AGARNA REFORMA I KOLONIZACIJA POSLE II SVETSKOG RATA

"Sasvim je izvesno da je pobeda socijalisti ke revolucije u Jugoslaviji omogu ila pa i uslovila brzo otpo injanje agrarne reforme i kolonizacije. Zapravo, ve avgusta 1945. dono enjem Zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji inaugurisan je proces izmene agrarno-posedovne strukture u svim jugoslovenskim zemljama, kao i kolonizacija, koja je po svom obimu bez presedana u novijoj istoriji Balkana i ovog dela Evrope".(Ga e a,1984: 139) Radikalna raspodela zemlji nih povr ina u ratnim uslovima nije bila mogu a, a, iz takti kih razloga, nije je ni potenciralo rukovodstvo KPJ. Naime, jugoslovensko selja tvo je bilo okosnica socijalisti ke revolucije, pa bi svako njegovo razba tinjenje bilo akt koje ono ne bi razumelo ni prihvatilo, ega je partijsko rukovodstvo bilo svesno. Ipak, zabele eni su pojedina ni primeri podele zemlje bogatih seljaka i one uzete iz nekih crkvenih veleposeda, to je bilo vezano za politiku pojedinih narodnooslobodila kih odbora. Neposredno posle oslobo enja, vode i politi ki lideri i tampa pripremali su javnost na to da e pitanje agrarne reforme biti ubrzo re eno. Predlog Zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji, rasprave o njegovim na elima, kao i kona no usvajanje, vezani su za privremenu Narodnu skup tinu Demokratske Federativne Jugoslavije ( Avnoj). Predlaga i su bili Vasa ubrilovi , ministar poljoprivrede, Sreten Vukosavljevi , ministar za kolonizaciju i Mo e Pijade. Glavni princip je bio da zemlja treba da pripadne onima koji je nemaju i koji e je obra ivati i da treba da postane njihova privatna svojina, tj. da se upi e u zemlji ne knjige. Osnovni politi ki razlog za sve ovo je potreba pridobijanja i zadr avanja politi ke podr ke to ve eg broja ljudi. Kritike i primedbe na pojedine odredbe Zakona poticale su od opozicije u Privremenoj narodnoj skup tini DFJ ( opozicija je postojala vi e formalno i kratko nakon rata. KPJ je te ila jednopartijskom monolitizmu, no razlozi me unarodnog priznanja Jugoslavije u inili su da rukovodstvo KPJ nije moglo da izbegne prisustvo opozicije u skup tini. Opoziciju su inili neki predratni poslanici koji su pojedina no pozivani u skup tinu. Uslov je bio da se niko nije kompromitovao saradnjom sa okupatorom). Primedbe su se uglavnom odnosile na brzinu kojom se Zakon donosi i na veli inu zemlji nog maksimuma. Primedbe su imale, tako e, i pravoslavna i katoli ka crkva zbog velikog zemlji nog fonda kojim su raspolagale. Uspele su da se dogovore sa elnicima KPJ da manastiri od posebnog istorijskog zna aja zadr e zemlju a, ako i bude dodeljivana, da prvenstvo imaju vernici te crkve. 23. avgusta 1945. Zakon je usvojen a njegove glavne odredbe su slede e: zemlji ni maksimum obradivog tla je 25-35 ha, u zavisnosti od podru ja, broja lanova doma instva itd. Bez nadoknade se oduzima sve preko tog, u stvari, predvi ena je nadoknada zemljoradnicima ali, u praksi, ona nikad nije dodeljena. Zemlja se dodeljuje bezemlja ima, a Zakonom je omogu eno i prvenstvo u dodeljivanju, a ono se odnosilo na lanove NOR-a, ratne invalide i porodice poginulih boraca. Da bi se spre ile malverzacije sa dodeljenom zemljom, formulisana je

