Poreme aji pona anja

- Poreme aji pona anja (uvod) Poreme aj pona anja predstavlja svako pona anje oveka, koje u zna ajnoj meri odstupa od uobi ajenog ljudskog pona anja, i kao takvo kr i dru tvene norme i izaziva reakciju dru tvene zajednice. Njegova glavna karakteristika je to stvara negativne posledice, kako za samog pojedinca zavisnika, njegovu porodicu, tako i za dru tvo u celini. Zavisnost predstavlja poreme aj u pona anju, koji se manifestuje kroz neadekvatno i izvitopereno zadovoljenje ljudskih potreba. Zavisnost se mo e stvoriti prema svakoj radnji koja stvara eljeni efekat, i u estalo se ponavlja postaju i sama sebi svrha i imperativ. Shodno tome razlikuju se zavisnosti od uzimanja psihoaktivnih supstanci (droge i alkohola), kockanja, igranja kompjuterskih igara.. Zavisnost od psihoaktivnih supstanci alkoholizam, narkomanija i politoksikomanija Psihoaktivne supstance (PAS) su supstance prirodnog, sinteti kog ili polusinteti kog porekla koje nakon uno enja u organizam menjaju telesne funkcije i svest oveka, i stvaraju psihi ku i/ili fizi ku zavisnost. Sve PAS mogu se svrstati u nekoliko grupa, i to: 1. Alkohol 2. Kanabinoidi (marihuana, ha i , skank, hibrid i sl.) 3. Opijati (opijum, po kome grupa i nosi naziv, i njegovi derivati: morfijum, heroin, i neke vrste lekova koje sadr e opijate - metadon i trodon) 4. Hipnotici i sedativi (barbiturati i benzodiazepini) 5. Stimulansi centralnog nervnog sistema (kokain, krek, amfetamin, metamfetamin) 6. Halucinogeni (LSD, ekstazi ili MDMA koji je netipi an predstavnik ove grupe, meskalin, psilocibin, PCP, ketamin) 7. Isparljivi rastvara i (lepak, bronza, benzin, boje, lakovi i sl.)

- Alkoholizam i alkoholisana stanja -

U razmatranju alkohola na du evno i telesno zdravlje oveka neophodno je pre svega objasniti nekoliko osnovnih pojimova. To su: alkohol, alkoholi ar, alkoholizam i alkoholisano stanje. y Alkohol je u medicinskom smislu otrov nervnog sistema. Unet u organizam on menja mentalnu aktivnost oveka. Nalazi se u alkoholnim pi imau razli itim koncentracijama i konzumira se uglavnom radi postizanja dobrog raspolo enja. Alkoholi ar je ovek koji je usled dugotrajnog i nekontrolisanog konzumiranja alkohola razvio toksikomansku zavisnost. Kod njega je alkohol doveo do organskih o te enja nervnog sistema i drugih organa (jetre i eluca), zatim do ispada u psihi kim funkcijama i kona no do moralne i socijalne degradacije li nosti.

Poreme aji pona anja

Alkoholizam je hroni na bolest alkoholi ara. Njene osnovne karakteristike upravo su opisane kroz definiciju alkoholi ara. Ovde je potrebno naglasiti da alkoholizam ne samo to remeti telesno i du evno zdravlje pojedinca i devalvira njegov socijalni status, ve razgra uje brak i porodicu, kako na emocionalnom planu, tako i materijalnom pogledu. Alkoholisano stanje se, u naj irem smislu,mo e shvatiti kao psihi ka i telesna reakcija na konzumiranje alkohola. Strogo medicinski gledano, svako alkoholisano stanje predstavlja intoksikaciju (trovanje). Me utim, imaju i u vidu iroku i raznovrsnu upotrebu alkoholnih pi a u dru tvu, veliki broj stanja opijenosti smatra se estim, uobi ajenim i skoro normalnim pojavama. Samo mali broj alkoholisanosti ima obele ja du evne abnormalnosti.

