Aleksandar Puskin - Kapetanova kci GLAVA PRVA GARDIJSKI NAREDNIK Kapetan u gardi on bi sutra bio.

Nije potrebno u trupi nek se poui. Sjajno reeno nek se malo pomui A ko mu ono otac be e? Knja nin Otac moj, Andreja Petrovi Grinjov, slu io je u svojoj mladosti kod grofa Miniha i i zi ao iz vojske kao major prve klase 17.. godine. Otada je iveo u svome simbirskome selu, gde se i o enio devojkom Avdotjom VasiJjevnom erkom tamo njega siroma noga plemia . BUo nas je devetoro dece. Sva su moja braa i sestre poumirali jo dok su bili mal i. Ja sam bio zapisan kao narednik semjonovskoga puka milo u gardijskog majora, kne za na ega bliskog srodnika. Vodio sam se kao da sam na odsustvu dok ne zavr im nauke . U ono vreme mi se nismo obrazovali na dana nji nain. Od pete me godine predado e ko nju aru Saveljiu, koga su zbog trezvena pona anja unapredili za moga vaspitaa. Pod nje govim nadzorom ja sam se nauio u dvanaestoj godini ruskim slovima i mogao sam sas vim zrelo da sudim o osobinama lovakog hrta. U to doba otac mi najmi Francuza, me sje Boprea, koga je poruio iz Moskve zajedno sa godi njim trebovanjem vina i finog ulja. Njegov je dolazak jako ozlovoljio Saveljia. Hvala bogu, gunao je on za sebe dete je, ini mi se, i umiveno, i oe ljano i sito. emu se trae bez potrebe novci i uzima u najam musje kao da nema dovoljno na ih ljudi! Bopre je u svojoj otad bini bio berberin, a posle u Pruskoj vojnik, pa je zatim do a o u Rusiju pour etre outchitel, ne poimajui sasvim smisao ove rei. Bio je dobriina, ali vetropir i velik a propalica. Glavna mu je slabost bila strast prema lepom polu, te bi estn zbog s vojih udvaranja dobijao batine, od kojih bi stenjao po itave dane i noi. Sem toga, nije bio kako je sam kazivao ni neprijatelj a i, tj. govorei ruski voleo je da gucn e. Ali kako se u nas vino iznosilo jedino za ruak. i to samo po a ica, pri emu bi uite lja obino mimoilazili, moj ti se Bopre vrlo brzo navie na rusku rakiju pelenjau, pa ju je ak poeo ceniti vi e nego vina svoje otad bine, kao pie bez premca i mnogo korisn ije za eludac. Mi smo se odmah sprijateljili i mada se po ugovoru obavezao da me ui jrancuskom, nemakom i svima naukama, on je vi e voleo da se ubrzo naui od mene nat ucati ruski, a zatim smo obojica gledali svoja posla. iveli smo kao jedna du a. Zgo dnijeg mentora ne bih sebi mogao po eleti. Ali uskoro nas sudbina rastavi, evo zbog ega Debela, boginjava devojka, pralja Pala ka, i hroma govedarka Akuljka nekako se dog ovore te u isti mah padnu mojoj majci pred noge. Optu ivale su se zbog gre ke slabos ti i kroz pla se tu ile na musjea koji ih je neiskusne prevario. Majka nije volela da se s tim ali i potu ila se ocu. Njegovo je raspravljanje bilo kratko. Odmah je p ozvao onoga gada, Francuza. Javi e mu da mi musje dr i eas. Otac ue u moju sobu. U ta j as Bopre je spavao na postelji pravednikim snom. Ja sam bio zanet poslom. Valja znati da je za mene iz Moskve bila naruena zemljopisna karta. Visila je na zidu i nikad nije upotrebljavana, te me je odavno dovodila u isku enje irinom i jainom har tije. Odluio sam da nainim od nje zmaja i, koristei se Boprevim snom, latih se posl a. Otac ue ba kad sam hteo da ukararim rep od like na Rt dobre nade. Kad vide kako se ve bam u zemljopisu, otac me povue za uho, zatim priskoi Bopreu, probudi ga bez ikakva obzira i poe ga estoko grditi. Zbtinjen, Bopre poumi da ustane, ali nije mo gao nesreni Francuz bio je mrtav pijan. Za tolike nevolje bio je samo jedan lek. Otac ga epa za vrat i odi e s kreveta, izgura na vrata i jo istoga dana najuri iz kue, emu se Savelji neopisano radovao. Time se i zavr i moje obrazovanje. iveo sam kao deri te hvatajui golubove i preskaui jarca sa decom na ih slugu. Tako mi mi nu esnaesta godina. Tada mi se promeni sudbina. Jednom, ujesen, raajka je spravljala u gostinskoj sobi slatko od meda, a ja, obl izujui se, gledao penu kako vri. Otac je kraj prozora itao Dvorski kalendar, koji je svake godine primao. Ova je knjiga na njega uvek jako utucala, svakad ju je it ao s osobitim zanimanjem i ovo mu je itanje uvek silno raspaljivalo u. Majka je zna

la napamet sve njegove navike i obiaje, pa se svagda trudila da to dalje zaturi kn jigu, te mu Dvorski kalendar ne bi dolazio pred oi po itave mesece. Ali zato, kada bi ga sluajno na ao, ne bi ga satima pu tao iz ruku. Otac je, dakle, itao Dvorski kal endar, pokatkad slegao ramenima i ponavljao u po glasa Generallajtnant.. A kod mene u eti bio narednik.. Oba ruska ordena, kavaljer?... A nedavno smo?... Najzad otac zavitla kalendar na divan i utonu u misli, to nije slutilo na dobro. Odjednom on se okrete majci Avdotja Vasiljevna, koliko ono be e godina Petru i? Pa, eto, u ao je u sedamnaestu odgovori majka. Petru a se rodio ba one godine kada je tetici Nastasji Gerasimovnoj stradala noga i kad je... Dobro, prekide je otac vreme mu je za slu bu. Dosta je trao po sobama za slu avke i p eo se po golubarnicima. Misao o bliskam rastanku sa mnom tako je ganula majku da je ispustila ka iku u erpu , a suze joj poteko e niz obraze. Suprotno tome, moje je odu evljenje bilo toliko da ga je te ko opisati. Misao o slu bi spajala se u meni s mislima o slobodi i o nasla dama petrogradskog ivota. Zami ljao sam sebe kao gardijskog oficira, to je po mome s hvatanju bio vrhunac oveje sree. Otac nije voleo da menja svoje namere niti da odgaa njihovo izvr enje. Dan moga odl aska bio je odreen. Uoi toga dana otac izjavi da hoe po meni da po lje pismo mome buduem stare ini, pa zatra i pero i hartiju. Ne zaboravi, Andreja Petroviu, ree majka da i od moje strane pozdravi kneza B. Reci mu da se nadam da nee li iti Petru u svoje za tite. Gluposti! odgovori otac namr tiv i se. Za to ba da pi em knezu B Pa ti ree da e pisati Petru inom stare ini. Pa ta onda? Zar nije knez B. Petru in stare ina? Zar Petrtt a nije upisan u semjonovski puk? Upisan! ta se mene tie gde je upisan? Petru a ne ide u Petrograd. ta e nauiti slu ei u rogradu? Da erda novac i da lumpuje. Ne, neka slu i on malice u obinoi vojsci, nek se pomui. nek omiri e barut, neka bude voinik, a ne ilko . Upisan u gardu, nije nego! Gd e mu je paso ? Daj ga ovamo! Majka potra i moj paso , koji se uvao u kutiji zajeno sa ko uljicom u kojoj su me krstil i, i pru i ga ocu uzdrhtalom rukom. Otac ga pa ljivo proita, spusti preda se na sto i otpoe svoje pismo. Mene je muila radoznalost. Kuda me alju ako nee u Petrograd? Nisam skidao oiju s oeva pera koje se micalo veoma lagano. Najzad on zavr i pismo, zapeati ga u isti omot s paso em, skide naoari i prizvav i me, ree Evo ti pisma za Andreju Karlovia moga starog fcuga i prijatelja. Ii e u Orenburg da slu i pod njegovom komandom. I tako se sve moie sjajne nade pretvori e u prah i pepeo! Umesto veseloga petrogra dskog ivota ekala me je dosada u gluvom i zabaenom kraju. Slu ba o kojoj sam do maloas mislio sa tolikom rado u, pretovori se u te ku nevolju. Ali je uzaludno bilo protivi ti se! Iduega dana ujutru dotera e pred kuu putnika kola, smeti te u njih koveg, sanduu priborom za aj i zave ljaje sa zemikama i kolaima, poslednjim znacima domaih ne nosti. Roditelji me blagoslovi e. Otac mi ree Zbogom, Petre! Slu i verno korne se zaveri slu aj stare ine za njihovu milost ne otimaj se u slu bi se ne naturaj, ali je i ne izbegavaj i pamti poslovicu Cuvaj odelo dok je n ovo, a ast od malena. Majka mi je plaui prikriila da uvam zdravlje, a Saveljiu da pazi na dete. Navuko e mi k o uh od zeje ko e, a povrh njega lisiju bundu. Seo sam u kola sa Saveljiem i krenuo na put lijui gorke suze. Jo te iste noi stigao sam u Simbirsk, gde sam morao proboraviti dan i no da bismo p okupovali razne stvari, kako je bilo nareeno Saveljiu. Ja sam ostao u gostionici. Savelji je jo izjutra zareao po radnjama. Kad mi je dodijalo da gledam s prozora na blatnjavi sokak, stadoh da lutam po svima sobama. Kad sam u ao u sobu za bilijar, ugledarn jednoga gospodina visokog rasta, od trideset i pet godina otprilike, d ugih, crnih brkova, u domaoj haljini, sa biljarskim takom u ruci i lulom u zubima . Igrao je s markerom koji bi posle dobitka ispijao a icu rakije, a posle gubitka m orao da se provlai etvorono ke ispod bilijara. Poeo sam posmatrati igru. to je du e igra

trajala, to su etvorono ne etnje bile sve e e, dok marker najzad ne osta po bilijarom. ospodin izgovori nad njim nekoliko gromkih rei, kao posmrtno slovo, i predlo i mi d a odigramo jednu partiju. Odbio sam ne znajui da igram. To mu se, oevidno, uinilo ud no. Pogledao me kao da me sa aljeva, ali ipak zapoesmo razgovor. Saznao sam da mu j e ime Ivan Ivanovi Zurin, da je komandir ete husarskog puka, da se bavi u Simbirsk u zbog prijema regruta i da je na konaku u ovoj gostionici. Zurin me pozva da se zajedno s njim zalo im, po vojniki, to je bog dao. Rado pristanem. Sedosmo za sto. Zurin je mnogo pio, a nudio i mene govorei da se treba privikavati na slu bu priao m i je anegdote iz vojnikog ivota, od kojih sam se gotovo valjao od smeha, te ustado smo od stola kao najbolji prijatelji. Posle toga on se ponudi da me naui da igram bilijara. To je govorio je on preko potrebno za svakoga drugara u slu bi. Dospe , na primer, u ratu u neko mestance. Sta e da radi ? Nee , valjda, jednako da tue ivute. Hteo ne hteo de u krmu da igra bilijara, ali treba umeti igrati! Potpuno me je ubedio, te se s najveom marljivo u dadoh na uenje. Zurin me je glasno b odrio, divei se mom brzom uspehu, i posle nekoliko lekcija predlo i mi da igram u n ovce, u gro , ne radi dobitka nego tako, tek da ne igramo badava, to je, kako ree, v rlo lo obiaj. Pristao sam. i na to, a Zurin zapovedi da donesu puna i nagovori me d a srknem, govorei mi ponovo da mi se valja prdvikavati na slu bu, a kakva je to slu b a bez puna! Poslu ao sam ga. Meutim, i dalje smo igrali. to sam e e natezao iz svoje a sam postajao sve odva niji. Lopte su mi svaki as letele preko ograde ja sam se esti o, grdio markera, bog e ga znati kako je brojao s vremena na vreme poveavao sam ul og jednom rei, vladao sam se kao deri te koje se doepalo slobode. I tako je vreme pr o lo neopa eno. Zurin pogleda u asovnik, spusti tak i ree mi da sam izgubio sto rubalj a. To me je donekle bacilo u brigu. Novci su mi bili kod Saveljia. Poeo sam se izv injavati. Zurin me prekide Ta molim te, ne treba da se uznemirava . Mogu ja i priekati, nego da sad poemo kod A rinu ke! ta ete! Dan sam zavr io onako isto lakomisleno kako sam i poeo. Veerali smo kod Arinu ke . Zurin mi je jednako dolivao pie ponavljajui kako mi se valja navikavati na slu bu. Ustav i od stola, jedva sam se dr ao na nogama i Zurin me u pono odveze u gostionicu . Savelji nas doeka na ulazu. On glasno uzdahnu, opaziv i nesumnjive znakove moje revn osne slu be. Sta se to dogodi s tobom, gospodaru? ree on alostivo. Gde li si se to udesio? Ah, gospode! Ovakve bruke jo nisam video! uti, ro matora! odgovorih mu ja s mukom ti si se sigurno napio, idi da spava ... i s vuci me. Kad sam se sutradan probudio, bolela me je glava i mutno sam se seao jueera njih do gaaja. Moja razmi ljanja prekide Savelji, koji je u ao sa a om aja. Rano je, Petre Andrejevieu, rekao mi je odmahujui glavom rano si poeo bekrijati. N a koga si se to umetnuo? Ni otac, ni deda, koliko znam, nisu ti bili pijanice o majci ve i da ne govorim, otkako se rodila, osim kvasa ni ta drugo nije izvolela uz eti u usta. I ko je za sve to kriv? Onaj prokleti musje. Svaki as eto ti ga kod Antipovne Mad am, e vu pri votku. Pa eto i tebi sad e vu pri! Nema govora na dobro te je uputio pasji sin. Zar je. trebalo naimati nekrsta za vaspitaa, kao da gospodar nije imao svojih ljudi! Bi me stud. Okrenuo sam se i rekao mu Idi, Saveljiu, neu aja. Ali te ko se otarasiti Saveljia kad pone da pridikuje. Eto vidi , Petre Andrejiu, kako je to kad se bekrija. I u glavi te ko i nema se volje za jelo. ovek koji pije ne vredi ni prebijene pare... Nego da uzme rasola od kras tavaca s medom, a jo je bolje rasterati mamurluk s pola a ice pelenjae. Hoe li? U taj tren ue neki deak i predade mi pisamce od I. I. Zurina. Ja ga otvorih i proit ah ove redove Dragi Petre Andrejeviu, molim te po alji mi po ovome mome deku sto rubalja koje si s ino izgubio sa mnom u igri. Novac mi je potreban. Spreman za uslugu Ivan Zurin. ta sam znao da radim? Tobo sasvim ravnodu no obratim se Saveljiu koji je bio i novaca

i rublja i poslova mojih staralac, te mu zapovedim da isplati deaku sto rubalja. Kako! Za to? upitao je zabezeknuti Savelji. Du an sam mu odgovorih to sam mogao hladnokrvnije. Du an! poe Savelji sve zaprepa eniji a kada si to, gospodaru, uspeo da se zau i kod njeg To nisu ista posla. Kako ti drago, gospodaru, ali ja novaca ne dam! Pomislio sam, ako u ovom odlunom trenutku ne nadvladam tvrdoglava starca, docnije u se te ko osloboditi njegova nadzora, pa pogledav i ga ponosito, rekoh Ja sam tvoj gospodar, a ti si moj sluga. Novci su moji. Prokockao sam ih, jer mi se tako prohtelo. A Gospoo, molim vas... tebi savetujem a ne mudruje , nego a ini to ti se zapoveda. Saveljia su moje rei toliko zaprepastile da je pljesnuo rukama i skamenio se od uda . Ei, ti. to si stao? povikao sam ljutito. Savelji zaplaka. Bau ka, Petre Andrejiu, ne mori me alo u. Sunce moje! Poslu aj mene, starca napi i tome r ojniku da si se na alio, da se u nas toliki novci ne legu. Sto rubalja! Ti, bo e mil ostivi! Reci da su ti roditelji strogo i prestrogo zabranili svaku igru, sem s o rasima... Dosta sa truanjem prekidoh ga o tro, daj ovamo novce, ili u te za vrat, pa napolje! Savelji me pogleda duboko o alo en i poe da donese novac. Bilo mi je ao jadnog starca, a li sam hteo da se dokopam slobode i da poka em kako yi e nisam dete. Novci su Zurinu bili predati. Savelji po uri da me izvede iz ove proklete gostionice. Izvestio me je da su konji spremni. Nemirne savesti i s nemim kajanjem krenuo sam iz Simbirs ka ne oprostiv i se od svoga uitelja nisam ni sanjao da u se ikada jo s njim sresti. GLAVA DRUGA VOA Zdravo da si. oi krajino, zemljice nezrcana! Da li sam ti ja sam zablurJeo il me dobar konjie sam doneo? Donela ie mene. junainu, srea moia, sree u iunaka, rujno vino krmarice mlade. Starinska pesma Moia putnika razmi ljania nisu bila mnopo prijatna. Moj gubitak prema tada njim cenam a nije bio mali. Morao sam priznati sam sebi da je moje pona anje u simbirskoi gos tionici bilo glupo, te sam se oseao krivac pred Saveljiem. Sve me je to muilo. Star ac je smrknut sedeo na boku okrenuv i se od mene, on je utao i samo bi se pokatkad oglasio ka ljem. Ja sam, na svaki nain. hteo da se s njim pomirim, a nisam znao kak o da ponem. Najzad mu rekoh Pa dobro, Saveljiu! Dosta je, pomirimo se, kriv sam. vidim i sam da sam kriv. Ja sam jue pravio gluposti, a tebe niza ta uvredio. Obeavam ti da u se od sada vladati p ametnije i da u te slu ati. Hajde, ne ljuti se. da se pomirimo. Eh, bau ka Petre Andrejiu, odgovori on i duboko uzdahnu. Ljutim se to ja na samoga s ebe ja sam kriv za sve. Za to sam te ostavio samoga u gostionici? ta e ! Palo mi, gre ni ku, na um da svratim do akonovice, da se vidim s kumom. Eto tako svrat o kumici, a zadr ao se kao u tamnici. Nesrea, pa to ti je! Kako u na oi gospodi? Sta e da ka u kad u u da im dete pije i kocka se? Da ute im jadnoga Saveljia, dadoh mu re da ubudue bez njegova pristanka neu potro iti ni iedne kopejke. On se postepeno umirio, mada bi jo uvek progunao pokatkad za sebe, odmahnuv i glavom Sto rabalja! Nije ala! Pribli avao sam se mestu gde sam bio upuen. Oko nas se pru ile sumorne pustare, ispre secane humkama i jarugama. Sve be e pokriveno snegom. Sunce je zalazilo. Kola su i l a po uskom putu ili, tanije, po prtini to je naini e seljake saonice. Odjednom koija po pogledati u stranu pa najzad, skinuv i kapu, okrete mi se i ree Gospodine, kako bi bilo da zapovedi da se vraamo? A za to to? Bie nevremena, vetar se pomalo di e, vidi kako nosi susne icu. Pa ta to mari? A vidi tamo ta je? Koija pokaza biem prema istoku. Ja ne vidim ni ta osim bele stepe i vedra neba. A onde, onde onaj oblaak? Opazio sam doista nakraj neba beo oblaak za koji sam isprva smatrao da je daleki bre uljak. Koija mi objasni da taj oblaak nagove tava vejavicu. Slu ao sam o tamo njim meavama i znao da su itave karavane zavejavale. Savelji se slo io

sa koija evim mi ljenjem i savetovao da se vraamo. Ali meni se inilo da vetar nije jak, nadao sam se da emo za vremena stii do stanice, te zapovedim da br e vozi. Koija poe da goni konje, ali je jednako pogledao na istok. Konji su kasali slo no. Ve tar je, meutim, svakog trenutka bio jai. Onaj oblaak pretvorio se u belu oblainu, ko ja se te ko uzdizala, rasla i postepeno zastrla nebo. Poe sitan sneg, pa ojednom nav ali e guste pahuljice. Vetar stade a fijue i nasta meava. U tren oka mrano nebo sastav i se sa sne nom puinom. Sve i eze. Vidi , gospodaru, povika koija nevolja meava! Izvirim iz kola svud mrak i vihor. Vetar je zavijao s takvom surovom izrazito u kao da ima du u sneg je zasipao mene i Saveljia konji su i li obinim korakom i uskoro sta do e. to ne tera dalje? upitam nestrpljivo koija a. Kako da teram? odgovori on silazei sa boka ne znamo i onako kuda smo zalutali put a nema, a magla svud naokolo. Poeh da ga grdim. Savelji se zauze za njega. E, ba je mudro to ga ne poslu asmo govorio je ljutito vratili bismo se na konak, nap ili aja, odmorili do jutra, meava bi se uti ala i mi bismo krenuli dalje. Ta kuda uri mo? Da je na svadbu, jo bih ra zumeo! Imao je pravo Savelji. Ali sad ta je, tu je. Sneg je prosto navirao. Oko kola se p oe dizati nanos. Konji su stojali opu tene glave i pokatkad podrhtavali. Koija je obi lazio oko konja i, ne znajui ta bi, name tao zapregu. Savelji je gunao, a ja se obazir ao na sve strane nadajui se da u videti bar neki trag od naselja ili puta, ali nis am raogao razabrati ni ta osim mranog kovitlanja meave... Odjednom opazkn kao da se ne to crni. Hej, koija u, viknuo sam pogledaj ta se ono tamo crni? Koija se zagleda. A bog e ga znati, gospodine, ree, sedajui na svoje mesto da su kola nisu, a nije ni drvo! ini mi se da se mie. Bie, bogami, ili vuk ili ovek. Zapovedio sam da vozi prema nepoznatom predmetu, koji se odmah stade kretati nam a u susret. Kroz dva minuta poravnasmo se s nekim ovekom. Ej, dobri ovee! viknu mu koija . Recider, da li zna gde je put? Pa ovde je put ja stojim na vrstini, na trveniku Odgovori putnik ali ta to vredi? uj, prijatelju, rei u ja zna li ti ovaj kraj? Bi li mogao da me sprovede do konaka? Znam ja ovaj kraj odgovori putnik nahodao sam se i navozao njime, vala, i uzdu i popreko. Ali vidi kakva je ovo salauka taman da te pomete s puta. Bolje je ostati ovde, pa priekati dok se meava ne uti a i nebo ne razvedri tada emo nai put po zvezda ma. Njegova me hladnokrvnost ohrabri. Bio sam ve odluio da se predam volji bo j.oj i da prenoim usred stepe, kad odjednom onaj putnik hitro skoi na bok i ree koija u Nego, hvala bogu, naselje nije daleko skreni desno, pa teraj! A to da teram na desno? zapita koija zlovoljno. Gde ti to vidi put? Jakako konji tui, a ni ular svoj, teraj konje, uzalud ne stoj. Uini mi se da koija ima pravo. Zbilja, rekoh ja po emu misli da naselje aije daleko? Pa po tome to vetar otuda bije odgovori putnik oseam da je zamirisaio na dim bie da je blizu selo. Zadivi e me njegova dosetljivost i izo trenost ula. Zapovedih koija u da vozi. Konji su jedva gazili po dubokom snegu. Kola su se jedva micala nailazila su na nanose il i zapadala u jame, prevaljujui se as na jednu, as na drugu stranu. Cinilo mi se kao da putujem laom koja plovi po burnome moru. Savelji je stenjao, udarajui se svaki a s o moje slabine. A ja spustio asuru, zamotao se u bundu, pa zadremao, uspavan p esmom salauke i laganim klackanjem kola. Prisni mi se san, koji nikada ne mogu zaboraviti i u kome jo i sad vidim ne to pror oansko kad s njim uporedim neobine dogaaje u mome ivotu. Citalac e mi oprostiti po sv oj prilici, on zna iz iskustva kako ovek lako podle e praznoverju ma koliko prezira o predrasude. Nalazio sam se u onom stanju oseanja i du e kad se stvarnost, uzmiui ispred ma tanja, s tapa s njim u nejasne slike prvog sna. inilo mi se da meava jo besni i da jo lutamo

po sne noj pustinji... Odjednom spazim kapiju i uem u gospodsko dvori te na eg imanja. U prvi mah sam se bojao da se otac ne naljuti to sam se i protiv svoje volje vrat io pod roditeljski krov, i da to ne smatra kao hotiminu neposlu nost. Uznemiren isk oim iz kola i vidim kako me majka doekuje na ulazu duboko ojaena. Ti e, veli mi ona otac je bolestan, na samrti, i eli da se s tobom oprosti. Obuzet strahom, po ao sam za njom u spavau sobu. Vidim, soba slabo osvetljena kraj postelje stoje ljudi s tu nim licima. Sasvim lagano pristupim postelji majka di e za vesu i govori Petru a je do ao, Andreja Petroviu vratio se saznav i da si se razboleo blagoslovi ga! Spustio sam se na kolena i upro oi na bolesnika. Ali ta je to?... Umesto svoga oca vidim da u postelji le i mu ik crne brade, veselo me gledajui. Ja se u nedoumici obr aam majci i velim joj ta ovo znai? Pa ovo nije tata. Za to da tra im blagoslov od ovoga seljaka? Ne mari, Petru a, odgovara mi majka ovo je tvoj kum celivaj mu ruku, a on e da te b lagoslovi. A ja kao ne pristajem. Tad seljak skae s postelje, dohvata sekiru iza lea i poinje vitlati njome na sve strane. Hou da be im... a ne mogu soba se napunila mrtvim tele sima spotiem se o tela i klizam po krvavim lokvama... Onaj stra ni seljak me Ijubaz no doziva i veli Ne pla i se, pristupi mome blagoslovu... Strava i nedoumica me obuzimaju... I u ta j as probudim se konji su stajali Savelji me dr ao za ruku govorei Izlazi, gospodaru, stigli smo! Gde smo stigli? pitao sam trljajui oi. Na konak. Bog nam pomo e, udarismo pravo na plot. Izlazi br e, gospodaru, da se ogre je . Izi ao sam iz kola. Meava je jo trajala, mada malo slabija. Bilo je tako mrano kao da su ti oi iskopali. Domain nas doeka na vratima, zaklanjajui fenjer skutom, i uvede me u sobu, teskobnu, ali prilino istu, koju je osvetljavala lu. O zidu je visila pu k a i visoka kozaka ubara. Domain, rodom jajiki kozak, jo sve i bodar seljak, mogao je imati oko ezdeset godina. Savelji unese za mnom sandue sa ajnim proborom i zaiska vatre da skuva aj, koji mi se nikada ne uini toliko potreban kao tada. Domain poe za poslom. Gde je voa? upitam Saveljia. Ovde sam, va e blagorodstvo, odgovori mi glas odozgo. Pogledah na zapeak i videh crnu bradu i dva sjajna oka. ta je, brate, prozebao si? Kako da ne prozebem u ovom. otrcanom ha ljetku! Bio je u mene ko uh za to kriti? ali sam ga sino zalo io u rakid inici 5inilo mi se da mraz nije ba tako jak. U tom trenutku domain ue sa uzavrelim samovarom ja ponudim na em voi a u aja, te seljak ie sa zapeka. Njegova mi se spolja nost uini vredna pa nje. Bio je to ovek etrdesetih go ina, srednjeg rasta, ko at i pleat. Njegovu crnu bradu behu pro arale sede, a ive, krup ne oi jednako su igrale. Izraz lica bio mu je dosta prijatan, ali lupe ki. Kosa mu je bila o i ana kru no imao je na sebi otrcan kaftan i tatarske alvare. Pru ih mu a u aja srknu 1 namr ti se. Va e blagorodstvo, budite tako dobri, zapovedite da mi donesu a u vina aj nije na e kozak o pie. Rado mu uinih po elji. Domain uze s police satljik i a u i pri av i mu, zagleda mu se u l ce Gle, ree on ti opet u na em kraju. Otkuda tebe srea nanese? Moj voa znaajno namignu i odgovori posloviki Po gradini skakutao, pa konoplju kljucao hitnu baba ljunak, ne pogodi kljunak. Ne go, kako va i? Na i, veli ? odgovori domain i nastavi nemu ti razgovor Poe zvono za bdenija, ali ne da popadija kad u goste popa ode, vrazi kolo u crkvi voe. uti, iko, rei e na to moj skitnica bude li ki ice, bie i gljivice, a bude 11 gljivica, nai e se korpica, nego sad tu on opet namignu sekiru za pojas, pa pripazi umski duh obilazi. Va e blagorodstvo! U va e zdravljeS

