ALIJENCIJA OVEKA U DELIMA KAMIJA I BORHESA Pratei krviudavu liniju knjievnosti, spotiemo se o mnoge pisce koji su se bavili problemom

otuenosti, odseenosti od sveta, problemom greha i savesti. Od grkih filozofa koji su meu prvima ispitivali antropoloko i pishiko vienje oveka, postavljajui ga raznolike hipotetike situacije, do knjievnika XX veka gde su i psihologija i knjievnost doiveli svoju renesansu. Uenja Frojda, Janga, openhauera i ostalih monih psihologa uticali su na mnoge stvaraoce. Dostojevski se pojavljuje sa psiholokim romanom, stvarajui kolegijum likova zloinaca, ubica, kockara, ljudi iz nie kaste i postavljajui pitanje ljudskosti koje se provlai kroz civilizaciju. Kami i Borhes su dva velikana vetine pripovedanja Kami je bio majstor romana a Borhes se bavio kratkom, krimi pripovetkom. Zanemarujui razliku u vrsti dela u kojem su ekspresovali mo udubljivanja u ovekovu psihu, moemo tvrditi da su Borhes i Kami imali porpilino slino vienje o savesti kao pojmu kazne. Pripovetka ekanje i roman Stranac nose potpuno paralelnu svedodbu o tome kako, ipak, nakon svega, plaamo za uinjeno i kako je popuno nepotrbno da nas se drutvo odrekne ve da samo sami itekako svesni krivice. Merso je svestan da je ubica, da je KRIV, te odbija bilo kakvu vrstu odbrane i ne elei nikoga da vidi i ni sa kim da razgovara. Utehu trai u rutini to primeujemo da radi i gospodin Viljari. Zato? Najprostiji odgovor je da su obojica u fazi iekivanja svoje smrtne presude. Optepoznato je koliki procenat oveanstva poseduje strah od smrti - tako da im rutina, ciklino ponavljanje radnji olakava strah i teret krivice; ukratko, skree im misli. Dok Merso spava, redovno iitava parence novina i eka, gospodin Viljari takoe iitava jednu posebnu rubriku u novinama, ne izlazi nikud i eka. Interesantno je da se obojica nalaze u zatvoru Viljarijev zatvor se nimalo ne razlikuje od Mersoovog koji nije figurativan. Takoe postoji pokalapanje u novinama ni Mersou ni Viljariju one ne donose apsolutno nita novo. Jo jedna paralela koja povezuje dva junaka razliitih pria jeste no. Muilite tokom kojeg Merso ne spava i moli se za jo 24 asa ivota dok Viljari stotinu i stotinu puta proivljava sopstvenu smrt. Nesvesno, oni su umrli i pre smrti. Oba pisca navode da otuenje o kojem govore ne mora da bude nuno drutvenog karaktera; oni tvrde da je otuenje u nama, da smo mi zapravo ono to nas odvaja od drutva lini postupci nas ine osobama koje ne spadaju u civilaziciju. Merso je ubica, Viljari je izdajnik. Ne postoji pomilovanje za takve inove. A ni mi nismo bogovi i nemamo pravod da opratamo. Oprostiti mogu samo sami sebi.