Betonske Konstrukcije-Skripta Za Studente - GAF Nis

Betonske Konstrukcije
stankogaf@yahoo.com - 1 -
PRORAÛN PRESEKA PREMA GRANI^NIM STANJIMA SAVIJANJA
0 i 0 = =
u u
N M

p g
M M , - momenti savijanja u eksplataciji konstrukcije

p g
N N , - normalne sile u eksplataciji konstrukcije

u u
N M , - moment savijanja i normalna sila od dejstva grani~nih optere}enja.

A A
A A
+ + =
+ + =
M N N N
M
p g g g u
u

M M M
p p g g

au
M - moment savijanja od dejstva grani~nih optere}enja u odnosu na teì{te zategnute armature
( ako je 0 =
u
N , tada je
u au
M M = )
)
2
(
1
a
d
N M M
u u au
=
(+) za slu~aj sile pritiska , (-) za slu~aj sile zatezanja

0
u
b
h
k
M
f b
=

1, 719 - jednostruko armiran presek
1,719 - dvostruko armiran presek
k
k
>
<

Jednostruko armiran presek (k >1,719)
- za usvojeno k, iz tabele se o~itava: c c , , , , s
b a

- koeficijet armiranja:
min

b
v
f

o
= >
- Za slu~aj
min
< usvaja se minimalni presek armiranja.
- Potrebana povr{ina armature:

1 0
100
u
a
v
N
A b h
o
=
(+) za slu~aj sile zatezanja , (-) za slu~aj sile pritiska.

Dvostruko armiran presek (k < 1,719)
Moment savijanja koji moè da primi jednostruko armiran presek.

2 0
*
( )
bu b
h
M f b
k
=
*
1, 719 k =
1
1
ub a v b
a v
M A z
A h
o
o
=
= =

au
M A je vrednost momenta za koji treba sra~unati pritisnutu armaturu
2 a
A i dodatnu

bu au au
M M M = A
- Potrebna armatura:

1 0
0 2
100 ( )
u au
a
v v
N M
A b h
h a
o o
A
= +

- Povr{ina pritisnute armature

2
0 2
( )
au
a
v
M
A
h a o
A
=

(+) za slu~aj sile zatezanja , (-) za slu~aj sile pritiska.

Generated by Foxit PDF Creator Foxit Software
http://www.foxitsoftware.com For evaluation only.
Betonske Konstrukcije .
.
stankogaf@yahoo.com
- 2 -
PRORAÛN PREMA DOPU[TENIM NAPONIMA

Dimenzionisanje pravougaonog preseka pri sloènom savijanju sa momentom M i normalnom silom N .
Po defuniciji, naponsko stanje u preseku je u oblasti velikog ekscentriciteta u slu~aju pritiska za

30 MB za 4 /
30 MB za 3 /
bz
> >
s >
b
b bz
o o
o o
( ~lan 121)
A u slu~aju zatezanja
1
2
a
d
e
az
> , odnosno kada je poloàj sile zatezanja van teì{ta zategnute armature.
Sile u preseku se daju uvek u odnosu na osu sistema koja je ili sredi{na ili teì{na osa.
, ,
g p
M M M
A
- momenti u eksplataciji konstrukcije
q
(M )
g p
M M M
A
= + +
, ,
g p
N N N
A
- normalne sile u eksplatacijikonstrukcije
q
(N )
g p
N N N
A
= + +

a
M = moment savijanja od dejstva eksplotacionih optere}enja u odnosu na teìste zategnute armature
(ako je
q a u
M M N = = ; 0 )

1
2
a q q
d
M M N a
| |
=
|
\ .

(+) za slu~aj sile pritiska , (-) za slu~aj sile zatezanja

b
o - ivi~ni napon pritiska (~lan 122, tab. 21)

bz
o - ivi~ni napon zatezanja (~lan 122, tab. 21)

2
0

b
h
M b r k
r
| |
=
|
\ .

Jednostruko armiran presek (
a b
M M > )

0
a
h
r
M
b
=
min
za , o~itava se ; ; ; 1
3
- usvaja se procenat armiranja.
s
r r s
min

| |

|
\ .
<

- Potrebna armatura:
1 0
100
q
a
a
N
A b h
o
=
(-) za slu~aj sile pritiska , (+) za slu~aj sile zatezanja

Dvostruko armirani presek (
a b
M M < )

2
0

b
h
M b
r
| |
=
|
\ .
- moment koji moè da primi jednostruko armirani presek.

a
M A - moment za koji treba sra~unati pritisnutu armaturu
2 a
A i dodatnu zategnutu.
- Povr{ina zategnute armature :
1 0
0 2
100 ( )
q
a
a
a a
N
M
A b h
h a
o o
A
= +

(-) za slu~aj sile pritiska , (+) za slu~aj sile zatezanja

- Povr{ina pritisnute armature:
0
2
0 2 2
( )
a
a
a
M h x
A
h a x a o
A
=

0
x s h = - rastojanje neutralne ose od pritisnute ivice armirano betonskog preseka.

2
a - rastojanje od teì{ta pritisnute armature do pritisnute ivice.

a b
M M > - jednostruko armiran presek
a b
M M < - dvostruko armiran presek
ZA[TITNI SLOJ BETONA

o
a - minimani za{titni sloj
cm 5 , 1 =
o
a - za (plo~e, ljuske, zidove, rebraste i olaksane
medjuspratne konstrukcije )

2.0 cm
o
a = za (grede, stubove i ostale elemente konstrukcije)

0
0 0
- minimalni za{titni sloj betona u umereno agresivnim sredinama 0, 5
- minimalni za{titni sloj betona u jako agresivnim sredinama 1, 5
o
a a cm
a a cm
+
+

Ovako utvrdjen za{titni sloj koriguje se za:
+ 0,5 cm, ako su povr{ine armiranobetonskih elemenata, posle betoniranja, nedostupne kontroli ili
ako je marka betona manja od 25.
+ 1.0cm, kada se planira naknadna obrada betonske povrsi.
- 0.5cm, kod monta`nih elemenata koji se proizvode u fabri~kim uslovima

PRORAUN ARMIRANOBETONSKIH NOSAÂ

Primer: GA 240/360 240 = granica razvlaenja
360 = vrstoa na kidanje

ÊLIK
a
Hukov zakon E modul elasti~nosti ~elika
a a a
E o c =
Uzima se da je:
Za GA i RA
a
E 200 do 210 GPa =
Za MAG i MAR i BIA
a
E 190 do 200 GPa =

~vrsto}a ~elika
- dilatacija kidanja
a
al
f
c

* maksimalno dopu{tena dilatacija: max
a
c =10
BETON
(4 )
4
b
b b b
f
o c c = za 0 s s
b
c 2

b b
f o = za 2 s s
b
c 3.5
- ra~unska ~vrsto}a betona na pritisak
b
f
Tabela 17. K.Sr.[

NAPOMENA:
Kod armirano betonskog elemenata ija je visina 12
p
d cm < ,
b
f se umanjuje za 10% u odnosu na
vrednost iz tablice.
PRIMER: 12
p
d cm <
( 30)
' 0, 9 0, 9 20, 5 18, 45
MB
p b
f f MPa = = =
vrsto}a betona pri aksijalnom zatezanju:
( )
2
3
,
( ) 0, 25 MPa
bz m bz bk
f f f = Primer za:
3 2
30 : 20, 5 MPa
0, 25 30
b
bz
MB f
f
=
=
(~lan 51)

MB ) (
bk
f 10 15 20 25 30 35 40 50 60
( )
b
f MPa
b z m
f
7 10,5 14 17,25 20,5 23 25,5 30 33
ao

.
stankogaf@yahoo.com
- 4 -

bk
f - karakteristi~na ~vrsto}a betona (marka MB)
Pri odredjivanju grani~nog stanja pojave prslina, gornja vrednost ~vrsto}e se smanjuje za 30%, tj.
uzima se da je ~vrsto}a pri aksijalnom zatezanju

( )
,
0, 7 MPa
( ) ( )
bz bz
bz bz m
f f
f f
' =

Najzad, ~vrsto}a betona na zatezanje pri savijanju uvek je ve}a ili jednaka ~vrsto}i betona na aksijalno
zatezanje:
4 4
0.4 0.4
0, 6 1 0, 6 1
bzs
bzs bz
bz
f
f f
f d d
(
' = + > = + >
(
'

(~lan 51)
d- visina popre~nog preseka elementa u metrima d( ) m - se unosi
Ako ne postoje eksperimentalni podaci za njegovo odredjivanje moè se koristiti obrazac;
Modul elasti~nosti betona ( )
3
b
9, 25 10 GPa E
b
b bk
ke
E f
o
c
= + = (~lan 52)

bk
f - karakteristi~na ~vrsto}a betona na pritisak (MB i (MPa))

bk
f - je 20, 30, 40, 50.. ne 14, 20,5 bitno

PARCIJALNI KOEFICIJENT SIGURNOSTI

Prema na{im propisima, grani~ni stati~ki uticaj
u
S , koji se poredi sa odgovaraju}om nosivo{}u preseka
l
S ,
sadrì udeo stalnog, pokretnog i dodatnog optere}enja.

u g g p p
S S S S
A A
= + +

p
- uticaj sopstvene teìne i drugog stalnog optere}enja
S -uticaj stati~kog i dinamickog pokretnog optere}enja, kao i uticaj snega i vetra
S - dodatni uticaji: temperatura, sleganje oslonca, skupljanje
g
S
A
betona itd

Tab:18 K.Sr.S
g

p

A
Dilatacija ~elika
1.6 1.8 - 3 >
p g +
1.9 2.1 - 0 s
1.3 1.5 1.3 3 >
Nepovoljno
dejstvo
g
p + g + A
1.5 1.8 1.5 0 s
1.0 1.8 - 3 >
p g +
1.2 2.1 - 0 s
1.0 1.5 1.3 3 >
Povoljno
dejstvo g
p + g + A
1.2 1.8 1.5 0 s

PRORAÛN DU@INE SIDRENJA ARMATURE

4
v
s
u p
l
| o
t
=

02
u
duìna sidrenja pravog dela {ipke
pre~nik {ipke
minimalna granica razvla~enja
(za hladno vu~eni ~elik se unosi )
- dozvoljeni napon prijanjanja (tab 19)
1,80 odnos grani~nog i dozvoljenog
s
v
p
l
|
o
o
t
=
u
p
napona prijanjanja
t
t

U tabeli 19 dati su dopu{teni naponi prijanjanja za slu~aj dobre athezije
NAPOMENA:
Smatra se da je dobra adhezija ostvarena:
- ako je armatura nagnuta za 45 90 prema horizontali
- ako je taj ugao manji ili je armatura horizontalna ali je sme{tena u donju polovinu preseka ,
najmanje na 30 cm od gornje povr{ine elementa
- u ostalim uslovima smatra se da je adhezija lo{a, pa dozvoljene napone iz tabele treba
smanjiti za tre}inu
- duìa sidrenja moè se izraziti ipreko obrasca
s
l k | = tab. 20
- kada je athezija lo{a se pove}ava za 50%
s
l
Ako nosivost sipke na mestu sidrenja nije iskori{}ena, umesto
s
l usvaja se efektivna duìna
sidrenja
) (ef s
l , koja se izra~unava iz obrasca;

v
ef a
s ef s
l l
o
o
o
) (
) (
=

( )
( )
02
i duìna sidrenja i efektivna duìna sidrenja
napon koji odgovara stvarnoj duìni {ipki
granica razvla~enja ( ili tehni~aka granica razvla~enja )
1 za pritisnute {ipke, kao i
s s ef
a ef
v
l l
o
o o
o
= za zategnute {ipke bez kuka

2/3 za zategnute {ipke sa kukama. o =

( )
0, 5
10
15
s
s ef
l
l
cm
|

Z R
ls
Prestanak stati~ke funkcije

( ) ( )
p
M P a t
Tab:19 K.Sr.S
MB

15 20 30 40 50 60
GA 0,60 0,67 0,76 0,85 0,92 0,98
RA 1,20 1,40 1,75 2,10 2,45 2,80

( k ) Tab:20 K.Sr.S

MB

15 20 30 40 50 60
GA 56 50 44 39 36 34
RA 46 40 32 26 23 20

.
stankogaf@yahoo.com
- 6 -
Ako se sidrenje obavlja povijanjem pod uglom od 45, i u slu~aju dobre i u slu~aju lose adhezije duìna
sidrenja se moè smanjiti za 5| prema slici.

