8MART Izvestaj 2011 REVIZIJA

"8. MART" AD, BEOGRAD IZVETAJ NEZAVISNOG REVIZORA O IZVRENOJ REVIZIJI FINANSIJSKIH IZVETAJA ZA 2011.
GODINU
MOORE STEPHENS Revizija i Raunovodstvo d.o.o., Beograd, Studentski trg 4/V Tel: 011 3283 440, 011 3281 194, Fax: 011 2181 072 e-mail:office@revizija.co.rs Matini broj 06974848, PIB 100300288 www.revizija.co.rs
"8. MART" AD, BEOGRAD IZVETAJ NEZAVISNOG REVIZORA O IZVRENOJ REVIZIJI FINANSIJSKIH IZVETAJA ZA 2011. GODINU
SADRAJ Strana IZVETAJ NEZAVISNOG REVIZORA FINANSIJSKI IZVETAJI: BILANS USPEHA BILANS STANJA IZVETAJ O TOKOVIMA GOTOVINE IZVETAJ O PROMENAMA NA KAPITALU STATISTIKI ANEKS NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVETAJE 2 3-4 5-6 7 8 - 11 12 - 45 1
Privredno drutvo za reviziju raunovodstvo i konsalting MOORE STEPHENS Revizija i Raunovodstvo d.o.o. Studentski Trg 4/V, 11000 Beograd, Srbija Tel: +381 (0) 11 3283 440, 3281 194; Fax: 2181 072 E-mail: office@revizija.co.rs, www.revizija.co.rs Matini broj/ID: 06974848; PIB/VAT: 100300288
Broj: 106/12 IZVETAJ NEZAVISNOG REVIZORA Akcionarima "8. MART" a.d., Beograd Izvetaj o finansijskim izvetajima Izvrili smo reviziju priloenih finansijskih izvetaja "8. MART" a.d., Beograd, koji ukljuuju bilans stanja na dan 31. decembra 2011. godine, bilans uspeha, izvetaj o promenama na kapitalu i izvetaj o tokovima gotovine za godinu zavrenu na taj dan, kao i statistiki aneks i napomene uz finansijske izvetaje koje ukljuuju pregled znaajnih raunovodstvenih politika i druge objanjavajue informacije. Odgovornost rukovodstva za finansijske izvetaje Rukovodstvo je odgovorno za pripremu i fer prezentaciju ovih finansijskih izvetaja u skladu sa raunovodstvenim propisima vaeim u Republici Srbiji, kao i za ustrojavanje neophodnih internih kontrola koje omoguuju pripremu finansijskih izvetaja koji ne sadre greke, bilo namerne ili sluajne. Odgovornost revizora Naa odgovornost je da izrazimo miljenje o ovim finansijskim izvetajima na osnovu svoje revizije. Reviziju smo izvrili u skladu sa Meunarodnim standardima revizije. Ovi standardi nalau da radimo u skladu sa etikim zahtevima i da reviziju planiramo i izvrimo na nain koji omoguava da se, u razumnoj meri, uverimo da finansijski izvetaji ne sadre materijalno znaajne pogrene iskaze. Revizija ukljuuje sprovoenje postupaka u cilju pribavljanja revizijskih dokaza o iznosima i obelodanjivanjima datim u finansijskim izvetajima. Izbor postupaka je zasnovan na revizorskom prosuivanju, ukljuujui procenu rizika materijalno znaajnih pogrenih iskaza u finansijskim izvetajima, nastalim usled kriminalne radnje ili greke. Prilikom procene rizika, revizor razmatra interne kontrole koje su relevantne za pripremu i fer prezentaciju finansijskih izvetaja, u cilju osmiljavanja revizijskih postupaka koji su odgovarajui datim okolnostima, ali ne u cilju izraavanja miljenja o efikasnosti internih kontrola pravnog lica. Revizija takoe, ukljuuje ocenu primenjenih raunovodstvenih politika i znaajnih procena izvrenih od strane rukovodstva, kao i ocenu opte prezentacije finansijskih izvetaja. Smatramo da su pribavljeni revizijski dokazi dovoljni i odgovarajui da obezbede osnovu za nae revizorsko miljenje. Miljenje Po naem miljenju, finansijski izvetaji istinito i objektivno po svim materijalno znaajnim pitanjima, prikazuju finansijsko stanje "8. MART" a.d., Beograd na dan 31. decembra 2011. godine, kao i rezultat njegovog poslovanja i tokove gotovine za poslovnu godinu zavrenu na taj dan, u skladu sa raunovodstvenim propisima vaeim u Republici Srbiji i raunovodstvenim politikama obelodanjenim u napomenama uz finansijske izvetaje.
U Beogradu, 20. april 2012. godine MOORE STEPHENS Revizija i Raunovodstvo d.o.o. Beograd Bogoljub Aleksi Ovlaeni revizor
"8. MART" AD, BEOGRAD BILANS USPEHA u periodu od 01. 01. do 31. 12. 2011. godine
Grupa rauna, raun 1 POZICIJA 2 A. PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOG POSLOVANJA I. POSLOVNI PRIHODI 1. Prihodi od prodaje 2. Prihodi od aktiviranja uinaka i robe 3. Poveanje vrednosti zaliha uinaka 4. Smanjenje vrednosti zaliha uinaka 5. Ostali poslovni prihodi II. POSLOVNI RASHODI 1. Nabavna vrednost prodate robe 2. Trokovi materijala 3. Trokovi zarada, naknada zarada i ostali lini rashodi 4. Trokovi amortizacije i rezervisanja 5. Ostali poslovni rashodi III. POSLOVNA DOBITAK IV. POSLOVNI GUBITAK V. FINANSIJSKI PRIHODI VI. FINANSIJSKI RASHODI VII. OSTALI PRIHODI VIII. OSTALI RASHODI IX. DOBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA PRE OPOREZIVANJA X.GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA PRE OPOREZIVANJA XI. NETO DOBITAK POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA XII. NETO GUBITAK POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA B. DOBITAK PRE OPOREZIVANJA V. GUBITAK PRE OPOREZIVANJA G. POREZ NA DOBITAK 1. Poreski rashod perioda 2. Odloeni poreski rashodi perioda 3. Odloeni poreski prihodi perioda D. Isplaena lina primanja poslodavcu . NETO DOBITAK E. NETO GUBITAK . NETO DOBITAK KOJI PRIPADA MANJINSKIM ULAGAIMA Z. NETO DOBITAK KOJI PRIPADA VLASNICIMA MATINOG PRAVNOG LICA I. ZARADA PO AKCIJI 1. Osnovna zarada po akciji 2. Umanjena (razvodnjena) zarada po akciji AOP 3 Napomena broj 4 ( u hiljadama dinara) Iznos Tekua Prethodna godina godina 5 6
60 i 61 62 630 631 64 i 65 50 51 52 54 53 i 55
66 56 67,68 57,58
201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 225 226 227 228 229 230 231 232 233 234
20 20a 20b 17 17 17 17 17
21 18 22 19
1.655.725 1.518.186 0 135.053 0 2.486 1.621.219 1.435 1.104.639 356.295 44.811 114.039 34.506 0 72.782 94.273 6.010 6.296 12.729 0 0 0 12.729 0 0 0 292 0 13.021 0
1.572.657 1.598.543
27.218 1.332 1.440.135 1.606 1.045.363 281.170 38.539 73.457 132.522 262.789 311.609 7.325 3.685 87.342
69-59 59-69
87.342
721 722 723
5.211
82.131
"8. MART" AD, BEOGRAD
BILANS STANJA na dan 31. decembra 2011. godine

( u hiljadama dinara) Iznos Tekua Prethodna godina godina 5 6
Grupa rauna, raun 1 AKTIVA
POZICIJA 2
AOP 3
Napome na broj 4
A. STALNA IMOVINA 00 012 01 bez 012 I. NEUPLAENI UPISANI KAPITAL II. GOODWILL III. NEMATERIJALNA ULAGANJA IV. NEKRETNINA, POSTROJENJA, OPREMA I BIOLOKA SREDSTVA
001 002 003 004 005 4
341.906 0 0 6.080 334.039
396.729
6.080 361.338
020,022,023,02 6,027(deo),028 (deo),029 024,027(deo) i 028(deo) 021,025,027 (deo) i 028(deo) 030 do 032,039(deo) 033 do 038,039(deo) minus 037 10 do 13,15
1. Nekretnine, postrojenja i oprema 2. Investicione nekretnine 3. Bioloka sredstva IV. DUGORONI FINANSIJSKI PLASMANI 1. Uea u kapitalu
006 007 008 009 010
334.039 0 0 1.787
361.338
29.311 26.799
6a
249
2. Ostali dugoroni finansijski plasmani B. OBRTNA IMOVINA I. ZALIHE II. STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI I SREDSTVA POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA III. KRATKORONA POTRAIVANJA, PLASMANI I GOTOVINA 1. Potraivanja 2. Potraivanja za vie plaen porez na dobitak 3. Kratkoroni finansijski plasmani 4. Gotovinski ekvivalenti i gotovina 5. Porez na dodatu vrednost i aktivna vremenska razgranienja V.ODLOENA PORESKA SREDSTVA G. POSLOVNA IMOVINA D. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA . UKUPNA AKTIVA E. VANBILANSNA AKTIVA
011 012 013
6b 7
1.538 4.380.856 295.254
2.512 3.602.765 195.931
14
014 015 016 017 018 019 020 021 022 023 024 025 8 8a 9 8b
0 4.085.602 4.056.854 0 1.000 15.903 11.845 0 4.722.762 0 4.722.762 70.066 3.406.834 3.399.085
20,21 i 22, osim 223 223 23 minus 237 24 27 i 28 osim 288 288 29 88
2.495 5.254 3.999.494 3.999.494 1
23
"8. MART" AD, BEOGRAD BILANS STANJA na dan 31. decembra 2011. godine Nastavak
( u hiljadama dinara) Iznos Tekua Prethodna godina godina 5 6 400.397 10 10 160.922 0 2.838 0 0 0 10 236.637 0 0 4.317.052 11A 11C 3.136 163.983 163.983 0 4.149.933 12 119.385 0 13 14 3.942.569 65.577 3.280.334 42.180 3.381.722 58.178 3.606.513 884 223.907 223.907 223.616 2.838 387.376 160.922
Grupa rauna, raun 1 PASIVA A. KAPITAL 30 31 32 330 i 331 332 333 34 35 037 i 237 40 41 414,415 41 bez 414 i 415 42 osim 427 427 43 i 44 45 i 46 47 i 48, osim 481 i 49 osim 498 481 498
POZICIJA 2
AOP 3 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120
Napomena broj 4
I. OSNOVNI I OSTALI KAPITAL II. NEUPLAENI UPISANI KAPITAL III. REZERVE IV. REVALORIZACIONE REZERVE V. NEREALIZOVANI DOBICI PO OSNOVU HARTIJA OD VREDNOSTI VI. NEREALIZOVANI GUBICI PO OSNOVU HARTIJA OD VREDNOSTI VII. NERASPOREENI DOBITAK VIII. GUBITAK IX. OTKUPLJENE SOPSTVENE AKCIJE B. DUGORONA REZERVISANJA I OBAVEZE I. DUGORONA REZERVISANJA II. DUGORONE OBAVEZE 1. Dugoroni krediti 2. Ostale dugorone obaveze III. KRATKORONE OBAVEZE 1. Kratkorone finansijske obaveze 2. Obaveze po osnovu sredstava namenjenih prodaji i sredstava poslovanja koje se obustavlja 3. Obaveze iz poslovanja 4. Ostale kratkorone obaveze 5. Obaveze po osnovu PDV i ostalih javnih prihoda i pasivna vremenska razgranienja 6. Obaveze po osnovu poreza na dobitak V. ODLOENE PORESKE OBAVEZE G. UKUPNA PASIVA
121 122 123 124 125
15 16
22.402 0 5.313 4.722.762
1.030 5.605 3.999.494 1
89
D. VANBILANSNA PASIVA
23
70.066
IZVETAJ O NOVANIM TOKOVIMA u periodu od 01. 01. do 31. 12. 2011. godine
( u hiljadama dinara) Iznos Tekua Prethodna godina godina 3 4 953.966 883.547 28 70.391 929.233 555.988 362.978 7.697 2.570 24.733 692.922 679.249 23 13.650 691.810 415.974 267.479 3.200 5.157 1.112
POZICIJA 1 A. TOKOVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI I. Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti 1Prodaja i primljeni avansi 2. Primljene kamate iz poslovnih aktivnosti 3. Ostali prilivi iz redovnog poslovanja II. Odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti 1. Isplate dobavljaima i dati avansi 2. Zarade, naknade zarada i ostali lini rashodi 3. Plaene kamate 4. Porez na dobitak 5. Plaanja po osnovu ostalih javnih prihoda III. Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti IV. Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti B. TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA I. Prilivi gotovine iz aktivnosti investiranja 1. Prodaja akcija i udela (neto prilivi) 2. Prodaja nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja, opreme i biolokih sredstava 3. Ostali finansijski plasmani (neto prilivi) 4. Primljene kamate 5. Primljene dividende II. Odlivi gotovine iz aktivnosti investiranja 1. Kupovina akcija i udela (neto odlivi) 2. Kupovina nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja, opreme i biolokih sredstava 3. Ostali finansijski plasmani (neto odlivi) III. Neto priliv gotovine iz aktivnosti investiranja IV. Neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja
AOP 2 301 302 303 304 305 306 307 308 309 310 311 312 313 314 315 316 317 318 319 320 321 322 323 324
26.735 26.635
53
100
53
14.288
121.841 26.635 95.206
14.288 12.447
121.788
IZVETAJ O NOVANIM TOKOVIMA u periodu od 01. 01. do 31. 12. 2011. godine Nastavak
( u hiljadama dinara) Iznos Tekua Prethodna godina godina 3 4
POZICIJA 1 V. TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA I. Prilivi gotovine iz aktivnosti finansiranja 1. Uveanje osnovnog kapitala 2. Dugoroni i kratkoroni krediti (neto prilivi) 3. Ostale dugorone i kratkorone obaveze II. Odlivi gotovine iz aktivnosti finansiranja 1. Otkup sopstvenih akcija i udela 2. Dugoroni i kratkoroni krediti i ostale obaveze (neto odlivi) 3. Finansijski lizing 4. Isplaene dividende III. Neto prilivi gotovine iz aktivnosti finansiranja IV. Neto odliv gotovine iz aktivnosti finansiranja G. SVEGA PRILIVI GOTOVINE D. SVEGA ODLIVI GOTOVINE . NETO PRILIV GOTOVINE E. NETO ODLIV GOTOVINE . GOTOVINA NA POETKU OBRAUNSKOG PERIODA Z. POZITIVNE KURSNE RAZLIKE PO OSNOVU PRERAUNA GOTOVINE I. NEGATIVNE KURSNE RAZLIKE PO OSNOVU PRERAUNA GOTOVINE J. GOTOVINA NA KRAJU OBRAUNSKOG PERIODA
AOP 2
325 326 327 328 329 330 331 332 333 334 335 336 337 338 339 340 341 342 343
80.417 80.417 78.933
146.518 146.518 72.754
78.933
72.411 343 73.764 839.493 886.405 46.912 7.395 46.658 4.646 2.495
1.484 1.061.118 1.022.454 38.664 2.495 5.392 30.648 15.903
"8. MART" AD, BEOGRAD IZVETAJ O PROMENAMA NA KAPITALU u periodu od 01. 01. do 31. 12. 2011. godine
red.broj OPIS Osnovni kapital (grupa 30 bez 309) 401 160.922 402 Ostali kapital (rn 309) 414 415 Neuplaeni upisani kapital (grupa 31) 427 428 Emisiona premija (rn 320) 440 441 Rezerve (rn 321, 322) 453 2.838 454 Revalorizacione rezerve (grupa 33) 466 467 Neralizovani dobici po osnovu hartija od vrednosti (raun 332) 479 480 Neralizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti (raun 333) 492 493 Nerasporeeni dobitak (grupa 34) 505 141.485 506 Gubitak do visine kapitala (grupa 35) 518 519 Otkupljene sopstvene akcije i udeli (rn 037,237) 531 532 UKUPNO Gubitak iznad visine kapitala (grupa 29) 557 558
4 5 6 7
10 11 12
AOP Stanje na dan 01.01. prethodne godine 2010. AOP Ispravka materijalno znaajnih greaka i promena raunovodstvenih politika u prethodnoj godini -poveanje AOP Ispravka materijalno znaajnih greaka i promena raunovodstvenih politika u prethodnoj godini -smanjenje AOP Korigovano poetno stanje na dan 01.01. prethodne godine 2010. (r.br.1+2-3) AOP Ukupna poveanja u prethodnoj godini AOP Ukupna smanjenja u prethodnoj godini AOP Stanje na dan 31.12. prethodne godine 2010. (r.br. 4+5-6) AOP Ispravka materijalno znaajnih greaka i promena raunovodstvenih politika u tekuoj godini -poveanje AOP Ispravka materijalno znaajnih greaka i promena raunovodstvenih politika u tekuoj godini -smanjenje AOP Korigovano poetno stanje na dan 01.01. tekue godine 2011. (r.br.7+8-9) AOP Ukupna poveanja u tekuoj godini AOP Ukupna smanjenja u tekuoj godini AOP Stanje na dan 31.12. tekue godine 2011. (r.br. 10+11-12)
544 305.245 545
0 403 416 429 442 455 468 481 494 507 520 533 546 559
0 404 160.922 405 406 407 160.922 408 417 430 443 456 2.838 457 458 459 2.838 460 469 482 495 508 141.485 509 82.131 510 511 223.616 512 521 534 547 305.245 548 82.131 549 550 387.376 551 560
418 419 420
431 432 433
444 445 446
470 471 472
483 484 485
496 497 498
522 523 524
535 536 537
561 562 563
421
434
447
473
486
499
525
538
564
0 409 422 435 448 461 474 487 500 513 526 539 552 565
0 410 160.922 411 412 413 160.922 423 436 449 462 2.838 463 464 465 2.838 475 488 501 514 223.616 515 13.021 516 517 236.637 527 540 553 387.376 554 13.021 555 556 400.397 566
424 425 426
437 438 439
450 451 452
476 477 478
489 490 491
502 503 504
528 529 530
541 542 543
567 568 569
13
"8. MART" AD, BEOGRAD STATISTIKI ANEKS ZA 2011. GODINU
I OPTI PODACI O PRAVNOM LICU, ODNOSNO PREDUZETNIKU

