Verzija 31.3.2013.

A. T. JONES

PORUKA TREEG ANELA

BILTEN GENERALNE KONFERENCIJE 1893
ta je bilo papstvo? Oni nije bilo samo sjedinjene religije i drave; tako je bilo u neznabotvu. Papstvo je crkva koja upravlja dravom, Crkva koja poseduje Dravu i dravne vlasti i koristi ih da podupre crkvene proglase. Predavanje # 3 Ko radi protiv Boje crkve? Sotona. Preko koga je radio dok se Hristos nalazio na Zemlji? Preko adaje. Preko koga je radio dok se Crkva nalazila u pustinji? Preko zveri. Preko koga zver ratuje protiv ostatka? Preko lika (ikone Karadi) zveri. Preko adaje, zveri i lanog proroka, lika. To su tri orua preko kojih ratuje protiv Boje crkve od Hristovog roenja sve do svretka sveta. Predavanje # 6 Bog je usadio veru u srce svakoga ko se raa na ovom svetu onom Svetlou koja obasjava svakog oveka koji dolazi na svet. Bog e uiniti da ta vera silno poraste i On e nam otkriti svoju pravednost dok raste iz vere u veru. Odakle uopte dolazi vera? Bog ju je dao nama. Ko je Izvor vere? Hristos i ono svetlo koje obasjava svakog oveka koji dolazi na svet je Isus Hristos. To je vera koja se nalazi u srcu svakog oveka. Kad je u mojim mislima isto to i u Njegovim, zar te misli nee da uine upravo ono to ine u Njemu? ... Hristos je u ovom svetu svakog trenutka sluio Bojem zakonu. Kako je to mogao? Svojim umom. Na osnovu ega u umu je to inio? Na osnovu vere. Zar to onda vama i meni ne govori da od Njega kupimo Isusovu veru? Zar Isusova vera nije sve vreme savreno drala Boje zapovesti? Zar to nije vera koja kroz ljubav deluje? ... Zar nije poruka treeg anela kada On kae: Doi i kupi od mene u ognju eenog zlata [ljubav i veru] i belu odeu [Hristovu pravednost] da se obue, da se ne pokazuje tvoja sramna golotinja? sada vidimo kako e ono to je u Hristovoj misli izdrati sve probe koje ovaj svet moe da smisli. Zar nisu Hristove misli iste jue, danas i zauvek? Hoe li se Hristove misli u Njemu razlikovati od Hristovih misli u meni ili bilo kome drugome? Ne. ija je bila Hristova misao? [Glas: Boja misao.] Bog je bio u Njemu u telu. Predavanje # 10

Pesme prepevao: Zvonimir Kosti Palanski

NAPOMENA: Ako nije drugaije naznaeno, navedeni tekstovi Novog zaveta preuzeti su iz Savremenog srpskog prevoda, dok su starozavetni tekstovi preuzeti iz prevoda ure Daniia.

Verzija 31.3.2013.

Sadraj
Poruka treeg anela Br. 1..........................................................................................7 Poruka treeg anela Br. 5........................................................................................49 Poruka treeg anela Br. 6........................................................................................58 Poruka treeg anela Br. 7........................................................................................67 Poruka treeg anela Br. 8........................................................................................74 Poruka treeg anela Br. 9........................................................................................82 Poruka treeg anela Br. 10......................................................................................93 Poruka treeg anela Br. 11....................................................................................102 Poruka treeg anela Br. 12....................................................................................107 Poruka treeg anela Br. 13....................................................................................118 Poruka treeg anela Br. 14....................................................................................126 Poruka treeg anela Br. 15....................................................................................133 Poruka treeg anela Br. 16....................................................................................140 Poruka treeg anela Br. 17....................................................................................146 Poruka treeg anela Br. 18....................................................................................154 Poruka treeg anela Br. 19....................................................................................163 Poruka treeg anela Br. 20....................................................................................168 Poruka treeg anela Br. 21....................................................................................175 Poruka treeg anela Br. 22....................................................................................185 Poruka treeg anela Br. 23....................................................................................193 Poruka treeg anela Br. 24....................................................................................203

Verzija 31.3.2013.

Predgovor
U leto 1908. godine Elen Vajt (Elen White) je osetila potrebu da se pisanim putem obrati autoru prouavanja objavljenih u ovom delu. Zajedno s drugim savetima i uputstvima, dala je znaajnu primedbu na ove propovedi, koje su u to vreme bila stare petnaest godina. Dobila sam uputstvo da koristim ova tvoja izlaganja objavljena u Biltenu Generalne konferencije iz 1893 Pokazano mi je da e mnogima pomoi ovi lanci, ovi argumenti, formulisani Svetim Duhom (9MR, str. 278.2; Letter 230, 1908, pisano 25. jula). Uvek je postojala potreba da se ponove poruke koje potvruju temeljne istine Adventnog pokreta. U stvari, godinu dana ranije Elen Vajt je prepoznala ovu stalno prisutnu potrebu i govorila o njoj. Zahvaljujui svetlu koje mi je Bog dao, znam da treba doi do obnove poruka koje su bile date u prolosti (MR760, str. 31.2; Manuscript 125, 1907, pisano 4. jula). U treoj od ovih propovedi, iznesenoj na zasedanju Generalne konferencije 1893. A. T. Dons (A.T. Jones) je smatrao potrebnim da citira deo iz jednog pisma Elen Vajt, koje je proitao tri dana ranije. U ovom pismu, napisanom mesec dana ranije u Australiji, Elen Vajt je pokuala da upozori Crkvu na aktuelnu krizu. Dons je itao: Brao i sestre, kad bih vam bar mogla kazati neto to bi vas pokrenulo da shvatite vanost ovog vremena, znaenje dogaaja koji se sada odigravaju! Ukazujem vam na nasilnike pokuaje koji se sada ine da se ogranii verska sloboda (GCDB, 28. januar, 1893 odlomak 26; takoe citirano u 6T str. 18.2 orig. kao i u Iz Riznice Svedoanstava , str. 372. orig. u izdanju Preporod, 1975). ta se zapravo zbivalo 1893. da je proroica rekla tako neto? Koje je argumente Dons koristio u ovim lancima, a na koje se Elen Vajt osvrnula petnaest godina kasnije? Ona je izriito spomenula dve grupe koje e u to kasnije vreme imati koristi da ih itaju. Pokazano mi je da e ovi lanci pomoi mnogima, a posebno novodolima u veru, koji nisu upoznati sa istorijom nas kao naroda. Bie za vas blagoslov da ponovno itate ove argumente, formulisane od strane Svetog Duha (9MR, str. 278.2). Prva prouavanja obraivala su niz dogaaja, kako politikih tako i verskih, koji su se zbivali pre 1893. italac moe da doe u iskuenje da ih preskoi, ne razumevajui njihov kontekst ili znaenje za nae vreme. Ne smemo da zaboravimo kako se istorija ponavlja (Vidi Velika borba, str. xi.1 i 343.1 originala). Preimo ukratko istoriju onog vremena, tako da izneseni argumenti u vezi sa verskom slobodom dobiju okvir, pa moemo poeti da vidimo njihovu primenu na nae vreme. Godina 1893. bila je veoma zanimljiva. U postupku je bio fenomenalan projekt Svetska izloba u ikagu. Treba da razumemo vanost ovog dogaaja, a treba da vidimo i njegovu povezanost s osnovnom eljom da se Sjedinjene Drave potvrde kao hrianska nacija. U stvari, godinu dana ranije jedan od sudija Vrhovnog suda u svojim primedbama je objavio da su Sjedinjene Drave hrianska nacija. Da bismo shvatili pozadinu ovoga i povezanost sa verskom slobodom, pogledajmo u knjizi Sundays Coming, koju je napisao G. Edward Reid, poglavlje pod naslovom Svetska izloba o Kolumbu 1893.
Druga polovina devetnaestog veka bila je doba sajmova i izlobi odranih u Londonu, Parizu i drugim velikim gradovima po svetu. Svetska izloba o Kolumbu, odrana u ikagu 1893. godine, bila je prva kritina i ekonomski uspena Svetska izloba u Sjedinjenim Dravama. Zamiljena kao proslava 400-te godinjice Kolumbovog dolaska u Novi svet, ova izloba je u ono vreme imala gotovo mitoloku privlanost. Izloba je predstavila grad star tek ezdeset godina, velianstveno nanovo roen samo dvadeset dve godine posle velikog poara u ikagu. Izloba je slubeno otvorena 21. oktobra 1892. godine da bi se podudarala sa 400-tom godinjicom Kolumbovog putovanja do Amerike, ali za poslovanje otvorena je tek 1. maja 1893. zbog odlaganja da bi se sve pripremilo. Kad je est meseci kasnije zatvorena, 30. oktobra 1893. godine, vie od dvadeset sedam miliona posetilaca platilo je ulaznicu od 50 centi da vidi velianstveni prizor. Prema Amerikom statistikom zavodu, u to vreme u Sjedinjenim Dravama bilo je samo ezdeset dva miliona stanovnika, to znai da je

gotovo polovina videla izlobu. Ovaj broj jo je znaajniji kad shvatimo da su svi doli bilo konjem, kolima ili vozom. U ono vreme Izloba se smatrala najveim dogaajem u istoriji zemlje. Pa kakve veze sve to ima sa nedeljom? Iznenaujue mnogo. Oigledno zbog zakanjenja u gradnji, radnici koji su pripremali izlobu pozvani su da rade sedam dana u sedmici. Pa i one zemlje, kompanije i crkve koje su htele da nastupe na izlobi, pozvane su da rade i nedeljom. Prezbiterijanci su odbili da nedeljom raspakuju svoje sanduke ili iskoriste dodeljeni prostor, a odbili su sve kontakte sa svetogrdnom izlobom koja kri Subotu. 1 Prezbiterijanci i druge crkvene grupe ceo sluaj iznele su pred Kongres, aljui hiljade peticija crkvama irom drave. Ove peticije potpisali su milioni ljudi, izraavajui na taj nain protivljenje da Izloba bude otvorena nedeljom. Premda su se mnogi protivili ideji da se vlast mea u ovu versku stvar, Kongres je kapitulirao pred zahtevima verskih grupa i izdao Dekret prema kojem je dodela sredstava za podrku Izlobi uslovljena time da Velika izloba bude nedeljom zatvorena za javnost. Zakon koji je sledio, a nalazi se u Law Library u Kongresnoj biblioteci, glasi ovako: Senat i Zastupniki dom Sjedinjenih Amerikih drava okupljeni u Kongresu proglaavaju DEO 4. Ovim izjavljujemo da sva sredstva odreena za Svetsku izlobu o Kolumbu, ili koja se odnose na nju, budu dodeljena uz uslov da pomenuta Izloba ne bude otvorena za javnost prvog dana sedmice, obino nazvanog nedelja; i ako pomenuta sredstva korporacija savezne drave Ilinois, poznata kao Svetska izloba o Kolumbu, prihvati pod tim uslovom, onda e dunost komisije Svetske izlobe o Kolumbu biti da na osnovi dekreta Kongresa dvadeset petog aprila, hiljadu osamsto devedesete, odredi takva pravila ili prilagoenja propisa pomenute korporacije, koja zahtevaju da se Izloba zatvori prvog dana sedmice, poznatog kao nedelja. Izglasano 5. augusta 1892. (United States Statutes at Large, sv. 27, gl. 381; str. 389, 390). Ovaj zakon, kojeg mnogo smatraju neustavnim, ipak je proao zato to je to zahtevala veina onih koji su kontaktirali Kongres. Razlog zato sam koristio ovo poglavlje da ukaem na neobine okolnosti je taj to znamo da e veliki nedeljni zakon na svretku vremena doi na potpuno isti nain. S njim e navaljivati verske voe, zahtevae ga narod i Kongres e pristati. ( Sundays Coming, 2. izdanje, str. 66, 67).

U prvim propovedima videete kako je A. T. Dons otiao u Kongres i veto izneo argumente protiv nedeljnog zakona. Gospod je upotrebio brata Donsa da se bori za versku slobodu, najosnovniju slobodu slobodu koja se nalazi u samom srcu jevanelja. Dons e otkriti vezu ove slobode sa Hristovom pravednou i sa porukom treeg anela. U to vreme bilo je i drugih zanimljivih istorijskih dogaaja. Trideset godina ranije, 1863. godine, iste godine kada je organizovana Crkva adventista sedmog dana, poelo je da deluje Nacionalno reformsko udruenje (NRA). Ve tokom svoje prve godine radilo je na tome da se izvri izmena Ustava Sjedinjenih Drava i zakonodavnim putem silom nametne svetost nedelje. Nakon to je nekoliko godina neuspeno pokuavalo da ostvari svoju elju na nacionalnom nivou, NRA se sa mnogo veim uspehom okrenula pojedinim dravama. Rezultat je bio da su se NRA i nekoliko drugih organizacija udruile, pa je izmeu 1878. i 1900. godine oko dvesta pedeset adventista uhapeno zbog krenja novih nedeljnih zakona u saveznim dravama Alabama, Arkanzas, Kalifornija, Dordija, Ilinois, Merilend, Masausets, Misisipi, Misuri, Severna Karolina, Tenesi, Teksas i Vaington. Vernika Crkve bilo je 1890. priblino 30.000. Sa dananjim brojem vernika, to bi bilo oko 100.000 adventista uhapenih za krenje nedeljnog zakona u razdoblju od dvadeset godina. Ono to esto nije poznato je veliina agitovanja za nedeljne zakone. Izmeu 1888. i 1900. bilo je preko dvadeset osam pokuaja za proglaenje Nacionalnog nedeljnog zakona, u proseku po dva svake godine. U tom istom razdoblju bilo je hapenja adventista i/ili agitovanja za ozakonjenje nedelje u vie drugih drava, ukljuujui Australiju, Kanadu, Kinu, Veliku Britaniji, Nemaku, Francusku, vajcarsku, vedsku, Norveku, kotsku, Grku, Rusiju, Singapur i Junu Afriku. Koji su drugi pokreti u to vreme promovisali ujedinjenje crkve i drave? Moda ete se iznenaditi. To razdoblje se smatralo zlatnim dobom spiritizma. Oko 1864. spiritisti su tvrdili da u
1

italac mora da ima na umu razliku izmeu pojma Sabbath (dan koji se svetkuje) i Saturday (subota kao sedmini dan). Zbog toga se za hriane engleskog govornog podruja re Sabbath koristila i koristi kao oznaka neradne nedelje prim. prev. U daljem tekstu e za eng. Sabbath biti korien izraz Subota sa velikim S prim. izdava.

