arko Roulj Svetlopisom Anastasija Jovanovia "Danica", 1999, Vukova Zadubina, Beograd Autoportret Anastasa Jovanovia, 1850 - 56.

god.

Fotograf, litograf i slikar Anastas Jovanovi (1817, Vraca - 13, novembar 1899, Beograd) autor je galerije portreta znamenitih Srba prve polovine 19. veka. Pred njegovom etvrtastom kutijom sa objektivom stajali su, kao modeli, naunici i umetnici (Vuk Karadi, ura Danii, Petar Petrovi Njego, Milica Stojadinovi Srpkinja, Branko Radievi, Dimitrije Avramovi...) kao i vladari i dravnici (knjaz Milo, knez Mihailo, kneginja Julija knez Aleksandar Karaorevi, Ilija Garaanin...) ali i takozvani obian svet. Svi oni ovekoveeni su fotografskim snimcima ili kako se to tada govorilo "zrakopisom" - svetlopisom Anastasa Jovanovia. Jovanovi je kao pionir fotografije bio opinjen izradom dagerotipija ("minijatura crtanim suncem"). Tako je zahvaljujui "slikarstvu sunca" /"crtanju svetlou" na prvi fotograf ostavio bogatu zbirku fotografija neprocenjive vrednosti. Sticajem srenih okolnosti, a to se u naoj kulturi ne deava ba esto, ova zbirka fotografija se uva u naim muzejima: Muzej grada Beograda, istorijskom muzeju Srbije, Vojnom muzeju, Etnografskom muzeju, Vukovom i Dositejevom muzeju i Narodnom muzeju. Deo Anastasovih snimaka nalazi se i u privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu. Kako svedoi majstor umetnike fotografije Miodrag orevi glavni deo zbirke dobijen je jo 1953. godine od Anastasove erke Katarine A. Jovanovi koja je u to vreme ivela u Cirihu. Zahvaljujui profesoru Dejanu Medakoviu, koji je u ime nae zemlje posredovao kod Katarine A. Jovanovi, ova znaajna zbirka - deo umetnike zaostavtine Anastasa Jovanovia - pripala je fondu Muzeja grada Beograda. Kasnije se otkupima od privatnih vlasnika ova zbirka jo uveala. Velika je zasluga dr Miodraga orevia to je, znajui stari tehnoloki proces, uspeo da izradi sa kalotipskih negativa "drugu generaciju" ove zbirke na savremenom foto-materijalu kao i da se celokupan materijal posebno filmuje. Na taj nain znatno je produen vek trajanja umetnikih dela prvog srpskog fotografa.

Anastas Jovanovi je prvo zapoeo da ui terzijski zanat, a zatim je bio primljen da u Knjaesko-serbskoj tipografiji ui za slovolivca. U slobodnom vremenu kao samouk savladao je graverski zanat. Toliko se izvebao u graviranju natpisa i rezanju peata da je 1838. mogao da izradi matrice za kurzivna slova bez kojih ne bi mogao da se odtampa prvi Srbski bukvar. To mu je bila i najbolja preporuka kod kneza Miloa koji je naredio da tog mladog, vrednog i darovitog kalfu odmah poalju u Be, na Akademiju svete Ane, da ui bakrorez. Jovanovi je 1846. zavrio Akademiju u Beu. Pre toga je izuio dva vana umetnika zanata: fotografiju i litografiju. Na taj nain on je postao na prvi majstor u tim disciplinama. Ve 1840. poeo je kao prvi Srbin da izrauje umetnike litografije. To su bili portreti Dositeja, Muickog i Vuka Karadia. Uporedo sa tim on je 1841. kupio meu prvima Foigtlenderovu kameru s objektivom Jozefa Pecvala - treu koja je proizvedena! Fotografiju i litografiju uio je u slobodno vremenu van Akademije kod tadlera, bakog fotografa i litografa. U poetku bavio se dagerotipijom, a kasnije talbotipijom. Pored toga to je radio portret, Jovanovi je radio snimao i delove grada, Bea i Beograda, mrtvu prirodu, razne dogaaje. Poto zbog dinastikih promena nije mogao da se vrati u Srbiju, osnovao je fotografskolitografski atelje u Beu (Tabortrase broj 6). Zapoeo je da izdaje u sveskama "Spomenike Srbske", ali zbog slabog odziva publike morao je da obustavi ovaj poduhvat posle etvrte sveske. Pokuao je da ostvari i "Panteon slovenski" ali u tome nije uspeo. Zanimljivo da je za "Spomenike" poruio tekstove od Vuka Karadia, koga je dobro poznavao jer je, kao stipendista iz Srbije u Beu, bio pod njegovim starateljstvom. Poznato je da je Anastas Jovanovi zahvaljujui Vukovoj preporuci upoznao stereoskopske snimke, to jest fotografske snimke u tri dimenzije. O tom dogaaju on u autobiografiji belei ovo:

"Pie mi g. Vuk St. Karadi god. 1854. da je doputovao jedan ruski polkovnik sa gospoom i odseo u hotelu "Wilder Mann"" u Kutnerstrasse... On ima portreta kako svoje tako i svoje gospoe, koje je dao izraditi u Londonu, da odem k njemu da iste vidim. G. Vuk znajui koliko se ja interesujem, bio mu je za mene priao. Ja im dobih to pismo, odem istom gospodinu on me vrlo ljubazno primi i pokae mi obraze." Jovanovi je zatim do detalja opisao kako je pronikao u tajne snimanje stereoskopskih snimaka u tolikoj meri da je ve iste godine izlagao na izlobi u Beu prve stereoskopije. To su bili prvi stereoskopski snimci Bea. O tome je u strunoj literaturi 1855. zapisano: "Izrada prvih stereoskopskih slika u Beu zasluga je i poast g. Anastasa Jovanovia." Ali Vuk nije bio sklon samo pohvalama - umeo je on i da otro kritikuje rad Anastasa Jovanovia. Kad je Anastas izradio portret Milice Stojadinovi Srpkinje, Vuk mu je u oi rekao da je pesnikinju na slici "nagradio" i "oko 25 godina nainio starijom uz to jo i runu", a o tome je obavestio i Milicu. Jovanovi mu je stoga obeao, da e onu glavu skinuti pa drugu graditi". Istoriar umetnosti Pavle Vasi smatra da je kritika bila preterana i da je Miliina "razmaenost" i "pristrasnost" uticala na vuka jer "nam danas ta litografija izgleda kao jedan od najboljih portreta". Imao je Anastas Jovanovi jo jednog slavnog i nita manje otrog kritiara - knjaza Miloa, koji ga je kritikovao to se ne bavi slikanjem nego politikom. Mogli bismo se sloiti sa miljenjem samo Anastasa da ga je knjaz Milo ako kritikovao ne zbog toga to je visoko cenio umetnost nego zato to je smatrao da je Anastas privreniji knezu Mihailu nego njemu. Stoga je prekorno pitao Anastasa: "A koji si ti bes kod Mijajla?" Knjaz je bio ipak u pravu jer, po povratku u Srbiju 1859, Anastas Jovanovi zaista nije vie dugo "sedao u duanu" i slikao nego se bavio poslovima dvoroupravitelja. Bio je spreman da svoj ivot umetnika i jo mnogo to ta rtvuje dvojici Obrenovia kojima je bio veran kako to kae Katarina A. Jovanovi - "do groba i preko groba". Nije nikada zaboravio ta su mu sve omoguili.