Rekav i ovo, on uze a u, prekrsti se i popi je na iskap. Posle toga mi se pokloni i v rati na zapeak. Nisam tada mogao ni ta da shvatim iz ovoga lupe kog razgovora, ali sam kasnije odgon etnuo da se ticao jajike vojske, u to vreme tek umirene posle pobune u godini 177 2. Savelji je slu ao s izrazom krajnjeg nezadovoljstva. On je sa sumnjom pogledao as domaina, as vou. Krma, ili kako je tamo zovu umjot nalazila se po strani, u stepi, daleko od svakog naselja, i jako je naliila na razbojniku jazbinu. Ali druge nije bilo. Nij e se moglo ni pomi ljati da se produ i putovanje. Saveljieva uznemirenost vrlo me je zabavljala. I tako ti se spremim za spavanje i legnem na klupu. Sevelji odlui da s e popne na pe, a domain le e na zemJju. Ubrzo je itava soba zahrkala, pa i ja zaspah kao zaklan. Probudiv i se sutra prilino pozno, video sam da se nepogoda uti ala. Sunc e je sijalo. Sne ni pokriva je prosto zaslepljivao, pru ajui se preko nepregledne step e. Konji su bili upregnuti. Isplatim domaina koji nam uini tako umerenu cenu da se ak ni Savelji snjim nije prepirao ni cenjkao pa svom obiaju, te mu sinone sumnje po tpuno i ezo e iz glave. Pozovem vou, zahvalim mu za uinjenu pomo i zapovedim Saveljiu da mu da polovak rublje za pie. Savelji se natmuri. Polovak za rakiju?! ree on. A za to? Zar zato to si ga izvoleo nakolima dovesti do k onaka? Kako ti drago, gospodaru, ali mi nemamo polovaka za bacanje. Bude li svako m davao za pie, uskoro e sam gladovati, Nisam mogao da se prepirem sa Saveljiem. Novci su, s mojim pristankom, bili potpu no u njegovim rukama. Ali mi be e muno to se ne mogu odu iti oveku koji me je izbavio, da ne ka em iz nevolje, a ono bar iz vrlo neugodna polo aja. Dobro, reknem ja mirno kad nee da mu da pola rublje, podaj mu bar togod od moje odee. Vidi kako je slabo obuen. Podaj mu moj zeji ko uh. Bog s tobom, bau ka Petre Andrejiu! rei e Savelji. ta e njemu tvoj zeji ko uh? Propi to nijedno, u prvoj prvarnici. More, stari, ne brigaj ti za to ree moj skitnica da li u ga propiti ili neu. Njegov o blagorodstvo dariva mi bundu sa svojih plea to je njegova gospodska volja, a ti kao sluga ima da slu a , a ne da se prepire . Zar se boga ne boji , razbojnie! odgovori mu Savelji Ijutitim glasom. Vidi da je dete jo nera Kapetanova ki 17 zumno, pa bi rad da ga opljaka ovako prostodu na. ta e tebi gospodska bundica? Nee moi da je navue na te tvoje proklete pleketine! Molim te da ne popuje reknem ja svome vaspitau smesta da si doneo ko uh ovamo! Gospode vladiko, jauknu moj Savelji. Zeji ko uh, takorei nov novcat! Pa da je bar kom e, nego pijanici golau! Ipak se zeji ko uh pojavi. Seljak odmah stade da ga odmerava prema sebi. Ko uh, iz ko ga sam bio i ja ve izrastao, zaista be e za njega malo tesan. Ipak se on nekako dov i i navue ga, rasporiv i mu avove. Savelji samo to nije zaurlao kad je uo kako konci pu caju. Skitnica je bio izvanredno zadovoljan mojim darom. Ispratio me je do kola, duboko se poklonio i rekao mi Zahvaljujem, va e blagorodstvo! Neka vam Gospod pla ti za va u dobrotu! Nikad neu zaboraviti va e milosti! On ode svojim putem, a ja sam krenuo dalje, ne obazirui se na Saveljievu zlovolju i uskoro sam smetnuo s uma jueranju meavu, svoga vou i zeji ko uh. Do av i u Orenburg, odem pravo generalu. Ugledam oveka visoka rasta, ali ve pogrbljena od starosti. Duga mu je kosa bila sasvim bela. Stari izbledeli mundir podseao je na vojsku iz doba carice Ane Joanove, a kad bi progovorio jako je zanosio na ne maki. Predao sam mu oevo pismo. Kad je video njegovo ime, on me brzo oslotri. Po e moj, ree nije tafno, ini mi se, Andreja Petrovi bio u tvoje godine, a sada ve ima takvog junaka! Ah, freme, freme! Raspeatio je pismo i poeo ga itati u po glasa, propraajui ga svojim primedbama Milostivi gospodaru Ivane Karloviu, nadam se da Va a preuzvi enost... ta e njemu ova se remonija? Pfuj, kako ga nije sramota! Narafno disciplina prva stvar, ali zar se tako pi e starom kamarat?... Va a preuzvi enost nije zaboravila... hm... i... kada... pokojni feldmar al Min... u ratu... takoe i... Karolinica. Ehe, bruder! Jo se sea za na e ludorije? A sad na stvar...

aljem vam svoga obe enjaka... hm... da ga prikle tite... ta je to prikle tite? To sigurn o ruska poslovic... Sta je to prikle tite ponovi on obraajui se meni. To znai odgovorih s najnevinijim izgledom lica postupati ljubazno, a ne suvi e stro go, davati vi e slobode, prikle titi. Hm, razumem... i ne dopu tati mu slobodu... ne, prikle titi svakako snai druga stvar. .. Pritom... njegov paso ... A gde je? A, evo... Prevesti iz semjonovskog... Topro , topro sve pute uinjeno... Dopusti da te bez obzira na in zagrli... stari drug i prijatelj najzad se setio... i tako dalje, i tako dalje... Dakle, bau ka, ree on proi tav i pismo i metnuv i na stranu moj paso sve e biti u redu ti e kao oficir prei u puk i da ne gubi vreme, jo sutra kreni u bjelogorsku tvravu, gde e biti pod komandom kapeta na Mironova, dobra i estita oveka. Tamo e biti u istinskoj slu bi i navii e se na disc inu. Sta e u Orenburgu? Besposlica je tetna za mlada oveka! A danas, molim, izvolite kod mene na ruak. Sa zla na gore! pomislio sam u sebi. Kakva mi je to vajda to sam takorei u majinoj utrobi ve bio gardijski narednik! ta sam time postigao? Da zaglavim u puku i u tvra vi iza bo jih lea, ak na mei kirgiskokajsakih stepa.. Ruao sam kod Andreje Karlovia, utroje, s njegovim starim autantom. Za njegovim stol om vladala je stroga nemaka tedljivost i ja mislim da je strah od suvi noga gosta ko ga bi pokatkad morao viati za svojom momakom trpezom bio donekle uzrok to sam tako brzo upuen u garnizon. Sutradan se oprostim sa generalom i krenem gde sam bio odr een. GLAVA TRECA TVRAVA U tvravi mi ti ivuckamo, hleb jeemo, vou pijuekamo, a kad nam se na u manin ljutl na ko ae u goste uputi, spremiemo gostu gibanicu iz topova karte u gublcu. Vojnika pesma Starinski ljul, bau ka. Fonvizin, Mamino dete Bjelogorska tvrava bila je daleko oko etrdeset vrsta od Orenburga. Put je vodio st rmom obalom Jajika. Reka se jo ne be e zamrzla i njeni olovni talasti setno su se c rneli izmeu jednolikih obala, pokrivenih belim snegom. Iza njih su se pru ale kirgi ske stepe. Utonuo sam u razmi ljanje koje je gotovo stalno bilo sumorno. Za mene j e garnizonski ivot bio malo privlaan. Trudio sam se da predstavim sebi kapetana Mi ronova, moga budueg stare inu i zami ljao sam ga kao stroga, naprasita starca koji os im svoje slu be niza ta drugo ne zna i koji je spreman da me za svaku sitnicu strpa u zatvor o hlebu i o vodi. Utom se poe smrkavati. Vozili smo se prilino brzo. Je li daleko tvrava? upitao sam svoga koija a. Blizu je odgovori on. Eno, ve se vidi. Gledao sam na sve strane oekujui da vidim ne ke goleme grudobrane, kule i bedeme, ali ni ta nisam video, osim selca, ograena palisa dima od balvana. Na jednoj strani stojala su tri ili etiri plasta sena, upola zav ejana snegom na drugoj, nakrivljena vodenica s leno opu tenim krilima od indre. A gde je tvrava? upitao sam zauen. Pa eto je odgovori koija pokazujui selo, i dok on bi u rei, mi uosmo u tvravu. Kod kapije sam spazio stari tuani top ulice su bile uske i krivudave kolibe niske i ponajvi e pokrivene slamom. Zapovedio sam da me advezu komandantu i kola se zaas zaustavi e pred drvenom kuicom, nainjenom na uzvi ici blizu crkve, isto tako drvene. Niko me nije doekao. U ao sam u hodnik i otvorio vrata od prve sobe. Jedan stari in valid, sedei na stolici, pri ivao je plavu zakrpu na rukav zelenog mundira. Naredim mu da me prijavi. Ui, bau ka, odgovori invalid na i su kod kue. U ao sam u istu sobicu, starinski name tenu. U kutu je bio orman s posuem na zidu je v isila oficirska diploroa pod staklom u ramu oko nje epurile su se jevtine sliice k oje su prikazivale osvajanje Kistrina i Oakova, izbor neveste i makov pogreb. Kraj prozora je sedela starica u toplom grudnjaku i s maramom na glavi. Ona je motal a konac, koji je dr ao, zategnut na rukama, neki orav stari u oficirskom mundiru. ta elite, bau ka? zapitala je ona i produ lla svoj posao. Odgovorio sam da dolazim na slu bu i da se javljam po du nosti gospodinu kapetanu go vorei o tome, obratim se onome oravom stariu, mislei da je on komandant, ali domaica p rekide moj unapred naueni govor. Ivan Kuzmi naje kod kue rei e ona, oti ao je u posetu ocu Serafimu, ali ni ta ne mari, b

au ka, ja sam njegova domaica. Molimo vas, budite kao kod svoje kue. Sedi, bau ka. Pozvala je devojku i zapovedila joj da pozove kozakog podoficira. Stari me je radoz nalo pogledao onim svojim jedinim okom. Ako smem upitati, ree on u kome ste puku slu ili? Zadovoljio sam njegovu radoznalost. A smem li pitati nastavi on zbog ega ste izvoleli prei iz garde u garnizon? Odgovorio sam da su tako htele stare ine. Po svoj prilici zbog postupaka koji ne dolikuju gardijskom oficiru? nastavljao j e neumorni ispitiva. Dosta si trtljao, rei e mu kapetanica vidi da je mladi sustao od puta nije mu do teb e... dede, ravnije dr i te ruke... A ti, bau ka, nastavi ona okrenuv i se meni ne sekir aj se to su te gurnuli kod nas, iza bo jih lea. Nisi ti ni prvi, ni poslednji. Strpi se, pa e se navii. vabrin, Aleksej Ivani, evo ve peta godina kako je preme ten kod nas zbog ubistva. Bog bi znao, kako je tako mogao da zgre i on je, zamisli molim te, i zi ao jednom u polje s nekim i porunikom, a behu poneli i sablje sa sobom, pa ti le po udri iedan na drugoga, te ti Aleksei Ivani zakla po runika i to jo pred dva sved oka! ta e ? Gre iti je najlak a maistorija. Utom doe podoficir, mlad i stasit kozak. Maksimiu! rei e mu kapetanica. Odvedi gospodina oficira negde na kvartir, gde je ist ije. Razumem, Vasilisa Jegorovna, odgovori podoficir. Kako bi bilo da smestim njegovo blagorodstvo kod Ivana Pole ajeva? Ne brbljai koje ta, Maksimiu, ree kapeta nica ko Pole ajeva je i onako teskobno, a i ku m mi je i sea se da smo mu stare ine. Odvedi gospodina oficdra kako vam ie kr teno im e i ime po ocu, bau ka? Petar Andreji. Odvedi Petra Andrejia kod Semiona Kuzova. Zlikovac, pustio mi konja u ba tu. Nego, Maksimiu, je li sve inae u redu? Sve je, hvala bogu, mirno odgovori kozak sem to se kaplar Prohorov dohvatio za ki ke u kupatilu s Ustiniom Negulinom zbog verice vrele vode... Ivane Ignjatiu! rei e na to kapetanica oravom stariu. Vidi ta je s Prohorovom i Ustini m, ko je prav, a ko kriv. Kazni oboje. E pa, hajde, Maksimiu, idi zbogom. Petre A ndrejiu, Maksimi e vas odvesti u va kvartir. Oprostim se. Narednik me odvede u kuicu koia je bila na visokoi obali reke, na sa mom kraiu tvrave. Polovinu kuice zadr a za sebe porodica Sprrnona Kuzova, a drugu ore di e meni. To ie bila prilino uredna sobica, razdeljena na dvoje pregraom. Savelji poe po njoj da posluje, a ja stao gledati kroz uzano prozore. Preda mnom se pru ila sumorna stepa. Postrance be e nekoliko kuica, a po ulici je lut alo nekoliko koko aka. Stojei na vratima s koritom, neka starica vabila je svinje k oje su joj odgovarale prijateljskim groktanjem. Eto, u takvom sam kraju bio osuen da provodim svoju mladost! Mene priti te neka tuga, te odem od prozora i legnem d a spavam bez veere, iako me je Savelji nudio. On je pogru en ponavljao Bo e milostivi! Nee ni ta da okusi! Sta e rei gospoa ako se dete razboli! Sledeeg jutra tek to sam poeo da se oblaim, otvori e se vrata i kod mene ue neki mlad, omalen oficir, crnpurast u licu i otmeno ru an, ali neobino ivahna izraza. Oprostite mi ree mi francuski to dooh bez ceremonije da se s vama upoznam. Sino sam doznao da ste do li i toliko sam bio eljan da najzad vidim jedno ljudsko lice da se nisam mogao uzdr ati. Vi ete to poimiti kad ovde budete pro iveli neko vreme. Dosetio sam se da je to onaj oficir koji je preme ten iz garde zbog dvoboja. Odmah smo se upoznali. vabrin be e vrlo promuuran ovek. Govorio je duhovito i zanimljivo. Vrlo veselo, on mi opisa komandantovu porodicu, svoje dru tvo i kraj u koji me je bacila sudbina. Smeiao sam se od sveg srca, kad ue ona.j invalid to je krpio mundi r u komandantovom predsoblju i pozva me u ime Vasilise Jegorovne kod njih na ruak . vabrin se ponudi da zajedno poemo. Blizu komandantove kue spazismo na ulici dvadesetak starih invalida s dugom kosom i trorogim kapama. Bili su svrstani u front. Pred njima je stajao komandant, krepak, visok starac u kapi i domaoj haljini od k ineske oje. Kad nas je spazio, on nam prie, ree mi nekoliko ljubaznlh reei i opet p oe da komanduje. Mi se zaustavismo da posmatramo uenje, ali on nas zamoli da idemo Vasilisi Jegorovnoj i ree da e odmah doi za nama.

A ovde dodao je nemate ta da vidite. Vasilisa Jegorovna primi nas bez uvijanja i srdano, a prema meni se pona ala kao da smo se celog veka poznavali. Invalid i Pala ka postavljali su sto. ta se to danas moj Ivan Kuzmi dao na uenje? rei e komandantovica. Pala ka, pozovi gospo dina na ruak. A gde je to Ma a? Nato ue devojka od osamnaest godina, obla lica i rumena, svetloplave kose, glatko zae ljane za u i koje su joj prosto gorele. Na prvi pogled nije mi se naroito svidela . Gledao sam je s predubeenjem, jer mi je vabrin opisao Ma u, kapetanovu ker, kao sav r enu glupau. Marija Ivanovna sede u kraj i poe ne to iti. Meutim done e i. Kako joj mu dolazio, Vasilisa Jegorovna ponovo posla Pala ku po njega. Ka i gospodinu da gosti ekaju, i e se ohladiti, a uenje mu nee, hvala bogu, utei stii se izvie, Kapetan uskoro sti e u pratnji onoga oravog staria. ta je to s tobom, bau ka? rei e mu ena. Jelo je davno i predavno na stolu, a tebe ovek ikako da dozove. Treba da zna , Vasilisa Jegorovna, odgovori Ivan Kuzmi da sam bio zauzet slu benim po slom moje soldatie uio. Ta mani! na to e kapetanica. Samo se hvali da ui vojnike niti njima slu ba ide u glavu , niti se ti u njoj mnogo razume . Bolje a sedi kod kue, bogu da se moli , to bi pametn ije bilo. Dragi gosti, molim, izvolite za sto. Seli smo da ruamo. Vasilisa Jegorovna nije nijednog trenutka zautala i obasipala m e je pitanjima ko su mi roditelji, da li su ivi, gde su i kakvog su stanja. uv i da moj otac ima trista du a, rekla je Lepo. bogami! Ima ti na ovom svetu i bogatih ljudi! A u nas je, bau ka, svega jedno eljae, samo ova devojka Pala ka, ali, hvala bogu, ivimo ipak. Muka je samo s Ma om dev ojka na udaju, a kakva joj je sprema gust e alj, metlica za kupanje i marja bo e prost i! da ima sa im da ode u kupatilo. Bie dobro ako se nae valjan ovek inae e ostati used elica, veita udavaa. Pogledao sam Mariju Ivanovnu koja je sva pocrvenela ak su joj i suze kanule u tan jir. Bi mi je ao, te se po iruh da promenim razgovor. Cuo sarii rekoh prilino nespretno da se Ba kirci pripremaju da udare na na u tvravu. Od koga si to, bau ka, izvoleo uti? upita Ivan Kuzmi. Tako su mi priali u Orenburgu odgovorio sam. Gluposti! rei e komandant. Kod nas ve odavno to niko ni u usta ne uzima. Ba kirci su prepla eni, a i Kirgize smo nauili pameti. Ne boj se, na nas nee navaliti, a udare l i, takvu emo im zaati furu da e bar deset godina biti mirni. Zar vas nije strah nastavim, okrenuv i se kapetanici da ostanete u tvravi, izlo enoj takvim opasnostima? Privikla sam, bau ka, odgovori ona. Pre dvaeset godina, kad su nas premestili iz puk a ovamo, da bog sauva kako sam se bojala tih prokletih nekrsta! Dogaalo se kad vid im risje kape, ili ujem njihovo piskutanje, da mi, veruj mi, dete moje, prosto sr ce zamre! A sad sam se toliko svikla da se ni s mesta ne pomaknem kad dou da nam jave kako se zlikovci vulaju oko tvrave. Vasilisa Jegorovna je vrlo hrabra gospa primeti znaajno vabrin. Ivan Kuzmi mo e to po svedoiti. Bogme da zna , rei e Ivan Kuzmi junakog je soja ova moja baba! A Marija Ivanovna? upitao sam. Da li je i ona tako hrabra kao vi? Ma a hrabra? odgovori njena mati. Ne, Ma a je pla ljivica. Nikako ne mo e da uje pucanj i z pu ke odmah sva zatreperi. A kad je pre dve godine Ivanu Kuzmiu naspelo da na moj imendan puca iz na eg topa, moja ti se golubica od straha umalo ne preseli na ona j svet. Od onda vi e i ne pucamo iz toga prokletog topa. Digosmo se od stola. Kapetan i kapetanica odo e da prilegnu, a ja krenem kod vabrin a s kojim sam proveo celo vee. GLAVA CETVRTA DVOBOJ Izvoll, postavi se u pozituru, pa gledaj kako u ti probosti figuru. Knjainin Proe nekoliko nedelja i moj ivot u Bjelogorskoj tvravi posta ne samo sno ljiv nego ak i ugodan. U komandantovoj kui primali su me kao rod roeni. I mu i ena bili su vrlo es titi ljudi. Ivan Kuzmi, vojniko dete koje je postalo oficir, bio je ovek neobrazova n i prost, ali vrlo po ten i dobar. Njegova ena upravljala je njime, to se slagalo s

njegovom nebrigom. Vasilisa Jegorovna je i slu bene poslove smatrala kao da su nj eni domai i vladala je tvravom ba onako isto kao i svojom kuicom. Marija Ivanovna us koro presta da se tui od mene. Upoznali smo se. Video sam da je to devojka razumn a i oseajna. Postepeno sam postao odan ovoj dobroj porodici, pa ak i Ivanu Ignjatiu , onom oravom garnizonskom poruniku, o kome je vabrin izmislio kako je tobo u nedopu t enim odnosima s Vasilisom Jegorovnom, u emu nije bilo ni trunice istine, ali se vab rin zbog toga nije acao. Postao sam oficir. Slu ba mi nije bila naporna. U ovoj bog om uvanoj tvravi nije bilo ni smotre, ni uenja, ni stra arenja. Komandant je od svoje volje pokatkad uio vojnike, ali mu jo nije po lo za rukom da im utuvi koja je stran a desna, a koja leva. vabrin je imao nekoliko francuskih knjiga. Poeo sam itati, i meni se otvori volja za knji evnost. Obino bih jutrom itao, ve bao se u prevoenju, a po nekad i u sastavljanju stihova. Gotovo uvek ruavao sam kod komandanta, gde sam ob ino provodio ostatak dana tu bi uvee pokatkad navraao i otac Gerasim sa enom, Akulin om Pamfilovnom, najveom toroku om u celoj okolini. Sa A. I. vabrinom viao sam se, razume se, svaki dan, ali njegovi razgovori sve manje su mi bivali ugodni. Njegovo sta lno podsmevanje komandantovoj porodici nikako mi se nije svialo, a osobito zajedl jive primedbe 0 Mariji Ivanovnoj. Drugoga dru tva u tvravi ne be e, ali ja drugog nisam ni eleo. Protivno predskazivanju, Ba kirci se nisu bunili. Spokojstvo je vladalo oko na e tvra ve. Ali mir naru i jedna iznenadna svaa. Ve sam rekao da sam se bavio knji evno u. Moji poku aji, za ono vreme, bili su izvrsni, i Aleksandar Petrovi Sumarokov, nekoliko godina docnije, vrlo ih je pohvalio. Jed ared mi poe za rukom da napi em pesmicu kojom sam i sam bio zadovoljan. Poznato je da pisci pokatkad, kao da im tobo treba saveta, tra e dobronamerna slu aoca. Tako ti ja prepi em svoju pesmicu 1 odnesem je Svabrinu koji je jedini u itavoj tvravi bio u stanju da oceni pesniku tvorevinu. Po to sam nainio jedan mali uvod, izvadim iz d epa svoju sve icu i proitam mu ove stihove Od ljubavnih miisli be im da ne mislim na nju mlad, i, ah, Ma u izbegavam, jer sloboe ja sam rad! Al njene me oi plene, na njih mJslim no i dan, svu mi du u pomuti e, uze e mii mir i san . Ti to znade muke moje, sa ali se na moj jad, na roba se smluj svogai to za tobom gine mlad. Kako ti se ini? upitam vabrina oekujui pohvalu kao danak koji mi na svaki nain pripad a. Ali na moj veliki jed, Svabrin, obino pun obzira, glasno i jasno ree da mi pesm a ne valja. A zbog ega? upitao sam ga, krijui svoje nezadovoljstvo. Zbog toga odgovorio je on to mi ovi stihovi lie na pesme moga uitelja, Vasilija Kir ilia Tredjakovskog, i mnogo me podseaju na njegove ljubavne kupletie pa mi uze sves ku i poe nemilostivo razglabati stih po stih i re po re, podsmevajui mi se vrlo zaje dljivo. Nisam izdr ao, nego mu oteh iz ruku sve icu rekao sam da mu nikad vi e, dok je i v, neu pokazivati svoja dela. vabrin se podsmehnu i ovoj pretrrji. Videemo ree on da li e odr ati re stihotvorcima je potreban slu alac kao Ivanu Kuzmiu f a s rakijom pred ruak. Nego, koja ti je ta Ma a, to joj tako ne no ispoveda svoju stras t i Ijubavne jade? Da nije mo da Marija Ivanovna? Nije to tvoja briga odgovorih namr tiv i se ma koja to Ma a bila. Nije mi potrebna ni tvoja ocena, ni tvoje dosetke. Oho! Pa ti si neki slavoljubiv stihotvorae i edan ljubavnik! nastavi vabrin da me sve vi e razdra uje. Nego, poslu aj drugarski savet ako eli da uspe , savetujem ti da ne i i to pesmicama. Gospodine, ta to znai? Izvoli se izjasniti. Vrlo rado. To znai, ako eli da ti Marija Mironova dolazi u sumrak, umesto ne nih stih ova pokloni joj par minu a. U meni se uzmuti sva krv. A za to ti o njoj tako misli ? upitao sam, s mukotn savlaujui svoj bes. Pa zato odgovorio je 011 s paklenim osmehom to iz iskustva znam njenu narav i obia je. La e , huljo! uzviknuo sam sav besan la e najbestidnije.

vabrin se promeni u licu. A, ovo ti nee proi tek onako ree on epav i me za ruku. Vi morate da mi date zadovoljenj e. Izvoli, kad god htedne ! odgovorio sam ra dosno. Bio sam toga trenutka kadar da ga rastrgnem. Smesta sam se uputio Ivanu Ignjatiu i zatekao ga s iglom u rukama komandantovica mu be e naredila da nani e peurke radi su enja za zimu. Gle Petra Andrejia, ree ugledav i me dobro do li! Ba ta vas bog dovede? Kakvim poslom, a ko smem pitati? Objasnio sam mu s nekoliko rei da sam se sukobio s Aleksejem Ivaniem i da molim nj ega, Ivana Ignjatia, da mi bude svedok u dvoboju. Ivan Ignjati me pa ljivo saslu a, iz buljiv i na mene ono svoje jedno oko. Vi ste izvoleli rei ree mi on kako hoete da zakoljete Alekseja Ivania, pa elite da va m ja pri tome budem svedok? Je li tako, ako smem pitati? Sasvim tako. Zaboga, Petre Andrejiu, ta ste vi to naumili? Sporekali se s Aleksejem Ivaniem? Cudn a mi uda! Ru na re ne ostaje zapisana na elu. On je vas uvredio, a vi njega ispsujte on vas po gubici, a vi njega po u ima, dvared, trired pa se raziete, a mi emo vas ve pomiriti. Ta zar je, smem li pitati, red zaklati svoga bli njega? Jo eneene ako vi za koljete njega nek ide s milim bogom Aleksej Ivani, ni ja mu nisam veliki prijatel j. Ali ako on vas iskasapi? Kako bi to izgledalo? Ko e izvui tanji kraj, ako smem pitati? Mudrovanja razboritog porunika nisu me pokolebala. Ostao sam pri svojoj nameri. Kako vam drago ree Ivan Ignjati radite kako znate. Ali za to da ja tu budem svedok? Za ije babe zdravlje? Tuku se ljudi i jes mi udo, ako smem primetiti. Hvala bogu, i ao sam ja i na Sveanina i na Turina svega sam se nagledao. Poku ao sam da mu nekako objasnim ta treba da radi svedok u dvoboju, ali Ivan Ignja ti nikako nije mogao da me shvati. Kako hoete ree on mogu da se ume am u tu stvar samo tako to u otii Ivanu Kuzmiu da ga i vestim po slu benoj du nosti kako se u tvravi snuje zloin, protivan interesima dr ave, t e da bi gospodin komandant blagoizvoleo preduzeti nadle ni postupak... Upla io sam se i stao moliti Ivana Ignjatia da ni ta ne kazuje komanantu jedva sam ga ubedio tek kada mi je dao re, ostavim ga na miru. Vee sam proveo, po svom obiaju, kod komandanta. Trudio sam se da izgledam veseo i miran, da ne izazovem kakvu sumnju i da izbegnem dosadna ispitivanja, ali prizna jem da nisam bio onako hladnokrvan kako se hvale gotovo svi oni koji su bili u m om polo aju. Te veeri eznuo sam za ne no u i umilno u. Marija Ivanovna sviala mi se vi e bino. Pomisao da je tno da gledam poslednji put, budila je u meni dirljiva oseanja p rema njoj. I vabrin je takoe do ao. Odvojim se s njim u kraj i ispriam mu svoj razgov or s Ivanom Ignjatiem. Sta e nam svedoci? rekao mi je suvo. Svr iemo i bez njih. Ugovorismo da se tuemo iza plastova koji su se nalazili blizu tvrave i da se naemo tamo sutra u sedam asova izjutra. Razgovarali smo, naizgled, tako prijateljski da se Ivan Ignjati izbrblja od radosti. Odavno je tako trebalo! ree mi zadovoljno. Bolji je mr av mir nego debela parnica a ko nije astan, a ono je koristan. ta, ta, Ivane Ignjatiu? rei e komandantovica, koja je u kutku gatala u karte. Nisam d obro ula. Kad je opazio da mi nije pravo, Ivan Ignjati se setio svoga obeanja i zbunio, te n ije znao ta bi odgovorio. vabrin mu priskoi u pomo. Ivan Ignjati ree on odobrava to smo se izmirili. A s kim si se to, bau ka, svadio? Ta sporekali smo se prilino ozbiljno Petar Andreji i ja. Za to, bolan? Za triarije zbog neke pesmice, Vasilisa Jegorovna. Ba ste na li za ta da se svaate! Zbog pesmise... Pa kako se to dogodilo? Ta eto kako Petar Andreji je nedavno sastavio pesmu, pa je danas zapevao preda mn

om, a ja razvuem onu moju omiljenu Kapetansko edo krasno, ne etaj u pono kasno. te doe do sukoba. Petar Andreji se naljuti, ali je posle uvideo da svako ima prava da peva to mu je drago. Na tome se i svr ilo. Svabrinova drskost umalo me nije razbesnela, ali niko sem mene nije shvatio njeg ove grube dvosmislice bar im niko ne obrati pa nje. S pesmica razgovor pree na pesn ike, i komandant ree da su svi oni propalice i drevne pijanice, pa me je prijatel jski posavetovao da se proem stihotvorstva, kao posla koji niemu dobrom ne vodi i koji smeta u slu bi. Svabrinovo dru tvo bilo mi je nepodno ljivo. Ubrzo sam se oprostio s komandantom i s njegovom porodicom, oti ao kui, pregledao svoju sablju, oprobao joj vrh i legao da spavam po to sam zapovedio Saveljiu da me probudi pre sedam sati. Sutradan u ureeno vreme stajao sam ve iza plastova i ekao svog protivnika. Uskoro s e i on pojavi, Mo e ko banuti ree mi on nego da po urimo. Skinuli smo mundire, te ostasmo samo u ko uljama. Isukali smo sablje. U tom trenut ku iza plastova odjednom iskrsnu Ivan Ignjati s pet invalida. On nas pozva da pod emo kod komandanta. Poslu ali smo protiv volje vojnici nas opkoli e i mi se uputismo u tvravu za Ivanom Ignjatiem, koji nas je pobedonosno poveo, koraajui izvanredno do stojanstveno, Uosmo u komandantovu kuu. Ivan Ignjati otvori vrata i sveano objavi Doveo sam ih! Doekala nas je Vasilisa Jegorovna. Eh, bau ke moje! Na ta mu to lii? Kako? ta? U na oj tvravi da se desi ubistvo? Ivane Kuzm , odmah da ih uhapsi ! Petre Andrejiu! Alekseje Ivaniu! Dajte odmah svoje sablje, da jte ih, dajte! Pala ka, odnesi ove sablje u ostavu! Petre Andrejiu, ovome se od teb e nisam nadala! Kako te nije stid! Jo Alekseja Ivania razumem on je zbog ubistva i z garde isteran, on ni u Gospoda Boga ne veruje, ali ti, zar i ti u to srlja ? Ivan Kuzmi se potpuno slo io sa svojom suprugom i doao je Bogme, Vasilisa Jegorovna istinu govori. Dvoboji su zvanino zabranjeni po vojnira propisima. Meutim je Pala ka uzela od nas na e sablje i odnela ih u ostavu. Nisam se mogao uzdr at i da se ne nasmejem. vabrin je ostao ozbiljan. Ma koliko vas po tovao, ree on kapetanici hladnokrvno moram primetiti da se uzalud izvoljevate uznemiravati, podvrgavajui nas svome sudu. Ostavite to Ivanu Kuzmiu to je njegov posao! Ah, bau ka, na to e komandantovica pa zar mu i ena nisu jedna du a i jedno telo? Ivane K uzmiu? ta zazjava ? Odmah ih gurni svakoga u po jedan bud ak, o hlebu i vodi, da im te bube iziu iz glave pa nek ih otac Gerasim osudi na ispa tanje grehova, da pred bog om tn e opro tenje grehova, a pred ljudima ine pokajanje. Ivan Kuzmi riije znao ta da radi. Marija Ivanovna bila je neobino bleda. Bura se po stepeno uti ala komandantovica se umirila i naterala nas da se poljubimo. Pala ka na m vrati sablje. Izi li smo od koroandanta prividno izmireni. Ivan Ignjati nas je is praao. Sram da vas bude! reknem mu ljutito. Potkazujete nas komandantu, a ovamo ste mi dali re da neete to initi!? Tako mi boga na nebesima, nisam Ivanu Kuzmiu ni re rekao o tome odgovori on. Vasil isa Jegorovna sve je ispipkala od mene. Ona je sve i naredila bez komandantova z nanja. Nego, hvala bogu, to se sve ovako svr ilo! Posle tih rei on se vrati kui, a ja ostah sam sa Svabrinom. Na a se stvar ne mo e time svr iti rekao sam mu. Naravno, odgovori vabrin vi ete mi svojom krvlju platiti za va u drskost, ali e na na s, po svoj prilici, paziti. Moraemo nekoliko dana da se pretvaramo. Do vienja! I mi se rastadosmo, kao da ni ta nije bilo. Ja sam se vratio kod komandanta i seo, po svom obiaju, kraj Marije Ivanovne. Ivan Kuzmi nije bio kod kue, a Vasilisa Jegorovna be e zauzeta domaim poslovima. Razgovarali smo u po glasa. Marija Ivanovna mi je ne no prebacivala to s am sve uznemirio svojim sukobom sa Svabrinom. Prosto sam premrla rekla je kad su nam kazali da ste naumili da se tuete sabljama . Ba ste vi mu karci udni! Zbog jedne rei, koju biste zacelo zaboravili kroz nedelju

