Você está na página 1de 84

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA mr Mra Slobodan

POZORINA PUBLIKA U SRBIJI


Izvetaj o istraivanju (Dramska publika)

Beograd, 2010.

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

Sadraj 1 Uvod 2 Predmet istraivanja


2.1 Znaaj istraivanja 2.2 Ciljevi istraivanja 2.3 Hipoteze

3 3
4 5 6

3 Metode i tehnike istraivanja


3.1 Instrument 3.2 Uzorak 3.3 Tok i uslovi ispitivanja

6
7 8 10

4 Rezultati istraivanja
4.1 4.2 4.3 4.4 4.5 4.6 Sociodemografska obeleja dramske publike Odnos dramske publike prema pozoritu Repertoar pozorita Pozorina kritika Vreme poetka i otkazivanje pozorinih predstava Karte (ulaznice)

11
11 16 28 42 45 49

5 Zakljuak 6 Komentari publike 7 Literatura

55 59 65

| 2|

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

1 Uvod
Istraivanje pozorine publike, koje se moe uklopiti u jedan kompleks istraivanja o kulturnom ivotu uopte, ima danas veliku drutvenu aktuelnost. Odmah se mora naglasiti da je ovakva tema veoma sloena, s obzirom da je teorijski i empirijski nedovoljno istraena kod nas. Ovim istraivanjem obuhvaena je publika svih profesionalnih pozorita u Srbiji. Na istraivakom planu, uzimanje bilo koje vrste publike za predmet istraivanja znai izdvajanje jedne dimenzije kulturne potrebe. Ali, razvojem socioloke metodologije dolo se do znaajnih saznanja o karakteristikama posebnih ili specijalnih publika. U svim zemljama gde su razvijena socioloka istraivanja postoji organizovano sistematino prouavanje pojedinih vrsta publike, a odnos istraivakih institucija prema ovom predmetu istraivanja pokazuje stepen naunog interesovanja i drutveni stav prema znaaju javnosti u kulturi. Sadanji trenutak u razvoju naeg drutva obeleava duboko protivrean karakter drutvene artikulacije ivota i osnovne protivrenosti dovodi do velikog stepena zaotrenosti, to se posredno ili neposredno odraava na kulturni ivot svih drutvenih grupa, posebno na drutvene grupe sa prolisanim interesovanjima u domenu kulturnog ivota. Stoga se razvijanje naunog istraivanja i organizovanog prouavanja tzv. posebnih publika, koje se u naim drutvenim naukama nije razvijalo na odgovarajui nain ni u potrebnom obimu, javlja danas kao drutvena i nauna potreba od posebne vanosti. Drutvo u kome ivimo u znaajnoj meri karakteriu procesi (samo) razaranja, koji su u nekim podrujima drutvene realnosti doli do faze u kojoj je opravdano govoriti o razorenom drutvu. Odnos drutva i kulture na najneposredniji nain obezbeuje vezu izmeu individualnog i kreativnog sa drutvenim i javnim. Kultura, jedna od osnovnih dimenzija svakog drutva, je naroito znaajna za razumevanje procesa stvaranja, prolisanja i kristalizacije sistema vrednosti. Vremena velikih drutvenih gibanja, kroz koja sada prolazi drutvo u Srbiji, donose velike i nagle obrte u sistemu vrednosti. Stari sistem vrednosti se radikalno

| 3|

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

odbacuje a na njegovom mestu se jo ne uspostavlja novi konzistentan sistem vrednosti. Paralelno sa ovim procesom idu i nastojanja razliitih politikih i ideolokih snaga da stave pod kontrolu pojedine segmente kulturnog ivota i stvaralatva, pa je institucijama kulture vrlo teko da ouvaju neophodan stepen autonomije, kao osnovnu pretpostavku slobode stvaralatva.

| 4|

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

2 Predmet istraivanja
Predmet istraivanja je analiza strukture dramske publike svih profesionalnih pozorita u Srbiji. Dakle, radi se o sociolokom istraivanju pozorine publike tj. jedno od istraivanja posebnih publika ili posebnih drutvenih grupa sa ciljem da se u tom okviru otkriju posebne publike. Ovakva istraivanja omoguuju da se upoznaju neke dimenzije kulturnih potreba koje je na drugi nain nemogue spoznati. Naravno, problem pozorine publike, niti bilo koje druge publike, ne moe se posmatrati izolovano. Mada je jo relativno mali broj drutvenih grupa kod kojih nailazimo na integrisanost veeg broja savremenih kulturnih potreba, ljude ne moemo posmatrati ni kao izolovane nosioce pojedinanih kulturnih potreba, jer ne postoji ovek sveden na samo jednu dimenziju kulturnih potreba. Uvek postoji odreena struktura kulturnih potreba, najee uslovljena kulturnim nasleem, aktuelnim socijalnim iskustvom, paradigmom samog kulturnog ivota u jednoj sredini. U toku ivotnog ciklusa pojedinca dolazi do stalnih promena u strukturi kulturnih potreba, akcenat se prebacuje sa jednih na druge potrebe a javljaju se i sasvim nove kulturne potrebe. Paralelno sa ovim procesom odvijaju se i procesi u sferi kulturne industrije koji utiu na strukturisanje kulturnih potreba. S obzirom na to da su ovakva istraivanja u Srbiji bila veoma retka1,

prvenstveno nas je zanimalo da utvrdimo sve relevantne karakte1 U prilog ovoj tezi, slikovito govori i lanak u dnevnom listu Politika, iz kog izdvajamo deo koji je direktno povezan sa naom temom. Zanimljiva je i tana informacija da pozorinih festivala ima vie nego pozorinih institucija. Veoma je vano na osnovu kojih kriterijuma e drava napraviti razliku izmeu festivala od nacionalnog znaaja koji e biti i nansijski i na druge naine podrani od strane Ministarstva za kulturu, i onih koji e biti preputeni nansiranju od strane lokalne samouprave i privatnih sponzora. Mislim da to jeste stvar dravne, odnosno kulturne politike, ali ta odluka ne sme da bude arbitrarna. Ona mora da se bazira na miljenju strune javnosti, medija, kritike, istraivanja publike. Mi nemamo nikakvo relevantno istraivanje ne samo festivalske publike nego publike uopte. Ovde se interes publike procenjuje na osnovu prihoda na blagajni. (Ivan Medenica, Politika, 16. maj 2009. godine). Takoe, prema autorovom istraivanju poslednja relevantna istraivanja pozorine publike obavljena su u Zavodu za prouavanje kulturnog razvitka jo 1973. i 1985. godine (Ikonomova, Vera., Vukovi, Tihomir., Joki, Vujadin. 1973. Pozorite i publika, Beograd: Zavod za prouavanje kulturnog razvitka i Ikonomova, Vera. 1985. Pozorite i publika: socioloko istraivanje publike beogradskih pozorita, Beograd: Zavod za prouavanje kulturnog razvitka.)

| 5|

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

ristike (demografske i socijalne) pozorine publike. Dakle, radi se o istraivanju publike, ali ne i potencijalne publike (nepublike)2, to bi mogao biti predmet posebnog istraivanja.
U prvom redu, eleli smo da utvrdimo uestalost dolaska na pozorine predstave i na osnovu toga izvrimo kategorizaciju pozorine publike. Takoe, zanimalo nas je koji faktori najvie utiu na uestalost odlaska na pozorine predstave u nameri da pokuamo izdvojiti dominantan faktor ili sistem srodnih faktora. S druge strane, zanimao nas je i odnos publike prema samom pozoritu u domenu repertoara, vremena poetka predstava, nainu informisanja o radu pozorita, ceni ulaznica, enterijeru, ali i nainu izbora predstave. 2.1 Znaaj istraivanja

Istraivanje pozorine publike svih profesionalnih pozorita u Srbiji, u svim njegovim aspektima, moe nas uputiti na reavanje nekih pitanja o budunosti i razvoju institucija kulture i kulturne industrije uopte. U situaciji nedostatka istraivanja ove vrste, ovako postavljen projektni zadatak i njegovo nauno izvoenje moe da doprinese boljem sagledavanju poloaja i perspektive pozorinih kua u naoj kulturnoj i drutvenoj stvarnosti. Istraivati bilo koju pojavu vezanu za pozorinu publiku veoma je znaajno, te se moe rei da ovakvo istraivanje, pored naunog, ima i drutveni znaaj. Trenutnu situaciju u naem drutvu karakterie velika ekonomska kriza koja se manifestuje na sve sfere ovekovog ivota. Oteano zadovoljavanje osnovnih ovekovih potreba (individualnih i grupnih) koje se odnose na dohodak, odeu, prehranu, stanovanje, vaspitanje, obrazovanje, kulturne potrebe, zdravstvo itd., dovode do raznih poremeaja u funkcionisanju linosti. Opadanje ivotnog i drutvenog standarda naroito utie na kulturnu potronju. Posledice opadanja standarda vidljive su veoma brzo i u oblasti pozorita manifestuju se kroz smanjen kvalitet pozorine produkcije i opadanje interesovanja za odlazak u pozorite i u institucije kulture uopte.

Upotreba termina nepublika vezuje se za Fransisa ansona koji je, pre svega, prouavao pozorinu publiku i koji je napravio podelu na publiku, moguu publiku i nepubliku. Upravo ovaj deo ansonove publike bio je predmet naeg istraivanja.

| 6|

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

to se tie naunog znaaja svakog istraivanja, pa i ovog, moramo rei da svaki nauni postupak koji vodi prema objektivnom naunom saznanju o pojavi koja je predmet istraivanja, predstavlja znaajan doprinos ukupnoj nauci. Svakim istraivanjem koje je nauno-metodoloki kvalitetno uraeno dopunjujemo postojei fond znanja o predmetu istraivanja, koje kasnije moe da se primeni na praktinu drutvenu akciju. Dolaenjem do nekih novih saznanja o predmetu istraivanja i dopunjavanjem postojeeg saznanja, utiemo na razvijanje novih istraivanja pojedinih segmenata pojave koji naim istraivanjem nisu obuhvaeni. 2.2 Ciljevi istraivanja

Osnovni nauni cilj istraivanja sastoji se u: (1) deskripciji svih relevantnih karakteristika dramske publike profesionalnih pozorita u Srbiji, (2) ispitivanju uestalosti poseta predstavama profesionalnih pozorita, (3) kategorizaciji pozorine publike, (4) utvrivanju faktora koji najvie utiu na uestalost odlaska u pozorite, uz pokuaj izolovanja dominantnog faktora ili sistema faktora, (5) ispitivanju odnosa publike prema pozoritu kroz stavove o radu pozorita u domenu repertoara, vremena poetka predstava, naina informisanja o radu pozorita, ceni ulaznica itd, i (6) utvrivanju naina izbora predstave iz repertoara pozorita. Osnovni praktino-akcioni cilj istraivanja je: (1) denisanje mera (preporuka) koje bi trebalo da doprinesu poveanju broja publike profesionalnih pozorita u Srbiji i (2) utvrivanje indikatora koji e moi biti iskorieni za realnije sagledavanje poloaja i perspektive pozorinih kua u naoj kulturnoj i drutvenoj stvarnosti. Pored praktine upotrebljivosti istraivanja, u smislu podizanja nivoa i kvaliteta pozorinog ivota, studija ima za cilj i usmeravanje panje odreenih subjekata u drutvu na pitanja kulture i kulturnog ivota uopte kao sigurnog ulaganja u budunost drutva u kome ivimo. S obzirom na to da ovakvo istraivanje podrazumeva neku vrstu drutvenog odnosa, ono automatski implicira odreena reagovanja, razliitog tipa i intenziteta, svih subjekata istraivanja.

| 7|

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

2.3

Hipoteze

Osnovna hipoteza od koje se polazi u istraivanju je da najvei broj publike profesionalnih pozorita u Srbiji dolazi na predstave povremeno i da se najee radi o mlaoj populaciji sa viim stepenom obrazovanja iz urbanih sredina; Sociodemografske varijable e biti vaan izvor varijacije uestalosti poseta pozoritu; Najvei broj dramske publike profesionalnih pozorita u Srbiji ima visoku strunu spremu, a trend poveanja broja publike sa visokom strunom spremom e se kontinuirano nastaviti; Pozorina publika u Srbiji ima aktivan nain korienja slobodnog vremena; Najznaajniji faktor koji utie na uestalost odlaska u pozorite je zadovoljavanje kulturno-umetnike potrebe; Zbog heterogenosti i sloenosti faktora koji utiu na odlazak u pozorite nije mogue izdvojiti sistem faktora sa zajednikom osnovom; Internet postaje dominantan nain informisanja o repertoaru i radu pozorita; Postoji znaajna povezanost izmeu repertoara pozorita (zadovoljstvo repertoarom) i uestalosti dolaska u pozorite; Komedija i drama su omiljeni anrovi publike u Srbiji i zadrae se na visokom nivou, dok e ostali anrovi imati trend opadanja; Ne postoji znaajna povezanost izmeu cena karata za pozorine predstave i uestalosti dolaska u pozorite;

| 8|

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

3 Metode i tehnike istraivanja


Problem, predmet i ciljevi istraivanja zahtevali su primenu odgovarajuih metoda i tehnika istraivanja. U istraivanju su koriene dve osnovne metode: metoda analize i metoda ispitivanja. U okviru metoda analize koriena je metoda analize sadraja dokumenata, tehnikom direktne kvantitativne (statistike) analize sadraja dokumenata i metoda strukturalne analize tehnikom klasine kvalitativne analize sadraja dokumenata. U okviru metoda ispitivanja korien je oblik ispitivanja sa tehnikom ankete, i to pismene ankete sa formalizovanim (standardizovanim) pismenim upitnikom. 3.1 Instrument

Instrument (upitnik) korien u ovom istraivanju izradio je deo tima projekta3 i nije ranije korien u istraivanjima, bilo u celini ili nekim delovima. Upitnik predstavlja pokuaj sinteze dosadanjih teorijskih saznanja o predmetu istraivanja i potrebe prikupljanja merljivih indikatora u skladu sa ciljevima istraivanja. Instrument se sastojao od est delova, sa 32 pitanja, veinom zatvorenog tipa.4 Prvi deo instrumenta predstavlja standardnu seriju pitanja koja se odnose na podatke o pozoritu i socio-demografske karakteristike ispitanika. Ovde su prikupljeni podaci o nazivu pozorita i mestu, polu, uzrastu, stepenu obrazovanja, zanimanju i veliini naselja. Drugi deo instrumenta odnosi se na set pitanja kojima se eleo utvrditi odnos publike prema pozoritu. Ovde su prikupljeni podaci o nainu korienja slobodnog vremena, uestalosti poseta pozoritu i najvanijim razlozima, zadovoljstvu enterijerom pozorita i odnosom zaposlenih prema publici. Trei deo instrumenta odnosi se na repertoar pozorita. Tu su prikupljeni podaci o nainu informisanja o radu pozorita, poznavanju i zadovoljstvu repertoarom pozorita, omiljenom anru i anrovskim potrebama, delima prema autorima i vremenu nastanka i potrebama prema istim i nainu na koji vre izbor predstave iz repertoara pozorita. etvrti deo instrumenta posveen je pozorinoj kritici i njenom uticaju
3 4 Slobodan Mra, sociolog i Duan . Jovanovi, dramaturg, struni saradnik. Pored upitnika na srpskom jeziku, jedan broj upitnika tampan je i na maarskom jeziku za potrebe anketiranja u pozoritu Ujvideki Szinhaz u Novom Sadu. Upitnik na maarski jezik prevela Silvija Bunjac.

| 9|

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

na publiku. Ovde su prikupljeni podaci o praenju pozorine kritike, uticaju kritike i pozorinom kritiaru. Peti deo instrumenta odnosi se na vreme poetka i otkazivanje pozorinih predstava. Ovde su prikupljeni podaci o odnosu publike prema vremenu poetka predstava, proceni uestalosti otkazivanja predstava i predlozima za postupanje uprave nakon otkazivanja predstave. esti deo instrumenta je posveen kartama za pozorine predstave. Ovde su prikupljeni podaci o nainu nabavke karata, ceni i uticaju cene karte na uestalost poseta pozoritu. Varijable u vezi sa stepenom zadovoljstva praene su sa standardnom petostepenom skalom Likertovog tipa. Sve varijable gde je to bilo mogue sadravale su i opciju neto drugo, upisati da bi se dala legitimnost neodlunosti ili nedovoljno prolisanim stavovima, ali i otkrivanju novih indikatora za pojedine varijable. Reakcije na instrument bile su, uglavnom, pozitivne, s tim to je statistiki znaajan broj ispitanika imao primedbu na duinu upitnika i, neto manji broj ispitanika, na latinino pismo kojim je upitnik bio tampan. Prirodno, svu odgovornost za ove, opravdane, primedbe snosi autor instrumenta. 3.2 Uzorak

S obzirom na to da pre formiranja uzorka nismo raspolagali sa podacima i potrebnim obavetenjima o populaciji koju smo eleli da ispitamo (nismo poznavali obeleja osnovnog skupa iz koga izvlaimo uzorak, ali ni njihovu raspodelu), pa je zbog toga i jedan od ciljeva istraivanja bio utvrivanje karakteristika pozorine publike u Srbiji (raspored sociodemografskih obeleja), jedini logian izbor u ovakvoj situaciji bio je jednostavni sluajni uzorak. Radi izrade plana uzorka prikupili smo sledee podatke iz pozorine sezone 2007/2008 za svako profesionalno pozorite: kapacitet pozorita, broj izvedenih dela, broj premijera, broj predstava i broj posetilaca (publike).5 Broj ispitanika u svakom pozoritu odreen je proporcionalno u odnosu na broj publike pozorita u proloj sezoni. Nakon prikupljanja podataka o broju dramske publike u proloj sezoni odreen je uzorak veliine 3.000 ispitanika (Tabela 1). Ovako, relativno, veliki uzorak je izabran i zbog karakteristike jednostavnog sluajnog uzorka da nam bolje pokazuje varijabilnost populacije, pa kad se povea, on se sve vie podudara sa osnovnim skupom.
5 Podatke prikupio Duan . Jovanovi, dramaturg, struni saradnik.

| 10 |

Tabela 1. Plan i realizacija uzorka

Pozorite

Mesto

Kapacitet

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

| 11 |
13,193 100 482 100 161 100 4,326 100 952,456

Atelje 212 Beogradsko dramsko pozorite BITEF teatar Jugoslovensko dramsko pozorite Opera i teatar Madlenianum Knjaevsko-srpski teatar Kraljevako pozorite Kruevako pozorite Narodno pozorite Bora Stankovi abako pozorite Narodno pozorite Nepszinhaz Narodno pozorite Sterija Narodno pozorite Toa Jovanovi Narodno pozorite Beograd Narodno pozorite Kikinda Narodno pozorite Leskovac Narodno pozorite Ni Narodno pozorite Pirot Narodno pozorite Pritina Narodno pozorite Sombor Narodno pozorite Uice Pozorite Slavija Pozorite Ujvideki Szinhaz Pozorite mladih Pozorite na Terazijama Pozorite Zoran Radmilovi Srpsko narodno pozorite Pozorite Boko Buha Zvezdara teatar
100 3,000 2,406 80.20

Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Kragujevac Kraljevo Kruevac Vranje abac Subotica Vrac Zrenjanin Beograd Kikinda Leskovac Ni Pirot Leposavi Sombor Uice Beograd Novi Sad Novi Sad Beograd Zajear Novi Sad Beograd Beograd

506 3.84 495 3.75 178 1.35 938 7.11 596 4.52 313 2.37 226 1.71 301 2.28 300 2.27 427 3.24 310 2.35 300 2.27 366 2.77 820 6.22 314 2.38 302 2.29 546 4.14 350 2.65 200 1.52 325 2.46 560 4.24 350 2.65 320 2.43 548 4.15 588 4.46 371 2.81 1,494 11.32 289 2.19 560 4.24

Broj Broj % % Premijere % Predstave % Posetioci % Realizovano naslova ispitanika realizacije 39 8.09 7 4.35 318 7.35 66,952 7.03 211 208 98.63 19 3.94 10 6.21 430 9.94 84,334 8.85 266 217 81.69 15 3.11 3 1.86 41 0.95 6,490 0.68 20 20 97.84 37 7.68 9 5.59 378 8.74 66,637 7.00 210 177 84.33 10 2.07 5 3.11 71 1.64 22,319 2.34 70 65 92.46 26 5.39 3 1.86 120 2.77 14,981 1.57 47 0 0.00 16 3.32 4 2.48 67 1.55 9,495 1.00 30 28 93.62 0 0.00 7 4.35 205 4.74 40,180 4.22 127 125 98.77 9 1.87 5 3.11 54 1.25 7,795 0.82 25 27 109.97 16 3.32 7 4.35 115 2.66 35,000 3.67 110 98 88.90 27 5.60 9 5.59 200 4.62 19,537 2.05 62 55 89.38 10 2.07 5 3.11 120 2.77 15,000 1.57 47 17 35.98 16 3.32 5 3.11 115 2.66 31,600 3.32 100 70 70.33 55 11.41 10 6.21 467 10.80 162,277 17.04 511 438 85.69 14 2.90 5 3.11 85 1.96 15,840 1.66 50 48 96.21 7 1.45 4 2.48 87 2.01 18,448 1.94 58 35 60.23 5 1.04 4 2.48 69 1.60 16,289 1.71 51 51 99.40 6 1.24 6 3.73 62 1.43 15,680 1.65 49 34 68.84 5 1.04 2 1.24 50 1.16 5,000 0.52 16 0 0.00 16 3.32 4 2.48 80 1.85 11,298 1.19 36 28 78.68 12 2.49 4 2.48 60 1.39 7,876 0.83 25 17 68.53 23 4.77 10 6.21 330 7.63 80,000 8.40 252 161 63.89 13 2.70 0 0.00 118 2.73 13,268 1.39 42 43 102.89 8 1.66 6 3.73 51 1.18 11,883 1.25 37 35 93.51 15 3.11 4 2.48 144 3.33 64,887 6.81 204 192 93.94 0 0.00 8 4.97 45 1.04 14,673 1.54 46 36 77.89 41 8.51 12 7.45 181 4.18 32,728 3.44 103 58 56.26 8 1.66 2 1.24 66 1.53 14,798 1.55 47 32 68.65 14 2.90 1 0.62 197 4.55 47,191 4.95 149 91 61.22