zakonska odredba da se dobijena zemlja iz agrarnog fonda ne mo e prodavati u narednih 20 godina niti dati u zakup. Ukupni agrarni fond dobijen eksproprijacijom i konfiskacijom iznosio je 1 566 030 ha zemlje. Najve i deo fonda predstavljali su posedi pripadnika nema ke narodnosti (40,7%) , velikoposedi (15%) i posedi manastira i crkava (10,5%). Najve a zemlji na povr ina predvi ena za agrarnu reformu i kolonizaciju bila je u Vojvodini (42,8%). Ukupan zemlji ni fond podeljen je bezemlja ima, selja kim radnim zadrugama,dr avnim poljoprivrednim dobrima, zdravstvenim, prosvetnim i socijalnim ustanovama, jedan deo je ostavljen za po umljavanje a deo je ostao i nerazdeljen. Prose na veli ina dodeljenog zemlji ta bila je oko 2,5 ha. Zbog male povr ine, dodeljena zemlja nije imala neki ve i ekonomski zna aj za one koji su je dobili. Agrarna reforma bila je, prvenstveno, politi ki motivisana. Imaju i u vidu da se oduzeta zemlja naj e e nalazila u vlasni tvu onih koji su u politi kom smislu bili protivnici novog re ima, bitno obele je agrarne reforme je da se vi e pokazala kao element klasnog obra una a manje kao na in stimulisanja ekonomije rada. Podela zemlje,pored ostalog, odnosila se i na u vr ivanje politi ke simpatije prema KPJ u najsiroma nijim slojevima, to je pru alo jo ve u stabilnost njenoj politi koj vladavini. Istovremeno, agrarnom reformom i dodatnim merama koje su je pratile, obezbe en je i po etni zemlji ni fond za formiranje dr avnog sektora u poljoprivredi. Uz agrarnu reformu sprovo ena je i kolonizacija, kojom je stanovni tvo iz nerazvijenih krajeva preseljavano u vojvo ansku ravnicu. Njenu materijalnu osnovu sa injavala su napu tena nema ka imanja, na kojima je u slo enim istorijskim okolnostima trebalo obnoviti i produ iti poljoprivrednu proizvodnju. Jugoslovensko dr avno i partijsko rukovodstvo donelo je na elnu odluku o sprovo enju kolonizacije jo 24. aprila 1944, reafirmisanu 9. Marta 1945. Deklaracijom privremene Vlade DFJ. Kolonizacija je bila podeljena na SAVEZNU ili spoljnu, kojom je stanovni tvo preseljavano u Vojvodinu i UNUTRA NJU, koja se odnosila na preme taj u okviru iste republike. Zakonom je predvi eno izdvajanje 500 000 katastarskih jutara zemlje u Ba koj, Banatu, Baranji i Sremu, i to od 8-12 jutara po porodici. Tu se naselilo oko 45 000 bora kih porodica, od ega ih je najvi e do lo iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske. Najve i broj porodica je kolonizovan tokom 1945 i 46. Prilikom sprovo enja kolonizacije vodilo se ra una da se kolonisti koji su do li iz istih krajeva grupi u zajedno na novoj zemlji, da bi se tako lak e prilagodili novim uslovima. Me utim, veliki broj kolonista se nije mogao prilagoditi ( zbog zdravstvenih razloga, nepoznavanja poljoprivredne proizvodnje, netrpeljivosti domicijelnog stanovni tva i sl.) i oni su se vra ali u zavi aj. Problem su bili i autokolonisti, koji su po sopstvenoj volji naseljavali zemlju, bez i ijeg odobrenja. Odlazak Nemaca sa njihovih imanja i savezna kolonizacija uticali su na izvesna pomeranja u etni koj strukturi Vojvodine. Pored toga, ministar za kolonizaciju Sreten Vukosavljevi

predlagao je iseljenje jednog broja Ma ara iz Vojvodine (80 000), zbog nedovoljnog fonda za podmirenje potreba kolonista i elje da se dema arizuje Vojvodina a taj predlog se odnosio samo na one koji su u estvovali u zlo inima i sara ivali sa okupatorom. Ovaj predlog nije usvojen ali se izvestan broj Ma ara samoinicijativno iselio, ime je do lo do nagla enog pove anja broja lica srpske nacionalnosti u Vojvodini. Zanimljivo je, tako e, spomenuti de avanja na Kosovu i Metohiji. Tu je za vreme Kraljevine Jugoslavije do lo do naseljavanja srpskih i crnogorskih kolonista na zemlju koja nije bila u privatnom vlasni tvu (ledine, utrine, napu tena zemlja) a koji su proterani dolaskom okupatora a zemlja je dodeljena Albancima. Stanje op te nesigurnosti i slaba podr ka koju je vlast imala u ovom podru ju rezultirali su vojnom upravom 1945. Zbog takvog stanja, vlast je zabranila povratak kolonista a nakon sastanka sa Albancima, iste 1945. Tito isti e da je agrarna reforma u biv oj Jugoslaviji nepravilno sprovedena i da zemlja koja je bila oduzeta Albancima mora da bude vra ena njima nazad. Tako je donet Zakon o reviziji, kojim je veliki broj srpskih porodica izgubio pravo na zemlju. U sklopu zakonodavnih mera dr ave koje su tretirale obalast agrarne problematike bio je i Zakon o kona noj likvidaciji zemlji nih dugova, kojim je celokupan dug seljaka prema dr avi iz prethodnog perioda izbrisan. Ta mera je, uz Agrarnu reformu i kolonizaciju, doprinosila stvaranju uverenja o nastojanjima nove vlasti da olak a polo aj ekonomski najugro enijeg selja tva. Me utim, rukovodstvo zemlje se, pre svega, rukovodilo politi kim razlozima i motivima. Prve mere koje su posle rata preduzete na selu delovale su u pravcu ukidanja onih odnosa koji su u komunisti koj ideologiji ozna avani kao klasna eksploatacija. Razvla ivanje veleposednika dovelo je do razbijanja krupnih imanja i usitnjavanja poseda. Dobra koja su napustili nema ki vlasnici bila su do tada me u najproduktivnijim imanjima. S druge strane, kolonisti koji su naj e e iz pasivnih krajeva dolazili na ta imanja nisu se najbolje snalazili u obradi zemlje. Posledica svega toga u sferi ekonomije bilo je smanjenje poljoprivredne proizvodnje.

LITERATURA: Dodi Gudac,Vera.(1999):"Agrarna politika FNRJ i selja tvo u Srbiji 1949-1953".Beograd: ZUNS. Ga e a, Nikola.(1984): " Agrarna reforma i kolonizacija u Jugoslaviji 1945- 1948".Novi Sad