Tekua godina 12 3 2 3 675 Prethodna godina 12 3 2 3 527
OPIS 1. Broj meseci poslovanja (oznaka od 1 do 12) 2. Oznaka za veliinu (oznaka od 1 do 3) 3. Oznaka za vlasnitvo (oznaka od 1 do 5) 4. Broj stranih (fizikih ili pravnih) lica koja imaju uee u kapitalu 5. Prosean broj zaposlenih na osnovu stanja krajem svakog meseca (ceo broj)
AOP 601 602 603 604 605
II BRUTO PROMENE NEMATERIJALNIH ULAGANJA I NEKRETNINA, POSTROJENJA, OPREME I BIOLOKIH SREDSTAVA

Grupa rauna, raun 01 Iznos u 000 dinara Ispravka Neto Bruto vrednosti (kol 4-5) 6.080 6.080
OPIS 1. Nematerijalna ulaganja 1.1. Stanje na poetku godine 1.2. Poveanja (nabavke) u toku godine 1.3. Smanjenje (otuenje, rashodovanje i obezvreenje) u toku godine 1.4. Revalorizacija u toku godine 1.5. Stanje na kraju godine 2. Nekretnine, postrojenja, oprema i bioloka sredstva 2.1. Stanje na poetku godine 2.2. Poveanja (nabavke) u toku godine 2.3. Smanjenje (otuenje, rashodovanje i obezvreenje) u toku godine 2.4. Revalorizacija u toku godine 2.5. Stanje na kraju godine
AOP
606 607 608 609 610 611 612 613 614 615
6.080 745.919 70.368 97.667 718.620 384.581 384.581
6.080 361.338 70.368 97.667 334.039
02
III STRUKTURA ZALIHA

Grupa rauna, raun 10 11 12 13 14 15 Iznos u 000 dinara OPIS 1. Zalihe materijala 2. Nedovrena proizvodnja 3. Gotovi proizvodi 4. Roba 5. Stalna sredstva namenjena prodaji 6. Dati avansi 7. SVEGA AOP 616 617 618 619 620 621 622 Tekua godina 85.844 199.960 5.594 448 3.408 295.254 Prethodna godina 124.512 64.598 5.903 389 529 195.931
"8. MART" AD, BEOGRAD IV STRUKTURA OSNOVNOG KAPITALA

Grupa rauna, raun 300 301 302 303 304 305 309 30 Iznos u 000 dinara OPIS 1. Akcijski kapital u tome strani kapital 2. Udeli drutva sa ogranienom odgovornou u tome strani kapital 3. Ulozi lanova ortakog i komanditnog drutva u tome strani kapital 4. Dravni kapital 5. Drutveni kapital 6. Zadruni udeli 7. Ostali osnovni kapital SVEGA AOP 623 624 625 626 627 628 629 630 631 632 633 Tekua godina 160.922 147.861 Prethodna godina 160.922 147.861
160.922
160.922
V STRUKTURA AKCIJSKOG KAPITALA

Grupa rauna, raun OPIS 1. Obine akcije 1.1. Broj obinih akcija 1.2. Nominalna vrednost obinih akcija - ukupno 2. Prioritetne akcije 2.1. Broj prioritetnih akcija 2.2. Nominalna vrednost prioritetnih akcija - ukupno SVEGA AOP Broj akcija kao ceo broj iznosi u 000 dinara Tekua Prethodna godina godina 272.749 160.922 272.749 160.922
deo 300
634 635 636 637 638
deo 300 300
160.922
160.922
VI POTRAIVANJA I OBAVEZE
Grupa rauna, raun Iznos u 000 dinara OPIS 1. Potraivanja po osnovu prodaje (stanje na kraju godine 639016) 2. Obaveze iz poslovanja (stanje na kraju godine 6400117) 3. Potraivanja u toku godine od drutava za osiguranje za naknadu tete (dugovni promet bez poetnog stanja) 4. PDV plaen prilikom nabavke robe i usluga (dugovni promet bez poetnog stanja) 5. Obaveze iz poslovanja (potrani promet bez poetnog stanja) 6. Obaveze za neto zarade i naknade zarada (potrani promet bez poetnog stanja) 7. Obaveze za porez na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog (potrani promet bez poetnog stanja) 8. Obaveze za doprinose na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog (potrani promet bez poetnog stanja) 9. Obaveze za dividende, uee u dobitku i lina primanja poslodavaca (potrani promet bez poetnog stanja) 10. Obaveze prema fizikim licima za naknade po ugovoru (potrani promet bez poetnog stanja) 11. PDV naplaen prilikom prodaje proizvoda, robe i usluga (potrani promet bez poetnog stanja) 12. Kontrolni zbir (od 639 do 649) AOP Tekua godina 4.052.589 3.942.569 863 43.441 1.331.704 170.032 21.198 41.756 Prethodna godina 3.397.030 3.280.334 462 48.687 1.597.841 130.440 16.787 32.109
20 43 deo 228 27 43 450 451 452 461, 462 i 723 465 47
639 640 641 642 643 644 645 646 647 648 649 650
18.256 1.117 9.623.525
18.507 1.274 8.523.471
"8. MART" AD, BEOGRAD VII DRUGI TROKOVI I RASHODI

Grupa rauna, raun 513 520 521
522,523,524 i 525
Iznos u 000 dinara OPIS 1. Trokovi goriva i energije 2. Trokovi zarada i naknada zarada (bruto) 3. Trokovi poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada na teret poslodavca 4. Trokovi naknada fizikim licima (bruto) po osnovu ugovora 5. Trokovi naknada lanovima upravnog i nadzornog odbora (bruto) 6. Ostali lini rashodi i naknade 7. Trokovi proizvodnih usluga 8. Trokovi zakupnina 9. Trokovi zakupnina zemljita 10. Trokovi istraivanja i razvoja 11. Trokovi amortizacije 12. Trokovi premija osiguranja 13. Trokovi platnog prometa 14. Trokovi lanarina 15. Trokovi poreza 16. Trokovi doprinosa 17. Rashodi kamata 18. Rashodi kamata i deo finansijskih rashoda 19. Rashodi kamata po kreditima od banaka i dfo 20. Rashodi za humanitarne, kulturne, zdravstvene, obrazovne, naune i verske namene, za zatitu ovekove sredine i za sportske namene 21. Kontrolni zbir (od 651 do 670) AOP 651 652 653 654 655 656 657 658 659 660 661 662 663 664 665 666 667 668 669 Tekua godina 87.772 232.986 41.977 55.705 Prethodna godina 74.651 179.336 32.280 55.655
526 529 53 533, deo 540 i deo 525 deo 533, deo 540 i deoo 525 536,537 540 552 553 554 555 556 562 deo 560, deo561 i 562 deo 560, deo 561, i deo 562
25.627 86.688 16.319
13.899 46.722 2.552
41.985 4.728 1.629 25 1.338 6.279 17.943 17.943 4.598
37.819 5.316 2.338 23 1.236 6.071 11.561 11.561 3.300
deo 579
670 671
643.542
484.320
VIII DRUGI PRIHODI

Grupa rauna, raun 60 640 641 deo 650 651 deo 660, deo 661 i deo 662 deo 660, deo 661 i deo 662 deo 660, deo 661, i deo 669 Iznos u 000 dinara OPIS 1. Prihodi od prodaje robe 2. Prihodi od premija, subvencija, dotacija, regresa, kompenzacija i povraaja poreskih dabina 3. Prihodi po osnovu uslovljenih donacija 4. Prihodi od zakupnina za zemljite 5. Prihodi od lanarina 6. Prihodi od kamata 7. Prihodi od kamata po raunima i depozitima u bankama i ostalim finansijskim organizacijama 8. Prihodi po osnovu dividendi i uea u dobitku 9. Kontrolni zbir (od 672 do 679) AOP 672 673 674 675 676 677 678 Tekua godina 1.417 2.486 Prethodna godina 1.663
28 28
23 23
679 680
3.959
1.709
10
"8. MART" AD, BEOGRAD IX OSTALI PODACI

