P. 1
Tok 46

Tok 46

|Views: 207|Likes:
Publicado porDragan Ognjanovic

More info:

Published by: Dragan Ognjanovic on Apr 02, 2012
Direitos Autorais:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/18/2012

pdf

text

original

Sections

@ivot, sudbina i delo pesnika R. Drainca, poligrafa, naj ti -
pi ~nijeg predstavnika kosmopolitske poezije u nas, sav je u zna -
ku puta, koji se nikada ne}e svr{iti. Koji je to put? Kakav je to
put?

Najlep{i portret Rada Drainca, delo velikog prijateqa
Mi ha ila S. Petrova (uni{ten u pesnikovoj rodnoj ku}i posle
we gove smrti, kori{}en kao poklopac kace za ki{eqewe ku pu -
sa, prema svedo~ewu jednog od wegovih ro|aka u Trbuwu, novem-
bar 1998. - preuzeto iz devete kwige Dela Drainca, Cirkus
Drainac, 1999) izgubqen je.
Priznao je da duboko pati {to pi{e, on koji je rado svirao
na violini, i prepevavao na srpski sa nekoliko svetskih jezika.
Sa sigurno{}u je tvrdio da }e za wim, koliko sutra, drugi tra-
gati sa istim intelektualnim po{tewem i kura`ima, ali je
upo zoravao budu}e da nikom ne}e biti zastava. I u tome je bio
apsolutno dosledan.
Jedino priznawe koje je ovaj pisac dobio za `ivota be{e Al -
ba nska spomenica (1921).
Tridesetih godina minulog veka Drainac, citira Stri ndber -
ga (Boga tra`i{, a na|e{ |avola. To se meni dogodilo – A. St -
ri ndberg: „Inferno“) i tako priznaje u nekoj groznici koja mu
je ledila mozak, da je protivu toga da se zavarava nadama, da ga je
stid da poha|a crkvu, po kojoj hodaju trgovci, da je bezvernik, i
da bi Bogu mogao pri}i s obzirom na stawe u kome se nalazio
samo sa podlostima u du{i, da se kukavi~ki spasava. Kakvom
verom da se spasava? Pita.
Upornim ili krvavim tragawem za velikom tajnom.
Pi{u}i: „Ne tra`im da mi niko ni{ta ne opra{ta. Neka
pre|u ako mogu preko ~iwenica na{ih bi}a... Jer ono {to osta-
je uvek i svagda u prvom planu, to }e uvek biti samo `ivot na{,
tvoj i moj, vezan u misterioznim dubinama trajawa istim tra ge -

11

DRAIN^EVI SUSRETI 2010.dijama, po`udama, snovima, istom dramom neizrecivoga...“,

ovako pi{u}i, Drainac se obra}a budu}nosti, nama.
Da, Boga je tra`io, a na{ao je |avola. To se Draincu dogodilo!
To nije te{ko dokazivati. Hvaqeni romanopisci, lovorika-
ma oven~ani u na{oj kwi`evnosti sa tim stavom, svakako pod -
sti cajnim, dobili su besplatno temu da razmi{qaju: kakva bi se
kwiga o tome mogla napisati! Ali, slaba je vajda od wih bila.
Od ve}ine, wa~e}ih zavodnika. Neopozivo.
Pesnik Drainac je Srbin koga su Srbi osudili na smrt! U je -
dnoj od gimnazijskih soba Gimnazije u Blacu ~etnici su Drainca
o su dili na smrt, ponovimo tu istinu za sve one koji se i dan da -
wi prave gluvi kod u{iju, da je ovako presnu jo{ jednom ~uju.
U~i ni{e to na{a bra}a, davno iz {taba ~etni~kog vojvode popa
- Mike.

Pesnik koji nije krio da se nagladovao, napatio i namu~io u
`ivotu, kao junak Hamsunovog romana Glad, prvu svoju kwigu
objavio je u samo tri primerka! Drainac je kwi`evne otrove
ko nsumirao sa jednom demonija~kom nasladom za duh - kako sam
priznaje, nikako, me|utim da otruje celokupno bi}e. Bore}i se
za integralnu ~ovekovu slobodu, i svoju u prvom redu, ne zna~i
da je sa tim faktom bio gluv i slep pred stvarnim ~iwenicama
20. veka, u kom je ~ovekova sloboda, sa stanovi{ta ekonomsko-
politi~kog, jedna fikcija. Drainac je strasno verovao da je slo-
boda ja~a od qubavi koju je zamenio mr`wom i dubqa od svih
teorija po kojima je ~ovek an|eo i sladak kao mleko. Sloboda
nije hri{}anskog porekla ni utopija: ona je pravo na `ivot...
@estoko je kritikovao, pored ostaloga, i tzv. „kwi`evne
fantome“, mnoge neute{ne literatore, koji su se i danas na -
mno`ili, kao u Drain~evo doba. Vaqda |avolu treba zahvaliti
{to je sa~uvana Drain~eva sveska u kojoj je zapisan tekst Pu no -
pravne odbrane, koji je nagovestio po{ast nadolaze}e revolu-
cije i otrov tzv. pisaca-demokrata.
Drainac je bio aktuelan ju~e i prekju~e, ali nema sumwe da je
danas jo{ aktuelniji, barem za one koji strpqivo i{~itavaju
we gova Dela. Drainac je jo{ 1937. godine pokazao da na{eg
~oveka {ibaju vekovne nepogode, i da nepo{tovawe wegove slo-
bode mo`e biti fatalno! Ukriva se da je Drainac vi{e bio pro-
rok nego „boem i bandit“. Niko nije tako `estoko i pronicqi-
vo kritikovao tzv. pisce-demokrate (Krle`u, M. Risti}a).
Niko nije tako bespo{tedno {ibao bedu na{ih kwi`evnika.
Postoji jedna `alosna stvar u literaturi uop{te: pisci

12

A
leksandar L

uki}

`ele da spasu svoje odvratne le{ine u grobu. Sve {to rade, po -
dsvesno ima zna~ewe wihovog zagrobnog trijumfovawa. Oni i -
ma ju samo jednu `equ na srcu: ve~nost. @ivot je za wih u drugom
pla nu. Wegove gnusobe, floskule, podlosti i izdajstva stide se
da otkriju, da ne bi time svoje le{ine u grobu u~inili gadnijim
ne go {to su.... itd.
Demokratiju na{ih pisaca Drainac nikako nije mogao ra zu -
meti, jer je vrlo dobro znao, da oni koji tako glasno trubqahu o
je dnakosti, slobodi i bratstvu, u privatnom `ivotu, na delu,
be hu svi odreda aristokrate...
Buntovnik protiv patentiranih koterija, koje su oduvek ima -
le upori{ta u srpskoj kwi`evnosti, putnik, poligraf, Drainac
na stavqa stazom bez kraja, stazom bunila i ludila, kako bi re -
kao Sioran; svojim `ivotom i delom dokazuju}i da se banalnost
mora prevazi}i svim sredstvima i ostvariti preobra`aj, koji
nije drugo do ispuwewe apsolutne izra`ajne snage.
Da time i zavr{im, jedan od stotinu mogu}ih pogleda na delo
pisca, koje je obele`eno i patwom, koja je, zna Sioran – put
odvajawa, razdvajawa, centrifugalna sila koja te odbacuje od
sr`i `ivota, gde sve te`i da se ujedini u qubavi i ne`nosti...
Drainac je sawao o Obnovi, istinskoj, koja je vi{e nego po -
trebna, upravo sada, srpskoj kwi`evnosti, kulturi i dru{tvu.
Wegova dela su objavqena tek pre jedanaestak godina, bezmalo
pola veka posle wegove smrti, i ona su bila odli~an povod da se
ponovo vrednuje i prevrednuje wegovo Delo u celini, ali je to
izostalo. Drainac je prili~no ukriven pisac, uprkos svemu,
izvikan nepoznat pisac u nas, posle toliko godina i posle svega.
Drainac poligraf je na{ savremenik. On je jedan od onih ko -
ji su zapo~eli prevrednovawe u srpskoj kwi`evnosti. U svakom
slu~aju ta~no je uo~io u svojim najintimnijim tekstovima : Ima
korova u svemu na svetu: u dru{tvu, literaturi, u qubavi,
trgovini, u prijateqstvu itd....Treba o~istiti pekarnice od
pacova, podrume od kiselih vina, literaturu od samozvanih
kriti~ara, a jedna brezova metla je danas potrebnija od svega....
Eto, te metle sam se ja Gospodo, prihvatio bez stida.
Ona se u mom pesni~kom Delu, trsi, to je ve} odavno postalo
da bude i neurastenicima iz moje mladosti jasno.
Te{ko je `iveti me|u savremenim u{kopqenicima.

(Beseda izgovorena prilikom dodele kwi`evne nagrade „Rade
Drainac“ 19.05. 2010. godine u Prokupqu.)

