PRVA SLOVA BIBLIJSKE MOLITVE

DVANAEST PROPOVEDI O MOLITVI VERE

Glen Kun

Sa engleskog: Miodrag Marinkovi

Beograd, 1995.

SADRAJ
POSVETA Uzbudjeni smo 1. Na kraju mog ueta 2. Iz none more u zemlju snova 3. U agoniji zavapih 4. Zaljubljen 5. Od pijanice do savetnika 6. Odlazak s pobedom 7. Uzbudljiva finansijska reenja 8. Naa zadivljujua izleenja 9. Nauka o negaciji osvete 10. Vodjeni vizijama i snovima 11. Reeni i problemi dana Gospodnjeg 12. Obeanja za vreme nevolje

OVO DELO POSVEUJEMO svakome ko je u nevolji, a eli i

spreman je da naui novu vetinu vetinu molitve.

UZBUDJENI SMO jer elimo da ti kaemo, dragi itaoe, da je ova

mala knjiga, koja predstavlja prva slova biblijske molitve, ve sama po sebi odgovor na molitvu. Imajui u vidu neodlone zahteve ljudi iz cele Amerike da se ove propovedi pojave u tampanom obliku, odluio sam jednoga jutra da kleknem pred Boga, sa Biblijom otvorenom kod teksta Filibljanima 4,19.: A Bog moj da ispuni svaku potrebu vau po bogatstvu svojemu u slavi, u Hristu Isusu. Rekao sam Bogu da mi je potreban neko ko e tekst ovih propovedi skinuti sa trake, doterati tekst i pripremiti ga za tampu, poto ja to lino nikako nisam mogao. Molio sam se za to krajnje ozbiljno. Traio sam (Matej 7,7.) i verovao (Marko 11, 24.) i polagao pravo na uslienje, uzvraanjem zahvalnou zato to sam primio ba kao to je to uinio Isus, stojei kraj Lazarovog groba (Jovan 11, 4l), kako nam to preporuuje na najomiljeniji pisac u knjizi Vaspitanje, strane 257. i 258., orig. Ba te noi, dok sa govorio u crkvi pastora Gerija Frajezina u Norvoku, u Kaliforniji, on mi je priao i rekao mi: Da li si nekada razmiljao da nadje nekoga koji bi te propovedi skinuo sa trake, izlektorisao tekst i pripremio sve to treba za tampu? Gotovo nisam mogao da poverujem onome to sam uo. Pastor Frajezin je uinio ba to! Uz svoj vrlo obimni crkveni program, on je rtvovao vreme da iznese taj projekat. Dugujemo zahvalnost Bogu i njemu to je posluio kao Boji sluga i dopustio da Bog kroz njega uslii nau molitvu. Bog e usliiti i tvoju molitvu, kada naui prva slova biblijske molitve

G.A.K.

BOJI EKSER
Gospode, uini da budem ekser na zidu, vrsto prikovan na svoje mesto. A onda, na tu, tako obinu i malu stvar, Okai sjajnu sliku Tvoga lica; Da bi putnici zastali da gledaju U ljupke crte na noj i da, Nastavljajui svojim napornim putevima, Svako od njih moe da ima lice koje zrai, Utisnuto tako, da nita ne izbrie, Lik Tvoje slave i Tvoje milosti. Gospode, neka niko ne misli na mene. Uin da budem samo ekser na zidu, Koji dri Tvoju sliku.

Mildred Hil (Mildred Hill)

1. NA KRAJU MOGA UETA

eleo bih da, zhajedno sa mnom, razmilja o sedam biblijskih istina: 1. Isus dolazi ponovo: I evo u doi skoro (Otkrivenje 22,12.). 2. On dolazi po one koje naziva izabranima Otkrivenje 17,14., i koji su s Njim, jesu pozvani i izabrani i verni. 3.Oni e biti izabrani u pei nevolje, Isaija 48, 10: Prebrau te u pei nevolje. 4. Ta pe nevolje naziva se alosnim vremenom, ili vremenom nevolje Jakovljeve, Danilo 12, 1. I bie alosno vreme, kakvoga nije bilo otkako je naroda do tada. U Jeremiji 30, 7. itamo: I vreme je muke Jakovljeve, ipak e se izbaviti iz nje. 5. Jakov je bio izbavljen iz svog vremena nevolje zato to je nauio molitvu primanja (1. Mojsijeva 32, 7-9, 12., 28.). To nije bila samo molitva predanja, niti molitva zahvalnosti, oboavanja ili kajanja. Nije to bila ni samo molitva priznavanja greha. Jakov je bio izbavljen zato to je nauio molitvu primanja. 6. Njegovo vreme i izbavljenje su upravo vrsta vremena nevolje i izbavljenja Bojeg naroda poslednjeg vremena. U Jeremiji 30, 7. itamo: I vreme je muke Jakovljeve, ipak e se izbaviti iz nje. Jakov, ovde, predstavlja grupu ljudi koji ive pred Gospodnji dolazak, koji su proli kroz straan proces oplemenjivanja u pei nevolje. Zapazi da e se izbaviti iz nje. Zato to su nauili molitvu primanja, koju je nauio Jakov i koja ga je vodila kroz njegovo vreme nevolje. 7. Ishod, oni e biti kao sam Isaus Hristos, 1. Jovanova 3, 1-3.: Vidite kakvu nam je ljubav dao Otac, da se deca Boija nazovemo i budemo, zato svet ne poznaje nas, jer Njega ne pozna. Ljubazni! Sad smo deca Boija, i jo se ne pokaza ta emo biti; nego znamo da kad se pokae, biemo kao i On, jer emo ga videti kao to jest. I svaki koji ovaj nad ima na Njega, isti se, kao i On to je ist. Jakov predstavlja grupu ljudi koji e, kroz ovo veliko vreme nevolje, ovaj proces ienja, izai kao zlato. Obeanje stoji da e ta grupa ljudi biti izbavljena iz tog vremena nevolje, zato to su nauili ono to je nauio Jakov. Oni su nauili da se mole onako kako je nauio da se moli Jakov; ne samo molitvom pokajanja, ne samo molitvom priznavanja greha, ne molitvom zahvalnosti ili oboavanja. Nauili su da se mole molitvom primanja. Bog koji silazi kroz vatreni nebeski svod, posmatra ove ljude i kae: Oni su kao ja!. Ja elim da

2 pripadam toj grupi ljudi kada Isus ponovo dodje. Ne eli li to i ti? Ja to, u stvari, elim tako ozbiljno, da sam vrsto odluio da se molim tom molitvom primanja. Pre dosta godina je, na koledu La Sijera, bio jedan mladi koji je godinama pokuavao da nadje reenje za svoje probleme. Imao je pitanja koja su traila odgovore. Iako su mu do tada mnogo puta usliavane molitve, izgledalo je da su ga zaobilazile kod kljunih pitanja. Nije mogao da nadje odgovore na neka velika pitanja ivota. Nije mogao da otkrije prava reenja za svoje probleme. I pored toga to je iao od jednog do drugog uitelja i od jednog do drugog hrianina, pitanja su ostala bez odgovora. Trudio se uzalud. esto bi odlazio na kakvo usamljeno mesto da se moli, traei od Boga odgovore na svoja pitanja. Iako se posle vremena provedenog u molitvi oseao osveenim, reenja za pitanja koja su ga muila ostajala su mu nejasna. Konano, jednog dana, odluio je kako e postupiti. Napisao je jednu poruku i ostavio je na sto, svom cimeru. Tog mladia nazvaemo imenom Bob, a njegovog prijatgelja, Dim. Na jednostavnoj poruci koju je Bob ostavio, stajalo je: Dragi Dime. Otiao sam u San Dijego da pristupim mornarici. Da li bi bio dobar da moje stvari spakuje u moj kofer? Kad se sredim, javiu ti gde da ih poalje. Dim je doao u sobu i proitao poruku, itajui i izmedju redova. Shvatio je da mornarica nije imala reenje za Bobove probleme. Znao je da kada neko pokuava da pobegne od problema, on samo pokuava da pobegne od samog sebe. Tako e, sve dok nosi sebe sa sobom, nositi i svoje probleme. Dim je osetio potrebu za pomoi u toj situaciji, pa je sazvao nekoliko svojih hrianskih prijatelja i zatraio od njih da se mole Bogu, da sprei da Bob pristupi mornarici. Oni su ozbiljno udruili svoja srca, usrdno traei od Boga da ih uslii. Bilo je to ratno vreme, kad je ujka Semu bio potreban svaki raspoloivi odvaan, sran mladi Amerikanac. Ovi Bobovi prijatelji su se otvoreno suoili s ovako neravnopravnom situacijom, u kojoj je sve govorilo protiv njih. Bob je u medjuvremenu stigao u San Dijego i brzo pronaao regrutnog mornarikog oficira. Stao je pred njega i ispriao svoju nameru da pristupi mornarici. elei da ubrza situaciju, uradio je malo samoreklame. Objasnio je kakvu e prednost imati mornarica njegovim pristupanjem. Uinio je to opirno, nadajui se da nee biti odbijen. Kada je zavrio, oficir je pogledao prema njemu i rekao: Mladiu, u ovom trenutku za tebe nismo zainteresovani. Mi ne primamo ljude na mesec dana. Ako eli, moe kasnije ponovo doi. Odgovor mu je bio hladan i grub. Ovo je Boba vidno potreslo. To on uopte nije oekivao. Vratio se u svoju hotelsku sobu i pregledao oglase u novinama, oekujui da nadje posao za mesec dana, posle ega bi

3 ponovo otiao da se prijavi za mornaricu. Naao je oglas u kojem se traio trgovac. Bob je u sebi gledao prilino dobrog trgovca, pa se brzo uputio u kancelariju na naznaenoj adresi. Posle kratkog vremena ve je sedeo u kancelariji direktora i razgovor je poeo. Posle nekoliko minuta direktor je procenio situaciju. Ustajui i pretei prstom Bobu u lice, rekao je: Mladiu, idi kui i odlui ta hoe. Kada odlui, onda to i uradi! Bob je ovom prilikom bio stvarno uzdrman. Bio je kod oveka koji je traio trgovca. Uloio je pravi, gotov novac za oglaavanje. Trgovac dolazi kod njega, a on ga vraa kui! Ponudio je svoje usluge svojoj zemlji u vreme njene preke potrebe, a zemlja ga je odbila. ta sada? Nije mogao da se vrati u koled i da sauva ast. Nije znao ta da uradi. U depu je imao samo 8,50 dolara. U svojoj sobi se setio da su mu molitve mnogo puta bile usliavane. Pao je na kolena i molio se Bogu. Rekao je: Dragi Gospode, doao sam na kraj svog ueta. Ne znam ta d uinim; ne znam kuda da krenem. Ali, dragi Boe, ako me izbavi i ako mi kae ta treba da radim, ja u to uiniti. Otii u tamo gde Ti hoe da idem i radiu ono to Ti hoe da radim. Biu ono to Ti hoe da budem. Upravo u tom trenutku, kako mi je ispriao Bob, do njega je dopro ujan glas, obraajui se njemu. Glas je bio razgovetan, jasan; glas kakav nikada ranije nije uo, bar ne da bi ga se setio. Glas mu je rekao: Idi u Medison koled u Tenesiju. Bob nije znao gde se u Tenesiju nalazi Medison koled. Sa 8,50 dolara u depu, uputio se u Medison koled, putujui autostopom preko amerikog kontinenta. est dana kasnije je stigao u Medison, oko tri kilometra od koleda. Ta preostala tri kilometra do koleda Bob je iao peice. Jutro je bilo neprijatno, hladno i kino. Hodajui, pitao se Zato sam se, preko cele Amerike, uputio ba u ovu kolu? ta mogu da nadjem ovde, to nisam naao u Kaliforniji? ta se to stvarno dogadja? Stigao je na kampus, predstavio se i primljen je s dobrodolicom. Imao je vrlo malo vremena da sredi svoje misli. Kad su ga kolege studenti zapitali s kojom namerom je doao u Medison, odgovorio je: Doao sam s jednom izriitom namerom, pokuavam da nadjem filozofiju koja e me provesti kroz predstojee vreme nevolje. Bio je to Bobov odgovor na zapitkivanja studenata sa koleda. Ako postoji neto ta bi crkvi trebalo da bude vano, to je jasna predstava o ovoj filozofiji. Ja nisam toliko zainteresovan da posmatram ljude kako neprestano ponavljaju injenicu o dolasku sedam poslednjih zala i vremena nevolje. Samo ponavljanje toga moe samo da nas ispuni strahom. Biblija, naime, kae: Strah ima muku. A ko se boji nije savren u ljubavi (1. Jovanova 4, 18.) Ono to je, medjutim, ovde vano je ono za ta sam ja zainteresovan jeste pomoi ljudima da savladaju filozofiju koja e ih provesti kroz predstojee

4 vreme nevolje i omoguiti im da dignu glavu i kau: Gle, ovo je Bog na, Njega ekasno, i spae nas. (Isaija 25,9.) Ova knjiga je pripremana s tom milju vodiljom. elim da znate vie od samo toga da nam predstoje mrani, sumorni dani. Bog to zna, a zna to i djavo; to znaju andjeli i gotovo svako to zna! Medjutim, mi treba da znamo vie od toga! Treba da znamo, da upoznamo filozofiju koja e nas pobedonosno provesti kroz vreme nevolje. Mi moemo, kao andjeli, da ivimo u pobedi. (Zaharija 12, 8.) u zavrnim danima ljudske istorije ako upoznamo i primenjujemo molitvu primanja i sledimo njena jednostavna upustva. Uprkos injenici da je odluio da nikada vie ne trai savet od nikoga na svetu, posle dve nedelje provedene na kampusu Bob odluuje da pokua jo jednom. Uputio se ka kabinetu pastora i zakucao na vrata. ast mi je to sam u to vreme bio pastor koleda Medison. Dok je stajao pred vratima i kucao, Bob nije znao da sam ja jednom ranije prolazio kroz iskustvo slino ovom kroz koje je on sada prolazio.Nije znao da je taj pastor proao nekim munim, usamljenim stazama i da je traio od Boga odgovore na neka pitanja. Iako sam za sobom ve imao godine pastorskog iskustva, u mome umu su ostala mnoga pitanja na koja nisam dobio odgovor. Drugo, to Bob nije znao jeste da sam posle izlivanja srca Bogu i upornog, nepopustljivog traenja, ipak naao neke odgovore. Doao sam do sledeeg zakljuka: kad je Bog u svojoj milosti dao prosvetljenje dui koja trai izlaz, pa takvo isto prosvewtljenje i razumevanje trai neko drugi, On e uiniti da se te dve osobe sastanu, pa makar to znailo i prei s jedne na drugu stranu amerikog kontinenta. Bog e odgovoriti u trenutku kad je nae razmiljanje dovoljno iskristalisano, da budemo svesni svoje potrebe. Bob je iskristalisao sovje misli. Bio je svestan svoje potrebe i spreman da primi odredjene odgovore. Mladi je uao u kancelariju i poeo da pria svoje iskustvo. Priao sam mu i rekao: Bobe, ja nisam toliko zainteresovan za tvoje line probleme. Medjutim, eleo bih da ti iznesem filozofiju uslienja molitava koja moe da razrei svaki problem. Otvorio sam Bibliju, i mi smo poeli. Jedan sat kasnije Bob je iz moje kancelarije izaao kao da lebdi! U tim trenucima on je doao do nekih uzbudljivih otkria. Bio je oduevljen, ushien! Dao sam mu svoj rad o vetini molitve vere, koju sam nauio u mojoj Getsimaniji. U svojoj agoniji traenja, ja sam naao neto za ta sam Bogu bio neprekidno zahvalan. Naao sam prva slova molitve. U Mateju 7,7. upoznao sam prvo slovo: A molitve.Itite i dae vam se. U Marku 11,24. upoznao sam drugo slovo molitve B Verujte. Verujte da vam je molitva usliena,

5 da ste primili odgovor! Nije li to jednostavno? Tano je, osnovne postavke su jednostavne, ali i postupiti po tome je neto drugo. Klekni pred Boga i nadji u Bibliji bilo koje od 3.573 obeanja ili grupa obeanja; stavi ruku na to mesto u tekstu i, u jednostavnosti malog deteta, zatrai da On ispuni to obeanje na tebi, a onda i veruj da e On to uiniti, jednostavno zato to je to obeao. To nije sloen posao. Za tako neto nije potrebna vera kakvu mnogi pripisuju Iliji, ve samo vera malog deteta. Mi Bogu esto pristupamo kao oni koji mnogo znaju. Mi smo veoma mudri, vrlo zreli. Nije li upravo Isus rekao: Ako ne postanete kao mala deca Kako malo dete prihvata rei svoje majke? Dve male devojice prepirale su se oko neega. Jedna je rekla: To je tako. Ne ba nije tako, uzvratila je druga devojica. Jeste, tako je, jer tako mama kae. Osnov njenog verovanja nisu bile mnoge rei, nego majka. Osnov naeg verovanja nije mnogo rei, nego injenica da je Bog to rekao! Naa vera treba da se temelji na Bogu. Lae li Bog? Ili, govori li Bog istinu? To je znaajno u naem razmatranju ovog pitanja. Druga mala devojica i dalje nije bila zadovoljna. E, pa ipak, nije tako, bila je uporna. Tako je, i zbog toga, zato to je mama rekla da je tako. Tako, kad mama kae da je neto tako, onda je to tako ak i ako neko kae drugaije, zaplakala se njena drugarica povredjena pri pomisli da neko moe da sumnja u re njene istinoljubive mame. To je detinja vera. To znai prihvatiti ono to mama kae, da je tako zbog majke! Shvatio sam da moram da kleknem i da kaem: Boe, verujem u obeanja koja si ti dao, zato to si Ti tako rekao, ak i ako djavo kae da to nije tano. ak i ako okolnosti kau da tako ne moe da bude ako Bog kae da jeste, ono je tako! To je B drugo slovo molitve. Ali to nije molitva primanja. Tree slovo C je molitva primanja. To sam shvatio tek poto sam mnogo godina proveo propovedajui. C - je polaganje prava na obeanje ije sam ispunjenje traio i za koje sam Bogu rekao da ga veruje. Na njega ja polaem pravo, uzvraajui zahvalnou zato to sam ga primio. To je tajna koja me je zaobilazila mnogo godina. To je ono to je uinio Jakov u vreme svoje nevolje. On je priznao svoju nedostojnost i rekao: Gospode, Ti si mi obeao da e biti uz mene. Osim toga, obeao si da e me sigurno vratiti kui. Jako se bojim, jer mi u susret ide brat sa etiri stotine vojnika. Strah me je da e pobiti moju porodicu, moju malu decu i unititi sve to imam. To je moj problem, Gospode, ali ja se oslanjam na obeanje koje si Ti dao u pogledu moje sigurnosti. Ti si mi obeao, Gospode.

Jakov je ponizno priznao svoje grehe, vapei Bogu za mislost, ponavljajui obeanja i podseajui Boga na sve to je obeao. Sada je zatraio od Boga da ispuni ta svoja obeanja. On je, praktino, poloio pravo na obeanja. S oseanjem punog potovanja, rekao je: Neu te pustiti dokle me ne blagoslovi (1. Mojsijeva 32, 26.). To je molitva primanja. O, kad bismo mi, kao Jakov, mogli da kaemo u molitvi: Neu te pustiti dok mi ne prui sigurnost da si me uo i dok ne ispuni svoje obeanje. Milioni ljudi danas upuuju molitve oboavanja, molitve kajanja ili molitve zahvalnosti, molitve priznanja greha i molitve upuivanja molbi. Veoma mali broj ljudi uopte priznaje da veruju! Medjutim, ja ne verujem da ima i jedan od stotinu hriana koji ispunjava uslove i kae: Gospode, ja verujem da ti sada ispunjava ono to si obeao. Hvala Ti to sam to i primio. To je molitva primanja. Mi emo ovo istraiti i prouiti u nastavku, tako da moemo da znamo kako da se oslonimo na tog silnog Boga, tog Stvoritelja svemira, tog Spasitelja koji ezne i koji je voljan da spase svakoga koji k Njemu dolazi. I mi moemo da mu pristupimo i kaemo: Gospode, ja verujem u ovo obeanje. Verujem da Ti sada ispunjava to obeanje i ujedno Ti zahvaljujem to si ga ve ispunio. Odakle mi ovo? Ovo sam naao u Bibliji. Medjutim, moj omiljeni pisac je posluio kao Boje orudje, da mi istakne te uzbudljive injenice. To nalazimo u knjizi Vaspitanje, autora Elen Vajt, na stranama 253-258, orig. Uzeu samo jedan ili dva reda sa 258. strane, koji e te uzbuditi: Mi moemo da se molimo za svaki dar koji je On obeao: potom treba da verujemo da primamo, i da mu uzvratimo zahvalnou zato to smo primili. Nije li ovo uzbudljivo? elim, u narednim prouavanjima, da vam iznesem kako svako od nas moe da uradi ba ono ta se time preporuuje. Nauiete kako se to radi! To iskustvo moe da bude i bie vae iskustvo. Tvoji problemi mogu da se razree u okviru ovakvog sklopa. Bog je obeao da e tako biti. U knjizi Hristove prie, str. 147., orig., upuuje nam se poziv da uzmemo Biblije u ruke i da ih otvorimo. Potom treba da dodjemo Bogu i da mu kaemo: Gospode, uinio sam kako si rekao. Ja ti predstavljam Tvoje obeanje i polaem pravo na odgovor. Dord Miler, taj veliki ovek vere, imao je obiaj da se moli s otvorenom Biblijom pred sobom. Upitan zato tako radi, odgovarao je praktrino ovo: Ova otvorena Biblija je kanal komunikacije izmedju Boga i oveka. Ovu knjigu je dao Sveti Duh. Sveti Duh odnosi ovu molitvu. Na taj nain, ova otvorena Biblija predstavlja veliki kanal komunikacije izmedju Boga i oveka.

To je re Svetoga Duha. Tako, kada uzimam Njegovu Knjigu, postaje mi jasno, prema tekstu u Rimljanima 10, 17., da vera biva od propovedanja, a propovedanje Reju Bojom. Mi se moemo obratiti Bogu i rei: Ovo je Tvoja nepromenljiva, vena, besmrtna Re. Ona ne moe da zataji. to kae nee li uiniti, i to ree nee li izvriti? (4. Mojsijeva 23, 19.). Bogu nije mogue slagati! (Jevrejima 6, 18). Svoje potpuno poverenje i pouzdanje moemo uloiti u ovaj podatak, ovu injenicu. U naim mislima nikada ne treba da bude sumnje u pogledu Boje verodostojnosti. Bob je tog prepodneva izaao iz moje kancelarije, naavi ono to je hteo. Bio je vrlo uzbudjen! Nekoliko dana kasnije ponovo je doao. Kad sam ga, na njegovo kucanje, pozvao unutra, on je rekao da je doao jo jednom za malo dodatnih informacija. Pre nego to bismo se upustili u novu diskusiju bio sam veoma zainteresovan da saznam da li je Bob ispotovao savet koji sam mu prethodno dao i zato sam ga pitao: Bobe, da li si primenio ono to sam ti rekao? Ne, nisam, priznao je Bob smeteno. uvi to, ljubazno sam ga zamolio natrag k vratima, rekavi mu, uz osmeh, da opet dodje im to bude uradio. Pomalo uzdrman, Bob je izaao iz kancelarije i, kako mi je kasnije ispriao, bio reen da primeni ono to mu je bilo reeno. Kasnije mi je, poverivi se, rekao da je to uinio tek onog trenutka kad je shvatio koliko je vano da praktino primeni u praksi osvedoenje koje je stekao. Bog ga je vodio preko celog amerikog kontinenta da bi naao ono to je traio, i to je i naao. Sada je, medjutim, dolo vreme da i neto uini u vezi s tim. I nama je dolo vreme da uinimo neto u vezi s onim to nam je Gospod otkrio. Slaete li se? Neko saznanje e biti bezvredno ako se aktivno ne upotrebi sve dok mi s njim neto ne uinimo. Evo onoga to smo do sada nauili: 1. Isus dolazi ponovo. 2. On dolazi po one koji su pozvani i izabrani. 3. To e biti oni koji su izabrani iz pei. 4. Ta pe je vreme nevolje. 5. To vreme nevolje, zapravo je vreme nevolje Jakovljeve. 6. Jakov je bio spasen iz svoje nevolje zato to je nauio da se moli molitvom primanja. 7. Svi oni koji, slino Jakovu, naue molitvu primanja i ispune uslove, kako je to uinio Jakov, sigurno e proi kroz vreme nevolje. Oni e pogledati u Boje lice i

8 rei: Spremni smo za Tebe, Gospode. ekali smo te. Oni e biti kao On Otvori Bibliju i nadji u njoj tekst u 1. Jovanovoj 1, 9. i stavi ruku na to obeanje.Tada se, s oseanjem dubokog potovanja, moli tom molitvom primanja: Dragi Gospode, koji si na nebu, ja sam proitao/proitala ovo obeanje. Priznajem da sam grenik. Molim te da mi oprosti grehe. Sada verujem da si mi oprostio i uzvraam Ti zahvalnou, to sam primio to Tvoje pratanje. U divno ime mog dragog Iisusa. Amin.

2. IZ NONE MORE U ZEMLJU SNOVA

Pozvao bih vas da zajedno sa mnom prouite sedam biblijskih injenica: 1. Isus dolazi ponovo. I evo u doi skoro (Otkrivenje 22,12.). 2. On dolazi po pravedne i svete. Ko ini nepravdu, neka ini jo nepravdu; i ko je pogan, neka se jo pogani; i ko je pravedan, neka jo ini pravdu; i ko je svet, neka se jo sveti. I evo u doi skoro, i plata moja samnom, da dam svakome po delima njegovim (Otkrivenje 22, 11. 12.). 3. On dolazi po te osobe zato to one vie nee greiti (Otkrivenje 22,11.). ovek koji je pravedan ne grei, jer svaka je nepravda greh (l. Jovanova 5, 17.). 4. Ti ljudi su, u tom trenutku, ve prestali da gree, jer su upoznali sutinu/filozofiju teksta iz 1. Jovanove 3, 9.: Koji je god rodjen od Boga ne ini greha, jer njegovo seme stoji u njemu, i ne moe greiti, jer je rodjen od Boga. Oni su shvatili da kada Boje seme, Boju Re stave u svoja srca uvaju, skrivaju i dre u srcu oni ne gree. Nauili su to gledajui u Isusa. Oni su uinili ono to je Isus uinio kad je bio kuan. Biblijski izvetaj, u Mateju 4, 4. kae da je Isus djavolu, kad mu je ovaj pristupio, kao rukavicu, bacio obeanje: Ne ivi ovek o samom hlebu, nego o svakoj rei koja izlazi iz usta Boijih. Ti ljudi su shvatili da je Isus doao da zauzme nae mesto i da, dok je bio ovde na zemlji, nije raspolagao sredstvima koja nama nisu dostupna. Oni su usvojili Isusovu formulu pobede silu Boje Rei! To je sutina /filozofija skrivanja Boje Rei u srcu. To je novo iskustvo, kako to kae apostol Petar: Kao prerodjeni ne od semena koje trune, nego od onog koje ne trune, Reju ivoga Boga, koja ostaje doveka (1. Petrova 1, 23.). Seme, koje je Boja Re, bilo je skriveno u srcu, kao to ga je Isus sakrio u svoje srce. Oni su, na osnovu iskustva, zakljuili da je metod u borbi protiv iskuenja. Oni su itali tekstove kao onaj u Jovanu 15, 3. : Vi ste ve oieni reju koju vam govorih. Oni su itali i verovali, traei ispunjenje obeanja, kao to je ono u 2. Petrovoj 1, 4.: Kroz koje se nama darovae asna i prevelika obeanja, da njih radi imate deo u Boijoj prirodi, ako uteete od telesnih elja ovoga sveta. Ti ljudi su upoznali filozofiju teksta iz l. Jovanove 3, 9.: Boji ivot nalazi se u Njegovoj Rei. I zato, kada dopuste Svetome Duhu da usadi, zadri i sauva tu Re, oni e prestati da gree jer Boja nepromenljiva, vena Re govori da e oni nastaviti da budu sveti.

10 Ja elim da pripadam toj grupi! tavie, reio sam da joj pripadam! Verujem da mogu da joj pripadam. Verujem i da svi mi moemo da pripadamo toj grupi. Sve je to zapisano za nas. U 1. Mojsijevoj 32, 8.9.12.28., jasno se vidi da je tajna Jakovljeve pobede u njegovo vreme nevolje bila u injenici da je Boje nepromenljivo, veno obeanje Jakov ponizno prihvatio i krajnje nesebino izneo pred Boga obeanje koje je dao. Jakov je tom prilikom rekao: Gospode, ti si mi, kad sam otiao od kue, obeao da e biti uza me. Kad sam spavao na kamenu kao uzglavlju i Ti mi pokazao one lestve koje su sa neba doticale zemlju, Ti si mi ponovo ulio uverenje da e sa mnom ii do kraja moga puta. Gospode, rekao si mi da me nee ostaviti i obeao da e mog potomstva biti kao zvezda nebeskih. Osim toga, obeao si mi da u moi da se vratim svojoj kui. U ovome se sastojala konstrukcija Jakovljevog uspeha. On se nije molio samo molitvom pokajanja, govorei o svojoj nedostojnosti, nego se molio molitvom primanja, kojom je traio od Boga da uini neto odredjeno, to je verovao da e Bog i uiniti. Potom je uzvratio zahvalnou Bogu to je to ve uinio! To je molitva primanja: uzvraanje zahvalnosti Bogu za primanje onoga to je Bog obeao. Kako je znaajno da napregnemo svoju veru, kako bi se u njoj nalo i ovo udo molitve. Na kraju te noi hrvanja i borbe, kad je andjeo rekao pusti me, zora je, Jakov nije stao pred Boga, pa rekao: Ako je Tvoja volja da me blagoslovi, onda me blagoslovi. To bi, na taj nain, bila molitva predanja. Dananji hriani su potpuno promaili metu, bar to se tie molitve primanja. Oni su je zamenili molitvom predanja Jakovu je one noi trebalo neto bolje od molitve predanja. Njemu je trebalo da primi silu i pobedu. Bio mu je potreban novi ivot! Morao ga je dobiti, ili poginuti! Odluio se uhvatiti za monog Izbavitelja i vapio iz dubine svoje due u agoniji: Neu te pustiti dokle me ne blagoslovi. On je time, praktino, rekao: Neu te pustiti dok mi ne da ono to si mi obeao i ono zbog ega si doao. Bog je rekao: Pusti me. Medjutim, Jakov nije poputao. Jo jednom je zavikao: Ne ne mogu te pustiti. Mora mi dati ono zbog ega si doao. Hou da mi to da, Gospode. U redu, rekao je Bog. Ti sada vie nisi Jakov. Od sada se zove Izrael i od sada si princ, pobednik. Naao si izbavljenje i primio ono to si traio. 6. Svi oni koji rade ono to je Jakov uradio bezbedno e proi kroz poslednje, vreme nevolje. U Jeremiji 30, 7. itamo: Vreme je muke Jakovljeve, ipak e se izbaviti iz nje. To je obeanje! Onima koji su upoznali filozofiju prihvatanja Isusovog ivota u Njegovoj Rei obeano je izbavljenje; filozofiju primanja Hrisa lino u Njegovoj Rei. Oni e pobedonosno, trijumfalno proi kroz vreme nevolje!

11 7. Sam Bog e za njih objaviti da su bez mane. Juda 24: A Onome koji vas moe sauvati bez greha i bez mane, i postaviti prave pred slavom svojom u radosti. Zamisli Bog e nas predstaviti kao ljude bez mane! Sam Bog posmatra svoju decu, na poslednji veliki dan, kada dodje po njih. Isus ih predstavlja svom Ocu i kae: Oe, evo ih. U njima nema nijedne mane! Kako je divno biti u Hristu, ispunjeni Njegovim ivotom, pokriveni Njegovom pravdom. U ovom trenutku elim da pevam pesmu: Gospode, u tom silnom mnotvu moram biti ja. Ne eli li to i ti? Kada kaemo: Gospode, planiram da budem u tom broju, kada tvoji sveti udju u grad. O, Gospode, obeao si da e mi pomoi. Tako, poto si mi obeao ja znam da sam primio silu, pobedu u Isusu. Tada postaje jasno da neemo propustiti da se nadjemo u tom broju. U prethodnoj propovedi govorio sam vam o iskustvu mladia Boba. Rekao sam vam kako, zbog izostajanja komunikacije; zbog toga to, moda, nije jasno procenio sopstveno razmiljanje, ime bi mogao lako shvatljivo da izrazi svoju potrebu, on nije uspeo da nadje odgovore na nekla vrlo duboko usadjena pitanja koja su ga muila. Setiete se da ga je Gospod poveo do mene, preko celog amerikog kontinenta, zato to sam ja pre toga sam proao kroz svoje vreme nevolje i to me je Gospod doveo do odredjenih odgovora, koje je eleo da prenesem Bobu, a i drugima. Gospod nam daje te male period nevolje, kako bismo se pripremili za prolazak kroz vee periode nevolje, kada do njih dodje. To je i razumljivo, slaete li se? Takodje smo videli kako se on, na kraju, molio molitvom vere i primanja. Hajde, da to blie ispitamo. U moje vreme nevolje ja sam se s Bojom Reju upoznao kao sa semenom. Za mene je to tada bilo divno otkrivenje. Isus je rekao: Seme je Re Boija. (Luka 8, 11.) Upravo u moje vreme nevolje ja sam nauio kako sakriti seme u svoje srce. Po ugledu na apostola Pavla, i ja moram da priznam da jo ne dostigoh. Ali elim da napredujem, da koraam napred.To je, kako ja verujem, ono to je vano. Bog me je poveo kroz vreme nevolje, elei da me uputi u tu osnovnu filozofiju, kako bih, pre svih, mogao da pomognem Bobu a onda i mnotvu drugih ljudi. U stvari, dogadjaj koji me je pripremio za taj susret bio je neverovatno beznaajan. Dogajdjaj je bio tako neznatan, da sam doao do zakljuka da nas upravo mali ispiti ivota pripremaju za one velike. Malo vreme nevolje nas priprema za veliko vreme nevolje. Tek kada se suoimo s iskuenjem mi postajemo svesni onoga to bi Bog uinio unutra, u nama. Kad se uspeno suoimo sa svojim svakodnevnim iskuenjima obinim svakodnevnim iskuenjima, spremni smo za vea iskuenja. Moe se lako dogoditi, kada stignemo u kuu svoga Oca i osvrnemo se

12 na celo iskustvo svog ivota, da emo utvrditi da je dogadjaj koji smo u svom ivotu doiveli kao mali, upravo bio ogroman dogadjaj, stvarna prekretnica u naim ivotima! Tako je to bilo s mojom enom i samnom. Bilo je to pre mnogo godina, iveli smo u Roersteru, drava Njujork. Upravo smo bili zavrili jednu veoma napurnu evangelizaciju. Bili smo na izmaku snaga. Meni su, u vie navrata, savetovali da se na neki nain, fiziki, odvratim od svojih redovnih aktivnosti. Da se bavim nekom fizikom aktivnou. Dobro zdravlje zavisi od dobre cirkulacije, dok dobra cirkulacija zavisi od fizikih aktivnosti. iveli smo u domu lociranom na tako malom komadu zemljita, da nije bilo mesta za malu batu, koja bi nam priutina malo prijatne fizike aktivnosti. U to vreme sam itao dve knjige. Naslov jedne od njih bio je ivot na selu. Vie nego ikada pre toga, shvatio sam da moram da imam batu, ako hou da sauvam zdravlje. Znao sam da na neki nain moram da obezbedim fizike aktivnosti! Druga mala knjiga imala je naslov ta je Bog obeao. Vraao sam se u mislima u detinjstvo i video situacije u kojima je Bog usliio mnoge moje molitve. Toliko molitava je bilo uslieno, koje bih mogao da brojim da biste pomislili da se nikada nisam mogao izgubiti. Ali, znate, nije vaan broj uslienih molitava nego naprotiv kako smo se drali za Boju ruku. esto mi je pred oi dolazio naslov te male knjige, ta je Bog obeao, i tada bih se setio ostatka biblijskog stiha, koji kae: Da to Bog obea kadar je i uiniti (Rimljanima 4, 21.). To je, dan za danom, prolazilo kroz moju podsvest. Na knjigu sam se podseao esto, poto smo je poklanjali prijateljima na naim evangelizacijama kao podsticaj za redovno dolaenje. Bog nas je blagosiljao na naim evangelizacijama. Kao rezultat pomenute evangelizacije mnogi su se krstili. Iz veeri u vee delili smo tu knjigu ta je Bog obeao. Priseao sam se mnogih prilika kada sam Boga uzimao za re i kako me je On, kao kanal, koristio da blago venog ivota i divnih izbavljenja prenese ljudima kao pojedincima, sa ovakvim ili onakvim loim navikama. Mislio sam na mnoge primere uslienih molitava i iz mog odraslog doba. Sa 21. godinom bio sam uitelj u naem crkveno-kolskom sistemu. Svojim djacima sam priao da e doi dan kada u biblijska obeanja prepisivati na nain kao to lekar prepisuje lekove svojim pacijentima. To bi bilo obeanje za sve vrste problema. Medjutim, s time u vezi nisam uinio gotovo nita. Sada sam stajao i gledao u naslov te knjige: ta je Bog obeao. Dolo je vreme da za svoj lini problem upotrebim sasvim odredjeno biblijsko obeanje. Moja molba je bila nesebine prirode. Molio sam se za ono to mi je bilo potrebno da bih nastavio svoju slubu i rad za druge ljude. Drugih motiva nisam imao, izuzev da

13 budem u stanju da odrim svoje zdravlje, kako bih mogao sluiti drugim ljudima. Uzgred, nesebina pobuda je veoma vaan uslov za uslienje molitve. Ovo to sam traio od Gospoda izgledalo je kao mala molba. To mi je, medjutim, od tada pa sve do danas, znailo mnogo. Nedeljama sam, tako, dok sam odlazio u posete ljudima, drao otvorene oi i ui, traei kuu sa dovoljno zemljita za batu. Ali kuu koja bi zadovoljila moju ptrebu, nisam mogao da nadjem. Tako sam zakljuio da bi trebalo, ako nita drugo da kupim komad zemljita i da na njemu gradim. Medjutim, niko mi, od svih tih velikih farmi, nije hteo da proda ak ni mali komadi zemljita. Bio sam zapanjen, uvdevi koliki je bio njihov otpor u tom pravcu. Ve sam poeo da postajem maluduan. Svakog jutra provodio sam jedan sat ili vie u molitvi. Imao sam molitveni spisak sa 165 imena koja sam, jutro za jutrom, iznosio pred Gospoda, traei Njegov boanski blagoslov za njih i molei ga da na njih deluje, kako bi svoja srca predali Njegovoj ljubavi. Bila je to zaista divna, prijatna zajednica! Ipak, sa svojim Gospodom sam eleo da imam jo neposredniju zajednicu. Traio sam mogunost da izadjem i da uzmem Boga za re: hteo sam da se dogodi nemogue u ovom konkretnom sluaju, da mi Bog da mesto gde bih mogao imati batu! Ovde se nije radilo o situaciji u kojoj bi mi neko rekao: Ubiu te, ako slui Bogu. Radilo se ovde o bati! Zbog toga ja, zapravo, govorim da nas Gospod esto kua u nekim od najmanjih stvari ivota. Nakon to je prolo ve vie nedelja intenzivnog ogledanja za odgovarajuim zemljiem, ili kuom, jednog jutra, dok sam zavravao svoju molitvu, na um mi je dola misao: vie se neu ogledati. Traiu od Boga da mi da zemljite, i to danas. Tako, ako mi ne da zemljite danas, znau da u moda dobiti premetaj! Tako sam napisao pismo Gospodu! Siguran sam da je to bilo prvo pismo koje sam NJemu uopte napisao. U tom pismu sam, praktino, rekao: Dragi Gospode, meni treba mesto gde bih mogao imati batu. Svestan sam da Ti zna gde takvo mesto moe da se nadje, jer Ti od poetka zna kraj.Pomozi mi da ga nadjem danas. Ako ga ne nadjem danas vie neu ni traiti, zato to Ti zna da ja nemama vremena. Na program aktivnosti je ovde veoma zgusnut, tako da danas mora da bude na poslednji dan za gledanje. To malo pismo sam odneo u prizemlje, gde je moja ena baratala s rubljem i rekao: Draga, Biblija kae u Mateju 18, 19.: Ako se dva od vas sloe na zemlji u emu mu drago, za to se uzmole, dae im Otac moj koji je na nebesima. Smatra li da je to razumno? Ako nam Gospod ne da danas zemljite van grada, mi emo od toga odustati. to se mene tie, sve je u redu, ree. Ja se slaem.

14 Ispunili smo uslov i, vie se ne seam da li je i ona potpisala ono pismo, ali molili smo se i izneli sadraj pisma pred Gospoda. Zatraio sam od ene da prekine pranje rublja, pa smo krenuli da traimo zemljite. Traili smo celoga dana, ne naavi nita to bi odgovaralo naim potrebama. Moja ena je zakljuila da je ve vreme za pripremanje veere. Odvezao sam je kui, pa je pripremila obed. Dok se moja ena bavila u kuhinji, ja sam joj napomenuo da u izai za jo nekoliko minuta. Krenuo sam prema istoku, putem broj 104. Parkirao sam automobil i s dubokim potovanjem podnuo glavu i molio se otprilike ovako: Gospode, ako namerava da mi da zemljite van grada, morae da pouri. Razgledau jo nekoliko minuta. A kada obavim tu malu etnju, moje gledanje e biti zavreno. Vratiu se kui i potpuno zaboraviti na sve to. Ba u tom trenutku dobio sam vrlo udno oseanje. Stekao sam utisak da je to zemljite bilo ono koje je bilo s moje desne strane. Sve to sam mogao da vidim bila je jedna stara, trona seoska kua. Da li je to tada bio utisak, ili moda glas Svetoga Duha, za mene nije naroito vano. Ubedjen sam da su takvi utisci, esto, zapravo prilike u kojima nam se Sveti Duh obraa i govori nam, trudei se da nas vodi i usmerava. Upravo to se tada dogodilo! Nisam bio siguran da dobro ujem, ili da dobro vidim. Ali, izaao sam iz automobila i otiao pravo do kue. Tamo nigde nije bilo table Na prodaju!. Dok sam iao prilazom kui, razmiljao sam u sebi: kako da se obratim tim ljudima, kada nema table s natpisom Na prodaju!? Kako uopte da znam da je kua na prodaju? Tako sam zakljuio da treba da odem na vrata i zapitam, da li je ovo ono zemljite to je bilo na prodaju? Bar tako neu pogreiti. Tako sam pozvonio na vratima. Kad je domaica otvorila, ja sam, onako oduevljeno, upitao: Je li to ona kue to je bila na prodaju? Usta su joj se naglo otvorila i, kako mi se uinilo bila je zaprepatena! Kako ste znali? Da budem iskrena, kua je bila za prodaju, ali mi smo za prodaju bili dali rok, koji je istekao danas. Moj mu je u prodavnici na uglu. Nai ete ga tamo. On e vam je prodati. Uputio sam se u prodavnicu, kako mi je ena rekla. Naao sam njenog mua i objasnio mu zato sam doao. Da, ree, prodau vam je. Ve tu, na tom mestu, dao sam mu kaparu deset dolara. Do sledee nedelje obeao sam ukupno pedeset. To je, u stvari, bio sav novac koji sam imao. Sledee nedelje, kad sam mu doneo novac, posao je bio zavren . Nikada nisam toliko intenzivno razgledao neko

15 zemljite! Znao sam da je to bilo mesto za mene i bio sam veoma uzbudjen to sam ga naao. Bio sam, zapravo, siguran da je ba to to mesto. Kad sam ljudima doneo razliku od kapare do pedeset dolara, rekao sam im da sam to zemljite naao kroz odgovor na molitvu i da u, kuda god idem, priati to iskustvo. Upravo to sam i uinio tokom mnogih godina produenog zdravlja i slube u Bojem delu. Nameravao sam da ivim u toj kui i da prodam sve zemljite, izuzev komada povrine od oko 40 ari, koliko mi je bilo potrebno za batu. Djavo je sluao te planove i odmah se dao na posao. Kad pomenuh djavola i njegovo ruganje, ne elim da pomislite da oboavam djavola. Neki ljudi stalno priaju o djavolu i o svemu to on radi. Reu u vam, ja verujem da je Bog vei od djavola i hou da ljudi znaju da ja to verujem. Hou da ljudi znaju kakav je Bog. Da upoznaju NJegovu silu i snagu. Medjutim, djavo se u toj poziciji umeao na vrlo agresivan nain. Bog je, prilikom samog poetka problema greha, obeao da e stati zmiji na glavu (1. Mojsijeva 3, 15.). Ali, kao svaka zmija, kad joj stanete na glavu, ona se i dalje uvija i praaka, tako da se sotona, ba u to vreme, mnogo praakao. Odmah nakon to sam kupio farmu, posetio me je jedan od moje brae. Ja sam najmladji u porodici od osam sinova, pa sam celog ivota morao od nekoga da traim savet! Ispriao sam mu o svom novom posedu, i jedva ekao da mu ga pokaem. Tako smo i otili automobilom do farme. Bio sam stvarno ponosan i srean zbog tog divnog uslienja molitve, kojom mi je bilo omogueno da produim svoj ivot slube drugima. Mora biti da se to videlo na mome licu dok sam govorio: Ovo je kua koju nam je dao Gospod, u znak odgovora na nae molitve, i na pismo koje sam napisao Gospodu. Taj moj brat je mnogo godina radio kao propovednik i veoma sam mu se divio. Nestrpljivo sam ekao ta e rei. U tom trenutku, pogledao me je pravo, direktno u lice i upitao: Pismo si pisao Gospodu? gotovo ne verujui. Da, jesam, odgovorio sam oduevljeno. Hoe li da ti kaem neto? Ubedjen sam da Gospod tu potu toga dana uopte nije dobio, uzvratio je brat. Znate, to je uinilo da se nisam oseao ba dobro. Ali, to nije bilo sve. Doao je drugi brat, pogledao kuu i nije se trudio da bude utiv, kao prvi brat. Zapitao je: Hoe da kae, ovo je rezultat odgovora na molitvu? Da, odgovorih, jo uvek oduevljeno, ali eljno oekujui od njega podrku. Pa, ako mene pita, ree, ova molitva je bila usliena. Ali mislim da ju je usliio djavo!