Iznos u 000 dinara Tekua Prethodna godina godina
OPIS 1. Obaveze za akcize 2. Obraunate carine i druge uvozne dabine (ukupan godinji iznos prema obraunu) 3. Kapitalne subvencije i druga dravna dodeljivanja za izgradnju i nabavku osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 4. Dravna dodeljivanja za premije, regres i pokrie tekuih trokova poslovanja 5. Ostala dravna dodeljivanja 6. Primljene donacije iz inostranstva i druga bespovratna sredstva u novcu ili naturi od inostranih pravnih ili fizikih lica 7. Lina primanja preduzetnika iz neto dobitka (popunjavaju samo preduzetnici) 8. Kontrolni zbir (od 681 do 687)
AOP 681 682 683 684 685 686 687 688
1.638
2.938
1.638
2.938
11
"8. MART" AD, BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVETAJE
1. OPTE INFORMACIJE O PREDUZEU A.D. '' 8. Mart '', je akcionarsko drutvo. Drutvo se bavi proizvodnjom i prodajom proizvoda i usluga iz osnovne delatnosti. Osnovna delatnost Drutva je proizvodnja pletenih i kukianih arapa. Pored navedene osnovne delatnosti Drutvo obavlja i druge delatnosti i poslove koji doprinose efikasnijem i racionalnijem poslovanju. Dominantan deo aktivnosti A.D. '' 8 Mart ''-a odnosi se na: Proizvodnju enskih hula-hop enske zokne enske dokolenice Deije arape Muke pamune arape Muke akrilne arape Drutvo poseduje objekte visokogradnje u povrini od 12.294,45 m i objekte niskogradnje u povrini od 532,00m . Proizvodni objekti Drutva nalaze se u Subotici i Novom Kneevcu. Drutvo je saglasno kriterijumima iz Zakona o raunovodstvu i reviziji razvrstano u veliko pravno lice. Drutvo je registrovano kod Agencije za privredne registre, Registar privrednih drutva broj 7036/2005. od 28.03.2005. godine. Sedite Drutva se nalazi u Beogradu, ulica Zaplanjska broj 32. Poreski identifikacioni broj Drutva je 100000024. Matini broj Drutva je 17253310. Na dan sastavljanja bilansa stanja Drutvo je imalo 747 zaposlenih. Prosean broj zaposlenih u poslovnoj godini 2011. bio je 675 radnika na osnovu stanja krajem svakog meseca. 2. OSNOVA ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH IZVETAJA Finansijski izvetaji Drutva sastavljeni su u skladu sa Medjunarodnim raunovodstvenim standardima/ Medjunarodnim standardima finansijskog izvetavanja. Pored medjunarodnih raunovodstvenih standarda, kod sastavljanja finansijskih izvetaja korieni su i nacionalni propisi iz oblasti raunovodstva: Pravilnik o Kontnom okviru i sadrini rauna u Kontnom okviru (Sl. Glasnik RS broj 114/06) Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o Kontnom okviru za privredna drutva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike (Sl. Glasnik RS broj 119/08), i Pravilnik o sadrini i formi obrazaca finansijskih izvetaja za privredna drutva... (Sl. Glasnik RS, broj 114/06, 05/07, i 119/08. ), Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o sadrini i formi obrazaca finansijskih izvetaja za privredna drutva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike (Sl. Glasnik RS broj 119/08) i Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o Konton okviru za privredna drutva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike (Sl. glasnik RS, br. 9/09 od 6. februara / odnosno 7. februara 2009.) Iznosi u finansijskim izvetajima su prikazani u hiljadama RSD vaeim na dan bilansiranja 31.12.2011. godine. Uporedni podaci prikazani su u hiljadama RSD vaeim na dan 31.12.2010. godine Kod sastavljanja finansijskih izvetaja primenjivane su raunovodstvene politike koje je usvojio Upravni odbor Drutva na sednici odranoj 29. 12. 2006. godine. i Anex I Pravilnika o raunovodstvu i raunovodstvenim politikama od 09.11.2009 Odluka broj: VIII / 2 / 2009.godine Finansijski izvetaji se odnose na period od 01.01.2011. do 31.12.2011. godine. Finansijski izvetaji su odobreni za izdavanje 29. II 2012. godine od strane upravnog odbora Drutva 8 Mart, Beograd putem Odluke broj: IV/02/2012/U.
12
Finansijski izvetaji o kojima izvetavamo su sastavljeni u skladu sa Zakonom o raunovodstvu i reviziji (Sl. Glasnik RS , broj 46/06); Zakona o izmenama i dopunama Zakona o raunovodstvu i reviziji (Sl. Glasnik RS, broj 111/09) i propisima donetim na osnovu tog zakona primenom raunovodstvenih politika iznetih u napomeni 3. ovog izvetaja. Na sastavljanje ovih finansijskih izvetaja primenjeni su novi MSFI kao i izmene i dopune postojeih MRS/ MSFI. Pri vrednovanju pozicija finansijskih izvetaja, osnov za sastavljanje finansijskih izvetaja je raunovodstveni metod, odnosno raunovodstvena obraunska osnova. Vrednovanje bilansnih pozicija vri se na osnovu zakonske i profesionalne raunovodstvene regulative, odnosno na osnovu Zakona o raunovodstvu i reviziji kao i podzakonskih akata donetih na osnovu Zakona i odgovrarajuih MRS/MSFI. 3. PREGLED ZNAAJNIH RAUNOVODSTVENIH POLITIKA a) Pravila procenjivanja osnovne pretpostavke Finansijski izvetaji su sastavljeni na naelu nastanka poslovnog dogadjaja (naelo uzronosti) i naelu stalnosti. Prema naelu nastanka poslovnog dogadjaja uinci poslovnih promena i drugih dogadjaja se priznaju u momentu nastanka (a ne kada se gotovina ili njen ekvivalent prima ili isplati). Finansijski izvetaji sastavljeni na naelu nastanka poslovnog dogadjaja (osim Izvetaja o novanim tokovima) pruaju informacije ne samo o poslovnim promenama iz prethodnog perioda, koje ukljuuju isplatu i prijem gotovine, ve takodje i o obavezama za isplatu gotovine u buduem periodu i o resursima koji predstavljaju gotovinu koja e biti primljena u buduem periodu. Finansijski izvetaji su sastavljeni pod predpostavkom da e Drutvo da posluje na neogranieni vremenski period i da e da nastavi sa poslovanjem i u doglednoj budunosti. b.) Priznavanje elemenata finansijskih izvetaja Sredstvo se priznaje u bilansu stanja kada je verovatno da e budue ekonomske koristi priticati u Drutvo i kada sredstvo ima nabavnu vrednost ili cenu kotanja ili vrednost koja moe da se pouzdano izmeri. Obaveza - se priznaje u bilansu stanja kada je verovatno da e odliv resursa koji sadri ekonomske koristi proistei iz podmirenja sadanjih obaveza i kada se iznos obaveze koja e se podmiriti moe pouzdano da izmeri.
13
"8. MART" AD, BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVETAJE Prihod se priznaje u bilansu uspeha kada je poveanje buduih ekonomskih koristi povezano s poveanjem sredstava ili smanjenjem obaveza koje mogu da se pouzdano izmere, odnosno da priznavanje prihoda nastaje istovremeno sa priznavanjem poveanja sredstava ili smanjenja obaveza. Rashodi se priznaju u bilansu uspeha kada smanjenje buduih ekonomskih koristi koje je povezano sa smanjenjem sredstava ili poveanjem obaveza moe pouzdano da se izmeri, odnosno da priznavanje rashoda nastaje istovremeno sa priznavanjem porasta obaveza ili smanjenjem sredstava. Kapital se isakazuje u skladu sa finansijskim konceptom kapitala kao uloeni novac ili uloena kupovna mo i predstavlja neto imovinu Drutva. Iz finansijskog koncepta kapitala proistie koncept ouvanja finansijskog kapitala. Ouvanje finansijskog kapitala meri se u nominalnim monetarnim jedinicama RSD. c) PRIHODI Prihodi-obuhvataju prilive ekonomskih korist od uobiajenih aktivnosti Drutva i dobitke. Prihodi obuhvataju prihode od uobiajenih aktivnosti Drutva i dobitke. Prihodi od uobiajenih aktivnosti su prihodi od prodaje robe, proizvoda i usluga, prihodi od aktiviranja uinaka, prihodi od subvencija, dotacija, regresa, povraaj dabina) i drugi prihodi koji su obraunati u knjigovodstvenoj ispravi, nezavisno od vremena naplate. Prihodi se priznaju po fer vrednosti primljene nadoknade ili potraivanja, uzimajui u obzir iznos svih trgovakih popusta i koliinskih rabata koji Drutvo odobri. Prihodi se priznaju ako se istovremeno povea vrednost sredstava ili se smanji vrednost obaveza. Prihod od prodaje - evidentira se nakon isporuke proizvoda ili pruanja usluga kupcima, u skladu sa ugovorenim uslovima prodaje. Odobreni popusti i koliinski rabati, sadrani u fakturi se ne priznaju kao prihod. Naknadno odobreni popusti u ceni priznaju se kao rashod. Prihodi od prodaje su iskazani u iznosu fakturisane realizacije, tj. izvrene prodaje do kraja obraunskog perioda, pod uslovom da je sa tim danom nastao duniko-poverilaki odnos i da je ispostavljena faktura. Prihodi od prodaje prizaju se po principu fakturisane realizacije, a utvrdjuju se umanjenjem fakturisanih iznosa za PDV i za popuste i rabate. Unapred primljeni avansi ne priznaju se kao prihod, ve kao obaveza. d) RASHODI Rashodi - predstavljaju rashode nastale u toku redovnih aktivnosti Drutva i gubitke. Rashodi obuhvataju trokove koji proistiu iz uobiajenih aktivnosti Drutva, tj. ukljuuju rashode direktnog materijala i robe i druge poslovne rashode (trokovi osnovnog materijala, proizvodnih usluga, rezervisanja, amortizacija, nematerijalni trokovi, porezi i doprinosi Drutva nezavisni od rezultata, bruto zarada i ostalih lini rashodi), nezavisno od momenta plaanja. Svi trokovi se priznaju u periodu u kome su i nastali, u skladu sa naelom nastanka dogadjaja. Rashodi se priznaju u obraunskom periodu na koji se odnose i istovremeno utiu na smanjenje sredstava ili poveanje obaveza. Priznati rashodi direktno se povezuju sa priznatim prihodima u poslovnom rezultatu obraunskog perioda.
14
"8. MART" AD, BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVETAJE Prilikom priznavanja rashoda treba da se potuju sledei kriterijumi, tj. osnovni elementi i naela priznavanja su: rashodi imaju za posledicu smanjenje sredstava ili poveanje obaveza, rashodi podrazumevaju direktnu povezanost izmedju nastalih trokova i pojednih stavki prihoda (naelo uzronosti); kada se oekuje ostvarenje prihoda u vie narednih obraunskih perioda, priznavanje rashoda se vri sukcesivno, postupkom razumne alokacije na obraunske periode, rashod se odmah priznaje u obraunskom periodu i onda kada je nastala obaveza, a nema uslova da se prizna kao bilansna pozicija imovine. Ukupne poslovne rashode ine: nabavna vrednost prodate robe, trokovi materijala, trokovi zarada, naknada zarada i ostali lini rashodi, trokovi amortizacija i rezervisanja, trokovi proizvodnih usluga, i nematerijalni trokovi. Finansijski prihodi i rashodi Finansijski prihodi i rashodi obuhvataju: prihode i rashode od kamata (nezavisno od toga da li su dospeli i da li se plaaju ili pripisuju iznosu potraivanja ili obaveze na dan bilansiranja), prihode i rashode od kursnih razlika, prihode i rashode iz odnosa sa matinim, zavisnim i ostalim povezanim pravnim licima, i ostale finansijske prihode i rashode. e) DOBICI I GUBICI Dobici - predstavljaju druge stavke koje zadovoljavaju definiciju prihoda i mogu, ali ne moraju da proisteknu iz uobiajenih aktivnosti Drutva (po osnovu prodaje imovine i revalorizacije stalne imovine, vikovi). Gubici predstavljaju druge stavke koje zadovoljavaju definiciju rashoda i mogu, ali ne moraju, da proisteknu iz uobiajenih aktivnosti Drutva. Gubici obuhvataju gubitke od prodaje i rashodovanja imovine, manjkove, rashode po osnovu direktnih otpisa potraivanja, po osnovu obezvredjenja imovine i druge nepomenute rashode. f) TROKOVI POZAJMLJIVANJA Trokovi pozajmljivanja u vezi sa izgradnjom poslovnih objekata pripisuju se nabavnoj vrednosti tih sredstava pod uslovom da se pozajmljena sredstva koriste za tu namenu, kao i da do pribavljanja ovih sredstava nije moglo da dodje bez pozajmljivanja sredstava (uzimanja kredita). Trokovi pozajmljivanja koji su nastali u vezi sa nabavkom robe priznaju se kao rashod perioda. Trokovi pozajmljivanja su kamate i drugi trokovi koji nastaju u Drutvu u vezi sa pozajmljivanjem finansijskih sredstava. Trokovi pozajmljivanja priznaju se kao rashod u periodu u kojem su nastali, bez obzira na to kako se pozajmljena sredstva koriste. g) NEMATERIJALNA ULAGANJA Sredstva bez fizike supstance koja se mogu identifikovati, a koja se poseduju radi korienja u proizvodnji ili snabdevanju robom i uslugama u svrhe iznajmljivanja ili za administrativne namene, priznaju se kao nematerijalna sredstva. Nematerijalnim ulaganjima smatraju se: - ulaganja u razvoj novih proizvoda i proizvodnju novih ili znaajno unapredjenih materijala, uredjaja, proizvoda, procesa, sistema ili usluga pre poetka komercijalne proizvodnje ili upotrebe; - ulaganje u nauno i tehniko znanje; - ulaganje u kreiranje i primenu novih procesa ili sistema; - ulaganje u nabavku licence, - ulaganje u poznavanje trita i trgovake oznake;
15
"8. MART" AD, BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVETAJE Da bi se neko sredstvo evidentiralo kao nematerijalno mora da budu ispunjeni tri uslova: - da se kao sredstvo posebno moe prepoznati - identifikovati; - da Drutvo ima kontrolu nad sredstvom, i - da e sredstvo donositi ekonomske koristi Drutvu. Nematerijalno ulaganje poetno se meri (priznaje) po nabavnoj vrednosti ili ceni kotanja. h) NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA Priznavanje Osnovna sredstva (nekretnine, postrojenja i oprema), su materijalna sredstva koja Drutvo dri za upotrebu u proizvodnji ili za isporuku robe ili pruanje usluga, za iznajmljivanje drugim licima ili u administrativne svrhe, i za koja se oekuje da e se koristiti due od jednog obraunskog perioda. Nekretnina, postrojenje i oprema priznaju se kao sredstvo: - kada je verovatno da e budue ekonomske koristi po osnovu tog sredstva priticati u Drutvu; - kada nabavna vrednost ili cena kotanja tog sredstva moe pouzdano da se izmeri. Priznavanje stavki nekretnina, postrojenja i opreme vri se ukoliko su ispunjeni sledei uslovi: postojanje verovatnoe priliva buduih ekonomskih koristi i postoji mogunost pouzdanog merenja trokova pribavljanja. Klasu nekretnina, postrojenja i opreme ine grupe sredstava sline prirode i upotrebe u poslovanju Drutva, kao to su: - zemljite; - zemljite i zgrade; - maine; - motorna vozila; - nametaj i nepokretni inventar, i - kancelarijska oprema. Poetno vrednovanje Poetno merenje nekretnine, postrojenja i opreme koji ispunjavaju uslove za priznavanje za sredstvo vri se po nabavnoj vrednosti ili po ceni kotanja. Kada su nekretnine, postrojenja i oprema pribavljeni: - kupovinom poetno se priznaje u visini nabavne cene (popusti i rabati iskazani u fakturi) umanjuju fakturnu cenu uveanu za zavisne trokove nabavke; - sopstvenom proizvodnjom poetno se priznaju u visini cene kotanja, a kada je cena kotanja vea od neto prodajne cene, priznavanje se vri po neto prodajnoj ceni; - razmenom poetno vrednovanje se vri u visini fer vrednosti primljenog sredstva, a ako se ona ne moe utvrditi, vrednovanje se vri u visini fer vrednosti datog sredstva u razmenu, ako se ni ona ne moe pouzdano utvrditi, vrednovanje se vri u visini knjigovodstvene vrednosti sredstva datog u razmenu; - transakcijom finansijskog lizinga- poetno vrednovanje kao sredstava i obaveze u iznosu koji je na poetku lizinga jednak fer vrednosti ili sadanjoj vrednosti. Naknadna ulaganja Naknadni izdatak za nekretninu, postrojenje i opremu priznaje se kao sredstvo samo kada se tim izdatkom poboljava stanje sredstva iznad njegovog prvobitno procenjenog standardnog uinka. Primeri poboljavanja koja dovode do poveanih buduih ekonomskih koristi ukljuuju: - izmenu postrojenja, kojom se produava koristan vek trajanja, ukljuujui i poveanje kapaciteta; - nadgradnja mainskih delova, kojom se postie znaajno unapredjenje kvaliteta izlaznih komponenata; i
16
"8. MART" AD, BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVETAJE usvajanje novih proizvodnih procesa koji omoguavaju znaajno smanjenje prethodno procenjenih trokova poslovanja.
