Você está na página 1de 4

1.

Cilj i uloga investiranja


Investiranje predstavlja rtavanje, odricanje od potronje u sadanjosti, da bi se dobile odreene koristi u budunosti. Uloga investiranja svodi se na ulaganja u osnovna sredstva (zemljite, graevinske objekte sa instalacijama i infrastrukturom, kao i ulaganja u neophodnu opremu, ulaganja u licence, know how isl. i ulaganja u trajna obrtna sredstva.

3. Podela investicionih projekata sa inenjerske take gledita, prema statusu trita i prema nameni
Podela projekata prema nameni odnosi se na vrstu delatnosti koja moe biti raznolika. Ne ulazei u nabrajanje vrsta delatnosti, moe se rei da je, bez obzira o kojoj se delatnosti radi, postupak investicionih aktivnosti isti.

4. Znaenje - definicija projekata prema statusu trita


Nova investicija predstavlja novi poslovni subjekat sa novim proizvodima i ulaganjima, pri emu novi graevinski objekat nije uvek odrednica za to. Modernizacija i proirenje predstavlja tip projekta koji se na tritu javlja kao postojei poslovni subjekat koji moe da ponudi nove asortimane proizvoda i usluga ili pak da samo povea obim postojee delatnosti. Rekonstrukcija predstavlja nepromenjeni status poslovnog subjekta sa postojeom ponudom proizvoda i usluga boljeg kvaliteta od postojeeg.

5. Podela investicionih projekata prema sloenosti


Sloenost projekata se definie prema veliini potrebnih ulaganja, iji cenzus definiu finansijeri investicije (bankarske organizacije). Prema ovoj podeli projekti se mogu klasifikovati na projekte male, srednje i vee sloenosti. S obzirom na sloenost projekata, navedena klasifikacija moe tretirati na sledei nain: Projekti male sloenosti....ulaganja vrednost do 350.000 EUR, Projekti srednje sloenosti ..ulaganja od 350 - 1.000.000 EUR, Projekti vee sloenost.............ulaganja preko1.000.000 EUR.

6. Cilj i uloga izrade investicione studije


Investiciona studija radi se u skladu sa pravilima zajednike metodologije za ocenjivanje drutvene i ekonomske opravdanosti investicija i efikasnosti investiranja a koja je u skladu sa metodologijom Svetske banke.

7. Sadraj investicione studije po metodologiji izrade


Po metodolokoj proceduri, izrada investicione studije data je u obliku rezimea, a po poglavljima koja tretiraju sledeu problematiku: Bonitet investitora, Analize trita nabavke i trita prodaje, Analiza tehnoloko - tehnikih reenja, Analize lokacije, Analize bezbednosti i zdravlja radnika i zatite ovekove okoline,

Organizaciona reenja, Analiza izvodljivosti i dinamika radova, Finansijska analiza u pripremi investicione studije, Finansijsko - trina ocena projekta, Drutveno - ekonomska ocena projekta, Analiza osetljivosti.

8. Bonitet investitora - cilj i sadraj


Osnovni cilj analize boniteta investitora jeste da se analiziraju svi kritini objektivni i subjektivni faktori u poslovanju investitora a koji bi mogli pozitivno ili pak negativno delovati na provoenje i uspean zavretak planiranog investicionog poduhvata. Analiza boniteta investitora obuhvata: Opte informacije o investitoru, Poloaj investitora na tritu, Tehnoloko - tehnika reenja, Analiza poslovanja, Konana ocena boniteta investitora.

9. Trini bonitet investitora


Poloaj investitora na tritu obuhvata prodajno i nabavno trite, najee u prethodne tri godine, pri emu se ovom analizom utvruje konkurentnost investitora kao i njegova sposobnost da se osigura pravovremenim nabavkama za nesmetani proces proizvodnje predviene novom investicijom. Radi ocene poloaja investitora na tritu prodaje i tritu nabavke neophodno je za davanje kvalitativne ocene prikupiti podatke koji se odnose na: Najvanije kupce, Najvanije dobavljae, Postignute prodajne cene proizvoda, Postignute nabavne cene materijalnih inputa.

10.. Tehniki bonitet investitora


odnose na: Pproizvodni program, Koliinu proizvoda po vrsti ili asortimanu, Primenjenu tehnologiju, Tehnoloki proces proizvodnje, Tehnoloki kapacitet i obim proizvodnje, Tehniku strukturu osnovnih sredstava, Materijalne inpute i energente, Organizaciona reenja.

11.. Definicija materijalnih utroaka


Normativi utroaka koliinski merljivih materijalnih inputa i pregled potronje energenata daje se po proizvodima ili pak po asortimanu proizvoda, a potom se utvruje njihova ukupna struktura za prethodni period. Izuzetno je vaan prikaz potronje materijalnih inputa i energenata s obzirom da se reenjem ove problematike dolazi do sagledavanja ekonominosti poslovanja. Treba napomenuti da kod

veeg broja materijalnih inputa (koji bi kao takvi bili nepodesni za razmatranje) u obzir za analizu treba uzete odgovarajue reprezentante. .13. Trite nabavke Trite nabavke je reciprono tritu prodaje. Svaka realizacija investicionog projekta podrazumeva nabavku sirovina, poluproizvoda, energenata, opreme itd. Pri analizi trita nabavke potrebno je navesti podatke i opisati karakteristike planiranih materijalnih inputa. Bitno je analizirati porekla sirovine - da li je domaa ili uvozna. U analizi trita sirovina veoma je znaajno utvrditi tri parametra - koliine, kvalitet i cenu.

