Krvavi tragovi Broza F.

Josipa (1/4)

Autor: Josip Heči

movi
ćNi
kši
ć

Josip F. Broz, jedan od najvećih–uopće- zl oči

nacaupovi j
est
ičovj ečanst va(i
majući u vidu broj
stanovnika na prostoru gdje je «djelovao»), poznat pod kodnim kominterninim imenom TITO, gotovo da se
nalazipr edpot punom r ehabil
it
acijom izabor avom svi hzločinakojej epoči nionapr ostorimabi vše
Jugosl avij
e;zloči nakoj ejepoči ni
ot ij
ekom svoj edugeikr vavekomuni sti
čkekarij
ere.Nar očitojenakaznai
apsur dnapuzećar ehabil
it
acij
at ogazl očincameđuHr vati
mauHr vat skoj,j
erjeupr avoTi toubi onaj
više
Hrvat a.Zavr ij
emeDr ugogsvj etskogr ata,namnogi m «Kr ižni
m put ovima»izavr ij
emenjegove
strahovladedo1990.godi ne.Uokupi r
anojKr al
j
eviniJugosl avi
jikomuni sti
,predvođeniJ.Br ozom te
nar edbom Komi nterne,povelisukr vavigr ađanskidabidošl inavl ast;štosenakr ajuidogodi l
o
sporazumom Zapadne koalicije i Staljina.

U ratu svihproti
vsvijupogi nulojepr ekomil
ijunl j
udi,pretežnoHr vataiBošnj aka-muslimana, a da bi na
krajuupr avoHr vat
iispalienmasse«genoci dannar od»,št oispaštajuidanas.Tajkr vaviratpretežnose
vodionapodr učjupodt ali
janskom okupacijom,dakl enapodr učjuPavel i
ćeveNDHt ojestnahr vatskom
etničkom prostoru,dabisekr aj
em rata«znat ni
jeukl j
učil
i»Sr bija,Sloveni j
aiMakedoni ja.Glavnicilj
partizanskihsnaga( ičetničkih,jersuonibil
ipr ir
odnisavezni ciigotovoi st
ogetničkogsast ava)bil
a je NDH
iHrvat skinar
od.Paisâm komuni sti
čkikr
vnikMi l
ovanĐi l
as,naj bli
žiTitovsur adnik(doknijepaou
nemi lost)
,mnogoput ajeizjavl j
i
vaoda«nemaJugosl avij
ebezHr vatske».Toj eponovioiTi tovučeni k,
SlobodanMi l
ošević,alij
epr i
jepust i
oSloveniju da «ode iz Jugoslavije».

Zasluga«naj većegsi naHr vat

skogZagor j
a»jeiratkoj isuSr bipoveliproti
vHr vatske1991.godi ne(štoje,
zapravo,bi osamonast avakonogar ataod41.do45. )ištojezani mlj
ivo:vodioseopetnai st
om pr ostor
u.
U ovomuf elj
tonupokazatćemokakavj ebio«drugTi t
o»pr emasvoj i
m najbli
žim sur adnicima-komunistima
ikojejesvel i
kvidir
aodasedočepavl asti,j
ermuj et obiogl avnicil
juži vot
u.Jošuvi jekni suot vorenisvi
arhi
vi( vjer
ojatnoni kadainećebi t
i)koj
ibipokazaliidokazal isvuzločinačkućudJosi paF.Br oza.Vidjet
ćeseuovomuf elj
tonukakokr vol
očanpr ema«svoj im cr venim drugovima»,pasei ztogamožei zvući
zaklj
učakkakavj et ekbi oprema«kl asnom neprij
atelju».Trebal obidar azniFumi ći,Pusi ći,Puhovski,
Račaniisl ičnaf ukar amal opogledaju,iakoonitodobr oznaju,kakavi mj ebionj i
hov«ant if
ašist».Prij
e
negopr eđemonamoskovskegodi ne«dr ugaTi t
a»zani mlji
vobibi l
orazmot ri
timet amor fozukr ozkoj usu
prošlikomuni stipadom Ber li
nskogzidai, navodnim, nestankom komunizma kao ideologije. Ili kako su
Račanidr ugovipost alidemokratiiproeuropejci
,protivkojihsusedo1990.bor i
lisvim sr edstvima.

Komuni
sti
čkapr
eobr
azba

Nekisepi t
ajukakosemogl odogodi tidakomuni st
iizbi všegtzv.istočnogbl okatakor eći«prekonoći »
napust esvojust aruideologij
ubol j
ševi zmaipr ihvateliberalnudemokr acijuikapitalizam.Pr omj ena,
prelazak,zbiosemunj evit
oitol
ikot emel ji
todadanasskor odaivi šenemaoni hst ari
h,«pravih»
komunista koji bisezal agal
izabol j
ševi čkisustavvl adavinekakavj epost ojaour azni m zeml j
amaod
Oktobar sker evoluci
jedo1990. ,bar em i hnemanapodr učjuEur azij
e( Kina,NDRKor ej
a,Kubaisl i
čni,
posebnisusl učajevi)
.Nekadašnj ifanat i
čnipristali
cedr žavnog,dr uštvenogisl i
čnih,nepr i
vatnih,vrst
a
vl
asni št
va,ljutineprij
atelj
ikapi
tala,pr omet nul
isuseuf anat i
ke(neo) l
iberalneekonomi j
e,obožavat el
je
«l
iberalnogipl uralnogzapada»,či ju«dekadenci j
u»sudoj učerprezirali
.Kakoset odogodi lo?Značilito
da komuni stizapravoni kadanisubi likomuni sti
,negot ekgomi laopor tunistakojisusepr il
agođaval i
tr
enut nojkonst el
acij
isnagaudr uštvudabidošl idonekogosobnogpr obit
ka?

Nedvoj benojebi l
oit akvi
h,noni j
el ogi čnopr etpostavi t
idasusvibi litakvi, jer nijedna ideologija ni pokret
nemožeset emel ji
tisamonakar ijeristi
ma.Pr i
jećebi tidat akavnagl iprij
el azi manekevezesasamom
biti komunizma-bol jševizma,zapr avout zv.dij
alekticipovijesti.Mar xinj egovisl jedbenicirazvi l
isu
osebujnu filozofiju povijesti po kojoj postoji neka pravilnost, zakonitost u smjeni povijesnih razdoblja.
Svakoodt ihrazdobl jabiloj ekar akt eri
ziranoodr eđeni m vl
adaj ućim vr ij
ednost i
ma( teza),kojimasusekao
nužnasupr ot
nostj avljal
eopr ečnet ežnj e(ant i
teza).Stalno sukobljene teza i antiteza s vremenom bi dale
novusi ntezu,štobiznači l
opr opastst arogainast anaknovoga( doba,ur eđenj aisl .)Tasi ntezaopetbise
nužnopodi j
eli
l
anat ezuiant i
tezui td.Toj enačel okoj esezovepot iranjesupr otnost i
.Nekinovi,
revol
uci
onar
nii
mpul
sdrušt
vu(ant
it
ezavl
adaj
ući
m vri
j
ednosti
ma)uzr
okujepadvladaj
ućegsust
ava,st
var
a
«novodrušt
vo.
»Tonovodrušt
voi
manovevrij
ednost
i,al
ij
eostal
oponeštoiodstar
og.

Zatim nakon nekog vremena opet dolazi neka revolucija koja gura naprijed, ali nakon nje i dalje ostaju
el
ement ist
arogdr ušt
va,st om r azlikom štoj esadat onovodr uštvomnogonapr ednijenegošt ojebi l
o
nakon prethodne revolucije. Takvu strategiju mogli bismo nazvati dva koraka naprijed, jedan korak natrag.
Takvudi jal
ektikupovi j
estimar ksist
inisusamii zmislili
,preuzelisuj eodnaj većegi menanj emačkekl asične
fi
l
ozof i
je,Hegel a,ocat zv.obj ektivnogideal i
zma.Samošt osumar ksistiHegelovut eorijuobr nulistavi vši
na mjesto objektivnog duha materiju. Mogućej edasear hit
ektisvjet skogpor etkaslužet om hegel i
janskom
di
jalekti
kom dabivodi licij
elisvijetputem «napr et
kaisr eće»,«svj etskogmi r
aisur adnj e»( fraze
zajedničkekomuni sti
mail iber alnim demokr atima),post upno,manj i
m kor aci
mar adivel i
kogcilja, a to je
ostvarenje(navodne)sr ećezasve,svj etskevl ade,r ajanazeml j
i( sve«neposl ušne»t rebal obiel i
mi nirati
,
uklj
učujućiidosl ovnof i
zički),ukoj em bisedoki nulesver azl
ike(kl asne,r asne,naci onal ne,vjerskei td. )

Krajem 80-ih godina 20.st olj

ećaukr ugovi
masvj etskihcent aramoćisazr elojeuvj erenj edaj e
komuni zam,t ajnj i
hovi zum koj ijeslužiodabisenapr edak( kakogaonishvaćaj u)doveouzaost alij
e
dij
elovesvi jet
a,posl uži osvoj ojsvrsiidagat r
ebazami jenitinekom vi šom,«napr ednijom»f ormom dr uštva.
Došl ojevr ijemedaset ezaiant it
ezaspoj eunovusi nt ezu.Or ganizi
ranesuci r
kusket zv.bar šunast eitko
znaukakvi m boj amaosl ikaner evolucij
e,i
shodkoj ihjebi odovođenj enavl astdr ugih,liberalni j
ihfrakci
ja
komuni stičke partije, umjesto onih koje su do tada bile na vlasti, «prerigidnih.» Te nove frakcije
reformiranihkomuni sta( raspor eđeneur aznestranke,naj češćesoci jaldemokr at ske,al iponekadčakiu
«desne»! )pr i
hvat i
lesuvi šestranačje,pr i
vatnovlasništvo,ubr zanupr ivatizacij
usvegdr žavnogvl asništ
va
(nj
ihovičl anoviikl i
jent el apost alisuif ormalni
m vlasni cimapoduzećakoj i
masupr ij
eupr avlj
al ikao
dir
ekt ori
),neol iberalnikapi tal
izam ( štounj i
hovojinterpr etaci j
iobičnoznačiuni št avanj etvrtkiiot puštanje
radnika), strani kapital, liberal-demokratsku frazeologiju itd. Uz to su promijenili i gospodara. Sada su svi
fanatičnozaul azakuEUiNATO,sl ušajunaredbei zBr uxel lesaiWashi ngtona( novicent ralnikomi t
et)
.
NijeZapadpobi jediokomuni stičkiblok,negoj edošlodosi nt eze.Bi všiZapaddanasj epr epun
kulturol
oškogmar ksi zma( mul t
ikult
ur al
izam,feminizam,i td.),dokj ebi všiIstokpr i
hvat i
oekonomskinauk
neoliberalizma i socijal-dar vinizam.Sasvi m uskladumar ksi stičkedijalektike,dot rajalibol j
ševi zam
zami j
enjenj enovi m,j oš«napr edni j
im»obl i
kom društ vanaput upremar ajuzemal j
skom.

Tamni sjaj krune Josipa F. Broza

Smrt u tri etape

Nanaj važnijuf unkcijuusvom ži vot uJosi pBr ozjedošaonaveomapr obl

emat i
čannači n:li
kvidacij
om
desetina svojih najistaknutijih partijskih drugova i prijatelja. Tek nakon pada komunizma u moskovskim
arhivimadošl osedopr vihkr vaviht r
agovaBr ozaJosi pa.Ser ij
om istr
aživanjaumoskovski m arhivi
ma,
moskovske "Novosti" su to prije 12-13 godina prve nagovijestil e,asadaposl ij
enovogt ekokončanog
i
straživanjauMoskviupr i
li
cisudat odef i
nit
ivnoidokažu.I zborzašef aKPJ,št omuj ekasni j
eomogući l
o
dapost aneidoži votnipredsj ednikbi všeJugosl avije,ost var enj etekkadasuubi všem SSSRpobi jeni
praktičnosvir anij
igener alnisekr et ariKPJisvinj egovikonkur entiubor bizakomuni st
ičkipreijesto
Jugosl avij
e.Tasudbi najepogodi lainj egovogpr ethodni kaJosi paČižinskog,zakojegaj eBr ozj ošdvi j
e
godine prije njegova streijeljanja rekao dvojci pripadnika NKVD-a u Kominterni, centrali svih svjetskih KP,
IvanuKar aivanovuinekom Jakubovi ču,daj eČi žinskivl ast olj
ubividamuj eneštosumnj i
v.Dabit oga
i
stogčovj ekaipr i
jeiposl ij
e,svedokuMoskvini jel i
kvidi ran,nazivaosvoj i
m" dragi
m drugom iprijateljem".

DabiBr ozpost aovođaKPJveći nanj egovi hrival

amor alaj eumi r atidva,nekiit ri
,paičet i
riputa.Pr viput
kadasui hagent iStal j
i
novet ajnepol i
cijepot punonevi nest ri
jelj
ali,drugiputkadaj ešef ovi mat epol icij
e
davao krajnje negativne izjave o njima. Tim strogo poverljivim dokumentima, pisanim agenturnim
ri
j
ečnikom,onj eubi tiovjer avaosmr t
nepr esudeoni hJugosl avenakoj esuSt alji
novipr ij
ekisudovivećbi l
i
osudil
iipr i
zivaot r
agi čnikr ajonihsvoj i
hzeml jakakojimaćemont irani sudski procesi biti tek organizirani.
Trećiputsuumr l
iožuj ka1939.godi ne,kadai hjeTi t
o,štopr ednj ihovusmr t
,št oposmr tno,i zbacioi zKPJ,
ačetvrtiputt oim sedogodi lo15-20 godina kasnije, kada ni poslije Staljinove smrti i njihove amnestije u
SSSRni jeništaozbi lj
nouči niodai hionr ehabi l
it
ir
aiosl obodiodsvoj ihiskonst rui
rani hopt užbi.
Povr hsvega,Ti toj et rčećizaj ugosl avenskom komuni sti
čkom kr unom ožuj katei st
e1939.godi nepovukao
ijedanjošpr oblemat ičnijipot ez.Pot jeraoje iz KPJ i nekoliko desetina Jugoslavena koji su u
"najnaprednijojzeml j
inasvi j
etu"t adabi l
isamoosumnj i
čenidaSt al j
inunisu" bezgraničnovj erniiodani
",a
svićeoniposl ij
et eodl ukeJosi paBr ozauSSSRbi tistr
ij
el j
ani,dakakoči m" najvećisi
nnaši hnar odai
narodnost i
"javiMoskvidaj einj imazauvekzal upiovr ataKPJ.Nazvaoi hješt etoči
nama,aonisuu
LenjinovojiSt al
jinovojpost oj binibil
isamoneosnovanouhapšeni .Pet naestakgodi nakasni j
eionićeu
SSSR biti rehabilitirani, a Tito im tonećeomogući tidokr aj asvojegaži vota,anj egovapar ti
janido
njezinograspada1990.godi ne.Ovanezaobi laznaepi zodai zTit
ovogži vot
apr edstavlj
al ajej ednuod
najvećihtajniupovi jestiKPJ.Taćet ajnanadži vjet
inesamoTi tainj egovuPar t
ij
u,većinj egovudr žavu.

Povratak uljeza

Višestrukasmr tnijemi moišlanijednogodnj egovi hnekadanaj bolji

hdr ugova,bi všegsekr et araCKKPJ
Vladimi raĆopi ća.Ti toiĆopi ćsusepoznaval iviše od 15 godina, i jedan drugog su smatrali veoma bliskim
pri
jatelj
ima.Pr viputsusesr el
ijošuPr vom svj etskom r atu,kadasukaoaust rougar skipodani ciratoval i
proti
vRusi je,gdesuoboj icaizar obal
jeni .Tui m seput evi,nakr atko,r azilaze.Ćopi ćseodmahpr idr užuje
Lenji
novi m bol jševicimaisudj elujeunj ihovom l istopadskom vel epr evrat u1917.Snekol i
cinom
Jugosl avenauRusi jiformiraipr vujugosl avenskukomuni st i
čkuor ganizaci j
u,koj aj ebi l
adi osovjet ske
bolj
ševi čkepar ti
je.Ćopi ćuskorosast otinamaaust r
ougar ski hSr ba,Hr vataiSl ovenacai zRusi j
ekr ećeu
probojSol unskogf rontaiosni vanj eJugosl avi
je,aBr ozr adi j
eost ajeur uskom zar oblj
eništvu.Zbogt oga
seĆopi ć1918.udomovi nuvraćakaoosl obodi teljJugosl avi j
e,aTi todvi j
egodi nekasni j
est ižekaoul j
ez
sazar obl j
enim aust rougar ski
m voj ni
ci
mauj ednom t eretnom vagonu.Ćopi ćubr zopost ajelidertek
formiraneKPJ,komuni st
ičkiposlaniktekosnovanej ugoslavenskedr žave,aBr ozni žisindikalniipot om
srednjikomuni stičkif unkcionar.Jednovr ijemeuZagr ebusur ađujugot ovosvakodnevno,aondai m se
putoviopetr azilaze.Ćopi ćodlaziuzat vor ,odakl egaubol nicupr ebacuj eMi r
osl avKr l
eža,aBr ozt ražiu
unutrašnj osti
1.Ćopi ći zbol ni
cebj ežiuMoskvu,gdj eost var ujezavi dnukomuni stičkukar ij
eru. Bio je
i
nstrukt orKomi nternepr iCKKPČehosl ovačke,pr edstavni kKPJpr iKomi nterni,pakomandantPet naeste
angloamer ičkebr i
gade" Linkol
n"ušpanj olskom gr ađanskom r at
u.