- Metabolizam alkohola

Iz alkoholnog pi a unetog u organizam alkohol prelazi u krv i taj proces se naziva resorpcija alkohola. U najve oj meri vr i se u tankom crevu, a zapo inje jo u ustima. Trajanje resorpcije zavisi od vi e faktora neki od njih su ja ina alkoholnog pi a, konzumiranje hrane tokom uzimanja alkohola, brzina ispijanja, ali i raspolo enje u trenutku konzumiranja alkoholnog pi a. U proseku traje od 30 do 60 minuta i tada se posti e maksimalna koncentracija alkohola u krvi. Interesantno je da riba i jaja usporavaja resorpciju alkohola u krvi. Slede a faza naziva se plato i ona se javlja nakon dostizanja maksimalnog nivoa alkohola u krvi i karakteri e je mirovanje koli ine alkohola i traje dva do tri sata. Nakon nje sledi faza eleminacije, ta nije do izlu ivanja iz organizma. Tada se koncentracija alkohola u krvi smanjuje, a raste u mokra i i maksimalnu koli inu dosti e za oko 120 minuta. Oko 90% alkohola se razgradi u jetri, a 10% se izlu uje u nerazgra enom obliku kroz mokra u, stolicu i izdahnuti vazduh. Potrebno je naglasiti da se prilikom metabolizma nekih namirnica (ugljenih hidrata) u organizmu javlja takozvani endogeni alkohol. On se pojavljuje u malim koli inama od 0.01 do 0.03 gram promila, tako da je gotovo nemogu e da on izvr i uticaj na oveka i dovede ga u takvo stanje da nije svestan da je u inio krivi no delo. Pored toga nemogu e je da ovek konzumira tolike koli ine ugljenih hidrata i u kratkom vremenskom periodu koje bi dovele do ve e koli ine alkohola u krvi.

- Alkoholemija i njen forenzi ki zna aj Alkoholemija je naziv za koncentraciju alkohola u krvi i jedinica u kojoj se izr ava jeste gram promil. Za potrebe forenzi ke psihijatrije i suda vr i se labaratorijsko dokazivanje alkohola u krvi i mokra i.

Poreme aji pona anja

Kako je ve obja njeno, metabolizam alkohola ima svoje faze u kojima se javlja u razli itim koncentracijama. Recimo u fazi resorpcije ve a je koncentracija alkohola u krvi od koncentracije alkohola u mokra i, a ve nakon 24 asa alkohola u organizmu ni nema. Za potrebe suda interesantno je da li je mogu e da se utvrdi alkoholemija u trenutku izvr enja krivi nog dela. Istra ivanjima se do lo do podatka da se svakog sata u organizmu nivo alkohola smanji u proseku za 0.15 gram promila faktor eleminacije. Tako da bi se do nivoa alkohola u krvi u trenutku izvr enja krivi nog dela do lo tako to bi se na koncentraciju uzetu nakon izvr enja dela dodao proizvod proteklog vremena od izvr enja krivi nog dela do uzimanja krvi i faktora eleminacije. Me utim, ova metoda utvr ivanja alkoholemije u trenutku izvr enja krivi nog dela se ne koristi zato to nije pouzdana, jer na koncentraciju alkohola u krvi uti u mnogi faktori koji ometaju linerani razvoj alkoholemije. Na primer osobe koje re e konzumiraju alkohol imaju ni i prag tolerancije od osoba koje intenzivnije konzumiraju alkohol i pri istim koli inama simptomi opijenosti kod njih mogu biti mnogo ve i.

