Bilten

Afera: Jugoremedija
broj 2 - oktobar 2012.

Apel javnosti ( 2 )

PREISPITIVANJE ILI PROGANJANJE

Na apel od 8. avgusta naiao je na toliko skroman odjek da izgleda kao da javnosti uopte i nema. To to su tamo neki ljudi iz provincijske fabrike lekova nezakonito uhapeni i to se preduzee ubrzano gura u nestanak malo koga dotie. Namee se utisak da smo na tako neto navikli. Brini zbog viegodinjeg ignorisanja upozorenja Saveta za borbu protiv korupcije povodom problematinih privatizacija, ponadali smo se da e, na inicijativu Evropske unije, barem neke od njih biti valjano preispitane. Vlada je tako neto i obeala. Ali, zabrinjava nain na koji je krenula u neku vrstu svetog rata protiv onih koje je oznaila kao korupcionae, ostavljajui po strani sistemske osnove korupcije. Umesto preispitivanja i reforme sistema, zahuktava se proganjanje osoba koje vlast, uz asistenciju bezmalo svih medija, oznai kao krivce. A kada mnenjem zacari parola: svi smo lopovi, osim onih koji vitlaju metlom za istku, onda nema ni potrebe za jasnim merilom za rasuivanje, pa istraga moe biti sveobuhvatna i neprestana. Kao da je neka vraja ruka tutnula metlu u ruke stratezima s umiljenom boanskom moi, da zavodi red u istilitu i time obruka i policiju, tuilatvo i sud, inae vane institucije za zauzdavanje zamanog kriminala. I mi smo zahvaeni tim vrtlogom. Kao da je na delu uveno geslo, kada se see uma, iverje leti. Ne pristajemo na status kolateralne tete pri obraunu meu silnicima, koji nam se nameu kao najvia sudbina. Ko god je o nama neto uo, zna da smo se suprostavljali svim dosadanjim reimima koji su nastojali da nas urniu bezakonjem. Pokazali smo da smo sposobni da obnovimo firmu i kada se nala na rubu propasti. Uloili smo obimna sredstva u rekonstrukciju po svetskim standardima farmaceutske industrije. I ba kad smo stekli mogunosti za razvoj, drava, koja je inae suvlasnik firme, sputava i onemoguuje normalno poslovanje i isplatu plata, nameui prodaju firme ili - steaj. I tu bi se mogao potraiti na greh ili krivica: opiremo se sili koja nastoji da nas uklopi u jedini model privatizacije a to je prodaja imovine i razne finansijske pekulacije. Zar je radniko akcionarstvo kriminal? Mi se ne razmeemo znanjem, vrednoom, moralom, niti time da spadamo meu najvee rtve tranzicije, pa da javnost ustane na noge. Spremni smo da snosimo odgovoronost za svoje, ali ne i za tue, delovanje. Braniemo se i dalje od mrcvarenja, duevne kuge i liavanja line i zajednike slobode. Nadamo se da sve to zavreuje reagovanje javnosti. Zrenjanin, 15.10.2012.g. Za Udruenje Ravnopravnost Branislav Marku