16 Sledea osoba koja je dola, bila je moja majka. Dola je, i elela da vidi kuu. Ovom prilikom bio sam uveren da e ona imati rei podrke i ohrabrenja. Ali kad je videla kuu, rekla je tuno: Sine, koliko novca si uloio u ovo? Pedeset dolara, majko. Pa, ako hoe da se izvue iz ovoga, ja u ti dati pedeset dolara. Tri divna lana porodice! U svemu tome, bio je samo jedan zrak sunca. Kada je moja ena prvi put dola da vidi kuu, rekla je: Mislim da je u redu. Svidja mi se. Hvala Gospodu za enu koja e stajati uz svog mua, i za mua koji e stajati uz svoju enu. Ugovor je sastavljao jedan advoka, ateista. Po ugovoru je, odredjenog dana, za odredjeni broj nedelja, trebalo da platim 3.500 dolara. Vi tom sumom sigurno raspolaete, napomenuo je ljubazno. Ne, nemam je. Ali u imati kad dodje vreme. Dobro, kako ete doi do te sume?, hteo je da zna. O, pa prodau kuu u gradu, rekoh, s osmehom. Ali, vama je strogo odredjen datum, kada morate imati novac, ovde u ovoj kancelariji a ta, ako ne prodate kuu? Vidite, gospodine, odgovorih oduevljeno, ja sam propovednik evandjelja, a Gospod je uesnik u ovoj transakciji. On uvek uje i odgovara na molitvu. Pogledao je pomalo zbunjeno, trepnuvi dva puta. Pretpostavimo, samo, da je ne prodate do dana kada novac treba dati, ta ete onda da radite? O, bie ona prodata. U to nema sumnje. Gospod uvek usliava molitve. Ne brinite, novac u doneti ovamo, na vreme. Advokat je, zatim, pitanje pokuao da preformulie na vie razliitih naina, jasno pokazujui da ono to sam mu govorio za njega naprosto i nikako nije imalo smisla. Sa gotovo saaljivim pogledom, nastavio je: Ali samo za pretpostavku da se kua ne proda Recimo, da Gospod Gospodine, nita ne brinite, smeio sam se siguran u ono to govorim. Bie prodata. U to sam siguran. Kad je doao dan u koji je trebalo da imamo 3.500 dolara, naa kua je bila prodata. Sav veseo, poneo sam novac i stavio ga pred njega. Vidite, evo novca ba onako kako sam Vam rekao! Bio je oduevljen to novac vidi na vreme, ali sam siguran da nije poverovao da je Gospod imao bilo kakve veze s tim. Za njega je to bila samo sluajnost! Sledei korak nije bio lak. Trebalo je da utedim 6.000 dolara, a nisam imao nikakvu drugu kuu na prodaju. Imajui na umu ta su rekla moja braa i moja majka, znao sam da

17 sam ja lino trebalo neto da uradim. Jedan od moje brae rekao mi je da sam drzak, a ne, kako im ja govorim, da pokazujem veru u Boga. To me je navelo da prouim sve to sam morao da nadjem na temu vere, nasuprot drskosti. Naao sam razliku izmedju to dvoje. Mi ispoljavamo drskost, zakljuio sam, kada oekujemo da Bog ispuni svoja obeanja, iako mi pre toga nismo ispunili uslove. Drskost znai traiti ispunjenje Bojih obeanja, ali dobijene odgovore koristiti za sebine svrhe. Ako ispunimo obeanja i koristimo Boje odgovore da bismo posluili drugima na blagoslov, umesto da njihove prednosti gomilamo za sebe lino, mi nismo drski, bez obzira dokle smo stigli, upotrebljavajui svoju veru. Razlog zato sam se molio za blagoslov i aktivno polagao pravo na ispunjenje odgovarajujeg obeanja, bio je nesebian razlog. Tako sam imao dobar temelj za gradnju. U svom prouavanju itao sam iskustva ljudi, kao to je bio Dord Miler. U njegovom primeru sam video kako mu je Bog usliio molitve vere u periodima nevolje, za njegove nesebine potrebe. Naao sam vei broj primera ljudi koji su ispruili ruke u veri i kako ih je Gospod izbavio kad je potreba bila velika, a odgovor posluio na slavljenje NJegovog imena. Tako sam se uputio tano na sredite zemljita koje sam kupio i, s rukama u zemlji, izlio srce pred Bogom. Molio sam se najozbiljnije: Gospode, ako sam postupio drsko, oprosti mi. Ja sam u svakom sluaju spreman da se povuem iz ove transakcije, ovog posla. Ali ako sam se dosledno drao principa, ako sam postupio kako je pravo, onda se ne mogu povui, jer sam Tebe postavio u samo sredite ovog posla. Ne elim Tebi da okrenem ledja. Majka je dola i, onako kako to ine majke koje brinu, na nain za koji sam znao da dolazi od srca ispunjenog ljubavlju, rekla je: Glen, bojim se za tebe. Zato, mama?, upitah. ega se ti to boji? Bojim se da e postati bezbonik. Bezbonik! Ja, mama? Zato tako da misli? Pa, poto toliko oekuje od Boga, i kada se to ne ostvari, bojim se da e se u potpunosti okrenuti od NJega. Uveravao sam majku da nisam postavljao nikakve uslove, ve samo uputio molbu da mi Bog pomogne. Primenjivao sam neto to sam druge hrabrio da ine. LJudima sam govorio da treba da govore o veri da govore tako da drugi zakljue da je naa vera nepobediva. Ona to moe biti, ako se temelji na Rei silnog Boga, Biblije i na jednoj nesebinoj molbi. LJude sam uio da ne govore Moja je vera slaba, nego Moj Bog je jak. Postao sam svestan biblijske istine da se gledajui menjamo. To mi je posluilo kao povod da pokrenem ljude da se usredsrede na pozitivne Boije osobine, na NJegovu snagu, NJegovu

18 ljubav, mudrost i mo. Vidite, kada govorimo o svojim neuspesima mi postajemo slabiji. Medjutim, govori li o Bojoj sili, tvoja vera e ojaati. Re je o zakonu koji se dokazao uvek iznova. To me je navelo da keem majci: Mama, Bog e usliiti moju molitvu, a ja neu biti bezbonik. Istraujui na temu polaganja prava na Boja obeanja, naiao sm na knjigu koju bih preporuio pre svih ostalih. Radi se o knjizi Vaspitanje, autora Elen Vajt. Na stranama 253258. orig., naao sam neke od najdragocenijih misli koje sam ikada do tada proitao. Citiram Isusa, koji je rekao: Seme je Re Boja (Luka 8, 11.). Za svako obeanje koje je Bog dao mi moramo da se molimo (Matej 7,7). Verujte da ete primiti; i bie vam. (Marko 11,24.) Potom, uzvrati zahvalnou Bogu, hvala ti to si me usliio (Jovan 11, 41). Dar se nalazi u obeanju. Eto, to je to! Mi moemo da se obratimo Bogu, da poloimo ruke na jedno od NJegovih obeanja i kaemo: Gospode, ja polaem pravo na ovo obeanje i zahvaljujem Ti to sam primio odgovor. To je molitva primanja. Postoje odredjena obeanja koja mi omoguavaju da se Bogu obratim na takav nain. Na to imam pravo. Postoje i druga obeanja, koja trae molitvu predanja. Postoje molitve hvalospeva, oboavanja i priznavanja greha. Ali mi ovde govorimo o molitvi primanja. To je vrsta molitve koja e nas voditi kroz vreme muke Jakovljeve. Vreme je prolazilo. Jer, za samo nekoliko dana precizno, kroz pet dana ja moram da imam u rukama 6.000 dolara. Medjutim, na vidiku nije bilo ni jednog novia. Ono poglavlje u knjizi Vaspitanje bilo je, bar to se mene tie, u tom trenutku poglavlje vredno milion dolara. Odluio sam, ako nadjem obeanje koje e mi obezbediti 6.000 dolara, traiu novac na osnovu tog obeanja. tavie, verovau da e ono biti ispunjeno i zahvaliu Bogu to sam ve primio. Ali, kao to ve znate, obeanje o 6.000 dolara nisam mogao da nadjem. Molio sam se ozbiljno: Gospode, pomozi mi da nadjem obeanje koje odgovara vrednosti od 6.000 dolara. I, znate li, Bog me poveo ka tom obeanju! Evo ga Filibljanima 4, 19.: Bog moj da ispuni svaku potrebu vau. Ba to! Time je bila obuhvaeno i neophodnih 6.000 dolara! Koliko sam bio srean to sam naao to obeanje! Kako mi samo bilo lake, jer sam do tog trenutka bio strano zabrinut, nije teko pretpostaviti. Znate, jo uvek sam morao da se borim sa pitanjima i sumnjama koje su mi ulila moja braa i moja majka. Reeno mi je da je moju molitvu usliio djavo i da Bog ne dobija uvek potu. Morao sam da znam svoju tanu poziciju. Morao sam da budem siguran. Da li je Bog odgovorio na moju molitvu, ili nije odgovorio? Da li je Bog dobio potu

19 ili nije dobio? Morao sam to da znam. Da li je ta farma bila rezultat uslienja molitve ili nije bila? Ta pitanja sam morao reiti, i nai se s njima izvan domaaja rauzumne sumnje! Molio sam se Bogu za 6.000 dolara. Rekao sam: Gospode, molim te, pomozi mi da dodjem do tog novca. Potreban mi je da bih odrao datu re, poto i Ti dri svoju re. To zemljite si mi dao Ti, a Ti si takodje bio taj koji si mi dao reenost da odrim re. Hvala Ti, Gospode, to si mi dao novac koji mi je potreban. Traio sam 6.000 dolara, ali nisam mogao da nadjem. A onda sam se setio da mi je do trenutka kad ga moram imati u rukama, ostalo jo pet dana. Svakoga dana molio sam se tom molitvom, a takodje i na dan kad je taj novac trebalo dati. Toga dana zahvalio sam Bogu to je dao novac. Rekao sam, ponovo Hvala Ti to sam ga primio. Medjutim, novac i dalje nije bio vidljiv, ak ni jedan novi! Za to je bila potrebna vera. Drhtei, verovao sam; nisam se usudjivao da se povuem i rekao sam: Gospode, kuda da se uputim? I dalje sam oseao zadovoljstvo to sam sledio boanska uputstva. Isus je rekao: Itite. Uinio sam to. Rekao je i verujte, pa sam uinio i to. Isto tako, zahvalio sam Bogu to sam ve primio. To je molitva primanja. Ali sada, nisam znao kuda da se uputim! Taj dan je bio prelomni dan moga molitvenog ivota. U to vreme sam se setio kokoaka na naoj farmi, iz vremena kad sam bio deak. Nakon to bi trava bila pokoena i smetena u tagalj, one bi otile u to seno i tamo polagale jaja. Jaja su bila tamo, ali smo mi morali tamo da odemo i da ih nadjemo. Tako, rekoh, novac je ovde. Treba samo da idem i da ga nadjem. Zato sam uzeo jo jedno obeanje, Psalam 32, 8.: Urazumiu te, i pokazau ti put kojim da ide; savetovau te, oko je moje na tebi. Kad sam proitao to obeanje, molio sam se: Gospode, sada polazim da nadjem 6.000 dolara. Molim Te, povedi me ka tom novcu. Seo sam u auto i krenuo. Kod ulice Kalver skrenuo sam levo, a onda desno, u ulicu Mejn. Tako sam vozio ulicom, dok se nisam naao u strogom centru grada. Auto sam parkirao u jedinoj raspoloivoj praznini, naavi se direktno ispred kancelarije mog advokata. Rekoh sebi: Zar ba ovde da dodjem po novac! Ipak, osetio sam da treba da se popnem u njegovu kancelariju i da razgovaram s njim. Tako sam uradio upravo to. Razgovarali smo nekoliko minuta, a onda sam ga zapitao: File, gde bih mogao da pozajmim 6.000 za tri meseca? Tamo dole, odgovorio je bez i trenutka oklevanja, pokazujui prstom na banku. Banka nije bila njegova, niti sam ja s njom imao bilo kakve poslove. Ali u toj banci me ne poznaju, odgovorih. Na to, on je podigao slualicu i nazvao ih. Traio je Bila i rekao: Sluaj, Bile, pozajmi dr Kunu 6.000 dolara na tri meseca. Mnogo ti hvala. To je bilo sve!

20 Uputio me je u banku i da u njoj traim Bila, bankara, koji e mi to zavriti. Niz stepenite od njegove kancelarije silazio sam po dve stepenice, odjurivi niz ulicu, do banke. Kad sam uao, trebalo je samo da stavim potpis na isprekidanu liniju, pa mi se kroz nekoliko minuta nalo u rukama 6.000 dolara. Jednom drugom prilikom, tog gospodina Bila sam pitao da li je normalno da jedan propovednik moe da pozajmi 6.000 bez supotpisnika ili garancija sa strane. Ne, nasmeio mi se, mi traimo potpis pet vlasnika nekretnina, a tada se, vrlo esto, dogadja da propovednik uopte ne dobije kredit! Kad je doao datum menice, Bog mi je dao dovoljno da sam mogao da uplatim veliki deo duga, a onda da obnovim menicu. To sam uradio nekoliko puta, sve dok menica nije bila potpuno isplaena. To je meni, jadnom, zaista mnogo znailo. Ja znam da postoji Bog, koji usliava molitve. O ovoj uzbudljivoj prii govoriu vam i u narednim poglavljima. eli li da otvori Bibliju, nadje tekst u 1. Jovanovoj 2, 25., i poloi ruku na obeanje venog ivota? Tamo gde stoji nam, upii svoje ime i itaj ga naglas, tako izmenjeno. Sada se moli molitvom primanja i zahvali Bogu za taj dar. Reci mu da veruje da ima veni ivot. Potom mu zahvali to si ga primio, ili primila. Bog neka te blagoslovi. Blago oveku kome je omilio zakon Gospodnji On je kao drvo. Psalam 1, 1-3.

3. U AGONIJI ZAVAPIH
Pre izvesnog vremena imao sam ast da odrim seriju propovedi u dravi Oregon. U to vreme je jedna devojka zakazala termin za razgovor sa mnom. Iznela mi je svoj problem koji je, uzgred, problem miliona ljudi. Bila je nervozna, frustrirana, zbunjena. Mnogo je pilula napravljeno za borbu protiv samo tog jednog problema.Ona, normalno, od mene ne bi dobila nikakve lekove, ali zato sam joj dao neto mnogo bolje. Predloio sam joj biblijsku terapiju u deset taaka. Posle razgovora ona je obeala da e terapiju primenjivati svakoga dana, ba onako kako sam joj objasnio. U ranijim iskustvima se pokazalo da je ba ta terapija bila najdelotvornija od onih za koje sam do tada znao. Devojka mi je, medjutim, kasnije pisala, navodei da terapija ne deluje u njenom sluaju i da namerava da je napusti. Odgovarajui na njeno pismo, predloio sam joj da u taj program od deset taaka ugradi emocije i volju. Medjutim, posle nedelju dana ili neto vie, ponovo je pisala, izraavajui priznanje da nijedno prilagodjavanje ili podeavanje programa nee imati uspeha u njenom sluaju poto je koren njenog problema bio neverovanje u postojanje Boga. Ne tako davno, moja supruga i ja dobili smo poziv od zajednikog prijatelja, na ruak zajedno s jednim drugim propovednikom. Na prijatelj je mislio da u ja, moda, moi na neki nain da ohrabrim tog drugog propovednika. Tokom sluenja obeda, na domain je na vrlo diplomatski nain, postavio pitanje: Postoji li Bog? Ako postoji, da li se On mea u ljudske probleme? Tako vidimo da se, ak, dovodi u pitanje samo postojanje Boga u traenju reenja za mune probleme s kojima se svakodnevno susreemo. Pre nekoliko godina su me pozvali da, u jednoj od naih viih kola, odrim Nedelju naglaska na duhovnom ivotu. Tom prilikom izneo sam niz prouavanja o divnim obeanjima iz Boje Rei. U poetnom delu te sedmice pokrenut je deo za pitanja studenata, koji su se oduevljeno odazvali. Pitanja je bilo toliko, da sam zakljuio da e biti nemogue odgovoriti na svako od njih, ak i kad bismo ih klasifikovali. Budui da se na sva pitanja nije moglo odgovoriti u periodu predvidjenom za veernje bogosluenje, jedan od profesora je doao i zatraio da upotrebim jedan od termina za njegove asove, da bih odgovorio na ta pitanja.

22 Bilo mi je drago da odgovorim na takav poziv. Studentima je bilo toliko vano da dobiju odgovore na svoja pitanja, da su na to posebno okupljanje doli i mnogi koji nisu pripadali toj klasi. Te mlade osobe elele su da uju biblijske odgovore. Pitanja koja su moda i najee bila postavljana, glasila su: Kako da verujem? i Kako mogu znati da Bog postoji? Ta pitanja su istraili temeljito i verujem da smo, uz Boju pomo, nali neke odgovore koje su zadovoljili ta gladna srca. Vrlo esto, za vreme evangelizacije, ljudi prilaze i s dozom frustracije u glasu, kau: Moj problem je to imam vrlo malo vere. Kako mogu da poveam svoju veru? To pitanje ljudi postavljaju tako esto, da sam odluio da vam iznesem svoje lino iskustvo u sticanju poveane vere. Uveren sam da nijedan program, nijedna evangelizacija, nijedan as za postavljanje pitanja nemaju vrednosti u nalaenju biblijskih odgovora, ukoliko prvo nema vrste vere u Boga i NJegovu mo i spremnost da se umea u ljudske probleme. Biblija je i danas istina. Bog je i danas iv! To su injenice. One se demonstriraju svakodnevno. Medjutim, djavo vrlo marljivo radi, punei ljudska srca sumnjama po pitanju njegovog postojanja. Ludi i ene pitaju: Kako mogu da budem siguran? Mnogi izraavaju elju da poveaju svoju veru. Zbog toga sam veoma srean, jer za to postoji odgovor. Za ovaj problem postoji odgovor. To znam, jer sam to iskusio kad sam, u bolu due, traio od Boga. Oko etiri godine pre nego to sam upoznao Boba, mladia o kojem sam govorio u jednom ranijem poglavlju, prolazio sam kroz linu Getsimaniju. To iskustvo je bilo rezultat toga to sam, uzevi jedno biblijsko obeanje, odluio da iskoraim u veri, u skladu s onim to je sadrano u njemu. Jednostavno, nameravao sam da Boga uzmem za re i da poloim pravo na to obeanje, za jednu sasvim odredjenu potrebu. U tome iskustvu priduila mi se i supruga. Vi ete se sada moda pitati kako se od nekoga moe oekivati da, zbog takvog razloga, prodje kroz iskustvo Getsimanije. Morau da priznam da je bilo perioda kada sam se i sam tako pitao. Ali, rei u vam da sotoni nita nije tako mrsko kao ovek koji odluno uzima Boga za NJegovu Re, kako bi nesebino mogao da slui drugima, pokazujui im put ka kui naeg nebeskog Oca. Dok piem ovo revidirano izdanje, Bog mi je u medjuvremenu dao dvadeset est novih godina slube i pisanja i izdavanja gotovo dvadesetak knjiga. Verujemo da su hiljade i hiljade uznemirenih srca nali biblijska reenja za svoje probleme, za ta mi ponizno slavimo naeg nebeskog Oca. Ali, postoji jedno to mi je odralo postojanost kroz celo to iskustvo. Znao sam i tada, kao to to znam danas, da je Bog vei od djavola. NJegova sila je vea od sotonine. Nikada to nemojmo zaboraviti. eleo bih sada da vam iznesem sedam biblijskih injenica: 1. Isus ponovo dolazi Otkrivenje 22, 12. Evo doi u skoro.

23 2. On dolazi po one koji veruju. Otkrivenje 14, 12. : Ovde su koji dre veru Isusovu. To je jedna od mnogih stvari koje su oni stekli iskustvom. 3. Bogu su ugodni ljudi koji imaju veru, dok mu oni koji je nemaju nisu po volji. A bez vere nije mogue ugoditi Gogu; jer onaj koji hoe da dodje k Bogu, valja da veruje da ima Bog i da plaa onima koji ga trae (Jevrejima 11,6.). Ovde nam se predstavljaju dve osnovne injenice: Bog nee biti zadovoljan dok ja verom ne shvatim da On JESTE, da ima Boga, da On postoji. Osim toga, moram da verujem i to da ima Boga i da palaa onima koji Ga trae. Kao to vidite, ne samo to moram da verujem da On postoji, nego moram i da verujem da e On, kada mu pristupim sa svojom potrebom, usliiti molitve mog srca. Moram da verujem da mogu da primim odgovore na svoje molitve, da moje molitve mogu da budu usliene! Da li e odgovor doi na nain na koji ja oekujem ili na nain koji je najbolji u Bojim oima, nije stvarno vano. Medjutim, ja moram da verujem da je Bog zainteresovan za mene, da me voli i da e me usliiti kad mu se obratim u molitvi. 4. Vera biva ojaana kada Boga gledam u prirodi. Rimljanima 1, 20.21.: Jer to se na NJemu ne moe videti, od postanja sveta moglo se poznati i videti na stvorenjima, i NJegova vena sila i boanstvo, da nemaju izgovora. Bog kae da ljudi nemju izgovora, poto se On moe videti u vidljivom svetu na NJegovim stvorenjima! Ako i dalje, nakon poznanja i gledanja sveta Bojih stvorenja, ostanem pri verovanju da Bog ne postoji, ja vie nemam izgovora. VANO: Biblija kae da za neverovanje nema izgovora. Bog hoe da znamo da On postoji. O toj injenici vrlo jasno svedoi stvoreni svet. 5. Aktivirana vera nastaje njenim dovodjenjem u dodir s Bojom Reju. Rimljanima 10, 17.: Tako dakle vera biva od sluanja Rei Boje. Eto kako raste vera, iva vera. Ona raste time to u je dovoditi u dodir s Bojom Reju. 6. Bog je svakoj dui podario meru vere. Rimljanima 12,3: kao to je kome Bog udelio meru vere. Svaki ovek koji je ikada iveo dobio je odredjenu meru vere. Svako od nas ima jednu meru, koliinu vere i svako do nas ima prednost da tu meru vere uveava. To je Bogu po volji. 7. Da bismo od Boga dobili odgovore, mi svoju veru moramo da meamo s NJegovom Reju. Jevrejima 4, 1.2.: Da se bojimo dakle da kako dok je jo ostavljeno obeanje da se ulazi u pokoj NJegov, ne odocni koji od vas. Jer je nama objavljeno kao i onima deci Izrailjevoj, kojih je tada bilo oko dva miliona; ali onima ne pomae uvena re, jer

24 ne verovae oni koji ue. Prema tome, poto je obeanje o ulasku u pokoj jo uvek aktuelno, pazite da, na kraju, niko od vas ne ostane bez ispunjenja obeanja. Jer je evandjelje bilo propovedano i nama, kao i njima, ali vest koju su uli za njih nije imala vrednosti, zato to je oni koji su je uli nisu udruili/pomeali s verom. (slob.prev.) Pred nama je knjiga, Biblija. Ona sadri Boja obeanja. Bog je svakome od nas podario (udelio) meru vere. Prema tome, da bih dobio reenja za svoje probleme uslienja svojih molitava potrebno je da uzmem jedno od 3.573 obeanja ili grupu obeanja iz Biblije i da s time pomeam svoju veru. Dakle, vrlo, vrlo jednostavno meanje vere s Bojim obeanjima! Pita, moda kako se to moja vera mea s Bojim obeanjima? Eto, kad bi to bilo mogue, poao bih, zajedno s vama u kuhinju u kojoj emo neto meati. Slaemo li se da u meanju brana i vode nema tajanstvenosti? Kuvarica jednostavno sipa jedno u drugo, dobro ih izmea i posao je gotov za nekoliko minuta. Imajui na umu ovu ilustraciju, mi moemo da razumemo uputstvo Boje Rei. Treba uzeti veru koju smo dobili, preliti je preko Bojeg obeanja i izmeati ih. Ali, pitae ponovo: Kako ja to svoju veru prelivam preko obeanja Boje Rei? Svoju veru ja prelivam preko NJegove Rei, reima: Gospode, verujem u Tvoju Re. Kada kaem: Gospode, verujem u ovo obeanje, ta ja prelivam preko njega? Izgovorenu veru. Izgovarajui je, ja ak mogu da osetim svoj dah. U tom trenutku dok to izgovaram, ja izgovorenu veru zapravo prelivam preko Boje Rei i kaem: Gospode, ja verujem u Tvoju Re! Moj omiljeni autor, u knjizi Hristove prie Hristove oigledne pouke (str. 147., orig.) kae da moemo da uzmemo Bibliju u ruke i nadjemo u njoj bilo koje obeanje, polaui na njega pravo, verom. Mi u ovom trenutku odravamo predavanja na kojima pozivamo ljude da rade upravo to. Predlaemo im da, otvore Bibliju, uzmu bilo koje obeanje i, ak, stave prst direktno na odtampani tekst obeanja i kau: Gospode, ja verujem u ovo obeanje. To je, kao to vidite, trenutak kada vi svoju veru meate s Bojom Rei. Nita jednostavnije. Ali zato uzbudljivo! Doiveete uzbudjenje, zajedno samnom, dok eksperimentiemo s tim novim konceptom. To, u stvarnosti, nije novost, nego samo do sada nije bilo dovoljno iroko shvaeno i primenjivano. Vanost meanja vere i Bojih obeanja otkrivena je u iskustvu izrailjskog naroda. Od dva miliona ljudi, koliko ih je izalo iz Egipta, samo je dvoje ulo u zemlju Hanan, poto je samo dvoje potovalo Boji jednostavni plan. Oni ostali nisu pomeali svoju veru s Bojim

25 obeanjima! Da je narod toga vremena, jednostavno, preko tih Bojih obeanja, prelio veru koja im je bila data putem tih obeanja, moete zamisliti ta je moglo da se dogodi! Bog je ljubav; medjutim, Bog i sasvim ozbiljno misli kada izda naredbu. oveanstvu je vano da zna i veruje da Bog postoji i da e nagraditi svoj narod ako slede NJegov jednostavni plan. On je u danima o kojima se govori u tekstu iz Jevrejima 4, 1.2. mislio ozbiljno, koliko ozbiljno misli i danas! Mi moramo da verujemo da Bog postoji, a taj Bog e nas nagraditi. Ovo su temeljna verovanja. LJudi arko ele da upoznaju i primene ove divne principe. Neposedno pred nama stoje izuzetno znaajni i uzbudljivi dani, kada emo upoznati i eksperimentalno testirati Boju silu u naim ivotima. Nedavno mi je, za vreme jedne od naih serija prouavanja, pristupila jedna ena koja je, uzgred, u celini bila posveena istraivanju upravo ovog naeg predmeta. Rekla je: Ovo nameravam da proverim. Nameravam da oprobam Boga po pitanju jedne vrlo specifine molbe. Nasmeio sam se i odgovorio: Ne radite nita takve vrste. Tada sam joj ispriao priu o plemiu koji je pristupio Hristu i rekao da e, ako mu Hristos odgovori na jednu molbu, znati da je Hristos Bog. Isus se okrenuo tom oveku i, prakino, rekao: Nita od toga. Ti od mene ne trai nikakav znak, jer si primio mnogo znakova koji pokazuju da sam ja Boji Sin. Na to pitanje ti je dat iscrpan odgovor. Ti treba da mi pristupi i da mi kae: Ja znam da si Ti Bog, i znam da e uti i usliiti moju molbu. Zato ti sada predoavam Tvoje obeanje. Vidite li u emu je razlika? Jedan koristi veru kao temelj, a drugi kao temelj koristi sumnju. Mi ne moemo pristupiti Bogu i rei: Ako Ti uradi to, znau da postoji. Ne, nikako, vrlo naglaeno ne! Medjutim, kada mi pristupimo Bogu i kaemo u srcu znam da Bog postoji! Znam da On plaa onima koji ga trae. Kada Bogu predoimo NJegovo obeanje i zatraimo od NJega da ga ispuni ne zato da bi dokazao da postoji, nego zato to mi znamo da On postoji i to znamo da e On odgovoriti na nau molbu tada emo mu biti ugodni, biemo mu po volji! Za Enoha, pre nego to je bio uzet na nebo (Jevrejima 11,5.), kae se da dobi svedoanstvo da ugodi Bogu. On je znao da bez vere nije bilo mogunosti da ugodi svom Gospodu. Svet je pomno posmatrao. Posmatrao je tog Bojeg oveka. Pitali su ga: ta misli da e zadobiti verujui u Boje postojanje? Jednog dana, zakljuili su da Enoha nema! On je svojim nainom ivota toliko bio ugodan Bogu, da ga je Bog uzeo u zemlju slave, da bude s njim kroz nebrojene vekove venosti. Enoh je verovao Bogu! Verovao je da Bog postoji i da nagradjuje one koji veruju.

26 I mi moramo da verujemo onako kako je verovao Enoh. A imamo i mnogo razloga da verujemo kako je verovao Enoh. Mi esto prolazimo pored samih orudja Boje ljubavi, preko kojih bi On eleo da nas upozna sa injenicom o svom postojanju. To se ne odnosi samo na obine ljude, obine vernike. Ima propovednika Boje Rei koji su u srcu uvali nedoumice u pogledu Bojeg postojanja. Jednog dana jedan propovednik je proveo vie od jednog sata u razgovoru sa mnom, raspravljajui ba o ovoj temi. Kako da budem siguran da On postoji?, bilo je pitanje koje je optereivalo njegovo srce. Pokuao sam da mu objasnim kako se Bog otkrio na milijardu naina. Dokaz postoji u svakom cvetu, svakom drvetu i svakoj zvezdi Knjiga prirode je krcatga, puna svedoanstava o Bojem postojanju. Kad smo, moja ena i ja, zatraili ispunjenje jednog biblijskog obeanja, a djavo se dao na posao da nas razoara, ja sam otiao u umu. Kleei na kolenima, ubrao sam jedan mali cvet. Sa tim majunim, divnim cvetom u rukama, podigao sam glavu prema nebu i molio se Bogu. Bio mi je potreban odgovor. Morao sam da ga dobijem. Trebalo je da dobijem odgovor na neke svoje duboke probleme. Bio sam spreman da ostanem tamo, sve dok odgovor ne stigne. Upravo sam toliko bio obeznadjen, oajan. To je bilo oko etiri godine pre nego to sam se upoznao sa onim mladiem po imenu Bob. Divno je kako Gospod radi. On nas ljubi i pokazuje to na tako mnogo naina. Nekoliko godina pre toga itao sam propoved koju je napisao jedan od moje brae. NJen naslov je bio Kako sam jednog bezbonika ubedio da Bog postoji. U vreme dok sam itao, nisam bio neto naroito impresioniran. Ali tada sam, u svojoj agoniji, kleei na kolenima, shvatio logiku i silu te propovedi. Uzeo sam Bibliju i poeo da piem na praznom listu u samoj Bibliji. Poeo sam da se priseam onoga to sam itao i odmah, na tom mestu, zapoeo jedno biblijsko prouavanje, lino za sebe. Zapisao sam sve, kako nita ne bih zaboravio. Za mene je to od tada stalno bilo izvor blagoslova. elim to da podelim s vama. Napisao sam pet stvari. Prvo je bilo: Kako znam da Bog postoji?Tada sam, iz bratovljeve propovedi, pozajmio spisak od pet dokaza Bojeg postojanja. Prvi od njih bio je red. Pogledao sam na mali cvet koji sam drao u ruci. Gledajui ga i posmatrajui fini raspored njegovih latica, mogao sam da vidim da tu postoji red. Potom, sam bio impresioniran njegovom lepotom. Cvet je, naprosto, bio predivan, njegovu lepotu nisam mogao da opiem. Sledee je bilo plan. U tom cvetu je bio demonstriran sasvim odredjen, definisan plan. Sledee na spisku bio je dizajn. On je imao simetriju potpuno neosporno. Poslednje to sam upisao, bilo je sredstvo za ostvarivanje odredjenog cilja. Tih pet stvari objavljivale su da iza tog malog cveta stoji jedna Inteligencija. Cvet je upuivao na Mudrost, postojanje Uma. To je tako, zapravo, u celoj prirodi.

27 A tada, kleei, rekao sam: Gospode, ovaj mali cvet mi pokazuje da Ti postoji. U tom cvetu sam video:

1. red, 2. lepotu, 3. plan, 4. dizajn. 5. Sredstvo za ostvarenje odredjenog cilja To je mnogim velikim misliocima pokazalo da iza prirode mora da stoji Um. Upravo o tome govori tekst u Rimljanima 1, 20. Tu stoji da se Bog moe jasno videti u onome to je stvorio. Tako bez izgovora ostaju oni koji ne ele da ga prihvate na osnovu tih dokaza. Ovim sam izneo svom prijatelju propovedniku koji je doao da utvrdi kako moe da veruje da Bog postoji. Postoje milijarde dokaza o Bojem postojanju, od kojih jedan je jednostavna injenica da oko sebe moemo nai milijarde malih cvetova, nita i ne govorei o ostatku prirode. Setite se zvezdanog neba! Mi ne moemo da podignemo pogled i vidimo delo Bojih ruku, te divne sjajne zvezde, a da ne budemo impresionirani, uvereni u postojanje Najveeg od svih umova. Onih pet istaknutih elemenata, prikazanih na primeru malog cveta mogu se videti u sveukupnosti dela Bojih ruku. Zaista, tano je, ovih pet elemenata uvek predstavljaju Um. Ova ideja je tako jednostavna, da ak i dete moe da je razume. Povedi sa sobom bilo kog dekia ili devojicu i pokai im semafor. Nee mu biti teko da zakljui da tu postoji red. On se uredno pali i gasi. On ima dizajn i sasvim odredjen plan. NJemu nee biti teko da shvati da iza toga stoji um. On ne mora obavezno da ima lepotu, ali zato ima dovoljno dokaza u njegovoj funkciji koji e, ak i mom etvorogodinjem unuku, Rendiju, pokazati logiku da iza jednog semafora mora da postoji um. Mogu da mu pokaem mali cvet i uputim na pet taaka koje sam upravo naveo. One, izvan svake senke sumnje, dokazuju da Bog postoji. Nita jednostavnije i nita loginije. Svom prijatelju propovedniku sam rekao da u Boga ne sumnja detinji um, nego takozvani profinjeni um, zapravo, sumnja i dovodi u pitanje Boje postojanje, Negovo postojanje upisano je u svakom malom cvetu koji raste! O, kad bi ljudi samo pristali da veruju! Sledea taka koju sam ujpisao na prazan list iza korica Biblije, bila je: Kako znam da je On mudar Bog? Uzeo sam isti majuni cvet i rekao: Ovaj majuni cvet otkriva da iza njega stoji strahovita mudrost od vremena kad pone da klija, pa sve do zrelosti. Razmiljao

28 sam o udu opraivanja, o pupoljenju i udu cvetanja. Sve to mi je pokazalo, da iza tog malog cveta stoji beskrajna mudrost. Moj Bog je mudar! uskliknuo sam. Potom sam napisao: Kako znam da si ti velik Bog? Muili su me odredjeni veliki problemi, pa mi je za njihovo reavanje bio potreban veliki Bog. U suzama, na kolenima, jecajui, izgovorio sam ta svoja pitanja. Bio mi je potreban odgovor. Vie nisam mogao da ivim sa sumnjama koje su mi usadila u um moja braa, doavi da vide moje imanje, govorei da Bog nije primio svoju potu, onog dana kad sa mu napisao ono pismo, odnosno, da je djavo bio taj koji je odgovorio na moju molitvu. Za to sam morao biti siguran. Tako sam, na kolenima, eleo da se uverim da je Bog zaista veliki Bog. Ponovo sam pogledao u cvet. Video sam u njemu red, lepotu, plan, dizajn i sredstvo za postizanje odredjenog cilja i shvatio da i ogromna prostranstva neba daju dokaz za te iste elemente. Na koledu sam uio astronomiju i bio zadivljen nepremerljivim rastojanjima na zvezdanom nebu. Znao sam, razmiljajui o Bojoj veliini, vidljivoj u NJegovoj sposobnosti da stvori i upravlja milijardama nebeskih tela, da je moj Bog zapravo veliki Bog. Tamo, na tom tihom mestu naao sam potrebnu sigurnost, sigurnost da moj Bog moe da rei moj najvei problem. Sada sam dobio novo uveravanje da imam Boga. Video sam da imam mudrog Boga, i da je taj Bog veliki. Sada, rekoh, elim da ponovo ocenim. Da li je moj Bog zainteresovan za mene, ovako majunog? Tako sam i to pitanje upisao u prazan list iza prvih korica moje Biblije. Razmiljao sam kuda da se okrenem, traei odgovor. Ponovo sam podigao mali cvet i pomislio: ovaj cvet je samo mali deo moje telesne veliine, a ipak, Gospode, Ti misli na taj cvet. Rezonovao sam: poto je Bog zainteresovan za taj majuni cvet, koji danas cveta, ali bi mogao biti otkinut sutra, sigurno je zainteresovan i za mene. Dalje razmiljajui o tome, istina, saznanje o NJegovom interesovanju za mene postalo je deo mene, sa strahovito jakim osvedoenjem. Moje poslednje pitanje je glasilo: Kako znam da mi se Ti obraa u Bibliji? Da bih na ovo dobio zadovoljavajui odgovor, naveo sam tri stvari. Pre nego to sam ih zapisao, ve sam, razume se, znao da mi se Bog obraa kroz prirodu. Ali, taj nain obraanja mi ne daje pojedinosti, ne govori mi o NJemu nita sasvim odredjeno. Biblija je jedini izvor informacija sa pojedinostima o Bogu, pa ako mi se On ne obraa preko Biblije, neu znati kuda da se obratim. Zato sam naveo tri stvari: 1/ Prorotvo. Do tada sam propovedao da postoji 1.335 biblijskih proroanstava, od kojih je preko 1.000 precizno ispunjeno. Jedno od ispunjenih

29 biblijskih proroanstava dolo mi je na um, i ono mi je dokazalo da mi se Bog obraa preko prorotva. Setio sam se primera Dosaje Lia, koji po prilici ide ovako: Godine 1838. on je propovedao u amerikom gradu Filadelfiji. Objavljivao je proroanstva i Gospod ga je blagosiljao. Infidel-klubovi po celoj Americi sumnjali su u njegove rei. Govorili su: Govori kako je Vavilon pao, prema proroanstvu i kako su Medo-Persija, Grka i Rim doli na scenu, a onda pali u skladu sa biblijskim proroanstvima. Govori kako e Tir biti mesto za irenje mrea, i tako dalje. Kako moemo da znamo da sve to nije napisano posle stvarnog zbivanja? eleli su da se sa nekim dogadjajem ispuni proroanstvo, tako da oni budu svedoci i oevici. Tako je Dosaja Li rekao da je, prema njegovim saznanjima, 11. avgusta 1840. godine, prema biblijskom proroanstvu, Otomanska imperija trebalo da izgubi svoju nezavisnost. Nije teko zamisliti kako su sumnjalice sumnjale. Predstavite sebi njihovo krajnje zaprepaenje, kad je osvanuo 11. avgust 1840. godine i etiri sile zauzele Otomansku imperiju. Kae se da je u jednom danu krteno 1.000 neznaboaca! Ja sam rekao: Ako e hiljadu neznaboaca prihvatiti Tvoju re, kao Boju poruku, Boji nain obraanja kroz to jedno proroanstvo, smem li ja da dovodim u pitanje Tvoje obraenje, kada znam da je preko hiljadu proroanstava ve ispunjeno? Drugi razlog koji sam naveo, po kojem sam znao da mi se Bog obraa preko svoje Rei, bio je: ona menja moj ivot. Kada s razmiljanjem i molitvom itam NJegovu Re, ona me isti, jer bih u drugim prilikama bio neist. ini me potenim, jer u drugim prilikama bio bih spreman na prevaru. ini me ljubaznim, jer bih u drugim prilikama bio neljubazan. Znao sam da je ona promenila moj ivot. Podsetio sam se svojih dana provedenih na koledu, kad sam ustajao u 3,30 nou i provodio po jedan sat s Bogom u molitvi, a onda odlazio na posao na farmi. Tokom tog perioda bio sam osvedoen u NJegovu silu. Neki od momaka, mojih prijatelja, iveli su nedostojnim ivotom. Nisu provodili vreme s Bogom, pa su poeli da se bave nekim prevarnim aktivnostima. Znao sam, da nije bilo Boje sile u mome ivotu u okviru prouavanja NJegove Rei, i sam sam mogao biti u drutvu tih momaka, u njihovim ispadima. Tako sam, zahvaljujui svedoenju ispunjenih proroanstava, znao da mi se Bog obraa preko svoje Rei. Po promeni u mome ivotu znao sam da sam kroz Boju Re primao saznanja i poruke od NJega. Tree, za Boje obraanje ljudima kroz NJegovu Re, znao sam zbog sluajeva promenjenog ivota, za koje sam bio svedok. Ubice su oslobadjane grene mrnje. Preljubonici i lupei su doiveli promenu zahvaljujui Gospodu, autoru Biblije.

30 Obuzet silnim oseanjem potrebe, traio sam i naao da mi se Bog obraa kroz prirodu i kroz svoju Re. Vera nastaje prouavanjem NJegove Rei. Tako sam otvorio Bibliju i naao jedno biblijsko obeanje. Preko tog obeanja poeo sam da prelivam svoju veru, svestan da je to veoma vano, kako je to pokazano u iskustvu pripadnika izrailjskog naroda po izlasku iz Egipta, kada je samo dvoje od preko dva miliona ljudi starijih od dvadeset godina ulo u obeanu zemlju. Uzrok te tragedije bio je to veru koju im je Bog dao nisu meali sa obeanjima NJegove Rei. Shvatio sam da moram i praktino da pomeam veru s obeanjima. Zato sam otvorio Bibliju, naao jedno obeaje i stavio prst direktno na tekst obeanja, molei se: Gospode, poto si obeao, ja znam da e i ispuniti to si obeao. To je, zapravo, meanje to dvoje, onako kako Gospod eli da inimo. Seam se ta stoji u 4. Mojsijevo 23, 19.: Bog nije ovek da lae. Upravo to mi je ulilo sigurnost. U tom stihu, takodje, stoji: to kae nee li uiniti? Tako sam znao da je Bog dao obeanje. Poto On ne moe da lae, znao sam da e ispuniti svoje obeanje. Sada rekoh, ja verujem da e mi Ti ispuniti svoje obeanje. Naao sam tekst u Mateju 24, 35. i itao: Nebo i zemlja proi e, ali Rei moje nee proi. Pozvao sam se i na ovo obeanje. ta sam ja to radio? Jaao sam svoju veru, meajui je sa NJegovom svetom Rei. Tada sam rekao: Ti si rekao, u Jevrejima 6, 18. Da Bogu nije mogue slagati. Zato uzimam ovo obeanje na koje sam stavio prst, jer znam da nije mogue da ono ne bude istina. Dolo je od Tebe, Boga ljubavi, Boga kome nije mogue slagati Tako je i poelo, da sam gledao neke od onih divnih stvari koje je Bog eleo da vidim; koje je bilo potrebno da vidim da bih, ako ne vidim, mogao da izgubim duu kako je, kao mogunost, nagovestila moja majka. Moja vera je poela da jaa. Uzgred, ta je to vera? Kad ljudi kau: Moja vera je slaba, to je direktna uvreda za Boga. Vera je, jednostavno, pokazivanje poverenja u Boga! Vera je verovanje Bogu! Ako kaem moja vera je slaba, ja govorim, ja ne verujem mnogo u Boga. Kada sumnjam u udo uslienja molitve i govorim o razoaranjima ivota kao o sudbini, i nastavljam da govorim o svojim sumnjama, ja tada jednostavno poruujem svetu: Ja ne verujem u Boga! Nikada, nikada ne reci da je tvoja vera slaba. Ne, nikako, nego govori o Bojoj sili. Govori o NJegovoj moi i sposobnosti da usliava molitve! Gospod nam je u prirodi pokazao da postoji. On je pruio dokaze da nam se obraa preko prirode. Mi, tako, moemo da uzmemo bilo koje od 3.573 ili vie obeanja koje je On dao i mi tada, na temelju NJegove ljubavi, moemo da znamo da e On ispuniti svako od njih.

31 Obeanja se moda nee ispuniti precizno na nain kako bismo mi to eleli. Ali poto znamo da nas On ljubi, mi moemo da budemo smireni zbog injenice da e On odgovoriti i usliiti na najbolji mogui nain; na nain kako bismo mi to poeleli, kad bismo mogli da vidimo kraj od poetka. Ja nemam pravo da propiem kako Bog treba da uslii moju molitvu. To bi bila drskost. U svom prouavanju u to vreme, ustanovio sam da Bog zadrava pravo da odgovori na moju molitvu u skladu sa svojim, a ne mojim izborom. Tako sam itao uteni tekst u Jeremiji 33,3.: Zovi me, i odazvau ti se, i kazau ti velike i tajne stvari, za koje ne zna. Vidite, Bog kae da e sigurno usliiti tvoje molbe, ali na nain kako On vidi da je najbolje. U Isaiji 42, 16. itamo: I vodiu slepce putem kojega nisu znali; vodiu ih stazama kojih nisu znali. Imao sam obiaj da kaem Gospodu: Gospode, kada podjem drumom ivota i dodjem na ravanje puta, pa ako skrenem desno, uini da se dogodi tako i tako. Ako se to dogodi, tada u znati da treba da skrenem desno. Ali ako se ne dogodi, tada u znati da moram da odem na drugu mogunost odvajanja na raskrsnici. Da li ste to nekada uinili? Bio je to nain kako sam imao obiaj da se pogadjam s Gospodom. Pomiljao sam da sam u tome stvarno uspeo. Ali to nije uvek funkcionisalo, jer kad bi doao na ravanje, to nije uvek bilo ravanje na dve strane, nego na, moda pet! ta je onda, trebalo da inim? Trebalo je da se uputim ka tekstu u Jeremiji 33, 3. i da se oslonim na to da e mi Gospod pokazati ta treba da inim. Gospod mi je vrsto obeao da e usliiti moju molitvu, ali ne obavezno na moj nain. Ja ne smem da postavlja osnovna pravila za uslienje molitava. Kad sam to, konano, shvatio, bio sam veoma srean i zadovoljan. Moja vizija i mudrost tako su ogranieni, da ne mogu da vidim sve mogunosti. Ali Bog, On moe da ih vidi sve. Jednom prilikom, kad sam uao u jednu sobu, ugledao sam svoju malu devojicu kako stavlja u usta ilet. Usta jo nije bila zatvorila. Bio sam u nedoumici ta da uradim. Znajui da me je esto oponaala, nasmeio sam se iroko otvorio usta. Uinila je isto. Pribliavajui joj se, neno sam izvadio ilet iz njenih usta. Kad je ilet ve bio izvadjen, rekao sam: Ovo e te svu isei U istoj sekundi ona je vrsto zatvorila usta. Mislila je da je to neto dobro za jelo. Ali tata je znao vie i bolje! Kad smo ti i ja u iskuenju da kaemo: Gospode, uini to ovako, setimo se da na Otac najbolje zna kako to, zapravo, treba! On ne eli da nam da neto to e nas povrediti i unititi nae ivote, Jedna ena, iji je mu bio u vojsci, rekla je: O Boe, traim od Tebe da mi vrati mua kui, bezbednog i zdravog. Bog ga je doveo kui, ali kako esto je zaalila to je

32 zatraila da se ispuni Boja volja. Taj nekada ljubazni, neni i dragi suprug, doao je kui, pao u stari greh i odao se nemoralu. S gorkim suzama, shvatila je da kada neto zahtevamo od Boga, to esto znai dobiti neto to ne elimo. Kako je vano da shvatimo to osnovno pravilo ivota i dopustimo da na ljubavi pun, svemudri Bog ispuni svoje obeanje na svoj nain! Kao malo dete, s verom malog deteta, mi treba da pristupimo Bogu i kaemo: Verujem da Ti ispunjava ovo obeanje, zato to Tebi nije mogue slagati. Hvala ti to si ispunio svoje obeanje, zato to me ljubi. U Rimljanima 8,32. itamo: Koji dakle svoga Sina ne potede, nego ga predade za sve nas, kako dakle da nam s NJim sve ne daruje? Vidite li, prijatelji, poto nam je Bog dao svoje najbolje, da li e nam uskratiti neto to je manje vrednosti? Bog nas ljubi i nestrtpljivo eka da uslii nae molitve na NJegov, najbolji nain i u najbolje vreme. Razgovarajui sa studentima koleda i odgovarajuji na njihova pitanja, izneo sam im ono to ste upravo itali u ovom poglavlju. Zatim sam rekao da postoji jo neto, to elim da im to pre ispriam. Pitao sam ih: Koliko od vas veruje u Bibliju? Svi su podigli ruke. Posle toga sam ih pozvao da to kau i naglas, a zatim i da uzmu Biblije u ruke, i kau: Verujem u Tvoju Re. To je, vidite, zapravo prelivanje vere preko NJegove Rei. Sledee to treba uiniti je otvaranje Biblije na mestu gde se nalazi tekst nekog obeanja. To moe da bude Filibljanima 4, 19. Moda ti je u ovom trenutku potrebna finansijska pomo. Bog moe da odgovori i On e to uiniti. On je obeao. Pa, poto verujemo u Bibliju, mi moemo da verujemo u NJegovo obeanje. Zar to nije logino? Tako, poto verujemo u njegovo obeanje, mi moemo da kaemo: Verujem, Gospode, da ga Ti ispunjava. Mi, jednostavno koristimo prva slova molitve. A je itite Matej 7,7. B je verujte Marko 11,24. Kai: Verujem. C je traite (s pravom). Zatrai, a onda uzvrati zahvalnou Bogu to si primio. To je molitva primanja. Veina hriana se mole molitvom predanja, umesto molitvama primanja. Oni kau: Gospode, oprosti mi grehe, ako je Tvoja volja. To je uvreda! Mi se ne moramo moliti molitvom predanja, da bi nam Gospod oprostio grehe. On je ve obeao da e to uiniti preko svog Sina, Isusa Hrista. Ja mogu da se molim molitvom primanja i da kaem: Gospode, Ti si obeao da e oprostiti moje grehe i da e me oistiti. Hvala ti to si to uinio, zato to sam priznao i zato to verujem. Ja mogu da traim mudrost. Ne moram da molim za nju, ako je to NJegova volja. On je obeao da e mi je dati ako traim. Tako, kada je traim, tada moram da verujem da mi ju je On dao, a onda i da mu zahvalim to mi ju je dao. To je molitva primanja.

33 Hajde, da se molimo: Zahvalni smo Ti, Gospode, to si Ti na Spasitelj. Zahvalni smo Ti, to e nam, kada ti pristupimo, dati silu da postanemo sinovi Boji, ako verujem u Tvoje ime. Mi te molimo za svako srce, koje nije u ovom trenutku Tvoj sin ili ki, a eli to da bude i kae tiho u svom srcu, oprosti mi moje grehe, da takvog uini svojim sinom ili keri, ovog trenutka. Mi verujemo da Ti to ini, poto on ili ona veruje. Ujedno Ti i zahvaljujemo, kroz Isusa Hrista, naeg Spasitelja. Amin. Kada itate obeanja, setite se da su ona izraz neizrecive ljubavi i saoseanja. Veliko srce Beskrajne LJubavi privueno je ka greniku s neogranienim razumevanjem. U kome imamo izbavljenje krvlju NJegovom, oprotenje greha Efescima 1, 7. Da, samo veruj da je Bog tvoj Pomonik. On eli da obnovi svoj moralni lik u oveku. Pristupajui Mu, uz priznavanje i pokajanje, On e pristupiti tebi, s milou i pratanjem (Put Hristu, orig.str. 55).