Dejstvo alkohola na centralni nervni sistem -

Klini ka slika pijanstva odre ena je mnogim faktorima, a pre svega biolo kim karakteristikama nervnog sistema i njegovom predispozicijom da na alkohol regauje na ve uobi ajen, prepoznatljiv na in. Postoje razli iti modeli pona anja pijanog oveka, ali najzna ajnija su dva osnovna reakciona tipa: 1. 2. Fiziopatolo ki tip Psihopatolo ki tip

Fiziopatolo ki tip reagovanja podrazumeva ispade u oblasti ula i motorike. Posledica je globalnog dejstva alkohola na mozak koje je izrazito inhibitorno, ta nije usporavaju e. Alkohol otupljuje funkcije ula, naro ito vida i sluha. ak je mogu a pojava iluzija. Ipak, najzna ajniji su poreme aji koordinacije pokreta, koji se prime uju i pri malim koli inama alkohola. Lako pijan ovek nije u stanju da izvodi fine i precizne radnje. Pri ve im dozama alkohola nastupaju poreme aji govora kao i teturanje pri hodu, svi pokreti postaju usporeni i produ eno je takozvano reakciono vreme, tj. vreme od uo avanja prepreke do reagovanja. Ovaj fenomen je veoma zna ajan za saobra ajnu delikvenciju. Psihopatolo ki tip reagovanja sastoji se u injenici da alkohol pre svega inhibira rad kore velikog mozga. U takvoj situaciji kompromotovane su psihi ke funkcije kao to su: svest, opa anje, mi ljenje i pa nja. Intelektualne radnje jesu redukovane, ali ne i emocije, volja i nagoni koji dolaze do izra aja. Ove promene uti u na pona anje pijane osobe koja gubi sposobnost da o svojim postupcima razmi lja planski i racionalno i po inje da se pona a impulsivno, agresivno, vo ena svojim nagonima. Bitno je da alkohol redukuje i strah, koji je u normalnim uslovima regulator ovekoog pona anja.

Poreme aji pona anja

- Alkoholisana stanja -

Ve je navedeno da se pod pojmom alkoholisanog stanja podrazumeva kompleks psihi kih i telesnih reakcija organizma koje nastaju nakon konzumiranja odre ene koli ine alkohola. Mnogi su uzroci koji odre uju simptomatologiju alokoholisanih stanja, ali sa forenzi ko-psihijatrijskog stanovi ta najzna ajniji su: 1. Kvalitet psiholo ke reakcije na alkohol 2. Koli ina konzumiranog alkohola Postoje mnogobrojne klasifikacije alkoholisanih stanja, za pravnu praksu najprihvatljivija je Binderova klasifikacija. Ona upravo kao osnovni kriterijum uzima kvalitet psiholo ke reakcije na konzumiranje alkohola i alkoholisana stanja deli u dve velike grupe: I. Jednostavna (obi na) alkoholisana stanja II. Abnormalna alkoholisana stanja

Jednostavna alkoholisana stanja -

Kod ovog tipa pijanstva simptomi su uglavnom dobro poznati kako pijanoj osobi, tako i njenoj okolini, oni su o ekivani i predvidivi. Na pona anje najvi e uti e koli ina alkohola koja je konzumirana, ali i emocionalno stanje i uslovi spoljne sredine. Jednostavna alkoholisana stanja dalje se dele u tri grupe: 1. Lako pijanstvo okarakterisano je blagom psihomotornom uzbu eno u i padom mentalnih ko nica. Sve psihi ke funkcije su lakoubrzane i diskoordinisane, raspolo enje je povi eno i eufori no, raste ose anje vlastite mo i i sposobnosti, dok se kriti nost redukuje. Osoba postaje preduzimljiva i spremna za akciju, dolaze do izra aja klju ne karakterne crte koje osoba ispoljava bez prethodne obrade. Nagoni su lako poja ni i nedovoljno kontrolisani, posebno seksualni. Ali osoba u ovom stanju jo uvek ima uvid u svoj odnos prema okolini, zna koje su radnje pravno dozvoljene, a koje nisu, zna ajno je da u saobra aju ove osobe precenjuju svoje mogu nosti, brze su i energi ne. Koncentracija alkohola koja odgovara ovoj vrsti pijanstva je od 0.5 do 1.5 gram promila. 2. Srednje pijanstvo poseduje iste simptome kao i lako pijanstvo samo to su izra eni u ja em stepenu. Psihomotorika je jo ubrzanija samo to je jo vi e diskoordinisana, pokreti su grublji i nesigurniji. Karaktrne crte su jo o iglednije, funkcije ula slabija, alkoholisanost je vrlo jasna i uo ljiva za okolinu. Ponekad je osoba spremna da zapo ne ili ak i izvr i krivi no delo za koje od ranije ima predispozicija. U ovom stanju bezbedno upravljenje motornim vozilom nije mogu e, osobe u ovom stanju su najopasniji voza i i naj e i po inioci