dana, vi ste spremni da se koljete i da rtvujete ne samo ivot nego i savest, pa i sreu onih koji... Ali verujem da vi niste prvi zapodeli svau. Svakako je kriv Alek sej Ivani? A zbog ega tako mislite, Marija Ivanovna? Pa tako... on uvek voli da se podsmeva! Ja ne trpim Alekseja Ivania. On mi je mno go odvratan, ali zaudo niza ta ne bih elela da se i ja njemu tako ne sviam. Toga bih se mnogo bojala. A ta vi mislite, Marija Ivanovna? Da li mu se sviate ili ne? Mariji Ivanovnoj zasta re u grlu i ona pocrvene, pa e rei Pa rekla bih... mislim da mu se sviam. Zbog ega vam se tako ini? Zato to me je prosio. Prosio? On vas prosio? A kada to? Pro le godine. Na mesecdva dana pre va eg dolaska. I vi niste pristali da poete za njega? Kao to izvolite videti. Aleksej Ivani je, na ravno, ovek pametan, iz dobre porodice , ima i imanja, ali kad pomi lim da bih morala pod vencern pred svima da se poljubim sa njim... ni za ta na svetu! Ni za kakvo blago! Rei Marije Ivanovne otvori e mi oi i razjasni e mi mnogo to ta. Sad sam shvatio zbog ega je vabrin nju stalno progonio klevetama. Po svoj prilici bio je primetio na u uzaja mnu naklonost, pa se trudio da nas razdvoji jedno od drugoga. Rei, koje su izazva le na u svau, uini e mi se jo gadnije kada sam, mesto prostakog i nepristojnog ruganja, video u njima namernu klevetu. Osetih jo jae elju da kaznim drskoga klevetnika te s am nestrpljivo ekao zgodnu priliku. 3 Kapetanova kei Nisam dugo ekao. Iduega dana, dok sam sedeo nad jednom elegijom i grizui pero oekiva o da mi naie nadahnue, vabrin kucnu u moje prozore. Ostavim pero, uzmem sablju i izie m pred njega. Za to da odgaamo? rekao mi je vabrin. Na nas ne paze. Da se spustimo do reke. Tamo n am niko nee smetati. Krenusmo utei. Si av i strmom stazicom, zastanemo kod same reke i isuemo sablje. vabrin je bio ve tiji od mene, ali ja sna niji i smeliji, a monsieur Bopre, kao stari vojni k, be e mi dao nekoliko asova maevanja, kojima sam se koristio. vabrin se nije nadao da u mu biti toliko opasan protivnik. Dugo nismo mogli da jedan drugome zadamo ni kakve rane, najzad, kad sam osetio da Svabrin malaksava, ponem ivo navaljivati na njega i sateram ga gotovo u samu reku. Odjenom ujem kako me neko glasno doziva po imenu. Okrenem se i spazdm Saveljia kako tri k meni stazom po obalskoj kosi... Ba u taj mah osetih jak ubod u grudi ispod desnog ramena i onesvestih se. GLAVA PETA LJUBAV Ti, momo, ti lepoto, ti se, mlada ne udavaj ok ne pita oca, majku, oca, majku i ro abinu, dok pameti np sakupi i pameti i mnaza. Narodna pesma Ako nae pobolje od mene zaboravit ti e mene, ako nae pogore od raene setie se ti ve mene. Isto sam se osvestio, neko vreme nisam mogao doi k sebi i nisara shvatao ta se sa mnom dogodilo. Le ao sam na postelji u nepoznatoj sobi i oseao se vrlo slab. Preda mnom je stajao Saveiji sa sveom u ruci.. Neko je vrio pa ljivo odmotavao zavoje kojima su mi bili utegnuti grudi i ramena. Postepeno se moje misli razbistri e. Opomenuo sa ra se svoga dvoboja i dosetio se da sam bio ranjen. U taj mah kripnu e vrata. ta je? Kako je? apatom e glas, od koga sam ustreptao. Uvek jednako, odgovori Savelji uzdi ui jednako bez svesti, evo ve peti dan. Hteo sam se obrnuti, ali nisam mogao. Gde sam? Ko je tu? rekao sam s velikom mukom. Marija Ivanovna prie mojoj postelji i na e se nada mnom. ta je, kako se oseate? rekla je. Hvala bogu odgovorio sam slabim glasom. Jeste li to vi, Marija Ivanovna? Ka ite mi ... ali nisam imao snage da nastavim, te zautah. Savelji je uzviknuo. Lice mu se o zarilo rado u.

Osvestio se! Osvestio! ponavljao je on. Slava tebi, Gospode! O, bau ka Petre Andrej iu! Ala si me upla io! Nije ala! Peti dan! Marija Ivanovna ga prekide u rei. Ne govori s njim mnogo, Saveljiu! rekla je. On je jo slab. Izi la je i sasvim lagano pritvorila vrata. Moje se misli uzburka e. Bio sam, dakle, u komandantovoj kui. Marija Ivanovna me je pohaala. Hteo sam da o poneemu upitam Saveljia, ali starac odmahnu glavom i zapu i u L Neraspolo en zatvorim. oi i ubrzo utonem u san. Kad sam se probudio, zovnem Saveljia ali jnesto njega spazim nad sobom Mariju Iva novnu, pozdravila me je svojim aneoskim glasom. Ne mogu opisati slatko oseanje koj e me obuze u tom trenutku. Dohvatio sam njenu ruku i pripio se uz nju oblivajui j e suzama punim milja. Ma a je nije otimala... i odjednom njena usta tako e se moga o braza, i ja osetih vreo i sve poljubac. Oganj me svega pro e. Draga, dobra Marija Ivanovna, rekoh joj budi moja ena, usrei me! Ona doe k sebi. Umirite se, tako vam boga rekla je ona i otrgla od mene svoju ruku. Vi ste jo u o pasnosti mo e rana da se otvori. Priuvajte se, bar radi mene! Kad je to rekla, izi la je, a ja sam ostao opijen zanosom. Srea me podi e iz mrtvih. Bie moja! Voli me! Ova misao obuze itavo moje bie. Otada mi je svakoga trenutka bivalo sve bolje. Po to u tvravi nije bilo drugoga lek ara, leio me je pukovski berberin koji, hvala bogu, nije mnogo mudrovao. Mladost i sna an sastav brzo me oporavi e. Negovala me je itava komandantova porodica. Marija Ivanovna nije se od mene odmicala. Razume se da sam prvom pogodnom prilikom nas tavio prekinutu izjavu Marija Ivanovna me je sada slu ala strpljivije. Bez ikakvog prenemaganja priznala mi je da i ona mene voli i rekla mi da e se i njeni rodite lji isto tako radovati njenoj srei. Ali dobro razmisli dodala je da se tvoja rodbina ne usprotivi? Ja se zamislih. U majinu ne nost nisam sumnjao, ali znajui oevu narav i njegove misli , oseao sam da ga moja Ijubav nee ba ganuti i da e na nju gledati kao na ludovanje m lada oveka. Ja sam to iskreno poverio Mariji Ivanovnoj, ali sam ipak odluio da pi em ocu to je mogue reitije i da ga molim za roditeljski blagoslov. Pokazao sam pismo Marlji Ivanovnoj, kojoj se ono uini tako ubedljivo i ganutljivo da nije sumnjala o njegovom uspehu, te se predade oseanjima svoga ne noga srca sa svom poverljivo u mla dosti i Ijubavi. Sa vabrinom sam se pomirio im sam ozdravio. Korei me zbog dvoboja, Ivan Kuzmi mi ree Eh, Petre Andrejiu! Trebalo bi i tebe da strpam u zatvor, ali si i onako ve ka njen. A Aleksej Ivani sad sedi pod stra om kod mene u magazi za ito, a sabIja mu je pod k ljuem kod Vasilise Jegorovne. Neka se malo razmisli i nakaje! Bio sam isuvi e srean da bih gajio u srcu neprijateljska oseanja. Stao sam moliti za vabrina i dobri komandant uz pristanak svoje supruge odlui da ga oslobodi. vabrin doe k meni izjavio je da mnogo ali zbog onoga to se meu nama dogodilo priznao je da je on svemu kriv i zamolio me da zaboravim to se dogodilo. Kako po prirodi svojoj nisam zlopamtilo, ja mu Iskreno oprostim i na u svau i ranu koju mi je zadao. Njeg ova kleveta inila mi se da je samo jed zbog povreena samoljublja i neusli ane Ijubav i pa sam velikodu no opra tao svome nesrenom suparniku. Uskoro sam ozdravio, te sam se mogao preseliti u svoj stan. Nestrpljivo sam oekiv ao odgovor na poslano pismo, ali nisam smeo da se nadam i trudio sam se da potis nem tu ne slutnje. S Vasilisom Jegorovnom i s njenim mu em jo nisam razgovarao, ali i h moj predlog svakako ne bi iznenadio. Ni ja, ni Marija Ivanovna nismo se trudil i da od njih skrivamo svoja oseanja, i bili smo ve unapred uvereni da e pristati. Najzad jedno jutro Savelji ue k meni s pismom u rukama. Zgrabio sam ga drhtei. Adre sa je bila napisana oevom rukom. To me je pripremilo za ne to va no, po to mi je pisma obino pisala majica, a on obino pri kraju odao samo nekoliko redaka. Dugo nisam otpeai vao omot, proeitavajui sveani natpis Sinu mome, Petru Andrejeviu Grinjovu, u guberniju orenbur ku, u tvravu bjelogorsku. Trudio sam se da po potezima ruke pogodim du evno r aspolo enje u kome je pismo pisano najposle odluim se da ga raspeatim i jo iz prvih r edova shvatim da je sve oti lo dovraga. Pismo je gla sift Sine moj Petre! Pismo tvoje u kome moli od nas na roditeljski blagoslov i pristana

k da se o eni Marijom Ivanovnom, kerju Mironova, primili smo petnaestog ovoga meseca , i ja ne samo da ne nameravam da ti dam moga blagoslova i pristanka nego se spr emam da doem do tebe da te uzgred pouim za tvoje budala tine, kao deri te, bez obzira na tvoj oficirski in, po to si dokazao da si jo nedostojan da nosi sablju. Ona ti je poverena da brani otad binu, a ne za duele s istim takvim dripcima kao i sam tosi. O dmahu pisati AndrejuKarloviu i moliu ga da te premesti iz Bjelogorske tvrave negde p odalje gde e budala tine iz tebe izvetriti. Majka tvoja, kad je saznala o tvome dvo boju i o tome da si ranjen, od muke je pala u krevet i sada le i. ta li e biti od te be? Molim boga da se popravi , mada se ne smem nadati tolikoj njegovoj milosti. Otac tvoj A. G. Kad sam proitao ovo pismo, u meni se uzbudi e razliita oseanja. Opori izrazi, koje ot ac nije tedeo, duboko me uvredi e. Nipoda tavanje, s kojim je govorio 0 Mariji Ivanovnoj, inilo mi se ne samo nepristojno nego 1 nepravedno. U asavala me je misao o mom preme taju iz Bjelogorske tvrave, ali od sv ega najvi e me je rastu ila vest da mi je mati bolesna. Ljutio sam se na Saveljia, je r sam mislio da je on mojim roditeljima javio o mome dvoboju. Setajui uzdu i popre ko po mojoj teskobnoj sobi, ja se zaustavih pred njim i rekoh mu, gledajui ga str a no Tebi oevidno nije dosta to sam, zahvaljujui tebi, ranjen i itav mesec dana bio na ru bu groba, nego hoe da i majku moju umori ! Saveljia kao da munja o inu. 38 Ako boga zna , gospodine, ree i samo to ne zarida ta to izvoljeva govoriti? Zar ja kri v to si ranjen! Bog je svedok da sam potrao da te svojim grudima zaklonim od sablj e Alekseja Ivanovia! Prokleta starost ne dade ml. Ta ta sam ja to uinio majici tvojo j? ta si uinio? odgovorih. Ko je tebe molio da pi e dostave o meni? Da mi te nisu postav ili za pijuna? Ja pisao dostave o tebi? odgovori Savelji u suzama. Gospode, care nebesni! Evo. i zvolider proitati ta mi pi e gospodar, pa e videti kako sam te dostavljao. I tu on izvadi iz d epa pismo, te ja proitah ovo Sram da te bude, pseto matoro, to m i nisi, i pored mojih strogih zapovesti, ni ta javio o sinu mome Petru Andrejeviu, nego tui ljudi moraju da me obave tavaju o njegovim Iudorijama. Tako li ti izvr uje sv oju du nost i gospodarevu volju? Ja u tebe, pseto matoro, poslati da svinje pase zat o to si utajio istiiiu i to popu ta mladiu. Po prijemu ovoga pisma nareujem ti da mi od mah odgovori kako je sada njegovo zdravlje 0 kome mi pi u da se popravilo u koje je mesto upravo ranjen i da li su ga dobro z aleili. Bilo je jasno da je Savelji preda mnom prav i da sam ga uzalud uvredio prekorom i sumnjienjem. Zamolio sam ga da mi oprosti, ali je starac bio neute an. Eto, ta sam do iveo, pod moje stare dane ponavljao je on eto, kakvu sam milost zara dio od svoje gospode! I pseto matoro, i svinjar, pa akja kriv 1 to si ranien? Ne, bau ka, Petre Andrejiu! Nisam ja, nego je prokleti musje svemu kr iv on te je nauio da se bode gvozdenim ra njevima i da treska nogama o zemIju, kao da e se bockanjem i treskanjem sauvati od zla oveka. E, jes nam trebalo najimati miisj ea, rasipati uludo novce! Ali ko li se to potrudio da izvesti moga oca o mome vladanju? General? Ta on se, rekao bih, nije mnogo o meni brinuo, a Ivan Kyzmi nije smatrao da je potrebno iz ve tavati generala o mome dvoboju. Gubio sam se u domi ljanju, Sumnje se moje ustavi e na Svabrinu. Je dino je on imao koristi o dostave, jer bi me posle nje mogli premestiti iz tvrave i tako prekinuti moje veze s komandanovom porodicom. Po ao sam da sve to ka em Marij i Ivanovnoj. Ona me je doekala na ulasku. Sta se to s vama dogodilo? rekla je im me je videla. Ala ste bledi! Sve je svr eno! odgovorio sam i dao joj oevo pismo. Sad doe red na nju da prebledi. Kad je proitala pismo, vratila mi ga je uzdrhtalom rukom i rekla po tresnim glasom Vidi se da mi nije sueno... Va a me rodbina ne prima u svoju porodicu. Neka u svemu bude volja bo ja. Bog najbolje zna ta nam treba. ta da radimo, Petre Andrejiu! Budit

e bar vi sreni... Neemo tako! poviem ja i zgrabim je za ruku. Ti mene voli ja sam spreman na sve. Haj demo da padnemo pred noge tvojim roditeljima oni su ljudi prostodu ni, a ne gordel jivci surova srca... Oni e nas blagosloviti i mi emo se venati... a posle, docnije, ja sam uveren, izmoliemo se i u moga oca majica e biti uz nas ona e mi oprostiti... Ne, Petre Andrejiu, odgovori Ma a neu poi za tetoe bez blagoslova tvojih roditelja. B ez njihova blagoslova nema za te sree. Pokorimo se volji bo joj. Nae li suenicu, zavol i li drugu, neka bog bude s tobom, Petre Andrejiu, a ja u za vas oboje... Tu se ona zaplaka i ode od mene hteo sam poi za njom u sobu, ali sam osetio da ni sam. u stanju da vladam sobom, te se vratim kui. Sedeo sam utonuo u duboke misli, kad me Savelji odjednom prekide. Evo, gospodine, ree, dajui mi ispisan list hartije pogledaj da li sarn ja potkaziv a svoga gospodara i da li gledam da zavadim oca sa sinom. Uzeo sam iz njegovih ruku hartiju bio je to Sa veljiev odgovor na primljeno pismo . Evo ga od rei do rei Gospodaru Andreja Petroviu, oe na milostivi! Primio sam milostivo pismo va e, u kom se izvoli gneviti na mene, slugu svoga, i ve li da me sram bude to ne vr im gospodarske zapovesti ali ja nisam matoro pseto, nego verni va sluga, ko ji slu am gospodareve naredbe i usrdno vas svagda slu ih i do iveh sede vlasi. A o ran i Petra Andrejia ni ta vam nisam pisao da vas uzalud i bez potrebe ne prepla im, no uj em, gospoa, majka na a Avdotja Vasiljevna i bez toga se od straha razbolela, koje z a njeno zdravlje moliu boga. A Petar Andreji bio je ranjen ispod desnoga ramena, u grudi pod samu la icu, dva palca duboko, i le ao je u komanantovoj kui, gde smo ga do neli s obale leio ga je, pak, ovda nji berberin Stjepan Paramonov, i sad je Petar A ndreji, hvala bogu, zdrav, te o njemu osim dobroga nemam ta pisati. Stare ine, kako u jem, zadovoljni su njime, a Vasilisa Jegorovna smatra ga kao da joj je roeni sin. Sto se pak s njim dogodilo takvo prikljuenije, zato ne treba mladia koreti u konj a su etiri noge, pa se ipak spotakne. A to izvoljevate pisati da ete me poslati da svinje pasem, to je va a boljarska volja. A sada vam se klanjam ropski. Verni va km et Arhip Saveljev. Nisam mogao da se nekoliko puta ne nasme im, itajui ovo soinenije dobroga starca. Da odgovorim ocu nisam bio u stanju, a da se majka umiri inilo mi se da je dovoljno Saveljievo pismo. Od ovoga trenutka moj se polo aj izmeni. Marija Ivanovna gotovo nije ni govorila s a mnom i na sve se naine trudila da me izbegne. Komandantova kua mi se vi e nije mil ila. Ja se postepeno navikoh da sedim sam kod svoje kue. Vasilisa Jegorovna se up oetku ljutila zbog toga na mene, ali videi da sam uporan, ostavi me na miru. S Iva nom Kuzmiem viao sam se samo kad je to bilo potrebno zbog slu be. Sa Svabrinom sam s e sastajao retko i nerado, tim pre to sam primeivao da mi je i dalje pritajeni nep rijatelj i to je potvrivalo moje sumnje. ivot mi posta nesno ljiv. Zapao sam u sumor nu zami ljenost koja se pojaavala usamljeno u i besposlicom. Moja ljubav razbukta se u samoi te mi je bilo sve te e. Izgubio sam volju za i tanie i knii evnost. Duh mi klonu. Bojao sam se da u U 3sl s uma ili se predati neva ljalom ivotu Ah ne ofiekivani dogaaji koji su bili od znaajna uticaja na SSaTmoJ ivo t, ojenom mi silno i blagotvorno potreso e du u. irn GLAVA ESTA PUGACOVLJEVA BUNA Cujte i poujte vi, momci mlaani, to emo vam starci sedi kazivati. Pesma Pre nego to ponem opisivati neobine dogaaje kojima sam bio svedok, moram rei nekoliko rei o prilikama u kojima je bila orenbur ka gubernija krajem godine 1773. Ovu prostranu i bogatu guberniju naseljavali su mnogi poludlvlji narodi koji tek nedavno behu priznali vlast ruskih careva. Nenavikli na zakone i graanski ivot, a lakomisleni i estoki, oni su se esto bunili i primoravali vladu da ih neprestano nadzirava kako bi ih zadr ala u pokornosti. Po mestima, za koje se smatralo da su pogodna, sagraene su tvrave i naseljene ponajvi e kozacima, davnim goapodarima jajiki h obala. Ali jajiki kozaci, iako du ni da uvaju mir i bezbednost u ovom kraju, od ne

koga vremena bili su i sami nemirni i opasni podanici vlade. Godine 1772. buknul a je pobuna u njihovom glavnom gradu. Behu je izazvale stroge mere generalmajora Traubenberga koji je hteo da nagna vojsku na potrebnu poslu nost. Zbog toga su Tr aubenberga kozaci divljaki ubili, posle ega su svojevoljno promenili upravu, ali j e vlast umirila najzad bunu karteima i surovim kaznama. Ovo se dogodilo kratko vreme pre moga dolaska u Bjelogorsku tvravu. Sve je ve bilo mirno ili je izgledalo tako vlast je vrlo lako poverovala u tobo nje pokajanje lu kavih buntovnika u kojima je potajno kljuala mr nja oni su ekali pogodnu priliku da obnove nerede. Nego da se vratim svojoj prii. Jedne veeri bilo je to poetkom oktobra 1773. godine sedei sam kod kue, slu ao sam zavi janje jesenjega vetra i gledao kroz prozor oblake, kako plove pored meseca. Utom doo e da me zovu komandantu. Odmah sam oti ao. Kod komandanta sam na ao vabrina, Ivana Ignjatia i kozakoga narednika. U sobi nije bilo ni Vasilise Jegorovne, ni Marije I vanovne. Komandant se pozdravi sa mnom zabrinuta lica. Zakljuao je vrata i rekao nam da sednemo, osim kozakom podoficiru koji je stajao kraj vrata. Zatim je koman dant izvadio iz d epa hartiju i rekao nam Gospodo oficiri, va na novost! ujte ta pi e general. Posle toga natae naoari i proita ovo Gospodinu komandantu Bjelogorske tvrave kapetan u Mironovu. Strogo poverljivo. Ovim vas obave tavam da je, pobegav i iz zatvora, donski kozak i raskolnik Jemeljan Pugaov izvr io neoprostivu drskost uzev i ime pokojnoga imperatora Petra III i sakupi v i razbojniku dru inu izazvao pobunu po jajikim naseljima, te je ve osvojio i razorio nekoliko tvrava, poiniv i svuda razbojni tva i ubistva. Zbog toga, im ovo primite, vi et e, gospodine kapetane, odmah preduzeti potrebne mere da odbijete pomenutoga zloin ca i samozvanca, a po mogunosti i da ga potpuno uni tite ako krene na tvravu, povere nu va em staranju. Preduzeti potrebne mere! ree komandant skidajui naoari i savijajui hartiju. Pa jest, lako je to rei. Zlikovac ti je oevidno jak, a mi imamo svega sto trideset ljudi, ne raunajui kozake, u koje se slabo mo emo pouzdati, ne zameri mi Maksimiu. Narednik se osmehnu. Ipak, nemamo kud, gospodo oficiri! Budite savesni u slu bi, postavite stra e i none izvidnice, a desi li se da napadnu, zatvorite kapiju pa izvedite vojn ike. Ti, Maksimiu, dobro pazi na svoje kozake. Top da se pregleda i kako valja i ist i. A naroito pazite da sve ovo zadr ite u tajnosti, te da u tvravi niko o ovome ne b i mogao da sazna pre vremena. Posle ove zapovesti Ivan Kuzmi nas pusti da idemo. Ja sam izi ao zajedno sa vabrinom razmi ljali smo o onorne to smo uli. ta misli , kako e se ovo svr iti? upitao sam ga. Bog bi ga znao, odgovori on videemo. Zasad ne vidim jo ni ta ozbiljno. Ako li... Tu se on zamisli i poe rasejano zvi dati neku francusku ariju. Iako smo bili oprezni, po ltavoj tvravi se raznese glas da se pojavio Pugaov. Ma ko liko cenio svoju suprugu, Ivan Kuzmi niza ta na svetu ne bi joj otkrio tajnu, koja mu je poverena u slu benoj du nosti. Kad je dobio pismo od generala, on prilino ve to u kloni Vasilisu Jegorovnu kazav i joj kako je otac Gerasim dobio iz Orenburga neke naroite novosti koje uva u velikoj tajnosti. Vasilisa Jegorovna odmah je za elela da pohodi popadiju po savetu Ivana Kuzmia povela je sa sobom i Ma u da joj samoj ne b i bilo dosadno. Po to je sad bio potpuno gospodar, Ivan Kuzmi odmah posla po nas, Pala ku zakljua u os tavu da ne bi prislu kivala. Kad se Vasilisa Jegorovna vratila kui, a ni ta nije ispipkala od popadije, ona dozn ade da je za njenoga odsustva kod Ivana Kuzmia bilo vee i da je Pala ka bila pod klj uem. Dosetila se da ju je mu zavarao i stade ga ispitivati. Ali se Ivan Kuzmi pripr emio za napad. Nije se nimalo zbunio i hrabro je govorio radoznaloj saputnici sv oga ivota. Zna , majice, na im enama naspelo da pei lo e slamom, a kako od toga mo e nastati nesrea, rogo sam naredio da ene pei slamom ne lo e, nego nek to ine pruem i suvarcima. Pa za to ti je zato bilo potrebno da zatvara Pala ku? upita komandantovica. Zbog ega j e sirotica presedela u ostavi sve dok se mi nismo vratile? Ivan Kuzmi se nije nadao takvome pitanju, te se zapetljao i promrmljao ne to bez gl

ave i repa. Vasilisa Jegorovna vide da joj se mu pretvara, ali znajui da ni ta od nj ega nee iskamiti, presta da ga ispituje i povede re o soljenim krastavcima koje je Akulina Pam filovna spremala na sasvim osobit nain. Vasilisa Jegorovna nije mogla usnuti itavu no i nikako se nije mogla dosetiti ta se to zbiva u mu evljevoj glavi, a to ona ne s me znati. Iduega dana, kad se vraala sa slu be bo je, ona vide Ivana Ignjatia kako izvlai iz topa krpice, kamenie, iverje i svakojake trice i kuine to su ih deca u njega natrpala. ta li znae ove vojnike pripreme? pomisli komandantovica. Da ne oekuju napade Kirgiza ? Ali zar bi Ivan Kuzmi tajio od mene takve koje tarije? Pozvala je Ivana Ignjatia sa vrstom namerom da od njega ispipka tajnu koja je muila njenu ensku radoznalost. Vasilisa Jegorovna porazgovara malo o domainstvu, kao to sudija poinje istragu spor ednim pitanjima, da bi najpre uspavao opreznost onoga koga ispituje. Zatim je pou tala nekoiiko trenutaka, duboko uzdahnula i rekla odmahujui glavom Gospode bo e moj! Svakojake vesti! ta li e iz toga proizii? Eh, majice! odgovori Ivan Ignjati. Bog je milostiv vojnika imamo dosta, d ebane mnog o, a top sam oistio. Ta daemo otpor Pugaovu. Dae Gospod da nas krmak ne pro dere! A kakav je ovek taj Pugaov? zapitala je komandantovica. Vide Ivan Ignjati da se izbrbljao, pa se ugrize za jezik. Ali je ve bilo kasno. Va silisa Jegorovna natera ga da joj sve prizna i dade mu re da o tome nee nikom priat i. Vasilisa Jegorovna odr a svoje obeanje i nikom ne ree ni rei, osim popadiji i to samo zbog toga to se njena krava jo napasala u stepi te bi je razbojnici mogli uhvatit i. Uskoro su svi poeli govoriti o Pugaovu. Prialo se sva ta. Komandant posla kozakoga nar ednika s nalogom da se o svemu dobro raspita po susednim naseljima i tvravama. Po doficir se vratio posle dva dana i doneo izve taj da je u stepi na ezdeset vrsta od tvrave video mnoge vatre i uo od Ba kiraca da ide grdna sila. Ali nije mogao rei ni ta odreeno zato to se bojao da ide dalje. Meu kozacima u tvravi poe se opa ati neobino uzbuenje po svima ulicama skupljali su se u gomile, tiho razgovarali meu sobom i razilazili se kad bi ugledali koga od konj anika ili pe aka iz garnizona. Posla e im uhode. Julaj, pokr teni Kalmik, donese koman dantu va nu dostavu. Po Julajevim reima, narednikov izve taj bio je la an kad se vratio , lukavi kozak je kazao svojim drugovima da je bio kod buntovnika, da je video s amoga njihovoga vou koji mu je dopustio da mu poljubi ruku i da je dugo s njim ra zgovarao. Komandant je odmah zatvorio podoficira, a Julaja postavio na njegovo m esto. Ovu novinu kozaci primi e s oevidnim nezadovoljstvom. Oni su se na sav glas b unili i Ivan Ignjati, izvr ilac komandantovih nareenja, uo je roenim u ima kako su govor ili Dobie ti ve svoje, garnizonski pacove! Komandant be e naumio da jo toga dana ispit a svoga zatvorenika, ali podoficir pobe e iz zatvora pomogli su mu, po svoj prilic i, njegovi jednomi ljenici. Jedna nova okolnost jo vi e je uznemirila komandanta. Uhvati e nekoga Ba krca sa buntov nim lecima. Zbog ovoga sluaja komandant naumi da ponovo sakupi svoje oficire, te je za eleo opet da ukloni Vasilisu Jegorovnu zgodnim izgovorom. Ali kako je Ivan K uzmi bio su ta prostodu nost i iskrenost, to ne nae drugoga naina nego opet onaj isti k ojim se ve poslu io. Zna , Vasilisa Jegorovna, ree joj on iska ljujui se atac Serafim, vele, dobio je iz va ro i... Sto la e , Ivane Kuzmiu? prekide ga komandantovica. Ti to, znam ja, hoe da sazove savet, da se bez mene dogovarate o Jemeljanu Pugaovu. Ne prevari ti mene! Ivan Kuzmi iskolai oi. O, majice, ree on kad ve zna , e pa lepo, ostani mi emo se porazgovarati i pred tobom. Tako, tako, bau ka moj, odgovori ona ne prilii tebi da la e nego aljider po oficire. Opet smo se sastali. Ivan Kuzmi nam pred enom proita Pugaovljev proglas koji je pisa o neki polupi smen kozak. Razbojnik je objavljivao svoju nameru da e odmah napasti na u tvravu poz ivao je kozake i vojnike u svoju dru inu, a komandire je opominjao da se ne odupir u, pretei im smrtnom kaznom u protivnom sluaju. Proglas je bio napisan grubim, ali jakim izrazima i morao je izazivati opasan utisak u glavama priprostih ljudi.

Hulja jedna! uzviknu komandantovica. ta se usuuje da nam predla e! Da mu iziemo u sus ret i pred njegove noge da polo imo zastave! Vidi ti pasjega sina! Pa zar ne zna o n da smo mi ve etrdeset godina u slu bi i da smo se, bogu hvala, ve svega nagledali? Zar je ikad bilo takvih komandira koji bi poslu ali raz bojnika? Ne bi trebalo da ih ima odgovori Ivan Kuzmi. A uje se da je zlikovac ve zavladao mn ogim tvravama. Oevidno, on je zaista mnogo jak primeti vabrin. Evo, odmah emo saznati njegovu pravu jainu ree komandant. Vasilisa Jegorovna, daj m i klju od ambara. Ivane Ignjatiu, dovedi onoga Ba kirca, a Julaju naredi da donese o vamo kamd iju. Cekaj, Ivane Kuzmiu, ree komandantovica i ustade sa svoga mesta. Treba odvesti Ma u nekud iz kue ako uje jauk, upla ie se. Pa i ja ti, pravo da ka em, nisam ljubitelj takv ih ispitivanja. Ostajte u zdravlju! U staro doba muenje je toliko bilo ukorenjeno u sudskim obiajima da je blagotvorni ukaz, koji ga je ukinuo, dugo ostao bez ikakva dejstva. Mislilo se da je prizna nje samoga krivca preko potrebno da bi se potpuno utvrdila njegova krivica misao ne samo bezrazlo na nego i savr eno protivna zdravom pravnom shvatanju, jer ako se odricanje optu enoga ne prima kao dokaz njegove nevinosti, jo manje mo e njegovo priz nanje da bude dokaz njegove krivice. ak i danas mi se de ava da slu am stare sudije k ako ale za ukidanjem ovog varvarskog obiaja. A u na e vreme niko nije sumnjao da je muenje preko potrebno ni sudije, ni okrivljeni. Zato komandantova zapovest nije n i zaudila ni uzbu dila nikoga meu nama. Ivan Ignjati ode po Ba kirca, koji je sedeo u ambaru kod koman dantovice, pod kljuem, i posle nekoliko trenutaka ovoga nesrenika dovedo e u predsob lje. Komandant zapovedi da ga izvedu pred njega. Ba kirac je s mukom prekoraio prag bio je u drvenim kladama i snimiv i visoku ubaru sa glave, zaustavio se kod vrata. Pogleam ga i stresem se. Nikad neu zaboraviti toga oveka. Reklo bi se da mu je preko sedamdeset godina. Nije imao ni nosa ni u iju. G lava mu je bila obrijana, a mesto brade tralo je nekoliko sedih vlasi bio je omale n, suv i pogrbljen, ali mu je u uskim oima jo plamteo oganj. Gle! ree komandant kad je po njegovim stra nim belezima video da je to jedan od bun tovnika ka njenih godine 1741. A pa ti si, stari vue, kako se vidi, ve bio jedared u na oj kljusi. Nije ti, znai, prvi put to se buni kad ti je tikva tako glatko ostruga na. Priider bli e govori, ko te je poslao? Stari Ba kirac je utao i gledao u komandanta kao ovek koji ga uop te ne shvata. to euti , more? nastavi Ivan Kuzmi. Zar ne zna ruski, zevzee? Julaju, dede, upitaj ga na va em jeziku ko ga je poslao u na u tvravu? Julaj ponovi tatarski pitanje Ivana Kuzmia. Ali je Ba kirac i njega gledao s onim i stim izrazom i nije odgovarao nijedne rei. Jak i, ree komandant progovorie ti meni. Momci! Svucite s njega tu Iuda5ku arenu anter iju, pa mu pro arajte lea. Ali, pazi Julaju dobro ga odaderi! Dva invalida poe e da svlae Ba kirca. Na nesrenikovom licu izbi nemir. On poe zverati na sve strane kao zverka kad je deca uhvate. A kad ga je jedan invalid zgrabio za ruke i, staviv i ih sebi oko vrata, podigao starca na svoja lea, a Julaj uzeo kamd ij u i zamahnuo, Ba kirac je tada zastenjao slabim glasom, punim preklinjanja i ma ui gl avom. otvorio usta u kojima se mesto jezika koprcao kratki patrljak. Tatarska uzreiea E, pa lepo... 4 Kapetanova ki 49 Kad se setim da se to dogodilo za moga ivota, a da sam sada do iveo blagu vladavinu cara Aleksandra, moram da se divim brzim uspesima prosveivanja i irenja ovekoljubi vih naela. Mladi ovee! Ako ti moji zapisi dou do ruku, seti se da su najbolje i najs talnije one izmene koje potiu od pobolj anja obiaja, bez ikakvih nasilnih potresa. Svi se zaprepasti e. Komandant ree E, od njega ni ta neemo doznati, Julaju, odvedi Ba kirca u ambar. A mi emo, gospodo, d a se jo o kojeemu porazgovaramo. Stadosmo raspravljati o na em polo aju kad odjednom u sobu ue Vasilisa Jegorovna, sva zadihana i vanredno uzbuena. ta se to s tobom dogodilo? zapita komandant

sav u udu. Nevolja, bau ke moje! odgovori Vasilisa Jegorovna. Jutros je zauzeta Ni ejezerska tvra va. Sluga oca Gerasima vratio se maloas odande. Gledao je kako su je zauzimali. K omandant i svi oficiri su obe eni. Vojnici su svi zarobljeni. Dok se obrne , zlikovc i mogu biti i ovde! Ova neoekivana vest jako me je potresla. Komandant Ni ejezerske tvrave, miran i skro man mlad ovek, bio mi je poznanik pre dva meseca, kad je dolazio iz Orenburga sa svojom mladom enom, be e odseo kod Ivana Kuzmia. Ni ejezerska tvrava nalazila se dvades et i pet vrsta daleko od na e tvrave. Svakoga asa mogli smo i mi oekivati Pugaovljev n apad. Sudbina Marije Ivanovne ivo mi izie pred oi, te mi srce prosto obamre. Slu ajte, Ivane Kuzmiu! rekao sam komandantu. Na a je du nost da branimo tvravu do posle dnjega daha o tome ne treba ni raspravljati. Ali valja misliti o bezbednosti ena. Po ljite ih u Orenburg ako je put jo slobodan, ili u koju dalju, sigurniju tvravu, gde zlikovci ne bi mogli dopreti. Ivan Kuzmi se okrete eni i ree joj Zna , majice, vaistinu dobro bi bilo da vas negde podalje uputimo dok ne svr imo s bu ntovnicima. Taman posla! na to e komandantovica. Zar ima gdegod tvrave u koju tanad ne bi dopr la? Po emu Bjelogorska tvrava nije sigurna? Hvala bogu, dvadeset i dve godine u njoj ivimo. Videli smo i Ba kirce i Kirgize odbraniemo se valjda i od Pugaova! Pa lepo, majice, odgovori ivan Kuzmi, od volje ti da ostane kad se uzda u na u tvravu. Ali ta da radimo s Ma om? Dobro e biti ako izdr imo opsadu ili saekamo pomo, ali ako zli kovci zauzmu tvravu? E, onda... Na to se Vasilisa Jegorovna splete i zauta vanredno uzbuena. Ne, Vasilisa Jegorovna, nastavi komandant, primetiv i da su njegove rei delovale, m o da prvi put u njegovom ivotu. Ma a ovde ne mo e ostati. Poslaemo je u Orenburg njenoj kumi tamo ima dosta i vojske i topova, a i bedemi su od kamena. Pa i tebi bih sa vetovao da s njom poe stara si, dodu e, ali bi ve videla ta bi s tobom bilo ako tvravu zauzmu na juri . Dobro, rei e komandantovica. Neka tako bude, poslaemo Ma u. A mene nemoj ni u snu mol iti, ja odiaziti neu. Ra ta bih se pod starost rastavljala od tebe i tra ila sama za sebe grob u tuem kraju. Zajedno smo iveli, zajedno emo umreti. I ta ti vredi ree komandant. A sad da ne oklevamo. Hajde, opremaj Ma u na put. Sutr a, im svane, ispratiemo je, a daemo joj i pratioce, mada u nas nema ljudi na pretek . Nego, gde je Ma a? Kod Akuline Pamfilovne odgovori komandantovica. Pozlilo joj im je ula da je zauzet a Ni ejezerska tvrava bojim se da se ne razboli. Bo e milostivi, ta sve ne do ivesmo! Vasilisa Jegorovna ode da pripremi ker za put. Razgovor se kod komandanta produ i, ali ja se vi e nisam me ao i ni ta nisam slu ao. Marija Ivanovna pojavi se na veeri bleda i uplakana. Veerali smo utei i digli se od stoJa br e nego inae, pa oprostiv i se od ce le porodice, raziosmo se svaki svojoj kui. Ali ja namerno zaboravim sablju i vrati m se po nju predoseao sam da u zatei Mariju Ivanovnu samu. I doista, ona rae presre te na vratima i predade mi sablju. 4. 51 Zbogom, Petre Andrejiu! rekla mi je sva u suzama. Mene alju u Orenburg. Nek vam bo g da ivota i sree, mo da e bog dati da se opet vidimo, a ne bude li tako... Na to ona zajeca. Ja je zagrlim. Zbogom, anele moj, reknern joj zbogom, mila moja, eljo moja! Ma ta se sa mnom dogod ilo, veruj mi da e poslednja moja pomisao i poslednja moja molitva biti o tebi. Ma a je jecala privinuv i se mojim grudima. Ja je vatreno poljubim i brzo iziem iz so be. GLAVA SEDMA NAPAD NA TVRAVU Glavo moja, ej glavice, dosta si me ti slu ila, slu ila me, ej glavice, tries i tri ieta ravno, ali nisi doslu ila ni koristi ni radosti, ni re dobru ne doeka, niti ina visokoga ve si sebi zaradila dva balvana povisoka i preko nih gredu jaku, svilen gajtan oko vrata. Narodna pesma Tu no nisam spavao niti se svlaio. Bio sam naumio da u zoru odem na gradsku kapiju

, kuda je Marija Ivanovna morala proi, i da se onde s njom poslednji put pozdravi m. Oseaosam veliku promenu u sebi nemir du e moje bio mi je mnogo manje te ak nego on aj jad u kome sam se do skora gu io. Tuga od rastanka u meni se slivala s nejasnom , ali slatkom nadom, sa nestrpljivo oekivanom opasno u i s oseanjem plemenita astoljub lja. No je pro la neosetno. Hteo sam ve da poem od kue kada se vrata otvori e i preda mn om se pojavi kaplar koji mi ree da su na i kozaci noas oti li iz tvrave i nasilu odveli sa sobom Julaja, a da se oko tvrave vrzmaju neki nepoznati ljudi. Prestravio sam se od pomisli da Marija Ivanovna nee stii da izie brzo dam kaplaru neke naredbe i odmah po urim komandantu. Ve je svitalo. Jurio sam ulicom kad uh da me zovu. Zaustavim se. Kuda ste po li? ree mi Ivan Ignjati kad me susti e. Ivan Kuzimi je na bedemu i alje me p o vas. Pugaov je do ao. Oe li Marija Ivanovna? upitao sam sa strep njom u srcu. Nije dospela odgovorio je Ivan Ignjati, put za Orenburg je preseen, a tvrava opkolj ena. Nije dobro, Petre Andrejiu! Poosmo na bedem uzvi enje koje je nainila priroda, pojaano ogradom od kolja. Tamo su se ve skupljali svi stanovnici tvrave. Posada je stojala pod oru jem. Top su bili pr evukli uoi toga dana. Komandant je hodao ispred svoje malobrojne vojske. Bliska o pasnost ispunila je du u staroga vojnika neobinom hrabro u. Po stepi, nedaleko od tvrav e, krstarilo je na konjima dvadesetak ljudi. Bili su, po svoj prilici, kazaci, a li je meu njima bilo i Ba kiraca koje je ovek lako mogao poznati po njihovim kapama od risovine i tulcima za strele. Komandant je obi ao svoje trupe govore i vojnicima Hajde, deco, branimo danas na u majicu caricu i poka imo celom svetu da smo junaci, z akletvi verni! Vojnici glasno povika e da su spremni. vabrin je stajao kraj mene i neprekidno posm atrao neprijatelja. Ljudi koji su jahali po stepi, kad opazi e pokret u tvravi, sab ra e se u gomilu i stado e da se meu sobom dogovaraju. Komandant zapovedi Ivanu Ignja tiu da uperi top na njihovu gomilu i sam primae fitilj. Kugla zazvi da i prolete izn ad njih, ali im ne nanese nikakve tete. Konjanici se ra trka e i zaas izgubi e ispred na i h oiju. Stepa opuste. Utom se pojavi na bedemu Vasilisa Jegorovna, a s njom i Ma a koja nije htela da se od nje odvaja. Kako je? ree komandantovica. Kako napreduje boj? Gde je neprijatelj? Nije daleko odgovori Ivan Kuzmi. Dae bog, sve e biti dobro. Kako je, Ma a, boji li se? Ne, tatice, na to e Ma a kod kue, samoj, rodbina ne usprotivi? Pri tom me je pogledala i usiljeno se osmehnula. nehotice sam stegao balak od sab lje, jer sam se setio da sam je sino primio iz njenih ruku, u znak da u njome titit i svoju dragu. Srce mi je usplamtelo. Zami ljao sam da sam njen vitez. Goreo sam o d elje da poka em kako sam dostojan njena poverenja, te sam nestrpljivo ekao odluni as. Utom se iza visa, koji je bio na pola vrste od tvrave, pojavi e novi buljuci konjan ika i stepu uskoro preplavi mnogo ljudi, naoru anih kopljima i strelama. Meu njima je na belom konju jahao ovek u crvenom kaftanu, sa golom sabljom u ruci bio je to Pugaov glavom. Kad se zaustavio, okru i e ga i, oevidno po njegovoj zapovesti etvorica se izdvoji e i u trku dojaha e pod samu tvravu. Prepoznali smo u njima na e izdajice. Jedan je od njih dr ao iznad glave hartije, a drugi na koplje pobodenu Julajevu gl avu koju je stresao s koplja i prebacio k nama preko ograde. Glava nesrenoga Kalm ika pade komandantu pred noge. Izdajnici su vikali. Ne pucajte, nego izlazite napolje pred cara. Car je ovde! A, dau ja vama! povikao je Ivan Kuzmi. Momci! Pali! Na i vojnici opali e. Onaj kozak, koji je dr ao pismo, zaljulja se i pade s konja, ost ali odjuri e natrag. Pogledao sam Mariju Ivanovnu. Toliko se upla ila kad je videla Julajevu krvavu glavu, a pri tom je jo bila i zaglu ena pucnjavom, da je izgledalo kao da se izbezumila. Komandant pozva kaplara i zapovedi mu da uzme hartiju iz r uku poginulog kozaka. Kaplar izie napolje i vrati se, vodei za uzdu njegova konja. Predao je komandantu pismo. Ivan Kuzmi ga je proitao u sebi i zatim ga pocepao na sitne komade. Meutim, buntovnici su se, po svemu sudei, spremali za napad. Uskoro su tanad poela

da zvi de oko na ih u iju, a i nekoliko strela zabode se oko nas u zemlju i u ogradu. Vasilisa Jegorovna! rei e komandant. Ovde ene nemaju posla vodi Ma u, vidi da je devoj ka ni iva ni mrtva. Vasilisa Jegorovna, koja se bila primirila od metaka, pogleda na stepu, na kojoj se moglo opaziti veliko kome anje, pa se zatim okrete mu u i ree mu Ivane Kuzmiu, i ivot i smrt u bo joj su ruci blagoslovi Ma u. Ma a, prii ocu! Sva bleda i uzdrhtala, Ma a je pri la Ivanu Kuzmiu, pala na kolena pred njim i priklo nila mu se do zemlje. Stari komandant prekrsti je triput, zatim je podi e, poljubi je i ree joj uzbuenim glasom Idi, Ma a, i budi srena. Moli se bogu. On te nee ostaviti. Ako se nae dobar ovek, neka vam bog da ljubavi i sloge. ivite kao to smo iveli ja i Vasilisa Jegorovna. A sad zbogom, Ma a! Vasilisa Jegorovna, vodi je to pre. Ma a mu se obisnu o vrat i zajeca. Daj da se i mi poljubimo ree komandantovica i zaplaka se. Zbogom, moj Ivane Kuzmiu . Oprosti mi ako sam te im uvredila. Zbogom, majice, zbogom! ree komandant i zagrli svoju staricu. De, dosta! Hajdete k ui, pa ako dospe , obuci Ma i sarafan. Komandantovica ode sa erkom. Ja sam gledao za Marijom Ivanovnom ona se osvrte i k limnu mi glavom. A Ivan Kuzmi se okrete k nama i svu pa nju obrati neprijatelju. Po bunjenici se behu sakupili oko svoga voe i odjednom stado e da silaze s konja. E, sad se hrabro dr ite ree komandant sad e da navale. U taj mah razle e se stra na dreka i alakanje buntovnici su trkom jurili ka tvravi. N a top bio je nabijen karteom. Komandant ih pusti da se sasvim pribli e, pa odjednom opet opali. Karte udari ba posred gomile.v Pobunjenici se predvoji e i ustuknu e. Njih ov voa be e ostao sam ispred njih... Mahao je sabljom i kao da ih je vatreno hrabri o... Vika i dreka, koja se bila za asak uti ala, sad se opet podi e. Momci, rei e komandant sad otvarajte kapiju i udarite u dobo ! Motnci, napred, na ka piju, za mnom! Komandant, Ivan Ignjati i ja u tren oka naosmo se ispred bedema, ali se prepla eni g arnizon i ne pomae. A to vi, deco, tojite? povika Ivan Kuzmi. Ako treba umreti, amreemo to. nam je du nos t! U tom trenutku pobunjenici navale na nas i prodru u tvravu. Dobo umue, garnizon odb aci oru je, a mene obori e, ali ja se dignem i zajedno sa buntov nicima uem u tvravu. Ranjen u glavu, komandant je stojao usred gomile zlikovaca ko ji su od njega tra ili kljueve. Ja sam hteo da mu priteknem u pomo, ali nekoliko sna n ih kozaka epa e me i sveza e pojasom govorei A, vi, to neete da slu ate cara, pokazaemo mi vama! Poeli su da nas vuku po ulicama svet je izlazio iz kua sa hlebom i solju. Razle e se i zvono sa crkve. Odjednom iz rulje povika e da car na trgu eka da mu privedu zaro bljenike i da prima zakletvu. Narod nagrnu na trg i nas tamo potera e. Pugaov je sedeo u naslonjai u tremu pred komandantovom kuom. Bio je u crvenom kozako m kaftanu, operva enom gajtanima. Na oi koje su plamtele, be e nabio visoku kapu od s obova krzna sa zlatnim resama. Lice mi se njegovo uini poznato. Oko njega behu ko zake stare ine. Otac Serafim, bled i dr ui od straha, stajao je na tremu s krstom u ruk ama i kao da ga je nemo preklinjao da bude milostiv prema rtvama koje su na redu. Na trgu uskoro podigo e ve ala. Kad smo se mi pribli ili, Ba kirci rastera e narod, a nas privedo e Pugaovu. Zvono prestade i nastupi duboka ti ina. Gde je komandant? zapita samozvanac. Na kozaki pooficir izie iz gomile i pokaza na I vana Kuzmia. Pugaov je stra no odmerio starca i rekao mu Kako si se drznuo da se protivi meni, svome gospodaru? Onemoao od rana, komandant skupi poslednje snage i ogovori vrstim glasom Ti nisi moj gospodar, ti si nikogovi i samozvanac, da zna ! Pugaov je stra no sveo vee i mahnuo belom maramicom. Nekoliko kozaka dograbi e staroga kapetana i odvuko e ga na ve ala. Na njihovoj gredi nae se onaj onaka eni Ba kirac koga smo mi jue ispitivali. On je dr ao u ruci omu i ja za tren oka ugledam nesrenoga Ivan a Kuzmia kako se leluja u vazduhu. Tada privedo e Pugaovu Ivana Ignjatia. Da se zakune rekao mu je Pugaov caru Petru Fjodoroviu.

Ti na car nisi odgovori Ivan Ignjati ponavljajui rei svoga kapetaha. Ti si, bratac, nikogovi i samozvanac. Pugaov je opet mahnuo maramicom i dobri porunik bi obe en kraj svoga staroga zapoved nika. Doe red i na mene. Ja sam smelo gledao Pugaova, spremajui se da ponovim odgovor svo jih vite kih drugova. Tada, na svoje neiskazano iznenaenje, spazim usred buntovnikih stare ina vabrina, o i ana kru no i odevena po kozaki. On prie Pugaovu i ree mu ne to na uvo. Obesite ga! rekao je Pugaov i ne gledajui me. Namako e mi omu oko vrata. Dok su me vukli pod ve ala, ja se ponem u sebi moliti bogu, kajui se iskreno pred njim za sve svoje grehove i molei ga za spas svih milih src u mome. Ne boj se, ne boj se! govorili su mi moji krvnici mo da su zaista hteli da me ohra bre. Odjednom ujem krik Stante, prokletnici, priekajte! Mfoji krvnici stado e. Pogledam Savelji se prostro pred noge Pugaovu. Oe roeni! govorio je moj jadni dedica, ta e ti smrt ovoga gospodskog deteta? Pusti g a dobie otkup za njega, a primera i straha radi bolje e biti da zapovedi neka, eto, obese mene, starca! Na to Pugaov dade znak te mene odmah odveza e i pusti e. Na bau ka ti opra ta reko e mi. Ne bih mogao rei da sam se u tom trenutku obradovao zbog svoga spasenja, ali ipak ne velim da mi je bilo krivo. Oseanja su mi bila isuvi e pometena. Ponovo su me do veli pred samozvanca i gurnuli da kleknem na kolena pred njim. Pugaov mi podnese svoju ilavuruku. Celivaj ruku, celivaj ruku! govorili su ljudi oko mene. Ali ja bih vi e voleo i najte u smrt nego tako podlo poni enje. Bau ka, Petre Andrejiu! aputao je Savelji, stojei iza mene i gurajui me. Ne budi tvrdog av! ta te to ko ta? Pljuni, pa poljubi du man... pih poljubi ga u ruicu. Ja se ne makoh. Pugaov spusti ruku i ree sme ei se Njegovo je blagorodstvo, izgleda poblesavilo od radosti. Podignite ga! Mene podigo e i pusti e na slobodu. Ostao sam da vidim nastavak ove stra ne komedije. Stanovnici se poe e zaklinjati. Prilazili su jedan po jedan, celivali raspee, a zati m bi se poklonili samozvancu. Tu su bili i vojnioi iz garnizona. etni kroja, naoru a n svojim tupim makazama. odsecao im jeperine. Stresajui dlake, oni bi prilazili Pu gaovu da mu poljube ruku, a on je govorio da im pra ta i da ih prima u svoju dru inu. Sve je to trajalo oko tri asa. Najzad se Pugaov di e iz naslonjae i sie s trema, praen svojim doglavnicima. Dovedo e mu beloga konja, nakienog bogatom opremom. Dva kozak a prihvati e ga ispod pazuha i podigo e u sedlo. On ree ocu Gerasimu da e ruati kod nje ga. U tom trenutku razle e se enska vriska. Nekoliko razbojnika be e izvuklo na trem Vasilisu Jegorovnu, svu ra upanu i razgolienu. Jedan od njih je ve dospeo da natue na sebe njen urak. Drugi su vukli perine, kovege, ajnik, rublje i svakojake prnje. Bau ke moje! vikala je nesrena starica. Pustite du u da se pokaje. Oci roeni, vodite me Ivanu Kuzmiu. Odjednom ona spazi ve ala i poznade na njima svoga mu a. Zlikovci! vrisnu ona sva izbezumljena ta to uiniste s njim? Sunce moje, Ivane Kuzm iu, junaka glavo vojnika! Ne dohaka e ti ni pruski bajoneti, ni ulad turska, ni u boju junakome ne polo i ivot svoj, nego pogibe od begunca robija a! Miite tu matoru ve ticu! ree Pugaov. Na to je jedan mladi kozak udari sabljom po glavi i orja pade mrtva na ulazne ste penice. Pugaov otide narod nagrnu za njim. GLAVA OSMA NEZVANI GOST x Nezvan gost te i o Tatarlna. Poslovica Trg se isprazni. Ja sam jo stajao na istom mestu i nisam mogao da se priberem, sa

v pometen od tako stra nih utisaka. Najvi e me je muilo to ni ta ne znam o sudbini Marije Ivanovne. Gde li je? ta li je s n jom? Da li je stigla da se sakrije? Da li joj je skloni te sigurno?... Sav obuzet bri nim mislima, u ao sam u komandantovu kuu... Bila je sasvim opustela stoliee, stol ovi i sanduci polomljeni posue porazbijano sve razneto. Potrim uz malene stepenice koje su vodile u gornju sobu, i prvi put u ivotu stupim u odaju Marije Ivanovne. Video sam joj postelju koju su razbojnici isprevrtali orman je bio razlupan i o pljakan kandilo je jo mirkalo pred ramom u kome ne be e ikona. Na lo se itavo i ogledalc e obe eno izmeu prozora... Ali gde li je stanovnica ove edne devojake elije? Stra na mis ao pade mi na um zamislio sam da je dopala zlikovcima u ruke. Srce mi se steglo. .. Gorko sam, gorko zaplakao i glasno izustio ime svoje ljubljene. U taj mah uh l agani um i iza ormana se ukaza Pala ka, bleda i tresui se od straha. Ah, Petre Andrejiu! rekla je i pljesnula rukama. Da stra na dana, da pokora! A Marija Ivanovna? upitao sam nestrpljivo. ta je s Marijom Ivanovnom? iva je gospoica odgovori Pala ka. Sakrila se kod Akuline Pamfilovne. Kod popadije! viknuo sam ilpla en. Bo e moj, pa tamo je Pugaov! Poletim napolje iz sobe, za tren oka naem se na ulici i navratnanos potrim popovoj kui, niti ta videi, niti oseajui. Tamo su se razlegali vika, smeh i pesma... Pugaov j e bekrijao sa svojim drugovima. I Pala ka je dotrla onamo za mnom. Po aljem je da sas vim tiho izazove Akulinu Pamfilovnu. Popadija odmah izie k meni u hodnik sa prazn om buklijom u rukama. Tako vam boga, gde je Marija Ivanovna? upitam je tako uzrujan da se to ne mo e opi sati. Le i, golupe moje, kod mene u postelji, tamo iza pregrade odgovori popadija. Nego u malo to nas ne snae beda, Petre Andrejiu, ali hvala bogu, sreno proe zlikovac tek to j e zaseo da rua, a ona, jadnie moje, doe k sebi i zajea... Ja premrla od straha. On o slu nu A ko to, stara, kod tebe uzdi e? Klanjam se ja do crne zemlje zlikovcu Sestrii na moja, gospodaru zanemogla, le i, evo, ve drugu nedelju. A je li mlada, ta tvoja sestriina? Mlada je, gospodaru. Ded, poka i mi, stara, tu tvoju sestriinu. Meni srce da pukne, ali nemam kud. Izvoli, gospodaru, nego devojka ne mo e da ustane, da iz ie pred tvoju milost. Ne mari, stara, sam u poi da vidim. I ode, anatemnjak, odista, za pregradu, ali da vidi uda! podigao zavesu pogledao j e svojim kurjakim oima i ne bi ni ta... bog je spasao. A veruj mi, ja i moj starac v e se spremili za mueniku smrt. Sreoom ga ona, golupe moje, nije poznala. Gospode bo e, kakvo smo slavlje doekali! Prosto ne zna ta da misli ! Jadni Ivan Kuzmi! Ko bi pomisl io.. Pa Vasilisa Jegorovna? Pa Ivan Ignjati! Za to njega?... Kako to vas po tede e? A ta velite za vabrina, za Alekseja Ivania? O i ao ti se u kru i, pa sad se s njima i on asti kod nas! Sna ao se, nema ta! A kad sam ja pomenula bolesnu sestriinu, on me, veruj, pogleda kao da me no em probode ipak, nije me izdao, hvala mu i za to. U tom trenutku razle e se pijana vika gostiju i glas oca Gerasima. Gosti su tra ili vina, te je domain zvao svoju suprugu. Popadija se uzvrpolji. Idite kui, Petre Andrejiu, rei e ona, sad mi nije do vas, zlikovci hoe da pijane. Te ko vama, ako zapadnete u njihove pijane ruke. Zbogom, Petre Andrejiu. ta je, tu je bog nas valja nee ostaviti! Popadija otide. Ja krenem u svoj stan, donekle umiren. Prolazei pored trga, spazi m nekoliko Ba kiraca kako se muvaju oko ve ala i skidaju izme s obe enih umalo to nisam pobesneo, ali sam video da je uzaludno zauzimati se. Po tvravi su jurili zlikovci i pljakali kue oficira. Odasvud se razlegala vika buntovnika obuzetih piem. Kad sam stigao kui, Savelji me doeka na pragu. Hvala bogu! povika kad me vide. Ve sam mislio da si opet pao u ake zlikovcima. Neg o, bau ka Petre Andrejiu, zamisli, ove nam lopu e sve razgrabi e odelo, rublje, stvari, posue ni ta nisu ostavili. Ali ta da radi ! Hvala bogu to su tebe iva pustili! A da li s i im, gospodaru, poznao atamana? Ne, nisam poznao a ko je? Kako, bau ka? Zar si zaboravio onu pijanduru to ti je izmamila ko uh na konai tu? Zeji ko sasvim nov novcat, a on ga, strvina jedna, do dna raspara, navlaei ga na sebe. Ja se silno iznenadih. Zaista, Pugaov je upadljivo bio slian mome voi. Bi mi jasno da su Pugaov i on jedno te isto lice, pa sam shvatio zbog ega me je po tedeo. Nisam se mogao nauditi zbog ovoga tako udnog sticaja okolnosti deji ko uh, koji sam pokloni o jednoj skitnici, spasava me ve ala, a pijanica, koja se vucarala po drumskim krma

