EKONOMSKI FAKULTET NI

BOEING-ov HRABRI NOVI SVET RAZVOJA PROIZVODA

Predmet: Upravljanje lancima snabdevanja Tema: Integrisanje dobavljaa u poslovne procese proizvoaa

mentor Dr Suzana Stefanovi

Aleksandra Stankovi Br. Indeksa 197

Kompanija Boing (eng. The Boeing Company) je vodei svetski proizvoa aviona i aeronautike opreme, sa seditem u ikagu (SAD) i najveim proizvodnim kapacitetima u Everetu (Vaington), oko 50 km severno od Sijetla.

Kompanija je osnovana u Sijetlu 15. jula 1916, a danas je drugi po veliini vojni ugovara na svetu, najvei svetski proizvoa putnikih aviona i najvei svetski izvoznik. U fiskalnoj 2008. godini, Boing je zabeleio ukupan prihod od 60,9 milijardi dolara. Zapoljava preko 159,000 radnika, a predsedavajui Odbora direktora, predsednik i glavni izvrni direktor je od 2005. James McNerney Junior.

Godine 2003. kompanija Boeing odluuje da u svoj proizvodni asortiman uvrsti novi proizvod i to avion nazvan Dreamliner 787.
Dreamlajner 787 - avion za srednje i dugake linije koji je 2004. godine preokrenuo Boeing-ov trini uspeh, bie prvi avion u potpunosti izraen od kompozitnih materijala, sa 20% manjom potronjom goriva od uporedivih modela koji danas lete, i brojnim novim pogodnostima za putnike (poput najveih prozora do sada, brzog interneta, i poboljane vlanosti vazduha u kabini). Boing 787 Drimlajner (engl. Boeing 787 Dreamliner) je irokotrupni avion srednje veliine koga Boeing trenutno razvija.

KLJUNI DOBAVLJAI
- Alenija Aeronautica - Italija
- FUJI Heavy Industries LTD - Japan - Spirit Aerosystems INC USA

Uloga ovih velikih Boeng-ovih dobavljaa se ne ogleda samo u proizvodnji, na primer trupa i krila na Dreamliner 787 avionu ve ovaj trio dobavljaa, zajedno sa jo 40 drugih globalnih partnera uzima uee u revolucionarnom proizvodnom poduhvatu. Ne samo to dele rizik i teret dizajna za deo aviona 787 za koji su odgovorni i koji sami proizvode, oni takoe uestvuju u virtuelnom svetu razvoja gde se svaki aspekt aviona i njegovih proizvodnih procesa dizajnira, kreaira i testira digitalno pre bilo kakvih fizikih poteza u proizvodnji.

Boeing je kreirao tzv. Globalni Ambijent Saradnje koji doputa partnerima 787 da dizajniraju, prave i testiraju komponente i svoje proizvodne procese za letilicu u digitalnoj verziji, pre same fizike proizvodnje
Boeing je gradio ovaj hrabri novi svet virtualnog razvoja u proizvodnji aviona 777, koji je predhodnik aviona Dreamliner, a koji je lansiran u ranim 90-im godinama. U proizvodnji aviona 777 Boeing I njegov dugogodinji softverski partner francuska kompanija Dassault systemes, bili su prvi koji su uveli koncept digitalnog prototipa aviona koristei Dassault-ov CATIA 3D CAD softver za dizajniranje i modeliranje svih priblino 10.000 delova aviona na kompjuteru umesto da se konkretno fiziki prave prototipovi.

Zahvaljujui njihovom uspehu i podsticaju od strane kompanije Dassault za implementaciju njihove programske platforme - Product Life Cycle Management - PLM (Upravljanje ivotnim ciklusom proizvoda), Boeing je odluio da ideju o Globalnom Ambijentu Saradnje proiri dalje. Sa programom uvodjenja aviona 787 Dreamliner u proces proizvodnje iskorien je zajedniki digitalni ambijent kako bi se pomoglo ratrkanim globalnim dizajnerskim timovima i dobavljaima da jo efikasnije sarauju i iskoriste jedinstvenu 3D definiciju proizvoda kroz sve faze ivotnog ciklusa aviona 787.

Stvaranje zajednikog razvojnog ambijenta kao i seta dizajnerskih procesa za sve udaljene partnere predstavlja stub Boeing 787 dizajnerske strategije.
Jo od poetka Boing je prepoznao potrebu za zajednikim razvojnim ambijentom radi realizacije projekta ovakve veliine koji bi pomogao da se prevaziu potekoe i greke koje se pojavljuju kada se razmenjuju informacije izmeu partnera koji koriste razliite CAD alate. Zatim, to je bio jedini nain da se osigura da svi globalni timovi partnera imaju pristup istom proizvodnom modelu i mogunost da sarauju efektivno 24h dnevno iako se nalaze na razliitim lokacijama u svetu. Stvarajui globalni tim partnera odgovornih za dizajniranje je predstavljalo zaokret u biznis modelu proizvodnje neophodnog za stvaranje najkonkurentnijeg proizvoda.

