Osnovne funkcije raunara

Prihvatanje ulaza:
prihvatanje

3. Raunarski hardver: CPU, matina ploa, primarna memorija

podataka iz spoljanjeg sveta

Obrada (procesiranje) podataka:

obavljanje

aritmetikih ili logikih operacija (donoenje odluka) nad podacima svet informacija i slanje informacija u spoljanji

Formiranje izlaza:
dobijanje

Memorisanje informacija:
slanje

i skladitenje informacija u memoriju raunara

dr Marko Petkovi

Informatika

Organizacija raunara
Matina ploa (motherboard) Centralna procesna jedinica (CPU Central Processing Unit) procesor Primarna memorija

RAM

Globalna struktura raunara

Radna memorija RAM Dodatne kartice Mikroprocesor CPU Osnovna ploa Monitor

Random Access Memory disk, optiki diskovi,...

Izvor napajanja Kuite Uredjaj (drive) za prenosive diskove
3 dr Marko Petkovi Informatika

Sekundarna memorija
hard

Ulazne i izlazne jedinice

Mi,

Mi Tastatura Hard disk

4

tastatura, monitor,...
Informatika

dr Marko Petkovi

Organizacija raunara
Ulazne jedinice

CENTRALNA CPU
Kontrol jed. Aritmetikologika jedinica Primarna memorija

Ulazne jedinice

PROCESNA JEDINICA

Izlazne jedinice

Izlazne jedinice

Sekundarna memorija

Spoljna memorija
5 dr Marko Petkovi Informatika 6

dr Marko Petkovi

Informatika

Centralna procesna jedinica

Central Processing Unit (CPU) procesor Predstavlja srce raunarskog sistema, njegov najvaniji deo Funkcije procesora

Procesor

Izvrava operacije obrade podataka definisane programom Vri upravljanje raunarskim procesima i interakcijama izmedju pojedinih jedinica raunara

Osnovne komponente procesora

Aritmetiko logika jedinica (ALU Arithmetic Logic Unit) Upravljaka jedinica Registri Ultrabrza ke (cache) memorija

dr Marko Petkovi

Informatika

dr Marko Petkovi

Informatika

Organizacija CPU
Vcc Interna mem REGISTRI

Osnovni delovi procesora

Aritmetiko logika jedinica Aritmeti logi

Slui za izvravanje svih logikih i aritmetikih operacija u raunaru. Koriste se za privremeno skladitenje podataka pri izvravanju programa (registri opte namene) kao i za uvanje informacija o trenutnom stanju programa koji se izvrava. Upravlja radom ostalih delova na osnovu instrukcija iz programa koje CPU dobija zajedno sa podacima za obradu. Vrlo brza memorija koja se nalazi u samom procesoru ili uz njega. U njoj se uvaju podaci koji se esto koriste.

Adresna magistrala B A F E R I

Registri

Magistrala podataka Ostali upravljaki signali

ALU clock reset UPRAVLJ.

Upravljaka jedinica (control unit) Upravlja Ke memorija Ke

dr Marko Petkovi

Informatika

dr Marko Petkovi

Informatika

10

Aritmetiko-logika jedinica

Registri

Izvrava aritmetike operacije (sabiranje, oduzimanje,...), logike operacije (konjukcija, disjunkcija, negacija, ...), pomeranje bitova, itd. Elementi:
kombinacione mree (sabirai), registri u kojima se uvaju operandi, meurezultati i rezultati operacija, pomoni registri (statusni registri i dr.)

Mali memorijski elementi (irine jedne procesorske rei) koji su znatno bri od bilo koje druge memorije. Vrsta, broj i namena registara se razlikuju od procesora do procesora. Podaci se najee najpre dopreme u registre, rezultat operacije takodje smesti u registar, a zatim se kopira iz registra u memoriju. Arhitekture kod kojih se iskljuivo primenjuje ova procedura nazivaju se Load-Store aritekture. Loadaritekture Na slici su prikazani registri jednog osmobitnog procesora.

Registri opte namene (Accumulator, X, Y) A X Y Statusni registar (Status register) SR 8-bitni registri (akumulator, x, y) za prihvatanje i obradu podataka

N V - B D I Z C

Registar koji belei razna stanja (prekide, prekoraenja, prenose, ...)

Informatika 12

dr Marko Petkovi

Informatika

11

dr Marko Petkovi

Upravljaka jedinica

Ke (cache) memorija

Upravlja pojedinim koracima u obradi podataka i to na osnovu informacija sadranih u instrukciji koju upravljaka jedinica zahvata iz memorije.
Upravljanje

tokom izvravanja programa Upravljanje izvravanjem instrukcija Sinhronizuje U/I jedinice, memoriju i aritmetikologiku jedinicu Upravljanje radom upravljake jedinice (sopstvenim radom)

Mala brza memorija u kojoj se smetaju kopije podataka iz glavne memorije koji se najee koriste. Ukoliko se podatak kome procesor eli da pristupi nalazi u keu (ke pogodak), vreme pristupa je drastino manje (vie od 10 puta). puta Programi najee imaju svojstvo vremenske odnosno prostorne lokalnosti

Vremenska lokalnost : program vi broj puta pristupa jednoj istoj lokaciji za kratko vreme. Prostorna lokalnost : program pristupa susednim memorijskim lokacijama.