ma, opseda gradove i potresa carstvo. Bi li izvoleo da to pojede ? upita Savelji, uvek isti u svojim navikama. U kui nema n iega, nego da poem, da procunjam, mo da u ti ne to pripremiti. Ostav i sam, utonuo sam u misli. ta da radim? Da ostanem u tvravi, koja je sad pod v la u ovoga razbojnika, ili da poem za njegovom dru inom, nije bilo dostojno jednoga of icira. Du nost mi je nalagala da se javim onamo gde bi moja slu ba jo mogla biti kori sna otad bini u sada njim te kim prilikama. Ali ljubav me je jako podsticala da ostane m kraj Marije Ivanovne i da joj budem za titnik i branilac. Mada sam predviao da e se prilike brzo i sigurno promeniti, ipak sam morao da zadrhtim misl ei o njenom opasnom polo aju. Moje misli prekide neki kozak koji dotra i donese mi glas Veliki gospodar te poziva! A gde je on? upitao sam, spreman da poslu am. U komandi odgovori kozak. Posle ruka na bau ka ode da se okupa, a sad se odmara. E, v a e blagorodstvo, po svemu se vidi, znatna je to osoba o ruu j3 izvoleo pojesti dva peena praseta, a u kupatilu se toliko pario da ni Taras Kurokin nije mogao izdr ati , nego je predao metlicu Fomki Bigbajevu i jedva se posle povratio hladnom vodom . Mora se priznati sve nove osobite navike... A u kupatilu, vele, pokazao je svo je carske znakove na prsima na jednoj strani dvoglavi orao, veliki kao talir, a na drugoj njegov sopstveni lik. Nisam mislio da mu je potrebno ii uz nos i sporiti se, te se zajedno s njim uputi m u komandantovu kuu. Zami ijao sam unapred svoj suret s Pugaovom i trudio sam se da pogodim ime e se svr iti. Citalac se lako mo e dosetiti da mi nije bilo ba najtoplije oko srca. Kad sam stigao do komandantove kue, be e se ve poelo smrkavati. Ve ala sa svojim rtvama su se jezivo crneia. Telo nesrene komandantovice jo se valjalo pod tremom, na kome su stra arila dva kozaka. Kozak, koji me je doveo, ode da me prijavi i odmah se v rati da me uvede u sobu u kojoj sam se sino onako ne no rastajao s Marijom Ivanovno m. Ugledao sam neobinu sliku. Za stolom, pokrivenim ar avom i pretrpanim buklijama i a ama , sedeli su Pugaov i desetak kozakih stare ina, u kapama i arenim ko uljama, zagrejani vinom, zarurnenela lica i usjaktalih oiju. Meu njima ne be e ni vabrina ni na ega kozako ga podoficira, tek prido lih izdajica. A, va e blagorodstvo, ree Pugaov ugledav i me. Dobro do ao rnolim, izvoli, ast i mesto te ekaju. Njegovi drugovi se pribi e da mi naine mesta. Ja sam utei seo nakraj stola. Moj sused , neki mlad kozak, lcp i naoit, nali mi a u prostoga vina koje nisam ni okusio. Poeo sam radoznalo da posmatram ovaj skup. Pugaov je sedeo u elu bio se nalaktio o sto i podupro crnu bradu svojom irokom pesnicom. Na pravilnim i dosta prijatnim crtam a njegova lica nije bilo niega krvo ednog. On se esto obraao oveku pedesetih godina, n azivajui ga as grofom, as Timofejiem, a as mu tepao ika. Svi su se pona ali meu sobom drugovi i nisu ukazivali nikakve naroite poasti svome voi. Govorili su o jutro njem napadu, o uspehu bune 1 o buduim namerama. Svaki se hvalisao, iznosio svoje mi ljen je i slobodno se prepirao s Pugaovom. I na ovom udnom ratnom veu odlui e da udare na O renburg smeo pokret koji se umalo ne ovena kobnim uspehom. Dokonali su da pohod p one sutra. A sad, brao, ree Pugaov dede da zapevamo pred spavanje onu moju omiljenu pesmicu. um akove, poni! Moj sused ote e tankim glasom setnu splavarsku pesmu i svi je u horu prihvati e Oj, ne urmi, majko, zelena dubraivo, nemaj mi, junakju, misli zibunjftvatl, ja ti siutsra morarn na suenje poi pred sudJiju stra nog, cara gospodara. A kad meme stane svetli car pitati Ka i merai pravo, hrabreni junae, sa kiim si harao, s kirn si hajuk bio ka i metni re dom sve drugove svoje? Kazau td pravo, care pravoslavni, kazau ti pravo i sve po isitini U mene beja e do etiiri druga prvi drug mi be e no u gori arna, drugi drugar be e meni no lini, trei drugar be e meni konj zelenko, etvrti mi drugar be e luk tanani, a ulaoi hit ri strele nekaljene. 64 Odgovara meni care pravoslavni Be, aferim, sinko, hirabrenii junae,

dobro si harao, jo bolje se brani ! Zato u te, sinko, daram darivati u polju irokorn dvorcem previsoklim, do dva dabra stuba s gredom poprenom. Te ko je opisati kakav je utisak na mene uinila ova prosta narodna pesma o ve alima to su je pevali ljudi, predodreeni za ve ala. Njihova strahotna lica, skladni glasovi , setan izraz kojim su pratili i bez toga izrazite rei, sve me je to potreslo nek om uzvi enom stravom. Ispiv i jo po jednu a u, gosti se digo e od stola i pozdravi e s Pugaovom. Hteo sam da po za njima, ali mi Pugaov ree Sedi, hou s tobom da govorim. Ostadosmo nasamo. Nekoliko trenutaka trajalo je na e obostrano utanje. Pugaov je netremice gledao, kilj ei pokatkad levim okom s nekim udnovatim izrazom u kome je bilo i eretluka i podrug ljivosti. Najzad se nasmeja i to tako otvoreno i veselo da se i ja, gledajui njeg a, poeh smejati ni sam ne znajui za to. ta je, va e blagorodstvo? ree mi. Upla io si se, priznaj, kad su ti moji momci namakli omu na vrat? Valjda ti se nebo nije uinilo vee od ovije ko ice?.. A koprcnuo bi se na gredici da ti nije bilo sluge. Odmah sam poznao onu staru kala turu. Bre, zar si mogao slutiti, va e blagorodstvo, da je ovek, koji ti je pokazao put do konaka, bio glavom veliki car? Tu se on naini va an i tajanstven. Ti si mi mnogo zgre io nastavi on ali ja sam te pomilovao zbog tvoga dobroga dela, zato to si mi bio na usluzi kad sam morao da se krijem od svojih neprijatelja. A tek ima da vidi kako u te nagr aditi kad dobijem svoje carstvo! Obeava li da e mi iskreno slu iti? Pitanje ovoga lopova i njegova drskost uini e mi se tako sme ni da se nisam mogao uzd r ati a da se ne osmehnem. 5 Kapetanova ki emu se sme ka ? zapitao me je i namr tio se. Valjda ne veruje da sam ja veliki car? Odgo varaj iskreno. Ja se zbunih. Da priznam ovu skitnicu za cara, to nikako nisam mogao izgledalo m i je da bih bio poslednja kukavica. Rei mu u lice da je varalica znailo bi izlo iti se smrti na to sam ja bio spreman kraj ve ala, pred oima celoga naroda kad sam plam teo srd bom, ali sad mi se to inilo kao uzaludno razmetanje. Kolebao sam se. Pugaov je natmureno ekao moj odgovor. Najzad ja se i danas sa zadovoljstvom seam toga tre nutka oseanje du nosti nadvlada u meni slabost ljudsku. Odgovorio sam Pugaovu uj, rei u ti pravu istinu. Razmisli, mogu li ja tebe priznati za cara? Ti si ovek bi star pa bi i sam video da se pretvaram. Pa ko sam ja, ta ti misli ? Bog e te znati, ali ma ko bio, ti tera opasnu alu. Pugaov me brzo odmeri. Ti, znai, ne veruje rei e on da sam ja car Petar Fjodorovi? Pa, lepo. A zar junak ne mo e imati sree? Zar nije u drevno doba carevao Gri ka Otrepjev? Misli o meni to hoe , al i ne odlazi od mene. ta te se tie ostalo? Ako ti nisam pop, mogu ti biti bar otac. Slu i mi verno i iskreno, a ja u te nainiti i feldmar alom i knezom. Kako ti se ovo in i? Ne odgovorih ja odluno. Ja sam plemi po roenju, zakleo sam se gospodarici na oj, cari ci tebi ne mogu slu iti. A ti ako mi doista eli dobra, pusti me onda da idem u Orenb urg. Pugaov se zamisli. Ako te pustim, ree on da li mi bar obeava da se nee protiv mene boriti? Kako bih mogao da ti to obeam? odgovorio sam. Sam zna da to ne stoji do mene ako m i narede da idem protiv tebe, ja u poi, druge nema. Ti si sad i sam zapovednik, i sam tra i da te tvoji slu aju. Na ta bi to liilo da se ja odreknem du nosti kad moja slu b bude potrebna? Moj ivot je u tvojoj ruci pu sti li me hvala ti kazni li me bog nek ti sudi, A ja ti rekoh istinu. Moja je iskrenost zaprepastila Pugaova. Neka ti bude ree on pljesnuv i me po ramenu. Kad ka njavam ka njavam, kad pra tam pra tam. Idi na koju god hoe stranu i radi ta hoe . Doi sutra da se sa mnom oprosti , a sad idi d spava , jer i mene ve hvata dreme . Oprostim se s Pugaovom i iziem na ulicu. No be e tiha i hladna. Mesec i zvezde su jas no sjali, osvetljujui trg i ve ala. U tvravi je sve bilo mirno i mrano. Samo je u. krm

i plamtela vatra i razlegala se vika zaostalih pijanica. Pogledao sam sve tenikovu kuu. Kapci na prozorima i vrata bili su zatvoreni. Izgledalo je da je i u njoj s ve mirno. Doem u svoj stan i naem Saveljia, zabrinutoga to me nema. Vest da sam slobodan neopi sano ga je obradovala. Slava tebi, Gospode, ree on krstei se. im se razdani, idemo iz tviave kud nas oi vode . Ja sam ti ne to spremio, dede, poveeraj, bau ka, pa se odmori do jutra, kao na Hrist ovom kriocu. Poslu ao sam ga, i po to sam veerao s velikim apetitom, zaspim na golom podu, premore n i du evno i telesno. GLAVA DEVETA RASTANAK Sastanci mi slatki behu s tobom, devo prekrasna, al sad te e no sa du om rastajem se s tobom ja. Heraskov U rano jutro probudi me dobo . Poem na zbori te. Tamo su se ve svrstavale gomile Pugaov ljevih ljudi oko ve ala na kojima su jo jednako visile jueranje rtve. Kozaci su bili na konjima, vojnici s pu kama. Zastave su se vijorile. Nekoliko topova, meu kojima sam poznao i na , bilo je na lafetima spremno za nastupanje. Svi su stanovnici ve b ili na okupu, oekujui samozvanca. Kod trema komandantove kue kozak je dr ao za uzdu d ivnog belog konja kirgiskoga soja. Poeh se obazirati da vidim je li jo tu komandan toviino telo. Behu ga odneli malo podalje i pokrili asurom. Pugaov najzad izie iz k ue. Narod, poskida kape. Pugaov zasta u tremu i sa svima se pozdravi. Jedan od sta re ina predade mu torbicu sa bakaru ama i on ih stade bacati pregr tima. Narod s vikom navali da ih kupi, to se ne svr i bez povreda. Pugaova opkoli e njegovi znatniji drug ovi. Meu njima je bio i vabrin. Na i se pogledi susreto e u mome je mogao proitati prez iranje, i on se okrete od mene s izrazom iskrene pakosti i potuljene podrugljivo sti. Pugaov, kad me spazi u gotnili, klimnu mi glavom i prizva me. Slu aj, rekao mi je poi odmah u Orenburg i javi od moje strane gubernatoru i svima genaralima da mi se nadaju za nedelju dana. Posavetuj ih da iziu pred mene sa lju bavlju i poslu no u kao sinovi pred roditelja inae, eka ih stra na kazna. I srean ti put, va e blagorodstvo! Zatim se okrete narodu i ree, pokazav i mu vabrina. Deco, evo vam novoga komandanta. Slu ajte ga, u svemu, a on e mi odgovarati za vas i za tvravu. Sav prestravljen slu ao sam ove rei vabrin je postao zapovednik tvrave Marija Ivanovn a ostajala je u njegovoj vlasti! Bo e, ta li e s njom biti! Pugaov sie s trema. Privedo e mu konja. On hitro skoi u sedlo, ne saekav i kozake koji s u hteli da ga podignu. U taj mah, iz gomile naroda, vidim, izi ao moj Savelji, pri ao Pugaovu i predaje mu ne ku hartiju. Nisam se mogao dosetiti u emu je stvar. ta ti je to? zapita Pugaov dostojanstveno. Proitaj, pa e izvoleti da vidi odgovori Savelji. Pugaov uze hartiju i dugo je u nju gl edao kao da ini ne to znaajno. to tako zamr eno napisa? rei e on najzad. Na e presvetle oi ne mogu tu ni ta da razberu. de je moj obersekretar? Neki omalen mladi u kaplarskom mundiru hitro priskoi Pugaovu. itaj naglas ree samozvanac i dade mu hartiju. Bio sam vrlo radoznao da doznam ta je to mom dedici palo na um da pi e Pugaovu. Obersekretar stade gromko da srie na slog ove Dva halata, pamuni i svileni prugasti, est rubalja... ta to znai? ree Pugaov i namr ti se. Zapovedaj samo da ita dalje odgovori mirno Savelji. Obersekretar produ i Mundir od takvoga zelenoga sukna, sedam rubalja. ak ire bele, ojane, pet rubalja. Dv anaest platnenih holandskih ko ulja s narukvicama, deset rubalja. Sandue sa ajnim pi borom, dve i po rublje... ta to baljezga ? prekide ga Pugaov. Sta se mene tiu ajni pribor i ko ulje s narukvicama? Savelji se naka lja i poe da obja njava. To je, bau ka, izvoli videti, spisak gospodskih stvari koje su razvukli ovi razbojn ici.

Kakvi to razbojniei? presee ga pretei Pugaov. Oprosti, omae mi se ogovori Savelji. Bili razbojnici ili ne, tek tvoji momci sve do poslednjega komada ispretura e i razvuko e. Ne Ijuti se u konja su etiri noge, pa se ipak spotakne. Naredi da se doeita. Dovr i ree Pugaov. Sekretar nastavi dva pokrivaa jedan pamuni, a drugi od tafta, pamukom postavljen, e tiri rublje. Bunde s lisiinom, postavljena crvenom svilom, etrdeset rubalja. Jo zeji ko uh, dat tvojoj milosti u krmi, petnaest rubalja. Kako to jo ? povika Pugaov, a u oima mu senu vatra. Priznajem da sam se upla io za svoga jadnoga iu. On je ponovo hteo da se obja njava, a li ga Pugaov prekide Kako si smeo da mi se dovlai s takvim glupostima? viknu on, zgrabi hartiju iz sekr etarevih ruku i baci je u lice Saveljiu. Glupava starkeljo! Opljakali ih udna mi uda ! Trebalo bi, matora drtino, a veno moli boga za mene i moje momke to ti i tvoj gosp odar ne visite ovde zajedno s ovim mojim izdajnicima... Zeji ko uh! Dau ja tebi zeji ko uh! A zna li ti da ja mogu sad da naredim da se s tebe ivoga odere ko a za ko uhe?! Tvoja volja, odgovori Savelji ali ja nisam ovek slobodan i za gospodsku imovinu mo ram da odgovaram. Oevidno, Pugaov je imao nastup velikodu nosti. Okrenuo se i odjahao, ne rekav i ni rei vi e. vabrin i stare ine odo e za njim. Trupe izio e iz tvrave u vojnikom poretku. Narod nu da isprati Pugaova. Na trgu ostadosmo samo ja i Savelji. Moj ia je dr ao u rukama s voj spisak i razgledao ga s izrazom velike alosti na licu. Videi moju prisnost sa Pugaovom, on je mislio da je iskoristi, ali mu ta mudra nam era ne poe za rukom. Ponem ga grditi zbog njegove nespretne revnosti i nisam se mo gao uzdr ati od smeha. Smej se ti, gospodaru, odgovori Savelji smej se, a ka bude moralo da se sve to pon ovo nabavlja, videemo da li e biti sme no. Pp urio sam sve tenikovoj kui da se vidim s Marijom Ivanovnom. Popadija me doeka s tu ni m glasom. Nou je Marija Ivanovna zanemogla od jake groznice. Le ala je van sebe i b uncala. Popadija me uvede u njenu sobu. Lagano sam pri ao njenoj postelji. Prenera zio sam se zbog promene na njenom licu. Bolesnica me nije poznala. Dugo sam staj ao kraj nje i nisam uo ni oca Gerasima ni njegovu dobru enu koji su me, kako izgle da, te ili. Crne misli su me morile. Pla ilo me je stanje jadne i neza tiene sirotice, ostavljene meu pobunjenicima zlih namera, a i lina moja nemo. vabrin, vabrin, vi e od s vega, bio mi je na pameti i muio me. Imajui vlast od samozvanca da zapoveda tvravom , gde je trebalo da ova nesrena devojka, nevina rtva njegove mr nje, ostane, on je m ogao sva ta poiniti. ta da radim? Kako da joj pomognem? Kako da je oslobodim iz ruku ovoga zlikovca? Bio je samo jedan izlaz odluio sam da odmah krenem u Orenburg, d a se to pre oslobodi Bjelogorska tvrava i a koliko je mogue i ja tome pomognem. Opro stim se sa popom i Akulinom Pamfilovnom, usrdno ih molei da paze na onu koju sam ve smatrao svojom enom. Dohvatim ruku jadne devojke i poljubim je, oblivajui je suz ama. Zbogom, govorila mi je popadija kad me je ispraala zbogom, Petre Andrejiu. Pa da s e vidimo kad dou bolji dani. Ne zaboravite nas i pi ite nam poe e. Marija Ivanovna, sir otica, osim vas nema sada druge utehe i za tite. Kad sam izi ao na trg, zastanem za trenutak, pogledam ve ala, poklonim im se, pa kre nem iz tvrave i poem orenbur kim drumom, praen Saveljiem koji me ni trenutka nije pu tao iz oka. I ao sam, zanet svojim mislima, kad odjednom ujem konjski topot. Okrenem se i vidim iz tvrave juri kozak s ba kirskim konjem u povou i daje mi iz daljine znake. Stanem i ubrzo poznam na eg kozakog narednika. Kad je stigao do nas, on sie sa svoga konja i ree mi, predajui mi uzde onoga drugog konja Va e blagorodstvo! Otac na daruje vam konja i urak sa svojih ramena za sedlo je bio privezan oviji ko uh. I jo tu se podoficir malo zbunio daruje vam... pola rublje... ali sam je izgubio usput oprostite mi velikodu no. Savelji ga poglea popreko pa promrmlja Izgubio usput! A ta ti to zvecka u nedrima? Besramnie! ta mi zvecka u nedrima? rei e narednik nimalo se ne zbuniv i. Bog s tobom, dedice! To zvecka uzda, a ne polutak.

Dobro, reknem ja prekinuv i spor, Zahvali se od moje strane onome ko te je poslao, a izgubljeni polutak gledaj da nae kad se bude vraao, pa ga zadr i za pie. Mnogo vam zahvaljujem, va e blagorodstvo, odgovori on okreui svoga konja veno u se za vas bogu moliti. Kad je to rekao, odjuri natrag dr ei se jednom rukom za nedra, i zaas ga nesta s vid ika. Ja navuem ko uh i uzja em, a Saveljia popnem iza sebe. Vide li ti, gospodaru, ree mi starac da nisam uzalud onoj hulji predavao molbu po sramila se lopu a, mada ova ba kirska raga i oviji ko uh ne vrede ni polovinu onoga to s u nam ovi lopovi zdipili i to si mu ti lino izvoleo pokloniti. Ipak, dobro e doi ako od brza psa oupa ma i pramen dlake, zauvar je. GLAVA DESETA OPSADA GRADA Zauze lugove i gore i sa visova, ko oro, osmotri odozgore. Iza tabora svoga oru ja stra na pripravi, u n jima munje sakriv i, nou se pod graom pojavi. Heraskov Kad smo stigli blizu Orenburga, spazismo gomilu robija a obrijanih glava i lica ro va enih d elatskim kle tima. Orii su argatovali na utvrenjima pod nadzorom invalida iz garnizona. Jedni su iznosili kolicima ubre iz rovova, drugi su a ovima kopali zemlj u, a zidari su na bedem izvlaili cigle i popravljali gradske zidine. Kod kapije s tra ari nas zaustavi e i zatra i e nam paso e. Ali kad narednik u da idem iz Bjelogorske tv rave, on me odvede pravo generalu u stan. Naoh ga u vrtu. Razgledao je jabuke koje je razgolitio dah jeseni i uz pomo starog a ba tovana pa ljivo ih pokrivao toplom slamom. Njegovo je lice odisalo du evnim mirom , zdravljem i dobroudno u. On mi se obradova i poe da me ispituje o stra nim dogaajima k ojima sam bio oevidac. Ja mu sve po redu ka em. Starac me je pa ljivo slu ao, podsecajui uzgred sasu ene granice. Siromah Mironov! ree on kad sam zavr io svoju tu nu priu. ao mi ga je bio je to dobar o ficir. I madam Mironova bila je dobra dama kako je samo majstorski peurke solila za tur iju! A ta je s kapetanovom erkom, Ma om? Odgovorio sam da je ostala u tvravi, na popadijinoj brizi. Uh, uh, uh! na to e general. To je ravo, vrlo ravo. U razbojniku disciplinu nikako s e ne mo e verovati. ta li e biti sa jadnom devojkom? Odgovorio sam da Bjelogorska tvrava nije daleko i da njegovo prevashodstvo svakak o nee oklevati da po alje vojsku koja e osloboditi njene nesrene stanovnike. General odmahnu glavom u neverici. Videemo, videemo, ree on. O tome emo imati vremena da porazgovaramo. Molim, izvolte kod mene na a icu aja danas e kod mene biti ratno vee. Ti nam mo e dati tane podatke o m nikogoviu Pugaovu i o njegovoj vojsci. A dotle idi da se odmori . Odem u dodeljeni stan, gde je Savelji ve cunjao i nestrpljivo sam ekao da doe vreme odreeno za veanje. italac e ve pojmiti da nisam propustio otii na savetovanje, koje je trebalo da toli ko utie na moju sudbinu. U zakazano vreme ja sam ve bio kod generala. Zatekao sam kod njega jednog od gradskih inovnika, mislim upravnika carine, debeloga i rumeno g staria u zlatotkanome brokatnom kaftanu. On se poe raspitivati o sudbini Ivana Ku zmia koga je nazivao kumom, i esto me je prekidao i dopunjavao govor pi tanjima i pounim primedbama, to dodu e nije poka zivalo da je vian vojnoj ve tini, ali se videlo da je ovek o trouman i zdrava razuma. Utom se sakupi e i ostali koji behu pozvani. Ka d su svi posedali i dobili po a u aja, general izlo i sasvim jasno i op irno u emu je stv ar. Mi sad, gospodo, produ i on treba da odluimo kako emo postupiti prema pobunjenicima da napadamo ili da se branimo? Svaki od ovih naina ima svoie zgode i nezgode. Dej stvovati napadaki daje vi e nade da e neprijatelj to pre biti uni ten ejstvovati odbramb eno sigurnije je i bezopasnije... Dakle, da ponemo sakupljati glasove po propisan om redu, tojest, poev i od najmlaih po inu. Gospodine potporunie, nastavi on obraajui meni izvolite nam izlo iti svoje mi ljenje. Ustanem i, po to sam najpre ukratko opisao Pugaova i niegovu dru inu, stanem tvriti da samozvanac nije kadar da se odupre pravoj vojsci. inovnici su moje mi ljenje doekali s oevidnim nezadovoljstvom. Oni u u njemu videli na

glost i ustrinu mJadoga oveka, Nasta mrmljanje i ja jasno uh re balavac, koju je neko rekao u po glasa. General se okrete meni i ree sme ei se Gospodine potporunie, prvi glasovi u ratnim savetima daju se obino u korist nastupa nja to je propisani red. Sad emo nastaviti glasanje. Gospodine kole ki savetnie, rec ite nam vi ta mislite! Stari u brokatnom kaftanu urno ispi svoju treu a u, u kojoj je aj poprilino bio razbla umom, i odgovori generalu Ja mislim, va e prevashodstvo, da ne treba dejstvovati ni napadom, ni odbranom. Kako, kako, gospodine kole ki savetnie? rei e na to zaueni general. Taktika ne zna za d rugi nain pokret obrane ili nastupanja... Va e prevashodstvo, dejstvujte podmiivanjem. Ehehe! Va e je mi ljenje vrlo pametno. Dejstvovanje taktikom podmiivanja preporuljivo je i mi emo se koristiti va im savetom. Mo emo da obeamo za glavu te vancage... sedamd eset rubalja pa ak i stotinu... iz poverljivog kredita. I tada, prekide ga upravnik carinarnice, bio ja kirgijski ovan, a ne kole ki savet nik, ako ove lopu e ne predadu svoga haramba u, okovana u sve etiri. JoS emo o tome razmisliti i porazgovoriti odgovori general. Ipak, u svakom sluaju, valja nam preduzeti i vojnike mere. Gospodo, glasajte popropisanom redu. Pokaza se da su sva mi ljenja protivna mome. Svi su inovnici govorili da je vojska nepouzana, da je ratna srea varljiva, da valja biti oprezan i tome slino. Svi su bi li za to da je pametnije ostati pod za titom topova iza tvrdih zidina od kamena ne go na otvorenom polju oku ati sreu u oru ju. Najzad general, po to je saslu ao sva mi ljenj a, istrese pepeo iz lule i odr a ovaj govor Oospodo moja! Moram da vam izjavim da se ja lino potpuno sla em sa mi ljenjera gospod ina potporunika, budui da je ovo mi ljenje zasnovano na svim pravilima zdrave taktik e koja gotovo uvek daje prvenstvo dejstvovanju nastupanja, a ne odbrani. Tu on zasta i poe da puni svoju lulu. Moje je samoljublje trijumfovalo. Oholo sam gledao inovnike koji su se jedan sa drugim sa aptavali nezadovoljna i uznemirena l ica. Ali, gospodo moja, nastavi on izahnuv i zaedno sa dubokim uzdahom gust oblak dima o d duvana ja ne smem uzeti na sebe toliko veliku odgovornost kada se tie bezbednos ti pokrajina, koje mi je poverilo Njeno Imperatorsko Velianstvo, svemilostiva car ica tnoja. Zato se ja sagla avam s veinom glasova koja je odluila da je najpametnije i najsigurnije oekivati opsadu iza gradskih zidina, a navalu neprijatelja odbija ti artiljerijskom vatrom i bude li mogue ispadima iz tvrave. Sada doe red na inovnike da me podrugljivo gledaju. Vee se razie. Morao sam da za alim zbog slabosti ovoga estitog vojnika koji se, protivno svome uverenju, opredelio za mi ljenje neupuenih i neiskusnih ljudi. Nekoliko dana posle toga znaajnog veanja s aznaosmo da se Pugaov, veran svome obeanju, pribli uje Orenburgu. Ugledao sam buntovn iku vojsku s visokih gradskih zidina. Uini mi se da je njihov broj deset puta vei n ego u vreme poslednje navale kojoj sam bio oevidac. Imali su i artiljeriju koju j e Pugaov pokupio iz malih, ve osvojenih tvrava. Setio sam se ta je odlueno na veu i pr edviao sam da u dugo biti zatvoren meu orenbur kim zidinama, te umalo to nisam zaplaka o od muke. Neu opisivati opsadu Orenburga koja pripada istoriji, a ne porodinim zabele kama. Rei u ukratko da je ova opsada zbog neopreznosti mesne uprave bila smrtonosna za sta novnike koji su pretrpeli glad i sve mogue nevolje. Lako je zamisliti da je ivot u Orenburgu bio krajnje nepodrto ljiv. Svi su poti teno i ekivali rasplet svoje sudbine svi su jadikovali zbog skupoe koja je doista bila stra na. Stanovnici se priviko e na ulad koja su doletala u njihova dvori ta, pa ak ni Pugaovljevi juri i nisu vi e izazival i op tu radoznalost. Ja sam umirao od amotinje. A vreme je proticalo. Pisama iz Bje logorske tvrave nisam dobijao. Svi putevi behu prese eni. Rastanak od Marije Ivanovne posta mi ve neizdr ljiv. Muilo me je to ni ta o njoj ni sam mogao saznati. Jedina mi je razonoda bila arkanje s neprijateljem. Zahvaljujui Pugaovu, imao sam dobra konja, s kojim sam delio ono malo mr ave hrane na njemu sa m svakoga dana izjahivao izvan grada da se arkam s Pugaovljevim konjanicima. U ovo m pu karanju nadmonost je obino bila na strani sitih i pijanih zlikovaca koji su ima li dobre konje. Izmo dena gradska konjica nije im mogla odoleti. Katkad bi izlazil a u polje i na a izgladnela pe adija, ali dubok sneg smetao joj je da uspe no deluje p rotiv ra trkanih opsaivaa. Artiljerija je uzalud tre tala s visokih bedema, a u polju