14. Trite prodaje


U prikazivanju osnovnih karakteristika proizvoda treba sagledati kakva je njegova konkurentnost u pogledu ekonomskih i tehnikih karakteristika i zahteva prilikom upotrebe u pojedinim tehnikim podrujima potronje. Bitno je obratiti panju na analizu obima tranje na domaem i inostranom tritu kao i na organizaciju prodaje i distribucija odreenog proizvoda.

15. Definicija i sadraj tehnikih aspekata investiranja


Investiciona reenja koja se odnose na graevinske objekte sa instalacijama i infrastrukturu kao i na lokacijska reenja imaju, zbog najee visokih trokova, znaajnu ulogu, zbog ega je neophodno istraiti alternative projekta i varijante reenja u cilju izbora najpovoljnijeg reenja.

16. Tehnologija proizvodnje i obuhvatnost tehnolokih aspekata investiranja


Analiza tehnolokih aspekata investiranja obuhvata neophodnost sledeih prouavanja: Alternativni izbor tehnolokih reenja, Tehnoloki proces proizvodnje, Kapacitet i obim proizvodnje, Izbor opreme, Materijalni inputi, Energenti.

18. Izbor opreme - klasifikacija u grupe


Pri izboru opreme neophodno je izvriti njenu klasifikaciju koja se moe podeliti u sledee grupe: Proizvodna (tehnoloka oprema), Transportna oprema, Skladina oprema, Oprema za kontrolu kvaliteta, Oprema za odravanje, Energetska oprema, Oprema za zatitu okoline i zatitu na radu, Infrastrukturna oprema i sl.

19. Potreba za energentima u procesu investiranja


Poteba za energentima, u zavisnosti od vrste delatnosti, sastoji se u potrebi za: Elektrinom energijom neophodnom za pokretanje proizvodne opreme, za osvetljenje i za termiku upotrebu,

Vodom neophodnom za industrijske svrhe i za pie, Komprimovanim vazduhom, acetilenom i sl.

20. Uticaj projekta na zdravlje radnika i na ivotnu i radnu sredinu


Uticaj projekta na zdravlje i bezbednost radnika i na ivotnu okolinu i radnu sredinu od posebnog je znaaja za projekte tzv. prljavih tehnologija s obzirom da je kod njih prisutan rizik od naruavanja ekoloke ravnotee u procesu proizvodnje.

21. Terminski plan investicije


Terminskim planom planira se nain realizacije projektnih aktivnosti, po obimu i redosledu predviene realizacije. Pri ovome je jasno izraen prikaz meusobne zavisnosti kao i vreme trajanja izvoenja pojedinanih projektnih aktivnosti.

22. Organizaciono - upravljaki aspekti investiranja


U analizi organizaciono - upravljakih reenja razmatraju se uslovi, mogunosti i potrebne mere i sredstva za racionalno i efikasno izvoenje: Ppripremnih aktivnosti za nameravani investicioni poduhvat, Realizaciju projekta, Korienje investicije u eksploatacionom periodu.

:23. Ekonomsko-finansijskia aspeekti investiranja Osnovne elemente za utvrivanje finansijskih efekata investicije na bazi kojih se izvode analize koje slue investitoru kao osnova za donoenje odluke o realizaciji konkretne investicije, a kreditorima za ocenu sigurnosti vraanja uloenih sredstava u predmetnu investiciju, ine tehniki aspekti investiranja.

24. Utvrivanje vrednosti investicije


Utvrivanje vrednosti investicije vri se u tekuim cenama i slui iskljuivo za obezbeenje izvora finansiranja po projektovanoj dinamici. Izvori finansiranja moraju biti identifikovani po obimu i ronosti i treba da obezbede likvidnost projekta u toku njegove realizacije, jer je to preduslov za ulazak u investiciju.

27. Neto sadanja vrednost projekta


Neto sadanja vrednost predstavlja apsolutnu meru profitabilnosti projektaNeto sadanja vrednost zavisi od: Ukupnog prihoda po godinama u periodu eksploatacije investicije, Ukupnih rashoda odnosno odliva po godinama u periodu investicionog ulaganja, Ekonomskog veka investicionog ulaganja, Visine diskontne stope, Inicijalnog kotanja investicije. Analiza osetljivosti projekta pokazuje elastinost projekta na promenu projektovanih uslova. Projekat se radi, kako je ve reeno, u stalnim cenama u pretpostavljenim uslovima vaeim u godini njegove izrade. Nesporno je da e se, u toku ekonomskog veka projekta, uslovi privredjivanja menjati, tako da e doi do odstupanja ostvarenih u odnosu na planirane efekte. Analiza osetljivosti projekta treba da pokae koliko je projekat fleksibilan na promenu projektovanih uslova, odnosno da prui odgovor na pitanje koliko je projekat u stanju da prihvati izmenjene uslove, odnosno rizik privredjivanja, a da ostane u zoni profitabilnog poslovanja.

28. Analiza osetljivosti projekta