Sjedinjenim Dravama imaju sedam miliona pripadnika. Organizovali su se kao tajno drutvo pod imenom Red venog napretka.2 U svom asopisu The Banner of Light, 7. maja 1864. rekli su: Pre ili kasnije bie stvoren sistem koji e u svoj zagrljaj uzeti crkvu i dravu, jer cilj jedne i druge treba da bude jedinstven. Godine 1884. upueno nam je upozorenje: Dvema velikim zabludama, zabludom o besmrtnosti due i zabludom o svetosti nedelje, Sotona e uspeti da obmane ljude. Dok prva polae temelj spiritizmu, druga stvara vezu prijateljstva sa Rimom (4SP, str. 405.1). U to vreme bilo je i drugih proroki znaajnih istorijskih dogaaja. Papstvo koje je 1798. zadobilo smrtnu ranu tokom 1800-tih brzo se oporavljalo. Upravo u to vreme je papstvo slubeno prihvatilo dogme Uenje o nepogreivosti i Bezgreno zaee, kao i oboavanje Marije (Vidi Review and Herald, 29. marta 1894, str. 199). Ovi dogaaji bili su pozadina za razdoblje od 1888. do 1893. i za poruke koje je brat Dons izneo na zasedanju Generalne konferencije 1893. u Batl Kriku u saveznoj dravi Miigen. On je ne samo izloio politika zbivanja u to vreme, nego je izneo i poruku o Hristovoj pravednosti kao naoj jedinoj nadi da se uhvatimo u kotac sa ovim krizama. Ova pravednost, iako je Dons o njoj propovedao pre vie od sto godina, jednako je svea i iva za nas danas. Nama su ovi saveti isto tako potrebni kao to su bili i vernitvu koje je slualo izvorne propovedi. Otkrivenje 7. poglavlje pokazuje zadravanje vetrova dok Boji narod ne bude zapeaen. To zapeaenje je odlagano. 1896. godine, vie od tri godine nakon ovih Donsovih prouavanja, Elen Vajt je izjavila: Podstiui protivljenje [poruci u Mineapolisu] Sotona je uspeo da od naeg naroda u velikoj meri sakrije naroitu silu Svetog Duha koju mu je Bog nameravao dati. Neprijatelj ih je spreio da steknu sposobnost potrebnu da svetu prenesu istinu, kako su je apostoli objavljivali posle Pedesetnice. Oduprli su se svetlu koje je trebalo da obasja ceo svet svojom slavom, i svojim postupkom naa braa su ga u velikoj meri uskratila svetu (1SM, str. 234.6; Letter 96, 1896, napisano 6. juna). Da je poruka iznesena u njenoj punini i da je ostvarila svoju nameru, Isus bi ve doao. Godinu dana nakon izlaganja ovih propovedi, Elen Vajt je svom sinu i snahi, Edsonu i Emi, napisala sledee rei: Da su svi koji tvrde da imaju ivo iskustvo sa Bogom obavili svoju dunost kao to im je Bog zapovedio, ceo svet bio bi upozoren i Gospod Isus bi doao na na svet sa silom i velikom slavom (16MR str. 38.2; Letter 84, 1894, pisano 14. novembra). etiri godine kasnije rekla je neto slino: Da je Boji narod sproveo Njegovu nameru da svetu objavi poruku milosti, Hristos bi doao na ovu zemlju i sveti bi zahvaljujui tome bili dobrodolicom primljeni u Boji grad (AUCR, 15. oktobar, 1898, odlomak 12). Prema tome, ovde smo danas sa ovim porukama punim praktinih uputstava o pravednosti. Podseamo se na ono to je Elen Vajt napisala o poruci i vesnicima dve godine posle ovih prouavanja:
Gospod je u svojoj velikoj milosti preko stareina Vagonera i Donsa poslao najdragoceniju poruku svom narodu. Zadatak ove poruke bio je da svetu uverljivije predstavi raspetog Spasitelja, ovu rtvu za grehe sveta. Ona je predstavljala pravednost kroz veru u Jamca; pozivala je ljude da prime Hristovu pravednost koja se pokazivala u poslunosti svim Bojim zapovestima. Mnogi su Isusa izgubili iz vida. Trebalo da uprave pogled na Njegovu boansku linost, Njegove zasluge i Njegovu nepromenjenu ljubav prema ljudskom rodu. Sva vlast Njemu je data kako bi mogao da podeli bogate darove ljudima, dajui neprocenjiv dar svoje sopstvene pravednosti bespomonom oveku. Ovo je poruka koju, po Bojoj zapovesti, treba da objavimo svetu. To je poruka treeg anela koju treba objaviti jakim glasom, vest koju treba da prati obilno izlivanje Bojeg Duha Nikad se nije dogodilo da je Gospod obilnije pokazao svoju veliku milost prema svojim izabranicima nego u ove poslednje dane kad je Njegov Zakon obezvreen. Gospodu bee mio radi pravde (pravednosti KJV) Njegove, uini zakon velikim i slavnim (Isaija 42,21) (TM, str. 91.2 i 96.1; Letter 57, 1895, pisano 1. maja).

Molitva izdavaa je da zahvaljujui ovim prouavanjima vae srce bude oduevljeno dok budete razmatrali istoriju 1893. godine, sluali argumente koji su iznoeni u prilog nedeljnog
2

Izvorno: Order of Eternal Progress prim. prev.

zakona, posmatrali kako je Bog podigao oveka kakav je bio A. T. Dons koji je progovorio protiv ovih zakona, a onda iz propovedi redom kojim su iznesene, iz predavanja u predavanje, budete uili da je sr svega toga Hristova pravednost. Neka bi vam Bog dao oseanje da cenite vrednost i dragocenost ovih snanih poruka. Prigrlite ih dok nam za razmatranje prikazuju na jedinu barku sigurnosti Hristovu pravednost. Reeno nam je da e se ovaj svet nai u krizi.
Boji narod oekuje velika kriza. Kriza oekuje i svet. Najvanija bitka svih vremena upravo je pred nama. Dogaaji za koje je autoritetom proroke rei reeno pre vie od etrdeset godina da predstoje, sada se zbivaju pred naim oima. Od zakonodavaca ove zemlje zahteva se promena Ustava kojom bi se ograniila sloboda savesti. Nametanje svetkovanja nedelje postalo je pitanje od nacionalnog interesa i znaenja. Mi dobro znamo kakav e biti rezultat ovog pokreta. No, jesmo li spremni za to? Jesmo li verno ispunili dunost koju nam je Bog poverio da upozorimo ljude na opasnost koja ih eka? (5T, str. 711.3, 1889).

Na kraju, dragi itaoe, razmotri joj jednu izjavu Gospodnjeg vesnika u Review and Heraldu od 21. maja 1895. Razlog to su sinovi Izrailjevi zaboravili Jahvea bio je to je doao narataj koji nije bio pouen o velikom izbavljenju iz Misira rukom Isusa Hrista. Njihovi oevi im nisu ponavljali istoriju boanske zatite koja je pratila sinove Izrailjeve na njihovim putovanjima po pustinji. Sauvana nam je naa istorija iz 1893, 1888 i 1844. Svi ovi datumi sadravali su dogaaje od najveeg znaenja u istoriji adventizma. Kao narod treba da znamo ko smo i koji zadatak nam je Bog poverio. Jedini nain na koji to moemo da uinimo jeste da razmotrimo nau istoriju koja sadri poruke koje nam je Bog dao kao narodu. Kad to uinimo, ispunie se proroanstvo dato dve godine pre nego to je A. T. Dons izneo ove propovedi, a deo kojega je i on ispunio. Preovladae jedan interes, jedan predmet progutae sve ostale Hristos naa pravednost. O tome govore ove propovedi. Naa je iskrena elja da vam srce bude blagosloveno dok ih razmatrate uz molitvu (RH, odlomak 19, 23. decembar 1890). Izdavai

Poruka treeg anela Br. 1.

Stareina A. T. Jones
Dok poinjemo svoje prouavanje Biblije, mislim da bi, u svakom sluaju, bilo dobro da provedemo ovaj sat razmatrajui zbog ega smo uopte doli ovde i kako da iz toga izvuemo neto dobro. Pretpostavljam da je svako doao oekujui da uje stvari o kojima nikad ranije nije razmiljao; i ne samo da uje, ve i da naui neto o tome. Vrlo je lako uti neto to je za nas sasvim novo, ali mi ne usvojimo uvek ono to ujemo. Meutim, pretpostavljam da smo zaista doli da bismo nauili neto o emu ranije nismo razmiljali. To jednostavno znai da smo doli oekujui da nam Gospod da nova otkrivenja o sebi, o svojoj Rei, kao i o svom putu. Ja sam doao zbog toga. Ovaj stih predstavlja dobar savet za sve nas: Zaista, kaem vam: ko ne primi carstva Boijeg kao malo dete, nee ui u njega (Marko 10,15 arni). Dakle, doli smo da uimo o Bojem carstvu, da saznamo neto o njemu, neto staro i novo stare stvari na nov nain i nove stvari na nov nain. Ko god ne primi Carstvo kao malo dete, nee ui u njega, ne moe ga imati. Stoga, svi treba da doemo ovde i sednemo kraj Hristovih nogu kao mala deca, gledajui u Njega kao u svog uitelja, oekujui da primimo ono to On ima da nam kae. Ovo nije jedini stih koji tako govori o onima koji e primiti carstvo Boje. U Jevanelju po Mateju to je izraeno na takav nain da obuhvata i vreme nakon to ga prvi put prihvatimo. Onoga asa pristupie uenici Isusu govorei: ko je, dakle, najvei u carstvu nebeskom? I dozva dete, postavi ga meu njih, i ree: zaista vam kaem, ako se ne obratite i ne budete kao deca, neete ui u carstvo nebesko (Matej 18,1-3 arni). Dakle, ako iko kae da se prethodni stih odnosi na onoga ko prvi put prihvata carstvo Boje i priznaje da ga moe primiti samo kao malo dete, jer sam po sebi ne zna i ne moe saznati nita o tome, ovaj drugi pokazuje da ta misao ima i ire znaenje i da se odnosi ak i na period nakon to smo prihvatili carstvo Boje. Jer, da bismo bili obraeni, moramo biti kao mala deca i primiti carstvo Boje na takav nain, uzimajui u obzir da sami ne znamo nita, da nemamo svoje mudrosti. Naa sopstvena mudrost nije ta koja nam moe razjasniti te stvari, koja nam moe otvoriti put da sve razumemo onako kao to jeste. Moramo potpuno odustati od svoje mudrosti da bismo u tome uspeli i, obrativi se, postati kao mala deca. Ako se ne obratite i ne budete kao deca, neete ui u carstvo nebesko (Matej 18,3 arni). Kakva deca se ovde pominju? Mala deca. Mala deca nisu previe ponosna na sopstveno miljenje. Odrasli nisu tako spremni da ue. To nam je, dakle, reeno da bismo imali obrazac i primer kako da pristupimo Bojoj Rei da bismo uili iz nje. Postoji jo jedan stih koji nam to isto kae na moda malo grublji nain. Ako neko misli da neto zna, taj jo ne zna onako kako bi trebalo da zna (1. Korinanima 8,2). Na koliko ljudi se to odnosi? Ako neko odnosi se na sve nas koji smo doli ovde. Da li se to onda odnosi na svakog od nas pojedinano? Na svakoga. Prema tome, koliko u stvari zna bilo ko od nas ko je doao ovde i misli da neto zna? Koliko on misli da zna? ta on misli da zna? Nita. Da li se to onda odnosi na sve stvari? Upravo tako. Onda se ovaj stih odnosi na sve ljude i na sve stvari. Prema tome, ako bilo ko od nas misli da neto zna, ta on u stvari zna? Koliko on zna? On jo uvek nita ne zna onako kako bi trebalo da zna. Dobro, onda se svi slaemo da je to istina, zar ne? Jednostavno primenite to na sebe. Ako ste doli ovde mislei da neto znate, morate zakljuiti da ipak ne znate to onako kako bi trebalo da znate. Hoemo li, onda, pristupiti ovom prouavanju na taj nain? Hoemo li svi doi na ova prouavanja sutra, prekosutra i svaki sledei put i jednostavno zakljuiti da nita ne znamo onako kako bi trebalo da znamo? Bez obzira da li je re o najstarijem propovedniku u naim redovima on mora doi i kazati: Ja ne znam nita onako kako bih trebalo da znam; Boe poui me. I onda emo zaista uiti. Svako ko na taj nain doe u ovaj dom, nauie neto na svakom predavanju koje uje, a to se odnosi i na tog istog propovednika, najstarijeg po rangu. On e nauiti vie od svih ostalih ukoliko pristupi prouavanju na takav nain. Ali, na koji vremenski period se odnosi taj stih? Koliko dugo e on ostati na snazi? Mislite li da e to vreme istei pre nego to se zavri ovo

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

zasedanje? Nipoto. U redu, onda smo to reili, on e vaiti tokom celog zasedanja, ukoliko smo doli mislei da neto znamo. Ima nekih stvari za koje mislimo da ih znamo prilino dobro. Ako postoji makar jedna stvar za koju smo mislili da je znamo, jednostavno imajte na umu da mi ne znamo nita. Mi uvek najvie uimo iz onih stihova koje ve dobro znamo. Ne zaboravite to. Uvek najvie uimo iz onih stihova sa kojima smo najbolje upoznati. Zar ne vidite, onda, da onaj ko uzme bilo koju misao ili stih, dugo ga prouava i pomisli da je izvukao sve pouke koje se u njemu nalaze, tada jednostavno iskljuuje sebe iz daljeg prouavanja? Kada kae: Sada znam, on spreava sebe da sazna ono to se zaista nalazi u tom tekstu. Brat Porter nam je na prethodnom predavanju ovde govorio o Bojoj nameri da nam obznani ove stvari. O kakvoj nameri je bilo govora? O venoj nameri (naredbi vekova Karadi) Efescima 3,11. Sveto Pismo je izraz Bojih misli za nas sadranih u toj venoj nameri. Sveto Pismo je izraz Bojih misli u vezi sa tom namerom, u vezi sa ostvarenjem, izlaganjem i upoznavanjem te namere. Dakle, kakva je to namera? Vena. Koliko su, onda, duboke Njegove pomisli? Koliko je dalekosena ta namera? Beskrajno. Koliko su, onda, duboke misli koje su izraene u Svetom Pismu? Beskrajno. U koliko izraza u Pismu i u koliko stihova se nalaze misli od vene vrednosti? U koliko tekstova? U svim. Dakle, Gospodu je zaista potrebno celo Sveto pismo da bi izrazio ono to eli da nam kae o svojoj venoj nameri? Tako je. Koliko je onda duboka misao koja se nalazi u svakom stihu Pisma i u reima upotrebljenim da je iskau? Beskrajno. Koliko je onda daleko od istine onaj ko delimino shvati jednu od tih misli i poveruje da je sad definitivno poznaje i da je u potpunosti razume? Koliko je daleko od toga da zaista spozna misao koja se nalazi tu, u tom stihu? (Publika: Onoliko koliko je njegov um daleko od Bojeg uma). Kada kae da zna istinu, da je razumeo misao, on zatvara svoj um za mudrost Bojeg znanja, stavljajui svoj um i sebe samog na mesto Boga i Njegovih misli. ovek koji tako ini, ne moe vie nita da naui. Zar ne vidite da on sebe u tom trenutku, u stvari, zauvek spreava da neto sazna? A ovek koji tako ini, naravno, ne moe nikad da shvati nita to prevazilazi njegove sopstvene sposobnosti i, samim tim, nikad nee spoznati Boga. Misli koje nam prenose rei Pisma imaju beskrajnu dubinu. Kakve onda granice moemo postaviti sebi u njihovom prouavanju? Uopte nema granica. Zar to to je veni i sveobuhvatni Boji um pred nama iroko otvoren za prouavanje ne predstavlja velianstvenu sliku i sjajnu mogunost? Ne zaboravimo, onda, da je upravo to oblast prouavanja kojom treba da se bavimo. Mi to i inimo ve izvesno vreme i stoga budimo paljivi da ne pomislimo kako neto znamo. Nipoto ne budimo ubeeni da znamo neto onako kao to treba da znamo. Zakljuimo sada, na osnovu Boje rei, da mi o tome (ba) nita ne znamo. U svakoj oblasti izuavanja postoji znanje koje treba da steknemo. Ni kroz svu venost, nikada neemo biti u poziciji s pravom da pomislimo kako neto znamo i kako smo s tim zavrili. Zar nije tako? U redu, onda, drago mi je to znam da imamo jedan takav predmet prouavanja i tako mnogo vremena (venost) za njegovo prouavanje. Dobro onda, budimo zadovoljni to moemo da ponemo s tim. Ovaj stih e ostati sa nama bar toliko dugo koliko budemo na ovom svetu, a ni posle toga nee nestati. On e prestati da postoji u ovom obliku, naravno. Biblija, Boja Re u ovom obliku, nestae. Nema sumnje da e nae Biblije izgoreti ba kao i bilo koja druga knjiga od papira ili koe. Ali Boja Re nee izgoreti. Tekst u ovom obliku (u tampi) trajae tako dugo kao i ovaj svet, a nakon toga nastavie da postoji u ovom obliku (u telu). Tako e taj stih ostati sa nama zauvek, ak i u venosti. Ako neko misli da neto zna, taj jo ne zna onako kako bi trebalo da zna. Ne, nijedan ovek to ne zna. Zar vam nije drago, brao, zar vam nije drago zbog toga? Ali, ne smemo se suvie zadravati ni na jednom od ovih stihova, jer ima nekoliko njih kojima elim da se veeras bavimo. Kao to smo maloas rekli, doli smo oekujui da saznamo mnogo toga novog i mnogo novog o onome to smo ranije nauili. Meutim, nismo doli da bismo saznali bilo ta drugo osim istine. To je ono to elimo. Jedina stvar u kojoj ima sile, jedina u kojoj ima neeg dobrog, jedina u kojoj se nalazi mo koja posveuje, jeste istina istina koja je u Isusu, naravno, jer nema istine ni u emu drugom. S obzirom da smo doli s namerom da upoznamo samo istinu, to je sve to treba da prouavamo, sve o emu treba da se raspitujemo. Vas se ne tie, a ni