Ukupno

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

Od 3.000 planiranih ispitanika, anketirano je 2.406 to ini 80,20 % realizacije uzorka. Do zakljuenja terenskog dela istraivanja nismo uspeli da dobijemo popunjene upitnike iz samo dva pozorita (Knjaevskosrpski teatar, Kragujevac i Narodno pozorite Pritina, Leposavi), dok je neto manji procenat realizacije ostvaren u Narodnom pozoritu Sterija, Vrac (36.0 %), Srpskom narodnom pozoritu, Novi Sad (56.3 %), Narodnom pozoritu Leskovac (60.2 %), Zvezdara teatru, Beograd (61.2 %) i Pozoritu Slavija, Beograd (63.9 %). U svim ostalim pozoritima procenat realizacije je iznad 70 %. Zbog nepotpunih odgovora ili kontradiktornih informacija datih u upitniku jedan broj ispitanika (4.5 %) je iskljuen iz analize. Polnu strukturu uzorka ini 64.4 % ena i 35.6 % mukaraca (Grakon 1). U starosnoj strukturi najvie ispitanika je od 19 do 30 godina (38.2 %), zatim od 31 do 45 godina (27.1 %), pa od 46 do 55 godina (21.8 %). Najmanje ispitanika je iz grupa do 18 godina (8.5 %) i iz grupe preko 65 godina (4.4 %).6 Najvei broj ispitanika ima visoku strunu spremu (43.1 %), dok sa srednjom kolom imamo 27.7 % i viom 11.7 %. Ispitanika sa magistraturom imamo 7.6 %. Ostali nivoi obrazovanja pojedinano su zastupljeni sa manje od tri procenta. Teritorijalno posmatrano, 66.5 % uzorka je u Beogradu a 33, 5 % u ostalim gradovima sa profesionalnim pozoritima u Srbiji. Ostale karakteristike i statistiki parametri uzorka bie detaljno analizirani i predstavljeni u planiranoj studiji na kraju kompletnog istraivanja publike drame, opere i baleta. 3.3 Tok i uslovi ispitivanja

Istraivaki projekat Pozorina publika u Srbiji bio je u planu rada Zavoda za prouavanje kulturnog razvitka za 2009. godinu. U okviru projekta, u prvoj fazi, uraeno je ispitivanje publike dramskih predstava, dok je u drugoj fazi projekta planirano ispitivanje operske i baletske
6 Ovde treba napomenuti da smo iz Narodnog pozorita u Leskovcu dobili popunjene upitnike gde je 97.1 % publike bilo do 18 godina. Oigledno je da se radilo o nedoslednom izboru ispitanika i neodgovarajuem izboru predstave, ili se radilo o nekom drugom razlogu o kome nismo obaveteni. Meutim, poto se radilo o manjem broju upitnika koji ne mogu statistiki znaajno uticati na rezultate i reprezentativnost odlueno je da se uvrste u optu analizu, ali se u uporednoj analizi ovi podaci nee koristiti. S druge strane, pojedinana analiza podataka iz Narodnog pozorita u Leskovcu nee biti raena zbog pomenute greke prilikom izbora ispitanika.

| 12 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

publike (Narodno pozorite u Beogradu). S obzirom na to da se radi o Izvetaju o istraivanju, u tekstu koji sledi bie izloeni samo najvaniji rezultati ispitivanja publike dramskih predstava, dok je druga faza projekta (ispitivanje operske i baletske publike) planirana za mart 2010. godine. Takoe, prema planu aktivnosti, objedinjena studija o pozorinoj publici u Srbiji (drama, balet, opera) uz neophodna teorijska razmatranja i analize ranijih relevantnih istraivanja pozorine publike, trebalo bi da bude zavrena krajem juna 2010. godine. Planom realizacije istraivanja bilo je predvieno da se anketiranje sprovede u saradnji sa sektorima optih poslova ili marketinga svakog pozorita i da se u dogovoru sa nadlenim osobama u pozoritima odaberu dramske predstave na kojima e se vriti anketiranje publike. Osnovni kriterijumi za izbor predstave bili su: predstava ansambla pozorita, duina trajanja predstave (ivot predstave), klasini komad i savremeni komad. Pomenuti kriterijumi za izbor predstave su u veini sluajeva ispunjeni, dok su u nekim pozoritima korieni samo neki od kriterijuma zbog objektivnih razloga (repertoar). Preporuka za sluajan izbor ispitanika bila je izbor u pravilnom intervalu. Ispitivanje je sprovedeno u periodu od 1. oktobra do 15. novembra 2009. godine. Anketiranje su obavili saradnici iz svakog pozorita7, najee iz sektora optih poslova, uz kratku instruktau za primenu upitnika i izbor ispitanika (u beogradskim i novosadskim pozoritima direktno, dok se za pozorita u unutranjosti instruktaa obavljala telefonom).8 Nakon prikupljanja podataka, kontrolu upitnika, ifriranje i unos podataka obavili su lanovi tima.9 Prema izvetajima terenskih saradnika veina ispitanika pokazala je prosenu zainteresovanost za sadraj upitnika i velika veina je odgovorila na sva pitanja iz upitnika, tako da se prikupljeni podaci mogu smatrati relevantnim za analizu.

7 8 9

Kompletan spisak saradnika po pozoritima bie naveden u zavrnoj studiji o projektu, planiranoj za kraj juna 2010. godine. Organizaciju anketiranja, koordinaciju sa saradnicima i instruktau uradila Jelena Kosti, menaer. Unos podataka uradili su lanovi tima: Jelena Kosti, Duica Milovanovi, Pea Pivljanin i Slobodan Mra.

| 13 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

4 Rezultati istraivanja

4.1 Sociodemografska obeleja dramske publike Rezultati pokazuju da skoro dve treine dramske publike profesionalnih pozorita u Srbiji ine ene, dok su mukarci zastupljeni sa neto vie od treine. I pored verovatnih i oekivanih odstupanja u sluajnom izboru ispitanika u pravilnom intervalu, kako je bilo predvieno, ovako velika razlika nije mogla da bude uzrokovana nedoslednostima u izboru ispitanika, tako da sa velikim stepenom pouzdanosti moemo rei da je realizovani uzorak reprezentativan deo ukupne populacije dramske pozorine publike.
Grakon 1

Polna struktura dramske publike

35.6%

Muki enski 64.4%

S obzirom na to da je jedan od ciljeva istraivanja bio da utvrdimo i polnu strukturu dramske publike profesionalnih pozorita u Srbiji, evidentno je da dominiraju ene kojih ima 64.4 %, te se moe rei da odlazak u pozorite predstavlja vaniji nain provoenja slobodnog vremena enske populacije koja svoje slobodno vreme provodi na aktivan nain. Ukoliko pogledamo polnu strukturu publike u odnosu na mesto (grad u kome se nalazi pozorite) uoavamo da je polna struktura publike u Beogradu skoro identina strukturi na nivou Srbije, na ta veliki uticaj ima i struktura realizovanog uzorka. Slinu strukturu optoj imaju: Kruevac, Subotica, Zrenjanin, Kikinda, Ni i Novi Sad. S druge strane,

| 14 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

neto uravnoteenije polne strukture imaju: Kraljevo, Vranje, abac, Pirot, Sombor, Uice i Zajear. U sluaju Vrca imamo potpuno obrnutu situaciju, gde je publika mukog pola zastupljena sa 70.6 % a enska sa 29.4 %, to znaajno odstupa od proseka za Srbiju. Jedan od najvanijih razloga je, svakako, i veoma mali procenat realizacije uzorka u Vrcu (36.0 %). U ovakvim sluajevima veoma esto na ovakve rezultate utie i tzv. situacioni faktor, koji ima izuzetno veliki uticaj na male uzorke. Ovu injenicu moramo imati u vidu kod elaboracije rezultata za pojedina pozorita. Polna struktura dramske publike po pozoritima (Tabela 2) pokazuje da od beogradskih pozorita samo Narodno pozorite i Pozorite Slavija imaju neto uravnoteeniju polnu strukturu publike koja odstupa od polne strukture profesionalnih pozorita na nivou Srbije, ali i od strukture ostalih beogradskih profesionalnih pozorita.
Tabela 2. Polna struktura dramske publike po pozoritima (%) Pozorite Atelje 212 Beogradsko dramsko pozorite BITEF teatar Jugoslovensko dramsko pozorite Opera i teatar Madlenianum Kraljevako pozorite Kruevako pozorite Narodno pozorite Bora Stankovi abako pozorite Narodno pozorite Nepszinhaz Narodno pozorite Sterija Narodno pozorite Toa Jovanovi Narodno pozorite Beograd Narodno pozorite Kikinda Narodno pozorite Leskovac Narodno pozorite Ni Narodno pozorite Pirot Narodno pozorite Sombor Narodno pozorite Uice Pozorite Slavija Pozorite Ujvideki Szinhaz Pozorite mladih Pozorite na Terazijama Pozorite Zoran Radmilovi Srpsko narodno pozorite Pozorite Boko Buha Zvezdara teatar Ukupno Mesto Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Kraljevo Kruevac Vranje abac Subotica Vrac Zrenjanin Beograd Kikinda Leskovac Ni Pirot Sombor Uice Beograd Novi Sad Novi Sad Beograd Zajear Novi Sad Beograd Beograd Pol Muki 26.9 33.6 30.0 30.5 18.5 53.6 32.8 48.1 41.8 36.4 70.6 30.0 43.8 33.3 34.3 31.4 52.9 42.9 41.2 47.8 46.5 25.7 26.0 47.2 17.2 28.1 30.8 35.6 enski 73.1 66.4 70.0 69.5 81.5 46.4 67.2 51.9 58.2 63.6 29.4 70.0 56.2 66.7 65.7 68.6 47.1 57.1 58.8 52.2 53.5 74.3 74.0 52.8 82.8 71.9 69.2 64.4 Ukupno 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100

| 15 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

Takoe, uravnoteeniju polnu strukturu publike imaju i Kraljevako pozorite, Narodno pozorite Bora Stankovi, abako pozorite, Narodno pozorite Pirot, Narodno pozorite Sombor, Narodno pozorite Uice, Pozorite Ujvideki Szinhaz Novi Sad i Pozorite Zoran Radmilovi Zajear. Vei broj mukaraca u polnoj strukturi publike imaju samo Narodno pozorite Pirot i Kraljevako pozorite, pa je u ovim pozoritima polna struktura i najuravnoteenija. S druge strane, najvei broj ena u polnoj strukturi imaju Madlenianum, Beograd i Srpsko narodno pozorite, Novi Sad i kod njih je polna struktura ekstremno neuravnoteena. Kao to smo i oekivali, starosna struktura je neto heterogenija. Najvie publike je izmeu 19 i 30 godina starosti (38.2 %), a najmanje preko 65 godina starosti (4.4 %). S obzirom na to da publike uzrasta izmeu 31 i 45 godina ima znaajnih 27.1 %, vidimo da skoro dve treine (65.3 %) publike dramskih predstava ima izmeu 19 i 45 godina.
Grakon 2

Starosna struktura dramske publike


4.4% 21.8% Do 18 19-30 38.2% 31-45 46-55 Preko 65 27.1% 8.5%

U veini starosnih grupa u odnosu na pol nema znaajnih razlika u odnosu na ukupnu polnu strukturu (skoro dvotreinska dominacija ena), osim u grupi publike preko 65 godina gde imamo odnos 56.1 % ena i 43.9 % mukaraca. Poto se u ovoj grupi uglavnom radi o penzionerima, moemo pretpostaviti da je ovakva uravnoteenija polna struktura u okviru ove grupe posledica toga to, u relativno velikom broju sluajeva,

| 16 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

penzioneri dolaze u pozorite u paru, to je autor mogao utvrditi i prostim posmatranjem u toku terenskog rada. Empirijsku potvrdu ove teze nalazimo kod Narodnog pozorita Pirot i Kraljevakog pozorita kod kojih je polna struktura najuravnoteenija, a imaju srazmerno stariju strukturu publike od proseka na nivou Srbije. Pored Narodnog pozorita Pirot koje ima 61.8 % publike preko 46 godina, u grupu koja ima vie od polovine publike preko 46 godina ulaze i Narodno pozorite Uice (58.8 %) i Srpsko narodno pozorite Novi Sad (51.7 %). Dakle, posmatrano po pozoritima, rezultati pokazuju relativno visoku korelaciju izmeu starosti publike i ravnotee polne strukture, u smeru da to je publika starija to je uravnoteenija polna struktura. Takoe, to se vie poveava procenat mlae publike to je polna struktura neuravnoteenija u smeru ka poveanju procenta publike enskog pola.
Tabela 3. Starosna struktura prema polu dramske publike (%) Pol/Godine Pol Ukupno Muki enski Godine starosti 31-45 46-65 Ukupno

Do 18 38.5

19-30

Preko 65

61.5 100.0

36.1 63.9 100.0

38.2 61.8 100.0

28.6 71.4 100.0

43.9 56.1 100.0

35.6 64.4 100.0

Deliminu potvrdu ove korelacione veze moemo videti u tabeli 3, gde se moe uoiti da u tri stratuma sa mlaom publikom polna struktura ne odstupa znaajno od ukupne, dok se u dva stratuma sa starijom publikom uoava znaajno odstupanje, ali u razliitim smerovima. Dok je kod stratuma publike preko 65 godina polna struktura uravnoteenija, to je u saglasnosti sa iznetim zakljukom, u stratumu publike od 46 do 65 godina potvren je samo deo korelacije koji se odnosi na konstataciju o poveanom procentu ena u polnoj strukturi kako se poveava procenat mlae publike. S druge strane, statistiki znaajan procenat mlade10 publike do 18 godina (preko 25.0 %) imaju Narodno pozorite Bora Stankovi Vranje (48.1 %), Narodno pozorite Ni (27.5 %) i Narodno pozorite Sombor (25.0 %). to se obrazovne strukture tie (Grakon 3), najvei broj publike ima visoku strunu spremu (43.1 %), dok sa srednjom kolom imamo 27.7 % i viom 11.7 %. Publike sa magistraturom imamo 7.6 %. Ostali nivoi
10 Izuzimajui Pozorite mladih, Novi Sad iz oiglednih razloga i Narodno pozorite Leskovac vidi fusnotu 6.

| 17 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

obrazovanja pojedinano su zastupljeni sa manje od tri procenta. Nisu uoene znaajne razlike u odnosu na pol publike, dok se u odnosu na pozorite uoava da beogradska pozorita imaju neto vie publike sa visokom strunom spremom, magistara i doktora nauka u odnosu na pozorita u ostalom delu Srbije gde je neto povean udeo publike sa srednjom kolom.
Grakon 3
Obrazovna struktura dramske publike
Doktorat Magistratura Visoka - fakultet Via kola VKV Srednja kola KV Osnovna kola Nepotpuna osnovna kola 0% 0.7 5% 10% 15% 20% 25% 30% 35% 40% 45% 50% 2.3 2.0 2.8 27.7 11.7 2.1 7.6 43.1

Ako pogledamo stepen strune spreme u odnosu na godine starosti publike, uoavamo da je stratum publike sa visokom strunom spremom najzastupljeniji u svim starosnim grupama osim, naravno, u grupi do 18 godina. Najvei broj magistara nalazimo u starosnoj grupi 31 do 45 godina, dok je najvei broj doktora nauka u najstarijoj grupi preko 65 godina. Dakle, nema znaajnih razlika u odnosu na godine starosti i ovakva distribucija se u potpunosti poklapa sa oekivanim frekvencijama u odnosu na realne mogunosti dostizanja odreenog stepena obrazovanja u odnosu na godine starosti. Distribucija publike po strunoj spremi u potpunosti je potvrdila poetnu hipotezu da najvei broj dramske publike profesionalnih pozorita u Srbiji ima visoku strunu spremu i da e se trend poveanja broja publike sa visokom strunom spremom kontinuirano nastaviti, proporcionalno sa smanjenjem publike sa srednjom kolom. Razlog ovakvom trendu prvenstveno treba traiti u injenici da osobe sa viim nivoima obrazovanja imaju razvijeniju strukturu potreba sa prolisanijim interesovanjima u domenu zadovoljavanja kulturno-umetnikih potreba.

| 18 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

S obzirom na to u potpunosti je potvrena hipoteza da najvei broj dramske publike profesionalnih pozorita u Srbiji ima visoku strunu spremu, i da e se trend poveanja broja publike sa visokom strunom spremom kontinuirano nastaviti. Kada govorimo o zanimanju publike, najvie je strunjaka i studenata,11 to je i oekivano, uz statistiki znaajan broj slubenika (12.1 %) veinom sa srednjom i viom kolom. Zanimljivo je da penzionera ima 9.1 %, a nezaposlenih 7.2 %, dok ak 8.4 % nije dalo odgovor. 4.2 Odnos dramske publike prema pozoritu

Odnos dramske publike prema pozoritu pokuali smo ispitati pomou seta pitanja u upitniku u kome su prikupljeni podaci o nainu korienja slobodnog vremena, uestalosti poseta pozoritu i najvanijim razlozima, zadovoljstvu enterijerom pozorita i odnosom zaposlenih prema publici. Slobodno vreme predstavlja deo vremena koje preostaje nakon ispunjavanja dnevnih obaveza. Ako uzmemo u obzir injenicu da vreme posle rada ovek troi na razliite aktivnosti, slobodno vreme, uslovno reeno, implicira razliite segmente. S obzirom na to da je postojanje ovog dela vremena uslov da se pojedinac prepusti svom izboru, pokuali smo da utvrdimo naine njegovog korienja kod publike dramskih predstava profesionalnih pozorita u Srbiji. Fenomen slobodnog vremena je karakteristian za industrijsko i postindustrijsko drutvo 20. veka. O slobodnom vremenu se moe govoriti tek nakon faze industrijskog razvoja, u kojoj razvoj tehnologije s jedne strane, i skraenje radnog vremena s druge, predstavljaju osnov za nastajanje slobodnog vremena u dananjem smislu. Naime, u predindustrijskim drutvima veina ljudi je praktikovala da svoje slobodno vreme koristi samo u smislu odmora od tekog rada. Naglim razvojem tehnologije, porastom potronje i prota, kompjuterizacije proizvodnog procesa,
11 Analizom varijable o osnovnom zanimanju publike uoili smo da je statistiki znaajan broj publike na pitanje o stepenu strune spreme odgovorio da ima visoku strunu spremu, dok je na pitanje o zanimanju odgovorio da je student. S obzirom na to da je malo verovatno da su svi ovi ispitanici postdiplomci bez zaposlenja a na upitnik nije mogao da registruje ovakvu razliku, odlueno je da se podaci o osnovnom zanimanju koriste samo u informativno-opisnim delovima analize, a da se ne koriste za detaljnije analize i zakljuivanja.

| 19 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

kao i skraenje radnog vremena, bitno su izmenili situaciju savremenog oveka. S obzirom na injenicu da je slobodno vreme nerazdvojivi deo globalnog drutva, sve ove promene se nuno reektuju i u toj sferi. Naime, kvantitativni porast slobodnog vremena dovodi do kvalitativnih promena u drutvu. Meutim, nije samo vana koliina slobodnog vremena, ve pre svega sadraj slobodnog vremena, jer su ranija empirijska istraivanja pokazala visoku korelaciju izmeu nivoa ivotnog standarda i naina korienja slobodnog vremena, jer ispod izvesne linije ivotnog standarda vlada jaka tendencija da se slobodno vreme koristi za dodatni rad radi poveanja zarade. Slobodno vreme u najirem smislu oznaava ono vreme koje preostaje nakon rada. Ako uzmemo u obzir injenicu da vreme posle rada ovek troi na razliite aktivnosti, slobodno vreme, uslovno reeno, implicira razliite segmente. Jedan njegov deo ine potreban odmor, razliite porodine i drutvene obaveze, dopunski rad, odlazak i dolazak s posla, itd. Mnoge od ovih aktivnosti imaju meovit karakter pa se, zavisno od situacije, svrstavaju as u slobodno vreme, a as meu obaveze. Ovaj tip aktivnosti moemo nazvati poluslobodnim vremenom. U stvarnosti, esto ne postoji izrazita granica izmeu tih segmenata, jer neke aktivnosti izvan radnog vremena mogu predstavljati ugodnu aktivnost u okviru slobodnog vremena, a u drugim okolnostima obavezu. Drugi, moda najznaajniji deo slobodnog vremena, ini dokolica. Ona predstavlja ono vreme koje bi bilo lieno svih obaveza i u kojem bi se pojedinac u potpunosti preputao svom izboru. Pri utvrivanju razlike izmeu slobodnog vremena i dokolice, nailazimo na izvesne metodoloke tekoe. Naime, mogue je povui razliku izmeu slobodnog vremena i vremena koje se koristi za dodatni rad, ali je tee razlikovati slobodno vreme i druge aktivnosti kao takve, jer ono to je za nekoga dokolica, za drugoga je rad. Zbog toga smo u naoj analizi slobodnog vremena poli od injenice da se u okviru njega praktikuju ili ne praktikuju odreene aktivnosti. Naravno, ove aktivnosti su razliite. Za nekoga one predstavljaju odmor, razonodu, kreativni in, a za drugoga napor. Zbog karakteristika populacije koju istraujemo, na pristup analizi slobodnog vremena temelji se na analizi aktivnosti unutar slobodnog vremena i dokolice. Interesovanje nam je prvenstveno usmereno na utvrivanje naina njegovog korienja, ali i njegov uticaj na uestalost poseta pozoritu.

| 20 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

Od publike je zatraeno da kau kako koriste veinu tog vremena (Grakon 4), tako to e od 11 ponuenih aktivnosti izabrati tri najee bez obzira na uestalost svake od njih.
Grakon 4
Nain korienja slobodnog vremena dramske publike
Ostalo Nema slobodnog vremena Bavi se sportom, rekreacija, etnja... Odlazi u kladionice, kasina, igraonice... Izlazi u kafi, klubove... Odlazi na sportske dogaaje, utakmice... Odlazi u bioskop, pozorite, galerije... Drui se sa prijateljima, poseuje roake ita knjige, pie, slika, svira... Pretrauje Internet Gleda TV, slua muziku, ita novine U krugu porodice Spava, dosauje se 0% 1.3 5% 10% 15% 20% 25% 9.1 6.4 12.2 13.9 15.8 2.1 21.2 0.6 5.8 0.7 2.4 8.4