Izdatak za popravke i odravanje nekretnina, potrojenja i opreme nastaje radi obnavljanja ili odravanja buduih ekonomskih koristi koje Drutvo moe da oekuje od prvobitno procenjenog standardnog uinka tog sredstva. Kao takav, on se obino priznaje kao rashod u trenutku kada nastane. Na primer, trokovi servisiranja ili remonta postrojenja i opreme obino predstavljaju rashod, jer se njima obnavlja, a ne poveava, prvobitno procenjeni standardni uinak. Naknadna ulaganja koja imaju za posledicu poboljanje kvaliteta sredstva po osnovu koga se oekuje priliv buduih ekonomskih koristi (vei obim proizvodnje, vei kapacitet sredstava, produetak korisnog veka trajanja sredstva, poveanje produktivnosti, smanjenje trokova proizvodnje) u periodu duem od godinu dana, uveavaju nabavnu vrednost nekretnina, postrojenja i opreme. Ulaganja koja imaju karakter tekueg odravanja nekretnina, postrojenja i opreme predstavljaju rashod perioda u kome su nastala. Vrednovanje nakon poetnog priznavanja Nakon poetnog priznavanja, nekretnina, postrojenje i oprema iskazuju se po nabavnoj vrednosti ili po ceni kotanja umanjenoj za ukupan iznos obraunate amortizacije i ukupan iznos gubitaka zbog obezvredjenja. Osnovicu za amortizaciju nekretnina, postrojenja i opreme ini nabavna vrednost ili cena kotanja po odbitku preostale vrednosti sredstava. Ako je preostala vrednost saredstava beznaajna, smatra se da je jednaka nuli, a kada je znaajna, preostala vrednost se procenjuje na dan sticanja i ne poveava se naknadno zbog promene cena. Umanjenje vrednosti i amortizacija Ako na datum bilansa stanja postoje indicije da je dolo do umanjenja vrednosti neke stavke nekretnina, postrojenja i opreme, vri se procena njene nadoknadive vrednosti. Kada je nadoknadiva vrednost stavke manja od njene knjigovodstvene vrednosti, evidentira se gubitak od umanjenja vrednosti, najpre putem smanjenja revalorizacionih rezervi (ako su formirane za tu stavku), pa zatim na teret rashoda perioda (ako nisu formirane rezerve, odnosno ako se vrednovanje nakon poetnog priznavanja za tu stavku vri primenom metoda nabavne vrednosti). Ako na datum bilansa stanja postoje indicije da prethodno priznato umanjenje vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme vie ne postoji ili postoji u manjem iznosu nego to je evidentirano, vri se ponovna procena nadoknadive vrednosti i svodjenje knjigovodstvene vrednosti na nadoknadivu vrednost, pri emu se gubitak priznat u ranijim periodima priznaje kao prihod. Uprava Drutva putem odluke definie indicije kao osnov za knjienje nadoknadive vrednosti. Osnovicu za amortizaciju nekretnina, postrojenja i opreme ini revalorizovani iznos koji izraava njihovu potenu vrednost po odbitku preostale vrednosti sredstava. Ako je preostala vrednost beznaajna smatra se da je jednaka nuli, a kada je znaajna, procenjuje se na dan sticanja i na dan svake naknadne revalorizacije vri se nova procena preostale vrednosti sredstava. Amortizacija Obraun amortizacije obavezno se vri na kraju godine prilikom sastavljanja godinjeg finansijskog izvetaja (31.12.) kao i u drugim sluajevima iz lana 24. stav 3. do 5. Zakona o raunovodstvu i reviziji (Sl. glasnik RS 46/06) (statusne promene, promene oblika organizovanja, prodaja pravnog lica, otvaranje okonanje postupka steaja, odnosno likvidacije).
17
"8. MART" AD, BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVETAJE Obraun amortizacije vri se od poetka narednog meseca u odnosu na mesec kada je sredstvo stavljeno u upotrebu. Amortizacija se obraunava proporcionalnom metodom primenom stopa koje se utvrdjuju na osnovu procenjenog korisnog veka upotrebe sredstava. Nekretnine, postrojenja i oprema otpisuju se na teret rashoda putem amortizacije. Iznos nekretnina , postrojenja i opreme koji podlee amortizaciji, otpisuje se sistematski tokom njihvog korisnog veka trajanja primenom proporcionalne i degesivne metode, a na osnovu Pravilnika o nainu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i nainu utvrdjivanja amortizacije Drutva. Metod amortizacije koji se primenjuje izraava nain na koji Drutvo troi ekonomske koristi sadrane u sredstvu. Obraunat troak amortizacije priznaje se kao rashod perioda u kojem je nastao, osim ako nije ukljuen u iskazani iznos nekog drugog sredstva. Korisni vek trajanja nekretnine, postrojenja i opreme, odnosno amortizacione stope preispituje se periodino i, ako su oekivanja zasnovana na novim procenama znaajno razliita od prethodnih, obraun trokova amortizacije za tekui i budui period se koriguje. Metod obrauna amortizacije koji se primenjuje na nekretninu, postrojenja i opremu preispituje se periodino i ukoliko je dolo do znaajne promene u oekivanom obrascu troenja ekonomskih koristi od tih sredstava, metod se menja tako da odraava taj izmenjeni nain. Kada je takva promena metoda obrauna amortizacije neophodna, onda se ona raunovodstveno obuhvata kao promena raunovodstvene procene, a obraunati trokovi amortizacije za tekui i budui period se koriguju. Nekretnine, postrojenja i oprema prestaju da se iskazuju u bilansu stanja, nakon otudjivanja ili kada je sredstvo trajno povueno iz upotrebe i kada se od njegovog otudjenja ne oekuju nikakve budue ekonomske koristi. Za sredstva otudjena ili rashodovana u toku godine vri se konaan obraun amortizacije zakljuno sa mesecom sa kojim je sredstvo otudjeno, odnosno rashodovano. Dobici ili gubici koji proisteknu iz rashodovanja ili otudjenja nekretnina, postrojenja i opreme utvrdjuju se kao razlika izmedju procenjenih neto priliva od prodaje i iskazanog iznosa sredstava i priznaju se kao prihod ili rashod u bilansu uspeha. Obraun amortizacije nekretnina, postrojenja i opreme zapoinje prvog u narednom mesecu u odnosu na datum pribavljanja i stavljanja u upotrebu. Osnovicu za otpisivanje nekretnina, postrojenja i opreme ini nabavna vrednost ili cena kotanja, uveana za pretpostavljene eventualne trokove demontae i dovodjenja terena u prvobitno stanje, a umanjena za ostatak vrednosti mnoi stopom za obraun amortizacije. Naknadni izdatak koji se odnosi na ve priznatu nekretninu, postrojenje i opremu pripisuje se iskazanom iznosu tog sredstva, jer je verovatno da e priliv buduih ekonomskih koristi da bude vei od prvobitno procenjene stope prinosa tog sredstva. Svaki drugi naknadni izdatak priznnaje se kao rashod u periodu u kojem je nastao. Stopa za obraun amortizacije se utvrdjuje na osnovu procenjenog korisnog veka trajanja tako to se broj 100 podeli procenjenim korisnim vekom trajanja. Nekretnine, postrojenja i oprema, otpisuju se proporcionalnom metodom, odnosno metodom jednakijh godinjih kvota u procenjenom veku trajanja. Drutvo primenjuje proporcionalni metod otpisivanja za sve amortizacione grupe.
18
"8. MART" AD, BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVETAJE Drutvo utvrdjuje stope po sledeim amortizacionim grupama i korisni vek trajanja: Am Stope amortizacije Korisni vek grupa trajanja I grupa Zgrade, fabrike hale i ostali gradjevinski objekti od metala i betona, zgrade za proizvodnju i prenos toplotne energije, Od 1,30 - Do Do 30 godina objekti 10,00% za iskor. i upotrebu vode, objekti za omekavanje vode, putevi sa asv. slojem, upravna zgrada od kamena i opeke II grupa Oprema za proizvodnju i prenos toplotne energije i eleltrine energije, oprema za Od 4,60 - Do Do 20 godina vrenje prevoza,oprema za kancelarijske 14,30% prostorije III grupa Oprema za proizvodnju tekst. pred., oprema za proizvodnju i doradu tkanina, oprema za proizvodnju konfekcija, oprema za gradjevinu, Od 6,50 Do Do 10 godina oprema za trgovinu, oprema za transport, 15,15% oprema za zdrav. i soc, zatitu, oprema za ugost i turizam, oprema za kanc. posl, oprema za snimanje i umnoavanje, oprema za uvanje i ruk. nov., merni i kontr. aparati IV grupa Oprema za PTT saobraaj, Od 6,70 Do Do 10 godina 12,00% V grupa Oprema za proizv. fin. pro. od drveta, oprema Od 12,50 Do Do 10 godina kompresori-stabilni i pokretni 14,30% i) INVESTICIONE NEKRETNINE Investiciona nakretnina je imovina (zemljite i gradjevinski objekti ili deo gradjevinskog objekta) koju poseduje Drutvo ili zakupac po osnovu finansijskog lizinga u cilju ostvarivanja prihoda od zakupnine ili poveanja vrednosti kapitala. Nekretine koje Drutvo koristi po osnovu ugovora o poslovnom lizingu klasifikuju se kao investicione nekretine samo ako su ispunjeni opti uslovi, odnosno ako se nekretnine koriste radi izdavanja u zakup drugom pravnom licu i ako se ne koriste u poslovne svrhe. Priznavanje investicionih nekretnina se vri samo ako su ispunjeni sledei uslovi: postoji izvesnost u vezi sa ostvarivanjem buduih ekonomskih koristi povodom posedovanja investicionih nekretnina; trokovi pribavljanja tih nekretnina pouzdano mogu biti odmereni. Poetno vrednovanje stavke nekretnina, postrojenja, oprema, vri se po nabavnoj vrednosti, pod uslovom da se moe pouzdano utvrditi. Nabavna vrednost sastoji se od nabavne cene uveane za sve zavisne trokove nabavke. Sredstva koja se izradjuju u sopstvenoj reiji vrednuju se po ceni kotanja, pod uslovom da nije vea od neto prodajne vrednosti. Investicione nekretnine iskazuju se po potenoj (fer) vrednosti u skladu sa MRS 40 stav 27.
19
"8. MART" AD, BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVETAJE Naknadna ulaganja se priznaju u nabavnu vrednost investicione nekretnine samo kada se po osnovu njih oekuju prilivi buduih ekonomskih koristi. Trokovi tekueg odravanja se ne ukljuuju u nabavnu vrednost investicione nekretnine, ve se evidentiraju kao rashod perioda. Vrednovanje investicione nekretnine u momentu pribavljanja se vri u visini nabavne vrednosti (za nekretnine pribavljene od drugih) ili cene kotanja (za nekretnine pribavljene putem izgradnje u sopstvenoj reiji). Vrednovanje svih investicionih nekretnina nakon poetnog priznavanja se vri po metodu fer vrednosti. Procenu fer vrednosti vri komisija koju odredi uprava Drutva, uvek kada se uoe materijalno znaajna odstupanja fer vrednosti u odnosu na knjigovodstvenu vrednost investicionih nekretnina. Pozitivno uskladjivanje knjigovodstvene vrednosti sa fer vrednou investicione nekretnine, evidentira se kao prihod grupe 68, a ukoliko je pak, odstupanje negativno, evidentira se kao rashod u grupi rauna 58. j) DUGORONI FINANSIJSKI PLASMANI Priznavanje U okviru dugoronih finansijskih plasmana iskazuju se uea u kapitalu zavisnih pravnih lica, uea u kapitalu povezanih pravnih lica i uea u kapitalu drugih pravnih lica i dugorane hartije od vrednosti raspoloive za prodaju. Takodje, u okviru dugoronih finansijskih plasmana iskazuju se dugoroni krediti, zavisnim, povezanim i drugim pravnim licima, dugoroni krediti u zemlji i inostranstvu, hartije od vrednosti koje se dre do dospea i ostali dugoroni plasmani. Sva dugorona finansijska sredstva (uea u kapitalu drugih pravnih lica, hartije od vrednosti raspoloive za prodaju, ostali dugoroni plasmani) priznaju se u bilansu stanja, ukljuujui i izvedene finansijske instrumente, u trenutku kada Drutvo postane ugovorna strana na osnovu koga je nastalo to finasijsko sredstvo. Finansijska sredstva koja su raspoloiva za prodaju su ona finansijska sredstva koja nisu: zajmovi i potraivanja koji su potekli od strane Drutva; ulaganja koja se dre do dospea, ili finansijska sredstva koja se dre radi trgovanja. Finansijsko sredstvo se klasifikuje kao finansijsko sredstvo koje je raspoloivo za prodaju ukoliko sasvim ne pripada ni jednoj od tri druge kategorije finansijskih sredstava finansijska sredstva koja se dre radi trgovanja, finansijska sredstva koja se dre do dospea i zajmovi i potraivanja koji su potekli od strane Drutva. Svaka razlika izmedju fer vrednosti i knjigovodstvene vrednosti bilo kog finansijskog sredstva na datum bilansa stanja direktno se priznaje kao prihod ili rashod perioda u kome je nastala. k) ZALIHE Zalihe su sredstva: koja se dre za prodaju u uobiajenom toku poslovanja; koja su u procesu proizvodnje a namenjene su za prodaju; ili u obliku materijala ili pomonih sredstava koja se troe u procesu proizvodnje ili prilikom pruanja usluga. Zalihe obuhvataju: 1. robu koja je nabavljena i dri se radi preprodaje, ukljuujui prodaju u obliku maloprodaje, veleprodaje, kao nekretnine (zemljite i gradjevinski objekti) koji se dre radi prodaje; 2. gotove proizvode koje je proizvelo Drutvo; 3. nedovrene proizvode ija je proizvodnja u toku; i 4. osnovni i pomoni materijal koji e biti iskorieni u procesu proizvodnje.
20
"8. MART" AD, BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVETAJE Vrednovanje zaliha robe i materijala Zalihe robe mere se po nabavnoj vrednosti koju ini fakturna cena dobavljaa, uvozne dabine i drugi porezi (osim onih koje Drutvo moe naknadno da povrati od poreskih vlasti), trokovi prevoza, manipulativni trokovi i drugi trokovi koji se mogu direktno pripisati sticanju zaliha robe. Popusti, rabati i druge sline stavke oduzimaju se pri utvrdjivanju trokova nabavke robe. Trokovi nabavke mogu ukljuivati i kursne razlike koje direktno nastaju prilikom nedavnog sticanja zaliha koje su fakturisane u stranoj valuti, u retkim okolnostima koje su dozvoljene prema doputenom alternativnom pristupu iz MRS 21- Efekti promena kurseva razmene stranih valuta. Za zalihe robe i materijala trokovi pribavljanja podrazumevaju: fakturnu vrednost i direktne zavisne trokove nabavke, a trgovaki popusti, rabati i sline stavke umanjuju fakturnu vrednost. Fakturna vrednost se utvrdjuje na osnovu iznosa sadranog u fakturi dobavljaa. Zavisne trokove nabavke ine sledei direktni trokovi: uvozne dabine i porezi (osim iznosa koji mogu da se refundiraju, kao to je prethodni PDV); trokovi prevoza zaliha, u visini ispostavljene fakture prevoznika; manipulativni trokovi: trokovi utovara i istovara; drugi trokovi koji se mogu direktno pripisati nabavci: posredniki trokovi, pediterski trokovi, trokovi osiguranja zaliha u prevozu. Zalihe robe u magacinu vode se po nabavnim cenama. Prilikom prodaje utvrdjuje se razlika u ceni. Nivelacija zaliha popisuje se po nabavnoj vrednosti. Zalihe robe u prodavnicama vode se sa ukalkulisanim porezom na dodatu vrednost po maloprodajnim cenama. Nivelacija cena zaliha robe vri se u smislu poveanja ili smanjenja cena, pri emu se za te potrebe vri popis ukupne robe. Zalihe materijala. rezervnih delova, neodvojive ambalae, sitnog inventara, nedovrene proizvodnje, gotovih proizvoda vode se po stalnim planskim cenama. Stalne planske cene se utvrdjuju na poetku godine i ne mogu se menjati u toku perioda. Obraun izlaza zaliha vri se primenom planskih cena, tako to se obraunom odstupanja od planskih cena vrednost prodatih proizvoda i vrednost proizvoda na zalihama svodi na stvarne cene. Na kraju obraunskog perioda (31.12.) vri se svodjenje planske cene na stvarne cene alokacijom odstupanja, odnosno svodjenje trokova po planskim cenama na stvarne putem obrauna odstupanja za odgovarajui period. Smanjenje vrednosti zaliha vri se u sluaju deliminog gubljenja kvalitativnih svojstava zaliha, na bazi predloga komisije koja je izvrila popis i konstatovala injenino stanje, a na osnovu odluke uprave Drutva. Alat i inventar se otpisuje 100% prilikom izdavanja u upotrebu. l) KRATKORONA POTRAIVANJA I PLASMANA Kratkorona potraivanja obuhvataju potraivanjapo osnovu prodaje potraivanje od kupaca - zavisnih i povezanih pravnih lica i ostalih kupaca u zemlji i inostranstvu po osnovu prodaje proizvoda robe i usluga. Kratkoroni plasmani obuhvataju kredite, hartije od vrednosti i ostale kratkorone plasmane sa rokom dospea, odnosno prodaje do godinu dana od dana inidbe, odnosno od dana bilansa. Kratkorona potraivanja od kupaca odmeravaju se po vrednosti iz originalne fakture, tj.navedenoj u dokumentu na osnovu koga su potraivanja nastala. Ako je vrednost u dokumentu na osnovu koga je potraivanje nastalo iskazana u stranoj valuti, vri se preraunavanje u skladu sa MRS 21 u izvetajnu valutu po kursu vaeem na dan transakcije. Promene deviznog kursa od datuma transakcije do datuma naplate potraivanja iskazuju se kao kursne razlike u korist prihoda ili na teret rashoda.