Briljanti za vjernost

Tito se Moskve dokopao tek desetak godina kasnije i unj oj,zahval jujućiupravoĆopi ću,post aoonoo
čemuj edugomašt ao.Kadmuj ekomuni sti
čkovodst voJugosl avij
epr epust i
lodapr akt i
čnosam pr ocij
eni
tr
ebal iTitor adi
tiuj ednojsi ndi
kalnojkomuni st
ičkojor gani zaci j
iuMoskvii liu"št
abusvj et
sker evol
ucije" u
Komi nterni,Ćopićj euči ni
osvedanj egovst aridrugdobi jemnogopr obit
ačni j
emjest or ef
er ent aodeljenja
Kominterne za Balkan. Samo nekoliko dana po dolasku na ovu funkciju Broz uspostavlja bliske, strogo
poverljive, veze s rezidentima sovjetske tajne policije, koji u njegov kadrovski dosije upisuju ocjenu:
"Zasl užujenašepovj erenje".Trigodinekasni j
e,upr ol j
eće1938,Ti toser evanši
raĆopi ću,pr eporučujući
gazačl anstvounovom r ukovodst vuKPJ,koj ejeMoskvat rebalof ormiratiposli
j
el i
kvi dacije Josipa
Čižinskogi zvršene1.st udenog1937.- Dokazaoj esvoj uspr emnostzažr tveiodanostf i
rmi 2- pišeTi to
podr azumi j
evajućipodf i
rmom Par ti
j
u.Petmj esecikasni j
e,ur ujnu1939.godi ne,Ćopi ćnapozi v
Kominterne i Titov nagovor dolazi u Moskvu, gdj esedvoj icapar t
ij
skihdr ugovajošvi šezbl i
žuj u.Zajedno
suučuvenom Komi nterni
nom hot elu" Luks" ,zajednonasast ancimauKomi nter
ninakoj imaTi t
ogaj i
potajnu nadu da bi mogao zasjeti u fotelju generalnog sekretara CK KPJ.

TihdanaMoskvaodl učuj edapr ovjeriTit

ovobar atanjeosnovni m stalj
inist i
čkim dogmamainar eđujemu
da s ruskog na srpski, hrvatski i slovenski jezik prevede Staljinovu bibliju ("Historija Svesavezne
komuni stičkepar t
ij
e(bol jševi
ka) ")
.Zazi r
ućiodovogdel ikatnogzadat kaTi t
ot ražipomoćsvogi skusnijeg
druga,koj ije,por edost alog,odnj egaznat nobol j
epoznavaoir uskij ezik.Ćopi ćmol bupr ihvaćai
nesebi čnomupomaže,nuj ednogdana,ust udenom 1938.godi ne,t amankadsuzavr šaval ipri
j
evodt e
knjige, Titovi poznanici iz NKVDi znenadauhi ćujunj egovogst ar
ogdr uga.Uhi ćenj ejei zvr
šenonapr epad,
usobi58hot ela"Luks".Nekol ikodanakasni j
eTi t
ozapr i
jevodkl j
učnogdj elabol jševi čkeut opij
edobi va
izuzetno visok honorar od koga je u jednoj moskovskoj zlatarnici kupio skupocjeni briljantski prsten3. S
prstenom nar ucionuskor okr ećeuJugosl aviju,aĆopi ćostaj euj ednom moskovskom zat voručekajući
hoćel iganet kouzet iuzašt i
tu.Podol askuuJugosl avijuTitogapr oglašavašt etočinom ii zbacuj egai z
KPJ. Mjesec dana posl ijeovenj egoveodl ukeVl adimirĆopi ćj estrij
eljanuMoskvi .Uj esen1938.Br ozse
uMoskvisvoj skibor
idazasej dnenakomuni stičkiprij
esto.Tadasusamouj ednom danuu" pr
vojzeml ji
soci
jal
izma"iznenadauhi ćenat roj
i
caJugosl avena.Poredbivšegšef aKPJVl adi
miraĆopića,koj
egasu
Stal
ji
noviagentiprakti
čnoot eliuTitovom pri
sust
vu,slobodesul i
šeniij
ugoslavenskiNij
emacVi l
i
m Hor vaj
iuči
tel
jJankoJovanovi ć.Vi l
i
m Hor vajjerođen1901.uBel ojCr kviibi
ojevisokifunkci
onarkomunist
ičke
omladi
neSr bij
eiHr vatske.Poslebi j
egaizJugoslavij
eživi
oj euBeču,Ber li
nuiMoskvi ,gdejepostao
j
edanodi staknuti
hpovj ereni
kasvjet skeKomunisti
čkeoml adinskeinter
naci
onal e.

Uhi
ćenj
eusr
edr
edakci
j
e

Horvaja su njegovi partijski drugovi zvali Mi l

anBelić,dokmuj emoskovskipseudoni m bioStepan
AntonovičŠvar cman.Uhi ćenj e3.st udenog1938.nar adnom mjestukont rol
nogur ednikaizdavačkog
poduzeća" Straniradni k" .St r
ij
eljanje19.t r
avnja1939.godi ne,či
mj eTi toobavijest
ioKomi nternudagaje
i
zbacioi zKPJipr ogl asioi zdajnikom.I stasudbi nazadesi l
ajeiučit
el j
aJankaJovanovi ća.Kaovođa
mačvanski hkomuni sta1935.upućenj enaškol ovanjeuMoskvu,asl i
jedećegodi neodlaziuŠpanj ol
sku,
gdj
esebor iproti
vFr anka.Uhi ćenje3.st udenog1938., samo nekoliko tjedana nakon povratka u Moskvu.
Ionjest anovaoj ehot el u" Luks" .Li
kvidir anje19.tr avnj
a1939.godi ne,t očnomj esecdananakonšt oga
j
eTi t
oopt užiozavezes" klasnim nepr ij
at elj
em".

Prepoznatljiv stil

Dva tjedna poslijee Hor vajaiJovanovi ća,dokseTi t

ojošnal aziouMoskvi ,agent iStalj
i
novet ajnepol i
ci
je
sunapr epaduhi ti
liibivšeggener al
nogsekr etaraKPJJovanaMal i
šića.Biografi
jaovogcr nogor skog
l
jevičaramnogoj ebogat ij
aodTi t
ove.Rođenj e1902.uDani l
ovgraduičlanj eKPJodnj ezinogosni vanja.
Uzeml jijezavršiouči t
el j
skuškol u,a1927.uLenj ingraduj eokončaost udi j
enaVoj nopoli
tičkojakademi j
i
Crvenear mi j
e.Devetgodi nakasni j
ebi oj ešefkat edref i
l
ozof i
jenaI nženjersko-t
ehni čkojakademi jiu
Moskvi .St edužnost iotišaoj euŠpanj ol sku,apopovr atkuuMoskvu1938.bi ojer aspoređenuj edanod
najvažni j
ihdijel
ovaKomi nterne,unj ezinoKadr ovskoodjel j
enje.Uhićenje16.st udenog1938.kaoI van
Pavlovi ć.Stradaoj eistogdana,19.t r
avnj a1938,kadiHor vajiJovanović,mj esecdanaposl ijeodl ukeTi ta
ipetoricenj egovihpomagačadagaukl onei zKPJiopt užeza" obezglavlj
ivanjepokr etaradni čkekl ase
Jugosl avij
e".Udonošenj uoveisvi hdr ugi hpovi j
esnihodl ukaooni makoj isu" gor esjel
i"
,Ti tusuasistirali
Edvar dKar del j
,Mi l
ovanĐi l
as,I voLolaRi bar,Fr ancLeskošekiJosi pKr aš.Rezi dentimaSt alj
inovog
NKVDTi tojeskr enuopažnj unaMal išićaj ošdvi j
egodi ner anij
e,31.kolovoza1936. ,kadai mj eu
povjerenju rekao da je ovaj njegov partijski drug" skl
onavant uri
zmu"idai spolj
avaonošt oj eTi tusamo
koddr ugi hsmet alo,"težnjudapost anevođa" .Uagent ur
nom mani r
uBr ozj etada,pr ij
eodl azkai zpr ve
misijeuMoskvi ,oMal išićurekaoiovo:

- Za vrijeme mog boravka u Moskvi i razgovora sa njim, nije ispoljavao nezadovoljstvo rukovodstvom KPJ,
možebi tii
zneki
hr azloga.

Aondaj
ošsl
i
kovi
ti
j
e:

- Bezobzi
ranasvenašezaht
jevedaot
omeupi
sanom obl
i
kunapi
šei
zj
avu,onj
etoi
zbj
egavao.

Mjerenje karaktera

Niti mjesec dana po Titovom dolasku u Moskvu (da moli Kominternu da ga postavi za novog povjerenika
zaJugosl avij
u),uj ednom sel uubl i
ziniMoskve,19.r uj
na1938.godi ne,uhi ćenj ejedanodnaj i
staknuti
j
ih
j
ugosl avenskihljevičaraRadomi rVujović.Ovajvi sokoobrazovanii ntel
ektual ac,rođen1895.godi neu
Požar evcu,škol ovaosenaSor boni.Tit
aj epoznavaoisnj im bli
skosur ađivaoj ošod1928,kadasuse
zajednonašl iuzat voruuLepogl avi.Vujovićevoi mei malojeznat novećut eži nuukomuni sti
čkom svi j
etu
od Titovog. Dok je Titobiopr ovi
ncij
skipar t
ijskifunkci onarVujovićjebi ošefKomuni st
ičkeoml adine
Bal kana,pr edstavnikKPJuKomi nter
niior ganizaci onisekretarKPJ.Dvi j
egodi nepr i
j
enj egovoguhi ćenj
a,
Titoj ezahval j
ujućisvojim vezamaNKVD-u bio u poziciji da im Vujovića,kaoFr ancaDmi t
rievičaLi ht
a,
prepor učiza" rukovodećeposl oveunašojPar t
ij
i",aliimjevećt adasi gnaliziraona" negativneosobi ne
njegovog karaktera": - Tosumekoćaineodl učnost ,štosedjelomi čnoobj ašnj avanjegovimf izičkim
osobinama. U to vrij emeVuj ovićjebiopomoćni kur ednikaizdavačkogsekt or aKomi nterne,aut r
enutku
uhi ćenja(20.st udenoga1938. )radiojeuI zdavačkom poduzećuzaknj iževnostnast ranimj ezicimaiu
Svesaveznom komitetu za radio-st anice.Dvamj esecakasni j
eTi tonapušt aMoskvu i odlazi na Bohinj, da
sapet ori
com svoj ihpomagačasveJugoslavenekojisuuSSSRvećbi l
ipobi
jeni
,al
iisvekojisuut a
mut navr emenaut ojzeml j
ibi
l
isamoosumnjičeni
,optužiza"varanjeKomint
erne"
.Daim onpr esudii
zapečat isudbi nu.Čimj edoMoskvestigl
avijestdajeinjegaiskl
jučioi
zKPJ,RadomirVujovićjestr
ij
elj
an
19. travnja 1939. godine.

Netko mora

Titovdol azakuMoskvu1938.godi nedaseukl j

učiubor buzanovogSt al
ji
novogi zaslanikazaJugosl avi
ju,
omogući ojevi sokisovj etskiobaveštaj
acJosipKopi ni
č.- Nemožeseovakoži vj
eti- rekao mu je Tito
jednogsr panj skogdana1938.uPar i
zu.Žalećimusedaj ošni j
edobi osovjet
skuvi zu,Ti t
ojemol i
o
Kopi ni
ča:- Budućidasit ij
edinikojii
mašsovjetskipasošimožeši ćiuRusij
ukadhoćeš,mol i
mt ei digor e
ipobr i
nisezat uvizu.Posi j
etogaKopi ni
čje,premavl asti
tom priznanju,"
sa200. 000f r
anakaudžepu"
otišaouMoskvuij aviosegener alnom sekret
aruKomi nterneGeor gij
uDimit
rovu.- Vize daju Rusi - rekao
je Dimitrov i nastavio: - Jabihželi
odaVal ter(Ti
to)dođe,dar aspravimosvet estvar i
.Net konakr aj u
krajevamor adasei menuj ezašef aPar t
ij
e,padavi di
moj elitoVal t
eril
inekodrugi .

[1] Odlazi raditi u jedan mlin u Sveto veliko Trojstvo, u blizini Bjelovara, gdje je ostao tri godine. Tu mu je u
umrlo dvoje, od troje, djece koje je imao s Ruskinjom Pelagijom Belousovom.

[2]Sli
čnoost
alimt ajni
m organi zaci
jama(mafi
j
a,masoniisl.
)ikomunistiupotr
eblj
avajuši
fr
ir
anai
mena,
često–poput sicilijanske mafije –uzet
aizobi
tel
j
skogri
ječni
ka:ot
ac,sin,djed,st
arii
td.

[3]Či
tavži vot
,kaokakavnouveaur
iche,seki
ti
ozl
atom ipr
stenj
em,bi
j
eli
m odi
j
eli
mail
uksuzni
m
automobilima itd. )

Krvavi tragovi Broza F. Josipa (2/4)

Tito sudi - Staljin strelja

Mjesec dana poslije Titove odluke da ih "s veseljem" potjera iz svoje partije i anatemizira kao izdajnike
komuni stičkeut opij
e,uMoskvisuur okuodsamonekol i
komi nutast r
ij
eljanat r
oji
caosni vačaKPJ.Zbi lo
se to 19. travnja 1939.kadasupr ipadnicist ri
jel
jačkogodr edaSt alj
inovogNKVD-a po kratkom postupku
l
ikvidiraliKost uNovakovi ća,Si muMi lj
ušaidrSi muMar kovi ća.Kost aNovakovi ćjejednoodnaj krupnij
ih
i
menasr pskeljevice20.vi jeka.Rođenj euČačku1896.godi ne.UBeogr aduj ezavršioFi l
ozof skifakult
eti
post aočl anSr pskesoci j
aldemokratskepar ti
je.Bi oj
esekr etarRadni čkekomor eSrbij
e,ur ednikl i
stova
"Budućnost "
,"Radni čkenovi ne","Radni k"i"Bor ba".Naosni vačkom kongr esuKPJi zabr anunj ezi
no
najužer ukovodst vo. Jugoslavenske komuniste je zastupao na dva kongresa Kominterne.

Zat
ezanj
eomče

Novakovi ćjeosuđennapetgodi nar obij

e.Pobj egaoj eizkazni oniceit r
ažećispasu" prvojzeml j
i
socijali
zma"obr eoseuSSSR.UMoskvij eživioir adiospr omi j
enlj
ivom srećom,acr nomusepočel o
pi
sat ikadasugavodećist alj
inistiKomi nterneopt užilizaf rakcionaštvo.Ti t
oj emeđunj imai graosve
važni j
uul oguvećod1935.godi ne,pr vogdol askauKomi nt er
nu.Novakovi ćevapozi ci
jabilajei zdanau
dansvet eža.Topot vrđujeinj egovdosi j
ekoj ije"Novost i
ma"nedavnost avljennauvi duMoskvi .Iakoj e
i
maozavr šenFi l
ozofskifakul t
eti znjegasevi didaj epr ij
ehapšenj ar adi
okaopomoćnit iskarskiradnik,da
j
eži viouj ednom zaj edničkom st anuuMoskviidasugat amozval iPetarPet rovičDr agačevac.Uhi ćenj e
19. srpnja 1938. godine a likvidiran devet mjeseci kasnije, upravo kada je Tito javio Kominterni da ga je
proglasiovel i
ki
m gr i
ješnikom ii zbaci ogai zpar t
ij
ekoj ujeNovakovi ćosnovao.

Istog dana, 19. travnja1939.ugasi

oseži votibivšegpripadni
karevoluci
onarneorganizaci
je"Mlada
bosna"Si meMi ljuša.Rođenje1894.uBosni ,kaoosamnaest ogodišnjak1912.godinesepr i
družio
srpskojvojsciismaj orom Voj
isl
avom Tankosićem sudjeovaojeuratupr ot
ivTur
aka u Prvom balkanskom
ratu.Biojepr edsj edni
kakademskesocijali
sti
čkeoml adinenaZagrebačkom sveučil
išt
u,gdjejezavr ši
o
Pravnifakultet.I zabranjezaposl anikaUst avotvor neskupšt ineKr alj
evi neSHS-a, organizacionog
sekretara KPJ i lidera Nezavisne radničkepar ti
jeJugosl avijezaSr bi
ju.Jednovr i
j
emebi oj eivođa
komunista Hrvatske i Slavonije, kada se sretao i s Titom, koji je u partijskoj nomenklaturi zauzimao znatno
nižemj estoodMi l
j
uša.USSSRj eemi gri
rao1933.godi ne,gdj ej edobi oimeI l
jaGeor gievičKubur i
ć.
Uhićenj e19.sr pnj a1938.kaopr edavačMeđunar odnel enji
nskeškol eiur ednikizdavačkogpoduzeća
"Str
anir adnik"uMoskvi .Injegaj eTi t
o,čim sevr at i
ouJugosl avij
u,ožuj ka1939.pr oglasi oštetoči
nom i
i
sklj
učioi zKPJ,akadj etajglasst igaodoMoskveMi lj
ušjeodmahst rei j
elj
an.

Dozirana smrt

Istogdanaodi ster ukeskončaoj eidrSi maMar kovi ć4,j edanodosni vačaKPJij edanodnj ezinih
general ni
hsekr et
ar a.Doktor atmat emat ikestekaoj e1913.kadaj epost aoasi stentčuvenog srbijanskog
mat emat i
čaraakademi kaMi hai l
aPet rovića,Mi keAl asa.Posl ij
ePr vogsvj etskogr at
a,Mar kovićjenapust i
o
sveučili
šnukar i
jeruiposvet iosepol i
ti
ciif il
ozofij
i.Bi oj eposl ani kUst avotvor neskupštineijedanodr ij
etki
h
komuni sti
čkihf unkci onarameđuSr bimakoj inij
ei gnor i
raonaci onalnei nteresevl ast
it
ognar odaikoj ije
smat r
aodabir azbi j
anjeJugosl avij
ebi lapr evisokaci jenazauvođenj ekomuni zmaupr vutekst vorenu
jugoslavenskudr žavu.Zbogt ogaj epol emiziraočakisaSt aljinom,paj e1929.i sklj
učenizKPJ,al ijeunju
vraćen1935.Odmahpodol askunar aduKomi nternu,Ti toj er ezidentimaSt alj
i
novogNKVD-a skrenuo
pozornostnat odaseokoSi meMar kovi ća,"kaošt oj epoznat o,okupl jajumnoginezadovol jnici
".
Sugerirao je da u njega" net rebai mat ipovj erenja",jerj e" oči glednodani jeiži
viosvojefrakcionaštvo".Tri
godinekasni j
e,kadaj eSi maMar kovićvećbi ouhi ćenuMoskvi ,Titoje,bor ećisezavr hKPJ,St alj
inov
represivniapar atponovohuškaonaj ednogodnaj obr azovani ji
h jugoslavenskih komunista. Krajem rujna
1938.agent eNKVDpi smenopodsj ećadaj eMar kovi ćbi o" vođadesnef rakcij
e"isneskr i
veni m prj
ezirom
ist
ičedasnj imeni kadni j
evodi o" nikakver azgovor e".- Nije imao povjerenja u mene, jer je znao da sam ja
jedan od boraca za likvidaciju frakcija - pišeTi t
ouovoji zjavi.

Uhi
ćenj
euPodmoskovl
j
u

Ist
ogdanaj euhi ćeniistogdanaubi j
enibosanskikomuni stprofesorAki fŠeremet .Rođenj e1899.u
Kladnjuačl anKPJj ebi oodnj ezinogosni vanja,1919.Zavr šiojePedagoškif akultetuZagr ebu.Zbog
komuni stičkeakt ivnostii
nterni
ranj euLi vnoiGospi ć5,odakleje1930.emi gr
iraouBeč.Tuj eradi
ou
emigrantskoj komisiji CK KPJ i bio dopisnik Telegrafske agencije Sovjetskog Saveza, TASS. Tu je ubrzo
postavljenizaor ganizacionogsekr etaraCKKPJ,dabikr aj
em 1931.bi opozvanuMoskvu,gdj epočinje
najdramat i
čni
jer azdobl j
enjegovogži vota.Zbogopt užbizat r
ocki zam,koj ij
ebi onajopasnijakomunisti
čka
hereza,i sklj
učenj eizKPJipr otjeranuKazahst an,pau Dnjepropetrovsk i Alma Atu. Kasnije su mu 1935.
dozvolili povratak u Moskvu. Stavljen je na raspolaganje Kominterni, a stanovao je u podmoskovskom
odmar al ištuLenj i
nskoje,zaselakZel eniborbr oj4.ituj e19.srpnj a1938.iuhi ćen.St ri
jel
j
anjekadiKosta
Novakovi ć,SimoMi lj
ušidrSi maMar ković,19.t ravnja1939,či mj euMoskvust i
glapor ukadagaj eTito
proglasi obal astom svoj eparti
j
eišt etočinom koj aje" varal
aKomi nternu" .

Uloga Staljinove punice

Tragi
čnom kr
ajuTit
ovogprethodni
kaMi l
anaGorki
ća( Josi
pČi ži
nski
),koj
egadoživotnipredsjednik
Jugosl
avi
jenikadni
jerehabi
li
ti
rao,posvemusudećidopr i
nij
elaj
eiSt al
ji
novapunica.Ubi všem ArhivuCK
SKJot omujejednuzanimlj
i
vupr i
čuispri
čaoTi
tovsuradnikNikol
aKovačević,crnogorskiučitel
jinovi
nar
,
komesesvojevremenouNewYor kupovj
eri
osovj
etskigeneralMustafaGolubi
ć.

- Rećićut inešto- počeoj eGol ubić- al

iakokomukažeš,ubi tćut e.
- Nu,komuovdj emogur eći- uzvr ati
oj eKovačevi ć.
- Tada mi je Mustafa opet napomenuodašut i
m - nast avi oj eKovačevi ć- irekaodajeGor ki
ćšpi
jun.
Upitao sam ga: - "Tko ti je kazao?" Rekao je: - " Sadamival jdamožešvj er ovati
,tosam čuoodFili
pa
(Fil
ipovića,jednogodosni vačaKPJ) .Upitaosam: - "A tko je rekao Filipu?"
- ČuojeodStaljinove punice - odgovor i
ojeMust afaGol ubi ć,kojegasunj emačkiagentipodčudnim
okolnostima uhitili i likvidirali u Beogradu u ljeto 1941.

Posmr
tnil
i
nčudvači
na
Bor ećisezaSt alji
novunaklonost ,Titoseuj esen1938.godi ne,čimj edošaouMoskvu,počeožust ro
obračunavat ičakisoni m svoji
m par tij
skim drugovi makoj ej evećbi opr ogut
aomr akstal
ji
nisti
čkih
pogr omauSSSR.Naj vi
šeseokomi onašef aj ugosl ovenskihkomuni staJosipaČi ži
nskog,kojijegodi nu
dana ranije, 1. studenoga 1937. stri
j
el j
anuMoskvi .Vel i
kiobr atČiži
nskij ebi
opr viTit
ovpr omotor.Izvukao
gaj ei zanoni mnost i,uguraogaunaj užer ukovodst voKPJ,bi ranimriječi
magapr eporuči
opočet kom
1935. za rad u Moskvi. - Onpr edstavl j
anaj boljidionašegr adni čkogakt i
va- pisaoj etadČi ži
nski,ikao
nekadobr avilauzi maouzašt i
tusvogšt ićeni
ka:" Premanj emuseni tkonesmi jeodnosi t
ikaopr ema
nekom si t
nom či novniku,negokaopar t
ij
cukoj ićeudogl ednojbudućnost ibi
tijedanodst varni
hi ,nadamo
se, dobrih rukovodilaca našepar ti
je."Josi pČi žinski,kojijebi opoznat ij
ipopseudoni muMi lanGor kić,
i
maoj ehrabr ostidasvom pr edstavni kuuMoskvinar edidasveovo" službenokaže"l i
derimaKomi nterne.
Kadj esaznaošt asedogodi losaČi ži nskim,Ti topi šeKomi nterni
:"Onj e,pomoj emuuvj erenju,učiniodo
danasnaj višešt etemoj ojfi
rmi",odnosnopar ti
ji.Bor ećisedanasl ij
edituštetočinu,kakoj eu
međuvr emenupočeodanazi vaČi ži
nskog,Ti toj esj eseni1938.godi ne,čimj edošaouMoskvu,
Staljinovim povjerenicima u Kominterni pisao:

- Već1937.godi nej asam bi oveomanezadovol j

anpol it
ikom Gor kića.Nisam i maopovj erenjaunjega. ..
Biosam sumnj ičavpr emanj emu- kažeTi to,at ajistiGor ki
ćj etei ste1937.svoj i
m sar adnicimabrižno
pisao da se "boji za Tita".
Na isti načinogr ađujeseiodsvogmr t
vogzagr ebačkogdr ugaĐur eCvi j
ića:
- Nisam i maoni kakvi hličnihvezasnj i
m ini sam govor iosnj im.Smat r
aosam gaf r akci
onašem inisam
imao povjerenja u njega.
Jošj eodr eđenij
iusot anizaci j
isvogdrugaI vanaGr žetićaFl ajšera, predstavnika KPJ u Kominterni, kojega
je sve do njegove smrti, do kraja 1937. godine, oslovljavao kao "dragog prijatelja":
- Predl oži
osam 1936.Vi lhelmuPi ku(j
ednom odl i
der aKomi nterne)daFl aj
šer aski nusr adakao
partijskog predstavnika, jer je onsramot i
onašupar ti
j
usvoj im držanj em kojesam okar akt
erisaokao
štetočinsko–i zvješćuj eBr oz,asamonekidanpr i
jeGr žet i
ćevoguhi ćenjatvrdioj edaj eon" j
edanod
naši hnaj sposobni j
ihljudi,dr agocjenzanašuPar tij
u".

Hladno doziranje

Začet vr t
ogsvogt ekstri
j
elj
anogdr uga,čačanskogkomuni stuFi l
ipaFili
povi ća,nekadašnj eggener alnog
sekret
ar aKPJ,kažedagaj e" cijeniokaost ar ogpar t
ij
skogf unkci onara"idaonj emu" nijei maol oše
mišl
jenj e,jergaj emal opoznavao" .Titotimepr i
znaj edasunj egoviiar šiniNKVD-a bili isti, jer da je on
Fil
i
povi ćabol j
epoznavao,onbiui stovrij
emekadiSt alj
inovat aj napol i
cij
a,amoždair ani j
e,pr ozreo
smrtne grijehove ovog svog partijskog druga, koji je poslije Staljinove smrti odmah rehabilitiran u Moskvi.
Sumnj ičavostpr emasvoj emuzagr ebačkom dr uguAnt unuMavr aku-Kerberu imao je i prije njegovog
pogubljenja u Moskvi:

- Kada sam 1937. saznao da je on bliski drug jednog trockiste, ja sam mislio da ni Kerber nije daleko od
toga - pi šeTit
osvejstanči
njeni
cedaj eSt alj
inovr ežimt rockistest avionapr vo,počasnomj esto,svojih
naj veći hnepr i
jatel
j
a.NeštovišemukeTi toj eimaoj edinosamr tvim Stj
epanom Cvi ji
ćem-Andrejom, s
koj i
m sevr l
odobr opoznavaoizZagreba.Pekl ogaj ejednopozi t
ivnomišljenje koje je svojevremeno o
ovom čovj ekudaouMoskvi .Zat
ojesvoji skazonj emupočeoopr ezno:"Mor am pr i
znat idasam se
pr evar ioupr ocjeniAndrej
a.Misl
iosam daj eoni živiosvojef rakci onaškeost at
ke,daj epr edanKomi nterni
i partiji."

A onda je uslijedio obrt:

- Nu,jami sli
m daj emoj agreškaut omušt ojasnj i
m nisam radiopagani sam bolj
eupoznao.Dr ugi
m
rij
ečima,dagaj ebol jeupoznaosvebibi lonasvom mj estu,NKVDnebii znenadioTi t
a.I
st ogdana27.
rujna 1938. godine, kada jeposmr t
noži gosaoČi ži
nskog,braćuĐur uiSt jepanaCvi j
ić,Gržet i
ća,Fili
povi ća
iMavr aka,Ti toseobr ačunaosaj ošjednim svoji
m mr t
vim drugom.Bi ojet oKami loHorvatin-Petrovski, s
kojimj eTitovi šeoddesetgodi nadi j
eli
odobr oizlo.Kaobl i
skisuradniciradil
isuukomuni sti
čkoj
organi zaci
jiZagr eba,zaj ednoor gani
ziralidemonst r
aci
je,zbogi st
ihstvariuhićeni,uist
ojćel i
jiuZagr ebu
robij
ali.Kadj ečuodaj eovajnj egovdrugst r
ij
elj
anuMoskvi ,Tit
ojespeci jal
nim agenti
maSt alj
inovog
NKVD-a godi nezaj edni čkogradasaHor vati
nom ovakoopi sao:

- Našiodnosisuuvi
j
ekbi
l
ihl
adni
.
 Pr
ihvaćanj
eponude

Smr tsedmor i
ceovi hsvoj ihdrugova,međukoj i
masumnogi ,posebnoČi ži
nski,bil
ivr l
ozaslužniza
nj
egovukar ij
eru,Ti t
oćeuskor oj ošjedanputovj er i
ti.Bilojet oudr ugojpol ovi
ciožuj ka1939.kadasumu
vodećist alj
i
nistiKomi nt
ernedozvol il
idaokupisvoj enef ormal no" pri
vr emenor ukovodst vozat ekuća
pi
tanj adoknašepi tanj enebuder ij
ešenouKomi nterni".Por edni zadr ugi huvjetavodst voKominterne je
Tit
uinj egovojomanj ojdružini,kojat adni jeimal avi šeoddeset akl j
udi ,ponudi ladaposmr t
noi sklj
učei z
partije i anatemiziraju sve svoje partijske lidere koji su bez ikakve krivice u SSSR u to vrijeme bili streljani.
Akot ouči neonakokakoseodnj i
hočekuj e,ondaseiTi t
oinj egovipomoćni cimogunadat idauskor one
ćevi šebi tisamopr ivremeni ,ubi tiuvjetni,većst var nipredvodni ciStaljinovogudar nogešal onau
Jugosl aviji
.Ti t
o,Edvar dKar delj
,Mi lovanĐi l
as,I voLol aRibar ,Fr ancLeskošekiJosi pKrašsut o
objer učkepr ihvati
li
.Svusedmor icuovi hnesr etni kasuposmr t
noi sklj
uči liizparti
jeipr oglasi
linajcrnj i
m
đavol i
ma.Nazval isui h"dest r
ukt i
vnim el ement ima" ,"i
zdajnicimaipr evar ant
ima" ,"
št etoči
namait ipovi ma" ,
mračnj aci makoj isu" obezgl avlj
ivalipokr etr adni čkekl aseJugosl avi
je".

TimesuTi toinjegovinaj bližisur

adni ci“ozvaničili”inaknadnoopr avdalipomorovi hljudi ,koj isuveć
odavno,Gor ki
ćiGr žetićvišeod500dana,bi l
imr tvi.Svasedmor icasuuMoskvist r
ijeljani, jedino je
StjepanCvi ji
ćkolovoza1938.umr oul ogor u,aTi toj eosvemut omesvakakobi onavr ijemeobavj ešt en.
PosleStaljinovesmr tisvesuoveTi tove" štetočine"bi leuMoskvir ehabili
ti
raneiprogl ašenenevi nima.
Iakosevišeodt rideceni jekiti
oor eolom ant i
stalji
ni ste,Ti t
oi histinskinećer ehabi
li
ti
ratidokr ajaživot a,a
njegovapar ti
janidosvoj egasl oma,1990.PonudaSt il
izi
rajućiizasl ani
cimaSt al
ji
novogNKVD-a u
Kominterni karaktere sedmorice svojih nevino strijeljanih drugova, Tito, posvemusudeći ,ni j
eimao
nikakvi
hmor alni
hdi lema.Svojobr ačunsnj imaonj ezavr šiorečeni com ukoj ojj
eSt alji
novi m gl aveši nama
uMoskviponudi opr odužet aksuradnje:

- Akoj epotrebnodadam mi šlj

enjeioneki makojeovdjeni sam pomenuo,mol i
m damiset okaže.
Spal j
ivanj
e“ Novi hput ova”Nekol i
komj esecipri
jenegošt oćesvogpr ethodni
kanačel uKPJpr oglasit
i
"najvećim štetočinom uhi st orij
iKPJ" ,Tit
oj enaji
staknut
ij
ej ugosl
avenskekomuni ste,koj
isurobijal
iu
Srijemskoj Mitrovici, obavijestio da j
eupr avoizašl
ai zti
skaGor ki
ćevaknj iga"Novim putovi
ma" .Svojim
par ti
j
skim drugovi mabi ranimr ij
ečimajepr eporuči
odaobr ate"naročit
upozornost "naovoGor ki
ćevodj el
o,
akadj enjegovpr et hodniknačel uKPJuhapšenuMoskviTi togaj eproglasi
oprovokatorom, izdao nalog
daseodmahzabr anidi stribuiranjenjegoveknj i
ge,aci j
eat i
skanat i
ražaspali
.

Mar
ićbr
žiodTi
ta

Svesvoj epar ti
jskedr ugove,koj
iuočinjegovogosvaj
anj
avr haKPJni subezrezervnopodr žaval
iStalj
inovo
satiranje stotine tisućalj
udi"pr
vezeml j
esocijal
i
zma",Ti
tojegodinamapr ogl
ašavaoopor t
unist
imai
ti
povi ma,št et očinamaivar ali
cama.Svei hje,št
osâm,štouzpomoćmoskovski hrezidenataStal
ji
nove
tajnepol icij
e,ši kani r
aoiprogonio,sumnji
čioianat
emizi
rao.Podil
azećiStal
ji
nu,pomnogočemunaj većem
diktatoru20.vi jeka,Ti t
osesposebnom pi zmom okomionat r
ockist
e,koj
isupr oglašenizanajveće
nepr ij
ateljebol j
ševi ka.

- Čestoćeščut imnogepr ikrivenet r

ocki
stekakogovor
e:"
Jani
sam t
rockist
,al
inist
alj
i
nist
." Tko ovako
govori, on je sigurno trockist! - pi
šeTit
o1938.godi
ne.Spr
emanje,i
zgleda,nasve.

- Treba znati ovo - kažeTito,paci ti

raSt alj
inoverij
ečiotomudaje"iskl
jučenj
eizParti
j
evel
i
kipr
elom u
životučovjeka" .- Treba razumjeti ovo: "Za redovnečlanovePar
ti
jebit
iuPar t
ij
ii
lii
skl
j
učeni
zPart
ij
e- to je
pitanježivotaismr t
i"
.

Dr
ug,pahohšt
apl
er

Svogkolegu,crnogor skogkomunistuAdol
faMuka,pr ogl
ašavahohšt
apl
erom iizdajnikom,ar ežim
ondašnjeJugoslavij
ej etom i
stom Mukui
zrekaokaznuzat vor
aoddesetgodina,jednuodnaj veći hkojuj e
dobi
obi l
okojij
ugosl avenskikomunist
.ZaTit
ajeMuknapr avi
oneopr
osti
vugrješkušt onij
epodr žavao
monstruoznestalj
ini
stičkeproceseuMoskviist
ri
jel
janjati
sućenevi
nihl
j
udi,većjegovorio: "Nije trebalo
bašsadast r
ij
elj
atiteljude,j
erćenam tosamoškodi t
i6.
"Kadaj eMukpošaonar obiju,Tit
ojeodsvoj ih
simpat i
zer ausr emskomi t
rovačkojkazni onicitr
ažiodagaboj koti
rajuiučinesvedamuj ošvi šeot ežaju
život," j
eronj enaj većii
zdajnikkojisedodanasnašaounašojpor odici"
,apodpoj mom por odi cemi slioje
napar ti
jukoj ujepokušavaodauzmepodsvoj e.Tit
oćegauskor oizbacitiii
z" našepor odi ce" ,nekol iko
godi nakasni jeMukćebi t
ili
kvidi
ran,aokol nostinjegovogt ragi
čnogkr ajanidokr ajaTitovogži vot ani su
razjašnj ene.Kodj ednognj egovogdr uga,Kar elaHudomal j
a,Tit
usmet a" st
remljenjekvodst vu" ,akod
drugi hkol ega,čl anovanaj užegrukovodst vaKPJ,koj ejepr edvodioJosi pČižinski(Gorkić) ,pr aktičnosve.
Gorki ćapr oglašava" najvećom štetočinom uhi stor
ij
iKPJ" ,azaRodol jubaČol akovića,koj ijei maoduži
par t
ijskistažibi oobr azovanijiodnjega,kažedaj e"preranodošaonat ajpoložaj"."Paoj e" ,vel i"pod
uticajGor kića"i"nemožedoćiuobzi rubudućojkombi nacij
i"
.Nasl ičannači nel i
minir
aiSr et enaŽuj ovića:
"Imaoj esl i
jepopovj erenjeuGor kića."Por edsebepozi t
ivnogovor isamoosvoj emuzeml jakuFr ancu
Leskošeku,koj imuni j
emogaobi tinikakavkonkur ent,jernikadani j
ebi ouMoskvi .

- Stalno se nal
aziuzeml
j
iini
kadani
j
enivi
di
oGor
kića- pi
šeonoLeskošeku,asamogsebepr
epor
učuj
e
ovimr ečima:

- Pet
isam j
a.O sebinećuni
štagovori
tiovajput
,radi
j
enekagovor
edr
ugi
.Mogusamokazat
itodani
sam
nikadbioni
čij
ičovj
ek,negosamofir
meit akavćuostati
.

Neugodni svjedok

Samonekol i
komj esecir
ani
j
e,dokjošnijesaznaodaj eGorki
ćuMoskviuhićenil
ikvi
dir
an,Tit
ojenasva
ust
agrdioiosuđivaosvesvojepart
ij
skedr ugovekojisunabil
okojinači
nsumnjal
iuGor ki
ća.Naj
više svog
dal
matinskogkol
eguI vanaMari
ćaŽeljezara,kojij
e,zarazl
i
kuodTi t
a,tvr
diodaseGor ki
ćsputau
Moskvu,gdjejepozvannahitnoref
erir
anje,nikadvišenećevrat
it
i.

- Dr
ugŽel
j
ezarj
enapogr
ješnom put
u- govorio je Tito.

KadsuseMar ićever iječii

pakobi st i
nil
e,Ti t
ogaj eizbaci
oizKPJ.Obr azloženjejegl asilo:"Razorno
ant i
partij
skodj elovanj e,grupašenj e,unošenj ezabuneur edovePar ti
j
e,širenjelažnihgl asinaivezes
trockisti
čkim idr ugim sumnj ivim element i
ma,i t
d."Apr avirazloguklanjanja ovog, za Tita veoma
nepr i
jatnog,svj edokaj eut omušt oMar i
ćni j
epodr žavaonj egoveaspi racij
enavr hKPJ.Budućidaj eznao
daKomi nter naposl ij
el ikvi
daci jeGor ki
ćani jepostavilani
kakvogsvognovogkomesar azaJugosl avi
j
u,
Mar ićjepr edl ožio Titu da njih dvojica zajedno s Lovrom Kuharom, Labudom Kusovcem i Dragutinom
Mar ušićem," pri
vremenopr euzmuodgovor nostzasavpar t
ijskirad".Tit
oj etoglatkoodbi o,pajeMar i
ć
prihvatio prijedlog skupine partijskih funkcionara da sâm privremeno preuzme odgovornost za rad KPJ.
Takoj eMar ićpr i
jeTi tapost aomakarinef ormal nivođajugosl avenskihkomuni sta.Titomut onijeoprost
io,
at ekpr edkr ajživotaj euj ednom svom zapi suost aviotr
agot omukakoseMar i
ćt i
jekom 1938.godi ne
"samozvano proglasio za sekretara Partije".

Legenda o farsi

Kadaj eovopi sao,Ti toj evećuvel i

kobi oant i
dat i
raopodat akosvom dol askunačel oKPJ.Taj" najdraži
datum uhi st ori
jinašePar t
ij
e","dansvi hnas" ,kakosuuJugosl avijideceni j
amagovor il
i
,dogodioseprije
negošt oj enj egov" dr agidr ugiprij
atelj"Mi l
anGor kićiuhićenismi jenjen!Čakpr i
jenegošt oseTi toi
zaputiouMoskvudat amošnj evodećest alj
ini
stepr ekl
injedagai zaber uzasvoggl avnogpovjerenikaza
Jugoslaviju. Taj iskonstruirani datum, pokomuseovdj edokr ajanj egovogži vot a,isvedor aspadabi vše
Jugosl avije,r ačunalovr ij
eme,bi oje17.kol ovoza1937.godi ne,kadaj eoni zJugosl avi
jedošaouPar i
z,
gdjejet adabi l
osj edišteCKKPJ.Navodnobašzbogt oga,dabipopozi vuRodol jubaČolakovićai
SretenaŽuj ovića" preuzeor ukovodst voPar tij
e".Samozbogt ogadabiset ajlažniokvirzaTi t
ovusl i
ku
održao,svedokr ajanj egovogži vota,čaknidodanašnj egdana,ni kadni j
eobjavl j
enopismokoj ejet r
i
danapr ijeTi tovogdol askauPar izČol akovićnapi saoGor kiću.Ut om pi smu,koj ejeizMoskvebi všem
ArhivuCKSKJdost avl j
enopr i
j
ečet rdeset akgodi na,st ojidasuČol akovićiŽuj ovićTit
u" j
avil
idazbog
pojačanogpr ogonapol icij
eivelikeraci j
euSr bijinapust izeml ju",adaj eonodgovor i
odaćeuPar iz"doći
daposj etiIvonuči m sinabavizgodnoodi jel
o" ,štoćer ećipasoš.Dakl e,nedabi l
oštoodbi lokoga
preuzme,većda" posjet iI
vonu",aI vonaj ebi lanjegova20godi naml ađasur adnicaMar ij
aHabul inkojaće
nestati u Drugom svjetskom ratu.
 Cenzura

Svom oponent uI vanuMar ićuTi t

ojeponaj vi
šezamj eraot oštoj egener alnom sekr etaruKomi nterne
Geor gij
uDi mitrovupočet kom 1938.skr enuopozor nostnauhi ćenj enekol i
kost otinaj ugoslavenskih
dobrovoljacakoj isuse1937.umj estoušpanj olskom gr ađanskom r atuobr eliur ukamaj ugoslavenske
poli
cije.Uhićenisunaj adr anskojobal ipr i
j
enegošt osuseiukr caliubr od" Lacor se",kogaj erukovodst
vo
KPJ iznajmilo u Marseillesu, a glavni organizator ove neuspjele akcije bio je upravo Tito.Mar i
ćevo
podsjećanjevođaKomi nter nenakr ahoveoper acij
emogl ojeTi tapokr atkom post upkuizbr i
satisapopi
sa
pret
endenat anaj ugoslavenskukomuni sti
čkukr unu,al inetkosenavr i
jemepost ar aodat ajočajnički
pokušajdoži vifij
asko.UMar ićevui zvješću,upućenom " štabusvj etsker evolucije"21.vel j
ače1938.
godine,tajanstvenoj enest aobašonajdi okojijeTi t
umogaonaj višenaudi ti
.Napi t
anjekadaj eovaj
dokumentcenzur ir
an,sar adni ciArhivaKomi nt
er nesunemoćnoši ri
lir
uke.

Obr
ačunsaženama

Dabisedokopaot i
tuleprvogSt alj
i
novogi zaslanikazaJugosl aviju,Ti t
ojepri
hvaćaopr akti
čnosvešt osu
odnj egat ražilišefovisovjet sketajnepol i
cijeuKomi nterni.Nij
eodbi j
aonionenaj opskur ni
je,da
isklj
učivanj em i zKPJil ažnim opt užbamazaizdaju ovjerava tragedije desetina najistaknutijih funkcionara
svoje partije, koje su agenti NKVD-ašt ost rij
elj
ali
,štostr pal
iul ogor eširom SSSR.Nadugačkom popi su
tihnesr etnika,međukoj i
masumnogiskončal ibezt ragaigl asa,našl esuseisupr ugedvojice Titovih
bliskihdrugova.Bi lesut oZor aMi l
jušiJovankaHor vatin.Sovjet istri
jel
jaj
u–Tito ovjerava Prva je bila
poznat oimeubeogr adskiml jevi
čarskim krugovi ma.Zbogpr ogonapol i
cij
eemigrir
alaj euBeč,a1935.
godi ne,baškadiTi to,obr elaseuMoskvi .Radi l
ajeui zdavačkom poduzećuKomi nterne" St raniradni k"
čijij
eur edni kj ednovr i
jemebi onjezinmužSi moMi lj
uš,j edanodosni vačaKPJiTi tovpoznani kiz
Zagr eba.Zor aMi lj
ušj eživjelauGogol jevskom bul evarubr oj14,st an59,uMoskvi .Tu su je 1938. i uhitili,
auskor oinaosnovui zmišljenihopt užbili
kvidiral
i.Čim sekandi diraozanovoggener al
nogsekr etaraKPJ
Titoj eZor uMi lj
ušpopovr atkuuJugosl aviju,ožujka1939.godi nei zbacioi
zsvojepar t
ij
eipr oglasioju
"destruktivnim elementom".

Sovj etisuj uposl i

j
eSt alj
inovesmr tirehabil
it
irali
,aTi t
oinj egovapar t
ijatoni suni kadučinil
i.IJovanka
Mi l
eusni ć-Hor vat
inj eposli
jeemi griranjaizJugosl avij
e,uhi ćenjaiprot j
erivanjai zBeča1935.godi nespas
pot ražil
auMoskvi .Tujevećodr anijebioinj ezinmužKami l
oHor vatin,kojijevećdeset akgodi na
sur ađivaosTi tom.Hor vati
nisust anoval iusobi261Komi nterninoghot ela" Luks" .Kamil
oHor vat i
nuhićen
j
e7.vel j
ače1938.kaoBor isNikolaevi čPetrovski.Vojnikol egij
um Vr hovnog suda SSSR osudio ga je na
smr t15.ožuj ka1938.godi neast rij
eljanjeistogdana.Nj egovasupr ugaj ei mal aneštovišesr eće.
Osuđenaj enaosam godi nar obi
je,auJugosl avij
usevr at i
la1946.Smr tnjezi nogmužainj ezinor obi
janj
e
Tito je ovjerio odmahpopovr atkuuJugosl aviju,kadai hjepot j
eraoizKPJiopt užioihza"obezgl avl
ji
vanj
e
pokr etar adni čkekl aseJugosl avi
je".Kadsei zjednogsovj et skoglogor avrat i
lauJugosl avi
ju,Jovanka
Horvatin nije zatekla svog sina Damjana. U tek minulom Drugom svj etskom r atupridr
užioseTi tovom
pokr etuikr aj em 1944.godi nepogi nuokaopol it
ičkikomesarj ednenj egovej edinice.

Nemoralna bezprijekornost

Sli
čnosust radaleidvi j
eTi t
ovesupr uge,Pel agijaBel ousovaiLuci j
aBauer .Pr va,skoj om sevj enčao
1918.godi ne,kadaj ei mal a14godi na,bilajeuhi ćena1938. ,upr avokadj eondol et i
ouMoskvuda
Stalj
inovom r ežimuponudisvoj ukandi dat ur
uzanovogvođuKPJ.Dr uga,skoj om seuMoskvivj enčao
dvij
egodi ner anije,list
opada1936. ,većpunugodi nudanaj e bila zatvorena u jednom moskovskom
zatvoru. Kad su mu rezidenti NKVD-auKomi nternikrajem r ujna1938.ponudi lidakažesvešt oznao
svojojpr vojsupr uzi,koj amuj er odilasinaŽar kaij ošdvoj edj ece,koj asuumr lauSvet om Vel i
kom
Trojstvu, i o drugoj, koja je "pristala da bude majka" tog njegovog sina, Tito je i to prihvatio. Govorio je o
nji
mapr akt ičnosvenaj gor e( očemusu" Novost i
"prveobavi jesti
lesvoj ečitatelje),pasunj ihdvijetek
poslij
evi šegodi šnjegr obi j
anj anaj edvitejadei zvukleži ve glave iz moskovskih kazamata. Pola godine
kasnije,kadsevr atiouJugosl avij
u,Ti toćeu" Proleteru",službenom gl asil
usvoj epar ti
j
e,pi sat
i:

- Odsvakogčl
anaPar
ti
jet
ražiseupr
vom r
edubezpr
ij
ekor
nostunj
egovom osobnom ži
vot
u.

Potom i ovo: - Kar

akt
erčovj
ekaj
evažni
j
iodsvi
j
unj
egovi
host
ali
hvl
ast
it
ihosobi
na.
 Rezanje vena u Parizu

Sličnojanat emiTi t
oćei zl
ožitijošdvi j
ežene,Mar gi t
uMar i
ćiKr i
sti
nuKusovac,supr ugečl anovaCKKPJ,
dalmat inskogt r
ibunaIveMar i
ćaicr nogor skogadvokat aLabudaKusovca.Nj i
hinjihovemuževe,koj isu
bil
ičlanoviKPJodnj ezinogosni vanj a1919.godi ne,Ti tojeožujka1939.izbacioizKPJ" zbogr azornog
ant i
partij
skogdj el
ovanja,pokušaj aobnavl janjaf rakcijski hborbiuKPJ,unošenj a zabune u redove partije u
zeml jiiširenjalažnihglasinai zinozemst vat ezbogvezast r
ockist
ički
m idrugi
m sumnj i
vim element i
ma
i
td.".Izaovepogr omaškebi rokr at skef ormulaci j
ekr i
osej edaniskonstr
uir
anigrij
ehkoj egTi tobr ačnom
par uMar i
ćiKusovacni j
emogaoopr ostiti
.Onisuznal ionoštoseni jesmjeloznati.Ani j
esesmj el
oznat i
daTi tot i
jekom 1938.ipočet kom 1939.j ošni j
ebi odobi onikakavmandatKomi nternezanovogl ideraCK
njezine jugoslavenske sekcije, niti je ta sekcija u to vrijeme uopćei malasvojCent ralnikomi t
et,kojij
e
poslij
est rijelj
anjaMi l
anaGor kićabi or aspušt enuj esen1937.godi ne.

Kadi mj et ouPar i
zupot vrdioisovj etskigener alMust afaGol ubić,dobrovol j
acsr pskevoj skei zBal kanskih
iPrvogsvj etskogr ata,Mar ićiiKusovcisut ui nfor
amci jusaopći l
iidrugimj ugoslavenski m komuni stima.
Tit
oi mt oni kakoni j
emogaoopr osti
ti,j
eronsevećuvel ikopr edstavlj
aokaonovigener alnisekr etarCK
KPJ,apošt onj egovioponent inisupopušt ali,samozvanišefKPJi mj eobjavio otvoreni rat. Upotrijebljena
susvar aspol oživaor užj
a.Došl ojeidof i
zičkihobr ačuna,auj ednom t r
enut kuTi t
ose,dabineut ralizirao
svojeoponent e,koristi
ousl ugamačakif rancuskepol i
cije,koj ajeKusovceiMar ićepr otjeral aizPar iza
gdje se tadanal azil
osjedišteKPJ.Bj ežećiodsudbi nekoj aimj ebilanami j
enjena,nekiTi tovisupar nicisu
tada" sj
ekl ivene" ,aliči
mj epr etendentnat i
tulumandat araKomi nternedobi odozvol uMoskvedaožuj ka
1939.odr žipr visastanak" privremenogr ukovodst vaKPJdoknašepi tanjenebuder ij
ešenouKomi nt erni
"
sudbinaMar ića,Kusovcainj ihovihsi mpatizerabilaj ezapečaćena.Pr oglašenisuokor jelimf rakci
onaši ma
ioznačeniza" unošenjezabuneur edovePar ti
je"
.Popovr atkuuJugosl avij
uI vanMar ićj e" zaglavio"u
j
ednom koncent raci
onom logor uuI tali
j
i,aLabudKusovacj eposl i
jeratavr aćenuKPJ,al ije1948.
odveden na Goli otok.

Budžet

Posl ij
esvoj i
hnespor azumasaSt alj
inom 1948.godi
ne,Tit
ojepričaopravebaj
keotomukakooninj egova
partija po nj
egovom dol askunanjezi
nočel ouopćeni
suživj
elinajasl
amaMoskve,amnogobrojni
dokument imoskovskihar hi
vasvj
edočesupr ot
no.Ujednom odnjihon1940.post
avl
japi
tanj
e"zaštosmo
većnekol ikomj eseciostavl
j
enibezsredstava"ipr
ekl
inj
edamusešt opr i
j
epošal
j
e"budžetzatekuću
godinu i ostatak".

Vi
sokipol
ožaj

Iakoni j
ebi l
amačj ikašal
j
,odTi t
ovi hrepresali
janij
eseuspj elaspasi t
iniKristi
naKusovac,koj aj ebi l
apod
posebnom zašt i
tom NKVD-a.Upi smenoji zjavidanojmi ni
str
uunut rašnj
ih poslova Crne Gore Veljku
Mi ćunovićuonaj e1945."otkr
il
ast varistr
ogokonspi rat
ivnepr i
rode".Reklaj edaj ekaosekr etar i
caMi l
ana
Gor kića"bil
aujednoit aj
nisur
adni k"sovjetsketaj
nepol ici
j
eidasuj ojnjezinimoskovskišef oviši fri
rani
m
pismom j avi
likadaj euhi
ćenGor kić.- I
zmeđuost alogsaopći l
isumi- rekla je ona - da su im pri tomu moji
podat cibil
idragocjeni
.Bezobzirašt ojeuMoskvivr l
odobr okot i
ral
a,njezinizašt i
tnicij
uni suuspj el
i
obr anit
iodTi t
oveodmazde,ver ojatnozat oštosu njegove usluge NKVD-ubi l
ej oškr upnije,apol ožajviši
.

[4]JednakćerSi meMar kovi ć,Davor jankaPaunovi ć,bilajelj

ubavni caupr avoJosipaBr ozazači tavo
vrijeme Drugog svjetskog rata i imala je konspirativno ime «drugarica Zdenka». Umrla je 1946. od
tuber kol
ozepluća,nakončegaseBr ozoženi opar ti
zanskom i zLike,Jovankom Budi savljevi
ć.Dr ugakćer
SimeMar kovićajemaj kasupr ugeSl obodanaMi l
oševi ća,MireMar ković-Mil
ošević.Zani mlji
vo!(op.pi
s.)

[5]Zavr
ij
emeboravkauGospićuzarazi
ojekomuni
zmom či
tavnizgospićki
hml
adi
ća,međukoj
i
maj
e
najkr
vol
očni
j
ibi
okasnij
ipar
ti
zanskir
atnizl
oči
nacBl
aževi
ćJakov.(op.
pis.)

[6]Zani
mlji
vodajetoi
sto,zavri
j
emetakozvanogsukobanaknji
ževnojl
j
evi
ci
,govor
ioi“
bar
dhr vatske
knji
ževnost
iMir
osl
avKrl
eža( Fr
ygesKr
lesza)»kako«sada(
!)t
astri
j
elj
anj
amogusamošteti
tinašojstvar
i».
Znači,kasni
j
e,kadavišenebudumoglaštet
it
i«našojst
var
i»,
možesest
ri
jel
j
ati
.Jel
itopr
edskazi
vanj
e
Blei
burgaisil
nihKr
ižni
hputova?(
op.
pis.
)

Krvavi tragovi Broza F. Josipa (3/4)

Kr
vni
čkar
uka

Pr eporučujućiseSt alj
inuzanj egovognovogmi sionarauJugosl avij
i,Ti t
ose1939.i1940.okomi oina
prvuj ugoslavenskužr tvust alj
ini
stički
hpogr omauSSSR-u. Bio je to jedan od prvih makedonskih
komuni sta,članKPJod1920.godi neSt evanPop-I vanov,r
ođen1875.uKočani ma.Ovaj
visokoobr azovaniljevičaremi gri
raoj eu" prvuzeml jusocij
ali
zma"1929.godi ne.Unj egovom dosi jeukojij
e
"Novost i
ma"upr avour učenuMoskvi ,pišedausovj et
skojpri
jest
olnici nije imao stalno mjesto stanovanja,
dasugazval iMakedonovi č,daj euhi ćen1.l istopada1929. ,dagaj eKol egijum Stal j
i
novet ajnepol ici
je
osudi o3.ožuj ka1930.godi ne,adaj est rij
eljant ridanakasnije.Njegoviposmr t
niost acisahranj enisuna
Vagankovskom gr oblj
uuMoskvi .Ispunjavaj ućij edanoduvj etakojimuj eomogućavaodapost anel ider
CK KPJ, Tito je Stevana Pop-I vanovadevetgodi naposli
jenjegovel i
kvi daci j
e,ožuj ka1939. ,posmr t
no
i
skl j
učioizsvoj epar t
ij
e.Inj egaj e,pritomu,anat emi zi
raokaot i
pakoj ije" obezglavlji
vaopokr etr adničke
klaseJugosl avije"itakoopr avdavaozl oči nkoj ijeSt al
ji
novrežimizvr šionadovi m čovjekom.Ti t
ose,
međut i
m,nat omeni jezadr žao.Godi nudanakasni j
ejavnogaj eraskr inkavaou" Pr ol
eteru",službenom
organusvoj epar t
ij
e,nazi vajućigabezi kakvogosnovapodmukl i
m pr ovokat orom išpijunom.

Smrt srpskog oficira

Posvemusudeći ,dr ugaj ugosl avenskažr tvastalji

nisti
čkogt erorabioj eoficirGener alšt
abasr pskevoj ske,
AleksandarJovanovi ć.Izdokument aonj egovom t r
agičnom kr ajunemožeseninasl uti
tikakosečovj ek
ovakvogzani manj at rideset ihgodi napr ošlogvi jekauopćeobr eouSSSR-uišt oj et amor adio.Uovom
dokument uj edinopi šedaj er ođen2.vel j
ače1893.uBeogr adu,daj eponacionalnosti bio Srbin, da je bio
ofici
rbeogr adskogGener al štaba,daj euhi ćen11.r ujna1931.idagaj eKol egi j
um St alj
inovepol ici
je,ut o
vrij
emeGPU,osudi o3.l istopada1932.godi neidaj est r
ij
elj
an10.si ječnj
a1933.idaj er ehabi l
i
tiran1989.
Ne znasej eliJovanovi ćbi oneki m slučajem članKPJ,aakoj ebi o,ondagaj eTitopodf ormul aci j
om
žigosanj asvi hJugosl ovena" kojisugor esj eli"
,odnosnokoj isuuSSSR-ul ikvidi
raniiuhi ćeni ,svakako
najurio iz svoje partije. Jer, on je tad po kratkom postupku i neosnovano klevetao i iz KPJ-a izbacivao sve
"sumnj ive" .Ionekoj isusenabi lokoj inači nogr i
j
ešilioStalji
na,naj većegdi ktatora20.vi jeka,isvekoj isu
sesupr otstavl j
alinjegovom dol askunačel oKPJinj ezinojt
ot alnojstalj
ini
zacijikoju je on diktirao.

Otpor u Dalmaciji

Zbogt akvihgr i
jehaposebnoseobr ušionasvoj epar ti
jskedr ugovei zDal maci je,r aspusti
onj i
hov
Pokr ajinskikomi t
et,atr oj
icunj egovihčelni ka,novi nar aI vuBal jkasa,zeml joradni kaVi ckaJelaskuizubar a
Filipa Čulića,javnor azobl ičavaokao" t
uđeisumnj iveel ement e"isamoži vesebi čnj akekojisu" t
rockist
ima
odaval iparti
jsket aj
ne".Apar ti
jsketajnesuodaval it akošt osugovor il
idaTi t
o1938.ipočet kom 1939.j oš
nije bio dobio nikakav mandat Kominterne da rukovodi KPJ, a on ga tad stvarno nije dobio. To su mnogi
znal i
,al ionikoj isuot omegovor i
limoralisusaet iket om ovr atul etjet ii
zTi tove" preporođenepar ti
j
e".
Nekol i
kogodi nakasni j
e,Bal j
kasiJel askasust rpaniuf ašisti
čkel ogor euI tal
ij
i.Zarazliku od njih,
Beogr ađaninGoj koSamar džićuopćeni jepr eživeoTi tovpol i
ti
čkit eror .Titogaj ej oš1935.uMoskvi
sumnj iči
odani j
eapsol utnoodanSt alji
nu,aSamar džićseodt ogabr aniokakoj eznao,j erjeslutiodamu
zbogt ogamožeot i
ćiglavasr amena.Unj egovepr ičeol oj
alnost iTi tonijepovj er ovao,pagaj eožuj ka
1939. zajedno sa svima koji su "gore sjeli" stavio na listu za odstrjel i odstranio iz KPJ. Nekoliko dana
kasni jeSamar džićj
euSSSR-u streljan.

Bruke nije bilo

Jošgor
ejepr ošaoužičkipr
avni
kinovinarŽi
voji
nPavlovi
ć,desnarukaTitovogprethodni
kanačeluKPJ,
Mil
anaGorkića.Desetakmjeseciposl
i
jestr
ij
elj
anj
aGor ki
ća,Ti
toPavlovi
ćauj ednom dokumentupi
sanom
uMoskvinazivaidrugom isumnji
vimti
pom.Šestmjesecikasni
jeonga,samozat oštonij
ebezgr
anično
odanStalj
i
nu,eli
minraizKPJ,advij
eipolgodineposli
j
etoga,kadsePavlovi
ćvrati
onasvojrodni
Zl
ati
bor,Tit
oviemisar
igauhićuj
u.Kakoj
eot kr
iojedanPavl
ovićevzeml
j
ak,sociol
ogSlobodanGavri
lovi
ć,
di
vlj
ačkisugamuči l
iPetarSt
amboli
ć,Vl
adimirDedij
eriSl
obodanPenezićKrcun.

- Sedam gl avadaj eimao,nij

ednusačuvaonebi- pr i
znaojeGavr i
l
ovićuMil
ovanĐi las,čl
anTitovog
parti
jskogPol i
tbir
oa.Pavlovićje,i
pak,imaosamoj ednuglavu.Pokušaojedapobj egne,aliTi
tovidžel
ati
sugast i
gliimučkiubiliunoćiizmeđu28.i29.studenoga1941.nekol i
kosatipr
ij
enegošt oćenovivođa
KPJ,kogasunj egovisaradni
cizvali"
drugStar
i"
,prednajezdom NijemacapobjećiizUžica.Pavlovi
ćevom
ubojicinj
egovkol egaječest i
taori
j
ečima:
-Imašzl atnur uku.
- Đebiodsr amoteibr ukepreddrugaSt ar
ogdamipobj eže- odgovori
ojeskromnodžel at
.

Smrt zbog knjige

Smr tnupresuduŽi voji

nuPavl
ovi
ćuTi
toj
e,posvemusudeći ,i
zrekaozbogjedneknj
ige. Radi se o knjizi
"Bil
ancasovjetskogt ermi
dor
a"ukoj
ojj
ePavlovi
ćmeđupr vi
mausvi j
etur
azobli
či
oli
ceinal i
čj e
stalj
i
nist
ički
hpogr omauSSSR-u.Uovojknji
zi,"
posvećenojžr
tvamaSt al
j
inovogter
ora",Pavl ovićjebi o
i
zriči
t:

- Duboko sam uvjeren daMi l

anGor kić,kaoniost al
ikojisuuhićeniuMoskvini sušpi j
uni.Njihovouhićenj
e
smat r
am nelegalnim.Pavlovi
ćevaknjigai malajeneobi čnusudbinu,kaoinj ezinaut or.Tiskanaćir
il
icom,
1940.uBeogr adu,uizdanjuautora,bilaje"zabranjenaijošut i
skarizapli
j
enjena" ,jersuondašnj evlasti
Kr alj
evineJugosl avi
j
enat ajnačinželjeledasedodvor esovjet
skom diktat
oru.Ovajodvažničovj ekuspi o
jei ztiskar
e"izvućideset
akpr imj
eraka" .Posij
l
egot ovopol avij
ekaSlobodanGavr i
lovi
ćće1989.ui zdanju
uži čkogčasopi sa"Međaj"objavi
tir
epr i
ntizdanj
eovei zuzetneknj
igeitakoski nutizabr anuiz1940.
godine.

Noćnamor
a

Lj
agusasvogst r
ij
elj
anogprethodnikaMi l
anaGor kićaTi
tonij
eski nuonidokr aj
asvogdugogži vota.Tek
1977. dvadesetak godinaposli
jeponištavanjalažnihopt
užbiproti
vovognevi nogčovj ekausovj etski m
part i
jski
m isudskim organi
ma,smogaoj esnagedakažekako" niGorki
ćnijebionikakavst ranišpi j
un"i
kakomu" moramodatiodgovarajućemj estouhistori
j
inašegrevoluci
onarnog pokreta". U preostale tri
godi neži vot
aTitotonijeuspi
ouči ni
ti
,vjeroj
atnozatoštobinatajnačindoveoupi tanjesušt inuvlast ite
karijere.

Omčaokoži
vogl
eša

Tamankadsugl avniTitovikonkurenti
,št
onjegovom zaslugom,štor evnošćuSt aljinove tajne policije, bili
i
zbačeniizKPJ,aogr omnaveći naipohapšenaipobijenauMoskvi ,usovj etskojpr ijestolni
ciiznenadase
obr
eonj egovnajopasnij
isupar ni
kzakomuni st
ičkipr
ij
estoJugoslavi
je,kojijeodst reljanjaMilanaGor ki ća
većtr
igodinebiopr azan.Bioj etoPetkoMil
eti
ć,uonovr i
jemenajpoznat i
j
ijugoslavenskikomunst ,či jej e
i
menosi lačakijednaar ti
lj
eri
jskabri
gadasastavlj
enaodl j
evičar
aizci j
elogsvijet
akoj isusebor i
liu
Španj
olskom građanskom r at
u.Rođenj e1897.useluMoči l
auRovci makodKol aši na.Ot acmusezvao
Rade,amaj kajebi l
aTomaMi l
oševići
zVasojevićauLijevojRij
eci
,bl i
skarođakinj aSet ozaraMi l
oševi ća,
ocaSlobodanaMi loševi
ća.

Učet
ir
ipar
ti
je

Pozavr šetkumal emat urevl adakr al

jaNikol ejeml adogMi l
eti
ća,kaoj ednogodnaj bolj
ihcr nogor skih
đaka,uput i
lauMađar skunai zučavanjezanat a.Učećist olarskizanatt usepr viputsreosapr evratnički
m
komunističkimidej ama,doži viopr vovatrenokr štenjeumađar skojbol jševičkojrevol
uciji
,okusi ogorčinu
prvogpor azaipr viputst rpanuzat vor.Kadaseavant uramađar skihbol j
ševikaneslavnozavr ši
la,ml adi
crnogorskibunt ovnikjepušt ensr obij
eizaput ioseuDani l
ovgrad,gdj ej epost avl
jenzanast avnika
prakti
čnenast aveut amošnj ojzanat skojškoli.Ubr zosei spostavilodaj etozanj egabiloisuvi šemi rno
zanimanje, a mali Danilovgrad preuzak poligon za njegov nemirni duh. Predao se pustolovnoj
komunističkojidejiisadevetr azli
čiti
himenakr starioJugoslavij
om,Aust r
ij
om,Mađar skom iČeškom i
post aočl ankomuni sti
čkihparti
jasvi
hovi hzemal ja.Jednamuj ebilakaoni jedna.UBudi mpešt isejošdok
jeuči ozast olaraupoznaosasest r
amaAnom iMi com Hofbauer.- Gledao sam se sa njima - rećiće
nekoliko godina kasnije - iuBečukodnj ihmnogoput abivao,asaMi com inajintimnij
edr ugar skeveze
godi namai mao.Napi tanjejednogbeogr adskogsudca,koj igajesaslušavao:- " Štapodr azumi jevapod
najintimnijim drugarskim vezama?" odgovorio je: - Akomijamči t
edaćet emeuskor opust itii
zzat vorai
dat imiput ovnicu,r
ećićuvam,aakomit onej amči tenemogudavat iizj
avenaušt r
bneudat ihženskih,pa
makaronebi lemojedr ugari
ce.Ski
taj
ućicent ralnom Eur opom privukaojepozor nostKomi nterne,paje
tridesetih godinapr ošlogvij
eka,posli
ješkolovanj auMoskvi ,pr
ij
eTi t
aušaounaj užerukovodst voKPJ.U
tom t renuvodi oj ekomuni sti
čkuorganizacij
uSr bijeiVojvodine.

Shj
enkaodčovj
eka

Kadj euhi ćenna28.l ipnja1932.pol i

ci
jajekodMi l
eti
ćanašl aisr edst vazapi sanj eideši fr
ir
anj enevi dlj
i
vih
pisama.Tajdogađaj ,zbogkogaćenaj bol
j
egodi nesvogži votaprovest inar obiji
,zbi oseumađar skom
gradićuHor gošu,ukućiĐor đaBal uge,tamošnj egt r
govcapapr i
kama,kogaj eMi leti
ćželieoangaži ratiza
odr žavanje veza s pojedinim krajevima Srbije, Vojvodine, Hrvatske i Bosne, kojima se ovaj trgovac
slobodnokr etao.Dvadanakasni jemađar skapol i
ci
jagaj epr edalaj ugoslavenskoj .Ponj egaj euSubot i
cu
dagaspr ovededoBeogr adaosobnodošaoĐor đeKosmaj ac,najpoznat ij
idet ektivantikomuni sti
čke
brigadeUpr avegradaBeogr ada.UBeogr adusumukaonaj opasni jem proti
vni kur ežimair ukeinoge
okoval iul anceibezočnogamuči li50danainoći .Kadagaj eprosinca1932.posj et
iouzat vor u,njegov
brat od strica SpasojeMi leti
ćjevl asti
mauVuči trnu,gdesuseMi letićipr
eselil
iizCr neGor e,i zjavi
odau
beogr adskojkazni onici"nij
evidionibr atanir ođaka,većsamosj enkuodsvegat oga".

- Tko ga voli - rekao je - bolje da ga ovakvog kakav je sada nikad ne pogleda. Kada mu je policijski
det ektivsaopći odai mami nut uzar azgovorsbr atićem,Pet koje,pr emasvj edočenj uSpasoj aMi l
et i
ća,
primjetio:
- Jesul itetogazdenauči ledadozvol išsamomi nutuzar azgovor ?
- Ne, iz Moskve su tako naredili –uzvratio je detektiv.
- Kudaćešt i,nesr etniče,kadar adniciiselj
acinaj uregazde,pohapsei hisveodedođavol a
- drčnoj epitaočovj ekokovanul ance.Br atBožoMi l
eti
ćjepopovr atkuizBeogr adapi sarimauVuči t
r nu
ispričaoj ošdramat i
čnijupr iču.
- Ja sam imao susret saj ednim čovj ekom kogamij epoli
cij
apr edstavilamoj im bratom,aj aj ošni sam
siguran da je to bio on.
- Vidjeli smo se - nastavl j
aoj eBožoMi let
ić- samo minutu, minutu i pol –dvije minute. Ostavljao je utisak
teškogbol esnikakoj isebor isposl j
ednjimtrenutcimaži vota.
- Ni on mene - dodaoj ePet kovr ođenibrat- ni
jepoznao.Kadsumužandar ireklidasam j anj egovbr at,
on se osvrnuo prema meni i nekim tajanstvenim pogledom i tonom rekao:
- Pa ja sam ga davno gledao.

Ei
nst
einovapodr
ška

Glasomučenj imaPet kaMi l

eti
ćar ašir
ioseci j
eli
m svij
et om.Apelzanj egovopušt anjenasl obodu
j
ugosl avenski m vlasti
mauput i
lisučakiNehr uiAlbertEi nst ei
n,asudećipoj ednom pi smukoj ej eiz
zatvoraposl aoAniHof bauer ,Mi l
etićuuopćeni jebil
odosl obode. - Mnogo sam se bojao kada sam bio
zimusbol est an,daćul ipsatiidanećudočekat iproces,asadaj etaboj azanot pala- pišeon10.t ravnja
1933.godi nesvoj oj"milojAni "
,por učujućijojdaćepr edst ojećesuđenj ezanj egapr edstavljati"novo
veselje".Aupr avoćemuj ednogodi šnjemučenj eui st
r aziipr edstojećesuđenj edoćigl ave.It onezbog
tort
urekr ozkoj uj eprošaoikoj agaj ečekal aposli
jesuđenj a,većzbogi znenadni hopt užbikoj ećena
njegovr ačunkr aj
em 1937.i znijetiTit
o.Kadunj emu,posl ij
est ri
jelj
anjaMi l
anaGor kića,pr epozna
najopasni jegkonkur entazanovogšef aKPJ,Ti t
oćepr otivPet kaMi l
etićapokr enutijednuodnaj većihhajki
upovi jestijugosl avenski hkomuni sta,optužitćegazakol abor acij
usi stim oni mr ežimom koj ijeMi leti
ćaza
vrij
emei stragepr et
voriouži vil eš,anapr ocesugaosudi onat r
ajnigubi takgr ađanski hpr avaisedam
godinar obi je,kojućei zdr žatidoposl j
ednjegdana.Uzpodr škuipomoćI veLol eRi bara,Mi lovanaĐi lasa,
MošePi jade,Rodol j
ubaČol akovi ćaiMi l
etićevogodvjet nikaBor ePr odanovi ća,Ti toće«i sfabrikovati”i
nekolikokompr omit
iraj
ući hdokumenat aosvoj emusupar ni ku,čijavjerodost ojnostni kadnećebi ti
dokazana.Dabimusl omi ovr at,akt i
vi
ratćesvesvoj evezeuKomi nterniiNKVD-u. Presudna bitka, koja
ćebitnoutjecatinapovi
j
estJugosl
avi
j
eui
dući
hpedeset
akgodi
naodi
gratćeseuMoskvi
,uj
esenizi
mu
1939./1940. godine.

Zl
oči
n

SvojodnospremaMi l
eti
ćuTit
ojeizosnovepromij
eniosamozamj
esecdana.Li
stopada1937.onf
izi
čki
napad svogst
arogpart
ij
skogdrugaAndri
jeHebranganaPetkaMi
l
eti
ćauzatvor
uuSr ij
emskojMi
tr
ovi
ci
doži
vlj
avakao"alar
mantnuvij
est".

- Zarjet omoguće- pi šeonHebr angu,nazi

vajućiovajnj
egovčin"
ant
ipar
ti
jski
mispadom",aPetka
Mi l
eti
ća" naši
m dobr im drugom".
- Trgni se dok nije kasno - opominj
eTitoHebranga,lj
utećisenanj
egazbogovogpostupkainazivaj
ućiga
zbogt oga" nekadašnj i
m dr ugom ipr
ij
atel
j
em".

Mj esecdanakasni je,kadaj euboj stvom MilanaGor kića u Moskvi funkcija generalnog sekretara CK KPJ
ost alapr azna,Mi letićjenapr asnopost ao"bezočnil ažovivar ali
ca",koji"nepr ezaniodzl očinau
zadovol javanjusvoj ebol esneambi cij
e".At aambi cijajebol esnazat oštoj eMi let
ićpomi slioistoštoiTi to,
dabiionmogaopost atinovišefKPJ,paj epokušajdaset aambi cijaost varinazvanzl očinom.Pr ot i vnik
cr nkaođavaoKadsuul jet
o1939.sr azli
či
tihstranasvi jetakr enul
iuMoskvudaukr st
ekopl jaijednom
zauvi jekr i
ješet koćeodnj i
hdvoj i
cepost atinovikomuni stičkivođaJugosl avije,niTit
oniPet koMi l
et ićni
sanj alinisušt oi ht amosvečeka.Br ozsezaovajputspr emaoznat nodužeodsvogvel i
kogsupar ni ka,al i
činilosedat i
meni kakvupr ednostni j
estekao.Onj ej ošul jeto1938. ,dabipoj ačaosvoj ukandi datur u,u
Staljinovu prijestolnicu iz Pariza poslao jednog svog specijalnog izaslanika. Bio je to njegov prijatelj i
zeml j
ak,sovj etskiobavj eštaj
acJosi pKopi nič,koj ijeTi t
uot udaslaovr l
onepovol j
nevijesti.Javljaomuj e
da je upravoPet koMi leti
ć,kogaj eTi tovećodavnosmi j
eni osvr hanaj većekomuni sti
čkeor ganizaci jeu
cijeloj Jugoslaviji, u zatvoru u Srijemskoj Mitrovici, a potom "za sva vremena" i izbacio iz KPJ, jedan od
glavni hf avorit
aKomi nternezašef aKPJ.

Debat
ašakama

Zar azlikuodTi ta,Mi leti

ćsezaodl azaknaovajdal ekiputni j
epr i
premaonimj esecdana.Poi zl
askus
robij
euSr ij
emskojMi tr
ovicipoli
cij
agaj epr otjeral
auVuči trn,gdj emuj eži vj
elamaj ka.Odat leseu
Moskvu zaputio 25. srpanja 1939. godine. I šaoj epr ekoI stanbul a,anj egovputf inanciralisur udar i
"Trepče"( 2.000di nar a),advokatDušanKusovac( 3. 000),Đor đeJovanovi ćizBeogr ada( 2.000)ibr at
Božo( 1. 000di nara) .Kusovacir udar i"Trepče"suvj eroval idat akopomažunj egovom l i
ječenj u,ajedino
suĐor đeJovanovi ćibr atBožoznal idanovacdaj uzaMi l
et i
ćevodl azaknapr esudnidvobojsTi t
om.
PrikupljennovacPet koMi l
eti
ćnijenosi osasobom,većmui hj e,kadj estigaodoI stanbul a,br atBožo
slao na ime nekog Akibega, a kod izvjesnog Mamut bega,t amošnj egtrgovcakože,mi jenj aoi hj eut urske
l
ire.Žur ećidašt opr ij
est ignedo" prvezeml jesoci j
alizma"Mi letićjekipioodbi jesa.Nepr avdeiponi ženj a
koja mu je Tito preko svojih pulena priredio u Srijemskoj Mitrovici u srce su ga pogodile. U desetodnevnoj
raspravikomuni st
ičkizat očenicisul i
stom stal inanj egovust ranu,aupauzamaovei scrpl jujućedebat e
poredr iječiradi lesuišakeinoževi .Mal obrojneTi tovepr istalice,predvođenehr vatski
m komuni stom
Andr i
jom Hebr angom,pokušal esuuj ednom t renutkudai zvedučakior užaninapadnaMi letića,aTi toće
osobnozapr ij
et it
idaćej ednom njegovom pr istali
ci"mal onat egnut irebra".Zanaj poznat ij
eg
j
ugosl avenskogkomuni stunakr ajusei paki zjasnil
o85,aTi t
oinj egovi zabranikMošaPi jade jedva su
skupilideset akgl asova.Ti tose,međut i
m,ni jepovukao,većj evj ešti
m mani pulacij
amai zrazi t
omanj inske
glasovepr ekonoćipr etvori
ouveći nske,aPi j
ademuseoduži vaot i
mešt oj eoMi l
eti
ćunasvaust apočeo
govoriti i pisati sve najcrnje.

Br
oznepr
ašt
a

Tet eškedi skvali

fi
kacij
est i
glesudoMoskvepr ij
eTi tovogl j
ut ogkonkur enta,koj isesovj etskemet r
opol
e
dokopao 25. rujna 1939. godine, tri tjedna poslije Tita. Tako se o doskora najslavnijem jugoslavenskom
komunistu u moskovskim obavj ešt aj nim kanalima,pr ekokoj i
hsuovigl asovinaj višešireni,počel ogovor
it
i
kaoo" f
razer uineznali
ci" ,"vj
eštom i ntri
gantuif rakcijskom maher u",o" l
i
cemj er uilažovuodgl avedo
pete".Aj ediniMilet
ićevgr ij
eh,zbogkoj egagaj eTi t oiuzeonazub,bi ojet ajšt ojenajpoznat i
ji
j
ugosl avenskikomuni st" podigaogl avu"bašondakadaj etoionuči nio.Kadaj ekomuni stičkipri
jest
o
Jugoslavij
e,posl i
jestri
j
eljanjadot adašnjegl ideraKPJMi lanaGor ki
ća,ost
aostvarnoprazan.Ti
tosvom
konkurentu nijepraštaonit ošt ojegovor ioonošt ojeiondobr oznao,dajeKominterna,či
mjelikvi
dir
an
Gorkić,raspust i
l
aiCent r
alnikomi t
etKPJiobust avi l
afi
nanci
jskupomoćovojpar t
ij
i.Mil
eti
ćjeotomu
govor i
odabispr i
ječioTit
ovomešet arenje,aTi t
oj et
okrioiodsvoji
hnajbli
ži
hsuradnikabašzatodabi
svojim manipulacijama dao bilo kakvu uvjerljivost.

Zbogt ogajeMil
eti
ćsvedokni j
e"digaoglavu"bio"j
edannašdobardr ug",ačimj eprogovori
opostaoje
"štet
očinanar
očit
ogt i
paikalibr
a".Pa"hohštapleriprovokat
orvisokogr anga"
,"kraj
njeopasanineizl
ječi
v
ti
p,spremannasvakizl oči
n".Njegovoodvažnodr žanjepredjugoslavenskom poli
ci
jom,godinama
slavl
jenokaoheroj
skonesamouJugosl avij
ivećišir
om Evropeisvi j
eta,zati
ličasjeproglašeno
kukavički
m ii
zdaj
nički
m.

- Nisam odao nijednu partijsku tajnu, niti sam potpisao ma kakvu izjavu i ma kakav dokument u policiji -
branioseMi leti
ć.
- Poli
ci
jaje,preci zi
raojeon,kr ivot voril
amoj ei zj
aveiunosi lauzapi sni
konošt ojani sam govorio da bi
iznudil
apr i
znanj adrugih.OvuMi leti
ćevut vr
dnjuver i
fi
cir
alisuidvoj icavj ešt
akagr afologa,al
inat oni tko
nijeobraćaopozor nost.

Moskovski dvoboj

- Uostal
om,posl ijemoj egauhi ćenjapol icij
anijeuhi til
ani kogaodoni hskoj imasam radio - bi lajeključna
rečenicanj egoveobr ane,koj ase,t akođe,mogl al akopr ovjeri
ti,al
iuat mosf erikojusuTi toiKopi ničstvori
li
uMoskvizat okaodani tkovi šeni jemar i
o.Umj est opr ovjereonogašt ojeMi l
etićgovor i
ouKomi nternisu
se ubrzo kaonaj važni jiar gument iproti
vnj egaobr eliikrivot
vorenizapi snicij
ugosl avenskepol i
cij
e.Nekiod
tihdokumenat a,koj esui zBeogr adasl aliMošaPi jade,IvoLol aRibar ,Mi l
ovanĐi l
asiMi let
ićevadvokat
Bor aProdanovi ć,dot jerivanisui zgledaiusamojMoskvi .Takosei spost avil
odaseMi letićjednom svom
drugu23.st udenoga1937.pi smenožal i
ošt omusenej avl
javećst ri
jelj
anigener alnisekr etarKPJMi lan
Gor ki
ć,št oj euat mosf erikoj aj etadauSSSR-u vladala prema onima koji su likvidirani kao "neprijatelji
naroda" i "izdajnici partije" predstavljalo smrtni grijeh. U tom pismu, pisanom latinicom i na srpskom jeziku,
Mi l
eti
ćse,ust var i
,r aspi ti
vaozanekogMi l
ana,auMoskvij enet kodvi j
egodi nekasni jei zaovogi menana
ruskom jezi kuići r
ili
com,dopi saopr ezimeGor kić.

BranećiseodTi t
ovihsvet eži
hopužbi ,Mileti
ćsejednogdanasj et
iodaj enovi nar" Politike"VukDr agovi ć
vodiostenogr afskebilj
eškenanj egovom pr ocesu,paj epr edložiodasei zvršieksper t
izat ogdokument ai
odklone svi nesporazumiokonj egovogdr žanjaui str
aziinasamom suđenj u.Nit oni j
epomogl o,pase
obručokonekad" najvećegkapi talanašepar ti
je"počeosvevi šestezati
.Intri
geočovj eku,okomusej oš
dojučergovor i
losvenaj bolj
e,bi val
esui zdanaudansvepr i
zemnije. Tako je onaj koji nije bio ni bolji ni
gorinegošt ojedotadbi o,najednom post aočudovi šte.- Sve njegove sposobnosti negativne su i sve su u
sl
užbisamonegat ivni
hci l
jeva- ustanovlj
enoj euf i
nišuovogmoskovskogdvoboj a.

Zapisnik

Predočavaj ućimoskovski m sekundanti

mapr i
jepispolici
j
skogzapisnikasMi leti
ćevogsaslušanjauUpr avi
gradaBeogr ada,Titoinj egovibeogradskipajt
ašinisuninakoj inačinobjasnil
ikakosudošl idoovog
povjerlji
vogdokument a.Užar uborbeprekotogasepr ešlokaodaj etopotpunonevažandet alj
,au
j
ednom t renu,neznaj ućizašt agasveopt užuju,Ti
toviglasnogovornicićeMi l
eti
ćuzamj er
it
iitošt oj ena
glavnojsudskojr aspravi" ist
upaonaročit
osmj elo"
.- Toječiniodabišt odužebi oosuđen- glasila je ova
neobičnaopt užbakoj uj enar ačunTi
tovogsveusaml j
enijegri
val
aizrekaoMošaPi jade.Nakr ajut et i
rade,
Pijadej enašaozapot rebnopr i
mjet
it
ikakonjegovoi skustvouborbisPet kom Mi l
eti
ćem "posvom značaj u
prelazi nacionalne okvire".

Krvavi tragovi Broza F. Josipa (4/4)

Dvoboj u Moskvi
Dueli zmeđuTi t
aiPet kaMi leti
ća,koj ijeumnogočemuodr ediosudbi nuJugosl avijeudr ugojpol ovinitek
mi nulogvi j
eka,ponaj višesu,posvemusudeći ,odlučili njihovi moskovski asistenti. A Tito je, sportskim
rij
ečnikom r ečeno,i maomnogodužukl upuodMi l
et i
ćeve.OdvažniCr nogor ac,koj iseSr binom smat rao,
imaoj eprednostupol iti
čkom apar atuKomi nt erne,anj egovl jutir i
valneupor edivoj eboljekot i
raoutajnim
službamaSt alj
inovogr ežima.Akadj esukobi zvedennat ajter enMi l
etićevešansepost alesust var
teorij
e.Agent ikolovodeNaMi letićevojst ranibi lasudvoj ica-trojica kadrovika Kominterne, a Titova lista
bil
aj edugačkakaogl adnagodi na.Nanj ojsubi l
injegovibl i
skisur adnici,sovjetskiobavj eštajciJosi p
Kopi nič,Boži darMasl ari
ćiMi taDespot ović,t epr edsjedni kKont rolnekomi sij
eKomi nt
erne,Ni j
emac
Vilhelm Florin,pai zaslanikjednesovj etsket ajnesl užbeuKomi nt erničijejekodi ranoi mebilo Andrejev, i
na kraju rezident NKVD-auKomi nter
niBugar i
nIvanKar ai vanov,koj ijejoš1935.uTi t
ovkadr ovskidosi j
e
uMoskviupi sao:" Zaslužujepuno( naše)povj erenje".I sti
na,naj krupnijasovj et
skaobavj eštaj naf igur
aiz
Jugoslavije Hercegovac Mustaf aGol ubić,koj iseosećaoii zjašnj avaokaoSr bin,ni j
enizaži vugl avuht i
o
sTi tom "ti
kvedasadi ",aliodnj eganiMi leti
ćni j
ei maomnogokor ist
i.Svaj epr i
likadaGol ubi ćt ada,u
jesen 1939. godine, kada je Hitlerovim i Staljinovim upadom u PoljskuvećpočeoDr ugisvjetskir at,ni
jeni
bio u Moskvi.

Dvadeset akmj esecikasni je,početkom l j

eta1941. ,poneči jem nagovor uNi jemcisugauhapsi liu
Beograduiposl ezvjer skogmučenj al
ikvidiraliunaj strožem cent rugrada.Sveokol nost injegovog
tr
agičnogkr ajanidodanasni supotpunor azj ašnjene,asl i
čnoj eisaži vot
ni m sudbi namadvoj enj egovi
h
saradnika,beogr adskognovi naraMi l
ošaBr ašića,koj ije1948.odvedennaGol iotok,iHr vataI vana
SrebrnjakaAnt onova,kogaj eneko1942.pr i
javioust ašamauZagrebu, koji su ga ubrzo strijeljali.
Neposredno poslije njegovog ubojstva, 21. svibnja 1942. Tito je u Moskvu javio da je njegov bliski
saradnikIvanSt evoKr ajačić"ri
ješi
odasaženom Ant onovapost upikaosanepr ij
at el
jem" .Tažena,
FranciškaSr ebrenjak-Kl i
nc,uspj el
ajetadaumaćiKr aj ači
ću,al ijeuhićena1948.ipodner azj
ašnj eni m
okolnosti
maubi j
ena,i l
ijeizvršil
asamouboj st
vouzat voru.

Šoki
zKomi
nter
ne

Premat ekot krivenim dokument i

maKomi nternedvanaj većaTi tovaosl oncauf ini
šunj egoveodsudne
bi
tkesMi l
etićem bi l
isuJosi pKopini
čiI vanKar aivanov.Pr vijeslaokompr omitujućemat erijal
eoTi tovom
supar niku,dr ugiihjenasavgl asšir
iomut nim kanalimasovj etskiht ajni
hslužbi.Kopi ni
čjepr i
premiočaki
či
tavel abor atpr ot
ivMi l
etića,koj
ij
ebi ot akoformul ir
andagadef i
nit
ivnoobor isnogu.Mi l
etićjeuzvr at
ios
kontr aargument i
mai spisanim nacij
eli
h60st ranica,avr hunacdr amenast aojekadj ešefKadr ovskog
odjeljenja Kominterne za europske zemlje, Bugarin Georgi Damjanov Belov f ormul i
raoslužbenipr i
jedlog
zanovogl ider aKPJ.Gl asiojenaMi l
etićevo,anenaTi t
ovoi me.Ut ovri
jemeMi l
eti
ćj eimaost alu
propusni cuzaul azakusj edi
šteKomi nterne(Titosamopr i
vremenu)ast anovaoj eucent ralnojzgr adi
hotela "Luksa", dok je Broz stanovao u depadansi, te se hranio u posebnom restoranu, a Tito u menzi u
kojuj esvr aćal osr ednjeinižeosobljeKomi nt
er ne.

Klj
učnuuloguutojnaj dramati
čniojfaziborbeodi graojeIvanKarai
vanov,zakojegaćeiTi topredkraj
ži
votarećidaje"bi
o iz NKVD-a" ,a"osimt ogašt ojebioNKVDr adiojeuaparatuKomi nterne"
.Ovaj
Bugari
n,kojij
enosioagent urnoi meŠpi ner,podigaojenanogesvesvoj evezeut ajnim sovj
etski
m
sl
užbama.Ti t
ajedi
zaounebesa,Mi l
eti
ćapr ikazivaokaonajcr
njegvraga.Onoštosui zBeogr adajavl
jal
i
MošaPi j
adeiadvokatBor aProdanovićpočel ojedaost avlj
auti
sakinanekel j
udeuMoskvi .Aiz
Beogradasu,uzfabriciranj
edokumenat asumnj ivevjer
odostoj
nosti
,upornoponavl
jalidatakvočudovište
kakavjeMilet
ićmajkaj ošnij
er odil
a.

- Drzakhohšt apl
er,bezočanl ažovivar
ali
ca,vođabandezl oči
naca,agentf
aši
zma..
.Onjepodržavao
Gor kićaidr ugeJugosl avenekoj ejeStal
ji
nstri
j
elj
ao,aTi t
ojevišeodsvihdopri
neodaseteštetoči
nei
tipovi na vrijeme otkriju i dadobijuonoštosuzasluži
l
i.- SPetkom ćemosti
ćiupakao,sTi
tom uraj
,snj
im
ćemoiJugosl avij
upr etvor i
tiuzemljuobećanu.
..

Rusipr
esuđuj
u

Pri
j
elomnit
renut
akj
enastupiokadjeuto,podut
icaj
em Kopi
niča,povjerovaoir
uskit
ast
eruKomi
nterni
koj
ijenosi
oimeAndr
ejev.JednogdanaonjeKopini
čuupovjerenj
ur ekao:
- Recite Valteru - koje je bilo Titovo ilegalno moskovsko ime - dasenemačegaboj ati
!Toj eTit
ubi l
o
dovoljno, pa je krajem studenog 1939., pred polazak u Jugoslaviju, na jednom sastanku u Kominterni
izjavio:

- Predstoji nam mnogo rada da bi Petkovu izdaju u zemlji mogli objasniti.

Titojedobr oznaozašt ojeovor ekao:ogr omnaveći napar ti

jski
horgani zaci
jauzeml j
i,upr kossvim
spletkamaii ntri
gama,bi l
aj enaMi let
ićvojstr
ani ,aniuMoskvisvej ošni jebil
ozavr šeno.Kol i
kosu
Mi l
etićevepozi cij
euJugosl avi
j
ibilejačeodnj egovi hmoždanaj bol
jepokazuj epodat akdaseTi t
oniviše
odst ot i
nudanaodpol askai zStalj
i
novogSSSRni j
eusudi odakr očinaj ugoslavenskut lo.Čekaoj eu
Istanbul u,najpri
jeusobi44hot ela"Park"apot om usobi31t amošnjeghot ela"Kont i
nent al"
,damu
njegovadesnar ukaJosi pKočiničiusmenoipi smenopot vrdidasuagent iNKVD-a u Moskvi uhitili Petka
Mi l
etića.Tekkadset odogodi l
opošaoj euJugosl aviju,zasvakislučajsKopi ni
čem koj imuj edr žaostrah.
Idanasj enasnazimeđukomuni st
imasl užbenot umačenj ekojekažedaj e" najvećisi nnaši hnar odai
nar odnost i
"od" prvezeml jesocij
ali
zma"doZagr ebaput ovaovišeodst oti
nudana" zbogt eškoćas
reguliranjem vizaipr ibavljanj
em pasoša" ,anezat oštoječekaovi jestdaj ezajednosasovj et
skimt aj
nim
službamasl omi ovr atPet kuMileti
ću.Kadsedokopaovr haKPJTi t
oj eIvanaKar aivanovapr oglasio
j
ugosl avenskim dr žavlj
aninom,daomul uksuznuvi luiizabraogazadoži votnogčl anasvogCent ral
nog
komi tetaiposl anikaSavezneskupšt i
ne.APet kaMi leti
ćazaTi t
ovogži votanikoni jesmi onispomenut i.

Smrt

Smrtnajl
jućegTi tovogkonkur entazakomuni sti
čkipri
jestoJugoslavij
enidodanasni jerazj
ašnjena.Josip
Kopini
čjegodi namat vrdiodasuPet kaMi l
eti
ćauMoskvi" str
ij
elj
alipokrat
kom postupku",anekidr ugi
j
ugoslavenskiobavj eštajcisupr onosi
ligl
asovedaj eživiodopol ovinešezdeseti
h,čakidosr edine
sedamdesetih godina prošlogvi j
eka."Novosti
"suupr avoot kri
l
edokumentGl avnogvojnogtužil
aštvau
Moskviukoj emust ojidaj eMi leti
ćuhićen5.sij
ečnja1940.godi neidaj e21.rujnategodineosuđenna
osam godinabor avkaul ogoru,adaj e" umro27.siječnja1943.zavr ij
emeizdržavanj
akazne" .

Skandal

Dvadesetgodinaposlij
eMilet
ićevesmr t
iuSSSRj epokrenutpost upakzarevizi
j
unjegovogmoskovskog
procesaizaMi l
eti
ćevurehabil
it
acij
u.Tim povodom odSaveznogj avnogtuži
lašt
vauBeogr adusut
raženi
ori
ginal
nidokazionjegovojeventual
nojkri
vici
.Saveznij
avnituži
lacdrFranceHočevarjeodgovori
odase
"dokazidajeMilet
ićsurađi
vaospol i
ci
jom nemogupr onaći
,jerjear hi
vbi
všegDr žavnogsudazazašti
tu
državeuništ
enzavr i
jemerata".

- Smat ramodapost upakzar ehabi

l
it
aci
j
uPetkaMi l
eti
ćanedolaziuobzir- bi
l
ajezavr
šnarečeni
ca
Hočevar ovogodgovor aispi
sanognapetipolst
rani
ca.ZbogtogajeMileti
ćuMoskvirehabi
li
ti
rantek27.
listopada 1988. godine.

Bj
ežanj
eodi
sti
ne

Za Tit
ovogži votanir ukovodst vonjegovepar t
ij
enij ugosl ovenskidr žavniorgani,čakniAr hi
vnjegovog
Centralnogkomi t
eta,nisuozbi lj
nonipokušaval idaiznadl ežnihmoskovski hinsti
tuci
japr euzmu
dokument acij
uoveći niJugosl avenakoj isu,dokseonpenj aonavr hKPJ,nevi nohapšeniipokr atkom
postupkust ri
j
el j
aniuSt alj
inovom SSSR.Tapr aksaj e,naopćei znenađenj e,nast avl
j
enaiposl ij
eTi tove
smrtiiizneobj ašnji
vi
hr azlogat raj
epr aktičnosvedodanašnj ihdana.Ai st
inauopćeni jenedostižna.Tako
su"Novost i"ipril
ikom posljednjegnedavnookončanogi str
aživanj aumoskovskom Naučno-i st
raživačkom
centru"Memor ij
al"iuCent r
alnom ar hi
vuFeder al
nesl užbesi gur nostibezikakvihposebni hnapomena
otkr
il
ej ošjedanpopi sj ugoslavenskihžr tavastalj
ini
st i
čkogt erorauSSSR.Nit ajpopisniogr omnuveći nu
drugihpopisadokoj i
hsu" Novost i
"umoskovski m arhivimadošl eupr otekl
i12-13godi najošnij
epr euzeo
ni
jedanj ugoslavenskiar hi
v,ananj egovi m str
anicamai spisanesut ragi
čnesudbi nevi šeod20
Jugoslavenainj ihovihnajbliži
h.Naj češćedj eceiživot ni
hsuput nica.

Traka smrti
Jedanodnj i
hj eI vanVucet ić,rođen1892.godi neusel uLipošuJugosl avi
ji,kakopi šeunj egovom
dosi j
eu.Naci onal nosei zjašnjavaokaoHr vat
.NKVDgaosumnj i
či
ozašpi j
unažu.St ri
jeljanj e27.st udenog
1937. u Harkovu. U SSSR-uj eposmr tnorehabil
i
tir
an.Jel i
sejKi selj
evjer ođen1897.uPožar evcu.Bi oje
br avar,imaoj evi šepoliti
čkoobr azovanje,ponaci onalnostijebi oSrbin.Pr i
jeuhi ćenja,svi bnja1938.r adi
o
je u Požar evcu,smeder evskom " Sarti
du"iMakedoni ji
,apodol askuuSSSRuMoskvij ezavr šio
Komuni st
ičkiuni verzit
etnaci onalni
hmanj inaZapadair adiokaost ar
ij
iinstruktoruSamar i
,pauNar odnom
komesar i
j
at uzapr omet ,gdjej ebioinstr
uktorkadrova.Čl anKPJ bio je od 1919. Trojka NKVD-a uhitila ga
jeunj egovom st anuuSpar t
akovskojul i
ci16uMoskvi .Stri
jelj
anj e29.vel j
ače1940.godi ne.UMoskvij e
posmr tnor ehabi l
iti
ran.SrbinAl eksandarMar kovićrođenj e1894.ur umunj skom gr aduKl užu.I maoj e
srednje obr azovanj e.URusi j
iseobr eouPr vom svjetskom r atukaoaust r
ougar skivoj nik.Pr ešaona
stranubol j
ševi ka,apopovr atkuuJugosl avij
uuhićivanzbogr evolucionarnedj elatnost iuRusi j
i.Iz
Jugosl avi
jepr ešaouRumunj sku,pauNj emačku,gdj eježi viouHamburgu i Berlinu. Po dolasku Hitlera
navl astemi griraouSSSR.UMoskviuhi ćen7.veljače1938.kaopar ti
jskiradnikt ekstilnet vornice"Klara
Zet ki
n" .Strij
elj
anšestt jedanakasni j
e,23.ožuj ka1938.godi ne.Rehabi lit
ir
anj ešezdeset i
hgodi naprošlog
vijeka.

Hapšenj
egener
ala

Zbogsl ičnoggr ij
eha,uMoskvij e9.l istopada1937.st relj
anaRegi naBudži nska,supr ugapoznat og
požarevačkogkomuni steVoj i
slavaVuj ovi
ća.Unj ezinom dosij
eust ojidajeevr opskenaci onalnost i
,daj e
rođena1897.uPol jskoj ,dajebi l
abur žoaskogpor i
jekla,dajeprviputuhi ćenausvom moskovskom st anu
1935.godi ne,dajeosuđenanapetgodi narobij
e,al idajojj
egodi nudanakasni jekaznapovećanana
desetgodi na.Posli
jenj ezinelikvidacije,zbognekadašnj i
hvezasovom ženom napr inudnir adj eosuđen
njezi
npr visuprugSt anislavBudži nski.Zbogvezasaneki m Jugoslavenom st r
adal aj
eiSl ovakinj aGej za
Hmel j
ar ,rođena1895.uTr navi,pozani manjuprevodi t
elj
.Ut r
enutkuuhi ćenja,13.veljače1938. ,radil
aje
kao bibliografuInstit
ut uzaštit
enar aduNar odnogkomesar i
jatazai ndustri
j
u.Uhi ćenaj eusvom
moskovskom st anu23.vel jače1938.iosuđenanadesetgodi nar obijebezpr avanapr i
jepisku,št ojebio
eufemizam za smrtnu kaznu. Prema jednom dokumentu, strijeljana je 19. svibnja 1938. godine, a prema
drugom umrla je 2. rujna 1943. u jednom zatvorskom sanatorijumu.

Sarajl
ij
aI vanKr alj
,rođen1902. ,Srbi
n,pozani manjutehničar,biojeveomapoznat oimeu
j
ugoslavenskom komuni st
ičkom vrhu.Kar ij
er ujepočeokaor udar
,uKPJ je od njezinog osnivanja, 1919.
godine. U SSSR-u, kamo je emigrirao 1924. dogurao je do brigadnog generala NKVD-a. Dobro se
poznavaosTi tom,komuj ekr ajem 1937.kadasusesr eliuBeču,pomogaodai st
aknesvoj ukandi daturu
zanovogšef aKPJ.Uhapšenj euMoskvi2.kol ovoza1938. ,gdjeje4.ožuj ka1939.iosuđen.Dveipol
godinekasni je,16.st udenoga1941. ,u39.godi niži
vota,umr ojeul ogoru.Takopi šeuj ednom uvj er enj
uo
njegovoj smrti, izdanom travnja 1960. u Proleterskom rejonu Moskve, a sudećipojednom dokument u
Vojnogkol egijumaVr hovnogsudaSSSRi zst udenog1959. ,ži
votIvanaKr alj
aokončanj eveć4.ožuj ka
1939.godi ne.Posl i
j
enj egovoghapšenj a,uzat vorsuodvedenainj egovakćer kaMat il
da,sinRudol fi
supruga Ana s kojom nije imao djece.

Vuj
ovi
ćinal
omači

Ruskugol gotuni jepr eživeoniSt ani slavPopovi ć,Sr binizTopuskogkodSi ska.Rođenj e1892,po
obrazovanj uj ebioel ekt romont er.Uhi ćenj e25.r ujna1937.usi birskom gr aduTomsku,kaor adni k
tamošnj egI nsti
tutazabakt eriologiju. Strijeljan 9. studenog 1937. godine. Dva tjedna prije strijeljanja, 26.
l
istopada1937. ,kaoimnogidr ugi,osuđenj enadesetgodi nar obije,bez«pr avanapr i
jepisku” .Posmr t
no
rehabili
ti
ran1957.godi ne.St j
epanAr al
ovI štvanek,r ođen1895.uKr i
ževcimakodZagr eba,čl an
Socijaldemokr atskepar t
ijeHr vatskeiSl avoni j
e,uhi ćenjelistopada1937.kaozamj enikupr avi t
el j
a
moskovskogpr i
st aništa.St ri
jeljanj e7.l ist opada1938.anj egovasupr ugaidj ecabi lisupr otj
er anii z
Moskve. Rehabilitiran 1959.godi ne.Voj i
sl avVuj ovićjetri
deset i
hgodi napr ošlogvi j
ekabi ojedanod
najpoznat i
ji
hJugosl avenauMoskvi ,aliij ednaodpr vi
hžr t
avast alj
inisti
čkogt eror auSSSR.Sr bi nrođen
1897.uPožar evcu,zavr ši
ost udijenapar iškojSor boni,biojel i
dersvj et
skeoml adinskekomuni sti
čke
i
nternaci onale,koj ujeKomi nternaosnoval auMoskvi .Prviputjeuhi ćen1927.godi ne,dr ugiput1935.u
svom moskovskom st anu.Posl i
jepr voguhi ćenjapr otj
eranj enat r
igodi neuAr hangel sk,aposl ij
edr ugog
osuđenj enapet ogodi šnj eprogonst voul ogor .St ri
jelj
an2.l i
stopada1936. ,godi nudanapr i
j
enegošt osu
agenti NKVD-al ikvidiralinjegovusupr uguRegi nuBudži nsku.Posl ij
eSt alj
inovesmr tiobojesu
rehabi li
ti
rani.Njegovbr atGr gur
,rođen1901,st rij
elj
anj e20.list
opada1938. ,bašuvr ij
emekadaj eTi
to
Staljinovim perjanicama u Moskvi upirao prst na sve Jugoslavene koji nisu bili bezrezervno odani
kremal j
skojkomuni st
ičkojutopi
j
i.Supr ugaGr gur aVuj ovi
ća,Ljudmi l
a,pr ovelaj eosam godi nauj ednom
sovjetskom logoru. Poi zl
askuizlogor aubr zoj eumr la.Tit
oj ebraćuVuj ovićposmr t
noi zbacioizKPJ.

Tajna veza

DaTi t
ovizborzašefajugoslovenskesekci j
eKomi nt
erneuopćeni jer j
ešavanuKomi nternipot vr
dil
isu
svoj
evremenočakinaj višif
unkcionariovemoskovskeorganizacije, njezin kadrovik Georgi Damjanov i
general
nisekr et
arGeorgiDimitr
ov.Tast rogočuvanatajna"provalj
ena"j ekr aj
em 1945.naj ednoji
nti
mnoj
večeriuSofi
ji,nakoj
ojseobr eoir ezi
dentjugosl
avenskeobavještajnesl užbeugl avnom gr aduBugar ske.
Usitnesate,kadsenajužapol it
ičkaelit
aSof i
j
emal ovišeopustil
a,Damj anovj ejednom svom sugovor ni
ku
upovjerenj
usaopćiodaj eTitoui meI zvr
šnogkomi t
etaKomi nter
nezal ider aKPJpost avlj
en" bez
sugl
asnostitogIzvr
šnogkomi tet
a!"Napi tanj
ekakojet obil
omoguće,odgovor ioje:

- Bila je to stvar onih iz NKVD-a!

I
stuver zijuTi tovogusponanačel
oKPJt
eist
e,1945,godi
nei
spr
ičaoj
eil
i
derKomi
nter
neGeor
gi
Dimitrov, koji je precizirao:

- Odluka je donijeta bez mog prisustva.

O ovom nepr i
j
at nom inci
dentuTi tuj ei zSof i
jeodmahst i
glaspeci jalnaši f
ri
ranadepeša,koj aj enedavno
"Novost ima"st avl
jenanauvi d.Št aj eTi tot im povodom pr oduzeo- ne zna se, ali intervencija je u svakom
slučajubi laizuzet nodjel
otvor na,j erovavr lo diskretna inforamcija nije procurila u javnost ni do raspada
njegoveKPJ,odnosnonj egovogSKJ.Gr ij
ešniiposl ij
esmr tiMeđust oti
namanevi nihJugosl avena
pobi j
enihuSt al j
i
novom SSSR,zači jusesudbi nuni kadozbi l
j
noni j
ezani malbi všaJugosl avija,nalaze se i
li
čnost ikojeni subi l
enikakvikomuni stičkiagi t
at orinit
ičlanovibilokoj ekomuni sti
čkepar tije.Pet arSalopek
izBi haća,r ođen1898. ,bi
ojeobi čniuči t
el j
.Radi ojekaonast avni kuškol ibroj1ubj elor
uskom gr adu
Mogiljevu. Imao je sina Rasti
sl avaikćer kuDani cu.Uhi ćenj euj esen1937.iodt adamusegubisvaki
trag. U njegovom dosijeu stoji da je strijeljan u nekom sovjetskom logoru 1938. ili 1939. a da je prijee toga,
kaoimnogidr ugi,osuđennadesetgodi nar obije,bez«pr avanapr i
jepi sku”,štoj ebi osinoni m zasmr t
nu
kaznu.

Uhi
ćenj
eust
anu

NiLukaDobanovačkiTr i
funovi ć,SrbinizNovogSada,barut renut kuhapšenj ani j
ebi očlanni jedne
komuni st
ičkeor gani zaci j
e.Rođen1894.kaoaust rougar skipodani k,Dobanovačkise1915.obreo na
ruskom f rontu.Poi zbi j
anj ugr ađanskogr atapr ešaonast ranubol j
ševi kaiost aou" prvojzeml ji
socijal i
zma" .Pr ijeuhi ćenj ar adiojekaogl avniknj i
govođauj ednom pol jopri
vrednom kombi nat u.Uhi ćenje
u jesen 1937. i prema jednoj verziji strijeljan 7. studenog te godine, a prema drugoj umro je u zatvoru
1942.godi ne.Zanj egovur ehabi li
tacij
ui zbor il
asekći ,kojakaol ij
ečnikži viuRusi ji
.Tr agičankr ajuSSSR
doživeoj eiSr binSt ef anSekul i
ć,kojisepozavr šetkušpanj olskoggr ađanskogr atanašao u Moskvi, gdje
j
ezavr šiovoj nuakademi j
uioženi osej ednom r uskom l ij
ečni com skoj om j eimaosi naikćer ku.Uhi ćenje
1937.ist rpanunekil ogori zkogaži vnijei zašao.Odmahposl i
jenj ega,uhi ćenaj einj egovasupr uga,
Židovkai zobi teljiDovner ,koj ojset akođegubisvakit r
ag.Dj ecasuodvedenaudj ečjidom gdj esu
pobi j
enazavr ijemej ednognj emačkogdesant auvr i
jemeDr ugogsvj et skogr ata.Bor buzai stinuoovoj
nesr et nojobi teljideceni jamaj evodiosi nSekul i
ćevihobi telj
ski hI l
i
jaFel j
dman.I ste, 1937., u Moskvi je na
prepaduhi ćenainovi nar kaMar i
jaVer ner ,rođena1903.uVukovar u.Imal ajef akul tetskoobr azovanj ei
radilauPr ofi
nt er ni,međunar odnojsi ndikal nojcent raliuMoskvi .Lišenaj eslobodeuKomi nterni nojdačiu
selu Ilinskoe kod Moskveiosuđenanapetgodi nar obijeul ogor u.Usvom st anu,napr epad,uhi ćenj ei
Rikar dGor baš,r adni k,r ođen1901.uhr vat skom mj estuNer ezi nu.Radi ojeuaut omobi l
skom zavoduZI S,
kojijenosi oSt al j
inovoi me,ibi osamokandi datzačl anapat ije.Agent iNKVDsugapokupi li6.ožuj ka
1938.iodvel igaunaj čuveni jimoskovskizat vorLubj anku.Osuđenj enapetgodi napr ogonst vauj edan
l
ogorkodAr hangel ska.Ubr zoćeunekom dr ugom l ogoruzagl avitiinjegovasupr ugaAl eksandr aisi n
Aleksandar ,koj iće1958.i zbor it
iočevur ehabi l
it
aci j
u.
 Bez traga

Usvom st anuuokol iciMoskveuhi ćenj ear hi

tekti zSr i
jemskihKar lovacaNi kol
ajKot ur.PoovogSr bina,
rođenog1899. ,agent iNKVD-asust i
glijednogožuj ačkogdana1937.godi ne.Odvel isugauj edan
moskovski logor, odakle mu se krajem te godine gubi svaki trag. Za njegovu rehabilitaciju izborila se
njegovakćer ka.Udokument ukojijojj
e1957.dost avioVoj nisudHabar ovskanavedenoj esamodaj e
njezi
not acnanekunepoznat ukaznusl užbenoosuđenvel jače1938. godine. Jugoslavenski Slovak Martin
Šimro,rođen1900. ,elektrotehničarpozani manj u,živiojeuKi jevu.Radi ojeuzavoduzai zradu
medi ci
nskihapar ata,auhi ćenj e13.t r
avnj a1938.naj ednojtramvaj skojpost aj
iukraj i
nskepr i
jest olnice.
Odveden je u nepoznatom pravcu i strijeljan 25. rujna 1938. godine. Njegovu posmrtnu rehabilitaciju
ostvari
lajekćerkaEl i
zabet a.

Nepuni hpetmj esecir anij

e,prosinca1937. ,uKi j
evuj euhićeniSl ovenacJosi fSore,kojijeizJugosl avi
j
e
u SSSR emigrirao 1929. godine.Osuđenj enadesetgodi narobijebez«pr avapr i
jepi
ske”,apot om sumu
supr ugupr ot
jer
aliizKijeva,dvojicusinova,Josi faiRudol f
a,pr ebaci l
iudj ečjidom,akćer kaseudal a.Nj oj
susvj edociočevoguhi ćenjapri
čalidai mj eJosi fSor eut om kr i
ti
čnom trenutku glasno rekao: "Ja nisam
kriv - uskoroćusevr ati
ti
!".Ofi
cirizPrvogsvj etskogr ataAr senij
eRadi ćimaoj ejošneobi čnij
usudbi nu.
Kaoaust r
ougar skipodani k1918.prišaoj ebol j
ševicimaizaj ednosadr ugim sunar odnjaci
mauRusi j
i
formirao Prvisr pskirevoluci
onarnipuk.Vr emenom j edogur aodoj ednogodnaj višihfunkcionara
St alj
ingradaiRost ovanaDonu.Uhi ćenj e17.t r
avnj a1937.ionj emusevi šeni kadni štanijesaznalo.
Ljetat egodi ne,zavr ij
emegodi šnjegodmor a,uj ednom kr imskom sanat orij
uuhi ćenjeJosi fZenek
Jakovl j
ević,načelniktenkovskeškol euLenj ingradu.Nj egovakćer kaI ri
nai zboril
ase1956.zaočevu
rehabi l
i
tacij
u.Udokument ukojijojj
et i
m povodom ur učioVoj nikolegijum Vr hovnogsudaSSSRnavedeno
jedaj eosuđenst udenog1937., a da je strijeljan 13. juna 1942. godine.

Nest
anakobavj
ešt
ajca

IDmi tr
ijJovaševi ć,koj ijeradi ouzavodu" Komi nterna"uDnj epropetrovskuni j
eut ekaoagent i
maNKVD-a.
Uhi ćenj e12.ožuj ka1938. ,ast r
ijel
janj esedam mj esecikasni j
e,15.l i
stopada1938. ,bašuvr i
jemekada
seTi touMoskviusar adnj isaSt alj
inovi m obavešt ajcimabor iozanepopunj enomj est osekr etaraKPJ.U
l
jetot e1938.godi neuMoskvij euhot elu" Savoj"uhi ćenSl avomirVukel i
ć.For mal noni j
ebiočl anni j
edne
komuni sti
čkepar t
ije,bioj ečakvj erni k,pr i
padaoj epr otestanti
ma.UPar izuj ezavr šioVi šuel ekt r
o-
l
itografskuškol uist itulom inži nj
er aobr eoseuMoskvi ,gdeseoženi oJel enom I lji
nči nom.Dosovj et
ske
met ropoledošaoj evj erojatnoponagovor ubrataBr anka,jednog od najistaknutijih sovjetskih
obavj eštajacauDr ugom svj etskom r at u.Slavomi rjepošaonj egovim stopamaipost aočlangr upe
Ber zina,jedneodnaj poznat ij
i
hor gani zacij
asovj etskevoj neobavj eštajnesl užbe.Uhi ćenjeul j
eto1938.,a
skončaoj e26.kol ovoza1940.ubol nicilogoraLef ortovo,jednogodnaj ozlogašeni ji
huokol i
niMoskve.
Rehabi l
it
acijumuj ei zbor i
lakćer kaMaj akoj aživiuMi nsku...Oviml i
staj ugoslavenski hžr t
ava
stalji
nisti
čkihprogonauSSSR,ukoj imaj eTi t
oakt ivnosudj elovao,nijenipr i
bli
žnoi scrplj
ena,j erjetamo
stradalno na stotine Jugoslavena. Prema Titovom biografu Vladimiru Dedijeru bilo ih je blizu 800.

Tko je potpisivao

Ukomi nternini
m arhivimaiar hivimaFeder alnesl užbesi gur nostiRusij
e" Novost ima"j eupr avopot vr đeno
daj epr akti
čnozasvevr ijemest al
ji
nist
ičkogt erorauSSSRvaži laposebnapr ocedur azast r
ance.
Sugl asnostzauhi ćenj estrani hkomuni stapopr avi l
usudaval igeneral
nisekr etarilipredstavnici
komuni stičkihparti
jadotičnihzemal ja,asamom či nuuhi ćenj aunaj većem br ojuslučaj evapr et
hodi loj e
i
skl j
učenjei zPar t
ij
e.Topot vrđuj eijednopi smoukomeI vanGr žeti
ć,ondašnj ipredst avnikKPJu
Komi nterni,27.svibnja1937.obavj eštavaMi l
anaGor ki
ća,daj enekijugosl ovenskii nženjerRihteru
Moskvi isključenizPar ti
j
e:" Izanj egasisei zvukao" ,pišeGr žetić."
Potpi saoni si,negosam t ojaposl i
j
e
tvogaodl aska( izMoskve)uči nio."I
zondašnj epr episkeGr žetićaiGor kićavi disedasudohapšenj a
Titovogpr ethodnikanačel uKPJodvodeći hj ugosl avenskihkomuni stabi l
iosumnj ičeni ,i
sklj
učeniizpar ti
je
i
livećuhapšeniĐur oCvi ji
ćiGr guriRadomi rVujovi ć.Kolovoza1937.KPJj eposl ijehapšenj aGr žet ića,a
uskor oiGor ki
ća,ostalabezsvogsl užbenogpr edstavnikauKomi nt
erni.Godi nudanakasni j
e,posl ije
nekoliko pisama u kojima je istakao kandidaturu za novog lidera KPJ, Tito je stigao u Moskvu i ostao u
SSSRsvedokr aj
asi j
ečnja1939.godi ne.Ut om r azdobljuuMoskvisu,por edost ali
h,bi l
iuhićeniVl adimir
Ćopi ć,JovanMal i
šić,Vil
im Hor vaj,JankoJovanovi ć,aneposr ednoprednj egovdol azakusovj et
sku
pri
j
estol
nicuslobodesuli
šeniKost
aNovakovi
ć,SimaMar kovi
ć,AkifŠeremet,SimoMilj
uš.Posli
j
e
nj
egovogodlaskai zMoskve,Ti
tasuuKominter
nizast
upalisl
užbenisovjet
skiobavešt
ajacJosi
pKopi
niči
obućari
zVelikogBečkerekaMitaDespot
ovi
ć.

Josi
pHeči
movi
ćNi
kši
ć