bi se zaglibila, i iznureni konji nisu je mogli izvlaiti. Takva je bila slika na ih vojnih operacija. I eto, to su orenbur ki inovnici nazivali oprezno u i pameu. Jednom, kad nam nekako poe za rukom da razbijemo i potisnemo jedan prilino veliki buljuk, nasrnem na kozaka koji be e zaostao za svojim drugovima hteo sam ve da ga o i nem svojom turskom sabljom, kad on najednom skide kapu i povika Da ste zdravo, Petre Andrejiu. Pomozi vam bog! Pogledam i poznam na eg podoficira. Neopisano sam mu se obradovao. Zdravo, Maksimiu, rekoh mu jesi li odavno iz Bjelogorske tvrave? Nisam, bau ka Petre Andrejiu tek sam se jue vratio. Imam za vas jedno pisamce. A gde je? uzviknem sav usplamteo. Kod mene odgovori Maksimi i zavue ruku u nedra. Obeao sam Pala i da u vam ga nekako do turiti. I predade mi savijenu hartijicu, pa odmah odjaha. Razvijem je i dr ui proitam ove red ove Bogu je bilo ugodno da mi uzme u isti mah i oca i majku nemam na zemlji ni rodbi ne, ni za titnika. Obraam se vama, jer znam, da ste mi uvek eleli dobra i da ste spr emni da pomognete svakome oveku. Molim boga da ovo pismo na svaki nain do vas stig ne. Maksimi je obeao da e vam ga predati. Pala a je ula takoe od Maksimia da vas on esto v iz daljine prilikom ispada, jer se vi nikako ne uvate i ne mislite o oninia koji se za vas u suzama bogu mole. Ja sam dugo bila bolesna, a kad sain ozdravila, A leksej Ivanovi, koji u nas komanduje mesto pokojnoga tate, naterao je oca Gerasim a da me njemu preda, pretei mu Pugaovom. ivim u na oj kui pod stra om. Aleksej Ivanovi g ni me da poem za njega. On veli da mi je spasao ivot zato to nije odao prevaru Akul ine Pamfilovne koja je rekla zlikovcima da sam ja tobo njena sestriina. Ali meni b i bilo lak e da umrem nego li da se udam za takvog oveka kakav je Aleksej Ivanovi. O n postupa sa mnom vrlo surovo i preti, ako ne promislim i ne pristanem, da e me o dvesti u logof onome zlikovcu, pa e vam se, veli, dogoditi to i Lizaveti Harlovoj. Molila sam Alekseja Ivanovia da mi ostavi rok da promislim. On je pristao da eka jo tri dana, a ne poem li posie tri dana za njega, onda ve nee biti nikakve milosti za meiie. Bau ka, Petre Andrejiu! Vi ste moj jedini za titnik zauzmite se za mene, nes renicu. Molite generala i sve komandante da nam to pre po alju pomo ili doite sami, ak o mo ete. Ostajem pokorna vam nesrena sirotica. Marija Mironova. Kad sam proitao ovo pismo, umalo to s uma nisam si ao. Pojurim u grad gonei bez milos ti svoga jadnog konja. Uz put sam smi ljao as ovo, as ono, kako bih spasao nesrenu de vojku, ali ni ta nisam mogao smisliti. Kad sam stigao u grad, uputim se pravo gene ralu i strmoglavce banem kod njega. General je hodao goredole po sobi, pu ei na lulu od ilibara. Kad me vide, stade. Sva je prilika da ga je moj izgled zaudio, poeo je da se zabrinuto raspituje za to sam tako naglo u ao. Posle zauzea jedne tvrave, Pugaov Je uzeo za ljubavniou zarobljenu komanantovu enu, a li kad je poeo polegati njenom uticaju, njegovi su je doglavnici ubill. Va e prevashodstvo, reknem mu obraam vam se kao ocu roenom bogom vas kumim, ne odbit e mi molbu tie se sree oeloga moga ivota. U emu je stvar, bau ka? upita u udu starac. ta mogu za te da uinim? Reci mi! Va e prevashodstvo, zapovedite mi da uzmem etu vojnika i pedeset kozaka, pustite me da oistim Bjelogorsku tvravu. General me je netremice gledao mislio je, po svoj prilici, da sam poremetio umom u tome se gotovo nije varao. Kako? Da oisti Bjelogorsku tvravu? ree on najzad. Jamim vam za uspeh odgovorio sam vatreno. Samo me pustite. Ne, mladiu, rei e on ma ui glavam. U tako velikoj udaljenosti neprijatelj bi vas lako odsekao od veze sa glavnim strate kim sredi tem i izvojevao nad vama potpunu pobedu. Preiseena komunikaeija... Kad sam video kako se sav zaneo u vojnika razmatranja, ja se upla im i po urim da ga prekinem.

Ker kapetana Mironova reknem mu pi e mi pismo i moli pomo vabrin je goni da poe za nje ga. Ta je Ii mogue? O, taj vabrin, to je jedan veliki Schelm, i ako mi dopadne aka, nar ediu da ga odmah osude i da ga streljaju na bedemu tvrave! Ali zasad moramo da se strpimo. Da se strpimo! povikao sam van sebe. A on dotle da se o eni Marijom Ivanovnom! O, pa to jo nije nikakva nesrea odgovori general. Zasad joj je bolje da bude Svabr inova ena mo e da je za titi, a kada ga pu karamo, tada, ako bog da, nai e joj se uvegija Lepu kaste udovice ne ostaju stare devojke to jest, htedoh rei da udovica br e nae se bi mu a nego devojka, Pre pristajem da umrem reknem u besu nego li da je ustupim vabrinu. Nevaljalae. De, de, de, de! na to e starac. Sad razumem ti si, vidi se, zaljubljen u Mariju I vanovnu. E, ta je druga stvar! Jadni mladiu! Pa ipak, nikako ti ne mogu dati etu v ojnika i pedeset kozaka. Ta ekspedicija ne bi bila pametna i ja ne mogu da odgov aram za nju. Ja oborih glavu zahvati me oajanje. Odjednom jedna misao sinu u mojoj glavi u emu je bila, italac e videti u sledeoj glavi, kako vele starinski pisci romana. GLAVA JEDANAESTA BUNTOVNICKO NASELJE U tome asu, inae svirep, car lav je sit poivo. Ra ta Izvoli, sinko, u moju pe teru doi? zapitao je milostivo. A. Sumarokov Oprostim se od generala i po urim u svoj stan. Savelji me doeka, po svom obiaju, sa s avetima Kakvo ti je to u ivanje, gospodaru, da se razraunava s pijanim razbojnicima? Zar je to posao za plemie? Nije sad vreme za to propa e za bambadava. Hajd jo da si po ao na Tu rina ili veanina, nego greh je i kazati na koga. Ja ga prekidoh, pitajui ga koliko imam svega novaca? Stii e ti odgovori on zadovoljno. Mada su nas lopu e svojski pretresle, ipak sam usp eo da sakrijem. I rekav i to, on izvadi iz d epa dugaku pletenu kesicu, punu srebra. E, Saveljiu, reknem mu ja daj mi sad polovinu, a ostalo zadr i za sebe. Idem u Bjel ogorsku tvravu. Bau ka Petre Andrejiu! ree moj dobri ia uzdrhtalim glasom zar se ne boji boga! Zar da s upusti na put u ovo vreme kad nigde ne mo e mai od zlikovaca! Sa ali se bar na svoje r oditelje kad sam sebe ne ali . Kuda e ? Zbog ega? Priekaj malo dok ne doe vojska i ne po vata lopu e tada idi na koju god hoe stranu. Ali ja ostadoh vrsto pri svojoj nameri. Dockan jesad razmi ljati odgovorio sam starcu Moram ii, ne mogu da ne idem. Ne tugu j Saveljiu 6 Kapetanova ki bog je milostiv valjda emo se videti. A ti pazi, ne ali para i ne skomrai. Kupuj to ti bude potrebno, ma bilo triput skuplje. Ja ti te novce poklanjam. Ako se ne vr atim kroz tri dana... Ama ta ti to veli , gospodaru? presee me Savelji. Zar da te pustim samoga! To nemoj n i u snu da me moli . Kad si se ve odiuio da ide , ja u ma i pe ke za tobom, ali te ostavi ti neu. Zar da ja bez tebe sedim iza ovih kamenih zidina? Valjda nisam poludeo. K ako hoe , gospodaru, ali ja bez tebe nigde neu. Znao sam da se sa Saveijiem ne vredi prepirati, te mu dopustim da se pripremi za put. Posle po asa ja uzja em svoga dobroga konja, a Savelji neku mr avu i hromu kljusm u, pokion nekoga graanina koji nije vi e mogao da je hrani. Do ii smo do gradske kapi je i stra a nas propusti, te iziosmo iz Orenburga. Poe se hvatati sumrak. Put me je vodio pored naselja Berde, Pugaovljeva stani ta. Dr um be e zavejan snegom, ali po itavoj stepi mogli su se videti konjski tragovi, sva koga dana obnavljani. Jahao sam brzim kasom. Savelji je jedva uspevao da me prati izdaleka i svaki as mi je dovikivao Lak e, gospodaru, lak e, pobogu! Ova moja prokleta kljusma ne mo e da stigne toga tvog krakatog avola. Kud brza ? Da bar ide na svadbu, nego mo e da zaradi uskiju otkud se ne nada ... Petre Andrejiu... bau ka, Petre Andrejiu.. Smiluj se.. Gospode milostivi, prop a e mi moj gospodii!

Uskoro se zasvetie e berdske vatre. Dojahasmo do jaruga, prirodnih utvrenja ovoga n aselja. Savelji je i ao za mnom ne prekidajui svoja alostiva preklinjanja. Nadao sam se da u sreno zaobii naselje, kad odjednom opazim u sumraku, pravo pred sobom, peto ricu seljaka, naoru anih mougama to je bila predstra a Pugaovljeva logora. Viknu e nas. Kako nisam znao lozmku, hteo sam da utei proja em mimo njih, ali me oni odmah opkoli e i jedan meu njima zgrabi moga konja za uzdu. Potegnem sablju i udarim seljaka po glavi spasla ga je kapa, ali se ipak zateturao i ispustio uzdu iz ruku. Ostali se zbuni e i uteko e, a ja iskoristim ovaj trenutak, pa obodem konja i odjurim. Tama bliske noi mogla me je spasti svake opa snosti, kad najednom, osvrnuv i se, vidim da mi nema Saveljia. Nesreni starac nije dospeo da na svome hro mom konju pobegne od razbojnika. ta da radim? Oek nem ga nekoliko trenutaka, pa kad sam se uverio da su ga zadr ali, okrenem konja i poem da ga spasavam. Kad sam se primakao jarugama, ujem iz daljine graju, viku i glas moga Saveljia. Pognam br e konja i uskoro sam se opet obreo meu onim seljacima stra arima to su me pre nekoliko trenutaka zaustavili. Savelji je bio meu njima. Behu svukli starca s njegova kljuseta i spremali se da ga ve u. Moj ih je dolazak obradovao. Viui, jurnu na mene i za tren oka svuku me s konja. Jedan od njih, po svoj prilici stare ina, izja vio nam je da e nas odmah odvesti caru. A na bau ka dodade neka ve naredi da li vas treba odmah ve ati, ili sutra kad ograne su na ce bo ije. Nisam se protivio, a i Savelji se ugleda na mene, te nas stra ari povedo e pobedonosn o. Uzverasmo se preko jaruga i izbismo u naselje. Sve su krovinjare bile osvetljene . Svuda se razlegala graja i vika. Na ulicama sam sretao mnogo naroda, ali nas u mraku niko nije opazio niti prepoznao u meni orenbur koga oficira. Doveli su nas pravo u kuu koja je bila na raskr u. Kraj vrata je stojalo nekoliko vinskih buradi i dva tdpa. Evo i dvorca, ree jedan seljak odmah emo da vas javimo. On ue u krovinjaru. Pogledam Saveljia starac se krstio, itajui u sebi molitvu. Dugo sam ekao najzad se seljak vrati i ree mi Ulazi na bau ka je naredio da uvedemo oficira. U ao sam u krovinjaru, ili dvor, kako s u ga zvali seljaci. Osvetljavale su je dve lojane svee, a po zidovima je bila oblepljena zla tna hartija inae, klupe, sto, umivaonik na uzici, pe kir o ekseru, ma ice u uglu i pr ostrani ispust na pei, pretrpan loncima sve to beie kao i pu svakoj drugoj kolibi . Pugaov je sedeo pod ikonom, u crvenom kaftanu, s visokom kaporn na glari, dosto janstveno se podboiv i. Oko njega je stojalo ne koliko njegovih znatnijih drugova s izrazom la nog strahopo tovanja. Videlo se da je glas o dolasku oficira iz Orenburga izazvao kod pobunjenika veliku radoznalost i da su se spremali da me sveano doekaju. Pugaov me je poznao na prvi pogled i njeg ovog tobo njeg dostoj anstva odmah nesta. A, va e blagorodstvo! ree mi on ivo. Kako je? Kojim dobrom? Odgovorio sam da sam i ao po svom poslu, ali su me njegovi ljudi zadr ali. A kakav ti je to posao? zapitao me je. Nisam znao ta bih mu odgovorio. Mislei da n eu da kazujem pred svedocima, Pugaov se okrete svojim drugovima i naredi im da se uk lone. Svi su poslu ali osim dvojice koji se nisu makli s mesta. Govori slobodno pred njima ree mi Pugaov ja od njih ni ta ne krijem. Pogledao sam ispod oka samozvaneve ljubimce. Jedan od njih, oronuo i poguren stari sa sedom bradom, nije na sebi imao m ta osobito osim jedne plave trake, prebaene pr eko ramena po sivoj seljakoj kabanici. Ali nikada neu zaboraviti njegovog druga. T aj je bio visoka rasta, vrlo stasit i pleat, a moglo mu je biti oko etrdeset i pet godina. Gusta, ria brada, sive oei koje su se sjaktile, nos bez nozdrva i crveni o iljci po elu i obrazima, davali su negovom boginjavom, irokom licu izraz koji se ne da opisati. Na njemu je bila crvena ko ulja, kirgiski ogrta i kozake alvare. Prvi

kako samkasnije saznao bio je kaplarbegunac Bjeloborodov drugi Afanasije Sokolov , nazvani Hlopu a, prognani ka njenik koji je triput be ao iz sibirskih rudnika. Iako sam bio sav obuzet oseajima koja su me jedino uzbuivala, ipak je dru tvo, u kome sam se ovako neoekivano na ao, mnogo zabavljalo moju uobrazilju. Ali me Pugaov povrati svojim pitanjem Govori kojim si to poslom do ao iz Orenburga? udna mi misao senu kr oz glavu uini mi se da mi provienje, koje me po drugi put dovodi Pugaovu, daje pril ike da ostvarim svoju nameru. Odluim da se time koristim i, ne stigav i ni da dobro promislim to sam naumio, odgovorim na Pugaovljevo pitanje ovaka Po ao sam u Bjelogorsku tvravu da spasem siroe koje tamo vreaju. Pugaovu planu e oi. Koji to od mojih Ijudi sme da vrea siroe? viknu on. Ta da se rodio sa zvezdom nasr ed ela, nee izmai mom sudu! Kazuj, ko je taj krivac? vabrin je krivac odgovorio sam. On dr i u zatvoru onu evojku koju si bolesnu video k od popadije, i na silu hoe da se njome o eni. Pokazau ja vabrinu! ree Pugaov pretei. Upamtie on ta biva s onima koji kod mene teraju svoj bes i ine zlo narodu. Obesiu ga! Dopusti mi da ka em i ja svoju re na to e Hlopu a promuklim glasom. Ti si pohitao da va brina postavi za zapovednika tvrave, a sad uri da ga obesi . Ve si uvredio kozake to si im postavio plemia za stare inu ne pla i sad plemie i ne ka njavaj ih na prvu dostavu. Nemamo ih ra ta ni aliti ni milovati rekao je stari s plavom trakom. Nisam s raskida da se kazni vabrin, ali ne bi bilo lo e propisno ispitati i gospodina oficira zbog e ga se udostojio doi. Ako on tebe ne priznaje za cara, onda ra ta od tebe tra i pravde , a ako te priznaje, za to je sve do darias sedeo u Orenburgu s tvojim du manima? Ka ko bi bilo da zapovedi da ga privedemo na saslu anje, da mu potpalimo pod nokte mal o vatrice meni se ini da su nam njegovu milost poslali orenburski komandanti da n as uhodi. Logika staroga zlikovca uini mi se dosta ubedljiva. Setio sam se u ijim sam rukama i svega me pro e jeza, Pugaov opazi da sam se zbunio. Nuto, va e blagorodstvo, ree mi on namignuv i. Moj feldmar al kanda pogaa pravu istinu. A, ta misli ? Pugaovljeva ala povrati mi hrabrost. Mirno sam odgovorio da sam u njegovim rukama i da mo e sa mnom uraditi to mu je drago. Dobro ree Pugaov. A sad reci mi kako je u va em gradu? Hvala bogu, odgovorio sam sve je u redu. U redu? ponovi Pugaov. A narod lipsava od gladi! Samozvanac je govorio istinu, ali ja, vezan zakletvom, poeh ga uveravati da su to samo puste glasine i da je u Orenburgu pripremljeno svakojake hrane. Zar ne vidi utae se stari da te u oi ia e? Svi begunci kao jedan ovek tvrde da je u Ore burgu glad i pomor, da tamo jedu crkotine, i to im je ak poslastica, a njegova mi lost uverava nas da ima svega do mile volje, Ako si ve naumio da vabrina ve a , onda o ista ve ala okai i ovoga mladia, da nikom ne bude krivo. Rei prokletoga starca kao da pokoleba e Pugaova. Sreom Hlopu a poe da se protivi svom dr ugu. Batali, Naumiu, ree mu on. Ti bi samo davio i klao. E, ba si mi junaina! A ovamo du a ti u nosu. Sam u grob gleda , a druge u njega tura . Zar ti je malo krvi na du i? A otkad se ti to posveti? na to e Bjeloborodov. Otkud tebe da uhvati sa aljenje? Pa zna se odgovori Hlopu a gre an sam i ja tu on ste e svoju ko atu pesnicu i zadi e rukav, te pokaza rutavu mi icu i ova je ruka gre na zbog prolivanja hri anske krvi. Ali ja sa m ubijao du manina, a ne gosta nasred raskr a ili u arnoj gori, a ne u kui, sedei kraj p ei topuzom i sekirom, a nisam kao ena tutkao. Na to se starac okrete u stranu i promrmlja Rova ena nju ko! ta ti tamo apue , matora ro! dreknu Hlopu a. Dau ja tebi rova enu nju ku strpi se, doi e vreme dae bog, onju ie i ti kle ta... A dotle pazi da ti ne pobi tem bradicu! Gospodo d anerali, progovori dostojanstveno Pugaov. Dosta ste se svaali. Ne bi bila t eta ni kad bi se svi orenbur ki psi koprcnuli pod istim ve alima, ali e biti nevolje ako se na i kerovi meu sobom pod aveljaju. Hajde, pomirite se. Hlopu a i Bjelobrodov ne reko e ni rei i mrko pogleahu jean drugoga. Video sam da mi va lja to pre promeniti razgovor koji se mogao svr iti vrlo nepo voljno za mene, pa obrativ i se Pugaovu, reknem mu veselo

Ah! Sasvim sam zaboravio da ti zahvalim za konja i za ko uh! Da tebe nije bilo, ne bih stigao do grada nego bih se smrzao na putu. Moje je lukavstvo upalilo. Pugaov se razveselio. Dug valja odu iti ree mi on namigujui i mirkajui. A sad da mi ka e ta se tebe tie devo oju vabrin vrea. Da ti nije prostrelila srce junako, a? Ona mi je verenica odgovorio sam Pugaovu, videi povoljnu promenu raspolo enja i nema jui vi e potrebe da krijem istinu. Tvoja verenica?! povika Pugaov. Pa to nisi ranije rekao! E, onda emo da te o enimo i da na tvojoj svadbi poigramo. Zatim se okrete Bjeloborodovu Slu aj, feldmar ale! Nje govo blagorodstvo i ja stari smo prijatelji da sednemo, da poveeramo starije je j utro od veera. Sutra emo videti ta emo s njim da uradimo. Rado bih se odrekao ponuene asti, ali se nije moglo izbei. Dve mlae kozakinje, keri d omainove, zastre e sto belim ar avom, done e hleba, orbe, nekoliko buklija vina i piva i ja se po drugi put naoh za trpezom s Pugaovom i njegovim stra nim drugovima. Pijanenje, koje sam i protiv volje imao prilike da vidim, produ ilo se duboko u no. Najzad pie poe savlaivati dru tvo. Pugaov zadrema za stolom, te se njegovi drugovi dig o e i dado e mi znak da ga ostavim. Izi ao sam zajedno s njima. Hlopu a naredi da me str a ar odvede u sudnicu, gde sam na ao i Saveljia i gde me s njim ostavi e pod kljuem. Moj ia bio je toliko zaprepa en od svega to je video da se zbiva a me nije ni ta pitao. Leg o je u pomrini i dugo uzdisao i stenjao najzad. je zahrkao, a ja se dadoh u misli od kojih itave te noi ni za trenutak oka ne sklopih. Ujutru doo e po mene zove me Pugaov. Oti ao sam kod njega. Pred njegovim vratima stoja la su kola, u koja su bila upregnuta tri tatarska konja. Narod se skupljao po ul ici. U tremu sretnem Pugaova bio je putniki obuen, u bundi i kirgiskoj ubari. Oko nj ega su 87 M bili njegovi jueranji drugovi, s izrazom strahopo tovanja koje je jako bilo u proti vnosti sa svim onim emu sam sino bio oevidac. Pugaov se veselo pozdravi sa mnom i na redi mi da sednem s njim u kola. Seli smo. U Bjelogorsku tvravu! ree Pugaov pleatom Tatarinu koji je stojeke koija io. Srce mi sil o zakuca. Konji poo e, praporci zazvecka e i kola polete e... Stoj! Stoj! razle e se glas koji sam isuvi e poznavao. Spazio sam Saveljia koji nam j e trao u susret. Pugaov zapovedi da stanemo. Bau ka, Petre Andrejiu! vikao je moj ia. Ne ostavljaj mene, starca, meu ovim lopo... A ti si, ro matora! ree mu Pugaov. Opet nam dade bog da se vidimo. Hajde, sedaj na bok. Hvala ti, gospodaru, hvala ti, oe roeni! govorio je Savelji sedajui. Dao ti bog da p o ivi sto godina, to si se za mene starca pobrinuo i to si me ute io. Moliu se bogu za t ebe dogod sam iv, a zejega ko uha vi e ni spomenuti neu. Taj zeji ko uh mogao je najzad da zbilja naljuti Pugaova. Sreom samozvanac ili ne u il i pree preko ove neuputne primedbe. Konji polete e narod je po ulicama zastajao i k lanjao se do zemlje. Pugaov je otpozdravljao glavom na obe strane. Mi zaas iziosmo iz naselja i poletesmo ravnim drumom. Lako je zamisliti ta sam oseao u ovom trenutku. Kroz nekoliko asova trebalo je da s e vidim s onom, za koju sam ve mislio da sam je izgubio. Zami ljao sam u sebi as na eg sastanka... Mislio sam takoe i o ovom oveku, u ijim je rukama bila moja sudbina i koji je udnim sticajem prilika bio sa mnom u nekoj tajanstvenoj vezi. Seao sam se plahovite surovosti i krvo ednih navika onoga koji se nae da bude spasilac moje dra ge! Pugaov nije znao da je ona ker kapetana Mironova ogoreni vabrin mo e mu sve odati, a sem toga i Pugaov je mogao odnekud doznati istinu... ta e tada biti s Marijom Iv anovnom? Jeza me pro e svega i kosa mi se nakostre i... Odjednom Pugaov prekide moje misli, obraajui mi se s pitanjem O emu se va e blagorodstvo izvolelo zamisliti? Kako se ne bih zamislio? odgovorio sam mu. Ja sam oficir i plemi koliko jue borio sam se protiv tebe, a danas vozim se s tobom u istim kolima, i srea itavoga moga iv ota zavisi od tebe. Pa ta? zapita Pugaov. Strah te? Odgovorio sam, kad mi je ve jednom oprostio ivot da se nadam da e me ne samo po tedeti nego i da e mi pomoi. I pravo ima , tako mi boga, pravo ima ! na to e samozvanac. Video si da su te moji Ij udi popreko gledali starac je i danas tvrdio da si uhoda i da te treba udariti n

a muke, pa obesiti ali ja ne pristadoh dodade on ti im glasom da ga Savelji i Tatar in ne bi uli setio sam se tvoje a e vina i zajega, ko uha. Kao to vidi , nisam ba onakva vopija kako o meni govore va a braa. Pade mi na um zailzeeBjelogorske tvrave, ali nisam smatrao da treba da mu to ospor im pa mu ni ta ne odgovorih. ta vele o meni u Orenburgu? upita Pugaov po to je malo poutao. Vele da je te ko s tobom izii na kraj. Ne mo e se poricati dobro su te zapamtili. Na samozvanevom licu se pojavi izraz zadovoljnog samoljublja. Da! ree on veselo. Dobro se bijem. Znaju li kod vas u Orenburgu o boju kod Juzeje ve? etrdeset d anerala pogibe, a etiri armije pado e u ropstvo. tamisli , bi li pruski kr alj smeo da se ogledne sa Razbojnikova razmetljivost zabavljala me je. A ti, ta misli , da li bi udesio Fridriha? Fjodora Fjodorovia? to da ne? Ta udesio sam va e d anerale, koji su njega tukli! Dosad sam imao sree u oru ju. Daj mi vremena, pa da vidi uda kad udarim na Moskvu. A smera da udari na Moskvu? Samozvanac se malo zamisli i ree poluglasno To je u bo joj ruci. Put mi je tesan nemam dovoljno maha. Ljudi mi mnogo mudruju. Sve same lo pu e. Mor. da sam na oprezi pri prvom neuspehu oni bi svru iju iskupili mojom glavo m. Tako je rekoh Pugaovu. Pa zar nije bolje da ih sam ostavi , dok je vreme, i da se p overi cariinom milosru? Pugaov se gorko osmehnu. Ne, odgovori kasno je za moje pokajanje. Za mene nema milosti. Nastaviu kako sam poeo. Ko zna? Mo da e se uspeti! I Gri a Otrepjev carovao je jedared u Moskvi. A zna li kako je zavr io? Bacili su ga kroz prozor, zaklali, ognjem ga spr ili, nabil i njegovim pepelom top i ispalili. Slu aj, rei e Pugaov u nekom bezumnom nadahnuu. Ispriau ti jednu bajku koju mi je u det njstvu kazivala neka kalmika starica. Pitao jenom orao gavrana Reci mi, gavranptic o, od ega ti ivi na ovom belom svetu trista leta, a ja u svemu samo trideset i tri godine? Zato, bau ka, odgovori mu gavran, to ti pije ivu krv, a ja se strvom hranim. O rao pomisli Hajde da poku am i ja tako da se hranim. Dobro. Polete e orao i gavran. I gle, opaze oni crknuta konja, spuste se i sednu. Stao gavran da kljuje i da hv ali. Orao kljune jednom, kljune i drugi put, pa odmahne krilom i rekne gavranu N e, bratgavrane, umesto da se hranim trista godina strvinama, bolje da se jednom napojim ivom krvlju, a posle ta bog da! Kako ti se ini kalmika pria? Prilina odgovorio sam mu. Ali iveti od ubistva i zloina, to tek za mene znai kljucat i strvinu. Pugaov me pogleda zaueno i ni ta ne odgovori. Obojica zautasmo i svaki utonu u svoje m isli. Tatarin ote e neku setnu pesmu Savelji se, dremajui, klatio na boku. Kola su l etela po ravnom zimskom putu... Najednom, ugledam seoce sa zvonarom na strmoj ob ali Jajika, ograeno koljem, i za etvrt asa stigosmo u Bjelogorsku tvravu. GLAVA DVANAESTA SIROTICA Ej, u na e jabulce nit je krune, nit granice, ej, u na e kneginiiee, niti oea, nit maji ce a udadu devu mladu i blagoslov da joj dau. Svatovac Kola stigo e pred trem komandantove kue. Narod u Pugaovljeve praporce te je gomilama trao za nama. vabrin doeka samozvanca na tremu. Bio je odeven po kozaki i pustio je bradu. Izdajnik pomo e Pugaovu da sie s kola kazujui svoju raost i srdanost podlakim re a. Kad je mene opazio, zbuni se, ali se brzo pribra i pru i mi ruku s reima I ti si na ? Odavno je trebalo! Okrenuo sam se od njega i ni ta nisam odgovorio. Src e mi se steglo kad smo se na li u davno poznatoj sobi, u kojoj je na zidu visila d iploma pokojnoga komandanta kao tu ni epitaf pro lome vremenu. Pugaov sede na onaj is ti divan na kome je nekad dremao Kuzmi kad bi ga uspavalo gunanje njegove supruge. vabrin ga lino poslu i rakijom. Pugaov ispi jednu a icu, pa ree, pokazujui na mene Ponudi i njegovo blagorodstvo! vabrin mi prie sa svojim poslu avnikom, ali ja i po d rugi put okretoh od njega glavu. Izgledao je zbunjen. Kako je bio o trouman, on se brzo dosetio da Pugaov ne to nije njime zadovoljan. Od njega je strepeo, a mene je gledao nepoverljivo. Pugaov se obavestio kako je u tvravi, ta se uje o neprijateljs koi vojsci i drugirn slinim stvarima. pa ga odjednom iznebuha zapita

