Univerzitet u Novom Sadu Tehniki fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin

SEMINARSKI RAD:

Analiza uloge MSP u procesu razvoja nacionalne ekonomije

Zrenjanin,2011.

Sadraj:

1.Uvod........................................................................................................................... 3 1.1 Teorijski opis preduzea............................................................................ 4

2. Analiza uloge MSP u procesu razvoja nacionalne ekonomije

2.1. Definicija malih i srednjih preduzea........................................................ 4 2.2.Osnovne karakteristike MSP-a.................................................................... 5 2.3. Mala preduzea............................................................................................ 6 2.4. Velika preduzea.......................................................................................... 7 2.5. Prednosti i ogranienja MSP...................................................................... 7 2.5.1. Prednosti malih i srednjih preduzea............................................. 8 2.5.2. Nedostaci malih i srednjih preduzea.............................................. 9 2.6. Znaaj MSP za ekonomski razvoj Republike Srbije................................. 11 2.7.Poslovanje MSP na domaem tritu........................................................... 13 2.8. Privredni sektori Republike Srbije............................................................. 13 2.8.1. Prerada poljoprivrednih proizvoda................................................ 14 2.8.2. Industrijska proizvodnja................................................................. 14 2.8.3. Turizam............................................................................................. 14 2.8.4. Elektronsko poslovanje (e-business)............................................... 14 2.9. Mala i srednja preduzea u Srbiji u krizi................................................... 15 2.9.1. Finansijska podrka MSP od strane drave.................................. 16

3. Zakljuak ....................................................................................................................... 17 Literatura........................................................................................................................

18

1.Uvod

1.1. Teorijski opis preduzea Preduzee je organizacioni sistem orijentisan na budunost, koji posluje u privredi sa ciljem ostvarivanja sopstvenih interesa,uz uvaavanje ekonomskih principa i standarda. Upravljanje preduzeem predstavlja kontinualni proces kojim se pokree i usmerava strategija poslavne aktivnosti nekog preduzea u cilju ostvarivanja poslovanja. Nosioci strategije razvoja i proizvodnje u vremenu koje dolazi bie mala i srednja preduzea koja tee ka okonanju tranzicije i imaju znaajnu ulogu u ekonomskom napretku.

2. Analiza uloge MSP u procesu razvoja nacionalne ekonomije

2.1. Definicija malih i srednjih preduzea Mala i srednja preduzea (u daljem tekstu MSP) su motor ekonomskog razvoja jedne zemlje. Promoviu privatnu svojinu i preduzetnike vetine. Po miljenju mnogih eksperata i ekonomista MSP su sinonim za privatni sektor, i u figurativnom smislu za preduzetnitvo. Njihova komparativna prednost je u tome to su fleksibilna, mogu brzo da se adaptiraju na promene i da zadovolje zahteve trita. Od ukupno dvadeset miliona preduzea,koliko ih ima u Evropskoj Uniji, 99% su mala i srednja preduzea.Ona doprinose ukupnom bruto drutvenom proizvodu EU sa 66%, i obezbedjuju preko 80 miliona radnih mesta. To zapravo oslikava injenicu da mala i srednja preduzea zapoljavaju dve treine zaposlenih od ukubnog broja zaposlenih u privatnom sektoru u Evropskoj Uniji. Podelu na mala i srednja preduzea moemo izvriti prema obimu proizvodnje i pruanju usluga,kao i prema broju zaposlenih i ostvarenim prihodima. U sledeoj tabeli prikazana je definicija MSP u Evropskoj Uniji, Definicija Svetske banke,kao i definicija prema naim standardima:

2.2.Osnovne karakteristike MSP-a Osnovne karakteristike MSP-a: - u vlasnitvu su jednog oveka ili manjeg broja partnera, - fokusirana su na manje trine segmente (lokalnog znaaja), - imaju malo trino uee, - lako se prilagoavaju zahtevima trita, - upravljanje je "rezervisano" za vlasnike preduzea, - imaju fleksibilnu organizaciju (bez jasne podele rada i strukture), - veliina preduzea je mala u odnosu na glavne konkurente u odreenoj delatnosti (prema obimu prodaje, broju zaposlenih, vrednosti imovine preduzea).

