Udruenje za sistemsku porodinu terapiju i sistemska reenja Srbije i Crne Gore

ASERTIVNA PRAVA I NJIHOVO DEJSTVO

kroz

PORODINE RASPOREDE

Seminarski rad

Mentor Vlado Ili

Edukant eljko Arsenijevi

Beograd 2010.

SADRAJ:

1. 2.

Uvod: .....................................................................................................................3 O asertivnim pravima i odustajanju od tih prava sa primerima kroz prizmu Poretka ljubavi .....4 2.1. 2.2. 2.3. 2.4. 2.5. 2.6. 2.7. 2.8. 2.9. 2.10. Pravo na samoodgovornost...............................................................................4 Pravo da se ne dopadnem: ...............................................................................5 Pravo na nepravdanje. .....................................................................................6 Pravo na granice-pravo da kaemo NE............................................................8 Pravo na promenu miljenja............................................................................. 10 Pravo na greku i biti odgovoran za to. .............................................................. 11 Pravo na Ne znam pravo za saznavanje. ...................................................... 11 Pravo da ne razumem. ................................................................................... 12 Pravo na sopstvenu logiku. .............................................................................. 12 Pravo da sudim o sebi i budem autonoman. .....................................................13

3.

Umesto zakljuka: ....................................................................................................15 LITERATURA: .......................................................................................................... 16

2|Page

1. Uvod:

Asertivnost jeste izraavanje sopstvenih oseanja, linih misli i stavova, verovanja i ube enja, gde pojedinac kao individua, kao humano bie, ta svoja uverenja iznosi i zastupa na nain da sebe i svoja prava stavlja na prvo mesto ali gde jednovremeno uzima u obzir i sve druge ljude koji ga okruuju i njihova prava koja imaju isto kao i on sam. Ve ovde se vidi jedna od osnovnih tema iz Poretka ljubavi da svi jesmo isti a da svi jesmo jednovremeno i razliiti. I da je nuno, zarad harmonije kojoj teimo, prihvatanje da svi jesmo isti. I da je jednako nuno da istovremeno drugima dozvoljavamo pravo na razliitost, bez vrednovanja, bez kvalifikovanja. Da samo jesmo, da samo jesam ja sada i ovde i u isto vreme da svi koji me okruuju jesu tu, takvi kakvi jesu-isti i drugaiji, I da ba takvi i treba da budu, da samo jesu. Asertivna prava proizlaze iz samog postojanja oveka kao humanog bia. To su prava svih ljudi, bez obzira na pol, nacionalnost, rasu, socijalni i/ili ekonomski status, bez obzira na religijsku pripadnost. Dakle, svaki ovek, zato to je ovek ima prava na njih. Primena ovih prava je preduslov za ouvanje samopotovanja kao i izgradnju i ouvanje dobrih medjuljudskih odnosa. Prepoznata su i postoje sledea iskonska, izvorna, asertivna prava i to su: 1. Pravo na samoodgovornost 2. Pravo da se ne dopadnem 3. Pravo na nepravdanje 4. Pravo da kaem NE odnosno pravo na granice 5. Pravo na promenu miljenja 6. Pravo na greku i preuzimanje line odgovornosti 7. Pravo na saznavanje i pravo da NE ZNAM 8. Pravo da ne razumem 9. Pravo na sopstvenu logiku 10. Pravo da sudim o sebi i budem autonoman

3|Page

2. O asertivnim pravima i odustajanju od tih prava sa primerima kroz prizmu Poretka ljubavi
2.1. samoodgovornost. Pravo na samoodgovornost.

Preuzimanje line odgovornosti za sopstveno miljenje, oseanja i ponaanje dajemo sebi slobodu izbora. Svesni i samo-odgovorni za svoje stavove, miljenja, oseanja te iz toga i injenja bivamo na mestu izbora, mi biramo ono sa ime i gde jesmo dobro i u skladu. Uzimanjem ovog prvog medju jednakim pravima mi kreiramo sopstveni ivot, mi biramo a ne deava se kao kada sebi oduzimamo ovo pravo. Odricanjem od ovog prava ivot nam se deava, situacije nam se deavaju bez mogunosti izbora, I tako je uvek kada odgovornost prebacujemo na nekog drugog ( oveka, okolnosti, viu silu ili Boga) Ili kad pokuavamo da menjamo druge, a ne sebe. U silnim pokuavanjima menjanja drugih, to jednostavno nije u naoj moi, mi proputamo prilike da menjamo sebe gde bismo menjajui sebe doli do mesta da biramo a ne da nam se deava. Kontinuirano odricanje od prava na odgovornost formira obrazac gde se po njemu u nedogled situacije ponavljaju bez pomaka na bolje u cilju harmonije i dalje e se samo deavati, posledica je nemogunost izbora. Dodatno je da krivimo druge za to kako se mi oseamo ili ponaamo, usled upornog odbijanja preuzimanja sopstvenog prava na odgovornost. A tako lepo i reito kae u knjizi Bogati otac, siromani otac Kiyosaki;R.: Ako smatra da je neko drugi problem, onda mora njega da menja. Ako smatra da si ti problem, onda moe da promeni sebe, naui neto i postane pametniji. Veina ljudi bi svakog promenila, samo sebe ne bi. Ali, da ti kaem, lake je menjati sebe! Zato ljudi sebi oduzimaju ovo pravo ili pristaju da im bude oduzeto? ta je to to nas dovede do odluke ili pak potpuno nesvesno (bez namere, bez odluke) do emo do mesta sa koga ivimo, delamo, stupamo u kontakte a odreeni smo, razreeni ili odustali smo, samo jesmo bez prava na samoodgovornost? Kao i u svemu a kroz Poredak Ljubavi to jasno i vidimo-pravila nema, ne postoje, nema standardizacije, nema formule, nema ablona, mogunosti za nastajanje takvog neasertivnog stave su nebrojene, ini se da je mogunosti taman koliko je i humanih bia na Planeti Zemlji, taman onoliko koliko nas i poseduje to pravo. A jeste, dato je svima, samo to se esto istih odriemo. Najee do odricanja od prava na samoodgovornost dolazi putem vaspitanja i socijalizacije, esto se upletemo naivno verujui kako e nam biti lake i lagodnije, sigurnije ako pustimo druge da brinu umesto nas o nama. A vee zablude nema. Nema ni sigurnosti, nema garancije, prie o obeanom raju na zemlji jesu bajke i jednostavno ne postoje. Ali su zavodljive i lako se za njih lepimo, beskrajno veujui da emo nai raj i obeanu zemlju Dembeliju. A do tada ako bi neko drugi brinuo nau brigu bilo bi ba zgodno. I da, dobiemo tako i dodatno vreme i prostor da sami brinemo tu e brige, pa da, to je jednostvanije, tada ba umemo da pametujemo i dajemo savete. Jer kada brinemo tu u brigu tu nema opasnosti, ta god da pogreno sufliramo tom naivku koji nas slua-i nije nas briga jer krivicu i stid mora podneti na kraju ipak on jer o njegovom se ivotu i radi. I tu je klju. Tu je i izvor problema i izvor reenja, putokaz. Ne brinimo tu e brige, brinimo svoje, svesno i odgovorno, preuzmimo sopstvenu odgovornost za sopstveni ivot, ne odriimo se prava na samoodgovornost. Da, i sopstvenu krivicu i stid koje idu u paketu ali uz to idu i dobrobiti i ne ide jedno bez drugoga. Svaka crna taka ima svoju belu taku i obrnuto. Tako to radi, tako postoji i opstaje ivot, tako postoji
4|Page