Recider, bratac, kakvu to devojku dr i kod sebe u zatvoru? Dela, poka i mi je. vabrin preblede kao mrtva. Gospodaru, ree uzdrhtalim glasom gospodaru, nije onapod stra om... bolesna je... u sobi le i. Vodi me k njoj ree samozvanac i ustade. Nemogue je bilo izvrdati. vabrin povede Pug aova u sobicu kod Marije Ivanovne. Ja poem za njima. vabrin zasta na stepenicama. Gospodaru! rei e on. Vi mo ete od mene tra iti to god hoete, ali nemojte dopustiti da tu n ulazi u spavau sobu kod moje ene. Ja zadrhtah. Dakle, ti se o eni! rekao sam Svabrinu, spre majui se da ga rastrgnem. Lak e! prekide me Pugaov. To je moja stvar! A ti, nastavi on obraajui se vabrinu nemoj mi se tu prenemagati i mudrovati bila ona tvoja ena ili ne bila, ii u k njoj s kim ja hou. Va e blagorodstvo, hajde za mnom. Pred vratima od sobice vabrin se opet zaustavi i ree isprekidanim glasom Gospodaru, moram da vam unapred ka em da je u vruici i da ve trei dan neprestano bunc a. Otvaraj! rekao je na to Pugaov. Svabrin poe da tra i po d epovima klju, pa ree da ga nije poneo sa sobom. Pugaov gurnu n ogom vrata i izbi bravu, te se vrata otvori e i mi uosmo. Ja pogledam i sav pretrnem. Na podu, u pocepanom seljakom odelu, sedela je Marija Ivanovna, bleda, islabela, ra upane kose. Pred njom je stojala testijica s vodom, pokrivena komadom hleba. Ugledav i me, ona sva zadrhta i vrisnu. Sta je tad sa mno m bilo ne seam se. Pugaov pogleda Svabrina i ree s gorkim pot smehom Krasna ti je ova tvoja bolnica! Zatim Mariji Ivanovnoj Reci mi, golubice, za to te tvoj mu kaznio? ta si mu skrivila? Moj mu ! ponovi ona. Nije on moj mu ! Nikada ja neu biti njegova ena! Ja bih pre umrla , i umreu ako me ne spasu. Pogledav i pretei vabrina, Pugaov mu ree I ti si se usudio da mene vara ! Zna li ti nikogoviu, ta si zaslu io? vabrin pade na kolena... U tom trenutku preziranje potisnu u meni sav oseaj mr nje i gneva. Sa gnu anjem sam gledao plemia kako se valja pred nogama ovoga begunca koza ka. Pugaov omek a. Pra tam ti za sad rekao je vabrinu ali znaj da u se kad prvi put skrivi i ovoga setit i. Zatim se okrete Mariji Ivanovnoj i ree joj ljubazno Izlazi odavde, lepojko dajem ti slobodu. Ja sam carMarija Ivanovna ga odmeri jed nim brzim pogledom i doseti se da je pred njom ubica njenih roditelja. Pokrila je lice rukama i one svestila se. Poleteo sam k njoj, ali u taj mah se hrabro progura u sobu moja sta ra poznanica Pala a i poe da se bavi oko svoje gospoice. Pugaov izie iz sobice, te sva trojica siemo u gostinsku sobu. Eto, va e blagorodstvo, ree smejui se Pugaov. Izbavismo lepu devojku! ta veli , da po aIj mo po popa, da ga nateramo da privena sestriinu? Ako hoe , ja u biti kum venani, a Svab rin dever, pa emo se podnapiti, pa zapevati i u lo nicu vas zakljuati! Dogodi se ega sam se pla io. Kad u ta Pugaov predla e, vabrin se prosto izbezumi. Gospodaru! povikao je izvan sebe. Kriv sam. slagao sam vas, ali vas i Grinjov va ra. Ova devojka nije roaka ovda njega popa ona je ker Ivana Mironova koji je obe en pr ilikom zauzea ove tvrave. Pugaov uperi na mene svoj vatreni pogled. ta sad to znai? upitao je u nedoumici. vabrin ti je rekao istinu odgovorio sam odluno. To mi nisi kazao! primeti Pugaov i lice mu se smrknu. Razmisli sam, odgovorio sam mu da li mi je bilo mogue pred tvojim Ijudirna rei da je erka Mironovljeva iva. Ta oni bi je rastrgli! Ni ta je na svetu ne bi spaslo. I to je istina ree Pugaov smejui se. Ove moje pijandure ne bi po tedele nesrenu devojk u. Dobro je uinila kumicapopadija to ih je prevarila.

Slu aj, na to u ja, kad videh da je dobro raspolo en ne znam kako bih te nazvao, niti hou da znam... Ali bog mi je svedok da bih ti rado ivotom svojim platio za sve to si za mene uinio. Samo ne tra i to se protivi mojoj asti i hri anskoj savesti. Ti si moj dobrotvor. Zavr i kako si poeo pusti me s ovom jadnom siroticom da idem kuda je vo lja bo ja. A mi emo se, ma gde bio i ma ta se s tobom dogodilo, svakoga dana moliti bogu za spas tvoje gre ne du e... Surova Pugaovljeva du a kao da se ganu. Neka bude kako ka e rei e on. Kad ubijam, ja ubijam kad pra tam, ja pra tam takav je u me ne obiaj. Uzmi svoju lepoticu, vodi je gde ti je volja, i nek vam bog da ljubavi i sloge! Tu se on okrete vabrinu i naredi mu da mi izda propusnicu za sve stra e i tvrave u n jegovoj vlasti. Sasvim utuen, vabrin je stojao kao skamenjen. Pugaov krete da razgl eda tvravu. vabrin ga je pratio, a ja sam ostao, izgovarajui se spremanjem za put. Pojurio sam u sobicu. Vrata su bila zatvorena. Kucnuo sam. Ko je? upitala je Pala a. Odazvah se. Mili glasi Marije Ivanovne u se iza vrata Priekajte, Petre Andrejiu. Presvlaim se. Idite kod Akuline Pamfilovne odmah u i ja t amo doi. Poslu ao sam i uputio se kui oca Gerasima. I on i popadija pohita e mi u susret. Save lji ih je ve bio obavestio. Zdravo da ste, Petre Andrejiu! rekla je popadija. Eto, dade bog da se opet vidimo . Kako ste? Mi smo vas svaki dan pominjali. A Marija Ivanovna, golupe moje, ba se napatila bez vas.. Nego reci mi, sinko, kako si to s Pugaovom udesio? Dobro je, h vala mu i za to, zlikovcu. Dosta, babo, prekide je otac Gerasim. Ne trtljaj sve to zna . Nema spasenija u mnog oglago ljivosti. Bau ka, Petre Andrejiu! Ulazite, moliu. Odavno se, davno, ne videsmo. Popadija iznese pred mene to je bog dao, a meutim je govorila bez predaha. Ispriala mi je kako ih je vabrin nagnao da mu predadu Mariju Ivanovnu kako je Marija Ivan ovna plakala i nije htela da se od njih rastane kako je Marija Ivanovna bila s n jom u dosluhu pomou Pala ke siladevojka koja je kozakoga narednika naterala da igra kako mu je svirala kako je ona savetovala Mariji Ivanovnoj da mi napi e pismo, i t ako dalje. Ja sam joj opet ukratko ispriao svoju istoriju. I pop i popadija prekr stili su se kad su uli da Pugaov zna za njihovu prevaru. Neka nam je krst u pomoi! rekla je Akulina Pamfilovna. Nek nas bog sauva bede nevi dovne! Eh, taj Aleksej Ivani, pravi je podlac, zaista. Ba u taj mah se otvori e vrata i Marija Ivanovna ue s osmehom na bledom licu. Be e ski nula svoje seIjake haljine, te se obukla kao nekada, jednostavno i ljupko. Uzeo sam je za ruku i dugo nisam mogao da ka em ni jedne rei. Oboje smo utali jer su nam srca bila prepuna. Na i domaini oseti e da nam nije do njih, te izio e iz sobe. Ost adosmo sami. Sve je bilo zaboravljeno. Govorili smo i nismo mogli da se napriamo. Marija Ivanovna mi je kazivala sve to joj se dogodilo od zauzea tvrave, opisala mi je svu strahotu svoga polo aja i sve muke kojima je muio gadni vabrin. Seali smo se i nekadanjega srenog vremena... Oboje smo plakali. Najzad joj ponem obja njavati svo je namere. Da ostane u tvravi, pod vla u Pugaova i upravom vabrina, nikako nije mogla. Nije se moglo pomi ljati ni na Orenburg koji je trpeo svakojake nevolje zbog opsa de. A ona na svetu nije imala nijednoga srodnika. Predlo im joj da ode na selo kod mojih roditelja. Ona se upoetku kolebala znala je da nije u volji mome ocu i zbo g toga se pla ila. Ja sam je umirio. Znao sam da e moj otac dr ati za ast i smatrati z a du nost da primi jjjj ker zaslu noga ratnika koji je poginuo za otad binu. tH Draga Marija Ivanovna! rekao sam naposletku. Ja te smatram svojom enom. Neobine pr ilike sjedinile su. nas nerazdvojno i nas ni ta vi e na svetu ne mo e rastaviti. Marija Ivanovna saslu ala me je neposredno, bez la ne stidljivosti, bez tobo njih izgo vora. Oseala je da je njena sudbina vezana s mojom. Ali je ponovila da e biti moja ena samo onda ako na to pristanu moji roditeiji. Ja joj se nisam protivio. Toplo smo se i iskreno poljubili, i tako je sve meu nama bilo odlueno. Jedan as docnije kozaki podoficir doneo mi je propusnicu s potpisom koji je nadrlj ao Pugaov, i pozvao me k njemu u njegovo ime. Na ao sam ga spremna za put. Ne mogu da iska em ta sam oseao kad sam se rastajao od ovoga stra noga oveka, izroda, zlikovca za sve sem za mene. Za to da ne ka em istinu? U tom trenutku privlailo me je k njemu

neko sna no saue e. Silno sam eleo da ga otrgnem od zlikovaca koje je predvodio i da za vremena spasem njegovu glavu. Svabrin i narod, koji su se kome ali oko nas, spreil i su me da iska em sve ono ega mi je srce bilo prepuno. Rastali smo se prijateljski. Kad je opazio u gomili Akulinu Pamfilovnu, Pugaov jo j pripreti prstom i znaajno namignu, posle ega sede u kola i zapovedi da se vozi u Berdu. Po to konji krenu e, on se jo jednom na e iz kola i viknu mi Zbogom, va e blagorodstvo! Mo da emo se jo kad god videti! I doista sam se s njim video, ali u kakvoj prilici! Pugaov ode. Dugo sam gledao u belu stepu po kojoj je letela njegova trojka. Narod se be e razi ao. Nesta i vabrina. Ja se vratih popovoj kui. Sve je bilo pripravljeno za na odlazak i ja vi e nisam hteo da oklevam. Sve na e stvari bile su sme tene u stara komandantova kola. Koija i su zaas upregli konje. Marija Ivanovna ode da se oprosti sa humkama svojih roditelja, sahranjenih iza crkve. Hteo sam da je pratim, ali me ona zamoli da je pustim samu. Posle nekoliko trenutaka vratila se, ronei utke s uze. Kola su bila spremna. Otac Gerasim i njegova ena izio e pred kuu. Seli smo u kol a nas troje Marija Ivanovna s Pala om i ja. Savelji se popeo na bok. ff0mrb0gAm rii Ivanovna, golupe moje! Zbo gom Petre Andrejiu, sivi sokole! Sf S PoSli smo. Video sam vabrina kako stoii na wru komandantove kue. Na njegovom llcu bL Str11 Tam ht6 da likUJem nad i i skrenem oi na drugu stranu t Kapetanova ki GLAVA TRINAESTA TAMNICA Ne srite se gospodine, u nosti goni me glas a omah, iz ovih stopa, ovedem u zatvor vas. Izvolte, ja sam spreman, al lvim ipak u nadi a ete dopustiti meni da objasnim o em se radi. Knjainln Na av i se tako iznenada sa dragom devojkom, zbog koje me je jo jutros toliko muilo ne spokojstvo, nisam verovao samome sebi, pa mi se inilo kao da sam sve to mi se dogo dilo samo sanjao. Marija Ivanovna pogledala je zami ljeno as na mene, as na put kao da jo nije dospela da se snae i doe k sebi. utali smo. Srca na a bila su isuvi e malaksa la. Nismo ni primetili kad smo se dva asa kasnije na li u obli njoj tvravi koja je tak oe bila pod Pugaovljevom vla u. Ovde smo promenili konje. Po tome, kako su brzo menja li zapregu, i po u urbanoj uslu nosti bradatoga kozaka to ga je Pugaov postavio za kom andanta, video sam da su me, zahvaljujui koija evoj brbljivosti, smatrali za dvorsko ga ljubimca. Krenuli smo dalje. Poe se hvatati sumrak. Pribli avali smo se gradiu, gde se po reima bradatoga komandanta nalazio jedan jak odred koji je i ao da se spoji sa samozvan cem. Nas zaustavi e stra ari. Na pitanje Ko ide? koija gromko odgovori Carev kum sa sv ojom mladieom. Odjednom nas opkoli gomila husara i poe da nas obasipa pogrdama. Izlazi, avolji kume! ree mi brkati narednik. eka te vrua banja, i tebe, i tvoju mlad icu! Izi ao sam iz kola i zatra io da me odvedu svome zapovedniku. Kad vide e da sam oficir , vojnici prestado e psovati. Narednik me odvede majoru. Savelji se nije od mene mi cao, govorei sam sa sobom Eto ti careva kuma! Iz ognja pobegosmo u plamen... Gospode milostivi, ime li e se ovo svr iti? Kola su obinim hodom po la za nama. Posle pet minuta stigli smo pred neku jako osvetIjenu kuicu. Narednik me ostavi k od stra e i poe da javi o mom dolasku. Odmah se vratio i rekao rai je da njegovo vi soko blagorodstvo nema vremena da me primi nego da je naredio da mene zatvore, a domaicu privedu njemu. 1 Sta to znai? povikao sam besno. Zar je s uma si ao? Ne znam, va e blagorodstvo, odgovori narednik. Njegovo visoko blagorodstvo samo je naredilo da va e blagorodstvo odvedemo u zatvor, a za njeno blagorodstvo nareeno j e, va e blagorodstvo, da se privede njegovom visokom blagorodstvu. Poleteo sam u trem. Stra ari nisu ni pomislili da me zaustave i ja upadoh pravo u sobu gde se est husarskih oficira kockalo. Major je dr ao banku. Kad sam ga video v rlo sam se zaudio poznao sam Ivana Ivanovia Zurina koji me je nekada nadigrao u si

mbirskoj krmi. Da li je mogue? povikao sam. Jesi li ti to, Ivane Ivanovuu? Gle, gle, Petar Andrejivi! Sta te nanese ovamo? Otkud ti? Zdravo, brate! Bi li da baci koju karticu? Hvala lepo. Bolje e biti da naredi da me odvedu na konak. Kakav konak? Ostani kod mene. Ne mogu nisam sam. Pa dobro, daj ovamo i druga. Nisam sa drugom... sa damom sam. Sa damom? Gde si je to ve upecao? Ehe, bratac! Pritom je Zurin zviznuo tako znaajn o da su svi prsnuli u smeh, a ja se potp.uno zbunih. Lepo, nastavi Zurin neka bude. Daemo ti konak. A. teta... Malko bi prolumpovali kao nekad... Ej. mome! A to ne dovede ovamo Pugaovljevu kumicu? Da se ne libi? Ka i joj da se ne pla i gospodin je divan ni ta joj nee pa je propisno epaj za vrat. ta pria koje ta? rekao sam Zurinu. Kakva Pugaovljeva kumica? To je ker pokojnoga ka7 99 petana Mironova. Ja sam je spasao ropstva i sad je vodim u oevo selo, gde u je ost aviti. Gle! Pa to su mi o tebi maloas raportirali? Oprosti! ta to znai? Posle u ti sve ispriati. A sada, tako ti boga, umiri jadnu devojku koju su tvoji h usari zapla ili. Zurin odmah izdade nareenje. Lino je izi ao na ulicu da se izvini Mariji Ivanovnoj z bog sluajnog nesporazuma i naredio je naredniku da je odvede na najbolji konak u gradu. Ja ostadoh da noim kod njega. Poveerasmo i kad smo ostali sami, ispriam mu svoje do ivljaje. Zurin me je slu ao vrlo pa ljivo. Kad sam svr io, on odmahnu glavom i ree Sve je to brate, lepo, ali jedno ti ne valja koji te avo tenta da se eni ? Ja sam est it oficir i neu da te obmanjujem veruj mi, enidba je budala tina. ta e ti da se petlja sa enom i ljulja deurliju. Pljuni ti na to. Poslu aj me mani se ti kapetanove keri. Ois tio sam put za Simbirski, siguran je. Po lji je jo sutra samu svojim roditeljima, a ti ostani kod mene u odredu. Nema se ra ta vraati u Orenburg. Ako padne opet u ruke buntovnicima, muno e se jo jednom od njih izvui. Tako e proi same od sebe tvoje Ijubav e ludorije i sve e biti u redu. Mada se nisam s njim u svemu slo io, ipak sam oseao da ast zahteva da i ja uestvujem u cariinoj vojsci.Odluim da poslu am Zurinov savet da po aljem Mariju Ivanovnu u selo, a ja da astanem u njegovom odredu. Savelji doe da me svue ka em mu da sutra bude spreman za put s Marijom Ivanovnom. On se uzjoguni. Kako ree, gospodine? Zar ja da te ostavim? Ko e se brinuti za tvoje potrebe? Sta e na to rei tvoji roditelji? Znao sam da mi je ia tvrdoglav, te naumim da ga obrlatim ljubazno u i srdano u. Prijatelju moj, Arhipe Saveljiu! rekoh mu. Ne odreci mi, budi mi dobrotvor meni s ad posluga nije preko potrebna, a ja se neu smiriti ako Marija Ivanovna poe na put bez tebe. Slu ei njoj, slu ie i meni zato to sam ja tvrdo naumio, im to prilike dopuste, da se njome o enim. Na to Savelji pljesnu rukama sa uenjem koje je te ko opisati. Da se o eni ! ponovi on. Dete bi se enilo! A ta e ti rei otac, ta e majka pomisliti? Pristae, sigurno e pristati odgovorio sam kad budu upoznali Mariju Ivanovnu. A uzd am se i u tebe. Otac i majka tebi veruju ti e biti na branilac, zar nije tako? Starca to ganu. Ah, bau ka moj, Petre Andrejiu! odgovori on. Mnogo si po urio da se o eni , ali je Marija Ivanovna tako dobra gospoica da je grehota upustiti priliku. Pa neka bude po tvom e! Otpratiu je, anela bo jega, i ropski u uveravati tvoje roditelje da takvoj nevesti ne treba miraza. Zahvalio sam Saveljiu i legao da spavam u istoj sobi sa Zurinom. Zagrejan i uzbuen , raspriao sam se. Zurin je upoetku rado sa mnom razgovarao, ali malo pomalo nj eg ove rei su po tajale sve ree i bivale sve vi e bez veze najzad, umesto da mi odgovori na neko pitanje, on zahrka i poe da zvi di. Uutim i ja i ubrzo se ugledam na njega. Sutradan ujutro oti ao sam Mariji Ivanovnoj. Rekao sam joj ta sam naumio. Ona je i sama priznala da postupam razumno i odmah je na sve pristala. Trebalo je da Zuri nov odre jo istoga dana krene iz grada. Nije se moglo oklevati. Odmah se rastanem

od Marije Ivanovne, poveriv i je Saveljiu, i dam joj pismo za moje roditefje. Marij a Ivanovna zaplaka. Zbogom, Petre Andrejiu! rekla je tihim glasom. Da li emo se jo kadgod videti ili ne , to samo bog zna ali ja vas neu nikada zaboraviti ti jedini ostae do groba u srcu mome. Nisam ni ta mogao odgovoriti. Oko nas je bilo ljudi. Nisam hteo da pred njima pu tam maha oseanjima koja su me uzbuivala. Najzad ona otputova. Ja se vratim Zurinu, tu an i utljiv. On je hteo da me razvedri, ja sam eleo da se ra zgalim i mi provedosmo dan buno i burno, a uvee krenusmo u pohod. To je bilo krajem februara. Zima, koja je ote avala vojevanje, bila je pri kraju i na i su se generali pripremali za zajedniko ratovanje. Pugaov je jo jednako opsedao Orenburg. Meutim na i odredi oko njega behu se sjedinili, te su se sa svih strana p ribli avali razbojnikom gnezdu. Pobunjena sela, im bi ugledala na u vojsku, predavala su se razbojnike dru ine su svuda be ale ispred nas, i sve je nagove tavalo brz i povol jan zavr etak. Knez Galicin ubrzo razbi Pugaova pod Tati evskom tvravom, rastera njegove etice, oslob odi Orenburg i, kako je izgledalo, zadade buni poslednji i odluan udarac. U to vr eme Zurina uputi e protiv jedne bande pobunjenih Ba kiraca koji se razbego e pre nego t o smo ih i videli. Prolee nas zaustavi u jednom tatarskom seocetu. Behu se razlil e reice, te putevi postado e neprohodni. U na oj dokolici mi smo se te ili mi lju da e ubr zo prestati ovaj dosadni i sitniarski rat s razbojnicima i divljacima. Ali Pugaov ne bi uhvaen. On se pojavi u sibirskim fabrikama, sabra tamo nove dru ine i nanovo poe da hajdukuje. Ponovo pue glas o njegovim uspesima. Saznadosmo da je razorio sibirske tvrave. Zapovednike vojske koji su bezbri no dremali, uvereni da j e prezreni buntovnik nemoan, uznemiri uskoro vest o zauzeu Kazanja i o pohodu samo zvanevom na Moskvu. Zurin dobi nareenje da se prebaci preko Volge. Neu da opisujem na pohod i zavr etak rata. Rei u ukratko da je nevolja dostizala krajn je granice. Nigde nije bilo nikakve vlasti plemii su se krili po umama. Razbojnike dru ine harale su na sve strane zapovednici na ih pojedinih odreda samovlasno su ka nj avali i opra tali stanje ovoga celoga prostranog predela, gde je besneo po ar bune, bilo je stra no... Ne dao vam bog videti rusku bunu, besmislenu i nemilosrdnu! Pugaov je be ao pred Ivanom Ivanoviem Mihelsonom. Uskoro smo saznali da je potpuno s atrven. Naposletku Zurin dobi izve taj da je samozvanac uhvaen, a u isti mah i nare dbu da se zaustavi. Rat je bio svr en. Najzad sam mogao otii svojim roditeljima. Po misao da u ih zagrliti, da u videti Mariju Ivanovnu, o kojoj ni sam imao nikakve vesti, odu evljavala me je do ushienja. Radovao sam se kao malo de te. Zurin se smejao i govorio, sle ui ramenima Ne, ti nee dobro svr iti. O enie se propa e uludo! Ali je pritom neko udno oseanje trovalo moju radost misao o zloincu, uprskanom krvl ju tolikih nevinih rtava i o kazni koja ga je ekala, muila me je i protiv moje volj e Jemelja, Jemelja! mislio sam zlovoljno za to nisi naleteo na bajonet ili jurnuo pred karte? Ni ta lep e ne bi mogao da smisli . ta sam mogao da radim? Misao o njemu bil a je u meni nerazdvojna od misli na milost koju mi je uinio u jednom od najstra nij ih trenutaka moga ivota, i od misli o spasenju moje verenice iz ruku gadnoga vabri na. Zurin mi dae odsustvo. Trebalo je da se kroz nekoliko dana naem u svojoj porodici i da opet vidim moju Mariju Ivanovnu... Ali najednom me pogodi grom iz vedra neb a. Onoga dana kad je trebalo da krenem, u poslednjem trenutku kad sam se spremao da poem na put, Zurin ue u moju sobu dr ei u ruci neku hartiju s neobino zabrinutim izra zom lica. Ne to me teknu u srce. Upla im se, ne znam ni sam za to. On posla napolje mo ga posilnoga i ree da ima sa mnom ne to da svr i. U emu je stvar? upitao sam ga uznemiren. Jedna mala neugodnost odgovori on pru ajui rai onu hartiju. Proitaj ovo to sam maloas primio. Poeh da itam bila je to poverljiva naredba svima zapovednicima vojnih odrea da me u hapse gde me nau i da me bez oklevanja upute stra arno u Kazanj istra noj komisiji, o brazovanoj zbog Pugaova. Hartija mi umalo ne ispade iz ruku. Nema se kud! ree Zurin. Du nost mi je da poslu am naredbu. Glasovi o tvojim prijatelj

skim putovanjima s Pugaovom na neki nain doprli su, po svoj prilici, do vlade. Nad am se da ta stvar nee imati nikakvih posledica i da e se ti opravdatd pred komisijo m. Ne alosti se i idi. Moja je savest bila mirna nisam se bojao suda, ali me je u asavala misao da u mo da m orati da za nekoliko meseci odlo im as slatkoga sastanka. Kola behu spremna. Zurin se prijateljski oprosti sa mnom. Smesti e me u kola. Sa mnom sedo e dva husara s isu kanim sabljama i ja krenem drumom. GLAVA CETRNAESTA SUD Glasovi svetine Talasi pueine. Poslovica Bio sam uveren da je za sve krivo moje samovoljno odsustvo iz Orenburga. Lako sa m mogao da se opravdam pojedinani ispadi protiv neprijatelja ne samo da nikada ni su zabranjivani nego su jo i pomagani na sve naine. Mogao sam biti optu en zbog suvi n e estine, a nikako zbog neposlu nosti. Ali moje prijateljske odnose sa Pugaovom mogl i su dokazati mnogi svedoci to bi moglo izgledati, u krajnjem sluaju, vrlo sumnjiv o. Celim putem razmi ljao sam o pitanjima koja e mi se postaviti i smi ljao sam svoje odgovore, te sam odluio da pred sudom ka em pravu istinu, jer sam smatrao da je ov akav nain pravdanja najprostiji i ujedno najpouzdaniji. Stigao sam u opusto eni i popaljeni Kazanj. Po ulicama su, umesto kua, le ale rpe ugl jevlja i trali aavi zidovi bez krovova i prozora. Takav je trag ostavio za sobom Pug aov! Mene dovezo e u tvravu koja nekim udom osta itava usred spaljenoga grada. Husari me predado e oficiru na stra i. On naredi da pozovu kovaa. Udari e mi na noge lance i z akova e ih propisno. Zatim su me odveli u tamnicu i ostavili samoga u tesnoj i tam noj elijici golih zidova s prozoriem, zagraenim gvozdenom re etkom. Ovakav poetak nije slutio ni na ta dobro. Ipak nisam gubio ni hrabrosti ni nade. N a ao sam, kao i svi nevoljnici, utehe u molitvi, i prvi put sam pojmio koliko je s latka molitva koja dolazi iz ista, ali napaena srca. Mirno sam usnuo, ne brinui se t a e biti sa mnom. Sutradan me je probudio tamniki stra ar i saop tio mi da me zove komisija. Dva vojnik a su me sprovela preko dvori ta u komandantovu kuu oni su ostali u predsoblju, a me ne samoga pusti e u unutra nje odaje. Ufao sam u dosta veliku dvoranu. Za stolom, po krivenim hartijama, sedela su dva oveika neki postariji general, stroga i hladna izraza, i mlad gardijski kapetan od svojih dvadeset osam godina, vrlo prijatna l ika, okretan i slobodna pona anja. Kod prozora, za zasebnim stolom, sedeo je sekre tar s perom iza uha, nagnut nad hartiju i spTeman da bele i moj iskaz. Otpoe ispiti vanje. Zapita e me za ime i in. General pripita da nisam sin Andreja Petrovia Grinjo va? Posle mog odgovora rei e osomo Zao mi je to tako estit ovek ima tako nedo stojna sina! Ja sam mirno odgovorio da se nadam da u pobiti iskrenim i istinskim razja njenjima optu be koje me terete, pa ma kakve one bile. Moje mu se samopouzdanje ne svide. Ti si, bratac, prepreden, ree on namr teno ali videli smo mi svakojake. Tad me mladi ovek upita kojim sam povodom i kada stupio u slu bu Pugaovu i kakve mi je poslove poveravao? Odgovorio sam uvreeno da ja, kao ofioir i plemi, ni u kakvu slu bu kod Pugaova nisam mogao stupiti, niti sam mogao primati od njega ma kakve za povesti. Pa odkud to odgovorie moj islednik, da ste vi jedini plemi i oficir koga je samozv anac po tedeo, dok je meutim sve ostale va e drugove zlikovaki pobio? Kako to da se ta j isti oficir i plemi drugarski veseli s buntovnicima, da prima od najglavnijeg z Mkovca na poklon bundu, konja i polovinu rublje? Otkuda potie to udno drugarstvo i na emu se zasniva ako ne na izdaji ili u krajnjem sluaju na gadnom i zloinakom ku kavi tvu? Bio sam duboko uvreen reoima ovoga gardijskog oficira, te se vatreno poeh braniti. Ispriao sam kako se zapodelo moje prijateljstvo s Pugaovom u stepi, za vreme sne ne meave, i kako me je prilikom zauzea Bjelogorske tvrave poznao, te mi opr ostio ivot. Rekao sam da me, dodu e, nije bio zazor da primim od samozvanca ko uh i k onja, ali da sam Bjelogorsku tvravu branio od zlikovaca dokle se god moglo. Najza