21
"8. MART" AD, BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVETAJE Potraivanja iskazana u stranoj valuti na dan bilansa preraunavaju se prema vaeem kursu, a kursne razlike priznaju se kao prihod ili rashod perioda. Za potraivanja i obaveze iskazane u stranoj valuti, kursne razlike se obavezno utvrdjuju i na datum sastavljanja finansijskih izvetaja. Kursne razlike (pozitivne ili negativne) koje su posledica transakcija u stranoj valuti priznaju se kao prihod ili rashod perioda u kome su nastale, odnosno kao finansijskih prihod ili kao finansijski rashod. Na kursne razlike nastale po osnovu zatite od ruzika se ne primenjuju smernice MRS 21, ve smernice MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje, prema kojima se ove razlike evidentiraju kao prihod, odnosno rashodi u trenutku uskladivanja vrednosti potraivanja sa kursom strane valute. Ukoliko postoji verovatnoa da Drutvo nee biti u stanju da naplati sve dospele iznose (glavnicu i kamatu), nastao gubitak zbog obezvredjivanja ili nenaplativih potraivanja. Iskazani iznos sredstva umanjuje se do njegove procenjene vrednosti koja moe da se povrati bilo direktno, ili putem korienja rauna ispravke vrednosti. Iznos gubitka ukljuuje se u neto dobotak ili gubitak perioda. Indirektan otpis, odnosno ispravka vrednosti potraivanja od kupaca na teret rashoda perioda preko rauna ispravke vrednosti vri se na predlog uprave Drutva putem odluke a na osnovu procene rukovodstva o njihovoj verovatnoj naplativosti. Odluku o indirektnom otpisu, odnosno ispravci vrednosti potraivanja od kupaca preko rauna ispravke vrednnosti na predlog komisije za popis potraivanja i kratkoronih plasmana donosi uprava Drutva. Direktan otpis se vri po okonanju sudskog postupka, po osnovu isteka roka zastarelosti, ili na osnovu odluke uprave Drutva. Odnosno, direktan otpis potraivanja od kupaca na teret rashoda perioda se vri ukoliko je nenaplativost izvesna i dokumentovana Drutvo nije uspelo sudskim putem da izvri njihovu naplatu i potraivanje je prethodno bilo ukljueno u prihode Drutva. Nenaplativa potraivanja se otpisuju na osnovu sudske odluke, prema dogovoru o poravnanju izmedju ugovorenih strana ili na osnovu odluke uprave Drutva. Odluku o direktnom otpisu potraivanja od kupaca na predlog komisije za popis potraivanja i kratkoronih plasmana donosi uprava Drutva. m) OBAVEZE FINANSIJSKE OBAVEZE Obaveze se priznaju na datum bilansa stanja kada je verovatno da e odliv sredstava koja sadre ekonomske koristi biti rezultat izmirenja sadanje obaveze i da iznos po kome e uslediti odliv sredstava pouzdano moe da se odmeri. Finansijska obaveza Priznavanje Finansijska obaveza je svaka obaveza koja za Drutvo predstavlja ugovornu obligaciju: da isporui gotovinu ili drugo finansijsko sredstvo drugom privrednom subjektu Finansijskim obavezama smatraju se: dugorone obaveze ( obaveze prema povezanim pravnim licima i pravnim licima sa uzajamnim ueem, dugoroni krediti, obaveze po dugoronim hartijama od vrednosti i ostale dugorone obaveze); kratkorone finansijske obaveze ( obaveze prema povezanim pravnim licima i pravnim licima sa uzajamnim ueem, kratkoroni krediti i ostale kratkorone finansijske obaveze); kratkorone obaveze iz poslovanja (dobavljai i ostale obaveze iz poslovanja); i ostale kratkorone finasijske obaveze. Kratkoronim obavezama smatraju se obaveze koje dospevaju u roku do godinu dana, od dana inidbe, odnosno od dana godinjeg finansijskog izvetaja. Kratkorone obaveze se iskazuju po nominalnoj vrednosti, uveanoj za kamate na osnovu zakljuanog ugovora.
22
Dugorone obaveze se iskazuju po nominalnoj vrednosti uveanoj za kamate na osnovu zakljuenog ugovora. Obaveze iskazane u stranoj valuti iskazuju se u dinarima, prema srednjem kursu NBS koji je vaio na dan bilansiranja. Dugorone obaveze koje dospevaju u roku do godinu dana preknjivaju se u kratkorone obaveze. Smanjenje obaveza po osnovu zakona, vanparninog poravnanja i sl. vri se direktnim otpisivanjem. Direktan otpis obaveze se vri po okonanju sudskog postupka, po osnovu isteka roka zastarelosti, ili na osnovu odluke uprave Drutva. n ) Tekui porez i porez na dobit Tekui porez je stvarno plativa poreska obaveza, nastala po osnovu poslovanja Drutva u obraunskom periodu. Vrednovanje tekuih poreskih obaveza vri se u iznosu koji se oekuje da e biti plaen nadlenom poreskom organu (vraen od strane poreskog organa). Iznos tekueg poreza koji nije plaen priznaje se kao obaveza tekue godine. Vie plaeni iznos poreza za tekui i prethodne periode od iznosa dospelog za plaanje priznaje se kao sredstvo (potraivanje). Porez na dobit predstavlja iznos koji se obraunava i plaa u skladu sa republikim propisima. Oporeziva dobit utvrdjuje se u poreskom bilansu uskladjivanjem dobiti izkazane u bilansu uspeha, koji je sainjen u skladu sa Medjunarodnim raunovodstvenim standardima i propisima kojima se uredjuje raunovodstvo, za odredjene rashode i prihode saglasno poreskim propisima. Obraunati porez se umanjuje za poreske olakice (ulaganja u osnovna sredstva u sopstvenoj registrovanoj delatnosti, zapoljavanje novih radnika i ostvarivanje dobiti u novoosnovanoj poslovnoj jedinici. o) DUGORONA REZERVISANJA Dugorono rezervisanje se priznaje ukoliko: Drutvo ima obavezu ( pravnu ili stvarnu) koja je rezultat prolih dogadjaja, postoji izvesnost odliva resursa koji e uslediti povodom izmirenja obaveze i iznos obaveze pouzdano moe da se proceni. Ukoliko ovi uslovi nisu ispunjeni rezervisanje se ne priznaje. Dugorona rezervisanja za trokove i rizike prate se po vrstama, a njihovo smnjenje, odnosno ukidanje vri se u korist prihoda. Rezervisanja se ispituju na dan svakog bilansa stanja i koriguju tako da odraavaju najbolju sadanju procenu. Ako vie nije verovatno da e odliv resursa koji predstavljaju ekonomske koristi biti potreban za izmirenje obaveze, rezervisanje se ukida. Dugorona rezervisanja se mogu vriti povodom: trokova u garantnom roku, zadranih kaucija i depozita, restruktuiranja i ostalih obaveza (pravnih ili stvarnih) kao to su sudski sporovi, garancije, nepovoljni ugovori i druge obaveze koje ispunjavaju uslove priznavanja, navedene u prethodnom stavu. p) Korekcija greaka koje su nastale u jednom, a uoene su u narednom obraunskom periodu Greke koje su nastale u jednom periodu, a uoene su u drugom periodu, mogu imati karakter: materijalno znaajne greke ili materijalno beznaajne greke. Materijalno znaajne i materijalno beznaajne greke iz ranijih godina odredie uprava Drutva a po sopstvenoj proceni kada je greka materijalno znaajna ili materijalno beznaajna.
23
"8. MART" AD, BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVETAJE Korekcija materijalno znaajnih greaka iz ranijeg perioda vri se preko poetnog stanja prenetog rezultata iz prethodnog perioda. Korekcija materijalno beznaajnih greaka iz ranijeg perioda vri se preko prihoda, odnosno rashoda tekueg perioda, odnosno perioda u kome je greka uoena. Ispravke materijalno beznaajnih greaka mogu se ukljuiti u prihode ili rashoda tekueg perioda. Alternativa: Materijalno beznaajne greke evidentirati e se na odgovarajuem raunima prema vrsti poslovne promene kao da je poslovna promena nastala u poslovnoj godini. Ovim lanom odredjuje se prag materijalne znaajnosti kojim se materijalnom beznaajnom grekom smatra iznos do 5 % vrednosti od ukupnog prihoda u poslovnoj godini i knjii se na teret rashoda na osnovu odluke uprave. Materijalnom beznaajnom grekom smatraju se prihodi ostvareni do 5 % ukupne vrednosti osnovnih sredstava i knjie se u korist prihoda na osnovu odluke uprave. r ) Dogadjaji nakon datuma bilansa stanja Dogadjaji nakon datuma bilansa stanja su dogadjaji koji nastaju izmedju datuma na koji se sastavljaju finansijski izvetaji i datuma na koji su finansijski izvetaji dostavljeni nadlenom organu, odnosno Narodnoj banci Srbije. ukoliko izvetaje usvoji skuptina akcionara posle datuma njihovog dostavljanja nadlenom organ, to nee uticati na dogadjaje nakon datuma bilansa stanja. Materijalno znaajni efekti dogadjaja nastalih posle datuma bilansa stanja (prethodno definisanih) koji su u direktnoj vezi sa okolnostima koje su postojale na datum bilansa stanja, predstavljaju efekte korektivnih dogadjaja po osnovu kojih se vri korekcija, odnosno prilagodjavanje prethodno priznatih iznosa korektivnih bilansnih stavki. Materijalno znaajni efekti poslovnih dogadjaja koji su nastali posle datuma bilansa stanja, a odnose se na okolnosti koje nisu postojale na datum bilansa stanja, nemaju za posledicu korekciju, odnosno prilagodjavanje iznosa priznatih u bilansu stanja, ve se u napomenama uz finansijske izvetaje vri obelodanjivanje prirode dogadjaja i procene njihovih finansijskih efekata. Ukoliko nije mogua procena finansijskih efekata nastalih dogadjaja, obelodanjuje se injenica da procena nije bila mogua u datim okolnostima. s)Preraunavanje stranih sredstava plaanja i raunovodstveni tretman kursnih razlika
Izvren je preraun novanih sredstava, potraivanja i obaveza u stranim sredstvima plaanja u njihovu dinarsku protivvrednost po kursu vaeem na dan bilansa stanja. Pozitivne i negativne kursne razlike nastale po tom osnovu su iskazane kao prihod ili rashod perioda u skladu sa MRS 21. Preraun potraivanja i obaveza sa ugovorenom zatitom putem valutne klauzule vri se po kursu vaeem na dan bilansa stanja, s tim da se efekat knjii na osnovu Pravilnika o kontnom okviru i sadrini rauna u kontnom okviru za privredna Drutva (Slubeni glasnik broj 114/2006, 119/2008, 9/2009) kao finansijski prihodi, odnosno finansijski rashod.
24
"8. MART" AD, BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVETAJE Srednji kursevi deviza, utvrdjeni na medjubankarskom tritu deviza, primenjeni za preraun deviznih pozicija bilansa u dinare, za pojedine glavne valute su bili sledei: U dinarima 31. decembar 2011. EUR.................................................... USD.................................................... 104,6409 80,8662 31. decembar 2010. 105,4982 79,2802
4. NEMATERIJALNA ULAGANJA Struktura nematerijalnih ulaganja na dan 31.12.2011. 31.12.2011. Licence i slina prava...................................... Ostala nematerijalna ulaganja.......................... Ukupno: 1.049 5.031 6.080 31.12.2010. 1.049 5.031 6.080
Na osnovu revidiranog MRS 38 Drutvo je procenilo da je korisni vek upotrebe nematerijalnog sredtva tj. InfoErp sistema neogranien iz razloga to na dan bilansiranja 31.12.2011. god. ne postoji jo uvek razumna procena da se odredi vremenski period koji ini korisni vek upotrebe. InfoErp sistem smatra se da ima neogranieni korisni vek upotrebe iz razloga to na osnovu analize svih relevantnih faktora ne moe se predvideti zavretak perioda u kome se oekuje da e InfoErp sistem generisati priliv u obliku raunovodstvenog izvetavanja. (Izrada u toku). Razlog toga je specifinost vrste posla Drutva koje zahteva dui vremenski period prilagodjavanja InfoErp sistema potrebama Drutva i zahtevima zakonske regulative sa aspekta izvetavanja. Na dan 31.12.2011. god. vek upotrebe nematerijalnog sredstva je definisano kao neogranieno i zato nije vren obraun amortizacije.
25
5. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA
Poziciju nekretnina, postrojenja i opreme na dan 31.12.2011. sainjavaju sledee stavke: OPIS Zemljite Nabavna vrednost 4.408 332.017 393.175 729.600 729.600 Ispravka vrednosti 177.149 228.184 405.333 405.333 9.772 334.039 u 000 din Sadanja vrednost 4.408 154.868 164.991 324.267 -
UKUPNO Nekr. , postroj. I oprema u pripremi Avansi za nekretn., postrojenja i opremu UKUPNO
26
TABELA PROMENA NA POZICIJI NEKRETNINA, POSTROJENJA I OPREME: u 000 din OPIS Zemljita Gradjevinski Postrojenja Nekretnine, Avansi objekti i Postrojenja Za UKUPNO (020) oprema i Nekretnine, (022) Oprema u Postrojenja (023) pripremi I oprema (027) NABAVNA VREDNOST 1.Poetnostanje 4.408 279.064 408.027 54.420 745.919 01.01.2010 2. Nabavka u toku 54.817 5.779 6.176 9.772 76.544 godine 3. Otudjenje i rashodovanje 4. Rashod po inventaru 5. Revalorizacija 6.Ostala poveanja/(smanjenja) 7. SALDO 31. DECEMBRA ISPRAVKA VREDNOSTI 8. Poetno stanje 01.012010. 9.Amortizacija za tekuu godinu 2010. 10. Otudjenje i rashodovanje 11. Rashod po inventaru 12. Revalorizacija 13. SALDO 31. DECEMBRA 14. SADANJA VREDNOST (7.- 13)
(1.864) (20.631) (22.495)
(60.596) 4.408 332.017 393.175 0,00 9.772
(60.596) 739.372
171.627
212.954
384.581
7.386
34.599
41.985
(1.864)
(19.369)
(21.233)
177.149
228.184
405.333
4.408
154.868
164.991
0,00
9.772
334.039
Reenjem Dn 2068/10 uknjieno je zalono pravo na nekretnini u A listu parc.br. 10247,10250, za glavnicu od 700.000,00 u valiti (EUR) po Ugovoru o dugoronom investicionom kreditu Br. L 30-74/10 od 29. aprila 2010. god. u korist Hypo Alpe Adria Bank AD Beograd u 000 din Poveanje osnovnih sredstava putem nove nabavke iznosi 60.596
27
Otudjenja i rashodovanja u toku 2011. godine: Nabavna vrednost 22.495 Otpisana vrednost 21.233 u 000 din. Sadanja vrednost 1.262
Amortizacija Obraun amortizacije vri se od poetka narednog meseca u odnosu na mesec kada je sredstvo stavljeno u upotrebu. Amortizacija se obraunava proporcionalnom metodom, primenom stopa koje se utvrdjuju na osnovu korisnog veka upotrebe sredstva. 6. DUGORONI FINANSIJSKI PLASMANI 6.a) Uea u kapitalu Uea u kapitalu zavisnih pravnih lica Struktura uea u kapitalu zavisnih pravnih lica na dan 31.12.2011. 31.12.2011. 31.12.2010. u 000 din. u 000 din. * Uee u kapitalu Drutva STRUWA PRODUKKTIONS Und Service GMHA.................... / 26.635
Na osnovu Odluke Broj III/002/2011/U od 28.03.2011. god. AD 8. Mart poslovne udele u iznosu od 250.000,00 u Drutvu Struwa Produktions und Service GmbH sa seditem Aurebachu prodaje odnosno vri prenos udela na sticaoca ESDA FEINSTRUMFFABRIK Gmbh. Po svojoj prirodi uea u kapitalu su svrstana u dugorone finansijske plasmane i spadaju u nemonetarne stavke. Uea u kapitalu vrednuju se po nabavnoj vrednosti koja je utvrdjena u dinarima (funkcionalna valuta) i prevode se primenom kursa na datum transakcije. Utvrdjen je iznos u stranoj valuti koji je plaen za prodaju udela, tj. uea, izvren je preraun u dinare po srednjem kursu NBS na datum transakcije.
Struktura uea u kapitalu ostalih pravnih lica na da 31.12.2011. 31.12.2011. 31.12.2010. u 000 din. u 000 din. 249 164 ___________________________ 249 164
Aik banka.............................. Ukupno:
UKUPNO-UEE U KAPITALU 249 26.799 Uea u kapitalu se u celokupnom iznosu odnose na uee u kapitalu ostalih pravnih lica.
28
"8. MART" AD, BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVETAJE 6.b)Ostali dugoroni finansijski plasmani Struktura ostalih dugoronih plasmana na dan 31.12.2011 .: 31.12.2011. 31.12.2010.
u 000 din. u 000 din. Otkup stana Kova Katalin............ 386 376 Otkup stana Vidakovi Gizela........ 420 411 Otkup stana -Feher Ljubica............. 421 417 _________________________________________________________ Ukupno: 1.227 1.204 Depozit po ugovoru broj-PB 00725 Hypo Banka (4.778,39 ).......................................................... Depozit po ugovoru broj-PB 00726 Hypo Bank (4.651,27 )......................................................... Depozit po ugovoru broj-PB00782 Hypo Bank (2.971,27 )........................................................ UKUPNO-OSTALIH DUGORONI PLASMANI UKUPNO-DUGORONI FINANSIJSKI PLASMANI
/ /
504 491
311 313 _________________________ 311 1.308 1.538 1.787 2.512 29.311
7. ZALIHE Struktura zaliha na dan 31.12.2011. je sledea .: 31.12.2011. 31.12.2010 u 000 din. u 000 din. a. Materijal.......................................... 85.812 119.945 b. Rezervni delovi................................ 32 4.567 c. Nedovrena proizvodnja................. 199.960 64.598 d. Gotovi proizvodi............................ 5.594 5.903 e. Roba.............................................. 448 389 -----------------------------------------Ukupno: 291.846 195.402 Dati avansi za zalihe .................. 3.408 529 ______________________________ UKUPNO ZALIHE: 295.254 195.931