2.3. Mala preduzea Mala preduzea (engl. Small business enterprises) postoje u skoro svim privrednim oblastima. Ova preduzea shodno ekonomskim parametrima, imaju mali obim poslovanja, mali uloeni kapital i mali broj zaposlenih radnika. Ona se strukturno uklapaju u privredni prostor koji nisu pokrila velika i srednja preduzea i obavljaju i poslove za koje i nisu zainteresovana, ili koji nisu profitabilni za vea preduzea. Preduzea male privrede poveavaju stepen i obim korienja novih resursa jedne privrede, uz visok stepen fleksibilnosti i adaptivnosti novim trinim i drugim uslovima. Mala preduzea po pravilu, osniva pojedinac, preduzetnik, koji je istovremeno i vlasnik i menader preduzea. On samostalno donosi sve odluke koje se odnose na poslovanje i snosi rizik poslovanja preduzea. Malo preduzee karakterie relatvno nizak stepen specijalizacije poslova, upravljakih i poslovnih funkcija. Poslovi malog preduzea su, po pravilu, lokalnog karaktera sa stanovita trita i zaposlenosti. Broj zaposlenih u malom preduzeu varira od jedne oblasti do druge. Na primer u svetu se smatra malim preduzeem ono koje zapoljava do dvesta radnika u industriji, dok je naprimer u trgovini njegova veliina izraena godinjim prometom. Najvei broj malih preduzea osniva se i posluje u oblasti maloprodaje, veliko prodaje i sektora usluga. U oblasti proizvodnje, to su uglavnom kooperacije sa srednjim i velikim preduzeima u oblastima proizvodnje koje zahtevaju brza prilagonavanja ili su sezonskog karaktera (na primer modna obua i odea i sl.). Visok stepen trine fleksibilnosti i niski fiksni trokovi predstavljaju znaajnu odrednicu i komparativnu prednost malih preduzea. Ona su esto i izvor inovacija i kao takva doprinose ubrzanijem razvoju privrede. U ovim preduzeima dolazi do izraaja preduzetnika inicijativa, profitabilnost ulaganja kapitala, inovativnost i kreativnost. Sektor malih preduzea dobija poseban znaaj u zemljama koje ostvaruju ubrzani tehnoloki razvoj, jer se preko malih preduzea lake prenosi savremena tehnologija. Mala preduzea imaju izuzetno znaajnu ulogu u lokalnom i regionalnom razvoju jedne zemlje. Ona su esto glavni izvor nove zaposlenosti. Mala preduzea mogu imati i znaajnu ulogu u spoljnoj trgovini jedne zemlje kao kooperanti velikih multinacionalnih preduzea i kompanija. Ekonomika Poslovanja, Prof.Momilo ivkovi

2.4. Velika preduzea Preduzea srednje veliine imaju izmenu 100 i 300 zaposlenih. Veliina preduzea se utvruje u zavisnosti od primenjenih kriterijuma. Ako se kao kriterijum koristi samo broj zaposlenih, pri tome se zanemaruje koliina uloenog kapitala. Savremena tehnologija i automatizacija radnih procesa mogu da obezbede proizvodnju visokog obima sa malim brojem zaposlenih. Stoga je kriterijum veliine uslovna kategorija i ne predstavlja istovremeno indikator ekonomskog znaaja preduzea. Srednja preduzea se nalaze na prelazu izmenu malih i velikih. Preduzea srednje veliine imaju odrenene slinosti i sa malim i velikim preduzeima. Prednost srednjih preduzea u odnosu na velika su u veoj fleksibilnosti i reagibilnosti na trine i tehnoloke promene. Ovo je naroito izraeno u granama u kojima je brzina i sposobnost prilagonavanja bitan uslov fleksibilnosti poslovanja. Podela rada i kooperacija su znaajno razvijene u ovim vrstama preduzea. Srednja preduzea karakterie relatvino visok stepen specijalizacije poslova i zaokruenost radnog i tehnolokog procesa. Visok stepen specijalizacije poslovnih funkcija u preduzeu srednje veliine dovodi do poveanja ukupne fleksibilnosti preduzea. Primena nauke i savremenih dostignua tehike i tehnologije kod ovih preduzea vea je nego kod malih preduzea, ali znatno manja nego kod velikih preduzea. Pitanje ekonomije obima ne postavlja se tako snano kao kod malih i srednjih kao i kod velikih preduzea jel ovu vrstu preduzea karakteriu niski fiksni trokovi. Srednja predutea imaju veu mo prilagonavanja - adaptibilnosti potrebama trita i drugih spoljnih faktora, nego velika preduzea. Organizacija rada u ovim preduzeima se razvija na bazi naunih principa. Sve neophodne funkcije su razvijene u skladu sa potrebama obavljanja delatnosti i reprodukcije ovih vrsta preduzea. Srednja preduzea su obino preovlanujue u strukturi privrede jedne srednje ekonomski razvijene zemlje. Ekonomika Poslovanja, Prof.Momilo ivkovi

2.5. Prednosti i ogranienja MSP Najoptije posmatrano, upravljanje preduzeem predstavlja kontinualni proces kojim se pokree i usmerava poslovna aktivnost u cilju realizacije svrhe poslovanja.Osnovna svrha upravljanja preduzeem jeste donoenje odreenog niza poslovnih aktivnosti kojima se vri kombinovanje resursa u funkciji ostvarivanja poslovnih ciljeva preduzea, kao i ostvarivanja stabilne trine pozicije, rasta i razvoja. Ali, sva preduzea se razlikuju po neemu, pa tako i MSP imaju svoje mane i prednsti.