Planeta, zato postoje no i dan, leto i zima, kia i Sunce iza oblaka. I kada kia pada, Sunce je tu, odmah iza oblaka. Kako je srpski jezik reit i jasan, samo to smo uz put zaboravili da ga ujemo jasno i razumemo. A nai stari, svi oni koji su pre nas bili ovde gde smo mi sada, sve su to ve kroz sopstvene ivote i iskustva shvatili i kreiranjem jezika ostavili nama da bi nam bilo od koristi. Samo to smo mi zaboravili da sluamo. I kao to je PREvie manje jer pre vieg jeste manje, tako je i namerno na meru, sa merom a nenamerno jeste bez mere, bez granice i u ovoj prii tu se jasno i pokazuje dejstvo, arobno dejstvo rei koje sve jasno kazuju samo kada bi sluali paljivo. Problem nastanka odricanja prava na samoodgovornost i nastaje zbog (izme u ostalog) poetnog PREvieg od majke preko nenamernog deijeg. A efekti znaju biti vrlo ugroavajui po oba aktera u kontaktu, kontekstu. Isto je i u drugim kontekstima, sa partnerom ivotnim, poslovim, kojim god. Nije dozvoljeno brinuti tu u brigu, dovoljno jeste brinuti soptvenu a partneru prepustiti da brine svoju. Ne oduzimati mu lino dostojanstvo i pravo na sopstvenu odgovornost. Jer nita se ne moe postii sem to bi se uplitanjem dolo do ugroavanja i sebe i partnera, druge strane. Na sebe bi navukli brigu partnera (bez potrebe, smisla i svrhe) a njemu bi oduzimanjem linog dostojanstva i odgovornosti uinili suprotno od eljenog-umanjili bi mu sopstvene kapacitete kojima bi se moda i izborio sa sopstvenom brigom. To pravo i mo nemamo, ono to imamo i ega se esto odriemo jeste pravo na sopstvenu samoodgovornost. Pravo na samoodgovornost i odricanje od tog prava, kroz Orderovsku prizmu posmatrano lako je uoljivo na primerima kada majka PREvie brine o svom detetu, na taj mu nain alje poruku da ne treba samo da se brine o sebi odnosno da vodi sopstvenu brigu, ona mu alje uputsvo da se odrekne prava na samo odgovornost, i dolazi do pozicije u kojoj dete umesto da se brine o sebi i vodi svoju brigu instiktivno, nenamerno (bez mere) poinje da vodi brigu o majci, da brine majinu brigu, da brine o majci. I tu se problem ne zaustavlja nego se produbljuje, u svojoj odanosti i lojalnosti prema majci gubi granice (zato je nenamerno=bez na-meru, bez mere) brinui majinu brigu polako ali sigurno poinje da se uplitanjem postavlja na vee mesto od onog koje mu po porodinom rasopredu pripada, ugroavajui i oduzimajui majci lino dostojanstvo vrsto i sve vre verujui da je mama mala i da e ono to bolje.

2.2. Pravo da se ne dopadnem: Smemo li da se ne dopadnemo drugim ljudima, smemo li da budemo svoji i autentin,i bez straha da li je to po volji drugim ljudima? Pravo da se ne dopadnemo nam je dato. Pravo da budemo autentini i sasvim svoji, da budemo isti kao drugi a opet istovremeno sasvim razliiti. I kao to elimo svoje specifinosti da ivimo punim kapacitetima isto tako je nuno da to pravo ne uskraujemo drugima oko sebe. Potrebno je da svima dozvolimo da budu i drugaiji od nas. Svaki put kada uhvatim sebe u kvalifikovanju nekoga ja se podsetim jednim jednostavnim pitanjem: kako bi to bilo i kako bi to izgledalo kada bih jednog jutra ustao i izaao na ulicu i kada bi svaki prolaznik bio isti kao ja. Moda ali samo moda i samo za tren moda bi bilo zanimljivo ali ve u sledem trenutku . . . ne, ne, mnogo je lepe i zanimljivije kada jesmo razliiti isto kao
5|Page