Nastavak progona i otpora

Nastavak istrage Posle nezakonitog hapenja (01.08), i obrazloenjem da se ( 04.09 ) Zdravko Deuri i Milana Zlokas dre u zatvoru da ne bi uticali na svedoke, umesto to breg ispitivanja svedoka, sudija Goran Zec uzeo je jednomeseni godinji odmor, i tek 4. i 5. septembra ispitao je desetoro svedoka: Jelena Luki, komercijalni direktor preduzea; Nadica Margold, nekadanja predsednica UO fabrike; Branislav Marku, nekadanji lan UO; Danijela Santra, iz sektora plana i analize; Cvetana Damjanov, direktor kontrole kvaliteta; Gordana Matejin, ef marketinga; ing. Svetozar Bijeli, nadzorni organ tokom gradnje Penpharme; Sran Nikoli, direktor prodaje, Milana Vukov, nekadanja direktorica sektora proizvodnje i Marinko Zeljkovi, ispred beogradske proceniteljske agencije. Produetak zatvora Iako su ispitani svi predvieni svedoci, s obrazloenjem da ( 05.09 ) se proiruje istraga, Vie javno tuilatvo, takoe nezakonito, produava pritvor Zdravku Deuriu i Milani Zlokas na jo dva meseca! ekao se istek tridesetog dana zatvora, ali ni okrivljeni ni njihovi advokati nisu dobili reenje o produetku pritvora. Oigledna je namera da se uhapenicima to due uskrati sloboda, da se fabrika , obezglavi i da se stvori dodatni pritisak da se one ugase i odvedu u neki oblik steaja. Zastupnici okrivljenih (advokati Avramov, Darijevi i Horovec) ale se Apelacionom sudu u Novom Sadu. Za ovakve sluajeve procedura podrazumeva hitnost postupka. Ravnopravnost u Oko 50 lanova Ravnopravnosti razgovoara u dvoritu Graanitaonici ske itaonice - kuda i kako dalje? ( 06.09 ) Zatvorenicima se alju knjige i prikupljaju se novani prilozi po mogunostima radnika koji ne primaju plate ve skoro godinu dana. Jasenka Goli, pravnica Jugoremedije, referie da jo niko nije video pismeni nalog za produenje pritvora. Vera Zlokas pria o ljutini istraitelja kad god se pomene podizanje istrage i sudskog procesa. Prilike u fabrici su dramatine. Iskljueni su svi telefoni, a zapreeno iskljuenje struje je prolongirano za dve nedelje. Naravno, fabrika stoji a
2 | Bilten br.2 - oktobar 2012

Hronika ( 4.IX 12.X )

Upravni odbor je desetkovan. Meho Omerovi predsednik UO, vie se ne javlja na pozive, Duan David Mladen, sada u funkciji generalnog direktora, otputovao je u SAD a ostali lanovi, iz Beograda, trae klimatizovani automobil, da bi eventualno doli na sednicu. U fabrici su neprekidno inspektori kriminalistike policije, novost je da su tu i poreski inspektori, iz Kikinde su poslata dva inspektora koja e se baviti nepravilnostima prilikom privatizacije Jugoremedije iz 2002. godine. Ovo treba razumeti kao nekakvu ravnoteu, krivice Ninija i Deuria. Protest ispred Svakoga petka, kada je dan za posete zatvorenicima, ispred zatvora zatvora se okuplja povea grupa radnika i ( 07.09 ) akcionara Jugoremedije, objedinjenih u UG Ravnopravnost. Ova okupljanja, iako ne mogu da vide svoje drugove, imaju dvostruku ulogu: da se solidariu sa zatvorenicima i da protestuju protiv nezakonitog liavanja slobode nevinih ljudi. Rastu tenzije povodom produetka pritvora. Sindikalna delegacija Delegacija fabrikog sindkod istranog sudije ikata Jugoremedije trai i dobija prijem kod istranog ( 14.09 ) sudije Gorana Zeca. Oni ga upozoravaju da ova nezakonita zadravanja direktora u zatvoru ugroavaju opstanak fabrike. Zec ih obavetava da je on zavrio ispitivanje svedoka, ali vie Javno tuilatvo trai produetak pritvora. Podrka lokalnoj Ista grupa (oko 50 ljudi) odlazi da se solidarie u protestu ispred KTV televiziji lokalne televizije KTV, kojoj RRA ( 14.09 ) preti oduzimanjem prava emitera. Inae, ova televizija ve godinama korektno izvetava o dogadjajima u i oko Jugoremedije. Ravnopravnost u Sastanci UG Ravnopravnosti u itaonici su redovni i veoitaonici ma poseeni. Prvo se govori o ( 17.09 ) zdravstvenom stanju Zlokaseve i Deuria, zatim o stanju u samoj fabrici, da bi se u zavrnom delu dogovaralo o predstojeim akcijama. Ovi razgovori su dragoceni jer se u svojevrsnom