Raspoloivu koliinu slobodnog vremena publika dramskih predstava profesionalnih pozorita u Srbiji najee koristi kombinujui posete nekoj od institucija kulture (21.2 %), posete prijateljima (15.8 %) i za itanje knjiga, pisanje, slikanje i sl. (13.9 %). Dakle, dramska publika ima izrazito aktivan nain korienja slobodnog vremena. Tek posle ovih aktivnih naina dolaze dva naina izrazito pasivnog korienja slobodnog vremena gledanje TV, sluanje muzike (12.2 %) i u krugu porodice (9.1 %). Takoe, treba napomenuti da je bavljenje sportom, rekreacija kao oblik aktivnog naina korienja slobodnog vremena zastupljeno sa 8.4 %. Veoma je znaajan podatak da je samo 2.4 % publike navelo da nema dovoljno slobodnog vremena, to nam potvruje ranije izneti nalaz da osobe sa viim nivoima obrazovanja imaju razvijeniju strukturu potreba sa prolisanijim interesovanjima u domenu zadovoljavanja kulturno-umetnikih potreba i da odvajaju dovoljno slobodnog vremena za ove aktivnosti. Statistika analiza pokazuje da su posete nekoj od institucija kulture kod 50.8 % publike jedan od tri naina kako koriste svoje slobodno vreme (Tabela 4) a varijabla druenje sa prijateljima se nalazi kod 37.8 % publike, dok se itanje knjiga, pisanje i sl. nalazi kod treine publike kao jedan od tri najea naina korienja slobodnog vremena. Meutim,

| 21 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

moramo naglasiti i da se nain korienja slobodnog vremena gledanjem TV, sluanjem muzike i itanjem novina, kao jedne od varijabli pasivnog naina korienja slobodnog vremena, nalazi kod 29.3 % publike, ali najee u kombinaciji sa dva aktivna naina. Slina situacija je i sa nainom korienja slobodnog vremena u krugu porodice i bavljenjem sportom, rekreacijom (nalaze se kod oko 20.0 % publike).
Tabela 4 Nain korienja slobodnog vremena (dramska publika) Spavam, dosaujem se U krugu porodice Gledam TV, sluam muziku, itam novine Pretraujem Internet, igram igrice na raunaru itam knjige, piem, slikam, sviram... Druim se sa prijateljima, poseujem roake Odlazim u bioskop, pozorite, galerije, muzeje, koncerte.. Odlazim na sportske dogaaje, utakmice Izlazim u ka, klubove Odlazim u sportske kladionice, kasina, igraonice Bavim se sportom, rekreacija, etnja Nemam slobodnog vremena Ostalo Procenat 1.3% 9.1% 12.2% 6.4% 13.9% 15.8% 21.2% 2.1% 5.8% 0.6% 8.4% 2.4% Procenat sluajeva 3.2% 21.7% 29.3% 15.2% 33.3% 37.8% 50.8% 5.1% 13.9% 1.5% 20.2% 5.6%

0.7%

1.7%

Kod najzastupljenijeg naina korienja slobodnog vremena polna struktura odgovara polnoj strukturi uzorka, ali se kod druga dva naina posete prijateljima i itanje knjiga, pisanje, slikanje pojavljuje vei broj ena (odnos 74.3% 25.7% i 71.4% 28.6%). U ostalim varijablama korienja slobodnog vremena nismo uoili znaajnije razlike u odnosu na pol. Kod starosne strukture nema statistiki znaajnih razlika meu starosnim grupama, s tim to se, kao to je i oekivano, poveanjem godina starosti poveava broj publike koja koristi slobodno vreme u krugu porodice, dok se smanjenjem godina starosti uoava trend poveanja korienja slobodnog vremena kroz gledanje TV, sluanje muzike i pretraivanja Interneta, ali ovi trendovi imaju relativno slabu korelacionu vezu da bi smo mogli da se upustimo u prognoziranje linije trenda. Ukoliko naine korienja slobodnog vremena klasikujemo na osnovu kriterijuma aktivizma (aktivni pasivni) i distribuiramo odgovore u odnosu na obrazovnu strukturu publike, dolazimo do zakljuka da publika sa viim nivoima obrazovanja ima aktivnije korienje slobodnog

| 22 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

vremena, dok se sa smanjenjem nivoa obrazovanja poveavaju pasivniji naini korienja slobodnog vremena. Meutim, ukoliko u ovu korelaciju uvedemo i treu, nezavisnu, varijablu - starost, pokazuje se da je kod mlae publike sa viim nivoima obrazovanja ova povezanost mnogo jaa, dok je kod starije publike sa viim nivoima obrazovanja ova povezanost slabija, jer se uoava poveavanje pasivnijih naina korienja slobodnog vremena proporcionalno smanjivanju aktivnijih naina korienja slobodnog vremena. S obzirom na to da je jedan od najvanijih ciljeva istraivanja bio da se ispita uestalost poseta predstavama profesionalnih pozorita, publici je ponuena petostepena skala sa klasinom podelom na dva nivoa vee uestalosti (vrlo esto i esto), dva nivoa manje uestalosti (retko i vrlo retko) i neutralni nivo (povremeno). Meutim, kako je procena uestalosti individualno uslovljena odlueno je da se uz svaki nivo precizira na kakvu uestalost se odnosi, a sve s ciljem to preciznije klasikacije publike i izbegavanja greaka prilikom samoprocene. Najvii nivo uestalosti podrazumevao je posete pozoritu jednom ili vie puta nedeljno, to se u idealno-tipskom smislu moe smatrati redovnom dramskom publikom. este posete pozoritu odreene su uestalou jednom do dva puta meseno, to bi mogla biti potencijalno redovna publika. Neutralni nivo je odreen uestalou jednom do dva puta tromeseno, to je klasina povremena publika za koju se pretpostavljalo da je najbrojnija. Nii nivoi uestalosti odreeni su kao retke posete pozoritu od dva do tri puta godinje i vrlo retke posete jednom godinje, to se moe smatrati retkim i sluajnim posetiocima pozorita.

| 23 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

Grakon 5

Uestalost poseta pozoritu dramske publike


4.1% 13.4% 15.3%

30.2% 37.0%

Vrlo esto (jednom ili vie puta nedeljno) Povremeno (jednom do dva puta tromeseno) Vrlo retko (jednom godinje)

esto (jednom do dva puta meseno) Retko (dva do tri puta godinje)

Najvei broj publike profesionalnih pozorita su povremeni posetioci pozorita (37.0 %) u prosenom intervalu od jednom do dva puta tromeseno. Ova grupa spada u klasinu povremenu publiku za koju smo i pretpostavljali da je najbrojnija. Meutim, 30.2 % publike odlazi u pozorite jednom do dva puta meseno i ova grupa predstavlja potencijalnu redovnu publiku, tj. iz ove grupe treba oekivati budue redovne posetioce pozorita. Ako tome dodamo i 15.3 % redovne dramske publike koja u pozorite dolazi jednom ili vie puta nedeljno, dobijamo da se 45.5 % publike nalazi u gornjem delu skale sa veom uestalosti poseta pozoritu. S obzirom na trenutnu situaciju u drutvu koju karakterie vrednosna dezorijentacija u svim drutvenim sferama, pa i u oblasti kulture, postojanje ovakve, relativno velike, grupe potencijalno redovne pozorine publike znai da profesionalna pozorita u Srbiji imaju prostora da unapreenjem svoga rada i komunikacije sa publikom obezbede bolju poseenost. S druge strane, imamo 13.4 % publike koja u pozorite dolazi samo dva do tri puta godinje to spada u retke posetioce, i 4.1 % sluajnih posetilaca koji u pozorite svrate jednom godinje. Distribucija uestalosti u odnosu na pol (Tabela 5) pokazuje da u veini grupa polna struktura ne odstupa statistiki znaajno ( 5%) od polne strukture uzorka. Meutim, u grupi koja vrlo retko odlazi u pozorite, koju smo odredili kao sluajne posetioce, polna struktura je potpuno

| 24 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

drugaija od polne strukture uzorka jer imamo ak 62.2 % mukaraca i samo 37.8 % ena. Dakle, mukarci su brojniji sluajni posetioci pozorinih predstava to delimino objanjava podatak da skoro dve treine dramske publike profesionalnih pozorita u Srbiji ine ene i da, za razliku od mukaraca, za njih odlazak u pozorite predstavlja vaniji nain provoenja slobodnog vremena.
Tabela 5. Uestalost poseta pozoritu prema polu dramske publike (%) Pol/Uestalost Pol Ukupno Muki enski Uestalost poseta pozoritu

Vrlo esto 33.8 66.2


100.0

esto Povremeno 33.3 34.9 66.7 65.1


100.0 100.0

Retko Vrlo retko 36.8 62.2 63.2 37.8 100.0 100.0

Ukupno

35.6 64.4 100.0

Pearson 2 = 32.966; a = 0.05; C = 0.116; Pearsons R = -0.073

Kao to se i moglo oekivati, i zbog polne strukture pozorine publike (uzorka), statistika analiza12 je pokazala da moramo odbaciti nultu hipotezu o nezavisnosti ovih modaliteta, ali je jaina veze izmeu njih mala. Distribucija uestalosti poseta u odnosu na starost publike nije pokazala znaajnije razlike (2 = 47.160; a = 0.05; C = 0.139; Pearsons R = -0.043). U svim grupama uestalosti publika od 19 do 45 godina ini oko 60 % sastava. Ako pogledamo samo starosnu strukturu redovne dramske publike (Grakon 6), videemo da dominira publika od 19 do 30 godina. Ako to uporedimo sa polnom strukturom vidimo da 44.1 % redovne dramske publike ini dve treine ena i jedna treina mukaraca izmeu 19 i 30 godina, veinom sa visokim obrazovanjem.

12 U okviru statistike analize (metode statistikog zakljuivanja), a u skladu sa nivoom naunog saznanja predvienog u istraivanju, koristili smo 2 test (Pearson ChiSquare Test) oblika rasporeda i 2 test nezavisnosti modaliteta (nivo znaajnosti a = 0.05). Testiranjem hipoteze o nezavisnosti modaliteta obeleja datih tabelom kontigencije donosi se samo odluka o prihvatanju ili odbacivanju hipoteze o njihovoj nezavisnosti, ali time ne dobijamo informaciju o jaini veze (meuzavisnosti), ako postoji. Zbog toga smo koristili i koecijent kontigencije (Contingency Coecient), C. Za utvrivanje postojanja povezanosti dve varijable koristili smo linearnu korelaciju Pearsons R (Pearson Correlation).

| 25 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

Grakon 6

Starosna struktura redovne dramske publike


5.4% 19.9% Do 18 19-30 31-45 44.1% 21.3% 46-55 Preko 65 9.3%

U odnosu na stepen strune spreme jedina statistiki znaajna razlika je uoena kod sluajnih posetilaca gde nalazimo vie publike sa srednjom kolom u odnosu na publiku sa visokim obrazovanjem. Kod ostalih nivoa uestalosti najvei broj publike je sa visokim obrazovanjem bez znaajnijih varijacija u odnosu na obrazovnu strukturu uzorka. to se tie distribucije uestalosti po pozoritima (Tabela 6), vidi se da najvei broj redovne publike imaju Narodno pozorite Bora Stankovi Vranje i Narodno pozorite Sombor, ali se radi o pozoritima gde je bio relativno mali broj ispitanika te se ovi rezultati u velikoj meri mogu pripisati standardnoj greci malih uzoraka. Slina situacija je i sa Narodnim pozoritem Uice i Narodnim pozoritem Sterija, Vrac s tim da je na ovakav rezultat uticao i veoma mali procenat realizacije uzorka u Vrcu (36.0 %). Izuzimajui ove sluajeve, vie od prosenog broja redovne publike imaju: abako pozorite, Narodno pozorite Kikinda, Narodno pozorite Toa Jovanovi, BITEF teatar, Pozorite Ujvideki Szinhaz, Jugoslovensko dramsko pozorite i Kruevako pozorite.

| 26 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

Tabela 6. Uestalost odlaska na dramske predstave po pozoritima (%) Pozorite Atelje 212 Beogradsko dramsko pozorite BITEF teatar Jugoslovensko dramsko pozorite Opera i teatar Madlenianum Kraljevako pozorite Kruevako pozorite Narodno pozorite Bora Stankovi abako pozorite Narodno pozorite Nepszinhaz Narodno pozorite Sterija Narodno pozorite Toa Jovanovi Narodno pozorite Beograd Narodno pozorite Kikinda Narodno pozorite Leskovac Narodno pozorite Ni Narodno pozorite Pirot Narodno pozorite Sombor Narodno pozorite Uice Pozorite Slavija Pozorite Ujvideki Szinhaz Pozorite mladih Pozorite na Terazijama Pozorite Zoran Radmilovi Srpsko narodno pozorite Pozorite Boko Buha Zvezdara teatar Ukupno Mesto Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Kraljevo Kruevac Vranje abac Subotica Vrac Zrenjanin Beograd Kikinda Leskovac Ni Pirot Sombor Uice Beograd Novi Sad Novi Sad Beograd Zajear Novi Sad Beograd Beograd Vrlo esto 10.6 13.8 20.0 18.1 10.8 14.3 19.2 59.3 35.7 12.7 35.3 21.4 14.6 27.1 0.0 3.9 8.8 53.6 35.3 2.5 18.6 2.9 12.5 8.3 12.1 12.5 12.1 15.3 esto 31.3 30.4 45.0 28.8 38.5 35.7 22.4 18.5 24.5 47.3 5.9 27.1 33.3 25.0 40.0 47.1 44.1 17.9 41.2 23.6 32.6 20.0 26.6 11.1 39.7 34.4 29.7 30.2 Povremeno 41.8 42.4 30.0 42.4 35.4 10.7 37.6 14.8 23.5 21.8 41.2 41.4 32.9 39.6 54.3 29.4 29.4 21.4 17.6 44.7 37.2 51.4 39.6 47.2 37.9 28.1 40.7 37.0 Retko 14.9 12.4 5.0 8.5 15.4 25.0 15.2 7.4 11.2 14.5 5.9 10.0 13.7 4.2 5.7 17.6 17.6 3.6 5.9 19.3 9.3 22.9 15.1 25.0 6.9 18.8 13.2 13.4 Vrlo retko 1.4 0.9 0.0 2.3 0.0 14.3 5.6 0.0 5.1 3.6 11.8 0.0 5.5 4.2 0.0 2.0 0.0 3.6 0.0 9.9 2.3 2.9 6.3 8.3 3.4 6.3 4.4 4.1 Ukupno 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100

Narodno pozorite Ni i Narodno pozorite Pirot imaju mali broj redovne publike, ali imaju znaajan broj potencijalne redovne publike. Takoe, znaajan potencijal za poveanje redovne publike imaju BITEF teatar, Narodno pozorite Uice, Narodno pozorite Nepszinhaz, Srpsko narodno pozorite i Madlenianum. Najvei broj klasine povremene publike imaju Pozorite mladih, Pozorite Zoran Radmilovi i Pozorite Slavija, s tim da jedino kod Pozorita mladih povremena publika ini vie od polovine ukupne publike (51.4 %). S druge strane, pozorite Zoran Radmilovi i pored toga to ima neto manje od polovine povremene publike, ima tano jednu treinu publike koja retko i sluajno poseuje pozorite. Kraljevako pozorite je karakteristino po tome to ima

| 27 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

najmanje povremene publike (10.7 %), ali najvie publike u donjem delu skale sa malom uestalosti poseta pozoritu (39.3 %). S obzirom na to da ne odstupaju od proseka kod redovne i potencijalne redovne publike, oigledno je da je smanjen broj povremene publike direktno uticao na poveanje broja publike sa manjom uestalosti. Kod Pozorita mladih, situacija je obrnuta, jer i pored toga to ima vie od polovine povremene publike, ima i 25.8 % publike sa manjom uestalosti, to znai da je ovde smanjen broj redovne i potencijalno redovne publike direktno uticao na poveanje broja publike sa manjom uestalosti. Slina situacija je i sa Pozoritem Slavija. Kao to se moglo i oekivati, postoji pozitivna korelacija izmeu uestalosti poseta pozoritu i naina korienja slobodnog vremena. to je uestalost poseta pozoritu vea, poveavaju se i aktivni naini korienja slobodnog vremena. Dakle, u potpunosti je potvrena osnovna hipoteza da najvei broj publike profesionalnih pozorita u Srbiji dolazi na predstave povremeno i da se najee radi o mlaoj populaciji sa viim stepenom obrazovanja iz urbanih sredina. Takoe, potvrena je i hipoteza da su socio-demografske varijable vaan izvor varijacije uestalosti poseta pozoritu, to se jasno moe videti iz podataka o polnoj i obrazovnoj strukturi publike profesionalnih pozorita u Srbiji. U sklopu ispitivanja uestalosti poseta pozoritu, jedan od ciljeva istraivanja bio je i pokuaj utvrivanja faktora koji najvie utiu na uestalost odlaska ili neodlaska u pozorite, uz pokuaj izolovanja dominantnih faktora ili sistema faktora. Publici, koja je klasikovana po uestalosti linijom esto-retko, ponuena su odvojena pitanja koja su sadravala izmeu 9 i 11 razloga rasporeenih bez ikakvog hijerarhijskog grupisanja uz mogunost upisivanja nekog razloga koji nije naveden. Od publike je traeno da navede najvie tri razloga zbog kojih esto ili retko poseuje pozorite bez ikakvog rangiranja. Procentualne strukture multiplih odgovora date su u tabelama 7 i 8.

| 28 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

Tabela 7 Razlozi za este (i povremene) posete pozoritu (dramska publika) Zadovoljavanje kulturno-umetnike potrebe Kvalitetan repertoar Kvalitetan ansambl (glumci) Profesionalno interesovanje Zadovoljstvo enterijerom Udaljenost od mesta stanovanja Izlazak (zabava) Edukacija Popularnost pozorita Volim da gledam pozorine predstave Da pravim drutvo drugima (sticajem okolnosti) Ostalo Procenat 19.6% 14.7% 10.1% 4.9% 1.4% 0.5% 10.2% 7.4% 1.0% 28.9% 0.9% Procenat sluajeva 42.9% 32.1% 22.0% 10.7% 3.1% 1.0% 22.4% 16.2% 2.2% 63.2% 1.9%

0.5%

1.0%

Publika koja esto ili povremeno poseuje pozorite kao najvanije razloge navodi da vole da gledaju pozorine predstave, zatim zadovoljavanje kulturno-umetnike potrebe i kvalitetan repertoar. Zanimljivo je da se kod ak 63.2 % publike meu tri najvanija razloga nalazi razlog volim da gledam pozorine predstave, dok se razlog zadovoljavanje kulturnoumetnike potrebe nalazi kod 42.9 % publike. Kvalitetan repertoar, razlog za koji smo oekivali da se kotira veoma visoko, nalazi se kod samo 32.1 % publike meu tri najvanija. Kod polne strukture nema znaajnih razlika u odnosu na polnu strukturu uzorka, osim kod razloga zadovoljavanje kulturno-umetnike potrebe gde je odnos u korist ena neto znaajniji (70.4 % 29.6 %), to nam potvruje da su ene zainteresovanije za pozorite kao instituciju u kojoj mogu zadovoljiti svoje potrebe iz oblasti kulture. Ovakva dominacija faktora volim da gledam pozorine predstave moe se delimino objasniti time da pozorina publika postaje sve heterogenija u smislu socijalnog porekla, nivoa obrazovanja i zanimanja, te se jedan deo publike vezuje za tzv. zabavljaku funkciju pozorita, a drugi deo za pozorite kao izraz kulture koja u sebi sadri mnoge vrednosti pomou kojih se mogu proiriti sopstvene mogunosti izbora i obogatiti linost i ivot. Pripadnici ovog dela publike su oni iji kulturni habitus omoguava dublje razumevanje simbolike strukture pozorine umetnosti. Naravno, ne treba zanemariti ni tzv. situacioni faktor koji je povezan sa socioekonomskom situacijom u Srbiji, koju karakteriu procesi koji u svojoj osnovi imaju veoma jak uticaj razorenog sistema vrednosti, pa je mogue

| 29 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

da se dominacija faktora volim da gledam pozorine predstave moe povezati sa eljom publike da se bar na trenutak izoluje od sumorne svakodnevice. Dakle, nije potvrena hipoteza da je najznaajniji faktor koji utie na uestalost odlaska u pozorite zadovoljavanje kulturno-umetnike potrebe. Ovaj faktor nalazi se iza faktora volim da gledam pozorine predstave, a ispred kvalitetnog repertoara. I pored toga, potvrena je hipoteza da zbog heterogenosti i sloenosti faktora koji utiu na odlazak u pozorite nije mogue izdvojiti sistem faktora sa zajednikom osnovom.