Korienjem ova dva svojstva programa, umnogome se poveava broj ke pogodaka.

podaci

Dva pristupa:
direktan

(hardverski) RISC procesori mikroprogramski CISC procesori.

adrese

CPU

ke podaci kontroler

ke
adrese podaci

glavna memorija

dr Marko Petkovi

Informatika

13

dr Marko Petkovi

Informatika

14

Ke u vie nivoa (multilevel cache)

Nekoliko ke memorija razliitih kapaciteta i brzine. Najee 2 nivoa (L1, L2 ke) ili 3 nivoa (L1,L2 i ke L3 ke) ke Nain pristupa (L1 i L2 ke)

Procesor najpre pristupa najbrem (ujedno i najmanjem) L1 keu. Ako L1 ke ne sadri podatak, procesor proverava L2. Ako podatak nije ni u L2, procesor pristupa glavnoj memoriji.

U toku rada programa podaci se premetaju iz jednog kea u drugi, kao i iz glavne memorije. Svi moderni procesori sadre bar 2 nivoa kea. ke Primer: Intel i7 etvorojezgralni procesori imaju dva nivoa kea za svako jezgro, L1 od 64kB i L2 od 512kB, kao i jedan zajedniki L3 ke za sva jezgra od 8MB.

Intel Itanium arhitektura (IA-64)

dr Marko Petkovi Informatika 15 dr Marko Petkovi Informatika 16

Glavne generacije procesora

Tip procesora
8086, 8088 80286 80386 80486 Pentium, Cyrix 6x68, AMD K5 Pentium II, AMD K6 Pentium III, AMD Duron, Thunderbird Pentium IV, AMD Athlon XP AMD X2 Intel Core Intel Core 2 (Duo, Quad), AMD Phenom Intel i7, AMD Phenom II
dr Marko Petkovi Informatika

Karakteristike procesora

Godina
1978-81 1984 1978-1988 1990-92 1993-95 1997 1999 2001 2005 2006 2007 2008
17

Brzina procesora - brzinom takta tj. broj perioda clock signala (clock speed). Izraava se gigahercima (1GHz = clock speed milijarda taktnih ciklusa (perioda) u sekundi) Brzina procesora zavisi direktno od:

Duine procesorske rei (binarna re koja se istovremeno prenosi i obrauje unutar procesora) irine magistrala Frekvencije procesorskog takta Veliine Cache memorije Matematikog koprocesora

irina podataka
Veliina registara (Internal Register Size) irina magistrale podataka (Data I/O Bus Width) irina adresnog prostora (Memory Address Bus Width).

dr Marko Petkovi

Informatika

18

Radni takt procesora

Kako frekvencija oscilatora utie na brzinu raunara? vea frekvencija oscilatora impulsi se ee generiu radni takt je krai procesor bre radi
dr Marko Petkovi Informatika 20

Clock (oscilator) generie impulse odredjene frekvencije. generi CPU je sainjen od sinhronizovanih elektronskih kola. Kao signal sinhornizacije koristi se clock signal, u obliku periodinog signal pravougaonog talasa. Period clock signala (radni takt, radni ciklus) bira se na osnovu maksimalnog vremena (u najgorem sluaju) potrebnog da neka elektronska kola zavre svoj deo zadatka. Prednost sinhronizacije je u pojednostavljenju dizajna CPU i smanjenju broja komponenti. Nedostatak je to svi elementi CPU moraju da ekaju na najsporije delove da zavre svoje operacije. Ovaj nedostatak se ublauje implementacijama CPU zasnovanim na razliitim tipovima paralelne obrade. Overklokovanje (overclock) poveanje radnog takta procesora iznad vrednosti koje je propisao proizvodja.

Ukupna brzina raunara ne zavisi linearno od frekvencije radnog takta, ali vii radni takt uvek znai bri rad raunara.

Procesor se vie zagreva a moe i da radi nekorektno.

Informatika 19

dr Marko Petkovi

Magistrala

Opseg podataka

Magistrala je podsistem zaduen za zadu komunikaciju izmedju komponenata PC-a. PCirina magistrale procesora je broj bitova koji se mogu preneti ili obraditi u jednom taktnom intervalu. Magistrale mogu biti irine

4b, 8b, 16b, 32b, 64b

Magistrala ima svoj radni takt od koga zavisi brzina prenosa podataka. Razlikujemo

Sistemsku magistralu, koja spaja CPU sa RAM-om Ulazno-izlaznu magistralu koja spaja CPU sa drugim komponentama.