to jesmo i isti. U estim sluajevima oduzimanja odnosno odustajanja od ovog prava dolazi se u situacije da prilago avamo svoje miljenje ili postupke, da bi se nekoj osobi ili grupi ljudi dopali. Jednostavno odustajemo od onog to jesmo i trudimo se da budemo osoba koja e se svideti drugima. Jo kad bismo bili vidoviti pa pogodili ta je to to svi ti ljudi oko nas oekuju. Sve se zasniva na naim pretpostavkama da ti ljudi vole ba takve osobe kakvima mi pokuavamo da budemo. Ono to nas rukovodi je prisilna motivacija da po svaku cenu zadobijemo naklonost, panju, ljubav, da spreimo i najmanji znak odbacivanja ili neprihvatanja. I upravo je tu veza sa Poretkom ljubavi i eventualnom upletenou sa nekim iz naeg sistema. Ko je bio uskraen za ljubav, za naklonost, za pripadanje sistemu. Ko nije bio dovoljno dobar i dopadljiv da bi ostvario sopstveno pravo pripadanja sistemu? To je tema. Ko je bio odbaen i gde je vorite. Ko kroz ovog naeg sadanjeg-posmatranog, koji se odrekao prava da se ne dopadne, pokuava da bude vi en, prihvaen, dopadljiv. I kako na posmatrani da se oslobodi oseanja i obaveze da mora da se svima dopadne, da ne sme da uini nita ne-dopadljivo. Sam, bez pomoi Polja mislim da je to nemogue. Sav trud je bez smisla jer sva injenja jesu u funkciji prinudnog, sistemskog poravnanja koje jednostavno ne reava problem koji i dalje opstaje na onom istom mestu gde je povreda odnosno vorite i nastalo. 2.3. Pravo na nepravdanje. Kada nastojimo da se drugim ljudima dopadnemo, onda se esto izvinjavamo i pravdamo zbog onoga to jesmo. Objanjavamo razloge svojih postupaka ili miljenja koji e biti prihvatljivi drugim ljudima trudei se da ne odudaramo, da se ne zamerimo, da po svaku cenu obezbedimo njihovo prihvatanje. Nekada to radimo u potpuno beznaajnim situacijama na primer, sladoleddiji iji sladoled nismo kupili. esto izmiljamo gomilu dobrih razloga kada elimo da postupimo prema svojim eljama. Stalno uga anje drugima kako bismo im se dopali, obino ima kontra-efekte, drugi ljudi e nas manje potovati i manje emo im se svi ati. Odricanjem od prava na nepravdanje siguran je put u grupu neasertivnih linosti, a tu se opet sasvim sigurno dobija kao prilog anksioznost, razliite vrste i vidovi blokiranosti u pokretu i kao lag na tortu stalni oseaj krivice. Na prvi pogled besmislene. Ali samo na prvi pogled, ovla, bez pravog pogleda direktno u oi. U dubinu due. U to najprozranije ogledalo ikada. Tada se moe videti sve, esto ono emu se najmanje nadamo, najmanje oekivano. To se moe videti kroz rad u Polju Poretka ljubavi. Videti uzrok, pozadinu fenomena koji je spolja lako vidljiv-ako se i samo malo, ovla pogleda. I spremnost da se taj neko iskvalifikuje. To je ona zamka koje se nuno moramo osloboditi, da ne kvalifikujemo, nije ni dobro ni loe, samo jeste. I samo duboko pogledati u dubinu due. I onaj koji nam na prvi, ovla pogled deluje vrlo loim upravo i ba taj ima veto skrivem dragulj u dui, negde duboko, zatrpan ko zna ime sve. Zato ne vrednujmo ljude na prvu, pogledajmo ljude u oi i moda vidimo, i ne odustajmo od ljudi, moda nam ne po e za rukom da odmah ugledamo dragulj ali siguran jesam da je tu, unutra samo je potrebno vreme. Korak po korak. Toliko je silno nenabrojano to moe biti uzrok donoenju odluke o odustajanju od prava na nedopadanje. Na svima nama jednostavnom, poznatom primeru to je tako lako za prepoznavanje, za podseanje. Koliko puta se desi da iz nelagode, iz straha i otpora prema nelagodi, iz nesposobnosti da kaemo NE, plaei se da se neemo dopasti, odemo na urku, neku zabavu na koju nam se ne ide ali eto, pozvao nas je prijatelj. I umesto da jednostavno kaemo: Ne, neu, hvala Ti na pozivuradimo jednu od sledeih varijanti i mogunosti. Iako nam se ne ide izgovaramo-ok, dolazim, vidimo se tamo-pristajemo i odlazimo
6|Page

tamo iako nam se ne ide. Ili odbijamo poziv aliuz itavu davno spremnu lepezu opravdanja i gomilu razloga koji treba da nas opravdaju pred prijateljem. Pravdanje je naravno sa potpuno bezveznim, lanim, izmiljenim argumentima. Potpuno jeftino. I sad samo se ve uveliko upleli u vrzino kolo jer tada nastupa onaj napred spomenuti lag na torti-gria savesti, oseanje krivice. Jer : 1.-laemo prijatelja-emu to, pa ovek je imao tako dobru, prijateljsku nameru, samo nas je pozvao na zabavu i taj svakako ne zasluuje u kontri da ga laemo, zasluuje da i mi njega pozovemo na neku nau sledeu urku. Ne, mi ga laemo, bezono, bestidno i naravno da nas mui savest i krivica. Zatim pod 2.- gria savesti to uopte, dakle generalno gledajuito uopte laemo. Da li smo mi to laovi? Da li ja to tako uvek il sam samo sad da izbegnem da odbijem poziv. Pa da sigurno je to, ne bih ja i eto do osmo do novog talasa vrzinog kola, sada poinjemo sa novim paketom razloga i opravdanja da ubedimo sada sebe ko to u prethodnom trenutku ubedismo prijatelja i opet nove lai ali sada uperene u sebe samoga. Ali prijatelj moda i poveruje, mi ne, mi se poznajemo, niko bolje od nas samih ne poznaje tog malog sakrivenog u nama. I tu nema lai, moda samo na tren, zavisi koliko smo izuili vetinu manipulacije. A svrsishodnije je izuavati vetinu asertivnog ponaanja i opho enja prema ljudima a u prvom redu prema sebi samima. ta se deava ako se ne radi na sebi, ako se ne pokua otkriti i otkloniti uzrok nastanka sopstvene neasertivnosti, ako se ne izgradi i ne trenira vetina asertivnog opho enja? Neasertivna osoba svaki put ponavlja isto i naravno na tom putu i napreduje, svaki novi put la je dublja, vea, postaje jeftina, prozirna i sve biva sve loije. Jer uvek je i u svemu tano da ono na ta smo skoncentrisani napreduje. Tako je i sa neasertivnou. Svaki novi izazov poveava fokusiranost na pravdanje. I la je sve vea. Neki put postaje prepreka za nastavak kontakta. Jer konflikti jesu neminovnost u me uljudskim odnosima ali nisu problem. Problem jeste izbegavanje konflikta. On dovede do prekida kontakta. A to je ono to nije dobro, to je lo rezultat u komunikaciji sa ostatkom sveta. Drugi opet neasertivni ljudi postaju agresivni, lau delimino ili skoro sve to izgovore jeste la. Iako sve to izgovori jeste la on i dalje sve radi iz najboljih sopstvenih ube enja i namera- pa on samo nee da uvredi prijatelja. On hoe da mu se i dalje dopada. On ne sme on nema prava da se nedopada. Ima, ali ga se odrekao, davno. I ko zna zato sve. Zna polje ali koliki put treba prei da bi se dolo do polja. Dolo do teme. To ne znam, ali ko znato je dana pred nama su. I tako, koraajui putem poploanim dobrim namerama, vrsto verujui da to radi da ne povredi prijatelja ne vidi da se plai da e povrediti sebe. Strah od nelagode koju bi mu izazvao taj tako opasni, pretei , potencijalni konflikt. A neizbean je u kontaktima. Kakav god da je nastup osobe koja se odrie nekog od asertivnih prava uvek se da prepoznati po tome to je bez mere. Ili se radi o defanzivnom ponaanju ili opet isto ali na suprotnom polu o agresivnom ponaanju i agresivnoj osobi. Defanzivno ili agresivno ali bez mere. Bez namere. Nesvesno. Spontano. Bez granice. I eto konflikta ali sa opasnou sada stvarnom da e isti dovesti do neeljenog prekida konatkta, veze. O kakvoj god da se radi. Kod defanzivne osobe radi se o neiskrenoj i nedirektnoj (bez pogleda u oia kad bi gledao u oine bi bilo neasertivnosti u opho enju) komunikaciji, emocije su ili blokirane ili bez mere, ili je anesteziranost ili histerino plakanje ili smeh, kako god, i vrlo esto uz istovremeno lino negativno kvalifikovanje (posipanje pepelom) Uz preplavljenost strahom, laku uvredljivost, posipanja pepelom, mogu je naknadni bes ali tek posle izlaska iz kontakta. to je opet jedan od loih aspekata neasertivnosti jer naknadni bes obino biva prosut na prvog sledeeg na koga nai e a isti nema ba nikakve veze sa tim njegovim besom. Niim izazvan bes
7|Page