Poreme aji pona anja

saobra ajnih nezgoda. Alkoholemija koja odgovara ovom stanju iznosi od 1.5 do 2.5 gram promila. 3. Te ko pijanstvo - karakteri e se ozbiljnim ispadima u psihi kim funkcijama i motornim oduzetostima. Svest je poreme ena, su ena, pa nj i opa anje su znatno redukovani, a mi ljenje je povr no, isprekidano estim blokovima, ali je i voljnonagonska sfera izrazito oslabljena. Mogu e su pojave iluzija, a stvaraju se i uslovi za pojavu delimi nih amnezija. Ukoliko se pijanstvo produbljuje svest je sve vi e isklju ena, osoba zapada u stanje sna, tzv. sopora, tok koji dalje vodi u komu i smrt. Alkoholemija koja odgovara ovom stanju pijanstva iznosi od preko 2.5 gram promila.

- Abnormalna alkoholisana stanja Grupu abnormalnih alkoholisanih stanja Binder klasifikuje na komplikovana i patolo ka pijanstva, a patolo ka dalje na sumra na i delirantna. Kao osnov klasifikacije uzima se stanje svesti. 1. Komplikovano pijanstvo ima uglavnom sve osobine kao i obi no pijanstvo, razlika je jedino u kvantitativne prirode. Su enje svesti nastaje naglo, ja e je izra eno i du e traje. Evidentan je psihomotorni nemir, koji mo e da preraste u agresivno i kriminalno pona anje. Raspolo enje je disfori no. Me utim, psihi ke funkcije su u grubim crtama ipak koordinisane, tako da je se anje osnovnih doga aja uglavnom sa uvano. 2. Patolo ko pijanstvo predstavlja akutnu psihoti nu reakciju koja nastaje naglo, traje kratko i zavr ava se terminalnim snom. Osnovni poreme aji javljaju se kod svesti, osoba je u potpunosti van realnog sveta, nije u stanju da opa a ili pamti, javljaju se jake iluzije i halucinacije naj e e neprijatnog i zastra uju eg sadr aja. Sve ovo dovodi do izra enog ose aja straha, koji pak prouzrokuje afektivno i agresivno pona anje koje se naj e e ispoljava na osobe u neposrednom okru enju. U ovom stanju pijana osoba naj e e je u inilac te kih, brutalnih krivi nih dela, ubistava. Obi no nakon njihovog izvr enja dolazi do naglog pada afektivne tenzije, nastupa terminalni san koji je kraj patolo kog pijanstva. Patolo ko pijanstvo se obi no razvija tokom obi nog pijanstva kod osoba sa povredama glave, epilepti ara i osobama koje imaju poreme aje li nosti.

Poreme aji pona anja

- Alkoholizam Alkoholizam je bolest koja se manifestuje u vidu dugotrajnog i nekontrolisanog konzumiranja alkohola. Ona nije samo medicinski, ve i dru tveni problem. Ona se razvija dugotrajno, postepeno i predstavlja hroni nu bolest. Pre njenog nastupanja javlja se faza u kojoj osoba nije ni svesna da se razvija zavisnost i neki je nazivaju i fazom navikavanja na alkohol. Alkohol kod pojedinca izaziva o te enja zdravlja na telesnom, nervnom i psihi kom planu. Nervni sistem je najvi e pogo en dolazi do propadanja elija centralnog i perifernog nervnog sistema. Emocionalni ivot je tako e izmenjen, poja an je egocentrizam, pove avaju se potrebe i prohtevi uglavnom vezani za konzumiranje alkohola. Usled ovakvog stanja osobe koje boluju od alkoholizma spremne su da u ine i krivi no delo da bi sebi obezbedile potrebne koli ine alkohola.