S druge strane, publika koja retko poseuje pozorite, kao najvanije razloge navodi nedostatak slobodnog vremena, porodine i ivotne uslove i nedostatak interesovanja. Nedostatak slobodnog vremena nalazi se kod skoro polovine publike koja retko poseuje pozorite (44.9 %) meu prva tri razloga. Meutim, za razliku od nedostatka slobodnog vremena i porodinih i ivotnih uslova gde je polna struktura u skladu sa polnom strukturom uzorka, kod nedostatka interesovanja dominiraju mukarci (60.7 % 39.3 %) i zbog znaajne razlike moemo zakljuiti da je nezainteresovanost za pozorite vie izraena kod muke publike. Porodini i ivotni uslovi kao razlozi za retko poseivanje pozorita su neto izraeniji kod starije publike.
Tabela 8 Razlozi za retke posete pozoritu (dramska publika) Porodini i ivotni uslovi Nedostatak slobodnog vremena Nedostatak interesovanja Neodgovarajui repertoar Materijalni razlog Visoke cene karata Udaljenost od mesta stanovanja Vreme poetka predstava Neodgovarajui enterijer Ostalo Procenat 13.6% 29.7% 13.3% 5.5% 12.8% 12.5% 7.0% 2.5% 0.8% Procenat sluajeva 20.5% 44.9% 20.0% 8.4% 19.3% 18.9% 10.5% 3.8% 1.2%

2.4%

3.6%

Takoe, statistiki znaajan procenat publike koja retko poseuje pozorite navodi materijalni razlog (nedostatak novca) i visoke cene karata kao prepreku za ee posete pozoritu. Ovde treba naglasiti da smo razdvojili materijalni razlog i visoke cene karata, iako se visoke cene

| 30 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

karata mogu podvesti pod materijalni razlog. Cilj ovog razdvajanja bio je pokuaj odvajanja materijalnog razloga uopte (standard, kuni i lini budet) od realne procene cene karata za pozorine predstave uopte kao razloga za odlazak ili neodlazak u pozorite. Ako pogledamo celu strukturu razloga za retke posete pozoritu videemo da su svi znaajni razlozi vezani za socio-ekonomsku i vrednosnu sferu ovekovog ivota, dok su razlozi vezani direktno za pozorite (repertoar, enterijer, vreme poetka predstava) skoro zanemarljivi. Dakle, rezultati istraivanja pokazali su da najvaniji razlozi za retke posete pozoritu nisu direktno vezani za rad pozorita i njegove karakteristike, nego za drutveno ekonomske uslove u kojima publika egzistira i dominantne vrednosne orijentacije u drutvu. Kao potvrda ovakvog nalaza su i podaci da je 53.3 % pozorine publike zadovoljno enterijerom pozorita a ak 27.1 % veoma zadovoljno enterijerom (Grakon 7). Dakle, vie od 80% publike je zadovoljno enterijerima pozorita u Srbiji i nema znaajnijih razlika u odnosu na pol, stepen strune spreme i zanimanje publike. to se godina starosti tie, statistika analiza je pokazala da su godine starosti i zadovoljstvo enterijerom nezavisni modaliteti (2 = 16.358; a = 0.05; C = 0.083; Pearsons R = 0.023), tj. da moemo prihvatiti nultu hipotezu da zadovoljstvo enterijerom pozorita ne zavisi od godina starosti publike. Distribucija odgovora po pozoritima (Tabela 9) pokazuje da je publika Narodnog pozorita Sombor najzadovoljnija enterijerom pozorita sa ak 77.8 % veoma zadovoljnih i 22.2 % zadovoljnih, i bez publike u drugom delu skale. Takoe, kod publike Pozorita na Terazijama (97.4 % zadovoljnih) i Madlenianuma (96.6 % zadovoljnih) nemamo nezadovoljnih uz zanemariv procenat neodlunih. U grupu sa preko 80 % zadovoljne publike enterijerom pozorita ulaze i Beogradsko dramsko pozorite, Narodno pozorite Toa Jovanovi Zrenjanin, Atelje 212, Jugoslovensko dramsko pozorite, Kruevako pozorite, abako pozorite. Narodno pozorite Beograd i Narodno pozorite Kikinda. S druge strane, najvee nezadovoljstvo enterijerom izraava publika Kraljevakog pozorita gde je 32.1 % publike nezadovoljno, a 39.3 % neodluno. Takoe, statistiki znaajan broj nezadovoljnih, uz oko treinu neodlunih, nalazimo kod Narodnog pozorita Ni i Pozorita Zoran Radmilovi u Zajearu.

| 31 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

Grakon 7

Zadovoljstvo dramske publike enterijerom pozorita

3.1% 1.1% 15.4% 27.1% Veoma zadovoljan Zadovoljan Ni zadovoljan ni nezadovoljan Nezadovoljan Veoma nezadovoljan 53.3%

Relativno veliki broj neodlunih, pored Kraljevakog pozorita, imamo i kod pozorita Boko Buha Beograd (43.8 %), Narodnog pozorita Pirot (35.3 %) i Pozorita mladih Novi Sad (31.4 %). Dakle, rezultati pokazuju da su ulaganja u enterijer pozorita neophodna u Kraljevakom pozoritu, Narodnom pozoritu Ni i Pozoritu Zoran Radmilovi u Zajearu. Ako ove podatke uporedimo sa podacima o uestalosti poseta pozoritu, gde Kraljevako pozorite ima najmanje povremene publike (10.7 %), ali najvie publike u donjem delu skale sa malom uestalosti poseta pozoritu (39.3 %), a pozorite Zoran Radmilovi ima tano jednu treinu publike koja retko i sluajno poseuje pozorite, uz Narodno pozorite Ni i Narodno pozorite Pirot koji imaju mali broj redovne publike, moemo zakljuiti da je kod ovih pozorita jedan od dodatnih razloga (pored dominantnih, tabela 8) za manju uestalost poseta pozoritu i neodgovarajui enterijer pozorita.

| 32 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

Tabela 9. Zadovoljstvo dramske publike enterijerom po pozoritima (%)


Pozorite Mesto Veoma zadovoljan Zadovoljan Ni zadovoljan Nezado- Veoma ni nezado- Ukupno nezadovoljan voljan voljan

Atelje 212 Beogradsko dramsko pozorite BITEF teatar Jugoslovensko dramsko pozorite Opera i teatar Madlenianum Kraljevako pozorite Kruevako pozorite Narodno pozorite Bora Stankovi abako pozorite Narodno pozorite Nepszinhaz Narodno pozorite Sterija Narodno pozorite Toa Jovanovi Narodno pozorite Beograd Narodno pozorite Kikinda Narodno pozorite Leskovac Narodno pozorite Ni Narodno pozorite Pirot Narodno pozorite Sombor Narodno pozorite Uice Pozorite Slavija Pozorite Ujvideki Szinhaz Pozorite mladih Pozorite na Terazijama Pozorite Zoran Radmilovi Srpsko narodno pozorite Pozorite Boko Buha Zvezdara teatar Ukupno

Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Kraljevo Kruevac Vranje abac Subotica Vrac Zrenjanin Beograd Kikinda Leskovac Ni Pirot Sombor Uice Beograd Novi Sad Novi Sad Beograd Zajear Novi Sad Beograd Beograd

18.4 22.3 20.0 34.3 43.3 7.1 31.5 19.2 45.9 7.3 29.4 41.4 33.9 23.4 8.6 10.2 5.9 77.8 11.8 6.4 20.9 5.7 56.5 5.6 6.9 9.4 18.4 27.1

69.1 67.9 60.0 49.1 53.3 21.4 54.8 57.7 43.9 58.2 41.2 50.0 49.3 57.4 62.9 42.9 50.0 22.2 64.7 53.2 41.9 51.4 40.9 52.8 62.1 43.8 69.1 53.3

11.6 8.8 15.0 12.0 3.3 39.3 10.5 19.2 8.2 23.6 23.5 5.7 14.9 17.0 22.9 32.7 35.3 0.0 23.5 29.5 25.6 31.4 1.6 30.6 25.9 43.8 11.6 15.4

1.0 0.5 0.0 2.9 0.0 28.6 2.4 0.0 0.0 5.5 5.9 1.4 1.4 2.1 5.7 12.2 8.8 0.0 0.0 9.6 9.3 8.6 0.5 2.8 5.2 3.1 1.0 3.1

0.0 0.5 5.0 1.7 0.0 3.6 0.8 3.8 2.0 5.5 0.0 1.4 0.5 0.0 0.0 2.0 0.0 0.0 0.0 1.3 2.3 2.9 0.5 8.3 0.0 0.0 0.0 1.1

100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100

U prilog iznetoj tezi da najvaniji razlozi za retke posete pozoritu nisu direktno vezani za rad pozorita i njegove karakteristike, nego za drutveno ekonomske uslove u kojima publika egzistira i dominantne vrednosne orijentacije u drutvu, idu i podaci o zadovoljstvu publike odnosom zaposlenih u pozoritu prema njima (Grakon 8).

| 33 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

Grakon 8

Zadovoljstvo dramske publike odnosom zaposlenih


0.6% 8.2% 0.5%

43.9%

Veoma zadovoljan Zadovoljan Ni zadovoljan ni nezadovoljan

46.8%

Nezadovoljan Veoma nezadovoljan

ak 90.7 % publike profesionalnih pozorita je zadovoljno odnosom zaposlenih u pozoritu prema njima. To se prvenstveno odnosi na zaposlene u pozoritu koji su svakodnevno u direktnom kontaktu sa publikom iz sektora optih poslova (prodaja karata, domain predstave i razvodnice). Da zaposleni u profesionalnim pozoritima u Srbiji imaju profesionalan odnos prema publici pokazuju i podaci da nema znaajnih razlika u odnosu na socio-demografske varijable, ali ni u odnosu na uestalost poseta pozoritu, gde je publika iz svih grupa uestalosti podjednako zadovoljna odnosom zaposlenih u pozoritima. 4.3 Repertoar pozorita

Odnos publike prema repertoaru profesionalnih pozorita u Srbiji pokuali smo utvrditi setom pitanja koja su obuhvatala podatke o nainu informisanja o repertoaru (predstavama), upoznatosti sa repertoarom pozorita u tekuoj sezoni i procenom zadovoljstva repertoarom. U drugom delu pokuali smo da utvrdimo koji anrovi su najinteresantniji i kojih bi predstava po anrovima trebalo biti vie. Takoe, pokuali smo utvrditi interesovanje za klasina i savremena dramska dela od domaih i stranih autora, ali i strukturu potreba iz ovog domena. Na kraju, interesovalo nas je na koji nain publika bira predstavu koju eli

| 34 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

da pogleda, tj. koji faktori najvie utiu na izbor predstave iz repertoara pozorita. Rezultati su pokazali da se najvei broj publike o repertoaru pozorita informie putem Interneta (28.1 %) i preporukom od strane prijatelja (21.3 %). Klasini naini informisanja putem oglasnog prostora u pozoritu i dnevne tampe su jo znaajno zastupljeni, mada je primetan trend njihove stagnacije sa prognozom daljeg opadanja srazmerno poveavanju savremenih naina informisanja putem informacionih tehnologija. Spotovi na radiju i TV su ubedljivo najrei nain informisanja o repertoaru pozorita iz najmanje dva povezana razloga. Spotova na radiju i TV u kome pozorita predstavljaju svoj repertoar nema u dovoljnoj meri, verovatno zbog toga to je reklamni prostor u elektronskim medijima, u boljim terminima, relativno skup u odnosu na trenutne nansijske mogunosti svih pozorita u Srbiji. Takoe, relativno mala zastupljenost naina informisanja preko emisija o kulturi na radiju i TV, uz pretpostavku da je TV jedan od najee korienih elektronskih medija, govori u prilog injenici da na naim elektronskim medijima nema dovoljno emisija o kulturi uopte, pa ni o pozorinom ivotu. Delimina potvrda ove teze moe se nai i u prethodno iznetom podatku da u strukturi naina korienja slobodnog vremena pozorine publike, 29.4% publike je meu tri najea naina navelo i da gleda TV (Tabela 4). Poveanje uea Interneta u nainima informisanja se moglo i oekivati zbog trenutnih trendova u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija. Razvoj komunikacionih tehnologija, u ijoj osnovi lei Internet, odvija se velikom brzinom i ima veliki uticaj na menjanje naina komuniciranja, poslovanja, informisanja i oglaavanja. Globalna komunikaciona mrea preoblikuje svaki segment naeg svakodnevnog ivota a posebno unapreuje ekasnost meuinstitucionalne komunikacije i poslovanja. Internet u Srbiji se razvija sporije nego to je potrebno i u znaajnom je zaostatku u odnosu na razvijene zemlje. Prema podacima Republikog zavoda za statistiku, 2008. godine 33,2 % domainstava je imalo Internet prikljuak. Prema tim podacima 2008. godine oko 2 miliona ljudi je koristilo Internet a od toga 1.250.000 koristi Internet svakodnevno. Broj korisnika se u odnosu na 2007. godinu poveao za oko 300.000 ljudi. I pored toga, Srbija jo zaostaje u korienju Interneta za zemljama Evropske unije, gde oko 60,0 % domainstava ima Internet prikljuak a ak 70,0 % graana koristi

| 35 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

svetsku Mreu. Prema dostupnim podacima, Internet u Srbiji se najee koristi za razmenu e-mail poruka, informisanje, zabavu, itanje on-line novina i asopisa, ali je zabrinjavajui podatak da ak 29,3 % graana uopte nije zainteresovano za Internet.
Grakon 9
Nain informisanja dramske publike o repertoaru
Ostalo Internet Dnevna tampa Emisije o kulturi na TV i radiju Reklamni spotovi na TV i radiju Preko flajera i tampanog repertoara Od prijatelja/poznanika Oglasni prostor u pozoritu 0% 5% 10% 15%
17.6 3.8 9.1 21.3 6.5 10.9 2.7 28.1

20%

25%

30%

I pored toga to pretraivanje Interneta nije jedan od dominantnijih naina korienja slobodnog vremena (Tabela 4), Internet je najei nain informisanja o repertoaru pozorita, to navodi na zakljuak da veina pozorine publike koristi Internet ciljno za informisanje (odlazak na odreene linkove sa traenim informacijama) a ne za pretraivanje u smislu korienja slobodnog vremena. S druge strane, ovi podaci govore da je postojanje kvalitetne Web prezentacije pozorita apsolutno neophodno ukoliko pozorite eli da prati trendove u nainu komunikacije i informisanja u savremenom informatikom drutvu. Naravno, da bi institucije kulture mogle da se ukljue u ove nove naine komunikacije moraju biti opremljene odgovarajuom ICT opremom. Istraivanja iz ove oblasti su veoma retka i nedovoljna da bi se utvrdilo trenutno stanje i potrebe institucija kulture u sferi informacionih tehnologija. Upravo iz ovog razloga Zavod za prouavanje kulturnog razvitka je realizovao istraivanje o stanju u oblasti informacionih tehnologija u kulturi.13 Istraivanje je pokazalo da se razvijanje IT infrastrukture u institucijama kulture u Srbiji odvijalo
13 Joki, Biljana., Mra, Slobodan. 2009. Informacione tehnologije i ljudski resursi u kulturi Srbije, Beograd: Zavod za prouavanje kulturnog razvitka.

| 36 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

stihijski, neorganizovano i usporeno u odnosu na brze promene koje su karakteristine za savremene informaciono-komunikacione tehnologije. to se pozorita tie, oko 40 % pozorita je stanje sa raunarima ocenilo zadovoljavajuim, ali isto toliko nije moglo da proceni, dok je kod ostalih 20 % stanje sa opremljenou raunarima nezadovoljavajue. Iz ovih podataka jasno sledi da je neophodno uloiti vea sredstva u opremanje vie od polovine pozorita, tj. postepenu zamenu zastarelih raunara opremom novije generacije. Za razliku od opreme, 60 % pozorita je svoju Internet konekciju ocenilo zadovoljavajuom, a kod 30 % je potrebno poboljanje postojee konekcije. S obzirom na to da e se trend poveanja korienja Interneta za informisanje o radu pozorita kontinuirano nastaviti, a u skladu sa iznetim podacima o opremljenosti pozorita informatikom opremom, evidentno je da vie od polovine pozorita u Srbiji mora poboljati kvalitet svojih informacionih sistema. Kao i to smo oekivali nain informisanja o repertoaru pozorita ne zavisi od pola publike (2 = 7.248; a = 0.05; C = 0.055; Pearsons R = 0.001), a nisu uoene ni znaajnije razlike u odnosu na stepen strune spreme u dve najbrojnije grupe sa visokim i srednjim obrazovanjem, gde je raspodela publike u skladu sa optom. Meutim, kod distribucije odgovora u odnosu na godine starosti publike uoavamo odreene razlike u starosnim grupama (Tabela 10).
Tabela 10. Nain informisanja o repertoaru prema godinama starosti publike (%) Nain informisanja/Godine Oglasni prostor u pozoritu Godine Ukupno 17.6 21.3 9.1 3.8 6.5 10.9 28.1

Do 18
26.1 24.6 13.3 4.9 0.5 6.4 16.7

19-30
16.9 21.9 8.5 2.1 3.0 7.7 38.0

31-45
15.2 21.6 7.9 5.4 8.5 8.4 31.2

46-65
19.0 19.1 10.6 4.1 10.4 18.6 14.9

Preko 65
14.7 18.6 6.9 4.9 17.6 24.5 9.8

Od prijatelja/poznanika Preko ajera i tampanog repertoara Spotovi na radiju i TV Emisije o kulturi na radiju i TV Dnevna tampa Internet Ostalo
Ukupno

7.4 100.0

2.0 100.0

1.9 100.0

3.3 100.0

2.9 100.0

2.7 100.0

Pearson 2 = 268.376; a = 0.05; C = 0.319; Pearsons R = -0.001

Najmlaa starosna grupa se najee informie o repertoaru preko oglasnog prostora u pozoritu u kombinaciji sa preporukom prijatelja, dok emisije o kulturi na TV i radiju skoro da i ne gledaju, a tek neto preko 5 % se informie preko dnevne tampe, to se moglo i oekivati

| 37 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

jer su ranija istraivanja14 ove populacije pokazala da je praenje emisija o kulturi na TV, a posebno na radiju i itanje dnevne tampe slabo zastupljeno u populaciji mlaoj od 18 godina. Najbrojnija starosna grupa pozorine publike (19 do 30 godina) se ubedljivo najvie informie o repertoaru preko Interneta i to je najvaniji razlog dominacije ovog naina informisanja ali i jedan od razloga nae procene da e Internet postati dominantan nain informisanja o radu pozorita. Starosna grupa od 31 do 45 godina je skoro identina najbrojnijoj grupi, s tim to se kod ove grupe uoava blagi rast praenja emisija o kulturi na TV i radiju. Naini informisanja su najravnomernije rasporeeni u grupi 46 do 65 godina, sa znaajnim poveanjem uea dnevne tampe kao naina informisanja o repertoaru. Najstarija starosna grupa je karakteristina po tome to najee koristi dnevnu tampu za informisanje o repertoaru, ali i najvie gledaju emisije o kulturi na TV. Inae, uoena je povezanost ova dva naina informisanja (dnevna tampa i emisije o kulturi na TV i radiju) u smeru da to je publika starija poveava se i korienje ovih tradicionalnijih naina informisanja o radu pozorita i obrnuto, to je publika mlaa uoava se trend opadanja ovih naina informisanja. Takoe, mora se naglasiti da je preporuka prijatelja kao nain informisanja karakteristina za sve grupe i odrava se na veoma znaajnom i stabilnom nivou.

14 Mra, Slobodan 2004. Kulturni habitus omladine, u: Nikoli, Milan., Mihailovi, Sreko (ur.). Mladi zagubljeni u tranziciji. Beograd: Centar za prouavanje alternativa, str 166 172. U istraivanju se dolo do podatka da dnevne novine ne ita neto vie od polovine ispitanika. Slabo itanje dnevnih novina je posebno karakteristino za srednjokolsku omladinu i grupu koja ivi u gradovima preko 100.000 stanovnika (osim Beograda) u kojima ak 65,1 % ispitanika uopte ne ita dnevne novine. Nedeljne novine i asopise ne ita dve treine ispitanika, to je opet karakteristino za srednjokolce pa se moglo zakljuiti da ova grupa omladine izuzetno retko koristi tampane medije za svoje informisanje. One koji itaju dnevne novine pored najosnovnijih informacija iz politikog ivota, mnogo vie zanimaju informacije iz domena zabave i sporta, a lanci iz oblasti kulture se uopte i ne pominju. to se gledanja TV tie, istraivanje je pokazalo da populacija do 18 godina spada u redovne gledaoce TV jer samo 2,42 % ispitanika ne gleda TV ili to ini vrlo retko. Meutim, kada gleda TV, omladina najvie gleda lmove (26,2 %), zatim, sportske emisije (15,5 %) i zabavne programe (14,8 %), pa muzike emisije (13,6 %) i serije (11,8 %), dok su emisije iz oblasti kulture zastupljene u zanemarivom broju.

| 38 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

Tabela 11. Nain informisanja o repertoaru u odnosu na uestalost poseta pozoritu (%) Nain informisanja/Uestalost Oglasni prostor u pozoritu Od prijatelja/poznanika Preko ajera i tampanog repertoara Spotovi na radiju i TV Emisije o kulturi na radiju i TV Dnevna tampa Internet Ostalo Ukupno Uestalost poseta pozoritu esto Povremeno Retko 19.1 14.3 11.7 15.6 24.4 28.1 9.2 8.7 7.3 2.8 4.1 6.3 6.3 7.0 6.9 10.7 10.3 12.9 32.1 29.3 24.9 4.3 1.9 1.9 Ukupno 17.6 21.3 9.1 3.8 6.5 10.9 28.1

Vrlo esto 30.7 12.7 12.7 3.3 4.4 9.4 23.8 2.8

Vrlo retko 7.1 44.9 5.1 2.0 10.2 15.3 14.3

100.0

100.0

100.0

100.0

1.0 100.0

2.7 100.0

Pearson 2 = 165.064; a = 0.05; C = 0.255; Pearsons R = -0.006

Ukoliko pogledamo publiku po uestalosti odlaska u pozorite i njihove naine informisanja videemo da postoji relativna povezanost ovih varijabli. Redovna pozorina publika se najee informie preko oglasnog prostora u pozoritu, to je i logino, i putem Interneta. Potencijalna redovna publika najvie koristi Internet, pa oglasni prostor u pozoritu. Dakle, vie od polovine publike koja ee poseuje pozorite kombinuje ova dva naina informisanja. Kod najbrojnije, povremene, pozorine publike najee se koristi Internet, ali i preporuka prijatelja. Kod reih posetilaca pozorita preporuka prijatelja ili poznanika je zastupljenija, a posebno je dominantna kod sluajnih posetioca jer je skoro svaki drugi doao u pozorite posle preporuke prijatelja ili poznanika. S druge strane, ei posetioci su razvili sopstvene kriterijume za izbor predstave i mnogo manje koriste preporuke prijatelja ili poznanika, jer pretpostavljamo da je publika iz ove grupe esto u situaciji da daje preporuke. to se tie oglasnog prostora u pozoritu, njegova uestalost korienja opada sa opadanjem uestalosti poseta pozoritu, dok preporuka prijatelja ili poznanika raste sa opadanjem uestalosti poseta pozoritu.

| 39 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

Tabela 12. Nain informisanja dramske publike o repertoaru po pozoritima (%)