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

mene, da li je neto staro ili novo, ko o tome govori i da li to treba mi da prouavamo ili neko drugi, zar ne? Ono to treba da pitamo je: Da li je to istina? Ako je to istina, onda prihvatimo Gospodnju re onako kako nam je On daje, bez obzira ko je izgovara, bez obzira na koji nain ona dolazi do nas, bez obzira da li se to deava upravo suprotno od onoga kako oekujemo da e se desiti; a to je sasvim mogue jer misli moje nisu vae misli, niti su vai putovi, moji putovi, veli Gospod (Isaija 55,8). Zato, kada pripremimo neki put, moemo ipak oekivati da e ona doi drugim putem. Gospod nee dozvoliti nikome da Mu zapoveda ili da iznosi svoje planove pred Njim. Moemo shvatiti Gospoda onako kao to je opisan u stihu: Da, ti si Bog, koji se krije (Isaija 45,15). Meutim, mi Ga moemo videti. On e se skrivati i neemo moi uvek da odredimo nain na koji On neto ini, ali najbolje od svega je to emo dopustiti Bogu da ini stvari na svoj nain, i to emo biti u prilici da tako postupamo sve vreme. Tada emo biti savreno sigurni. Vie nikad neemo morati da se brinemo, nikad neemo morati sami da upravljamo tim stvarima. On je savreno mudar. Sa Njim se sve odvija na pravi nain, a mi jednostavno treba da budemo spremni da Ga posmatramo na delu u bilo kom trenutku. Mi nemamo drugog posla osim da uivamo posmatrajui Njega kako radi. Ja sam bio obilno blagosloven prouavajui Bibliju i posmatrajui Gospoda na delu. Kada je prouavanje najnejasnije, najtajanstvenije, tada je najbolje, jer nas uzdie iznad nas samih da bismo gledali Njega kako radi. Ako bismo uvek mogli jednostavno da vidimo kako se stvari reavaju, to ne bi bilo interesantno. Kada je neto potpuno nejasno, tada posmatramo mnogo paljivije i sa vie interesovanja da bismo videli kako to Gospod razjanjava. Dakle, mi treba da prouavamo samo istinu bez obzira ko je objavljuje. Gospod e je objaviti, naravno, bez obzira preko koga ili na koji nain e ona doi do nas. Ako smo mi to znali ranije, hvala Bogu to jo neko to sada zna. Ako to nismo znali ranije, onda hvala Gospodu to sada to znamo. Jedino to treba pitati je: Da li je to istina? Svi znate one stihove iz 2. Solunjanima 2,9.10: A dolazak Bezakonika bie, u skladu sa Sataninim delovanjem, praen svakom vrstom lanih dela sile, znamenja i uda, i sa svakom nepravdom koja zavodi one koji propadaju jer su odbili da vole istinu i da se tako spasu. U onome ko voli istinu i primi ljubav prema istini, sotona nikad nee imati nikakve anse da radi sa svim znacima i lanim udima i svom prevarom nepravde. Nipoto. Jer, Isus je rekao (Jovan 8,32): Saznaete istinu i istina e vas osloboditi. Prema tome, svako ko primi ljubav prema istini, bie njome osloboen. A da li je onda slobodan onaj u kome sotona ini sve znake i lana udesa? Ne, on je zastraeni rob. Dokle god smo odluni u tome da je jedina stvar koju traimo i oekujemo istina; dokle god je volimo zbog toga to je istina i prihvatamo zbog toga to je istina, ne treba da strahujemo oko toga da li e nas sotona prevariti ili ne. Zapazite drugu polovinu stiha. Istina deluje tako to nas oslobaa. Ali prva polovina tog stiha je najbolje obeanje u Bibliji, ukoliko se obeanja uopte mogu uporeivati i meriti. Naravno, ne moemo to initi jer je jedno obeanje isto toliko vano koliko i drugo. Sve su to Boje misli, a Njegove misli su vene. Ipak, ovo je jedno izvrsno obeanje: Saznaete istinu. To je, ini mi se, najudesnije obeanje. Saznaete istinu. Mislite li da je znate? Pitate se da li je znate? Pitate se da li je ta i ta stvar istinita. Ali, ne. Saznaete istinu. To je obeanje Isusa Hrista vama i meni, da emo saznati istinu ako Mu verujemo i sledimo Ga. I kao to je sigurno da se mi predajemo Njemu i sledimo Ga, tako je sigurno da e se On pobrinuti da mi saznamo istinu, i mi se oslanjamo na Njega u tome. Isus ree Judejima koji su u njega poverovali: Ako se drite moga uenja, zaista ste moji uenici. Saznaete istinu i istina e vas osloboditi (Jovan 8,31.32). Kako emo saznati istinu? Drite se Njegovog uenja, budite zaista Njegovi uenici i znaete istinu. Tada e se obistiniti Njegove rei: Saznaete istinu. Mi elimo da se drimo tog obeanja. Kad bi to bilo jedino obeanje u Bibliji, ini mi se da bi nam to bilo sasvim dovoljno. Saznaete istinu. Poto je Hristos to obeao, to se odnosi na vas i na mene, ako Mu se predamo i sledimo Ga. I kada je sve to tako, izgleda mi da treba da budemo najradosniji ljudi na zemlji, zbog tog obeanja koje nam je dato: Saznaete istinu. Bie sigurno mnogo situacija kao to se, bez sumnje, ve dogaalo na prvim predavanjima koja su odrana da ljudi u razredima pitaju: Pa dobro, da li je to ba tako? Neki su verovatno ve imali prilike da kau: Pa, ne znam ba da li je tako. Bez sumnje, bie bezbroj takvih primera u

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

toku ovih est sedmica koje nam je Bog dao da prouavamo Njegovu Re i puteve. Bezbroj puta emo biti prozvani da kaemo: Da li je to zaista tako? Kakvo obeanje imamo? Saznaete istinu. Meutim, Gospod ne eli da mi prihvatamo neke stvari samo zato to neko tako kae. Bog ne eli da se mi sloimo sa neim samo zato to svi ostali kau da je to tako. Nije stvar u tome. Mi treba da znamo da je neto istina zato to Bog tako kae. A ja kaem da postoji obeanje Saznaete. Bie situacija kad e se postaviti pitanje: Da li je to tako? ta kaete na to? Postoji pitanje, ali postoji i obeanje u vezi sa njim. Ne zaboravite to. Isus vam svaki put kad se pitanje pojavi kae: Saznaete istinu. Dakle, kada se pojavi pitanje u vezi sa nekom misli pomenutom na predavanju, kakav odgovor imamo vi i ja? ta tada treba da razmotrimo? Kakav stav u tom trenutku treba da zauzmemo? Moda e neki brat koji bude govorio jednog dana proitati jedan, dva ili tri stiha i izvui iz njih neku misao, ili e izjaviti neto to je za mene novo, upotrebie neki izraz koji je za mene nov i postavie se pitanje: Da li je to zaista tako? Kakav odgovor ja dobijam? Saznaete istinu. ta treba tada da uradim sa tom novom milju, sa tim pitanjem? Da li treba da se drim tog pitanja, te misli, koja je za mene sasvim nova? Zar ne treba da je iznesem pravo pred Hrista i pitam Njega ta je istina? Ili bi bilo bolje da odem kod nekoga od brae i pitam: ta ti misli o tome? Brat A. kae to i to. ta ti misli o tome? To je za mene neto novo i pomalo sumnjam u to. Pa i ja sumnjam u to, kae drugi brat. Naravno da se to tako ne moe reavati. To tako ne ide. Vas se uopte ne tie ta ja mislim o tome. Seam se da je, jednom prilikom, tokom okupljanja pod atorima jedan brat itao neke stihove direktno iz Pisma. To je bilo sve to je radio; samo je itao Bibliju, ali misli koje je tom prilikom pokrenuo predstavljale su neto novo za veliki broj prisutnih. Odmah potom, grupa od nekoliko njih prila mi je sa pitanjem: Pa, brate Dons, ta ti misli o tome? Ja sam rekao: Ne tie vas se ta ja mislim. ta vi sami o tome mislite? Ali mi ne znamo ta da mislimo o tome, odgovorili su. Tada sam im rekao: Pa, saznajte. Pretpostavimo da sam odgovorio da ne verujem u to. Tada bi oni otili i kazali: Ja ne verujem u to jer je brat Dons rekao da ni on ne veruje. Pretpostavimo da sam rekao da to jeste tako. Onda bi oni izjavili: To je tako. Brat Dons je to kazao. Zato sam odluio da vam ne kaem nita o tome ta ja mislim. To se vas ne tie. Vi sami znate ta je istina. To je stav koji vam preporuujem da zauzmete tokom ovog prouavanja. Oekujem da se pojave neke stvari koje su nove. Nikad nisam prisustvovao sastanku na kome smo prouavali Bibliju a da nam Gospod nije dao neto novo, prelepo, velianstveno i slavno. Ali stav koji vam predlaem da zauzmete zasniva se na obeanju: Saznaete istinu. Meutim, sreem ljude, a bez sumnje i vi, koji kao da smatraju da je jedini siguran nain da saznaju istinu taj da iznesu sve zamerke koje im padnu na pamet i da onda dobiju odgovor na njih. Kad smislim i iznesem sve mogue zamerke protiv nekog gledita i dobijem odgovor na sve njih, da li u tada biti siguran ta je istina? Da li sam ba siguran u to? Ne, zato to postoje primedbe i zamerke koje meni nikad ne bi pale na pamet. Zar ne vidite? Na taj nain, ja nikad ne bih mogao da budem siguran ta je istina sve dok svaka mogua primedba ne bi bila izneta od strane svakog uma u univerzumu zar bih, u suprotnom, mogao biti siguran? Kada bi na sve to bio dat odgovor, da li bi me to zaista uverilo da je neto istina? Ukoliko i bi, kako mogu iveti dovoljno dugo da ujem odgovor na sve mogue primedbe? Moemo li doi do istine na takav nain? Da li postoji ikakva mogunost da doemo do istine tako to emo postavljati primedbe i dobijati odgovor na njih? Nipoto. Kakva je korist od polaska na put ako se njime ne stie do cilja. To bi bio pogrean put, naravno. Bolje je da njime uopte ni ne krenemo. Jo neto. Moe li biti ikakvih zamerki na istinu? Dobro razmislite o tome. Kada nam se neto iznese, da li vi i ja treba da kaemo: Imam zamerku na to? Da li je to stav koji treba da zauzmemo? Ne. Mi treba da se pitamo da li je to istina, a ako jeste, nema i ne moe biti nikakvih primedbi. Naa primedba je zabluda. Zar ne shvatate? Jedino to treba da pitamo je: Da li je to istina. Jo jedan nain na koji ljudi pokuavaju da dou do istine je da sasluaju obe strane. I sami ste uli za to. To je jedna strana, kau oni, ali elim da ujem i drugu stranu pre nego to donesem odluku. ta je jedna strana istine? Pa, tu je jedna strana istine, a tamo je druga strana. Gde je onda istina? Kada doete do druge strane istine, to je zabluda. uo sam jednu stranu, i elim da ujem

10

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

drugu stranu te iste stvari! Kako onda uopte mogu rei ta je istina? Ali pretpostavimo da sam uo pravu istinu (a to je ono to i treba), ali nisam zadovoljan dok ne ujem i drugu stranu. ta je na drugoj strani? Ako pretpostavimo da je na jednoj strani istina, ta je na drugoj strani? Neistina. Znai, najlake emo odluiti ta je istina tako to emo sluati mnogo lai, zar ne? Pa, kae neko, uo sam tvoju stranu toga i izgleda mi kao da je to istina, ali eleo bih da ujem i drugu stranu! Istina je Re Boja. Na taj nain, saekavi da uje i drugu stranu kako bi saznao da li je neto istina tako to e je uporediti sa gomilom lai, on je tu gomilu lai uinio merilom za istinu. Mi ne elimo da ujemo drugu stranu. Jedino to elimo je istina. Postoji jedna strana istine, ali i druga strana. Kada saslua obe strane kao to je planirao, kako on onda stie do istine? Na svoj nain. uo je ovo i ono. A gde je istina? On je mora otkriti na neki nain. Zar on ne uporeuje jednu stranu sa drugom, odmerava jednu sa drugom, svodi raunicu i odluuje gde je istina? Ali, kad tako ini, da li moe znati da je doao do istine? Da li moe biti siguran da je ba to istina? Da li je moj um, moje rasuivanje, moja sposobnost da odmerim argumente i odluim ta je istina da li je to nepogreivo merilo istine? Da li ljudski sud, njegove sposobnosti, uopte mogu biti merilo istine? Kada elimo da proverimo neku tvrdnju da bismo znali da li je to zaista istina, merilo bi moralo biti nepogreivo. Zar nije tako? Moralo bi biti takvo da nikad ne grei. Da bismo prepoznali istinu i opredelili se za nju, moramo imati takvo merilo koje nikad ne grei, ni pod kakvim okolnostima, meu hiljadama argumenata i zabluda. Ono na osnovu ega proveravamo istinu mora biti u stanju da pronae istinu meu deset miliona razliitih miljenja i da nepogreivo ukazuje na nju i ubudue meu svakom pomisli koja se moe pojaviti meu ljudima. Zar nije tako? Kao to znamo, ljudski um nije merilo istine. On donosi odluke samo na osnovu sopstvenih zamisli i istina. Ali misli moje nisu vae misli, niti su vai putovi moji putovi, veli Gospod (Isaija 55,8). Stoga, brao, trenutno ima dva razloga zato se stvari ne mogu reavati na taj nain, ak i kad bi to bilo ispravno. Jedan je taj to Boja istina napreduje tako brzo da mi nemamo vremena da pronalazimo sve primedbe i sluamo argumente sa obe strane, jer bismo tako veno zaostajali, a mi ne elimo da se naemo u tom poloaju kad se vreme probe zavri. Vreme je prekratko za to i bili bismo izgubljeni kad bismo tako inili. Ali, postoji obeanje: Saznaete istinu. Vratimo se ponovo na tekst u Jovanu 14,16.17: I ja u umoliti Oca, i on e vam dati drugog uteitelja, da bude uvek s vama: Duha istine ( Bakoti). Duha ega? Istine. Ah! Hvala Gospodu na obeanju: Ja u umoliti oca. ta Hristos veeras ini za nas koji se nalazimo na ovom mestu? Moli se Ocu. On e nam poslati Uteitelja? Duha istine. Koji poloaj treba da zauzmemo svakog dana pre nego to doemo na prouavanje? Da uzmemo uea u toj molitvi kako bismo mogli imati Duha istine, zar ne? Dakle, Isus se moli i, uzgred budi reeno, dok On to radi, zar neemo biti u dobrom drutvu ako i mi to budemo radili? Provedimo onda dosta vremena u tome tokom ovog zasedanja. Provedimo dosta vremena u Njegovom drutvu. ta kaete na to? (Publika: Amin). I ja u umoliti Oca, i on e vam dati ... On nije rekao: Ja u moliti Oca da to uini kao da e odluka o tome biti doneta nakon Njegove molitve, ve: Ja u umoliti Oca i On e vam dati. Naravno, Njegova molitva je usliena jer On posreduje za nas. On iznosi nae molitve u skladu sa Bojom voljom. Tako se On molio, a i mi se molimo da nam Otac poalje Uteitelja, i Bog to ini. Kada traimo, znamo da emo primiti, jer je On to rekao. ta se deava kada traimo bilo ta to je u skladu sa Njegovom voljom? On nas usliava. To je poverenje koje Mu ukazujemo veeras. To je pouzdanje koje imamo u Njemu ako traimo bilo ta to je u skladu sa Njegovom voljom, On e nas usliiti. Kada imamo takvo poverenje u Gospoda, moemo provesti blagosloveno vreme tokom celog ovog zasedanja. Traimo bilo ta to je u skladu sa Njegovom voljom i On e nas usliiti. Njegova volja je da mi imamo Svetog Duha. Moemo Mu pristupiti svakog dana, svakog sata u danu, traei od Njega tog Duha istine i biti sigurni da emo Ga primiti, da e nas On uti. A ako znamo da nas On uje, znamo da emo primiti ono to elimo od Njega. Sada, poveimo sve to. Mi traimo neto u skladu sa Njegovom voljom i On nas uje. Svaki put kada traimo, On uje. A ta se deava kad nas On uje? Znamo da emo moda to primiti? Da emo sigurno primiti? Ve smo primili! ta onda treba da uinimo? Kada se molimo u skladu sa Njegovom voljom, znamo da nas On uje. A kada dobijemo to to smo traili, ta treba da uinimo?