d sam se pozvao i na svoga generala koji bi mogao da posvedoi o mojoj revnosti za vreme one nesrene orenbur ke opsade. Strogi starac uze sa stola jedno otvoreno pis mo i poe ga na glas itati Na pitanja va e preuzvi enosti odnosno potporunika Grinjova da li je ume an u sada nje bu ne i da li je ulazio u odnose sa zlikovcem koji su slu beno nedopu teni i zakletvi p rotiivni, ast mi je izjaviti dotini potporunik Grinjov nalazio se na slu bi u Orenbur gu od poetka oktobra pro le 1773. do 24. februara ove godine, koga se dana iz grada udaljio i otada se u moju komandu nije javljao. A od prebeglih se doznaje da se kod Pugaova nalazio u slobodi i da je zajedno s njim i ao u Bjelogorsku tvravu, u k ojoj je ranije bio sa islu bom. to se tie njegova vladanja, ja mogu... Tu on presta da ita i ree mi osorno ta li e sad rei u svoju odbranu? Hteo sam da nastavim kako sam poeo i da objasnim svoju vezu s Marijom Ivanovnom onako isto iskreno kao i sve dr ugo. Ali odjednom osetim gaenje koje nisam mogao savladati. Pade mi na pamet ako je pomenem da e je komisija potrzati na saislu anje pomisao da u uplesti njeno ime u gadne zloinake lagarije i primorati je da se sa zlikovcima lino suoava, ova stra na p omdsao toliko me je potresla da sam se zbunio i spleo. Moje sudije koje su, kako je izgledalo, poele primati moje odgovore s izvesnom blagonaklono u, kad su videle kako sam se zbunio, ponovo su stale da sumivjaju na mene. Gardijski oficir zatra i da me suoe sa glavnim potkazivaem. General zapovedi da pozovu juera njega zloinca. Na glo sam se okrenuo vratima, oekujui da se pojavi moj tu ilac. Posle nekoliko trenuta ka zazvea e okovi, otvori e se vrata i ue vabrin. Vrlo me je iznenadila promena na njem u. Bio je stra no slab i bled. Njegova kosa, doskora crna kao katran, be e sasvim os edela, a duga brada sva razbaru ena. On je po novio svoje optu be slabim, ali odlunim glasom. Po njegovim reima, Pugaov me je odred io da budem uhoda u Orenburgu, te sam svakoga dana odlazio u arku da bih slao pis mene izve taje o svemu to se zbivalo u gradu najzad sam javno pre ao samozvancu, vozi o se s njim od tvrave do tvrave, tmdei se na sve naine da upropastim svoje drugoveiz dajnike kako bih zauzeo njihovo mesto i koristio se nagradama samozvanevim. Slu ao sam ga utei i bio zadovoljan zbog jedne stvari gadni zlikovac ne pomenu ime M arije Ivanovne, mo da stoga to ga je samoljublje muilo pri pomisli na devojku koja g a je s prezrenjem odbila, a mo da zato to je i u njegovom srcu tinjala iskra onoga oseanja koje je i mene gonilo da utim, tek kako bilo da bilo, ime keri bjelogorskog a komandanta ne be e pomenuto pred komisijom. Ja sam se jo vi e uvrstio u svojoj namer i, i kada su sudije upitale ime bih mogao da obesna im vabrinov iskaz, ja sara odgov orio da ostajem pri svom prvom iskazu i da ni ta drugo u svoju odbranu ne mogu rei. General naredi da nas izvedu. Izi li smo zajedno. Ja sam mirno pogledao vabrina, a li mu ni rei nisam rekao. On se zlobno osmehnuo i pridr avajui svoje okove, pretekao me i ubrzao korake. Mene su ponovo odveli u tamnicu i otada me vi e nisu pozivali na saslu anje. Nisam bio oevidac svega onoga o emu mi je ostalo da ispriam itaocu, ali sam tako esto slu ao da se o tome pria da su mi se i najmanje pojedinosti urezale u pamet, pa mi se ini kao da sam nevidljivo i ja sudelovao u njima. Moji roditelji primili su Mariju Ivanovnu s onom iskrenom srdano u kojom su se odlik ovali ljudi starih vremena. Oni su videli blagodat bo iju u tome to im se pru ila pri lika da prihvate i prijateljski prigrle nesrenu siroticu. Uskoro su je iskreno za voleli, po to je bilo nemogue znati je, a ne voleti je. Ocu se moja ljubav nije vi e i nila neozbiljna budala tina, a majka ni ta bolje nije ni elela nego da se njen Petru a o eni divnom kapetanovom keri. Glas o mome hap enju zaprepastio je itavu moju porodicu. Marija Ivanovna tako je ne posredno priala mojim roditeljima o mom udnom poznanstvu sa Pugaovom da ih ono ne s amo nije zabrinulo nego su mu se jo esto i prostosrdano od srca smejali. Otac nije hteo da veruje da sam se mogao uplesti u ovu odvratnu pobunu kojoj je bio cilj d a se sru i presto i istrebi plemiki stale . On je strogo ispitivao Saveljia. Moj ia nije poricao da je gospodin bio u gostima kod Jemeljke Pugaova i da mu je zlikovac uk azivao milost, ali se kleo da ni govora nema o kakvoj izdaji. Moji stari se umir i e i nestrpljivo su i ekivali povoljne vesti. Marija Ivanovna bila je vrlo uznemiren a, ali je utala, jer je bila osobito obdarena skromno u i boja ljivo u. Posle nekoliko nedelja otac dobi pismo iz Petrograda od na eg roaka kneza B. Knez m u je pisao o meni. Posle uobiajenoga uvoda, on mu je rekao da se na alost sumnja o mom ue u u zamislima buntovnika pokazuje sve opravdanija, te bi trebalo da budem pri

merno ka njen, ali je carica, po tujui zasluge oeve i njegove odmakle godine, odluila d a pomiluje zloinca sina i da ga spase sramne smrti, pa je naredila samo da ga pro gnaju do ivotno u daleke sibirske krajeve. Ovaj neoekivani udarac umalo mi ne ubi oca. Napustiga njegova obina vrstiia i njego v bol obino nem izlivao se u tu aljkama, punim gorine. ta? ponavljao je sav izvan sebe Zar moj sin uesnik u zamislima Pugaova? Pravedni bo e , ta sam do iveo! Da ga carica pomiluje od sramne kazne! Zar mi je od toga lak e? Smr t nije stra na praded mi je umro na gubili tu branei ono to je smatrao za svetinju svo je savestd otac mi je zajedno postradao s Volinskim i Hru ovom. Ali da plemi pogazi zakletvu, da se zdru i s razbojnicima, s ubicama, s odbeglim robovima.. Ruglo i sr amota itavom na em rodu.. Upla ena zbog njegova oajanja, majka nije smela da pred njim plae trudila se da mu v rati raspolo enje govorei mu da te vesti mogu biti netane i da je Ijudsko mi ljenje pr omenljivo. Moj otac be e neute an. Marija Ivanovna je patila vi e od svih. Uverena da se mogu opravdati samo kad bih hteo, pogaala je istinu i smatrala da je ona kriva za moju nevolju. Ona je krila od svih svoje su ze i patnje, a meutim je stalno mislila kako bi me spasla. Jedne veeri otac je sedeo na divanu prevrui listove Dvorskoga ematizma, ali su mu msl i bile daleko, te itanje nije izazivalo u njemu svoje obino dejstvo. On je zvi dukao neki starinski mar . Majka je utei plela vunenu potko ulju i suze bi joj pokatkad pok apale rad. Odjednom Marija Ivanovna, koja je takoe sedela za nekim radom, ree da j oj je preko potrebno da ide u Petrograd i moli da joj pomognu da otputuje. Majci to be e vrlo ao. A za to e u Petrograd? rei e ona. Zar i ti, Marija Ivanovna, hoe da nas ostavi ? Marija Ivanovna odgovori da sva njena budunost zavisi od toga puta, da ide da tra i za tite i pomoi kod monih ljudi, kao ki oveka koji je postradao zbog svoje vernofsti. Moj otac obori glavu svaka re, koja ga je podseala na tobo nji prestup njegova sina, bila mu je muna i inila mu se da je te ak prekor. Pa idi, sine, ree joj on uzdi ui. Neemo da ti stajemo srei na put. Neka ti da bog za m u a dobroga oveka, a ne igosana izdajstvom. Na to ustade i izie iz sobe. Kad je ostala sama s majkom, Marija Ivanovna joj donekle objasni ta namerava. Maj ka je u suzama zagrli, molei se bogu da se njena zamisao sreno ostvari. I tako Mar iju Ivanovnu pripremi e za put, te ona posle nekoliko dana ode s vernom Pala om i ve rnim Saveliem koji se te io mi lju, kad je ve silom rastavljen o mene, da bar slu i mojoj verenici. Marija Ivanovna sreno sti e u Sofiju i po to je saznala da se dvor u to vreme bavi u Carskom Selu, odlui da se ovde zaustavi. Smesti e je u kutak za pregradom. ena uprav nika stanice odmah poe razgovor sa njom i ree joj da je sestriina dvorskoga lo aa pei, te je uputi u sve tajne dvorskoga ivota. Ispria joj kad se carica obino budi, kad p ije kavu, ka se eta koji su velika i Po tanska staniea kraj Carskoga Sela, letovali ta ruskih careva. u to doba kod nje ta je izvolela sino za stolom da razgovara, koga je primila pro le veeri, jednom reju, prianje Ane Vlasjevne vredelo je nekoliko stranica istorijskih zapisa i bilo bi dragoceno za budua pokoIjenja. Marija Ivanovna slu ala ju je pa lji vo. Zatim su oti le u park. Ana Vlasjevna je ispriala istoriju svake staze i svakog a mostia i po to su se na etale, vratile su se na stanicu vrlo zadovoljne jedna drugo m. Sutradan, rano ujutro, Marija Ivanovna se probudi. obue se i polagano ode u park. Jutro je bilo prekrasno, sunce je obasjavalo krune lipa, ve po utelih od prohlajiog a daha jeseni. Prostrano jezero nepomino je blistalo. Tek probueni labudovi dostoj anstveno ispliva e ispod bunova fcoji su bacali senke na obalu. Marija Ivanovna poe oko one divne livade na kojoj tek to be e podignut spomenik u slavu nedavnih pobeda grofa Petra Aleksandrovia Rumjancova. Najedared jedno belo psetance engleske ras e zalaja i pojuri prema njoj. Marija Ivanovna se upla i i zastade. U taj isti as u s e prijatan enski glas Ne bojte se, ne ujeda! Marija Ivanovna spazi jednu gospou koja je sedela na klupi prekoputa spomenika. M arija Ivanovna sede na drugi kraj klupe. Gospoa je jednako na nju pogledala, a i

Marija Ivanovna, pogledav i je kri om nekoliko puta, uspe da je osmotri od glave do pete. Bila je u beloj jutarnjoj haljini, u nonoj kapici i kratkom krznenom kaputiu . Moglo joj je biti oko etrdeset godina. Njeno puno i rumeno lice bilo je dostoja nstveno i spokojno, a u plavim oima i lakom osmejku ogledala se dra koja se ne mo e opisati. Gospoa je prva prekinula utanje. Vi sigurno niste odavde? rekla je. Tako je tek sam sino stigla iz unutra njosti. Do li ste sa rodbinonn? Ne, nisam. Do la sam sama. Sama? Pa vi ste jo tako mladi? Ja nemam ni oca ni majke. Svakako ste ovde zbog nekog posla? Da, tako je. Do la sam da carici predam molbu. 5te siroe po svoj prilici se alite na neku arpravdu i uvredu? Ne, nikako. Do la sam da molim za milost, a ne pravdu. Dopustite da vas upitam ko ste vi? Ja sam ki kapetana Mironova. Kapetana Mironova! Onoga koji je bio komandant jedne od orenbur kih tvrava? Tako je. Izgledalo je da je gospoa bila potresena. Oprostite mi rekla je jo ljubaznijim glasom to se me am u va e stvari, ali ja pokatkad odlazim u dvor ka ite mi ega se tie va a molba o da e mi se dati prilika da vam pomognem. Marija Ivanovna se di e i s po tovanjem joj zahvali. Sve je bilo privlano na ovoj nep oznatoj gospoi i izazivalo poverenje. Marija Ivanovna izvadi iz d epa savijenu hart iju i dade je svojoj nepoznatoj za titnici koja stade da je ita u sebi. U poetku je itala s izrazom pa nje i naklonosti, ali joj se odjednom lice promenilo. Marija Ivanovna, pratei oima svaki njen pokret, upla i se od strogoga izraza ovoga lica koje je maloas bilo tako prijatno i spokojno. Molite za Grinjova? rekla je gospoa hladno. Njemu cariea ne mo e da oprosti. On nije pri ao samozvancu iz neznanja i lakovernost i, nego kao doista nevaljao i tetan podlac. Ah, to nije istina! uzviknula je Marija Ivanovna. Kako da nije istina? odvrati gospoa i sva usplamte. Nije istina, bogami, nije istina! Ja znam sve i sve u vam rei. On se samo radi men e izlo io svemu to ga je sna lo. A to se nije odbranio pred sudom, to je samo zato to n ije hteo mene da uplie. I ona s puno ara ispria sve to moj italac ve zna. Gospoa ju je pa ljivo slu ala. Gde ste odseli? upitala je posle toga i kad je ula da je kod Ane Vlasjevne, ona r ee s osmehom A, znam. Zbogom, i ne kazujte nikome o na em su sretu. Ja se nadam da neete dugo dkati odgovor na va u molbu. Kad je to rekla, digla se i oti la kroz jednu pergolu, a Marija Ivanovna se vratil a Ani Vlasjevnoj puna radosne nade. Domaica je izgrdi zbog rane jesenje etnje, po njenim redma tetae za zdravlje mlae dev ojke. Ona iznese samovar i tek to je uz a u aja zapodela beskonane prie o dvoru kad se odjednom zaustavi e pred tremom dvorska kola i cariin lakej ue, javljajui da je caric a izvolela pozvati devojku Mironovu. Ana Vlasjevma se izbezuinila i u urbala. Ah, bo e! povikala je. Carica vas zove u dvor. Kako li je za vas oznala? Ali kako ete vi , dete moje, dzii pred caricu? Vi se, valjida, ne znate ni pona ati po dvorskam nain u... Da li da vas ja otpratim? Ipak bdh vas mogla bar u poneem uputiti. A zar da idete u putnikim haljinama? Kako bi bilo da po aljem do babice po njenu utu haljinu? Na to e dvor ki lakej rei da je carica rada da Marija Ivanovna doe sama i to u onom o delu u kome se zatekne. ta su znale da rade Marija Ivanovna je sela u kola i po la u dvor, praena savetima i blagoslovima Ane Vlasjevne. Marija Ivanovna je predoseala da e se odluiti o na oj sudbini srce joj je jako lupalo i obamiralo. Posle nekoliko trenutaka feola su se zaustavila pred dvorcem. Mari ja Ivanovna je sa strahom po la uz stepenice. Pred njom su se vrata irom otvarala. Pro ila je kroz dugi niz pustih velianstvenih soba dvorski lakej joj je pokazivao p ut. Kad su najzad stigli do zatvorenih vrata, on joj ree da e je odmah prijaviti i

ostavi je samu. Pomisao da e se nai s cariccHn oi u oi toliko je upla i da se jedva m ogla dr atl na noganria. Utorn se vrata otvori e i ona ue u cariinu sobu za oblaenje. C arica je sedela za svojim tolom za toaletu. Oko nje je bilo nekoliko dvorana koj i su s po tovanjem pustili Mariju Ivanovniu da joj prie. Carica joj se ljubazno obr ati i Marija Ivanovna poznade u njoj onu gospou s kojiom je tako prisno razgovara la nekoliko trenutaka ranije. Carica je prizva i ree joj sme ei se kapetanava ki Milo mi je to sam mogla odr ati svoju re i uimti vam po molbi. Va a je stvar re ena. Ja s am uverena da je va verenik nevin. Evo vam pisma za koje ete se sami potruditi da ga odnesete svome buduem svekru. Marija Ivanovna prihvati pismo ustreptalom rukom i zaplakav i pade pred noge caiic i koja je podi e i poljubi. Caria stade razgovarati s njom. Znam da niste bogati, rekla je ali ja sam du na keri kapetana Mironova. Ne uznemiru jte se zbog svoje budunosti. Ja u se pobrinuti da uredim va e priiike. Ute iv i jadnu siroticu, carica je Otpusbi. Marija Ivanovna se odveze u onim istim d vorskim kolima. Ana Vlasjevna, koja je nestrpljivo oekivala njen povratak, obasu je pitanjima Marija Ivanovna je odgovarala kao od bede. Mada jebilanezadovoljnaz bognjenaslabapamenja, Ana Vlasjevna joj je to velikodu no aprostila, pripisujui ga p alanakoj stidljivosti. A Marija Ivanovna, nimalo radoznala da razgleda Petrograd, jo istoga dana otputova natrag u selo... Ovde se prekidaju bele ke Petra Andrejevia Grinjova. Iz porodinih uspomena zna se da je osloboen tamnice krajem 1774. godine po najvi em nareenju da je prisustvovao Pug aovljevom poguibljenju i da ga je ovaj poznao u gomili naroda, te mu klimnuo glav otn koja je jedan trenutak kasnije mrtva i krvava pokazana narodu. Ubrzo posle t oga Petar Andrejevi se o enio Marijom Ivanovnom. Njihovo potomstvo ivi sreno u simbir skoj gubemiji. Na trideset vrsta od nalazi se selo koje pripada desetorici posednika. U jednom krilu vlasteoskoga doma pokazuju svojeruno pismo Katarine II pod staklom i u ramu . PiBano je ocu Petra Andcrejevia u njemu se na lazi opravdanje njegova sina i po hvala razumu i srcu keri kapetana Mironova. Rukopis Petra Andrejevia dostavio nam je jedan od njegovih unuka koji je saznao d a se bavimo radom o vremenima koja je opisao njegov ded. Mi smo odluili, sa dopu te njem rodbine, da ga posebno objavimo, potra iv i za svaku glavu prikladan epigraf i dozvoliv i sebi da izmenimo imena nekih lica. 19. oktobra 1836. Izdava BELESKA O PISCU Pu kin je prvi ruski pisac svetske veliine i va nosti, prvi stvaralac 6ija je dela ru ski narod mogao unetii kao svoj udeo u svefsku knji evnost. On je pred Evropom i p red ooveanstvam bio tuma svoga naroda, gavorei im monim jezikom genija, i sve dio da nas, ak i pasle Talstoja i Gorkoga, on je astao jedan od najierazitijih i najveih pisaca u oveangtvu. Aleifesaindar Sergejevi Pu kta rodio se 1799. godine u Moskvii. Bo oou bio je potor oak mskih plemia, a po materi praunuk Etiopljaniina Hanibala kioga je kao nope kup io u Oairigradu hercegovaki trgovac Sava Vladiiislavi i poklonio canu Petru Veldko m. u Moskvi i u ZaharjShiu, selu ssvojih roditeljaspahija, pro iiveo je prvo detin jstvo. Kan je nauio da ftita i govocni fnaincoski. U desetoj godiini ve je itao ozb iljne francuske klaaine pisce. Obdaoren jakim pamenjem, anao je naizust mniOgo sti hova, a asobito je voleo dela Molijera i Vdltara. U bogatoj porodSnoj knjd nioi bil o je knjiiga od svake ruke. Tu je on na ao u rusfcom prevodu Plutarhove ivote zname nitih Grka i Rdmljana, Ilijadu, Odiseju i rrmoga ruska dela od Lomonoisova do Ka ramzdna. Ovo itanje rano je razvilo njegiov duhovni ivot i uobrazilju. U jesen god ine 1811, Pu kin je postao uSenik liceja u Carskom Selu i ve se prilikom sveanoigia otvaranja ove fcole isitakao svoDim stihovima koje je itao. Kad je godine 1817. iz liSato iz kole i postao dnDvnik u mfoiistarstfvu inostranlih posloiva, Pu kin je ubr zo postao poznat zbog svojih sitihova i epigrama, a kad je 1820. ofojavuto swj p rvi vei spev Buslana i Ljudmilu, ngegov pesnifcii glas, i pored o tre fcrlitike, Wro je za svagda utvren. Piristalioama klasiine tradicije nije se svideo njegov novd naiSJn pevanja, a njegavd epigrami pnoitiiv cara i njegove vlastli koje su prepi sdvali na sve stirane, razgnevliM su tada njega samor ca Rusije, Aleksandra Prvoga. Oaar se odlu io da pesnika pnogna. Ova kazna, meurtjkn, pretvara

se u blagoslov. Za etiri godine, koliko se bavio po Kavkazu, Krimiu, Ufarajini i Besarabiji, Pu kin je napdsao niiz pesama i nekoliko dvnih spevova, inspirisan le potom i ivotom ovih fcrajeva. Pu kin nije dugo ostao na jugu. Jedna njegova parodija u kojoj je ironano govorio o religiji be e pala vlastima u noke. DoznavSi za to, car je u Ijiutkii naredio da se Pu kin odmah otipusti iz slu foe i protera u jedno od sela njegovoga oca, gde 6e i veti pod nadzorom mesnih vlasti. Pu kdn se mioirao pdsmeno obavezati da nee odlazii ti sa roditeljskoga imanja i da se nee baviti nikakvim nepristojnim knji evirujm ra dom niti raspTOstirati misli tetne dru tvenom ivtntiu. ive6i usamljen, Pu fcim je mnogo radio i stvairao. Pored knji evna rada on se na selu uio ruskome jeziku od seljafca i svje dadilje, uilazdo u njegove tanine, nadahnji vao se narodniim iviotom i piredanjem, te se tako pniipremao za to daibl.1e i vern ije prikazivanje ruskoga naroda i ivota uop te. U to vreme jedan dogaaj uimalp mu nije dooeo velike nevolje. Doik se on bavio na selu, u Petrogradu je buknuo pafeu aj ustanika kojd su podigli napredoi plemii, tak ozvani dekaibiisti. Zavereniioi su pripadali onoj istoj struji sa iiim je piredst avndcima Pu kin bivao u stalnoim dodiru i na joigu, a zatiim odr avao veze i iz svpg a sela. Neki zaverenici bili su njegovi Skolsiki dirugovS, pa ak i prisni priijat elji. Da se Pu kin u to weime nailazio u Peitrogradu, on bi sigiurno brlo u njliho vtim redovima. Ali on je bio tada na selu, te nije neposredno miogao uestvovati u ovoim nesuspelom poku ajni. Pet uesriika ove zavere osueno je na smrt, a mnogi prog nainii u Sibir. Prililkioim pretresa, vlasti su meu njihovim hiartjijamia na le tol itoo prepisa Pu kinovih slobodoumnih pesamia da au i saime bdle iznenaene zbog njib ova bnooa. Jasno je bdlo da je on duhovno s njima i sarno su ga fiziko aBUtstvo i vi egodi nja uidaljenost iz prestonice spaaM te kih poslediica. Malo docndije 1826 ofoe eno je pet dekabristdkih voa svii su bili doibri Pu fcinovi po znanici. Pu kiin je oekdvao u dalekoj provinciji da e i po njega doi. Ali novi vladar Nitoodaj Prvti bio je jaik, lukav i trezven tdranin. Niemu se svi dela pesraikova astitost i hrabrost ion jepoku ao da iskosristi njegov dar i ugled za svoju apsolutistiku vladavirtu. Poavao ga je iz progonstva u prestondcu i sast ao se s njam, Zbog Pu fcinjave velilke slave i careve rnSiositi pesnika su poeli pr feivati u vtisoka mastoovska i petrogradska dru tva i on je svuda u sredi tu pa nje. U zimu godime 1828, na nekoj zabavi, an susree Nataliju Gonaiiovu. Njena lepota ga je apiniila i on se, posle diu eg rudvaranja, eni njome poetkom godne 1831. Pu kin je u to vreme na vrbnincu svioga talenta. Ono to je godnama saszrevalo u nje mu, sad je doinosilo ploda. Oti av i pred enidlbu, uoesen 1830, u seto BoldinD fcoje mu je otac danoviao, on se zboig bolere u Mosfcwi zadr ao u owm selu tri meseca. Z a to vreme napisao je tri male draine, meu kojima uvenoga Mocarta i Saldjeirija, a zatim dovr io Onjegina i sroio jo diva speva, niz lirskih pesama i itavu knjiigu prt ia. Moramio se domii ljaiti da su ova dela bila ranije ve skiciraiia ili ih je peBni b ve goibove nosio u sefoi, pa sai samo dao u zavr nom obliku. Ovii darai u Bolinu bili su poslednji sreni trenuci pesaiiikcrai. O anjem raama einom lepoticom ktojia je vaspitana u snobovsfeoj i neratdnoj atoosferi pridvoimih ple niiia, Pu kin giubi dragoceno vireme pratei je na balove i dvorske prijerne, gde igr a poni avajuu ulogu mu a lepptdce kojoj se ndvara sam car. Takav ftrot kraj rasko ne ene i visoki zahtevi plerrtikog dru tva izlo ili su siroma nog P ina velikim izdacima. On se strah.ovitio zadu io, a nije imao vremena i samioe za r ad. U oasu kad su se Francuzi i Poljaci dfeali protiv ttranije, kad siu u Rusiji gonili najbolje javne radmlke, Pu tein je tmioraiO da Sgra ulogu dvorsfcoga oveka i miu a lepe mondenke koja nije irnala pojma o njegovoj veliini. Podsvesno, on se t ruio da nae stoju pravu linost u knji evnam stvaranju, ukoliko je uspevao da nae priJi ke za rad. On je prvah godina po emidibi napdsafc pared novele Pikova dama, Istor iju Puga6ovljeve bune i romae Dubrovski u kojima je opisao biorbu seljaka protiv spahija i carske tiranije. Linost Pugaova mnogo ga prtvlai i on svoja nauna profuava nja o njegpvoj buni, posle objavljivanja svoje istorije o njemiu, iskoo uje i za ro rnan Ka petanova ki, poslednje svoje veliko delo, svoju labudovu pesuniu. A Kapetanova koi, ovaj obimoim mali, ali veoma lepo karmpoinavan roman, jedno je o

d najboljah deia ne saimo Poi lkatoavih nego i u svetskoj knji evnosti. U Kapetanavo j keri Pu kin opisuje borbu seljaka i prostoga naroda protiv tiramije tada njih irusk ih careva i protiv feudalnog poretka. On daje iroku siiku narodnih te nji seljakoga sveta kiojS fooe da se oslobodi ropstva i nepravde, opisujud sive zaplate i unosei se u pitanja ljudskoga ivota sa taliiko saoseanja kao da je sve to sam do iveo i pre trpeo u mnogim apohaima i pod razliitim podnefoJjima. Iako zbog vreimena u kiome i vi i zbog carske vlasti od koje zavisi on mora dia iprika e lik Pugaova i mranira cr tama, ipak se osea a Pu lain sa veliloom Ijubavljiu opisuje i prosti ruski narod koj i te i ka plernenitrn cilju da postfgne bolji ivot a slabodu i Buga6ovakaoipredstav raika tebonbe. Kad se ima na umu da je Pugaov smatran u to doba kao olienje zla i otpora dr avi i caru, Pu kinova smelost je za divljenje. Pored te tendencije Pu kin je u ovom romanu dao umetnlkd prekrasno ocrtane linosti, poev i od glavnih junaka i nji hove ljubavi do sasvim epizodmh lica, ak i kada se spomiinju samo u nekoliko reeni ca. Ruski ivot u svoj svojoj irinii Pu kin slika u ovom delu sa takvom snagm i majsto rijom da je jasno za to su i najvei ruski pisci, kao Tolstoj, uoili na ovom delu ka ko se spantano i verno umetniiki pmikaizuje ivot. Dok je, meuiim, pisaio svoja velika deia, Pu kinov domasi dnu tveni ivot bio je vedikia patoja koja se zavr ila neaeikivamom kataatrofom. Godline 1834. Pu kin je zaibele io u avoj dnevnik Postavljen saim za fcaimerjunkera to je sasvim neiprilino mojim giod iiruama, ali drwar eli da moja esna igra u dvaru. Car je to ufiinio koje zbog njeg ove ene da bi je to e e vi6, koje zbog Pu kiina da bi ga stalno imao na dku. Bilo je to oasno zvanje za sasvim mlade plemike airuove, a ne za najveeg pesniika Rusije i zre la oveka od trideset i eMri godine. Pesnikove muke sada su postale sasvim nejpodra o ljive. etvaro dece i dve enine sestre koje su s njima iveie, rasfeo ni ivot pesnifeove porodice, sasvam su pogcnr ali njegove novane prilike. Pored toga, obletanje dokon ih moi karaca, pa i samoga cara, oko njagove ene poveali su pesnikovu ljubomoru. Da bi mera bila prevr ena, mnogi njegoiv i neprijatelji govorili su o zalastou njegova tadenta, dok je reakoionama kritik a napadala njegova dela, a cenzura ih sakatala. Kad se meu udvarainia njegove ene pojavio i mladi francuski plemi emigrant Dantes, P ui kiTia, i inae veoma osetljivag, zasiula su gadna anionimna pisma o vezama Iantes oviim sa njegovom enom. To nije bilo tano, ali kako je ajegovia ena bila velika kok eta, Pu kin je poverovao, i da bd saizbio glasoive o tome i dao odu ke svojoj ljubom ori i uvreenoj 6asti, on je mladoga Francuza izazvao na dvoboj. U tom suk0bu Dant es je smrtno ranio Pu kina. Pu kin se muoiio diwa dana da najzad izdahne 29. jarauar a 1837. u trideset osmoj godini ivota. U Pu kina sve odi e veliinoin njegov ivot, njegova tragina smrt, njegova dela. U lirski im pesanama te ko je nai mu raivna kaio epski pesnik, pisac Evgenija Onjegina, on j e bez premca kao dramaitiar, on je dao nedosti an uzor u Biordsu Godunovu kao pripo veda on je u Bjelkinovirn priama i u Kapetamovoj keri pretea pioznijih velikih. maja tara muske iproze. Oskn oviih osobina, abog kojih je Pui ikiin znaajan za svafcaga itaoca ma koga narod a, on je nama, Ju niim Sloveoima, nainoito drag i zbog svoga veilikoga zanimanja za nas. Osamnaesit njegoivih pesama inspirisanD je na oim naromom poeziiaom i na om is. torijoim. Kad smo tek poku aval da potsitanemo slobodan narod, Pu kdn je vddeo da se to budi jedan danavijt i hrabar sioivenBka nar0d i posvetio mu je svoju pa nju ob radiv ! motive o nama u ouivenom ciklusu Peisme zapadnih Stovena.