13

DRAIN^EVI SUSRETI 2010.

Aleksandar Luki}

Fajront belog rubqa

Bi}e da je to bilo na obali Dunava,
rumunskog seoceta, goblenu prirode.
Oprano rubqe za svadbenom no}i
leluja oka~eno po `icama dvori{ta.

U mojim mislima,
ispre~ene nage kupa~ice, vape
za dru{tvom na razvalinama
prikqe{tene rubom
potopqenog naseqa.

Du{e nepostojanih predaka
padaju po na{im telima,
gar dogorele vatre jedva da je to bio.

Na toj obali se zatekoh,
u ovom opskurnom ~asu
prijatequ.
Ti mora da postoji{ negde.

Zbog tebe vetar wi{e belo rubqe
obznawuju}i pqeskom fajront.

Zemaqsi posao

Kopawe rude, ili pak {trojewe veprova,
se~a hiqadugodi{wih stabala u {umi,
ko{ewe trave pred ki{u uz jeku gromova –
bez izuzetka mrzim, ali me vrta~a
prostih zanimawa ne pu{ta iz sebe.

14

A
leksandar L

uki}

Mra~ni sine okupan u znoju
istrajavaj na vlastitim mukama.
Krckaj u miru dnevnicu.

Harfa nek ciguqa.

Te{ki su zemaqski poslovi.

Devoj~e sa grguravom kosom,
me|u paqevinama hrama prosi
milostiwu. A ko vlada zakonima?
Sa grudima mawim od pesnice,
devojke sa penom u uglu usana,
ovde sam - pri|ite srne moje.

Bro{

Bro{ borove smole sa stabla visi
o tankom koncu a u wemu insekt udavqen.
Izme|u stena i oblaka na ivici litice,
leluja vazduhom preslica umetnosti
same po sebi, a ja ponesen {etwom
stigoh pred wu.

Ni slavuj, ni kobac, a dokle se uspeh?

Du{o moja, rekoh li, maju{ni insektu,
sakriven u krvi i mesu, ko }e sti}i do tebe?

Mo`da vetar mlak, ili devojka uplakana
u ~asu kad razbije kr~ag na izvoru,
rascvetan cvet mle~a, budu}a Gernika livade –
prozor~i} za kojim `udi{, pupoqak prole}a?

Bera~ice malina odve{}e nas na gozbu
gde tu`ne pevaju nage peva~ice,
o na{em `ivotu nasred hana,
na pedaq ispred nosa uvijaju}i se u struku
bezobrazno. Ko`a wihovih tela ne daj da nas

15

DRAIN^EVI SUSRETI 2010.

op~ini to je samo masna zemqa na |onovima
cipela starih udovica.

Uskoro }e no} i zapeva}e senke za brdima,
oglasi}e se ptice i insekti, pevaj i ti o sebi.
Tesna koliba grli svoju tu`balicu.
Otkrij tu muziku smrtnih bi}a izvan Boga,
maleni insekt `edan i zato~en u smoli
slika je i prilika stvarnosti oko tebe.

Vijun

Na br{toku tik uz vir bejah
godinama sakriven za starim stablima
vrba odakle osmatrah butine devojaka,
starijih koju godinu od mene.
Toliko dugo kr~mih tu sliku
u ma{tarijama. Te svetle `enske butine
ugla~ane kundake u pam}ewu.

One sa vretenom u ruci odmotava{e
konac niz talase reke,
mlade i gizdave `eqne qubavi,
behu odreda.

Izvor~i} sa vodom zelenom a nad wim leska,
zrnevqe le{nika sa grana. Zlatna ikra.
Tu je ~ist kraj.

Re~na trava podse}a na de~ije ~uperke,
u brzacima vrhovi jova nalaze ogledalo.

Nakon svega ja sam onaj krupni kowski zub
izba~en posle povodwa na sprud zlatast,
peskovit, oce|en.

Mre{}ewe riba u pli}aku Peka,
uzmu}en muq, kqu~awe vode za ribqim perajima
nali~i mom se}awu.

16

A
leksandar L

uki}

Vijun iz muqa,
pomaqa glavu.

Po{to utihne ribqi mrest – dunu}e vetar
i zaquqati brest nad vodom. Sa mese~inom }e
se pli}aku reke privu}i grabqivice.

Ikre je i previ{e, zasiti}e nezvane goste.

Bele ru`e

Po poqu pala slana,
srebrwaci narodne kase sijaju
prosuti uz put. Moj pogled je to.

A, ipak u wemu nije sve
druga~ije iskri qubav moja.

^e`wa za wom najavquje
provalu letweg pquska po zelenom lugu
ali to ose}awe nedostaje u dubini zate~ene slike.

Za bre`uqcima, za senicima
i kukuruzi{tima
razla`e se moje bi}e.

Srebrne igle probadaju iza no}i, ne`no.
Bele ru`e jutarwe slane, ah, dirqive
negda{we maske, podi`u novo gnezdo
napravqeno u ostacima starog.

Ostati veran

Marini Cvetajevoj

U praskozorje za|oh u ru`i~wak, a tamo
po~e se dru`iti sa mnom povetarac tih,
ma{e mi pred nosom, a potom, privi mi
se uz lice, stidqiv i nerascvetao gase}i no}.

17

DRAIN^EVI SUSRETI 2010.

Beli pupoq~e, najednostavnija ~e`wo jutra.
I ja sam odba~eno dleto bio
{to je rezbarilo duborez –
udahwuju}i poseban ritam umetnosti.

O~i vrtlara, ne mogu da te vide,
kao {to to ~inim ovog jutra ja.
Posao vrtlara podre|en je dnevnici –
okopavawu ru`i~waka od ranog jutra
skidawu biqnih va{i sa mladih pupoqaka.

Svi}e, svi}e, da bi lepota buknula iz tame.

Da bi buknula izme|u nas.

No}ima prizivah glas pupoqka,
~as kad }e me pozvati sebi –
do{ao sam ti pupoq~e – ka`em –
{ta nam vaqa ~initi sad?

Klawati se nismo umeli ni pred kim.
A takve baca{e u `ivi kre~, odreda.

Ah, Marina, nek te ne pla{i
ba{tensko crno kamewe.

Alatke ba~ene uz ogradu.

Preko granica

Dve dojke priqubqene na grudima
na lopaticama sredwovekovnog skeleta;
za ovaj `ivot, za ovaj rat.

Uobi~ajeno smewuju se no} i dan.

Gladna usta izgubqenih starica
u ramu praznih izloga u ulici
odmah ispod „Moskve“ hotela

18

A
leksandar L

uki}

na glasu. [ta da ka`em o `ivotu?
Nimalo uzvi{en nije `ivot.

Preko granica, pora`ene du{e
umiru. Pate daleko iza fronta.
Sunce i Mesec, svezani.

Ho}e li ko poverovati ako ka`em:
stanujem blizu protuva. U otad`bini
tokom rata, u ~iju re~ se sumwa.
Muqa~u gro`|a nalikuje otad`bina.
Otuda umesto vina curi krv
u posude zemqane, oko mene:
"Draga mamice – slikam krv sa krvqu".

Podmetni glavu pod jastuk,
kad nema{ sna, kao {to pospane ptice
glavu gurnu pod krilo,
odredi otkuda gruvaju topovi,
jesu li blizu, u {ta ciqaju te{ki topovi?

Jesu li to porodi~ne ku}e, ima li u wima
stanara; majki sa uplakanim devoj~icama
stisnutim u naru~ju u kutu sobe;
ili u podrumu me|u kacama.

U Srbiji za vreme rata, kao u svim ludnicama,
bez vrata, ~ekao sam da do|u po moju glavu,
granatu nabijenu osamom
puwenu stihovima – rasutu u stihovima.

@estina buke

Za|i u prostor poezije, neznan~e.
Toliko razli~itih bogova upozna}e{
izvan svoje vere. Jedan odapiwe strelu, drugi
pokre}e {iva}u ma{inu.

Divan je prostor poezije.

19

DRAIN^EVI SUSRETI 2010.

Le`aqka u vazduhu zlati se oka~ena
o grani stoletnog stabla.
De{ava se da u nekom lugu
peva {eva, kad joj za to vreme nije
takav je izbor preovladao u duhu;
poigravawa sa vremenom –
me{awem godi{wih doba.

Divan prostor poezije slikaju mastionice.

To je nakon svega preostalo,
provalija negda{wih glasova.

Poznavah prave prijateqe u wemu.
Odiseja (koga opona{a mawina) {to
putova{e morima, jure}i za sostvenim repom.
Ustanike u predahu borbe susreh
zajahale na tre{wevim topovima.

Divan je prostor poezije! Skrasi}e se u wemu
misli nekog deteta. Za redom kuqa}e red.
@estina buke, `estina na{eg imena.