11

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

Zahvalimo Mu na tome. Stoga, pre nego to doemo na zajedniko prouavanje svakog jutra, traimo od Gospoda Svetog Duha u skladu sa Njegovom voljom, a kada uputimo svoje molitve, potinimo se u potpunosti Gospodu i zahvalimo Mu to nas je usliio. Zatim, doimo ovde oekujui da nas On pouava, da poui naeg uitelja, a preko Njega i nas. Da bude s vama. Koliko dugo? Zauvek. Dobro. Duh istine je u stanju da prepozna istinu meu deset hiljada puta deset hiljada pogrenih tvrdnji i da je objavi u bilo kom trenutku. Koliko dugo? Zauvek. Zar to nije dobro? Zar nije dobro obeanje da e nam On dati Duha istine koji e ostati sa nama zauvek? Duha istine, koga svet ne moe primiti, jer ga ne vidi, i ne poznaje ga; a vi ga poznajete, jer u vama prebiva i u vama e biti (Jovan 14,17 Bakoti). A kad doe on, Duh istine, uputie vas (Jovan 16,13 Karadi). ta e On raditi? Uputie vas. On e to uiniti, to je sigurno. Kad bude doao, On e to uiniti. Onda, brao, zar se ne moemo osloniti na Njega? Hajde da poveemo ove tri stvari: Saznaete istinu; Ja u umoliti oca i Uputie vas. Zar se onda ne moemo pouzdati u Njega? Zar ne moemo odmah sve predati Njemu, bez i najmanjeg oklevanja oko bilo ega? Saznaete istinu. Otac e vam dati Duha istine i On e vas voditi. Zar neemo onda sve predati Njemu, osloniti se na Njega i oekivati da nas On vodi i upuuje u svakom prouavanju koje ovde budemo imali? Ali, kada doe on, Duh istine, uputie vas u svu istinu jer nee govoriti sam od sebe, nego e govoriti ono to uje i najavie vam ono to dolazi (Jovan 16,13). Hoe li zaista? On e nam najaviti ono to dolazi. Dobro. Zar Gospod ne eli da mi vidimo stvari koje e se zbiti pre nego to se one zaista dogode? Zar nam On nije kazao da ljudi koji budu videli ono to e doi na nas na osnovu onoga to je obavljeno pre nas, nee vie verovati u ljudske izmiljotine, ve e shvatiti da moraju priznati i primiti Duha Svetog. Kako emo videti ono to dolazi na nas? Na osnovu onoga to se deavalo pre nas. Isus e nam pokazati stvari koje e doi. On ne eli da mi budemo zateeni nijednom od tih stvari. On eli da unapred znamo ta e se zbiti, da bismo bili u potpunosti pripremljeni, a ne iznenaeni i preduhitreni. On e me proslaviti, jer e od mojega uzeti, i javie vam (Jovan 16,14 Karadi). I ko je On? Ja sam istina i Duh istine. On uzima to je Njegovo i daje nama. Kada Duh istine uzima samo ono to je Gospodnje (a to je jedino to e nam On ikada pokazati) On ne stoji nezavisno, niti ini velike stvari sam od Sebe, ba kao to to ni Isus nije inio, ve se pokorio u svemu kako bi Otac mogao da se nastani u Njemu i da radi preko Njega. Tako Sveti Duh radi umesto Isusa isto ono to je i On radio. On se ne razmee, ve otkriva ta je Bog rekao Isusu i govori to vama i meni. Tako nam On daje istinu od Boga kakva je u Isusu. On je Bog istine? Sve to ima otac moje je: zato rekoh da e od mojega uzeti, i javiti vam (Jovan 16,15 Karadi). Zatim, imamo sledei stih: Nego, kao to je zapisano: Ono to oko ne vide, i uho ne u, i u ljudsko srce ne ue, to je Bog pripremio za one koji ga vole. (1. Korinanima 2,9). To je vena namera u svoj svojoj punini. To je mesto na kom treba da stojimo, da traimo i uzimamo udela u Isusovoj molitvi svakog dana, da bismo ovde, u svom prouavanju i u celom svom delu, mogli imati Duha istine koji e nas uputiti na svu istinu. Zapazite sledee citate iz knjige Put Hristu, str. 105, 129 i 130 originala. Bibliju nikad ne treba prouavati bez molitve. Pre nego to otvorimo njene stranice, treba da traimo prosvetljenje Svetim Duhom i ono e nam biti dato. Kada je Natanailo doao Isusu, Spasitelj je uzviknuo: Evo pravoga Izrailjca u kome nema lukavstva. Natanailo je upitao: Kako me poznaje? Isus je odgovorio: Pre nego te pozva Filip videh te kad bee pod smokvom. Isus e i nas videti na tajnom mestu molitve ako budemo traili od Njega svetlost da bismo saznali ta je istina. Aneli iz sveta svetlosti bie sa onima koji u poniznosti srca trae boansko vostvo. Sveti Duh uzdie i proslavlja Spasitelja. Njegova je dunost da predstavlja Hrista, istotu Njegove pravednosti i velianstveno spasenje koje imamo u Njemu. Isus kae: Od mojega (e) uzeti, i javie vam. Duh istine je jedini uspean uitelj boanskih istina. Koliko Bog potuje ljudski rod, kad je dao svog Sina da umre za njega i poslao Svetog Duha da bude ovekov uitelj i stalni vodi. Bog namerava da ak i u ovom ivotu istine Njegove Rei budu otkrivene ljudima. Postoji samo jedan nain da se to znanje stekne. Razumevanje Boje rei moemo stei jedino

12

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

prosvetljenjem onim Duhom preko koga nam je ta Re data. U Bogu to je niko ne zna osim Duha Bojega; Jer Duh sve ispituje, i dubine Boje (1. Korinanima 2,10.11). Spasiteljevo obeanje Njegovim sledbenicima bilo je: A kad doe on, Duh istine, uputie vas na svaku istinu... jer e od mojega uzeti, i javie vam (Jovan 16,13.14). Bog eli da ovek veba svoju sposobnost rasuivanja; a prouavanje Biblije ojaae i uzdii um kao to nijedno drugo prouavanje ne bi moglo. Ipak, treba da se uvamo oboavanja razuma koji je podloan slabosti i nepostojanosti ljudskog roda. Da ne bismo sebi zamaglili znaenje Svetog Pisma, tako da ni najjasnije istine ne mogu da se razumeju, moramo imati jednostavnost i veru malog deteta, kao i spremnost da uimo i usrdno se molimo za pomo Svetog Duha. Svest o Bojoj sili i mudrosti i o naoj nesposobnosti da pojmimo Njegovu veliinu, navee nas na poniznost i mi emo ui u Njegovo prisustvo sa svetim strahopotovanjem. Kada pristupamo Bibliji, razum mora da prizna autoritet koji je vii od njega, a srce i um moraju se pokloniti pred uzvienim JA SAM. Od sada pa nadalje, dokle god smo ivi, kada itamo Njegovu Re takvu kakva jeste, nemojmo nikad upotrebiti izraz ako u vezi sa njom. Da li postoji bilo kakvo ako u vezi sa njom? Moe li postojati bilo kakvo ako? U njoj uopte ne postoji ako. Sve je upravo tako kao to ona tvrdi. Zahvalimo Bogu na tome i dozvolimo Mu da nam pokae ta to znai i kako da to razumemo. itam ponovo iz knjige Gospel Workers, str. 126: Bog eli da mi prihvatimo istinu zbog nje same zato to je istina. Biblija se ne sme tumaiti tako da odgovara ljudskim zamislima, koliko god dugo da su one smatrane istinitim. To znai da ja ne smem tumaiti Bibliju onako kako odgovara ovom oveku (govornik pokazuje na sebe). To se odnosi i na vas, takoe. Duh u kome pristupamo prouavanju Pisma odredie karakter onoga koji e nam u tome pomagati Isto, str. 127. Ovo je veoma vano. Mi svakog dana dolazimo ovde radi prouavanja Pisma, a ovde nam se kae da e duh u kome dolazimo odrediti karakter pomonika koji e stajati pored nas. Aneli iz sveta svetlosti bie sa onima koji u poniznosti srca trae boansko vostvo. Ali, ako se Biblija otvara sa nepotovanjem, sa oseanjem samodovoljnosti, ako je srce puno predrasuda, sotona e stajati pored vas i on e jednostavne tvrdnje Boje rei prikazati u iskrivljenom svetlu Isto. Ne dozvolimo da sotona bude na pomonik. Zato ne propustimo da se pridruimo Isusu u toj molitvi pre nego to doemo i da ostanemo u njoj dok smo ovde. Mi treba da prouavamo Bibliju sami za sebe. Ne smemo se osloniti ni na jednog oveka da misli umesto nas. To ne znai da za vou ne treba da imamo oveka, ukoliko Bog vodi tog oveka, ili enu, ukoliko Bog vodi tu enu. Vi takoe znate da bi jedan ovek, jednom davno, dobro uinio da je dozvolio da ga vodi magarac. Meutim, on je nameravao da bude voen od samog Gospoda. On nije nameravao da ga bilo ko vodi, ali je loe postupio. Nemojmo izabrati da nas vodi iko drugi osim Boga. Neki ovek je jednom prilikom, govorei protiv Duha prorotva, kazao da su adventisti sedmog dana toliko zavedeni, toliko povodljivi, da kad njihov uitelj ustane i kae odreene stvari, oni to jednostavno progutaju. Pomislio sam u sebi kako bih voleo da on to jednom pokua, da proba to da izvede. injenica je, zapravo, da je adventiste sedmog dana teko predvoditi. Na neki nain mi je drago zbog toga. eleo bih da adventiste sedmog dana bude tako teko voditi, da niko u celom svemiru, osim Isusa Hrista, ne bude sposoban za to. Da, zaista. Ali, draga brao, hajde da stignemo do te take kad Njemu nee biti ni priblino ovoliko teko da nas vodi. Ipak, meni je drago to je nas tako teko voditi da niko osim Njega to ne moe. Hajde da stignemo do tog nivoa to je pre mogue i da jednostavno dozvolimo da nas On vodi lagano kao jaganjce da nas vodi On, koji je Jagnje Boje. Mi ne smemo postati tako tvrdokorni u svojim shvatanjima da pomislimo kako niko ne treba da remeti nae miljenje. Kada vam taka doktrine koju ne razumete privue panju, poite na svoja kolena da biste mogli razumeti ta je istina, i ne budite kao Jevreji koji su se borili protiv Boga... Nemogue je za bilo koji um da razume svo bogatstvo i veliinu jednog jedinog obeanja Bojeg. Neko uvia slavu jednog naina posmatranja, a drugi lepotu i blagoslov drugog, i tako dua biva ispunjena nebeskom svetlou. Kada bismo sagledali svu tu slavu odjednom, duh bi zanemoao.

13

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

Ipak, mogli bismo podneti mnogo vea otkrivenja Bojih velikodunih obeanja nego to ih sada uivamo. Srce me boli kad pomislim kako gubimo iz vida puninu blagoslova koji su nam namenjeni. Mi se zadovoljavamo prolaznim bleskom duhovnog prosvetljenja, a mogli bismo iz dana u dan hodati u svetlosti Njegovog prisustva... Onaj ija je dunost da podsea Boji narod na sve to je vano i da ga uputi na svaku istinu, moe biti sa nama u prouavanju Njegove svete Rei Isto, str. 129 131. O, kakvog li obeanja da emo saznati istinu! On nam daje Duha istine da nas uputi na istinu, a taj Duh je tako savreni vodi, tako nepogreiv, da e uutkati svaki drugi glas osim glasa Onoga ko je istina i ivot. Prema tome, brao, pristupimo prouavanju u tom duhu, ostanimo u tom duhu i Bog e nas pouavati. Kao to je reeno u Jovove dane, u knjizi koja govori o njemu: Ko je uitelj kao on? (Jov 36,22)

14

Poruka treeg anela Br. 2.3

Stareina A. T. Jones
Veeras uzimam tekst sa kojim emo se baviti najmanje nedelju dana. Mislim da ga svi poznajete. Glasi ovako:
Oni koji na osnovu onoga to se sada dogaa pred nama, budu videli ta e nas uskoro snai, nee se vie uzdati u ljudske sposobnosti; oseae da Svetoga Duha moraju prepoznati, primiti i prikazati narodu.4

Da bismo poeli sa polaganjem temelja za ono to e doi, veeras emo razmotriti kakva je situacija u kojoj se nalazi vlada Sjedinjenih Drava. Izneu zato ono ta se dogodilo na nedavno odranoj raspravi u Vaingtonu. Poeemo s tim i jednostavno izneti injenice pred nas, a onda kasnije moemo da vidimo posledice ve postojeih injenica. Kada je u Kongresu Sjedinjenih Drava preduzet prvi korak za versko zakonodavstvo, seate se da smo poeli sa potpisivanjem peticije koja je, u stvari, bila prigovor na tako neto, sadran u reima:
Cenjenom Senatu Sjedinjenih Drava! Mi, dole potpisani, odrasli graani Sjedinjenih Drava, od dvadeset jedne godine starosti i navie, sa potovanjem, ali ozbiljno molimo vae Cenjeno telo da ne izglasa nikakav zakon o svetkovanju Subote, ili Gospodnjeg dana, i bilo koji drugi verski ili crkveni obiaj ili obred; takoe, da za promenu Nacionalnog Ustava nikako ne podupre nikakvu rezoluciju koja bi na bilo koji nain mogla da direktno ili indirektno da prednost uenju bilo koje religije ili bilo kojeg verskog tela nad drugim, ili bi na bilo koji nain odobrila primenu zakonodavstva na predmet religije; ve da potpuno odvajanje religije i drave, zagarantovano Nacionalnim Ustavom, kao to je sada, zauvek ostane kako su ga nai oci uspostavili.

A pitanje zatvaranja Svetske izlobe nedeljom, kada se pojavilo, bilo je isto tako podneseno Kongresu uz ovaj protest:
Mi, dole potpisani, graani Sjedinjenih Drava, ovim sa potovanjem, ali odluno protestvujemo da Kongres Sjedinjenih Drava navede vladu Sjedinjenih Drava na ujedinjenje religije i Drave radi prihvatanja bilo kojeg zakona ili rezolucije da se Svetska izloba o Kolumbu zatvara nedeljom, ili da na bilo koji drugi nain obavee Vladu da se bavi religijskim zakonodavstvom.

Na isti nain se protestvovalo protiv predloga Brikinrideovog (Breckinridge) zakona. Prole godine se u Kongresu na isti nain protestvovalo protiv predloga zakona prema kojem bi se zaustavila isporuka leda nedeljom, tako da smo u naem protestu u ovom pogledu traili da Kongres uopte, ni na koji nain ne dira ovaj predmet. Ali oni su ga prihvatili, naravno, kao to smo to uvek i oekivali. Dok smo ove peticije davali na potpisivanje, bilo je onih koji su smatrali da one nisu toliko vane da ih potpiu, iako su smatrali da su one same po sebi u redu. Ljudi bi priznali da su u redu, a onda bi rekli: Verujem u sve to, ali to nije toliko vano da bi tome trebalo posveivati panju; neu da gubim vreme na potpisivanje, iako se slaem sa svime to kaete. Tako neto se nikad nee dogoditi. I zato to je bilo toliko onih koji nisu verovali da e predlog proi, on je proao. A kad su ustanovili da je proao, poeli su sa pokuajima da se poniti. Poeli su da se bude, videli su da su
3

Kod svih tema moramo stalno drati na umu da engleski jezik razlikuje Saturday (subotu kao sedmini dan) i Sabbath (kao dan koji se svetkuje, a pod njim mnogi podrazumevaju nedelju). Razlog tome je to etvrta Boja zapovest govori da je Bog posvetio i blagoslovio Sabbath (izvorno: Subota, abat), pa su oni koji su svetkovali nedelju ovu zapovest i pojam Subota (abat) primenili na nedelju prim. prev. 4 SpTA01b, str. 39.