emotivnom i racionalnom strujanju formira jedna povea mislea grupa ljudi, koja uvia vanost line slobode kao preduslova bilo kakve slobode. Usvojen je predlog da se za predstojei protestni skup pozovu predstavnici fabrika koje su vodile sline borbe ( Srbolek, Venac, Trudbenik... ) kao i zainteresovane NVO, i pojedince. Protestni skup Oko dve stotine ljudi, opremljeni transpatentima, zvidaljkama, ispred suda megafonima i trubama okupilo ( 19.09 ) se tano u podne zahtevajui prijem kod predsednika Vieg tuilatva u Zrenjaninu, gospodina Miglinskog. Skupu su se obratili Branislav Marku, predsednik UG Ravnopravnost, Zoran Goevi iz beogradskog Srboleka, predsednik samostalnog sindikata Jugoremedije Vladimir Pecikoza, i direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju iz Beograda, Borka Pavievi. Postavila je kljuno pitanje, ako su oni, nevini ljudi, u zatvoru, da li smo mi na slobodi? U prvi mah dola je poruka iz suda da oni ne ele da prime radniku delegaciju, to je u okruenju policije i sudskog obezbeenja podiglo napetost. Blokirana su ulazna vrata, tako da niko nije mogao da izae niti da ue. Voeni Markuom, itava grupa je pola ulicom, do drugog krila zgrade, gde se nalazi zatvor. Skandiraju imena Zdravka i Milane, da se to ulo i do samog centra grada. Iza ice i reetaka mogla su se videti njihova lica i otpozdravi. Kako se unisaonost skandiranja poveavala, teko je bilo obuzdati snane emocije. Ovakvo zahtevanje slobode za ljude koji su nevini nije se do sada dogodilo u Zrenjaninu. Putanje iz zatvora Posle 51-og dana zatvora Milana Zlokas i Zdravko Deuri ( 20.09 ) puteni su da se brane sa slobode. Apelacioni sud u Novom Sadu usvojio je albu branilaca, Reenjem koje je potpisao predsednik Vea, Ki Peter, pustio uhapenike jer su u medjuvremenu sasluani svedoci. Vest se brzo proirila sistemom tam-tam, mobilnim telefonima, okupila se velika grupa ljudi da doeka svoje kolege. Srdane pozdrave prate i suze. Pozdravi su, s ulice, upueni sapatnicima koji su bili u zatvoru. Dokle e pretpostavka nevinosti u naoj zemlji da bude ignorisana? Kao u Prokletoj avliji Ive Andria, Karaozeva filozofija, da ste svi vi krivi, dok ne dokaete suprotno. Ova praksa se kod nas upranjava decenijama, i dok se ona ne ukine nee biti najvanije pretpostavke demokratskog preobraaja,

o neprikosnovenosti slobode pojedinca. Zabrinjava injenica da je Apel javnosti imao i ima slab odjek u naoj javnosti. Ravnopravnost u Oko stotinu radnika u dvoritu Graanske itaonice doekalo je itaonici Zdravka Deuria i Milanu Zlokas. ( 21.09 ) Oni su se zahvalili za neprekidnu podrku i evocirali neka svoja zatvorska iskustva. Posle emotivne katarze, brzo se prelo na prilike u samoj fabrici. Raun je dugo u blokadi, nema proizvodnje, fabrika je pod neprekidnom opsadom kriminalistike policije, preti skoro iskljuenje s elektrine mree... Saznanje da je MUP-u predato preko 800-e krivinih prijava anonimnih dostavljaa protiv Deuria, govori o ukorenjenju potkazivake prakse u naem drutvu. Posle izlaska direktora Zlokasove i Deuria, teite aktivnosti, borbe, bie u traenje reenja u izlasku iz sve tee pozicije. Partner, drava, vlasnica 42% fabrike nita ne preduzima u korist firme. Predsednik lokalnog Samostalnog sindikata, Mirko Maleev, odbija da se solidarie sa radnicima protiv nezakonitih hapenja. On misli da to nije sindikalna tema ! Razgovor u MUP-u Posle dopisa borda direktora Jugoremedije, upuenog ( 26.09 ) Ministru policije (03.09.2012) u kojem se protestuje zbog nezakonitog hapenja njihovih direktora i montiranja istrage i sudskog procesa, ef kriminalistike policije u Zrenjaninu, pozvao je na informativni razgovor Jasenku Goli, diplomiranu pravnicu fabrike. Njena izjava govori o iskustvu sa inspektorima policije u toku istrane radnje. Treba napomenuti da ve tri godine traju policijske pretrage, koje nisu dale nikakve rezultate, posebno ne one o zloupotrebi 600.000, kako 1.08. ree direktor policije Milorad Veljovi. Zdravko Deuri (sada u ulozi savetnika generalnog direktora), po povratku iz zatvora uspeva da kod uprave EPS odl oi iskljuenje strujeza deset dana a time i propast gotovih lekova i sirovina na lageru. Ravnopravnost u UG Ravnopravnost izraava zadovoljstvo to su uhapeni itaonici puteni, ali e i dalje insistirati na ( 27.09 ) traenju odgovornosti za one koji su nezakonito ljude liili slobode. Postoji duboka veza izmeu liavanja slobode i mogue propasti fabrike.
Bilten br.2 - oktobar 2012 | 3

