Home ---\\ Tipitaka ---\\ Sutta pitaka ---\\ Mahima nikya ---\\ Kontekst ove sutte

Mahima nikya 11

Prevod Branislav Kovaevi Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

1. Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Svatthija, u etinom gaju, u manastiru koji je podigao Anathapindika. Tu se on obrati monasima: "Monasi". -- "Da, potovani gospodine", odgovorie oni. Onda Blaeni ovako ree: 2. Monasi, samo ovde je prvi asketa, samo ovde je drugi asketa, samo ovde je trei asketa, samo ovde je etvrti asketa. U uenjima drugih nema asketa: ovako bi s pravom trebalo da objavim svoj lavlji rik. [1] 3. Mogue je, monasi, da vas askete drugih kola pitaju: 'Ali na osnovu kojeg argumenta ili uz podrku kojeg autoriteta plemeniti tako tvrde?' Asketama drugih kola koji tako pitaju moete odgovoriti na ovaj nain: 'Prijatelji, etiri stvari nam je objavio Blaeni, koji zna i vidi, potpuno usavren i potpuno probuen; i kad ih sami u sebi vidimo, na osnovu toga i mi kaemo: Samo ovde je prvi asketa, samo ovde je drugi asketa, samo ovde je trei asketa, samo ovde je etvrti asketa. U uenjima drugih nema asketa. A koje su to etiri stvari? Posedujemo poverenje u Uitelja, posedujemo poverenje u Dhammu, do kraja se pridravamo pravila morala i nai saputnici u Dhammi su nam dragi i bliski, bilo da se radi o nezareenima ili onima koji su otili u beskunike. To su etiri stvari koje nam je objavio Blaeni, koji zna i vidi, potpuno usavren i potpuno probuen; kad ih sami u sebi vidimo, na osnovu toga i mi tvrdimo to to tvrdimo'. 4. Mogue je, monasi, da askete drugih kola ovako kau: 'Prijatelji, i mi posedujemo poverenje u Uitelja, posedujemo poverenje u njegovu Dhammu, do kraja se pridravamo pravila morala i nai saputnici u Dhammi su nam dragi i bliski, bilo da se radi o nezareenima ili onima koji su otili u beskunike. Pa kakva je onda tu razlika, prijatelji, kakav je nesklad, kakva nepodudarnost izmeu vas i nas?' 5. Asketama drugih kola koji tako pitaju moete odgovoriti na ovaj nain: 'Kako to onda, prijatelji da je cilj samo jedan ili da ih ima mnogo?' Ako odgovore na pravi nain, askete drugih kola e vam ovako rei: 'Prijatelji, cilj je jedan, a ne mnogi'. [2] 'Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko je osvojen poudom ili za onoga ko je osloboen poude?' Ako odgovore na pravi nain, askete drugih kola e vam ovako rei: 'Prijatelji, to je cilj za onoga ko je osloboen poude, a ne za onoga ko je njome

osvojen.' 'Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko je osvojen mrnjom ili za onoga ko je osloboen mrnje?' Ako odgovore na pravi nain, askete drugih kola e vam ovako rei: 'Prijatelji, to je cilj za onoga ko je osloboen mrnje, a ne za onoga ko je njome osvojen.' 'Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko je osvojen obmanom ili za onoga ko je osloboen obmana?' Ako odgovore na pravi nain, askete drugih kola e vam ovako rei: 'Prijatelji, to je cilj za onoga ko je osloboen obmane, a ne za onoga ko je njome osvojen.' 'Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko je osvojen udnjom ili za onoga ko je osloboen udnje?' Ako odgovore na pravi nain, askete drugih kola e vam ovako rei: 'Prijatelji, to je cilj za onoga ko je osloboen udnje, a ne za onoga ko je njome osvojen.' 'Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko je osvojen vezanou ili za onoga ko je osloboen vezanosti?' Ako odgovore na pravi nain, askete drugih kola e vam ovako rei: 'Prijatelji, to je cilj za onoga ko je osloboen vezanosti, a ne za onoga ko je njome osvojen.' 'Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko vidi ili onoga ko ne vidi?' Ako odgovore na pravi nain, askete drugih kola e vam ovako rei: 'Prijatelji, to je cilj za onoga ko vidi, a ne za onoga ko ne vidi.' 'Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko se priklanja i suprotstavlja ili za onoga ko se ne priklanja i ne suprotstavlja?' Ako odgovore na pravi nain, askete drugih kola e vam ovako rei: 'Prijatelji, to je cilj za onoga ko se ne priklanja i ne suprotstavlja, a ne za onoga onoga ko se priklanja i suprotstavlja.' [3] 'Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko se ushiuje i uiva u umnoavanju ili za onoga ko se ne ushiuje i ne uiva u umnoavanju?' Ako odgovore na pravi nain, askete drugih kola e vam ovako rei: 'Prijatelji, to je cilj za onoga ko se ne ushiuje i ne uiva u umnoavanju, a ne za onoga onoga ko se ushiuje i uiva u umnoavanju.' [4] 6. Monasi, postoje ova dva gledita: gledite postojanja i gledite nepostojanja. Svi askete ili bramani koji se oslanjaju na gledite postojanja, usvajaju gledite postojanja, prihvataju gledite postojanja, jesu suprotstavljeni gleditu nepostojanja. Svi askete ili bramani koji se oslanjaju na gledite nepostojanja, usvajaju gledite nepostojanja, prihvataju gledite nepostojanja, jesu suprotstavljeni gleditu postojanja. [5] 7. Svi askete ili bramani koji ne razumeju u skladu sa istinom nastanak, prestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz [6] u vezi sa ova dva gledita jesu osvojeni pozudom, osvojeni mrznjom, osvojeni obmanom, osvojeni zudnjom, osvojeni vezivanjem, ne vide, priklanjaju se i suprotstavljaju, ushiuju se i uivaju u umnoavanju. Oni nisu osloboeni roenja, starosti i smrti; od tuge, naricanja, bola, alosti i oaja; oni nisu, kaem vam, osloboeni od patnje. 8. A u svim onim asketama ili bramanima koji razumeju u skladu sa istinom nastanak, prestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz u vezi sa ova dva gledita nema poude, nema mrnje, nema obmane, nema udnje, nema vezivanja, oni vide, ne priklanjaju se i ne suprotstavljaju, ne ushiuju se i ne uivaju u umnoavanju. Oni su osloboeni roenja, starosti i smrti; tuge, naricanja, bola, alosti i oaja; oni su, kaem vam, osloboeni od patnje. 9. Monasi, postoje etiri vrste vezivanja. Koje etiri? Vezivanje za ulna zadovoljstva, vezivanje za gledita, vezivanje za pravila i rituale i vezivanje za uenje o sopstvu. 10. Iako neki askete i bramani tvrde da objanjavaju kompletno razumevanje svih vrsta vezivanja, oni ne opisuju u potpunosti kompletno razumevanje svih vrsta vezivanja. Oni opisuju kompletno razumevanje vezivanja za ulna zadovoljstva, ali ne i kompletno razumevanje vezivanja za gledita, vezivanja za pravila i rituale i vezivanja za uenje o sopstvu. A zato? Ti dobri askete i bramani ne razumeju ova tri naina vezivanja kakvi oni zaista jesu. i zato, iako tvrde da objanjavaju kompletno razumevanje svih vrsta vezivanja, oni opisuju samo kompletno razumevanje vezivanja za ulna

zadovoljstva, ali ne i kompletno razumevanje vezivanja za gledita, vezivanja za pravila i rituale i vezivanja za uenje o sopstvu. 11. Iako neki askete i bramani tvrde da objanjavaju kompletno razumevanje svih vrsta vezivanja... oni opisuju kompletno razumevanje vezivanja za ulna zadovoljstva i vezivanja za gledita, ali ne i kompletno razumevanje vezivanja za pravila i rituale i vezivanja za uenje o sopstvu. A zato? Ti dobri askete i bramani ne razumeju ova dva naina vezivanja... i zato opisuju samo kompletno razumevanje vezivanja za ulna zadovoljstva i vezivanje za gledita, ali ne opisuju kompletno razumevanje vezivanja za pravila i rituale i vezivanja za uenje o sopstvu. 12. Iako neki askete i bramani tvrde da objanjavaju kompletno razumevanje svih vrsta vezivanja... oni opisuju kompletno razumevanje vezivanja za ulna zadovoljstva, vezivanja za gledita opisuju i vezivanja za pravila i rituale, ali ne i kompletno razumevanje vezivanja za uenje o sopstvu. A zato? Ti dobri askete i bramani ne razumeju ovaj jedan nain vezivanja... i zato opisuju samo kompletno razumevanje vezivanja za ulna zadovoljstva, vezivanje za gledita i vezivanja za pravila i rituale, ali ne i kompletno razumevanje vezivanja za uenje o sopstvu. [7] 13. Monasi, u takvom uenju i praksi jasno je da poverenje u uitelja nije dobro usmereno, da poverenje u uenje nije dobro usmereno, da pridravanje pravila morala nije dobro usmereno i da ljubav meu saputnicima u uenju nije dobro usmerena. A zato? Zato to tako stoje stvari kada su uenje i praksa loe objavljeni i loe izloeni, ne oslobaaju, ne vode ka smirenju, kada ih je izloio neko ko nije potpuno probuen. 14. Monasi, kada Tathagata, usavreni i potpuno probueni, tvrdi da objanjava kompletno razumevanje svih vrsta vezivanja, on opisuje u potpunosti kompletno razumevanje svih vrsta vezivanja: kompletno razumevanje vezivanja za ulna zadovoljstva, vezivanja za gledita, vezivanja za pravila i rituale i vezivanja za uenje o sopstvu. [8] 15. Monasi, u takvom uenju i praksi jasno je da poverenje u uitelja jeste dobro usmereno, da poverenje u uenje jeste dobro usmereno, da pridravanje pravila morala jeste dobro usmereno i da ljubav meu saputnicima u uenju jeste dobro usmerena. A zato? Zato to tako stoje stvari kada su uenje i praksa dobro objavljeni i dobro izloeni, kada oslobaaju, vode ka smirenju, kada ih je izloio neko ko je potpuno probuen. 16. A ta je izvor, ta je poreklo te etiri vrste vezivanja, kako su ona roena, kako su nastala? Te etiri vrste vezivanja imaju udnju kao svoj izvor, udnju kao svoje poreklo, one su roene i nastale iz udnje. [9] A ta je izvor udnje...? udnja kao svoj izvor ima oseaj... A ta je izvor oseaja...? Oseaj kao svoj izvor ima kontakt. A ta je izvor kontakta...? Kontakt kao svoj izvor ima est osnova ula. A ta je izvor est osnova ula...? est osnova ula kao svoj izvor ima u imenu-i-liku. A ta je izvor imena-i-lika...? Ime-i-lik kao svoj izvor ima svest. A ta je izvor svesti...? Svest kao svoj izvor ima mentalne obrasce. A ta je izvor mentalnih obrazaca...? Mentalni obrasci imaju neznanje kao svoj izvor, neznanje kao svoje poreklo, oni su roeni i nastali iz neznanja. 17. Monasi, kada je u monahu neznanje naputeno i nastalo istinsko znanje, tada sa slabljenjem neznanja i nastankom istinskog znanja on se vie ne vezuje za ulna zadovoljstva, vie se ne vezuje za gledita, vie se ne vezuje za pravila i rituale, vie se ne vezuje za uenje o sopstvu. A kad se ne vezuje, tada nije uznemiren. Kada nije uznemiren, tada i sam dostie nibbnu. Tada razume: 'Nema vie roenja, proivljen je svetaki ivot, uinjeno je to je trebalo uiniti, nema vie preporaanja'.

Tako ree Blaeni. Zadovoljni, monasi se obradovae reima Blaenog.

Beleke (Bhikkhu Bodhi) [1] Izraz samo ovde znai u Budinom uenju. etiri askete (samana) odnose se na etiri stupnja plemenitih uenika - ulazak u tok, jednom povratnik, ne-povratnik i arahant. Lavlji rik (sihanda), prema Komentaru za MN, jeste rik nadmoi i neustraivosti, rik koji nije mogue opovrgnuti. U vezi sa ovom Budinom objavom, videti takoe njegovu diskusiju sa Subhaddom u Mahparinibbna sutti (DN 16:5.27). [Natrag] [2.] Komentar za MN: ak i ako sledbenici drugih kola svi objave da je arahant to treba shvatiti na opti nain, kao stanje duhovne proienosti njihov cilj, oni imaju na umu drugaija postinua kao svoj cilj, u skladu sa svojim gleditima. Tako bramani objavljuju da je njihov cilj svet Brame, askete objavljuju da su to sjajna boanstva, beskunici da su to bogovi blistave slave, a aivake ne-perceptivno stanje; svi oni zamiljaju da je upravo to beskonaan um. [Natrag] [3.] Ko se priklanja i suprotstavlja (anurodhapativirodha) znai reagovanje privlanou kroz poudu i averzijom kroz mrnju. [Natrag] [4.] Umnoavanje (papaa), prema komentaru za MN, ovde oznaava one mentalne aktivnosti podstaknute udnjom i gleditima. Komentari kao izvore ovog umnoavanja navode tri faktora: udnja, obmana i gledita, jer na osnovu njih um ulepava iskustvo, tumaei ga u relacijama moje, ja i mene. [Natrag] [5.] Gledite postojanja (bhavaditthi) jeste eternalizam, verovanje u veno sopstvo; gledite nepostojanja (vibhavaditthi) jeste anihilacionizam, poricanje postojanja bilo kojeg principa kontinuiteta kao osnove za preporaanje i kammiku retribuciju. Prihvatanje bilo kojeg od ova dva principa podrazumeva i pobijanje onog drugog i u vezi je sa ranijom tvrdnjom da je cilj za onoga ko se ne priklanja i ne suprotstavlja. [Natrag] [6.] Kao nastanak (samudaya) ovih gledita Komentar za MN navodi osam uslova: pet sastojaka bia, neznanje, kontakt, opaaj, misao, nesistematinu panju, loe prijatelje i tue savete. Njihov prestanak (atthangama) jeste put ulaska u tok, koji iskorenjuje sva pogrena gledita. Njihovo zadovoljenje (assda) moze se razumeti kao zadovoljavanje psiholoke potrebe koju stvaraju; njihova opasnost (dinava) jeste neprekidna veza koju uspostavljaju; izlaz (nissarana) iz njih je nibbna. [Natrag] [7.] Ovaj odlomak jasno pokazuje da kljuni faktor koji razlikuje Budino uenje od svih drugih religijskih i filozofskih sistema jeste njegovo kompletno razumevanje vezivanja za uenje o sopstvu. Ovo zapravo znai da je samo Buda u stanju da pokae kako prevazii sva gledita vezana za sopstvo i to pronicanjem u istinu o ne-sopstvu. Poto drugim duhovnim uiteljima manjka ovo razumevanje o ne-sopstvu, njihove tvrdnje da potpuno razumeju ostale tri vrste vezivanje je takoe sumnjivo. [Natrag] [8.] Komentar za MN: To znai da Buda pokazuje kako vezivanje za ulna zadovoljstva (ovde shvaena tako da obuhvataju sve oblike pohlepe) biva naputeno na putu ka stupnju arahanta, a ostale tri vrste vezivanja na putu ka stupnju ulaska u tok. [Natrag]

[9.] Ova pasus treba da pokae kako se vezivanje naputa. Naime, ono se prati unazad do svog osnovnog uzroka u neznanju, a onda se pokazuje da je uklanjanje neznanja sredstvo za iskorenjivanje vezivanja. [Natrag]
30/12/2011 www.yu-budizam.com/canon/majjhima/mn011.html