2.5.1. Prednosti malih i srednjih preduzea Prednosti, odnosno nedostaci malih i srednjih preduzea najbolje se uoavaju ako ih poredimo s velikim preduzeima. Smatra se da su mala i srednja preduzea atraktivnija,inovativnija, flesibilnija i kreativnija od velikih preduzea.osnovne prednosti malih i srednjih preduzea u odnosu na velike industrijske sisteme su sledee: Mala i srednja preduzea su dostupna svim pretendentima, zato to obezbjeuju iste polazne mogunosti svima koji se odlue za mali biznis i to su relativno dostupna svim slojevima drutva i obrazovnim strukturama bez obzira na pol, starosnu strukturu, imovinske razlike, stepen obrazovanja i sl. MSP imaju znatno veu prilagodljivost tritu i odreenim trinim kretanjima u odnosu na velika preduzea. Ona esto diktiraju promene na tritu, to podstie i velike korporacije na transformaciju i ulaganje u razvoj. MSP stvaraju i najvei broj novih radnih mesta, poto velike firme svoju konkurentsku prednost grade na poveanoj automatizaciji i robotizaciji proizvodnih i drugih pogona, to umanjuje uae radnika u proizvodnim procesima. Poveanaautomatizacija i robotizacija ne zahteva visokokvalifikovanu radnu snagu, pa je prisutan trend premetanja ovih proizvodnih pogona u zemlje Dalekog Istoka, gde je nekvalifikovana radna snaga znatno jeftinija. Motivacija poznato je da mali biznis zapoinju ljudi koji imaju veliki entuzijazam,koji se odlikuje velikom motivacijom, a koja se izraava u injenici da rade dugonaporno kreativno, a to prenosi na blinje i sve zaposlene. Put od ideje do realizacije novih proizvoda je znatno krai kod malih preduzea, to utie na nastanak novih i kvalitetnijih proizvoda. Poto zapoljavaju relativno mali broj ljudi (prosjek u Evropskoj Uniji je 19), MSP ne mogu izazvati velike drutvene poremeaje u sluaju propadanja, a veoma estosto su to porodine firme, koje su najstabilniji do svake privrede. Nasuprot tome, propadanje velikih industrijskih sistema, za posledicu je imalo otputanje radnika, uz velike drutvene, politike isocijalne poremeaje. U malim i srednjim preduzeima najee je vlasnik ujedno i direktor firme, to predstavlja objedinjenost vlasnitva i upravljake funkcije, potie racionalno i savesno koritenje kapitala, te predstavlja dodatnu motivaciju za uspeh. U velikim sistemima, koja su najee deonika drutva, vlasnitvo je odvojeno od upravljanja, jer vlasnici samo nadziru rad uprave, preko svojih predstavnika u nadzorni m odborima.

Mogunost samozapoljavanja i zapoljavanja podrazumijeva kako vlastito zapoljavanje, tako i zapoljavanje lanova ue porodice. Neposrednost kontakta je velika snaga MSP-a, zato to vlasnik preduzea sve dri pod kontrolom i moe brzo stupiti u kontakt s drugim preduzetnikom. Birokratizacija u malim i srednjim preduzeima je znatno nia, zbog spoja upravljake i vlasnike funkcije, tako da vlasnik menader istovremeno obavlja vie funkcija. Mali sistemi su, zbog jednostavnijih tehnolokih procesa, koji se u njima obavljaju,ekoloki prihvatljiviji od velikih sistema, koji su, najee, glavni zagaivai okoline. Meuljudski odnosi u malim sistemima su zdraviji, zbog svakodnevnog zajednikog suoavanja sa istim problemima i, najee, zajednikog reavanja istih. Moemo rei da su mala i srednja preduzea humaniji vid organizovanja u odnosu na velike sisteme, u kojima se ta individualnost gubi. Psiholoka prednost podrazumeva da biti preduzetnik znai imati izvesnu nadmo i sigurnost, pogotovo tamo gde preduzetnici raspolau specifinim trinim umieem,znanjima i sposobnostima. Mala preduzea, svojim ueem u ukupnom broju preduzea, znaajno utiu na elastinost privrednog sistema jedne drutvene zajednice, poto svojom prilagodljivou lake naputaju svoju dotadanju domenu i zapoinju proizvodnjun ovih proizvoda.

2.5.2. Nedostaci malih i srednjih preduzea Pored nespornih navedenih prednosti, mala i srednja preduzea imaju i odreene nedostatke, kao posledicu ogranienosti i specifinosti, koje proizlaze upravo iz veliine preduzea. Meu glavne nedostatke malih i srednjih preduzea ubrajamo: Mogunost breg propadanja u odnosu na velika preduzea. Statistiki je dokazanoda 30-40% malih firmi prestaje s radom u razdoblju od tri godine nakon osnivanja, a ak 60% u razdoblju od osam do deset godina. Razlozi propadanja mogu biti subjektivne i objektivne prirode, a meu najznaajnije spadaju: -nedostatak iskustva koje se odnosi na vlastito suoavanje s praktinim funkcionisanjem celine firme, te jasno uoavanje bitnih od nebitnih aktivnosti; - nedovoljna tehnika znanja, koja se odnose na prostu nemogunost pojedinaca da do kraja ovlada svim znanjima koja su nuna za odreenu proizvodnju proizvoda i usluga; - povrna ili neadekvatno provedena analiza trita, posebno kada je u pitanju budua potranja; - nedovoljna osposobljenost u voenju administrativnih poslova, utoliko pre to se oni vie menjaju; - nemogunosti kontrole ujednaenosti poslovanja, tj. teko obezbeivanj ekontinituiteta i predvianja oscilovanja u pojedinim razdobljima;

10

-nemogunost predvianja financijskih tokova; -nemogunost dobijanja kratkoronih kredita od poslovnih banaka ili iz drugih izvora. Mali preduzetnici imaju lo novani tok, pa zbog preuzetih obaveza prema dobavljaima i nenaplaenih potraivanja, esto dolaze u poziciju nelikvidnosti,odnosno nemogunost izvravanja preuzetih obaveza u ugovorenim i zakonskim rokovima. Plaanje izvan rokova generator je propadanja upravo malih firmi, koje namaju dovoljnu mo da finansiraju i kreditiraju nedisciplinu trita i velike sisteme, koji mogu, zbog svoje superiornosti nad malim kooperantskim firmama,sami odreivati dospelost obaveza. Zbog niskog stepena podele rada, produktivnost u malim firmama je relativno niska, poto jedna osoba obavlja vie razliitih operacija i poslova, ime se smanjuje mogunost usavravanja i ue specijalizacije. Nedovoljna informisanost je veoma izraena slabost malih i srednjih preduzea. Plate u malim preduzeima su, uglavnom, manje, naroito ako se uzmu u obzir i svi dodaci koje radnici dobijaju u velikim sistemima, gde su im prava zatiena kolektivnim ugovorima i gde ih titi sindikat. Kako bi se izbegle poreske obaveze prema dravi, esto se do plate isplauje na ruke, to je tetno kako za dravu, takoi za same radnike. Rizik od propadanja preduzea i gubitka radnog mesta znaajno je vei u malim i srednjim preduzeima, u odnosu na velika preduzea. Mala preduzea nisu konkurentna na meunarodnom tritu, ukoliko ne nastupaju udrueno ili pod platom velikih preduzea (tzv. ekonomija obima). Zbog svega navedenog, mala i srednja preduzea predstavljaju vrlo osjetljiv segment privrednog poslovanja, kojem je, zbog svega to se pred njih stavlja, potrebna intenzivna i neprekidna institucionalna pomo i podrka.

11

2.6. Znaaj MSP za ekonomski razvoj Republike Srbije Mala i srednja preduzea u Republici Srbiji: U ukupnom broju preduzea uestvuje sa 99,8% u ukupnom broju zaposlenih sa 66,7% u prometu sa 67,8% u bruto domaem proizvodu sa 33% u bruto dodatnoj vrednosti sa 57,4% u izvozu 50,5% i u uvozu 60,9% Razvoj sektora MSP je jedan od kljunih elemenata u procesu evropskih integracija Republike Srbije, jer je neizostavan inilac integracije domae ekonomije u ire evropske privredne okvire i uspostavljanje poslovnih veza sa drugim evropskim zemljama. Mala i Srednja preduzea predstavljaju jedan od glavnih oslonaca privrede u razvoju Srbije u periodu rane tranzicije. Oekivanja od ovog segmenta privatnog sektora ekonomije Srbije su veoma ambiciozna , jer prema Vladinoj strategiji razvoja malih I srednjih preduzea i privatnog preduzetnitva u Republici Srbiji 2003-2008, predvia se otvaranje i do milion novih radnih mesta a ukupan broj malih I srednjih preduzea povea sa sadasnjih 76000 na ak 150000. O ekonomskoj snazi male privrede najbolje govore podaci da mala i srednja preduzea uestvuju sa 70% u ukupnom prometu. Ako vrimo medjunarodna poredjenja rezultata malih i srednjh preduzea moramo porediti i uslove u kojima se oni ostvaruju. Mala i srednja preduzea u razvijenim, ali i zemljama u tranziciji (sa kojima je celishodnije porediti napredak Srbije u narednom periodu) posluju u drugaijem poslovnom okruenju i uivaju znaajnu pomo i podrku drave, to svakako doprinosi njihovim boljim rezultatima poslovanja i veem doprinosu ekonomiji zemlje u celini. Privredna kretanja. Na makroekonomskom nivou, od poetka reformi u 2001. godini najvidljiviji pozitivni rezultati ostvareni su u oblasti monetarne politike, odnosno obaranju stope inflacije (koja je u 2002. godini svedena na 14.8%) I odravanju relativno stabilnog kursa dinara. Statistika pokazuje, takoe, rast bruto drutvenog proizvoda, mada postoje indicije o padu industrijske proizvodnje u 2003. godini (to je teko pouzdano utvrditi s obzirom da statistika jo uvek prati prevashodno drutvena preduzea kojih je sve manje). Broj preduzea:

12

Iako mala i srednja preduzea po broju ve sada ine oko 99% ukupno aktivnih preduzea i u Srbiji, njihov doprinos zapoljavanju i rezultatima privrede znaajno je manji nego u Evropskoj Uniji. Ohrabrujue je, meutim, da se iz godine u godinu belei pozitivan trend kod veine pokazatelja poslovanja. U protekle dve godine ukupan broj zaposlenih u ovom sektoru porastao je za preko 100 000. Iako se jedan deo ovog poveanja moe objasniti smanjenjem sive ekonomije, odnosno prijavom radnika koji su ranije radili na crno,evidentno je da je, ako ne u dvogodinjem nego neto duem vremenskom periodu, ipak ostvaren znaajan porast broja radnih mesta u ovom sektoru. Treba spomenuti i da su mala i srednja preduzea bila najvitalniji deo srpske ekonomije u periodu sankcija, iako nisu uivala nikakvu znaajniju pomo drave i esto se nalazila u neravnopravnom poloaju u odnosu na velika preduzea. Broj zaposlenih prema veliini preduzea ( 2010 god.):

Na osnovu svega iznetog opravdano je oekivati da mala i srednja preduzea potencijalno zaista mogu znaajno da doprinesu oporavku i razvoju srpske privrede.

13

2.7.Poslovanje MSP na domaem tritu Jedan od ciljeva Vlade Republike Srbije jeste da sektor MSP postigne meunarodnu konkurentnost. U tom smislu, neophodno je postii predhodnu konkurentnost sektora MSP na domaem tritu i to u ambijentu otvorene trine privrede. Sektor MSP u svim zemljama znaajno je prisutan na domaem tritu i koristi lokalne trine mogunosti. Postoje tri glavne oblasti delovanja koje treba da omogue bolji pristup MSP domaem tritu. Kooperantsko povezivanje MSP sa velikim preduzeima Menunarodni trend ve nekoliko decenija je da se velika industrijska preduzea koncentriu na kljune aktivnosti, a da za mnogobrojne druge aktivnosti, kao koperante, angauju specijalizovana MSP. Uspostavljanje ovakvih odnosa smatra se da ima presudan znaaj za konkurentnost u sektoru industrije. Osim toga, razgranata mrea MSP kao kooperanata predstavlja pozitivan faktor za podsticaj direktnih stranih investicija. Procesi privatizacije i restrukturiranja velikih drutvenih preduzea treba da ukljue i razvoj ovakvih poslovnih odnosa sa sektorom MSP. Ukljuivanje sektora MSP u javne nabavke proizvoda kao to su uniforme, kolski nametaj,oprema za bolnice, granevinski materijal i sl. Velika preduzea obino imaju konkurentsku prednost u pogledu zadovoljavanja zahteva i propisa sistema tenderske nabavke, ali su vlade mnogih zemalja preduzele mere da obezbede ravnopravniji poloaj sektora MSP kroz bolje informisanje i jednostavnije tenderske procedure. Narodna Skuptina Republike Srbije usvojila je novi Zakon o javnim nabavkama (Sl. Glasnik RS broj 39/2002) u julu 2002.g., a Agencija za javne nabavke je u procesu osnivanja. Vea penetracija roba iroke potronje sektora MSP Na domaem tritu, u maloprodaji, nalazi se veliki broj artikala poreklom iz razliitih drava. Iako je domae trite ogranieno po veliini, znaajan spoljnotrgovinski deficit ukazuje na potrebu za veim ueem domaeg sektora MSP na domaem tritu. Republika agencija za razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva pripremie predloge za podsticanje boljeg poslovanja sektora MSP na domaem tritu. 2.8. Privredni sektori Republike Srbije Svaki preduzetnik, malo ili srednje preduzee ima odrenenu vrednost za Republiku Srbiju.Pojedini privredni sektori imaju poseban strateki znaaj zahvaljujui svojoj sposobnosti,dodavanja nove vrednosti prirodnim resursima, doprinosu poveanja deviznog priliva, uticajuna poveanje zaposlenosti, podsticanju regionalnog razvoja i stvaranju uslova da Republika Srbija iskoristi mogunosti koje se otvaraju napretkom informacionih i komunikacionih tehnologija. Imajui u vidu izneto, identifikovana su etiri privredna sektora koja imaju najvei ekonomski potencijal: - prerada poljoprivrednih proizvoda, - industrijska proizvodnja, - turizam i -elektronsko poslovanje (e-business).

14

2.8.1. Prerada poljoprivrednih proizvoda Poljoprivreda ima poseban znaaj za Republiku Srbiju jer stvara oko 20% bruto drutvenog proizvoda. Postoje realne mogunosti za poveanje obima prerade poljoprivrednih proizvoda,uz pretpostavku da se izvre neophodna ulaganja u kvalitet i marketing. 2.8.2. Industrijska proizvodnja Iako e vremenom udeo industrije u bruto drutvenom proizvodu opasti, ova privredna grana e uvek imati vanu ulogu u privredi Republike Srbije. U nasleenoj privrednoj strukturi velika koncentracija industrije je u mainogradnji i metalurgiji. Ovim industrijskim granama predstoji neophodno restrukturiranje, ali ne treba zanemariti akumulirana znanja koja predstavljaju potencijal koji se moe iskoristiti za razvoj sektora MSP u oblasti inenjeringa i kooperacije. Osim toga, MSP u Republici Srbiji imaju znaajne potencijale i u drugim industrijskim granama, ukljuujui i nove industrijske grane poput audio-vizuelne produkcije kulturnih sadraja. Jak proizvodni sektor, u kome vano mesto ima sektor MSP, od presudne jevanosti za razvoj privrede Republike Srbije. 2.8.3. Turizam Zbog tekih okolnosti usled raspada SFRJ, Republika Srbija nema znaajnije razvijen sektorturizma. Turizam doprinosi poveanju zaposlenosti i ivotnog standarda i koristan je za sveregione i sektore, pa stoga njegovo oivljavanje i razvoj predstavljaju prioritet za Republiku Srbiju.Turistiki proizvod zemlje podrazumeva kako prirodna bogatstva, tako i izgraene kapacitete i irok spektar komercijalnih usluga koje obuhvataju hotele i druge vrste smetaja,restorane i ostale ugostiteljske objekte, prodavnice, saobraaj i sportske aktivnosti, a usluge u pomenutim oblastima uglavnom prua sektor MSPP. 2.8.4. Elektronsko poslovanje (e-business) Najjednostavnija definicija elektronskog poslovanja glasi: to su sve poslovne transakcijekoje se obavljaju elektronskim putem, najee preko Interneta. Elektronsko poslovanje jejedan od sektora koji se najbre razvija u svetu i prua velike mogunosti za ekonomski razvoj. Tehnologije koje podravaju elektronsko poslovanje imaju sve jai uticaj na sveprivredne aktivnosti. Republika Srbija ne treba da dozvoli da ostane po strani i mora da uiniznatan napor da bi dostigla odrenene standarde i razvila svoje kapacitete u elektronskomposlovanju. U tom smislu, posebnu panju treba posvetiti razvoju industrije softvera u MSPsektoru, jer Republika Srbija raspolae mladim kadrovima sa znanjem i iskustvom u ovojoblasti koja poseduje i znaajan izvozni potencijal. Republika agencija za razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva, u saradnji sa Ministarstvom za privredu i privatizaciju, Ministarstvom trgovine, turizma i usluga, Ministarstvom za nauku, tehnologiju i razvoj i Ministarstvom poljoprivrede i vodoprivredepripremie tokom 2012.g. operativne programe razvoja sektora MSP u oblastima prerade poljoprivrednih proizvoda, industrijske proizvodnje, turizma i elektronskog poslovanja, u skladu sa strategijskim opredeljenjima ovih ministarstava. Nadlena ministarstva pripremie i predloiti Vladi Republike Srbije potrebne mere za realizaciju ovih programa.

15

2.9. Mala i srednja preduzea u Srbiji u krizi Ekonomisti smatraju da su mala i srednja preduzea razvojna ansa Srbije. Ipak, ne ide sve u skladu sa planovima i projekcijama.Mala i srednja preduzea su u svakoj evropskoj zemlji praktino najbrojnija i na njima se temelji veliki deo ekonomije. Lako se prilagoavaju promenama i usvajaju tehnoloke novine. Svakog dana se u Srbiji, za osam radnih sati, ugasi, odnosno prestane da radi, oko 20 preduzetnikih radnji. Poslednjih meseci je broj zatvorenih od broja otvorenih zanatskih radnji, vei za nekoliko stotina. Dva su osnovna razloga: kriza koja ne prestaje i visoke dabine koje se plaaju dravi po raznim osnovama. Trokovi poslovanja su enormni. Vi kad imate neku firmu ili radnju, vi imate toliko da platite dravi, da za vas ne ostane vie nita. I onda stariji ljudi idu u penziju, zatvaraju radnje, jer ne mogu vie da izdre taj tempo. A ovo novo to se otvara, to je otvoreno pro forme radi, samo da bi se konkurisalo za neto neto, objanjava potpredsednik asocijacije malih i srednjih preduzea Srbije Dragomir Raki. Zvanini podaci Agencije za privredne registre potvruju trend gaenja poslovanja, ne samo kod preduzetnika, ve i kod malih i srednjih firmi, privrednih drutava kako ih zakon definie. U avgustu je osnovano 589, a ugaeno 1273 privredna drutva. Preduzetnici su, takoe u avgustu, osnovali 2478 preduzea, a ugasili 2.840. U oktobru osnovano je 543, a ugaeno 875 privrednih drutava. Preduzetnikih radnji otvoreno je 2.569, a katanac na bravu u oktobru je stavilo 2.626 preduzetnika. Pitanje je, moe li Srbija da uini poslovnu klimu za preduzetnike i male firme lakom i podnoljivijom, jer na taj nain unapred eliminie mogue socijalne probleme. U uslovima krize, kada morate da neke stvari prilagodite i pojednostavite, ako treba neke dabine i da pojeftinite. Vrlo je pogrean nain da mislite da poveanjem dabina popunite manjak u dravnoj kasi to se nikada ne deava. Jer ako se ugase mala i srednja preduzea bojim se da e drava u budunosti imati jo vie problema sa finansiranjem, kae direktor instituta Ekonomskih nauka Dejan Eri. Da su realnost poslovanja i svakodnevica neretko sloeniji nego to pokazuje statistika, uoavaju i u Uniji poslodavaca. Uoena je jedna tendencija da se mnogo firmi koje se otvaraju, praktino svaka druga, ili nema ni jednog zaposlenog ili ima jednog. Drugim reima, mnoge od tih firmi se otvaraju da bi neke druge firme koje su nelikvidne ili u problemima pokuale da prebace neki deo svoje imovine ili neka novana sredstva pre nego to budu zatvorene ili odu u steaj. Tako da i ta statistika, pitanje je uopte koliko odraava realno stanje, smatra Dragoljub Raji iz Unije poslodavaca Srbije. Dobra ilustracija neveselog stanja je i injenica da svega 10,45 odsto malih i srednjih preduzea zarade isplauje na vreme, a da oko 15 odsto ima kanjenje due od tri meseca.

16

2.9.1. Finansijska podrka MSP od strane drave Nema sumnje da su mala i srednja preduzea postala znaajna poluga ekonomskog razvoja Srbije. Sada "mali biznisi" ostvaruju oko dve treine ukupnog prometa i oko 60 odsto bruto dodate vrednosti. Ovaj sektor je u prethodnim godinama ponudio najvie novih radnih mesta i danas angauje 67 odsto svih zaposlenih u privredi. MSP imaju apsolutnu prevlast u ukupnom broju poslovnih subjekata. Od oko 333.500 svih registrovanih firmi, na ovu grupaciju se odnosi ak 99,8 odsto. Sve to ne znai da nema razvojnih problema u ovom sektoru. Oni se ogledaju u usitnjenosti poslovnih subjekata, niskoj konkurentnosti, nedovoljnoj razuenosti finansijskog trita, neodgovarajuoj strukturi trita rada, nepovoljnom regionalnom rasporedu, administrativnim preprekama i slino. U naoj prologodinjoj anketi kod 3.000 MSP, najvei problemi bili su nedostatak sredstava i zakonske regulative, zatim nedostatak radnika odgovarajuih kvalifikacija, neusklaenost poslovanja sa zahtevima standarda kvaliteta i nedovoljnu informisanost o tritima i tehnologijama. Najvee nezadovoljstvo ispoljeno je u vezi sa poreskim propisima i procedurama i dugim i skupim postupcima prilikom izdavanja graevinskih dozvola. Nakon toga, slede rad inspekcijskih organa, problemi sa uknjibom nepokretnosti, komplikovani postupci prijave i odjave radnika, spora naplata potraivanja. Drava za sada pokuava da probleme nedovoljnih izvora finansiranja ublai stimulativnim kreditnim linijama za zapoinjanje poslovanja, investiranje u nerazvijena podruja, unapreenje turistiko-ugostiteljske ponude. Postoje i subvencije za samozapoljavanje i opremanje radnih mesta. Znatan deo realizovanih subvencija kod odobravanja kredita za otklanjanje posledica ekonomske krize odnosi se na MSP. Nacionalna agencija za regionalni razvoj realizuje program podrke uspenim preduzeima i preduzetnicima za jaanje konkurentnosti. Slini podsticaji odobravaju se preko SIEPA u okviru podrke internacionalizaciji MSP, a AOFI finansira izvozne poslove i osiguranje potraivanja. Preko nadlenih ministarstava finansijski se podravaju inovatori i klasteri. Problemi brojnosti i neusaglaenosti propisa i prateih normi bie reeni u toku sprovoenja strategije regulatorne reforme. Napravljeni su prvi koraci u tom pravcu. Prilikom registrovanja preduzea kod APR dobija se istovremeno i PIB i time je skraeno vreme za otpoinjanje delatnosti. Od ove godine zavrni rauni predavae se samo na jednom mestu - kod APR, a ne na tri mesta kao do sada. Sprovoenjem Zakona o ureenju prostora uvee se red u oblasti nekretnina. Te druge mere treba da omogue jo bri i kvalitetniji razvoj sektora MSP koji se kao i drutvo u celini nalazi u fazi tranzicije. Pokrenut je itav front aktivnosti na unapreivanju poslovnog ambijenta u Srbiji. MSP su prepoznate kao jedan od razvojnih prioriteta. U tom kontekstu, moe se rei da je njihova perspektiva prilino izvesna. Treba samo imati u vidu da se radi o procesu koji u mnogim aspektima zahteva odreeni period.U zemljama Evropske Unije, vlade donose propise koji su fokusirani na podrku MSP,i na stimulisanje njihovog rasta i konkurentnosti.