NASTAVLJANJE ARMATURE

Po paravilu treba nastavljati pritsnutu armaturu, procenat armature koja se nastavlja moè da bude do
100% ukupne armature preseka.
Dunìe nastavka na preklop zategnute, glatke i rebraste, armature odredjuju se u funkciji efektivne
Duìne sidrenja i iznosi:

> =
cm
l
l l
s
ef s p
20
15
5 . 0
) ( 1
| o
NAPOMENA:
Najve}i dozvoljeni procenat nastavljanja zategnute armature u jednom preseku iznosi:
-50% za GA, ako je | <16 mm i 25%, ako je | 16 mm
-100% za RA, ako je | <16 mm, 50% ako je | 16 mm

Duìna preklapanja ne sme biti manja od duìne sidrenja
s p
l l > .
1
o Tab:21 K.Sr.S
Procenat nastavljanja {ipki preklapanjem u jednom preseku
îst razmak izmedju dva
susedna preklapanja
îst razmak od najbliè
povr{ine betona
20% 25% 33% 50% 60%
| 10 s a | 5 s b 1.20 1.4 1.6 1.8 2.0
| 10 > a | 5 > b 1.0 1.1 1.2 1.3 1.4

ARMIRANO BETONSKI ELEMENTI NAPREGNUTI NA SAVIJANJE

Za optere}en nosa~ se kaze da je napregnut na savijanje ako se u njegovim presecima pojavljaju
momenti savijanja i transverzalne sile *
(* ovo je definicija tzv. Savijanja silama, za razliku od ~istog savijanja pri kojem se u presecima
nosa~a pojavljuju samo momenti savijanja)
Ovakvim naprezajima su izloène, uglavnom, grede i plo~e.

R
ls(ef) - 15|
1
0
|
R
ls(ef) - 20|
1
5
|

Lo{a athezija
Dobra athezija
|
lp

q
M
(
z
)
y
x
T
n n
M
y
d
b
o

( )

z
M
y
I
o =

( )
( )
3
- Napon u preseku bi bili linearna funkcija vertikalne koordinate
- moment savijanja preseka
- glavni centralni momet inercije za horizontalnu osu
12
- vertikalna koordinata
-
z
z
M
y
I
M
b d
I
Y
n n
o =
=
neutralna linija

Da bi se odredili naponi u preseku ovakvog nosa~a mora se voditi ra~una o slede}im ~injenicama.
1. Presek nije vi{e homogen, vec sloèn iz betonskog i ~eli~nog dela.
2. U prora~unu prema grani~nom stanju loma ni za jedan od tih materijala se ne uzima da je linearno
elasti~an.

Dijagram napon/dilatacija za pritisnut beton je
Parabola + prava sl.(a), a za ~elik,
Prava + prava sl. (b).

02
a a
E E
v
v
o o
c = =
3. Kako beton slabo prima zatezanje, sile zatezanja se poveravaju armaturi medjutim, kada maksimalni
napon zatezanja u betonu prekora~i njegovu ~vrsto}u na zatezanje pri savijanju
bzs
f , u ovom
materijalu se pojavljuju prsline. Zavisno od stepena naprezanja, te prsline se protezu od zategnute
ivice navie{e, najpre do armature, a zatim i dalje, ka neutranoj osi. Deo preseka proèt prslinama
isklju~uje se iz rada, a teì{te (sa neutralnom linijom) pomera navi{e.

n n
oa
obz < fbzs
oa
n n
ob ob
fbzs
n n
ob
n n
ob
oa oa = <ov
stanje Ia
III
stanje II
n n
s
y
b
d
x
a
Aa
n n
s
y
b
d
x
a
Aa
presaek u
stanje I
presaek u
stanje II i III

ob
cb
fb
3.5 2
oa
ca
fb
10
B i A
MAG i MAR
RA
GA
(b) (a)

.
stankogaf@yahoo.com
- 8 -
Kod armirano betonskog nosa~a poloàj neutralne ose zavisi od veli~ine momenta savijanja. Prema
tome, u gredi koja se posmatra gde se momenti savijanja menjaju od nule ka kraju do momenta loma
na sredini slike napona u presecima du` ose nosa~a bi}e vrlo razli~ite.

Uobi~ajeno je da se izdvoje ~etri karakteristi~na naponska stanja (kaè se i faze napona) koji }e se
obeleìti sa Ia, Ib, II, III.

Stanja Ia i Ib pripadaju delu nosa~a na kojem nema prslina, a stanja II i III delu koji je proèt
prsinama u zategnutoj zoni.

Stanje Ia
U naponskom stanju Ia raspored normalnih napona u betonu je pravolinijski i ceo presek je aktivan.
To zna~i da sve pritiske prima beton a zatezanje i beton i armatura. Maksimali napon zatezanja u
betonu je manji od ~vrsto}e betona na zatezanje pri savijanju
bzs bz
f < o .

Stanje Ib
To je grani~no stanje koje prethodi pojavi prslina u betonu. U tom preseku, maksimalni napon
zatezanja iznosi
bzs bz
f = o [to se ti~e dijagrama
b
o , on je u pritisnutom delu I dalje linearan, a u
zategnutom delu postaje zakrivljen.

Stanje II
Kada moment savijanja prerasta moment nastanka prslina
Ib
M M > , na zategnutoj povr{ini se
pojavljuju prsline koje , {to se ide ka sredini nosa~a, postaju sve dublje. Kako je beton proèt
prslinama isklju~en iz rada, neutralna linija se pomera navise a armatura preuzima gotovo celu silu
zatezanja. Dijagram
b
o u pritisnutom delu postaje zakrivljen.
Prora~unski model (koji se koristi za prora~un prema grani~nim stanjima prslina i deformacija) nesto
je druga~iji. Za dijagram
b
o uzima se da je pravolinijski, a celokupna sila zatezanja se poverava
armaturi.

Stanje III
U okolini opasnog preseka armatura po~inje da te~e
v
III
a
o o = a beton se plastifikuje, po{to napon
pritisnute ivice dostiè ra~unsku ~vrsto}u betona
b
b
f o = . Na sredini nosa~a (gde je maxM=ML ),
dilatacija ~elika ili/i, betona dostiè maksimalno dozvoljenu odgovaraju}u dilataciju pri savijanju
(max 10 =
a
c ; max 3, 5
b
c = ). Taj presek je u stanju III, tj. u grani~nom stanju loma.

NAPOMENA:
Kako ovo III stanje odgovara grani~noj nosivosti preseka pri savijanju,
ba{ ono sluzi za dimenzionisanje nosa~a.

Dopu{teni napon u armaturi
a
o

Stati~ko Optere}enje

VRSTA ARMATURE
Vrsta i dimenzije
elementa
MB
|
( 5-12 )
|
( 14-36 )
Mostovi i sli~ne
konstrukcije
za | >

Stubovi, Rigle,
Plo~e
12 cm
160 140

Glatka
armatura
GA 240/360
Plo~e < 12 cm
180 160
140

GA 220/340 Za sve elemente
15 60
125 /

Stubovi, Rigle,
Plo~e
12 cm
220

Plo~e < 12 cm
20 30
240

Stubovi, Rigle,
Plo~e
12 cm
240

Rebrasta armatura
RA 400/500-1
RA 400/500-2
Plo~e > 12 cm
> 30
260

Samo za
RA 400/500-2

Stubovi, Rigle,
Plo~e
12 cm
240 (250)*

Plo~e < 12 cm
20 30
260 (270)*

Stubovi, Rigle,
Plo~e
12 cm
260 (270)*

Zavarene armaturne
mreè
MAG 500/560
MAR 500/560*
Plo~e > 12 cm
> 30
280 (290)*
Nije dozvoljena
upotreba ovih
~elika

Stubovi, Rigle,
Plo~e
12 cm
380

Plo~e < 12 cm
20 30
400

Stubovi, Rigle,
Plo~e
12 cm
400

Armatura specijalnog
oblika od hladno
vu~ene ìce
Bi
Plo~e > 12 cm
> 30
400
Nije dozvoljena
upotreba ovih
~elika

najmanji napon u armaturi od stalnog i promenljivog optere}enja

dopu{teni napon u armaturi od stalnog i promenljivog optere}enja

Dozviljeni napon
ad
o za dinami~ka optere}enja za rebrastu armaturu RA 400/500-2 ograni~en je do najvi{e
220 MPa. Ovaj se napon moè pove}ati 10% ako se uprora~un uvedu uticaji od ukupnih optere}enja
isklju~ivo promena temperature, skupljanje betona i sl.

1)
140 0, 7
220
ad min
MPa
o o = +
s
min
o
ad
o
.
stankogaf@yahoo.com
- 10 -
Dopu{teni naponi pritiska u armiranom betonu
b
o

Marka Betona

Naponska stanja
preseka
Elementi u oblasti
primene
Vrsta
napona
15 20 30 40 50 60

1,1
Stubovi
b > 20 cm ;
Zidan platna
d 15 cm ;
Sandu~asti preseci
b 12 cm
4,5 5,5 8,0 10,0 11,5 13,0

1
Centri~
pritisak
1,2
Manje dimenzije
date pod 1,1
s
o

MPa
3,5 4,5 6,5 8,5 10,0 11,5

2,1
Stubovi
b > 20 cm ;
Grede, nosa~I T
preseka, sandu~asti
preseci I plo~e
najmanje najmanje
dimenzije 12
cm
6,0 8,0 12,0 16,0 18,5 20,5

2
Savijanje sa
normalnom
silom i bez
normalne sile u
jednoj ravni
simetrije ili koso
savijanje bez
normalne sile
2,2
Manje dimenzije
date pod 2,1
s
o
MPa
4,5 6 9 12 14 16

3
Koso
savijanje sa
normalnom
silom
3
Pravougaonai ili
drugi preseci sa
ivi~nim
naponima u uglu
preseka
r
o
MPa
7,0 9,0 13,5 18,0 20,5 23,0

PRORAÛN ARMIRANOBETONSKIH NOSAÂ PRAVOUGAONOG
PRESEKA IZLO@ENOG NA SAVIJANJE

Posmatra}e se pravougaoni presek armirano betonskog nosa~a, dimenzija bxd oja~an armaturom Aa,
na koji deluje grani~ni moment savijanja.
/
u g g p p
M M M M
A A
= + + - To je presek iz stanja III

- Napon i dilatacija pritisnute ivice betona
- Napon i dilatacija armature
- Udaljene neutralne linije od pritisnute armature
- Rezultanta pritiskaju}ih sila u betonu
- Rezultanta
b b
a a
b
a
i
i
x
D
Z
o c
o c
0
sila zatezanja u armaturi
- udaljenje Z (odnosno teìsta) od pritisnute ivice, koja se naziva STATI KAVISINA preseka;
- Krak sprega unutra{njih sila D i
^
Z
a
b a
h
z

n n
s
y
b
d
x
a
Aa
h

-

x
h
Mu
ca
cb
dilatacija naponi
Db
Za
oa
z =h
z =qh

Odredjivanje poloàja neutralne linije

Prema BERNULI-jevoj hipotezi, dilatacije se linearno menjaju po visini preseka, iz sli~nosti trouglova
iznad i ispod neutralne linije.

b
b a b a
x h x
x h
c
c c c c
= =
+

Ako se uvede bezdimenzionalni koeficijent (s) ,
b
b a
s
c
c c
=
+
koji zavisi od odnosa dilatacija betona i ~elika.
Udaljenje neutralne linije od pritisnute ivice
0
x = s h
Po{to je napon u armaturi
a
o sila zatezanja koju prima
a
A iznosi

a a a
A Z =o
Sila pritiska koju prima aktivni deo betonskog preseka {irine b i visine x jednaka je proizvodu
dijagrama pritiska u betonu
a
A i {irine preseka b. Taj rezultat moè se napisati:

0
sila pritiska u betonu
b b b
D f x b f s b h o o = =

- ra~unska ~vrsto}a betona
- koeficijent puno}e naponskog dijagrama u betonu.
b
f
o

Ovaj bezdimenzionalni koeficijent zavisi od dilatacije gornje ivice betona a dobija se iz obrasca:

b
(6 ) za
12
b
b
c
o c c = s 2

3 2
za
3
b
b
c
o
c
= 2 5 , 3 s s
b
c
Sial
b
D deluje u teì{tu dijagrama
b
o njeno udaljenje od pritisnute ivice preseka iznosi , x q , gde
bezdimenzionalni koeficijent takodje zavisi od dilatacije pritisnute ivice
b
c . On iznosi:

b
8
za 2
4(6 )
b
b
c
q c
c
= s

(3 4) 2
za
2 (3 2)
b b
b b
c c
q
c c
+
=
2 s s
b
c 3,5
NAPOMENA:
Kako u preseku nema normalnih sila, unutrasnje sile moraju biti medjusobno
jednake
a b
Z D = a p{to su suprotne, formiraju spreg ~iji je moment u stanju III
jednak momentu loma
L
M , odnosno grani~noj nosivosti preseka na savijanje.