Drava proklamuje samo jedan model privatizacije: prodati i preprodati, bez ikakve odgovornosti za katastrofalne posledice. UG Ravnopravnost e traiti prijem kod gradonaelnika grada Zrenjanina sa pitanjem kakve su namere nove lokalne vlasti povodom nalaza anketnih odbora za Jugoremediju, invoz i IPOK iz vremena prethodne vlast. Preporuuje se itanje knjige ugledne naunice Milice Uvali, Tranzicija u Srbiji gde se afirmativno govori o radnikom akcionarstvu. Uz prisustvo 30-ak lanova UG Ravnopravnosti i gosta, Milenka Srekovia iz Pokreda za slobodu, u otvorenom razgovoru, postavilo se pitanje naina borbe organizovanih radnikih grupa u Srbiji, i pitanje uzajamne solidarnosti. Pokret za slobodu trai da se proiri broj preduzea u odnosu na 24 sporne privatizacije, da predstavnici radnika aktivno uestvuju u istragama, i da se radnici na kraju ovih procesa obetete... Apel javnosti UG Ravnopravnost, u koje se upozorava za nezakonito hapenje Deuria i Zlokaseve, i upozorava na moguu likvidaciju firme, nije izazvao solidarnost kod drugih, iako je UG Ravnopravnost redovnim prisustvom i delom podravala niz radnikih protesta u Srbiji. Nema komunikacije, pa ni meusobne solidarnosti. Ostaje, kako se to kae, da svako oplakuje sebe na sopstvenom grobu. Zato nema solidarnosti? Pokret za slobodu u itaonici ( 04.10. ) Kada radnici razgovaraju o sudbini tube protiv drave Srbije i njihovog novanog obeteenja, prva im je namera da se novac uloi u proizvodnju i da se podele dividende malim akcionarima. Tuba Jugoremedije protiv drave Srbije ( 11.10. )

Vie javno tuilatvo proiruje istragu, zabranjuje Deuriu pravo raspolaganja na dva stana, koja su kupljena mnogo ranije od vremena kada je on postao direktor i tako se jo jednom razotkriva montiranost ovog procesa. Istrani sudija Goran Zec ispituje okrivljene za navodne koruptivne radnje prilikom rekonstrukcije tabletnog odeljenja. Naime, jedan mali deo posla, minorne vrednosti, dobio je i Mita Lisica ( nekadanji radniki prvak u borbi za invoz). I Deuri i Lisica sa indignacijom odbijaju ovu sumnju. Milana Zlokas se brani utanjem, uz kratku izjavu da se ne osea krivom i da e svoju odbranu izrei kada za to bude vreme. Proirenje istrage Deuri i Zlokaseva ponovo kod istranog sudije ( 11.10 .) Destruktivna delatnost drave, inae suvlasnika Jugoremedije, je dosledna. Ona u montiranom procesu, ne ukida samo slobodu okrivljenih pojedinaca, nego dovodi itavu proizvodnu delatnost fabrike i line egzistencije preko 400 ljudi pred kolaps. Fabrika stoji a ve 10 meseci radnici nisu primili plate. Vrhunac dravnog cinizma je zabrana nadlenog ministarstva da se prodaju gotovi, inae deficitarni lekovi, koji stoje na lageru. Drava, ne samo Jugoremediju i njene radnike smatra za neprijatelje, nego kanjava i svoje bolesne graane. Ravnopravnost u itaonici. Koga je briga za narodno zdravlje? ( 13.10. )

U Zrenjaninu, 15.10.2012. godine

Slavko Goli

Izdava: Udruenje Ravnopravnost tel: +381(0)64.45.77.014 Graanska itaonica - Zrenjanin web: www.ravnopravnost.org e-mail: bilten@ravnopravnost.org
4 | Bilten br.2 - oktobar 2012
UG Ravnopravnost