Tvrdo kosmopolitensko govno

Du{a kom{ije u prolazu – truli krompir;
{ta da mislim? Prasice u toru klanice,
pevah ti do skora. Kobasice u dokolenicama.
Ideje evropskih seka persa – plesan skoreo,
primoravaju odva`ne da ih namagar~i.

Imam o{tru testeru – ne obo`avam
ni~iju dr`avu, saveze, {trajkove – otad`binu
pogotovu. Ne tu remenicu. Ne redenike,
krijum~are; ludice na{ih zlo~ina kako izgleda{
pokuweno sad, sa krivim volanom sukwe?
@ilava kurvice, istr~ala iz no}i. Vladaj se
blago prema silnicima, ako ho}e{ naplatiti
tu|e ~asove radosti. Diktiraj cenu.

20

A
leksandar L

uki}

Usijawe

Ta, `ario sam svu no} vatru, bez sna – opet
~araju}i ugarke. @ara~em ~im dodirnem
cepanice i senke srqaju da nestanu na zidu –
o, ti trubo sukna, {to se razvija{ preda mnom,
doneta iz drevne vaqavice gde te voda
u~ini takvom? Da mora{ imati vek trajawa pa
da mre{? Mislio sam svu no}, bacaju}i pogled
na `ivot dosada{wi, pa dobro kao da rekoh sebi u bradu,
ne od stida, gledaju}i u plamen vatre:
bio si i ostao sam. Beli jorgovan u cvetu,
na vrhu klisure iznad Peka u maju. ^uvaj vatru.

Jesam li takao tokom no}i rodoslov?
Od {upqih glavwi vrvi {uma, kriju}i
kukuvija bezbroj. Usijala se tabla {poreta,
kunem se, da je soba hajdu~kih dukata poprimila sjaj.
Aj, na sve`u kowetinu, izbijala je para vatre sa
ringle. Moj HH vek.

Nek mi ne veruje{, ti staro sumwalo.
Govorih tako o sebi u prilikama
sli~nim ovoj no}i. Nisam uzvi{en ja ve} moj duh
nateran od malena da svedo~i o svetu u slikama
skupqenim u album zasvagda. To, {to zastupam
pred Bogom, koliko znam, prekor je moj stari,
i treba da nervira sitna puvala.

U kwi`evnosti nisam slu~ajno.
Ne mazim socijalisti~ke metle.
Pi{em bi}e o sasvim obi~noj no}i.
Dr`im ~vrsto `ara~ dat mi od starina,
iz Eleuzine kao da je? Pepeo se ~ini lasnim |ubrivom.
Ali, ti i{ti plamen. Brat mi ga u~ini krasnim
poklonom, budu}i da je talentovaniji imao dar.
U Homoqu, kovan je ovaj `ara~ neke no}i,
sli~noj ovoj u kojoj bdim, prikani. Ma{tarije
}e po}i napred kamo sle}u ka nekom bludnom sinu.
Trube }e kliznuti niz zidinu, ali, osta}e svest o tome
kako su `iveli, najboqi me|u najgorima.

21

DRAIN^EVI SUSRETI 2010.

O, moje budno oko, dokle si stiglo? Prikqu~iti
se {to{ta mo`e jo{ `ivotu. Ringli. O, qubavi,
~ere~ewu plena, juh!

Zvi`d – klube

Objavi: kako nam za srebrnu godi{wicu braka
sa jednom zmijom uz samu ku}u pristigo{e stotine istog roda,
svijaju} se u klube - kako `iva krpewa~a palaca jezikom
u parewu? Draga, {apnuh sa praga, do|i pa vidi ispod svoda
ku}e gde se ven~asmo ~udnu svadbu, pa uporedi.
U strahu jedva da si rekla sve same {arke.
Otrovnice, dodah ja, donesi guw da prekrijem u zanosu
kamewarke.

Odvajkada se pripoveda da qudima ispod guwa
kad se zmije razmile u prirodu, ostaje na dar dragi kamen;
tako vele, da je neka devojka vide} ih u `buwu postupila.
Neki seqak, pak, kowima sa repa odseca{e pramen
da bi pokrio iste takve. [arene, od glave do repa,
u cik cak rombove, ri|ovke.

Uzmi moj ili tvoj kaput i dodaj
ja }u ga prebaciti preko wih,
sudbina se mora isterati. Otrov wihov,
moja re~, ovaj put, mimoi}i }e nas.
Na buwi{tu se ne sahrawuje qubav
ni~ija. Ve} probu{en lonac u kome se gotivio,
red kupusa, pa red slanine, a ozgo poklopac.

Objavi: Dragi kamen ne dobija svaka {u{a na godi{wicu,
i na{a qubav, gajena dosad, podse}a na bistru ki{nicu,
u kornetu zelenog lista. Potra`i u fioci stola lisnicu,
gde pi{e da se obe}asmo jedno drugom odavno, pa uvij
ono {to smo bili sa tim kamenom u smotuqak.

Sa {arkama }e ubudu}e drugovati
osionije glave no na{e – nepoznati qudi,
ja znam, slaba je vajda zbog wih tugovati.

22

A
leksandar L

uki}

23

Jedni se ra|aju da bi drugi umrli, budi
sigurna u to. Ova bele{ka nema nameru da sudi
gubitnicima {to se u mahovima zateko{e u lepoti.

Objavi: Pre no postanemo grubi –
na sav glas da te ~uju- trubi, trubi
kre}u}i se ka ve~nosti, mi ne ka`emo zbogom,
ve} vidimo se, jer, du{e ro|ene za susretawa jesu
kamen ~uven po lepoti mi nosimo sa sobom.

Plafon porodi~ne biblioteke
u Mi{qenovcu

Pomiwem stihove pisane rukom, u krug oko sijalice
pesnika razli~itih epoha po plafonu: su{i~av student
pisa{e ih u mladosti. Naizust umesto bajalice;
Rilke, pozni Gete. Eliot. Paund. Onda Pasternak.

Skup ~itav. O, jadan, ja. O, crna varalice,
kriknu otac kad spazi ~ime se bavi wegov stariji sin:
Ostavi vragove u mraku; ako ve} pla}am {kolarinu,
vrati se pravima, me| zakonima su dva plus dva oduvek
jasna matematika, terpentin za parnice. Pa, nabroja bogate
advokate i {ta tu sortu zanima da bi re{ili spor.

Lekciju saop{tenu starijem bratu upamtih;
stroga be{e ta re~, a misli, kako se glo`e
pripada{e literaturi. Iako mi prilike ba{
ne dr`a{e stranu. Bejah uz brata. I tu dragi, Bo`e
primih greh na svoju du{u. Odluka je pala.

Stihovi pre`ive{e krase}i plafon.

Vala va`niji doga|aj to bi od Uskrsa.
Ja bejah zatim upu}en da izu~avam zanat
o dvotaktnim ma{inama i sudba se bratovqeva ponovi,
jer, pobegoh glavom bez obzira otud ne mogav{i u drobu
metala i kablova na}i srce. Krug stihova sa plafona,
ofira kud sam se uputio. Brat je bacio kamen~i} u more,
i koncentri~ni krugovi se {iri{e u beskraj.

DRAIN^EVI SUSRETI 2010.

24

Z
oran M

.M
andi}

POEZIJA

Zoran M.Mandi}

Okviri

19.

I diplomirani apostoli pripadaju senzacijama
Okvira
wihovih punih i praznih skupova koji se
kombinatori~ki dele jedni od drugih
onako kako se svetlo odvojilo od tame
kopno od mora
gravitacija od bezvazdu{nog prostora
U bezdu{nostima deoba
Apostoli su se naj~vr{}e dr`ali za
Skute
sopstvene ideologije i wenih
Jevan|eqa
kako na obroncima sveta u nastajawu
tako i prolaznosti koju su virusno selili iz
jednog u drugo vreme
Zato je i prolaznost okvir bez koga bi svet
izgubio smisao u
svakom od svojih pa i najmisterioznijih
Okupa

20.

Jedino je qubav neprolazno stawe
Prolaznosti
Sva unutra kao sokovi ma{te kao erupcija

25

POEZIJA

Muzike
iza koje }utawa i mukovi li~e na najpustije
Pustiwe
nad kojima nerazlu~eno stoje svetlo i tama a
ispod se kopno i voda me{aju u istom
koritu
upleteni u razne afere sa mitovima strasti
me|u prepla{enim simbolima koji
ozna~iteqski uvek kasne
gore od svakog geometra

21.

Gore i tu`nije od svakog pisca koji u
svom romanu glume}i Dostojevskog poku{ava da
razokviri nerazokrivqivo i to
me|u likovima koje je Dostojevski naterao da
misle da
pate u nesanicama poreme}enih snova
nasrnuli jedni na druge kao
pobednici na pora`ene kao
prevaranti na prevarene kao
bogovi na polubogove i wihovu izmanipulisanu
vanbra~nu decu
Svet je i sa wima samo jedna sumorna idila
pogre{no postavqenog stawa stvari
koje surovo
svojim nadmenim statusima ru{e
logiku qubavi i weno ropstvo me|u wima i
wihovim okvirima
A svi se pozivaju na sebi~no carovawe
Matematike kao carskog proro~anstva i
Prora~unarstva

22.