Krak sprega unutra{njih sila je jednak

0 0 0 0 0
(1 )
gde je uveden bezdimenzionalni koeficijent 1- s
z h x h sh s h h q q q
q
= = = =
=

Izjedna~imo moment loma i grani~ni moment, pa se dobija:

0
b
b
z D Mu
h f s b h Mu o
=
=

0
b
Mu
h k
f b
=

.
stankogaf@yahoo.com
- 12 -

NAPOMENA:
da bi se h
0
dobilo u (m)
( ) ( ) Mu treba uzeti MNm i u MPa
b
f
Nalaènjem stati~ke visine (h
0
), odredjena je povr{ina betonskog dela preseka
0 b
A b h = . ( Uzima se
da u presecima nosa~a napregnutog na savijanje sloj betona od teìsta zategnute armature do donje
ivice preseka nema stati~ke funkcije)
Povr{ina preseka armature moè se odrediti ili iz jednakosti momenata sprega unutra{jih sila i
grani~nog momenta:
,
a a a
Mu
z Z Mu A
z
o = =
ili iz uslova jednakosti

0 a a b
A f s b h o o =
Deljenjem leve i desne strane poslednjeg izraza sa h b
a
o dobija se

b b
a a
f f
s o
o o
= =

b
a
A
A
= - odnos povr{ina ~eli~nog i betonskog dela preseka koji se naziva (koeficijent armiranja).
*sto puta ve}i izraz od (%) je koji se naziva ( procenat armiranja )

s =o - predstavlja ( mehani~ki koeficijent armiranja )
*sto puta ve}i izraz od (%) je koji se naziva ( mehani~ki procenat armiranja )

Napon
a
o zavisi od dilatacije ~elika
a
c :

02
02
Ako je (odnosno )
E
Ako je ( odnosno )
E
a a a a
a a
a a
a a
E
E
E
v
v
v
o o
c o c
o o
c o o
s =
> =

NAPOMENA:
Prema na{im propisima, u nosa~ima napregnutim na savijanje, maksimalna dozvoljena dilatacija
(pritiska) u betonu iznoisi 3,5 , a maksimalna dozvoljena dilatacija (zatezanja)
u armaturi iznosi 10.


BITNO ZA DIMENZIONISANJE PRESEKA

1. U slu~aju takozvanog slobodnog dimenzionisanja, za date spoljne uticaje, marku betona
i vrstu ~elika treba odrediti povr{ine betonskog i ~eli~nog dela preseka, odnosno,
dimenziju h
0
ili b preseka, i koeficijent armiranja .

Najpre treba usvojiti dilatacije betona i ~elika. Da bi presek radio u stanju loma, bar
jedna od tih veli~ina mora imati grani~nu vrednost.

1
* Predpostavi li se lom po armaturi uzima se:

0 0
00 00
10 a 3, 5
a b
c c = <

2
* Predpostavi li se lom po betonu uzima se:
3, 5 a dilatacija ~elika u intervalu 3 10
b a
c c = s s
Napomena:
Diloatacija 3 <
a
c treba izbegavati jer, prema pravilniku, u tom slu~aju treba pove}ati
koeficijent sigurnosti, pa time i grani~ni moment
u
M
# U *
1
dobija se ve}a stati~ka visina a slabija armatura
# U *
2
manja stati~ka visina i ja~a armatura

2. Dati su grani~ni moment
u
M , dimenzije preseka, marka betona i vrsta armature. Treba
odrediti povr{inu armature. Kada je zadatak ovako postavljen, najpre se izra~unava
koeficijent k , pa se odgovaraju}a vrednost trazi u obe tabele. U slu~aju potrebe
obavlja se linearna interpolacija. Tako se dolazi do
a b
c c / , kao i do mehani~kog
procenta armiranja (%)

3. Odredjivanje nosivosti preseka. Poznati su: dimenzije preseka, povr{ina armature,
marka betona i vrsta ~elika, a treba na}i moment loma
L
M . U tom slu~aju najpre se
izra~unava mehani~ki procenat armiranja:

0
(%) 100 %
100
a a b
a
b b v
A f b h
A
A f
o

o

= =

gde, radi punog iskori{}enja ~elika treba uneti
02
( )
a v
ili o o o = .
s tim procentom se u jednoj od tabela nalazi
a b
c c / , kao i koeficijent k
s tim koeficijentom se izra~unava nosivost ML (=Mu)

.
stankogaf@yahoo.com
- 14 -
ARMIRANJE ELEMENATA OPTERE]ENIH NA SAVIJANJE

NAPOMENA:
U principu ako je u pitanju prosta greda, deo armature se povija u gornju zonu, jer se u
konstrukcijama retko kad moè obezbediti zglobno oslanjanje, tj. slobodno okretanje popre~nog
preseka. Izvesni stepen uklje{tenja skoro uvek postoji.

Broj {ipki koji se povijaju 40 : 60 %
Od ukupnog broja {ipki glavne armature

3
- veli~ina najve}eg zrna
n
n
cm
a d
d
|
>

U gornjoj zoni a=5:6 cm zbog pervibratora
Grupisanje {ipki: sveànj (cvast)

, max
44
sve`nja
n
mm | =

.......
.......
sveznja
n
a |
>

Za visine elementa d > 50cm monta`na armatura se postavlja i po visini preseka.
Pre~nik uzengije je pribli`no jedna tre}ina glavne armature.

1
3
u
g | | =
Konstruktivne uzengije su uvek od GA 240/360, bez obzira na vrstu armature.
Maksimalni razmak uzengija u gredi (rigli)
2 / 3
30
d
e
cm
d-visina grede
Ako je d > 60cm 8 mm
u
| >

2
30
3
e d s s

uzengije
glavna armatura
monta`na armatura
glavna armatura
uzengije
monta`na armatura

a0 | a a a | | | a0
a
0
|
a
|

ARIRANO BETONSKE PLOÊ

Od stati~kog sistema plo~e zavisi na~in armiranja, zbog ~ega se one dele:
# Plo~e sa glavnom armaturom u jednom pravcu;
# Plo~e sa glavnom armaturom u dva ortogonalna pravca. ( krstasto armirane plo~e)

Moè da se kaè i plo~e koje nose u jednom i plo~e koje nose u dva pravca.
- Ako se plo~a oslanja du` tri ili ~etri ivice, ali je odnos dimenzija 2 ili
2
1
> <
b
a
b
a
(sl.3). Tada
se uzima da plo~a nosi u kra}em pravcu. Strelice pokazuju na~in rada plo~e, odnosno pravac
pruànja armature.

PRORAÛN ARMIRANO BETONSKIH PLOÂ SA GLAVNOM
ARMATUROM U JEDNOM PRAVCU

Pri usvajanju debljine plo~e treba voditi ra~una da ona ne bude ve}a od:

5
p
a
d s a - kra}a strana
Minimalna debljina plo~e:

0
0
7 8 u visokogradnji
10 12 u niskogradnji

35
- razmak nultih ta~aka momentne linije koji zavisi od stati~kog sistema.
p
cm
cm
d
l
l

>

a
b
a
b
sl. 1
sl. 2
sl. 3

a
b
a
b
a
b
.
stankogaf@yahoo.com
- 16 -

za prostu gredu
0
=
za obostrano uklje{tenu gredu
0
0,8 =
za krajnje polje kontinualnog nosa~a
0
0
0, 8
0, 7 -za ostala polja
=
=

u visokogradnji, debljina krovnih plo~a, kao i plo~e po kojima se retko hoda

0
5
40
p
d cm = >
( ~lan 207)
Prema pravilniku: ~lan 211
Kod plo~a koje nose u jednom pravcu min procenat armiranja
za GA 0.15%
za RA 0.10% za podeonu armaturu : min
0.10 % GA
1
glavne armature 0.085 % RA
5
0.075 % MA

za MA 0.075%

* min d = 10cm za putni~ka vozila
min d = 12cm za teretna vozila (~lan 207)

Po dobijenom Aa treba odrediti t razmak izmedju {ipki

100
8 12
za visokogradnju usvajati 6 12
a
opt
A
t
A
t cm
|
| |
=
=

NAPOMENA:
Za lak{e odredjivanje pre~nika {ipki

( )
( )
mm p
d cm | ~

glavne
t
2 za podeljeno optere}enje
(3 ) 1, 5 za koncentrisane sile
20
d
cm t d
cm
|

+ s s

max
t = 40 cm

,
a,
0, 20 - ravnomerno optere}eni (moze i vi{e)
A
0, 65 - neravnomerno optere}eni ( propisuje pravilnik (max))
a pod
a
pod
a
A
A
A
=
s

4 za podeljeno optere}enje
3 za koncentrisane sile
30
pod pod
d
t t d
cm

Zadatak podeone armature.
1. Da povezivanjem sa glavnom armaturom obezbedi njen pravilan razmak tokom
betoniranja.
2. Da primi eventualne sile zatezanja izazvane momentima ( koji se ne ra~unaju u duèm
pravcu).
3. Da obezbedi da plo~a radi po {irini kao jedna celina.

PLOÂ
( ) %
min

GREDA
GLAVNA PODEONA
GA 0,25 0,15 0,10
RA 0,20 0,10 0,085
MAG ; MAR
/
0,0750 0,0750

KONZOLNA PLOÂ
NAPOMENA:
Prilikom projektovanja konzolnih ispusta treba voditi ra~una o tome da se ovim
povr{inskim nosa~ima obezbedi dobro uklje{tenje, a pri armiranju da se armatura dobro
usidri u oslona~ku betonsku masu.

PLOÂ UKLJE[TENA NA JEDNOM
I UKLJE[TENA NA DVA KRAJA

Za izra~unavanje reakcija stati~ki neodredjenih nosa~a neophodno je uzeti u ra~un i njihove deformacije.

Elasti~no uklje{tenje

0
0
0
- ugao obrtanja za slobodan oslonac
o o
o
< <

Ekstremni momenti savijanja elasti~no uklje{tenih plo~a optere}enih jednako podeljenim optere}enjem.

Tab:22 K.Sr.S

Stati~ki sistem

Vrsta uklje{tenja
| |
2 max
min
gl M
s
) (l a | |
2 max
min
gl M
o
| |
2 max
min
gl M
s
| |
2 max
min
gl M
o

Totalno uklje{tenje 9/128 0.375 -1/8 1/24 -1/12
Zid od opeke u
produ`nom malteru
1/10
1/12
0.45
0.41
-1/20
-1/12
1/10
1/14
-1/40
-1/20
Zid od opeke u
cementnom malteru
1/12
1/14
0.41
0.38
-1/12
-1/18
1/12
1/20
-1/24
-1/14
Betonski i armirano
betonski zid

1/10
1/24
-1/20
-1/12
AB nosa~i

1/18
1/24
-1/14
-1/12
l l
b = 1.0 m
d
b = 1.0 m
d
1/2
M
(
z
)
y
x
T
M
-1/2
1/8
o0
5
384
v
5
8
y
x
T
M
-
f =
1
185
v
3
8
M
(z
)
1
8
-
1
8
9
128
o1
ou=0
0.424*l
1
2
y
x
T
M
-
f =
1
384
v
1
2
1
8
-
1
12
1
24
ou=0
-
1
12
ou=0
x
x
x

o
-M0
o
elasti~na linija

x
q
s u
a
l

x
q
s u u
l

4
q
EJ

2
q

q

.
stankogaf@yahoo.com
- 18 -
KONTINUALNE PLOÊ

Kada su {irine zidova ili oslona~kih podvlaka jednake ili ve}e od desetine svetlog otvora plo~e

10
b

>

Moè se formirati fiktivni nosa~, ~iji su rasponi za 5% ve}i od svetlih otvora. U takvim slu~ajevima se
oslona~ki preseci dimenzioni{u prema redukovanim momentima na osloncima (sl. 2)

IZVOD IZ PROPISA O OSIGURAJU OD GLAVNIH NAPONA
ZATEZANJA ZA GRANI^NO STANJE NOSIVOSTI PRI
UTICAJU TRANSVERZALNIH SILA

/
u g g p p
T T T T
A A
= + + Grani~na T sila

z b
T
u
n
= t Smi~u}i napon ( ~lan 88)

r
t - ra~nska ~vrsto}a smicanja (~lan 89)
NAPOMENA:
(PBAB 87) treba razlikovati slede}e sl~ajeve
1. kada je :
r n
t t < onda se ne obezbedjuje armatura. Za grani~nu transverzalnu silu Tu
2. kada je :
r n
t t > prora~unava se armatura za transverzalne sile ali samo od preseka gde je do tog
prekora~enja do{lo pa do oslonca. (~lan 90)
2.1 kada je :
r n r
t t t 3 s < potrebna armatura se odredjuje iz redukovanog (smanjenog) dijagrama
nominalnog napona
n
t .

, n R
t - redukovani napon smicanja
nR
t koji treba pokriti kosom armaturom ili uzengijama
Tab:23 K.Sr.S
Marka betona MB 15 20 30 40 50 60
Ra~unska ~vrsto}a
smicanja
( )
r
MPa t
0.6 0.8 1.1 1.3 1.5 1.6
( )
b
MPa t
1,9 2,2 2,8 3,4 3,9 4,4
( )
a
MPa t
0,6 0,8 1,0 1,1 1,2 1,3
b = 1.0 m
d
l1 l2 l3 l4
l1 l2
n = -2
n = -3
pobvlaka
a
b

l=1.05
M0 A
M
/
2
M1
b b
b b
A
M

Sl. 1
Sl. 2

nR n b
t t t = (~lan 91)

b
t - deo smi~u}eg napona koji se poverava betonu

( )
1
3
2
b r n
t t t =

2.2 kada je:
r n r
t t t 5 3 s s : ne vr{i se redukcija dijagrama
n
t , ve} isti treba u celini pokriti
armaturom.