4. ZALJUBLJEN
I ovom prilikom bih eleo da, zajedno samnom, obratite panju na sedam biblijskih injenica. U celoj ovoj knjizi ja ponavljam mnoge od ovih injenica. inim to zato to su one tako vane, da mogu slobodno da se ponavljaju; jer ako nam sada podje za rukom da ih vrsto usadimo u svet svojih razmiljanja, one e nam se pokazati kao izuzetna vrednost u danima koji dolaze. Obratite panju na sedam slavnih biblijskih injenica: 1. Isus dolazi ponovo. Otkrivenje 22,12. I evo u doi skoro. 2. Isus dolazi po one koji su mu slini. U 1. Jovanovoj 3, 1-3., u treem stihu itamo: I svaki koji ovaj nad ima na NJega, isti se, kao i On to je ist. 3. Jedna od taaka slinosti Hristu jeste, mrzeti bezakonje. Jeremija 1, 9.: Omiljela ti je pravda, i omrzao si na bezakonje. 4. Ta mrnja je Hristovo obeanje. 1. Mojsijeva 3, 15.: I jo meem neprijateljstvo izmedju tebe i ene i izmedju semena tvojega i semena njezina; ono e ti na glavu stajati a ti e ga u petu ujedati. Ovo prvo Otkupiteljevo obeanje ujedno sadri i obeanje da e ovek moi da mrzi greh. To je bilo obeanje mogunosti da ovek mrzi djavola i sve to se nalazi u njegovom programu. Zato je Bogu bilo potrebno da naini jedno ovakvo obeanje? Jednostavno zato to je u trenutku kada ga je dao, ovek zgreio i postao zaludjen sotonom. Mladi ljudski rod zavoleo je greh. ovek bi oduvek u istoriji voleo greh, da Bog u ljudsko srce nije projektovao, ugradio, mrnju prema sotoni. I danas ima ljudi koji kau: Pokajau se kad budem bio spreman. To je nemogue. ovek se moe pokajati tek kada mu Bog podari pokajanje. To je razlog zato je toliko vano odgovoriti, reagovati, u trenutku kada ujemo glas Svetoga Duha koji nam se obraa. To je vreme kada treba delovati, jer je samo Bog taj koji oveku daje mrnju prema grehu. Jedino Bog stgavlja/mee neprijateljstvo izmedju oveka i djavola. 5. Ovo ostvaruje Sveti Duh. Jovan 16, 8.: I kad On, Sveti Duh, dodje, pokarae svet za greh. Vidite, Sveti Duh je taj koji ukorava svet za greh. On je taj koji oveku donosi mrnju prema grehu, odgovarajui na njegovu ozbiljnu molbu u molitvi. To je neto za ta mi svi moemo da budemo veoma zahvalni. 6. On oveku, istovremeno, daje pokajanje za greh. Dela 5, 31.: Ovoga Bog

36 desnicom svojom uzvisi za Poglavara i Spasa, da da Izrailju pokajanje i oprotenje greha. I ovo je dar od Boga. On donosi ne samo mrnju prema grehu, nego i pokajanje, kroz delovanje Svetoga Duha na ljudsko srce. Kako bi smo trebali da budemo zahvalni! 7. Evo, kako On to radi. Jezekilj 26, 26.: I dau vam novo srce, i nov u duh metnuti u vas, i izvadiu kameno srce iz tela vaega, i dau vam srce mesno. Bog to udo milosti ini tako to nam daje novo srce. To novo srce je nainjeno tako da mrzi greh. Ulazei u to novo srce, Sveti Duh donosi pokajanje i potpuno obnovljenje. oveanstvu je dat poziv da prihvati ovo divno preobraenje. Bog obeava da e to uiniti za tebe i za mene. Mi smo prouavali o molitvi primanja i molitvi predanja. Molitva predanja je kada kaemo: Gospode, ako je Tvoja volja. To jednostavno znai poveravanje naih ivota NJegovoj volji za nas, kada je re o stvarima za koje nismo sigurni.To znai izneti pred NJega svoju ljudsku molbu, koja je podlona zabludi, a onda traiti da bude NJegova volja. Ovu vrstu molitve koristim u molitvi za bolesne, jer ne mogu da znam da li je ta osoba ispunila uslove za uslienje molitve upuene za nju. Medjutim, ako se molim za mudrost za sebe samog, imam pravo da znam, i ja stvarno i znam, ako sam ispunio uslove za uslienje molitve. Prema tome, ja dobijam mudrost, jer mi je Bog dao sasvim odredjeno obeanje za mudrost (Jakov 1, 5.). Ako sam ispunio uslove za uslienje molitve i molim se za mudrost, za oprotenje greha, za izleenje, ili za bilo koje obeanje koje je On dao, ja mogu da pristupim Bogu i traim ispunjenje odredjenog obeanja, ne govorei: Gospode, ako je Tvoja volja. Ne, ja znam da je Bog obeao da e oprostiti moje grehe ako sam ispunio uslove. Ja ne smem da se molim: Gospode, ako je Tvoja volja, oprosti mi moje grehe. Ja znam da On hoe da mi oprosti grehe, zato to je to obeao. Potom, moram da verujem da On to ini. Greh je moliti se drugaije. U 1. Jovanovoj 5, 10. stoji: Koji ne veruje Bogu nainio ga je laom. U Rimljanima 14, 23. Pavle kae da je greh ono to nije od vere. Kad se molimo Bogu za oprotenje greha, ako je NJegova volja, to je molitva predanja. To nije mesto za takvu vrstu molitve. Ja znam da jeste NJegova volja da mi oprosti grehe, ako ih priznam. To je situacija u kojoj mogu da primenim molitvu primanja. Setiete se da molitvu primanja moemo da uputimo Bogu ako uzmemo obeanje i ako, posle zadovoljavanja uslova za uslienje molitve, u molitvi zatraimo od Boga da nam to obenje ispuni, individualno. Mi verujemo da ga je On ispunio. Tada idemo i jedan korak dalje, i zahvaljujemo mu to je ve usliio nau molitvu i zato to smo primili to ispunjenje obeanja. Vidite: primanje u ovom sluaju znai: Ja sam ga primio.

37 Ja treba da uzmem Boje obeanje o pratanju greha. Kao to sam se molio: Gospode, oprosti mi, ja treba i da kaem: Ja verujem i zahvaljujem Ti, Gospode, to sam primio oprotenje. Pre vie godina smo moj brat i ja prodavali knjige. On je radio na jednoj strani ulice, a ja na drugoj. On je doao u dom u kojem mu je ovek rekao: Nisam zainteresovan za Vau knjigu, ali imam knjigu koju u Vama dati. Pa, hvala Vam bezbroj puta, uzvratio je moj brat oduevljeno. Na to ga je ovek ispravio: Ne zahvaljujte mi bezbroj puta. Zahvalite mi samo jednom i uzmite je. Znaajno, u ovom sluaju, nije bio broj, koliko mu je moj brat zahvalio. Odluujui faktor u situaciji kad je moj brat dobijao knjigu, bio je da prui ruku i da je primi. Kad upuujemo Bogu molitvu primanja, mi treba odmah da ispruimo ruku i primimo ono to traimo, znajui da Bog hoe da mi to primimo. Mi to moemo znati, itanjem obeanja koja je On dao u svojoj Rei. To je prilika kada moemo da kaemo: Hvala ti Gospode, to sam primio. Za to e moda biti potrebno malo vebanja, poto nismo navikli da to tako kaemo. Zar to nije ispravno? Mi smo navikli da se molimo za odredjene stvari, ako je Tvoja volja, iako nam je On ve rekao da to jeste NJegova volja. Kad stanemo da razmiljamo o tome, onda to izgleda pomalo smeno, slaete li se? Jeste, svakako. Isus je doao da me spase, i zato ja nemam potrebe da traim od NJega da me spase, ako je to ve NJegova volja. Znam, i pre nego to se molim, da to jeste NJegova volja. Imam, naime, pravo da stavim prst na tekst u Mateju 1, 21. i da traim od NJega da me spase. Potom mogu da poloim pravo na injenicu da me je On ve spasao, ako verujem u ono to On kae. Posle toga, mogu da mu zahvalim to me je spasao, a On e nastaviti da me spasava svakoga dana. Spasenje je dnevni dogovor i dnevno predanje Bogu. Mi moemo da kaemo: Ja sam spasen sada, i da u to verujemo svim srcem! Moda bi bilo bolje rei: On me spasava sada. Ili, jo bolje: Hristos je moj Spasitelj, Hristos je Alfa i Omega moga spasenja. On je poetak i svretak. Kada govorimo o venom ivotu, mi moemo da znamo i da izjavimo da imamo veni ivot. On nam je obean. Obratite panju na 1. Jovanovu 2, 25.: I ovo je obeanje koje nam On obea, ivot veni. Eto, gde se nalazi obeanje venog ivota. Ja sada mogu da kaem: Gospode, molim te, daj mi veni ivot. A onda: Gospode, ja verujem da si mi dao veni ivot. Ja ga zahtevam, u Isusovo ime, i zahvaljujem Ti to sam, kroz Isusa Hrista, primio veni ivot. Ponekad smo, upitani da li smo spaseni, skloni da odgovorimo: Nadam se! Zar ovo nije neto? Nadati se neemu to nam je obeano? Ja imam sina. Pretpostavimo da mu neko

38 pridje i kae: Poznavao sam pastora Glena Kuna. Jesi li ti njegov sin? A on odgovori: Nadam se. Jasno je, da bi to bilo uvreda i za njegovu majku i za mene. Hajde da prekinemo to sumnjiavo nadanje i da kaemo: On je moj Spasitelj. Znam da On to jeste! To je komunikacija primanja. Kad govorimo o primanju oprotenja za nae grehe, mi nemamo potrebe da sumnjamo u to ako smo ispunili uslove za uslienje molitve. Mi moemo da znamo, da budemo sigurni, da smo slobodni od teine i kazne greha. Isus je to obeao tebi i meni, a ja mu verujem. Veruje li mu i ti? Hrianstvo je zbog toga radost. Ono je velika radost ve sada. Ja ne moram da se angaujem i ukljuujem u groznicu spasenja. Potrebno je samo da se molim, verujem i traim ono to mi je Bog obeao. O, kako treba da budemo zahvalni za te divne mogunosti. ta rei za zahtev da se stavi neprijateljstvo izmedju nas i onoga to nije za nas? To se uklapa u sliku zaljubljenosti. Poto sam proao kroz svoje getsimansko iskustvo, odluio sam da ga ispriam svima kojima mogu. Za mene je neopisiva radost kad mogu da stavim prst na obeanje i primim uslienje/odgovor posle molitve i priznanja da verujem Bogu da e uiniti ono to je obeao i zahvaljivanja to sam to od NJega primio. Sada nam je jasno zato u Bibliji stoji: Udji u radost gospodara svojega (Matej 25, 21.). Uvek, od toga vremena, ja drugim ljudima priam ta sam naao. Verujte mi da je to radost, stvarna radost! Ako postoji narod koji moe i treba da uiva ovu vrstu stvarnog iskustva, onda je to narod koji je stupio u odnos sveanog zaveta poslunosti Bogu. To je nae pravo! Mi, kao apostol Pavle, moemo da kaemo: Jer znam kome verovah, i uveren sam da je kadar amanet moj sauvati za dan onaj. (2. Timotiju 1, 12.) Mi moemo da kaemo: Ja znam da je iv moj Iskupitelj. (O Jovu 19, 25.). Znam da ja ne postiem mnogo. Ali znam da je moj Bog svemoan i da e me, ako mu dopustim, uiniti vrednim orudjem u svojoj ruci. Nedugo nakon to sam odluio da ovo iskustvo prenesem drugima, jedan mladi ovek iz nae crkve se zaljubio u jednju devojku iz kraja. Taj ovek je bio oenjen i imao dvoje divne dece i veoma lepu, posveenu enu. Radio je u bolnici i spetljao se sa mladom devojkom od 19 godina. To je u poetku bila samo neduna igra, koja je, medjutim, dovela do zaljubljenosti. Oni nisu eleli da do toga dodje, ali tako to esto biva. Znate li kako se ljudi zaljubljuju? Nedunim lupkanjem po ramenu. Mali dodir ovde ili onde. Neki ljudi to nazivaju mladalakom ljubavlju. Ako eli da se sauva od zaljubljivanja dri se pravila: ruke k sebi i na metar rastojanja, moj otac je imao obiaj da upozorava svojih osam sinova. Vei deo padanja pod iskuenje je maksimalna blizina. to smo blii iskuenju, to je verovatnije da emo mu podlei. to se od iskuenja drimo dalje, to smo sigurniji. Vea

39 udaljenost znai veu sigurnost da emo ostati pobednici. Neki ljudi se ude zato uvek padaju u iskuenje. Odgovor je jednostavan, previe mu se pribliavaju.

Zaljubljivanje/zaludjivanje ba tako nastaje. to si blii nekome kome ne bi trebalo da bude blizu, to je vea mogunost zaljubljivanja. to skorije nauimo da se odnosimo prema iskjuenju onako kako je to Isus inio, pre emo izvojevati pobedu nad njim. On nas je uio da kaemo: Ne navedi nas u napast/iskuenje. Kad neko vama, udatim enama pridje i krene sa vanrednom ljubaznou prema vama, za vas je to trenutak kada treba da odete. Medjutim, jasno je da je to neto drugo, ako ste oboje samci. Moda ete, ak, eleti da se bolje upoznate! Medjutim, ako je i samo jedno od vas u braku, to prijateljstvo nikako ne treba da postoji. to pre to dovede u red, to e biti sreniji. I tako je ovaj mladi ovek poeo da ukazuje panje toj devojci. Oni su se beznadeno zaljubili. Tako, elei da bude dosledan, odluio je da se razvede od svoje ene. On

oigledno nije mogao da ima dve ene, a ena koju je eleo, imala je 19. godina. Negde je reeno da se osamdesetpet odsto efova zaljubljuje u svoje sekretarice. To je zaprepaujue visok procenat. Slaete li se? (Neko ko je proitao ovaj podatak gnevno je rekao da to nije tano, pa se zato ja izvinjavam to sam ga citirao.) Po mom miljenju, zato esto dolazi do zaljubljivanja? Naveu ti jedan razlog. ovek odlazi od kue ujutru, njegova ena nije preterano ljubazna, pa on gnevno reaguje i, s takvim stavom prema eni odlazi od kue. Dolazi u kancelariju. NJegova elegantno obuena sekretarica pozdravlja ga vrlo prijatno: Dobro jutro, gospodine Smit. Tano je da on uopte nije planirao da se zaljubi u svoju sekretaricu, ali ona je tako prijatna i ljubazna. Izgleda tako uredno i isto i ima tako dobar miris. I poslednje to mu je ostalo u glavi u vezi s njegovom enom, bilo je da je izgledala neuredno i sanjivo i da je, nekako, reala na njega kad je odlazio od kue. U tom trenutku, razume se, on nije prestao da razmilja o tome kako on svojoj sekretarici daje 100 dolara nedeljno da bude super ljubazna. Moda bi to njegova ena bila spremna da uini sa 85 dolara. Ali njegova ena je deurna dvadeset etiri sata, kada treba da menja pelene deci, da isti kuu, da hrani psa i da obavlja stotinu i jednu, drugu kunu obavezu, koje on od nje oekuje da radi za nita. Sekretarica dobija odlinu platu i njoj je mnogo lake da bude slatka kad ef ulazi unutra! Ali, saekaj samo, da se on oeni sekretaricom i da ona mora da menja pelene njegovoj deci, pa da pere rublje i da brine o psima i o svim kunim poslovima! Ona e se ponaati prema njemu ba onako kako se njegova ena sada ponaa prema njemu, a i on e se verovatno i prema njoj ponaati na isti nain! NJegova ena ga je volela kad je bio mlad, ali sekretarica ga obrlauje i dobija za mua kad je ve star, pa se pokazuje da on i njegova

40 sekretarica ena postaju jo nesreniji, nego to je bilo u njegovom prvom braku.Tu su, zatim, i frustrirana, slomljena deca! Ne, zaista, zaljubljivanje se ne isplati! Tako, onaj mladi ovek je nameravao da se razvede od svoje ene i oeni se onom devojkom. Nekoliko vernika crkve mu je otilo u posetu i odmah su poeli da a grde. I, kao to znate, re stvorenja ne moe da metne neprijateljstvo izmedju dvoje koji su zaljubljeni. To se ne moe postii, naroito ne uz pomo grdnje. Nepromenljiva sila Stvoriteljevog obeanja neophodna je da bi prestala ljubav medju osobama koje ne bi trebalo da budu zaljubljene. Bog je rekao: I meem neprijateljstvo Kad sam saznao za tu situaciju, pozvao sam drugog pastora da podje sa mnom u posetu ovom mladom oveku. Doli smo do kue i zatekli ga kako radi u svojoj bati iza kue. Kroz prozor kuhinje mogli smo da vidimo njegovu enu kako obavlja svoje poslove i kako je angaovana oko dece. Ona je bila divna mala dua. Poeli smo razgovor i tada sam mu rekao zato sam doao. Uveravao sam ga da ne elim da izgovorim nita to bi ga povredilo. Nisam doao da ga grdim, nego sam hteo da mu pomognem. Rekao sam mu da znam za nain kako moe potpuno da se spase od zaljubljenosti u onu devojku. Na to mi je on rekao da ne treba da se bojim da u ga povrediti, ali je rekao: Ja ne elim da raskinem s tom devojkom. Bio sam kompletno zbunjen. Razmiljao sam ta bih mogao uiniti kada se radi o oveku koji nije hteo da se odvoji od problema. Ne moete prisiliti oveka da prestane da grei. Prisila nikada nee metnuti neprijateljstvo izmedju dvoje ljudi i greha, ako oni misle da se vole. Takvo neprijateljstvo moe da donese samo Stvoritelj, a On to ini dajui novo srce onima kojima je to potrebno. To je jedini nain kako se to uopte moe ostvariti. Sada sam intenzivno razmiljao ta bih ja mogao da uinim, kako da upotrebim metod molitve primanja u ovoj situaciji. Setio sam se obeanja u 1. Jovanovoj 5, 16.: Ako ko vidi brata svojega gde grei greh ne k smrti, neka moli, i dae mu ivot. Pitao sam se, tada, da li bi to obeanje moglo da mi pomogne u toj situaciji. U knjizi Svedoanstva za propovednike, koju je napisao moj omiljeni pisac, na stranama 19. i 20. itamo: Svemogui Bog ne moe da se suprotstavi njihovoj crkvenoj molbi za spasenje bilo kojeg iskuanog dela/uda Hristovog tela. Znam da svako od nas moe da zahteva ispunjenje obeanja iz 1. Jovanove 5, 16. i primeni ga onako kako nas upuuje Sveti Duh, tako da prestanu da se vole osobe koje ne bi trebalo da budu zaljubljene. To je Boje obeanje. Medjutim, u ovom sluaju mukarac to nije hteo. ta je sada trebalo da inim? U tom trenutku, Gospod mi je pomogao, pa sam pitao: Pristaje li da te neko uini spremnim na to?

41 Da, ree, pristajem da me neko uini spremnim na to. Tada sam se setio teksta iz Filibljanima 2, 13.: Jer je Bog to ini u vama da hoete i uinite kao to mu je ugodno. Tako sam, u sebi, uputio Bogu molitvu primanja. Zatraio sam od Gospoda da ga uini spremnim na to i Bog me je usliio. Jer, ja sam traio, verovao, i zahvalio Bogu to e taj ovek biti spreman da raskine odnose sa tom devojkom. Tri minuta potom, on je rekao: Spreman sam da raskinem s njom. ujete li ovo? Ali, ree on, ona ne eli da raskinemo. Upitao sam ga: Kako moe u to da bude siguran. Tada mi je ispriao onu staru priu, koju su, verovatno, koristili svi zaljubljeni parovi. Rekao je: Rekla mi je da e se ubiti ako je napustim. To obino nema neku naroitu teinu. To znai: saaljevam sebe. Osoba koja preti samoubistvom, zapravo vapi za pomo, pa eli da je i ti saaljeva. Ovaj mladi ovek je bio siguran da e ona izvriti samoubistvo i zato je smatrao da ne bi mogao da je ostavi. Dobro, rekoh, imam neto za tebe. Ispriao sam mu o molitvi predanja, o prvim slovima uspene molitve i izneo mu neka biblijska obeanja. Izneo sam mu injenicu da obeanje sadri ono to je obeano, na isti nain kao to jabukovo seme sadri drvo jabuke. Bili smo uzbudjeni zbog oigledne jasnoe obeanja. Objasnio sam mu da ako traimo, pa verujemo i zahtevamo ispunjenje obeanja na taj nain to emo odmah uzvratiti zahvalnou za primanje obeanog dara, Bog ini uda! Naveo sam obeanje koje e joj pomoi da raskine ljubavnu vezu s njim. Gde se to nalazi?, upitao je. 1. Mojsijeva 3, 15., rekoh. Pogledaj tekst! I jo meem neprijateljstvo izmedju tebe i ene. Odlino se uklopilo i on je shvatio sutinu! U Bibliji sam naao to da se veliki broj obeanja uklapa u mnogostruke potrebe. Ovo obeanje znai da e Bog staviti neprijateljstvo izmedju ljudskog roda i djavola. Ako ti ljudi nisu gajili djavola, ba bih eleo da znam ta su to radili! Tako se to uklopilo! Oduevio sam se, videi da e Bog to uiniti, verovao sam to i zahvalio Bogu u srcu to to ini. O, ali ja znam da ona nee raskinuti, rekao je pomalo podrugljivo. Ja znam da hoe, odgovorih. Zapravo, hajdemo u auto i podjimo pravo kod nje da razgovaramo s njom. Znam da e ona to uiniti. U to sam bio siguran. Ja znam da nee, on je bio uporan. Kako zna da nee?, upitah. Pa, zna, pokuavao sam to i ranije. Obeali smo jedno drugom da emo raskinuti, ali to ne funkcionie, zakljuio je. Ti si obeao? Da li zna ta se dogadja kada mukarac obea? rekoh. Vidi, to je

42 Stari zavet. Ono to Bog obea, to je Novi zavet! tavie rekoh, ti si otiao pod okrilje Starog zaveta, a mi odlazimo pod okrilje Novog zaveta. Uveravao sam ga da e Bog biti s nama i da nas nee izneveriti. Dobro, ali samo da pretpostavimo da ona nee da raskine. ta onda? zapitao je. Ne brini se ti za to, odgovorih. Ja u preuzeti svu krivicu ako ne bude funkcionisalo onako kako sam uveren da hoe. Vai. Ali ja znam da ona nee, gundjao je. Medjutim, ipak je poao s nama. I sad se prestraim kada pomislim kako sam bio siguran da e ona raskinuti vezu. LJudska volja je vrlo osetljiv instrument krajnje nepredvidiv! Od onog vremena sam se pitao, da li ono nije trebalo da bude molitva ako je Tvoja volja. Medjutim, jeste Boja volja da se ljudi odvrate od zla. Tako je Bog uticao na mene da budem odluan i uverljiv. Postoje takve prilike. Mi ponekad moramo da se molimo molitvom primanja, koja bi, inae, mogla biti molitva predanja. Situacija u tom trenutku i hitan karakter situacije odluuju o tome i Bog to sve zna. Boji Duh me je nepogreivo vodio, kad sam rekao da e ona raskinuti ve te veeri. U protivnom bi se moj potez, kada sam postavio precizan rok, smatrao drskou. Seli smo u auto i uputili se prema kui devojke. Na putu se u mene uvukao strah. ta ja to radim?, pomislih. Tom oveku sam obeao da e devojka raskinuti, a postao sam svestan injenice da je njena volja neprikosnovena. To je uinilo da sam poeo pomalo da se tresem. Uinilo mi se kao da je djavo uao direktno s nama u auto i poeo da mi apue: Kako zna da e ona hteti da raskine? Utvrdio si neto prilino veliko, i tako dalje. Poeo sam tiho da se molim, i rekao: Gospode, izbavi me. Ti si rekao itite i ja sam to uinio. Rekao si verujte, i ja verujem. Rekao si traite, i ja traim ispunjenje Tvog obeanja. Ja takodje i verujem, da e se to ostvariti. Kad smo konano stigli tamo, porodica je ve bila otila na spavanje. Kua je bila u mraku! Kako je taj mladi ovek bio srean! Oni su legli na spavanje. Bilo bi bolje da ih ne uznemiravamo, ree. Bio je siguran da emo se samo okrenuti i vratiti se kui. Ali Gospod je uticao na mene da idem do kraja. Ne, ne, rekoh. Probudie se oni. Rekavi to, otvorio sam vrata automobila i sigurnim koracima otiao prilazom prema kui i popeo se stepenicama, sve po dve. Zakucao sam na vrata i u dui se tiho pomolio Gospodu: Gospode, ti si rekao: Kucajte i otvorie vam se. Tano, je, i ovo obeanje se uklapa u ovu situaciju. Pomolio sam se da Bog uini da me uju. Verovao sam da e me uti, zatraivi potvrdu tog obeanja. Ba u tom trenutku, jedan grubi glas iznutra ree: Ko je tamo? Rekao sam mu ko, i da sam doao da pomognem da se ree problemi izmedju njegove kerke i mladog oveka.

43 Ona je legla da spava, grubo je govorio. Probudie se! uzvratio sam vedro. U tom trenutku sam se molio: Gospode, ti si rekao - Itite i dae vam se. Gospodu sam rekao da verujem da e se ona probuditi i odmah sam mu i zahvalio to ju je probudio. Ve sam mogao da ujem kako otac razgovara s njom i kako je pita: Da li hoe da ustane i razgovara sa nama. Sloila se, da se obue i da izadje. Hvala ti, Gospode, rekoh u srcu, dok smo ekali. Jo jednom sam se uverio u injenicu da su ta obeanja data za nae svakodnevne potrebe. On eli da odgovori na molitve naih srca. Nedugo zatim, ona se obukla koliko je trebalo, izala napolje i sela na zadnje sedite automobila. Nisam znao ta da kaem. Ali tada sam zatraio ispunjenje jednog drugog obeanja: Ako li kome od vas nedostaje premudrosti, neka ite u Boga. (Jakov 1,5.) Trebalo mi je tada mnogo mudrosti. Molio sam se Bogu da mi da prave rei, kako bih joj mogao pristupiti na pravi nain. Situacija je bila delikatna, pa sam morao da imam nebesku vetinu, kako ne bih izazvao nijedno neeljeno oseanje. Bio sam svestan da imam posla s ljudskom voljom. Znao sam da su sada u pitanju ljudske due. Pre nego to sam neto prozborio, zahvalio sam Bogu za mudrost. Traio sam i znao sam da mi je ona bila data. Okreui se prema njoj s osmehom, i sa maksimumom blagou koju sam ikada mogao da sakupim, rekao: Ovamo smo doli u interesu doma ovog mladog oveka On ima divnu enu i dvoje prekrasne dece, pa smo se pitali da li bi ti, u interesu njegovog doma, bila voljna da raskine s njim? Bez i trenutka oklevanja, rekla je: Da, gospodine. To se dogodilo na Jugoistoku SAD, gde su ljudi inae vrlo ljubazni u ophodjenju pa ne znate uvek da li stvarno misle ono to kau. Pitao sam se, da li bi to moglo biti jedan od takvih sluajeva. Ali ona je tako brzo odgovorila, da sam pomislio da je moda stvarno mislila ono to je rekla. Pogledao sam u pravcu mladog propovednika, i njegova usta su ostala otvorena. Mislim da su gledali u mene, i siguran sam da su i moja usta bila otvorena. Ona je tu re da izgovorila prebrzo. Pitao sam se, kako je mogla tako brzo da odlui. Tada je mladi ovek poeo da pria. On nije oekivao takav odgovor, pa je poeo da ispoljava veliku emotivnost. Ali, rekao je. Ja te volim. Bilo kako bilo, odgovorila je, mi smo zavrili. Ali ja te mnogo volim, on je ponovo insistirao. Ali mi smo zavrili, rekla je, sa nedvosmislenom reenou u svom glasu. Ali, voleo sam te tako dugo, rekao je ponovo, to je zvualo, kao da e njegov glas pui od emocija.

44 Da, ali mi smo zavrili, odgovorila je. Vie nije bilo nedoumice o tome kakva su njena razmiljanja. Tek pre kratkog vremena, ove veeri, nastavila je stekla sam snano osvedoenje da treba da raskinem. Bez imalo oklevanja, ve tada sam odluila da postupim u skladu sa tim osvedoenjem. Prijatelji, mislim da su ovo bili ba oni trenuci kad smo mi, u kui mladog oveka, traili ispunjenje obeanja iz 1. Mojsijeve 3, 15. Hajdemo napolje odavde, rekao je prilino glasno, pa su njih dvoje otili u prednji deo dvorita kue, dok smo mladi propovednik i ja traili ispunjenje iz 1. Mojsijeve 3, 15. Samo nekoliko trenutaka kasnije, mladi ovek se vratio, rekavi da se ona vrsto dri svoje odluke o raskidu. Gospod je usliio nau molitvu, i vie, ni u ijim mislima, nije bilo nedoumice povodom toga. Zahvalili smo se Gospodu za onoto je uinio i otili kui. Taj par je raskinuo toga asa; raskinuvi zauvek. Bog je delovao, kao to je obeao da e delovati. Sve se to dogodilo tako brzo, da je bilo potrebno da prodje nekoliko trenutaka, dok nisam poverovao svojim uima i oima. Ve tamo i tada, odluio sam da taj sluaj priam svuda kuda idem. Priao sam o tome u koledima, u srednjim kolama, u crkvama. Uvek iznova, kad sam od mladih zatraio da napiu svoja pitanja, neizbeno bi bar jedan pitao: Recite mi, kako sa prekinem zaljubljenost. Uvek sam ih pozivao da se pozovu na obeanje iz 1. Mojsijeve 3, 15. To je Boje obeanje koje se odnosi na mrnju prema grehu. U jednoj koli mi je jedna devojka ispriala o sluaju koji se dogodio u internatu, nakon to sam izneo priu o gornjem mladom paru. Ispriala mi je kako je jedna od devojaka htela da upeca jednog oenjenog oveka, sa dvoje dece. Bila je reena da ga dobije za sebe. ak i nakon to je shvatila da to nije u redu, nije mogla da ga izbije sebi iz glave. Bila je bezumno zaljubljena u njega. Pozvala je grupu devojaka u svoju sobu i tamo su otvorile Bibliju na strani gde se nalazi 1. Mojsijeva 3, 15. i traile ispunjenje obeanja, ba onako kako je ula da smo mi uradili sa onim ovekom i onom devojkom. Posle njihove zajednike molitve, kada je ta devojka u molitvi zatraila od Boga da dovede u red njena oseanja, a onda zatraila ispunjenje obeanja i zahvalila se Bogu zato to je njena zastranjena oseanja doveo u red, one su ustale, a onda je devojka zagrlila svoje drugarice, rekavi da vie nije zaljubljena u onog oenjenog oveka. Sada se ta devojka pitala da li bi moja ena i ja mogli da se nadjemo sa njom. Rekli smo joj da hoemo, a kad je dola i sela u naoj sobi, upitala je: Kuda u odavde?

45 Idi od njega to god dalje moe. I ne vraaj se da mu saopti kako je sve za tebe gotovo, zato to si ti kao komad elika koji ulazi u otvor magneta. Samo dri rastojanje, pa nee imati problema. Poalji mu poruku na koji god nain eli. Samo se dri podalje. Ona nam se zahvalila i rekla da e upravo tako postupiti. Na sin je bio u istoj koli i sluao tu seriju predavanja. Sledee godine se vratio u isti koled i upisao svoju seniorsku godinu.Smatrao je da se devojke i knjige prilino loe mogu meati. Ponaao se veoma mudro. Ali sada je trebalo da diplomira, pa su ga posavetovali, ako namerava da stupi u propovedniku slubu, da bi trebalo da se ozbiljno pozabavi devojkama i da nadje sebi enu. Tako je poeo da gleda oko sebe, pa nam je poslao dnevnik svojih aktivnosti. Skoro svakog dana smo dobijali pismo. Tokom gotovo dve nedelje pisao nam je o jednoj devojci s kojom se upoznao. Iako je znao da ona nije za njega, i dalje bio zaljubljen u nju. U stvari, uvek kad bi je video, srce mu je dobijalo dupli otkucaj. U stvari, ta ga je kod te devojke uinilo tako sigurnim da ona nije za njega, ne znam; ali kada je o njemu re, on je znao da ona nije osoba koju bi Gospod eleo da mu bude ena. Za nekoliko dana smo dobili jo jedno pismo u kojem nam je rekao da se setio propovedi koju sam ja odrao o prestanku zaljubljenosti. Napomenuo je da eli da raskine i spomenuo frustracije koje je doivljavao u ostvarivanju tog cilja. Rekao je: Setio sam se obeanja iz 1. Mjsijeve 3. 15! Otiao sam u sobu, otvorio Bibliju i stavio prst direktno na obeanje i molio se Bogu da stavi neprijateljstvo izmedju mene i tog zaljubljenikog oseanja koje sam gajio prema toj devojci. Dalje je govorio kako se molio, i kako je rekao Gospodu da veruje da On to ini. Zatraio sam ispunjenje obeanja i zahvalio Gospodu to je to uinio za mene. Ustao sam na noge, i ustanovio da je Gospod stvarno usliio moju molitvu, rekao je. Medjutim, moda je to otilo malo predaleko, jer sam gotovo poeo da je prezirem! Dalje je rekao da nije eleo da je mrzi, nego da je voli kao hrianin. Sada se moj sin setio drugog teksta koji e i to dovesti u red. Bio je to tekst u Rimljanima 5, 5., koji kae Jer se ljubav Boja izli u srca naa Duhom Svetim, koji je dat nama. To mu je omoguilo da je voli kao hrianin, i da ipak ne bude zaljubljen u nju. To je Boja sila u srcu.Bog i danas usliava molitve i uiva u tom, ako e to proslaviti NJegovo ime. Ja ne verujem da je moj sin stvarno mrzeo tu devojku, ali delovanje Svetog Duha bilo je tako iznenadno i sigurno, da je on na taj nain to, s poetka, protumaio. Sveti Duh ini da volimo ali On nam pomae i da se snano odvratimo od zajednice koja bi mogla da donese nesreu i alost u nae ivote. elim da vam kaem da imamo jednu udesnu Knjigu i jednog monog Boga. U ovim zavrnim danjima istorije Zemlje mi imamo pravo da pristupimo Bogu da zatraimo

46 ispunjenje bilo kojeg od 3.573 i vie obeanja, i vie od toga, zapisanih u Bibliji. Mi moemo da idemo svojim putem, radujui se. Pozivam vas da ve ovog asa uzmete Bibliju i otvorite tekst u Delima 5, 31! Videete da je ovde Bog obeao da e dati pokajanje. Ovoga Bog desnicom svojom uzvisi da da Izrailju pokajanje i oprotenje greha. Bog uvek daje oprotenje, kada daje pokajanje. Kada Bog uini da mi je ao zbog mojih greha, to je znak da eli da mi oprosti. Niko, nikada nije dobio kvalitet pokajanja, a da mu nije bilo oproteno, ako je to samo traio, verujui. Moda e u tiini svoje sobe, poeleti da izgovori tu molitvu. Stavi prst na to obeanje i moli se: Oe na nebeski, zahvaljujem ti za ovo obeanje pokajanja i pratanja. Molim te da mi da dar pokajanja. Molim te ujedno i za oprotenje. Verujem da ti to ini Isusa radi. Hvala Ti to sam primio pokajanje i oprotenje. U Isusovo ime. Amin.

5. OD PIJANICE DO SAVETNIKA
Otvoriemo jedan veoma vaan tekst u Bibliji. Taj tekst je moda i najznaajniji u Bibliji, poto se odnosi na tebe i na mene; u njemu se radi o nama! itajui ga ponovo, zamisli sebe u opisanom ambijentu. Tekst je u Otkrivenju 14,6 i dalje. Obrati panju: I videh drugog andjela gde leti posred neba, koji imae veno jevandjelje da objavi onima koji ive na zemlji, i svakome plemenu i jeziku i kolenu i narodu. Bog objavljuje da e doi poruka koja e obuhvatiti ceo svet. Ona se zove veno jevandjelje. Ovo nije nikakav novi koncept religioznog miljenja, nego poruka od starina, od venosti, od poetka vremena. Jevandjelje je Boja sila koja spasava sve ljude. Imajui ovo na umu, eleo bih da vam ispriam iskustvo, koje mi je na dramatian nain pokazalo Boju silu koja deluje na ljudsko srce. ena o kojoj u govoriti nekada je bila hrianka, ali se, kao to ete videti, izgubila zbog vie razliitih uticaja koji su delovali na njen ivot. U starosti od est godina nauili su je da umrkava burmut. Ovo zlo se kod nje uvrstilo i dralo je vrsto u vlasti. U tinejderskom dobu poela je da pije alkohol. I to je postala njena vrsta navika. Negde u svom ivotnom iskustvu upoznala je ljude koji svetkuju subotu i postala vernik crkve. Za kratko vreme odrekla se upotrebe burmuta i alkohola. A potom se, isto tako iznenada, ponovo vratila svojim starim navikama. Dugi niz godina ostala je vernik crkve, iako i dalje rob tih svojih navika. Medjutim, vernici njene crkve o njenim problemima nisu nita znali. Moete zamisliti kakvu krivicu je nosila u sebi. esto je sluala kako pastor govori o slavnom Hristovom ponovnom dolasku. Sluala je, u mnogim prilikama, kako itaju tekst iz 1. Jovanove 3.3., koji ju je podseao na to da e se oni koji oekuju Isusov dolazak oistiti i ostaviti svoje bezvredne navike. Teko je zamisliti teinu krivice i grie savesti koju je ta draga dua morala godinama da podnosi. Konano, jednog subotnog popodneva, ona je sluala propoved koja je na nju ostavila snaan utisak. Osetila je duboku elju da se otrgne od svojih navika pa, ne znajui ta drugo da ini, nazvala je pastora telefonom. On je bio mlad ovek. Zamolila ga je da dodje u njen dom i da razgovara s njom o njenom problemu. On je odmah reagovao, i ubrzo se naao u ulozi sluaa, sluajui priu kojoj slinu nikada ranije nije uo. Priala mu je o svojim navikama i snazi kojom je dre. Priznala je da je bila pijanica. Iako je probala mnoge metode,

48 oigledno nita nije moglo da joj pomogne da pobedi. Sada sam do take kad mi je pobeda imperativ. Molim vas, pomozite mi!, plakala je u teskobi duha. Mladi pastor je bio okiran. Nikada nije ni sanjao da bi se ona bavila neim takve vrste. Redovno je dolazila na bogosluenja i bila aktivna u mnogim slubama. Rekao joj je da ne zna kako bi joj mogao pomoi, ali da e o tom razgovarati s odborom crkve i videti ta e mu biti predloeno. Zamislite! Devojka koja umrkava burmut i pije alkohol, u crkvenoj knjizi! Gotovo da nije verovao svojim uima! Ipak, on u to nije imao potrebe da sumnja, poto mu je ona ispriala veoma jasnim reima Problem je na sledeoj sednici iznet pred crkveni odbor, i odbornici su joj pomogli odmah iskljuenjem iz crkve! Ponekad, kada nema sposobnosti da se osobi pomogne da uini korak navie, stvar se reava izbacivanjem napolje. Biblija je vrlo jasna kada govori o situaciji u kojoj nekoga treba iskljuiti. Ali, podjednako je jasno uputstvo da se takvoj meri moe pribei jedino kada zataje svi drugi metodi vraanja na pravi put. U Galatima 6, 1.2. stoji da ako brat zaluta sa staze, duhovni vernici crkve treba da ga posete i nastoje da ga vrate. Kritika nikada nee biti sastavni deo tog procesa vraanja. Prigovaranje i sudjenje o pobudama strani su programu koji je Gospod predvideo za vraanje vernika palih u zabludu. Ako vidim brata koji je zalutao sa staze onoga to je pravo i ako sam duhovan, otii u i razgovarati s njim o tome i taj na razgovor e ostati medju nama, u poverenju. To je veoma vano, a ujedno i biblijski metod. Obratimo panju na rei iz Pria 25, 9. :Raspravi stvar svoju s blinjim svojim, ali tudje tajne ne otkrivaj. Sam Isus je rekao da to treba da se obavi nasammo sa osobom o kojoj je re. Mi stojimo pod sveanom obavezom da potujemo poverenje koje nam je poklonila osoba s kojom smo razgovarali o problemu. Niko drugi nema potrebe da u to bude ukljuen. U Jakovu 5, 20. itamo da e takav postupak pokriti mnotvo greha. Taj metod je boanski odredjen, kao nain postupanja sa zalutalima u stadu. Tekst u Galatima 6, 1.2. takodje kae da onaj koji hoe da pomogne drugome treba da podje k njemu u duhu krotosti. Poniznost, trei horizontalni nivo nadole, obeleavae svaki moj postupak. Ja tada neu osudjivati, nego u mu poveriti da sam i ja ranije zatajio. Ali ima nade i pobede u Isusu Hristu, naem Gospodu. To je metod jevandjelja! U ovom sluaju crkveni odbor nije imao nikakvih predinformacija o problemu ove ene. Ona se poverila pastoru, a on to preneo crkvenom odboru. Sa odbora to je otilo na redovnu sednicu odbora mesne crkve, na kojoj je ena iskljuena. Posle izvesnog vremena mi smo doli u taj grad sa planom da odrimo seriju evandjeoskih propovedi. Razgledajui spisak imena ljudi kojima bi se mogla poslati

49 pozivnica, pastor je uoio njeno ime i zakljuio da bi ba ona mogla da se obraduje takvom pozivu. Nazvaemo je Berta. Pastor je pomalo oklevao, mislei na problem koji je ve imao s njom i razmiljajui da li bi moda bilo bolje da se njeno ime preskoi. Ali onda je ipak zakljuio da bi asovi na evangelizaciji mogli da joj donesu neko dobro. Tako je pozivnica poslata njoj. Verovali ili ne, Berta je dola! Dola je na otvaranje i prvu propoved, a onda ponovo u subotu pre podne i subotu popodne. U nedelju uvee uputio sam poziv svima koji ele da se oslobode od bilo kakve grene navike, odnosno, svima koji bi eleli posebnu molitvu za neki svoj problem, da dodju na razgovor sa mnom u prostoriju u drugom krilu crkvene zgrade posle zavretka bogosluenja. Berta je ostala i, zajedno s nekoliko drugih osoba, dola na naznaeno mesto. Podelili smo nekoliko molitvenih kartica, na kojima su bile predvidjene rubrike za one kojima je trebalo oslobodjenje od poroka naprasitosti, kritizerstva, duvana ili alkohola, itd, da navedem samo neke. Bilo je vie takvih stavki, pored kojih su osobe mogle da stave znak. Berta je stavila znak pored samo jedne stavke, na kojoj je stajalo da eli da bude bolja hrianka. Razlog to nije stavila znak pored stavke za alkohol i duvan, bio je taj to je zbog njih ve ranije bila optuena i osudjena. Nije elela to ponovo da prizna, da ne bi doivela novu osudu. Veliki je broj bivih vernika koji se slino oseaju. Nisu spremni da priznaju svoje propuste, jer se boje da e im neko pomoi da izadju napolje, umesto da krenu putem navie. Savet glasi: Vi duhovni ispravljajte/vraajte takvoga. (Galatima 6, 1.2.) To je Boja naredba! Na zadatak nije da kritikujemo, niti da dovodimo u nepriliku jadne due koje se bore sa svojim problemima. Mi sebi ne moemo dozvoliti luksuz, priutiti da optuujemo. okolnost u kojoj Gospod moe da nas upotrebi i u kojoj bismo korisno posluili srcu koje je u nevolji, jeste onda kad smo voljni da dodjemo ponizno i budemo svesni da smo i sami zatajili i da nam je za pobedu na tim iskuenjem bila potrebna Boja milost. Ako smo u stanju da pokaemo da smo pobedili i da uverljivo izrazimo svoju veru u to da e svoju silu Bog pokazati za dobro te due, tada i tek tada smo spremni da uspeno ponudimo svoju slubu. Posle odredjenog broja godina u slubi, od mene su zatraili da radim kao pastor u crkvi koja je bila poznata po problemima. Nedugo nakon to sam se doselio, uvideo sam da je ta reputacija bila zaista zasluena.Pisao sam predsedniku oblasti i rekao mu, kako sam mislio da u toj crkvi postoje neki ljudi oko kojih treba da se angaujem. Znao je ta mislim. Odgovarajuji, napisao mi je veoma lepo pismo, ali me je i pitao ta mi pokuavamo da uradimo.Da li pokuavamo da tim problematinim ljudima pomognemo navie ili napolje iz

50 crkve? To pitanje je na mene ostavilo tako snaan utisak, da ga nikada nisam zaboravio. Shvatio sam da izmedju to dvoje postoji vrlo opipljiva razlika, pa sam se molio Gospodu da mi pomogne da bude uvek osetljiv na potrebu, i da me osposobi da pomaem ljudima navie, putem ivota. Sastavni deo poruke venog jevandjelja je elja da se prui pomo. To je poruka o isceljenju nevoljnih, ranjenih i slomljenih srca. To je, zapravo, vest koju propovedamo To je vest koju smo dobili nalog da objavimo. Vraam se Berti i onom sastanku posle zavrene evangelizacije na koji je ona dola kad je sastanak zavren i ljudi otili kuama, pastor i ja smo pregledali kartice. Doavi na kartu sa Bertinim imenom, pastor je zastao i ispriao mi priu koju sam ja upravo ispriao vama. Predloio sam da joj podjemo u posetu, radi razgovora. On je na neki nain oklevao, ne elei da na sebe navue jo veu nevolju. Ali, posle ireg razgovora o situaciji, sloio se s konstatacijom da bi bilo dobro da joj odemo u posetu. I tako smo, u utorak pre podne, krenuli u kuu pijanice Berte. Pozvonili smo na vratima. Ve u sledeem trenutku ona je dola i pozvala nas da udjemo. Razgovor koji smo tada obavili ivi i danas u mom seanju, kao da se dogodio tek jue. Prvo to sam uinio, bio je osmeh i rei: Sestro, mi nismo doli da te grdimo. Gledajui joj u oi, mogao sam da primetim vidljiv uzdah olakanja. Poela je da se oputa, shvativi da nismo doli da je osudjujemo ili stvaramo neprilike. Medjutim, ona je, nema sumnje, oekivala da emo je ipak grditi. O, kako bi bilo divno kad bismo nauili da pristupamo ljudima onako kako je to inio Isus, i postiemo uspehe kakve je On postizao! Oseao sam da je potrebno da nastavi u tom okviru razmiljanja. Rekao sam: Doli smo da ti pomognemo, zato to te volimo kao hrianku. Evo, recimo, da si doivela saobraajnu nesreu i izgubila mnogo krvi i pretpostavimo da je lekar doao i vrlo paljivo te pregledao. Da li bi bilo razumno, upitao sam, kada bi lekar stao pored tvog kreveta i poeo da te grdi to si izgubila toliko krvi? Pogledala me je i, na svoj bojaljiv nain, nasmeila se, odmahujui glavom; kao da nije mogla da veruje svojim uima da su joj u kuu dola dva propovednika koji ne nameravaju da je ukoravaju zbog toga to je tolike godine provela kao rob tih svojih poroka. Ne, ree ne verujem da bi bilo. ta bi on uradio, po tvom miljenju?, upitao sam. Poto je po profesiji bila diplomirana medicinska sestra, znao sam da e umeti da odgovori na to pitanje. Mislim, ree, da bi izdao nalog za transfuziju. U trenutku kad sam uo da to izgovara, osetio sam da treba da posluim kao orudje u Bojoj ruci i da joj dam duhovnu transfuziju. Tako sam joj radosno rekao: Sestro, upravo

51 zbog toga samo i doli! Nikada ranije nisam pomiljao da bih traenje ispunjenja biblijskih obeanja mogao predstaviti kao duhovnu transfuziju, ali mi je Sveti Duh dao u misli uverenje da je to upravo to! Mora biti da sam izgledao presrean, kad sam joj ispriao o pobedi koju e primiti ve toga asa, kao rezultat duhovne transfuzije koju treba da dobije. Berta je na evangelizaciji na koju je dolazila ve bila ula za prva slova biblijske molitve. Ve je znala za injenicu da A predstavlja itite, B verujte i C poloite pravo na obeanje, zahvaljivanjem Bogu zato to smo primili. To je, dakle, znala! Sluala je o tim prvim slovima obeanja iz Boje rei i shvatila da je svaki korak bio vaan za pobedu. A mi smo, tu u njenoj kui, sedeli i razgovarali o svemu tome, uzbudjeno zakljuujui kako je to jednostavno, a ipak silno. A sada, nasmeio sam se, mi emo nai jedno obeanje, prilagodjeno ba tebi. I kada stavimo prst na to obeanje u Mateju 1, 21., koje glasi: Pa e roditi sina, i nadeni mu ime Isus; jer e On izbaviti svoj narod od greha njihovih, mi emo se moliti Isusu da te spase. I sada kad se budemo molili Isusu da te spase, misliemo na iglu za transfuziju, koja probada kou i ulazi u venu. Otvorili smo tekst u Jovanu 6, 53., a onda sam joj rekao da je taj tekst opravdanje za verovanje da je taj proces zapravo transfuzija. Tako sam itao: Ako ne jedete tela Sina oveijega i ne pijete krvi NJegove, neete imati ivota u sebi I tako, nastavih, sada e moi da napravi poredjenje sa transfuzijom krvi, o emu emo itati u Jovanu 6,63.: Telo ne pomae nita. Rei koje vam ja rekoh duh su i ivot su Berta je vrlo brzo shvatila da 63. stih objanjava 53. stih. Uvidela je da je krv ivota, o kojoj se govori u 53. stihu, zapravo Boja Re. Shvatila je da je traenje spasenja, izbavljenja od sile greha, bilo Boja volja, kao i da je nain da se to uini bio transfuzijom NJegovog ivota, posredstvom NJegove Rei, Biblije. Sada smo bili spremni da kleknemo i, s prstom na tekstu obeanja, ve smo mogli da zamislimo kako neko otvara dotok krvi u trenutku dok smo se molili Bogu da ispuni svoje obeanje. Zamisli sebe u situaciji u kojoj krv tee u tvoje vene, rekoh, dok mi pred Boga iznosimo ovaj zahtev u molitvi. Ponovo sam je pozvao da veruje da Bog ini upravo to u tom trenutku. Odmah zatim, Bogu emo izraziti zahvalnost to je to uinio. Koliko je vremena potrebno da neko primi transfuziju?, upitah. O, oko etrdeset minuta u proseku, vie ili manje, odgovorila je. Ni mi neemo da urimo. Odvojiemo za to vreme, nasmeih se. Tada sam pokuavao da joj pomognem da uvidi nemogunost da, u svojoj snazi, izvojuje pobedu nad tim svojim, ili bilo kojim drugim loim navikama. Tako smo otvorili tekst u Rimljanima 7, 14. i proitali da, zbog svoje telesne prirode, mi nismo u stanju da sami zadovoljimo merila