15

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

bili u zabludi i da je predlog prihvaen; a kad su uvideli da su pogreili, pokuavali su da ponite uinjeno, zahtevajui da Svetska izloba bude otvorena nedeljom. A kao razlozi za zahtev da se Izloba otvori, navedeni su potpuno isti razlozi koji su navedeni za njeno zatvaranje. Ovaj pokret za otvaranje Izlobe potekao je iz ikaga. Zapoeo ga je Chicago Herald, a gradska skuptina ga je preuzela i uputila Kongresu memorandum, koji je gradska skuptina, sa gradonaelnikom na elu, kao predstavnicima ikaga, odnela u Vaington i iznela prvog dana etvorodnevnog sasluanja. Proitau neke od razloga koje su naveli u zahtevu da Izloba treba da bude otvorena nedeljom:
Da se vrata Svetske izlobe o Kolumbu ne zatvaraju nedeljom. Da se zaustave sve maine i da se onemogui buka tog dana, da bi preovladala tiina, koja je u skladu sa Subotom.

Ovim se priznaje nedelja kao dan odmora i naravno da je treba pratiti odreena tiina, a oni su hteli da je postignu zaustavljanjem maina da bi preovladala tiina. To je isti razlog zbog kojeg su drugi hteli da Izloba bude zatvorena nedeljom. Hteli su isto.
Da se osiguraju prikladne mogunosti na zemljitu Izlobe za odravanje Subotnjih bogosluenja, tako da sve verske zajednice mogu da odravaju bogosluenja prema svojim obiajima bez smetnje ili prepreke.

To je isti razlog zbog kojeg su drugi hteli da se izloba zatvori tako da mogu odravati bogosluenja u svojim crkvama.
Mi priznajemo injenicu i radujemo se da je naa zemlja sada i uvek bila hrianska nacija.

A osnovni razlog zbog kojeg su crkve zahtevale zatvaranje Izlobe bio je to je ovo hrianska nacija.
Miljenja smo da e vie dobra biti ostvareno ako se, ovim ljudima i svima koji to ele, dozvoli da posete teren Izlobe, nego ako se u tome spree Smatramo da Sjedinjene Drave, kao hrianska zemlja, treba da nedeljom otvore vrata kao priznanje injenice da ni u jednoj grani ljudskog interesa ili misli nije bilo veeg napretka tokom tih etiri stotine godina nego u hrianskoj crkvi.

Upravo su drugi naveli ovaj razlog za njeno zatvaranje: da Sjedinjene Drave, kao hrianska nacija, treba da zatvore Izlobu nedeljom kao priznanje napredovanju u hrianskim idejama.
Zar ne bi bilo dobro da se svetou bogosluenja prekrije veliki hram posveen korisnim i lepim stvarima?''

Razlog za zatvaranje Izlobe bio je zato to bi bilo dobro celu Izlobu prekriti svetou religije. Kao to vidite, razlozi za otvaranje su potpuno isti kao razlozi za njeno zatvaranje. Chicago Tribune, u izdanju od 3. decembra 1892, spominjui pismo koje je kardinal Gibbons napisao o tome predmetu, objavio ga je u ovom obliku:
U nekim verskim krugovima postoj snana i rastua naklonost prema opozivu zakona o zatvaranju Svetske izlobe nedeljom. Jedan za drugim istaknuti bogoslovi izraavaju svoju naklonost prema ovom liberalnom pokretu. Sve vie je prisutna mogunost da doe do niza verskih demonstracija u Parku. Uz vodee verske i moralne uitelje iz Evrope i Amerike, koji bi svake nedelje odravali bogosluenja, sa svetom pesmom horova, koji bi moda okupili hiljade uvebanih glasova, nedelja bi na Svetskoj izlobi bila jedno od najvelianstvenijih priznanja Subote u savremenoj istoriji.

16

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

Ovi drugi su rekli da, kada bi Izloba bila zatvorena nedeljom, kad bi je prekrila sveanost Subote i ova nacija dala velianstven primer o priznavanju Subote, to bilo jedno od najvelianstvenijih priznanja Subote u savremenoj istoriji. tavie, oni koji su se zalagali za otvaranje Izlobe povlaivali su interesima crkve isto kao i drugi koji su se zalagali za njeno zatvaranje. im su se ove stvari pojavile u tampi napisao sam bratu A. Moonu pismo u kojem sam mu poslao ove oznaene delove i rekao mu: Jasno vidi da su razlozi koje su ovi ljudi naveli za otvaranje Izlobe upravo isti razlozi izneseni za njeno zatvaranje. Poto je to tako, kad bismo im se pridruili to bi znailo da priznajemo legitimnost donesenog zakona i razloge za njega, iako se svaki od ovih razloga direktno protivi svemu za ta smo se sve ove godine zalagali u Kongresu. Prema tome, potpuno je jasno da ne moemo ni jednu od naih peticija pridruiti njihovim. Sa njima ne moemo da uinimo ni jedan jedini korak; ne moemo da saraujemo ili da se poveemo sa njima u nainu na koji oni deluju ili iz razloga koje oni navode za otvaranje Izlobe. Moraemo da ostanemo pri tome da izglasavanje ovog zakona nije i niti je ikad bilo kako treba. Zato jedino to moemo uiniti je da smatramo da taj zakon treba da bude opozvan. Jedini stav koji moemo da zauzmemo je da se zakon vezan za nedelju treba bezuslovno ukinuti. Brat Moon mi je odmah odgovorio i rekao da je video ove izjave i da je zauzeo stav o kojem sam govorio u svom pismu. Setiete se da sam nekako u isto vreme napisao lanak objavljen u Sentinelu, u kojem sam izneo iste injenice i zauzeo isti stav, govorei da nas uopte nije briga hoe li Izloba biti otvorena ili zatvorena nedeljom, ali da nam je vie nego to se moe rei stalo do toga da se Kongres uopte ne bavi ovim predmetom. Zato je brat Moon rekao Predsedavajuem Odbora i gospodi koja su se bavila ovim pitanjem u Vaingtonu da se u vezi s ovim pokretom uopte ne moe raunati ni na nas ni na nae peticije. Predsedavajui Odbora pitao je brata Moona kakav je na stav. On je Odboru rekao kakav je na stav bio i koliko je peticija bilo tamo. Naravno, sva imena koja smo skupili u prvoj peticiji, blizu hiljadu etiri stotine, vae danas kao to su vaila onda, kad god neki kongresmen odlui da ih spomene i izloi. Ona veno vae kao protivljenje toj stvari. Na to mu je, kad mu je brat Moon rekao kakav je na stav i razloge za njega, Predsedavajui kazao: Napiite va stav u pogledu ovog predloga zakona, a ja u ga izneti kao predlog u Domu tako da dobijete osnovu na kojoj moete da iznesete svoje peticije kao i da se sasluaju vai argumenti. Brat Moon je u toj prostoriji diktirao gosp. Thompsonu iz ikaga, nau elju, a predsedavajui Durborow je to izneo kao predlog u svoje ime. Predlog je glasio:
Pedeset drugi Kongres, drugo zasedanje. H. RES. 177. U Predstavnikom domu, 20. decembar 1892. Odnosi se na Izabrani odbor Svetske izlobe o Kolumbu i odreeno je da se tampa. Gosp. Durborow je izneo sledeu zajedniku rezoluciju: Zajednika rezolucija da se opozove verski zakon koji se odnosi na Svetsku izlobu o Kolumbu. Poto Ustav Sjedinjenih Drava posebno kae da Kongres ne sme da donosi zakone koji se odnose na osnivanje religije ili zabranjuju njeno slobodno upranjavanje, neka bude Odlueno od strane Senata i Predstavnikog doma Sjedinjenih Amerikih Drava okupljenih u Kongresu, da se zakon prihvaen petog avgusta hiljadu osamsto devedeset druge, kojim je odobreno pet miliona Kolumbovih pola dolara za proslavu etiri stote godinjice otkria Amerike od strane Hristofera Kolumba za odravanje meunarodne izlobe umetnosti, industrije, proizvodnje i zemljoradnikih, rudarskih i pomorskih proizvoda u ikagu, u saveznoj dravi Ilinois, pod uslovom da pomenuta izloba ne bude otvorena za javnost prvog dana sedmice, obino zvanog nedelja; kao i deo sekcija etiri zakonskog akta pomaganja u sprovoenju akta Kongresa prihvaenog dvadeset osmog aprila, hiljadu osamsto devedesete, s pravom donoenja zakonske odredbe da se omogui proslava etiri stote godinjice otkria Amerike od strane Hristofera Kolumba odravanjem meunarodne izlobe umetnosti, industrije, proizvodnje i zemljoradnikih, rudarskih i pomorskih proizvoda u ikagu, u saveznoj dravi Ilinois, tako formulie da se predmet svetkovanja nedelje u potpunosti prepusti zakonito postavljenoj upravi Svetske izlobe o Kolumbu.

17

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

Poto smo shvatili da je ovo predloeno sa iskljuivim ciljem da nam se omogui da iznesemo nae peticije i budemo sasluani po tom pitanju, mi smo nastavili sa ostvarenjem ove ideje. Sve je ureeno da se odri sasluanje. Brat Moon mi kae, ako se sasluanje moe odrati pre Boia, on je potpuno zadovoljan mogunou da budemo sasluani; ali sasluanje je odreeno tek posle praznika, a Kongres je otiao na odmor za praznike i kad je Kongres ponovno poeo da zaseda, pokazalo se da je predsedavajui tog Odbora sasvim drugi ovek. Dobio sam obavetenje da je u meuvremenu bio na veeri sa Elliottom F. Shepardom. Ne znam da li je to imalo bilo kakve posledice po njegovu probavu ili neki drugi deo njegovog organizma. U svakom sluaju to ili neto drugo nagnalo ga je da odbaci sve to je uinio i iskljui princip koji je uneo u tu rezoluciju i predloio, da bismo mogli da budemo sasluani. Dr. Lewis, baptista sedmog dana, otiao je u Kongres traei da ga sasluaju. Rekao mi je da je otiao do gosp. Durborowa i traio da bude sasluan. Gosp. Durborow ga je pitao ta namerava zastupati i ta e biti njegovi argumenti. Gosp. Lewis mu je rekao da e ukazati na neustavnost zakona koji je Kongres ve prihvatio. Gosp. Durborow mu je rekao da je Odbor odluio da uopte ne eli sasluati nikakve argumente o principu ve samo o metodi legislacije 5; da uopte nee razmatrati pitanje da li je zakon ustavan ili ne, jer ga je Kongres doneo pa se pretpostavlja da Kongres ima pravo da to uini. Bilo kakvo spominjanje ispravnosti legislacije bie potpuno izostavljeno i sada e se jedino razmatrati da li bi za zemlju bilo bolje da Izloba nedeljom bude otvorena ili zatvorena onako kako je Kongres odluio. Kad je to uo, dr. Lewis nije imao ta da kae pa je odluio da nita i ne kae. Ali trei dan i meu poslednjim nastupima tog dana, gosp. Durborow ga je pozvao da govori; dao mu je pet minuta. Dr. Lewis mu je rekao da nema ta da kae, da nije poneo svoje dokumente i da u takvim okolnostima nema nameru da govori. Ali gosp. Durborow je ipak insistirao da govori i da ima pet minuta ako eli da govori. On ih je na to iskoristio, ali jako nemarno. Tu je sa istim ciljem bio i Samuel P. Putnam, sa nekoliko hiljada peticija u depu. On je predsednik Amerike federacije slobodne misli.6 Otiao je gosp. Durborowu da uje o vremenu koje mu je dodeljeno i dobio je istu informaciju da se uopte nee razmatrati nikakav argument o ustavnosti tog pitanja ili principa povezanog s njime, samo metoda legislacije. Posle toga gosp. Putnam vie nije imao zahteva. Ali je i on pozvan da govori; meutim, dobio je samo nekoliko minuta koje je iskoristio najbolje to je mogao. Ja nisam doao tamo dovoljno rano da bih sve to saznao. Brat Moon je to znao, ali nisam imao prilike da s njim razgovaram. Voz mi je kasnio i ja sam urei stigao na vreme i uao u prostoriju u kojoj je odbor zasedao kad je rasprava poela. Tako da nije bilo vremena da ita saznam o situaciji. Nakon sasluanja gosp. Thompson iz ikaga mi je priao i pitao da li bih tog dana iskoristio preostalo vreme, poslednjih pola sata. Ja sam pisao bratu Moonu da u se, kad doem tamo, sloiti sa svakim rasporedom koji oni naine. Pretpostavljao sam da je to u skladu sa dogovorenim. Rekao sam gosp. Thompsonu da u govoriti tog dana ako oni smatraju da je to najbolje, ali da bih voleo da ekam dok ne govori Amerika Subotnja unija; 7 meutim, ako misle da je tako bolje, uzeu to vreme. I tako, kad sam dobio re, poeo sam da govorim o jedinoj stvari koju sam znao. Bilo je to pitanje ispravnosti legislacije, a to je bio predmet za koji su odluili da se o njemu nee raspravljati. Odmah sam primetio da su se uznemirili. Predsedavajui je bio jako uznemiren. Ali ja nisam znao u emu je problem. I tako sam odmah potegao to pitanje. Istina je da je predsedavajui na poetku sasluanja dao izjavu koju sada razumem, ali je onda nisam razumeo. Rekao je:
Dananji sastanak odrae se sa ciljem da sasluamo one koji podupiru zakonsku odredbu koja je pred ovim Odborom. Mislim da je prikladno rei Odboru da se ovaj predlog razlikuje od predloga prikazanog pre godinu dana i da je ovom Odboru predloeno da modifikuje postojei zakon, a ne da stvara novi, kao to je bilo predloeno pre godinu dana. Zbog toga ovom prilikom oekujemo da e se rasprava pred Odborom odvijati strogo u okviru modifikacije onoga to je
5 6

Legislacija (lat. legis-latio) donoenje zakona, zakonodavstvo, zakonodavna vlast; zakoni prim. izdavaa Izvorno: Free Thought Federation of America. 7 Izvorno: American Sabbath Union.

18

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

predloeno u rezoluciji pred ovim Odborom, a iji se primerci nalaze kod sekretara pa moete da ih dobijete, a odnose se na promenu u vezi sa zatvaranjem vrata Svetske izlobe o Kolumbu u nedelju, s tim da bude doputeno da ih otvore uz ogranienja navedena u ovim rezolucijama.