Bogovi me|utim kao uvek od
svojih prvih biografskih listova
}ute

26

Z
oran M

.M
andi}

Usred wihove }udqive muzike stvari iz
svojih okvira zapo~iwu nerazumqive ratove i
~ine razna zlo~instva zbog kojih
nenaoru`ane qubavi uvek pla}aju velike cehove
Sopstvene propasti
ne podilaze}i ~ak ni u smrti ni jednoj jedinoj
Stvari
ni jednom jedinom
Okviru
Nestaju me|u tajnama neprokazivih galaksija

23.

U tim nestajawima
galaksije se povla~e sve dubqe u
Tamu u
me|uprostore tajne prezaposlene za {ifrantskim stolom
na kome se {ifarski okviri zatvaraju iznutra
onako kako emocije postavqaju ta~ke
Posledwu ta~ku iz samopo{tovawa nasle|enih tekstova i
wihovih okvirnih proporcija
Ose}ati ne zna~i biti na strani sentimentalnosti
Bez obzira da li se ona otvarala iznutra ili spoqa
Okviri nestajawa svake godine slave
Dan svoje logike
^uvaju je od uroka anarhista koji poput trubadura
{estare vascelim uokvirenim svetom u potrazi za
prvim okvirom s
kojim su po~ele sve nesre}e razlika i jedna~ewa

24.

Kodovi okvira
zaposeli su posede gotovo svih prostora tajne
Hristos je samo u jednoj besedi napomenuo
problematiku tog zaposedawa
Wegova retori~ka nesigurnost u~inila je okvire jo{
oholijim
Posle Histosa jo{ ubedqivije su pro{irili svoja

27

POEZIJA

Prava
Popuniv{i svojom limfom gotovo svaku poru na
op{tem telu senzacije
kroz koju svet silazi u nepovratno i vra}a se na
Po~etnu stranicu svog pretra`iva~a
Za~u|uju}e je sa koliko je lako}e Tesla }utao o tim
odlascima i vra}awima i
koliko je bio nemaran u zavr{nim radovima
projektne dokumentacije nejezi~kih i drugih
sporazumevawa
Ne{to je opasno znao i sa sobom vratio tamo
odakle je i stigao

27.

Uvek su najdubqe }utali disciplinovani
Sledbenici straha
U vrtovima i vo}wacima bo`ijih sokova
pevali su uz muziku svojih lauta
radovali se lovu i hrani
pentrali na visove izme{ane depresijama podno`ja
raznih saobra}ajnica`me|usobno ukr{etnih sa
razlazima neukro}enih linija
pomo}u kojih su Stari Grci zaveli Novi Svet
nazva{i to geometrijom duha
U prahu
Da li su i ~iwenice `ivota
Okviri ili samo deo te nametnute
Geometrije

28.

Zato se nesigurni izmanipulisani svet vi{e i ne oslawa
na ~udovawa filozofa
koji se u svojim kolibama qubomorno bave
Pesnicima
neumorno smi{qaju}i smicalice pomo}u kojih `ele da ih
iskqu~e iz Istorije naga|awa i obuku se u
Wihove Re~i

28

Z
oran M

.M
andi}

Ali te{ko je sa pesnicima
Te{ko je demantovati wihovu Istoriju poricawa
Okvira
Wihovo slobodno zidarstvo
bez kalkula i pozivawa na
Ponore i Lavirinte
Bo`e s koliko su hrabrosti gasili svetla iza sebe
da bi i oni drugi iza
svako za sebe palili prema svom vidu i
prema nacrtima svojih slika
I dobro je {to Karava|o nije znao da naslika
Druge Slike
niti da se u wima {ega~i sa Da Vin~ijevim porukama i
Hipotezama

29.

Dobro je {to postoje i okviri Istorije vere u
mno{tvu neverovatnih verovawa u kojima
mno`ine ujediwuju jedninu u jedninu
Ne daju joj da se rasprskava izme|u i pored
Sebe
U poretku stvari drugi poredaka
Svest mno`ine je oduvek tragi~no nedostajala wenoj
Samosvesti
Ali smrt nije pokri}e ni za jedno nedostajawe ma kako ga
opisivali i
prepisivali Biografijama trenutka i wegovih
Okvira

30.

Magi~ni okvir broja i wegovih konvencija
ume{an je u mnoge sastave pri~a
Poezija je oduvek bila trn u wihovom oku
Nastoje da je izmeste ~ak i izvan svojih i ostalih
Okvira
Da je u~ine neuticajnom
Nepotrebnom

29

POEZIJA

Sklapaju mnoge saveze u tim poslovima
Ali
Gle ~uda
Poezija peva o okvirima
neometano izlazi iz wih
ve~era sa wima
Zaviruje u wih i izviruje iz wihovih
Muzeja
Kladionica
Kadionica
Kancelarija

31.

I zaista
Gle ~uda
Poezija je propevala samu sebe
Unutar razvaqenog kruga
U kome skepti~ari lavirinata tajno zasedaju
ne bi li obrnuli stvar
mu~no je wihovo dodvoravawe
uredniku su{tina
mu~nije od svake ontolo{ke i filozofske
Mu~nine
Sama u sebi poput Muzike
Poezija je zaista prepu{tena
Sama sebi
Iako
Kako to neko sladuwavo re~e
Ona je slobodna a negira slobodu
Pevaju}i ona peva muziku
Divi se bo`anskom sazve`|u wenih
Ritmova i melodija
Wenoj nadmo`noj versifikaciji u nemo}i
Svih kojima nije uspelo da je defini{u
Neuhvatqivu
Neuhvatqiviju od qubavi i wenih
Pomerawa
Ispred i iza sebe

30

Z
oran M

.M
andi}

32.

Uokviriti
Zna~i izgubiti `ivot
Pomeriti ga ukoso prema pojmovno
Neobuhvatqivom pojmu
Platon se mu~io sa tom neobuhvatqivo{}u
Otuda i wegova nesigurna misaona
pomerawa
Wegove optu`be
Poezije
Nerazumevawe okvira koji uvek seju
Smrt
~ak i smrt smrti
A radost je kada se ostane me|u
simbolima i kola`ima neuokvirenog
Se}awa

33.

Se}awe tajno poma`e okvire
Stavqa im na raspolagawe sve svoje fondove
Arhive
Enciklopedije i Leksikone
Poput farisejskog licemerja ono se {iri u wima
Okvir u okviru rekao bi Pesnik
nastoje}i da iz svog se}awa izbri{e svako
Se}awe
Wegovo podlo poslovawe sa okvirima i
wihovim zamkama
postavqenim u re~ima
me|u bakterijama i virusima wihovih
metastaznih i metastazi~nih procesa
nagomilanih pri~a u
Zamku preuokvirenih re~i
nemo}nih da se odupru gramatici okvira
koji ne posustaju u trajawu

31

POEZIJA

* * *

Milen Milivojevi}

Nemu{ti jezik
Otkrivawe

Tajna ni~e
iz jave
java klija
iz svake tajne
dok se ne sretnu

Tajna raste
iz govora iz }utawa
u govor u }utawe
iz no}i u no}
iz tajne u tajnu

Tajna cveta
i pod ko`om ~oveka
i pod zemqom grada
i pod jezikom govornika
i pod kapom nebeskom

Tajna peva
u kamenu u vazduhu
u vodi u biqkama
u korenu u nadi
u cvetu u plodu

Tajna `ivi
u drvetu u travi
u pokretu u koraku
u dimwaku u betonu
u pogledu u semenu
Grad buja
u glas u tajnu
tajna je
najve}a gra|evina

32

M
ilen M

ilivojevi}

pod lobawom

Tajna di{e
da bi rasla
bujala tr~ala
cvetala pevala
`ivela tajila

Pred tajnom
tajna nema tajni
tu|a tajna
tajanstveno je
dovede u dan

Pam}ewe

A`daja je moja opet gladna
guta sve pred sobom
zaboravila {ta je sve progutala

A`daj~etu wenom umiqatom
gutawe je materwi jezik
ono se rodi ~im progovori

A`dajac guta bez milosti
progurao i za}utalo a`daj~e
a a`daja ga neizmerno voli

A`daja se moja ni~ega ne se}a
zaboravila i da me progutala
glad je weno jedino pam}ewe