29
"8. MART" AD, BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVETAJE 8. POTRAIVANJA Struktura potraivanja na dan 31.12.2011. je sledea.: 31.12.2011. 31.12.2010. u 000 din. u 000 din. Potraivanja po osnovu prodaje........... 4.052.590 3.397.030 Potraivanja za kamate i dividende...... / 5 Ostala potraivanja................................. 4.264 2.050 _____________________________ UKUPNO POTRAIVANJA: 4.056.854 3.399.085 Potraivanje za vie plaeni porez na dobitak / / POTRAIVANJA 4.056.854 3.399.085
Najvei kupac je inokupac Esda Feinstrumpffabrik GMBH Nemaka sa ueem od 93,88 % u ukupnim potraivanjma. 31.12.2011. 31.12.2010. Struktura potraivanja po osnovu prodaje : u 000 din. u 000 din. Potraivanja od kupaca u zemlji....................... 2.493 1.863 Potraivanja od kupaca u inostranstvu............ 4.050.097 3.395.167 -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------4.052.590 3.397.030 31.12.2011. 31.12.2010. Struktura potraivanja za kamate i dividende : u 000 din. u 000 din. Potraivanje za dividendu Aik banka / ---------------------------------------------------------------------------------------------/ 5 31.12.2011.
31.12.2010.
Struktura ostalih potraivanja : u 000 din. u 000 din Potraivanja za isplaene zarade i naknada zarada koje se refund......................... 4.215 1.997 Ostala potraivanja za naknadu tete................. 49 53 ------------------------------------------------------UKUPNO 4.264 2.050
Uskladjivanje potraivanja i obaveza je 100%. 8. a) Kratkoroni finansijski plasmani 31.12.2011. 1.000 -----------------------------------1.000 31.12.2010. / /
UKUPNO
30
"8. MART" AD, BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVETAJE 8. b) Potraivanje za porez na dodatu vrednost i aktivna vremenska razgranienja 31.12.2011. u 000 din. Potraivanje za vie plaeni porez na dodatu vrednost..................................... 6.632 31.12.2010. u 000 din. 3.940
Sa 31.12.2011. godine izvreno je saldiranje (prebijanje) grupa 27 i 47 u korist prethodnog poreza.
potraivanja na ime vie
31.12.2011. 31.12.2010. Struktura ostala aktivna vremenska razgranienja : u 000 din. u 000 din. Razgranieni trokovi na osnovu osiguranja................ 167 183 Razgranieni PDV........................................................ 5.046 1.131 ---------------------------------Ukupno AVR 5.213 1.314 U skladu sa zahtevima MRS 17 obraunata lizing naknada koja dospeva u buduim obraunskim periodima je korigovana pod 31.12.2007.
Ukupno Porez na dodatu vrednost i aktivna vremenska razgranienja
11.845
5.254
9. GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI 31.12.2011. u 000 din. 31.12.2010. u 000 din.
Struktura tekueg (poslovnog) rauna: Tekui raun-subvencionisani kredit...................... 1 24 Tekui raun-bolovanje kod Vojvodjanske banke... 1 8 Tekui raun-Beograd kod Vojvodjanske banke..... 5 13 Tekui raun kod Vojvodjanske banke.................... 14 17 Tekui raun kod Hypo Alpe-adria-Bank................ / / ________________________________ Ukupno tekui (poslovni) raun: 21 62 31.12.2011. 31.12.2010. Struktura deviznog rauna: u 000 din. u 000 din. Devizni raun kod Hypo Alpe-Adria-Bank ................................................... (100.070,00 ) 10.471 7 Devizni raun kod Vojvodjanske banke...(8,08 ) 1 1 Devizno raun kod Hypo Aple-Adria-Bank....... .........................................................(51.700,00 ) 5.410 2.425 ____________________________ Ukupno devizni raun: 15.882 2.433 UKUPNO gotovinski ekvivalenti i gotovina 15.903 2.495
31
"8. MART" AD, BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVETAJE UKUPNO- KRATKORONA POTRAIVANJA PLASMANI I GOTOVINA
4.085.602
3.406.834
UKUPNO OBRTNA IMOVINA
4.380.856
3.602.765
10. OSNOVNI I OSTALI KAPITAL 31.12.2011. u 000 din. 31.12.2010. u 000 din.
Struktura kapitala na dan 31.12.2011.:
Akcijski kapital...................................................... Osnovni kapital ukupno Zakonske rezerve Revalorizacione rezerve Nerasporedjena dobit ranijih godina......... Dobit tekue godine........................... Ukupno- nerasporedjena dobit UKUPNI KAPITAL:
160.922
160.922
------------------------------------------------160.922 160.922 2.838 2.838
223.616 141.485 13.021 82.131 _________________________________ 236.637 223.616 400.397 387.376
Zakonske rezerve su formirane, tako to se svake godine iz dobitka unosilo najmanje 5%. Zakonom o privrednim drutvima iz novembra 2004. godine obaveza formiranja zakonskih obaveza je ukinuta. Nakon usvajanja izmena podzakonskih akata od 28. marta 2008. na osnovu Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o postupku i nainu evidencije gradjana koji imaju pravo na novanu naknadu i na prenos akcija bez naknade (Sl. glasnik RS 31/28.mart 2008. god) kojim je omogueno odricanje od ranije steenih vesplatnih akcija u postupku privatizacije po osnovu Zakona o pravu na besplatne akcije i novanu naknadu koju gradjani ostvaruju u postupku privatizacije (Sl.glasnik RS , broj 123/07) dolo je do promene u strukturi kapitala AD 8 Mart Beograd. Na osnovu izvoda Centralnog registra depo i kliring hartija od vrdnosti struktura kapitala AD 8 Mart Beograd na dan 31.12.2011.: Broj emitovanih HOV: 272.749 Jedinina vrednost HOV: 590,00 Akcije u vlasnitvu fizikih lica: Akcije u vlasnitvu pravnih lica: Broj akcija 14.808 257.941 % od ukupne emisije 5,42917 % 94,57083 %
Akcijskom fondu RS po osnovu prava odricanja od steenih besplatnih akcija u postupku privatizacije pripada ukupno 7.329 akcija jedinine vrednosti 590,00, to ini 2,68708 % emitovanih HOV od ukupnog broja emitovanih HOV.
32
"8. MART" AD, BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVETAJE Struktura akcijskog kapitala je: u 000 din. INO OSNIVA EURO CONNECT............................................147.861 DOMAI OSNICA RADNICI............................................ 1.655 AKCIJSKI KAPITAL PRENET BEZ NAKNADE ZAPOS..... 7.082 AKCIJSKI KAPITAL AKCIJSKI FOND................................. 4.324 SOPSTVENE AKCIJE AD 8 MART.................................. / UKUPNO AKCIJSKI KAPITAL 160.922 U 000 DIN. BRUTO DOBIT POSLOVNE GODINE: 12.729 TEKUI POREZ : / ODLOENA PORESKA OBAVEZA : 292 ODLOENO PORESKO SREDSTVO : / NETO DOBIT 2011. 13.021 Raunovodstveno evidentiranje efekta odloenog poreza je izvreno na raunu odloeni poreski prihod perioda u iznosu od 292 (u 000 din.). Nominalna vrednost jedne akcije je Osnovna zarada po akciji u dinarima: 160.921.910,00 : 272.749 = 590,00 dinara 13.021.194,81 : 272.749 = 47,74 dinara
Podatak nije iskazan na red. br. AOP 233 poto je iznos nii od 1 hiljade. 11. DUGORONA REZERVISANJA I OBAVEZE 11.a ) DUGORONA REZERVISANJA Drutvo je formirao rezervisanje za naknadu zaposlenima otpremnine prilikom odlaska u penziju u skladu sa MRS 19. Na osnovu procene utvrdjeno je da iznos od 884.031,00 din je dovoljan za izvrenu rezervaciju za otpremninu prilikom odlaska radnika u penziju, s obzirom da je veliki odliv radne snage u prethodnom periodu i da je starosna struktura radne snage niska. Jedan od razloga i osnova prilikom procene jeste i priroda posla koja ima sezonski karakter to se odraava na veliku fluktuaciju radne snage. Dugorona rezervisanja struktura: Rezervisanja za naknade otpremnina UKUPNO DUGORONO REZERVISANJE
31.12.2011. 31.12.2010. u 000 din. u 000 din. 3.136 884 -----------------------------------------3.136 884
11. b) DUGORONE OBAVEZE 11. c ) Pregled stanja obaveza po osnovu dugoronih kredita u zemlji i inostranstvu: na dan 31.12.2011.
33
"8. MART" AD, BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVETAJE Dugoroni krediti Dugoroni krediti u zemlji Ugovor o dugoronom investicionom kreditu Br. 30-74/10 Po Uredbi o uslovima za subvencionisanje kamatne stope za kredite za investiciju u 2010. godini (slubeni glasnik RS, br. 02/10 i 06/10)..na 700.000,00 Stanje kredita na dan 31.12.2011 .........................................417.021,22 (u 000) Stanje duga po ovom dugoronom kreditu na dan 31.12.2011......43.638 Ugovor o dugoronom kreditu je zakljuen dana 29.04.2010. god. Dugovna glavnica otplauje se nakon isteka perioda poeka, koji istie dana 31.05.2011.god., u jednakim jednomesenim ratama, pri emu prva rata dospeva na naplatu 30.06.2011. god, a poslednja 29.04.2015. god, koji datum je datum dospea kredita. Kamata plaa se po stopi koja iznosi tromeseni EURIBOR + 4 % na godinjem nivou. Efektivna kamatna stopa na dan potpisivanja ovog Ugovora iznosi 5,19 % i podlona je promenama u skladu sa promenama njenih elemenata utvrdjenih ovim Ugovorom. Dugoroni krediti u inostranstvu zajam: 1. ESDA Ugovor 1/2008...................................................................0,00 (u 000) Stanje duga po ovom dugoronom zajmu na dan 31.12.2011.... ..0,00 Ugovor o dugoronom zajmu je zakljuen dana 03.03.2008. i Anex I Ugovora o dugoronom zajmu 01/2008. zakljuen dana 16.04.2008. god. Anex II Ugovor br.01/2008. zakljuen 07.06.2010.god. Dospee 31.12.2012.god. Odluka Broj VIII/3/2010/U. Grejs period po ovom zajmu istie dana 31.12.2009.. Dugovna glavnica otplauje se u jednakim polugodinjim anuitetima pri emu prvi anuitet dospeva za plaanje 30.06.2010. god., a poslednji 31.12.2011. god. Anuitet podrazumeva deo dospele glavnice i kamate obraunate po kamatnoj stopi od 9 % na godinjem nivou. U toku trajanja grejs perioda kamata se obraunava, odnosno obraunava se uvek na valutirajui iznos zajma. Kamatni period je kalendarski mesec izuzev prvog kamatnog perioda koji poinje danom putanja zajma u korienje, a zavrava se poslednjim danom kalendarskog meseca u kome je zajam puten u korienje. 2. ESDA Ugovor 2/2008..............................................................0,00 (u 000) Stanje duga po ovom dugoronom zajmu na dan 31.12.2011.....0,00 Ugovor o dugoronom zajmu je zakljuen dana 08.08.2008. god. Grejs period po ovom zajmu istie dana 31.12.2010. god. Dugovna glavnica otplauje se u jednakim polugodinjim anuitetima pri emu prvi anuitet dospeva za plaanje 30.06.2011. god. , a poslednji 30.06.2012. god. Anuitet podrazumeva deo dospele glavnice i kamate obraunate po kamatnoj stopi od 8 % na godinjem nivou. U toku trajanja grejs perioda kamata se obraunava uvek na valutirajui iznos zajma. Kamatni period je kalendarski mesec izuzev prvog kamatnog perioda koji poinje danom putanja zajma u korienje, a zavrava seposlednjim danom kalendarskog meseca u kome je zajam puten u korienje. 3. ESDA Ugovor 3/2009...................................................................0,00 (u 000) Stanje duga po osnovu dugoronom zajmu na dan 31.12.2011.....0,00 dugoronom zajmu je zakljuen dana 26.01.2009. god. Grejs period po ovom zajmu istie dana 31.12.2011. god. . Dugovna glavnica otplauje se u jednakim polugodinjim anuitetima pri emu prvi prvi anuitet dospeva za plaanje 30.06.2012. god., a poslednji 31.12.2012. god. Anuitet podrazumeva deo dospele glavnice i kamate obraunate po
Ugovor o
34
"8. MART" AD, BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVETAJE kamatnoj stopi od 8 % na godinjem nivou. U toku trajanja grejs perioda kamata se obraunava uvek na valutirajui iznos zajma. Kamatni period je kalendarski mesec izuzev prvog kamatnog perioda koji poinje danom putanja zajma u korienje, a zavrava se poslednjim danom kalendarskog meseca u kome je zajam puten u korienje. 4. ESDA Ugovor 4/2010............................................................300.000,00 (u 000) Stanje duga po osnovu dugoronog zajma na dan 31.12.2011 . 31.392 Ugovor o dugoronom zajmu je zakljuen dana 05.02.2010.god. na 400.000,00 . Dugovna glavnica otplauje se nakon isteka perioda poetka, koji istie dana 31.12.2012. god. U jednakim polugodinjim anuitetima pri emu prvi anuitet dospeva za plaanje 30.06.2013.god., a poslednji 31.12.2014. god. Anuitet podrazumeva deo dospele glavnice i kamate obraunate po kamatnoj stopi od 7,5 % na godinjem nivou. U toku trajanja grejs perioda kamata se obraunava, odnosno obraunava se uvek na valutirajui iznos zajma: - Anex I Ugovora o dugoronom zajmu Br. 04/2010.god. od 05.02.2010.god. Odluka Broj: VIII/2/2010/U od 07.06.2010.god. - Anex II Ugovora o dugoronom zajmu Br. 04/2010.god. od 05.02.2010.god. Odluka Broj: IX/1/2010/U od 30.08.2010.god. - Anex III Ugovora o dugoronom zajmu Br. 04/2010.god. od 05.02.2010.god. Odluka Broj: 10/02/2010/U od 11.10.2010.god. - Anex IV Ugovora o dugoronom zajmu Br.04/2010.god. od 05.02.2010.god. Odluka Broj: XIII/2/2010/U od 17.12.2010.god. Anex I, II, III, IV, se odnose na produenje roka raspoloivosti u skladu sa lanom 5. Ugovora 4/2010. 5. Dugoroni krediti u inostranstvu: u 000 din. Dugoroni kredit Euro Connect na.......................................1.100.000,00 USD odnosno stanje duga po ovom kreditu na dan 31.12.2011...............88.953 Ukupno dugoroni krediti u inostranstvu: 120.345 UKUPNO- DUGORONI KREDITI: UKUPNO - DUGORONE OBAVEZE 163.983
163.983
12. KRATKORONE FINANSIJSKE OBAVEZE Kratrone finansijske obaveze obuhvataju: 1. Finansijski kredit u zemlji.......................................Hypo Alpe-Adria-Bank Broj i datum ugovora..............................................30-212/10 od 21.10.2010. Banka odobrava mogunost prekoraenja po njegovom tekuem raunu pri emu minusni saldo ne moe premaiti iznos od 5.000.000,00 rsd Dozvoljeno prekoraenje je odobreno do 21.10.2011. god. Na iznos iskorienog dozvoljenog prekoraenja plaa se kamata po stopi koja iznosi estomeseni BELIBOR + 6 % na gidinjem nivou. u 000 din Stanje duga po ovom kreditu na dan 31.12.2011............................... .. ../ Ukupno: /
35
"8. MART" AD, BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVETAJE 2. Finansijski kredit u zemlji......................................Hypo Alpe-Adria-Bank Broj i datum ugovora....................................................30-207/11 od 21.10.2011. Banka odobrava mogunost prekoraenja po njegovom tekuem raunu pri emu minusni saldo ne moe premaiti iznos od 5.000.000,00 rsd Dozvoljeno prekoraenje je odobreno do 21.10.2012. god. Na iznos iskorienog dozvoljenog prekoraenja plaa se kamata po stopi koja iznosi estomeseni BELIBOR + 6% na godinjem nivou. u 000 din Stanje duga po ovom kreditu na dan 31.12.2011...................................... 4.948_____ Ukupno: 4.948 Deo obaveza po osnovu kredita koje dospevaju za plaanje do 1 godine, tj. koja dospeva u 2012. godinu je reklasifikovana sa rauna dugoronih na raun kratkoronih obaveza. Deo dugoronih kredita koji dospeva do jedne godine po u 000 din. Ugovoru o dugoronom zajmuESDA 1 ( 400.000,00 ).................. 41.857 ------------------------------------------------------------------------------------------------Ukupno: 41.857 Deo dugoronog kredita koji dospeva do jedne godine po Ugovoru Broj: L 30-74/10 ......................(193.617,12 )................. 20.260 ------------------------------------------------------------------------------------------Ukupno: 20.260 Deo dugoronog kredita koji dospeva do jedne godine po Ugovoru o dugoronom zajmu ESDA 2 (300.000,00 )..... ........... 31.392 -----------------------------------------------------------------------------------------Ukupno: 31.392
3.
4.
5.
6. Deo dugoronog kredita koji dospeva do jedne godine po Ugovoru o dugoronom zajmu ESDA 3 (200.000,00 )............. ......... 20.928 ---------------------------------------------------------------------------------------------Ukupno: 20.928 UKUPNO deo kredita koji dospeva do jedne godine 114.437 7. Struktura ostalih dugoronih obaveza koje dospevaju do jedne godine po Ugovoru o finansijskom lizingu broj: Su 00211 zakljuen dana 21.09.2005.g. U 000 din. * deo glavnice finansijskog lizinga (2.985,02 )............................................ 0,00 Ukupno- ostale dugorone obaveze koje dospevaju Do jedne godine........................................................................ 0,00 UKUPNO-KRATKORONE FINANSIJSKE OBAVEZE 119.385