52 duhovnog zakona, jednostavno zato to smo prodati djavolu, za njegov program. Govorio sam joj o ranom periodu amerike istorije, o ropstvu i o tome kako je jednog dana jedan nesrei rob odluio da pobegne od svog gospodara. Ali kad se naao izvan imanja svog gospodara, nije znao kuda bi se uputio. Ko god da ga vidi, znae da je rob, jer je bio i prodan kao rob. Bio je rob i svako bi znao da on nekome pripada. Nije bilo mesta na kojem bi on mogao biti slobodan. Pre ili kasnije, morae da se vrati svom gospodaru. To je, zapravo, nae stanje u grehu. Mi smo prodani pod greh, zato to smo deo ljudske porodice. Kao takvi, ne zasluujemo ukoravanje, grdnju. Naprotiv, mi jedni drugima treba da pomaemo, svojom ljubavlju i razumevanjem. Kriminalca, omalovaavanjem, nikada neemo osloboditi iz zatvora. Moemo otii k njemu i podseati ga na sva zla koja je izgovorio i uinio. Moemo ga grditi i koriti za ta god elimo, ali ga to nikada nee izvesti iz zatvora. ta je njemu potrebno? Potreban mu je klju od vrata njegove elije. To je jedino to e ga izvesti napolje. Zbog ega taj princip ne moemo da prenesemo u nae svakodnevne ivote? Kao da mislimo da je oveku, kada uini neto to ne valja i uplete se u sotoninu klopku, potrebna jedna dobra grdnja, prekor. A sada, nastavio sam, razumeli smo u kakvoj situaciji se svi mi nalazimo. U Rimljanima 7,14. to nam je postalo sasvim jasno. Bertu sam, zatim, uputio na 15. stih, koji smo zajedno itali: Jer ne znam ta inim, jer ne inim ono ta hou, nego na to mrzim ono inim. Nakon to smo, zajedno, proitali ovaj stih, pogledala me je i rekla: To je moj problem, ba u ovom trenutku! Ja uopte ne elim da inim ove stvari. Zaista ne elim, ali ih i dalje inim. Znam, teio sam je, ali razlog zato ih ini, jeste zato to si rob. Istakao sam, u tom trenutku, da je bilo mnogo toga to sam i sam inio, to me je inilo nesrenim. Ali, ponovo sam naglasio da smo svi mi robovi greha. Tako, kao robovi, mi nemamo potrebu za ukoravanjem, grdnjom, nego za kljuevima koji e nas izvesti na slobodu. Poto mi ne moemo da pomognemo sami sebi, rekoh, a Isus to moe, mi emo kleknuti na molitvu, i staviti prst na tekst u Mateju 1, 21., koji je obeanje da e nas Isus spasti. Dok se budemo molili, upotrebiemo prva slova molitve. Moliemo se Bogu da te spase i oslobodi robovanja tim porocima. Tada emo izraziti svoju veru i rei Bogu da verujemo da On to ini ve u ovom trenutku. Zatraiemo ispunjenje tog obeanja, onako kako ga je Bog dao, zahvaljujui mu to ti je dao pobedu i spasenje. Zamolio sam pastora da povede u molitvi. Posle njega u se moliti ja, a kad ja zavrim molitvu, bie red na Bertu. Ona je stidljivo priznala da se nikada ranije nije molila javno i da

53 je pomalo nervozna, to e to sada pokuati. Uveravao sam je da ovo nije javnost i da e za nju biti prava prednost da se ukljui u ovu slubu molitve. Predloio sam, takodje, pre nego to smo klekli na molitvu, da pomeamo veru s naom molitvom. Nedposredno pre nego to smo klekli na molitvu, otvorio sam tekst u Rimljanima 10, 10. i itao: Jer se srcem veruje za pravdu a ustima se priznaje za spasenje. Vidi, rekoh, ti e verovati da ti Gospod daje pobedu. Tada e, ustima, priznati da se to i dogodilo. Ne boj se da to kae. Verovanje je, rekoh, od bitnog znaaja za spasenje; jer Biblija kae: Veruj Gospoda Isusa Hrista i spae se. (Dela 16, 31.) spae se od greha Tada smo klekli. Prvi se molio pastor. On se moli jednom predivnom molitvom, jednostavno izraivi priznanje da smo mi svi zgreili i da smo svi postali robovi greha. U tu molitvu ukljuio je svakoga od nas. A sada, Gospode, ovde imamo jedno obeanje, rekao je, da e nas Isus spasiti od naih greha. Ja te sada molim, Gospode, da spase Bertu i da joj podari pobedu nad tim navikama. Ja verujem da je ti spasava, na osnovu ovih obeanja. Nastavio je: Gospode, ja traim ovo spasenje za nju, uzvraajui Ti zahvalnou zato to Ti to sada ini. Dok se ovaj pastor molio Bogu, ja sam osetio prisustvo Svetoga Duha. On se molio molitvom primanja. On je traio da se ispuni ono to je Bog obeao. Poto Bog ne moe da lae, ja sam znao da e On tu molbu usliiti sigurno onoliko, koliko je bila sigurna Bertina vera. Kad je na Bertu doao red da se moli, evo ta je rekla: Dragi Isuse, ja te ne molim da me spase samo od alkohola i duvana, nego te molim da me potpuno oisti. Amin. Bila je to divna molitva, upuena tako iskreno, ali ona je B i C potpuno ispustila. Za trenutak sam pomislio da bi trebalo da je podsetim da ta dva elementa ukljui u svoju molitvu, a onda sam se podsetio koliko je bila stidljiva i zakljuio da bi to moglo da je zbuni. Tako sam odustao od te namere, pa sam, im je izgovorila Amin, ja nastavio njenu molitvu i rekao: zatim, Gospode, mi verujemo da Ti to ini i elimo da ti zahvalimo to si u potpunosti izbavio Bertu. Tek to sam doao dotle, a Berta se setila o emu smo se dogovorili pre nego to smo klekli da se molimo. A dogovorili smo se da nee obraati panju na nas, nego da e, jednostavno, otvoriti srce Bogu. I tada je ona prekinula moju molitvu. Dragi Gospode, ja znam da me Ti voli. Nisam znala da si me i do sada voleo. Tako sam srena to me Ti stvarno voli ta mislite, zato se ona, u tom trenutku, molila ba tako, kako se molila? Da nije to moda zbog farisejskih hriana koji svetkuju subotu? Moda je neko iz nae crkve napravio

54 grreku. Smatramo svojom dunou da odemo k njemju, da ga omalovaavamo, umesto da mu kaemo: Doao sam da ti pomognem, da te uteim i ohrabrim. Hajde, da se molimo za sve ovo, i da o tome nikome ni re ne kaemo. Vrlo esto oseamo potrebu da jednom takvom sve skreemo. Ali da potom, sledee subote, to navedemo kao jednu misionsku (djakonsku posetu)! To svakako moe da bude djakonska poseta, ali se ne moe ubrojati kao poseta uinjena za Gospoda. Nikako! Ovoj jadnoj eni verovatono je bila uinjena ovakva vrsta posete, to je imalo za posledicu da je potpuno izgubila iz vida injenicu da je Bog ljubi. Ali ovde, u atmosferi Boje ljubavi kojom je bila ispunjena soba u kojoj smo se nalazili, Gospod nas je pripremio da joj pomognemo da uvidi da je On jo uvek ljubi. U tiini tog trenutka je uticaj NJegove ljubavi probio sve barijere, a ona je to osetila jasno i snano. To ju je potpuno rastreslo. Plakala je od radosti. Onda je nastavila: Hvala ti, Gospode. Ti, Ti si me zaista, izbavio. Kad smo ustali, uhvatio sam je za ruku i rekao: Sestro, ne zato to to osea, njego zato to je Bog to obeao, veruje li sada da si pobedila? eleo sam da ona to ponovo izgovori, svesna da je priznavanje vere veoma vano za trajnu pobedu. Znam da mi je Bog dao pobedu. Ja to znam! Sada mi reci, kome treba da pripie zaslugu za svoju pobedu?, upitao sam. Pa, elim da zahvalim Vama obojici to ste mi doli u posetu. A mi smo sreni to nam se pruila prilika da dodjemo. Ali Gospod je rekao da svoju slavu nee deliti ni sa kim, pa zato svu slavu, sve zasluge treba da da Bogu. Da, znam, ree, Bog je taj koji mi je dao pobedu, Isusovom silom. To je tano, potvrdio sam njene rei. Ispunjenje obeanja smo traili u Isusovo ime, i On je doao da te izbavi. Potom sam je uputio da ispria drugima o zadivljujuem izbavljenju koje je doivela. Kad te ljudi vide na pijaci i pitaju, zato si tako srena, reci da te je Isus izbavio od alkohola i duvana. Moje ime nikako ne spominji. Kuda god ide i ko god da te pita zato si tako srena, ispriaj im o svom izbavljenju silom Isusovog imena. Ali ne pominji naa imena. Poni s tim odmah. Prihvatila je to, a lice joj je ve svedoilo o injenici da je nala neto to je do tada oajniki traila. Tada sam je podsetio na injenicu da trajna pobeda zavisi od njene spremnosti da veruje i da govori drugima o iskustvu koje je doivela. Govori odmah. Ne ekaj ni jedan dan. U toj mesnoj crkvi smo organizovali Klubove pobede. Uvek kad bi neko izvojevao pobedu nad nekom loom navikom, svestan da e djavo krenuti i pokuati da donese

55 razoarenje, mi smo se dogovorili da po dva vernika crkve svrate i mole se Bogu sa tom osobom, to ee, to bolje. Dva sata posle naeg odlaska, dve ene su svratile, proitale jedan tekst iz Biblije i molile se s Bertom. One su koristile metod prvih slova biblijske molitve, ba onako kako smo i mi uradili. Posle toga su stavile ruke oko te ene i demonstrirale ljubav, tako neophodnu kad se izvojuje pobeda. Zadobijati due, zapravo je voleti due. Upravo zato je vano da prilikom posete bude s tobom i tvoja supruga. Mukarcu je potreban drugi mukarac, za srdaan stisak ruke, ili ruke koje e biti obavijene oko njega, da oseti da se radujemo zajedno s njime u njegovoj pobedi. eni je potrebna druga ena da stavi ruke oko nje u tom kritinom periodu. Tu proceduru smo ponavljali svaka tri do etiri sata. Te ene nisu grdile ili osudjivale, nego su samo demonstrirale ljubav na delu. Dole su kako bi se radovale s njom u njenoj pobedi. Svaki par je svraao da se zahvali Bogu za pobedu koju je ova ena doivela. To se nastavljalo, sukcesivno, sledeih nekoliko dana. Posle nekoliko dana, ponovo smo posetili njen dom, samo da vidimo kako napreduje i proverimo da li ju je, sluajno, neko ukoravao. Poto sam je pitao kako je i da li su ene dolazile, njeno lice je zrailo dok nam je priala o ljubavi i razumevanju koje su joj pokazali. Bila je presrena! Srean sam bio i ja, ne samo zato to je Berta doivela pobedu, nego i zato to je promena nastala u ivotima vernika crkve koji su je poseivali, molili se s njom i davali joj dokaze svoje ljubavi. Naredne nedelje uvee, na asu posle predavanja bila su dva alkoholiara. Doli su, uzvraajui na jedan poziv koji su im uputila dva vernika crkve. Medjutim, ovo dvoje alkoholiara nisu bili obini alkoholiari. NJihovi susedi su, dva ili tri puta dnevno, zvali policiju zbog uznemiravanja koje su stvarali. NJima je pom bila nuno potrebna. Prisustvovali su veernjim predavanjima, a sada smo se nali i na ovom specijalnom asu. Svako od njih je potpisao karticu i naznaio podruje u kojem mu je bila potrebna pomo. I jedno i drugo su upisali svoju elju da se oslobode alkohola. Nekako se dogodilo da je Berta saznala za problem ovo dvoje, pa je vrlo tiho prela do mesta gde je ta ena sedela i neno je uhvatila za ruku. Berta je htela da pone da svedoi na tom mestu i u tom trenutku. Mogao sam da je ujem kako govori, dok je milovala ruku te ene i gledala je u oi s razumevanjem i ljubavlju. Ja sam bila jedna od najgorih pijanica u gradu. Isus mi je pomogao da pobedim, a pomoi e i tebi. Treba samo da zatrai pomo od NJega. Zatim veruj da e ti On pomoi i zatrai ispunjenje obeanja, o kojem nam je govorio pastor Kun. A onda onda a onda zahvalie mu se to ti je dao pobedu! Lice joj je zrailo, dok je govorila toj eni. Moe se rei da je govorila na osnovu iskustva. Suze su klizile niz obraze i jednoj i drugoj. Mu je sve to posmatrao, vidno ganut.

56 Posle deset dana, zbog pretrpanosti naeg programa, uspeli smo da odemo u posetu u dom ovo dvoje alkoholiara. Nestrpljivo sam ekao da saznam ta se dogodilo. Nisam eleo da izrazim sumnju, pa sam poeo ovako: Nije li divno ta Bog ini za nas? Sloili su se ljubazno, ali nisu kazali nita. I dalje nisam znao da li su pobedili pie, a nisam hteo da pitam. Zatim sam nastavio: Zar nije divno kako nam Bog daje pobedu? Oni su se ponovo sloili, ali nisu objavili svoju pobedu. Zato sam, smeei se, pitao: Koliko je, tano, prolo, od kada ste vi poslednji put uzeli bilo koju koliinu alkohola? Poslednje to smo popili, bilo je pre deset dana. Nasmeili su se. Ni kap nismo okusili od kad smo bili na Vaim predavanjima? Oboje su izgledali vrlo isto i uredno i vrlo sreni! I ja sam, naravno, bio srean, elei da viem i hvalim Gospoda za ono to je uinio. Pria se tu ne zavrava. Berta je tom paru i dalje bila nadahnue, pa su nastavili sa svojom pobedom. Berta je i drugima sluila kao nadahnue. Nekoliko dana posle tog iskustva, dok je Berta u foajeu crkve razgovarala s jednom nepoznatom osobom, nisam mogao da je ujem. Malo sam se pribliio, pa sam mogao da ujem njihov razgovor, a da ne izgleda da bilo ta ispitujem. ena o kojoj je re traila je od Berte da joj oda tajnu pobede nad piem. Berta joj je govorila o prvim slovima biblijske molitve. Radila je to na divan nain, u prijatnoj, poniznoj jednostanosti, a ipak s dubokim osvedoenjem i uverenjem. Govorila je na osnovu iskustva, pa sam mogao da vidim kako je ena koja je sluala to i oseala. O, divne li prie o izbavljenju koju je Berta sada mogla da govori drugima! To je deo venog jevandjelja koje e otii u ceo svet. Kada ga ljudi prime u srce, ono e ih menjati tako da e postati slini Isusu. Nije li divna ta misao da, bez obzira kakvi su nai problemi, Isus ima odgovor? On eli da odgovori na ozbiljan zahtev tvoga srca. On to moe i hoe da uini za tebe. eli li da sledeu molitvu uputi Bogu ve ovog trenutka, u tiini svog doma, u svom automobilu, ili nilo gde da se nalazi? Dragi Gospode, ja sam telesan, prodan pod greh. Ali ja verujem da e Isus izbaviti narod svoj od greha njihovih. Molim te za to izbavljenje. Verujem da, poto Bogu nije mogue lagati, Ti me sada izbavlja, i ja Te ujem kako kae, verujte da ete primiti i bie vam. Zato Ti zahvaljujem, zato to sam primio, ne zato to to oseam, nego zato to si Ti obeao. U Isusovo ime. Amin. (Vidi Rimljanima 7, 14; Matej 1, 21; Jevrejima 6, 18; Marko 11, 24.) Vera je naa ova pobeda koja pobedi svet. 1. Jovanova 5, 4.

6. ODLAZAK S POBEDOM
Sada elim, u ovoj glavi, da razmiljamo o tome koliko je vano da u naem ivotu molitve zahvaljujemo Bogu, to smo primili ispunjenje nekog NJegovog obeanja koje traimo, ak pre nego to se za to pojavi bilo kakav spoljanji dokaz. Sve to je deo slavnog iskustva odlaska s pobedom. Prvi tekst na koji elim da usmerim vau panju je u Zahariji 12, 8.: U onaj e dan Gospod zaklanjati stanovnike Jerusalimske, i najslabiji medju njima bie u taj dan kao David, i dom e Davidov biti kao Bog, kao adjeo Gospodnji pred njima. Ovaj biblijski tekst najavljuje dan kada e ljudi i ene koji su slabi, biti kao David u svojoj snazi, dok e oni koji su u normalnim uslovima kao David, biti kao Bog. U 1. Jovanovoj 3, 1-3. itamo da e, kada Isus opet dodje, oni koji su spremni da idu na nebo biti kao On. Taj tekst kae da e biti ljudi i ena koji e biti kao Bog i kao Gospodnji andjeli koji hodaju zemljom uzdu i popreko, sa pobedom u rukama i u srcima. Iz celoga srca verujem da je C molitva veoma vaan deo, elimo li da odemo s pobedom i budemo sredstvo pomaganja drugima da doive to isto. Da se podsetimo: U molitvi je A itite. Isus nas poziva itite i dae vam se. (Matej 7, 7.); B je verujte. Sve to itete u svojoj molitvi verujte da ete primiti; i bie vam. (Marko 11,24.); D je polaganje prava na obeanje, uzvraanjem zahvalnou to smo dobili odgovor, uslienje, pre nego to za to dobijemo bilo kakav znak, izuzev obeanja koja stoje u Bojoj nepromenljivoj Rei. (Vidi Jevrejima 11, 1.; Jovan 11, 41-44.) Deo molitve oznaen sa C je onaj teak deo programa. Mnogima je taj deo molitve gotovo nemogue da prihvate. Dokaz Bojeg uslienja molitve veina ljudi mora da vidi, pre nego to poveruje. Oni se ne zadovoljavaju verovanjem da je ono to Bog kae tako i da e On to uiniti, jednostavno zato to je rekao da e uiniti. Ovde vidimo razlog zato tako mnogo ljudi pada. Pre mnogo godina, pripremao sam propoved za jedno od naih okupljanja pod atorom. Moje je srce bilo ispunjeno predmetom o kojem sada ragovaramo. Video sam stvarnu potrebu za razumevanjem predmeta otvaranja i prihvatanja Bojih obeanja na temelju NJegove Rei, uprkos nepostojanju vidljivih odgovora. Mojoj propovedi dao sam naslov Prianjem u spasenje. Moj uvodni tekst bio je Rimljanima 10, 10.: Jer se srcem veruje za pravdu a ustima se priznaje za spasenje.

58 Primetili ste da kae za spasenje, ne zbog spasenja. U tome je prava razlika! Mi uzimamo Boga za re i izjavljujemo da smo primili ono to nam On obeava. Takav stav je ugodan Bogu. Bog tada ini svoj deo i daje nam ono to smo, svojom izjavom, rekli da smo ve primili. Za to je neophodna vera, stvarna vera. Primer takve vrste vere prikazan je u izvetaju o andjelovoj poseti Mariji, koja je trebalo da postane Isusova majka. Mariji je reeno da e postati majka Spasitelja sveta. Ona nije razumela kako to moe biti. Nije bilo spoljanjeg dokaza koji e je povesti ka sigurnom saznanju da to moe, i da e biti ostvareno. Nita osim rei andjela Gavrila. Iako, logiki rasudjujui, nije mogla zakljuiti kako bi taj dogadjaj mogao da se zbude, ona je odgovorila: Neka mi bude po rei tvojoj. (Luka 1, 38.) U ovom sluaju je Marija prihvatila obeanje, kao da je ve bilo ispunjeno. Da je zauzela bilo koji drugaiji stav, Marija nikada ne bi postala Isusova majka. Hristos je bio utelovljena Boja re i postala telo njenim prihvatanjem Boje rei za svoju duu. NJen stav prihvatanja imao je bitno znaenje za ostvarenje uda inkarnacije. U celoj Bibliji moemo nai primere u kojima je Bog prihvatao izraze vere od strane smrtnog oveka. Toga je puna 11. glava poslanice Jevrejima. U svakom pojedinom sluaju vera je centar, sredite uspeha. U svakom pojedinanom sluaju se kae verom, i ponovo verom. Pogledajte primer u 30. stihu: Verom padoe zidovi Jerihonski. Ovde se padanje zidova pripisuje sutini, veri. Ako, zatim,otvorimo tekst u Isusu Navinu 6, 5., tamo pite da je Bog obeao narodu da e zidovi pasti, ako budu hodali oko grada jednom dnevno, est dana, a onda sedam puta sedmog dana. Upustvo je bilo jednostavno, ali vrlo odredjeno. Tog sedmog dana, nakon to su obili oko grada sedam puta, ljudi su trebalo da viu. ta je trebalo da viu? Trebalo je da viu, istiui pobedu da su zidovi trebalo da padnu! U 6. glavi Isusa Navina stoji zapisano da je Izrailj potovao Gospodnja uputstva. Tog sedmog dana, svi su ponovo obilazili oko grada. Jednom, dva puta, tri puta. Nita se nije dogadjalo. Posle estog obilaska oko gradskih zidova nije bilo ni jedne pukotine u zidu! Ali kad su sedmi put obilazili oko grada, ljudi su i dalje primenjivali svojuj veru. Vikali su, pokazujui da veruju u Boje obeanje. Medjutim, zapazimo to, trebalo je prvo da viu, a ne posle padanja zida! 20. stih nam pria kako je Bog ispunio svoju re. Re vera se u celoj 6. glavi Isusa Navina uopte ne pominje. Ali u 11. glavi poslanice Jevrejima stoji da su zidovi pali zahvaljujui veri Izrailja. Bog je njihova dela vere i njiove rei vere prihvatio kao samu veru. Ali, zapazimo ponovo, Bog je to prihvatio kao veru tek nakon to su Izrailjci delovali i govorili. Dogodilo se to tek nakon to su Izrailjci pruili praktinu demonstraciju svog verovanja u Boje obeanje.

59 Kako se ovo razlikuje od naina na koji mnogi danas postupaju. Slaete li se? Veina od nas zadrava svoje izraavanje vere sve do trenutka nakon ispunjavanja obeanja. Umesto da ivimo verom, kako e, po onome to je Bog rekao, initi pravedni, mi smo skloni da ivimo pogledom. To nije ugodno Bogu i to je razlog to je crkva tako slaba. Mi ekamo i kaemo: Kada to vidimo, Gospode, zahvaliemo ti za to. To nije Boja namera za nas. On od nas oekuje da NJegovo obeanje prihvatimo na osnovu NJegove rei, pre nego to vidimo, pre nego to se uverimo u ispunjenje. Gedeonovo iskustvo daje nam novi primer vere. U Jevrejima 11, 32. se Gedeon spominje zajedno sa ostalim istaknutim ljudima vere. ta je on uinio ime je sebi obezbedio mesto u ovom nizu divova vere? itamo o tome u Sudijama, 6. glavi. Gedeon je dobio uputstvo da svakog od svojih ljudi naorua trubom, vrem, banom i svetiljkom, luem. Od njegovih ljudi se oekivalo da neto urade i neto kau. Uspeh je zavisio od njihove spremnosti da posluaju Boju naredbu. U 7. glavi Sudija zapisan je podatak da su Gedeon i njegovih izabranih 300 ljudi postupali iskljuivo po Bojoj rei. Ta mala grupa ljudi trebalo je da se spusti na madijanski logor i da na dati signal razbiju svoje vreve, zatrube u trube i poviu: Ma Gospodnji i Gedeonov. Tek onda kad su uinili ono to im je Bog rekao da ine, i izgovarili ono to im je Bog rekao da govore, On je ispunio obeanje na nain da su oni mogli da vide. Kada su Gedeon i njegova grupa demonstrirali svoju veru u Boga, Bog je demonstrirao svoju silu i oni su izvojevali velianstvenu pobedu. To se nije moglo ostvariti ni na koji drugi nain! Ovaj princip se provlai kroz ceo Stari zavet, kao i kroz Novi zavet. Prouimo ovo malo dalje i obratimo panju na sledea dva dogadjaja. Prvi je zapisan u 2. Dnevnika, 20. glavi. Ta glava poinje informacijom da je Josafat u nevolji. Velike vojske su se okupile i polaze da se bore s Josafatom. Josafat je u strahu i objavljuje post u celoj Judi. U 4. stihu stoji da su se stanovnici Jude okupili da trae pomo od Gospoda. Primetiete da tu stoji, da su oni traili pomo od Gospoda. U 5. stihu i dalje zapisana je molitva koju je Josafat uputio Bogu, u kojem Boga istie kao neprikosnovenog Vladara neba i zemlje; Onoga u ijoj sili su izvojevane ranije pobede. On zatim, skraeno, navodi Bogu jedno obeanje, zapisano u 1. Carevima 8, 33-40. Taj tekst Biblije je deo Solomunove molitve povodom posveenja hrama. Solomun je ovu molitvu uputio Gospodu kao zahtev. U 1. Carevima 9. glavi, Gospod kae da e biti uinjeno ono to je Solomun zatraio od Gospoda. Drugim reima, Solomunov zahtev Gospodu postao je obeanje od Gospoda. Josafat je to znao i zato se, zajedno sa svojim narodom savio u molitvi. Pristupio je Bogu sa

60 sledeim obeanjem: Kad nas zadesi kakvo zlo, ma ostvetni ili pomor ili glad, staemo pred ovim domom i pred Tobom, jer je ime tvoje u ovom domu, i vapiemo Tebi u nevolji svojoj, uslii i izbavi. (2. Dnevnika 20, 9., odnosi se na 1. Carevima 8.) Bogu nebeskom car je citirao NJegovo obeanje, rekavi: Gospode, ti si ovo obeao. Mi smo u nevolji sada i potrebna nam je Tvoja pomo. On to, u 12. stihu, kae ovako: Boe na, zar im nee suditi? Jer u nama nema snage da se opremo tome mnotvu velikom, koje ide na nas, niti mi znamo to bismo inili, nego su oi nae uprte u Te. Zapazimo da je Josafat pristupio Gospodu s priznanjem da oni sami nisu u stanju da se suprotstave onoj vojsci. U njegovim mislima nije bilo nedoumice, ve samo elja da im Bog pomogne. Ali, pred Boga je doao sa uverenjem da e im On doi u pomo, poto je tako obeao. To je bio osnov njihove molbe. Bog je bio obeao da e im doi u pomo kad se nadju u nevolji. Josafat je jednostavno verovao Bogu! Kada svoj pogled odvojimo od sebe i usmerimo ga prema Bogu, kao to su to inili stavnovnici Jude i pristupimo mu, traei pomo za reavanje naih problema, tada imamo pravo da traimo ispunjenje onoga to je Bog obeao. Jednostavno zato to je obeanje dao Bog. Bog koji ne moe da lae. (Vidi 4. Mojsijeva 23, 19.) On e uvek ispuniti svoj deo obeanja, ako mu pristupimo u poniznosti i NJegovo obeanje prihvatimo na toj osnovi. I On je, kao na Stvoritelj, moan da ispuni svoju re. I evo, da vidimo, kako je obeanje bilo ispunjeno. itamo u 20. stihu: A ujutru ustavi rano izidoe u pustinju Tekujsku; a kad izlaahu, stade Josafat i ree: ujte me, Judejci i Jerusalimljani: verujte. Verujte, bila je sr Josafatove poruke. On je hteo da utisne u misli narodu da je poruka dola od Gospoda, Boga koji je na nebu. Bog je dao obeanje. Josafat je praktino rekao: Ako verujete Bogu i NJegovim prorocima, biete uspeni. Ipak, verovanje je bilo na prvom mestu. Ono je bilo ona najvanija komponenta u procesu postizanja uspeha. Josafat je traio u molitvi, u skladu s Bojim obeanjem. Svoje oi je usredsredio na Boga. I sada se obraa celoj vojsci i narodu i kae: Verujte verujte. Bez verovanja u ono to je Bog rekao nee moi da bude uspeha. I danas je to tako. Moj omiljeni autor kae u Svedoanstvima- Sve. 5., orig. str. 514.: Kai verovau, verujem da je Bog moj Pomonik, i videce da si pobednik u Bogu. Kada treba da mu kaem da verujem? Pre bilo kakvog spoljanjeg dokaza! To je teak deo posla. Ovo je taka u kojoj mi veoma esto zatajimo, kada treba zadovoljiti zahteve za naroite pobede i ostvarenja.

61 Zapazimo velianstvene stvari koje je uinio Josafat. U starim vremenima vojske su imale pobedniku pesmu. Svaka vojska je imala samo svoju pobedniku pesmu. Medjutim, to su bile pesme koje su se pevale posle izvojevane pobede. Ali za Josafata to pravilo nije vailo. NJegov hor je pevao pobedniku pesmu pre nego to su uli u borbu. I evo: I tako dogovoriv se s narodom postavi pevae Gospodnje da hvale svetu krasotu idui pred vojskom i govorei: Hvalite Gospoda, jer je doveka milost NJegova. (2. Dnevnika 20, 1l.). Josafat je pevao pobedniku pesmu dok su ili u borbu, pesmu koju su vojske obino pevale po povratku iz borbe. Kad su zatraili ispunjenje, uzvraajui zahvalnost Bogu to su ga primili, evo ta se dogodilo: A kad poee pesmu i hvalu, obrati Gospod zasedu na sinove Amonove iz gore Sira, koji idoe na Judu, te se razbie. Jer sinovi Amonovi i Moavovi ustae na one iz gore Sira da ih pobiju i potru; i kad pobie one iz gore Sira, udarie jedni na druge, te se potre. (22. i 23. stih). Bog im je doao u pomo kad su je zatraili od NJega; kad su pokazali da veruju u NJegovo obeanje i zatraili ispunjenje obeanja, zahvaljujui Bogu zato to su ga primili. Sve se to dogodilo pre nego to su raspolagali bilo kakvim spoljanim dokazom da ih je Bog uo. Koristili su metod prvih slova molitve! Da, zaista! I kad su to uinili, On je okrenuo njihove neprijatelje jedne protiv drugih, kao to je uinio i u sluaju Gedeona i njegovih neprijatelja. Pobeda koju im je Bog dao bila je potpuna (vidi. 2. Dnevnika 20, 24.). Od ovih hordi, ljudi koji su se bili naoruali i naotrili protiv Bojeg naroda, stih kae, nijedan ne bee ostao iv! Bog je narodu dao vie od samo odluujue pobede. Dao im je plen tako veliki, da je trebalo tri dana da se odnese odatle. Na Bog je Bog velikoduan, ali i moan. Mi, bez ikakve sumnje, moemo da odemo sa pobedom, naoigled bilo kakvog problema. To je kako Bog radi. Radio je tako u prolosti, a radie i danas! U knjizi Rani spisi, orig. str. 72., itamo: Prava vera se hvata i polae pravo na obeane blagoslove pre nego to se vide i osete.Prava vera polae pravo na obeane blagoslove. To je C-faza molitve. itajmo: Mi moramo da poaljemo nae molbe u veri, jo u toj drugoj fazi, hvatajui se verom za obeani blagoslov i polaui pravo na njega. (isto). To je C-faza usliene molitve. Ne samo to treba da traimo od Boga velike stvari, da mu upuujemo teke molbe, nego treba da pristupimo k NJemu i da ih zahtevamo kao svoje. To je boanska namera i plan. Zapravo, tek kada se prema tome postavimo na nain kako je to Bog uredio, moi emo da oekujemo uslienje molitve, odgovor koji je spreman za nas. To je veoma jednostavno, a ipak veoma vano da to radimo na Boji nain. Sve to itete u svojoj molitvi, verujte da da ete primiti; i bie vam (Marko 11,24.). To je vera. ista vera, bez primesa! To je verovanje u uslienje molitve. To znai verovati pre

62 nego to se pojavi i najmanja indikacija uslienja molitve. To mora da nam postane praksa, ako elimo da doivimo sve ono to je Bog predvideo za nas. Ako smo spremni da radimo tako, moi emo da odlazimo s pobedom! U 5. glavi Markovog jevandjelja zapisana je pria o eni koja je dvanaest godina patila od jedne teke bolesti. Sve to je imala potroila je u elji da ozdravi. Ali, svi pokuaji da se oslobodi svoje bolesti ostali su bezuspeni. A sada, ena saznaje za Isusa. Nekako, u njenom srcu nastaje uverenje, kad bi samo mogla da se dotakne NJegove odee, da bi mogla potpuno da ozdravi. Obratite panju na njene rei vere: Ako se samo dotaknem haljina NJegovih ozdraviu. (Marko 5, 28.) Ta ena je svoja prva slova uspene molitve saela u jednu reenicu. Slaete li se? Nije naroito vano kako ih tano izgovaramo, ako odradimo sve, traimo/itemo i kaemo da verujemo. Veini ljudi je veoma teko da to kau. NJima je gotovo nemogue da izraze verovanje u neto to nisu ispitali, okuali i videli svojim oima. A da, potom, zahtevaju ispunjenje obeanja i uzvrate zahvalnou Bogu za usliene molitve, pre nego to vide bilo kakav spoljanji dokaz, zaista nije lako. Ali, to je Boji nain! Nama je, dok sam jo bio mali, doao jedan ovek koji je prva slova uspene molitve izrazio u samo jednoj reenici. Rekao je: Hvala Ti to nam je dodat hleb. Mi deaci smo hteli da prsnemo u smeh. Uvek smo nekoga morali da zamolimo da nam doda hleb. A onda, kad smo videli da dolazi, verovali smo da emo ga dobiti i zahvaljivali se onome ko nam ga je dodavao. Medjutim, ovaj ovek je zahvaljivao za bilo koga, ko e dodati hleb, jo pre nego to je video da je pomeren sa svog mesta na stolu. To je nain kako je Isus prva slova uspene molitve koristio kod Lazarevog groba, kako to nalazimo u Jovanu 11, 41-43, Oe! Hvala ti to si me usliioLazare! Izadji napolje. ena koja je bolovala od teenja krvi uinila je to, i u istom trenutku bila izleena. Pavle i Sila su uinili isto u zatvoru, u pono. Zahvalili su Bogu to ih je izbavio, jo pre nego to su lanci pali s njihovih udova. Ali kad su se zahvalili Bogu, sami tamniki zidovi su se zatresli i lanci su spali. Upravo tako se dogadja kada potujemo Boji plan! To je na uvara zatvora ostavilo tako silan utisak, da je hteo da upozna silu koja je bila na raspolaganju ovoj dvojici. Oni su mu rekli ono to je trebalo da zna, i on je ve toga dana postao Hristov sledbenik. Sve to, zahvaljujui oitovanju Boje sile, u znak odgovora na zahtev vere Pavla i Sile. U periodu u kojem sam se sam borio da ovaj koncept stvatim za sebe lino i ponem da ga primenjujem, doao mi je jedan mladi. Nad njim i njegovom nevestom sam, samo

63 nekoliko dana pre toga, obavio obred crkvenog venanja. NJegova majka je bila dobra vernica crkve, ali ne i otac. imam jedan problem, rekao je, razmiljam, moda bi mi ti mogao pomoi. Trebalo je da se vrati u vojsku za nekoliko dana, ali taj problem mu je bio na srcu. Priao mi je o svom ocu koji e mi, kako je rekao, za nekoliko dana doi u posetu. Otac je bio vrlo bojaljiva osoba, pa se sin pobojao da on nee moi da se ushvati u kotac s problemom, i zato je hteo da me informie pre nego to otac dodje. Moj otac pui, poverio se mladi. Puenje je pokuao da ostavi u nekoliko navrata, ali svakom prilikom kad prstane s puenjem, kod njega pone krvarenje iz nosa. Krvarenje postane tako obilno, da mu je moja majka zbog toga rekla kako smatra da on nikada nee moi da ostavi puenje. On e doi da razgovara s tobom o tom problemu. Prva misao koja mi je prola kroz glavu, bila je: ta mogu ja da uinim? Nikada do tada nisam uo za tako neto. Nikada nisam uo da nekome poinje krvarenje iz nosa kad prestane da pui. A onda sam pomislio: Da li ima ita to je preteko za Gospoda? (1.Mojsijeva 18, 14.) Svakako, morao sam da priznam da nisam ni mislio da je ita preteko za Gospoda. Medjutim, razmiljao sam kako e On reiti ba taj problem. Nekoliko dana posle toga, prao sam auto na prilazu kui, a ba tim prilazom vidim da dolazi otac onog mladia. Bio je to krupan ovek. Govorio mi je o vremenu i tako smo malo avrljali. Pozvao sam ga zatim u kuu, i nedugo zatim, poeli smo da razgovaramo o njegovom problemu. Otvoreno je rekao da eli da se oslobodi navike puenja. U redu, rekoh, evo ta treba da uradi. Uzmi iz Biblije obeanje koje se nalazi u Mateju 7, 7.: Itite, i dae vam se. Nastavljajui, upitao sam ga: Ako za neto platim, da li je to poklon? Pa, razume se, nije, odgovorio je. Mnogi od nas misle da moraju da zarade spasenje, nastavio sam. Ali Gospod kae: Itite i dae vam se. Mi imamo pravo da pristupimo Gospodu i da zatraimo ispunjenje obeanja o spasenju, poto je Bog za to ve platio na Golgoti. On ga je ve kupio. Jedino to treba jeste da primimo ono to nam je On dao. Cena te kupovine je Isusova krv. (Vidi 1. Petrova 1, 18.19.). Potom sam mu izneo odredjeni broj sluajeva, onako kako smo ovde prouavali. Kad je doao trenutak da se molimo, rekao sam mu da mi neemo samo traiti izbavljenje od poroka, nego emo ga i primiti. Klekli smo da se molimo. Molili smo se obojica. Kad smo ustali na noge, uhvatio sam ga za ruku i rekao: A sada, brate, ne zato to to osea, nego zato to je Bog tako obeao, da li te je On izbavio od navike puenja? Da, gospodine, bio je njegov brzi i vrsti odgovor.

64 Rekao je to tako brzo, da sam se pitao da li ovek uopte zna ta je rekao. Divno, rekao sam, ili neke druge rei u tom smislu, ali nisam bio siguran da je znao ta je upravo rekao. Pomislio sam da bi ovek mogao da ode kui i kae svojoj eni kako se propovednik molio za njega, ali da se nita nije dogodilo, i da bi ena rekla: Pa, znala sam da se nee nita dogoditi. Tako sam zatraio ispunjenje obeanja iz Jakova 1, 5. jer mi je bila potrebna mudrost ba tada, da bih znao ta da radim. Hteo sam da pokaem veru, jer sam znao kako je to bilo vano. Ali nisam znao da li e ovek otii s pobedom u depu. Tako sa mu rekao: Sluaj, nameravam da podjem s tobom, tvojoj kui i da ispriam tvojoj eni o divnoj pobedi koju si dobio. Na umu sam imao dve namere. Jedna, da njemu utisnem u misli da je primio pobedu. Drugo, da u misli njegove ene utisnem injenicu da je njen mu dobio pobedu, kako ona ne bi izrazila sumnju. Na putu prema njegovoj kui malo vie sam razmiljao o susretu sa njegovom enom. Bio sam svestan da ona za pet minuta moe da izrazi vie sumnje, nego ja vere za jedan sat. Tako sam poeo da podrhtavam, a onda sam se i molio Bogu.On nije znao da se ja molim. Ali, molio sam se: Gospode, pomozi mi da govorim bre od njegove ene! Gospod mi je, jednom ranije, usliio takvu molitvu, pa sam verovao da e to uiniti i ovom prilikom. Tako sam planirao od trenutka kad sam zakoraio u njihovu kuu, da u tu enu uutkati verom. NJenu sumnju u uutkati verom. Ulazei u kuu, proli smo kroz glavna vrata, a ona se nalazila u sredini dnevnog boravka. Odmah sam poeo, oduevljenim tonom: Sestro, raduj se s nama. Bog je upravo dao tvom muu potpunu pobedu nad duvanom! Znate, ona je bila tako zbunjena, da je samo ostala da stoji, zurei u mene. Za jedan trenutak izgubio sam govor, pa nisam izgovorio ni re. Samo smo stajali i gledali se. To je izgledalo kao najduih pet minuta. Sada sam eleo da prvo ona neto kae. Nisam znao na koju u stranu, a nisam eleo na pogrenu. Jeste, videlo se da se pripremala da neto kae. Poela je polako, zamiljeno, ozbiljno: Pastore, poelela sam, kad Gospod ve daje pobedu, da da pobedu i meni. Da da pobedu tebi? zapitao sam s nevericom, ali ljubazno, da ne pokaem da sam zbunjen. Pobedu, nad im? Tada mi je rekla da je rob kafe. Ne seam se svih pojedinosti, ali mislim da je svoju nevolju nazvala kafeno srce. Znala je da joj kafa kodi i ini mi se da joj je i lekar rekao da e je ta navika ubiti, ako je ne ostavi. Medjutim, ona nije mogla da ostavi, iako je pokuavala mnogo, mnogo puta. Rekla mi je da je svakom prilikom kad bi u crkvi bio upuen poziv za pastorsku molitvu odlazila napred, ozbiljno se molei za izbavljenje, ali bez uspeha.

65 Otila sam u svoju sobu, padala na kolena i preklinjala Boga da me izbavi, govorila je. Jecajui sam izgovarala svoju molitvu, onda se odmah vratila u kuhinju i popila jo jednu olju kafe. Dezvu za kafu drim na tednjaku dvadeset i etiri sata dnevno, tuno je dodala. Moglo se videti da govori s velikim emocijama. Jednostavno, ne mogu to da ostavim, ponavljala je. Pitao sam se, ta bi trebalo da kaem. U tom trenutku Gospod mi je pritekao u pomo. Rekao sam: Sestro, zamisli da ti sin dodje kui i da mu hitno, neophodno, treba pet dolara. Ne da bi troio. Hitno mu i iskreno treba pet dolara. Sada, ako bi imala novac, da li bi mu dala? upitao sam ljubazno. Pa, normalno, kako da ne, odgovorila je s upitnim izrazom lica. A, kad bi se spremila da mu da tu novanicu od pet dolara, ta bi mislila za svog sina, kad bi stavio ruke na ledja i nastavio da te moli za novac? Usudjujem se da kaem da ne bi bila ba naroito zadovoljna. Jesam li u pravu? Ne, sigurno ne bih, odgovorila je, oigledno se udei kakve sad to veze ima sa njenim problemom sa kafom. Evo, nasmeih se, molila si se Bogu za pobedu nad svojom navikom, ali nikada nisi ispuila ruke i uzela ono to ti je Bog nudio. Shvatila je da je tano ono to sam joj govorio. Uvidela je da je proputala da uini neto to je bilo veoma vano. Ona je u molitvi koristila samo jednu treinu plana prvih slova biblijske molitve. Ona jeste traila od Boga. Ali nije verovala, niti je uzvraala zahvalnou za dobijenu pobedu. Zato, hajde, sada da kleknemo i da se molimo, rekoh. Klekavi, stavili smo prst na obeanje i zatraili od Boga da joj da pobedu. NJena molitva je bila vrlo usrdna; bilo je oigledno da je istinski elela pobedu. Kad smo stali na noge, priao sam joj i rekao: Sestro, ne zato to to osea, nego zato to je Bog to obeao, da li ti je On dao pobedu nad porokom kafe? Sve to je mogla da kae, bilo je: Uh uh uh ta je ona to radila? Borila se borbom vere. Da li se usudjivala da kae Bogu da joj je On dao ono to je godinama traila i nikada do tada nije dobila? Da li se usudjivala? Djavo je rekao: Ne ini to. Bog je rekao: Uini to! Konano, izala je pobedonosno u svojoj borbi vere, duboko uzdahnuvi i rekavi: Da. Ponovo sam joj postavio isto pitanje. eleo sam da vidim da je ta odluka vrsto utisnuta u njen um. Sestro, ne zato to tako osea, nego zato to je Bog tako obeao, da li te je On izbavio od poroka? Ovom prilikom to je izalo malo lake. I dalje se borila i, konano, posle kraeg perioda, rekla je: Da.

66 Jo jednom, uhvativi je za ruku, ponovio sam isto pitanje. Tek ovom prilikom odgovorila je vrsto i s olakanjem. Uzvratio sam: Po veri tvojoj neka ti bude, kao to je to obeao i Isus. (Matej 9, 29.) Rekao sam joj da celim srcem verujem da je spasena od svoje loe navike. I Bog ju je, zaista, definitivno izbavio. Ujutru, te prve subote, ugledao sam je u crkvi, a ona je bukvalno potrala prema meni. Da sam ena, sigurno bi me zagrlila. Kazala je: Pastore, sve je u redu, funkcionie! Neto kasnije, kad je trebalo da se odselimo u jedan drugi grad, na ispraaju koji su priredili nama u ast, ona je dola na mesto gde smo sedeli moja supruga i ja. Govorila je o onom danu u njenom dnevnom boravku i o pobedi koju je dobila. Od tada nisam dotakla ni kap, bilo je njeno svedoanstvo. I ti, dragi moj prijatelju, koji takodje ima slinu potrebu, moe da odnese pobedu primenjujui ova pravila na svoj problem! Ve sada moe da trai, veruje i zahteva! Pozivam te da pogne glavu, tamo gde se nalazi i da se moli ovom jednostavnom molitvom vere: Dragi Gospode, potrebna mi je pobeda. (Ovde reci ta je to potrebno da pobedi.) Ti si, u 1. Korinanima 15, 57., obeao pobedu kao besplatan dar. Ja Te molim, i verujem i zahvaljujem Ti to sam primio pobedonosno ne zato to to oseam, nego zato to si obeao da e izbaviti one koji su celog svog ivota robovi. (Vidi Jevrejima 2, 14. 15.) U Isusovo ime. Amin.

7. UZBUDLJIVA FINANSIJSKA REENJA

I ponovo, elim da vam iznesem, sedam biblijskih injenica: 1. Isus je temelj svih istina. Rimljanima 9, 1.: Istinu govorim tako mi Hrista. 2. Veni ivot znai lino poznavati Boga i Isusa Hristga. Jovan 17, 3.: A ovo je ivot veni da poznaju Tebe jedinoga istinitog Boga, i koga si poslao Isusa Hrista. 3. Poto je to tako, Bog nam deseti deo naih prihoda ne trai zato to mu je to potrebno. Psalam 24, 1.kae: Gospodnja je zemlja i to je god u njoj, vasiljena i sve to ivi na njoj. Tom tekstu dodajte tekst iz Psalma 50, 10.: Jer je moje sve gorsko zverje, i stoka po planinama na tisue. Kada postanemo svesni ta nam ovi stihovi poruuju, obino nastaje pitanje: Zato Bog trai da mu vratimo deseti deo naih prihoda? Znamo da Bog ne zavisi od nas da bi mogao da opstane. NJemu nije potreban na novac, izuzev ako On s njim ima sasvim odredjen plan. Medjujtim, zato bi se On odluivao za taj metod? Kakva je vrednost te doktrine? Bog je svaku taku biblijske nauke dao da bi nas upoznao sa svojim Sinom; jer je NJegov Sin temelj svih istina. Tako, upoznavajui se s NJegovim Sinom, mi imamo veni ivot. To moe da bude jedini logian razlog. 4.Sistem desetkovanja dat nam je zato da bi Bog mogao da uini neto divno za nas. Obratite panju na obeanje iz Malahije 3, 10.: Donesite sve desetke u spreme da bude hrane u mojoj kui, okuajte me u tome, veli Gospod nad vojskama, hou li vam otvoriti ustave nebeske i izliti blagoslov na vas da vam bude dosta da ne bude dovoljno mesta za njega. Ovo je neogranieno obeanje koje Bog daje svakome! Bog arko eli i hoe da ispuni to obeanje svakome od nas. Nebeski je plan da se upoznamo sa Izvorom Istine, Isusom Hristom. NJegovo obeanje je, ako mu vraamo deseti deo naih prihoda, da e otvoriti prozore ustave neba i izliti na nas blagoslov. inei to, mi emo upoznati NJegovog Sina, u kome je ivot veni! Moe da se dogodi da Gospod, u procesu iskuavanja, dopusti da dodjemo u nematinu, ili blizu nematine. Mi tada uzimamo obeanje iz Malahije 3, 10. i traimo od Boga da otvori prozore neba. Mi treba da mu kaemno da verujemo da e On otvoriti prozore.