- Forenzi ko-psihijatrijski zna aj alkoholizma i alkoholisanog stanja Alkohol menja du evno stanje oveka tako to deluje inhibitorno na vi e mentalne funkcije. Pona anje postaje slobodnije, esto impulsivnije i agresivno. Sasvim je razumljivo da alkohol podsti e kriminalno pona anje oveka, uti e na pojavu i razvoj deliktne situacije, ali nije jedini kriminogeni faktor. Jednostavna alkoholna opijenost mo e da uti e na kriminalno pona anje zavisno od stepena alkoholisanosti kao i od drugih prate ih funkcija. Postavlja se pitanje da li ve tak treba da se izja njava o ura unljivosti kod obi nog pijanstva, neki smatraju da ne treba, a neki da treba da ve ta i o uticaju li nosti i dejstvu alkohola odvojeno, gde bi se sud bavio uticajem alkohola, a ve tak uticajem li nosti. Stanje ura unljivosti se ne mo e podvesti u neku emu za vreme jednostavnog pijanstva. Naj e e su delikventi ura unljivi, a i ako im je ura unljivost smanjena, ona nije bitno umanjena. Bez obzira na stanje ura unljivosti sudu ostaje i mogu nost primene instituta actiones librae in causa. Naj e a kriv na dela koja se ine u ovom stanju su silovanja, kra e, delikti ivota i tela. Abnormalna alkoholisanost predstavlja pravu du evnu bolest koja bolesnu osobu u potpunosti udaljava od relanosti. Ona se pona a u skladu sa aktuelnim doga ajima a to su halucinacije, iluzije i sumanute ideje. U skladu sa navedenim ove osobe su naj e e neura unljive, nisu svesne svog pona anja. Alkoholizam kao bolest zna ajno menja celokupni mentalni ivot pojedinca, njegov socijalni i materijalni status. Zbog slabljena moralnih nadzora alkoholi ar regradira u svom pona anju sklon je kra ama, prevarama, uvredama, klevetama. Ipak ura unljivost mora da se ocenjuje u skladu sa konkretnom situacijom.

Poreme aji pona anja

AGRESIJA

Sa etimolo kog stanovi ta re agresija vodi poreklo od latinskih re i ad - ka i gradus - korak, to bi ozna avalo korak ka ne emu, a u irem smislu aktivnost koja je usmerena ka postizanju odre enog cilja. Samim tim primarno odre enje agresije nema svoje negativno zna enje, kao to je to uobi ajeno u svakodnevnom govoru. Agresivno je, dakle, i dete koje tra i hranu, sok ili poku ava da ostvari neki svoj zahtev, ali i kriminalac, koji fizi ki maltretira ili ugro ava druge osobe, plja ka ili na drugi na in naru ava integritet drugih osoba, predmeta ili imovine. Me utim, razvoj pojma agresivnosti doneo je agresiji predznak dru tveno negativne, nepristojne ili neprimerene, pa i nedozvoljene aktivnosti i kao takav se odoma io u svakodnevnoj upotrebi. I pored toga nema jedinstvenih stavova o tome ta je to agresija ili agresivnost, a pristupi njihovom odre enju uglavnom odra avaju manji ili ve i zna aj razli itih inilaca kojima autori pridaju zna aj u tuma enju agresivnosti. Tako, neki agresiju odre uju kao "ugra enu unutra nju ekscitaciju koja tra i olak anje i koja e na i izra aj bez obzira na karakter spoljnog stimulusa" (Lorenz, K.), odnosno impuls koji ima kvalitet instikta, koji Frojd ozna ava instiktom smrti. Drugi smatraju da je agresivnost vrsta reakcije ili pona anja, koja nastaje usled delovanja tetnog stimulusa ili drugog spoljnog nadra aja, ime agresiju ne dovode u vezu sa unutra njim, ve spoljnim iniocima (Buss). Slede i smatraju da je agresija bilo koja manifestacija volje za mo i i dominacijom (Adler), to agresiji daje iru socijalnu, pa i klasnu dimenziju. Prikazani poku aji odre enja agresije, kao i brojni drugi, ukazuju na svu slo enost ove problematike, kao i na odsustvo jedinstva u poimanju ove zna ajne pojave Ijudskog, ali i ivotinjskog svojstva. Do danas nema op teprihva enog stava, to ote ava, ne samo njeno poimanje, vec i mogu nosti u domenu prevencije i terapije ovih pojava.

