ABIOTIKI INIOCI SREDINE

www.maturski.net

UVOD
Ekoloki faktori nisu samo brojni i raznoliki,ve su i promenljivi u vremenskoj (u toku dana, godine i kroz vekove) i u prostornoj dimenziji (po geografskoj irini i nadmorskoj visini,kao i dubini u zemlji i vodi) u svom intenzitetu i dejstvu na iva bia. Ukoliko se za primer uzme fiziki faktor sredinetemperatura i priseti dnevnih, sezonskih, godinjih variranja, kao i razlika od junog do severnog pola, od morskih dubina do povrina mora, od pustinjskih-visokih do niskih temperatura na polovima i planinskim vrhovima, jasna je vremenska i prostorna promenljivost ekolokih faktora sredine. Nije mogue,a ni potrebno, utvrditi sve faktore sredine koji utiu na jedan organizam, jer bi to znailo izvriti analizu celokupne neive i ive sredine koja okruuje organizam koji je predmet prouavanja. Svi inioci sredine nisu od iste vanosti za ivotnu delatnost jednog organizma. Neki od faktora su vaniji od drugih. Na primer za gajenu kalifornijsku pastrmku u hladnovodnim ribnjacima: voda,kiseonik,hrana i temperatura su vaniji od tvrdoe vode, saliniteta i dr. esto samo jedan faktor odluuje o opstanku neke vrste na nekom prostoru i takav faktor se oznaava kao dominantan. Dejstvo nekih faktora moe biti vrlo skriveno,samo veoma detaljnim istraivanjima otkriveno. Dejstvo faktora sredine na ivot organizma moe biti pozitivno ili negativno. Meutim, bez obzira na razlike u znaaju, svi faktori zajedno sainjavaju sredinu ivljenja jednog ivog bia.

 Ekoloki faktori se mogu podeliti na: 1-Abiotike-faktore neive sredine 2-Biotike-faktore ive sredine koji

podrazumevaju delovanje ivih bia jednih na druge 3-Antropogene-delovanje oveka (direktno ili indirektno) Abiotiki inioci sredine

Abiotiki faktori se mogu podeliti na: a-fiizke b-hemijkse

FIZIKI I HEMIJSKI FAKTORI SREDINE KOPNENIH EKOSISTEMA

Fiziki faktori sredine u kopnenim ekosistemima su:
toplota (temperatura), svetlost, vlanost vazduha i zemlje, padavine, vazduna strujanja, barometarski pritisak, fizike osobine zemljita. Fiziki faktori sredine u vodenim ekosistemima su: termike osobine vode (temperatura), gustina i viskoznost vode, optike osobine vode, kretanje vode, hidrostatiki pritisak. Hemijski faktori sredine su: hemijski sastav atmosfere, slanih i slatkih voda, zemljita i dubljih slojeva zemlje. Imajui u vidu injenicu da i pored velike slinosti postoje brojne specifinosti kopnenih i vodenih ekosistema u daljem tekstu posebno su sagledane osnovne fizike i hemijske karakteristike kopnenih (vazduha i zemljita) i vodenih ekosistema. Fiziki i hemijski faktori sredine kopnenih ekosistema.

Toplota
Glavni izvor toplote u biosferi je sunevo zraenje. Toplota je ekoloki faktor koji ima viestruk uticaj na druge ekoloke faktore, kao i na biotiku komponentu kopnenih ekosistema. S obzirom da se radi o ekolokom faktoru koji se preko mere intenzitetatemperature moe precizno meriti moe se rei da je dosta izuavan od strane strunjaka razliitih profila. Temperaturna variranja na planeti su veoma velika i kreu se u granicama ispod -70*C (Sibir, Aljaska) do iznad 60* C (pustinje).

 Svetlost Glavni izvor svetlosti u biosferi je sunce. Od celokupnog

sunevog zraenja do Zemlje dospeva samo jedan deo koji obuhvata elektromagnetne talase duine od 200 do 3500 nm. Ozonski omota Zemljine atmosfere apsorbuje deo spektra sunevih zraka talasne duine manje od 390 nm. Za ljudsko oko vidljivi deo spektra su zraci ispod 400nm- ultraljubiasti i iznad 750nm-infrarveni. Svetlosni zraci razliito utiu na biljne i ivotinjske organizme. Od velikog ekolokog znaaja za ivot i rasprostranjenje organizma su intenzitet, kvalitet (duina talasa) i trajanje (duina dana). iva bia upijaju potrebne koliine svetlosti, a od njenog nepovoljnog dejstva tite se skrivanjem, pigmentacijom, hitinskim omotaem, ronatim delovima i tvorevinama koe.

 Voda-vlanost Znaaj vode za organizme odreen je sastavom njihovog

tela. Veliki deo organizma je voda. Prisustvom vode u organizmima su omogueni metaboliki procesi. Svoje potrebe za vodom organizmi reguliu razmenom sa spoljanjom sredinom. Kopnene ivotinje se snabdevaju vodom tako to je piju ili konzumiraju u hrani (veina vrsta insekata, puevi u kuicama, vodozemci, gmizavci, ptice i sisari), apsorbuju iz vazduha (neki insekti, puevigolai, vodozemci) ili iz metabolikih procesa (procesa oksidacije rezervnih materija, pre svega masti (kamile). Viak vode iz organizma odstranjuju preko bubrega ili drugih ekskretornih organa, luenjem lezda, putem disajnih organa i preko koe. Radi zatite od suvinog gubitka vode kopnene ivotinje imaju razliite prilagodjenosti (kod insekata-hitin, kod kimenjaka rone tvorevine koe). Razmenom vode sa spoljanjom sredinom ivi svet je ukljuen u proces kruenja vode u prirodi.

 Razmena vode sa spoljanjom sredinom kod

kopnenih organizama je u velikoj meri zavisna od vlanosti vazduha. Vlanost vazduha odreuje rasprostranjenje, aktivnost, razmnoavanje, ponaanje, plodnost, duinu ivota i razvie organizama. U odnosu na afinitet ka vlanosti organizmi se mogu podeliti na: -Higrofilne (kina glista, rovac)- ive u uslovima velike vlanosti, -Mezofilne (veina suvozemnih ivotinja)- ive u uslovima umerene vlanosti, -Kserofilne (repin moljac, kukuruzna pipa,kopnene zmije i guteri)-ive u uslovima ekstremno suvih stanita.

 Vazduni pokreti Vazduni pokreti koji se najlake mogu uoiti su vetrovi.

Nastaju usled razliitog zagrevanja, a time i na razmenu vode i na telesnu temperaturu kopnenih (poikilotermnih) organizama. Uloga vetra je u raseljavanju kopnenih (pre svega onih koje imaju letake sposobnosti) i vodenih organizama (zooplanktonskih organizama). Uticaj vetra na relativnu vlanost vazduha je od izuzetno velike vanosti za organizme. Iako se izuavaju kao posebni, klimatski faktori se uzajamno uslovljavaju i deluju kompleksno. Delovanje jednog faktora moe se izmeniti delovanjem drugog ili se pak moe javiti novipromenjen faktor. Kompleks klimatskih faktora odreuje klimu odreenog podruja.

HEMIJSKI SASTAV ATMOSFERE

Hemijski sastav vazduha (pre svega sloja koji ulazi u
sastav biosfere) je uglavnom konstantan. Vazduh je najveim delom sainjen od azota (78,03%) i kiseonika (20,99%),dok gasovi ugljen dioksid, vodonik, argon, neon, helijum, kripton, ozon i ksenon ine ostalih 0,98%. Azot je inertan gas. Jedan je od najbitnijih sastavnih delova ive materije. Biljni organizmi ga uzimaju u obliku jedinjenja kao to su nitrati, nitriti i amonijak. U nitratni i nitritni oblik atmosferski azot se prevodi dejstvom azotofiksirajuih bakterija, elektrinim pranenjima i fotohemijskim reakcijama u atmosferi, nakon ega sa padavinama dospevaju na zemljinu vodenu povrinu odakle ga koriste biljke.

Kiseonik je neophodan gas za opstanak aerobnih organizama. U atmosferu se oslobaa u procesu fotosinteze. Troi se od strane aerobnih biljaka i ivotinja u procesu disanja, kao i u aerobnim procesima razgradnje organskih i neorganskih materija. Poveanjem nadmorske visine opada atmosferski i parcijalni pritisak kiseonika, usled ega dolazi do usporavanja metabolizma. Na nedostatak kiseonika homeotermi reaguju poveanjem broja eritrocita i koliine hemoglobina. Ovakvi ivotni uslovi utiu na smanjenje biodiverziteta visokih planina. Ozon je alotropska modifikacija kiseonika. Nastaje elektrinim pranjenjem kao proizvod jonizacije. U atmosferi ga je veoma malo, svega 0,00006%. Iako u malim koliinama od izuzetne je ekoloke vanosti za ivot na zemlji. Apsorbuje ultravioletne zrake ije je dejstvo letalno za organizme. Znaaj ozona je i u apsorbovanju velikog dela infracrvenih zraka ime se usporava hlaenje zemljine kore.

Ugljen dioksida je u atmosferi 0,03%. U atmosferu dospeva iz organskih oksidacija i vulkanskih erupcija. Troi se u procesu stvaranja organskih materija (fotosintezi) od strane autotrofnih organizama. Koliina ugljen dioksida se poveava u industrijskim oblastima sagorevanjem uglja, nafte, naftnih derivata. Hemizam vazdune sredine ugroen je antropogenim faktorom- zagaenjem. Zagaenje je posebno izraeno u okolini industrijskih zona i u urbanim podrujima.

EDAFSKI FAKTORI
Edafski faktori obuhvataju fizike i hemijske osobine
podloge- zemlje koju nastanjuju kopneni organizmi. Povrinski sloj zemlje (zemljite) koji nastanjuju biljni i ivotinjski organizmi je pedosfera. Zemljite je sainjeno od vrstih, tenih i gasovitih komponenti. vrste komponente su izgraene od mineralnih i organskih materija. Mineralni deo nastaje fizikim, hemijskim i biolokim procesima razgradnje stena, a organski deo (humus) mehanikim, hemijskim i biolokim procesima razgradnje detritusa biljnog i ivotinjskog porekla. Tena komponenta je voda u kojoj su rastvorene raznovrsne materije (bikarbonati, sulfati, hloridi, nitrati i dr). Gasovitu komponentu ini vazduh (bogat ugljen dioksidom i vodenom parom) koji ispunjava pore i upljine razliitih dimenzija. Formirano zemljite grade tri sloja: gornji, srednji i donji.

 Temperatura zemljita Temperatura zemljita je od velike vanosti za formiranje

zemljita, njegov kvalitet, a time i za ivi svet. Temperatura zemljita je uslovljena intenzitetom sunevog zraenja, stepenom vlanosti, kvalitetom zemljita, a delom i faktorima koji potiu iz dubljih slojeva zemlje. U zemljitu postoje dnevna i sezonska temperaturna kolebanja. Dnevna i sezonska kolebanja opadaju sa dubinom zemljita. Najvee dnevne temperaturne amplitude podloge su u pustinjskim oblastima (danju do +80*C, nou do -9*C). Temperatura zemljita predstavlja stalno promenljiv faktor koji utie na rast, metabolizam, reprodukciju, aktivnost, rasprostranjenje, brojnost i mogunost preivljavanja organizma.

 Vlanost zemljita Vlanost zemljita je uslovljena klimatskim faktorima,

tipom i strukturom zemljita. Vlanost odreuje brzinu zagrevanja zemljita (sporije se zagrevaju i hlade vlana zemljita), rasprostranjenje biljnih i ivotinjskih organizama, ivot i rasprostranjenje zemljine faune. Voda se u zemljitu javlja kao gravitaciona, kapilarna, higroskopska i kao vodena para. Gravitaciona voda predstavlja vodeni talog koji prolazi kroz razliite slojeve do vodonepropusne podloge. Kapilarna voda ispunjava sitnije upljine i zadrava se u njima zahvaljujui postojanju kapilarnih sila. Higroskopska voda (nepropusna za biljke) u vidu finog omotaa oblae koloidne estice. Vodena para se nalazi u vazdunim upljinama. Pored indirektnog delovanja, pre svega na zemljinu faunu, vlanost zemljita na kopnene ivotinje deluje indirektno, preko biljaka.

 Hemizam zemljita Hemizam zemljita ima veliki uticaj na kopnene

organizme. Prisustvo kiseonika i njegova koncentracija u zemljitu od najvee je vanosti za aerobne organizme. Zemljini organizmi su u odnosu na organizme koji ive u vazdunom okruenju znatno tolerantniji na smanjenje koncentracije kiseonika. Manji broj vrsta zemljine faune moe tolerisati i do desetak dana sadraj kiseonika od svega 2%. Sa dubinom zemlje koliina kiseonika opada. Razgradnjom organskih materija u zemljitu se oslobaa znatna koliina ugljen dioksida. Pojedine vrste zemljine faune (krtice, maloekinjaste gliste-oligohete, nematode) su veoma osetljive na poveano prisustvo ugljen dioksida .

FIZIKI I HEMIJSKI FAKTORI SREDINE VODENIH EKOSISTEMA

Vodena sredina nije za vodene organizme (hidrobionte) samo prostor koji naseljavaju, ve su od nje potpuno zavisni. Veza izmeu vodene sredine i ivih bia koji je nastanjuju je daleko intimnija nego kada su u pitanju kopneni organizmi i njihova sredina ivljenja. Vodeni organizmi ne samo da iz vode uzimaju sve to im je potrebno za metabolizam ve u istu tu vodu izbacuju produkte sopstvenog metabolizma. Vode se mogu podeliti na podzemne i povrinske. Povrinske vode mogu biti stalne (more i okeani), slatke (izvori, potoci, reke, lokve, bare i jezera) i boate (zaslanjene). Pored prirodnih vodenih ekosistema postoje i vetaki (akumulaciona jezera, kanali, ljunkare itd). Vodene sredine se razlikuju po svojim morfolokim, fizikim i hemijske, dubina itd.) vodenog ekosistema. Pod fizikim iniocima sredine se podrazumevaju gustina i viskoznost, optike i termike osobine vode, kretanje vode i hidrostatiki pritisak. Hemijske inioce sredine ine neorganske i organske materije koje ulaze u sastav vode.

 Gustina vode Gustina vode je jedan od najvanijih faktora

sredine koji omoguava opstanak ivih bia u vodama. Uslovljena je temperaturom i sadrajem rastvorenih soli. Povienjem temperature od 0* ka 4*C voda postaje gua a specifina masa vea, dakle voda je najgua na 4*. Daljim zagrevanjem gustina vode opada. Za razliku od kopnenih voda kod morske vode gustina se poveava ka 0*C.

 Viskoznost vode Viskoznost je otpor koji se javlja pri relativnom kretanju

estica ili slojeva tenosti. Vea je ako je gustina vode vea, a temperatura nia. Vea viskoznost prua vei otpor kretanju organizama. Sposobnost savladavanja otpora aktivno-plivajuih organizama je razliita i zavisna od niza faktora (povrsine tela, oblika, snage). Telo vodenih organizama je adaptirano na konkretne uslove sredine (hidrodinamian oblik, koice razapete izmedju prstiju kod vodenih ptica i nekih vrsta sisara), to im omoguava optimalno kretanje u ekolokoj nii koju zauzimaju, a to je posledica dugog procesa selekcije i opstanka samo najbolje prilagodjenih organizama.

 Termike osobine vode Temperatura vode je jedan od najvanijih

ekolokih faktora. Zavisi od geografske irine, nadmorske visine, godinjeg doba, dubine,kretanja vode, ekspozicije vodenog ekosistema, zasenenosti itd. Sunevi zraci se apsorbuju u povrinskim vodenim slojevima, pretvaraju se u toplotnu energiju i zagrevaju vodu. U dublje slojeve toplota se prenosi cirkulacijom i turbulentnim kretanjem vode. Specifina toplota tene vode je veoma velika zbog ega se povrinske vode na zemlji sporo zagrevaju i sporo hlade.

 Optike osobine vode Jedan od osnovnih preudlova za postojanje ivota u vodi

je prodiranje svetlosti kroz vodu. Dospela svetlost u vodi omoguava da se u procesu fotosinteze stvaraju organske od neorganskih materija. Organska produkcija u procesu fotosinteze mogua je samo u povrinskomsloju vode u koji prodiru sunevi zraci. Ukupna radijacija koja dospe do vodene povrine zavisi od geografskog poloaja, nadmorske visine, godinjeg doba, okoline i istoe vazduha. Deo sunevih zraka koji padnu na vodeno ogledalo se reflektuje i vraa u atmosferu, a deo raspruje tako da pojedine komponente suneve svetlosti prodiru do razliitih dubina. Voda najbolje proputa duge (plave i zelene), a najslabije kratke zrake (crvene i narandaste).

 Kretanje vode Postoje razliiti oblici kretanja vode. Tekue vode se

odlikuju kretanjem u jednom smeru - od izvora do ua. Brzina vodenog toka u tekuicama uslovljena je nagibom renog korita. Ovo kretanje moe biti laminarno i turbulentno. U razliitim delovima jedne tekuice bruina toka moe biti razliita, tako da se mogu razlikovati mikrostanita.u mirnijoj vodi takva stanita se nazivaju lentina, a u brzacima lotina. Brzina vodenog toka odredjuje i tip podloge. Bruina toka odredjuje razvitak i sastav zajednice vodenih biotopa.

 Hidrostatiki pritisak On dolazi do izraaja u dubokim jezerima,

morima i okeanima. Predstavlja odnos izmedju mase stuba tenosti i povrine na koji ona deluje. Vodeni stub od 10.07 m u vodi srednje gustine vri pritisak na 1cm2 snagomod 105 paskala. Poveanjem dubine vode, hidrostatiki pritisak raste.

HEMIZAM VODE
Voda predstavlja rastvor i suspenziju razliitih vrstih, tenih i gasovitih materija u razliitim koncetracijama. U istim vodama od rastvorenih gasova ima najvie atmosferskih gasova, kiseonika, i ugljendioksida,dok vrste i tene materije mogu predstavljati jedinjenja svih elemenata koji se javljaju na zemlji.

 Salinitet Salinitet predstavlja ukupan sadraj katjona i

anjona.salinitet povrinskih voda varira u irokom dijapazonu. Po njemu se povrinske vode dele na slane,mora i okeani, i slatke tekue i stajae kopnene vode. Pored glavnih jona koji odredjuju hemijski sastav vode i nazivaju se makrokomponente, u vodi su u znatno manjim koliinama i mikrokomponente, koje manje utiu na hemijski sastav vode,ali je njihov znaaj za produktivnost vode vrlo veliki. Od mikrokomponenti treba pomenuti jedinjenje fosfora i azota kao biogenih materija ili nutrijenata, potom silicijum itd.

 Kiseonik Kiseonik je najvaniji gas za ivi svet povrinskih voda. U

vodu dospeva iz atmosfere preko vodenog ogledala,kao i oslobadjanjem u procesu fotosinteze vodenih biljaka. Troi se u procesima disanja, kao i procesima razgradnje organskih i oksidacije neorganskih materija. U vodama sadraj kiseonika zavisi od temperature, atmosferskog pritiska, tipa vodenog ekosistema, kretanja vode, padavina, sadraja brzo razgradljivih organskih materija i redukujuih materija, kao intenziteta razvitka biljnog i ivotinjskog sveta i njihove aktivnosti. Koncetracija rastvorenog kiseonika mogu biti stabilne, sa malim promenama,ali i sa velikim oscilacijama tokom razliitih perioda godine pa ak i u toku 24h.

 Ugljen dioksid Ugljen dioksid u povrinske vode dospeva iz

atmosfere,a stvara se i u procesima disimilacije,disanja i razlaganja organskih materija. Troi se u fotosintetikom procesu. Ugljen dioksid je u vodi vrlo rastvorljiv, ak oko 200 puta vieod kiseonika, pa iako ga u atmosferi ima malo, u vodi ga obino ima dovoljno u slobodnom, a jo vie u vezanom obliku, pa je retko kad limitirajui faktor za produkciju organskih materija.

 Amonijak Amonijak je prisutan u vodama kao normalan

proizvod bioloke razgradnje proteina. U vodama se javlja kao jonizovana NH4 i nejonizovana NH3 frakcija. Koncetracija amonijaka u istim, dobro aerisanim vodama su neznatne, jer daljom razgradnjom prelazi u nitrite, pa u nitrate. Amonijak se u veim koncetracijama nalazi u vodama koje su recipienti otpadnih voda sa stonih farmi, klanica, iz prehrambene indutrije i urbanih podruja.

Zakljuak
Ekoloki faktori su povezani u celinu, jer se uzajamno uslovljavaju i menjaju, pa zajedno, kao kompleks, deluju na iva bia. Organizmi se prilagoavaju na te promene u tenji da preive. Zbog toga se svaka vrsta odlikuje posebnim osobinama koje su nastale tokom evolucije, uslovljene su naslednim iniocima i nazivaju se adaptacije (prilagoenosti).

Adaptacije su uvek u skladu sa stanitem u kome ive i odraavaju karakter samog stanita. ivotno stanite je odreeni prostor na Zemlji koji se odlikuje specifinom kombinacijom ivotnih uslova (ekolokih faktora). Skup svih adaptivnih osobina, koje se javljaju kod organizma jedne vrste kao odgovor na uticaje ekolokih faktora, ini ivotnu (ekoloku) formu. ivotna forma ve na prvi pogled ukazuje na uslove sredine na koje su organizmi prilagoeni. Ona se ostvaruje na osnovu genetskih mogunosti vrste u toku dugotrajnog prilagoavanja na uslove spoljanje sredine. Pojava da meusobno veoma udaljene vrste imaju sline morfoloke i fizioloke osobine, ukazuje da su se one na slian nain prilagoavale istim uslovima sredine, pa su ostvarile istu ekoloku formu. Nasuprot tome, esto se u okviru srodnih vrsta sreu sasvim razliite ivotne forme jer te vrste ive u razliitim uslovima sredine.

Abiotiki faktori jesu ti na koje ovek vri najvei uticaj zagaivanjem ivotne sredine, krenjem uma i uopte savremenim nainom ivota koji za posledicu ima globalno zagrevanje, topljenje gleera, da bi odrali ekoliku ravnoteu trebamo znatno vie razmiljati o naem uticaju na ivotnu sredinu kako bi se promene abiotikih faktora koje su uslovljeni ovekovim uticajem.

Literatura
1. Jankovi, M.,Djordjevi, V: Primenjena
ekologija, Nauna knjiga, Beograd, 1981. 2. Djukanovi, Mara: Ekoloki izazov, Grafo-karton, Beograd, 1991. 3. Stankovi, S: Ekologija ivotinja, ZUNS, Beograd, 1979.