Broj bitova (ili numerikih mesta) koje CPU koristi za predstavljanje celih brojeva naziva se veliina CPU rei, veli re irina puta podataka ili celobrojna preciznost. celobrojna preciznost podataka Ovaj broj se razlikuje izmeu arhitetkura a esto i izmeu delova samog CPU. Na primer, 8-bitni CPU radi sa brojevima koji su predstavljeni sa osam binarnih cifara i 28 odnosno 256 razliitih diskretnih vrednosti. Veliina CPU rei direktno utie na broj lokacija u memoriji koje CPU moe da adresira(locira).

Frekvencija takta sistemske magistrale uzima se kao osnovna brzina rada matine ploe. Propusna mo se odnosi na ukupnu koliinu informacija koja moe biti prenesena na celoj magistrali u jedinici vremena.
Informatika 21

Na primer, ako binarni CPU koristi 32 bita za predstavljanje memorijske adresa, a svaka memorijska adresa se odnosi na 8 bita (byte) tada je maksimalna koliina memorije koja moe direktno da se adresira 232 odnosno 4 GB .

dr Marko Petkovi

dr Marko Petkovi

Informatika

22

Podela procesora 1

Podela procesora 2

Prema tome koliko instrukcija i sa koliko podataka rade u jednom koraku (Flynn-ova klasifikacija)

Po arhitekturi i skupu instrukcija dele se na

CISC

SISD (Single Instruction Singe Data) SIMD (Singe Instruction Multiple Data) jednu instrukciju izvravaju na vie podataka odjednom (tzv. vektorski procesori) MIMD (Multiple Instruction Multiple Data) - izvravaju vie nezavisnih instrukcija, svaku na svojim podacima MISD (Multiple Instruction Single Data) - izvravaju vie nezavisnih instrukcija na zajednikom podatku

(Complex Instruction Set Computer)

Procesori opte namene su do 2000 bili mahom SISD. Potreba za obradom multimedijalnih podataka naterala je proizvodjae da ubace SIMD instrukcije

Kod ovog tipa procesora, svaka instrukcija se interno prevodi u niz mikrokod instrukcija. Veliki broj instrukcija razliite namene (kompleksne instrukcije), promenljiva duina instrukcija. Ovakav skup instrukcija je obino ugodniji za programiranje ali rezultuje manjom brzinom izvravanja programa. Primer CISC arhitektura : 80x86 (Intel i AMD), Motorola 68000,... Instrukcije se ne prevode na mikrokod ve se direktno izvravaju. Instrukcije jednostavne i fiksne duine. Skup instrukcija nezgodniji za programiranje, ali generalno rezultuje brim izvravanjem programa. Dominantna filozofija u dizajnu novih procesora.
Informatika 24

Intel : MMX, SSE, SSE2, SSE3, SSE4 AMD : 3DNow!

RISC (Reduced Instruction Set Computer)

Danas je Flynn-ova klasifikacija izgubila znaaj jer moderni Flynnzna raunarski sistemi esto potpadaju u nekoliko kategorija (pa ak i u ra sve etiri).

dr Marko Petkovi

Informatika

23

dr Marko Petkovi

Ostale podele

Harvard arhitektura

Po irini magistrale podataka, adresne magistrale,...

4-bitni (Intel 4004) 8-bitni (Z80, 8086) 16-bitni (80286) 32-bitni (svi procesori bazirani na 80x86 arhitekturi poev od 3280386) 64-bitni (procesori bazirani na x64 arhitekturi) 64

Po tehnologiji izrade, stepenu integracije

90nm, 65nm, 55nm, 45nm

Prema tome da li imaju zasebne magistrale za programsku memoriju i memoriju za podatke ili koriste jednu

Harvard arhitektura (za razliku od Von Neumannove) podrazumeva postojanje dva zasebna memorijska prostora. Memoriju za smetanje sme podataka, tj. memoriju podataka i memoriju za smetanje programa, podataka, tj. sme programa, tj. programsku memoriju. Obe memorije poseduju zasebne magistrale tj. memoriju tj. razlikujemo magistralu podataka i programsku magistralu. Preko programske magistrale instrukcije programa dospevaju do upravljake jedinice gde se dekodiraju. Na osnovu dekodirane instrukcije (adrese operanda), preko magistrale podataka, doprema se zahtevani operand. Razdvajanje memorije na dva zasebna memorijska prostora je uinjeno radi poveanja brzine obrade podataka, jer se mogu istovremeno dopremati instrukcije i operandi. Ova arhitektura se najee sree u DSP procesorima (Digital Signal Processing) od kojih se zahteva brza obrada podataka i rad u realnom vremenu.