Reenica a ne da stvara novi zakon bila je izjava koju tada nisam razumeo, ali je sada razumem. U izvesnom smislu bila je srea to sam govorio tih pola sata, jer posle toga nije bilo mogunosti da dobijem pola sata. Najdue vreme koje je iko posle dobio bilo je dvadeset pet minuta, a veini od pedeset sedam govornika u proseku dodeljeno je samo oko deset minuta. Iako je predsedavajui iskljuio mogunost mojeg izlaganja o Ustavu, drugi lanovi Odbora postavljali su pitanja dok nije isteklo itavih pola sata, a svako pitanje postavljali su tako da sam u odgovoru bio prisiljen ukazati na Ustav i neustavnost onoga to je uinjeno. Tako je izlaganje koje su hteli da iskljue bilo odrano uprkos nastojanja predsedavajueg. Upravo ono to nisu hteli da sluaju od nas, drugi su izneli na mnogo odluniji nain nego to smo to mi trebali ili mogli da im iznesemo. Moje izlaganje pred Odborom bilo je ovako: Gosp. Durborow: Ostavljeno vam je tano trideset minuta, Gosp. Jones. Gosp. Jones: Gospodine predsednie, oekujem da govorim u prilog ovog zakona koji je sada pred Odborom iz niza razloga koji bi mogli da se iznesu za pola sata koja imam na raspolaganju, ali nastojau da se dotaknem razloga o kojima se dosad nije posebno govorilo. Poeu sa jednim koji je spomenuo gradonaelnik Washburne, do neke mere, ali o kojem moe da se vie kae, a onda u prei na razmatranje drugih taaka. Moja prva taka je da ovaj predmet, trebaju li vrata Svetske izlobe da budu nedeljom zatvorena ili otvorena, predmet koji se nacionalne vlade uopte ne tie. U kakvom god smislu ga uzeli, on premauje njenu jurisdikciju. Postoje tri jasna razloga Gosp. Robinson: Kojoj crkvi pripadate? Gosp. Jones: Ne vidim kakve to veze ima sa predmetom. Gosp. Durborow: Gospodin svakako ima pravo da postavi pitanje. Gosp. Jones: Dobro, molim za izvinjenje. Nisam znao da je gospodin lan Odbora. Voljan sam da odgovorim na pitanje, iako ne vidim kakve veze ono ima s ovom raspravom. Ja sam lan Crkve adventista sedmog dana. Ali danas ovde govorim kao graanin Sjedinjenih Drava o principima po kojima deluje vlada Sjedinjenih Drava. Osim toga, mogu da kaem da zbog naina na koji je Kongres dotakao ovo pitanje, mogu verovatno da govorim o njemu i kao adventista sedmog dana. Poto je Kongres ve uao na podruje religije, imamo pravo da krenemo odatle ako to zahteva potreba. Upravo sam hteo da kaem da u Ustavu Sjedinjenih Drava postoje tri jasna razloga koja zabranjuju Kongresu da se bavi ovim pitanjem. Prvi je dobro definisao George Bancroft u pismu koje je napisao dr. Filipu Schaffu 30. avgusta 1887, a koje glasi:
Dragi moj gosp. Schaff! Imam vae pismo od 12. Prema Ustavu Kongres nema nikakva druga ovlaenja od onih koja su mu zagarantovana. Zbog toga Kongres od samog poetka nije imao ovlaenja da ozakoni osnivanje religije kao to je to sada posle izglasavanja amandmana. Ovlaenje nije dato i zato ne postoji jer Kongres nema ovlaenja osim onih koja su mu data, ali poeo se javljati oseaj da bi trebalo izraditi skup amandmana 8 da bi se zadovoljila ova tenja, pa je izraen niz lanova nalik na amandman, ne zato to je takva deklaracija bila potrebna, ve zato to je narod eleo da vidi odreene principe jasno istaknute kao deo Ustava. Prvi amandman, koliko se odnosi na osnivanje religije, predloen je bez strasti, prihvaen u nekoliko saveznih drava bez strasti i tako naao svoje mesto kao uvodne rei u amandmane na najmirniji mogui nain.... George Bancroft.

To se vidi iz Desetog amandmana Ustava, koji kae da prava koja Ustavom ne lee na Sjedinjenim Dravama, niti su zabranjena saveznim dravama, rezervisana su za savezne drave ili za narod. Poto Kongresu nije dato pravo po pitanju religije, ono je rezervisano za drave ili narod.
8

Izvorno: Bill of Rights, deset prvih amandmana na ameriki ustav (1791.), inae saetak graanskih prava i sloboda.

19

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

To je razlog zato traimo da se ovo izostavi, kao to je to Ustav izostavio. Ovo pitanje rezervisano je za drave. Ono se tie samo drave Ilinois, pa prema tome, nijedna drava nema pravo da bilo ta kae o tom predmetu, da kae treba li Izloba nedeljom da bude otvorena ili ne. Ako drava Ilinois o tome nita ne kae, to je jo uvek preputeno narodu. Preputeno je narodu da u toj stvari postupi kako eli, bez meanja ili diktata Kongresa. Ne samo da je ovo tako u ovom predmetu, ve ako Ustav nije rekao ni re o religiji, onda Kongres nema pravo da dira to pitanje. Ali narod je progovorio; Ustav je progovorio i osporio pravo vladi Sjedinjenih Drava da diraju to pitanje jer je to pravo rezervisao za drave ili narod. Ne samo to je to uinio, ve je otiao i dalje i zapravo vladi Sjedinjenih Drava zabranio da dira to pitanje. Ovaj nedostatak ovlaenja bio bi potpun i definitivan i bez zabrane, jer su nedodeljena ovlaenja rezervisana. Ali oni su otili jo dalje i ne samo rezervisali ova ovlaenja ve izriito zabranili Kongresu da se njima slui. Prema tome, neustavno je da Kongres zadire u ovo pitanje. Tako je bilo od poetka vlasti i to je razlog zato insistiramo da se ovaj zakon ukine i prepusti onima kojima ga je Ustav ostavio dravama ili narodu. Gosp. Houk: Prema reima Ustava, verujem, Kongres nema pravo da osniva religiju. Gosp. Jones: Slediu ovo pitanje malo dalje i obratiu panju na ovaj amandman. Amandman ne glasi, kako se to esto pogreno citira: Kongres nee donositi zakone koji bi se odnosili na uspostavljanje dravne religije, ve Kongres nee donositi zakone koji bi se odnosili na uspostavljanje neke dravne religije, ili zabranjivali njeno praktikovanje. Ova reenica sadri dva znaenja. Kad je Ustav donesen, sve to je o tom predmetu reeno bilo je da se nikad nee zahtevati nikakvo ispitivanje o religiji kao kvalifikacija za bilo koju slubu ili javno dobro pod vlau Sjedinjenih Drava. Neke od drava su u to vreme uspostavile dravnu religiju; mislim sve osim Virdinije. Virdinija je ula u kampanju direktno povezanu s ovim pitanjem. Namera prvog dela reenice bila je da zabrani Kongresu da uspostavi zakon koji bi se odnosio na religije koje su ve bile uspostavljene u ovim dravama, a drugi deo zabranjuje Kongresu da sa svoje strane na bilo koji nain ulazi u predmet religije. U Virdiniji je od 1776. sa izuzetkom razdoblja kad je rat bio na vrhuncu do 26. decembra 1787. godine, voena kampanja o istom pitanju koje je danas ukljueno u ovu raspravu o ovom zakonu. Anglikanska crkva je bila dravna crkva u Virdiniji, a prezbiterijanci, kvekeri i baptisti su Generalnoj skuptini Virdinije poslali memorandum, zahtevajui da se, kao to su se kolonije u graanskim stvarima proglasile slobodnima i nezavisnima od britanske vlasti, tako i drava Virdinija proglasi slobodnom od britanske vlasti u verskim stvarima i da ne daju porez kojim podupiru religiju u koju ne veruju, pa ni za bilo koju religiju u koju ne veruju. Tako je Anglikanska crkva prestala da bude dravna religija. Onda je osnovan pokret da se uspostavi hrianska religija i da zakonodavstvo bude u prilog hrianskoj religiji proglaenjem zakonskog akta kojim bi se plaali uitelji te religije. Madison i Jefferson su se usprotivili tom predlogu zakona i uz estoki otpor ga sruili; umesto tog zakona osigurano je prihvatanje zakonskog akta uspostavljanja verske slobode u Virdiniji, to je model za sve Ustave drava od tog dana do danas, kad su u pitanju religija i drava. Prema tome, u kampanji u Virdiniji protiv uspostavljanja dravne hrianske religije, primenjen je isti princip koji je danas ukljuen u ovo zakonodavstvo, i poto je on oigledno pogaen, mi traimo da se to isto tako uini i da se Kongres i vlada vrate na mesto gde su bili ranije i gde pripadaju. Madison je iz te kampanje preao pravo u konvenciju koja je oblikovala Ustav Sjedinjenih Drava i u tu konvenciju je preneo principe koje je zastupao u kampanji i uneo ih u Ustav Sjedinjenih Drava, a namera svega je bila, kao to je i sada, da Kongres ne sme da ima nita sa verskim obredima i obiajima. Vaington je 1797. nainio ugovor s Tripolijem u kojemu je izriito reeno da Vlada Sjedinjenih Drava ni na koji nain nije zasnovana na hrianskoj religiji. A kad je Kongres po ovom pitanju doneo zakon sa direktnim spominjanjem hrianske religije, time je postupio suprotno izriitoj nameri onih koji su stvorili Ustav i uspostavili vrhovni zakon, kako je to reeno njihovim reima. Iz tog razloga traimo da se ovaj zakon ukine i Kongres stavi vladu tamo gde je bila pre ovog zakona, a ovo pitanje ostavi tamo gde pripada.

20

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

Gosp. Durborow: Vae primedbe su jednostavno ustavne prirode? Gosp. Jones: Ima i drugih, ali osnova svima je neustavnost ovoga. Oni koji su ovamo poslali peticije i oni koji su delovali u prilog ovog pokreta u ovom Kapitolu, 9 znali su da je neustavno kad su to zahtevali. Gospodin koji je u ovom Kapitolu proveo est meseci zbog ovog zakona, dokazivao je vie od dvadeset pet godina, tampom i reima, da bi bilo koji nedeljni zakon od strane Kongresa ili zakonski akt u prilog hrianske Subote, bio neustavan. Pa ipak je ovde radio est meseci da navede Kongres da to uini bez promene u Ustavu. Dvadeset pet godina je on, sa Udruenjem kome pripada, radio na tome da se Ustavu doda amandman kojim bi se priznala hrianska religija pa da ovo postane hrianska nacija, tako da se dobije ustavni temelj za nedeljno zakonodavstvo. A sada, bez obzira na ovu dvadeset petogodinju istoriju i rad i uprkos svih vlastitih argumenata, oni su ili dalje i uspeli da to Kongres uini, premda su znali da je neustavno. Drugi razlog zato govorimo da se taj zakon povue je zato to je donesen pomou lanog predstavljanja. Sva izlaganja pred Kongresom, da bi se osiguralo prihvatanje tog zakona, bila su lana. Prikazali su Kongresu da je mnotvo naroda Sjedinjenih Drava sklono njihovom predlogu, to se uvek iznova pokazalo da je la. To je snano pokazano u ikagu pre manje od mesec dana. Tamo je Amerika Subotnja unija odrala konvenciju nacionalnu konvenciju. U vreme odravanja te konvencije prve veeri odrana su etiri masovna mitinga. Jednom od njih sam i ja prisustvovao. Izvetaj je objavljen u ikakim novinama, ovde imam njihove primerke. Proitau ikaki izvetaj da vidite da u njega ne stavljam svoja oseanja. The Chicago Tribune od 14. decembra 1892. sadravao je sledei izvetaj:
NIJE IZGLASANO. Amerika Subotnja unija je na jednom od svojih mitinga sino doivela poraz koji je tako iznenadio prisutne voe da je dogaaj bio prava senzacija. Bio je to neoekivani udarac i to jo tei jer ga je dala jedna od najsubotarskijih10 od svih hrianskih zajednica.

Gosp. Jones: Ovo nije bio prvi takav sluaj, kao to e se prisetiti neki od prisutnih. asni W. F. Crafts: Dobra ala.
Unija je jue poslepodne otvorila nacionalnu konvenciju i sino pripremila etiri masovna okupljanja u gradu da bi predstavila ovaj pokret. Jedan od njih odran je u crkvi M. E. u aveniji Sauth Park i Trideset treoj ulici. Bio je to mali masovni sastanak, i sve je teklo glatko izvesno vreme i sve se odvijalo kako je to hteo American Sabbath. Dr. H. H. George, voa pokreta, gosp. Locke i drugi zastupali su zatvaranje Svetske izlobe nedeljom i estoko kritikovali nastojanja direktora, gradonaelnika i gradske skuptine da Kongres povue ovaj zakonski akt. Njihovi govori bili su toplo, ako ne i jednoglasno pozdravljeni estim izgovaranjem amina i pljeskom. Niko nije oekivao protivljenje pa su samosvesno i naglaeno predloene sledee rezolucije: Poto smo od strane ikake tampe informisani da je naa gradska skuptina pod uticajem gradonaelnika Washburnea od svojih lanova osnovala odbor da ide u Vaington kako bi uticao na Kongres da promeni odluku o zatvaranju Svetske izlobe nedeljom, i Poto su upravnici ikaga otvorili svoje glavne tabove u Vaingtonu sa istom namerom, bez obzira na prihvatanje dva i po miliona dolara dodeljenih od Kongresa uz izriiti uslov da se vrata nedeljom ne otvaraju za javnost, i Poto je svake nedelje otvoreno sedam hiljada gostionica i kafana, protivno dravnom zakonu, Odluujemo, prvo, da uloimo najozbiljniji protest protiv takvih slubenih postupaka od strane gradonaelnika i gradske skuptine, zato to koriste mere suprotno odluci Kongresa i zato to troe narodni novac u pokuaju da promene uslove po kojima su mogli da dobiju odreena sredstva od Kongresa. Odluujemo, da ne odobravamo i osuujemo postupke upravnika koji su od Kongresa dobili novac pod uslovom da Izloba ne bude otvorena nedeljom (bona fide ugovor), a sada ulau sve mogue napore da utiu na Kongres da ukine ovaj uslov.

10

Sedite zakonodavne vlasti u Vaingtonu. Najvie sklona hrianskoj Suboti tj. nedelji prim. izdavaa.

21

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

Odluujemo da bi prema naem prosuivanju bilo bolje da gradonaelnik i gradska skuptina zatvore gostionice u nedelju u skladu sa dravnim zakonom, nego da nastoje uticati na Kongres da se Izloba, suprotno zakonu, otvori nedeljom. Na kraju se pljeskalo, a onda je predsedavajui na sastanku, asni H. H. Axrell, stavio rezolucije na glasanje. Na iznenaenje njega i drugih inilo se da su za i protiv podjednaki, s tim to je glasnoa oigledno bila u prilog ovih poslednjih. Predsedavajui je zatim rekao da se ini kako bi glasanje ustajanjem bilo u redu pa je traio da svi koji su za rezolucije ustanu. Sekretar je izbrojio trideset njih na nogama. Neka ustanu svi koji su protiv. Ostali sluaoci, uz izuzetak etvorice koji izgleda o tome nisu imali miljenje, ustali su i sekretar je izgledao iznenaen to oigledna veina nije uopte marila za brojanje glava i izjavili da je najmanje njih trideset i pet protiv rezolucije; ono to je izgledalo najudnije bilo je u tome to su veina njih bile ene. Posle trenutka uenja predsedavajui je rekao da bi voleo da uje neko objanjenje za postupak veine.

Gosp. Jones: Bio sam tamo i izneo razlog za protivljenje ovim rezolucijama. Sutradan je na njihovoj konvenciji ova stvar iznesena i dosta opirno razmatrana. A onda sam u Chicago Timesu sutradan proitao izvetaj:
Neoekivani poraz doivljen na sastanku odranom u metodistikoj crkvi Sauth Park prethodno vee ohladio je revnost delegata i samo je desetak oelienih sedelo kad je predsedavajui tog zasedanja, dr. H. H. George iz Bever Folsa u Pensilvaniji, otvorio zasedanje. Uzrok depresije bio je rezultat sinonog sastanka. U utorak uvee odrana su etiri masovna sastanka. Na prva tri prihvaene su rezolucije u prilog zatvaranja Svetske izlobe nedeljom. Na poslednjem rezolucija nije prihvaena, pa se sada tvrdi da su prisutni veinom bili adventisti. To je bio razlog za turobnu atmosferu koja je jue prevladala u crkvi Sauth Park. Izabrani odbor je pripremio telegram Kongresu koji je prema izvetaju glasio: Nacionalna konvencija Amerike Subotnje unije, koja se sastala u ovom gradu, sa potovanjem zahteva od naeg Kongresa, a posebno od Odbora zaduenog za Svetsku izlobu, da se ne preduzima nikakav korak u opozivanju nedeljnog zakona o zatvaranju Izlobe. U etiri dela grada sino su odrani masovni sastanci da se protestvuje protiv ovog opoziva kao neasnog ina za Kongres i naciju. Istog trenutka skoio je dr. Mandeville. Ne bi trebalo pisati etiri masovna sastanka, jer su na jednom bili protiv rezolucija, rekao je. Trebalo bi pisati tri masovna sastanka. Da, protestovao je lan odbora, ali naa rezolucija pokriva ovu taku. Ona kae da su sastanci odrani kao protest ne kae ta se dogodilo. Ali dr. Mandeville se nije dao zavarati takvom dvolinou pa je napisano da se na tri masovna mitinga estoko protestvovalo protiv ukidanja nedeljnog zakon o zatvaranju Izlobe.