3. kada je
r n
t t 5 > : ako se ovo dogodi pri prora~unu , to zna~i da presek treba pnovo dimenzionisati
prema uticaju Tu:

r
u u
n
h b
T
z b
T
t
t 5
0
=

=
=

r
u
T
h b
t
=
5
0

PRORAÛN ARMATURE ZA PRIMANJE GLAVNIH
NAPONA ZATEZANJA

Za podru~je gde je
r n
t t > sra~unava se potrebna armatura , koso povijene {ipke ili/i uzengije na
duìni , sl. 1 i 2
* Ukupna povr{ina kose armature odredjuje se iz obrasca
) sin (cos o | | o ctg
H
A
v
vR
ak
+
= (~lan 92)
gde je dx b H
nR
q x
b x
vR
=
}
=
=
t min dx
z
T
H
Ru
b x
a x
vu
}
=
=
=

vR
02
0 0
- povr{ina armature
H - horizantalna sila veze
- granica razvla~enja ~elika (odnosno tehni~ka granica raazvla~enja )
- ugao nagiba prsline, ( 25 55 )
- nagib zategnute arm
ak
v
A
o o
o o
|
s s
0 0
0
ature za primanje glavnih napona zatezanja
* 45 60 za koso povijene {ipke
* 90 za uzengije
|
|
=
=

* Ukupna sila zatezanja koja se ne moè poveriti betonu, moè se na duìni prihvatiti uzengijama.
Minimalna povr{ina uzengija na dìni odredjuje se :
t
x
a b
t
n
=

3
t
r
t
n
R
t
b
t
n

=

t
r
tn (Tn)

t
x
a b

3
t
r
=

t
n

=

5
t
n
t
n
=
t
r
t
n

=

t
r
t
n
R
tn =
1
2
(3tr -tn)

Sl. 1
Sl. 2
.
stankogaf@yahoo.com
- 20 -

(%)
min (%)
min
100
min 0.20 %
u u
au
u
b e
A
m
=
=
(~lan 94)

- razmak uzengija
- se~nost uzengije (m 2,4)
u
e
m =

*
*
( )
- duìna dijagrama koji se redukuje
nA r
nA
l
l
t t
t

=

max
1
2
min ({irina preseka)
25
u
h
e b
cm

* U slu~aju da je nagib prslina razli~it od nagiba kosih {ipki | , potrebna je dodatna podu`na armature

a
A A , koja se dodaje glavnoj podu`noj armaturi, a odredjuje se iz obrasca.
0 ) (
2
> = A | o
o
ctg ctg
T
A
v
u
a

* Pravlnik PBAB87 predvidja smanjenje uticaja grani~nih transverzalnih sila Tu u zoni oslonca, na
duìni d b t 5 . 1 + = (sl. a)
* Pri izboru kose armature i uzengija treba uzimati tanje profile, tako da nosa~ bude {to bolje prozet
armaturom.
* Prema PBAB87, a za slu~aj
r n r
t t t 5 3 s s , preporu~uje se da :

max 20 - maximalni razmak uzengija
3
max 25 - maximani razmak kosih {ipki
2
u
k
d
e cm
d
e cm
= s
= s

Napon smicanj koi se poverava uzengijama:
( )
( ) ( )
1
,
cos + sin ctg t o o o O
u
n R v
u
m a
MPa
b e

Potrebna povr{ina uzengije:
( )
( )
( )
1 , 2
cos + sin ctg
t
o o o O

=

n R u
u
v
b e
a cm
m

2 = m - dvose~ne uzengije
90 o = - vertikalne uzengije
10 =
u
e cm - razmak uzengija
45 O =
l L l D l L l D
* * * *
0.75 d * 0.75 d * b
t
2
t
2
ATu
T
u
=
m
a
x
T
u
-

A
T
u
R
m
a
x
T
u
Sl: a'
d
Tu - redukovana sila
R

PLOÂ SA REBROM NOISAÎ T PRESEKA

Plo~a koja ide preko rebra, u stati~kom smislu, radi kao sastavni deo T-preseka, samo ako je dobro
povezana sa rebrom, stoga, prema PBAB87, njena debljina dp na spoju sa rebrom mora iznositi
min 8, 0
p
d cm > gornji uslov se ne odnosi na sitnorebraste konstrukcije.
U slu~aju kada aktivna {irina plo~e nije jasno odre|ena, korisna {irina plo~e ( koja radi sa rebrom),
odre|je se kao najmanja vrednost dobijena iz izraza:

0 0
2
2 0
20
0, 25
` 8 i ve}e od
10
8
1
' 0, 25
3
2
r p
r r
r
p
p
r p
r
r
b d
b min b b b
e
d
va i za d cm
b b d
b min b b
e
+

= +

>
`

+ +
= + +

2
12
` 8 i manje od
10
' 5
2
r p r
p
p
r
r p
b b d e
d
va i za d cm
e
b b b d
= + <
>
`
= + + <

)

Za slu~aj
2
0 b = G - presek

0
8
1
' 0, 25 ' 5
3 2
2
r p
r
r r p
r
b d
e
b min b ili b b d
e
= + = + <

e e
b0 b0 b2
b' b
d
p

0
- rastojanje nultih ta~aka dijagrama momenata savijanja str.16
KADA PLOÂ NIJE SIMETRI^NA U ODNOSU NA REBRO

(~lan 183)
b0
b'
d
p

.
stankogaf@yahoo.com
- 22 -

* Pri dimenzionisanju ovakvih nosa~a moè se koristiti empirijsko pravilo da je pribli`na visina nosa~a.

12 20
R
d d
| |
= =
|
\ .

, gde je raspon.
* Podu`na armatura kod T- nosa~a, kao i kod ostalih grednih nosa~a, mora se prevesti preko slobodnog
ili delimi~no uklje{tenog krajnjeg oslonca i to najmanje 1/3 ukupne armature u polju, tj. do 2/3 ukupne
armature iz polja moè se poviti u zategnutu zonu.

PRORAÛN T PRESEKA KADA JE PRITISNUTA PLOÂ
NEUTRALNA LINIJA U PLOÎ

Pri prora~unu ovakvog preseka prema grani~nom stanju loma, vaè sve pretpostavke, pa samim tim i svi
izrazi, kao i pri dimenzionisanju pravougaonog preseka.
Polazi se odatle da su ,
r
dp b i b poznate, poznato je i MB , GA ili RA
Pritisnuta plo~a
n n prolazi kroz rebro
Pritisnuto rebro
n n prolazi kroz rebro
Pritisnuta plo~a
n n prolazi kroz plo~u
d
p
b0
Mu
n n
x

>

d
p
a
h
d
Db
Za
fb
z

=

h
.
Aa
sl. 1a
d
p
n n
x
a
h
d
sl. 1b
Aa
Mu
Db
Za
fb
z

=

h
.
b0
d
p
b0
n n
x < dp
a
h
d
Db
Za
fb
z

=

h
.
Aa
sl. 1c
b
b
b
x

<

d
p
fb
n n
x

>

d
p
n n
fb
fb
d
p
h

d
p
b0
n n
x < dp
a
h
d
Db
Za
fb
z

=

h
.
Aa
sl. 1c
b
cb
ca


0
u
b
M
h k
f b
=
- stati~ka visina preseka

b - aktivna {irina plo~e

0
x s h = - polozaj neutralne ose s-iz tablice
Kada je :
0

p p
x d d h a s = +

0
a
Potrebna armatura: A
100
b
v
f b h
o

=
NEUTRALNA LINIJA U REBRU

U preseku kada je pritisnut gornji deo preseka a neutralna osa je u rebru ovakav nosac se i u stati~kom
pogledu pona{a kao T presek. Tada se za prora~un koriste slede}i postupci:

1. Ta~na metoda, kada se u prora~un T-preseka unosi nosivost plo~e, pritisnuti deo rebra i pritisnuta
armatura.
2. Pribli`ni prora~un za T- pesek kod kojih je ispunjen uslov
/ 5
r
b b >
3. Pribli`ni prora~un za T -presek
/ 5
r
b b s
Prora~un T preseka za uslov 5
r
b
b
>
Kada je ra~unska {irina plo~e b znatno ve}a od {irine rebra, odnosno kada je 5
r
b
b
> , pri prora~unu
T-preseka se zanemaruje nosivost pritisnutog dela rebra.

Prora~un T preseka za uslov 5
r
b
b
<

d
p
b0
Mu
n n
x

>

d
p
a
h
d
Db
Za
z

=

h
.
Aa
sl. 1a
b
cb = 3.5
ca
obm =fb

.
stankogaf@yahoo.com
- 24 -


.
stankogaf@yahoo.com
- 26 -

PRORAÛN T PRESEKA KADA JE PRITISNUTO REBRO

Kod T-preseka, plo~a uvek leì na rebru. Negativan moment (momenti koji zateù gornje vlakno) u plo~i
izazivaju napone zatezanja, dok je rebro pritisnuto.

Kod uklje{tenih T- preseka, na mestu uklje{tenja javljaju se momenti koji zateù gornja vlakna,
tj. vr{e pritisak na rebro.
Ovakav vid naprezanja T-preseka, kada je pritisak u zoni rebra, javlja se i kod nosa~a T-preseka,
koji ide neprekidno preko medjuoslonaca, kao {to je kod grede sa prepustom ili kod kontinualnih
nosa~a.
Raspored unutra{njih sila loma, kao i potrebne stati~ke i geometrijske veli~ine dati na slici.
U ovom slu~aju u stati~kom smislu vi{e nije u pitanju T-presek ve} pravougaonik, dimenzije '
r
b d
d
p
n n
x
a
h
d
sl. 1b
Aa
Mu
Db
Za
fb
z

=

h
.
b0
b
cb =3.5
ca

Prora~un ovakvih preseka po teorji loma, istovetni su kao prora~un pravougaonih preseka -
- stati~ka visina:
u
0
b r
M
h k
f b
=

- potrebna armatura:
( )
0
%
100
r b
a
v
b h f
A
o
= za T - presek
min
za RA ili GA =

KOSO SAVIJANJE PRAVOUGAONIH PRESEKA
(VELIKI EKSCENTRICITET)
Dimenzionisanje pravougaonih preseka na koso savijanje mogu}e je pored iterativnog postupka i
pribli`nim postupkom uz omo} dijagrama iterakcija.

S obzirom da se dijagrami iterakcije delimi~no razlikuju u zavisnosti od autora, ovde }e biti obja{njeno
koris}enje dijagrama iterakcija koji se naj~e{}e koriste u na{oj praksi.

Ovde se misli na dijagrame iterakcije objavljene u knjizi :
DIJAGRAMI ZA DIMENZIONISANJE ARMIRANO BETONSKIH PRESEKA PREMA GRANICNOJ NOSIVOSTI

(prilog 1) ; Ili dijagrame iterakcije objavljene u knjizi:
BETON I ARMIANI BETON 2 (prilog2)

KORI[]ENJE DIJAGRAMA IZ PRILOGA 1
Prvi korak za pravilno kori{}enje ovih dijagrama je pravilna orijentacija preseka i zadovoljenje uslova
sa date slike.

1 2
1
1 2
2 1
2
2 1

x
x
u
b
M M
M M
l l
M M
M M
l l
N
n
b d f
> =
> =
=

2
2
x
x
b
y
y
b
M
m
b d f
M
m
b d f
=

=

l2
l
1
M1
M2
x
y
d
b
Mx
My
x
y
c c
a
a
|Aa
x
M

.
stankogaf@yahoo.com
- 28 -


.
stankogaf@yahoo.com
- 30 -


.
stankogaf@yahoo.com
- 32 -


.
stankogaf@yahoo.com
- 34 -


.
stankogaf@yahoo.com
- 36 -


.
stankogaf@yahoo.com
- 38 -


.
stankogaf@yahoo.com
- 40 -


.
stankogaf@yahoo.com
- 42 -


KORI[]ENJE DIJAGRAMA IZ PRILOGA 2

Za poznati betonski presek, material i uticaje prora~unavaju se bezdimenzionalne vrednosti

1
0
' 10
u
u
b
N kN
n
b h f cm cm MPa

(
= =
(

;
2
2
2 2 1
0
' '
1 1
' 10 ' '
u y
x
u
b y
N e
e d kN cm m m
m
b h f e b cm cm MPa m m
(
| |
| |
(
= + = + |
|
|
( \ .
\ .

;
x
g y x
y
e d
t e e
e b
u

= >

Povr{ian potrebe armature uz jednu stranu preseka:

1 0
'
b
a
v
f
A b h
o
= Pri ~emu je: ' 0, 95
b b
f f =

NAPOMENA:
Pri kori{}enju dijagrama interakcije voditi ra~una o tome da li je normalna sila pritiska ili zatezanja.
b
d
x
y
Aa
Aa
Aa Aa
h
a
ex
e
y
N
O

.
stankogaf@yahoo.com
- 44 -


.
stankogaf@yahoo.com
- 46 -

PRIMER: 1
Odrediti potrebnu povr{inu preseka podu`ne armature za armirano betonski presek, prema slede}im pdacima

30 400 / 500 2 500, 0
50 , 50 200, 0
5 , ? 600, 0 ( )
ux
uy
a u
MB RA M kNm
b cm d cm M kNm
a cm A N kN sila pritiska
=
= = =
= = =

Re{enje:

500, 0
0,833
600, 0
y
e m = = ;
200, 0
0, 333
600, 0
x
e m = = , ' 0, 95 0, 95 20, 5 19, 50
b b
f f MPa = = =
Bezdimenzijonalna veli~ina:
1
0
600, 0
0,137
' 50 45 19, 5 10
u
u
b
N
n
b h f

= = =

2
2
2 2 1
0
600, 0 83, 3 0, 333 50
1 1 0, 273
' 50 45 19, 5 10 0,833 50
u x
u
b y
N e d
m
b h f e b

| |
| |
= + = + = |
|
|

\ .
\ .