Ima jo jedno zanimljivo miljenje o portretima Anastasa Jovanovia. Knjievnik Ljubomir Nenadovi kae u portretu P. P. Njegoa koji je izradio Anastas: "To je najbolja vladiina slika. Takav je izgledao poslednjih godina svoga ivota." Nenadovi je ostavio i zapis koji govori o odnosu Anastasa Jovanovia prema Njegou: kada se Njego 1851. razboleo Anastas se starao oko vladike. Pokuao je i da izmiri crnogorskog vladiku sa srpskim knjazom na koga se vladika naljutio zato to mu nije pomogao u jednom sukobu sa Turcima. Smatra se da je Anastas Jovanovi na prvi kolovani primenjeni umetnik. Sa uspehom se ogledao i u litografiji, i u fotografiji, i u slikarstvu, i u vajarstvu, heraldici, oblikovanju nakita, ukrasa i nametaja. Najvie je uspeo da uradi za vreme svog boravka u Beu, odnosno dok se nije vratio u Srbiju sa porodicom Obrenovi. U vreme vladavine kneza Mihaila potpuno se bio posvetio organizovanju ivota na dvoru. Posle tragine kneeve pogibije 1868, povukao se iz javnog ivota u umetniku radionicu iz koje je retko izlazio. O tome ta je tada radio svedoi njegova ki Katarina A. Jovanovi: "U svojoj radionici (Kosovska ulica br. 25, kua sruena posle Drugog svetskog rata) bavio se raznim poslovima; pratio je razvitak fotografije, bavio se elektrotehnikom, interesovao se za aeronautiku, na kojoj je radio i crtao. itao je mnogo i pratio sve dogaaje, osobito na polju umetnosti i nauke i radio neumorno..." Ona je zabeleila i njegove poslednje rei: "teta, teta! Sve je bilo tako interesantno, sve me je toliko interesovalo a sada je sve prolo." Umro je 1899. i sahranjen je na Novom groblju u Beogradu. Gotovo svi koji su pisali o Anastasu Jovanoviu isticali su da je on pre svega bio majstor portreta. Veljko Petrovi misli da je Jovanovi zaduio na narod zato to je ovekoveio znamenite Srbe iz prve polovine 19. veka. Stevan Hakman veli: "Bez njegovog rada bila bi ponaosob naa knjievna istorija liena dragocenog materijala tolikih snimaka vodeih ljudi iz obnove nae novije knjievnosti. Imena kao Dositej Obradovi, Vuk, Petar Petrovi Njego, Lukijan Muicki, Jovan Raji, prota Matija Nenadovi, ore Popovi Daniar, i dr. i prizori kao Knez Mihailo otvara sednicu Uenog drutva dovoljno pokazuju obimnost njegove ilustratorske delatnosti. A to se tie vernosti, treba videti glavu samog Vuka Karadia." O portretima Anastasa Jovanovia pisala je i Radmila

Anti u monografiji o prvom srpskom fotografu: "Da je Vuk Karadi bio najmarkantnija figura kulturnog trenutka Srba u Srbiji i u Austriji, potvruju i Anastasovi snimci ovog naeg velikana i kulturnog pregaoca Srbije u prolome veku. Svaki od Anastasovih snimaka Vuka predstavlja malu studiju u realistinom shvatanju i postupku. Dovoljno je koncentrisati se samo na snimljene Vukove portrete pa tako mnogo shvatiti i proniknuti u ovu izuzetnu linost nae istorije iz vremena kada su se tek postavljali temelji novije srpske kulture. Za njim su u toj grupi knjievnika Milica Stojadinovi Srpkinja, ura Danii, Ljuba Nenadovi u mladim godinama i Branko Radievi." Po miljenju Pavla Vasia Anastas Jovanovi je prvi pravi romantiar u srpskom umetnosti, koji je svoje uzore naao u francuskom romantizmu. Stoga se moe smatrati da njegov rad predstavlja kod nas sponu sa tom "etapom u istoriji umetnosti". Vasi kae i to da je Jovanovi"moda jedini od naih umetnika 19. veka ostvario rezultate koji se i za evropske srazmere mogu smatrati znaajnim". U Istoriji srpske fotografije Milanka Todi daje Anastasu Jovanoviu vrlo istaknuto mesto. Po njenom miljenju Jovanovievi "portreti vuka Stefanovia Karadia, Tome Vuia Periia, Petra Petrovia Njegoa i drugih, vizionarski su ukazivali na mogunosti novog fotografskog jezika". A Vanja Kraut, u Istoriji srpske grafike, kae da je Anastas Jovanovi "naj najvei grafiki umetnik 19. veka". Povodom sto godina o smrti Anastasa Jovanovia eleli smo da podsetimo nae itaoce na delo ovog znamenitog umetnika - fotografa i litografa - koje pripada koliko naoj toliko i evropskoj kulturnoj batini. (Korigovana i lektorisana verzija sa nekadanjeg sajta Ministarstva za Srbe van Srbije)

Petar Petrovi Njego, 1851. god Autoportret Anastasa Jovanovia, 1850 - 56. god.

Knez Mihailo u enterijeru, oko 1856. god Vuk Karadi, 1850 - 58. god.