A sekretar Amerike Subotnje unije za dravu Ilinois napisao je ispravci u ikakom Evening Postu, u kojoj je one koji su glasali protiv rezolucije optuio kao drske uljeze koji su okupili svoje snage da upropaste cilj ovog masovnog sastanka. To mi je pruilo mogunost da odgovorim. Ovde to itam kao deo mog argumenta koji malo bolje objanjava ovu taku pred ovim Odborom:
ikago, 17. decembar. Uredniku Evening Posta. Ne bih nepotrebno dodavao nevoljama Amerike Subotnje unije, ali zbog opravdanja ljudi koji su optueni u pismu gosp. McLeana u Evening Postu od etvrtka, kao i upotpunjenja tog pisma injenicama, ispravka gosp. McLeana zahteva ispravku. To to on nema jasno razumevanje situacije o masovnom sastanku odranom u utorak uvee u crkvi Sauth Park, nije udno. Nije bio tamo. Ja sam bio tamo i zbog toga molim za malo prostora da ispravim njegovu ispravku. On tvrdi da su adventisti sedmog dana, oigledno pretpostavljajui da e to biti fin politiki potez, da upropaste cilj sastanka, okupili svoje snage, iz podruja tog sastanka, sa ve objavljenim rezultatom. To je totalno pogreno tumaenje. U tome nije bilo ni delia politike; nije bilo ni prethodne namere da se upropasti cilj tog sastanka, a nae snage nisu bile okupljene. Da nije bilo masovnih snaga bie jasno svima iz injenice da, premda u

22

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

ovom kraju grada ima sto devedeset i etvoro adventista sedmog dana, samo ih je etrdesetak prisustvovalo tom masovnom sastanku. A poto u ostala tri dela grada ima vie od trista adventista sedmog dana na zapadnoj, na severnoj strani i u Englewoodu niko od njih nije prisustvovao masovnim sastancima Nedeljne unije u ova tri dela. Da smo uinili ono za ta nas optuuju, najmanje tri, umesto samo jednog, masovnog sastanka bila bi protiv njihove rezolucije. Gosp. McLean treba da bude zahvalan to nismo tako crni kako nas je oslikao i to su se jo dobro izvukli. Ali zato nas optuuju? Zar nije

Predsedavajui (gosp. Durborow): Ne elim vie takvih stvari. Ni vidim kakve to veze ima sa pitanjem. Molim vas ograniite se na valjano izlaganje o predmetu. Gosp. Jones: To pokazuje sledee: njihovo zastupanje etrdeset miliona ljudi mase u zemlji nije istina. Kad etrdeset ljudi moe otii na neki masovni miting i pobedi ih glasanjem, to pokazuje da mase nisu na njihovoj strani. Gosp. Durborow: Ovde smo zbog promene nekih zakonskih odredbi. Mislim da bismo to mogli ostaviti na miru. Kongresmeni su nesumnjivo znali ta rade kad su prihvatili taj zakon. Gosp. Jones: Ono ta sam hteo da proitam bilo je ovo:
Zar nije bilo oglaeno i odrano kao masovni miting? Zar nismo imali savreno pravo da mu prisustvujemo? Zar nismo imali savreno pravo da glasamo protiv bilo koje rezolucije koja je mogla da bude podnesena? Zar nismo imali pravo da mu prisustvujemo? Zar nismo imali savreno pravo da glasamo protiv svake rezolucije koja je mogla da bude predloena? Zar smo, kad smo otili na miting kako se to oekivalo od masa, trebali da utimo kad je trebalo da se glasa? I ostali da utimo kad su nas gospodin koji je izneo predlog rezolucija i predsedavajui pozvali da objasnimo razlog naeg glasanja? S obzirom na sve ove injenice, zar je poteno da nas optuuju kao ateiste, verske anarhiste, drske uljeze, i tako dalje kako su to uinili? Kakvu vrstu masovnog sastanka su onda oekivali? tavie, kakav je to masovni miting na kojem etrdeset ljudi mogu da okupe svoje snage i upropaste cilj sastanka? Na svim svojim mitinzima nisu propustili priliku da neprekidno tvrde kako je etrdeset miliona Amerikanaca na njihovoj strani kad se radi o pitanju nedelje. Na sastanku te veeri dr. George je uno izjavio da je na njihovoj strani etrdest miliona dok u Sjedinjenim Dravama ima samo oko dvadeset pet hiljada adventista sedmog dana. etrdeset miliona nas je, vikao je, i mi se ne bojimo. etrdeset miliona nas je i na svojoj strani imamo vlast; ne bojimo se niega to adventisti mogu da uine. Ako su ljudi tako silno bili naklonjeni radu Amerike Subotnje unije, kako je mogue da nekolicina, u srazmeri jedan prema hiljadu esto pretrpaju njihov sastanak ili poraze njihove rezolucije? Da su njihova kazivanja bila istinita, oni bi imali punu dvoranu i galerije pretrpane ljudima koji odobravaju rad Nedeljne unije; a doslovce bilo bi nemogue da svi protivnici okupe svoje snage da upropaste cilj sastanka. Ali kad su injenice pokazale da su njihovi masovni sastanci tako slabo poseeni da etrdeset ljudi moe lako prevagnuti u glasanju i poraziti njihove rezolucije i upropastiti cilj sastanka, to samo po sebi pokazuje da je njihova tvrdnja da je velika veina naroda za zatvaranje Svetske izlobe nedeljom, ista prevara. A upravo to je ono to ih boli. Dokle god mogu da neuznemiravano i bez protivljenja lano prikazuju stvari, oni su sreni. Ali kad se dogodi da se otkrije lanost njihovih tvrdnji, onda im to vrlo smeta.

Gosp. Jones: Ovim ne meam Kongres u to. Ne kaem da je Kongres znao da su ove tvrdnje la. Meutim, zar nije mogue da se kongresmeni prevare i da ozbiljno razmotre lane tvrdnje? Gosp. Durborow: Smatram da va ceo argument ba ne pokazuje veliko potovanje prema Kongresu Sjedinjenih Drava. Kao to vidite, hteo je da me uutka da pokaem kako su te tvrdnje bile la, pa je rekao: Ne elim vie takvih stvari, ali ih je dobio. asni H. W. Cross, prezbiterijanski propovednik iz Ohaja otiao je u Vaington da odri petominutni govor. Treeg dana sasluanja izneo je stvar mnogo snanije nego to sam ja to mogao. Mislim da je bolje da vam iznesem njegov govor. Evo ga:
GOVOR ASNOG H. W. CROSSA PRED ODBOROM Gosp. Durborow: asni H. W. Cross iz Ohaja govorie pet minuta.

23

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

asni H. W. Cross: Gospodine predsednie i gospodo iz Odbora. Pravi cilj zato sam ovde je da kaem koju re u prilog intelektualnog potenja od strane ortodoksnih crkava. Ja sam propovednik jedne od ortodoksnih crkava. Primeujem da su ove crkvene peticije na mojoj teritoriji jako obmanjive ta se tie onih koji ih potpisuju ili za njih glasuju. Evo primera: u jednom sluaju u naoj saveznoj dravi prezbiterijanci su izglasali rezoluciju tvrdei da predstavljamo odreeni broj okupljenih lanova, a onda je Christian Endeavor Society, drutvo sastavljeno od mnogo istih lanova crkve koje je ta prezbiterijanska crkva spomenula, izglasalo slinu rezoluciju i reklo da predstavljamo pedeset, sedamdeset ili stotinu lanova. Zatim je ona predstavljena u nedeljnoj koli. A mnogi od onih koji su raunati kao glasai za te rezolucije bili su raunati tri, etiri ili pet puta, i gotovo da je postalo princip da se glasa rano i esto to je potpuno protivno svetovnoj politici. Ja sam svedok ove injenice. Bila je jedna peticija koja je navodno zastupala osamdeset lanova crkve koji su potpisali peticiju Kongresu, ali nisu svi bili prisutni. U jednoj nedeljnoj koli glasanje je sproveo voa nedeljne kole; tu su bila deca koja su glasala za te rezolucije, a koja nisu bila dovoljno stara da znaju da li se izraz Svetska izloba odnosi na zgodne devojice u oblinjoj klupi ili na Svetsku izlobu o Kolumbu u ikagu. Smatram svojom dunou da informiem Odbor o injenicama u ovom sluaju. Prava namera svih ovih peticija je religiozna. Ali iz renika u ovim peticijama ne moete da vidite o emu se zapravo radi; duh koji je iza njih to pokazuje. Kolumne u verskoj tampi i poduavanje voa razreda i nedeljne kole to je ono to govore nekolicini koja glasa, to njima kau ta ove peticije znae. Smatram da su nai zakonodavci merodavni, intelektualno i moralno, da odlue o ovom pitanju bez ikakvog diktata od bilo koje sekte ili grupe sekti, da je li ovo otvaranje velike obrazovne izlobe u skladu sa graanskom Subotom. U glasilima moje crkve i u drugim glasilima ortodoksnih crkava primeujem tendenciju da uivaju u injenici da smo mi (to je ova grupa verskih zajednica koje imaju ovu zajedniku ideju) bili dovoljno jaki da svojom snagom drimo Kongres u aci. Mi smo se Kongresom bacili na adventiste sedmog dana, na baptiste sedmog dana, i protiv rimokatolikih graana i razliitih drugih naih graana. Sada mi se ini da nije nimalo poeljno da se to radi u ovoj zemlji. Gospodo iz Odbora, ne mogu vam govoriti na nain i onoliko koliko sam se pripremio zbog injenice da mi je dato samo pet ili est minuta, pa sam jednostavno izneo ove dve take: da su ove peticije izuzetno obmanjive to se tie broja onih koji su ih potpisali, poto su isti ljudi mnogo puta glasali, u velikom broju sluajeva na konvencijama individualnih potpisnika, u nedeljnim kolama, kao lanovi Drutva Christian Endeavor iste osobe su stalno iznova glasale. A kad pokuate da proverite to silno mnotvo, ustanoviete da je prisutna velika obmana; i ako su interesi graanske Subote Gosp. Cross: Dobro onda; ostaviu svoju reenicu nedovrenom. Prihvatam odluku.

Jo jedan govor koji je vrlo snano izneo ono to Odbor nije hteo da od mene uje bio je govor gosp. Thomasa J. Morgana, predstavnika radnika iz ikaga. On je svoj govor imao napisan da bi ga itao. Nakon to je sasluao nekoliko crkvenih predstavnika, bio je toliko uznemiren njihovim pogrenim izlaganjem da je, nakon to je dobio re, potpuno zaboravio na svoj pisani govor, protok vremena i sve drugo, dok mu predsedavajui nije rekao da je njegovih dvadeset pet minuta prolo. Izneu ovde i njegov govor. Zato itam:
GOVOR THOS. J. MORGANA

Nakon to je rekao koga predstavlja i da je dobio punomoje 375 radnikih organizacija, iz svakog mesta i grada u Sjedinjenim Dravama u kojima ima dovoljno industrije da promoviu i podstiu radnike organizacije, koje do ovog trenutka pokrivaju trideset i tri drave Unije, rekao je:
Gospodine predsednie, nakon to sam izneo kakva ovlaenja imam, elim da kaem da izlazim pred ovaj Odbor jako zbunjen. Dva sata pre polaska voza nisam znao da li u moi doi na ovaj Odbor. Stigao sam sino u jedanaest sati i poto sam se naao u novom mestu, nenavikao na prilike, nisam mogao da spavam. Uz to, ja sam ovek iz radnike klupe. Vidite [pritom je podigao ruke] ja sam radnik; ovde su uljevi koji prate rad rukama. Doao sam nepripremljen obrazovanjem da se suoim sa ovde iznesenim argumentima ili da svoju stvar iznesem snano i teno kao to su

24

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

to uinila gospoda u opoziciji, jer sam zbog svojih uslova bio prisiljen da ceo svoj ivot radim od devete godine, bez ijednog dana godinjeg odmora; meni nije data prilika za obrazovanje osim one koje sam uspeo da otkinem od svojih asova spavanja. Takoe sam zbunjen injenicom da se po prvi put u svom ivotu nalazim usred mnogih prijatelja radnikog sloja, za koje nisam bio svestan da postoje; i zaprepaten sam kao i zbunjen izjavama koje su dali. Oni ne samo to govore u ime radnitva kakvo imamo u Sjedinjenim Dravama, ve i vie od toga, govore sa ovlaenjima mojih kolega radnika u Velikoj Britaniji, zemlje iz koje sam doao. I ne samo to, oni spominju ime oveka koga cenim vie, verovatno, od svakog drugog, pa se i iz tog izvora razbacuju ovlaenjima pred ovim Odborom taj ovek je Karl Marx. Oni govore i u ime nemakih socijaldemokrata. A ja, poto sam socijaldemokrat, uz to Englez, i tesno povezan sa reformnim pokretom u toj zemlji, i poto sam u Sjedinjenim Dravama dvadeset tri godine kao aktivan radniki reformator moete da zamislite moju zbunjenost i uenje kad sam se naao u drutvu ovih zastupnika i prijatelja Karla Marxa, socijaldemokrata u Engleskoj i prijatelja radnike reforme ovde u Sjedinjenim Dravama. [Okree se kleru.] Jako mi je ao to ne mogu da vam stisnem ruku sa bratskim prijateljstvom. ao mi je to to moram da kaem: O, spasi nas od naih prijatelja. Zbunjen sam zato to sam prisiljen da kaem kako sam ovde sa punomojem da vas se odreknem i da vas optuim za lano predstavljanje. Kad sam uo ono to su tvrdili, pomislio sam da u ovom predmetu prii ljubazno, blago, itd; pomislio sam u sebi da se nadam kako u imati snage da o ovom pitanju raspravljam u takvom duhu, ali se bojim da sam ve preao ogranienja. Ova stvar mi je tako prirasla srcu da je uobiajena pribranost potpuno unitena kad vidim da smo napadnuti, da su nai interesi tako pogreno prikazani, da su nae elje i potrebe tako iskrivljeni od strani ovih ljudi koji tvrde da govore sa ovlaenjima. [Kleru.] Donosite imena ljudi iz Engleske koji su potpuno nepoznati. ta je sa Josephom Archom? ta je sa Tomom Mannom? ta je sam Benom Tallottom? Da li smete da govorite u njihovo ime? Ne. Iznosite ovde neka nepoznata imena da potkrepite svoje pogreno izlaganje. Nikad niste bili prijatelji radnitva i ovaj put nemate pravo da govorite u tom smislu. Kad ste ovde izneli svoje citate, moje misli vratile su se odmah u Englesku, Josephu Archu, laiku u crkvi, ija je revnost za hriansku religiju bila suvie velika da bi se mogla ograniiti. Kao laik poduavao je, pod ivicom, moralne istine koje je Hristos izgovorio, i u svojim nastojanjima da uzdigne svoj stale, ustanovio je da je itav kler Velike Britanije bio protiv njega, kao to je itav kler Sjedinjenih Drava osim Katolike crkve protiv nas. [Glasovi iz klera izraavaju neodobravanje.] Moda ova moja tvrdnja da je itav kler bio protiv nas nije potpuno tana. Nadam se da u se sauvati od bilo koje tvrdnje koja nije zasnovana na injenicama. Bio bih u pravu da sam rekao kako su evangelike crkve u Sjedinjenim Dravama, na nain na koji su ovde predstavljene, apsolutno protiv nas i naih interesa. Moda treba da izuzmem Katoliku crkvu; verovatno u to priznati. Kaem vam da sam zbunjen. Moda ete mi zbog toga bar to uzeti u obzir. Hteo sam da ponitim ono to ste ovde radili i uiniu to najbolje to budem mogao. Josepha Archa, koga sam spomenuo i koji je jo iv, a od koga niste primili ni re, koji je ispod ivice uzet u Parlament, koga je tamo narod izabrao, obeao je da e im omoguiti da ive pristojno i asno. Kad je to ostvario, svetenstvo Velike Britanije pozvalo ga je na veliki miting u Ekster Hol, kojem je prisustvovalo dve stotine svetenih lica. Traili su da im objasni svrhu svoje organizacije i on je to uinio. Hteo je da uzdigne narod iz potpunog neznanja do udobnosti i pristojnosti dostojne oveka; da uniti gostionice, isprazni zatvore, da ljudima u poljoprivrednim podrujima prui mogunost da ive kao pristojna ljudska bia. U tom je pravcu puno postigao pa je propovednicima rekao: Ne samo to smo to uinili bez vae pomoi, ve smo to uinili uprkos vaeg velikog protivljenja. Rekao je: Nakon to smo obavili ovaj posao vi nas zovete da damo raun. Mi vam izlaemo rezultat naeg rada. Uinili smo to bez vae pomoi. Mi emo nastaviti dalje. Sve to traimo od vas je, ako ne vidite kako biste nam pomogli, da nam se sklonite sa puta i pustite da sami radimo svoj posao. To je moj odgovor vaoj engleskoj produkciji. Ovde govorite o nemakim socijaldemokratama. Sa kakvim pravom? Nemate uopte prava na to. Prihvatate se posla i uzimate malo ovde, malo onde iz dela Karla Marxa, socijaldemokrata i rezultata njihove konvencije i ovde to iznosite sa autoritetom. Ja sam socijaldemokrat. Pripadam toj organizaciji i uinio sam sve to sam mogao da obratim, na svoj skromni nain, umove radnika u