68 Dalje, kaemo mu da zahtevamo te otvorene prozore, uzvraajui, odmah, zahvalnou to smo primili blagoslov. To su, kao to znamo, prva slova molitve. Samo malobrojni medju nama su svesni ta je sve Bog spreman da uini za nas, ali taj izazov nas eka! Bogu su poznate neke teke situacije u koje nas desetkovanje naih prihoda moe dovesti. Ali NJemu je poznat i blagoslov koji moe da nam prui ako samo prihvatimo izazov poslunosti. Kada prihvatimo izazov i zatraimo ispunjenje obeanja za taj svoj posebni sluaj nematine/teke, prozori se otvaraju i mi upoznajemo Boga, ne samo kao Spasitelja, nego i kao Onoga koji zadovoljava nae potrebe. To je nain kada Boga upoznajemo putem linog iskustva. Poznavajui ga u takvim okolnostima, mi raspolaemo znanjem koje nam niko ne moe oduzeti, znanjem koje e se pokazati neprocenjivo vrednim na naem putu ka nebeskom carstvu. 7. To iskustvo podrazumeva prenoenje divnih Bojih darova drugim ljudima. itamo u Malahiji 3, 16.17.: Tada koji se boje Gospoda govorie jedan drugom, i pogleda Gospod, i u, i napisa se knjiga za spomen pred NJim za one koji se boje Gospoda i misle o imenu NJegovu. Ti e mi biti blago, veli Gospod nad vojskama, u onaj dan kad ja uinim, i biu im milostiv kao to je otac milostiv svome sinu koji mu slui. Evo ilustracije: Bili smo u nevolji. Tgraili smo Gospoda. Prodrljivac je pokuao da nas prodere. Mi smo izneli Gospodu obeanje koje je On dao, a On je uzvratio na divan nain. Potom smo jedni drugima priali o tome. Podelili smo s drugima iskustvo dobara koja smo dobili od Gospoda. Sistem desetkovanja prihoda jedan je od naina, jedan od procesa kojima Gospod sastavlja svoju kolekciju bisera. To je nain kako On usavrava jedan nesebini narod, koji e biti spreman za odlazak s NJime kui, u zemlju slave. 6. Svaka nevolja u kojoj bismo se mogli nai dae priliku Bogu da nam pritekne u pomo, to e nam dati povoda da slavimo Boga. itajte tekst u Psalmima 50, 15.: Prizovi me u nevolji svojoj, izbaviu te, i ti me proslavi. U ovom stihu imamo tri kljune rei: prizovi, izbaviu i proslavi. To je iskustvo hrianina. Mi prizivamo Boga kad smo u nevolji. On nas izbavlja. Mi zatim priamo svetu kako znamo da On postoji, da nas vodi i mi Ga proslavljamo. 7. O NJegovoj slavi mi emo svedoiti kroz celu venost. Otkrivenje 5, 13.: I svako stvorenje, to je na nebu, i na zemlji, i pod zemljom, i to je na moru, i to je u njima, sve uh gde govore: Onome to sedi na prestolu, i Jagnjetu blagoslov i ast i slava i drava u vek veka.

69 Kroz celu venost, dok putujemo od planete do planete, od jednog bezgrenog sveta do drugog, mi emo objavljivati ljubav, brigu i staranje koje je Stvoritelj svemira pokazivao prema nama, zadovoljavajui svaku nau potrebu. Mi emo svoju zavalnost pokazivati svojim beskrajnim hvalospevima Bogu, pomaui bezgranim Bojim stvorenjima da upoznaju dimenzije Boje ljubavi kakve oni nikada nisu doiveli. To je prednost hriana.Rodio sam se u porodici koja je potovala desetak. Moj otac je vrlo savesno odvajao desetke. Ne samo to je verovao u prvi desetak koji je, prema Bibliji, svetinja i koristi se samo za podrku propovednike slube, nego je davao i drugi desetak. Drugi desetak se koristi za odravanje crkve i njene organizacije. Koristi se za gradnju crkava, nabavku subotnokolskog inventara i materijala, za misionarski rad kod kue i izvan, za pomo siromanima i onima u oskudici i tako dalje. NJime su obuhvaene verske potrebe naih domova, kao to je crkveno dnevno obrazovanje, sve verske knjige za nau decu, i tako dalje. Ni jedna organizacija ne moe da funkcionie bez sredstava. Moj otac je to verovao i za tu svrhu odvojio drugi desetak. Zato Biblija kae: Donesite sve desetke. (Vidite, to je plural /mnoina/.) Mnogo puta sam gledao kako moj otac uzima bibliju i stavlja prst na 10. i 11. stih 3. glave Malahije i izjavljuje pred Gospodom da veruje u ono to je tamo napisano, a onda zahteva ispunjenje obeanja. U nekim prilikama podseao je Boga na rei stiha: I zapretiu vas radi prodrljivcu. Neke od onih godina na farmi bile su teke godine. Ali Bog je uvek usliavao i drao re. U naoj porodici bilo je osam deaka. Otac je imao, zaista, pune ruke problema. U kasnijim godinama sam shvatio zato je otac ponekad gubio strapljenje, jer ono to mi deaci nismo uradili, teko da je uote bilo uradjeno! Ali otac je u nama deacima, od najranijih godina, usadio oseaj vanosti desetka. Kad god bismo dobili 10 penija, jedan od njih je odlazio u koverat za desetak, koji smo i obeleavali reju desetak. Mi kao porodica, poeli smo da oekujemo da Bog ini uda za nas, poto smo ispunili uslove obeanja. Bogu smo verno davali desetak, a Bog nas nije razoarao. Znali smo da On bdije nad nama, jer nas je u to uveravao uvek iznova. Jednog subotnog jutra spremili smo se da podjemo u crkvu. Moj otac je bio stareina mesne crkve i imao dunost da vodi bogosluenja. Jedan od brae nazvao je oca telefonom i rekao mu da nee moi da dodje na bogosluenje toga jutra, poto mu je jedna krava bila bolesna. Kad je spustio slualicu, seam se kako nam se otac okrenuo i ozbiljno rekao: Ne bih se iznenadio ako mu krava ugine. Taj ovek zakida Boga u desetku i prinosu. Nikada to nisam zaboravio! To je ostavilo veoma dubok utisak na moj mladi um.

70 Kad su se zavrila prepodnevna bogosluenja, nazvali smo oveka da ga pitamo za kravu. Zanimalo me je da li e se obistiniti pretpostavka moga oca. Kad smo uspostavili vezu i pitali ga za kravu, ovek je tuno rekao: ao mi je to moram da vam kaem, krava je uginula! Otac je bio u pravu.. Okrenuo nam se i sveanim glasom rekao: Ba kao to sam oekivao. Naglaavam da taj dogadjaj nikada neu zaboraviti. Nekoliko nedelja kasnije i mom ocu se razbolela krava. Pitao sam se ta e se sada dogoditi. Razbolela se od iste bolesti od koje je uginula susedova krava. Ovo e sad biti zanimljivo! Toga se seam, kao da je bilo jue. Uzevi veliku porodinu Bibliju i itajui tekst iz Malahije 3, 8-12., otac je itao naglas. itao je Boji poziv da ga okuamo. itao je Boje obeanje o otavaranju prozora neba i izlivanju blagoslova. Kako e Bog zapretiti prodrljivcu. Napravio je pauzu, seam se, kad je itao 11. i 12. stih. itao je ponovo: I zapretiu vas radi prodrljivcu, te vam nee kvariti roda zemaljskoga I zvae vas blaenim svi narodi, jer ete biti zemlja mila, veli Gospod nad vojskama. Otac je zatvorio Bibliju, pa smo klekli da se molimo. Otac je jednostavno i ponizno zatraio ispunjenje tog obeanja. Rekao je Bogu da mi sebi ne moemo da priutimo gubitak krave. Svi smo ustali na noge. Otac je proitao obeanje. Verovao je u obeanje i zatraio njegovo ispunjenje. Otac je takodje verovao da je vera bez dela mrtva. Uzeo je bocu sa dugim vratom i napunio je nekom vrstom uvarka. Ne znam od ega je bio nainjen, ali on je kravi dao dela! Taj uvarak sipao je u grlo naoj kravi i to je stvarno pokrenulo na aktivnost njen eludac ili bilo ta, to je trebalo da se pokrene! Ta krava je urno ustala! Ozdravila je! Nikada nisam zaboravio to iskustvo. Ono je na mene ostavilo neizbrisiv utisak i saznanje da Bog brine za krave! Kao i za porodice s niskim primanjima! Mogu sa sigurnou da vam kaem, da smo znali da je Bog iv i da se brine za nas. Dananji svet uopte, a ponekad mi se ini, ak i oni koji sebe nazivaju hrianima veruju da Bog spava, ako ve nije i mrtav. Zakljuuju da, ak i ako je iv, On ne moe mnogo da uini za nas; da ne moe da intervenie. Prijatelju, ako je Bog gore na nebu i ne preduzima nita u pogledu naih problema, onda moe slobodno i da bude mrtav. Ali, on ini neto u vezi sa naim problemima, neka je Bogu za to hvala Kad sam bio neto stariji, jo jedno iskustvo je na mene ostavilo veliki utisak. Moj brat Klinton, koji je bio u tinejderskim godinama, nameravao je da postane propovednik, ali je imao problem. Glas nikako da mu se promeni. Jer, za deake od devet ili deset godina starosti je normalno da govore visokim glasom. Ali kad deak dostigne trinaest ili etrnaest godina, dolazi muki glas i promena u boji glasa. Ali, kako se inilo, Klintonov glas, kao da nije hteo

71 da se menja, pa je to brinulo i njega i nae roditelje. Jedne veeri Klinton je rekao sebi kako mu je dosta koliko se brinuo i muio zbog svog glasa. Pre odlaska na spavanje te veeri, klekao je na kolena i izneo pred Boga svoj problem. Rekao je: Gospode, ti zna da ja ne mogu da propovedam sa ovakvim glasom. Ako Ti eli da ja budem propovednik, a ja mislim da eli, molim Te da izlei moj glas. Sledeeg jutra, siao je u kuhinju u kojoj je majka vredno pripremala doruak. Bila mu je okrenuta ledjima kad je on uao unutra. Pozdravio ju je reima. Dobro jutro, mama. Dobro jutro, Majs, rekla je, a onda se okrenula i videla da je to Klinton. O, rekla je, pomislila sam da je Majls. Tvoj glas pa on se promenio! Klinton je izaao do senika. Otac je, videi da neko dolazi, rekao: Dobro jutro. Klinton je odgovorio: Dobro jutro tata. Otac je rekao: Kako si jutros, Majls? To sam ja, tata, Klinton. Klinton! Otac je uskliknuo. Po glasu sam po

jmislio da je Majls Tvoj glas on se promenio! Da, tata, Gospod je usliio moju molitvu i noas izleio moj glas. Molitve zahvalnosti podigle su se Bogu toga jutra, dobro se seam. Klintonov glas je od tada besprekoran. On je uio i postao mona sila u Bojoj ruci. Rei u da smo poeli da oekujemo ta uda, jednostavno zato to smo verovali Bogu, verujui da e On ispuniti ono to je obeao. To je Bog! Nema nikakve nesigurnosti kada govoriomo o NJemu i NJegovim obeanjima. On daje obeanje, a onda oekuje da verujemo, kako bi On mogao da ga ispuni. Kad mi je bilo est godina, majka mi je umirala od neega to je lekar nazvao nedihtovanjem sranog zaliska. Medicinska nauka u to vreme nije bila dospela do nekih uda hirurgije i vetakih delova, koji su nam danas poznati. Sve dijagnoze su pokazivale da moja majka nee moi da ivi. Mi smo se okupili oko njenog kreveta; ozbiljnost njenog stanja je na nas vrlo snano uticala. Zajedniki smo klekli, molili se Onome to je u tako mnogo sluajeva ranije doao nama ljudima u pomo. Svako od nas se molio Kad sam ja, kao najmladji, doao na red, rekao sam: Gospode, ja u svojoj banci imam etiri dolara. Ako pomogne mojoj mami, ja u Ti dati sav novac to imam. Bog je moju majku izleio odmah, bez odlaganja. U istom trenutku! Rei ete: Kako zna da ju je izleio? Evo, kako znam: doivela je, zamalo, pune 102 godine ivota! Majka i otac su mi, kasnije, ispriali da nije bilo potrebno da dajem Bogu onakvo obeanje. NJemu

72 nije stvarno bio potreban sav moj novac. Ali, otac je dodao, poto sam obeao Bogu, ja treba to i da ispunim! A dao sam, sa zadovoljstvom. Finansijski, ni do danas, nisam imao velikih problema! Sada moete da vidite kako je dolo do toga da sam shvatio da Boji blagoslovi i desetak idu ruku pod ruku! Oko toga nije bilo nedoumice u naim mislima, kao porodice, niti bilo kakve nedoumice kod mene lino. Posle odredjenog broja godina, dok sam radio kao propovednik-pripravnik, moja plata je bila 10 dolara nedeljno. Odvajao sam desetak. U to vreme jo nisam bio prihvatio plan dvostrukog desetkovanja. Ali u svojim prouavanjima, iz spisa mog omiljenog pisca, saznao sam da su Jevreji davali Bogu punu etvrtinu svojih prihoda. To bi ih, u normalnim okolnostima, svelo na nivo siromatva. Ali, naprotiv, to je Bogu s neba omoguilo da im podari sasvim izuzetan blagoslov zaista poseban i izuzetan. Tako sam razmiljao, ako je Bog to inio za njih, da bi to mogao da uini ba i za mene. Odluio sam da okuam Boga i vidim ta e uiniti u mome sluaju.Tako sam odvojio jednu etvrtinu od svojih 10 dolara. S time sam jo uvek bio na 7,5o dolara u toj nedelji. U to vreme sam pohadjao jedan dopisni kurs koji me je kotao par dolara, pa mi je ipak ostajalo neto novca za hranu. Na tom planu sam vrlo uspeno prolazio, pa me je Gospod blagoslovio. Tada sam jo uvek, naravno, bio momak. Negde u to vreme, porodica Kun se nala na okupu! Petorica od osmoro brae bili su propovednici, pa nas je sa enama i decom bilo prisutno etrdeset troje Kunovih! Ja sam bio najmladji od brae. Tokom tog naeg druenja, mi braa-propovednici razgovarali smo o stvarima koje su nam zajednike. Bilo nam je lepo. Ja sam im, izmedju ostalog, rekao da sam naiao na neto divno. Spomenuo sam im moj plan da odvajam etvrtinu svojih prihoda za Gospoda, kako su to inili Izrailjci u staro vreme. Oni o tome oigledno nisu bili uli, jer su bili prilino zbunjeni kad sam im o tome govorio. Moja odluka ih nije naroito impresionirala. Tada sam im rekao da nas je Gospod pozvao da ga okuamo i da u ja tako raditi sledeih nekoliko meseci. Jedan od njih mi je skrenuo panju da kao mladi propovednik ne dobijam neku naroitu platu da bih s time poeo, pa bi trebalo da pazim kako je rasporedjujem. Jeste, odgovorio sam, i pazim. Ali ako e Gospod blagosloviti oveka sa desetkom, trebalo bi da blagoslovi dvostruko vie za davanje jedne etvrtine svojih prihoda. Kada mi je jedan od brae, onako u ali, rekao kako se taj novac daje za propovednika, a ne od strane propovednika, rekao samu mu kako smatram da bi propovednik trebalo da bude primer vere, poslunosti i desetkovanja. Rekao sam mu da u izvriti eksperiment i da u mu na kraju eksperimenta pisati i rei kako je bilo. On se, izgleda, uplaio da u u tom sluaju biti u nematini i da u mu pisati za

73 pomo, pa je rekao: Nemoj uopte da mi pie. Ako stvarno bude bio blagosloven, do trenutka isteka tvog eksperimenta, ve e biti oenjen ovek. Priznajem, uopte nisam nameravao da se oenim u tom periodu kuanja, ali ipak, pre isteka perioda, bio sam oenjen! Ne samo to sam tokom tih meseci dobro prolazio; prolazio sam, ak, izuzetno dobro! Pomislite samo na sve darove koje smo primili povodom naeg venanja! Obino, kada se mladi eni, on oekuje da propovedniku treba da da bar 10 dolara. Obred naeg venanja obavio je otac moje ene, rukopoloeni propovednik, koji nam je dao 40 dolara. Na taj nain smo utedeli 50 dolara, ve tu! Mogao bih da priam i o srenom reenju za neke moje finansijske probleme! Gospod nam je pomogao na zadivljujui nain! Pre nego to smo se nas dvoje venali, primili smo poziv da, kao misionari, idemo na ostrva Vest-Indis. Tako smo, nekoliko sedmica posle venanja, krenuli u nae polje rada. Za auto nismo imali novca, a tamo, blizu ekvatora, sunce zaista sija! Veoma je vrue! U svoje posete pod tim vrelim suncem morao sam da odlazim peice. Jednog dana je, na nau evangelizaciju, doao da govori pastor M.D. Huard. Govorio je o veri. Svoju temu je ilustrovao ivotom Dorda Milera. Govorio nam je kako je tom oveku Bog na divan nain usliavao molitve. Dord Miler je imao obiaj da otvara Bibliju na mestu na kojem se nalazi obeanje, na njega stavi ruku u trenutku kad trai njegovo ispunjenje. Razlog to je to radio poivao je na jednostavnoj injenici da je verovao da e Bog uiniti i izvriti ono to je rekao. Bila je to silna propoved, koja je na moju enu i mene ostavila snaan utisak. Vrativi se kui, mi smo razgovarali o propovedi i Milerovim iskustvima. Sloili smo se u nadi, ako je Bog to mogao da uini za Dorda Milera, da za Njega ne bi bilo previe da nam omogui da dodjemo do jednog auta! Mogli smo da navedemo mnogo razloga zbog kojih nam je bio potreban auto. Klekli smo uz na krevet te veeri i molili se, traei ispunjenje obeanja iz Malahije 3, 8-12. Za oko dve sedmice dobili smo pismo iz SAD, sa novanicom od 100 dolara, to nismo traili. Zakljuili smo da je to bio Gospodnji nain da uslii nau molitvu, pa smo novac upotrebili za uplatu prve rate za jedan auto. Sada je trebalo da traimo od Boga i mudrost, da bismo znali kakav auto da kupimo. Ali, oito smo u tome zatajili, pa smo kupili auto koji umesto prozora, ima zavese koje se postavljaju. Da smo bolje rasudjivali, uzeli bismo auto sa prozorima koja se otvaraju i zatvaraju kurblom. U tropskim krajevima, kad pone da pada kia, vrlo esto lije kao iz kabla! Isto tako, esto, pre nego to uspemo da postavimo zavese, kia stane, a mi smo mokri! Pa ipak, i sa takvim jeftinim autom, neki od naih vernika su nas pitali: Kako moete da priutite sebi takav luksuz? Rekli bismo im, tada, da smo traili ispunjenje jednog Bojeg obeanja i da nam je On usliio molitvu. Vidite, ak i misionarima je ponekad teko da budu sigurni da e

74 Bog usliiti molitvu. Na alost, ini se da neki od njih nikada i nisu doiveli mnogo stvarnih uslienja svojih molitava. Mislili su da mi postupamo vrlo nerazumno. Na kraju svakog meseca morali smo da plaamo svoju ratu za auto. Da bismo u tome uspeli, hranu koju smo jeli sveli smo na ono najosnovnije. Amerika hrana u konzervama za nas je bila preskupa! Uglavnom smo koristili proizvode zemlje iz kraja u kojem smo iveli. Gospod je pokrenuo ljude da nam donose pomorande, banane i mnoge druge vrste voa i povra. Zahvaljujui tome, na budet za hranu stvarno je bio minimalan! Novac koji smo tako tedeli odlazio je na auto! Nekoliko meseci kasnije obradovali smo se rodjenju nae devojice. Ali onda smo se suoili sa poveanjem trokova, za koje nismo uspeli da obezbedimo dovoljno sredstava. Seam se kako sam jednom doao kui i rekao svojoj eni: Ako Gospod ne uini udo, mi emo izgubiti auto. Izgleda da ne moemo da imamo bebu i auto. Tako smo ga zadrali jo nekoliko meseci i odlino nam je posluio. Morali smo da kaemo, kao Jov: Gospod dade, Gospod uze, neka je blagosloveno ime Gospodnje. Reili smo da ne budemo tvrdoglavi. Ako je to bilo ono to je u Bojim oima bilo najbolje to treba da inimo, mi emo biti sreni zbog Njegove odluke. Ali, na neki nain, nismo ba mislili da je Gospod hteo da nas lii neega to nam je bilo tako korisno u naem radu na zadobijanju dua za Njega. Medjutim, da je hteo da zadrimo auto, morao bi da uini zaista pravo udo. Za to bi bilo potrebno neto vie od samo ljubaznosti vernika crkve, koji su donosili voe i povre. Trebalo je to da bude pravo udo! Sutradan sam autom otiao na benzinsku pumpu da uzmem neto goriva. Oseao sam se, pomalo, kao ona udovica iz Biblije, koja je krenula da upotrebi poslednje kapi ulja koje je imala, da naini hleb za sebe i svog sina, pa da onda saeka smrt. Hteo sam da uzmem neto goriva, sa poslednjim penijima koje sam imao. Vlasnik pumpe ka kojoj sam se uputio ujedno je bio i trgovac automobilima. Rekao mi je: Sluaj, pastore, ti bi trebalo da ima jedan ovakav auto. Pomislih, kad bi on samo znao, nikada nisam bio blii nemogunosti da prihvatim ponudu! Evo, kakav auto bi ti trebalo da ima, ree mi, pokazujui ka jednom predivnom automobilu sa prozorima koji se diu i sputaju! Pa, ovo me je ve zagrejalo! Bilo je to ba ono to nam je trebalo! Ali, znao sam da je nemogue. U prvi mah sam utao, pustivi ga da pria. Priao mi je koliko bi mi priznao za moj auto. Bila je to fantastina ponuda. U tom asu sam se tiho pomolio: Gosapode, Ti si se uvek brinuo za nas. Obeao si da e otvoriti ustave nebeske. Tada sam se setio da smo zbog

75 rodjenja nae keri ovoliko zaostali sa svojim finansijama. Za razreenje tog naeg problema nee trebati mnogo vremena, a onda e sve ponovo biti na svom mestu. Tada sam odgovorio trgovcu: Ako prihvatim ponudu, da li biste mi dali tri meseca slobodno, do prvog plaanja? Kako da ne, ree. Uiniu to za tebe. Prodato, rekoh, bez i trenutka oklevanja. Uzeo je od mene auto sa zavesama na nametanje, i dao mi auto sa prozorima na podizanje i sputanje. Auto sam odvezao do kue i uskoio u kuu, kliui: eno, izadji da vidi na auto! udila se, ta joj ja to priam, jer je na auto videla ve mnogo puta. Ipak je izala. Tako, kad je videla novi auto i ula kako smo ga dobili, kao da je poela da lebdi od sree. Pozvao sam je na jednu vonju. Krenuli smo u radnju fotografa koji je tek nedavno postao vernik crkve. Zahvaljujui naem angaovanju doiveo je divno obraenje i sada je bio srean u Gospodu. Zato smo hteli da se raduje s nama zbog kupovine novog automobila. Taj auto je bio model koji je bio prilino visoko gradjen. Kad je fotograf izaao napolje, pogledao je auto i rekao: Vidim ispunjenje Isaije, 58. glava! Pogledao sam pomalo zbunjeno, a onda je on dodao: Zna, tamo stoji, Tada e se veseliti u Gospodu i izveu te na visine zemaljske. Vidi Isaija 58, 13.14.) I zaista, bili smo izvedeni na visine zemaljske, i Gospod je bio divan prema nama. Gospod nas je, uvek iznova, vodio u pobede nad tekoama, iz jedne u drugu i svakom prilikom nas doveo blie Gospodu Isusu Hristu. U mome umu nema nikakve sumnje da Bog zna kako da rei nae finansijske probleme. Biu brz da kaem da ovo ne znai da mi treba da kupujemo najskuplji nametaj i da se uvaljujemo u dugove, samo zbog hiperaktivne snage elja. Medjutim, Gospod e nas blagosloviti, ako svoje elje uskladimo sa svojim potrebama, a onda mudro kupujemo. Moda neemo moi da odrimo korak sa dobrostojeim

komijama. Moda e biti tako da emo morati da se zadovoljimo s neim to je manje od onoga to imaju nae komije, bar to se tie ovozemaljskih dobara. Ali Bog kae da e zadovoljiti nae potrebe. Bog obeava da e nas oni koji nas vide i posmatraju, nazvati blaenima, jer e shvatiti da je Gospod s nama i da On zadovoljava nae potrebe. Kada je to tako, mi neemo izgledati otrcano i neuredno. S druge strane, mi neemo traiti da ivimo u luksuzu. Jo jedno uzbudljivo iskustvo kojega se seam, dogodilo se za vreme Drugog svetskog rata. Tada je bilo praktino nemogue zakupiti kuu. Upravo smo bili doli u Medisom koled, a problem zakupa kua bio je takve prirode, da su nam braa savetovala da kupimo kuu. To bi iz dva razloga za nas bilo teko reenje. Prvi nismo imali novca i drugi kupiti kuu nije bilo nita lake nego uzeti pod zakup. Kua je bilo veoma malo. Jednog jutra moja supruga i ja otvorili smo 3. glavu proroka Malahije. Rekli smo: Gospode, Ti moe da nam

76 pomogne da nadjemo kuu za zakup ili kupovinu, bez obzira da li takvih ima ili nema na tritu. Ponovo smo nazvali vlasnika agencije za nekretnine, s kojim smo u uzaludnom traenju kue napravili mnogo, mnogo kilometara. Do tog trenutka to je za nas bilo vrlo razoaravajue iskustvo, zato to, kuda god da smo gledali, jednostavno nije bilo kua ni za zakup ni za prodaju. Ba tog jutra seli smo u njegov auto, otili ulicom Oukdejl i naili na skromnu, malu kuu, s natpisom ispred kue Za iznajmljivanje. Gotovo da nismo mogli da poverujemo. Kako se ta kua sakrila od naih oiju svih tih dana? Ali, kua je tu i mi smo prili i zakucali na vrata. Otvorila nam je jedna prijatna ena, kojoj smo ispriali zato smo doli. Bila je ljubazna, pa smo za samo nekoliko minuta obavili posao zakupa udobnog doma za skromnu sumu. U toj kui smo iveli dve godine. Kasnije smo odluili da bismo najradije iveli na imanju koleda, ako to bude bilo mogue. Bilo bi to vie od tri kilometra blie naem poslu i to bi povealo nau efikasnost. Ponovo smo se obratili Gospodu i zatraili od Njega pomo. Slobodnih kua je bilo veoma malo, ali je Gospod otvorio put. Jedan ovek se upravo spremao da se odseli iz svog kraja, pa je njegova kua bila na prodaju. Kuu sam razgledao i sve mi se dopalo. I cena je bila povoljna. Jedini problem je bio u tome to nisam imao novca. Evo, rekoh plaao bih Vam odlinu mesenu zakupninu, pa biste se moda sloili da neto od toga odlazi na otplatu kue u ratama. ovek se sloio i mi smo se uselili u tu kuu. U noj smo ostali za sve vreme mog pastorskog rada u toj crkvi. Gospod je blagoslovio na posao u Medisonu, da smo ak mogli da organizujemo i novu mesnu crkvu. Trebalo je da napustim Medison koled i da preuzmem pastorsku brigu o crkvi u gradu Medisonu. To je znailo da e trebati ponovo da se selimo. Ovom prilikom smo se obratili Gospodu i rekli: Gospode, Ti si sluao dok smo govorili ljudima kako si nam pritekao u pomo. Sluao si dok smo govorili ljudima kako traimo ispunjenje obeanja. Ako je Tvoja volja, molimo Te da nam da stvarno lep dom. Mi smo voljni da ivimo i u daari, ali ljudi bi mogli rei: Je li to onaj ovek to pria o obeanjima? Pogledaj, gde stanuje! Bilo bi mi drago, Gospode, ako bi to bio lep dom, sagradjen od cigala, na dvostrukoj parceli, na uglu, ako se Ti s time slae. Klekao sam, upuujui tu molitvu sa kovertom desetka u jednoj ruci, u kojoj se nalazila jedna etvrtina naih prihoda za taj mesec. Druga ruka mi je poivala na obeanju iz Malahije 3, 8-12. Tada sam podigao ruke Bogu i rekao: Gospode, Ti si rekao da hoe da ljudi podignu svete ruke u molitvi. (Vidi: 1. Timotijevu 2, 8.) Prema tome, tu je Bog, a ovde

77 je Isus i ovde sam ja. Pristupam Bogu u Isusovo ime. Verujem da e nam dati ba onu kuu za koju smatra da treba da dobijemo. Uao sam u auto i uputio se u aveniju Florens. I tamo, na uglu, ugledao sam kuu od cigala, na dve parcele, sa lepim znakom Na prodaju, ispred kue. Nazvao sam agenciju i pitao: Koliko se trai za ovu kuu? Naveo mi je cenu i rekao da e uee u gotovom biti 1.800 dolara. Medjutim, ja nisam imao gotovog novca! Dobro, ali, rekoh, da li biste nam omoguili da kuu kupimo na bazi plaanja kroz zakupninu? Skoro da sam mogao da ga ujem kako duva preko telefona. Gospodine Kun, ree, akontacija u gotovom koju vlasnik trai je vrlo povoljna. Da, u pravu ste, sloio sam se. Ali vidite, ali ja u ovom trenutku nemam tu gotovinu, pa mislim da e se ljudi sloiti s takvim uslovima. Ali njegova ponuda je povoljna, bio je uporan. Vi ste u pravu. Ponuda jeste povoljna, ponovio sam. Samo, mislim da bi oni pristali da je plaam kao zakupninu. Ali ali mi, jednostavno, ne obavljamo svoj posao na taj nain. Moda je to tako, rekoh, ali ja ga tako obavljam. Potom sam rekao: Da li biste mi uinili uslugu da ovaj moj predlog i molbu prenesete vlasnicima i da ih pitate za miljenje? Pa, mislim da to mogu da uradim, sloio se, gundjajui. Tog popodneva agent je pozvao i javio da su se vlasnici sloili da prihvate moj predlog. Ali, odakle u ja dobiti moju proviziju?, pitao je. Rekao sam mu da bih mu platio 25 dolara meseno, dok ne dobije ceo iznos svoje provizije. U toj lepoj kui iveli smo sve dok nismo poleli da radimo posao evangeliziranja za Junu Uniju crkvenih oblasti. Tada smo se molili Bogu da nam pomogne da je prodamo nekome kome je ona potrebna i ko bi to cenio. Gospodu je ugodno kada mi traimo da nam pomogne da bismo i mi pomogli nekome drugom, umesto traenja blagoslova samo za sebe. Tako je dola jedna porodica koja je zaista imala jaku potrebu, i kupila je kuu. Tek posle vie godina oni su isplatili celokupnu sumu, ali su je isplatili. I jo jednom smo, radosno, uvideli kako nas Gospod vodi. Ponovo smo znali da Bog intervenie u ljudskim poslovima i problemima. Kakav je tvoj finansijski problem? Ako si voljan da te Gospod vodi, i ti moe da dobije uzbudljiva finansijska reenja za bilo koji od svojih problema, bez obzira na njegovu teinu. Hoe li da okua Gospoda i da mu dopusti da te povede ka visinama eksperimentalnog hrianstva? Neka te Gospod blagoslovi u tvojim koracima koje ini u veri.

78 Hoe li da se moli sa mnom? Dragi Gospode, Stvoritelju svih svetova, dolazim, reen da dokaem Tvoju ljubav i brigu, vraajui Tebi ono to je Tvoje, u desecima i prinosima. Molim Te da otvori ustave nebeske, kako si to obeao u Malahiji 3, 11-12, kako bih te jo bolje poznavao. Verujem punim srcem i zahvaljujem Ti to sam primio. U Isusovo ime, Amin. Sui se trava, cvet opada; ali Re Boga naega ostaje doveka. (Isaija 40, 8.)

8. NAA ZADIVLJUJUA IZLEENJA

Pozvao bih vas da zajedno obradimo sedam vanih biblijskih injenica, u nastojanju da razumemo na predmet leenja bolesti: 1. Isus ponovo dolazi. (Jovan 14, 1-3.) Da se ne plai srce vae, verujte Boga, i mene verujte. Mnogi su stanovi u kui Oca mojega. A da nije tako, kazao bih vam: idem da vam pripravim mesto. I kad otidem i pripravim vam mesto, opet u doi. 2. On ponovo dolazi da nas primi. (Jovan 14, 3.): i uzeu vas k sebi da i vi budete gde sam ja. 3. On e nas povesti tamo gde stanovnici nee govoriti, bolestan sam. (Isaija 33, 24.): I niko od stanovnika nee rei: bolestan sam 4. Izraeno u procentima, mogunost da je Boja volja, danas, da budemo bolesni je 33-1/3%. 5. Od tih 33- 1/3% je, rekao bih, verovatno Boja volja da bude bolesno ne vie od 2/5, ime dobijamo da bi samo jedan od deset mogao biti bolestan iz ovog ili onog razloga, bar to se tie Bojeg plana i namere. 6. Mi, prema tome, treba da nauimo da potujemo zakone zdravlja, kao uslov za izleenje. To je zakon setve i etve, kako je izloeno u Galatima 6, 7. 7. Tada treba da primenimo prva slova molitve za izleenje ili da obavimo slubu pomazanja, kako je opisano u Jakovu 5, 14. i 15. ili, da obavimo obred polaganja ruku, kako je to pomenuo Isus u Marku 16, 18. ili pak da traimo primenju Boje isceljujue sile iz Boje Rei, kako je navedeno u Psalmu 107, 20. Poslednja mogunost je ona za koju smo zakljuili da je najsnanija stavljanje ruke na biblijsko obeanje o izleenju i polaganje prava na njega. Jedno takvo obeanje nalazi se u Osiji 6, 1.: Iscelie nas. Drugo se nalazi u Jeremiji 33, 6.: Isceliu ih. To su divna obeanja o izleenju. Dok razmatramo ovih sedam taaka elim da vam skrenem panju na taku 4. Nacrtajmo krug i podelimo ga na tri dela. Neka taj krug pedstavlja Boju volju u pogledu bolesti. Jedan deo kruga predstavlja Boju prvobitnu volju, drugi deo NJegovu konanu volju, a trei deo NJegovu volju koja doputa.

80 Boja prvobitna volja

Boja konana volja Boja volja koja doputa

Mi znamo da je Boja prvobitna volja bila da niko ne bude bolestan. Rani izvetaji o oveku govore da je ovek bio oslobodjen bolesti. Biblija to vrlo jasno izraava. Znamo i to, da je Boja konana volja da ne bude vie bolesti. (Vidi: Otkrivenje 21, 4.5..) Ovi stihovi nam govore da u toj boljoj zemlji smrti nee biti vie, ni plaa, ni vike, ni bolesti nee biti vie. Ovo, dakle, pokriva dve treine Boje volje za oveanstvo po pitanju bolesti. Jedini deo kruga koji nismo obradili je trei, koji smo oznaili Bojom voljom koja doputa. To podruje Boje volje nije teko razumeti. Tu je, jednostavno, re o setvi i etvi.Ako neko skoi sa kue, Bog doputa da takav ovek slomi nogu ili ruku, a moda ak i vrat. To nije ni Boja prvobitna volja, niti NJegova konana volja, ve NJegova volja koja doputa. Ima na hiljade bolesnih ljudi, koji ive pod iluzijom da njhova bolest mora biti Boja volja. Bogu nije nikakvo zadovoljstvo kada vidi bolesnu osobu. Ti ljudi, koji svoju bolest ele da pripiu Bogu, vrlo esto su brzi da se okrenu iskustvu patrijarha Jova i kau: Pogledaj Jova! Zar i on nije bio bolestan? Da li je Bog eleo da Jov bude bolestan? Nije. Sotona je to hteo. Bog je samo dopustio. Medjutim, ti i ja nismo u grupi sa Jovom. Znate li kako to znam? Potrebno je samo da pogledamo prve dve glave Knjige o Jovu i da vidimo da je djavo izazivao Boga. Bog je rekao sotoni da je Jov savren i poten. Da u Jova nema nimalo sobinosti. Ali djavo kae: Dotakni se svega to ima, psovae te oi. Ali to nije delovalo Sotona zatim ponovo kae: Dotakni se njegovog tela i Jov e pokazati sebinost i psovae te. Jovova bolest bila je demonstracija Boje sile u potpuno pokorenom srcu. Time je svemiru trebalo da se dokae da e Jov ostati veran Bogu i u nevoljama. Trebalo je da se pokae da u Jovovom srcu nije bilo sebinosti i da e ak i okrutna iskujenja pokazati da je tamo nema. To da ti i ja nismo u Jovovoj grupi, znam po tome to sebinost pokazujemo svakoga dana, i bez iskuenja! Tako vidimo da nijedan od nas nije bolestan iz istog razloga iz kog je bio bolestan Jov. U veini sluajeva taj izgovor moemo da briemo sa svog spiska. Jasno je, veina od nas ne moe da pripie sebi

81 Jovovo savrenstvo. injenica o naoj sebinosti otkriva se neuporedivo lake nego to bi uopte bilo potrebno. Nae porodice bi sigurno mogle posluiti kao dokaz tome. Postoji druga grupa ljudi koji kau: Mora da sam bolestan iz razloga zbog kojeg je Pavle bio bolestan, alac u mesu, da se ne bih poneo preko mere. (Vidi 2. Korianima 12, 7.) Pavle je u viziji bio podignut u tree nebo. Da li se ti i ja nalazimo u toj grupi? Mislim da bi veina od nas mogli da kaemo da ne pripadamo grupi apostola Pavla, jer nismo imali vizije kakve je imao Pavle. Mi ne moemo rei: Bolestan sam zato to sam u grupi sa Jovom, zato to to nismo. Ne moemo ni da kaemo, Mora biti da je Boja volja da budem bolestan, poto sam u Pavlovoj grupi, poto nismo ni u njegovoj grupi moda ak ni jedan u hiljadu od nas! A onda dolazi i osoba koja e rei: Verujem da je, verovatno, Boja volja da budem bolestan, kako bih mogao da ga proslavljam. ta bi takvim zakljuivanjem, takva osoba mogla da misli? Da li je razumno smatrati da e, kad bi na jednoj strani ulice bila Adventistika crkva, a na drugoj strani Metodistika crkva i kada bi svi vernici Adventistike crkve bili bolesni a svi vernici Metodistike crkve zdravi, bolesni adventisti prineli veu slavu Bogu svojom boleu? Da li je ovakvo zakljuivanje razumno? Pa, razumljivo, ovo je smeno. Mi ne proslavljamo Boga, niti Bog ima nameru da svoju slavu otkriva u bolsnim telima. Ne, i hiljadu puta ne! Ovakva vrsta rasudjivanja nije nita vie od povrnog razmijanja, ja tako verujem, ili pokuaj prikrivanja pravog razloga. Ili je posredi, moda, nespremnog suoavanja sa stvarnou. Potom, ima takvih kojih e rei: Pa, Isus je nosio nae bolesti. Isus je umro kao neko ko ti ini na mesto nekog drugog. Ja nikako ne mogu biti u grupi s NJim,. U Mateju 8, 17. stoji da Isus zaista nemoi nae uze i bolesti ponese, ali je to bilo zato da bi mogao da plati cenu za nae spasenje. Mi, zaista, ne moemo da postanemo deo te grupe! Veoma je malo ljudi koji umiru za nekog drugog. Ponekad voljeni lanovi porodice bivaju dovedeni Hristu zbog neije smrti, ali to se ne dogadja esto. Veoma malo sam, uopte, video bolesnih osoba koje bi tako verno predstavljale Gospoda, da bih mogao da pomislim da e svojom boleu moi da povedu nekoga Gospodu. Takvi gotovo i da ne postoje. Ovo je jasno, bar za sada. Ja nisam u grupi s Jovom, niti u grupi s Pavlom, kao ni u grupi sa Hristom. Koja grupa jo preostaje, u koju bih se ja mogao uklopiti? Imamo, dodue, one koji kau: Moram da pripada grupi nasledja. Pripadnici te grupe se legitimiu tekstom iz 2. Mojsijeve 20, 5. i pokazuju na mesto u Bibliji gde Bog kae da e pohoditi grehe otake na sinovima do treeg i do etvrtog kolena. To se esto predstavlja kao nasledne ili nasledjene bolesti. To je u principu mogue, ali pourimo da proitamo tekst u Rimljanima 5, 20, koji

82 kae: Jer gde se umnoi greh onde se jo vema umnoi blagodat. Prema tome, nije tako veliki broj onih koji mogu da pokau na ovo kao na razlog svojoj bolesti. Ne, zaista, neemo biti esto u prilici da optuimo svog oca ili majku za svoju bolest, poto ovde imamo obeanje na koje mogu da poloim pravo i da se spasem iz te grupe. Ovo nas dovodi do jedne nove grupe bolesnih ljudi. LJudi iz ove grupe su bolesni zato to gaze Boje zakone. U Galatima 6, 7. itamo: Ne varajte se jer ta ovek poseje ono e i ponjeti. Nije li ovo najvei razlog zato smo bolesni? Smatram, ako hoemo da budemo poteni i iskreni sa sobom, sloiemo se da ovo ini najvei razlog naih bolesti. Moemo li navesti neke od zakona koje krimo? Od vitalnog je znaaja da ovo razumemo kao prvo i najvanije. Ako smo bolesni i elimo da zatraimo ispunjenje obeanja o izleenju, mi pre svega moramo da budemo spremni da ispunimo uslove za izleenje. To je, prema tome, najvanije pitanje na koje moramo dobiti odgovor. ovek je trostruko/trojako bie. U 1. Solunjanima 5, 23. itamo: I ceo va duh i dua i telo da se sauva bez krivice za dolazak Gospoda naega Isusa Hrista. ovek je duh, telo i dua; ili um, telo i dua. Nacrtajmo, zato jo jedan krug i podelimo ga na tri dela. Jedan deo bi bio um, drugi dua a trei telo.

Um

Telo Dua

83 ta od onoga to moe da ini ili uini um, moe da me odvede u stanje bolesti? Moj omiljeni pisac kae da 90% bolesti imaju poreklo u umu. Jedno od onoga to um ini i to izaziva bolest, jeste htenje da nastane bolesno stanje. Nebrojeni, milioni ljudi su bolesni samo zato to to hoe. NJihov um im sugerie da su bolesni. Zato to oni hoe da budu bolesni? Zato bi neko svesno odluio da bude bolestan? Za to postoji mnogo razloga. Neko odluuje da bude bolestan, jer, ako je bolestan, tada moe da tera po svom. Mnogi su se na to navikli jo u detinjstvu. Odlazio sam u domove u kojima je dete znalo da odglumi napad bolesti, pa bi majka uradila ono to dete od nje trai. Mnoge odrasle osobe dolaze do zakljuka da mogu da isteraju svoje jedino ako odglume napad bolesti. Oni to ne mogu da urade na isti nain kako to ini dete, ali to zamaskirajuj postajui bolesni, odluujui da se razbole! Tano, to se esto dogadja! To, naime, poinje jo u detinjstvu, kad su im, kao deci, doputali napade gneva, da bi potom dobili ta su hteli, jer majka ili otac ne ele vie da se uzrujavaju. Tragino je kada dananji roditelji poputaju pred takvom vrstom djavolskog scenarija. Hvala Bogu to je jo preostao manji broj onih koji to ne ine. I zaista, jedan od razloga to ljudi hoe da budu bolesni je zato da bi mogli da isteraju svoje. Imam prijatelja koji moe da dobije srani napad kada god poeli. Posmatrao sam ga kako to ini tokom mnogo godina. ak je, nekoliko puta, imao i simptome besnila kad mu je to odgovaralo. To ga je i mnogo zabavljalo. Mnogo je ljudi koji se odlino oseaju sa loim zdravstvenim stanjem. Mnogi to rade nesvesno. U svakom sluaju, rade to, jer znaju da tada mogu da postignu svoj cilj, da isteraju svoje. Drugi razlog zato um hoe bolest je zato to ljudi svesno hoe neuspeh. Mnogi rasudjuju ovako: ako sam bolestan, od mene se nee oekivati da uspem. Hiljade ljudi trpi pod ovakvom vrstom bolesti. elim da, brzo, ponovo naglasim da ti ljudi to ne ine na nivou svesnosti. ine to nesvesno. Volja je velika sila koja upravlja zdravljem. Um hoe da budemo zdravi, ili da budemo bolesni. Moj omiljeni autor kae u knjizi Sluba isceljenja, str. 246. orig. da postoje hiljade ljudi koji bi mogli ponovo da steknu zdravlje, kad bi samo hteli. Bog ne eli njihovu bolest. Raduje me to to znam! S ak potpunom rezervom mogu da se postavim prema prii koju priaju neki ljudi kako veruju da je njihova bolest zapravo Boja volja. Setimo se samo prie u kojoj metodisti i adventisti slue Bogu u istoj ulici, jedni preko puta drugih! To e odmah pokazati koliko je besmislen takav nain razmiljanja. Bog eli da NJegova deca budu zdrava i srena. On se neuporedivo vie proslavlja kad se NJegova deca nalaze na pozornici zdravlja, a ne na spiskuj bolesnih. Medjutim, mnogi ljudi su odvie lenji, nee da uloe napor

84 za uspeh, pa su zato bolesni. Ovako im je zgodnije. LJudi, svakako, nee toliko oekivati od bolesne osobe. Jo jednoj grupi ljudi koji hoe da budu bolesni pripada i osoba koja trai saaljenje. Znate, mnogo je ljudi koji znaju da e im biti posveeno mnogo vie panje ako su bolesni, nego ako su zdravi. Oni naprosto vape za saaljenjem i panjom. Zar niste, ponekad, pitali nekoga kako si?, a on ti odgovori: Zna, danas se ba ne oseam najbolje. Boli me glava i eludac mi ne funkcionie. Tako nastavljaju dalje, i dalje. ta oni to zapravo rade? Oni vie trae saalenje nego to ele dobro zdravlje! Saaljenje je vrednije od zdravlja! Kakvi su samo odgovori koje dobijate kada ljude pitate kako su! To je za njih pozivnica da recituju spisak svojih bolova i bolia. Inae, znate li da se ljudi navikavaju da se ale na neke stvari, u prilikama kad ih neko pita za zdravlje? O tome oni moda i ne razmiljaju, ali kad ih neko upita kako su, to kao da im daje iskru nadahnua, pa startuju, navodei spisak svojih tegoba. I to je zanimljivo, njima je to uivanje! Umesto da kau, dobro sam, odlino se oseam! I da ponu da uivaju u dobrom zdravlju, oni su vie naklonjeni da kau: O, zna, oseam se tako-tako. Ili, kako to neki imaju obiaj da kau: Pa, taman jo podnoljivo. Lino, moram da priznam da mi je teko da to ba mnogo podnosim! Opet, ponovio bih, ovo su simptomi grupe ljudi ije je poreklo bolesti u umu. Ja ne govorim o onima koji su bolesni uprkos elji da budu zdravi. Medjutim, da bi takvi ljudi mogli da ozdrave, njihovi umovi moraju da se menjaju. Oni moraju da raspolau htenjem da budu zdravi. ovekova volja mora da se dovede u sklad s Bojom voljom. Bog eli da napredujemo i da uivamo dobro zdravlje. (Vidi 3. Jovanova 2.). Prema tome, ja znam da je Boja volja da ja budem zdrav. Znam i to, ako treba da ozdravim, da je potrebno da svoju volju usaglasim s Bojom voljom. Pre vie godina smo, u Floridi, odravali seriju predavanja, slinu ovoj danas. Jedna bolesna ena je dola na predavanja, oekujui da uje temu o leenju. U to vreme nismo znali o njoj da je bila izleena ba za vreme tog predavanja, ali je ona kasnije pisala o tome. Rekla je: Oekivala sam izleenje na tom predavanju. Drugim reima, ona je u svoj um i volju stavila na stranu ozdravljenja. ta, medjutim, moemo rei za duu? Koje je njeno mesto u ovom predmetu zdravlja? Koje uslove dua mora da ispuni u naem ivotu, da bismo mogli da traimo ispunjenje Bojih obeanja o ozdravljenju? Dua, pre svega, mora da se oslobodi mrnje. Mrnja je strailo za dobro zdravlje. Tanije, s mrnjom u srcu dobro zdravlje nije ni mogue ostvariti. Mnogi hriani nisu spremni da priznaju injenicu da u srcima gaje oseanja mrnje. To je ozbiljna stvar, poto Biblija kae da je onaj koji mrzi krvnik, ubica. (Vidi 1. Jovanova 3, 15.)

85 Ko na taj nain biva ubijen? Upravo onaj koji mrzi, jer ubija samoga sebe! Autoriteti iz oblasti ljudskog zdravlja kau, kada bi neko mogao intenzivno da mrzi u trajanju od jednog sata, a ne bi bio u mogunosti da putem procesa eliminacije izbaci zbog mrnje nastale otrove, koliina ili koncentracija otrovnih materija koja moe da se generie za taj jedan sat, dovoljna je da ubije osamdeset ljudi! Gajei okrutna oseanja, kada mrzi, okvek ubija sam sebe! Na jedno od naih predavanja u jednom velikom gradu na istoku SAD doao je ovek sav zgren i deformisan zbog artritisa. Veoma teko se kretaro, neprekidno trpei bolove. Rekao je tada: U stanju sam u kojem me vidite, zato to sam nosio sobom neprijatna i okrutna oseanja. Mrzeo sam. S time moram da prestanem, jer me to ubija! Okrutna oseanja su jedan od oblika mrnje, kakva veina ljudi ne eli da prizna. O kad bismo shvatili vrednost krotkog i blagog duha, i razornu mo mrnje! Jednom mi je jedna ena priala o svim ljudima koji su bili zli prema njoj. Ali, ree ona, ja ih ne mrzim, zato to ne treba da ih mrzim. Poto nije trebalo da mrzi, ona to i nije otvoreno priznavala, pa je u srcu, istovremeno, nosila i mrnju i krivicu. Krivica i mrnja u srcu svakoga dana ubijaju hiljade ljudi. Sve vrste neistote u srcu, neisto razmiljanje, neisti razgovori, neisti postupci sve je to smrtonosno! Isus je to vrlo jasno rekao, izgovorivi da kada neko pogleda na enu sa eljom, da je s njom ve uinio preljubu u srcu. Takva vrsta aktivnosti je veliki deo delovanja sila tame, dok Bog kae da se videlo i tama ne meaju. U nebeskim stanovima nee biti mesta za one koji tako rade. Dua mora da bude oiena od mrnje. Sva ta aputanja i prie o uinjenim nam nepravdama, bilo u naim porodicama, u crkvi ili medju onima medju kojima se kreemo, moraju konano prestati, jer e nas to sigurno ubiti. Upravo zbog toga, je kada traimo ispunjenje obeanja o ozdravljenju, jedan od preduslova, prema reima apostola Jakova, da priznajemo grehe jedan drugome. Mi moramo dopustiti Bogu da izbaci iz naih srca mrnju i okrutna oseanja, da bi tek onda mogli da oekujemo da Gospod uini neto za nas, na planu fizikog izleenja. Jednom prilikom smo moja supruga i ja uzvratili na poziv za odlazak u posetu jednoj eni, da bismo se molili za njeno izleenje. Upravo sam se bio spremao da obavim sveani in molitve, pa sam upitao: Sestro, da li je izmedju tebe i svih drugih ljudi na svetu, sve u redu? Ona nije odmah odgovorila. Kako stoji sa svim odnosima izmedju tebe i Gospoda?, upitah. O, odlino, odgovorila je. Izmedju mene i Gospoda je sve kako treba. Kako stoje stvari izmedju tebe i tvojih suseda?, upitah dalje. Znate, moji susedi nisu ljubazniprema meni, odgovorila je setno.