bude poruka u sledeem kontaktu i opet nova mogunost za prekid jo jedne veze i kontakta. Ta preplavljenost besom koji ne pripada tom sledeem kontaktu upravo izazove konflikt koji je unapred osu en tj skoro uvek, mada naravno nema pravila, na prekid kontakta. Potrebna je potpuna asertivnost druge strane i vladanje vetinama asertivnog ponaanja da bi se prepoznalo da taj bes ne pripada nama iz sledeg konatakta i da mu damo ansu da se smiri, da nas pogleda u oi. Da nas vidi i kad nas vidi--da vidi da smo to mi, neki novi i drugi, a ne oni iz prethodne njegove prie. Kod agresivnog modela linosti koja se odrekla prava na nedopadanje ili nekog drugog asertivnog prava, opet je bez mere, emotivno jeste direktno, jeste iskreno uz pravdanje ali u smislu samopotvr ivanja i to i po cenu i na tetu drugog aktera u kontaktu i aktuelnom kontekstu. Ovde je est sluaj da uz trijumf tokom kontakta, uz prateu nadmo i ube enost u linu ispravnost nastupi naknadno oseaj krivice i to uz samokanjavanje. Ni jedno ni drugo nije odgovarajue ponaanje jer su oba primera bez mere, ne uzima se u obzir drugi uesnik u kontaktu, a on definitivno postoji i neminovno je uzeti ga u obzir, jednovremeno ko i sebe iako sebe na prvom mestu nuno je uzeti u isto vreme i drugog aktera. Jer, evo ta se deava sa tim drugim koji je neuvaen u takvom kontaktu. Ako je naa posmatrana neasertivna osoba defanzivna drugi akter izlazi iz kontakta sa oseanjem krivice koja mu je prosto nametnuta stavljanjem i guranjem njega u nadmonu poziciju koju taj neko drugi uopte nije traio niti eleo. Bude li na posmatrani agresivan ovaj drugi bie povre en, ponien, inferioran. Oba sluaja onemoguavaju dobar i prihvatljiv i kvalitetan nastavak kontakta u smislu veze. granice anicekaemo NE 2.4. Pravo na granice-pravo da kaemo NE Kako se samo dobro vidi koliko su efekti veliki i koliko je esta umeanost razliitih modaliteta ponaanja i opho enja u razliitim kontekstima a zbog odricanja od jednog ili esto istovremeno od vie asertivnih prava posmatrajui kroz prizmu Ordera. Koliko razliitih tema, razliitih radova, svaki je jedinstven a opet u svakom se moe nai zrno slinosti kada je iza fenomena upravo odricanje od datih nam prava. Zato se i kroz ovaj seminarski rad jedna na drugu nadovezuju, iako naizgled taksativno nabrojana prava, prie koje naizgled potiu iz nekog drugog prava. A sva su povezana. Jer sva su u nama. I nadovezuju se jednako i u varijanti kada smo stabilna asertivna linost isto kao i kada smo neasertivna osoba. Uvek su nijanse u pitanju i uvek je rizik da se negde i uz put preplavljeni raznim nauenim kodeksima i sami bar na tren odreknemo onog to nam je dato i to nam pripada, samim tim to jesmo ljudi, ovakvi kakvi jesmo. Neasertivni ljudi su retko u kontaktu sa svojim linim potrebama. Jedino prepoznaju da se ne oseaju dobro sa samima sobom, da se oseaju loe, esto ne znajui da objasne ta je to to je uzrok takvom doivljaju spoljnog sveta, sveta koji ih okruuje. ak i kada prepoznaju sopstvenu odreenost od nekog asertivnog prava i tada imaju itavu lepezu opravdanja zato je to tako i da to ba tako mora i treba, i da su to pravila koja vae u tom surovom svetu koji ih okruuje. Ali teko se odriu nauenog. Teko jer je poznato. To se kroz rad u Polju vrlo jasno vidi, poznato koliko god da nije lepo-poznato je i podnoljivo jer je sa tim ve naueno iveti. Ali ta ako pusti poznato, ta e u nepoznatom. ta ako pogrei, ta ako sam donese odluku pa pogrei, iza koga da se sakrije, na koga da prebaci krivicu ili gnev? I bira da ne menja, bira dotadanje loe samo da izbegne preuzimanje sopstvene odgovornosti i krivicu i stid i strah. Benefite bi rado uzeo ali ako moe bez odgovornosti i donoenja odluka. Me utim, ne moe, to ne ide jedno bez drugoga.
8|Page

Besplatan ruak ne postoji. Mora da plati da bi dobio. A ako misli da e manupulacijom prevariti ikoga u zabludi si, pogreno su te nauili. Razna socijalno uvreena i opte prihvaena naela ponaanja est su razlog i uzrok odricanja od nekog od asertivnih prava. Naueno:to tako treba, ini dobro pa se dobrom nadaj, budi dareljiv, esto preplave oveka i postanu obrazac koji primenjuje sasvim spontano, normalno, uobiajeno, sve dok se ta obmana ne izrodi u na prm.strah od konflikta. I sve dok se konflikt ne preseli u tog istog oveka koji zbog nauenog izbegava da udje u konflikt u spoljnom svetu. I tada nastaju problem, razni pa i na kraju zdravstveni. Kada se radi o ovim nauenim uzrocima obino je to za nijansu bezbolnije nego kada je uzrok sistemska upletenost pri kojoj akter jo manje moe sam da do e do spoznaje da to to radi nije ka putu opstanka i prosperiteta. Naravno, ne sugeriem sebinost ali moram da ukaem da je ista neophodna zarad sopstvenog napretka. Kako to izgleda kada se odreknemo prava na postavljanje granica, kada se odreknemo svog prava da kaemo NE. Kada nas neko na primer pozove da mu neto pomognemo kada mu pomaemo a ustvari to NE ELIMO, odnosno nismo se ODLUILI da pomognemo, ve nismo znali kako da postavimo granicu, nismo uzeli sebe u obzir ve zbog sopstvene nemoi da kaemo NE inimo neto to nam u tom datom trenutku ne odgovara, ta nas remeti. Nije zabranjeno pomoi, biti od koristi nekome ko nas zamoli za pomo, ali ne sa podrazumevanjem, ne po svaku cenu, ne po cenu da nas to angaovanje remeti. To je onda na sopstvenu tetu, tada se postavljamo na mesto koje nam ne pripada, na mesto podrazumevajueg pomonika koji bez obzira na sebe samoga ini neto to nije nuno. Ovo je jo vidljivije kada pomaemo osobi da rei neki problem, a ona je odgovorna za njega i u realnoj je mogunosti da ga sama rei. To je jasan primer kako smo pustili da brinui tu u brigu taj tu i problem postane na problem. A sve iz dobre namere. Ljudi esto preuzimaju probleme drugih na sebe zato to veruju da ine dobro delo. Ovde se esto moe radom na Polju Porodinog rasporeda uvideti da ovaj pokret nije samo iz nauenog, ranije opisanog. esto su ovo primeri razliitih upletenosti. Kada se osea krivica ili dug. I mada osoba realno zna da nije u takvoj vrsti obaveze opet potpuno nemona da se odupre tom pozivu iz dubine sebe iz dubine svog sistema kome pripada, zbog lojalnosti sistemu ini upravo kako je opisano. Sve verujui da tako treba, da inei razne usluge i dobra dela plaa, a ne znajui jasno i svesno ta i kome i o emu se radi. Upravo je ovo tema na kojoj se moe raditi kroz postavku Porodinog rasporeda, jer je to jedinstven nain da se do e do vorita, do mesta upletenosti. Svo to silno i iz dobre namere angaovanje,donosi vie tete nego koristi, i pomoniku i primaocu pomoi. Jer to je samo tako na izgled i spolja, ovla pogledano, ako se paljivo posmatra da se videti da primaoc pomoi od nae preterane brinosti najee i samo ima tetu a ne korist (iako je to zvezda vodilja), zato to se kod primaoca podstie inferiornost, sebinost, zavisnost i bespomono ponaanje, liava se inicijative i line moi. Oduzima mu se lino dostojanstvo. Na kraju provocira se odbojnost i prezir. Osim toga ulazi se u odnos uzajamne zavisnosti ili Ko-zavisnosti to moe biti osnova i za zloupotrebu supstanci ili patoloko kockanje. Ovde je vrlo bitna ova pojava, naalost vrlo aktuelna i vrlo gorua u svakodnevnom ivotu, bolesti zavisnosti sve su prisutnije i kroz Poredak se moe iz ovih esencijalnih uzroka nastalih odricanjem od asertivnih prava doi do spoznaje ta je uzrok odricanju koje opet moe dovesti do upletenosti i do odustajanja od ivota jer su bolesti
9|Page

zavisnosti i to ili moda ba to u prvom redu, odustajanje od ivota, kao jasan autodestruktivan pokret. esto se uplitanje deava opet iz jedne jasne rei odnosno iz elje da tom nekom pomaemo. A ta znai poMOi ikome sem sebi, znai ii po MO. Ii sa mesta koje nema pokrie, ii po mo. Jer kada se neko stavlja na mesto da nekome pomae taj kree sa mesta da je on vei, bolji, moniji od toga A radi se ustvari o linoj potrebi da se zadovolji uobrazilja o sopstvenoj moi, nadmoi, veoj nego to ista jeste, veoj od one koja mu je data i pripadajua shodno mestu na kome jeste. Jer, nuno je napraviti ovde razliku odnosno ukazati na ta se misli kada se kaeshodno mestu sa koga se polazi i koje je dato na primer lekar, doktor, homeopata, terapeut, to su mesta koja jesu data odre enim ljudima koji su prozvani, kojima je dato da budu od koristi drugim ljudima. To jesu dobra mesta za pomaganje ljudima i tada se i ne radi o gore pomenutom pomaganju. Pomaganje sa mesta bez pokria jesu tema koja se prepoznaje iz rei Pomo. Razliite fizike senzacije mogu nas dovesti do shvatanja da smo preplavljeni strahom, da smo napeti, da smo pod silnim a nejasnim pritiskom. Ako radei na sebi blagovremeno osvestimo etiologiju nastanka tih i takvih doivljaja to je dobro, medjutim, vrlo se esto desi da dugotrajno odricanje od prava da kaemo NE te s poetka blage senzacije postanu klasini simptomi patolokog stanja organizma. To se najbolje vidi kroz postavke radova u polju Poretka ljubavi. Miljenja sam da skoro sve bolesti i nastaju i da jesu psiho-somatkog porekla. Jedan od glavnih uzroka jeste odricanje od jednog iz palete asertivnih prava. Odricanjem u svakodnevnici izaziva se patnja due, a kada dua pati ona zove telo u pomo, simptomi su najee poslednji vapaj due i njen pokuaj i jedinstvena prilika da se osveivanjem uzroka problema iscelimo te tako i ozdravimo u fizikom smislu. Koliko god mi svako od navedenih prava bilo jasno povezano sa Poretkom ljubavi toliko mi je upravo ovo pravo da kaemo NE najblie Kulturi konflikta, kao da je i ovde poetak, uzrok ili izvor Kulture konflikta. Odriui se prava da kaemo NE radimo to ni bismo hteli, voleli, eleli, inimo ono sa im nismo dobro, sa im se ne oseamo da jesmo u skladu, a sve samo zato to uskraujui sebi to pravo mi sebe dovodimo u takvu poziciju. A uzrok lei negde u Poretku, u moguoj upletenosti, ili u nauenom, u prihvaenom obrascu, iz straha koji gore spomenuh. Upravo te senzacije sa poetka su pokazatelj straha od konflikta. Iz straha da kaemo ne dodjemo do jo veeg, do straha od konflikta i onda inimo sve da bismo izbegli konflikt, s vremenom prestajemo da govorimo NE sve sa ciljem da izbegnemo konflikt. Po svaku cenu izbegavamo konfrontiranje, pristajui da nas drugi ljudi navode da radimo ono to je njihovo a ne nae ali mi radimo tu e sve samo da ne kaemo NE. Iz silnog straha, zbog odricanja od prava da kaemo NE zbog odricanja od prava da se ne dopdnemo, inimo sve da izbegnemo konflikt, taj jasni i jednostavni konflikt u horizontalnoj ravni. I naravno put je tako logian, svaki izbegnuti konflikt ove vrste prerasta u onaj mnogo jai, u unutranji konflikt koji one blage simptome pokazatelje pretvara u esto visoko rizine po opte zdravlje i stanje organizma. 2.5. Pravo na promenu miljenja. Pratei kontunuitet prethodno opisanih prava nekako logian sled koji po ko zna koji put ima za cilj da nas podseti da sve ima veze sa svim dolazimo do prava na promenu miljenja. Koliko se truda potroi u uzaludnim pokuajima da se ne menjamo jer toboe ba smo se svima do sada
10 | P a g e

dopali. Ali nae pravo na promenu miljenja koje nam je dato je pripadajue. Pravo da promenite sopstveno miljenje jednostavno znai da umete da mislite. Otpor da osoba promeni svoje miljenje, stavove i uvrenja najee je izraz krutog miljenja ili socijalne anksioznosti (osoba se plai da e je drugi ljudi proceniti kao nedoslednu, prevrtljivu ili kao osobu slabog karaktera). Me utim, sasvim je normalno da osobe usled novih iskustava i uenja, usled asimilovanja razliitih saznanja, iskustava, promene svoje miljenje u vezi sa neim. Ukoliko elimo da se razvijamo i idemo putem linog prosperiteta onda je nuno da menjamo svoje poglede. Promena miljenja nije dokaz nae neispravnosti, ve razvojna nunost. Ostati na istom mestu, biti konstantno fokusiran to jednostavno nije mogue. Zdrav intelekt mora i sme da se pobuni. Ne pristaje da tapka u mestu, hoe dalje, hoe napred. Ili odricanjem do e u situaciju kao iz prie o abi i mlakoj vodi. 2.6. Pravo na greku i biti odgovoran za to. Pogreivi jesmo ali pogreni nismo. Ali najee sebi oduzimamo pravo na greku zato to izjednaavamo greku sa linom pogrenou. Pogreio sam tumaimo (jer ne moemo tumaenja da se odreknemo) sa ja sam pogrean. A istina je da smo mi uvek pravi i vredni upravo takvi kakvi jesmo, i tano je da znamo ali i smemo i dozvoljeno jeste da pravimo greke, ali to ne znai da smo pogreni. Pogreivi jesmo u postupcima ali smo i tada pravi i vredni jer ko zna od ega nas je ta ba pogreka sauvala, ko zna zato je ba to dobro za nas i zato je upravo tu i trebalo da pogreimo. Jer tako esto brinui kako smo pogreili uinismo fanatstian in koji e nam ko zna kad u blioj ili daljoj budunosti otvoriti neka nova vrata. Ko zna ta smo tom pogrekom moda platili, neto ranije dobijeno ili moda ulaznicu za neku novu radosnu ivotnu fazu i etapu. Osobe koje sebi oduzimaju ovo pravo ostaju pasivne jer se boje greke koju predvi aju, ili postaju agresivne tako to odgovornost za uinjenu greku prebacuju na drugoga, i tako ulaze u razne Igre. I ovde kod ovoga prava vidimo tako jaku povezanost izme u svih nabrojanih prava. Koliko je usko povezano sa odricanjem od prava na samoodgovornost. Iz silne elje da se izbegne preuzimanje odgovornosti i priznavanje sopstvene krivice ovek se odrie i prava na greku samo da ne bude odgovoran. Ovako naivno veruje da je i da e ostati nevin. A nije i ne moe biti. I nije ni strano. Nuno je dozvoliti sebi pravo na greku i dozvoliti sebi odgovornost i tako i krivicu i stid koja se mora podneti i pripadajua je.

2.7. Pravo na Ne znam pravo za saznavanje. Mi nismo u mogunosti sve da znamo i ni ne moramo, niti je to mogue. Niti je potrebno od sebe to da oekujemo ili da se prozivamo kada drugi to zahtevaju od nas. Dovoljno je i dozvoljeno je rei: Ne znam, objasni mi Tom jednostavnom i iskrenom reenicom pozivamo drugog aktera u kontaktu na komunikaciju. Priznanjem da ne znamo, to je ljudski i sasvim normalno jeste vrlo plastian dokaz sopstvenog odustajanja od igre poznate kao Igra moi. Kako smo svi i stalno na putu saznavanja nikako nije smisleno odustati od prava da kaemo NE ZNAM, to je jedinstven put da bismo spoznali, saznali, ne razumeli ve RAZ-UMILI. Da, jo jedna tako pitka i reita srpska re kada razumemo re raz-umeti do emo do mesta na kome moda i do emo do odgovora i spoznaje i reenja. Jer razumeti jasno govori da treba otpustiti um raz umi znai otpusti um i shvati, oseti, spoznaj, osluni sebe bez uma, bez silnog nauenog to
11 | P a g e

nas spreava da RAZ-UMEMO. Dovoljno je priznati i dozvoliti sebi rei da ne znamo i sasvim je mogue da e odgovori doi. Ne znam kad, ali to i nije vano, ono to bez sumnje znam jeste da e odgovori sigurno doi a kad i kakvi ne znam i ne moram znati, doi e kad do e vreme kad budemo spremni da ujemo, da shvatimo da RAZ UMEMO. 2.8. Pravo da ne razumem. I kako je sve tako jasno i vidljivo, samo treba pratiti putokaze na putu. Kada sam poeo i nabrojao prava pitao sam se kojim redom da ih pore am, da li je i koji je bitniji. I odustao sam, nekako prepoznah da su sva jednako vana. i da su nadovezujua, i da se nezamenljiva. Nijedno nije onom sledeam alternativa ili zamena, svako je i dato jer je samo po sebi specifino i veliku zahvalnost oseam prema svima onima pre nas koji ih prepoznae i koji se bave i ovom temom tako ivotnom. Tako kao sluajno namestilo se jedno za drugim prethodno i sad ovo pravo a u prethodnom opisah svoj doivljaj RAZ UMEVANJA. I do oh do prava da NE RAZUMEM. I jeste, imamo i to pravo jer nismo mi vidovnjaci niti moemo itati tu e misli. Ne oekujmo od sebe da unapred prepoznajemo tu e elje, miljenje, oekivanja, da unapred znamo tu e potrebe. Ne oekujmo uopte, oekivanjem se aa unapred napuni i tada vie nema mesta za neto drugo i novo. Sve i da je htelo nema gde, kako da u e neki novi sadraj u na ivot kada smo tu sve ve sopstvenim oekivanjima iskreirali. Koristei svoje pravo da ne razumemo, mi pozivamo drugu osobu na kontakt na razgovor, na razmenu, na mogunost da zajedno do emo do boljeg razumevanja. 2.9. Pravo na sopstvenu logiku. Politika, sport, razliite vrste i varijacije vernosti, vernost politikim partijama ili liderima tih partija, potpuna odanost i ljubav i vernost omiljenom fudbalskom klubu. Kau da je dva posto populacije u takozvanoj grupi vernika. Oni navijaju za svoje favorite i onda kada izgube na izborima i ispadnu iz parlamenta, i kada su na dnu tabele ili padnu u niu fudbalsku ligu! Svaki ovek ima pravo da sam na sopstvenim uverenjima gradi svoje stavove o svetu i ljudima koji ga okruuju. I koliko god se neko udio zato neki drugi ovek navija za taj raspali fudbalski klub ovaj koristei i branei svoju sopstvenu logiku jednostavno ima svoj stav u vezi sa tim. I to je dobra stvar, sopstvena logika i sopstvena saznanja koja nas dovedu do odluke su pravi put ka odluivanju. Bez obzira ta neko drugi misli, jer taj neko drugi ima svoju logiku koja (on na to tako e ima pravo) njemu govori moda i dijametralno suprotno. Bitna je svesnost i saznanje da svi imaju to isto pravo na sopstvaenu logiku. I nema uzroka konflikata koji bi doveli do prekida kontakta. To na alost esto ljudi previde, zaborave pa se i ro ena braa i kumovi posva aju (prekid veze) zbog politikih stavova. Ne uzima se u obzir, uskrauje se pravo drugima koje rado uzimamo za sebe. I tada nastupa itava lepeza kvalifikovanja onih drugih iz suprotnog tabora. E, najbolji primer za spoznaju, saznavanje i od svega po malo iz dosadanjeg, ispred napisanog je kada na primer dojueranji ostraeni pobornik i pristalica NN-partije pre e u redove NN2partije. Svi prethodni mu naravno zameraju svi iz NN2 mu naravno estitaju i ele dobrodolicu. A radi se o uzimanju prava na sopstvenu logiku i sopstveno saznavanje i pravu na razumevanje isem naravno ako se radi o meetarenju ali ovo nije ta tema. Elem, dok je bio u redovima NN partije i sopstvenim shvatanjem i na osnovu svoje line logike iz linog iskustva te tako i
12 | P a g e

asimilovanjem raznih znanja na posmatrani je doao do nekih odgovora koja su mu ukazala da NN-partija i nije ba ono u ta je on verovao i u ta veruje i sada. Ima ovek pravo da sopstvenom logikom kreira svoj sistem vrendosti i shodno njemu i dela odnosno pre e u NN2 partiju. I to jeste dobro mesto. Sutinski,ono znaajno, posmatrajui kroz Poredak ljubavi a u vezi sa ovim pravom, jeste to da se odluke donoenjem na bazi sopstvenog dobrog iskustva od pozitivnog znaaja za rast i razvoj oveka. Svako takvo angaovanje se uvek moe i pogledati u polju i radu sa pitanjem zato sam ja vernik ili nisam takav. Zato se bavim politikom. Da li je to moje ili oseam iznutra da sa tim nisam dobro, da nisam u skladu. Da li pokuavam da platim neki dug, ili dobru sreu koju imam. Zaboravljajui pri tom da je srea poklon i da se sudbini ne plaa, da to tako ne funkcionie. Jedino to treba i samo i jeste i potrebno i dovoljno to je zahvalnost. Kada sa takvog mesta u ete u partiju nn ili nn2 ili NNnaN-ti sa eljom da deo svoga vremena podelite sa grupom ljudi koji iskreno kao i vi ele da svoje vreme podele sa vama zarad opte i sveukupne dobrobiti sela, komune i neke druge regije, bez namere da pomaete (PO MO) i ne sa mesta da ste bolji od drugih, kada samo sa ljubavlju hoete da podelite ono to imate ili znate i sa drugima a ne oekujete nita za uzvrat onda ste na dobrom mestu i u ite. Samo pazite, zamke su na svakom koraku, pitajte se da li ste spremni da se odreknete svog iskonskog prava na sopstvenu logiku. To je u grupi vrlo teko, grupa ima svoje kriterijume i svoju sopstvenu logiku a vi moe biti elite da koristite i zadite i odbranite svoje (na mom redu sledee) pravo da budete autonomni!!! 2.10. Pravo da sudim o sebi i budem autonoman. Ako nemamo sopstvene postavljene granice, ako se odriemo od datog nam prava da sami sudimo o sebi preputamo sve to drugim ljudima. Preputamo svima sem sebi da sude o nama. I oni se prosto oseaju prozvanim da sude o nama. Mi ih prozivamo, dozvoljavamo, oslobodili smo svoje mesto i ono vapi da bude popunjeno. Niko ne moe da stane na nae mesto ukoliko se mi sami sa tog mesta nismo izmestili. Dobrovoljno, odricanjem od ovog prava ili upletenou i zbog nje stajanjem na nekom drugom, tu em mestu koje nam nije dato. Na koje smo otili ne svojom krivicom, ne zato to smo hteli ve iz upletenosti. Tu je nuan rad u Polju Poretka ljubavi. Nije mogue, a ak iako jeste spontano mogue, bila bi nam potrebna tri veka, ta nismo dobili. ivotni vek svakog od nas jeste ogranien vremenski termin. U tom period i moemo i moramo da uinimo sve to moemo i najbolje to moemo od svog ivota. Da ga ivimo punom pluima. Olakavajua okolnost a u vezi sa svim ovim i u vezi sa pravom da budemo autonomni kao i sa svima prethodno opisanim pravima i kako to Poredak i kae da sve ima veze sa svim te tako i ovde i sada, je to to niko ne moe manupulisati sa nama ako mu mi to ne dozvolimo. Ni naim emocijama ni naim ponaanjem, naim delanjem i injenjima. Niko sem nas samih i niko sem ako mu mi sami to ne dozvolimo. A gde je reenje. Kao i uvek lei u svesnosti. Ako smo svesni svoga injenja ak i tog da smo se iz nekog razloga odrekli nekog od prava koja nam pripadaju, sama ta svesnost da n smo nekom dozvolili da manipulie nama to je ve prvi a veliki korak. Korak koji nas vodi na mesto da mi jesmo gospodari sebe i svih svojih delova. Ako to nije sluaj onda ba onaj mali, nevoljeni i neintegrisani deo postaje gospodar nas. I saplie nas. eka svoj trenutak. Da nam pokae da i to jesmo. Asertivna osoba govori jasno, ona jeste autonomna i svesna sebe i svoje autonomnosti i svoga prava na autonomnost. Govori jasno, bez dvoumljenja, ide podignute glave jer zna da ne zna i
13 | P a g e

zna i prihvata da ima prava da ne zna a podignute glave zna da e odgovor doi negde odozgo. Ne gleda u zemlju dok hoda ili govori sa sagovornikom. Gleda ga u oi. U duu. I vidi ga. Tada moe i da ga uje. Moe da uje i njega njegov odabrani sagovornik. Bira drugog u kontaktu. Onda bira, ne deava mu se. Ne spontano. Ve svesno. Svestan sebe i mesta i konteksta i vremena i svih ostalih u konaktu i kontekstu. Uzima u obzir sebe istovremeno uvaavajui sve oko sebe. Ima meru. I kao to nije sakrivena u oku, preplaena ili uvre ena ili blokirana kao to je njena suprotnost, tako nije ni dvorska luda nije podrazumevajua zvezda, ima meru i hoda tu negde stalno izme u oka i epicentra gde bitiu zvezde. Moe i sme da kae NE. Ne zato to to tako treba i to joj je neko rekao da se mora rei NE, ve zato to osea da ne mora nita da dokazuje ili da se pravda, moe i kae NE jednako kao to moe i da na neiji zahtev kae DA ukoliko je to da ne remeti i ne pravi optereenje. Nije podrazumevajue NE.

14 | P a g e

3. Umesto zakljuka:
Deca su po prirodi asertivna i upravo ova injenica je u smislu Poretka ljubavi od krucijalnog znaaja. Neasertivnost je ili nauena u periodu odrastanja ili nastaje kao posledica upletenosti to se tako e deava ve od najranije ivotne faze odrastanja. Kakav je mogui uticaj kanjavanja deteta kada je ono u fazi negacije kao normalne i funkcionalne faze odrastanja. Dete bude u uzrastu kada na svako vae da odgovara sa ne odnosno sa odbijanjem i deava se da neko pre e granicu, deava se da dete biva kanjavano zbog toga i onda negde duboko u sebi, iz tog nevinog, deijeg straha odustane od datog mu prava da kae NE. i tako ivi i kao odrastao ovek, sa svim problemima koji nastaju kao posledica tog odricanja. Postane mu priodno da ne kae ne, da ne odbija. Jer mogao bi biti kanjen, iako je odrastao, iako ta mogunost vie nije spovodljiva. Iako je iz prolosti a opet je tu, stalno, kao ma nad glavom. Upravo ga svaki put taj deiji strah blokira da kae ne i onda kada kao odrasto i svestan ovek zna da bi trebalo da kae ne ipak i svaki put iznova zbog blockade, zbog straha, odustane, odrekne se svog prava. esto je prvo izgovorena re upravo reica NE esto pre nego to dete kae mama ili tata. Svoje odbijanje zna da iskae jo u preverbalnoj fazi kada neto nee plae, ak vriti ali ostaje dosledno sebi i prosto nee. A onda nastupaju roditelji koji dete ue da ne sme da kae ne isto onako kako su njih uili njihovi roditelji i tako redom. Iz elje da kontroliu decu, iz dobrih namera da bi kontrolom iskontrolisali sopstvene strahove i brigu o deci i u vezi sa njihovim odrastanjem. Isto kao to su to inili njihovi roditelji, iz dobrih namera, iz brige. I tako redom, oseanja anksioznosti i krivice i iz potrebe za kontrolom svoje dece koja opet dobiju na poklon svoju anksioznost i krivicu. Tako da se ova manipulacija kontrole ui i prenosi s kolena na koleno. Naravno sve iz dobrih namera. S jedne strane opravdano jer deca jesu i realno izloena razliitim opasnim situacijama ali naalost uz bezbedno odrastanje dete dobije i kontrolu izvorne asertivnosti i odustane od sopstvenih kapaciteta da izgradi svoje asertivne vetine u opho enju sa ljudima koji ih okruuju. To naravno moe imati neeljene posledice. Uz zahvalnost svima i svemu na svemu, a umesto zakljuka, sada i ovde znam samo jedno a to jeste da jesmo svi mi kao LOZE U OKOTU. Na ovom putu traganja, sasvim sluajno kao i sve to je sluajno, naiao sam na knjigu prote Golijna i citatom njegove besede sa radou delim sa svima Vama sledee rei: Otar vetar punu pregrt snega sasuo mu je pravo u lice. Na asak je zatvorio oi i po seanju, po zamahu, nastavio dalje istom stazom, poznatom, utabanom stazom. Prainu snega je rukom skinuo sa oiju i progledavi, okom se sudari sa zalaskom Sunca. Igliaste grane i vrhovi jela cepali su obilje raskone svetlosti i JA (da i ovo sam ja, ja jesam, da ja sam) ponesen prizorom15 | P a g e

SKRENUH SA STAZE i po oh novom, neistraenom i eto me u seanju u umi Mariborskog Pohorja, evo me zahvalnog za sva iskustva.

LITERATURA: "Priznati ono to jeste", Bert Hellinger, Gabrijela ten Havel, PAIDEA, Beograd, 2005 god.; Kultura konflikta Vlado Ili, PAIDEA, Beograd, 2009. god.; Kamena ladja otac Milorad Golijan; Sremska Mitrovica 2007.god; Prirunik za asertivni trening Igor Krneti; Banja Luka; Bogati otac, siromani otac Robert Kiyosaki; eron Lehter., ponovljeno izdanje FINESA, 2010.god.

16 | P a g e