0
0, 333 50
0, 399 21, 75
0, 833 50
x
y
e d
tg
e b
O O

= = = =

Sa dijagrama interakcije se o~itava:
Za
0
15 0,17 O = =
Za
0
30 0,19 O = =

Linearnom interpolacijom se sra~unava, za
0
21, 75 O =
( )
21, 75 15
0,17 0,19 0,17 0,179
30 15

= + =

2
0
' 19, 5
0,17 50 45 19, 63
400
b
a
v
f
A b h cm
o
= = =
Ukpno armature u popre~nom preseku:
2
4 19, 63 78, 54 cm =

PRIMER: 2
Odrediti potrebnu povr{inu preseka podu`ne armature za armirano betonski presek, prema slede}im pdacima

30 400 / 500 2 500, 0
50 , 50 200, 0
5 , ? 600, 0 ( )
ux
uy
a u
MB RA M kNm
b cm d cm M kNm
a cm A N kN sila zatezanja
=
= = =
= = =

Re{enje:

500, 0
0,833
600, 0
y
e m = = ;
200, 0
0, 333
600, 0
x
e m = = , ' 0, 95 0, 95 20, 5 19, 50
b b
f f MPa = = =
Bezdimenzijonalna veli~ina:
1
0
600, 0
0,137
' 50 45 19, 5 10
u
u
b
N
n
b h f

= = =

2
2
2 2 1
0
600, 0 83, 3 0, 333 50
1 1 0, 273
' 50 45 19, 5 10 0,833 50
u x
u
b y
N e d
m
b h f e b

| |
| |
= + = + = |
|
|

\ .
\ .

.
stankogaf@yahoo.com
- 48 -
0
0, 333 50
0, 399 21, 75
0, 833 50
x
y
e d
tg
e b
O O

= = = =

Sa dijagrama interakcije se o~itava:
Za
0
0 0, 20 O = =
Za
0
45 0, 275 O = =

Linearnom interpolacijom se sra~unava, za
0
21, 75 O =
( )
21, 75 0
0, 20 0, 275 0, 20 0, 236
45

= + =

2
0
' 19, 5
0, 236 50 45 25, 88
400
b
a
v
f
A b h cm
o
= = =
Ukpno armature u popre~nom preseku:
2
4 25, 88 103, 55 cm =

SLO@ENO SAVIJANJE SA EKSCENTRI^NOM GRANI^NOM
SILOM PRITISKA Nu (MALI EKSCENTRICITET)

Armirano betonski presek optere}en silom pritiska Nu i momentom savijanja Mu, nalazi se u fazi malog
ekscentriciteta (stanju bez prslina) ako je ceo presek pritisnut, tj. ako je
d x >
x - udaljenost neutralne linije od ja~e pritisnute ivice popre~nog preseka.
d - visina popre~nog preseka

2
u
u
b
u
u
b
N
n
b d f
M
m
b d f
=

=

1, 9 2,1
1, 9 2,1
u g p
u g p
N N N
M M M
= +
= +

Sa dijagrama interakcije se o~itava: c c , ,
b a

Koeficijent armiranja :
v
b
f
o
=
Potrebna armatura:
1 0
100
a
A b h
=

NAPOMENA:
Procenat armiranja u odnosu na potreban betonski presek A
b
obi~no se nalazi u granicama
0, 8 % 3, 0 % s s
S obzirom na ~injenicu da je beton sposoban da primi sile pritiska, iz eknomskih razloga treba teìti
(0,8 1, 0) %
min
=
Obzirom na dilatacije potrebno je korigovati parcijalne koeficijente sigurnosti.
1, 78 ; 1, 95
ug up
= =

SLO@ENO SAVIJANJE SA EKSCENTRI^NOM GRANI^NOM
SILOM ZATEZANJA Nu (MALI EKSCENTRICITET)

1.
1 a
y e <

u
u
Z
M
e = - ekscentricitet normalne sile zatezanja u odnosu na tezi{te betonskog preseka

1 a
y - udaljenost teì{ta preseka ja~e zategnute armature
1 a
A , od teì{ta betonskog peseka

2
10
u
u
M kNm
e
Z kN
= =

u ui i
Z N =
- sila zatezanja

ui
- parcjalni koeficijent pri 3, 0 %
a
c >

2.
1 a
y e > (presek se nalazi u fazi veliog ekscentriciteta)

Celokupna sila zatezanja se poverava samo armaturi

v
u
a a
a
a
Z
y y
e y
A
o
+
+
=
2 1
2
1

1, 6 1, 8
1, 6 1, 8
u g p
u g p
M M M
Z Z Z
= +
= +

1
2
1 2
a u
a
a a v
y e Z
A
y y o
=
+

v
u
a a a
Z
A A A
o
= + =
2 1

CENTRI^NO PRITISNUTI I ZATEGNUTI ELEMENTI
BEZ UTICAJA IZVIJANJA

Ukoliko je ekscentri~nost 0
u
u
M
e
N
= = to zna~i da je presek centri~no optere}en. U zavisnosti od toga da li
je sila pritiska ili sila zatezanja imamo, centri~no pritisnute ili centri~no zategnute elemente.

b
d
Aa1
Aa2
h
y
b
2
y
a
2
a
2
y
b
1
y
a
1
a
1 ivica 1
ivica 2

.
stankogaf@yahoo.com
- 50 -


PRORAÛN VITKIH ELEMENATA PREMA
GRANI^NOJ NOSIVOSTI
( ~lan 103-106 )

Klasifikacija konstrukcija prema osetljivosti na horizontalno pomeranje. Konstrukcija se moè smatrati
prakti~no nepomerljivom, ako se elementi koji se ukru}uju u horizontalnom pravcu relativno simetri~no
rasporedjeni u osnovi objekta i ako njihova krutost na savijanje zadovoljava slede}e bezdimenzionalne
reakcije:
0, 2 0, 1 3
b b
Q
H n n
E I
E
s + s
E

0, 6 4
b b
Q
H n
E I
E
s >
E

H - ukupna visina deformabilnog pomerljivog dela konstrukcije, mereno od nivoa temelja ili nivoa
uklje{tenja za uticaje seizmike.
n - ukupan broj spratova konstrukcije

b b
I E - suma krutosti na savijanje u neisprskalom stanju svih vertikalnih elemenata za ukru}enje objekta u
pravcu za koji se utvrdjuje osetljivost na pomeranje. Ako se krutost elementa menja po visini, moè
se u prora~un uvesti odgovaraju}a krutost.
Q E - suma svih vertikalnih eksploatacionih optere}enja, uklju~uju}i i deo optere}enja koje (prihvataju
elementi za ukru}enje).

.
stankogaf@yahoo.com
- 52 -
DU@INA IZVIJANJA (EFEKTIVNA DU@INA) STUBA

Pod duìnom izvijanja armirano betonskog stuba se podrazumeva razlika nultih ta~aka momenata
savijanja drugog reda. To su mesta na kojima momenti drugog reda i krivine menjaju znak.

Duìna izvijanja se moè opisati kao:
i
k h =

i
- duìna izvijanja
- slobodna , nepoduprta duìna stuba u posmatranoj ravni deformacije
k - fakor efektivne duìne stuba, koji od`rava uticaj pomerljivosti krajeva, i uticaj stepena
uklje{tenja krajeva na duìni izvijanja.
Da bi se odredila vrednost faktora efektivne duìne stuba , potrebno je da se za oba kraja stuba odredi
odnos
) (
ukupna krutost svih stubova
s
l EI ) / ( E
, prema ukupnoj krutosti svih greda - rigli
r
L EI ) / ( E ,
vezanih u prostranom ~voru.

s
r
EI
EI
L
| |
E
|
\ .
=
| |
E
|
\ .

- visina odgovaraju}eg stuba,
L - duìna odgovaraju}e grede.

Za potpuno uklje{ten kraj stuba
0 =

Za globno oslonjen kraj stuba =
Sa odredjenim odnosima
za oba kraja posmatranog stuba iz nomograma se o~itava vrednost faktora

efektivne duìne stuba k.
U koliko je sra~unata vrednost faktora
manja od 0.40, usvaja se minimalna vrednost
=0.40 jer se
dobijaju podcenjene vrednosti duìne izvijanja realnih armirano betonskih stubova.

Za nepomerljive ramove, za faktor efektivne duìne usvaja se manja od slede}ih vrednosti.
0, 70 0, 05 ( )
a b
k = + +
0, 85 0, 05
min
k = +
Za poverljive ramove, za faktor efektivne duìne usvaja se manja od slede}ih vrednosti.
1, 0 0,15 ( )
a b
k = + +
2, 0 0, 30
min
k = +
NAPOMENA :

min
je manja vrednost od
) (
b a
+

PRORA^N CENTRI^NO PRITISNUTIH STUBOVA

Kako }e se neki centri~no pritisnuti stub ra~unati zavisi od vitkosti

A
I
i
b
min b,
min ,
min ,
= =
b
b
k
k
i
i
l

Prema PBAB-u, samo se stubovi male vitksti 25 s
k
mogu racunati kao centri~no pritisnuti, bez
uticaja izvijanja.


NAPOMENA:
1. Ako je vitkost u opsegu 50 25 s <
k
u dodatni ekscentricitet ne treba unositi uticaj te~enja betona.
k
onda dodatnio escentricitet mora da obuhvati i uticaj te~enja betona.
k
dodatni escentricitet se odredjuje ta~no ( po teoriji II reda), a ra~un
mora sadrzati i uticaj te~enja betona.
4. A elementi mogu imati vitkost 200 140 s <
k
samo u toku montaze i u njihov prora~un se, po{toje stanje
kratkotrajno, ne unosi uticaj te~enja betona.

PRORAÛN STUBOVA BEZ UTICAJA IZVIJANJA

To su stubovi ~ija je vitkost 25 s
k

Za dimenzionisanje ovih konstruktivnih elemenata prema grani~nom stanju loma, koristi se jednakost
grani~ne normalne sile i nosivost stuba
u L
N N =
Prema propisima, maksimalna dilatacija betona ( i armature) centri~no pritisnutih elemenata iznosi
(
max
2
b
c = )
kako je u pitanju pritisak, u izraz za grani~nu normalnu silu

A A
+ + = N N N N
p p g g u
/
Treba uneti parcijalne koeficijente sigurnosti (tab.18 K.Sr.S) koji odgovaraju 0 s
a
c i pri tome, uzeti da
stalno opterecenje deluje nepovoljno na nosivost.

l lk=l
N
N

- Svi ostali stubovi cija je vrednost 25 > moraju se ra~unati kao
Ekscentri~no pritisnuti , tj. kao da su njihovi preseci optere}eni grani~nom
normalom silom
u
N i ( alternativno grani~nim momentom savijanja)

) (
1 0
e e N M
u u
+ =

l
k
Nu
e0 e1

Po~etni ekscentricitet
0
e , koji obuhvata neizbe`ne
(geometrijske i staticne) izvodjacke greske iznosi
cm
l
e cm
k
10
300
2
0
s = s
Dodatni ekscentricitet
1
e , kada su u pitanju stubovi srednje vitkosti.
75 25 s <
k

.
stankogaf@yahoo.com
- 54 -

Sila loma odnosno nosivost stuba iznosi:

(1 ) (1 )
- koeficient armiranja preseka
(%) - mehani~ki koeficijent armiranja
v
u b b a v b b b b
b
a
b
v
b
N A f A A f A f
f
A
A
f
o
o
q
o

= + = + = +
=
=

Kada je
u
N N ~

procenat armiranja treba da ispunjava uslov:
0, 6 % (%) 6 % s s
a kada nosivost nije iskori{}ena (
u
N N <

) procenat armiranja se moze smanjiti na
(%) 0, 6 0, 3 %
u
s
N
N
= >

NAPOMENA:
ako je jedna od dimenzija popre~nog preseka manja od 20cm marka betona mora biti MB20
za MB30 usvaja se meki glatki ~elik GA240/360
za MB>30 usvaja se ~elik RA400/500
minimalni pre~nici poduznih {ipki su mm 12 | za stubove, a mm 8 | za zidove.
za ~etvrtaste stubove minimalno 4 {ipki u svakom uglu, a kod kru`nih 6 {ipki podu`nih.
rastojanje {ipki u popre~nom preseku ne treba da je ve}e od 40cm niti manje od 3cm.
pre~nik uzengija moè se uzeti 0, 3
u
| | ~ podu`ne {ipke ) 10 6 ( mm
u
= |
razmak uzengija u stubu ne sme biti ve}i od
=
cm
b e
30
15
min
|

na mestu nastavka podu`ne armature, postavaljaju se zatvorene uzengije na preklop po kra}oj ivici
na razmaku 7, 5 15 cm | s
u sezmi~kim podru~jima, podu`na armature se provodi preko ~vora za najmanje 1m ( bez
nastavljanja na preklop). Na toj duìni postavljaju se zatvorene uzengije na preklop po kra}oj ivici
na razmaku7, 5 10 cm | s ,na preostalom delu stuba postavljaju se obi~ne uzengije, bez preklopa,
na razmaku 15 20 cm | s

Nu
Nu
b
d

0
00
2
b a
c c = s
;
b b a
f
v
o o o = =
6
u
min mm | =
- broj {ipki
b
a
A b d
A n A
n
|
=
=
VITKOST STUBA

Uz pretpostavku da je duìna izvijanja
i
poznata, vitkost
i
i
se defini{e kao:

i
i
b
i
=

b
i - polupre~nik inercije oko koje se presek obr}e prilikom izvijanja ili savijanja

b
b
b
J
i
A
=

b
J - odgovaraju}i moment inercije homogenog betonskog dela popre~nog preseka.

b
A - povr{ina homogenog betonskog dela popre~nog predeka.
U ~lanu 105 su dati slu~ajevi kada se ne vr{i provera stabilnosti velikih elemenata na izvijanje.
Za pomerljive i ne pomerljive sisteme, provera stabilnosti velikog elementa na izvijanje nije potrebna
ukoliko je zadovoljen bar jedan od slede}ih uslova:

25 s

1 i
3,5
75
75
i
e
d
> >

1
e
- ekscentricitet normalne sile pritiska sra~unat po teoriji I reda za elasti~an sistem.
d - odgovarau}a visina popre~nog preseka u pravcu ekscentriciteta
1
e

U slu~aju nepomerljivih sistema, kod stuba gde se momenti savijanja prvog reda linearno menjaju du` ose
stapa, prvi uslov se zamenjuje slede}im.