36
"8. MART" AD, BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVETAJE 13. OBAVEZE IZ POSLOVANJA Pregled stanja obaveza iz poslovanja na dan 31.12.2011. god. 31.12.2011. u 000 din. Dobavljai u zemlji.............................................. Dobavljai u zemlji za nefakturisane obaveze..... Dobavljai u inostranstvu................................... Dobavljai u inistranstvu za nefak. obaveze....... UKUPNO OBAVEZE IZ POSLOVANJA 47.950 / 3.894.475 144
31.12.2010. u 000 din. 68.544 22 3.211.768 /
3.942.569
3.280.334
Najvei dobavlja je inodobavlja Esda & Rogo Vertriebs GMBH Nemaka sa ueem od 56,42 % u ukupnim obavezama. 14. OSTALE KRATKORONE OBAVEZE Obaveze po osnovu zarada i naknada zarada 31.12.2011. u 000 din. 31.12.2010. u 000 din.
Obaveze za neto zarade i naknade zarada, osim naknada koje se refundiraju .................... 15.369 12.047 Obaveze za porez na zarade i nak. zarada na terer zaposlenog.......................................... 1.894 1.570 Obaveze za doprinose na zarade i naknada zarada na teret zaposlenog................................................ 3.769 2.969 Obaveze za doprinose na teret poslod.................. 3.931 3.097 Obaveze prema zaposl. za druge naknade zarada koje se refundiraju.................................... 988 320 Obaveze za porez i doprinose na naknada zarada koje se refundiraju na teret zaposlenog.... 353 117 Obaveze za poreze i doprinose na naknadu zarade koja se refundiraju.na teret poslod.......... 240 78 ------------------------------------------Ukupno obaveze po osnovu zarada i naknada zarada 26.544 20.198
Ostale- druge obaveze Obaveze po osnovu kamata i trokova finansiranja......................................... Obaveze prema zaposlenima............................... Obaveze za naknade po ugovorima prema f.lic....
31.12.2011. u 000 din. 29.611 8.503 919
31.12.2010. u 000 din. 19.139 1.415 1.428
-----------------------------------------Ukupno ostale obaveze Ukupno Ostale kratkorone obaveze 39.033 21.982
65.577
42.180
37
15. OBAVEZE PO OSNOVU POREZA I OSTALIH JAVNIH PRIHODA I PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIENJA 31.12.2011. 31.12.2010. u 000 din. u 000 din. Ostale obaveze za poreze, doprinose i druge dabine................................ .... Odloeni prihodi po osnovu subvencija.............. Razgranieni PDV.............................................. 657 1.030 17.404 / 4.341 / ---------------------------------------
Ukupno obaveze po osnovu javnih prihoda Pdv i pasivna vremenska razgranienja......... 22.402 1.030 ____________________________ 16. ODLOENO PORESKA OBAVEZA Odloeni porez nastaje kao posledica privremenih razlika koje na datum bilansa stanja postoje izmedju knjigovodstvene vrednosti sredstava i njihove poreske osnovice. Privremena razlika kod stalnih sredstava javlja se kao razlika izmedju knjigovodstvene vrednosti sredstava i njihove poreske osnovice na datum bilansa stanja. Na dan 31.12.2011. godine javlja se oporeziva privremena razlika kod stalnih sredstava kao razlika izmedju knjigovodstvene vrednosti sredstava i njihove poreske osnovice. Oporeziva privremena razlika nastaje iz razloga zato to je knjigovodstvene vrednost stalnih sredstava na dan 31.12. 2011. vea od njihove poreske osnovice a to dovodi do priznavanja odloene poreske obaveze. Odloena poreska obaveza po osnovu razlike izmedju knjigovodstvene vrednosti sredstava i njihove poreske osnovice utvrdjuje se primenom propisane poreske stope poreza na dobit od 10 % na iznos privremene razlike. Odloena poreska obaveza u periodu priznavanja koriguje poetnog stanja odloenih poreskih obaveza dobit poslovne godine. Knjigovodstvena vrednost osnovnih sredstava na kraju godine 2011: (u 000 din.) Conto 022- gradjevinski objekti............................................ 154.868 Conto 023- oprema................................................................ 164.991 ------------------------------------------------------------------------------------------------Ukupno: 319.859 Poreska osnovica: Neotpisana vrednost na kraju godine II do V grupe............ 144.035 Neotpisana vrednost na kraju godine I grupe..................... 122.695 ------------------------------------------------------------------------------------------------Ukupno: 266.730 31.12.2011. u 000 din. 319.859 266.730 53.129 x 10 % = 5.313 31.12.2010. u 000 din. 302.510 246.462 56.048 x 10 % = 5.605
Knjigovodstvena vrednost sredstava Poreska osnovica RAZLIKA
stalnih
38
"8. MART" AD, BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVETAJE 53.129 x 10 % 5.313 -----------------Poetno stanje 01.01. 5.605 ---------------------------------------------------292 razlika odloena poreska na dan 31.12.2011. poveava dobit Drutva za 2011. poslovnu godinu. Privremena razlika u iznosu od 5.313 javlja se kao posledica ubrzane amortizacije u poreske svrhe u odnosu na obraun amortizacije prema vaeum raunovodstvenim politikama. 31.12.2011. u 000 din. UKUPNO OBAVEZE: Pregled strukture ukupnih obaveza: 2011. U 000 din. 1. Dugorona rezervisanja 2. Dugorone obaveze 1. Kratkorone finansijske obaveze 2. Obaveze iz poslovanja 3. Ostale kratkorone obaveze 4. Obaveze po osnovu poreza i PVR Ukupno- kratkorone obaveze: UKUPNO OBAVEZE: Odloene poreske obaveze UKUPNO OBAVEZE: 3.136 163.983 119.385 3.942.569 65.577 22.402 4.149.933 4.317.052 5.313 4.322.365 2010. U 000 din.. 884 223.907 58.178 3.280.334 42.180 1.030 3.381.722 3.606.513 5.605 3.612.118 4.322.365 31.12.2010. u 000 din. 3.612.118 Privremena razlika
NAPOMENE UZ BILANS USPEHA
17. POSLOVNI RASHODI Struktura poslovnih rashoda na dan 31.12.2011. je sledea: 31.12.2011. 31.12.2010. u 000 din. u 000 din. 185 309 941 1.435 199 329 1.078 1.606
NABAVNA VREDNOST PRODATE ROBE Nabavna vrednost prodate robe........................ Nabavna vred. prod.robe-sirovina na dom.tr... Nabavna vred. prod.robe-sirovina na ino. tr... Ukupno:
39
"8. MART" AD, BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVETAJE TROKOVI MATERIJALA 31.12.2011. 31.12.2010. u 000 din. u 000 din. Trokovi materijala za izradu........................... 981.208 949.782 Trokovi ostalog materija................................ 35.659 20.931 Trokovi goriva i energije............................... 87.772 74.650 _____________________________ Ukupno trokovi materijala 1.104.639 1.045.363
TROKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LINI RASHODI 31.12.2011. 31.12.2010. u 000 din. u 000 din. Trokovi zarada i naknada zarada (bruto).......... 232.986 179.335 Trokovi poreza i doprinosa na zarada na teret poslodavca............................................ 41.978 32.280 Trokovi naknada po ugovoru o privremenim poslovima..................................... 55.704 55.656 Ostali linih rashodi i naknade ............................ 25.627 13.899 ___________________________ Ukupno trokovi zarada, naknada zarada i ost.lini rashodi 356.295 281.170 TROKOVI PROIZVODNIH USLUGA 31.12.2011. 31.12.2010. u 000 din. u 000 din. Trokovi usluga na izradi uinka.......................... / 95 Trokovi transportnih usluga.................................. 41.689 42.148 Trokovi usluga odravanja................................... 27.743 1.112 Trokovi zakupnina............................................... 16.319 2.553 Trokovi ostalih usluga......................................... 937 814 __________________________ Ukupno trokovi proizvodnih usluga 86.688 46.722
TROKOVI REZERVISANJA I AMORTIZACIJE 31.12.2011. u 000 din. Trokovi amortizacije obraunati proporcionalnim metodom...... 41.985 31.12.2010. u 000 din. 37.819
Trokovi amortizacije u iznosu od 41.985 (u 000 din.) odnose se na: amortizaciju nekretnina, postrojena i opreme u skladu sa napomenom 3. h). 31.12.2011. u 000 din. Rezervisanja za naknade otpremnina........ Ukupno trokovi amortizacije i rezervisanja 2.826 44.811 31.12.2010. u 000din. 720 38.539
40
"8. MART" AD, BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVETAJE NEMATERIJALNI TROKOVI Trokovi neproizvodnih usluga.................. Trokovi reprezentacije............................... Trokovi premija osiguranja....................... Trokovi platnog prometa............................ Trokovi lanarina....................................... Trokovi poreza i ostalih javnih prihoda..... Trokovi doprinosa..................................... Ostalih nematerijalni trokovi.................... Ukupno nematerijalni trokovi 31.12.2011. 31.12.2010. u 000 din. u 000 din. 4.549 3.464 3.393 3.678 4.728 5.316 1.629 2.338 25 23 1.338 1.236 6.279 6.070 5.410 4.610 _____________________________ 27.351 26.735
OSTALI POSLOVNI RASHODI
31.12.2011. u 000 din.
31.12.2010. u 000 din.
Ukupno trokovi proizvodnih usluga.............. 86.688 46.722 Ukupno nematerijalni trokovi....................... 27.351 26.735 _____________________________ Ukupno ostali poslovni rashodi................ 114.039 73.457 18. FINANSIJSKI RASHODI Struktura finansijskih rashoda na dan 31.12.2011. godine, je sledea: 31.12.2011. u 000 din. Rashodi kamata............................................ 31.12.2010. u 000 din.
17.942 11.561 --------------------------------------
NEGATIVNE KURSNE RAZLIKE Negativne kursne razlike po osnovu gotovine....................................... Negativne kursne razlike po obavezama i potraivanjima...................... Negativna kursna razlika po Kreditima i zajmu devino.......................... Ukupno negativne kursne razlike
30.648 43.469
4.646 248.263
1.951 38.552 ----------------------------------------76.068 291.461
41
"8. MART" AD, BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVETAJE RASHODI PO OSNOVU EFEKATA VALUTNE RAZLIKE 31.12.2011. u 000 din. 31.12.2010. u 000 din. 98 6.520 214
Negativna krsana razlika po lizingu........... 8 Negativna kursna razlika po kreditima....... 18 Negativna kursna razlika zatita od rizika Valutna klauzula.......................................... 237 ------------------------------------------Ukupno rashodi po osnovu efekata valutne klauzule............................ 263 OSTALI Finansijski rashodi 31.12.2011. Finansijski rashodi po osnovu kasa skonto........... / .-------------------------------------/ UKUPNO FINANSIJSKI RASHODI 19. OSTALI RASHODI Struktura ostali rashoda na dan 31.12.2011. godine je sledea: 94.273
6.832 31.12.2010. 1.755 1.755 311.609
Gubici po osnovu rashoda osnovnih sredstava... Rashodi po osnovu ugovorene zatite od rizika................................. / 41 Gubici od prodaje materijala........................... 96 / Rashodi po osnovu direktnih otpisa.................... 37 / Rashodi po osnovu rashodovanja zaliha materijala i robe.................................................... 4.848 3.397 Ostali nepomenuti rashodi................................... 53 219 ____________________________ UKUPNO-OSTALI RASHODI 6.296 3.685
31.12.2011. 31.12.2010. u 000 din. u 000 din. 1.262 28
42
"8. MART" AD, BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVETAJE 20. POSLOVNI PRIHODI Struktura prihoda od prodaje na dan 31.12.2011. godine je sledea: 31.12.2011. u 000 din. PRIHODI OD PRODAJE Prihodi od prodaje robe na domaem tritu......... 508 546 Prihodi od prodaje robe na inostranom tritu....... 909 1.118 -------------------------------------Ukupno prihodi odprodaje robe: 1.417 1.664 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaem tritu............................................ 3.422 3.441 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na inostranom tritu........................................ 1.513.347 1.593.438 _________________________________ 31.12.2010. u 000 din.
Ukupno prihodi od prodaje proizvoda i usluga UKUPNO-PRIHODI OD PRODAJE
1.516.769 1.518.186
1.596.879 1.598.543
20 a) POVEANJE / (SMANJENJE) VREDNOSTI ZALIHA UINKA 31.12.2011. u 000 din. 31.12.2010. u 000 din.
Nedovrena proizvodnja na dan 31. decembra:............ 199.960 64.598 Gotovi proizvodi na dan na dan 31. decembra.............. 5.594 5.903 ----------------------------------------------------------------------------------- ------------------205.554 70.501 MINUS Nedovrena proizvpdnja na dan 01. januara................... 64.598 91.366 Gotovi proizvodi na dan 01. januara............................... 5.903 6.353 -------------------------------------------------------------------------------------------------------70.501 97.719 UKUPNO: 135.053 (27.218)
Prmena vrednosti zaliha na dan 31.12. 2011. godine iskazuje se u obliku poveanje vrednosti zaliha nedovrene proizvodnje, gotovih proizvoda u iznosu od .......................................................................135.053 (u 000 din.)
20 b) OSTALI POSLOVNI PRIHODI
43
"8. MART" AD, BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVETAJE DRUGI POSLOVNI PRIHODI Prihodi od zavoda za zapoljavanje..................... Drugi poslovni prihodi..................................... UKUPNI OSTALI POSLOVNI PRIHODI UKUPNO OSTALI POSLOVNI PRIHODI UKUPNO POSLOVNI PRIHODI
2.486 / 2.486 2.486 1.655.725
/ 1.332 1.332 1.332 1.572.657
21. FINANSIJSKI PRIHODI Struktura finansijski prihoda na dan 31.12.2011. je sledea: 31.12.2011. u 000 din. 31.12.2010. u 000 din.
Prihodi od kamata............................................. 28 23 _________________________________________________________________ Pozitivne kursne razlike po osnovu gotovine..... 5.392 46.658 Pozitivne kursne razlike po potraivanjima i obaveza..................................... 65.550 215.986 Pozitivna kursna razlika zajam iz inostranstva... 772 / Ukupno pozitivne kursne razlike 71.714 262.644
Prihodi po osnovu efekta valutne klauzule pozitivna K.R. po lizigu........................................ 14 120 Prihodi po osnovu efekta valutne klauzulepozitivna K.R. po kreditima................................. 878 2 Prihodi po osnovu ugovorene zatite od rizika..... 59 / ---------------------------------------------------------------------------------------------------Ukupno K.R. po osnovu valutne klauzule.......... 951 122
Ostali finansijski prihodi Prihodi od dividendi.- ostali finansijski prihodi 4 / Rasporedjivanje dobiti........................................ 10 / Prihodi od uskladjivanja HOV........................... 75 / _________________________ Ukupno ostali finansijskih prihodi 89 / UKUPNO- FINANSIJSKI PRIHODI 72.782 262.789
44
"8. MART" AD, BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVETAJE 22. OSTALI PRIHODI Struktura ostali prihoda na dan 31.12.2011. godine je sledea: 31.12.2011. u 000 din. 31.12.2010. u 000 din
Prihodi od prodaje osnovnih sredstava............... / 1.529 Prihod- kapitalna dobit....................................... / 5 Prihodi od prodaje ostalog materijala................... 2.276 2.023 Vikovi.................................................................. / 68 Prihodi po osnovu efekta ugovorene zatite od rizika.................................................... 77 69 Drugi nepomenuti prihodi od smanjenja obaveza. 409 457 Prihodi ostali nepomenuti............................... 3.248 3.174 ______________________________ UKUPNO OSTALI PRIHODI 6.010 7.325 23. VANBILANSNA EVIDENCIJA (Tudji materijal na doradi) (Tudja oprema) Ukupno 31.12.2011. 31.12.2010. u 000 din. u 000 din. 1 1 70.065 / -----------------------------------------------70.066 1
Rukovodilac raunovodstva _____________________________
M.P.
Zakonski zastupnik _____________________________
BEOGRAD,
Dana, 29. II 2012. godine.
45