@ivoderci

Radili su to i mojim precima
i zato ja ostajem
i nedosoqen i sasvim sirov

Ne meke}em kao jarac

33

POEZIJA

da ne pomisle
da sam lik iz pri~e

Ovo {to mi rade
jeste za pri~u
o `ivodercima

Dok me `ivoderac `ivog dere
podsti~em ga
tako {to se ne derem

Ra`aw

Poznat mi je grm
u kome le`i zec
ali se od tog grma
ne mo`e napraviti ra`aw

Zato zec
i ne bere brigu
dok ja berem
ko`u na {iqak

[iqak za ovakvu priliku
br`e se na|e
nego ra`aw
za zeca

Nedostaje mi {uma
ali imam ra`aw
i ose}am se
kao zec

Su|ewe

Ka`em jagwetu
da se ostavi rasprave
sa vukom
On mora biti u pravu

34

M
ilen M

ilivojevi}

dokle god je vuk
a jagwetu ne prili~i
da se sva|a
ako `eli da ostane jagwe

Posle na sudu
mene nisu ni zvali
Kqu~ni svedok ka`u
bila je voda
Bistra je bila
na strani jagweta i vuka
a mutna se
ni~ega nije se}ala

Sudija je onda po~eo
ne{to da muti
(a nije o vodi re~)
ne toliko
{to se pla{i vuka
koliko zato
{to voli jagwetinu
Su|ewe jo{ traje

Sazrevawe

Tradicionalno gro`|e
nebrano je baldisalo
ube|uju}i me bojom
da vi{e nije kiselo

Zna se iskrena lisica
koliko voli istinu
No i gro`|u ne verujem
kad mu pogledam visinu

I tako sam zelen eto
jo{ u gro`|u neobranom
Beru}i nezrele la`i
bojim ih svojom istinom

35

POEZIJA

Nemu{ti bejzik

Ako razumem govor trava
koje svako gazi
svi bi se divili
mojoj snazi

Niti je vladavina zdrava
niti ima vladavine prava
ako su svi svoj jezik
u klup~e savili
jer ih je zbunio
nemu{ti bejzik

*
Lep{e }utim jezikom biqa
nego kad sa sobom razgovaram
Boqe razumem vetar kad lagano dune
nego jezik mog zmijskog cara
kad me silno posred lica pqune

Jasnije su mi i biqke i `ivotiwe
nego qudi ili qudi zmije
kad me pqunu ili kad ih pqunem
a najneodgonetqivije mi je
kad sebe nemu{to kunem

*
Bez nemu{tog jezika
brzo bih stradao
Svoj bih jezik polomio
ako bih materwim vladao

*
Kad bi me neko
nemu{tim jezikom darovao
ja bih preko svake mere
dobro carovao

Nikoga ne bih morao

36

Jelena P

roti} P

etronijevi}

da prislu{kujem
i kad {apu}e ja bih mogao
svakoga dobro da ~ujem

A kako narod i nekada i sada
na{ega cara govorom slika
on ne bi mogao da vlada
ni sa znawem dva nemu{ta jezika

*
@ivotiwe mi mahawem repom
obja{wavaju qubav deteta
biqke mi plodovima
obja{wavaju postanak sveta
qudi grubom re~ju
da su prirodna {teta
a kompjuter zujawem
da sam wegova meta

* * *

Jelena Proti} Petronijevi}

Srbija po Davi~u

Ako je me|u opalim {qivama
I na opustelim wivama
I ako je tra`e tamo
Gde nikad nije bila
Tamo gde je naju`asnije
Ona ipak sija
Negde na po~etku veka
Tamo gde put zavija
Za nepoznato

Dozivaju je iz daleka
Oni kojima je najmilija
Ba{ zato
[to je me|u wima
Daqina

37

POEZIJA

Ona se razvija
Niko ne zna kako

Nikome tajnu ne otkriva
Kako je jo{ uvek `iva
Ona sve opsade
I blokade
Razbija
I svuda sti`e preko reda
Ona je pametnija
Nego {to izgleda

Weno pam}ewe daleko
Se`e u pro{lost
Kada se Amerika
Nije ni rodila

Ona je devojka
Koja je uvek kriva
Ali to dobro nosi
Ona u stvari
Ne voli da prkosi
kao {to joj pri{ivaju
I strpqivo podnosi
Sve {to je sna|e
~ekaju}i taj dan
Kad }e pred svet
Da iza|e
U punom sjaju
Neprepoznatqiva

Srbija, prevarena

Oj Srbijo
Me|u pevaqkama
Me|u tajkunima
Ko }e jo{ tebe da prevari
Oj Srbijo
Me|u gladnim svrakama

38

Jelena P

roti} P

etronijevi}

I ostalim grabqivicama
Koje kradu zlatne stvari

Oj Srbijo u kojoj niko ne mari
Za |ubre na obalama
Divnih reka
Oj Srbijo me|u kesama
Koje lete na vetru
[ta li te jo{ ~eka
Oj Srbijo na po~etku
Ovog veka
me|u o{amu}enim glavama
Od marihuane
I belog praha
I nekih ludih pilula

Sa kim si ostala?

Da li si ga prepoznala?

Koncert

^ekali su koncert
Platili unapred
Doneli su preokret
U finansijski d`et-set

Obi~ne su dinare
Preto~ili u evre
Sve se fino slo`ilo
Na razne ra~une

Te no}i za pare
Te no}i za tajkune

Bilo je i pucwave
Al' ne one prave

To su samo petarde
To je samo vatromet

39

POEZIJA

Dok puca platni promet
Dok okre}e se svet
Samo oko wih

A narod se skupio
A narod je slavio
I koncert je uspeo

Onaj {to je platio
Nije ni{ta pitao

Ko je ona?

Tra`ena
Bla`ena
Osve`ena
Obna`ena
Uobra`ena
Razma`ena
Osna`ena
Omra`ena
Optu`ena
Su`ena
Pru`ena
Zga`ena
Al nikad pora`ena
Naru`ena
Pogru`ena
Zaslu`ena
Sa`e`ena
Naje`ena
Okru`ena
Zgro`ena
Slo`ena
@ena

40

Jelena P

roti} P

etronijevi}

Horor dream

Neka `ena razroga~enih o~iju
Pretila je

Sve se de{avalo u ku}i na litici
Dovla~ila je
Poznanike i qubavnike
Dok se nije jasno naslutilo
Da ih ubija
Jer nikada ne bude ono {to je
O~ekivala
Sve po wenom

Kad smo shvatili da je ona ubica
Pobegli smo
Da je ne srtenemo
Sjurili smo se niz liticu
Iz te uklete ku}e

Ali ne znam da li smo
Pre`iveli

Eto tako

Ko sedi osedi
Ko stoji postoji
Ko tr~i pretr~i
Ko leti preleti
Ko gazi pregazi
Ko krije otkrije
Ko pali zapali
Ko bije prebije
Ko pije ispije
Ko brani zabrani
Ko moli izmoli
Ko ~ini za~ini
Ko ~ini u~ini
Ko soli dosoli
Ko ~uva sa~uva

41

POEZIJA

Ko kuva zakuva
Ko jede pojede
Ko kasni zakasni
Ko spava prespava
Ko radi zaradi
Ko sadi zasadi
Ko sladi zasladi
Ko pije napije
Ko di{e uzdi{e

Ko stane prestane
I jednom nestane

* * *

Neboj{a Lap~evi}

Razlike

Ukrao sam koko{ku
{to nosi zlatna jaja,
u{uwao se u belu ku}u
i ukrao pi{toq
{to seje wive
mecima zlatnim.

Presko~io sam strujni zid,
dva kerbera,
i tri quta zmaja,
obukao
bade mantil
namazan kavijarom,
i gustirao ga grickaju}i.

Sedeo je u foteqi
poput lava s grivom
zlatnog suncokreta.

U istom trenu
Sandinisti maskirani

42

N
eboj{

a L
ap~evi}

vulkanskom pra{inom
zauzimaju
parlament u Managvi.

Izgladnela deca Etiopije
sa tirkiznim amajlijama
{to {tite plu}a i srce
poziraju za svetske agencije.

Engleska kraqica
sedi kraj prozora
u belo-beloj haqini
razmi{qaju}i o poretku
drvoreda.

Detaq po detaq
neumitno
otkriva razliku
u odevaqu.

Sve ono {to nam ostaje

Sve ono {to nam ostaje
je civilizacijska nit
jedni reko{e:Arijadna nije imala
pametnijeg posla,
drugi reko{e, Egip}ani
su predugo ra~unali na snove;
Sfinga je bez o~iju,
tre}i opet, od lirskih kapqica
Albija Tibula jo{ se otreznili nismo,

{ta }e se dogoditi sa stihovima
kad dah presahne
i zaboravimo svoj glas,

da li krenuti nizbrdo ili
gore ka nebeskim stolicama,
gde jo{ uvek
hu~i prareka se}awa.

43

POEZIJA

Bista neznanom pesniku

Zid po zid,
vrt po vrt, ograde,
nasipi, ograde,
list po list, ~itaonice,
lo`nice, ~itaonice,
tavani, podrumi,
tavani bez krovova,
lavirinti, hodnici,
}elije i grobnice
vrata po vrata,
otvaraju se...

To lebdi narodni pesnik
pesmom uzajamnom
nad svojom bistom
u zakr`qalom picin-parku
i kazuje:
nisu mi potrebni venci, ~ak ni sve`e
cve}e, ni vo}e, ni wene ne`ne
ruke, one ne znaju za te`inu
Domoklovog ma~a.
nisu mi potrebni uspomene, ni se}awa,
ni sve}e, ni beskvasni crni hleb,
ni kovanice s lovorom, ni okovi,
ni maslinova gran~ica
ni okovi, oni ne znaju
za moje ruke od stihova.

Dok lebdi pesma naizust
jo{ uvek nenapisana.
Dok golubovi se oko zrnevwa
natpevavaju
zelen- pesmom
o praprole}u.

Zato, napi{ite:
Ovde, ne stoji bista
neznanom pesniku,
ovde stoji monokultura...

44

Gordana V

ojinovi}

Popravqamo ki{obrane

Postoji u meni ki{a,
i sunce u ravnodnevici,
i more uokrug.

Otkuda dolazi ta voda?
Gde li ki{nica oti~e?

Postoji u meni ribar
i barka s mese~inom
i {evar uokrug.

Otkuda dolazi ta slika?
Gde li je kraj snovima?

Postoji u meni de~ak,
i uzvikuje kao glad:
popravwamo ki{obrane!

Otkuda dolazi ta glad?
Ako je u meni ki{a!

* * *

Gordana Vojinovi}

26.

Nacrtaj vrata
Na mojoj ko`i
I u|i
Nose}i pri~u
Od koje deca rastu
No}u
Dok ~ekaju
Da svet
Za wih sazri
I budi dare`qiv

45

POEZIJA

Jer naviknuta sam
Na rasko{
]uti
Neka re~ nema
Zvuk la`i.

A onda obri{i
Vrata
I stavi ~elo na moju glavu
Neka se misli spoje
Kao ~amac
Sa dva vesla
Da zaplovimo daqe
Po nama.

27.

Probudi me
No} je stawila
Svoje skute
U vlasti dana
I sunca
Jutra se bude
Ispri~a}u ti
Da i vetar ne odlazi
Dok ne zavr{i svoju pri~u
Postoje prepletawa
U vremenu
Gde {apat mo`e
Klicu da budi
Iz nekog dalekog jutra
Maglovitog i samog
Jasnog po cvetu kad procveta.
Probudi me
]elije se vezuju u nizove
Nova planeta ra|a se
Od pra{ine zvezdane.

46

Gordana V

ojinovi}

47

22.

Nije ovo Itaka
U kojoj mo`e
Da se ~eka
Da se igram smehom
Dovoqno daleko
Nisam se sklonila.
Volim
Veliko belo grlo
Koje peva
Imam te
Duge niske za prido{le
I{~ekivawem ni`em
Tvoj brod ne pristaje
Nema ga ni na obzorju
A ovo nije Itaka
Naru~ujem kilogram sna
I tonem
Prividno sam tu
I to me raduje
Sada i ja
Treba da se vratim
Moje samopo{tovawe raste
Tako je lak{e
I tebe
I sebe
^ekam.

18.

Doroti Melton
Je kriva za sve
Nije se ni rodila
A nepravdu spoznala
Prstom ukazala
Na vetar
Koji u pogre{nom pravcu
Produvava

POEZIJA

Doroti Melton
Nero|ena, a smela
Svoj red ~eka
Da neko pravu qubav
Spozna
I rodi je
Da ne ostane kriva za sve
Za nemawa
A sawawa
Ta Doroti Melton
U`asno kriva za sve.

Ko je
Rekli su joj
Samo je vode pod {ifrom
Da se to ne sazna
^ula je glas
Izaberi mesto koje svetli
I tu se rodi
Gazimestan – rekla je
Jer {ifra Doroti Melton
Se ~ita
Kosovka
Prosto je.

48

B
iq
ana M

ilovanovi} @

ivka

PROZA
Biqana Milovanovi} @ivka

ASKA

Dok je nervozno gurao kqu~ u bravicu volana, ri -
|o kosa devoj~ica ga je ~upkala za dugu ,gustu, u}e -
banu kosu vezanu u rep i glasno se smejala. Pogledao
je na sat. Bilo je 15.45.
- Prestani! - izgovorio je trude}i se da zvu~i str -
o go, ali wegov glas je bio miran i neubedqiv, ba{
kao i na ~asovima, na kojima je do malo~as po ku {a -
vao da smiri razularenu gomilu pubertetske de ce.
Bio je nastavnik muzi~kog.
Devoj~ica je nastavila da ga ~upka za kosu, peva-
ju}i sada pesmu koja je wemu bila nepoznata.
- [ta to peva{? - upitao je negoduju}i, ne
odustju}i od namere da upali kola.
-U~ili smo novu pesmu u {koli! - odgovori ona
{kr to i nastavi da peva tamo gde je stala.

... Hajde, odlu~i se,
Ja boqa sam od we,
Boqa sam od we,
Boqa sam od we...

- Ta pesma nije u programu. Siguran sam.
Automobil je krenuo {tucaju}i i klackaju}i.
Devoj~icu bi uvek obradovao miris benzina koji
je prilikom kvarova dopirao otpozadi, pa ga je sada
sa u`ivawem udisala, prave}i kratke pauze u pe -
vawu. Nije bila nadarena, ali je volela da peva. On
joj nije branio jer je smatrao da je jo{ mala i da }e
joj se sluh, uz mnogo truda i ve`be, razviti do pro -

49

PROZAse~nog. Neverovatno je li~ila na majku, a od wega nije nasledi-

la ni{ta do klempavih u{iju. Wena majka je bila izuzetno lepa,
visoka i vitka mlada `ena, koja je dosta polagala kako na svoj,
tako i na izgled svoje k}eri. Zato je devoj~ica bila uvek po d {i -
{ana po posledwoj modi, nosila novu i sa ukusom odabranu ode -
}u, sun~ala se zajedno sa majkom na terasi i lakirala nokte po -
sle svakog kupawa.
^im su stigli ku}i, devoj~ica je potr~ala u susret majci.
Izqubile su se po tri puta u obraze, a zatim mala uzviknu:
- Danas je dolazila u~iteqica plesa!
- Stvarno? Hajde prvo operi ruke! – izgovorila je majka po -

sta vqaju}i sto.

- Da, dr`a}e ~asove u tatinoj {koli, u sali za fizi~ko! Dva
pu ta nedeqno, subotom i sredom! - re~e devoj~ica, otr~a da op e -
re ruke, ubrzo se vrati za sto i nastavi da pri~a:
- Da vidi{ mama kako je lepa! Ima plavu kosu. I mnogo se le -
po {minka! - govorila je klackaju}i se na stolici, dok joj je maj -
ka sipala u tawir vrelu supu.
- Je li mlada?
- Ne znam, vaqda! Jako je mr{ava. Ali je lepa.
Ubrzo su }askale o skupocenim elegantnim kostimima koje
no se plesa~ice i divile se wihovoj ve{tini da se u sandalama
na {tiklu tako ve{to okre}u i skaku}u. Gledale su jedna u drugu
kao op~iwene, smejale se, grlile, dr`ale za ruke. Bile su vrlo
bliske.

Wemu to nikada nije uspevalo. Wih dve su svakodnevno razgo -
va rale za stolom, prepri~avaju}i jedna drugoj {ta se desilo dok
su bile razdvojene. Wega su, blago ga ignori{u}i ili ga smatra-
ju}i nezanimqivim sagovornikom, ostavqale za kraj, kada bi
ve} iscrpele sve teme. Iz pristojnosti ili sa`aqewa, obratile
bi mu se formalnim pitawem:
- A kako si ti proveo dan? - a on bi uvek odgovorio isto:

Dobro.

I tu bi se razgovor zavr{avao. Ose}ao se otu|eno i zaposta -
vqeno, ali nikada o tome nije govorio. Otkako je rodila dete,
we gova supruga kao da je potpuno zaboravila na wega. Sa setom
je prizivao vreme dok su se zabavqali. Provodili su no}i u we -
noj mansardi. ^itala mu je bajke za laku no} ili ih izmi{qala
sa ma, trude}i se da budu po wegovom ukusu. U svakoj je postojao
ju nak koji ume lepo da svira ili igra, i junakiwa koja se be spo -
{tedno borila za wegovu qubav. Omiqena im je bila pri~a

50

B
iq
ana M

ilovanovi} @

ivka

Aska i vuk, na koju su, ne zanemaruju}i wenu simboliku, smi -
{qali brojne varijante razli~itih zavr{etaka. On je voleo da
Aska zavr{i u zubima zlog vuka, ali ona bi uvek smislila sre -
}an kraj za neopreznu ov~icu. Na kraju bi podelili uloge: on bi
bio zli vuk a ona Aska, i suo~ili bi se prsa u prsa. Borba bi
tra jala sve dok jedno od wih dvoje ne posustane i padne onom dru-
gom u zagrqaj. Dok joj je le`ao u krilu, mazila je wegove u}ebane
pra menove kose, uspomenu na rege bend, koji se raspao kada je on
za vr{io Muzi~ku akademiju i po~eo da radi u {koli.
Sada, posle sedam godina braka, zanemarivala ga je pod izgov-
orom da se maksimalno posve}uje detetu, svojim nezavr{enim
stu dijama, obavezama u butiku u kome je radila. Bila je pet god-
ina mla|a od wega, ali se prema wemu postavqala maj~inski.
Nije `eleo da prizna, ali povremeno bi prema devoj~ici ose}ao
qubomoru.