86 Nije li ovo lep nain da se ovo izrazi? I ona i njeni susedi su isterivali pravdu, ali susedi nisu bili ljubazni. Da vam objasnim, kako su zli, rekla je. NJihova maka dolazi k meni i ja je hranim. Ta maka je kost i koa! Oni je uopte ne hrane, pa to moram ja, a to njih izludjuje. Ona je hotimino bila ljuta na susede zbog make. Ona je hotimino podnosila otrov negativnih oseanja zbog make. Mogue je da je plemenito hraniti maku, ali je Gospod rekao da je ovek mnogo preteniji od ivotinje. Mi treba da budemo plemeniti prema ivotinjama, ali kako je tragino hraniti maku, istovremeno hranei vatru mrnje u sopstvenom srcu. Koliko bi bilo bolje za nju da je otila svojim susedima i izgladila stvari, a kasnije i hranila maku, ako bi to bilo mogue. Ali, evo je ovde, moli se Gospodu da je izlei, kako bi imala vie snage da se svadja sa susedima. Dui je najpre potrebno ienje, kako bi Bog mogao da uini ono to treba uiniti, bar to se tie molitve za fiziko izleenje. Odrali smo evangelizaciju duboko dole, na Jugu SAD. Jedna ena mi je ispriala iskustvo koje je doivela nekoliko godina ranije. NJen veliki problem je bio tumor abdomena, koji se vrlo brzo uveavao. Onog dana kad je otila lekaru, tumor je ve bio veoma veliki, tako da je ona sve vie i vie gubila snagu. Lekar joj je rekao da e moi da je operie tek onda kada bude imala vie snage. Medjutim, nama je rekla da nema mogunosti da dobije snagu, koja je eto, uslov za izleenje. Tako je shvatila da je jedini nain da dobije snagu bio da se izlei. Potpuno je shvatila ozbiljnost svog stanja. Odluila je da pozove predsednika oblasti u svoju kuu, da bi nad njom uputio posebnu molitvu za njeno izleenje. To se dogodilo pre mnogo godina, kada prevoz nije bio ovako udoban i ovako brz kao danas. Predsednik je doao sa svojom tanom u kojoj je nosio Bibliju i ulje za miropomazanje. U tiini sobe u kojoj je leala, nemona ak ni da sedne, ena je ula pitanje Bojeg oveka: Sestro, da li je sve u redu izmedju tebe i svake ive due? Jeste, pastore, odgovorila je, sve je odlino sa svim ljudima. Potom je polako dodala: Izuzev jedne osobe. Ovde smo pre nekoliko vremena imali poplavu, pa sam dopustila toj eni da koristi moju kuu za goste, za vreme poplave. Nisam joj nita naplatila za smetaj, ali kad je otila, nije platila ak ni struju. Od tog vremena prema njoj nisam oseala nita pozitivno. uvi to, pastor - predsednik je uzeo svoju Bibliju i ulje, stavio ih u tanu i uputio se ka vratima. Stojei na vratima, rekao je: Sestro, kada sve bude bilo kako treba sa svim ljudima, pozovi me ponovo. Bie mi drago da dodjem i da se molim za tebe. Tako je i otiao!

87 elim da izrazim svoje uverenje da je taj predsednik imao dobro rasudjivanje. Znao je da se Bogu ne moe rugati. LJudi i ene koji nee da priznaju mrnju koju oseaju u srcu, nazivaju to pravednim gnuanjem, skrivaju injenice u svom sluaju. Ono to imaju u srcu je mrnja ista i jednostavna mrnja. To je sebinost, obavijena platom pravednosti. Predsednik oblasti je to uoio i nije hteo da je pomae, znajui za takvo oseanje u njenom srcu. Tako je ena nastavila da pria: Sledila su tri dana u kojima nisam mogla bednije da se oseam. U mom srcu se odvijala strana borba. Nisam bila spremna da priznam da sam ba ja kriva zbog tog oseanja. Sebi sam uvek iznova govorila da mi je nepravdu nanela upravo ona druga ena. Saaljevala sam sebe i pokuavala da opravdam svoja oseanja prema njoj. Posle tri dana teke duevne borbe, moje agonije, konano sam uvidela ta se stvarno dogodilo, pa sam se molila Bogu i traila od NJega da iz moje due izvadi tu aoku. Te nepravde sam izgladila i izbacila svaki razlog za kritiku. Tada sam i bila spremna da ponovo pozovem predsednika. Do dana kad je on mogao da dodje, moralo je da prodje izvesno vreme. Taj period je uinio da sam postala jo slabija nego ranije. Ali tada se predsednik ponovo pojavio sa svojom Biblijom i uljem za pomazanje. I ponovo me je pitao: Sestro, da li je sve u redu izmedju tebe i svake ive due? Znala sam na ta misli. Znala sam da me pita da li ima bilo kakvih nesporazuma i oseanja koji nisu bili izgladjeni i sredjeni. Kako sam samo bila srena to sam mogla da mu kaem da je sve u najboljem redu. Medjutim, ak i tada je propovdenik bio oprezan. Rekao je: Sestro, ja u se proetati tvojom ulicom. Biu odsutan oko dvadeset minuta. elim da o ovome razmisl jo jednom. Ispitaj svoje srce, jer elim da bude sigurna. Za ovo je trebalo biti hrabar, trebalo je imati petlju. Ne znam da li bih ja imao hrabrosti da takve rei uputim teko bolesnoj osobi, ali imao ju je predsednik oblasti. Na to samo kaem: Hvala Bogu! Svako ko dopusti da otrovi mrnje inficiraju njegovu duu, ubica je! Ovo je veoma ozbiljna stvar, neto to svako pojedini od nas mora otvoreno da prizna. Dok je pastor bio odsutan, rekla je, ja sam ispitivala svoju duu. elela sam da budem sigurna da u nijednom od uglova moga srca nema nimalo zlobe, mrnje, niti bilo kakvog nepoeljnog oseanja. Kad se vratio, predsednik me je ponovo pitao. Sestro, da li si sigurna da je sve u redu izmedju tebe i svake ive due da nema nesporazuma? Ovom prilikom sam, sa istinskim osvedoenjem, mogla da kaem: Pastore, ni jednog jedinog! Posle toga, predsednik je izvadio Bibliju i poeo da ita. itao je obeanja Boje svete Rei. Potom je uzeo malu boicu plemenitog ulja i, kleei uz moj krevet, molio se Bogu. Kakva je to bila molitva! Posle toga me je pomazao uljem, stavljajui mi ruku na elo, traei ispunjenje obeanja u Isusovo ime. Dok se pastor molio, nije bilo bola, ali sam istinski

88 oseala hirurki no, koji iseca taj veliki tumor abdomena. Zapravo, osetila sam da se moje telo vraa u svoju normalnu veliinu. Kako joj je lice zrailo dok je tamo stajala pred nama, ena olienje zdravlja. Nisam mogla da se molim, rekla je, zato to sam bila puna emocija i zahvalnosti Bogu u srcu, to je doao i izleio me na licu mesta! Pastor je otiao kui, a ja sam ustala iz kreveta! Bila sam izleena! U to nije bilo nikakve sumnje. Odmah sam se prihvatila svog posla. Kad je moj mu doao kui, uao je na vrata, oekujui da odmah podje u moju bolesniku sobu da me vidi. Ali, onda je pogledao i video me da stojim u kuhinji i radim! Rekao je: Etel, ta se to dogodilo s tobom? Stajala sam pred njim, zdrava i jaka, svedena na figuru iz vremena dok sam jo bila uenica u koli. S osmehom sam mu rekla: Dragi, Isus je bio ovde. Kakva radost nas je tada ispunjajvala! I od tog vremena neprekidno, oseam se izvanredno. Dragi prijatelju, da bi smo bili prihvatljivi, ili podobni za uslienje u vezi s obeanjima o fizikom izleenju, mi prvo moramo da oistimo svoje due silom Gospoda Isusa Hrista. Na prvom mestu, moramo biti voljni i spremni da izgladimo sve nepravde i da se molimo za nebesku silu pratanja da udje u naa srca i oisti ta naa srca. Mi se moramo osloboditi prigovaranja, zlobe, kritikovanja i zavisti. Ta sloboda dolazi iskljuivo kao reakcija na nau spremnost da se to udo milosti izvri na nama. Ono se moe ostvariti jedino silom Svetoga Duha. Ali, pre toga mora da postoji istinska elja da se oslobodimo tih oseanja, onih koja razaraju telo i duh. Kada se ozbiljno molimo za izbavljenje od svih takvih prepreka za druenje s Isusom, tada e biti skinuti okovi koji nas sputavaju i mi emo nai onaj predivni mir, radost i oslobodjenje u duhu ljubavi i jedinstva. To treba da prethodi Bojem delovanju u znak odgovora na molitvu za izleenje. Trei deo se bavi telom. To je fizki aspekt Bojeg programa leenja. On utelovljuje osam osnovnih prirodnih sredstava leenja koja je Bog obezbedio za nas. To su: 1. ist vazduh; 2. Suneva svetlost; 3. Uzdravanje; 4. Odmor; 5. Fizike aktivnosti; 6. Odgovarajua ishrana; 7. Upotreba vode; i 8. Poverenje u boansku silu. Ova sredstva su nam data za svrhu odravanja dobrog zdravlja. Kada ih prezremo ili zloupotrebimo, mi smo bolesni. Eto, kako je to jednostavno! Naa tela reaguju na ogreivanje

89 o Boji divni program, pripremljen za nas. Ali mi moemo da mu se obratimo u molitvi i da traimo oprotenje, koje e nam On dati. I vie od toga, On e nas vratiti na put dobroga zdravlja. A onda, sa darom zdravlja koje smo ponovo stekli, mi moemo, verom, da stavimo svoju ruku u NJegovu ruku i da kaemo: Gospode, odluujem da ivim u skladu sa Tvojim zakonima. Pomozi mi da u tome budem uspean. Moda emo i ponovo pasti, ali ako ozbiljno mislimo i ozbiljno elimo da se pretplatimo na NJegovu volju, On e nam pomoi i tada emo i u hiljadu novih prilika imati radost uspeha. Kako divnog Gospoda imamo! On nam je, preko apostola Petra, poruio da je u pratanju izleenje. Ne samo to je voljan da nam prata uvek iznova, bez brojanja, nego nam kae, ako nam brat zgrei, da treba da budemo voljni da mu oprostimo, ali ne jednom ili dva puta dnevno nego, ako je potrebno, i sedamdeset puta sedam! U pratanju je izleenje. ikam vas da to isprobate! Kada poziciju svoje volje definiemo na Gospodnoj strani, kad smo sa sobom naisto da hoemo da budemo zdravi, dopustimo da nas On oisti od svih loih oseanja i odluimo da u ivotu zakone zdravlja potujemo na najbolji nama mogui nain, NJegovom milou. Tada moemo i da upotrebimo prva slova biblijske molitve za izleenje. Jedno od mojih najdraih obeanja naluzi se u Osiji 6.1. gde stoji: Hodite da se vratimo ka Gospodu; jer On razdre, i iscelie nas, rani, i zavie nas. Imajui pred sobom ovo obeanje, mi moemo da itemo, traimo, (Matej 7, 7.), u skladu s onim to je Bog obeao. Mi moemo da verujemo (Marko 11, 24.) Potom, moemo da traimo ispunjenje, poloimo pravo na obeanje i da uzvratimo zahvalnou, zato to smo primili ono to je Bog obeao (Jovan 11, 41.). Bio sam svedok nekih istinskih uda, nastalih u uslovima jednostavne primene ovih principa. Oni su nam dati za nae izleenje; pripadaju tebi i meni. Naa je prednost da to orudje upotrebimo za svoje zdravlje i svoju sreu. Kada zadovoljimo uslove, na raspolaganju nam je Boja sila bez mere. Bog eli da NJegova deca budu zdrava. Bog je i danas prisutan sa svojom velianstvenom silom izleenja, na isti nain kao to je bio i onda kad je peaio pranjavim drumovima nekadanje Galileje. Kada prihvatimo okolnosti u kojima je On spreman i voljan da nam pomogne da uinimo svoj deo, On ini svoj deo! Nae zdravlje je bilo Boja prvobitna volja. ONO je istovremeno i NJegova konana volja. A, kako ja verujem, u mnogo vie sluajeva nego to smo svesni, to je ujedno i NJegova volja koja doputa. Pastor Judin Farnsvort je jednom bio ozbiljno bolestan. Otiao je u bolnicu radi operacije kojom je trebalo da se otkrije ta je uzrok njegovom tekom stanju. Lekari su,

90 otvorivi ga, videli da je pun tumora. Zakljuili su da je to inoperabilno, pa su ga ponovo zatvorili. Saoptili su mu kakvo mu je stanje, napomenuvi da nee moi jo dugo da ivi. Koliko mi je ostalo?, upitao je. Odgovor je glasio da, u sluajevima kao to je njegov, ljudi obino ive jo oko dve nedelje. Ako je tako, onda ja svoj sluaj moram da iznesem drugom lekarskom konzilijumu, ree. ef tog konzilijuma je Isus Hristos. Lekari su se sloili: Pridruujemo ti se. Tako je obavljen poseban obred molitve i pomazanja. Pastor Farnsvort je molio ovim reima: Gospode, jedino to traim, jeste da bude Tvoja volja. Ako je iz nekog razloga Tvoja volja da ne budem izleen, ja se pokoravam Tvojoj volji i neu biti razoaran. Ali, sada, Gospode, s ovim na umu, ja verujem da Ti eli da mi pomogne, jer si tako obeao. On je zatim zatraio ispunjenje Bojih obeanja i doiveo potpuno izleenje! Iznosei svoje iskustvo pred vie stotina ljudi, on je izneo kako je u jednom periodu doivljavao vraanje simptoma raka. U takvim prilikama supruga bi mu govorila: Judin, ne odustaj od svog prava na slobodu od bolesti! On bi odgovarao da zaista i ne odustaje, i pokazalo se, zaista je bio zdrav ovek. Posle tog iskustva iveo je jo mnogo godina. Umro je prirodnom smru. Rak nikada vie nije napao njegovo telo. Lino sam godinama smatrao da je mnogo onih koji na pogrean nain reaguju na rei, ako je Tvoja volja, molei se za svoje izleenje. Poznavao sam zaista mnoge drage vernike koji su, zbog svoje neprilagodjene savesnosti i straha da se njihova molitva za izleenje ne protumai kao drskost, doputali da njihova vera oslabi. Ovim ne elim da prenesem utisak da mi u svojim molitvama ne treba da koristimo rei, ako je Tvoja volja. Zapravo, u mom linom iskustvu izleenja od vie razliitih bolesti, ukljuujui i ono to je lekar, pre nekoliko godina, definisao kao neizleivi rak, ja sam zakljuio da Bog eli da me izlei. Iako sam se, i za ivot i za smrt predao Gospodu, ja sam zauzeo pozitivan stav prema NJegovim obeanjima o izleenju. Za mene su rei, ako je Tvoja volja pre bile kao mali kamen, premali da se o njega spotakne moja vera, nego neki veliki zid, previsok da ga ta moja vera savlada. Jer, govorio sam sebi: ako zauzmem stav - ako je Boja volja koja doputa da ja umrem, kako e moja vera aktivno da se uhvati za obeanje? I tako, poto sam svoju budunost, u ivotu ili smrti, potpuno pokorio Gospodu, uhvatio sam se za NJegova obeanja o izleenju (Jeremija 33, 6.; Osija 6, 1.; Psalam 118, 17.: Psalam 10o3, 1-5.; Isaija 26, 3.) i zatraio od Boga da na meni ispuni ta svoja obeanja. Traio sam to, verujui. Verovao sam kao pobednik, a onda se zahvalio Bogu to sam u punoj meri primio NJegovu divnu i beskrajnu mudrost. Moj stav je bio da neu biti ogoren, ako se dogodi da Boja volja koja doputa u odnosu na mene podrazumeva smrt, ali nisam hteo da dozvolim da ta i takva misao obuhvati

91 moju aktivnu veru u NJegova obeanja o izleenju. Sa ovim stavom prema mome Ocu i mome Otkupitelju doiveo sam iskustvo velianstvenog izleenja. Moj sluaj je u dva navrata bio dijagnosticiran kao rak. Prvi put, pre oko dvadeset godina, a drugi, pre oko etrnaest godina. Druga dijagnoza, kao to sam to ranije napomenuo, bila je da nema nade. Danas, 1972. godine, kada piem ove redove, meni je 69 godina i uivam fiziko, duhovno i umno zdravlje kao nikada do sada, u celom mome ivotu. Vreme kad se umire postoji. Sveto Pismo to kae u Propovedniku 3, 1. i 2. Tako, kada predjemo pod vlast smrti, za nas vai obeanje: Da podjem i dolinom sena smrtnoga, neu se bojati zla; jer si Ti sa mnom. (Psalam 23, 4.) A onda: Skupa je pred Gospodom smrt svetaca NJegovih. (Psalam 116, 15.) Isus je umro u trideset treoj godini. Bila je to smrt zastupnika. Drugi su odlazili u vreme koje smo mi gledali kao nevreme. Neki su bili potpuno izleeni od jedne nevolje, da bi Bog, ipak, dopustio da umru od druge. Seam se iskustva svog dragog prijatelja i kolege propovednika, Riarda Berona. Pre vie godina, bilo je to, on se obradovao, sluajui naa razmiljanja o prvim slovima molitve. Odmah zatim, ta pravila je ugradio u svoj duhovni ivot i svoju slubu. Nekoliko godina kasnije, nakon to ga je oborila jedna bolest, za koju su lekari kasnije izjavili da je neizleiva, osetio sam potrebu da mu napiem lino pismo. U tom pismu ja sam istakao svoje uverenje da e njegov sluaj, fiziki gledano, biti proglaen neizleivim. Ali, i uverenje da e biti izleen Bojom silom i da e potom otii i objatviti to svetu. To pismo sam napisao pre nego to je njegov sluaj uopte okarakterisan kao beznadean. Ali, dogodilo se sve ono to sam mu ja napisao po Bojem uputstvu. Ne samo to je ustao iz bolesnikog kreveta, nego je i godinama obavljao divnu slubu zadobijanja dua za Gospoda. Potom je, iznenada, bez upozorenja, poginuo u nesrei privatnog aviona. NJegova prlemenita, bogobojazna ena, koja je bila uz njega tokom njegove dugotrajne bolesti, vie godina pre toga, sada je stajala uz njegov koveg na sahrani i izjavila, sa detinjim poverenjem i iskrenou: Moj Bog nikada ne grei. Tako dakle, moji dragi prijatelji, pozivam vas da se uzdamo u Gospoda. Oekujmo velike stvari iz NJegovih ruku. Ali onda, ne budimo ogoreni ako se NJegovi putevi, koji su neistraivi u ovom ivotu, ne poklope u potpunosti sa naim zamislima. Hoete li da se molite, zajedno sa mnom? Nebeski Oe, Ti si obeao da e poslati svoju Re i isceliti (Psalam 107, 20).Molimo Ti se da uini da svaka dua koja osea potrebu za isceljenjem moe sada da pogleda ka Tebi u jednostavnoj veri, verujui i primajui

92 u punoj meri dokaze Tvoje ljubavi i Tvoju mudrost, izleenje i zdravlje. Molimo te to u Isusovo ime. Amin.

9. DOKTRINA O UZDRAVANJU OD OSVETE

Poinjui zajednko istraivanje ovog fascinirajujeg predmeta, elim da vam postavim pitanje: Jeste li nekada imali nonu moru? Neki doivljavaju duhovne none more. Neki doivljavaju mentalne none more, a neki odlaze u zemlju snova! Bez obzira gde ste bili, nadam se da e vam ovo poglavlje biti na blagoslov. Hajde da zajedno obnovimo sedam velikih biblijskih istina: 1. Isus ponovo dolazi! Jevrejima 9, 28. :I Hristos e se javiti bez greha na spasenje onima koji ga ekaju. 2. On dolazi po one koji su kao On. 1. Jovanova 3, 2. i 3.: LJubazni! Sad smo deca Boija, i jo se ne pokaza ta emo biti; nego znamo da kad se pokae, biemo kao i On, jer emo ga videti kao to jest. I svaki koji ovaj nad ima na NJega, isti se, kao i On to je ist. 3. Oni koji su kao Isus ve e nauiti da se ne svete. 1. Petrova 2, 23.: Koji ne psova kad ga psovae; ne preti kad strada; nego se oslanjae na Onoga koji pravo sudi (Vidi strihove 21-23.). 4. Ova grupa ljudi nee gundjati niti se raspravljati. Filibljanima 2, 14-16. : Sve inite bez vike i premiljanja, da budete pravi i celi, deca Boja bez mane usred roda nevaljaloga i pokvarenoga, u kojemu svetlite kao videla na svetu, pridravajui Re ivota, na moju hvalu za dan Hristov, da mi ne bude uzalud tranje i trud. Da li si nekada zastao i shvatio da gundjanje i prigovaranje mogu da ti zatvore ulaz u nebo? Tekst upravo to kae! Mi moemo biti verni koliko hoemo u desetku, svetkovanju subote, svim oblicima misionskog rada ili bilo kom drugom vidu rada u crkvi, ali ako smo prigovarali i raspravljali se tokom naeg ovozemaljskog ivota, Gospod e nam rei da smo radili uzalud. Poinjete li da uvidjate koliko je vano da ovo shvatimo? 5.Zato oni nee tako raditi? Jovan 19, 10. 11.: A Pilat mu ree: Zar meni ne govori? Ne zna li da imam vlast raspeti te, i vlast imam pustiti te? Isus odgovori: Ne bi imao vlasti nikakve nada mnom kad ti ne bi bilo dano odozgo. Kako to da e Isusa, kada ponovo dodje, ekati narod koji se sastoji od onih koji se ne svete? Kad su osveeni, oni se nee ponovo svetiti. Oni su narod, ljudi koji se ne ale, ne gundjaju. Zato? Zato to znaju da sve to se dogadja, sve okolnosti koje ih okruuju, nastaje

94 s boanskim doputenjem. Na njih ne moe doi nikakvo zlo, izuzev onoga to Bog dopusti. Divna ruka Svemoguega strai nad njima a oni se uzdaju u NJegovu mudrost. 6.Oni znaju da Bog doputa da nevolje i progonstva dodju iz samo jednog razloga da preiste njihove karaktere. Isaija 48, 10.: Evo, pretopiu te, ali ne kao srebro, prebrau te u pei nevolje. Pisac Otkrivenja je u viziji video da oni koji su sa Isusom, jesu pozvani i izabrani i verni (Otkrivenje 17, 14.). Ta vrela pe nevolje jedno je od Bojih izabranih naina da oisti svoj narod. Taj narod, medjutim, u procesu ienja prepoznaje da e njihov mudri i dobri Otac dopustiti da na njih, u nevoljama i progonstvima dodje samo ono to je neophodno za njihovo ienje. Oni su iskustveno nauili da veruju Bogu. 8. Prema tome, jedina bitka u kojoj e oni uestvovati, bie bitka vere, 1. Timotiju 6, 12.: Bori se u dobroj borbi vere, mui se za veni ivot, dri se venog ivota. 2. Mojsijeva 14. 13.: Ne bojte se, stanite pa gledajte kako e vas Gospod izbaviti. ao mi je to ovo nisam nauio dok sam jo bio deak, u srednjoj koli ili na koledu. ao mi je to to nisam nauio bar u ranoj fazi svog propovednikog rada. Nadam se da sam to bar do sada nauio! Ali, koji misli da stoji neka se uva da ne padne. (1. Korinanima 10, 12.). Sledee iskustvo samo je jedno od mojih mnogih iskustava u kojima sam krio sebi put od none more ka zemlji snova. Uveren sam da su oni od nas koji e uivati u onoj divnoj zemlji koju je Isus otiao da pripremi za nas, proli kroz mnoge none more. Moj omiljeni autor kae da niko nikada nee doi do vrata zemlje slave, ako prvo nije proao kroz neka gotovo pogubno teka iskustva. Ja sam okusio neka od takvih, pa elim da vam ih iznesem. Iskustvo se odnosi na osnivanje jedne nove mesne crkve. Bog nam je inio velika dobra u naoj tamonjoj slubi. To je dovelo do neophodnosti osnivanja nove crkve. Ja sam na odredjeni nain oklevao da pokrenem taj projekat, jer sam u svom iskustvu zakljuio da se, svakom prilikom kad se osniva nova mesna crkva, nekako pojavljuju neprijatna oseanja. Ljudi koji su inae divni, sada ispoljavaju potpuno nepoznato i udno dranje. To sam doivljavao u crkvama u ijem organizovanju sam imao uea, pa sam na neki nain oklevao da pokrenem tu novu mesnu crkvu. Medjutim, vernici su se oduevili i traili su da se organizuje sastanak na kojem bi se ta mogunost u potpunosti istraila. Otiao sam na sastanak, konfrontirajui nadu sa strepnjom da bi predloeni plan mogao biti osujeen. Sastanak je bio divan. Dat je predlog da se otvori nova crkva u oblinjem gradu. Prihvaeno je jednoglasno. Bilo je oigledno da je crkva kao celina elela da se organizuje i da se startuje nova grupa vernika. ak je predloen i broj vernika koji bi iz sadanje crkve preli u lanstvo

95 nove crkve, preko 100 vernika. Pisao sam svom bratu i obavestio ga o broju vernika u planiranoj novoj crkvi. Odgovorio je: Ta crkva je rodjena ve sa pantalonama! Odlazei sa tog sastanka, rekao sam sebi: Mora da je sotona mrtav. Nikada u ivotu nisam osnovao neku novu crkvu, i osetio takav Duh ljubavi i bratstva. Oseaj jedinstva je bio velianstven. Sve je ilo divno. U tom periodu pripremljeni su definitivni planovi za formiranje te nove crkve. Imali smo preko 100 vernika! Bili su to divni ljudi, posveeni za Gospodnje delo. Greku sam uinio kad sam pomislio kako je djavo mrtav. Ba negde u vreme kad je sve funkcionisalo kako se samo poeleti moe, pet vernika, lanova moje crkve iz razloga koje nikada nisam potpuno mogao da razumem okrenuli su se prema meni sa besom, srodnim demonskom besu. Bili su to ba oni ljudi koji su prvobitno pokrenuli ideju o organizovanju nove crkve. Tada je bilo ve prekasno da opozovemo korake u formiranju te nove crkvene grupe. Verujui u ideju da, kad je jedan posao jednom otpoet, da on treba i da se zavri, odluio sam da se zauzmem za njegovo dovodjenje do kraja. Ba kod te odluke, kako mi se inilo, kao da su paklu otkazale sve konice, bar to se tie naeg okruenja. Ta petorica ljudi su, izmedju sebe, doneli zakljuak po kojem e jedini nain za reavanje nastalog problema biti da se oslobode pastora. Tom cilju su se i maksimalno predali. Upotrebili su sva zamisliva sredstva da ostvare zadatak koji su sebi postavili. Mogao bih da kaem da ima crkvenih oblasti u kojima lanstvo ima neuporedivo jai glas kada se radi o opozivanju i preseljenju svojih propovednika nego u drugim. Ti ljudi su smatrali da oni zajedno ine dovoljnu teinu, da bi izvrili uticaj na predsednika oblasti u smislu svog zahteva. Da bi stvari bile jo sloenije, bila je to izborna godina. Predsednik je sam bio na tapetu za ponovni izbor ili selidbu, ve prema tome ta izglasaju delegati. Ta petorica poslali su dvolanu delegaciju predsedniku oblasti u vreme kad su atori bili razapeti za seriju bogosluenja pod atorima. Rekli su: Doli smo da ti kaemo da treba da se otarasi Kuna. Znate, rekao je predsednik, izbori su za samo nekoliko dana. Ne bih mogao nita da vam obeam u ovom trenutku. Zar ne bi bilo uputno da dodjete kod mene kada prodju izbori? U tome je i poenta, naglasili su ovi. Hoemo da se to rei pre izbora. Oho, znai tako stoje stvari!, uskliknuo je predsednik. Vi, gospodo, moete samo natrag na put, jer ja nemam nameru da dopustim da iko na mene vri velike pritiske za bilo kakve ciljeve. Ja ne verujem da bi Gospod eleo da tako poslujem. Sa tim reima ih je poslao napolje.

96 Dogodilo se, nekako, da je do mene doprela informacija da su se ti ljudi eksponirali i imali zakazan sastanak sa predsednikom, na kojem su traili moj premetaj. Takve stvari je teko sauvati u potpunoj tajnosti. Morau da priznam da mi je uvek bilo teko da primenim doktrinu o uzdravanju od osvete. Kako sam samo eleo da odem i da se odbranim i pokaem da su prema meni postupali krajnje nekorektno, ali sam znao da u to vrlo teko izvesti, a da pritom ne povredim nekoga. Bio sam vrlo frustriran i uznemiren. Bilo mi je teko da budem miran dok se sve to dogadjalo. To je bilo ba negde u vreme kad smo moja ena i ja upoznali tajnu i silu prvih slova molitve. Do tada smo iskusili i doiveli divne odgovore na svoje molitve u kojima smo jednostavno traili, verovali i polagali pravo na biblijska obeanja. O tome smo razgovarali zajedniki, pa sam odluio da uzmem jedno biblijsko obeanje i zatraim njegovo ispunjenje u toj situaciji. Planirao sam da s time u vezi ne uinim nita drugo, nego samo to. Izabrao sam tekst iz Isaije 54, 17.: Nikakvo oruje nainjeno protiv tebe nee biti sreno, i svaki jezik koji se podigne na te na sudu sapree. To je nasledstvo sluga Gospodnjih. U tom obeanju naao sam utehu i zaklon. itao sam ga uvek iznova, shvativi da emo u toj crkvi ostati onoliko dugo koliko to Gospod bude eleo i da nijedna koliina pritisaka nee moi da izmeni Boji plan. Odluili smo da ne beimo od situacije. Sloili smo se, takodje, ako je Bog zavrio s nama posao tamo, da emo biti spremni da odemo. Odluili smo da zauzmemo pravilan stav i dopustimo da Bog vodi. Utehu smo nali i u reima koje je Isus uputio Pilatu: Ne bi imao vlasti nikakve nada mnom kada ti ne bi bilo dano odozgo (Jovan 19, 11.). Kada Bog bude zavrio svoj posao s nama tamo, On e se postarati da se mi odatle preselimo. Ali, do tada, znali smo da niko nee moi da izdejstvuje nae odseljenje. Odluili smo i to da neemo razgovarati s ljudima o tom problemu. Neemo traiti simpatizere. Bili smo reeni da sve prepustimo, predamo u mudre Boje ruke. Klekao sam sa svojom enom i, stavljajui prst na obeanje iz Isaije 54, 17., molio sam se Bogu da uini za nas ono to je sam i obeao. Poloili smo pravo/pozvali smo se s pravom na obeanje, rekavi gospodu da cenimo ono to On ini u vezi s nama. Priznali smo mu svoju nedostojnost i zatraili milost i snagu za suoavanje sa situacijom. Kleei na kolenima, primenili smo prva slova biblijske molitve i uzvratili zahvalnou Bogu to je ve u tom trenutku radio na reenju problema. Moja ena mi je skrenula panju na obeanje koje je uzela i sada traila njegovo ispunjenje. Bilo je to obeanje iz Dela 18, 10.:Jer sam ja s tobom, i niko se nee usuditi da ti to uini.

97 Za mene je ovo obeanje bilo zaista divno! Ono je svojevremeno bilo upueno Pavlu kada je mislio da je njegov posao zavren, ali je u jednom istom mestu ostao punu godinu dana i est meseci, posle dobijanja tog obeanja. Oboje smo bili uzbudjeni zbog divnih dela koja je Bog uinio za nas u toj situaciji. Obeanja su nam bila ispunjena. Nismo se bojali onoga to bi moglo doi. Gospod je obeao. Njegovim obeanjima smo verovali i samo ekali i gledali kako e ih On ispuniti. Proli smo kroz svoju nevolju, ali smo nali odgovor. Sada smo se pripremili za ulogu posmatraa, da gledamo otkrivanje Boje ruke. Izbori su trebalo da se odre za samo nekoliko dana. Kruila je informacija da su oni ljudi, budui da predsednik oblasti nije hteo da prihvati njihove zahteve, sada odluili da onemogue njegov ponovni izbor na predsedniki poloaj! Smatrali su da raspolau snagom, potrebnom za ostvarenje tog svog plana. I ovom prilikom sam se obratio Gospodu i zatraio ispunjenje obeanja Njegove Rei. Shvatio sam da u moda biti pozvan da uestvujem u radu jednog od mnogih odbora tokom izbornih aktivnosti. Odluio sam, ako me izaberu u neki od odbora, da neu izgovoriti nijednu nepovoljnu re ni za jednu ivu duu. Neu pokuavati da se svetim, niti da dajem oduka svojim oseanjima na bilo koji nain. Molio sam se Bogu da mi da svoju pomo da se ne svetim ni u kojem obliku, jer sam hteo da budem slian Isusu, koji ne psova kad ga psovae; ne preti kad strada. itao sam, i ponovo itao tekst u 1. Petrovoj 2, 21-23. i odluio da se ponaam onako kako se ponaao Isus. Davau podrku osnovnoj stvari i govoriu u prilog pozitivnih programa, ali neu gundjati niti u se svetiti. Konano je i dolo to vreme. Okupili smo se u velikom auditorijumu. U to vreme sam, kao pastor, radio u dve crkve. Delegacija iz jedne crkve sedela je u jednom redu, a delegacija iz druge u drugom redu. Predvodio sam jednu delegaciju, a jednom od stareina druge crkve poverio da predvodi drugu delegaciju. Trailo se da svaka crkva izabere po jednog delegata da predstavlja svoju crkvu u velikom odboru. Taj veliki odbor je birao svoje druge odbore koji, sa svoje strane, odluuju o budunosti crkvene oblasti. Onih pet ljudi u crkvi koju sam ja predvodio ve su unapred sve pripremili, i znalo se ko e biti njihov delegat. To mi je bilo poznato, ali sam ve bio odluio da neu poniavati one koji su tajno pripremali moje isterivanje. Oni su odluili to su odluili pa sam ja zatraio za predlog za delegata, podupiranje predloga, pa je tako njihov kandidat bio izabran. Za vreme dok smo mi birali naeg delegata, ona druga crkva, kojoj sam takodje sluio kao pastor, izabrala je mene da ih predstavljam na velikom odboru. I tako se dogodilo, da u ja predstavljati jednu crkvu, a ovek koga je imenovala druga crkva bio je upravo onaj ovek koji se hvalio da e njegova grupa eliminisati i predsednika

98 oblasti i mene, i to, pre kraja saborskog dana. Uli smo u dvoranu za skupljanje i tada je prvi odbor koji je trebalo izabrati, bio odbor koji bira predsednika oblasti. Sedeo sam i sluao i ekao, da vidim ta e biti. Kad su prebrojani glasovi, za lanstvo u tom odboru sam dobio vie glasova od svih drugih. Pitao sam se: Kako se to uopte moglo dogoditi? Ali, pre nego to je prebrojavanje zavreno, utvrdio sam da je u taj odbor izabran i onaj drugi ovek! Sada je odbor za naimenovanje otiao u svoju prostoriju, radi veoma vanog posla biranja predsednika oblasti, pre svega. Onaj drugi ovek bio je izabran za sekretara odbora. Moete zamisliti ta mi je sve prolazilo kroz glavu i kako me je djavo kuao da ispoljim Duh, slian njegovom Duhu. Medjutim, ja sam se molio Bogu: Gospode, Ti si obeao i ja sada polaem pravo na ispunjenje Tvog obeanja. Pomozi mi da ne izgovorim nijednu neljubaznu re, za nijednu ivu duu. Tamo, na tom mestu, vodio sam malu linu bitku, ali Bog mi je pritekao u pomo, dao mi snagu i pobedu, a ja sam svoju volju stavio u Njegove ruke. Predsednik odbora je rekao: Brao, vi ste pratili i videli rad naeg predsednika tokom poslednjeg mandata njegove slube. Njegov izvetaj je otvoren za sve nas i nama su rezultati njegovog rada dobro poznati. Kakvo raspoloenje vlada u ovom odboru? Koga elite da predloite za predsednika za naredne dve godine? Predsednik je imenovan za samo dva minuta i opunomoen da nastavi svoju slubu. U roku od etrdeset pet minuta izabrana je kompletna ekipa slubenika oblasti. ovek koji je obavljao funkciju skretara odbora bio je u protekle dve godine lan oblasnog odbora, dok se prilikom formiranja novoizabrane ekipe njegovo ime nije ak ni pomenulo. On je, bar to se tie njegovog uticaja, sada bio potpuno izvan okvira oblasti. Sve ovo je zavreno, a da niko nije izgovorio nijednu re omalovaavanja. Rezultati rada ovog odbora vraeni su na glasanje delegatima, pa je u roku od jednog sata sve bilo izglasano i prihvaeno. Oni ljudi su, na to, otili do predsednika odbora i optuili ga da je smuvao/izmanipulisao izbor oblasnog odbora. Zato su ga optuili za tako neto? Odgovor nalazimo u Rimljanima 2, 1.: Ti koji sudi, ini ista dela (parafrazirano, slob. prevedeno). Njihov gotovo pripremljeni plan bio je osujeen i sada su optuivali predsedavajueg odbora da je uinio upravo ono to su oni pokuavali da uine. Predsednik je otvoreno rekao da nije imao ba nikakve planove po pitanju lanova oblasnog odbora i da je njegova savest ista; da je postupao s dobrom verom i u skladu sa miljenjem odbora. Okupljanje pod atorom, saborski dani, zavrilo se posle nekoliko dana. Mi smo proveli divne asove zajedno i Gospod nas je blagoslovio svojom prisutnou. Po zavretku serije bogosluenja pod atorima dobio sam informaciju da se oni ljudi sada pripremaju za predstojee zasedanje Generalne konferencije, na kojem namervaju da iznesu moje ime

99 predsedniku Generalne konferencije. Zaista, nisam znao da sam tako vana linost! Zamislite, delegacija odlazi vodji Bojeg dela u svetu i pokuava da se otarasi malog oveka kao to sam ja! I ponovo smo se, moja supruga i ja, molili Bogu i oboje smo, pojedinano, traili ispunjenje istih biblijskih obeanja, koja smo traili i u ranijem periodu tekoa. I ovom prilikom smo odluili da nikome neemo nita rei, nego da emo pustiti da se pokae Boja volja. Odluili smo da nikoga neemo vredjati niti emo gundjati. Bog nam je, jednom pokazao svoju mo, pa smo bili spremni da je ponovo ekamo. Odluili smo da bijemo jedino bitku vere. U svojim crkvama sam otpoeo program odravanja molitvenih bogosluenja sredom, u vidu teajeva. Vernicima sam govorio o divnoj istini prvih slova uslienja molitava! Na stolu ispod propovedaonice imali smo Bibliju, pa sam ljude pozvao da dodju i da stave prste na obeanje ije ispunjenje trae, u saglasnosti sa uputstvima iz knjiga Hristove oigledne pouke, orig. str. 147., i Svedoanstva za crkvu B, orig. str. 322. Imali smo nekoliko divnih molitvenih bogosluenja. Mnogi vernici su traili, verovali i polagali pravo na ispunjenje Bojih obeanja. Na tim bogosluenjima sredom Hristu se obratio lep broj dragih dua. Sveti Duh je bio prisutan i dokaze o svojoj prisutnosti davao promenom u ivotima vernika. Oni ljudi su, u medjuvremenu, bili na zasedanju Generalne konferencije. Izabran je novi predsednik i oni su ga potraili radi razgovora. Nali su ga u glavnom auditorijumu. Sada, poto ste novi predsednik Generalne konferencije, imamo za vas jedan zahtev, rekli su. O emu se radi?, pitao je predsednik. Traimo od vas da se oslobodite Glena Kuna, odgovorili su. Zatim su poeli da iznose predsedniku sve o meni i da zastupaju svoj sluaj. Dok su tako razgovarali s predsednikom, tu je prolazio jo jedan od vernika moje crkve, koji mi nije bio posebno blizak, pa je zastao da uje ta ti ljudi govore. Te noi se dugo muio da zaspi. U stvari, tokom noi je ustao, raspitao se gde je odseo predsednik Generalne konferencije i pozvao ga telefonom. Rekao mu je da samo hoe da ga obavesti da je njegova crkva srena i uiva mnoge blagoslove sa svojim divnim pastorom. Zatim je izrekao neke ljubazne rei o meni, koje ja nisam bio zasluio. Ne znam tano koje je rei koristio, ali znam da nisam, niti sam ikad bio, dovoljno dobar da zasluim sve one prijatne kvalifikacije koje je on o meni te noi preneo predsedniku Generfalne konferencije. Kad se zasedanje Generalne konferencije zavrilo, oni ljudi su se vratili svojim kuama. Ubrzo se proneo glas, da e, iako su u svom prvom pokuaju bili osujeeni, ovom prilikom postii svoj cilj. Ipak emo ga se otarasiti, hvalili su se nadmeno. I opet, kad sam

100 osetio da se sile zla koncentriu oko mene, zatraio sam ispunjenje obeanja iz Isaije 54, 17. stavio svoje pouzdanje u Gospoda i traio od Njega vodjstvo i razumevanje. Moja odluka je bila da bijem samo jednu vrstu bitke, a to je morala biti samo bitka vere. Bio mi je potreban neko kome u se obratiti, a oni izmedju vas koji ste se nekada nali usred neke bitke, znate da vam je potrebna pomo posebne vrste za vreme takvih opsada. Nisam eleo da se obratim nijednom drugom smrtniku, pa sam svoje poverenje poklonio Onome za koga sam znao da me nikada nee pustiti niti ostaviti. Bio sam slobodan od straha, jer mi je Bog dao mir srca i misli. Znate, kad ste na miru s Bogom, nije teko ni biti na miru sa svojim blinjima. Nastavio sam, neometan s mojim planovima. Moj raspored za asove sredom bio je pripremljen za nekoliko meseci unapred. Imao sam pripremljenu propagandu, postavljenu na mnogim mestima, koja je najavljivala teme. Jedna od najavljenih tema bila je Boje staranje za one koji su Njegovi. Uzgredna napomena je glasila da je ljudima bolje da ne pokuavaju da spree Boje planove ili NJegov program za NJegovu decu. Te propovedi nisam drao zbog nekih aktuelnih okolnosti, nego zapravo u pripremi materijala za knjigu koju sam pisao.Tako je i dolo vee najavljenog bogosluenja. Crkva je bila puna i u njoj je bio prisutan Sveti Duh. Uveren sam da me je On vodio u izboru ove teme. Govorio sam o tome kako je ozbiljna stvar dirati u Boje planove i pripremati se da ostvarimo neto za ta je Bog odluio da ne treba da se dogodi. Imali smo radosno bogosluenje, a onda se na vratima crkve pojavio jedan ovek. Mogao sam da primetim kako mi znacima pokazuje da treba da dodjem do njega. Izvinio sam se prisutnim ljudima i uputio se ka vratima. Tamo mi je rekao: Da li bi hteo da se moli za brata tako i tako. Smrtno je bolestan! To je bio ba onaj ovek koji je sebi stavio u zadatak da se ostvari moj premetaj. Ba toga jutra zvao sam ga telefonom, jer sam prethodno dobio informaciju da me taj brat nije voleo, poto mu nisam davao dovoljno prilika da propoveda. Tako sam ga zamolio da sledee subote propoveda u jednoj od nae dve crkve. Ali, kad sam pozvao, uo sam vrlo neobino iskrivljen zvuk s druge strane linije. Nisam mogao da razumem ta mi sagovornik kae. Ipak je, na kraju, uspeo da izgovori Ne, na moju ponudu. A sada, nalazio se na ivici smrti. Nekoliko nedelja pre toga, u nae mesto je doao predsednik Generalne konferencije i posetio nas. Verovatno je tu bio na odmoru. Tako, boravei u gradu, posetio je svakog od one petorice koji su bili angaovani u onom programu mog odstranjivanja. Isto tako, posetio je i svakog biznismena u crkvi. Sve njih je pitao kako su oni lino, kako je njihov posao, a i kako je u crkvi. Izvetaj koji je dobio od biznismena bio je divan. Bez ikakvog izuzetka, ti ljudi su mu kazali da crkva napreduje i da uivaju obilje blagoslova. Medjutim, ona petorica ljudi dali

101 su prilino konfuzne izjave. Kad ih je ovek upitao o crkvi, rekli su da je sve odlino, izuzev pastora. ta nije u redu s pastorom?, piao je posetilac. Nita!, odgovorili su svih pet. Dobro, na primer? Dajte mi jedan primer. Kao prvo, ljudi su rekli, on je laljivac. Laljivac! To je veoma ozbiljna optuba. Napisao je to u svoj notes, a onda zatraio da mu daju primer. Oklevali su i zamuckivali, ali nisu mogli da iznesu ni jedan jedini primer. Ali, pastore, zakukali su, on lae sve to kae! Ali koliko god da su traili, zakljuili su da je nemogue da daju i jedan primer ili navedu i jedan usamljen sluaj. Moda neto drugo?, upitao ih zatim ovek iz Generalne konferencije. Da, rekoe, on ne saradjuje. On ne saradjuje, ree, dok je to upisivao u svoj notes. Sada, ako moete, dajte primer za tu vau optubu. Pa, eto, pastore, rekoe, on ne saradjuje ni u emu. Tako, nisu uspeli da navedu ni najmanji primer, ni trunku dokaza o nekom sluaju, koji bi podupro njihovu optubu. Izrekli su pet optubi, ali nisu uspeli da prue ni jedan jedini primer. To je predsednika Generalne konferencije uverilo da su optube bile lane. Okrenuo se prema njima i rekao im: Gospodo, vaa kua e propasti ako ne doivite promenu srca i shvatanja! S tim reima on se izvinio i otiao. Mnogo puta sam imao priliku da razgovaram s tim predstavnikom. U nekoliko navrata sretao sam ga na ulici. Znao sam gde je odseo, ali sam, zajedno sa suprugom,odluio da mu ni jedan jedini put neu govoriti o situaciji, niti pokuati da odbranim svoju stvar. Nameravao sam da svoje pouzdnje poklonim Bogu i prepustim mu da vodi u celoj stvari. Tih pet ljudi su bili partneri u jednom poslovnom poduhvatu i tako su oformili korporaciju. Jedan od njih je rekao: U svetlosti onoga to je rekao predstavnik Generalne konferencije, mislim da nisam u pravu i zato, uz Boju pomo, nameravam da promenim svoj stav. Ako vi ljudi hoete i dalje da se drite te svoje namere, bojim se da u morati da izadjem iz grupe. Njemu se pridruio jo jedan lan grupe, koji je izgovorio istu vrstu izjave i namere. Predsedavajui ih je samo posmatrao. U periodu od tog trenutka do sledee noi, vodja je bio pogodjen stranom boleu, i sada je ve bio na samrti. Vratio sam se na propovedaonicu i rekao prisutnima za nevolju u kojoj se naao taj ovek, pa smo se najozbiljnije zajedniki molili Bogu da ga, ako je NJegova volja, spase i potedi mu ivot. U trenutku kada sam ga nazvao telefonom i zatraio od njega da propoveda,

102 nisam znao za njegov fiziki problem. U medjuvremenu, od drugog, od te petorice zatraio sam da odri propoved u subotu pre podne. Obavezu je prihvatio. Njegova poruka je bila poziv na jedinstvo akcije i zahtev ka punoj saradnji u celokupnom programu crkve. ovek je doiveo preobraaj svoga stava. Moete sigurno shvatiti kako mu je bilo teko zbog brata koji je sada bio tako teko bolestan, i za koga smo se molili. U crkvi smo nastavili na program, uz Gospodnje blagoslove, sve dok na posao nije bio zavren. Tek tada, a ne ranije, odselili smo se iz te crkve. U tom iskustvu sami smo sebi demonstrirali Boju silu. Taj dogadjaj nam je pomogao da shvatimo da ne treba da gundjamo, niti da se alimo kada nam se ini da su nam nepravde stale na put. Osveta nije potrebna. Bog je obeao da e se brinuti za svoje, a ako zatraimo ispunjenje obeanja,On e uiniti uda za nas. Bog ne moe da lae. Pozivam vas da se uzdamo u NJega i da budemo svedoci NJegove sile i milosti. Neka nas Isus, kada dodje, nadje kao narod koji su kao On, u Duhu i ivotu. Pozivam vas da se zajedno molimo: Dragi Oe na nebu, Ti si obeao: Dosta ti je moja blagodat. Mi se usrdno molimo da se Tvoja ljubav izlije u naa srca, za sve one koji nas pogreno razumeju. Mi verujemo i zahvaljujemo Ti to smo primili tu jednostavnu veru, iako smo ovako greni. U Isusovo ime. Amin. (Vidi: 2. Korianina 12, 9; Rimljanima 5,5.) Gospod me pomaza da im dam ulje radosti odelo za pohvalu da se prozovu hrastovi pravde. Isaija 61, 1-3.

10. VODJENI VIZIJAMA I SNOVIMA

elim da razmiljamo o sedam slavnih biblijskih injenica, pre nego to krenemo u na predmet. 1. Isus ponovo dolazi! Joilo 3, 16.: I Gospod e riknuti sa Siona. 2. Neposredno pre Isusovog ponovnog dolaska doi e do velikog izlivanja Njegovog Svetog Duha Joilo 2, 28-30.: I posle u izliti Duh svoj na svako telo, i proricae sinovi vai i keri vae, starci e vai sanjati sne, mladii e vai vidjati utvare. I na sluge u i na slukinje u one dane izliti Duh svoj. 3, Jedan od razloga izlivanja Svetoga Duha jeste da vodi narod u svaku istinu. Jovan 16, 13.: A kad dodje On, Duh istine, uputie vas na svaku istinu. 4. Sveti Duh e nas voditi u dranje zapovesti Jovan 14, 15. kae: Ako imate ljubav k meni, zapovesti moje drite. U Delima 5, 32. stoji da e Svetoga Duha Bog dati onima koji se Njemu pokoravaju. Mi treba da se molimo za Svetoga Duha. Isus u Luki 11, 11-13 kae da zemaljski oevi rado daju svojoj deci ono to im ona trae, a da nebeski Otac pogotovo eli da svog Svetog Duha podari onima koji trae od Njega. Dar Svetoga Duha je najvei dar koji je Isus obeao svojoj deci na ovoj zemlji. Upravo zbog toga je NJemu toliko stalo da mi traimo taj dar. Taj dar sa sobom donosi i sve druge blagoslove. 6. Potom, treba da verujemo i zahtevamo prisutnost NJegovog Svetog Duha. U Galatima 3, 14. stoji da blagoslov dolazi kroz Isusa Hrista, da obeanje Duha primamo kroz veru. 7. Mi treba da mu darujemo svoja tela kao NJegov hram 1. Korinanima 6, 19.: Ili ne znate da su telesa vaa crkva Svetoga Duha koji ivi u vama, kojega imate od Boga i niste svoji? Jer ste kupljeni skupo. Obiaj koji sam izgradio u svojoj slubi je da nikada ne drim propoved, nikada ne odem u posetu u neiji dom ili odrim biblijski as, a da prethodno, u molitvi, ne zatraim vodjenje Svetoga Duha. Bilo je nekoliko prilika u kojima sam propustio da od NJega zatraim takvo vodjstvo, pa sam uoio veliku razliku u rezultatima mog rada. Nemogue je da mi, u svojoj snazi, postignemo ono to bi drugaije moglo biti ostvareno, da smo krteni Svetim Duhom. U trenucima dok sluam posebnu muziku taku, pre nego to ustanem da propovedam na bogosluenju, ja se molim za ispunjenje Svetim Duhom, kako bi mogao da

104 uputim rei koje e korisno posluiti onima koji sluaju. ekajui da neko odgovori na kucanje ili zvono, na vratima nekog doma molim se Bogu da Sveti Duh bude sa mnom. Mi imamo pravo da to inimo, poto Isus ponovo dolazi i eli da budemo spremni, ali i da drugima pomognemo da se pripreme. Deo te pripreme iskljuivo je posao Svetog Duha. To je posao vodjenja. Sveti Duh e nas voditi jedinom uzvraajui na nau molitvu za NJegovo vodjstvo. O, kad bismo mogli da uvidimo mudrost i potrebu traenja vodjstva Svetoga Duha! U mojim mislima nema nedoumice po pitanju vrednosti Njegovog prisustva. Pre izvesnog vremena moju suprugu i mene su pozvali da dodjemo u jednu od crkava u Kaliforniji i da tamo odravamo asove probudjenja. Pastor crkve i ja uinili smo vei broj poseta. Medju ljudima koje smo posetili nalazila se i jedna prijatna katolkinja. Tokom nae posete, pitao sam je kako je dolo do toga da dodje na bogosluenje u adventistiku crkvu. Tako nam je ona ispriala svoje iskustvo. Nekako oko godinu dana pre te nae posete, ona je osetila nezadovoljstvo svojom crkvom. U tom oseanju nezadovoljstva molila se Bogu da je odvede u pravu crkvu. Posle molitve, poela je sa poseivanjem razliitih crkava, svake nedelje pre podne. I svakom prilikom dola bi natrag, kui, s oseanjem: To nije ono to traim! Mora da postoji neka druga! Njena elja da nadje pravu crkvu i dalje je ostala nezadovoljena. Zato je nastavila da trai i da se moli za Boje vodjstvo. Taj svoj program provodila je oko godinu dana. Konano, jednog nedeljnog prepodneva, dola je kui, jo uvek oseajui prazninu u srcu. U svom oajanju pala je na kolena i izlila svoje srce Bogu. Sa suzama koje su joj tekle niz lice, molila se iskreno Bogu da je uputi na NJegov narod, na pravu crkvu. I tako, u tiini svoje sobe, dok je ekala na odgovor od Gospoda, ula je, kako nam je rekla, glas koji joj se obraa. Rei koje je ula nije shvatila kao ime odredjene crkve, pa je rekla: Nikada nisam ula za crkvu s tim imenom, mislei da sam bila u svim crkvama. Glas je rekao: Adventisti sedmog dana. Pomalo me je zbunilo to ime, ali, kad se kasnije toga dana, moj suprug vratio s posla, pitala sam ga da li postoji crkva koju zovu Adventisti sedmoga dana. On je znao za tu crkvu i potvrdio joj da takva crkva postoji. Postoji?, upitala je s izrazom iznenadjenja. Da, kako da ne, rekao je, Zato pita? I zato si tako iznenadjena? Tada mu je ispriala o svom razoraanju i svojim pokuajima da nadje pravu crkvu. Ispriala mu je kako se molila i ta joj je onaj glas rekao. Sada je na mene red da ja tebi neto kaem, draga, rekao je. Ovo nikada ranije nisi ula, ali sada je trenutak da ti to priznam. Moj otac je bio propovednik Adventistike crkve. Ja sam nekada bio njihov vernik, a sada sam otpadnik.

105 Ovo je za ovu enu, razume se, bilo novost! Tako nam je ispriala kako je pitala svog mua da li se slae ako te nedelje ode u tu crkvu. Pa, moda e biti teko da nadje jednu od njih da je otvorena u nedelju, jer kao to vidi, oni idu u crkvu subotom! Subotom? To je udno!, rekla je. Pa dobro, da li se slae da odem u crkvu sledee subote? Da, svakako, draga, rekao je, u svakom sluaju. Subotna kola poinje u 9,30, a drugi deo, kada je i propoved je u 11,00 sati. Bie mi drago da tamo ode. Tako se i dogodilo. Te prve subote pre podne, ona se nala u jednoj adventistikoj crkvi. Sa svoje dvoje dece dola je ba na vreme za poetgak subotne kole. Na vratima su je doekale dve prijatne ene, izrazivi joj dobrodolicu. Pitale su je da li bi joj odgovaralo da njena deca prisustvuju Deijoj subotnoj koli i ponudile da je povedu do deijeg odeljenja. Kad smo stigle tamo, rekla je, Videle smo mnogo dece, vrnjaka moje dece. Upoznale su me sa uiteljicama. One su mi vie liile na andjele nego na ljude. Znala sam, ve od trenutka kad sam zakoraila u tu crkvu, da je to bilo to! To je bila Boija crkva, a On ju je vodio u nju! Onog dana kad smo sedeli u njenoj kui u poseti, ona je bila u toku priprema za krtenje i pristupanje crkvi. Prouavala je Bibliju, za koju Petar kae da su je pisali ljudi koje je vodio Sveti Duh. Bilo je evidentno da je upoznavala istinu jer, ne samo to ju je Sveti Duh vodio, nego se i sama otvarala prema knjizi koju je Sveti Duh nekada nadahnuo. Sveti Duh uvek vodi ljude iskljuivo u saglasnosti s Knjigom koju je On sam nadahnuo, a ne nasuprot njoj. Deo, zadatak Svetog Duha jeste da vodi ljude u svaku istinu. ta je istina? Biblija kae: Re je Tvoja istina (Jovan 17, 17.). Prouavajui Bibliju, ova ena je sve vie i vie bila oduevljavana istinom, videi u njoj doslednost, lepotu i radost. U njenim mislima nije bilo nikakvog dvoumljenja da li je to prava crkva. Pastor joj je jednom prilikom rekao da u toj crkvi nije narod iji pripadnici tvrde da su savreni, nego crkva u kojoj vernici trae od Isusa da im pomogne da beskompromisno slede Boju Re; narod koji se priprema za najvei dogadjaj koji je ovaj svet ikada doiveo drugi Isusov dolazak. to je vie uila, saznavala, to je postojala odlunije u nameri da ivi u skladu sa Biblijom i postane pripadnik toga naroda. Pre vie godina upoznao sam se sa ovekom koji je imao donekle slino iskustvo. iveo je u istonom delu SAD. I on je odluio da se moli za vodjstvo. On nije znao za Boju crkvu, ali je znao da mora da postoji neto bolje od onoga to je poznavao. Jednog dana je rekao svojoj eni: Nameravam da postim i da se najozbiljnije molim Bogu da me povede ka svojoj crkvi, ako takva stvarno postoji. ovek je poeo na pravi nain, slaete li se? Stavio se

106 na mesto na kojem je Bog sigurno mogao da ga vodi. Traio je upravo ono za ta je Sveti Duh bio poslat da radi- vodjenje iskrenih dua ka istini. U nijenom drugom obeanju nije sadrano takvo bogatstvo, kao u obeanju Svetoga Duha. To je obeanje svakome ko e traiti, verovati i polagati pravo na dar. To obeanje je bilo dato iz samo jednog razloga da pripremi jedan narod za skori ponovni Isusov dolazak. Kada neko ponizno zatrai vodjstvo i mudrost, takve darove mu Bog daje rado i bez mere. To je obeanje namenjeno svakome od nas! Treeg dana mog posta, rekao je ovek, leao sam na krevetu, odmarajuji se i molei se Bogu. Razmiljao sam o onome to sam traio od Boga, a onda sam iznenada registrovao ujan glas koji mi je rekao: 2. Mojsijeva 20. glava. Nisam znao ta pie u 20. glavi 2. Mojsijeve, ali sam skoio sa kreveta, uzeo Bibliju, pronaao tu glavu i itao. Tamo sam naao Deset zapovesti, rekao je. Za njih sam uo i ranije, ali ih nikada nisam itao svojim oima. Impresionirala me je injenica da ih je sam Bog dao sa gore Sinaj i da one moraju biti veoma vane. Doavi do etvrte zapovesti, zapanjio sam se otkrivi da nam Biblija zapoveda da svetkujemo sedmi dan sedmice! Na tom mestu nam Stvoritelj neba i zemlje jasno zapoveda da svetkujemo sedmi dan, dan koji je On odvojio kao poseban, naroit dan i na koji je stavio svoj blagoslov! Neznam kako sam sve te godine mogao da budem bez tog saznanja, dodao je. Poznavao sam veinu drugih zapovesti i pokuavao da ih potujem, ali je za mene ona koja nam zapoveda da svetkujemo sedmi dan bila nova. Sada mi je bilo jasno zato me je onaj glas uputio na 20. glavu 2. Mojsijeve knjige i zato su se te rei, u uarenim slovima, pojavile na zidu moje spavae sobe. Kako sam bio zahvalan Bogu za ovo otkrivenje!, nastavio je. Pretraivao sam grad, traei crkvu koja je svetkovala sedmi dan sedmice. Utvrdio sam da se zove Crkva adventista sedmog dana. Odmah sam poeo tamo da odlazim, jer sam verovao da me je Bog tamo odveo. Isus dolazi ponovo. On e riknuti sa Siona. Nee se svako obradovati Njegovom dolasku. Ipak, pre nego to dodje, On e izliti svog Svetog Duha, sa ciljem da pripremi jedan narod za taj slavni dogadjaj. On tu pripremu zavrava, vodei svoj narod u prouavanje svoje svete Rei, temelja istine. Bog priprema grupu onih koji e potovati Njegove zapovesti. U Otkrivenju 22, 14. stoji: Blago onima koji tvore zapovesti Njegove, da im bude vlast na drvo ivota, i da udju na vrata u grad. Jovan govori o Bojem Gradu, gradu Prestonici, Novom Jerusalimu. Moja ena i ja proveli smo vie godina kao misionari na ostrvima Trinidad i Grenada u karipskom Moru i u severnom uglu June Amerike. Dok smo boravili u Britanskoj Gajani,

107 uli smo jedno iskustvo koje se dogodilo u jednom podruju blizu venecuelanske granice. Bio je tamo jedan indijanski poglavica koji nikada do tada nije bio video Bibliju. Zajedno sa svojim narodom, njega bismo mogli nazvati polucivilizovanim; ovekom koji je iveo u jednom zabaenom podruju, dolazei u dodir sa veoma malim brojem civilizovanih ljudi. Poglavica je tvrdio da ima vizije i snove, onako kako je Joilo rekao da e ljudi imati. Te vizije i snove je priao svom narodu. Ispriao im je stvari koje ti i ja prepoznajemo kao biblijske doktrine. Medjutim, njegov jedini izvor bili su vizije i snovi. Oni su na njega tako uticali da ih je prenosio svom narodu sa istinskim ubedjenjem. Mnogi su poverovali, pa su u ivotima pripadnika njegovog plemena nastale velike promene. Ali, rekao je poglavica, kada ja umrem, vi ete se vratiti svom starom nainu ivota. Zaboraviete ta sam vas uio. Ipak, medju vas e jednoga dana doi jedan beli ovek, koji e sa sobom nositi jednu crnu knjigu i koji e vam iz nje itati ba ono to sam vas ja uio; stvari koje sam ja video u svojim snovima i vizijama. Kada budete uli te rei, odvratiete se od svog otpada i verovati u tu knjigu. ta mislite, koja je to bila jedna istina koju je on upoznao u svojim vizijama i snovima? Tano to je sedmi dan Gospodnji dan odmora. Ali ne samo to, on je video da su mrtvi i stvarno mrtvi i da ne nastavljaju da ive posle smrti. Isto tako je video i razumeo da ljudi treba da daju Bogu jednu desetinu svojih prihoda. A kad je, na kraju, doao na brat Dejvis, po kojem su ti Indijanci dobili ime, on je naiao na kue od slame pune proizvoda. Bio je desetak koji su ti ljudi tedeli za belog oveka koji je trebalo da dodje kod njih. Indijanski poglavica je, ak, video biblijsku sliku svadvene sveanosti Jagnjeta. Isto tako, video je da su Deset zapovesti bile Boji pravilnik ivota; da je preljuba bila zlo i da ljudi treba da budu isti i uredni. Taj poglavica je u svojoj viziji video svaku pojedinu doktrinu koje Boja crkva, koja svetkuje subotu, propoveda u dananjem svetu. Kad je na brat Dejvis, iz Amerike, doao medju te Indijance, sada poznate kao Dejvis-Indijanci, oni su ga prepoznali kao onoga za koga je njihov poglavica rekao da e doi. Doao je sa crnom knjigom i itao im ba ono to su oni uli od svog poglavice. Znali su da je taj ovek bio od Boga sa neba i verovali su poruci koju im je propovedao. Kakvog li divnog dela koje je tamo uinjeno! I zaista, Bog je upotrebio vizije i snove da vest istine donese tom polu-civilizovanom narodu, da ih pripremi za dogadjaj na koji svi mi ekamo, drugi Isusov dolazak! U jednoj drugoj grupi Indijanaca iveo je jedan devetogodinji deak koji je imao vizije i snove. Njegovo iskustvo bilo je takorei paralela onome to je imao onaj indijanski

108 poglavica. Deak je video one prave istine koje nalazimo u Bojoj rei, iako za Bibliju nikada do tada nije bio uo. On je, u jasnim i nedvosmislenim slikama, video biblijske istine, tano onako kako ih danas u celom svetu propoveda crkva koja svetkuje sedmi dan. Sa svoje strane ja kaem Hvala Bogu za veliki i divni dar Njegovog Svetog Duha, koji vodi i upuuje pripadnike ljudske porodice. Sveti Duh nije samo Vodi, nego i Uteitelj, ali je i vie od toga. Biblija o Duhovnom rodu govori u Galatima 5, 22. Taj rod su: ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost i vera, krotost i uzdranje. Kada Sveti Duh stvarno udje u ivot oveka, On ga menja. On usavrava njegov karakter, kako bi bio spreman za susret sa svojim Stvoriteljem. On ga menja na nain da postane ovek pun ljubavi, poto je stanite njegovog srca zauzeo Bog koji je ljubav. Tada postaje jasna i injenica da je stanovanje Svetoga Duha u srcima ljudi naglaeno u 2. Korinanima 6, 16.: Vi ste crkva Boga ivoga. Bog je rekao: Useliu se u njih, i iveu u njima, i biu im Bog, i oni e biti moj narod. A onda, u 2. Korinanima 7, 1. itamo: Imajui dakle ovakva obeanja, o ljubazni! da oistimo sebe od svake pogantine tela i Duha, i da tvorimo svetinju u strahu Bojemu. Boje sigurno obeanje Svetoga Duha ispunjeno je u naim ivotima, ne samo to nam daje vodjstvo, nego i rod Duha, darove Duha. Oni su dati s jednom izriitom namerom da bismo se oistili pogantine tela! Bog eli jedan ist narod, pa je poslao svog Svetog Duha da uini to delo. Bog eli narod koji je ist, kao to je On ist. To je narod koji e se radovati i veseliti kad Isus dodje. To je narod ijim pripadnicima e Isus rei, kada dodje: Ovo je moj narod! Moda jedno od naih najuzbudljivijih iskustava dogodilo nam se dok smo radili na ostrvima Vestindis. Moja ena i ja smo brinuli o deset mesnih crkava i odravali evangelizacije na ostrvu Grenada. Na tom, ostrvu sam ja bio jedini rukopoloeni propovednik. Bilo je predvidjeno da stalno boravim na ostrvu na kojem sam bio odredjen da radim da ne odlazim na odmore ili druga putovanja bez prethodnog odobrenja svog pretpostavljenog na ostrvu Trinidad. Bio sam jedini koji je imao ovlaenje da obavlja obrede venanja ili Veere Gospodnje. Prema tome, ipak je bilo veoma vano da uvek budemo bar u blizini. Medjutim, jednog petka ujutro imao sam vrlo snano oseanje da, sa Grenade, gde smo iveli, treba da odem na ostrvu Trinidad. Za to je bilo neophodno da uzmemo amac. Druge vrste prevoza nije bilo. Danas znam, da nas je u tome vodio Sveti Duh. Moja ena je izrazila ideju da bi mogla da vreme moje odsutnosti provede kod svoje prijateljice u Sent Dordu, glavnom gradu ostrva Grenada. Ali do trenutka kad je trebalo da krenemo u Sent Dord, ona se predomislila i odluila da ide sa mnom.Tome sam se obradovao, pa smo oboje otplovili za Trinidad i ukotvili se u luci glavnog grada Port of Spein.

109 Prispevi u upravu crkvene oblasti, pogledali su nas u udu i pitali: ta ete vi ovde? to je znailo, ta radite ovde bez dozvole? Odgovorio sam: Ne znam! Da li ste nekada ili negde, ne znajui zato se ili? To je bila sad kaa u kojoj sam se naao! Kad mi je priao pastor velike crkve u Port of Speinu i zamolio me da propovedam u njegovoj crkvi na evangelizaciji u nedelju uvee, odgovorio sam da sa sobom nisam poneo nikakav koncept. Bio je uporan, i traio od mene da propovedam ono to e mi Gospod dati u misli. Drugi slubenik oblasti je pristupio i pozvao nas da budemo tog videnda njegovi gosti. Bili smo zahvalni za to. Izgledalo nam je da neko brine o naim potrebama, kao i o ispunjenju nae misije. Tako sam u nedelju popodne sedeo u gostinjskoj sobi naih prijatelja i prouavao. Bibliju sam stavio na krevet i klekao da se molim za mudrost i vodjstvo u pogledu onoga to u propovedati. U Jovanu 16, 13. imamo sledee obeanje: Uputie vas na svaku Istinu. Molio sam se Bogu da mi pokae svoju volju i rekao: Gospode, ja ne znam o emu bi trebalo da propovedam, ali dok budem listao stranice Tvoje knjige, vodi me, kako bih znao koju poruku eli da uputim ljudima. Dok sam tako listao strane, oseao sam uverenje da me On vodi. Znao sam, ak, da je to tako. Ipak, jo uvek nisam znao ta On eli da propovedam. Doao sam tako do samog kraja Biblije. Zapravo, naao sam se ispred 19. glave Otkrivenja. Oi su mi se zadrale na 9. stihu: I ree mi: napii blago onima koji su pozvani na veeru svadbe Jagnjetove. I ree mi: ove su rei istinite Boije. Znao sam da e to biti tema moje propovedi. Potom sam se molio za dalje vodjstvo, kako bih znao koje druge tekstove bi Bog eleo da upotrebim u razradi teme. Dok sam nastavljao da listam Bibliju, znao sam da e me Gospod voditi jer je obeao, a ja sam bio siguran da e On ispuniti svoje obeanje. Oi su mi se zadrale na nizu posebnih tekstova koji su mi se posebno svideli i za koje sam oseao da Bog eli da ih upotrebim.Zapisivao sam ih tako, dok sam nastavljao sa traenjem. Ve sam video kako propoved u mojim mislima seda na svoje mesto, dok sam razmiljao kao da su se ti tekstovi medjusobno stapali, pokazujui predivnu sliku istine. U meni je srce ve gorelo! Jedva sam ekao da pone veernje bogosluenje. Konano, doao je i taj trenutak. Pastor, dr Milar, predvodio je prema podijumu, poto smo uli u veliku dvoranu, koja je sada bila puna vernika i gostiju. Za pastorom sam iao ja, a za mnom pastor Jip, kineski propovednik. Medju prisutnima je bila jedna elegantno obuena ena, koja nije bila vernik crkve, nego gost i dola je na poziv jednog od vernika. Dok smo ili prema propovedaonici, ova ena se okrenula svojoj prijateljici i rekla: Ovog mladog gospodina sam videla ranije. To joj je, medjutim, bila prva poseta jednoj adventistikoj

110 crkvi. U stvari, uavi te veeri u crkvu, pogledala je prema velikom horu koji se okupljao u prostoru za hor na galeriji i glasno rekla: Ovaj hor sam videla ranije! Ipak nije znala gde ga je to videla. Kad sa ustao da propovedam, otvorio sam svoj uvodni tekst i poeo da itam: I ree mi: napii. U tom trenutku ova doterana goa stavila je svoju ruku preko ruke svoje prijateljice i rekla: Znam, gde sam ga videla. Videla sam ga u snu, i on je tada pisao. Pisao je biblijske tekstove koji su se sputali s neba na trakama. On ih je ispisivao i prosledjivao ljudima. Svaki tekst koji sam itao te veeri, ona je videla kako ga ispisujem i uruujem ljudima u snu, dve godine pre toga! U tom istom snu nju je sedam razliitih osoba, iz isto toliko razliitih vera, pozvalo da podje s njima te veeri u crkvu. Jedna od tih sedam bila je adventistkinja. I s tom adventistkinjom je, u snu, ova ena ila u crkvu. U tom snu je videla sebe u crkvi i mene kako propovedam, koristei ba ove tekstove koje sam ja koristio. Videla je kako ih ispisujem i uruujem ljudima. Ali, pre svega, rekla je svojoj prijateljici, celu ovu slubu sam videla ranije! Prepoznajem svaki od ovih tekstova. Videla sam kako propovednik te tekstove daje ljudima u mom snu! Kad se bogosluenje zavrilo, ova goa se obratila svojoj prijateljici, adventistkinji: Da nas je ovaj mladi ovek veeras pozvao da prihvatimo Hrista, ja bih izala i donela odluku. Moj obiaj je da u svakoj zavrnoj molitvi uputim poziv svima koji bi eleli da prvi put prihvate Isusa, ili bilo kome ko je svojevremeno napustio crkvu i eli da se vrati, da tu odluku pokae podizanjem ruku ili u drugim prilikama, dolaenjem napred, do propovedaonice. Ali, prilikom ba ovog bogosluenja, to sam propustio. Zaista ne znam zato sam to uinio. Ali, kad mi je kasnije ispriano ovo to sam ja ispriao vama, shvatio sam da sam uradio ba sve, s izuzetkom poziva za prihvatanje Isusa kao Gospoda i Spasitelja, pa sam rekao: Gospode, oprosti mi to nisam otvorio vrata i pozvao grenike da se predaju Isusu Hristu. Ti si me upotrebio kao svoja usta da u svim detaljima ispunim ono to je bilo u snu koji si ti dao toj gou. I ja sam Te izneverio! Molim te, oprosti mi, i daj mi jo jednu priliku da pomognem toj dragoj dui! Pomozi mi da se s njom ponovo sretnem pa u se, na neki nai, iskupiti za svoj propust. Nije prolo dugo, a vodje crkve u Trinidadu su nas pozvale da brinemo ba o toj crkvi u kojoj sam ja propovedao one nedelje uvee. Sada sam zahvaljivao Bogu za taj dokaz Njegovog vodjstva! Odluio sam tada i tamo da u, to pre mi se ukae prilika, odrati seriju predavanja u Port of Speinu i uputiti poziv toj eni i drugima, da predaju svoja srca Bogu. Upravo to smo uinili. Ta ena je bila tamo, svake veeri. Nalazila se u tekom stanju

111 nedoumice, sa svojim mnogim problemima. Medju njima bili su problemi vanbrane veze sa jednim ovekom. Ali Sveti Duh je doao i pomogao joj da rei sve svoje probleme. Kako je bila slavna pobeda koju je tada izvojevala! Kad je bio upuen poziv za predavanje srca Isusu, ona je bila medju prvima koji su doli napred. Kasnije sam imao prednost i da je krstim. To je bila i poslednja evangelizacija koju sam odrao u Trinidadu, pre nego to sam se vratio u SAD. Gospodu sam se mnogo puta zahvalio za Njegovo divno vodjstvo i upuivanje i zato to sam mogao da posluim kao orudje u Njegovoj ruci na spasenje due koju je On vodio vizijama i snovima. Uzgred, tu enu su osamnaest godina pre toga pozvali da pristupi crkvi svetkovatelja subote, ali je ona odbila poziv. Kako nam je milostiv Gospod, to svoju milost dri tako mnogo godina! Zapamti, dragi prijatelju, da Isus ponovo dolazi! Pre nego to dodje, On e izliti svog Duha na svako telo. Sveti Duh e ili otvrdnuti ili omekati srca, ve prema izboru oveka pojedinca. One koji ga prime On e omekati i povesti u svaku istinu. On e od onih koji idu za Njim uiniti one koji dre NJegove zapovesti. O, kad bismo svi mi bili voljni da se prepustimo vodjstvu Svetoga Duha i budemo spremni kada Isus dodje. On koji je leio bolesne dok je hodio medju ljudima, i danas je isti Zato se uhvati za Njegova obeanja kao za lie sa drveta ivota. Sluba isceljenja, orig. str.66.

11. REENI I PROBLEMI DANA GOSPODNJEG

Da bismo ovaj predmet jasno shvatili, elim da ga podelim u etiri dela. Moda ete hteti i da ih zapiete. Svaki je vitalno vaan ako imamo na umu sticanje jasnog i ivog razumevanja vanosti tog predmeta. 1. Koji je Gospodnji dan? 2. Odnos Gospodnjeg dana i Gospodnje ljubavi. 3. Osnovna uputstva o svetkovanju Gospodnjeg dana. 4. Osnovna uputstva o tome kako demonstrirati Gospodnju ljubav. Prvo, elimo da reimo pitanje o tome koji je, ako ga uopte ima, Gospodnji dan. U Otkrivenju 1, 10. itamo da Gospod ima jedan dan, jer Jovan, pisac Otkrivenja kae: Bejah u Duhu u dan Gospodnji. Karadi: dan nedeljni. Tamo nam se, medjutim, ne kae koji dan u sedmici je Gospodnji. Tu nam se, nesumnjivo, kae da je to ogranieno na jedan dan. U Marku 2,28. Biblija nam kae da je Gospodnji dan subota, koja u prevodu znai odmor. Tamo, medjutim, ne stoji koji dan je dan odmora. Prelazimo na Jevrejima 4,4. i 9. gde se kae: Jer negde ree za sedmi dan ovako: i poinju Bog u dan sedmi od svih dela svojih. Dakle je ostavljeno jo poivanje narodu Boijemu. Objanjenje iz margine za re odmor kae: ili, svetkovanje dana odmora. ta smo ovde, u stvari, videli? Obnoviemo: 1. Gospod ima dan. 2. Taj dan je dan odmora. 3. Dan odmora, kako Biblija kae, je sedmi dan. 4. Tako je sedmi dan novozaventni Gospodnji dan. Mesto tog dana odmora nalazimo u Luki 23, 54. - 56. i 24, 1. Ovde vidimo da je taj dan postavljen izmedju dana razapinjanja, ili estog i prvog dana sedmice, ili dana vaskrsenja, poznatog kao nedelja. Mnogim ljudima su poznati izrazi Veliki petak i Uskrnja nedelja. Subota, dan odmora nalazi se izmedju ta dva dana. Eto, kako je jednostavno ustanoviti koji dan je, u Bibliji, dan odmora, ili Gospodnji dan! Sada elim da raspravimo odnos izmedju Gospodnjeg dana i Gospodnje ljubavi. U 2. Mojsijevoj 31,15.-17. govori nam se da subota treba da bude znak izmedju Boga i Njegovog naroda. U Jezekilju 20, 12 i 20., ponovo nam se kae da subota treba da bude znak izmedju

114 Boga i Njegovog naroda, da znate da sam ja Gospod Bog va. Re znak, koja je upotrebljena u Bibliji, znai oznaka, zastava ili steg. Sve su to sinonimi rei znak.Subota, prema tome, postaje Boji znak, Boja oznaka, Boja zastava, steg. Poto je to tako, kakav je odnos izmedju subote i Boje ljubavi? Mi se prvo okreemo 1. Jovanovoj 4,8. gde Biblija kae: A koji nema ljubavi ne pozna Boga; jer je Bog ljubav. Poto je Bog ljubav i poto je Gospodnji dan Gospodnji znak, on mora biti i znak ljubavi, jer je Bog ljubav. Na taj nain Gospodnji dan odmah postaje znak izmedju Njega i onih koji su ga prihvatili kao Boga ljubavi. Jeste, to je Boji znak ljubavi: Uvede me u kuu gde je gozba a zastava mu je ljubav k meni. (Pesma nad pesmama 2, 4.) Zastava jedne vlasti predstavlja tu vlast. Zastava Boje vlasti predstavlja Boga. Poto Biblija kae da je Bog ljubav i mi videli da je Boji dan odmora Njegova zastava, ili znak onda subota postaje zastava Boje vladavine ljubavi. Njen odnos prema Bogu je tako precizan, da je ona pravi znak ljubavi. Nije li, prema tome, razumljivo da su oni koji svetkuju subotu, zapravo ljudi puni ljubavi? Na sledei korak je definisanje boanske ljubavi. Gospodar subote, lino, kae nam ta je ljubav: A ja vam kaem: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, inite dobro onima koji na vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone; da budete sinovi Oca svojega koji je na nebesima; jer On zapoveda svome suncu, te obasjava i zle i dobre, i daje i pravednima i nepravednima. Jer ako ljubite one koji vas ljube, kakvu platu imate? Ne ine li to i carinici? I ako Boga nazivate samo svojoj brai, ta odvie inite? Ne ine li tako i neznaboci? Budite vi dakle savreni, kao to je savren Otac va nebeski. (Matej 5, 44-48.). Ovde je sam Isus definisao ta je to Boanska ljubav. Ta ljubav nije ljubav carinika. Znate li ta je to, zapravo, ljubav carinika? To je kada neko voli drugog, zato to je sam voljen. Jovan voli Pavla zato to Pavle voli Jovana! To je razlog zato se oni vole medjusobno. LJubav bilo koga od njih uslovljena je injenicom da je voljen. im Jovan prestane da voli Pavla, Pavle vie ne voli Jovana. To je ljubav carinika. Razmiljam, neto, da li je najvei deo ljubavi u hrianskom svetu ikada izaao izvan granice ljubavi carinika! Takve carinike ljubavi gledao sam mnogo. Medjutim, znate li vi kako je oni nazivaju? Hriansko zajednitvo. Bog to, sa svoje strane, naziva ljubavlju carinika! Zamislimo sluaj dve ene, gospodje Smit i gospodje Douns. Recimo, da jedna od pripadnica kruga tzv. Hrianskog zajednitva pridje gospodji Smit i kae: Znate li ta je gospodja Douns rekla o vama. Tada je poela da nabraja spisak neljubaznih stvari koje je rekla gospodja Douns. Znate li ta e gospodja Smit, verovatno, odgovoriti (a to uprkos injenici to su samo dan pre toga te dve ene bile odline prijateljice)? Rei e: Pa, mogu i

115 ja vama da kaem neke prilino ogavne stvari o gospodji Douns. To je ljubav carinika. Ova vrsta uzvraanja se ponavlja s vremena na vreme, u ime hrianskog zajednitva. Narednog vikenda vidimo ih obe u crkvi, kako pevaju: LJubav je Bog, ljubav beskrajna! One su se pesmom preselile u oblake, ali ive u jarku/jami! Kako je tragino ovakvo iskazivanje ljubavi. Medicinska nauka nam kae da ovek kao pojedinac koristi samo jedan mali deo svog mozga. Postoje milioni modanih elija koje su zamrle, uspavane niim uznemiravane. Medjutim, svaki mozak, kako se ini, ima svoje movarno podruje u kojem se razmnoavaju zle misli, carinike misli. Neko voli oveka koji voli njega, a prezire onog koji njega prezire. To je jedno od prljavih sirotinjskih podruja hrianskog ivota. Naa realna potreba je novi razvoj nova ralanjenja, ako vam se tako vie svidja u kojima se forsira restriktivno razmiljanje. To podruje je rezervisano za velike misli, plemenite misli, misli generisane u okruenju ljubavi! To je podruje u kojem se radja ljubav prema nevoljenim osobama. Ovde se nalazi rezervoar blagosti i dobrote; iz kojega dotiu blagoslovi za one koji nas proklinju. Ovo je podruje u koje ulazi hrianin koji svetkuje subotu! Subota je znak boanske ljubavi. Boanska ljubav me pokree da kaem dobru kvalifikaciju za osobu koja o meni govori neto zlobno. To, i samo to, je hrianska ljubav.Ta vrsta ljubavi je strana ogromnoj veini onih koji se predstavljaju kao hriani. Postoje milioni samozvanih hriana koji se zadovoljavaju ljubavlju koja ne odlazi iznad ljubavi carinika. Pokuajte to ponekad. Isprobajte, i gledajte ta e se dogoditi. Pridjite nekome i recite mu da si o njemu uo neto neljubazno od nekoga, navodei i ime. Gotovo nepogreivo, ta osoba e uzvratiti sa: Pa, tako sam i mislio. Nikada nisam ni mislio da mogu da mu verujem. Ali, saekajte malo, i ja znam o njemu poneto. istokrvni carinik! On je to, i nita drugo. Tvrdi da je jedno, ali u stvarnosti je neto drugo. Peva o Bojem Jagnjetu i NJegovoj ljubavi i ivi kao svinja u svinjcu. Bog govori o jednom svom danu i naglaava da je taj dan za NJega znak vladavine ljubavi. On je, prema tome, zastava ljubavi. To je boanska ljubav, koju ne treba brkati s ljubavlju carinika. Postoji vie razliitih vrsta ljubavi. Mi ovde ne pravimo psiholoku kategorizaciju, nego biblijsku i onu koja se odnosi na prirodu. Sledea vrsta ljubavi koju bih mogao da spomenem je ono to ja nazivam kokojom ljubavlju. Odrastao sam na seoskom imanju i tamo esto posmatrao kvoke i njihove pilie. Zanimljivo je posmatrati majke-kvoke. Kopije tih kvoki nalaze se i u crkvi.Ali, posmatrao sam i te crkvene kvoke. Imamo dobrog vernika, moda slubenika crkve. A tu je i drugi, veoma dobar vernik moda drugi slubenik. Ali, posmatrajmo sada ove dve kvoke. Nijedan

116 od njih ne ume dobro da peva, ali kokodau najbolje to mogu. I sada, zamislimo da pile svake od ovih kvoki eta po dvoritu. Oni se susreu i nastaje nesporazum. Znate li ta e se verovatno dogoditi? Nova okolina nije naroito prijatna. Jedna majka kvoka kljuca u glavu pile druge majke kvoke. Medjutim, na bogosluenju sledee subote, ona kokodae: LJubav je Bog, ljubav beskrajna! Ta scena se ponavlja bezbroj puta. Drugi primer kokoije ljubavi moemo nai u mnogim kolama sa celodnevnom nastavom. Posmatrajte kako neki roditelji postupaju prema uiteljima svoje dece. Oni su maksimalno zainteresovani da vide kako uiteljica postupa s njihovim detetom.NJihovo dete je neto zaista izuzetno, i zasluuje poseban obzir. Medjutim, oni zaboravljaju da je i uiteljica neije dete. Oseanja uiteljice nisu naroito vana, ako je roditelj ve obezbedio da se prema njegovom detetu postupa kako treba, u skladu sa njegovim oekivanjima. To je istokrvna kokoija ljubav! To je slino onome to ja nazivam kravljom ljubavlju. Nekada sam muzao mnogo krava, pa sam bio fasciniran njihovim ponaanjem. Jednom prilikom sam, seam se, video dve divne krave, obe sa divnim basovima. Obe su imale po tele. Posmatrao sam ih, kad je jednoga dana tele jedne krave nespomtreno stalo na put kojim se kretala ona druga krava. I znate li ta je uradila ta hrianska krava? Bao! Ta krava ga je, rogovima, izgurala preko pola dvorita. To je ono to ja, seljakim jezikom, nazivam kravlja ljubav . Boja zastava je Boji dan. Boji dan je znak Boje ljubavi. Boja ljubav je boanska, a ne carinika, niti kokoija, niti kravlja ljubav. Ona je neuporedivo via, plemenitija i sadrajnija. Sedeo sam u domovima po celoj ovoj velikoj zemlji i sluao kako lanovi samozvanih hrianskih porodica upuuju i savetuju svoju decu. Roditelji e se moda, najpre, malo hvalisati. Moj Dimi ne zapodeva tue. Uio sam ga da to ne ini. Ve moete da posmatrate kako u njihovim oima svetluca ponos i samozadovoljstvo, dok nastavljaju da govore. Ali, Dimi, kau oni, ako Don zapodene tuu, da nisi stao, dok mu ne istera sav nadev/fil! Ti roditelji se ponose takvom vrstom ljubavi. U jedno moemo biti sigurni to nije Boja ljubav. Takva ljubav ne dolazi s neba. U primeru Isusovog ivota jasno vidimo da On ne psova kad ga psovae (1. Petrova 2, 23.). On se oslanjae na Onoga koji pravo sudi. ak i onda kad ga je djavo optuio to je podigao Mojsija iz mrtvih, Isus se s njim nije raspravljao. Sotoni je mogao da kae: Ti si se ionako uvek ponaao kao djavo. I zaista bi rekao istinu. Mogao je da kae: Ti si taj koji si napravio onaj haos na nebu. Da je Hristos rekao tako neto, mi bismo se oduevili i rekli: Bravo! Zar nije izvanredno otkaio sotonu! Smatram da bi to trebalo zapisati kao misionsku

117 posetu! Medjutim, Isus nije uinio nita u tom smislu. Rekao je samo praktino, predau te Bogu koji je na nebu. On e te ukoriti. To je hrianski odogovor. Posmatrajte Isusa koji stoji pred Kajafom, Pilatom i Irodom i na krstu. Svetina ga pljuje; izvikuje psovke i uverede. A On, ipak, blago odgovara: Oe! Oprosti im; jer ne znaju ta ine (Luka 23, 34.). On je pravi primer svetkovanja subote. On nas ispunjava svojom ljubavlju. Subota je znak Boje ljubavi. Ona je Boja zastava ljubavi. Sam Bog izjavljuje da je to tako. Sad emo zakopati dublje u prouavanje subote. ta su osnovna saznanja o finansijskom blagoslovu namenjenom svetkovateljima subote? Kako neko moe da zaradjuje za ivot, a da ipak svetkuje Boji sveti dan odmora? Odravali smo evangelizaciju u jednom malom gradu u Severnoj Karolini. Upoznali smo devojku koja je za subotu saznala posredstvom jednog od teajeva Dopisne biblijske kole. Otili smo joj u posetu i videli da se radi o iskrenoj devojci-tinejderki. Nakon izvesnog vremena provedenog u razgovoru, rekao sam: Shvatio sam da si saznala za subotu i da eli da je svetkuje. Da, ree, elela bih da je svetkujem, ali moj ef nee da mi da slobodnu subotu. Vie puta sam ga molila da mi izadje u susret. Tada sam joj ispriao mogunost reavanja problema uz metod prvih slova biblijske molitve. Mi imamo jednu malu formulu koja e reiti taj problem i omoguiti ti da odmah svetkuje subotu, nasmeio sam se. O, zaista, a ta je to? pitala je. Veoma jednostavno, odgovorih. I, uvek deluje. Tako sam joj izneo osnove, prva slova. Otvorili smo tekst u Mateju 6, 33., gde nas Isus poziva: Itite najpre carstva Boijega i pravde NJegove. Objasnio sam joj kako nam On kada najpre itemo/traimo Boje carstvo obeava da e dodati naim potrebama za ivot. Istakao sam da emo sada staviti prst na obeanje i moliti se Bogu da rei njen problem. Tada, dodao sam, rei emo Bogu da verujemo da On to ini. A onda emo poloiti pravo na ispunjenje obeanja, uzvraajui zahvalnou Bogu to ti je ve naao novi posao, ako je to ono to e biti potrebno da se rei problem. A je itite (Magtej 7, 7.); B je veruj (Marko 11, 24.); C je za polaganje prava, ili primanje (Matej 21, 22.) zahvaljivanjem Bogu zato to smo ve primili (Jovan 11, 41.). Ovako neto ona do sada u svom ivotu nikada nije radila, ali nas je paljivo pratila u onome to smo radili. Molili smo se ba onako kako smo planirali. Posle molitve ustali smo i rekli: Dakle, Bog ti je dao posao. Ja ne znam da li je to onaj koji sada ima ili neki novi. A onda sam joj rekao: Zna li da ti Bog govori i kako treba da se obrati svom efu kada bude ponovo otila da trai slobodnu subotu?

118 Ne, za takav tekst jo nisam ula. Pa, evo ga, nasmeih se. Tako smo otvorili tekst u Jakovu 1, 5-7. Ovde nas Bog poziva da se molimo za mudrost. Tu imamo i obeanje da e Bog dati mudrost. Obeanje glasi: i dae mu se; ali neka ite s verom, ne sumnjajui nita; jer koji sumnja on je kao morski valovi, koje vetrovi podiu i razmeu. Jer takav ovek neka ne misli da e primiti to od Boga. Te rei smo zajedno itali. Tako, ii e svom efu, uputio sam je. Nee nita sumnjati, poto je Bog ve uzeo problem u svoje ruke. Dar je u obeanju. (Vidi: Vaspitanje orig. str. 258.) Ti si traila, verovala i poloila pravo na obeanje. Ispunila si uslove snagom koju ti je Bog dao. Bog je obeao i On ne moe da izneveri. Prema tome, nema potrebe da kae: A mogu li da dobijem slobodnu subotu? Bog je to za tebe ve uredio. Ali, zato ljubazno i blago reci svom efu da vie ne moe da radi od petka uvee sa zalaskom sunca do subote uvee sa zalaskom sunca. Tako e osigurati svoj posao, bilo da je to tamo gde sada radi, ili na nekom novom poslu. Nasmeila se i rekla: U redu. Ba tako u i uraditi. Nekoliko dana kasnije pastor i ja smo imali priliku da je ponovo sretnemo. Kai nam, rekoh, kako je bilo kad si otila kod efa? U to vreme radila je u jednoj prodavnici hemijskih proizvoda. Evo, rekla je, otila sam kod efa i rekla ba onako kako ste mi sugerisali. to je najznaajnije, moj ef je rekao: Ako misli da radi, vai, moe da ima slobodnu subotu. Blistala je od zahvalnosti Bogu. Bog je obeao i On dri svoju re. Vrlo jednostavno. Mi ne moemo izgubiti ako smo u vezi s Bogom, Tvorcem svemira. Tada e stvari uvek ii kako treba! Sada dolazimo na etvrti deo naeg prouavanja. Pozabaviemo se prvim slovima deljenja, demonstriranja Boje ljubavi. Ako se, uopte, na bilo koji nain svetimo,bilo kome onda nam je ta ljubav preko potrebna. Da li si se ikaka svetio? Ja jesam. Ali, da li si se svetio od dana kad si postao hrianin? Ja sam se, ak, svetio od kad sam ostao propovednik. Mi smo svi u istom amcu. Re je o prilino loem amcu, i zato u njemu ne treba da ostanemo. Ta Boanska ljubav kojoj je subota znak, kreativna je ljubav. U 1. Mojsijevoj 2, 1. do 3. i 2. Mojsijeva 20, 8-11. itamo da je subota znak Boje stvaralake sile. On je radio est dana i u tom periodu je, svojim reima, dozvao na svet u postojanje, a onda se, sedmoga dana, odmarao. Prema tome, mi treba da se odmaramo kao to se odmarao On i kako je On nama i zapovedio da inimo. Subota je znak da je na Bog Stvoritelj.

119 Uzeemo, sada, obeanje, uz pomo kojeg moemo da dobijemo ljubav koja dolazi od Boga. Rimljanima 5, 5.: A nadanje nee se osramotiti, jer se ljubav Boija izli u srca naa Duhom svetim koji je dat nama. To je obeanje. Moemo da kleknemo i da stavimo svako svoj prst na tekst na kojem se nalazi tekst u Rimljanima 5, 5. i da traimo od Boga da ispuni to obeanje. Slobodno, bez ustezanja, moemo da mu se molimo za tu stvaralaku ljubav koja dolazi od Boga koji je stvorio svemir. Mi mu se molimo da naa srca ispuni tom ljubavlju. Ili, zatraimo ispunjenje obeanja iz Jezekilja 36, 26.: I dau vam novo srce. Novo srce moe da vam da jedino Stvoritelj. U tom obeanju je i nov Duh. I, Bog obeava: Izvadiu kameno srce iz tela vaega, i dau vam srce mesno. Ili Psalam 51, l0.: Uini mi, Boe, isto srce i Duh prav ponovi u meni. Sledee obeanje izraeno je jezikom poslanice Rimljanima 8, 9., gde stoji: Ako ko nema Duha Hristova, on nije NJegov. Jedan od Boje dece moe biti svako od nas, ako to traimo. Ovaj stih nam poruuje da Hristova deca imaju Duh ljubavi i radosti koje je Hristos imao. Na njih imamo pravo, jer nam ih je Hristos obeao. Mi moemo da stavimo ruke na bilo koje od tih obeanja i da s pravom zatraimo darove koji su u njima sadrani. Koliko puta sam uzimao obeanje u Jezekilj 36, 26., poloivi ruku na njega, traio sam od Boga ljubav i razumevanje za moju brau! Kako esto sam uzimao obeanje iz Rimljanima 8, 9. i molio se da Hristov Duh preplavi moju duu! Na Psalmu 51. u mojoj Bibliji, moda ima i tragova suza. Bog uje i mogu da potvrdim da su se dogodile zadivljujue stvari u ovom mom starom srcu. Tako je jednostavno, a ipak tako mono! Prvo, nalazimo obeanje, a onda, postavljajui prst na obeanje, mi se molimo da se ta ljubav razlije u naim srcima. Mi gledamo u NJegovo lice i kaemo: Sada, Gospode, poto si ti moj Stvoritelj i moj Otkupitelj, Ti ima mo da reju stvori svet. Osim toga Ti u meni moe da stvori i novo srce. Ja sam, dragi Gospode, lano predstavio Tvoju ljubav. Subota je znak boanske ljubavi, a ja tu ljubav nisam uvek vidljivo demonstrirao. Neko je o meni rekao neto runo, a ja sam se svetio. Oprosti mi, Gospode. Sada te molim da razlije svoju ljubav u moje srce. Svestan sam da ljubazne rei ne mogu da govorim ako moje srce nije ljubazno. LJubav ne mogu da pokaem ako u svom srcu nema rezervoara ljubavi. Gospode, potrebna mi je ljubav koja dolazi od Tebe. Molim Te, uini da se Tvoja ljubav izlije u moje srce. I ja, sada, Gospode, verujem da Ti to ini za mene i ve Ti u ovom trenutku zahvaljujem to si to uinio. ta radim potom? Sledim uputstvo iz Mateja 5, 44. , gde stoji da treba da volim svog neprijatelja. Ja na taj nain pravim spisak jedne ili vie vrlina onoga ko je prema meni zao i

120 neljubazan.Zadivie se kad vidi ta se dogadja kad pone to da radi. Vrline su tu, crno na belom! Djavolu se to nee svidjati. NJemu pravljenje takvog spiska uopte ne odgovara. NJime se istie dobro u onome za koga on hoe da mislimo da nema nijednu dobrnu osobinu, nijednu vrlinu. Blagosiljajte one koji vas kunu. Ponovo proitaj spisak i neka u tvoje ui udje kako izgovara vrline osobe koja te je povredila. To znai blagosiljati ih. Hristos nije rekao: Odblagosiljajte ih!, nego blagosiljajte ih. Mnogima bi odgovaralo da ispred rei blagosiljajte stave ono od-, u znaenju: Blagoslovite ih tako da ih vie ne vidim!, ali tog prefiksa ovde nema. Ono to Hristos, praktino ovde kae jeste: Reci neto dobro o svojim neprijateljima. Isus nastavlja i kae: inite im dobro. To nije samo misao. To je zapovest. Misao nije moja, nego Hristov plan i program. To je dolo od Onoga koji je rekao: Budite vi dakle savreni. Ti i ja ne moemo da menjamo svoje pobude. To u nama moe i mora da uini Boanska ljubav. I tu boansku ljubav mi moemo da itemo, verujemo i zatraimo s pravom. Tako, ako je zatraim s pravom i uzvratimo zahvalnou za to to sam je dobio, ja u poeti da je pokazujem. I evo, ta se dogadja: poto ne mogu da menjam svoje pobude i svestan sam da ne mogu tada, kada u poslunosti Bogu, neka ljubazna dela ponem da inim nekome ko mi je uinio neto podlo, Bog mi daje i odgovarajuu pobudu. Kad ponem da inim ono to mi On zapoveda, On mi daje odgovarajua oseanja i pobudu. Pre mnogo godina smo moja supruga i ja putovali i iveli u velikoj kamp prikolici. Radili smo kao putujui evandjelisti. Doli bismo u neki grad, pronali park za kampprikolice i zakupili prostor za parkiranje. Tako je jednom prilikom, odmah do nas, bilo jedno prazno mesto, na koje sam parkirao svoj automobil. Nisam imao pojma da taj prostor koristi moj sused. Ali kad se ovek vratio i ustanovio da je na njegovom praznom prostoru parkiran moj auto, bio je ljut; mogao bih ak rei da je bio van sebe od ljutine, jer, je ba tako i bilo! Doao je do mene i odblagosiljao me! Odmah sam mu objasnio da nisam imao pojma da je to bio njegov parking, pa sam mu se izvinio to sam tu parkirao svoj auto. Ali, to moje izvinjenje on nije prihvatio. Mogao bih ga nazvati istokrvnim carinikom! Otiao sam u svoju kampprikolicu i, mogu rei, nisam se ba dobro oseao. Ja sam se izvinio, a ovek je moje izvinjenje jednostavno odbacio. Na prvom mestu, nisam znao da je parking bio njegov, drugo, tu nikada ne bih parkirao da sam to znao. Tree, izvinio sam se, a etvrto ovek nije prihvatio kao prvo! Zbog toga sam i bio neraspoloen.

121 Nisam znao ta da radim. ovek se bedno osea kad je emocionalno rastrojen. Zato sam morao da razgovaram s Bogom i tada sam rekao neto kao: Gospode, uradi neto s ovim mojim emocijama. Gospod mi je rekao: Uradi ono to sam ti rekao da ini. Uini tom oveku neko dobro. Medjutim, ja sam se usprotivio: ta mogu da uinim oveku koji, ak, nee ni izvinjenje da prihvati? Gospod je rekao: Pa, zar iz Floride nisi poneo sa sobom velike koliine pomorandi i grejpfruta? Idi odnesi neto od toga tom nesreniku! Na to sam otiao do kutije sa voem i izabrao nekoliko lepih pomorandi i grejpfruta i odneo ih u njegovu kamp-prikolicu. ovek je doslovno zurio u mene. Poeo sam vedrim tonom: Komije, volite li pomorande i grepfrute? im sam to izgovorio, poeo sam da registrujem kako njegovo lice osvaja jedan vrlo bledi osmeh. Pa volimo, rekao je. U stvari, moda biste mogli da mi uinite uslugu. Doneli smo sa sobom stvarno mnogo, pa bismo eleli da ih s nekim podelimo, pre nego to ponu da se kvare. Da li biste uzeli jedan deo? Na to su se ovi nasmeili pravim carinikim osmehom i kazali: Hvala. Hvala vam. Neznam da li je bilo ko od njih dvoje bio lan nekog crkvenog hora ili djakonskog odbora, ili moda samarianskog odeljenja neke crkve, ali kad su videli te pomorande i grejpfrute, sve negativne crte su nestale. Vie ih nije bilo. Jedno znam: nesumnjivo sam se bolje oseao! Kad sam prvi put otiao kod ljudi, smatrao sam da ja ivim u mobilnoj kui, a oni u prikolici. Kad sam se vratio, smatrao sam da i mi ivimo u mobilnim kuama! Bog kae: inite im dobro. Izrazi svoje uverenje da je Bog izlio svoju ljubav u tvoje srce i upuuj rei pohvale i ljubavi onima koji su prema tebi moda loe postupali, a to i zaista uini. Tek tada e doiveti poetak prisustva te Boanske ljubavi. To iskustvo je sastavni deo slavnog Boanskog plana koji je Bog pripremio za svoj narod. To je pravo svetkovanje subote, zato to se time istie zastava Boje ljubavi. Sve to je manje od toga, nije svetkovanje subote, nego je ljubav carinika, ljubav kvoke i ljubav krave. Nama je, naime, potrebna Isusova ljubav. Ne samo da moemo da je imamo, nego moramo i da je pokaemo! Obratite panju na tekst u Psalnu 60, 4.: Podigni zastavu za one koji Te se boje, da uteku od luka. Ti i ja, nema sumnje, volimo istinu! Ako volimo istinu, kae Bog, mi emo je pokazivati. Tada neemo samo govoriti o istini, nego emo i ispoljavati ljubav prema istini. Kada ujemo da je neko o nama rekao neto runo, ta emo raditi? Hoemo li se svetiti

122 nekom podjednako runom priom? Ne, jer ako smo bili na kolenima s Bogom i zatraili ispunjenje NJegovih obeanja ljubavi primili novi Duh, na e odgovor glasiti: O njemu vam mogu rei neto dobro. Mi emo, dakle, pokazati takvu vrstu osvete. O, kad bismo dozvolili da Njegov Duh, silom Isusa Hrista, dodeli tu ljubav naim srcima! Nama treba upravo taj oklop i on e nas zatititi od strela zlog neprijatelja. On e biti naa jedina zatita u vremenu nevolje koje stoji pred nama. Ako itemo, verujemo i s pravom zatraimo ispunjenje obeanja za ivot veni (1. Jovanova 2, 25.) za pobedu (1. Korinanima 15, 57) i dozvolimo da nam Bog uini isto srce i duh pravi ponovi u nama (Psalam 51, 10.) i ljubav (Rimljanima 5, 5.), tada emo kao nagradu od naeg Stvoritelja, Otkupitelja primiti Hristovu ljubav i sposobnost da tu ljubav pokaemo/demonstriramo u svim okolnostima ivota. Molitva: Dragi Gospode, mi Te, verujui, molimo za ljubav koju si obeao za Tvoju Boansku ljubav. Mi polaemo pravo na nju i zahvaljujemo Ti to smo primili Tvoj obeani dar. U Isusovo ime. Imin. A kad travu po polju Bog tako odeva; a kamoli vas? (Matej 6, 30.)

12. OBEANJE ZA VREME NEVOLJE

U ovoj poslednjoj glavi elim da vam iznesem neke od najuzbudljivijih dokaza da sluimo Bogu koji je ljubav. Od svega onoga divnog koje sam saznao iz Boje knjige, nita nije lepe od onoga to elim da vam ispriam sada. Zajedno sa mnom, pogleldajte dvanaest biblijskih obeanja, ili grupa obeanja. Dok ih ovako zajedno itamo, siguran sam da ete moi da se radujete sa mnom u onome to je Bog pripremio za nas. Kad samo pomislim da ovde, na jedinoj planeti na kojoj se moe nai rdja greha, neko primeuje malog mene i ukljuuje me u slavni plan spasenja! Ta pomisao me naprosto rui, izbacuje iz koloteine mog zemaljskog gledanja i razmiljanja! A ipak, istina je. Odrasao sam u domu svetkovatelja subote. Kad mi je bilo samo est godina, majka mi je priala istoriju o Isusu. Govorila mi je o NJegovom rodjenju i ivotu, na svoj jednostavan, ponizan nain. Ispriala mi je kako je On leio bolesne i donosio radost nesrenima, a onda, na kraju, dao je i svoj ivot za mene, da bih mogao da dobijem veni ivot. Pria je bila tako dirljiva, da sam Isusa odmah zavoleo. Rekao sam tada: Mama, ta treba ja da radim? Ona mi je predloila ono to se nama preporuuje u 1. Jovanovoj 1, 9. da priznajemo svoje grehe i verujemo da e nas On oistiti od svake prljavtine koju je na nama ostavio greh. Klekli smo u mojoj maloj sobi u onoj staroj seoskoj kui i tamo sam se, uz svoju majku, molio i traio od Isusa da mi oprosti grehe. Verujem da je On to uinio. To sam, tada, verovao bespogovorno. Znao sam da sam postao NJegovo dete i od srca sam ga zavoleo. To iskustvo je za mene bilo predivno! Tako bi, u stvari, i trebalo da bude, slaete li se? Biblija kae u 1. Jovanovoj 4, 19. da je ta ljubav prirodna stvar, jer On najpre pokaza ljubav k nama. Moja ljubav bila je proizvod jednog takvog iskustva. Sasvim sigurno i jasno sam osetio NJegovu ljubav prema meni. Odlazak u crkvu za mene je bila radost, jer sam shvatio da se tamo nalazi Onaj ko me voli i ko je za mene prolio svoju krv. Medjutim, dogodilo se neto vrlo neprijatno. Odlazio sam u crkvu i jednoga dana okrenuo ledja Hristu! Upravo to sam rekao. Uinio sam taj korak otpada ba dok sam pripadao toj naoj maloj mesnoj crkvi. Pitaete: Zato? Odgovor moemo videti u 1. Jovanovoj 4, 18.: U ljubavi nema straha, nego savrena ljubav izgoni strah napolje; jer strah ima muku. A ko se boji nije

124 savren u ljubavi. Te subote sam, u crkvi, uo propoved o sedam poslednjih zala koje su trebalo da dodju na svet; kako je trebalo dobro da se pazimo, jer neko od njih moe da nas stigne i uhvati nas! Sluao sam o vremenu nevolje koje je trebalo da dodje na svet, takvo kakvo niko nikada do tada nije upoznao i da postoji mogunost da nas oluja te nevolje odnese sa sobom. Priali su, takodje, o tome kako e Turska biti izbaena iz Evrope, pa mi je to zvualo da, ako ne budemo jako pazili, da i mi moemo biti izbaeni zajedno s njom! O kako sam se tada uplaio; kako sam se tresao i drhtao! Kroz kimu su mi prolazili trnci dok sam tamo sedeo i sluao! Kako sam se uplaio, mislei na sve strahote koje je trebalo da oekujem! I tada, u toj maloj, crkvi ja sam otpao, napustio Hrista. Izgledalo je kao da je sva ona ljubav koju sam osetio upoznavi se s Isusom (iskustvo, za koje sam znao da je bilo stvarno, jer je ljubav bila stvarno prisutna u mom ivotu), bila izbaena iz mene pod udarom lavine straha. Kao to vidite, ljubav i strah ne mogu istovremeno da ive u jednom srcu. Kada jedno udje, drugo mora da se pozdravi i ode. Strah je, u mom sluaju, zauzeo mesto ljubavi, pa sam jednostavno napustio Hrista. LJudi, nekada, po vie puta uzastopno, polaze na put koji vodi u Boje carstvo. Puni su ljubavi i radosti i imaju sa Gospodom stvarno, istinsko iskustvo. Sreni su to su deo Boje divne porodice. A onda, sasvim neoekivano, celo njihovo iskustvo biva uniteno. U njihovo srce je uao strah, u kome nema mesta sigurnosti u veni ivot, nema mesta Bojoj zatitnikoj ljubavi i pouzdanoj brizi. Nedavno sam, odravajui jednuj seriju propovedi, spomenuo te svoje nekadanje probleme. Posle propovedi prila mi je jedna devojka i rekla da je i sama imala isto takvo iskustvo. U stvari, rekla je, Toliko sam se zabrinula i uplaila da sam odluila da vie ne idem u crkvu. Tako sam ak, posle naputanja crkve, kad bih imala potrebe da dodjem u taj kraj, dolazila zaobilazno, kako ne bih prola pored crkvene zgrade. Crkvu sam poistovetila sa tim stranim strahom koji me je obuzimao. Nisam elela ni na koji nain da budem blizu nje. Mislim da propovedanje na ovakav nain nije u redu. ta mislite vi? Mislim da veoma malo propovednika moje vere propoveda o strahu. Gotovo je nespojivo s Bogom koji je ljubav, da NJegovi propovednici odravaju propovedi kojima bi uterivali ljudima takvu vrstu straha. Biblija nam kae da mi Isusa poinjemo da volimo zato to je On sam pun ljubavi. Poto Biblija kae da strah ima muku i da ko se boji nije savren u ljubavi, smatram da osobe koje naglaavaju jednu biblijsku istinu, istovremeno preutkujui ili zanemarujui neku drugu, isto tako vanu, pogreno predstavljaju Boga i proputaju da predstave jasnu i potpunu sliku o Bogu.

125 Biblija nam stvarno govori o nekim zaista tmurnim danima u budunosti. Sedam poslednjih zala ona nam opisuje naroito ivim jezikom. Bie to strano. Ali, ima tu jo neto! Bog naglaava injenicu da e NJegov narod usred svega ovoga biti zatien i zbrinut. injenica da ovi biblijski stihovi nisu bili naglaeni, indirektno je unela u moje mlado srce onaj strah, uinivi da sam napustio istinu. Nepotpuna slika situacije u tim danima, izostavljanje Bojeg obeanja o venom ivotu, o NJegovoj zatiti udaljila je onu devojku od crkve. Izostavljanje ovih ivotno vanih injenica o Bojoj ljubavi mogu i danas da oteraju mnoge ljude od Hrista. On obeava veni ivot, pobedu i boansku zatitu. Bog eli da NJegov narod poseduje mir, u vreme kad se bude suoavao s tim vremenom nevolje. Istina je, zaista, On je vie nego jasno pokazao da je pripremio reenje za one koji budu hteli da se sakriju pod senom Svemoguega. Medjutim, djavo ne eli da ovo istiemo i naglaavamo. On eli da se, zapravo, uplaimo i strahujemo, zato to zna da strah ima muku i da e taj strah vrlo brzo ugasiti vatru ljubavi. Kad se plamen ljubavi jednom ugasi, umire nae hriansko iskustvo, poto je ljubav sutinski znaajan i centralni deo hrianskog iskustva, kao to je kiseonik sutinski vaan za postojanje ivota. Bog eli da ti i ja uivamo u miru. On eli da posedujemo onaj mir to nadilazi svaki ljudski razum. To moda neemo umeti da objasnimo ili definiemo, ali moemo da posvedoimo u prilog injenici da ga posedujemo! Ako pogledamo u budunost, rekom vremena, videemo da e dogadjaji koje je Biblija predskazala biti ispunjeni. Ti dogadjaji u nama, medjutim, ne izazivaju strah i mi zbog njih nismo ni zabrinuti ni uznemireni. Mir je zauzeo mesto straha i mi smo sreni. Sada u vam rei ta je trebalo da mi se kae dok sam sedeo u crkvi, kad mi je bilo samo est godina. Pre svega, elim da zapazimo neto fundamentalno, dok razgovaramo o dogadjajima koji dolaze. To nalazimo u Jeremiji 30,7. Tamo, govorei o predstojeem vremenu nevolje, tekst ga opisuje kao vreme muke Jakovljeve. Za Boji narod tekst kae, ipak e se izbaviti iz nje. Zar to nije divno! To obeanje Bog je namenio svakome od nas. Imajmo to na umu, dok sada govorimo o nekima od tih obeanja. O tome emo ponovo govoriti u taki jedanaest, ali to pominjem sada na poetku, kako bi nam olakao da shvatimo da Bog ima spremno reenje za svakoga od nas, da bezbedno prodje kroz to teko i muno vreme. Kako se Jakov izbavio iz svog vremena nevolje? Jakov predstavlja Boji narod. Veoma je vano da znamo kako je on to bio izbavljen iz svog vremena nevolje. NJegovo vreme nevolje za Boji narod predstavlja jedno slino iskustvo. Ova injenica ini dvostruko znaajnom potrebu da razumemo Jakovljevo iskustvo i to nas dovodi na taku jedan.

126 1. Jakov je traio ispunjenje Bojeg obeanja. Vraao se svom domu, zajedno sa svojom porodicom i svim onim to je stekao u Padan-Aramu. Pre toga je dobio informaciju da mu je brat Isav krenuo u susret, u pratnji 400 vojnika. Zamislite kakav je strah morao obuzeti Jakova! Bila su tu sva njegova deca, njegova stoka i sluge, ali ni jedan jedini vojnik. Prema njemu se njegov brat, koga je on povredio i prevario, kretao sa vojskom izvebanih vojnika. U svojoj agoniji i strahu Jakov je poeo o tome da razgovara s Bogom. Zapazite njegove rei u 1. Mojsijevoj 32, 9.: Boe oca mojega Avrama i Boe oca mojega Isaka, Gospode, koji si mi kazao: vrati se u zemlju svoju i u rod svoj, i ja u ti biti dobrotvor! Jakov je, drujgim reima, rekao Bogu: Gospode, Ti si mi obeao da e brinuti o meni. Rekao si mi da podjem svojoj kui i obeao da e dobro postupati sa mnom. Ja ne zasluujem ni najmanji od tvojih blagoslova i toga sam svestan. Ali, meni u susret dolazi moj brat, sa 400 vojnika i jako sam uplaen. Bojim se, Gospode, medjutim, Ti si mi rekao da u svojoj kui doi sigurno. Moete li da ga vidite u oajnikom razugovoru s Bogom, kako Bogu citira obeanje koje mu je dao Onaj koji ne lae, niti odustaje od svog obeanja? Jeste, to je u tom trenutku bila Jakovljeva stvarnost, a mogao je da poloi pravo na jedno divno obeanje. I mi smo na naem putu kui. Na nebeski dom je takorei na vidiku. Bog kae da e oni koji urade ono to je uradio Jakov, sigurno stii kui! Ja elim da stignem svojoj kui, a ti? Bog je Jakovu dao jedno obeanje, a to isto obeanje namenjeno je i nama: Biu s tobom. Bezbedno e stii svojoj kui. To je obeanje na koje i mi moemo da se pozovemo. Ne znam ta bih eleo vie, nego da prodjem kroz ta biserna vrata u taj zlatni grad, da vidim svog nebeskog Oca i Isusa Hrista, svog Starijeg brata, svog andjela-uvara i sve svoje prijatelje i da znam da sam, konano, kod svoje kue! To je obezbedjeno, jer je dato obeanje, da bi taj san postao stvarnost. U Bibliji itamo, ako smo Hristovi, onda smo seme/potomstvo Avramovo (Vidi: Galatima 3, 29.). Jakov se pozivao na Boga Avramovog i Boga Isakovog. I mi imamo pravo da uinimo to isto, tako da i sami moemo da kaemo: Gospode, ti si obeao da me dovede bezbedno mome domu. Mi moemo da budemo uvereni da e nam On to uiniti, jer je uinio Jakovu. Obratite, zajedno sa mnom, panju na to isto obeanje, izraeno samo malo drugaije. U ovom obeanju mi moemo da znamo da Bog govori direktno tebi i meni. U 1. Jovanovoj 2, 25. stoji: I ovo je obeanje koje nam On obea, ivot veni. Seam se, kao da je bilo jue, prvi put kad sam otvorio Bibliju i stavio prst na to obeanje. S prstom na obeanju, stavio sam svoje ime na mesto gde stoji nam, pa sam itao: I ovo je obeanje koje je On obeao Glenu Kunu, ivot veni. Bog je meni dao to obeanje i

127 hoe da ga uzmem za re. Slaete li se? Nema sumnje. Avram je, kako itamo u Bibliji, verovao Bogu i injenica da je verovao bila mu je uraunata u pravdu. Prema tome, nije vano to koliko sam grean, nego je vano koliko je Bog dobar. Taj Bog, Onaj koji voli svakoga od nas, kae: Otpratiu te do kue. 2.Bog e nas obezbediti sa naim ivotnim potrebama za vreme nevolje. Svi mi smo, ovom ili onom prilikom, dobro zapamtili biblijski podatak da za vreme nevolje neemo moi da kupujemo ili prodajemo To vreme se opisuje u 13. glavi Otkrivenja. Tamo jasno stoji, u 17. stihu: Da niko ne moe ni kupiti ni prodati, osim ko ima ig, ili ime zveri, ili broj imena njezina. To e biti strano vreme! Ipak, Biblija ima obeanje za nas za to vreme. Ono se nalazi u Isaiji 33, 16.: On e nastavati na visokim mestima; gradovi na stenama bie mu utoite, hleb e mu se davati, vode mu se nee premicati. Isaija, potom, kae da emo videti cara u krasoti njegovoj (17. stih). To je dvostruko obeanje. Ono nam ponovo daje sigurnost da emo stii svome domu i da emo dobijati hranu i vodu na svom putu. Iako e reke i vodeni putevi biti pretvoreni u krv, Bog eli da mislimo i da se seamo podatka da nam hleba i vode nee nestajati. Ovo u meni ne izaziva strah. Izaziva li ga u tebi? A zato bi? To vreme moemo da oekujemo bez i traga od straha. Moda emo biti tamo negde, u stenama, ali Stena koja e ii sa nama bie Isus. S njim uz nas, mi nikada neemo morati da se bojimo. On je obeao da e se brinuti za nas i da e nam obezbediti ono to nam je neophodno za ivot. A sve to u vreme kad e svet bezbonika biti edan i gladan! Jasno nam je, dakle, da ova slika nije slika koja izaziva strah, bar to se nas tie. Jedino ega treba da se bojimo je greh, jer nas on odvaja od naeg Zatitnika i Spasitelja. Kad sam kao mali deak sluao o stranim zlima koja e doi, mogue je da je bilo pomena i o utehi koja govori o Bojoj zatiti, ali ako i jeste, ja to tada nisam uo. Drhtao sam pri pomisli da nee biti hrane u mom stomaku. Zamiljao sam sebe kako propadam i kako se nalazim u uasnom stanju. Bio sam ba prestraen! Nisam eleo da dodje taj dan. Kao to vidite, meni nije bila prikazana cela slika, ili je ja moda nisam shvatio. Bog kae da emo imati hrane i da e se On brinuti za nas. Te podatke treba naglaavati uvek iznova, i kako mali deaci i devojice, a i oni stariji ne bi bili progonjeni strahom. 3. Kada dodje sedam poslednih zala, Boji sveti e imati gde da se sakriju. Vrlo jasno se seam kako je onaj to je govorio, opisao ta zla. Malom deaku se inilo da je svaka njegova propoved na temu Otkrivenja 16. glave i sedam poslednjih zala. Ja sam tog oveka, tog propovednika poistovetio sa tim poslednjim zlima. Kako se meni inilo, taj ovek je imao fobiju zala, da su ga stalno progonila zla! Ne mogu da se setim da je proitao i jedno jedino

128 obeanje o Bojoj zatiti nad svojim narodom. Da je itao 91. Psalam, kako je sve moglo biti drugaije! Obratite panju na ove rei: Koji ivi u zaklonu Vinjega, u senu Svemoguega poiva. Govori Gospodu: Ti si utoite moje i brani moj, u kojega se uzdam. On e te izbaviti iz zamke ptiareve, i od ljutoga pomora; perjem svojim osenie te, i pod krilima NJegovim zaklonie se Jer si Ti, Gospode, pouzdanje moje. Vinjega si izabrao sebi za utoite. Nee te zlo zadesiti, i udarac nee dosegnuti do kolibe tvoje. O, kako bi bilo divno da su naglasili taj tekst i pruili neku sigurnost mom malom, uzdrhtalom srcu! Mir bi se vratio u njega; vratila bi se i Boja ljubav. Ali, u mome srcu vrhovni vladar je bio strah, pa je Boja ljubav iezla. I zaista, poeo sam da naputam Hrista u samoj crkvi, zato to je propovednik bio obuzet poslednjim zlima, umesto da bude obuzet Bojom zatitom. Ali, ako jeste, to samo naglaava/potvrdjuje potrebu za mnogo vie naglaavanja, da bi uzdrhtala ljujdska srca koja veruju, mogla da poivaju u zatiti Hristove ljubavi i brige. Onaj propovednik je nama deci mogao da ispria primer kvoke, kako ona svoje pilie uva od uvek prisutnih opasnosti. Mogao je da nam ispria kako jastrebovi vole da se naglo spuste i uhvate pilie. Medjutim, im se neka od grabljivica pojavi na nebu, kvoka poziva svoju decu i ona se sakrivaju pod njena krila. Kad jastreb odustane i odleti, pilii izalaze i nastavljaju da se igraju. Mi pevamo: U senci krila svojih, svoj mir mi daje Bog, a onda zaboravljamo da jasno kaemo uplaenim srcima da je Isus umro na mranoj Golgoti, kako bi svi verni mogli biti sigurni u vreme nevolje. To je istina, dragi prijatelju; to treba ti i ja da verujemo ve sada! 4. Otvorimo sada tekst u Danilu 12, 1.Taj stih nam govori o vremenu nevolje, kakvog nikada nije bilo na zemlji. Neki propovednici iz mog deakog perioda toliko su naglaavali prvi deo stiha, da dok nisam malo odrastao, uopte nisam znao da za tom reenicom dolazi jo jedna. Ovo ne treba shvatiti u znaenju da hou da zakopam glavu u pesak i da kaem da vremena nevolje nee biti. Mi treba da radimo ono to nam preporuuje mudri Solomun u Priama 22, 3.: Pametan ovek vidi zlo i skloni se. On neto preduzima; ne naglaava strah, ve trai zaklon na sigurnom mestu. To mesto smo dobili i to mesto je Isus. Mi moemo da se sakrijemo u NJemu. I bie alosno vreme vreme nevolje, kakvog nije bilo otkako je naroda dotada; i u to e se vreme izbaviti tvoj narod, svaki koji se nadje zapisan u knjizi (Danilo 12, l.). Kako bi bilo divno, u ono vreme dok sam bio deak, one subote kad sam sedeo u crkvi, da je propovednik nekoliko puta uzastopno ponovio onaj drugi deo stiha, kako bih se ja dobro osvedoio u njegovu poruku! Propovednik se bavio samo prvim delom, a kao da je

129 potpuno izostavljao ono obeanje o zatiti i sigurnosti bar je meni tako izgledalo. Medjutim, ima ljudi koji padaju u sotonino iskuenje i misle da ionako nema nikakve nade, poto taj biblijski stih kae da je pomenuta zatita predvidjena samo za one ija su imena zapisana u knjizi. Sotona kae: Ti nema nikakve anse, poto tvoje ime nije zapisano u toj knjizi. To me dovodi do sledee take. 5. Da li su naa imena u nebeskim knjigama? Obratite, zajedno sa mnom, panju na nekoliko biblijskih stihova. Prvi se nalazi u Jovanu 1, 12.: Koji ga primie dade im vlast da budu sinovi Boiji, koji veruju u ime NJegovo. Ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe nae, i oisti nas od svake nepravde (1. Jovanova 1, 9.). Koristei ponudjene mogunosti, nama e imena biti upisana u knjigu ivota. To je zapisano u Otkrivenju 3, 5.: Koji pobedi on e se obui u haljine bele, i neu izbrisati imena njegova iz knjige ivota, i priznau ime njegovo pred Ocem svojim i pred andjelima NJegovim. Eto, to je to! Naa imena se nalaze u Knjizi ivota i zato moemo da se pozovemo na obeanje u Danilu 12, 1. Bog kae da emo biti spaseni. Svaki onaj, svako od nas. U redu, prigovorie neko, ali to otvara drugi problem. To je obeano samo pobednicima, a ja nisam pobedio sve to treba da pobedim. Sama injenica o postojanju Knjige ivota i imenima upisanim u nju dokazuje da postoji mogunost da se u nju upie moje i tvoje ime. Bog od nas nikada ne trai da uradimo nemogue. Siguran sam da ste, do ovog trenutka, nakon to ste proitali prethodnih jedanaest glava ove knjige, nali reenje za svaki nereen problem. Isus se postavio kao garant nae pobede i On ne moe da izneveri. Kad je On na naoj strani, svaki kao planina veliki problem postaje obian mravinjak. On je i najcrnjem greniku obeao oprotenje, pobedu i veni ivot, kao besplatne darove. Pobeda se dogadja verom, a ne delima; verovanjem Hristu, a ne oslanjanjem na sebe. (Vidi: Isaija 1, 18.; 1. Korinanima 15, 57.: 1. Jovanova 2, 25; 1. Jov anova 5, 4.). 6. Biblija kae da e pre nego to Isus dodje, djavo sii, veoma gnevan (Vidi Otkrivenje 12, 12.). To me je prilino mnogo muilo. Da bih bio to iskreniji s vama, morau da kaem da me to jo uvek pomalo mui. Ne, ne mui me taj stih, nego kada odlazim u posetu ljudima, ponekad zakljuujem da su njihovi umovi opsednuti djavolom. ta hou da kaem time opsednuti djavolom? Hou da kaem da ljudi stalno priaju o djavolu. Oni ponavljaju, recituju sve ono to djavo radi. Oni oivljavaju svako njegovo lukavstvo za koje su uli i neprekidno razmiljaju o svemu ta on ini. Kau: See li se ta je djavo uradio prole nedelje? E, to je uradio i ove nedelje. Nastavljaju tako u nedogled. To je, zapravo, jedan vid oboavanja djavola. Postoji itav niz stihova koji pokazuju kako izbei opsednutost

130 djavolom u gore opisanom smislu. Samo sluajte, ili itajte, sledeu zapovest: I opominji se svega puta kojim te je vodio Gospod Bog tvoj. (5. Mojsijev a 8, 2.). Mi znamo da je Bog vei, jai od djavola. Znamo to, zato to je Bog djavola izbacio s neba (Vidi Otkrivenje 12, 7-9.). Znamo to jer, kako je to zapisano u 4. glavi Matejevog jevandjelja, kad je djavo pristupio Isusu sa svojim najjaim iskuenjima, Isus je rekao: Idi od mene, sotono. Ovaj podatak snano utie na nas, kad itamo jevandjelja. Svakom prilikom kad bi se Hristos susreo sa djavolom, nastao bi sukob i svakom prilikom Isus bi bio pobednik. Djavoli su se ponekad, prisiljeni, predavali uz krike straha, udarajui po svojim rtvama. Ipak, Hristos je uvek odnosio pobedu, a to je i danas. Imajui na umu da je djavo jai od svih nas, od svakoga od nas pojedinano i to nikada nemojmo zaboraviti. Nikada se ne uputajmo u razgovore ije je sredite djavo. Potujmo uputstvo iz 2. Korinanima, 3, 18., gledajmo u divno lice naeg Isusa, mislimo i govorimo o NJemu. U mislima se bavei Hristovim osobinama, postaemo kao On. U NJemu moemo pobedniki da se suoimo sa pobedjenim djavolom i njegovim iskuenjima. S druge strane, ako neprestano govorimo o djavolu, mi emo nesvesno poeti da preuzimamo njegove osobine. Jednom prilikom mi je, na zavretku jedne moje propovedi, pristupio jedan ovek i rekao: Brate Kun, uvideo sam u emu je sve vreme bio moj problem. Radio sam za Gospoda, kao djavo. Sada sam shvatio u emu sam greio. Ako svoje vreme troimo u ragovoru o nekom nedostojnom verniku crkve, vremenom emo mu postajati sve sliniji. Kakva je korist od stalnog ponavljanja, recitovanja tudjih propusta i greaka? Ba nikakva. To nas, postepeno, ini sve slinijim toj osobi. O kad bismo drali pred oima svog uma da se mi koji gledamo preobraavamo u to isto oblije (2. Korinanima 3, 18.). Pavle nas savetuje: to je god istinito, to je god poteno, to je god pravedno, to je god preisto, to je god preljubazno, to je god slavno to mislite (Filib ljanima 4, 8.). To su stvari o kojima treba da razmiljamo. To su pozitivne crte karaktera koje elimo da se razvijaju u naim ivotima. Nije li to na svom mestu? Svakako da jeste. Moj omiljeni autor nas je, u jednom neprocenjivom biseru misli, ohrabrila da budemo oni kojima je Hristos sredite. Kada se jednom na intenzivni pogled uvrsti na NJemu Hristu, ivot nalazi svoje sredite. Vaspitanje orig. str. 297. Hristos je evidentno i nedvosmisleno sredite ivota koji je u punoj ravnotei.Kada se na intenzivni pogled ukloni sa Hrista, mi postajemo hriani izbaeni iz ravnotee. Upravo zbog toga sam ja nekada davno napustio Hrista. Majka je, svojevremeno, uvrstila moj pogled na Isusa i tada sam bio estogodinji hrianin u punoj ravnotei. Kako sam odlazio u crkvu,

131 ia mog gledanja pomerena je na vreme nevolje i Armagedon. Izgubio sam ravnoteu i svoje hriansko iskustvo. Veoma jednostavno, zar ne? Kao to vidite, mogue je fiksirati pogled na vreme nevolje u meri da dopadnemo u nevolju sa razvijanjem svog karaktera. Kako, onda, moemo da izbegnemo padanje u zamku djavola? Kako moemo napredovati da postanemo kao Isus, umesto kao neko ko pravi nevolje i probleme? Evo obeanja: Vidite kakvu nam je ljubav dao Otac, da se deca Boija nazovemo i budemo; zato svet ne poznaje nas, jer NJega ne pozna. LJubazni! sad smo deca Boija, i jo se ne pokaza ta emo biti; nego znamo da kad se pokae, biemo kao i On, jer emo ga videti kao to jeste. I svaki koji ovaj nad ima na NJega, isti se, kao i On to je ist (1. Jovanova 3, 1-3). Ne treba li na ovome da se hranimo? Nije li ovo obeanje koje treba da bude nadahnue za nae due? Ne treba li Isus da bude sredite naih misli? Kad ti neko kae: Je li, uzgred, da li si uo ta je djavo uradio ove nedelje?, ti treba da odgovori: Ne znam. Ali da li si ti uo ta je Gospod uradio ove nedelje? Mi treba da govorimo vie o onome ta Gospod radi. To e raditi oni ija imena stoje zapisana u knjizi ivota. Obrati panju na tekst u Malahiji 3, 16., 17.: Tada koji se boje Gospoda govorie jedan drugome, i pogleda Gospod, i u, i napisa se knjiga za spomen pred NJim za one koji se boje Gospoda i misle o imenu NJegovu. Ti e mi biti blago, veli Gospod nad vojskama, u onaj dan kad ja uinim, i biu im milostiv kao to je Otac milostiv svome Sinu koji mu slui Divnog li obeanja za vreme nevolje! Bog kae: Ako govori i misli o meni, ja u te sauvati u vreme nevolje i brinuu o tebi. To je Boje obeanje. Kada razmiljamo o Hristu i govorimo o NJemu, doslovno je nemogue da govorimo o vernicima crkve koji ine zlo. Nemogue je iznalaziti mane kod brata ili sestre u porodici ili u veri. Mi se moemo usredsrediti na samo jednu stranu u jednom trenutku. Mi smo usredsredjeni ili na Hrista ili na stvorenja. 7. Biblija jasno pominje da e Gospod; kako se pribliavamo kraju, polako, ali sigurno, povlaiti svog Duha sa zemlje. Jer kao to je bilo u vreme Nojevo tako e biti i dolazak Sina oveijega. Nee se Duh moj doveka preti s ljudima (Vidi Matej 24, 37.; 1. Mojsijeva 6, 3.). Ali, imajui ovo na umu, mi ne treba da se bojimo. Gospod nam je dao i dovoljno dokaza o svojoj sili za to vreme. Mi moramo da traimo/itemo, verujemo i poloimo pravo na tu obeanu silu (Vidi Matej 7, 7.; Marko 11, 24.; Jovan 11, 41.). Gospod je, u tekstu u Luki 11, 13. obeao dar Svetoga Duha. Ako ga traimo, verujemo i poloimo pravo na NJega, mi emo ga primiti kao dar od nebeskog Oca. Bojem narodu se, u Joilu 2, 28., obeava izuzetno, posebno izlivanje NJegovog Duha. Mnogi ljudi se boje Svetoga Duha i ne razumeju ta znai

132 posedovati ga. ta znai imati u srcu Svetoga Duha? itajmo tekst u Galatima 5, 22.: Rod je Duhovni ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost, vera, krotost, uzdranje. Zar ne elite radost i mir u periodu vremena nevolje? Nije li to najdragoceniji dar za vreme kada e oni koji su odbacili Hrista biti lieni tih vrednosti i kada e njihove due biti sasuene i puste, ispunjene bolom i velikim strahom? Jednu ovakvu seriju propovedi odrao sam u jednom gradu. Priao mi je pastor crkve i rekao: Jedan od mojih vodeih slubenika u crkvi veoma je uznemiren tvojom serijom propovedi. Zato, upitah. Kae da je to to govori obina drskost, glasio je odgovor. Da ti postavim samo jedno pitanje, pastore. Kako se slau on i njegova ena? Kao pas i maka, odgovorio je. Kad Isus nije u srcu, teko je komunicirati sa lanovima porodice, pa te vene stvari kao da su dosadne, bez ukusa. Promenu donosi Isus. U vreme kad Boji Duh bude bio povuen sa zemlje, moi emo da budemo sigurni da e nam On dati veliku meru Duha, ako ga stvarno elimo i ako ga istinski traimo. Tada e se pokazati da li u domu i u srcu ima ili nema ljubavi 8. U Mateju 24. glavi Isus govori da e, neposredno pre nego to On dodje vremena biti kao ona kakva su bila u vreme Nojevo. Znate li ljude koji rado priaju i rado provode vreme razmiljajui o gresima sadanjeg vremena? LJudi koji uivaju u razgovorima o seksualnim perverzijama i gresima tela, o onome to je sramno? NJihove pljuvane lezde pojaavaju luenje kada se o tome govori. Svet jeste grean i mi ivimo u veoma zlom vremenu. Medjutim, imamo li pravo da to uinimo sreditem svojih razmiljanja? Kakve emo koristi imati od takvih razmiljanja? Kako on misli u srcu, kae mudri Solomun, takav je. (Prie 23, 7. slob.prev.). Kako bi bilo bolje da bismo svoje misli koncentrisali na ovo obeanje: Evo, ja u vam poslati Iliju proroka pre nego dodje veliki i strani dan Gospodnji; i on e obratiti srce otaca-roditelja k sinovima, i srce sinova k ocima roditelja njihovih, da ne dodjem i zatrem zemlju (Malahija 4, 5.6.). Stvari e biti tako teke da, kada ne bi poslao naroito izlivanje svog Duha, Hristos bi morao da uniti zemlju pre vremena. Nama je obeano mono probudjenje, probudjenje koje e od doma nainiti dom, slatki dom. Domovi koji radosno oekuju Isusov dolazak bie predvodnica tih slatkih domova. ta bi ti rekao za osobu koja po trideset sati nedeljno provodi u samarianskom radu, dok je njen mu zanemaren i zalazi u stranputice; njen sin tinejder zalazi na druge puteve, a

133 njena ljupka, lepa kerka se prodaje neprijatelju ljudskih dua? Za sve to vreme, majka je srena i ponosna to u samarianstvu radi vie nego svi ostali u crkvi zajedno! Samarianski rad je divan rad, potreban i nikako ga ne treba omalovaavati. Kad bi samo Bog uinio da se u taj posao ukljui vie naih sestara. Kako bi bilo divno kad bi mnogo vie vernika provodilo po jedan ili dva sata nedeljno u samarianskom radu! A da onda provode i vreme u hrianskom svedoenju. Zatim, ostatak raspoloivog vremena u tome da od svog doma naine najprijatnije mesto na zemlji! Zaista, da kau svojim muevima da ih vole, svojim enama da ih vole, svojoj deci da ih vole! Da uine svoj dom mestom sree. Kad bismo sledili uputstvo dato u 5. Mojsijevoj 11, 18-21., po obeanju koje je tamo dato imali bismo kao dane kao na nebu . Divnog li obeanja da ga uzmemo uz se, dok se pribliavamo vremenu nevolje i posmatramo ispunjenje teksta u Malahiji 4, 5. 6.! 9. ta e biti s tom naom decom koja su izvan barke sigurnosti? Koliko roditelja oseaju stvarno breme odgovornosti za svoju decu koja su napustila crkvu? Evo obeanja na koje moete da se pozovete: Jer u im dati srce da me poznaju da sam ja Gospod, i bie mi narod i ja u im biti Bog, jer e se obratiti k meni svim srcem svojim. (Jeremija 24, 7.). Bog ne eli da prolivamo suze sumnje, nego suze vere, mislei na nau decu koja su izvan tora. Treba da budemo sigurni da moemo da zatraimo pomo od Boga verujui da On spasada nau decu. Mi moemo da uzvratimo zahvalnou to je On to uinio, savladjujui vetinu komunikacije u poslu zadobijanja dua za Hrista. Zapazite rei u Jeremiji 31, 16.17.: Ustavi glas svoj od plaa i oi svoje od suza, jer ima plata delu tvojemu, govori Gospod, i oni e se vratiti iz zemlje neprijateljske. I ima nada za posledak, govori Gospod, da e se vratiti sinovi tvoji na medje svoje. Bog moe da unese igru u oi i pesmu u srce, kad se pozovemo na obeanje, verujui da Gospod, dok mi saradjujemo s Njime, ostvaruje svoju nameru za nae najmilije. On je to obeao. Verujmo mu i poloimo pravo na obeanje. 10. eli li da bude poveden u takvu vrstu iskustva? Nema potrebe da sedi i da gaji elju za njim, jer ti se ovde daje obeanje po kojem ga moe dobiti, i to odmah. Mi ne moramo da ekamo neko vreme u udaljenoj budunosti. On eka da ga preuzmemo ba sada. Obrati panju na sledee rei: I vodiu slepce putem kojega nisu znali; vodiu ih stazama kojih nisu znali; obratiu pred njima mrak u svetlost i to je neravno u ravno. To u im uiniti, i neu ih ostaviti (Isaija 42, 16.). Nije li divno ovo obeanje o vodjstvu i svetlosti, u trenutku kada ulazimo u period mranih dana? Kako je Bog divan prema nama! 11. Sada imamo obeanje o kojem sam govorio na poetku poglavlja: Jaoh! Jer je

134 veliki ovaj dan, nije bilo takvoga, i vreme je muke Jakovljeve, ipak e se izbaviti iz nje. (Jeremija 30, 7.) Divno obeanje! To je Boja tvrda re da emo biti izbavljeni od stranog vremena nevolje koje je neposredno pred nama. To vreme e sasvim pouzdano doi i ono e biti strano! Bie to najgora vrsta bitisanja koju je svet ikada upoznao i mi verujemo da je to tako. Medjutim, mi moemo da ivimo u sigurnosti, ako su naa srca prava pred Bogom danas i ako nastavimo da gajimo zajednicu s Njime svakoga dana, kada to vreme dodje, biemo izbavljeni iz njega. Usidrimo svoje nade i vizije na Bojim obeanjima. 12. Otvorimo sada tekst u Jevrejima 6. glavi. Pavle u tom tekstu, nadahnut, govori da je Bog dao Avramu obeanje i potkrepio ga zakletvom. Takav sporazum, kae Pavle, ini neprimenljivu konstrukciju istine. Bogu je nemogue da lae. To nam, prema onome to je pisao apostol Pavle, daje nadu da je pouzdan kao sidro. Pred nama su neke nemirne vode, po kojima moramo da jedrimo. Ipak, bez obzira ta e doi, mi imamo obeanje i sidro! ta moemo vie da traimo? Sam Bog nam je obeao sigurnost i pobedu. Proitajte obeanje iz Isaije 43, 2.: Kad podje preko vode, ja u biti s tobom, ili preko reka, nee te potopiti. Nije li to jasno reeno? Zar nas to ne zadovoljava? Postoji najmanje 3.573 obeanja ili grupa obeanja, u kojima moemo nai nadu i sigurnost, kako se pribliavamo vremenu nevolje, pa zato ne treba da se bojimo niti da gubimo hrabrost. Ona ine sidro, lenger, koji e nas drati u sigurnosti i u najolujnijim burama. Na cilj putovanja je stakleno more. To je finalni dok na naem zemaljskom putovanju. On je obeao da e biti Kapetan naega broda, ako mu damo tu ast. Tamo emo pevati pesmu Mojsijevu i pesmu Jagnjetovu. Kakav e to biti hor! Ono predivno u svemu ovome jeste da svako od nas moe da bude deo tog silnog mnotva.

Dom, dom, nebeski dom Videu njega ja to bre na ivot prolazi Sve blie je srcu mom.

INDEKS STIHOVA SA OBEANJIMA U BIBLIJI

1. Carevimna 8, 33.40. Danilo 12, l. Dela 16, 3l. Dela 18, 10. Dela 5. 31. Dela 5. 32. 2. Dnevnika 20, 21. 2. Dnevnika 20, 24. 2. Dnevnika 20, 9. Efescima 1, 7. Filibljanima 2, 13. Filibljanima 2, 14-16. Filibljanima 4, 19. Filibljanima 4, 8. Galatima 3, 14. Galatima 3, 29. Galatima 5, 22. Galatima 6, 1.2. Galatima 6, 7. Isaija 1, 18. Isaija 25, 9. Isaija 26, 3. Isaija 33, 16. Isaija 33. 24. Isaija 40, 8. Isaija 42, 16. Isaija 43, 2 Isaija 48, 10. Jovan ll, 41. Jovan 11, 41-44. Isaija, 54, 17 Isaija 58, 13.14. Isaija 61, 1-3. Isus Navin 6, 5. Jakov 1, 5. Jakov 1, 5-7 Jakov 5, 14.15. Jakov 5, 20. Jeremija 24, 7. Jeremija 30, 7. Jeremija 31, 16. 17. Jeremija 33, 3. Jeremija 33,6 Jevrejima 1, 9. Jevrejima 11, 1. Jevrejima 11, 32. Jevrejima 11, 5. Jevrejima 11,6. Jedvrejima 2, 14.15. Jevrejima 4, 1.2. Jevrejima 4, 4.9. Jevrejima 6, 18. Jevrejima 9, 28. Jezekilj 26, 26. Jezekilj 36, 26. Joilo 2, 28-30. Joilo 3, 16. Joan 1, 12. Luka 1, 38. Luka 11, 13.

136 Jovan 14, 1-3. Jovan 14, 15. Jovan 14, 3. Jovan 15, 3. Jovan 16. 13. Jovan 16, 8. Jovan 17.17 Jovan 17, 3. Jovan 19, 10.11. Jovan 19. 11. Jovan 6, 53 1. Jovanova 1, 9. 1. Jovanova 2,25. 1. Jovanova 3, 1-3 1. Jovanova 3, 15. 1. Jovanova 3, 2.3. 1. Jovanova 3, 3. 1. Jovanova 3, 9. 1. Jovanova 4, 18. 1. Jovanova 4, 19. 1. Jmovanova 4,8. 1. Jovanova 5, 10. 1. Jovanova 5, 16. 1. Jov anova 5, 17 1. Jovanova 5, 4. Juda 24. 1. Korinanima 10, 12. 1. Korinanima 15, 57. 1. Korinanima 6, 19 2. Korinanima 12, 7. 2. Korinanima 12, 9. 2. Korinanima 3, 18. 2. Korinanima 6, 16. 2. Korinanima 7, 1. Luka 23, 34. Luka 23, 54. Luka 8, 11. Malahija 3, 10. Malahija 3, 10-12. Malahija 3, 16.17. Malahija 3, 8-12. Malahija 4, 5.6. Marko 11, 24. Marko 16, 18. Marko 1, 28. Marko 5, 28 Matej 1, 21. Matej18, 19. Matej 21, 22. Matej 24, 35. Matej 24, 37. Matej 25, 21. Matej 4,4. Matej 5,44. Matej 5, 44-48. Matej 6, 30. Matej 6, 33. Matej 7, 7. Matej 8, 17. Matej 9, 29. 1. Mojsijeva 18, 14. 1. Mojsijeva 2, 1-3. 1. Mojsijeva 3, 15. 1. Mojsijeva 32, 26. 1. Mojsijeva 32, 7-9.12. 28. 1. Mojsijeva 32, 9. 1. Mojsijeva 6,3. 2. Mojsijev a 14, 13.

137 2. Mojsijeva 20, 5. 2. Mojsijeva 20, 8-11. 2. Mojsijeva 31, 15-17. 4. Mojsijev a 23, 19. 5. Mojsijeva 11, 18-21. 5. Mojsijeva 8, 2. O Jovu 19,25. Osija 6, 1. Otkrivenje 1, 10. Otkrivenje 12, 12. Otkrivenje 12, 7-9. Otkrivenje 14, 12. Otkrivenje 14, 6. Otkrivenje 17, 14. Otkrivenje 21, 4.5. Otkrivenje 22, 11.12. Otkrivenje 22, 14. Otkrivenje 3, 5. Otrivenje 5, 13. Pesma nad pesmama 2, 4. 1. Petrova 1, 18.19. 1. Petrova 2, 21-23. 1. Petrova 1, 23. 2. Petrova 1, 4. Prie 22, 3. Prie 23, 7. Prie 25, 9Propovednik 3, 1. Psalam 1, 1-3 Psalam 103. 1-5. Psalam 107, 20. Psalam 116, 15. Psalam 118, 17. Psalam 23,4. Psalam 50, 10. Psalam 50, 15. Psalam 51, 10. Psalam 60, 4. Rimljanima 1, 20.21. Rimljanima 10, 10. Rimljanima 10, 17. Rimljanima 12, 3. Rimljanima 14, 23. Rimljanima 2, 1. Rimljanima 4, 21. Rimljanima 5, 20. Rimljanima 5,5. Rimljanima 7, 14. Rimljanima 8, 32. Rimljanima 8, 9. 1. Solunjanima 5, 23. 1. Timotiju 2, 8. 1. Timotiju 6, 12. 2. Timotiju 1, 12. Zaharija 12, 8. Psalam 24, 1. Psalam 32, 8. ********************