Harvard aritektura (zasebna magistrala) Von Neumannova aritektura (koriste jednu magistralu)

dr Marko Petkovi

Informatika

25

dr Marko Petkovi

Informatika

26

Von Neumannova arhitekura

CPU operacije

Kod Von Neumannove aritekture postoji samo jedna memorija u koju se smetaju i sme instrukcije i podaci. Ovakva oragnizacija omoguava postojanje kompajlera i asemblera (programa koji piu programe). Postoje dva nedostatka ove arhitekture

CISC (Complex Instruction Set Computer

Mikroprocesorska arhitektura instrukcija (instruction set architecture (ISA)) u kojoj svaka instrukcija moe da izvri nekoliko operacija niskog nivoa; uitavanje iz memorije, aritmetika operacija, smetanje u memoriji sve u jednoj instrukciji. Naziv je kreiran naknadno posle nastajanja termina RISC (reduced instruction set computer).

RISC (Reduced Instruction Set Computer)

Dizajnerska filozofija koja favorizuje redukovani skup instrukcija. Pojednostavljeni adresni mod, u cilju jednostavnije implementacije hardvera. Poveanje broja registara u CPU Stavljanje cache memorije na CPU Protonost (pipelining) - izvravanje vie naredbi istovremeno unutar jednog otkucaja sata (clock-a) CPU

Mala propusnost memorije u odnosu na brzinu procesora. Drugim reima, memorija ne moe dovoljno brzo da snabdeva procesor podacima pa ovaj mora stalno da eka neko vreme dok ne dobije podatke. Ovim se degradiraju performanse raunara. Mogunost da pogreno napisan program upisuje u memoriju predvidjenu za druge programe i operativni sistem.

Ova arhitektura se primenjuje kod procesora opte namene.

Informatika 27

dr Marko Petkovi

dr Marko Petkovi

Informatika

28

Osnovne CPU operacije

Paralelna obrada

Svaka instrukcija se sastoji od sledeih osnovnih operacija

Pribavljanje instrukcije IF (Instruction Fetch) Dekodiranje instrukcije ID (Instruction Decode) Pribavljanje operanada OF (Operands Fetch) itanje podatka iz RAM-a (ako se

Paralelizam na nivou instrukcija (Instruction level parallelism)

Protonost (pipeline) hardver koji obavlja operaciju podeljen je na stepene. Paralelizam hardver se replicira tako da se po nekoliko operacija mogu istovremeno izvravati.

zahteva u instrukciji) Izvrenje instrukcije EX (Instruction Execution) Pristup memoriji ME (Memory Access) Upis rezultata WB (Write-Back)

Pararelne niti (Thread level parallelism)

Paralelna

obrada unutar jednog programa (ulaz-izlaz i izraunavanja)

dr Marko Petkovi

Informatika

29

dr Marko Petkovi

Informatika

30

Protonost

Serijski pristup
Izvrava se po jedna instrukcija na svakih 5 taktnih intervala. U svakom trenutku je samo jedna hardverska jedinica aktivna.

Protonost (pipeline) Proto

U svakom ciklusu po jedna instrukcija udje u sistem. U svakom trenutku svaka jedinica je aktivna. U idealnoim sluaju, izvrava se jedna instrukcija po taktnom intervalu.

Paralelizam

Imamo vie jedinica svake vrste, pa se po nekoliko operacija mogu istovremeno izvravati
Informatika 31

Protonost (pipelining) je standardna hardverska Proto tehnika koja se kod raunara koristi za postizanje boljih performansi procesora. Kada se govori o izvrenju instrukcija ono se ostvaruje na taj nain to se obrada instrukcije deli na vei broj fiksnih koraka koji se izvravaju sekvencijalno. Protonu realizaciju funkcije ine nekoliko hardverskih stepena S1, ...., Sn. Kako instrukcija prolazi kroz protoni sistem, hardver svakog stepena obavlja odredjeni tip obrade. Kada instrukcija napusti protoni sistem ona je u potpunosti izvrena. Dobre performanse kod protone obrade postiu se zahvaljujui istovremenoj obradi nekoliko instrukcija od kojih se svaka izvrava u razliitom stepenu.
Informatika 32

dr Marko Petkovi

dr Marko Petkovi

Protonost (primer iz ivota)

Predpostavimo da imamo 4 korpe vea koji treba oprati, osuiti i ispeglati. Imamo jednu mainu za pranje (ciklus pranja 30min), jednu suionicu (ciklus suenja 40min) i jednog radnika koji pegla (opegla korpu za 20min). Sekvencijalno izvravanje
Najpre se prva korpa vea opere, osui se, ispegla, zatim druga,... Nedostatak : u jednom trenutku radi samo jedna jedinica a ostale su neupoljene. Ukupno vreme : 6h!