1
2
50 25
i
M
M
s

2 1
i M M su momenti na krajevima izolovanog vitkog elementa sra~unati po teoriji I reda. Treba voditi
ra~una da se
2 1
i M M u prethodni izraz unose sa pravim algebarskim vrednostima.
2 1
i M M se moraju
tako izabrati da bude ispunjen uslov:

2 1
/ / / / M M >
Svi ostali slu~ajevi , koji nisu obuhva}eni u prethodnim podleù postupku provere stabilnosti na izvijanje.

Trenutno vaze}i propisi dozvoljavaju odredjivanje vitkosti za vi{espratne okvire sa pomerljivim ~vorovima
prema pribliznom obrascu ( prose~na vitkost stuba k-tog sprata)

12
k bk
ik
k
A o

k
o - relativno horizontalno pomeranje posmatranog sprata u odnosu na donji sprat usled dejstva
horizontalne sile H=1,0 , koja deluje na vrhu konstrukcije , ra~unato sa modulom elasti~nosti betona
1, 0
b
E =

bk
A - zbir svih popre~nih preseka stuba posmatranog sprata.

k
- teorijska spratna visina k-tog sprata.

OBLAST SREDNJE VITKOSTI ( 75 25 < <
i
)

Propisi omogu}avaju da se za jedno veliko podru~je vitkosti ( 25 75
i
< < ) mogu dovoljno ta~no
primeniti pribli`ni postupci koji na jednostavan i brz na~in priblizno uvode efektivne teorije II reda.
U daljem tekstu }e biti obja{njen priblizan postupak tzv.
dopunske ekscentri~nosti

1
e - ekscentricitet usled uticaja prvog reda.
N
M
e =
1

.
stankogaf@yahoo.com
- 56 -
Kod sistema sa nepovoljnim ~vorovima, pri linearnoj raspodeli eksploatacionih momenata savijanja du`
osovine {tapa, ekscentricitet
1
e se dovoljno ta~no odredjuje iz izraza:

1 2 1
1
(0, 65 0, 35 ) e M M
N
= +
Gde su :
2 1
i M M
- momenti savijanja na krajevima {topa sra~unati za optere}enje u stanju upotrebljivosti,
pri ~emu je / / / /
1 2
M M >

0
e - ekscentricitet usred neta~nosti pri izvodjenju.

0
2, 0 10, 0
300
cm e cm s = s

- sistemna duìna elementa
Za okvire sa pomerljivim ~vorovima dodatna ekscentri~nost
0
e odredjuje se iz pretpostavke da je nagib
(ugao odstupanja od vertikale) o vertikalnog stuba okvira usled neta~nosti pri izvodjenju takav da je
ispunjeno:

1
150
tgo = - za jednospratne okvire optere}ene uglavnom vertikalnim optere}enjem

1
200
tgo = - za ostale tipove ramova
e
- dodani ekscentricitet usled te~enja betona.

Uticaj skupljanja i te~enja betona mogu se zanemariti ako je :

1
50
2
0, 2
i
g q
e
d
N N
s
>
s

Gde je:

1
e - ekscentricitet normalne sile pritiska po teoriji I reda za elasti~an sistem.
U merodavnom preseku unutar srednje tre}ine duìne izvijanja
i
h
d - odgovaraju}a visina popre~nog preseka u pravcu ekscentriteta e

g
N - eksploataciona normalna sila pritiska od stalnog optere}enja

q
N - eksploataciona normalna sila pritiska od totalnog opterecenja
Kada nisu ispunjeni prethodni uslovi, treba uvesti uticaje te~enja preko pove}anja ekscentri~nosti prema
izrazu:

1
1
( ) 2, 718 1
E
E
g o
e e e
o
o
| |
= + |
|
\ .

g
E
E
N
N
o = ;
2
2 E b b
i
N E J
h
t
=

1g
e - ekscentricitet normalne sile od stalnog optere}enja

o
e - ekscentricitet usled neta~nosti pri izvodjenju konstrukcije

2
e - dodatni ekscentritet II reda
Ova ekscentri~nost se odredjuje prema slede}im obrascima, koji su u funkcii vitkosti
i
i ekscentri~nosti
prvog reda
1
e

1
2
25
0,1
100
i
e
e d
d

= + ;
1
0 0, 30
e
d
s s
2
25
160
i
e d

= ;
1
0, 30 2, 5
e
d
s s
1
2
25
3.5
160
i
e
e d
d
| |
=
|
\ .
;
1
2, 5 3, 5
e
d
s s
Gde su:
d - dimenzija popre~nog preseka

OBLAST VELIKA VITKOST ( 75
i
> )

U slu~aju vitkosti 75 140
i
< < , uticaji u vitkoj konstrukciji moraju se prera~unati prema teoriji II reda.

Ako ne postoje uslovi da se sra~unaju ticaji po teoriji drugog reda za pomerljive ramove mogu}e je
koristiti A P
Ovim postipkom se dobijaju grani~ni uticaji koji pribli`no obuhvataju i efekte drugog reda u bilo kom
preseku konstrukcije.

KRATKI ELEMENTI
(~lan 199)

( ^lan 199 ): Kratki elementi su elementi konstrukcije ~ija je visina h ve}a od kraka dejstva spoljne sile,
ili jednaka tom kraku.
h a s
Kratki elementi se dimenzioni{u prema momentima savijanja i prema transverzalnim silama.
Armatura za prijem momenata savijanja se sra~unava na isti na~in kao kod (grednih) nosa~a.
Kosa armatura, za prijem uticaja od transferzalne sile sra~unava se iz slede}eg izraza:

2 cos
u
ak
v
T
A
o |
=

| - ugao izmadju pravca kose armature i nagiba od 45 pema horizontali.
Ako je koso ploèna armatura pod uglom od 45 prema horizontali, {to je naj~e{}i slu~aj u praksi,
prethodni izraz izgleda

2
u
ak
v
T
A
o
=

Primenjuje se Menager-ov zglob
(dodaju se ukr{tene kose sipke kojima se predaje ukupna transverzaln asila T )
U protinom se primenjuje Freyssinet ov zglob.
Ukupna povr{ina ukr{tenih kosih {ipki
ak
A postavljenih pod uglom o u odnosu na podu`nu osu stuba.

2 sin
u
ak
v
T
A
o o
=

v
o - granica razvla~enja kose armature

.
stankogaf@yahoo.com
- 58 -
LOKALNI NAPOMNI PRITISKA
( ~lan 109 i ~lan 134 )

Lokalni naponi pritiska pri lomu
0
f za elemente leì{ta ne smeju pre}i slede}e vrednosti.

1
0
1, 6
b
b bk
bo
A
f f f
A
= s

b
f - ra~unska ~vrsto}a betona odredjena ( ~lan. 82 )

1 0
i
b b
A A - povr{ine definisane ( ~lan.134 )

Popre~ne sile cepanja iznose:
0, 3 1
o
u u
d
Z N
d
| |
=
|
\ .

Potrebna povr{ina popre~nog preseka armature svih {ipki u jednom pravcu
0, 3 1
u u o
az
v v
Z N d
A
d o o
| |
= =
|
\ .

u
N - normalna sila od grani~nog optere}enja

v
o - granica razvla~enja armature

Ukoliko je odnos transferzalne i normalne sile:
75 . 0 >
N
T

Dopu{teni lokalni naponi pritiska
v
o ne smeju prekora~iti vrednosti date izrazom.

1
0
0, 75
b
s bk
bo
A
f
A
o o = s

s
o - dopu{teni srednji napon u betonu, definisan pravilnikom

GEOMETRIJA ZGLOBA

1 0
1 1
1 1
( ) min 15
3 4
ili
3
5
min
5
2
o
o o o
o
o
d d d cm
d
b b b b d
d
b
t
cm
~ =
+ = s

Likalni naponi pritiska

( )
1
2
1 1 1
1, 6
;
b
o b bk
bo
b bo o o
A
f f f
A
A b d A b d cm
= s
= =

t =2 cm
30.0 30.0 30.0
d1 =90
d0
d
0

=
d
1

=
4
5

Vertikalna armatura u zglobu

( )
2
(0,8 1, 0)%
100
av o o min
A d b cm
= =
Optere}ena povr{ina temelja:

( )
( ) ( ) ( )
2
2
2
2
1, 6 1, 6 30
.............
20, 5
2 2 x=................
2 , 2
bk
at bo o o
b
o o bt
t o t o
f
A A b d cm
f
d x b x A cm
d d x b b x
| | | |
= = =
|
|
\ .
\ .
+ + =
= + = +

Sila zatezanja u stubu:
0, 3 1
o
u u
d
Z N
d
| |
=
|
\ .

Armatura u stubu:

u
az
v
Z
A
o
=
Sila zatezanja u temelju:
0, 3 1
o
u u
t
d
Z N
d
| |
=
|
\ .

PRORAÛN PREMA GRANI^NIM STANJIMA UPOTREBLJIVOSTI
PRORAÛN PREMA GRANI^NIM STANJIMA PRSLINA
( ~lan 111-114 )

Potrebno je dokazati da karakteristi~na {irina prslina
( ) k t
a armirano betonskog elemenata usled najnepovoljnije
najnepovoljnije kombinacije dejstva u toku eksploatacije, u proizvoljnom trenutku vremena t nije nije ve}a od
grani~ne vrednosti {irine prslina
u
a .

( )

k t u
a a s (~lan 111)

( ) k t
a - karakteristi~na {irina prslina

u
a - grani~na vrednost {irine prslina (tab.18 BAB 87)

(mm)
u
a Tab:24 K.Sr.S
Trajanje uticaja
Agresivno stanje Stalno i dugotrajno
promenljivo
Stalno i
kratkotrajno
promenljivo
Slaba 0.2 0.4
Srednja 0.1 0.2
Jaka 0.05 0.1

Kod armirano betonskog elemenata sa ve}im za{titnim slojem betona, grani~ne {irine prslina se mog upove}ati
za 50%, ali ne smeju biti ve}i od 0.4 mm.

N N
90
M
90
M M
90
4
5
T
T
~isto zatezanje ~isto savijanje savijanje silama

(~lan 113)

Armatura u temelju:

d
u u
a
v v
Z Z
A
o o
= = ,
b
u u
a
v v
Z Z
A
o o
= =

Uticaj tranferzalne sile:
............ 0, 75
T
N
= <
.
stankogaf@yahoo.com
- 60 -
NAPOMENA:
U knjizi Betonske Konstrukcije, Du{an Najdanovi}, slobodno se moè uzeti
10 = =
b
a
E
E
n broj ekvivalencije
b
a
E
E
n =

Poloàj teì{ta idealnog preseka

i
a b
i
A
A h n A
d
x y
+
= =
2

Karakteristi~na {irina prslina

( ) ( )
1.7
k t s t
a a =

( ) s t
a - srednja {irina prslina

Srednja {irina prslina ( u trenutku vremena t )

( ) 1 , ( ) s t ps a s R t
a l c ( =

ps
l - srednje rastojanje prslina

1 , ( ) a s R t
c - relativna srednja dilatacija donje zone armature u odnosu na zategnuti beton u njenoj
neposrednoj blizini.