Osnovni oblici manifestacije agresije

Kao jedan od prihvatljivih pristupa navodimo odre enje agresije kao "takvu formu pona anja koja podrazumeva svaki oblik javnog ili prikrivenog napada koji je usmeren prema Ijudima, ivotinjama ili predmetima, a koje se ostvaruje upotrebom fizi ke sile, a u irem smislu kroz zapla ivanje putem verbalne, gestovne ili mimi ke ekspresije" (Todorov). Ovim su, u zna ajnoj meri, obuhva eni i osnovni oblici manifestacije agresije, koja se mo e razvrstati u slede e oblike:
y agresija koja se izra ava samo u mislima i intrapsihi kim zbivanjima

oveka (on je razdra en i sklon napadu na okolinu, ali kontroli e i uzdrzava agresivne podsticaje); y verbalna agresija, koja se manifestuje kroz grdnju, uvrede, poruge ili na drugi na in; y agresija usmerena na premete u kojoj se jasno prepoznaje manifestovana sklonost i elja za destruktivnim pona anjem;

Poreme aji pona anja

y agresija prema drugim osobama, u smislu njihovog povre ivanja ili uni tavarija ivota.

Osim pojma agresije, u estoj upotrebi je i pojam agresivnost. Agresivnost ozna ava trajniju osobinu ili stanje li nosti, odnosno skup oblika pona anja i tendencije koji su relalivno postojani i me u sobom su u zna ajnom stepenu korelaicje. Dakle, agresija je manifestacija trenutka, a agresivnost crta i karakteristika li nosti

Psiho-socijalni koncepti agresivnosti

Psiho-socijalni koncepti agresivnosti ukazuju na zna aj razli itih psiholo kih i socijalnih faktora vezanih za agresiju. Po ev od Frojdovog koncepta nagona smrti (tanatos), u e e psiholo kih mehanizama u tuma enju agresivnosti privla i pa nju istra iva a i ire javnosti. Ovi pravci razmatraju zna aj psiholo kih svojstava li nosti u kontekstu agresivnosti, a posebno sa stanovi ta razvoja li nosti i faza psiholo kog razvoja. Teorije frustracije pripadaju bihejvioristi kim pravcima u psihologiji, po kojima se agresivno pona anje tuma a i klasi nom emom Stimulus-Reakcija. Dakle, postojanje prepreke, odnosno nezadovoljenja odre ene potrebe je stimulus, dok je agresija posledi na reakcija, koja se javlja kao rezultat frustracije i tra enja na ina da se ostvari zadovoljenje uskra ene potrebe. Teorije socijalnog u enja poku avaju da agresivnost objasne kroz stvorena iskustva razli ite starosti, odnosno da se agresivna akcija mo e javiti kao odgovor na iskustva iz pro losti, kao predvi anje razli itih formi ugro enosti ili kao odgovor na specifi ne socijalne ili okolnosti sredine. Osim zna aja razvojnih faktora, ove teorije u sebi nose i elemente imaginativnosti, odnosno imaginativnog anticipiranja opasnosti. Navedena teorijska tuma enja agresivnosti samo su mali segment razli itih pristupa agresiji i agresivnosti. Oni ukazuju na svu slo enost problematike u ovoj oblasti i na neophodnost sagledavanja razli itih i brojnih inilaca od zna aja za ispoIjavanje agresije, to je i u kontekstu multidimenzionalnog sagledavanja i tuma enja razli itih dimenzija ovekovog pona anja i psihi kih poreme aja.