine. (setite se primera za brzo vonju iz uvoda) esto se sudije upuuju da sude po pravinosti, ali to nije stvaranje prava, ve se suenje po pravinosti odvija u granicama zakona. Pravinost je princip na kojem poiva pravni poredak. -

79.EFEKTIVNOST PRAVA

Pre svega, treba napraviti razliku izmeu pojma efektivnost i pojma efikasnost!

Efikasnost je ponaanje po normama. Efikasnost prava i primena prava su sinonimi. Preteno se ovaj pojam u literaturi koristi da bi se oznaila dobrovoljna primena normi. Efektivnost je posledica primene normi, posledica efikasnosti.

Pored ciljeva koje je zakonodavac eleod a postigne normom, mogu nastati i neke druge posledice. Tako da posledice efektivnosti mogu biti nameravane i nenameravane. Nenameravane posledice mogu biti pozitivne i negativne.

Postoje 4 oblika efektivnosti: 1. kada doe do nameravanih posledica, koje su uvek pozitivne (zakon o zabrani puenja na javnim mestima ne samo to suzbija puenje na javnim mestima, ve dovodi do smanjena broja puaa, to titi nepuae, smanjuju se trokovi leenja i verc duvana. 2. kada pored nameravanih doe i do nenameravanih posledica bilo poz. bilo neg. a) Pozitivna nenameravana: zakon o zabrani puenja na javnim mestima, u Evropi je dovelo do smanjenja konzumiranja svakih droga. b) Negativna nenameravana: U Velikoj Britaniji u pabovima gosti tradicionalno uz pivo konzumiraju i cigarete. Prosto vie ne smeju da pue u pabu, ve onako pijani izau ispred paba da zapale, to dovodi do poveanog nivoa buke, uznemiravanja prolaznika i stanara, i tua. 3. kada propisi ne proizvode nameravane posledice, ali proizvodi nenameravane, bilo poz bilo neg ( kada ljudi ne pue na ulici, ali se broj puaa ne smanjuje). - nenameravana negativna: puai poinju da se skupljaju na raznim skrovitia, mestima, gde pored cigareta konzumiraju i lake droge. - Nenameravana pozitivna: puai vie ne sede po kafanama ve su ee kod kue, u krugu porodice. to opet ima negativne posledice, jer dovodi do poveanog broja pasivnih puaa. 4. kada propisi ne proizvode ni nameravane ni nenameravane posledice. ( u Srbiji puai mahom ne pue na javnim mestima, ali se broj puaa ne smanjuje, ali nema ni bilo kojih drugih posledica)

Page 44

80. OSOBINE PRAVNIKE PROFESIJE Daju odgovor na pitanje kakva je to profesija, i kakvi mi kao pravnici treba da budemo, da bismo bili na nivou ove profesije. Osobine pravnike profesije su:

1. ova profesija je visoko profesionalizovana delatnost. Zahteva specijalizovano sturno znanje i iroku optu kulturu i informisanost. 2. ova profesija je visoko pozicionirana. Na hijerarhijskoj lestvici pravnika profesija je pri samom vrhu. To je zato to pravnici imaju veliko znanje i raspolau velikom drutvenom moi. 3. ova profesija je i institucionalizovana ureena propisima, upravo zbog velike drutvene moi kojom pravnici raspolau. 4. ova profesija je birokratizovana delatnost u pozitivnom smislu. Pravnicima je uvek odreena procedura i delokrug rada. Postoji poseban reim napredovanja pravnika, kao i specifini oblici hijerarhijske kontrole. 5. specifian aspekt birokratizacije pravnike profesije jeste i delovanje PRO BONO delovanje u optem drutvenom interesu. Opti interes i interes klijenta moraju biti ispred linog interesa pravnika. Sudija deluje u interesu drutva, tuilac u ime drave, advokat u ime svog klijenta. 6. ova profesija podrazumeva niz razliitih delatnosti (sudije, advokati, tuioci, pravnici u firmama, profesori, belenici) 7. osobina ove profesije je i autonomnost u delovanju. Pravnik uvek mora da ugradi i svoj lini sud u ono u emu reava. 8. ovu profesiju odlikuje i normativni angaman tj postupanje sa normama (stvaranje i primena prava)

Page 45

81. PRINCIPI PRAVNIKE PROFESIJE (PRAVNIKA ETIKA)

pod principima pravnike profesije podrazumevaju se naela kojih pravnici trebaju da se pridravaju u svom radu. Tih principa ima 4:

1. teina i odgovornost pravnike profesije: pravnik u svom poslu mora vrlo kompleksno da sagledava stvarnost. Pravnik svojim normativnim angaamnom ureuje drutvene odnose, koji su esto konfuzni, protivreni i kompleksi... a pravnik sve te drutvene odnose mora da izanalizira, razmotri iz razliitih uglova, to je veoma sloen i teak posao, koji zahteva maksimalnu koncentraciju, znanje i iskustvo. Primer krivinih propisa: sudija mora da uzme u obzir i uskladi sve okolnosti konkretnog sluaja, pri odmeravanju kazne: stepen krivinog dela, okolnosti, raniji ivot uinioca, itd...