Devoj~ica je sada bila ozbiqno zainteresovana za ples, ili
u~i teqicu plesa, svejedno.
- Pa {ta ka`e ta u~iteqica plesa, kolika je cena? - upita
maj ka kupe}i svoju ri|u kosu u pun|u.
- Sigurno nije skupo! – odgovori devo~ica - Ple{e se rumba,
sal sa,samba, ~a-~a-~a! I valceri, engleski i be~ki! Ima jo{
ple sova, ali nisam sve zapamtila...
- A {ta ka`e tata? - upita mlada `ena prinose}i ustima

ka{iku.

- [ta? - tr`e se on iznena|eno, kao da nije prisustvovao raz-

govoru.
-Dozvoli mi, dozvoli mi, tata! - povika devoj~ica.
-Ah, to... Pa mo`e, sla`em se, za{to da ne! - odgovorio je,
polaskan i posti|en {to se tako ogre{io o wih, kada ih je ma -
lo ~as u sebi optu`io da ga uvek iskqu~uju iz razgovora.

*

Sutradan ga je devoj~ica `urno odvukla do sale za fizi~ko,
nestrpqivo cupkaju}i u novim, crvenim cipelama za ples.
Ispred otvorenih vrata tiskalo se jo{ nekoliko devoj~ica sa
ma{nama u kosi i belim, u{tirkanim kragnama. Iz sale je dopi-
rala muzika sa klavira. Kada je muzika stala, za~u se odlu~ni
pqesak i `ustro kora~awe po parketu.
Za nekoliko trenutaka pred wima se stvorila sitna prilika
kratke plave kose, o{i{ane do u{iju u pa`. Oko glave, po sre-

51

PROZAdini ~ela, imala je tanku vrpcu opto~enu crvenim {qokicama.

- Li~i na vilu - pro{apta devoj~ica razroga~enih o~iju, i
uzdahnu progutav{i pquva~ku.
- A tek {to ima lepu sukwu! - dodade kada se malo pribrala.
Sukwa je bila {iroka, crvena, du`ine do pola kolena. Crna,
uzana majica bez rukava, sa ve izrezom, jedva je dopirala do
pupka. Oko vrata je imala tanak svileni {al. Mr{avim ali mi -
{i }avim rukama podbo~ila se oblikuju}i slovo F, i ispiti-
va~ki gledala kroz duge crne trepavice. Devoj~ica pogleda u
oca, o~ekuju}i da ne{to ka`e, ali on je dr`ao usne ~vrsto stis-
nute, kao da je sasvim izgubio mo} govora.
- Vi ste novi, je l’ da? - izgovorila je ne`nim i tankim
glasom, kao da pevu{i.
- Da - odvrati devoj~ica.
- Ah, pa ti si ona mala iz vrti}a! Takve ri|e kovrxe se ne zab-

oravqaju!

- Pomilovala je devoj~icu po glavi.
Devoj~ica stidqivo spusti pogled i potvrdno klimnu glavom.
- A ovo je tata?
Ispru`ila je ruku u visini wegove brade i primakla se za
korak, zabadaju}i vrh svoje {tikle u prag sale.
- Da - odgovori devoj~ica umesto oca, gledaju}i ga prekorno i

qutito.

Prihvatio je dlanom wene vla`ne prste. Za trenutak, kao da
nije znao {ta treba da u~ini, ali devoj~ica mu naredi:
- Poqubi joj ruku, tata!
On se nespretno izvi, dotaknu ovla{ usnama ko`u wene nad-
lanice, pa ustuknu, kao da ga je oprqio nevidqivi plamen.
- Da li se mi poznajemo? - upita ona povla~e}i ruku.
- Ne, ali ja radim ovde kao nastavnik muzi~kog. Mo`da ste
me... – promuca on nesigurnim glasom.
- ... Videla u {kolskom holu, tako je! - osmehnu se ona pokazu-

ju}i bele zube.

- Tako nekako... - odahnuo je, zahvalno je pogledav{i zbog te
dragocene pomo}i, jer se devoj~ica umalo nije rasplakala zbog
sramote koju joj je naneo svojom nespretno{}u.
- Devoj~ica mo`e da ostane. Do|ite po wu za ~etrdeset minu-
ta. Ako vas interesuje, dr`imo ~asove i za odrasle, pa mo`ete
da upi{ete sebe... i suprugu, ako `elite - izgovorila je poslo -
vnim tonom.
Ali wene o~i gledale su u wega druga~ije. Pqesnula je dlanom

52

B
iq
ana M

ilovanovi} @

ivka

o dlan, daju}i time devoj~ici znak da u|e u salu. Za wom je ostao
miris crvenog leta.
Kada je stigao ku}i, osetio je neku ~udnu malaksalost. Kao da
ga je pregazilo krdo od stotinu slonova.
Te no}i je sawao. Bio je sa u~iteqicom plesa sam u sali. Ple -
sali su lebde}i metar iznad poda. Zvuci ^ajkovskog preplitali
su se sa Bizeom, [trausom, Bobom Marlijem, kubanskom muzi -
kom i nekim nepoznatim zvucima klavira i harmonike. Ona je na
sebi imala vrlo interesantan kostim – kostim ov~ice. Ispod
we ga, bila je potpuno naga. On je nosio crni frak, a u ustima dva
izra `ena o~waka, koja }e se zariti u ne`ni vrati} `rtve koja
ne}e umeti da se brani...
Kada se probudio, ose}ao se posramqeno. Ali ose}aj miline
bio je ja~i. Izlomqenost i malaksalost od pro{le no}i nisu ga
napu{tale. Jedva je ustao iz kreveta.
Na ~asovima je bio samo fizi~ki prisutan. Pustio je decu da
se smeju i galame do mile voqe. Zagledan kroz prozor, nije se
obazirao na papirne avion~i}e koji su leteli svuda oko wega i
padali po podu u~ionice, pretvaraju}i ga u avionsku pistu. Kada
je zazvonilo za kraj ~asa, po{ao je kroz nepregledno brdo papi-
ra ne primetiv{i ga. Deca su se za wim glasno smejala.

*

Odlu~io je da se u prvom slede}em terminu prijavi za ~asove
plesa. Znao je da wegova supruga ne}e imati ni{ta protiv. Ona
je qubomoru smatrala niskim i prqavim ose}awem koje ne pri -
li~i inteligentnim parovima. A devoj~ica ga je odu{evqeno
po dr`ala. Ve} na prvom ~asu, bio je najzapa`eniji polaznik.
- Ooo, pa vi ste sigurno ve} u~ili da ple{ete! - uzviknula je
u~i teqica plesa odu{evqeno vrte}i glavom.
- Ne, nisam - odgovorio je uzdr`ano.
- Onda ste ro|eni talenat! Va{e noge igraju same! Da ste sa -
mo malo mla|i, mogla bih od vas da napravim ~udo! - izvila je
obrve i pqesnula dlanom o dlan.
Zatim je, posle kra}eg prebirawa po diskovima, pustila be -
~ki valcer. Pri{la mu je i ispru`ila svoju malu ruku prema
we govoj bradi. Ostali polaznici povuko{e se po obodu sale,
obli kuju}i nepravilni krug. Prihvatio je wenu ruku polako,
jedva je dodiruju}i, a niz ki~mu po~e da ga obliva hladan znoj.
- Idemo! Desno, levo, okret ... - diktirala je korake

53

PROZAmehani~ki, a wegovo srce po~e da udara kao ludo.