Pozorite Oglasni Od Preko ajera Spotovi Emisije o prostor u prijatelja/ i tampanog na radiju kulturi na Dnevna Internet pozoritu poznanika materijala i TV radiju i TV tampa 5.8 23.7 5.8 1.4 7.2 10.1 43.5 4.7 25.1 6.5 5.0 9.7 0.9 5.0 1.7 5.1 0.0 5.7 10.0 10.7 4.0 0.0 2.0 3.6 5.9 2.9 8.2 10.6 0.0 4.1 3.1 0.0 5.9 7.6 2.3 5.7 8.1 16.7 5.2 6.3 9.8 10.0 13.1 23.3 0.0 2.4 .0 4.1 3.6 0.0 7.1 17.2 12.8 0.0 4.1 0.0 0.0 0.0 11.4 16.3 20.0 10.8 0.0 17.2 15.6 45.6 30.0 32.6 31.7 0.0 Ostalo 2.4 2.3 0.0 3.4 1.7 3.6

Atelje 212, Beograd Beogradsko dramsko pozorite BITEF teatar, Beograd Jugoslovensko dramsko pozorite Beograd Opera i teatar Madlenianum Zemun Kraljevako pozorite Kruevako pozorite Narodno pozorite Bora Stankovi abako pozorite Narodno pozorite Nepszinhaz Subotica Narodno pozorite Sterija, Vrac NP Toa Jovanovi Zrenjanin Narodno pozorite Beograd Narodno pozorite Kikinda Narodno pozorite Leskovac Narodno pozorite Ni Narodno pozorite Pirot Narodno pozorite Sombor Narodno pozorite Uice Pozorite Slavija, Beograd Pozorite Ujvideki Szinhaz Novi Sad Pozorite mladih Novi Sad Pozorite na Terazijama Beograd Pozorite Zoran Radmilovi Zajear Srpsko narodno pozorite Novi Sad Pozorite Boko Buha Beograd Zvezdara teatar Beograd Ukupno

5.0
11.4

45.0
22.3

10.0
17.9 46.0 19.2 57.1 12.7 29.4

11.7
50.0 21.8 15.4 12.2 21.8 47.1 14.3 16.7 25.5 31.4 24.5 34.4 29.6 17.6 22.2 7.0 14.3 26.9 25.0

10.0
10.7 7.3 26.9 10.2 21.8 5.9 11.4 6.4 10.6 8.6 12.2 3.1 18.5 5.9 8.2 30.2 28.6 3.8 8.3

1.7
7.1 3.2 19.2 6.1 5.5 0.0 7.1 2.7 2.1 2.9 6.1 9.4 7.4 0.0 5.1 2.3 8.6 4.3 16.7

12.1
15.4 7.1 21.8 11.8 24.3 30.9 2.1 0.0 20.4 0.0 14.8 0.0 39.9 23.3 8.6 34.4 0.0 22.4 40.6 27.8 28.1

3.2
3.8 1.0 9.1 0.0 1.4 0.9 6.4 14.3 8.2 21.9

31.4
16.9 29.8 42.9 20.4 28.1 25.9 70.6 5.1 18.6 11.4 9.7 30.6

3.7
0.0 0.6 .0 2.9 2.2 2.8 1.7 0.0 3.3 2.7

12.1
15.6

13.8
15.6

22.4
6.3

5.2
0.0

11.1
17.6

17.8
21.3

7.8
9.1

4.4
3.8

13.3
6.5

14.4
10.9

Nain informisanja po pozoritima (Tabela 12) pokazuje da kod beogradskih pozorita, osim BITEF teatra, dominira Internet, koji nije

| 40 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

najei nain informisanja kod publike van Beograda, gde su vie zastupljeni oglasni prostor u pozoritu i preporuka prijatelja. Prema naim podacima sva profesionalna pozorita, osim Narodnog pozorita u Pirotu, imaju Web prezentacije. Meutim, kod Kraljevakog pozorita, Narodnog pozorita Leskovac, Narodnog pozorita Pirot, Narodnog pozorita Uice i Pozorita Zoran Radmilovi Zajear nemamo publike koja se informie putem Interneta iako, osim Narodnog pozorita Pirot, sva imaju Internet prezentacije. Kod ovih pozorita umesto Interneta zastupljenije je informisanje preko oglasne table u pozoritu i preko prijatelja. S obzirom na uoene trendove poveanja informisanja putem Interneta i korienja informacionih tehnologija uopte, posebno kod mlae potencijalne publike, ova pozorita trebalo bi da poboljaju svoje prezentacije i ovaj nivo komunikacije sa publikom podii na vii nivo. Slina situacija je i sa Narodnim pozoritem Kikinda, abakim pozoritem i Pozoritem mladih iz Novog Sada, koji imaju ispod deset procenata publike koja se o repertoaru i radu pozorita informie preko Interneta. Relativno znaajan procenat publike koja se informie o radu pozorita preko dnevne tampe imaju sva novosadska i dva beogradska pozorita: Madlenianum, Pozorite mladih Novi Sad, Srpsko narodno pozorite Novi Sad, Narodno pozorite Beograd i Pozorite Ujvideki Szinhaz Novi Sad, to nam govori da su ova pozorita zastupljenija od ostalih u dnevnoj tampi i da bi trebalo da nastave sa odravanjem ovakvog naina reklame i oglaavanja, posebno znaajnog za stariju publiku. Dakle, u potpunosti je potvrena hipoteza da Internet postaje dominantan nain informisanja o repertoaru i radu pozorita. Posebno se to odnosi na beogradska pozorita. Znaajan broj publike se o radu (najee repertoaru) pozorita informie preko prijatelja i poznanika (preporuka za predstavu) to je zastupljenije u pozoritima van Beograda. Klasini naini informisanja (oglasni prostor i dnevna tampa) imaju trend opadanja, ali su jo uvek na statistiki znaajnom nivou. U sklopu pitanja o repertoaru pozorita i odnosu publike prema njemu, zanimalo nas je koliko je publika upoznata sa repertoarom pozorita (Grakon 10). Pored pozitivnog i negativnog odgovora, ostavili smo i srednju varijantu radi to preciznijeg odreenja. Ispostavilo se da se ak polovina pozorine publike odluila za tu varijantu, tj. da je samo delimino upoznata sa repertoarom pozorita, dok je neto vie od treine upoznato sa repertoarom.

| 41 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

Grakon 10

Upoznatost dramske publike sa repertoarom pozorita


14.5% 35.3% Da Delimino Ne

50.2%

U grupama koje su upoznate sa repertoarom pozorita polna struktura se skoro u potpunosti poklapa sa polnom strukturom uzorka, dok je u grupi koja nije upoznata sa repertoarom vei procenat mukaraca u odnosu na polnu strukturu uzorka. Kao to smo oekivali, nema znaajnih odstupanja kod distribucije po godinama starosti i strunoj spremi, ali je uoena znaajna korelacija izmeu uestalosti poseta pozoritu i poznavanja repertoara (2 = 669.098; a = 0.05; C = 0.469; Pearsons R = 0.485) u smeru da to je uestalost poseta pozoritu vea, poveava se i procenat publike koja je upoznata sa repertoarom. Takoe, upoznatost sa repertoarom je vea kod publike koja se o njemu informisala preko Interneta i oglasnog prostora u pozoritu, dok je manja kad se informiu od prijatelja i poznanika (jer se najee radi o preporuci za pojedinu predstavu) i dnevne tampe. Gledano po pozoritima, bolje poznavanje repertoara od strane publike od prosenog imaju: BITEF teatar Beograd, Madlenianum Beograd, abako pozorite, Narodno pozorite Nepszinhaz Subotica, Narodno pozorite Toa Jovanovi Zrenjanin i Pozorite Ujvideki Szinhaz Novi Sad. S druge strane, loije poznavanje repertoara od strane publike imaju: Kraljevako pozorite, Narodno pozorite Kikinda, Pozorite mladih Novi Sad, Pozorite Zoran Radmilovi Zajear, i Pozorite Boko Buha Beograd. Pored toga to smo eleli da utvrdimo koliko publika poznaje repertoar pozorita, naravno, zanimalo nas je da li su i koliko zadovoljni tim

| 42 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

repertoarom (Grakon 11). Ovde moramo naglasiti da je od 14.5 % publike koja nije upoznata sa repertoarom pozorita, 8.8 % ipak dalo odgovor na pitanje o zadovoljstvu repertoarom, to je klasian primer nekonzistentnosti u odgovorima tog dela publike.15
Grakon 11

Zadovoljstvo dramske publike repertoarom pozorita

3.0% 23.9%

0.5%

13.1%

Veoma zadovoljan Zadovoljan Ni zadovoljan ni nezadovoljan Nezadovoljan Veoma nezadovoljan 59.5%

Publika koja je bila upoznata ili delimino upoznata sa repertoarom pozorita (64.7 %) je u veini zadovoljna sa repertoarom pozorita u datim okolnostima. Naime, ak 59.5 % publike je zadovoljno repertoarom, dok je 13.1 % veoma zadovoljno. Neodlunih je znaajnih 23.9 %, dok nezadovoljnih ima neto preko tri procenta. Kod polne strukture uoavamo procentualno vee uee mukaraca u grupi koja je nezadovoljna repertoarom pozorita. U veini starosnih grupa zadrale su se proporcije koje ne odstupaju znaajno od zadovoljstva repertoarom na nivou uzorka, sem u najmlaoj starosnoj grupi gde ima neto vie veoma zadovoljnih repertoarom (22.4 %) nego na nivou uzorka (13.1 %).

15 Naravno, ovde ne treba iskljuiti mogunost da je dolo i do greaka prilikom unosa podataka u aplikaciju. Tako detaljna kontrola unosa podataka nije bila mogua zbog malog broja saradnika angaovanih na ovako velikom projektu (uzorku) i vremenskih rokova predvienih planom projekta. Meutim, smatramo da ovaj procenat nekonzistentnosti ne moe bitnije uticati na validnost ukupnih rezultata.

| 43 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

Redovna pozorina publika je uglavnom zadovoljna repertoarom pozorita (27.2 % veoma zadovoljnih i 48.6 % zadovoljnih), kao i potencijalna redovna publika (14.4 % veoma zadovoljnih i 67.8 % zadovoljnih). Najbrojnija, povremena, publika je neto manje zadovoljna repertoarom (8.3 % veoma zadovoljnih, 62.9 % zadovoljnih, ali 26.4 % neodlunih). Kod retkih i sluajnih posetilaca pozorinih predstava naglo se poveava procenat neodlunih (iznad 40 %), a ova nemogunost procene verovatno je posledica neizgraenih sopstvenih kriterijuma za vrednovanje pozorinih predstava, to je u uskoj vezi sa retkim odlaskom u pozorite ili nezainteresovanosti za repertoar pozorita u celini. Statistika analiza pokazuje da postoji odreena korelacija, tj. da zadovoljstvo repertoarom utie na uestalost odlaska u pozorite, ali je jaina ove veze relativno slaba (C = 0.288). I pored toga to faktor zadovoljstva repertoarom nije dominantan faktor koji utie na uestalost odlaska u pozorite, on bi mogao biti ukljuen u tzv. sistem faktora koji bi u budunosti mogli znaajnije uticati na uestalost. Ali, zbog relativno slabe veze izmeu ovih modaliteta moemo konstatovati da nije potvrena hipoteza da postoji znaajna povezanost izmeu repertoara pozorita (zadovoljstvo repertoarom) i uestalosti dolaska u pozorite. Takoe, ovi podaci su sasvim u skladu sa podacima o najvanijim razlozima za este ili povremene posete pozoritu (Tabela 7) gde se kvalitetan repertoar, razlog za koji smo oekivali da se kotira veoma visoko, nalazi kod samo 32.1 % publike meu tri najvanija razloga. Zadovoljstvo repertoarom po pozoritima (Tabela 13) pokazuje da je publika veine profesionalnih pozorita uglavnom zadovoljna repertoarom. Ipak, najvei stepen zadovoljstva repertoarom ispoljila je publika Pozorita Ujvideki Szinhaz Novi Sad, Narodnog pozorita Nepszinhaz Subotica, Pozorita na Terazijama, ali i abakog pozorita.

| 44 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

Tabela 13. Zadovoljstvo dramske publike repertoarom po pozoritima (%) Ni zadoVeoma Veoma Zado- voljan ni Nezado- nezado- Ukupno zadovoljan voljan nezado- voljan voljan voljan 9.0 64.6 24.3 2.1 0.0 100 9.8 62.7 24.4 2.6 0.5 100 0.0 73.7 21.1 5.3 0.0 100 13.5 58.8 24.7 2.9 0.0 100 15.3 59.3 23.7 1.7 0.0 100 0.0 50.0 46.4 0.0 3.6 100 13.8 65.9 16.3 3.3 0.8 100 34.6 46.2 19.2 0.0 0.0 100 26.4 52.7 18.7 2.2 0.0 100 14.5 72.7 10.9 1.8 0.0 100 18.8 25.0 43.8 6.3 6.3 100 7.2 59.4 29.0 4.3 0.0 100 16.3 57.0 24.4 1.8 0.5 100 6.5 58.7 30.4 4.3 0.0 100 16.0 72.0 12.0 0.0 0.0 100 10.4 50.0 33.3 6.3 0.0 100 5.9 50.0 32.4 11.8 0.0 100 11.1 51.9 25.9 7.4 3.7 100 23.5 58.8 11.8 5.9 0.0 100 6.6 66.2 24.5 1.3 1.3 100 36.6 53.7 9.8 0.0 0.0 100 0.0 37.1 45.7 14.3 2.9 100 21.7 65.1 12.7 0.6 0.0 100 2.8 30.6 50.0 13.9 2.8 100 0.0 66.7 28.1 5.3 0.0 100 3.7 55.6 25.9 14.8 0.0 100 12.8 59.3 26.7 1.2 0.0 100 13.1 59.5 23.9 3.0 0.5 100

Pozorite Atelje 212 Beogradsko dramsko pozorite BITEF teatar Jugoslovensko dramsko pozorite Opera i teatar Madlenianum Kraljevako pozorite Kruevako pozorite Narodno pozori te Bora Stankovi abako pozorite Narodno pozorite Nepszinhaz Narodno pozorite Sterija Narodno pozorite Toa Jovanovi Narodno pozorite Beograd Narodno pozorite Kikinda Narodno pozorite Leskovac Narodno pozorite Ni Narodno pozorite Pirot Narodno pozorite Sombor Narodno pozorite Uice Pozorite Slavija Pozorite Ujvideki Szinhaz Pozorite mladih Pozorite na Terazijama Pozorite Zoran Radmilovi Srpsko narodno pozorite Pozorite Boko Buha Zvezdara teatar Ukupno

Mesto Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Kraljevo Kruevac Vranje abac Subotica Vrac Zrenjanin Beograd Kikinda Leskovac Ni Pirot Sombor Uice Beograd Novi Sad Novi Sad Beograd Zajear Novi Sad Beograd Beograd

S druge strane, neto manji stepen zadovoljstva repertoarom ispoljila je publika Pozorita Zoran Radmilovi Zajear i Pozorita mladih Novi Sad. Takoe, treba napomenuti da statistiki znaajan broj nezadovoljnih repertoarom imaju Pozorite Boko Buha i Narodno pozorite Pirot. to se same strukture repertoara po anrovima tie (Grakon 12), kao to smo i oekivali najvee interesovanje publike je za komedije (38.1 %) i drame (24.3 %). Interesovanje za komedije je tradicionalno visoko, ali se uoava rast interesovanja za savremene komedije, savremene drame a posebno za mjuzikle, gde vee interesovanje pokazuju ene. Komedije su neto popularnije kod mlae publike, dok drame vie voli starija publika, dok je interesovanje za mjuzikle podjednako zastupljeno u svim starosnim grupama.

| 45 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

Grakon 12
Omiljeni anr dramske publike
Ostalo Vodvilj Mjuzikl Tragedija Politika drama Monodrama Koreodrama Savremena komedija Savremena drama Komedija Drama 0% 5% 10% 15% 20%
24.3 1.4 2.0 1.4 0.8 8.4 10.7 38.1 1.5 0.5 11.0

25%

30%

35%

40%

45%

Uestalost poseta pozoritu u odnosu na anr predstave ne pokazuje znaajnije razlike, s tim to najbrojnija potencijalna publika pokazuje vee interesovanje za savremene dramske predstave. Gledano po pozoritima, mjuzikl kao omiljeni anr navodi najvie publike Pozorita na Terazijama (35.5 %) i Madlenianuma (22.4 %), dok kod ostalih pozorita dominiraju komedija i drama. Iz ovih podataka se jasno vidi da je potvren deo hipoteze da su komedija i drama omiljeni anrovi publike u Srbiji, ali nije potvren deo hipoteze da e ostali anrovi imati trend opadanja, jer su rezultati pokazali da se pojavljuje konstantan trend rasta interesovanja za mjuzikle i savremene drame i komedije. Vie od dve treine publike profesionalnih pozorita u Srbiji (68.5 %) podjednako je zainteresovano za klasina i savremena dela, dok je jedna treina vie zainteresovana za savremene tekstove (Grakon 13), to potvruje uoeni trend poveavanja interesovanja za savremena dela.

| 46 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

Grakon 13

Interesovanje dramske publike za dela prema vremenu nastanka


14.1%

17.4% Klasina dela Savremena dela I jedna i druga 68.5%

Situacija je slina i kod interesovanja za dela prema autorima (Grakon 14) gde je ak 74.9 % publike podjednako zainteresovano i za dela domaih i za dela stranih autora. Kod ostalih 25 % vie je zainteresovano za dela domaih autora. Dakle, uoeni trend poveanja interesovanja za savremena dela sada moemo preciznije odrediti, tj. radi se o savremenim delima domaih autora. I u sluaju interesovanja za dela prema vremenu nastanka i prema autorima, ne postoje znaajnije statistike razlike u odnosu na socio-demografske varijable.
Grakon 14

Interesovanje dramske publike za dela prema autorima


17.4%

7.6% Dela domaih autora Dela stranih autora I jedna i druga 74.9%

| 47 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

Nakon utvrivanja omiljenog anra publike profesionalnih pozorita i njihovog odnosa prema klasinim i savremenim delima domaih i stranih autora, zanimalo nas je kojih bi predstava po anrovima publika elela da ima vie u repertoaru pozorita (Grakon 15). Uzimajui u obzir podatke o omiljenom anru, nije veliko iznenaenje to bi najvie publike (37.7 %) elelo vie komedija u repertoarima pozorita u Srbiji (ako tome dodamo i savremenu komediju, to je skoro 50% publike). Zainteresovanost za klasinu komediju odrava se na visokom nivou, ali se poveava interesovanje za savremenu komediju (Grakoni 15 i 16). I pored evidentne popularnosti ovog anra, postoji moda i jedan vaan faktor koji je uticao na ovakav rezultat. Ovaj faktor je usko povezan sa socio-ekonomskom situacijom u Srbiji i najbolje se moe uoiti i ilustrovati kroz neke komentare publike: ena, 31 do 45 godina: Na alost, u svakodnevnom ivotu smo preplavljeni scenama kriminala i svakom vrstom izopaenosti. Potedite nas toga u veernjem terminu kad traimo zabavu; ena, 46 do 65 godina: Ako poelite da budete sreni, ovo pozorite je pravo mesto gde treba da doete. Uvek iz njega izaem pune due; mukarac, 31 do 45 godina: Trebalo bi da bude to vie kvalitetnih i dobrih predstava sa dosta muzike i smeha, jer u ovim sumornim vremenima narod treba oraspoloiti i nasmejati; ena, 31 do 45 godina: Predlaem da ima vie predstava koje e da nasmeju publiku, a manje tragedija i ratnih tema; mukarac, 46 do 65 godina: Pozorite treba da bude arolija, ne treba da oslikava svakodnevne mrane teme, kojih ve ima dosta u medijima.

| 48 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

Grakon 15
Vie predstava po anrovima
Ostalo Vodvilj Mjuzikl Tragedija Politika drama Monodrama Koreodrama Savremena komedija Savremena drama Komedija Drama 0% 5%
10.3 11.6 36.4 2.0 2.6 2.3 1.9 13.4 1.1 1.4 17.0

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

Dakle, radi se o tzv. situacionom faktoru, koji je kod nas posebno izraen jer drutvo u kome ivimo u znaajnoj meri karakteriu procesi razaranja, koji su u nekim podrujima drutvene realnosti doli do faze u kojoj je opravdano govoriti o razorenom drutvu. Kriza identiteta, psihika optereenja, ruenje sistema vrednosti i neizvesna budunost predstavljaju posledice koje stoje u uskoj vezi sa socio-ekonomskom i kulturno-istorijskom situacijom u drutvu. Sve ovo rezultira specinom odlaganju ivota. Uz opte osiromaenje, svi ovi faktori su imali, kao krajnju konsekvencu, najee regresivnu dislokaciju, od ciljne i vrednosne (pad na nie oblike i aspiracija, ponaanja i vrednosti), do bukvalne, zike dislokacije (naputanje zemlje). Ovde se moraju naglasiti i injenice o dramatinim drutvenim promenama u Srbiji devedesetih godina o kojima je napisano mnogo radova i obavljen itav niz empirijskih istraivanja koji su nastojali da doprinesu dubljem, naunom razumevanju tranzicionog procesa u Srbiji. Globalna ocena je da su devedesete godine u Srbiji bile godine velikih drutvenih promena usled koji se ovo drutvo na poetku novog milenijuma bitno razlikuje od drutva sa poetka devedesetih. Najvee promene dogodile su se u sferi socijalne strukture, sa izmenjenim dominantnim drutvenim akterima, takoe, izmenjena je logika funkcionisanja drutva koja je dovela do novih drutvenih problema i novih protivrenosti. ini se da veliki deo publike kroz elju za veim

| 49 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

brojem komedija, ba u pozoritu trai, barem trenutno, izolovanje od sumorne stvarnosti i svakodnevnih problema. Sledei anr po rangu je drama za koju je ukupno zainteresovano 21.9 % publike, s tim da se uoava rast interesovanja za savremenu dramu, a zatim sledi mjuzikl sa 17.0 % zainteresovane publike. Iako smo mogli oekivati da se interesovanje za komedije i drame zadralo na visokom nivou, znaajan procenat publike zainteresovane za mjuzikle predstavlja potpuno novi trend koji bi trebalo detaljnije istraiti. Prema podacima iz naeg istraivanja moe se oekivati dalji kontinuiran rast interesovanja za ovaj anr. Odnos omiljenih anrova publike i elja za vie predstava po anrovima prikazan je u Grakonu 16.
Grakon 16
Omiljeni anr dramske publike i vie predstava po anru
45% 40% 35% 30% 25% 20% 15%
24.3 38.1 36.4