2. struni i lini integritet: struni integritet pravnik mora imati jer obavlja izuzetno teak i kompleksan posao, koji zahteva znanje, iskustvo i odgovornost. Lini integritet podrazumeva da pravnik mora imati socijalnu linost i vrst karakter, kako bi mogao da odoli raznim izazovima i pritiscima, koji ga u obavljanju ove profesije neizostavno oekuju. Pravnik mora biti imun na svaki vid korupcije, i pritiska od kojih su najopasniji politiki: ( pogledati primer iz knjige) npr: Afera Sortid kvazibranilac i protuva Nataa Kondi...ira sredina: ena ubila mua, sud je ispravno postupio, ali se javnost uskomeala. Od stranaka: kriminalci prete da ubiju sudije.

3. posveenost pravnikom pozivu zasniva se na 2 principa a) pravnici moraju stalno biti svesni da vrei svoju profesiju vre boanska ovlaenja odluuju o ljudskim sudbinama! Bilo da se radi o sudiji koji odluuje o slobodi nekog oveka, bilo da se radi o pravnku u preduzeu koji treba da odlui da li e nekome izdati reenje o godinjem odmoru. On u punom smislu te rei odluuje o ljudskim sudbinama. b) Pravnici moraju imati izraen i istanan oseaj za pravdu. Moraju imati sposobnost da nau meru izmeu svih okolnosti koje treba ugraditi u neku odluku. Jer prava, nisu iskljuivo norme (pravo je vie od pravnog pravila). Norme su kostur, a pravda je meso koje treba da popuni taj kostur. 4. debirokratizacije korektivni princip. Pravnika profesija zahteva precizne procedure. Ali to moe dovesti do opasnosti da se pravnika profesija pretvori u rutinu, a to nikako i nikada ne sme da se desi. Pravnik svakom sluaju mora pristupiti sudbinski, maksimalno posveeno i koncentrisano, jer on odluuje o ljudskim sudbinama!!!

Page 46

82. SOCIJALNA OBELEJA PRAVNIKE PROFESIJE

Podrazumevaju koliko neke line, ali spoljanje odlike ove profesije utiu na ponaanje pravnika u praksi Pod tim linim, ali spoljanjim odlikama podrazumevaju se faktori vezani za spoljanje karakteristike ove profesije, i njihov uticaj na rad pravnika. Ta socijalna obeleja pravnike profesije su: 1. stepen obrazovanja - na izdvojenom uzroku otkrivamo koliki je prosek studiranja pravnika, prosena ocena sa kojom su zavrili studije, ocena sa kojom su poloili pravosudni ispit... Sve su ovo relativni podaci kada istraujemo strunost i savesnost pravnika 2. dohodak - moe biti koristan za istraivanje korupcije u pravosuu. Dohodak pripadnika pravnike profesije se uporeuje sa dohodkom pripadnika drugih profesija tog ranga. Takoe, npr: sudijama je zakonom zabranjeno obavljanje druge ili dopunske delatnosti. 3. ugled - pravnika profesija je na hijerarhijskoj lestvici visoko pozicionirana delatnost. Na osnovu ugleda koji uivaju, moemo istraivati uticaj pravnika na drutvo. 4. socijalno poreklo pravnika - obeleja kome sociologija prava posveuje najvie panje. Interesantno je za istraivanje koliko klasni poloaj sudija utie na njih u postupku odluivanja ( dokazano je da sudije izriu blae kazne pripadnicima istog socijalnog statusa kao i oni). Socijalno poreklo moe biti korisno i za istraivanje vertikalne pokretljivosti. (prema istraivanju iz 1980., regrutna baza sudija su bila radnika i seljaka zanimanja). Ista takva baza bila je i za studente PF-a (52%) Meutim danas se ta situacija menja. Sve je vie studenata iji roditelji imaju ne viu nego visoku strunu spremu (otac 49%, majka 47%). Moemo zakljuiti da je vertikalna pokretljivost sudija dobila elitistiki oblik. 5. polne karakteristike posle II svetskog rata u Srbiji je svega 5% sudija bilo enskog pola. Danas se taj procenat drastino poveao, i sudije ana ima oko 40%. Broj sudija ena e i dalje rasti, imajui u vidu da Pravni fakultet upisuje 62% devojaka. Ovakva feminizacija pravosua moe uticati i na praksu. (ako je brakorazvodnoj parnici sudija ena, velika je verovatnoa da e dete biti dodeljeno majci na starateljstvo) Istraivanja su pokazala da su ene mnogo savesnije i organizovanije u obavljanju ove profesije.

Page 47

83. EMPIRIJSKA ISTRAIVANJA PROFESIONALNE SVESTI PRAVNIKA

Ova istraivanja su jako bitna u sociologiji prava, kako bi se utvrdila svest pravnika o osnovnim principima na kojima poiva pravnika profesija. U Srbiji, su ova istraivanja pokazala da je profesionalna svest pravnika na veoma niskom nivou, to daje povod za zabrinutost. Istraivanje je sproveo Ugljea Zvei, na sudijskoj populaciji imajui u vidu da je sudijska f-ja najodgovornija i zahteva visok nivo svesti o standardima ove profesije. Sudijama je data lista od 10 osobina pravnike profesije, koje treba da ima jedan idealan sudija, sa zadatkom da te osobine rangiraju po prioritetu, polazei od sebe. Na taj nain sudije su ocenile sami sebe i svoj rad. Ta lista osobina idealnog sudije je sledea: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. nezavisnost moralnost briga za ljudska prava privrenost pozivu pravinost svest o drutvenim posledicama sudskih odluka profesionalna kompetentnost pridravanje zakona politika podobnost

Page 48

Sve ove osobine, nae sudije su rangirale na sledei nain: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. nezavisnost politika poidobnost moralnost pridravanje zakona odanost pozivu briga za ljudska prava svest o dutvenim posledicama sudskih odluka pravinost profesionalna kompetentnost

Ovi rezultati su prilino zabrinjavajui. injenica da nae sudije nisko kotiraju pravinost, znai da sude mehaniki, da im se posao pretvorio u foramlizam. okantno je da se u listi prioriteta nalazi politika podobnost, koju sudije vide kao uslov svog napredka. S druge strane, osobine na kojima poiva pravnika profesija kompetentnost i pridravanje zakona, kotiraju se relativno nisko kod naih sudija. Na osnovu ovog istraivanja, moemo doneti sledee zakljuke: a) pored objektivnih, na stvaranje prava utiu i subjektivni faktori, a pre svega moralnost i profesionalna svest pravnika. b) Visok nivo profesionalne svesti je brana negativnim uticajima c) Da bi istraivanje bilo efektivno, treba precizirati osobine iji se znaaj meri d) Istraivanje je ukazalo na nizak nivo profesionalne svesti naih pravnika e) Ove rezultate treba uzeti sa rezervom, imajui u vidu da se radi o veoma vanoj profesiji f) I drugi pokazatelji upuuju na negativne zakljuke

84. ZNAAJ PRAVNIKE PROFESIJE

Ocena znaaja pravnike profesije nije jednostavna, zbog toga to mora biti zasnovana na vie kriterijuma. Te kriterijume moemo razvrstati u dve grupe: a) kriterijumi vezani za prirodu, znaaj i f-je prava b) kriterijumi vezani za sutinu i odlike pravnike profesije Ocenu znaaja pravnike profesije dodatno oteava injenica da postoji velika razlika u znaaju pojedinih pravnikih zanimanja. Mnogo je znaajnije zanimanje sudija, advokata i tuioca nego pravnika u nekom preduzeu. U oceni znaaja pravnike profesije, neophodno je pozvati se na antropoloki pristup. Tada vidimo da je ovekov ivot bitno, a ne sluajno, ivot po normama. Opsanak i nastanak ljudske zajednice zasnovan je na drutvenim normama, a n e na prirodnim nagonima. Norme i ivot po normama su uslov nastanka i opstanka oveka kod bia posebne vrste i celokupne ljudske zajednice, uopte. Page 49

posmatrano sa stanovita normiranja drutvenih odnosa, znaaj pravnike profesije je u uspostavljanju drutvenog reda. Pravom se reguliu drutveni odnosi i interesi, i spreavaju se sukobi u drutvu, i na taj nain se u drutvu uspostavlja red - istorijski posmatrano, moemos e uveriti da je pravnika profesija jedna od prvih i najznaajnijih profesija. Njome su se u najstarijim religijskim drutvima bavili svetenici, u arhainim dutvima poglavice dok u modernom drutvu postoji podela vlasti. Pravnika profesija je izraz tenji svakog drutva ka harmoniji, poretku i pravdi. Stepen razvijenosti pravnike profesije ukazuje na civilizacijski nivo jednog drutva. To izvalaimo iz definicije kada kae da je pravo proces samorealizacije i samopotvrivanja generake sutine oveka kao bia posebne vrste. u Srbiji ne postoji dovoljno izgraena svest o znaaju pravnike profesije. Zato su najzaslunije neozbiljne i neodgovorne politike elite, ali i sam sistem obrazovanja pravnika. Pravnika profesija je devalvirana! Privatni fakulteti nisu kao peurke posle kie esto nemajui ni kompetentne kadrove, prostorije i sredstva za rad. Situacija nije bolja ni na dravnim fakultetima. Broj studenata koji upisuju pravo je ogroman, to onemoguava normalne uslove za rad. Izmeu studenata i profesora komunikacija esto nije na akademskom nivou. Udbenici su preobimni, to je esto samo izraz line frustriranosti i kompleksiranosti raznih, nazovi intelektualaca.

85. OSNOVNI POJMOVI SOCIOLOGIJE PRAVA obuhvataju sve relativne pojmove pravne profesije, posebnih pravnih disciplina i pravne sociologije. Te osnovne pojmove moemo podeliti u 3 grupe: 1. pojmovi koji izraavaju sutinu pravnog poretka Page 50

2. pojmovi koji izraavaju sutinu, znaaj i f-je prava 3. pojmovi koji izraavaju sutinu pravne prakse 1) Pojmovi vezani za sutinu pravnog poretka: a) Pravna norma osnovna elija prava. Sa stanovita srukture, norme ine predpostavka dispozicije, dispozicija, predpostavka sankcije i sankcija. Prema vrsi, norme mogu biti uslovne i bezuslovne, opte i pojedinane. Norme su izraene u pravnim aktima. b) Pravni institut grupa normi koje reguliu jedan isti drutveni odnos (ustanova braka ili svojina) c) Pravne grane skup pravnih istituta koji reguliu sline drutvene odnose ( graansko, ustavno, krivino i upravno pravo). Grane imaju svoje podgrane ( graansko se deli na obligaciono, stvarno, nasledno, trgovinsko, porodino...) d) Pravne oblasti grupe pravnih grana ( javno i privatno, unutranje i meunarodno, materijalno i formalno) e) Pravni sistem jedinstvo, hijerarhija i logika sreenost jednog pravnog poretka 2) Pojmovi koji izraavaju sutinu, znaaj i f-je prava a) Drutveni red ureivanje, usmeravanje i uskljaivanje drutvenih odnosa, interesa i spreavanje i regulisanje sukoba. Ovaj pojam ukazuje da je normativnost uslov nastanka i opstanka oveka i celokupne ljudske zajednice. b) Drutena kontrola je cilj normativnog regulisanja, ona je model uspostavljanja drutevenog reda. Ona je kontrola od strane drutva i za drutvo. c) Drutvene ustanove trajni i rueeni oblici vrenja i grupisanja drutvenih delatnosti, u razliitim oblastima zadovoljavanja ljudskih potreba. d) Drutvene organizacije ispoljavanje drutvenih ustanova kroz razliite ali sline drutvene delatnosti. 3) Pojmovi koji izraavaju sutinu pravne prakse: - osnovni pojmovi su stvaranje i primena prava, kroz razliite oblike pravne prakse (zakonodavstvo, presuivanje, ugovaranje)

a) Subjekt prava nosilac pravnih ovlaenja i obaveza. Subjekti prava mogu biti pravna i fizika lica. Ukupnost prava i obaveza naziva se pravnim statusom. Pravni statusi nisu izjednaeni to se vidi iz pojma pravne i poslovne sposobnosti. Pravna sposobnost znai biti nosilac prava i obaveza, a poslovna da se aktima volje proizvode pravne posledice. b) Pravni odnos drutveni odnos regulisan pravnim normama. Odnos izmeu dva subjekta prava gde jedan ima pravno ovlaenje (zahtev i mogunost delanja prema drugom subjektu), a drugi pravnu obavezu (dunost da se ponaa na odreeni nain). Znai prvi ima ovlaenje da neto trai, a drugi ima obavezu da to neto uini c) Tumaenje prava otkrivanje smisla i znaenja normi d) Pravni silogizam izvlaenje pojedinane norme iz opte e) Vaenje prava utvrivanje da li je neka norma pozitivno pravna f) Pravosnanost nemogunost da se protiv pravnih akata ulau redovni pravni lekovi RAZLIKA IZMEU NARODA I NACIJE

Page 51

esto se povlai paralela izmeu naroda i nacije. Ali ako ba hoemo da teramo mak na konac reiemo da je nacija narod na viem stupnju istorijskog razvitka. U doba federalizma povlaeni stalei (plemstvo) su jasno nastojali da izraze svoju razliitost prostog naroda. To su inili tako to su govorili drugim jezikom, imali su drugaiji stil ivota. Meutim pojavom kapitalizma i izbijanjem graanskih revolucija dolazi do nastanka modernih nacija.

Page 52