17

3. Zakljuak
Posmatramo li razvoj svetske ekonomije i dogaaje koji prate proces globalizacije svetskog trita, naroito krajem prolog i poetkom ovog veka, uoavamo da su mala i srednja preduzea (MSP) uspela da se izbore za poziciju neophodnog elementa u razvoju nacionalne ekonomije. Zahvaljujui svojim karakteristikama, kao to su: fleksibilnost,laka primena novih menadment trendova, bolja komunikacija unutar preduzea i slino,omoguilo je da razvoj sektora malih i srednjih preduzea predstavlja imperativ za sve zemlje koje ele da svoju ekonomiju prilagode novim trinim uslovima. U elji da opstanu na tritu, MSP moraju stalno da rade na unapreivanju svojih proizvodnih procesa,stvarajui na taj nain jo bolji proizvod, odnosno uslugu. Mala i srednja preduzea predstavljaju kimu evropske ekonomije, stvaraju najvie radnih mesta i pospeuju razvoj evropske ekonomije. Jedan od bitnih faktora, koji obezbeuje opstanak na tritu jeste postizanje poslovne izvrsnosti, koje MSP-u omoguuje da svoje poslovanje prilagodi zahtevima savremenog poslovanja. Postizanje poslovne zrelosti, za MSP je vrlo dug i teak proces, koji zahteva dosta ulaganja samog vlasnika, ali i svih zaposlenih. Meutim,samo na taj nain naa mala i srednja preduzea e biti sposobna da odgovore zahevima trita, koje svakim danom postaje sve zahtevnije, zahvaljujui sve veoj konkurenciji, kako na domaem, tako i na stranom tritu.Male firme i velike kompanije imaju razliitu ulogu u inovativnom procesu. MSP su,generalno posmatrano, vie trino i manje istraivaki orijentisana, bra su u iskoriavanju novih mogunosti ekonomskog i tehnolokog razvoja i vie orijentisana na male inkrementalne inovacije. Iskustva u upravljanju razvojem MSP-a, njihov broj, pozitivan uticaj na rast drutvenog proizvoda i nacionalnog dohotka, visoko relativno uee zaposlenih MSP u ukupnom broju zaposlenih u visokorazvijenim zemljama, na jednoj strani, i nedostatak finansijskih sredstava i vremena kao najvanijih resursa u naoj zemlji, na drugoj strani,ukazuju da strateki cilj Srbije treba da bude upravljanje razvojem MSP-a. Drava direktnim i indirektnim merama podrke treba da pozitivno utie na okruenje MSP-a, kako bi se obezbedilo ispunjenje napred definisanog stratekog cilja. Okruenje za MSP predstavlja: drava-vlada, lokalna uprava, privredne komore, univerziteti, instituti, razne asocijacije i firme koje se bave konsaltigom, edukacijom i pruanjem drugih vidova pomoi.Mala i srednja preduzea treba da se udruuju u asocijacije i formiraju svoje klubove. Na kraju, moemo rei da je potrebno vie koordinacije izmeu svih institucija i projekata da bi se poveala efikasnost institucija u budunosti, i da bi se maksimizirala saradnja u raznim oblastima u kojima se intervenie ili se pokreu nove inicijative.

18

Literatura
Dr Zvonko Sajfert, Dr Dejan orevi, Dr Caria Bei: Menadzment trendovi, TF Mihajlo Pupin , Zrenjanin, 2006. Dr Dejan orevi, Caria Bei, Sran Bogeti : Osnove funkcionisanja savremene ekonomije, TFMihajlo Pupin, Zrenjanin,2004. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije, dostupno na : www.merr.gov.rs (poslednji put poseeno 26.11.2011.) Nacionalna agencija za regionalni razvoj NARR,dostupno na: www.narr.gov.rs (poslednji put poseeno 26.11.2011.) Vlada Republike Srbije,dostupno na: www.srbija.gov.rs (poslednji put poseeno 26.11.2011.)