10% 5% 0% Drama Komedija Omiljeni anr Savremena drama Savremena komedija


10.3 10.7 11.6 13.4 8.4 11.0

17.0

Mjuzikl

Vie predstava po anru

Generalno posmatrano, bez obzira na anr, oko polovine publike profesionalnih pozorita u Srbiji je zainteresovano i za klasina i savremena dela, ali evidentan je porast interesovanja za savremena dela i naa prognoza je da e se ovaj trend nastaviti. Kod drame i komedije se radi o savremenim delima domaih autora, a kod mjuzikla je podjednako interesovanje za strane i domae autore. Kao poslednje pitanje iz dela o repertoaru pozorita, zanimalo nas je na koji nain publika vri izbor predstave koju eli da pogleda (Grakon 17). Kao to se vidi iz grakona nema izrazito dominantnog naina na koji publika bira predstavu. Najee se izbor vri na osnovu dela (21.4 %) a

| 50 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

zatim podjednako na osnovu anra (18.9 %) i preporuke (18.8 %) i oko 15 % izbor vri prema glumcu/glumcima u predstavi. Zanimljivo je da samo 4.8 % publike vri izbor predstave prema reditelju, a jo manje preko pozorine kritike (4.3 %). Scenograja i popularnost predstave nemaju nikakav uticaj na izbor predstave. Nema znaajnih razlika u odnosu na pol, strunu spremu i zanimanje publike. Podatak da 18.8 % publike vri izbor predstave na osnovu preporuke je u skladu sa podacima prema kojima se najvei broj publike o repertoaru pozorita informie putem Interneta (28.1 %) i preporukom od strane prijatelja (21.3 %), takoe, i zbog toga to je preporuka prijatelja kao nain informisanja o predstavama karakteristina za sve grupe i odrava se na veoma znaajnom i stabilnom nivou. Iz ovoga se moe zakljuiti da preporuka predstavlja veoma vaan faktor prilikom odluke za odlazak u pozorite ujedno i prilikom izbora predstave koja e se gledati.
Grakon 17
Nain izbora predstave (dramska publika)
Ostalo Sluajan izbor Popularnost predstave Preporuka Mediji Pozorina kritika Scenografija/kostimi Glumac/glumci Reija (reditelj) anr predstave Delo 0% 5% 10% 15% 20%
4.8 18.9 21.4 0.9 15.0 4.3 5.7 2.4 18.8 2.1 5.6

25%

Distribucija prema starosti publike (Tabela 14) pokazuje da su se u okviru najmlae starosne grupe prilino ravnomerno rasporedila tri naina izbora (delo, anr i preporuka) sa oko 20 % i dva naina (glumac/glumci i sluajan izbor) sa oko 11 % uea, ali treba naglasiti da najmlaa publika ubedljivo najvie koristi sluajni izbor prilikom odluke koju e predstavu gledati. Najbrojnija starosna grupa od 19 do 30 godina najee bira predstavu kroz delo i preporuku, a neto manje kroz anr i glumce. Kod starije publike najvie se koristi anr, a zanimljivo je da najstarija publika

| 51 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

najee predstavu bira u zavisnosti od toga ko su glumci (ak 23.8 %) pa tek onda kroz delo i anr, s tim da najstariji najvie koriste pozorinu kritiku, ali bez statistike znaajnosti.
Tabela 14. Nain izbora predstave prema godinama starosti dramske publike (%) Nain izbora predstave/Godine Delo Godine Ukupno 21.4 18.9 4.8 15.0 0.9 4.3 5.7 18.8 2.4 5.6

Do 18
21.9 22.9 2.0 11.9 0.5 3.0 3.0 20.4 2.5 11.4

19-30
23.6 16.5 4.0 14.3 0.9 3.3 5.4 21.9 2.7 6.2

31-45
20.2 18.7 5.2 16.1 0.9 4.4 6.4 18.5 2.4 4.2

46-65
19.6 23.2 6.8 14.2 1.2 6.0 6.2 14.6 2.2 3.2

Preko 65
17.8 12.9 5.0 23.8 1.0 6.9 6.9 10.9 2.0 7.9

anr predstave Reija (reditelj) Glumac/glumci Scenograja/kostimi Pozorina kritika Sredstva informisanja (mediji) Preporuka prijatelja/poznanika Popularnost predstave Sluajan izbor Ostalo
Ukupno

0.5 100.0

1.2 100.0

3.0 100.0

2.8 100.0

5.0 100.0

2.1 100.0

Pearson 2 = 91.269; a = 0.05; C = 0.194; Pearsons R = -0.025

to se uestalosti tie, redovna i potencijalna redovna publika, kao dve grupe sa veom uestalosti poseta pozoritu najee predstavu biraju kroz delo, pa anr i glumca/glumce. Najbrojnija, povremena, publika najee bira predstavu preko preporuke to se skoro poklapa sa procentom povremene publike koja se o repertoaru informie preko prijatelja ili poznanika pa tako jo jednom potvruje ranije iznetu tezu o uticaju preporuka na odlazak u pozorite i izbor predstave. Skoro identina situacija je kod retkih i sluajnih posetilaca, s tim to sluajni posetioci mnogo manje koriste glumca/glumce prilikom izbora predstave. 4.4 Pozorina kritika

Teorijski posmatrano, jedna od najvanijih funkcija pozorine kritike je vrednovanje kroz objektivnu analizu na osnovu profesionalnih kriterijuma. Meutim, ovim se samo delimino pokriva funkcija pozorine kritike i delimino potiskuje mnogo znaajnija funkcija pozorine kritike neka vrsta posrednika izmeu predstave i publike. Ovo posrednitvo se ostvaruje kroz obrazovanje publike, ili potencijalne publike u pozorinom smislu ka poveanju receptivnih mogunosti publike.

| 52 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

Grakon 18

Praenje pozorine kritike (dramska publika)


7.6% 23.0%

33.6%

Redovno Povremeno Retko Nikada

35.8%

Prema dobijenim podacima, praenje pozorine kritike kod publike profesionalnih pozorita nije naroito razvijeno, jer vie od polovine publike (58.8 %) retko ili nikada ne prati pozorinu kritiku, a povremeno je prati treina publike. Najmanje je publike koja redovno prati pozorinu kritiku (7.6 %). Nema znaajnijih razlika u odnosu na pol (2 = 29.964; a = 0.05; C = 0.111; Pearsons R = -0.085), sem to u grupi koja povremeno prati pozorinu kritiku ima neto vei procenat ena, dok u grupi koja nikada ne prati kritiku imamo vie mukaraca. Kao to se moglo i oekivati iz ranije dobijenog podatka da od svih starosnih grupa najstariji najvie koriste pozorinu kritiku prilikom izbora predstave koju ele pogledati (Tabela 14), i podaci o praenju pozorine kritike pokazuju da moemo odbaciti nultu hipotezu o nezavisnosti ovih modaliteta i usvojiti alternativnu da praenje pozorine kritike zavisi od godina starosti publike, sa neto veom povezanou (Tabela 15). Dakle, starija publika ee prati pozorinu kritiku od mlae publike koja to najee ini retko ili uopte ne prati pozorinu kritiku.

| 53 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

Tabela 15. Praenje pozorine kritike prema godinama starosti publike (%) Godine/praenje pozorine kritike Do 18 19-30 31-45 46-65 Preko 65 Ukupno Redovno Povremeno Retko Nikada Ukupno 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0

4.9 4.9
5.5

14.3 27.9
36.5

13.3 20.6
7.6

45.2 44.9
33.6

40.4 39.8 37.0 27.9 23.4


35.8

40.4 27.4 21.0 13.7 11.2


23.0

100.0

Pearson 2 = 198.668; a = 0.05; C = 0.277; Pearsons R = -0.265

Takoe, praenje pozorine kritike je u pozitivnoj korelaciji sa uestalou poseta pozoritu, jer oni koji ee poseuju pozorite redovnije prate i pozorinu kritiku, sa jo znaajnijom jainom veze (2 = 381.696; a = 0.05; C = 0.371; Pearsons R = 0.372). Slaba uestalost praenja pozorine kritike je srazmerna njenom uticaju na stavove i odnos prema repertoaru pozorita ili pojedinim predstavama (Grakon 19).
Grakon 19

Kritika - uticaj (dramska publika)


1.5%

18.2%

11.9%

Izuzetno veliki uticaj Veliki uticaj Ni veliki ni mali uticaj Mali uticaj 29.2% 39.3% Nema uticaja

Najvei broj publike od onih koji prate pozorinu kritiku je kod ovog pitanja ostao neodluan (39.3 %) jer nije mogao da proceni stepen uticaja kritike zbog slabe uestalosti praenja, dok je kod 29.2 % publike uticaj kritike mali a kod 18.2 % uopte nema uticaja. Samo kod 13.4 % publike kritika ima znaajniji uticaj na stavove i odnos prema repertoaru

| 54 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

pozorita ili pojedinim predstavama i ovde se uglavnom radi o starijoj redovnoj ili potencijalno redovnoj publici koja redovnije prati pozorinu kritiku. Statistika analiza pokazuje da su polna struktura onih koji prate pozorinu kritiku i njen uticaj nezavisni modaliteti (2 = 6.811; a = 0.05; C = 0.063; Pearsons R = 0.000), kao i starosna struktura u odnosu na uticaj kritike (2 = 21.598; a = 0.05; C = 0.112; Pearsons R = -0.034). U skladu sa iznetim podacima su i podaci dobijeni odgovorima na pitanje da li postoji neki odreen pozorini kritiar ije analize i miljenje cene vie od drugih (Grakon 20). ak 91.2 % publike je odgovorilo da nema nekog odreenog pozorinog kritiara, a samo 8.8 % da ima.16
Grakon 20

Pozorini kritiar (dramska publika)


8.8%

Da Ne

91.2%

Iz iznetih podataka namee se veoma jasan zakljuak da je pozorina kritika izrazito nerazvijen segment pozorinog ivota i njen uticaj je izuzetno nizak a, samim tim, i njena funkcija posrednitva izmeu predstave i publike, s jedne strane, i edukativna funkcija, sa druge strane, ne ostvaruju se na zadovoljavajuem nivou. Naim istraivanjem nije bila predviena detaljnija analiza uzroka ovakvog stanja u domenu pozorine kritike, ve samo odnos pozorine publike i pozorine kritike.
16 Navedeni su sledei kritiari: Jovan irilov, Ivan Medenica, Muharem Pervi, Vladimir Stamenkovi, Velja Pavlovi, Feliks Pai, Ana Tasi, Dragan Stepanovi, Goran Cvetkovi, Dragana Bokovi, Milo Petrovi, Dejan Peni Poljanski, eljko Jovanovi, Aleksandar Milosavljevi, Gerold Laszlo, ore Kuburi, Mira Nikoli, Branka Krilovi, Olivera Miloevi, Olga Dimitrijevi, Slobodan Obradovi, Miroslav Miki Radonji, Igor Buri i Milisav Buca Mirkovi.

| 55 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

Meutim, ovi podaci su dovoljni da se ukae na potrebu detaljnijeg istraivanja ovog problema. 4.5 Vreme poetka i otkazivanje pozorinih predstava

Deo upitnika za dramsku pozorinu publiku bio je posveen pitanjima o vremenu poetka i otkazivanju pozorinih predstava. Zanimalo nas je da li publici odgovara vreme kada poinju pozorine predstave i ako ne odgovara koje bi vreme njima najvie odgovaralo. S druge strane, zanimalo nas je koliko im se esto dogodilo da predstave koje su eleli da pogledaju budu otkazane i ta bi po njihovom miljenju trebalo uraditi kada se to dogodi.
Grakon 21

Zadovoljstvo dramske publike vremenom poetka predstava


2.1% 15.4%

Da Delimino Ne

82.4%

Dobijeni podaci pokazuju da profesionalna pozorita u Srbiji imaju dobro vreme poetka predstava, jer je velika veina publike (82.4 %) u potpunosti zadovoljna vremenom poetka predstava, a 15.4 % delimino zadovoljno. Nezadovoljnih je statistiki zanemarivih 2.1 %. Publika koja je nezadovoljna ili delimino zadovoljna vremenom poetka predstava kao najbolje vreme najee navodi 21h (43.6 %), pa 20h (30.7 %), 19h (17.6 %) i 18h (8.1 %).17
17 Ovde treba naglasiti da smo radi lakeg grupisanja vreme zaokruivali na pun sat, ako je bilo navedeno drugaije. Ukoliko je vreme navedeno na polovini sata zaokruivano je na vii pun sat, dok je vreme navedeno do polovine sata zaokruivano na nii pun sat.

| 56 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

to se otkazivanja predstava tie (Grakon 22), publika je procenila18 da se to dogaa vrlo retko, drugim reima, da se otkazivanje
predstava u profesionalnim pozoritima u Srbiji dogaa relativno retko i da velikoj veini publike to ne predstavlja problem.
Grakon 22

Otkazivanje predstava - procena (dramska publika)


1.2% 34.8% esto Povremeno Retko Nikada 11.5%

52.6%

Ove podatke u potpunosti potvruje i distribucija procene uestalosti otkazivanja predstava po pozoritima (Tabela 16).

18 Dakle, radi se o proceni publike, tj. subjektivnoj proceni uestalosti svakog ispitanika.

| 57 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

Tabela 16. Procena dramske publike o uestalosti otkazivanja predstava po pozoritima (%) Pozorite Atelje 212 Beogradsko dramsko pozorite BITEF teatar Jugoslovensko dramsko pozorite Opera i teatar Madlenianum Kraljevako pozorite Kruevako pozorite Narodno pozorite Bora Stankovi abako pozorite Narodno pozorite Nepszinhaz Narodno pozorite Sterija Narodno pozorite Toa Jovanovi Narodno pozorite Beograd Narodno pozorite Kikinda Narodno pozorite Leskovac Narodno pozorite Ni Narodno pozorite Pirot Narodno pozorite Sombor Narodno pozorite Uice Pozorite Slavija Pozorite Ujvideki Szinhaz Pozorite mladih Pozorite na Terazijama Pozorite Zoran Radmilovi Srpsko narodno pozorite Pozorite Boko Buha Zvezdara teatar Ukupno Mesto Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Kraljevo Kruevac Vranje abac Subotica Vrac Zrenjanin Beograd Kikinda Leskovac Ni Pirot Sombor Uice Beograd Novi Sad Novi Sad Beograd Zajear Novi Sad Beograd Beograd esto 0.0 0.0 0.0 2.9 0.0 0.0 1.6 0.0 3.1 1.8 0.0 1.4 1.2 0.0 0.0 5.9 0.0 3.7 0.0 1.9 0.0 0.0 1.1 0.0 0.0 6.3 0.0 1.2 Povremeno Retko 9.2 11.1 30.0 19.4 12.7 18.5 7.3 0.0 1.0 3.6 17.6 5.7 13.2 6.3 8.6 27.5 0.0 14.8 0.0 8.9 9.5 17.1 7.7 17.1 23.2 15.6 15.7 11.5 53.9 54.2 60.0 56.6 52.4 48.1 46.8 55.6 56.7 56.4 70.6 55.7 50.8 50.0 74.3 41.2 52.9 59.3 52.9 46.5 52.4 45.7 55.2 51.4 46.4 53.1 50.6 52.6 Nikada 36.9 34.7 10.0 21.1 34.9 33.3 44.4 44.4 39.2 38.2 11.8 37.1 34.9 43.8 17.1 25.5 47.1 22.2 47.1 42.7 38.1 37.1 36.1 31.4 30.4 25.0 33.7 34.8 Ukupno 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100

Ukoliko bi se desilo da iz nekog razloga predstava bude otkazana, oko polovine publike (49.3 %) bi elelo da se predstava odigra u drugom terminu, ali bi 20.4 % elelo da im se vrati novac od ulaznice. Za zamenu predstave po nekom od kriterijuma je ukupno 29.4 % publike (Grakon 23). To praktino znai da neto vie od dve treine publike (69.7 %) eli da gleda ba predstavu koju je odabralo sa originalnom glumakom ekipom, dok je neto manje od treine spremno da pogleda i neku drugu predstavu umesto odabrane.

| 58 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

Grakon 23

Postupak ako predstava bude otkazana (dramska publika)


Ostalo 0.9

Vratiti novac od ulaznica

20.4

Zameniti predstavu bilo kojom predstavom

8.3

Zameniti predstavu iz istog anra

11.8

Zameniti glumca/glumicu

9.3

Predstavu odigrati u drugom terminu 0% 10% 20% 30% 40%

49.3 50% 60%

Zanimljivo je da postupak usled otkazivanja predstave ne zavisi od uestalosti poseta pozoritu (2 = 27.097; a = 0.05; C = 0.110; Pearsons R = -0.011), mada je bilo za oekivati da su redovna i potencijalna publika manje sklone kompromisnom reenju od povremene, retke ili sluajne publike. Takoe, postupak usled otkazivanja predstave ne zavisi od socio-demografskih varijabli te moemo prihvatiti nulte hipoteze kod ovih modaliteta.

| 59 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

Tabela 17. Postupak ako predstava bude otkazana po pozoritima (%) Zamena Zamena Zamena Vratiti Drugi glumca/ predstave predstave novac od Ostalo Ukupno termin glumice iz istog bilo kojom ulaznica anra predstavom 44.6 9.8 10.9 10.4 23.3 1.0 100 48.8 35.0 45.0 46.3 46.2 58.5 43.5 53.2 45.7 73.3 63.1 45.7 73.8 85.3 75.0 78.1 50.0 66.7 33.1 62.9 42.9 43.9 55.9 64.2 35.7 35.4 49.3 7.2 10.0 8.9 11.1 7.7 5.1 8.7 4.3 19.6 6.7 10.8 9.6 4.8 5.9 8.3 6.3 3.8 6.7 11.5 11.4 11.4 12.9 2.9 3.8 10.7 17.7 9.3 9.2 15.0 13.0 11.1 7.7 11.0 17.4 7.4 2.2 13.3 12.3 13.5 9.5 0.0 8.3 3.1 7.7 13.3 23.0 8.6 20.0 11.7 14.7 11.3 7.1 11.4 11.8 5.8 10.0 5.9 5.6 15.4 13.6 13.0 14.9 13.0 0.0 1.5 7.9 7.1 0.0 6.3 3.1 15.4 6.7 9.4 8.6 11.4 7.0 11.8 5.7 10.7 8.9 8.3 27.1 30.0 26.6 22.2 23.1 10.2 13.0 19.1 19.6 6.7 10.8 23.3 4.8 8.8 0.0 9.4 23.1 6.7 23.0 8.6 14.3 23.4 14.7 13.2 32.1 25.3 20.4 1.9 0.0 0.6 3.7 0.0 1.7 4.3 1.1 0.0 0.0 1.5 0.0 0.0 0.0 2.1 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 1.2 0.0 1.9 3.6 1.3 0.9 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100

Pozorite Atelje 212 Beogradsko dramsko pozorite BITEF teatar Jugoslovensko dramsko pozorite Opera i teatar Madlenianum Kraljevako pozorite Kruevako pozorite Narodno pozorite Bora Stankovi abako pozorite Narodno pozorite Nepszinhaz Narodno pozorite Sterija Narodno pozorite Toa Jovanovi Narodno pozorite Beograd Narodno pozorite Kikinda Narodno pozorite Leskovac Narodno pozorite Ni Narodno pozorite Pirot Narodno pozorite Sombor Narodno pozorite Uice Pozorite Slavija Pozorite Ujvideki Szinhaz Pozorite mladih Pozorite na Terazijama Pozorite Zoran Radmilovi Srpsko narodno pozorite Pozorite Boko Buha Zvezdara teatar Ukupno

Mesto Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Kraljevo Kruevac Vranje abac Subotica Vrac Zrenjanin Beograd Kikinda Leskovac Ni Pirot Sombor Uice Beograd Novi Sad Novi Sad Beograd Zajear Novi Sad Beograd Beograd

Distribucija odgovora u odnosu na pojedina pozorita (Tabela 17) pokazuje manja odstupanja u zavisnosti od postupka u odnosu na ukupan uzorak. Najmanje zainteresovane publike za odigravanje otkazane predstave u drugom terminu imaju beogradska pozorita: BITEF teatar, Pozorite Slavija, Pozorite Boko Buha i Zvezdara teatar. S druge strane, ova pozorita imaju neto vie publike koja bi elela da im se vrati novac ukoliko predstava bude otkazana, to bi sugerisalo zakljuak

| 60 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

da ova pozorita imaju relativno manje tolerantnu publiku. Mada, treba napomenuti da bi 17.7 % publike Zvezdara teatra elelo da se zameni glumac/glumica zbog koga/je je predstava otkazana. Znaajan broj publike (19.6 %) koji bi elelo da se zameni glumac/glumica zbog koga/ je je predstava otkazana ima i Narodno pozorite Nepszinhaz Subotica. Zanimljivo je primetiti da najmanje publike koja eli da im se vrati novac a najvie publike koja bi elela da gleda predstavu u drugom terminu imaju pozorita van Beograda. Ovaj podatak bi se mogao posmatrati kroz injenicu da je pozorini ivot, u svakom pogledu, najrazvijeniji u Beogradu i da beogradska publika ima manju toleranciju na otkazivanje predstava jer ima vei izbor pozorita i predstava. S druge strane, publika van Beograda ima manji izbor predstava i, osim Novog Sada, samo jedno pozorite, pa je njihova tolerancija u sluaju otkazivanja predstava mnogo vea. 4.6 Karte (ulaznice)

U poslednjem delu upitnika nalazio se set pitanja o nainu nabavke karata, proceni visine cena i realnoj ceni.19 Na kraju, zanimalo nas je koliki

uticaj ima cena karata za pozorine predstave na broj predstava koje publika eli da pogleda (uestalost odlaska u pozorite).
S obzirom na to da je veina publike kod odgovora o nainu nabavke karata zaokruila vie od jedne opcije iako je u pitanju traena najea, odluili smo da ovo pitanje kodiramo kao multipli odgovor (najvie tri naina). Procentualne strukture multiplih odgovora date su u grakonu 24 i tabeli 18.

19 Ovde treba jo jednom naglasiti da se radi o proceni publike na osnovu njihovih sopstvenih kriterijuma u koje nismo ulazili. U razmatranju ove problematike nismo se uputali u pokuaj odreivanja realne cene karata, niti u procenu kriterijuma i naina odreivanja cene karte svakog pozorita jer to nije bio jedan od ciljeva istraivanja.

| 61 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

Tabela 18 Nain nabavke karata za predstave (dramska publika) Na blagajni pozorita Bilet servis Preko prijatelja Preko kole, fakulteta Preko rme gde sam zaposlen/a Preko akvizitera Putem medija Putem Interneta Preko kluba ljubitelja pozorita Procenat 48.6% 7.3% 16.5% 5.8% 4.6% 0.8% 2.4% 10.0% Procenat sluajeva 55.6% 8.3% 18.8% 6.6% 5.3% 1.0% 2.7% 11.4%

4.0%

4.6%

Najvie publike karte nabavlja na blagajni pozorita, a zatim preko prijatelja i putem Interneta. Ostali naini zastupljeni su ispod deset procenata (Grakon 24). Kod 55.6 % publike se meu prva tri izdvaja blagajna pozorita, ali se kod 18.8 % ispitanika meu prva tri nalazi i nain nabavke preko prijatelja.
Grakon 24
Nain nabavke karata za predstave (dramska publika)
60% 48.6

50%

40%

30%

20%

16.5 10.0 7.3

10%

5.8

4.6 0.8

2.4

4.0

0% Na blagajni pozorita Bilet servis Preko prijatelja Preko kole, fakulteta Preko firme Preko akvizitera Putem medija Putem Interneta Preko Kluba ljubitelja pozorita

Ako smo i oekivali da najvie publike kupuje karte na blagajni pozorita, malo iznenaenje predstavlja podatak da se nain po uestalosti preko prijatelja nalazi odmah iza blagajne pozorita. Naravno, nije lako objasniti ovaj nalaz ako se ima u vidu da na instrument (tampani upitnik sa veinom zatvorenih pitanja) nije mogao da uhvati detaljnije (tzv. dubinske) informacije o ovom nainu nabavke karata, te se neemo

| 62 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

uputati u analize koje nismo u stanju empirijski i statistiki potkrepiti. to se Interneta kao naina nabavke karata tie, tu je situacija neto jasnija. S obzirom na to da mogunost kupovine i, posebno, plaanja preko Interneta u naoj zemlji jo nije dovoljno razvijena, pretpostavljamo da se ovde radi o eventualnoj mogunosti rezervacije karata preko Interneta. S druge strane, relativno veliki procenat publike koji nabavlja karte preko Interneta nije iznenaenje ako se uzmu u obzir podaci o nainu informisanja o repertoaru pozorita gde je Internet najei nain informisanja o repertoaru pozorita (Grakon 9, Tabele 10 i 11). Uzimajui u obzir sve podatke vezane za Internet, moemo zakljuiti da e ovaj nain komunikacije izmeu pozorita i publike imati konstantan trend rasta i razvoja, tako da pozorita, ako ele da imaju dobru komunikaciju sa publikom, moraju konstantno razvijati svoje Internet resurse. Ovde se prvenstveno misli na Internet prezentacije koje bi trebalo da sadre detaljne informacije o repertoaru, zaposlenima, ansamblu, zatim, mogunost rezervacije (kasnije i mogunost kupovine) karata za predstave, forume i mail liste (mogunost prijavljivanja na listu radi redovnog dobijanja informacija elektronskom potom ili SMS porukama na mobilne ureaje). Inae, kod naina nabavke karata nema znaajnijih razlika u odnosu na pol, ali se kod struktura po godinama uoava neto vei broj mlae publike koja nabavlja preko Interneta, dok je nain preko prijatelja neto zastupljeniji kod starije publike. Kao to smo oekivali redovna i potencijalna redovna pozorina publika najee kupuje karte na blagajni pozorita, dok se kod najbrojnije povremene publike uoava trend poveanog uea Interneta za nabavku karata. Kod retkih i sluajnih posetilaca poveava se uee nabavke preko prijatelja. Vie od polovine publike dramskih predstava (56.5 %) profesionalnih pozorita u Srbiji smatra da su sadanje cene karata realne, dok ih 28.2 % smatra visokim, ali imamo i 4.6 % publike koja cene karata smatra niskim, uz 10.7 % neodlunih (Grakon 25).

| 63 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

Grakon 25

Cene karata (dramska publika)


10.7% 4.6%

Realne Visoke 28.2% 56.5% Niske Ne znam

Najvei broj neodlunih je kod najmlae publike, dok je najvei broj publike koji cene smatra visokim iz najbrojnije starosne grupe od 19 do 30 godina, ali bez znaajnijih korelacija (2 = 28.360; a = 0.05; C = 0.109; Pearsons R = -0.038).

| 64 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

Tabela 19. Procene cene karata po pozoritima (%) Pozorite Atelje 212 Beogradsko dramsko pozorite BITEF teatar Jugoslovensko dramsko pozorite Opera i teatar Madlenianum Kraljevako pozorite Kruevako pozorite Narodno pozorite Bora Stankovi abako pozorite Narodno pozorite Nepszinhaz Narodno pozorite Sterija Narodno pozorite Toa Jovanovi Narodno pozorite Beograd Narodno pozorite Kikinda Narodno pozorite Leskovac Narodno pozorite Ni Narodno pozorite Pirot Narodno pozorite Sombor Narodno pozorite Uice Pozorite Slavija Pozorite Ujvideki Szinhaz Pozorite mladih Pozorite na Terazijama Pozorite Zoran Radmilovi Srpsko narodno pozorite Pozorite Boko Buha Zvezdara teatar Ukupno Mesto Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Kraljevo Kruevac Vranje abac Subotica Vrac Zrenjanin Beograd Kikinda Leskovac Ni Pirot Sombor Uice Beograd Novi Sad Novi Sad Beograd Zajear Novi Sad Beograd Beograd Realne 49.8 62.0 60.0 45.1 47.6 71.4 64.8 74.1 62.9 86.8 58.8 72.1 53.6 74.5 77.1 60.8 57.6 29.6 64.7 46.5 69.8 60.0 52.4 63.9 65.5 40.6 42.9 56.5 Visoke 41.1 27.3 25.0 42.2 41.3 3.6 15.2 3.7 21.6 3.8 0.0 2.9 30.9 10.6 22.9 29.4 0.0 29.6 0.0 35.2 4.7 20.0 34.8 13.9 20.0 50.0 48.4 28.2 Niske 2.4 1.4 5.0 1.2 3.2 10.7 2.4 14.8 6.2 3.8 0.0 11.8 4.4 10.6 0.0 0.0 42.4 11.1 17.6 3.8 14.0 2.9 2.1 8.3 3.6 3.1 3.3 4.6 Ne Cena znam Ukupno karte (din) 6.8 100 800-1000 9.3 100 400-700 10.0 100 400 11.6 100 100-1000 7.9 100 400-1300 14.3 100 250-300 17.6 100 180-300 7.4 100 100 9.3 100 400 5.7 100 300-500 41.2 100 100-350 13.2 100 250 11.1 100 100-800 4.3 100 150-200 0.0 100 300 9.8 100 500 0.0 100 200-400 29.6 100 300-400 17.6 100 200-300 14.5 100 600-1000 11.6 100 400-500 17.1 100 400 10.7 100 600-1000 13.9 100 100-150 10.9 100 500-1400 6.3 100 300-900 5.5 100 800-1200 10.7 100

Cene karata20 za dramske predstave u Srbiji kreu se u velikom rasponu od 100 do 1.400 dinara.21 Kao i to smo oekivali cene karata za dramske predstave su u proseku znatno vie u beogradskim pozoritima u odnosu na pozorita van glavnog grada (Tabela 19), te ove podatke treba imati
20 Podatke o ceni karata u pozoritima prikupila saradnik Duica Milovanovi iz Zavoda za prouavanje kulturnog razvitka, Beograd, koristei zvanine Internet prezentacije pozorita ili telefonski kontakt ako na prezentaciji nije bilo podatka o cenama. Cene karata su prikupljene zakljuno sa 12.02.2010. godine. 21 Ovde moramo naglasiti da cene karata prvenstveno zavise od kvaliteta mesta u sali, zatim zavise od toga da li se radi o premijeri i da li se radi o gostujuoj predstavi ili je predstava ansambla pozorita. Takoe, cene karata zavise i od toga da li se radi o kartama namenjenim posebnim grupama, npr: uenici, studenti, kolektivne posete i slino.

| 65 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

u vidu prilikom elaboracije rezultata procene cena karata. Posebno treba imati u vidu injenicu da je publika pozorita van Beograda i pored znatno niih cena karata u najveem procentu te cene procenila kao realne. Najvaniji razlog ovakvom rezultatu treba, svakako, traiti u ekonomskom poloaju (ivotni standard) publike van Beograda. Nije potrebno posebno naglaavati da je ekonomski poloaj beogradske publike povoljniji, to uzrokuje mogunost da se vie sredstava iz linog ili kunog budeta moe izdvojiti za zadovoljavanje potreba iz oblasti kulture. S druge strane, pored ekonomskog razloga, publika van Beograda ima i znatno manji izbor predstava u ponudi da bi stekla naviku da odvaja vie sredstava za odlazak u pozorite. U vezi s tim, treba naglasiti da smo kroz komentare publike (videti poglavlje Komentari publike na kraju teksta) stekli utisak da bi publika van Beograda elela vie (ee) kvalitetnijih predstava, posebno premijera i vie gostovanja (gostujuih predstava, posebno beogradskih pozorita) i da su u tom sluaju spremni da plate i vie cene karata. Beogradska pozorita Atelje 212, Jugoslovensko dramsko pozorite, Madlenianum, Boko Buha, Zvezdara teatar (svi preko 40 % publike) i delimino Pozorite na Terazijama (34.8 %) imaju najvie publike koja smatra da su cene karata visoke. Najvie, neto manje od polovine, ovog dela publike (49.3 %) smatra da bi cena karte trebalo da bude 500 dinara, dok 29.1 % smatra da cena treba da bude 300 dinara a 15.7 % oko 400 dinara. Kao to smo rekli, iako su u unutranjosti cene karata relativno niske, veina publike tih pozorita ih smatra realnim, ali imamo i pozorita gde ih statistiki znaajan procenat publike, u odnosu na procenat celog uzorka, smatra niskim, kao to su: Kraljevako pozorite, Narodno pozorite Bora Stankovi, Narodno pozorite Toa Jovanovi, Narodno pozorite Kikinda, Narodno pozorite Sombor, Narodno pozorite Uice, Pozorite Ujvideki Szinhaz i naroito Narodno pozorite Pirot (Tabela 19). Identian procenat ovog dela publike (po 32.4 %) smatra da bi cene karte trebalo da budu 500 i 1.000 dinara, dok ih 21.1 % smatra da bi trebalo da budu 300 dinara, a 14.1 % oko 400 dinara. Generalno posmatrano, onaj deo publike koji smatra da cene karata nisu realne, bez obzira da li su niske ili visoke, u proseku smatra da bi njihova cena treba da bude oko 500 dinara.

| 66 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

Tabela 20. Uestalost poseta pozoritu u odnosu na procenu cene karata (%) Uestalost poseta/cene karata Vrlo esto esto Povremeno Retko Vrlo retko Ukupno Procena cene karata za dramske predstave Realne Visoke Niske Ne znam 56.4 23.8 8.8 11.0 62.1 25.8 4.5 7.7 57.3 29.1 3.1 10.6 46.7 34.7 4.1 14.5 39.2 34.0 5.2 21.6 56.5 28.2 4.6 10.7 Ukupno 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0

Pearson 2 = 65.190; a = 0.05; C = 0.163; Pearsons R = -0.076

Vie od polovine redovne pozorine publike smatra da su cene karata realne, ali imamo i 23.8% redovne publike koja ih smatra visokim i to je uglavnom deo redovne publike beogradskih pozorita u kojima su cene i najvie. Kod potencijalno redovne publike procenat publike koji smatra da su cene karata realne je jo vei nego kod redovne (62.1 %), ali je vei i procenat onih koji karte smatraju skupim. Kod najbrojnije, povremene, publike, takoe, vie od polovine smatra da su cene realne, ali i 29.1 % ih smatra visokim to je neto vie od procenta na nivou celog uzorka. Kod retkih i sluajnih posetilaca pozorita opada procenat koji smatra da su cene karata realne a poveava se broj onih koji smatraju da su visoke, ali u ovim grupama imamo i znaajan broj neodlunih, posebno kod sluajnih posetilaca, to je bilo i oekivano s obzirom na uestalost odlaska u pozorite. Meutim, iako je statistika analiza pokazala da postoji odreena korelacija izmeu ovih modaliteta, jaina veze izmeu njih je mala, pa moemo zakljuiti da je, ipak, potvrena hipoteza da cene karata znaajno ne utiu na uestalost odlaska u pozorite, to je u skladu sa podacima iz tabele 8 gde su visoke cene karata tek na petom mestu po rangu kao razlog za retke posete pozoritu. Deliminu potvrdu ovih nalaza imamo i kod distribucije odgovora na direktno pitanje da procene koliki uticaj ima cena karata za pozorine predstave na broj predstava koje ele da pogledaju. Rezultati su pokazali (Grakon 26) da najvei broj (29.6 %) nije mogao da proceni i dve treine njih dolazi iz grupe koja je cene karata ocenila realnim, dok je ukupno 32.3 % procenilo da ima veliki uticaj to se delimino poklapa sa onom grupom publike koja je procenila cene karata visokim (28.2 %) jer najvei broj publike dolazi iz ove grupe.

| 67 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

Grakon 26

Cene karata - uticaj (dramska publika)


6.5% 22.2% 25.8% Izuzetno veliki uticaj Veliki uticaj Ni veliki ni mali uticaj 15.9% Mali uticaj Nema uticaja

29.6%

U grupama koje su uticaj cene karata na uestalost odlaska u pozorite ocenili malim ili da ga uopte nema, naravno, dominiraju oni koji su cene karata ocenili realnim (oko 70 %). Dakle, ona grupa koja je cene karata ocenila realnim je ili neodluna oko procene njihovog uticaja na uestalost poseta ili je taj uticaj mali ili ne postoji. Kod grupe koja je cene karata ocenila visokim, njihov uticaj je veliki ili izuzetno veliki, dok kod onih koji su ocenili cene karata niskim to uopte nema uticaja na njihovu uestalost poseta pozoritu.

| 68 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

Zakljuak

S obzirom na to da je jedan od prvih i najvanijih ciljeva istraivanja Pozorina publika u Srbiji bio i deskripcija svih relevantnih sociodemografskih karakteristika dramske publike profesionalnih pozorita, rezultati su pokazali da u polnoj strukturi dramske publike dominiraju ene sa skoro dve treine, dok su mukarci zastupljeni sa neto vie od treine, te se moe konstatovati da odlazak u pozorite na dramske predstave predstavlja vaniji nain provoenja slobodnog vremena enske populacije koja svoje slobodno vreme provodi na aktivan nain. Najvie publike je izmeu 19 i 30 godina starosti a najmanje preko 65 godina starosti. S obzirom na to da publike uzrasta izmeu 31 i 45 godina ima znaajnih 27.1 %, vidimo da skoro dve treine (65.3 %) publike dramskih predstava ima izmeu 19 i 45 godina. Najvei broj publike ima visoku strunu spremu (43.1 %), dok sa srednjom kolom imamo 27.7 % i viom 11.7 %. Publike sa magistraturom imamo 7.6 %. Ostali nivoi obrazovanja pojedinano su zastupljeni sa manje od tri procenta. to se zanimanja publike tie, oekivano, najvie je strunjaka i studenata. Dakle, moe se konstatovati da su sociodemografska obeleja vaan izvor varijacije uestalosti poseta pozoritu. Takoe, potvrena je polazna hipoteza da najvei broj dramske publike profesionalnih pozorita u Srbiji ima visoku strunu spremu, i da se moe prognozirati da e se trend poveanja broja publike sa visokom strunom spremom kontinuirano nastaviti. Uzimajui u obzir sve sociodemografske karakteristike, prosean posetilac dramskih predstava profesionalnih pozorita u Srbiji je ena izmeu 19 i 30 godina starosti sa visokom strunom spremom, strunjak iz urbane sredine, koja svoje slobodno vreme provodi na aktivan nain. Dramska publika profesionalnih pozorita u Srbiji ima izrazito aktivan nain korienja slobodnog vremena jer raspoloivu koliinu slobodnog vremena najee koristi kombinujui posete nekoj od institucija kulture, posete prijateljima i za itanje knjiga, pisanje, slikanje i sl. Veoma je znaajan podatak da je samo 2.4 % publike navelo da nema dovoljno slobodnog vremena, to nam potvruje da osobe sa viim nivoima obrazovanja imaju razvijeniju strukturu potreba sa prolisanijim interesovanjima u domenu zadovoljavanja kulturnoumetnikih potreba i da odvajaju dovoljno slobodnog vremena za

| 69 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

ove aktivnosti, dok se sa smanjenjem nivoa obrazovanja poveavaju pasivniji naini korienja slobodnog vremena. Ispitivanje uestalosti poseta dramskim predstavama profesionalnih pozorita s ciljem kategorizacije dramske publike, pokazalo je da najvei broj publike profesionalnih pozorita ine povremeni posetioci pozorita (37.0 %) u prosenom intervalu od jednom do dva puta tromeseno. Ovu grupu smo odredili kao klasinu povremenu publiku za koju smo i pretpostavljali da je najbrojnija. Meutim, 30.2 % publike odlazi u pozorite jednom do dva puta meseno i ovu grupu smo odredili kao potencijalnu redovnu publiku, tj. iz ove grupe treba oekivati budue redovne posetioce pozorita. Onu grupu koja u pozorite dolazi jednom ili vie puta nedeljno (15.3 %) odredili smo kao redovnu dramsku publiku. Publiku koja u pozorite dolazi samo dva do tri puta godinje (13.4 %) odredili smo kao retku publiku, i publiku koja u pozorite dolazi jednom godinje (4.1 %) odredili smo kao sluajnu publiku. Grupnim posmatranjem skale uestalosti po liniji esto retko, dobijamo da se 45.5 % publike nalazi u gornjem delu skale sa veom uestalosti poseta pozoritu. Posebno je znaajna grupa koja esto poseuje pozorine predstave, koju smo odredili kao potencijalno redovnu dramsku publiku. S obzirom na to da trenutnu situaciju u drutvu karakterie vrednosna dezorijentacija u svim drutvenim sferama, pa i u oblasti kulture, postojanje ovakve, relativno velike, grupe potencijalno redovne dramske publike znai da profesionalna pozorita u Srbiji imaju prostora da unapreenjem svoga rada i komunikacije sa publikom obezbede bolju poseenost. Dakle, profesionalna pozorita u Srbiji mogu da raunaju na proseno 15 % redovne publike, ali i na duplo vie potencijalno redovne publike kao rezervoara iz koga bi se mogla obezbediti vea i stabilnija poseenost. Jedan od ciljeva istraivanja bio je i utvrivanje faktora koji najvie utiu na uestalost odlaska u pozorite, uz pokuaj izolovanja dominantnog faktora ili sistema faktora. Rezultati su pokazali da publika sa veom uestalosti poseta pozoritu kao najvanije razloge navodi da voli da gleda pozorine predstave, zatim zadovoljavanje kulturno-umetnike potrebe i tek kao trei faktor kvalitetan repertoar. S obzirom na to nije potvrena hipoteza da je najznaajniji faktor koji utie na uestalost odlaska u pozorite zadovoljavanje kulturno-umetnike potrebe, ali jeste hipoteza da zbog heterogenosti i sloenosti faktora koji utiu na odlazak u pozorite nije mogue izdvojiti sistem faktora sa zajednikom

| 70 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

osnovom. S druge strane, publika koja retko poseuje pozorite, kao najvanije razloge je navela nedostatak slobodnog vremena, porodine i ivotne uslove i nedostatak interesovanja. Nedostatak slobodnog vremena nalazi se kod skoro polovine publike iz ove grupe (44.9 %) meu prva tri razloga. Ukupna struktura razloga za retke posete pozoritu pokazuje da su svi znaajni razlozi vezani za socio-ekonomsku i vrednosnu sferu ovekovog ivota, dok su razlozi vezani direktno za pozorite (repertoar, enterijer, vreme poetka predstava) znatno manje zastupljeni. Dakle, rezultati istraivanja pokazali su da najvaniji razlozi za retke posete pozoritu nisu direktno vezani za rad pozorita i njegove karakteristike, nego za drutveno ekonomske uslove u kojima publika egzistira i dominantne vrednosne orijentacije u drutvu. Ispitivanje odnosa publike prema pozoritu kroz nain informisanja o radu pozorita i stavove o radu pozorita u domenu repertoara pokazalo je da se najvei broj publike o repertoaru pozorita informie putem Interneta i preporukom od strane prijatelja. Klasini naini informisanja putem oglasnog prostora u pozoritu i dnevne tampe su jo znaajno zastupljeni, mada je primetan trend njihove stagnacije sa tendencijom daljeg opadanja srazmerno poveavanju savremenih naina informisanja putem informacionih tehnologija. Radio dinglovi i TV spotovi ubedljivo su najrei nain informisanja o repertoaru pozorita, jer ih nema u dovoljnoj meri, iz razloga to je reklamni prostor u elektronskim medijima, posebno u boljim terminima, skup u odnosu na trenutne nansijske mogunosti svih pozorita u Srbiji. Takoe, mala zastupljenost naina informisanja preko emisija o kulturi na radiju i TV, govori u prilog injenici da na naim elektronskim medijima nema dovoljno emisija o kulturi uopte, pa ni o pozorinom ivotu. I pored toga to pretraivanje Interneta nije jedan od dominantnijih naina korienja slobodnog vremena dramske pozorine publike, Internet je najei nain informisanja o repertoaru pozorita posebno kod najbrojnije beogradske publike, to navodi na zakljuak da veina pozorine publike koristi Internet ciljno za informisanje (odlazak na odreene linkove sa traenim informacijama) a ne za pretraivanje u smislu korienja slobodnog vremena. S druge strane, ovi podaci govore da je postojanje kvalitetne Web (Internet) prezentacije pozorita apsolutno neophodno ukoliko pozorite eli da prati trendove u nainu komunikacije i informisanja u savremenom informatikom drutvu.

| 71 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

Dakle, u potpunosti je potvrena hipoteza da Internet postaje dominantan nain informisanja o repertoaru i radu pozorita. Posebno se to odnosi na beogradska pozorita. Znaajan broj publike se o radu (najee repertoaru) pozorita informie preko prijatelja i poznanika (preporuka za predstavu) to je zastupljenije u pozoritima van Beograda. Klasini naini informisanja (oglasni prostor i dnevna tampa) imaju trend opadanja, ali su jo uvek na statistiki znaajnom nivou. Meutim, ispostavilo se da je ak polovina pozorine publike samo delimino upoznata sa repertoarom pozorita, dok je neto vie od treine upoznato sa repertoarom. I pored toga, ukupno 59.5 % publike koja je upoznata sa repertoarom (delimino ili potpuno) je zadovoljno kvalitetom repertoara, ali zbog relativno slabe veze izmeu ovih modaliteta moemo konstatovati da nije potvrena hipoteza da postoji znaajna povezanost izmeu repertoara pozorita (zadovoljstvo repertoarom) i uestalosti dolaska u pozorite. to se strukture repertoara po anrovima tie, najvee interesovanje publike je za komedije i drame. Interesovanje za komedije je tradicionalno visoko, ali se uoava rast interesovanja za savremene komedije i savremene drame a posebno za mjuzikle. Detaljnijom analizom interesovanja za dela prema autorima i poveanog interesovanja za savremena dela, utvreno je da je publika zainteresovanija za savremena dela domaih autora. Komedije su neto popularnije kod mlae publike, a drame vie voli starija publika, dok je interesovanje za mjuzikle podjednako zastupljeno u svim starosnim grupama. Dakle, potvren je deo hipoteze da su komedija i drama omiljeni anrovi publike u Srbiji, ali nije potvren deo hipoteze da e ostali anrovi imati trend opadanja jer rezultati su pokazali da se pojavljuje konstantan trend rasta interesovanja za mjuzikle i savremene drame i komedije. Praenje pozorine kritike, kao izuzetno vanog dela pozorinog ivota, kod dramske publike profesionalnih pozorita nije naroito razvijeno, jer vie od polovine dramske publike retko ili nikada ne prati pozorinu kritiku, a tek povremeno je prati treina publike. Slaba uestalost praenja pozorine kritike je srazmerna njenom uticaju na stavove i odnos prema repertoaru pozorita ili pojedinim predstavama, pa stoga ne treba da udi i podatak da ak 91.2 % publike nema nekog odreenog pozorinog kritiara ije kritike eli da proita. S obzirom na to namee se veoma jasan zakljuak da je pozorina kritika izrazito

| 72 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

nerazvijen segment pozorinog ivota i njen uticaj je izuzetno nizak a, samim tim, i njena funkcija posrednitva izmeu predstave i publike, s jedne strane, i edukativna funkcija, sa druge strane, ne ostvaruju se na zadovoljavajuem nivou. Ispitivanje odnosa publike prema pozoritu kroz odnos prema vremenu poetka predstava pokazalo je da profesionalna pozorita u Srbiji imaju dobro vreme poetka predstava, jer je velika veina publike (82.4 %) u potpunosti zadovoljna vremenom poetka predstava, a tek 15.4 % delimino zadovoljno. Takoe, otkazivanje predstava u profesionalnim pozoritima u Srbiji dogaa se relativno retko i velikoj veini publike to ne predstavlja problem. to se cena ulaznica za dramske predstave tie, vie od polovine publike dramskih predstava profesionalnih pozorita u Srbiji smatra da su sadanje cene karata realne, dok ih 28.2 % smatra visokim, ali imamo i 4.6 % publike koja cene karata smatra niskim, uz 10.7 % neodlunih. Cene karata za dramske predstave su u proseku znatno vie u beogradskim pozoritima u odnosu na pozorita van glavnog grada. Generalno posmatrano, onaj deo publike koji smatra da cene karata nisu realne, bez obzira da li su niske ili visoke, u proseku smatra da njihova cena treba da bude oko 500 dinara. I pored postojanja odreene korelacije izmeu ovih modaliteta, jaina veze izmeu njih je slaba, pa moemo zakljuiti da je, ipak, potvrena hipoteza da cene karata znaajno ne utiu na uestalost odlaska u pozorite, to je u skladu sa podacima da su visoke cene karata tek na petom mestu po rangu kao razlog za retke posete pozoritu. Na kraju, nadamo se da e rezultati ovog istraivanja, koji su dali osnovne informacije o strukturi dramske pozorine publike i njenom odnosu prema profesionalnim pozoritima, biti od koristi, prvenstveno pozoritima i pozorinim radnicima, ali i istraivaima kao podsticaj za dalja istraivanja ovog veoma vanog segmenta kulturnog ivota. U situaciji evidentnog nedostatka istraivanja ove vrste, rezultati ovakvih istraivanja mogu da doprinesu boljem sagledavanju poloaja i perspektive pozorinih kua u naoj kulturnoj i drutvenoj stvarnosti.

| 73 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

6 Komentari publike22
Narodno pozorite Beograd Mukarac, 31 do 45 godina: Molio bih da gospoe koje dolaze u pozorite sa natapiranom kosom sede u poslednjim redovima ili da budu izbaene iz istog; ena, 46 do 65 godina: Adaptirati higijenski prostor u pozoritu; Mukarac, 19 do 30 godina: NP bi trebalo da uvai popust od 30 putem kartice premijera i za mesta na prvoj galeriji. Karte su generalno skupe; ena, 46 do 65 godina: Trebalo bi uvesti kodeks oblaenja i ponaanja za publiku. Kanjenje publike i predstave je nedopustivo; ena, 19 do 30 godina: Publika je neadekvatno obuena; Mukarac, 46 do 65 godina: Publika bi morala biti lepe obuena za pozorite; ena, 46 do 65 godina: Forsirati srpsko pozorite i glumu, iako sam jako zadovoljna inostranim repertoarom; Mukarac, 46 do 65 godina: Uticati da klasini repertoar ne bude improvizacija na na nain, ve predstave odigrati na svetski nain precizno; Mukarac, 19 do 30 godina: Po mom miljenju, i ostala pozorita trebala bi da uvedu studentske karte pola sata pre predstave kako bi one bile dostupne veem broju ljudi a time bi i pomogle da ljudi ee poseuju predstave; ena, 46 do 65 godina: WC je velika bruka u pozoritu; ena, 31 do 45 godina: Toaleti u NP su bruka i sramota (samo jedan i mali); Mukarac, 46 do 65 godina: Naa pozorita su odlina. Imamo dobre glumce, reditelje, scenografe, koreografe itd; ena, 19 do 30 godina: Trebalo bi da se pozorite vie popularie po fakultetima i kolama uz besplatne karte i karte sa popustom; Mukarac, 19 do 30 godina: Predlaem da se uz svaku kupljenu kartu dobije ajer sa informacijama o predstavi; ena, 19 do 30 godina: Kad se uzimaju studentske karte, da grupa studenata koja dolazi zajedno dobije mesta jedna pored drugih;
22 Komentari publike su navedeni u originalu uz minimalne stilske korekcije.

| 74 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

ena, 19 do 30 godina: Vie gostovanja predstava i pozorita iz Beograda u unutranjosti s ciljem decentralizacije kulturnog ivota u Srbiji; ena, 19 do 30 godina: Toaleti na III galeriji su izuzetno loi; Mukarac, 19 do 30 godina: Toaleti!!; ena, 19 do 30 godina: Vie komedija i savremenih tekstova. Dramaturzi i tekstopisci neka budu mlai ljudi; Mukarac, 19 do 30 godina: Izuzetno cjenim i volim predstave Narodnog pozorita. Naroito mi se svia to su karte pristupane studentima i to mogu pogledati predstave a da ne razmiljam o parama. Hvala vam puno; ena, 19 do 30 godina: Rado bih vam se zahvalila na veoma pristupanim cenama za nas studente, to nije sluaj sa ostalim predstavama u drugim pozoritima. Veliki pozdrav; Mukarac, 31 do 45 godina: Osoblje je veoma ljubazno i predusretljivo prema posetiocima. Atelje 212 Beograd Mukarac, 19 do 30 godina: Trebalo bi napraviti parking; ena, 46 do 65 godina: Niim cenama obezbediti vei broj publike, raznih struktura. Veim brojem odlazaka u pozorite ovek se vee za pozorite pa je u stanju da plati i vie nego to moe. Problem su niske plate i penzije a ne ljubav prema umetnosti, odnosno pozoritu; ena, 31 do 45 godina: Cene ulaznica su visoke. Atelje 212 ima najbolje predstave; Mukarac, 46 do 65 godina: Potrebno je prikazivati vie komada naih pisaca. Takoe, potreban je agresivniji pristup pozorita u svim medijima; ena, 31 do 45 godina: Na alost, u svakodnevnom ivotu smo preplavljeni scenama kriminala i svakom vrstom izopaenosti. Potedite nas toga u veernjem terminu kad traimo zabavu; ena, 46 do 65 godina: Volela bih da ponuda pozorinih predstava bude mnogo vea preko zastupnika u rmama; ena, 46 do 65 godina: Pozdravljam rad i koncepciju za ovu sezonu u Ateljeu 212 gospodina Kokana Mladenovia. Pozorite na Terazijama Beograd ena, 46 do 65 godina: Ako poelite da budete sreni, ovo pozorite je pravo mesto gde treba da doete. Uvek iz njega izaem pune due;

| 75 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

Mukarac, 19 do 30 godina: Mogunost rezervacije i kupovine preko Interneta nije data. Glupo je ekati po 45 minuta u redu za karte; Mukarac, 19 do 30 godina: Niske cene karte treba shvatiti uslovno, jer postoji stalna publika kojoj treba omoguiti loyalty programe, a povremenoj publici kojoj cilj nije razvijanje i zadovoljavanje kulturnih potreba, cenu treba povisiti, za odreene programe; Mukarac, 31-45 godina: Uvesti kartice za popust i na blagajne pozorita, da budu pristupanije kada ih ima; ena, 19 do 30 godina: Uvesti popust za studente i mogunost rezervacije preko interneta; Mukarac, 19 do 30 godina: Uvesti mogunost rezervacije preko interneta; ena, 19 do 30 godina: Uspostaviti saradnju sa fakultetima, kako bi studenti dobijali karte po 300-400 dinara, i kupovali ih na fakultetu. Neke predstave staviti da igraju od 19h, jer je komplikovan prevoz iz prigradskih naselja. Narodno pozorite Sterija Vrac Mukarac, 46 do 65 godina: Trebalo bi da se dobre i kvalitetne predstave mogu gledati ee i van festivala Vraka pozorina jesen, ak i po viim cenama; Mukarac, 31 do 45 godina: Treba zaposliti mlae glumce. Pozorini klub je odlian. Pozorite `Ujvideki Szinhaz` Novi Sad ena, 31 do 45 godina: Trebalo bi renovirati toalete; ena, 46 do 65 godina: elela bih da gledam predstave i vikendom. Beogradsko dramsko pozorite Beograd Mukarac, 31 do 45 godina: Trebalo bi da bude to vie kvalitetnih i dobrih predstava sa dosta muzike i smeha, jer u ovim sumornim vremenima narod treba oraspoloiti i nasmejati; ena, 46 do 65 godina: Imam veoma lepu saradnju sa blagajnom pozorita. Osoblje je ljubazno, predstave kvalitetne. Odlazak u BDP je doivljaj; ena, od 19 do 30 godina: Vea popularizacija pozorita kao institucije i pribliavanje mlaim generacijama; Mukarac, od 31 do 45 godina: to vie reklamirati u medijima pozorine predstave;

| 76 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

ena, 31 do 45 godina: Vie popularisanja predstava putem medija, hronike, pregledi, komentari. Vie saradnje sa kolama i radnim organizacijama; Mukarac, od 46 do 65 godina: Programi i karte treba budu na irilici; ena, 31 do 45 godina: Trebalo bi da bude vie predstava iz bivih republika, naroito Hrvatske i Slovenije; Mukarac, 19 do 30 godina: Ponudite last minute i popuste za odreene predstave ili odreenu grupu posetilaca (mladi, studenti, nezaposleni...); ena, 46 do 65 godina: Uvesti neki dan, npr. prvi ponedeljak u mesecu gde bi karte bile znatno jeftinije nego obino, to bi uinilo publiku zadovoljnom, a poseta bi bila velika; ena, 19 do 30 godina: Ako ste u mogunosti, organizujte ee online popuste (od 40) ili bar za studente omoguite neki dodatni popust. Kruevako pozorite Kruevac ena, 46-65 godina: Da ima vie premijera u toku pozorine sezone i vie gostujuih predstava. Pirotsko pozorite Pirot Mukarac, preko 65 godina: Provincijskim pozoritima, koja na jedvite jade vezuju kraj sa krajem, potrebna je pomo preko dobrih reditelja, dobrih gostujuih glumaca i drugog osoblja, a na raun Republikog ministarstva za kulturu; ena, od 46 do 65 godina: Da predstava pone tano na vreme; Mukarac, od 31 do 45 godina: Vie gostovanja pozorita iz Beograda. Narodno pozorie Ni ena, 19 do 30 godina: Popust za nezaposlene; Mukarac, 31 do 45 godina: Preporuka da bude Zone Zamrove i Kotane; ena, 19 do 30 godina: Predstava Bura je otkazana po trei put. Pozorite Slavija Beograd Mukarac, 31 do 45 godina: Podii cene karata ukoliko treba, da bi se uloilo u enterijer, stolice, da bi ljudi preko 185 cm mogli da uivaju u predstavi;

| 77 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

ena, 31 do 45 godina: Zahtev za vei popust na cenu ulaznice; Mukarac, 31 do 45 godina: Preporuka da mesta budu numerisana zato to se stvara guva i ljudi se grabe oko mesta, to gospodin smatra neprimerenim za pozorite; ena, 31 do 45 godina: Treba da se radi na stvaranju nove publike, kao i da se neguju teme koje bi dotakle emocije tinejdera i radile na mobilisanju mladih preko tema koje su mladima interesante; ena, 19 do 30 godina: Predlaem da se izdaje godinja karta kako bi se privukla publika, kao i da na sajtu za svaku predstavu treba da se stavi kratak sie, komentar posetilaca i pozorinog kritiara o predstavi; Mukarac, 19 do 30 godina: Spustiti cene karte kako bi se motivisala mlada publika. Narodno pozorite Sombor Mukarac, 19 do 30 godina: Trebalo bi da se obnove stare predstave, npr Majstor i Margarita, Opsada crkve svetog spasa, Bogojavljenska no, Putovanje za nant, Maska; ena, 46 do 65 godina: Predaem da se smanji cena karata za gostovanja drugih pozorita. Zvezdara teatar Beograd ena, 31 do 45 godina: Predlaem da ima vie predstava koje e da nasmeju publiku, a manje tragedija i ratnih tema; ena, 19 do 30 godina: Potrebno je vie predstava. Kraljevako pozorite Kraljevo Mukarac, 31 do 45 godina: U ovom pozoritu nema toaleta za posetioce, kao ni garderobe; ena, 46 do 65 godina: Oformiti putujue pozorite, da se poseuju ruralne oblasti i manji gradovi. Narodno pozorite Kikinda ena, do 18 godina: Repertoar deliti na blagajni pozorita ili pozorinog kluba, zato to postoje retko obavetenja o repertoaru koja su dostupna. Naroito je bitno naglasiti na oglasnoj tabli kada se pomera lokacija predstave, recimo kada se odrava na trgu;

| 78 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

ena, preko 65 godina: Pozorite ima kvalitetan repertoar, i treba da ugoava kvalitetne predstave i na taj nain se trudi da zadovolji potrebe svojih gledalaca, i obezbedi kvalitetan pozorini ivot. Narodno pozorite Nepszinhaz Novi Sad ena, 19 do 30 godina: Glumci i marketing pozorita su odlini. Pozorite mladih Novi Sad ena, 31 do 45 godina: Kvalitet predstava je lo, kao i izbor dela i glumaki ansambl. Treba se ugledati na manja pozorita u unutranjosti u vezi inovativnosti. Jugoslovensko dramsko pozorite Beograd ena, 46 do 65 godina: Trebalo bi da postoji dan rezervisan za srednjokolce, gde bi gledali predstave po pristupanijoj ceni. Na ovaj nain bi se razvijale potrebe za redovne posete pozoritu; ena, 19 do 30 godina: Preurediti hol scene Bojan Stupica. Pozorite Zoran Radmilovi Zajear ena, 46 do 65 godina: Predstave treba da budu igrane vikendom, ne samo radnim danom; da predstave poinju u 21h, kako mnogi ljudi rade do kasno; da gostuju amaterska pozorita koja na meunarodnim scenama postiu uspehe; da se sredi enterijer stolice i nagib sale; da pozorite radi ee i van vremena Festivala; ena, 46 do 65 godina: Uvesti to vie savremenih pozorinih predstava; ena, 19 do 30 godina: Bolje informisati javnost o repertoaru putem tampe, TV-a, ajera i radijskog programa; ena, 46 do 65 godina: Napraviti vee i novo pozorite, umesto sadanjeg malog i starog. Pozorite Bora Stankovi Vranje ena, 31 do 45 godina: Trebalo bi da bude vie predstava gostujuih pozorita; Mukarac, 31 do 45 godina: Proiriti salu i urediti enterijer pozorita. Srpsko narodno pozorite Novi Sad ena, 46 do 65 godina: Repertoar nacionalnog teatra uskladiti sa srednjokolskom lektirom;

| 79 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

Narodno pozorite Uice Mukarac, 46 do 65 godina: Pozorite treba da bude arolija, ne treba da oslikava svakodnevne mrane teme, kojih ve ima dosta u medijima; Mukarac, 46 do 65 godina: Vea razmena meu pozoritima; to vie predstava na repertoaru; vie gostovanja. Madlenianum Beograd, Zemun ena, 19 do 30 godina: Volela bih da ee mogu da pogledam jo neki mjuzikl, i da uvedete besplatne ulaznice za glumce i umetnike, njima je to potrebno. Bitef teatar, Beograd Mukarac, 19 do 30 godina: Predstava bi trebalo da pone na vreme (u 20h ); Mukarac, 31 do 45 godina: Predstava bi trebalo da pone na vreme (u 20h ).

| 80 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

7 Literatura
1. Boal, Augusto. 2004. Pozorite potlaenog, Ni: Prosveta. 2. Burdije, Pjer 1970. Intelektualno polje i stvaralaka zamisao, Kultura, br. 10, 74-107 3. Coenen-Huther, Josette 1978. Pozorite i kulturne inovacije, Kultura, br. 42/43, 90-107. 4. Cvetkovi, Tomislav 1970. Pozorite svih pozorite za sve, Kultura, br. 11, 142-148. 5. asopis Kultura: tematski broj o pozoritu 1980, br. 48/49, 10-260. 6. Dakovi, Nevena 1994. Film i pozorite po-mo trend, Kultura, br. 93/94, 23-37. 7. Divinjo, an. 1978. Sociologija pozorita, Beograd: BIGZ. 8. Dragievi-ei, Milena., Stojkovi, Branimir. 1993. Organizovanje kulture: institucije, publika, animacija, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. 9. uki, Nataa 1989. Pozorite, pre svega, Kultura, br. 84/87, 223-227. 10. Godinjak jugoslovenskih pozorita, Novi Sad: Sterijino pozorje. 11. Ikonomova, Vera. 1985. Pozorite i publika: socioloko istraivanje publike beogradskih pozorita, Beograd: Zavod za prouavanje kulturnog razvitka. 12. Ikonomova, Vera., Vukovi, Tihomir., Joki, Vujadin. 1973. Pozorite i publika, Beograd: Zavod za prouavanje kulturnog razvitka. 13. Jevtovi, Vladimir 1997. Pozorina publika: svedok ili sauesnik, Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti, god. 1, br. 1, 196-211. 14. Joki, Biljana., Mra, Slobodan. 2009. Informacione tehnologije i ljudski resursi u kulturi Srbije, Beograd: Zavod za prouavanje kulturnog razvitka. 15. Milutinovi, Zoran 1997. Teorija publike, Scena, god. 33, knjiga 2, br. 5/6, 68-71. 16. Mra, Slobodan 2004. Kulturni habitus omladine, u: Nikoli, Milan., Mihailovi, Sreko (ur.). Mladi zagubljeni u tranziciji. Beograd: Centar za prouavanje alternativa.

| 81 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

17. Nemanji, Milo. 1991. Filmska i pozorina publika Beograda: socijalno-kulturni uslovi formiranja u periodu 1961-1984, Beograd: Idea i Zavod za prouavanje kulturnog razvitka. 18. Parto, Judit., Varga, Lajo 1971. Pozorite i njegova publika, Kulturni ivot, br. 11. 19. Tasi, Ana 2009. Pozorite u medijskom kontekstu, Kultura, br. 124, 109-124. 20. Volk, Petar. 2000. Pozorite i tradicija, Beograd: Muzej pozorine umetnosti Srbije i Zavod za prouavanje kulturnog razvitka.

| 82 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA Rige od Fere 4, Beograd

mr Mra Slobodan POZORINA PUBLIKA U SRBIJI


Za izdavaa Aleksandar Lazarevi Tira 50 primeraka Tehniko ureenje i tampa Cicero print Beograd

CIP - , 792.073(497.11)2009(047.31) , , 1970Pozorina publika u Srbiji : izvetaj o istraivanju : (dramska publika) / Slobodan Mra. - Beograd : Zavod za prouavanje kulturnog razvitka, 2010 (Beograd : Cicero print). - 83 str. : tabele, graf. prikazi ; 24 cm Tira 50. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliograja: str. 81-82. ISBN 978-86-81529-19-5 a) - - - 2009 - COBISS.SR-ID 174508044

| 83 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | POZORINA PUBLIKA U SRBIJI

| 84 |