U prolosti Boing je dizajnirao 70% letilice a proizvodio samo 30%.

Sa avionom Dreamliner 787 odgovornost dizajniranja je preputena kljunim dobavljaima i na taj nain se Boing fokusirao na sveukupnu integraciju I konfiguraciju letilice. Naime, vremenski period koji je potreban timovima koji pokuavaju da izvre unapreenje proizvoda i koji se bave dizajnom proizvoda a nisu u direktnoj vezi sa samom proizvodnjom, je dosta dug. Meutim, ako proizvoai delova aviona ih istovremeno i dizajniraju, dobija se proizvod koji je zahvalniji za odravanje i ima niu cenu.

Iz tog razloga je stvoren Global Collaborative Enviroment - GCE (Globalni Ambijent Saradnje) koji podrazumeva set kompjuterskih i mrenih mogunosti dostupnih preko interneta svakom lanu tima 787, nezavisno od njihove lokacije u svetu.

Stub (GCE) predstavlja Dassalt-ov PLM

paket koji sadri u sebi programe:

CATIA V5 za CAD dizajnere DELMIA digitalni proizvodni paket za simulaciju naina na koji se delovi i komponente proizvode u fabrici i

ENVOIA koji se upotrebljava za odravanje glavnog servera svih informacija u vezi sa avionom 787

Pored nabrojanih koriste se i programi razvijeni od strane Boeinga koji su sadrani u GCE, takoe i drugi programi koji se koriste za simulaciju i ostale specifine zadatke pri dizajniranju. GCE prati Commonality Matrix (Istovetna Matrica), koja predstavlja dokument koji istie standarde za poslovne procese u vezi sa razvojem, zajedno sa specifikacijom koja sadri vie od sto kompjuterskih aplikacija i trenig dokumenata a sve ovo je dostupno partnerima kroz WEB baziran portal.

Upotreba GCE i Commonality Matrix je obavezna za dobavljae. Partnerski ugovori obavezuju upotrebu standardnog ambijenta saradnje a Boing brine da svako od njih ima najnovije verzije softvera koje blagovremeno apdejtuje.
Boeing je tesno saradjivao sa svojim partnerima kako bi zajedniki doli do odgovarajueg seta programskih alata jedinstvenih za sve lanove tima 787.

Kompanija Boeing je u prolosti morala da obezbedi fiziko prisustvo neophodnih strunjaka iz raznih delova sveta u svom proizvodnom pogonu u Americi, to ne bi ispunilo zahteve za realizaciju projekta veliine Dreamliner 787. Iz tog razloga Boeing tei da angauje najbolje strunjake na svetu kako bi proizveo vrhunski proizvod. Meutim, promena programskih reenja u nekoj kompaniji iz korena, izaziva odreene tekoe i otpore ali korist od integrisanih softverskih reenja svih lanova tima prevazilazi neophodna navikavanja na novi radni ambijent. Naterati svoje dobavljae da promene nain njihovog rada ili da odustanu od njihovog preferiranog CAD alata je dosta teko ali neophodno.

Sposobnost da se virtualno simuliraju ne samo delovi ve i sami proizvodni procesi aviona predstavlja pravu blagodet za Boing, jer se dobija vea fleksibilnost za ispravke tokom dizajnerske faze.
Pre godinu dana, na primer, glavni pilot aviona 787 je izvrio virtualni test let i mogao je da uvidi neke probleme vezane za kontrolu vertikalnog stabilizatora aviona. Koristei relacione potencijale Dassault-ovog V5 PLM programa dizajneri su bili u prilici da izvre ocenu 50 novih moguih konfiguracija vertikalnog stabilizatora, da ih testiraju i izvre neophodne promene samog dizajna za samo etiri nedelje.

Sa starim nainom rada Boeing bi mogao da oceni samo tri ili etiri konfiguracije vertikalnog stabilizatora aviona a za to bi im bilo potrebno najmanje tri do etiri meseca. Dakle, na taj nain sam proces razvoja aviona moe da se skrati i do godinu dana a utede mogu da iznose i do 20% uz vrhunski kvalitet.

LITERATURA I IZVORI:

Dr Suzana Stefanovi Upravljanje integracionim procesima u lancu snabdevanja Ekonomski fakultet Ni Dr Nada Barac i Dr Goran Milovanovi, Strategijski menadzment logistike Ekonomski fakultet Ni Boeings Brave New World of Product Development (2007) Design news, Reed Business Information Wikipedia www.boeing.com

HVALA NA PANJI