8MART Izvestaj 2011 REVIZIJA

Enviado por

Dados do documento

Título original

Direitos autorais

Formatos disponíveis

Compartilhar este documento

Compartilhar ou incorporar documento

Opções de compartilhamento

Você considera este documento útil?

Este conteúdo é inapropriado?

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

8MART Izvestaj 2011 REVIZIJA

Enviado por

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

"8. MART" AD, BEOGRAD IZVETAJ NEZAVISNOG REVIZORA O IZVRENOJ REVIZIJI FINANSIJSKIH IZVETAJA ZA 2011.

721 722 723

"8. MART" AD, BEOGRAD

BILANS STANJA na dan 31. decembra 2011. godine

Grupa rauna, raun 1 AKTIVA

001 002 003 004 005 4

341.906 0 0 6.080 334.039

006 007 008 009 010

011 012 013

1.538 4.380.856 295.254

2.512 3.602.765 195.931

2.495 5.254 3.999.494 3.999.494 1

121 122 123 124 125

22.402 0 5.313 4.722.762

1.030 5.605 3.999.494 1

"8. MART" AD, BEOGRAD

121.841 26.635 95.206

"8. MART" AD, BEOGRAD

80.417 80.417 78.933

146.518 146.518 72.754

1.484 1.061.118 1.022.454 38.664 2.495 5.392 30.648 15.903

544 305.245 545

418 419 420

431 432 433

444 445 446

470 471 472

483 484 485

496 497 498

522 523 524

535 536 537

561 562 563

424 425 426

437 438 439

450 451 452

476 477 478

489 490 491

502 503 504

528 529 530

541 542 543

567 568 569

"8. MART" AD, BEOGRAD STATISTIKI ANEKS ZA 2011. GODINU

I OPTI PODACI O PRAVNOM LICU, ODNOSNO PREDUZETNIKU

AOP 601 602 603 604 605

II BRUTO PROMENE NEMATERIJALNIH ULAGANJA I NEKRETNINA, POSTROJENJA, OPREME I BIOLOKIH SREDSTAVA

6.080 745.919 70.368 97.667 718.620 384.581 384.581

6.080 361.338 70.368 97.667 334.039

III STRUKTURA ZALIHA

"8. MART" AD, BEOGRAD IV STRUKTURA OSNOVNOG KAPITALA

V STRUKTURA AKCIJSKOG KAPITALA

634 635 636 637 638

deo 300 300

20 43 deo 228 27 43 450 451 452 461, 462 i 723 465 47

18.256 1.117 9.623.525

18.507 1.274 8.523.471

"8. MART" AD, BEOGRAD VII DRUGI TROKOVI I RASHODI

25.627 86.688 16.319

13.899 46.722 2.552

41.985 4.728 1.629 25 1.338 6.279 17.943 17.943 4.598

37.819 5.316 2.338 23 1.236 6.071 11.561 11.561 3.300

VIII DRUGI PRIHODI

"8. MART" AD, BEOGRAD IX OSTALI PODACI

AOP 681 682 683 684 685 686 687 688

"8. MART" AD, BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVETAJE