Home

---\\

Tipitaka

---\\

Sutta pitaka ---\\ Mahima nikya ---\\ Kontekst ove sutte

Mahima nikya 7

Prevod Branislav Kovaevi Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

1. Ovako sam uo. [1] Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Svatthija, u etinom gaju, u manastiru koji je podigao Anathapindika. Tu se Blaeni obrati monasima: "Monasi". -- "Da. gospodine", odgovorie monasi. Onda Blaeni ovako ree: 2. "Monasi, zamislite pare tkanine prljave i masne, a onda je bojilac potopi u jednu ili drugu boju za bojenje tkanine: plavu, utu, crvenu ili ljubiastu. Ona e potom izgledati loe obojena i flekava. A zato? Zbog neistoa na tkanini. Isto tako, monasi, kada je um uprljan, moe se oekivati da stigne na nesreno odredite. [2] Monasi, zamislite pare tkanine, iste i svetle, a onda je bojilac potopi u jednu ili drugu boju za bojenje tkanine: plavu, utu, crvenu ili ljubiastu. Ona e potom izgledati dobro obojena i ujednaene boje. A zato? Zbog istoe tkanine. Isto tako, monasi, kada je um neuprljan, moe se oekivati da stigne na sreno odredite. 3. Koje su to, monasi, neistoe koje prljaju um? Tvrdiluk i pohlepa su neistoa koja prlja um. [3] Mrnja... bes... ogorenost... nezahvalnost... oholost... zavist... tvrdiluk... obmana... prevara... tvrdoglavost... rivalitet... uobraenost... arogancija... tatina... nepaljivost je neistoa koja prlja um. 4. Poto zna da su tvrdiluk i pohlepa neistoa koja prlja um, monah ih naputa. [4] Poto zna da je mrnja... nepaljivost neistoa koja prlja um, monah je naputa. 5. Kada monah zna da su tvrdiluk i pohlepa neistoa koja prlja um i kada ih je napustio; kada monah zna da je bes... nepaljivost neistoa koja prlja um i kad ju je napustio, on stie ovakvo savreno poverenje u Budu: [5] 'Doista, Blaeni je usavren, potpuno probuen; postigao je ispravno znanje i vladanje; dobro je upuen znalac svijeta, nenadmani vodi onima kojima je potreban putokaz; uitelj boanskim i ljudskim biima, prosvetljen i blaen.' 6. On stie ovakvo savreno poverenje u Dhammu: 'Ovu Dhammu je Blaeni dobro izloio, vidljiva je ovde i sada, vena, ohrabruje istraivanje, vodi ka samoistraivanju, kako bi je mudri doiveli svaki za sebe.' 7. On stie ovakvo savreno poverenje u Sanghu: 'To su uenici Blaenog koji vebaju ispravno, koji

vebaju na samima sebi, koji vebaju pronicljivo, oni koji vebaju neporono, to su etiri para ljudi, osam vrsti plemenitih bia. To su uenici Blaenoga, dostojni darova, gostoprimstva, pohvala i potovanja, oni su prilika za nenadmanu dobrotu da nastane u ovom svetu.' 8. Kada je jednim delom odustao od, odagnao, oslobodio se, napustio i okrenuo se [od neistoa uma] [6], on ovako razmilja: 'Posedujem savreno poverenje u Budu' i biva nadahnut znaenjem, biva nadahnut Dhammom, biva obradovan Dhammom. Kad je obradovan, ushienje se raa u njemu; u onome ko je ushien, telo postaje mirno; onaj ije je telo mirno osea prijatnost; u onome ko osea prijatnost, um postaje skoncentrisan. [7] 9. On ovako razmilja: 'Posedujem savreno poverenje u Dhammu' i biva nadahnut znaenjem, biva nadahnut Dhammom, biva obradovan Dhammom. Kad je obradovan... njegov um postaje skoncentrisan." 10. On ovako razmilja: 'Posedujem savreno poverenje u Sanghu' i biva nadahnut znaenjem, biva nadahnut Dhammom, biva obradovan Dhammom. Kad je obradovan... njegov um postaje skoncentrisan. 11. On ovako razmilja: '[Od neistoa uma] sam jednim delom odustao, odagnao ih, oslobodio ih se, napustio ih i okrenuo se od njih', te tako biva nadahnut znaenjem, nadahnut Dhammom, obuzima ga radost povezana sa Dhammom. Kad je obradovan, ushienje se raa u njemu; u onome ko je ushien, telo postaje oputeno; onaj ije je telo oputeno osea prijatnost; u onome ko osea prijatnost, um postaje skoncentrisan. 12. Monasi, ako monah takve vrline, takvog stanja [koncentracije] i takve mudrosti [8] jede isproenu hranu, koja se sastoji od odabranog pirina, zajedno sa razliitim prelivima i karijem, ak ni to nije prepreka za njega. [9] Ba kao to i tkanina koja je prljava i masna postaje ista i svetla uz pomo iste vode ili kao to zlato postaje isto i sjajno uz pomo pei za topljenje, isto tako, ako monah takvih vrlina... jede isproenu hranu..., ak ni to nije prepreka za njega. 13. On boravi, obuhvatajui jednu stranu sveta umom proetim prijateljskom ljubavlju [10], isto tako drugu, treu i etvrtu stranu; isto tako nagore, nadole, unaokolo i posvuda, ljubavlju prema svima, kao i prema sebi; on boravi obuhvatajui itav svet umom proetim prijateljskom ljubavlju, obilnom, uzvienom, nemerljivom, bez ikakvog neprijateljstva i bez zlovolje. 14-16. On boravi, obuhvatajui jednu stranu sveta umom proetim saoseanjem... umom proetim sa-radou... umom proetim spokojstvom, isto tako drugu, treu i etvrtu stranu; isto tako nagore, nadole, unaokolo i posvuda, spokojstvom prema svima, kao i prema sebi; on boravi obuhvatajui itav svet umom proetim spokojstvom, obilnim, uzvienim, nemerljivim, bez ikakvog neprijateljstva i bez zlovolje. 17. Onda razume ovako: 'Postoji ovo, postoji nie, postoji vie i izvan toga je izlaz iz itavog ovog polja opaaja'. [11] 18. Kada on zna i vidi tako, njegov um se oslobaa mrlje ulne elje, mrlje bivanja i mrlje neznanja. Kada se oslobodi, tada dolazi znanje: "Slobodan sam". On razume: 'Nema vie preporaanja, proivljen je svetaki ivot, uinjeno ono to je trebalo uiniti, nema nieg vie da se uradi na ovome svetu'. Monasi, takav monah se naziva okupanim iznutra."

19. A tom je prilikom braman Sundarika Bharadvaa sedeo nedaleko od Bude. I onda on ree Blaenome: "Ali da li uitelj Gotama odlazi do Bahuka reke da se okupa?" "Zato bih, bramanu, ja iao ba do Bahuka reke da se okupam? ta je to u stanju da uini Bahuka reka?" "Uitelju Gotama, mnogi smatraju da Bahuka reka donosi osloboenje, mnogi smatraju da donosi dobre zasluge i mnogi svoja loa dela peru u Bahuka reci." 20. Onda se Blaeni obrati bramanu Sundarika Bharadvai ovim stihovima: "Bahuka i Adhikakka, Gaya i Sundarika takoe, Payaga i Sarassati, a i potok Bahumati [12] u njima se neznalica moe kupati doveka i opet nee svoja nedelja oprati. ta to Sundarika moe odneti? ta Payaga? ta Bahuka? One zlotvora proistiti ne mogu, oveka to okrutna i gnusna poini dela. Onome ko je ist u srcu uvek je dan prolea, sveti dan. [13] Onaj ko je asnih dela, istog srca svoju vrlinu do savrenstva dovodi. To je mesto, bramanu, na kojem treba da se okupa, da sebe uini utoitem svih bia. I ako ne govori lai, ne povreuje druga iva bia, ne uzima to ti ponueno nije, s poverenjem u sebi i bez gramzivosti, zato bi uopte iao u Gayu? Svaki izvor bi za tebe bio Gaya." 21. Kad ovo bi reeno, braman Sundarika Bharadvaa ree: "Odlino, uitelju Gotamo! Odlino! Ba kao kad bi neko ispravio neto to je do tada stajalo naglavce, otkrio neto to je bilo skriveno, pokazao put onome ko je zalutao ili upalio svetiljku u tami tako da oni koji imaju oi mogu da vide, na isti nain je uitelj Gotama -- na vie razliitih naina -- razjasnio Dhammu. Uzimam uitelja Gotamu kao utoite, njegovo uenje i zajednicu monaha kao utoite. Neka me uitelj Gotama prihvati kao zareenog sledbenika koji, od sad pa do kraja ivota, pronae svoje utoite!" [14] I braman Sundarika Bharadvaa postade iskuenik pod Blaenim, a kasnije i monah. I ne zadugo posle punog zareenja, boravei sam, u osami, marljiv, predan i odluan, potovani Bharadvaa stekavi neposredno znanje, ovde i sada dostie i zadra se na krajnjem cilju svetakog ivota, zbog kojeg sinovi iz dobrih porodica naputaju dom i odlaze u beskunike. On je neposredno znao: "Nema vie

preporaanja, proivljen je svetaki ivot..." I potovani Bharadvaa postade jedan od arahanta.

Beleke (Bhikkhu Bodhi) [1] Potpunije razmatranje ove i naredne sutte, uz koristan uvod i obimne fusnote, videti u Nyanaponika Thera, The Simile of the Cloth and The Discourse on Effacement [Natrag] [2] Nesreno odredite (duggati) jeste preporaanje u tri stanja uskraenosti pakao, ivotinjsko carstvo i svet nesrenih duhova. Sreno odredite (sugati), koje se pominje neto nie, jeste preporaanje u uzvienom stanju, meu ljudima i u nebeskim svetovima. [Natrag] [3] ittassa upakkilesa. Re upakkilesa se nekada koristi u znaenju nedostatka ili nesavrenosti meditativnog zadubljenja, kao u MN 128.27, 30; ponekad u znaenju nedostatka ili nesavrenosti uvida, kao u Vism XXX, 105; a nekad oznaava i manje neistoe koje nastaju iz tri glavna korena pohlepe, mrnje i obmanutosti bilo kao njihove varijacije ili dalji izdanci. Ovde je re upotrebljena u ovom treem znaenju, ali da bi se odrala veza sa prva dva polja znaenja, ona je prevedena sa "neistoe koje prljaju um". [Natrag] [4] Komentar za Mahima nikyu kae da naputanje o kojem se ovde govori treba razumeti kao "naputanje putem iskorenjivanja" (samuhedappahana), to jest potpunim uklanjanjem tako to se ide transcendentnim putem. esnaest neistoa se plemenitim putem naputaju sledeim redom: 1. Putem "ulaska u tok" se naputaju: nezahvalnost, oholost, zavist, tvrdiluk, obmana i 10 prevara. 2. Putem "ne-povratnika" se naputaju: 2 mrnja, 3 bes, 4 ogorenost i 16 nepaljivost. 3. Putem arahanta se naputaju: 1 tvrdiluk i pohlepa, 11 tvrdoglavost, 12 rivalitet, 13 sujeta, 14 arogancija i 15 tatina. Komentar tvrdi, pozivajui se na stare egzegetske izvore, da se u ovom odlomku opisuje put ne-povratnika. Zato moramo razumeti, da bi se te neistoe potpuno uklonile na putu arahanta, one se ovde samo delimino uklanjaju, dakle njihove grublje manifestacije. [Natrag] [5] Savreno poverenje (aveappasada) u Budu, Dhammu i Sanghu jeste stav plemenitog uenika koji je barem na nivou ulaska u tok, ije poverenje je savreno zato to se sam uverio u istinitost Dhamme. Formula o podseanju na Budu, Dhammu i Sanghu koja se ovde daje detaljnije je objanjena u Vism VII. [Natrag] [6] Ovaj prevod sledi objanjenje u Komentaru da se na prva tri puta ovde radi o deliminom (yatodhi) uklanjanju neistoa, nasuprot potpunom (anodhi) uklanjanju neistoa na etvrtom i konanom putu. [Natrag] [7] Pali ekvivalenti, u formi imenice, za termine u ovoj seriji su: pamoa, radost; piti, ushienje; passaddhi, oputenost; sukha, prijatnost; samadhi, koncentracija. Oputenost, tako to uklanja suptilnu telesnu i mentalnu uznemirenost povezanu sa radou i ushienjem, donosi vedru prijatnost, koja priprema um za produbljenu koncentraciju. [Natrag] [8] Pali termini su: evamsilo evamdhammo evampao. [Natrag]

Srednji termin se oigledno odnosi na drugi stupanj trostrukog vebanja, koncentraciju, mada zbunjuje zato nije upotrebljena re samadhi. Komentar za MN 123.2 taj termin objanjava sa samadhi-pakkhadhamma, "stanja koja pripadaju koncentraciji". [Natrag] [9] Ova reenica podvlai njegovo dostignue stupnje ne-povratnika. Poto je ne-povratnik iskorenio ulnu elju, ukusna hrana ga ne moe zaustaviti u njegovom putovanju ka krajnjem cilju. [Natrag] [10] Pasusii 13-16 predstavljaju standardne formule za etiri "boanska boravita" (brahmavihara). Ukratko, prijateljska ljubav (metta) jeste elja za dobrobit i sreu drugih; saoseanje (karuna), saoseanje sa onima koji pate; sa-radost (mudita), radost zbog vrlina i uspeha drugih; spokojstvo (upekkha), stav neutralnosti, uravnoteenosti, nepristrasnosti prema drugim biima (to ne znai i apatiju i ravnodunost prema njima). Ovo je potpunije obraeno u Vism IX. [Natrag] [11] Komentar: Ovaj odeljak pokazuje ne-povratnikovu praksu meditacije uvida koja za cilj ima stanje arahanta, a u narednom odeljku i njegovo dostizanje tog stupnja. Sintagma "postoji ovo" oznaava istinu o patnji; "postoji nie" nastanak patnje. [Natrag] [12] Ovo su reke i potoci za koje se verovalo da donose proienje. [Natrag] [13] U pali originalu je ovde rei phaggu, dan kada su bramani sebe proiavali u mesecu phagguna (februar-mart), i uposatha, dan poveane religijske predanosti koji se odreuje prema lunarnom kalendaru. [Natrag] [14] Odlazak u beskunike (pabbaa) jeste ritual kojim iskuenik (samanera) naputa svetovni ivot. Potpuno zareenje (upasampada) mu kasnije daje status monaha (bhikkhu), punopravnog lana monake zajednice. [Natrag]
Rev. 15/2/2009 www.yu-budizam.com/canon/majjhima/mn007.html