Sekvencijalno izvravanje

Protona obrada
im se zavri pranje prve korpe, ona se alje na suenje a u mainu se ubacuje druga korpa. Kada se prva korpa osui, ona ide na peglanje, druga na suenje a trea ulazi na pranje,... Jedinice su maksimalno upoljene. Ukupno vreme : 3h30min!

Nezavisno od toga to je protonost superiornija tehnika u odnosu na paralelizam iz razloga to ne zahteva multipliciranje hardvera, ipak savremene arhitekture da bi ostvarile bolje performanse koriste kombinaciju protonosti i paralelizma. Dobitna kombinacija je: protonost + paralelizam proto

Protona obrada
dr Marko Petkovi Informatika 33 dr Marko Petkovi Informatika 34

procesor, gledan odozgo procesor, gledan odozdo procesor, gledan sa strane pogled odozgo kuler (cooler)
lepi se na gornju povrinu procesora
dr Marko Petkovi Informatika 35 dr Marko Petkovi Informatika 36

pogled odozdo

Komercijalna pakovanja procesora

Komercijalna pakovanja procesora

dr Marko Petkovi

Informatika

37

dr Marko Petkovi

Informatika

38

Neki dananji procesori

Neki dananji procesori

Intel S478 Celeron D 430

Jednojezgralni

AMD Sempron LE-1300

Jednojezgralni Socket

64bitni procesor Radni takt : 1.8 GHz Socket 775 Magistrala (FSB) : 800 MHz L1 ke : 128 KB L2 ke : 512 KB Tehnologija izrade : 65 nm Nominalna snaga 70W Okvirna cena 3000 din

64bitni procesor

AM2 Radni takt : 2.3 GHz Magistrala (FSB) : 800 MHz L1 ke : 128 KB L2 ke : 512 KB Tehnologija izrade : 65 nm Nominalna snaga 45W Okvirna cena 3500 din

dr Marko Petkovi

Informatika

39

dr Marko Petkovi

Informatika

40

Neki dananji procesori

Neki dananji procesori

Intel Core 2 Quad Q8300

etvorojezgralni Socket

AMD Phenom X4 9850

etvorojezgralni Socket

64bitni procesor

775 Radni takt : 2.55 GHz Magistrala (FSB) : 1333 MHz, L1 ke : 512 KB L2 ke : 4096 KB Tehnologija izrade : 45nm Okvirna cena : 18000 din

64bitni procesor AM2 Radni takt : 2.5 GHz Magistrala (FSB) : 1066 MHz L1 ke : 64KB za instrukcije i 64KB za podatke po jezgru (ukupno 512KB) L2 ke : 2048 KB Tehnologija izrade : 65 nm Okvirna cena : 15000 din

dr Marko Petkovi

Informatika

41

dr Marko Petkovi

Informatika

42

Neki dananji procesori

Koji procesor kupiti ?!

Intel i7-920
etvorojezgralni

Za ta je potreban?

64bitni procesor Radni takt : 2.66 GHz Integrisan memorijski kontroler (prvi put kod Intela). Propusnost memorije : 25.6 GB/sec. Magistrala (FSB) : 1366 MHz L1 ke : 2 x 32kB L2 ke : 4 x 256kB L3 ke : 8MB Tehnologija izrade : 45 nm Okvirna cena : 25000 din
dr Marko Petkovi Informatika 43

Za pisanje teksta, gledanje DivX filmova, slika, surfovanje internetom, manje zahtevne tipa Counter Strike, Unreal Tournament 2, Warcraft 3, NFS Carbon,...

AMD Sempron i Intel Celeron su dovoljni. Cena oko 4000din.

Intenzivnija obrada slika u Photoshop-u, video coding, renderovanje u AutoCADu, igranje malo zahtevnijih igara : Unreal Tournament 3, Call of Duty 4, F.E.A.R, C&C Tiberium Wars, Crysis (normalni ili high detalji), NFS Undercover,

AMD Athlon X2, AMD Phenom X4, Intel Core 2 Duo, Intel Core 2 Quad. Cena 10000-18000din.

Profesionalni video coding, numerike simulacije, profesionalno renderovanje u AutoCADu, igranje high-end igara u full detaljima (iivljavanje) : Crysis (ultrahigh), F.E.A.R 2, Fallout 3, Farcry 2,

Intel i7, Intel Core 2 Extreme, AMD Phenom II X4, Cena 25000din.

Kakve su ostale komponente

Ploa, memorija (takt memorije i FSB takt procesora),...

Informatika 44

dr Marko Petkovi

Kuler (cooler)

Hladnjak sa ventilatorom - Kuler

Sistem za hladjenje procesora. Tipine radne temperature procesora kreu se u rasponu od 50-1000C. 50Ukoliko se pregreje, procesor najpre poinje da radi sporije a zatim blokira i/ili restartuje sistem. Moe doi i do trajnog oteenja procesora. Ukoliko se raunar esto restartuje sam od sebe, vrlo verovatno je u pitanju loe hladjenje. Kuler se najee sastoji od hladnjaka i ventilatora. ventilatora Hladnjak je metalni deo sa rebrima kao kod radijatora i ima ulogu da povea povrinu sa koje se izrauje toplota. Uloga ventilatora je da omogui bolje strujanje vazduha oko hladnjaka a time i bolje hladjenje.
Informatika

Ventilator Rebrasti hladnjak Procesor Podnoje

dr Marko Petkovi

45

dr Marko Petkovi

Informatika

46

Postavljanje procesora i kulera

Postavljanje procesora i coolera

Postavljanje procesora i termalne paste

dr Marko Petkovi Informatika 47 dr Marko Petkovi

Postavljanje kulera i prikljuenje hladnjaka

Informatika 48

Razne vrste kulera

Alternativni sistemi za hladjenje

U novije vreme kuleri se koriste i za hladnjenje grafikih procesora (GPU) kao i za hladnjenje chipseta na matinoj ploi (northbridge)

Hladnjenje vodom Hladnjenje tenim azotom (za viestruko overklokovane procesore)

Kuler za northbridge

Kuleri i hladnjak za GPU

dr Marko Petkovi Informatika 49 dr Marko Petkovi Informatika 50

Rekord...

Toms Hardware www.tomshardware.com Intel P4, 2.66GHz. Overklokovan na rekordnih 5.2GHz. Hladnjenje procesora pomou tenog azota. Hladnjenje chipseta pomou kompresora.

Matina ploa

dr Marko Petkovi

Informatika

51

dr Marko Petkovi

Informatika

52

Matina ploa (motherboard)

Matina ploa je osnova raunarskog sistema koja Mati plo ra objedinjuje sve ostale komponente. komponente To je ploa na kojoj se nalaze mesta za povezivanje sa drugim ureajima: procesorom, disk jedinicama, video kartom, kao i memorijom. Na matinoj ploi se nalazi i litijumska baterija (CMOS baterija) koja slui za obezbeivanje elektrine energije ipu koji vodi datumsku i vremensku evidenciju kada je raunar iskljuen. Veoma vaan je i ip koji u svojoj ROM memoriji ima BIOS (Basic Input Output System), program za uvanje B korisnikovih hardverskih podeavanja. Izmeu procesora i drugih ureaja postoji veza koja se naziva magistrala.
Informatika 54

dr Marko Petkovi

Informatika

53

dr Marko Petkovi

Komponente na matinoj ploe

Na matinoj ploi se nalaze i mesta za povezivanje kartica (grafikih, zvunih, TV...) u raunarski sistem koja su oznaena kao slotovi. slotovi Nalaze se podnoja za procesor i memoriju. Eksterni ureaji kao to su monitor, tastatura, tampa itd, povezani su sa ploom preko portova. portova Postoje dve vrste portova: serijski i paralelni. paralelni
Kod serijskih portova (RS-232 ili asinhroni portovi) bitovi jednog bajta izlaze kroz port jedan po jedan. Kod paralernih portova (LPT portovi) svi bitovi jednog bajta izlaze istovremeno paralelnim putem.

Na matinoj ploi se najee integrie audio ip (zvuna kartica), mrena kartica a na nekim ploama i (zvu mre grafiki ip (grafika kartica) grafi (grafi
Informatika 55 dr Marko Petkovi Informatika 56

dr Marko Petkovi

Podnoja za procesor

Na savremene matine ploe ugrauju se dva osnovna tipa podnoja za procesore:

SOCKET

SLOT

Najee je u upotrebi Socket. Meutim, odgovarajui prikljuci za Intelove i AMDove procesore nisu meusobno identini, tako da se na primer, ne moe prikljuiti AMDov procesor za Socket podnoje u Socket za Intelove procesore. Tako na primer, socketi za AMD su AM2, AM3,... a za Intel 775, 478, B, N, T...
Informatika 57 dr Marko Petkovi Informatika 58

dr Marko Petkovi

ipset (chipset)
ipset je najvaniji deo matine ploe Predstavlja interfejs izmedju brzog procesora i sporih periferija Sastoji se od dva ipa

MCH

ipset (chipset)

MCH (Northbridge)
Povezuje

(Memory Controller Hub) poznatiji kao Northbridge (severni most) PCH (Peripheral Controller Hub) poznatiji kao Southbridge (juni most)

CPU sa RAM memorijom i grafikim adapterom (AGP, PCI express) Magistrala koja povezuje CPU, RAM i grafiki adapter naziva se sistemska magistrala ili FSB (Front Side Bus) Kod nekih ploa Northbridge sadri integrisani grafiki adapter (integrisana grafika) i tada se naziva GMCH (Graphics Memory Controller Hub)

Intel i815EP northbridge

PCH (Southbridge)
Povezuje

CPU sa ostalim periferijama (PCI, USB,...)

VIA VT8233A southbridge

dr Marko Petkovi

Informatika

59

dr Marko Petkovi

Informatika

60

Blok ema matine ploe

PCI slot

PCI (Peripheral Component Interconnect)

32-bitni 33

bus

MHz

praktino

neogranien broj slotova podrana PnP (Plug-and-Play) tehnika

Svi PCI slotovi su ravnopravni

Redosled

postavljanja dodatnih kartica nije bitan Moe da se desi da neki slot ne radi, probati sa nekim drugim

Nema nikakvih dampera (sva podeavanja idu na nivou BIOS-a)

62

dr Marko Petkovi

Informatika

61

dr Marko Petkovi

Informatika

AGP i PCI express slot

Neke aktuelne matine ploe

AGP (Accelerated Graphics Port)

video

MSI SAM2 KA780G

Northbridge

sklonjen sa PCI bus sopstveni bus za video direktna veza sa MCH novi AGP i do 2 GB/s samo jedan slot

PCI express
bri

AMD780G Southbridge SB700 Socket AM2/AM2+ AM2/AM2+ Integrisan grafiki ip ATI grafi Radeon HD 3200 Slotovi

od AGP-a prognozira se izumiranje AGP-a kao i SATA ili USB

ideja je da se uvedu brzi serijski interfejsi

4 DDR2 slota 1 PCI express 3 PCI slota 5 SATA II 1 ATA 66/100/133 66/100/133

Okvirna cena :
63 dr Marko Petkovi

7000 din
Informatika 64

dr Marko Petkovi

Informatika

Neke aktuelne matine ploe

MSI S775 P45 NEO3-FR

Northbridge

Intel P45 Southbridge ICH10/ICH10R Socket 775 (Intel C2D, C2E, C2Q) Slotovi

4 DDR2 slota 1 PCI express 4 PCI slota 8 SATA II 1 ATA 66/100/133 66/100/133

Memorija

Okvirna cena : 10000 10000

din

dr Marko Petkovi

Informatika

65

dr Marko Petkovi

Informatika

66

Memorija raunara

Memorija uva podatke tokom i nakon njihove obrade u procesoru. U memoriji se uvaju dve vrste podataka: podaci koji se obradjuju i instrukcije programa koje odredjuju kako izvriti obradu. Osnovna jedinica u memoriji je BAJT. BAJT Deli se na unutranju i spoljanju
Unutranju

Hierarhija memorija

Primarna memorija
Registri Ke RAM,

ROM memorije

Sekundarna memorija
Magnetne

memoriju ini glavna memorija raunara, registri procesora i ke memorija procesora Spoljanja memorija sadri programe i podatke koji se ne koriste aktivno u odreenom trenutku. Za razliku od unutranje memorije, njen sadraj je stalan, jer se ne gubi prestankom elektrinog napajanja. Sporija je od unutranje, ali ima i vei kapacitet.
dr Marko Petkovi Informatika 67

Hard disk

Optike

memorije memorije

CD, DVD, Blu-Ray USB Flash memorije Memorijske kartice

Informatika 68

Poluprovodnike

dr Marko Petkovi

Od vrha ka dnu smanjuje se cena bajta memorije, poveava kapacitet, poveava vreme pristupa, opada uestalost pristupa memoriji od strane centralnog procesora

ROM memorija

Hijerarhija kod memorija

Kapacitet
CPU registri

Brzina

Ke RAM

Sekundarna memorija
69

ROM (Read Only Memory) memorija iz koje samo mogu da se itaju podaci. Kad se jednom programira njen sadraj se ne menja i ne gubi ak i kad se iskljui napajanje. Koristi se za uvanje BIOS-a kao i firmware softvera raznih uredjaja. CMOS memorija je mala memorija (reda 100B) koja pamti osnovna sistemska podeavanja i koja zahteva malo energije za odravanje (CMOS baterija)
Informatika

ROM memorija na ploi

CMOS baterija

dr Marko Petkovi

Informatika

dr Marko Petkovi

70

Programibilne ROM memorije

Fle memorije

PROM (Programmable ROM memory)

Memorija

koja se programira primenom specijalnog ureaja koji korisi visoki napon da trajno uniti ili kreira veze unutar ipa ime se kodiraju informacije

Flash memory tip EEPROM memorije

Mnogo manje vreme upisa Mnogo vei kapacitet (do 32Gb)

EPROM (Erasable PROM)

Mogu

da se obriu izlaganjem ultraljubiastom zraenju (Flash-ovanje). Nakon toga mogu ponovo da se programiraju

EEPROM (Electrically Erasable PROM)

Brie

se elektrinim putem Mogue je brisanje samo jednog dela memorije Vreme upisa - 1ms po bitu (mnogo vie od RAMa)
dr Marko Petkovi Informatika 71

Koriste se intenzivno kao portable memorije (izbacile diskete iz upotrebe, esto kao zamena za hard disk) Brzina transfera upis do 12MB/s, ispis do 30MB/s. Vrlo niska cena (fleska od 1GB kota manje od 500din)

dr Marko Petkovi

Informatika

72

RAM memorija

Vrste RAM memorija

RAM (Random Access Memory) memorija sa direktnim (sluajnim) pristupom

Poluprovodnika

SRAM
Statiki

(SRAM) - klasian RAM najvee brzine ali najmanje gustine (i zbog toga najvee cene).

komponenta Koristi se za privremeno memorisanje programskih instrukcija i podataka Jedinstvene adrese, podaci se mogu smestiti u bilo koju lokaciju Brz pristup (itanje i upisivanje) Informacije ne ostaju memorisane kada se iskljui napajanje Postoje posebni slotovi na matinoj ploi na koje se prikljuuje RAM memorija
dr Marko Petkovi Informatika 73

DRAM
Dinamiki

(DRAM) koji svoj sadraj pamti vrlo kratko vreme i potrebno mu je neprestano "osveavanje" (nasuprot statikom je najvee gustine ali zbog toga i manje brzine i cene) Najee u upotrebi Postoji sinhroni i asinhroni DRAM

Asinhroni DRAM nije sinhronizovan sa taktom procesora. Time se degradiraju performanse procesora Sinhroni DRAM
Informatika 74

dr Marko Petkovi

DRAM

Ime potie od principa rada ovih memorijskih ipova Podaci u DRAM-u se uvaju punjenjem kondenzatora Kondenzatori vremenom gube svoje punjenje, pa memorijski ipovi gube smetene informacije Zbog toga je podatke potrebno povremeno obnavljati, odnosno moraju se dopunjavati kondenzatori Analogija sa probuenom kantom za vodu
zamislite probuenu kantu sa vodom vodu morate stalno da dopunjavate, da ista ne bi istekla analogno tome, morate da (elektrino) dopunjujete kondenzatore koji predstavljaju jednu memorijsku eliju

dr Marko Petkovi

Informatika

75

dr Marko Petkovi

Informatika

76

Struktura DRAM-a

SDRAM

Osnovni element je matrica memorijskih elija elije su organizovane u vrste i kolone Jedan bit jedna elija Primer - memorijski ip od 4 Mb ima 4194304 elije (222) smetenih u matricu sa 2048 vrsta i 2048 kolona (211) elija se moe jednoznano identifikovati brojem vrste i kolone
Informatika 77

Sihnroni DRAM Podaci se upisuju i itaju iz SDRAM-a sinhrono, pod kontrolom sistemskog asovnika Adrese i informacije o kontrolnim linijama se predaju SDRAM-u i do kraja operacije, koja moe da potraje i nekoliko taktova, procesor moe da obavlja druge poslove Posle nekog broja ciklusa podaci se smetaju na izlazne linije odakle procesor moe da ih proita Unifikuje vreme ekanja za razliite operacije Brzina se meri u MHz, npr. oznaka PC100 znai da memorija radi na 100MHz Frekvencija rada SDRAMa uskladjuje se sa FSBom
Informatika 78

dr Marko Petkovi

dr Marko Petkovi

Tipovi sinhronih DRAM memorija

SRAM

SDRAM (PC-66, PC-100 i PC-133) DDR SDRAM (Double Data Rate SDRAM), DDR2 SDRAM, DDR3 SDRAM
Dvostruko

bri od klasinog SDRAM-a. DDR SDRAM predstavlja evoluciju SDRAM memorije, u kome podaci mogu da se prenose na obe ivice signala generatora takta

SGRAM (Synchronous Graphics RAM), VRAM, WRAM

Ugradjuje

se u grafike kartice

Statiki RAM Stanja memorijskih elemenata su stabilna nema osveavanja kao kod DRAM-a. SRAM elija je daleko sloenija od DRAM-a elije Integracija SRAM-a je tehniki komplikovanija pa je i cena vea Kapacitet je manji i koristi se uglavnom za ke memorije Vea brzina u odnosu na DRAM, vreme pristupa je krae
Informatika 80

dr Marko Petkovi

Informatika

79

dr Marko Petkovi

Dananje RAM memorije

Kingston KHX 1GB 800MHz DDR2 CL5

Kapacitet

1GB Radni takt 800MHz Latencija CL5 (5-5-5-15)

Kingston KVR 1GB 1333MHz DDR3 CL9

Kapacitet

1GB Radni takt 1333MHz Latencija CL9

dr Marko Petkovi Informatika 81