Srednja {irina prslina ( sa uticajem skupljanja betona )

( ) 1 , ( ) ( . )
o
s t ps a s R t s t t
a l c c ( = +

( . )
o
s t t
c - slobodna dilatacija skupljanja betona

Srednje rastojanje prslina

1 2
1 ,
2 ( )
10
ps o
z et
e
l a k k
|
|
= + +

o
a - zastitni sloj betona
e
|
- medjusobno rastojanje {ipki

1 2
, k k - koeficijenti

1 , z ef
- koeficijemt armiranja

KOEFICIJENT ARMIRANJA ZATEGNUTOG DELA BETONSKOG PRESEKA

1
1 ,
,
a
z ef
bz ef
A
A
=

1 a
A - povr{ina donje zategnute armature

, bz ef
A - efektivna povr{ina zategnutog betona
Koeficijent
1
k : predstavlja slede}i odnos

1
bzs
ps
f
k
f
=

bzs
f - ~vrsto}a betona pri zatezanju savijanjem

ps
f - osrednja ~vrsto}a prijanjanja za odredjenu vrstu armature
a
| |
h
1
b1 b2
e|
a
e
|
h
z
,e
f
h
2
d
x
Az,ef
n n

n n
y
b
d
x

=

y
i
Aa
h
obz = fbzs
ob
Stanje I
Ta
Ti
Tb
oa


1
0, 80 za 240 / 360
0, 40 za 400 / 500
GA
k
RA

Koeficijent
2
k : zavisi od puno}e dijagrama napona zatezanja u betonu, neposredno pred pojavu prslina

2
0.125 za trougaoni oblik dijagrama kod savijanja
0.25 za pravougaoni oblik dijagrama kod ~istog zatezanja
k

=

1 2
2
1
8
I I
r r
I
r
k
c c
c
+
=
za trapezni oblik dijagrama kod ekscentri~nog zatezanja.

RELATIVNA SREDNJA DILATACIJA DONJE ZATEGNUTE ARMATURE
1( )
1 , ( ) 1( )
II
a t II
a s R t a t
a
E
o
c c = =
Srednja dilatacija ~elika, je medjutim, manja jer, zbog prijanjanja, betona izmedju prslina saradjuje u
primanju sle zatezanja:

a as
c c =
- koeficijent koji zavisi od sadejstva zategnutog betona izmedju prslina i kre}e se u slede}im granicama.
1, 0 = - ukoliko nema sadejstva
0 = - u slu~aju punog sadejstva ( bez postojanja prslina )
Za ~isto savijanje:
2
1 2
1 0, 40
r
M
M
| |
| |
= >
|
\ .

Za ~isto zatezanje:
2
1 2
1 0, 40
r
N
N
| |
| |
= >
|
\ .

Za sloèno savijanje:
2
1
1 2
1( )
1 0, 40
o
II
a r
II
a t
o
| |
o
| |
= > |
|
\ .

koefcijent
1
| : zavisi od vrste armature (uvodi uticaj stepena prijanjanja izmedju armature i betona ).

1
0,5 za GA
1,0 za RA
|

=

koefcijent
2
| : preko ovog koeficijenta uvode se u ra~un reolo{ka svojstva betona (uvodi reolo{ke
karakteristike betona u toku vremena ).

2
1, 0 za kratkotrajno optere}enje
0, 5 za dugotrajno i vi{e puta ponovljeno optere}enje.
|

=

karakteristi~na {irina prslina se moè sra~unati i na osnovu slede}eg izraza:

2
1 2
1, 70 1
ap
a
k ps
a a
a l
E
o
o
| |
o
(
| |
( =
|
(
\ .

KONTROLA USLOVA iz ~lana 114.

(%) z
p u
k a
|
>
; | | 100 %
a
z
bz
A
A
=

35 za GA
30 za RA
p
k

=

;
bz
A b d =

| - najdeblja {ipka u preseku (mm)

u
a - dozvoljena s{irina prsline (mm)
.
stankogaf@yahoo.com
- 62 -
NAPOMENA:
Ako dati kriterijum nije ispunjen, posle izra~unavanja srednjeg rastojanja prslina
ps
l . Treba pre}i na
odredjivanje momenata inercije idealizovanog preseka u naponskom stanju I
Moment inercije:
betonskog preseka:
3
12
b
b d
J

=
armature: 0
a
J ~
idealizovanog preseka: ( )
2
2
2
i b b a
d
J J x A n h x A
| |
= + +
|
\ .

Za dalji prora~un potrebno je na}i i moment nastanka prslina
r
M tj. onaj moment savijanja koji presek
dovodi u stanje
b
I . On se dovija iz uslova jednakosti maksimalnog napona zatezanja u betonu i ~vrsto}e
betona na zatezanje pri savijanju (za prora~un prslina)

( )
r
bz bzs
i
bzs i
r
M
f d x
J
f J
M
d x
o = =

bk
f - ~vrsto}a betona na pritisak

Srednja dilatacija zategnute armature.

Da bi se dobila srednja dilatacija zategnute armature, treba najpre obraditi geometrijske karakteristike
preseka u naponskom stanju II. Kako zategnuti deo nosa~a sada proìmaju prsline, aktivni deo betonskog
preseka redukovan je na pravougaonik x b ;
x - udaljenje neutralne ose ( u naponskom stanju II ) kao na slici.

Povrsina:
betonska povr{ina: x b A
b
=
Armatura:
a
A
idealizovanog preseka :
a b i
A n A A + =

Uslov jednakosti stati~kih momenata povr{ina
za pritisnutu ivicu preseka:

2
( )
2
a 0 a
b x
x b x n A n h A
+ = +

Sada daje kvadratnu jedna~inu po x ~ije je jedino realno re{enje:

2
1 1
a 0
i
a
n A b h
x y
b n A
(

= = + +
(
(

Moment inercije:
betonskog preseka:
3
12
b
b x
J

=
armature: 0
a
J ~
idealizovanog preseka:
2
3 3
2 2
( ) ( )
12 2 3
i 0 a 0 a
b x x b x
J b x n h x A n h x A
| |
= + + = +
|
\ .

n n
y
b
d
x

=

y
i
Aa
h
ob
Stanje II
Ta
Ti
Tb
oa

Maksimalna dilatacija zategnutog ~elika pod eksplatacionim optere}enjem je onda
( )
a
a 0
b b i
M
h x
E E J
o
c = =

M brojno najve}i moment savijanja nosa~a

NAPOMENA:
U navedenom izrazu je modul elasti~nosti betona a ne ~elika, zato {to je idealizovani
presek sveden na betonski.

Napomena:

U slucaju da uslov iz ~lana 114 (BAB 87) nije ispunjen pa je prora~un otvora prslina neophodan

Ra~unski primer 1
250 N kN = # Geometrijske karakeristike preseka
30 ; 20, 5
b
MB f MPa =
2
29 22 638
b
A cm = =
240 / 360 ; 240
v
GA MPa o =
2
12 14 (18,47 )
a
A cm | =

29
22
b cm
d cm
=
=

* Kontrola uslova iz ~lana 114

(%)
14
2, 0
35 0, 20
z
p u
k a
|
> = =

0, 20
u
a mm s iz tab.18

18,47
100 2,89 %
638
a
z
bz
A
A
= = =

Uslov je ispunjen ali prora~un }e biti sprovedn.

.
stankogaf@yahoo.com
- 64 -


.
stankogaf@yahoo.com
- 66 -

Korak: 1 Prora~un se vr{i za trenutke vremena
<a> t=t
0
< 1 >
 t=t
0
i t=t < RETURN >
------------------------------
Korak: 2 Analiziraju se stanj u okviru:
<a> popre~nog preseka < 1 >
 elementa.< RETURN >
------------------------------
Korak: 3 Vrste optere}enja:
<a> dugotrajno < 1 >
 dugotrajno i kratkotrajno< RETURN >
------------------------------
Korak: 4 AB element se deli na n delova u ~ijim
se ~vorovima analizira stanje napona i deformacija:
Po~etni ~vor/presek ima broj 1, a krajnji < n+1 >
Upisami n <paran broj = 4,6> n=.
------------------------------
Izbaci: Broj preseka koji se analizira < n+1 > =..
------------------------------
Korak: 5 Polozaj sistemne ose:
<a> teì{te betonskog preseka < 1 >
 upisuje se poloàj..< 2 >
<c> visine preseka< RETURN >
NAPOMENA: Upisuje se poloàj neutralne ose X= koje je ve} ara~unato.
------------------------------
Korak: 6 Ulaz podataka sa CREEP.INP < da=<Y>es
ne=< RETURN >> :
------------------------------
Korak: 7 Duìna elementa u m= :
NAPOMENA: Unese se duzina elementa u metrima
------------------------------
Korak: 8 Stati~ki sistem:
<a> konzola < 1 >
 prosta greda< RETURN >
------------------------------
Korak: 9 Dugotrajno optere}enje:
Tip optere}enja Intenzitet Rastojanje (m)
A B C D (izmedju po razmak) posle ukucanih vrednosti Enter. Program izbaci Intenzitet i rastojanje
A {ifra optere}enja iz tabele ( dole bold)
B intenzitet
C i D - rastojanja
NAPOMENA: Primer: kao sa skice
2 12 0 2.5 - za kontinualno oprere}enje (unesu se vrednosti pa Enter)
5 12 17 2.5 6.25 za trapezno optere}enje (unesu se vrednosti pa Enter)
2 14 6.25 7.4 - za kontinualno oprere}enje (unesu se vrednosti pa Enter)
8 -59.78 -65.14 0 0
59, 78 65,14 ; 0 ; 0
ik ki ik ki
M kNm M kNm N kN N kN daih ima unesuse = = = =
Ako je usvojeno i kratkotrajno i ono se unese.
Posle svega Enter, onda izbaci tavelu sa stati~kim uticajima du` elementa
Pa opet Enter.
------------------------------
Korak: 10 Broj preseka koji se analiziraju je < n+1 > =.. :
Izbor preseka za prora~un stanja prslina:
< za ove preseke daje se ispis rezultata >
<a> z=0 < presek broj 1> < 1 >
 z=L/2 < presek n/2+1 >.< 2 >
<c> z=0 ; L/2 ; L < preseci broj 1 , n/2+1 , n+1 > < 3 >
.
stankogaf@yahoo.com
- 68 -
<d> svi preseci ...< 4 >
<e> nije potreban prora~un prslina ...< 5 >
<f> posebni slu~ajevi < 6 >
1. sra~unava prsline,ugibe i krivine samo za presek 1
3. sra~unava samo za prvi, srednji i zadnji presek prsline,ugibe i krivine
4. max 8 preseka sra~unava
5. ta~ka sama kaè
6. nepotrebno !!
2. Izbaci samo srednji presek. Npr. Od 13 preseka to je 7-i
PRESEK broj 7
Dugotrajno optere}enje
t=t
0

------------------------------
Tablica
------------------------------ Enter pa izbaci
U odnosu na DONJU ivicu preseka < ivica 1 > upisati
- Za{titni sloj. Horizontalno rastojanje i dijametar armature < sve u cm > Q povrsina arm. u donjoj
zaoni
Q W G pa Enter W razmak izme|u {ipki
Izbaci G pre~nik {ipki
NAPOMENA: Visina zategnute zone betona neposredno pre pojave
prsline u preseku iznosi H
bz
=..cm
- koeficijent k
2
( upisuje se 0.125 ili 0.25 zavisno od naprezanja) 0.125
- egektivni koeficijent armiranja zategnute armarure .. ( upisuje se: a ra~una se) 0.004722
( )
, ,
,
2 2
, 0
6, 28
% ; : 0.004722
1330
....... ; ...... ; '
a
z ef z ef
z ef
a z ef bz bz
A
Npr
A
A cm zategnuta A b h cm h d s h cm
= = =
= = = =

------------------------------
Korak: 11 Modul elasti~nosti armature < GPa > Ea = .. ( 200 210 GPa )
Modul elasti~nosti betona < GPa > Eb(t
0
) = .. ( zavisno od marke betona
GPa )
^vrsto}a betona na zatezanje < znak - , MPa > fbzs< t
0
> =.. ( -2.59) racuna se
Koeficijent te~nja Fi < t,t
0
> =.. ( zavisno od marke betona )
Koeficijent starenja Hi < t,t
0
> =.. ( zavisno od marke betona )
Deformacija skupljanja betona < znak + > EPSbs< t,t
0
> =.. moè 0.000 Enter
------------------------------
Korak: 12 Geometrija betonskog preseka < sve u cm >
Broj trapeze koji defini{u betonski presek je Nb = .
Za i =1 do Nb upisati <B1<B2<Hb>< RETURN> ( ispod se upisu dimenzije trepeza)
.. . . Enter
------------------------------
Korak: 13 Definisanje vrste armature kod svakof preseka sa
Pojavom prslina za sli~ajeve armiranja
Primer: uklje{tena greda sa RA za M<-> i GA<+> < da=<Y>es
ne=< RETURN >>
------------------------------
Korak: 14 Vrsta armarmarure <Glatka = <G> ; Rebrasta = < RETURN>>
Za Glatku: G pa Enter
Za Rebrastu samo Enter
------------------------------
Korak: 15 Preseci sa istim geometriskim podacima armature
imaju isti TIP armiranja. Jedan presek ili vi{e susednih
preseka istog tipa armiranja sa~injavaju jednu ZONU armiranja
Broj preseka koji se armiraju je < n+1> = ..
Broj tipova armiranja AB elementa je . (upise se) Enter
Korak: 16 Tip armiranja 1 ( U prilogu je obja{njeno skicom kako se obelezavaju zone)

zona 1
upi{e se vrednost koju program trazi
upi{u se vrednosti koje program trazi
------------------------------
Korak: 17 Sra~unavaju se:
<a> ugibi i pomeranja < 1 >
 pomeranja.< 2 >
<c> ugibi..< RETURN >
Posle svega sam izbaci tablice:
------------------------------

PRORAÛN PREMA GRANI^NIM STANJIMA UPOTREBLJIVOSTI
PRORACUN PREMA GRANI^NIM STANJIMA DEFORMACIJA
~lan 115 118 (BAB 87)

Prora~unom prema grani~nim stanjima deformacija, potrebno je dokazati da maksimalne deformacije
armirano betonsog elementa, usled najnepovoljnije kombinacije dejstva u toku eksploatacije, u proizvoljnom
trenutku vremena t , nisu ve}e od grani~nih vrednosti.