Weno telo je treperilo u wegovom zagrqaju. Ramena su joj
podrhtavala, a grudi se zadihano podizale i spu{tale, u ritmu
muzike. Kroz providnu haqinu nazirale su se tanke bretele boje
ko`e, koje su pridr`avale malene grudi, kao u devoj~ice. Jedna
bratela je povremeno izvirivala, usecaju}i se u znojavo rame.
Okrenuo je glavu u stranu. Ali kraji~kom oka opet je mogao
da vidi weno lice i jednu stranu tela. Kosa joj se vijorila
{ire}i mirise egzoti~nih ostrva i mame}i wegove nozdrve da
zarone iza wenog otkrivenog uha, ukra{enog velikom srebrnom
alkom. Weni prsti su igrali valcer za sebe, prebiru}i po we -
govom vratu i lepe}i se iza u{iju. Izgledalo je kao da to ~ini
ne svesno, jer joj je pogled bio uperen negde daleko. Dr`ao je {a -
ku na wenom struku, nesigurno i pla{qivo, kao da igra sa lu -
tkom od stakla. Wen vrp~ani kai{ kotrqao mu se po ledenim
dla novima nesnosno ga golicaju}i, ali nije sebi mogao da do -
zvoli ni najmawi pokret koji bi ubla`io svrab, jer bi ona to
mo gla protuma~iti kao nepristojnost.
Me|utim, ona izvi svoju glavu pribli`iv{i mu se koliko joj
je konstitucija dozvoqavala, i zadr`avaju}i poslovni ton, izgo -
vori:

- U subotu uve~e, posle ~asova, u svojoj mansardi mogu vam
pokazati neke te`e korake.
Ni{ta nije odgovorio.

*

Razmi{qaju}i cele no}i o onome {to se desilo, olu~io je da

sla`e.

- U subotu vodim decu na ekskurziju - izgovorio je za ru~kom

ne trepnuv{i.

- Sutra? Kako, zar ste se tek danas dogovorili? - pogleda ga
supruga iznena|eno.
- Da, bilo je povuci-potegni i na kraju je odlu~eno da se ipak
ode sutra. U pitawu je samo jedno no}ewe.
- Dobro, spremi}u ti sendvi~e sa {unkom. Ho}e{ sa ke~apom

ili bez?

- upitala je blago.
Iako to nije pokazivala, znao je da brine svaki put kada ga
sprema za ekskurziju. Spustila je pogled i uzdahnula, a izme|u
obrva joj se ucrtala mala kriva bora. Za trenutak je u woj pono-

54

B
iq
ana M

ilovanovi} @

ivka

vo video upla{enu Asku, koja igra po podu mansarde, o~ekuju}i
kraj koji }e on smisliti. Na licu joj je po~ivao neki tajenstveni
muk. Nije mogao da zna da li to ona sada, svojim {estim ~ulom,
naslu}uje da on ne{to krije, ili je sve to wegova uobraziqa.
- Bez ke~apa - odgovorio je posle kra}e pauze.
Ona je nastavila mirno da jede, nude}i devoj~icu {opskom

salatom.

Odahnuo je {to se sve tako brzo zavr{ilo. Nije se nadao da }e
biti tako lako. Prosto je bio ponosan na sebe i svoju hrabrost
da tako brzo, u trenutku, smisli la` koja }e opravdati wegovo
odsustvo u subotu uve~e. Ose}ao se vrlo mu`evno i prvi put u
`ivotu se divio sebi. Dok je wegova supruga pravila spisak
stvari i sitnica koje }e mu spakovati za put, ma{tao je o igri sa
novom Askom...

Sutradan, u 8.00, iza{ao je iz stana nose}i mali ko`ni ranac
o levom ramenu. Kao i svakog jutra, poqubio je suprugu u obraz.
- Nedostaja}e{ nam - izgovorila je ona i mahnula mu s praga.
De voj~ica je jo{ spavala. Krenuo je putem koji vodi prema {ko -
li, planiraju}i da skrene iza prvog }o{ka i ode {to daqe od ku -
}e.

Dan je proveo luwaju}i po gradu, razgledaju}i izloge i
zalaze}i u novootvorene CD - klubove, za koje nije ni znao da po -
stoje. Kada je posledwi put kupio disk, u gradu su postojala samo
dva CD - kluba i nekoliko uli~nih tezgi sa piratskim izdaw-
ima. Sada ih je bilo na desetine. U jednom se zadr`ao tri sata,
kao op~iwen oble}u}i od stola do stola, ne mogav{i da se obuz-
da dok nije pregledao sve. Diskovi nisu bili `anrovski raz -
vrstani, pa je imao dosta muke da uo~i ono {to ga je interesova-
lo. Nije bio siguran da se wegovoj novoj poznanici dopada rege
muzika, pa je re{io da joj kupi ^ajkovskog. Primetio je da voli
muziku za balet, sigurno }e joj se dopasti: Uspavana lepotica
ili Pikova dama. Odjednom, prebiru}i po gomili diskova novo -
komponovane muzike, koji su na naslovnim stranama prikazi-
vali obna`ena tela mladih peva~ica, primeti jedan sa likom
devojke koja mu se u~ini poznata. Izvukao ga je i pa`qivo se
zagledao u sitna slova na vrhu. Yann Tiersen, pisalo je - Le
Fabuleux Destin d` Amelie Poulain, Un film de Jean - Pierre Jeunet.
Setio se filma, mada ga nije odgledao - imao je te ve~eri Se dni -
cu nastavni~kog ve}a. Ali supruga i devoj~ica su ga odgledale i
rekle da je odli~an. Glumica sa slike na disku neverovatno je
podse}ala na wegovu novu poznanicu. Kupio je disk i polako

55

PROZAkrenuo prema {koli.

Bilo je ve} 19.00, a to je vreme kada ona zavr{ava ~asove za
decu i po~iwe ~asove za odrasle. Hodao je hitro i nestrpqivo,
kao da ide na prvi qubavni sastanak. Ali kada se pribli`io
{kolskoj zgradi, za trenutak je zastao, iznenada ophrvan misli-
ma o svojoj supruzi. Zapravo, u~inilo mu se da je spustio lakat
na istureni xep ranca, u kome su stajali uredno spakovani send-
vi~i. Neoprezno ga je pritisnuo ja~e nego {to je smeo. Uzne mi -
rila ga je ta briga za sendvi~e koji su mogli biti spqeskani,
onako nena~eti. Iako je u toku dana dva puta osetio jaku glad,
nije ih dirao. Kupio je hamburger na ulici. I sada, dok je stajao
ispred {kole, ti sendvi~i su ga opet opsedali, ne dozvoqavaju}i
mu da u`iva u trenutku koji je toliko i{~ekivao. Re{ewe mu je
nudio veliki sivi kontejner, koji je stajao kraj ograde {kolskog
dvori{ta. On otvori xep ranca i izvadi kesu, kroz koju su se
providele salvete u koje su sendvi~i bili umotani. ^im ih je
bacio, oseti stra{an napad gri`e savesti. Ali to je trajalo
vrlo kratko. Iz {kolske sale dopiralo je prigu{eno svetlo, a
zvuci klavira, pome{ani sa zvucima zrikavaca koji su iz trave
isprekidano pevali svoju rustikalnu odu, u~inili su da zabo-
ravi na sve. Vru} vetar mu je zalelujao tanku ko{uqu i zagoli-
cao mu o~i. Toplota koja se {irila wegovim telom postajala je
nepodno{qiva.

*

Mansarda sa `utim zidovima mirisala je na ju`no vo}e.
Probudio se rano i nije otvorio prozor, kako bi jo{ malo
u`ivao u iluziji zaba~enog pustog ostrva. Ustao je i pustio po -
novo disk koji joj je poklonio i koji su pro{le no}i u zanosu
slu{ali. Ne`ni zvuci klavira i harmonike preplavi{e sobu...
- Aska... – izgovorio je najpre tiho, za sebe.
Nova Aska se nije pomerala.
- Mogu li da vas zovem Aska? - upitao je kada mu se u~inilo da
se probudila; prome{koqila se i izgovorila jedno tegqivo:
mmmm.

- Kako? - okrete se ona prema wemu i pogleda ga poluotvo -

renim o~ima.

Jedva vidqive mre`ice oko wenih o~iju bile su sada jasno i
duboko ucrtane bore. Wene svetle trepavice pokrivale su
anemi~ne du`ice wenih o~iju, a kosa joj je, poput slamene kape,

56

B
iq
ana M

ilovanovi} @

ivka

be`ivotno po~ivala na crvenoj jastu~nici.
- Aska... - ponovi on, a glas mu zadrhta.
Umesto odgovora, ona se samo protegla, zevnuv{i lewo i ne
zatvoriv{i {akom usta. Bez imalo interesovawa za Asku, o
kojoj o~ito ni{ta nije znala, okrenula se na drugu stranu i po -
no vo zatvorila o~i.
- Skuvaj mi, molim te, kafu dok se rasanim. Imam nizak krvni
pritisak – izgovorila je mamurno.
Zazvu~ala mu je piskavo, poput seqanke na pijaci koja `eli
da nadja~a sve rivalke i prva proda svoj kajmak i sir.
Ustao je iz kreveta i stavio lon~e na re{o. Zatim je oti{ao
u kupatilo i dugo se umivao. Kada je trebalo da obri{e lice
ispred ogledala, i pogleda svoj odraz na kojem je od jutros
ne{to moralo biti promeweno - nije se usudio.

57

PROZA

Radi{a Dragi}evi}

You're Reading a Free Preview

Descarregar
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->