Kod elemenata izloènih sloènom savijanju ovo se svodi na grani~no stanje ugiba.

Najve}e vrednosti grani~og ugiba
u
v (~lan 117)

u
u
v
k
=

300 zagredne nosa ~ e
150 zakonzolne nosa ~ e
750 zakranske staze
u
u
u
k
k
k
=
=
`
=
)
(}lan.117 )

Prema ~laniu 118. prora~un prema grani~nim stanjima deformacija nije neophodan ako je
ispunjen uslov:
1
g
u
m q
M
k d
k k M
o
| |
> + |
|
\ .

Gde je:
d - visina popre~nog preseka
- raspon armirano betonskog elementa

g
M - ekstremna vrednost momenta savijanja od dugotrajnog uticaja

q
M - ekstremna vrednost momenta savijanja od ukupnih uticaja

u
k - koeficijent (dat u ~lanu. 117 )
k
- koeficijent koji zavisi od stati~kog sistema i optere}enja

m
k - koeficijent koji zavisi od oblika popre~nog preseka, vrsrte armature koeficijenta armiranja
(prikazan u tab.20. BAB 87)

2
1
2 1, 2 0,8
a
a
A
A
o
= > - koeficijent uticaja skupljanja i te~enja betona.

NAPOMENA:
Primena koeficijenta
m
k ( iz tab. 20) za dvostruko armirane pravougaone preseke ili za T preseke na
strani je sigurnosti.

.
stankogaf@yahoo.com
- 70 -

k
Tab.19

9.6
l
2
l
2

12.0

13.9

16.8

16.0

24.0

4.0

3.0

m
k Tab. 20.
Vrsta armature Koeficijent
Armiranja (%) GA 240/360 RA 400/500 B I A 680-800 MAG I MAR
0.50 1065 640 375 510
0.75 990 595 350 475
1.00 930 560 330 445
1.25 880 530 310 425
1.50 840 505 295 405
1.75 805 485 285 385
2.0 775 465 275 370
2.25 745 445 265 360
2.50 720 430 255 345
2.75 695 420 245 335
3.0 675 405 240 325

Za stanje I
"
I
b i
M
v
E J
(
=
(

Za stanje II
Zna~i da se u razmatranje ovog problema uvodi idealizovana greda efektivne krutosti, na koju
prirodno, uti~u obe stvarne krutosti armirano betonskog elementa.

Tab:25 K.Sr.S
Nosa~ sa optere}enjem
max
v
vmax
q
l
2
l
2

4
5
384
b ef
q
E J

vmax
P
l
2
l
2

3
1
48
b ef
P
E J

vmax
P
l
2
l
2
a
P
a

3 2
2
3
6 4
b ef
P a a
E J
| |

|

\ .

vmax
l
P

3
b ef
P
E J

NAPOMENA:
Uslov iz ~lana 118 nije ispunjen pa je potrebno sra~unati ugib.
Prema predlogu Branson - a

I b ef b b
M M E J E J s =
Efektivna krutost:
3 3
1
Ib Ib
I II
b ef b i i
M M
E J E J J
M M

( (

= +
` ( (

)

Ib
I
M M

3 3
I
1
M
I
I b b b b II
M M
M M E J E J J
M
(
| | | |
> = + (
`
| |
\ . \ .
(
)

Ib
M - moment savijaja pri pojavi prve prsline.
Neutralna osa

1 2 0 1 2 2
2
1 2
( ) 2 ( )
( 1) 1
( )
a a a a
a a
n A A b h A a A
x
b n A A
(
+ +
= + +
(
+
(

a
b
E
n
E
= a moze slobodno da se uzme 10
a
b
E
n
E
= =

3
12
b
b d
J

= ;
3
2 2
1 0 2 2
( ) ( )
3
II a a
b x
J n A h x A x a
( = + +

Pojava prve prsline se odredjuje:

'
4
0, 40
( ) ; 0, 6 1 d (m)
Ib
bzs
bz bzs I
i bz
f M
f d x
J f
d
o
| | (
(
= = = >
| (
(
\ .

Za prora~un prslina se koristi
'
0, 7
bz bz
f f =

Ib
M - moment prslina je ve}i od istoimenog momenta, koji je u prora~unu prslina obeleèn sa
r
M

0, 7
Ib r
M
M = * Netrana osa u stanju II

I
Ib i
bzs
J
M f
d x
=

0
2
2
1 1
II a a
a
n A b h A
x
b n A
(
| |
= + +
(
|

\ . (

Sa M , u izrazu za efektivnu krutost, ozna~en je moment savijanja koji odgovara eksplatacionom optere}enju

Moment pri pojavi prve prsline

2
6
I bzs
b d
M f
=
Za T presek:
, I d g bzs
M W f =
b
d
t
J
W
y
=
b
g
t
J
W
d y
=

Ugib u vremenu 0 t =

a) Za neisprskali presek
31, 5
b
E GPa = ;
2
, ,max
5
48
g
o g
b ef
M
V
E J

=

b) Za isprskali presek

2
, ,max
5
48
g
o g
b ef
M
V
E J

=

Ugib u vremenu t =
(1 )
t o tx
v v o = +
2
1
2, 0 1, 2
a
tx
a
A
A
o = ;
o
u
v
k
=

.
stankogaf@yahoo.com
- 72 -
PEÛRKASTE PLOÊ
~lan 218- 222 (BAB 87)

Pe~urkaste plo~e su plo~e koje se neposredno oslanjaju na stubove sa oja~anom glavom stuba (kapitelom ) ili
bez oja~anja glave stuba i koje su sa stubovima kruto ili zglobno povezane.

Napon smicanjat u kriti~nom preseku izra~unava se prema izrazu
max
kr s
T
O h
t =

gde je:

max
T - Transferzalna sila pri eksplatacionom optere}enju

kp
O - Obim preseka oko stuba ili oja~anja sa pre~nikom
kr
d

s
h - srednja stati~ka visina plo~e za dva usvojena pravca armature

kp kp
O d t = (cm)
kr kp
O O =

kp s s
d d h = + (cm)
1,13
s
d b d = (cm)
Gde je:

s
d - pre~nik kruznog oslonca
b - manja dimenzija pravougaonog stuba
d - ve}a dimezija pravougaonog stuba
( u izrazu se moè uzeti najvi{e 1, 5 d b = bez obzira na stvarni odnos)

U zavisnosti od poloàja stuba za obim
kp
O kriti~nog preseka treba uzimati:
-za srednji stub 1, 0
kp
O
- za krajnji stub 0, 6
kp
O
- za ugaoni stub 0, 3
kp
O

Ako je ispunjen slede}i uslov nije potrebna posebna ra~unska armatura za prijem zateù}ih sila usled dejstva
transferzalne sile
max
T
1
2
3
a
t t =
- U slu~aju da se t nalazi u granicama
1 2
2
3
a b
t t t < s

Presek se moè armirati posebnom popre~nom armaturom koja se sra~unava iz slede}eg izraza:
1, 35
max
ak
v
T
A
o
=

Propisi ne dozvoljavaju slede}i slu~aj:
2 b
t t >
Koeficijenti
1
i
2
se sra~unavaju iz izraza:
1
1, 3
a
o =

2
0, 45
a
o =
Koeficijent
a
o :
1, 0 ( 240 / 360 )
a
GA o =
1, 3 ( 400 / 500 )
a
RA o =
1, 4 ( 500 / 560 )
a
MA o =

Sredja vrednost koeficijenta armiranja mora zadovoljiti uslove:
0, 50 % 25 1, 50 %
bk
v
f
o
s s s
Tab: Vrednost dopustenih napona zatezanja i
a b
t t
MB15 MB20 MB30 MB40 MB50 MB60
( M P a)
a
t

0.50 0.60 0.80 1.0 1.10 1.20
( MP a)
b
t

1.50 1.80 2.20 2.60 3.0 3.40

NAPOMENA:
U slu~aju da je potrebna dodatna armatura za pokrivanje kapitela
max
1, 35
ak
v
T
A
o
=
Sra~unavanje srednje vrednosti koeficijenta armiranja preseka plo~e zategnutom amraturom iz dva upravna
pravca na {irini oslona~ke ta~ke 0, 4 i 0, 4
x y

100
100
x
a a
x
b y
A A
A h
= =
; 100
100
y
a a
y
b y
A A
A h
= =

NAPOMENA:
Ako sum reè uzima se isto i za i
x y
a a a
A A A
1
( )
2
x y
= +
0, 50 %
min
= - za kapitele.
Ako je
min
< u dalji prora~un se uzima
min

Konstrukcija hiperbole probijanja

2
doz
G P x y t t + =

2 x y t
- povr{ina omota~a cilindra po kojoj se vr{i prodor
2
doz
G P
x y
t t
+
=

Za kvadratni stub: 2 4 8
doz doz
G P x y x y t t + = =

8
doz
G P
x y
t
+
=

G P g p + + ; ( )
1
2

3
doz a
MPa t t =
max
G P T +

Ako je
1
dobijeno za 0, 50 %
min
= i ve}e , nije potrebna kontrola napona probijanja u okviru kapitela.
Kontrola se zato vr{i samo u plo~i.

.
stankogaf@yahoo.com
- 74 -

min5 cm =

Kontrola na probijanje plo~e:
1,13
s
d b d = ; 2 b d s = =
k s s
d d h = +
kp kp
O d t =
1
2
3
a
t t s

ARMIRANOBETONSKI ZIDNI NOSACI
~lan 200- 203 (BAB 87)

^lan.200.
* Zidni nosa~i su ravni povr{inski nosa~i optere}eni u srednjoj ravni ~ija je visina jednaka ili ve}a od
polovine raspona, za nosa~e na dva slobodna oslonca, a jednaka ili ve}a od 0,4 raspona za kontinualne nosa~e.

* Ukupna granicna sila zatezanja
u
Z se poverava glavnoj podu`noj armaturi
a
A koja se sra~unava iz slede}eg
izraza.
au u
a
v v
Z M
A
z o o
= =

u
M - grani~na vrednost momenta savijanja u karakteristi~nom preseku odredjena kao za gredni nosa~
odgovaraju}eg stati~kog sistema.
Z - krak unutra{njih sila

Minimalna povr{ina preseka glavne podu`ne armature
a
A i glavne po du`ne armature iznad oslonca
0
a
A
iznosi:
0
, ,
bzm
a min a min
v
f
A A k b d
o
= =
bzm
f - srednja vrednost ~vrsto}e betona pri aksijalnom zatezazju.

x1
x2
x3
x4
x5
x6
y1
y2
y3
y4
y5 y6
1/2
1/2
s s
ds
1
2
3
4
5
6


.
stankogaf@yahoo.com
- 76 -


.
stankogaf@yahoo.com
- 78 -

.
stankogaf@yahoo.com
- 80 -


.
stankogaf@yahoo.com
- 82 -


.
stankogaf@yahoo.com
- 84 -


.
stankogaf@yahoo.com
- 86 -


.
stankogaf@yahoo.com
- 88 -


.
stankogaf@yahoo.com
- 90 -


.
stankogaf@yahoo.com
- 92 -

Geometrijske karakteristike GLATKE armature Geometrijske karakteristike REBRASTE armature
GA 240/360 RA 400/500

.
stankogaf@yahoo.com
- 94 -


.
stankogaf@yahoo.com
- 96 -

Betonske Konstrukcije-Skripta Za Studente - GAF Nis

Enviado por

Dados do documento

Título original

Direitos autorais

Formatos disponíveis

Compartilhar este documento

Compartilhar ou incorporar documento

Opções de compartilhamento

Você considera este documento útil?

Este conteúdo é inapropriado?

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

Betonske Konstrukcije-Skripta Za Studente - GAF Nis

Enviado por

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

Betonske Konstrukcije

= za zategnute {ipke bez kuka

= t Smi~u}i napon ( ~lan 88)

- stati~ka visina preseka

za oba kraja posmatranog stuba iz nomograma se o~itava vrednost faktora

manja od 0.40, usvaja se minimalna vrednost

- dodani ekscentricitet usled te~enja betona.

za trapezni oblik dijagrama kod ekscentri~nog zatezanja.

- koeficijent koji zavisi od stati~kog sistema i optere}enja

= > - koeficijent uticaja skupljanja i te~enja betona.

Você também pode gostar