25

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

Sjedinjenim Dravama, tim principima. A vama svetenicima elim da kaem da su principi koje dre socijaldemokrati u Nemakoj, principi koje je objavio Isus Hristos i koje vi ne razumete. [Glasovi: Ovde, ovde.] Gospodine predsednie, ne govorim samo sa ovlaenjima koje sam pokazao, ve elim da ukaem na relativan stav koji imamo prema ovom pitanju Svetske izlobe, u poreenju sa ovim telom svetenika koji su organizovani kao maina [okree se svetenim licima]. Pozivam jednog za drugim da uradi svoj deo posla. Gospod Durborow: Gosp. Morgan, Odbor se nalazi sa ove strane stola. Gosp. Morgan: Moja opta tvrdnja to se tie moje nesposobnosti za ovu vrstu rada izvinie me, nadam se. Da su prijatelji Crkve bili ljubazniji prema meni dok sam bio dete, da su me uili da itam i piem, verovatno bih bio u stanju da sledim sve zahteve plemenitog i uobiajenog ponaanja u drutvu. Zahvaljujui njima verovatno u rei neke rune stvari za koje unapred molim za izvinjenje. elim da kaem, gospodine predsednie, da osim ovlaenja koje sam ovde izneo, elim rei da mi ikaki radnici posebno i naroito traimo pravo da budemo sasluani sa vie obzira nego nai protivnici. im se proulo da je predloeno da imamo izlobu, svetsku izlobu, u Sjedinjenim Dravama, radnike organizacije u svim mestima izrazile su zadovoljstvo sa tim predlogom, i im je bilo reeno da Svetska izloba treba da se odri u Sjedinjenim Dravama, ikaki radnici su izneli zahtev da ikago, s obzirom na geografski poloaj, bude mesto gde e svetska izloba biti otvorena. Svoj zahtev da ikago bude to mesto poduprli su peticijama radnikih organizacija u celim Sjedinjenim Dravama, tako da je kongresmen Hawley mogao da ustane u Kongresu Sjedinjenih Drava i kae: Imam u ruci peticije organizovanog radnitva iz svake drave u Uniji, osim Njujorka, prema kojima Izloba treba da bude postavljena u ikagu. Tako je Izloba tamo postavljena. Ali i pre nego to je odlueno da bude tamo postavljena, Kongres je zahtevao da ikago pokae da li je sposoban da organizuje Izlobu tako to e osigurati deset miliona svojih deonica. Radnici su posegli u depove i sa kovanicama od deset centi, pedeset centi i sa dolarima osigurali pola miliona njegovih deonica. A ta je Crkva uinila? Da li je Crkva traila da se organizuje izloba svetskih proizvoda i ljudske genijalnosti? Ako jeste, to je uinila utke. Radnici su reagovali na opipljiv nain; otad su izgradili Izlobu i posvetili je svojom krvlju. Stotine i stotine radnika poginulo je i bilo osakaeno u konstruisanju tog velianstvenog dela. Smatram da zbog toga ono to govorimo ima dodatnu teinu. Ne samo to, ve davanjem odgovarajueg priznanja majstorskim umovima koji su zamislili i planirali ovu predivnu izlobu, odajui svima njima duno priznanje, tamo dolaze proizvodi iz ovakve vrste ruku [die svoje radom otvrdle ruke]. I nakon to smo sagradili Izlobu, i za to rtvovali svoje ivote, nakon to smo doprineli svojom genijalnou i radom u postavljanju izlobenih predmeta, ovi ljudi, koji nisu u tome uestvovali, niti su dizajnirali, gradili, niti bilo ta uradili u vezi sa njom, doli su i zatvorili vrata i zakljuali nas radnike! A onda dolaze ovamo sa bednom molbom da imaju uputstva, da imaju pravo da govore u ime radnitva! Zaprepauje drskost ovih ljudi da iznose ovakav zahtev. Ne mogu da shvatim kako mogu da rizikuju svoj ugled za verodostojnost, potenje i istinu a to je sve to kler ima u svom poslu, i ako to izgube onda ih vie nema, kako su mogli da rizikuju svoju verodostojnost i potenje da daju ovakve izjave. Jedan od njih dolazi ovog jutra i kae: Imam peticiju radnikog sindikata iz Njujorka. Kojeg radnikog sindikata? asni gosp. W. F. Crafts: Mainovoa Sjedinjenih Drava. Gosp. Morgan: Ko? Gosp. W. F. Crafts: Bratstva mainovoa. Gosp. Morgan: Ne. Pogledajte; ova tvrdnja, to to ste rekli, da oni ne udvostruuju stvari je zlobna la. Oni udvostruuju stvari. I onda donosite jednu jedinu peticiju jednog od mesnih sindikata u dravi Njujork i navodite ljude da poveruju kako imate drugu organizaciju. Gosp. Morgan: Naravno, moje sposobnosti razumevanja nisu u stanju da shvate va nain upravljanja ovim stvarima. Izreena je jo jedna tvrdnja prema kojoj je to pitanje reeno zato to govore mainovoe Sjedinjenih Drava; da su oni najinteligentniji od svih radnika u Sjedinjenim Dravama. Apsolutno odbacujem takvu tvrdnju.

[Ovde je gosp. Morgan rekao nekoliko rei koje se tiu isto linih odnosa izmeu organizacije koju je on zastupao i organizacije mainovoa, za koje smatramo da je za nas bolje da se ne dobije

26

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

utisak da uestvujemo tako to emo tampati i iriti ovaj dokument Izdavai (originalni dokument).]
Onda je reeno da e otvaranje Izlobe zahtevati poseban rad mainovoa. Dopustite da vas upozorim na injenicu: ako je Svetska izloba nedeljom zatvorena, narodu e biti onemogueno da tog dana uiva u njenim prednostima. Taj dan bie utroen za putovanje. Ljudi e krenuti u nedelju, doi u ikago u nedelju uvee ili u ponedeljak, provesti sedmicu na Izlobi, otputovati vozom to je kasnije mogue u subotu uvee ili to ranije u nedelju ujutro. Gosp. Durborow: Gosp. Morgan, govorili ste upravo dvadeset i pet minuta i vreme koje vam je dodeljeno je isteklo. Koliko znam vi elite da iza vas govori gosp. Askew i ako mu to ne omoguite, zauzeete njegovo vreme. Gosp. Morgan: Molim za izvinjenje, gosp. predsednie. Nisam mislio da govorim tako dugo, ali stvarno bih voleo da imam vie vremena. Imam ovde dokument koji bih svakako eleo da iznesem. Gosp. Durborow: Naravno, ako se s tim sloe ostali govornici, bie u redu. Gosp. Durborow: Ako moete, jednostavno iznesite saetak vaeg dokumenta i to uinite to je bre mogue. Gosp. Morgan: Proitau ga to bre mogu, a vi ga moete proitati kasnije. [ita.] U pogledu verske strane ove stvari, elim da kaem da radnici postupak Kongresa u vezi zatvaranja Svetske izlobe nedeljom pripisuju delovanju i uticaju Protestantske evangelike crkve i da u ostvarenju svog cilja predstavnici ovih crkava pretpostavljaju da su uvari ekonomskih i moralnih interesa radnitva i da u njegovo ime i radi njega pozivaju Kongres da nedeljom zatvori vrata Svetske izlobe. Mi smo ovde ovlaeni od strane organizovanog i pravnog pokreta radnika, da u vezi sa zatvaranjem Izlobe nedeljom potpuno odriemo pravo ovim crkvama ili njihovim predstavnicima da po tom pitanju govore ili postupaju u nae ime, i da vam dokumentovano dokaemo da su sve takve predstavke Kongresu od strane tih crkava namerna ili nesvesna prevara. Sa tim u vezi elimo da upozorimo kongresmene koji su moda bili pod uticajem postupka ovih crkava i one koji su iskreno zainteresovani za versku stranu ovog pitanja, na injenicu da je ravnodunost i aktivni antagonizam radnikih klasa prema Crkvi sada, a bio je i u prethodnim godinama, predmet najozbiljnijeg razmatranja od strane klera. Mi sa potovanjem tvrdimo da je jedan od glavnih uzroka ovog latentnog i aktivnog neprijateljstva prema Crkvi u injenici da su njeni predstavnici ekonomski i drutveno tako udaljeni od radnikih klasa da uopte ne mogu da razumeju njihove potrebe, elje i tenje, pa nas zbog toga, kad govore u nae ime, pogreno predstavljaju kao to je to u ovom sluaju. To se dogaalo tako esto i svestrano da je uvaavanje i potovanje koje je radnitvo u prolosti imalo prema Crkvi uniteno u toj meri da se sama Crkva uzbunila. Osim nekoliko izuzetaka i veoma retko, predlog da neko crkveno lice otvori ili uestvuje na naim konvencijama ili masovnim sastancima, nailazio je na prezrivo ismevanje. Desetine hiljada radnika koji su kao i ja, od detinjstva do zrele dobi iveli u okrilju Crkve, i nakon to su isterani iz nje zadrali gorljivu ljubav prema principima koje je pouavao Drvodelja iz Nazareta, nisu svesni samo pokvarenosti utelovljene u postupcima klera da radnike iskljui iz izlobe, ve razumeju i posledice koje e to imati na daljnje otuenje radnikih klasa od Crkve i jaanje njihovog neprijateljstva prema njoj. Kada to kaemo, uz ovu prisnu linu spoznaju, mi s punim potovanjem, ali najozbiljnije pozivamo kongresmene koji su bili pod uticajem verskih razmatranja da opozovu ovaj loe savetovan i tetan zakonski akt Crkve. asni gosp. Martyn, zastupajui zatvaranje Izlobe nedeljom, izjavio je da ni knjievnost ni umetnost uopte ne deluju na moralni status naroda. Na odgovor je da je ova tvrdnja kleveta protiv knjievnosti i umetnosti i monstruozna uvreda za sve uene ljude i umetnike, kao i apsolutno negiranje prednosti svetovnog obrazovanja, dok mi insistiramo na tome da je svaki napredak u optem znanju nuno i nesumnjivo napredak u javnom moralu, kao i da na znanje pojedinaca, pa prema tome i na njihov moralni status, uveliko utie njihova sredina. Stavite radnog oveka unutar vrata Svetske izlobe, dovedite ga u kontakt sa udima prirode kako su tamo pokazana, i sa udima ovekove proizvodnje sakupljene iz celoga sveta i otvaranjem oiju on e se uzdii iznad sebe, neko vreme bie potisnuti svi njegovi najnii i najgori instinkti i navike, i duboko u svome umu i srcu bie prisiljen, kao nikad pre, da shvati razliitost prirodnih resursa i ogranienu genijalnost i mo ljudskog uma, to e posle toga stalno biti koristan izvor

27

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

razmatranja, predmet razgovora, pouan kako za njega samog tako i za njegovo drutvo, a to mora svakako da ga uini boljim ovekom, spretnijim, a stoga i vrednijim radnikom i korisnijim graaninom. Do ovih zakljuaka nisam doao apstraktnim razmiljanjem, ve praktinim linim iskustvom, i da sam sveteno lice ili aktivni lan Crkve, da imam na srcu moralnu dobrobit naroda, smatrao bih neodlonom dunou ne samo da nedeljom irom otvorim vrata izlobe, nego da se zalaem za organizovanje posebnih naina da dovedem mase pod njene intelektualne i moralne uticaje. U razmatranju moralne strane ovog predmeta tvrdim da bi uticaj posete Svetskoj izlobi pomogao radniku da postane spretniji pa stoga i vredniji radnik. Za veliku vojsku nepoznatih izumitelja jedan dan na Svetskoj izlobi bio bi nadahnue neprocenjive vrednosti, ne samo za njih same ve i za naciju i ljudsku rasu. I opet govorim iz linog iskustva jer sam lino imao korist od poseta izlobama karaktera slinog ovoj Svetskoj izlobi, ali srazmerno beznaajnima po veliini i obimu. uvari industrijskih i komercijalnih interesa Velike Britanije i Francuske dobro razumeju ovo gledite tog sluaja. U Birmingemu, u Engleskoj, odakle dolazim, a to je jedan od najveih industrijskih gradova u svetu, takve su izlobe u manjoj meri stalne. Posebne delegacije radnika se redovno alju na svetske izlobe u London i Pariz, i iz linog razgovora s jednim od francuskih radnika koji su poslani da posete proslavu stogodinjice i izlobu u Beu, saznao sam da su Francuzi isto tako svesni vanosti ove stvari. Jedan od mojih saradnika, koji je aktivno zainteresovan i pomae u tome da se nedeljom otvore vrata Svetske izlobe, rekao mi je da u Nemakoj, u industrijskim gradovima du Rajne, radnika drutva redovno alju delegacije u London i u Pariz da izveste o izlobama koje se odnose na njihovu struku i da su te posete iz ekonomskih razloga organizovane tako da delegati dolaze u Be ili Pariz u subotu uvee ili nedelju ujutro, posete izlobu u nedelju i odlaze kui u nedelju uvee ili ponedeljak ujutro. Srazmerno malo radnika u Sjedinjenim Dravama imalo je prednost ovakvog stimulisanja misli i izuma, a nije ni proizvoaka i komercijalna klasa postala potpuno svesna njene vanosti. Zato govorim o ovom pogledu na stvar, nadajui se da moe pomoi u otvaranju vrata Svetske izlobe nedeljom za stotine hiljada radnika u ikagu i susednim gradovima i da se ovom prednou podstaknu mnogi radnici u dravi da mesecima samoodricanja i rtve mogu da utede toliko da plate trokove posete Svetskoj izlobi, s tim da takva poseta nuno bude ograniena na nekoliko dana.

Sada se vraam svom govoru, tamo gde me prekinuo predsedavajui Odbora. Gosp. Jones: Dobro. Prihvatiu da je Kongres znao ta radi. Evo izvetaja o tome u Senatu; tu je poeo ovaj deo stvaranja zakona, jer je zakon u Domu spomenuo samo zatvaranje dravne izlobe i Dom je to izglasao, a nita nije reeno o zatvaranju Izlobe u nedelju. Kad je doao u Senat, tu je ovaj deo zakona i potekao. itau iz Kongresnog zapisnika od 10., 12. i 13. jula. Gosp. Durborow: Nema potrebe da se ovde ita. Mi smo s njim upoznati bolje od Vas. Ovde razmatramo modifikaciju postojeeg zakona. Gosp. Durborow: Ako nameravate da raspravljate o modifikaciji ovog zakona, kakve bi koristi bile da se on promeni i modifikuje u skladu sa rezolucijama koje su pred ovim Odborom to je razlog da ovaj Odbor odrava ova sasluanja. Gosp. Jones: Upravo to inim. Izneo sam ta Ustav kae: da zabranjuje donoenje ovakvog zakona, a kad to Ustav zabranjuje, zar ne bi onda trebalo da se zakon ukine? Gosp. Durborow: Ovo nije mesto za raspravu ovog pitanja.
Gosp. Little: Mislim da pogreno shvatate zakon koji je vei izglasan. Slaem se s vama to se tie Ustava. Ali ovaj zakon odobrava sredstva i to odobrenje uslovljava da Izloba bude nedeljom zatvorena. Na primer, nemate pravo gospodinu koji hoda ulicom rei: Vi ne smete ui u gostionicu. Ali ako mu date pet dolara, imate pravo da ih veete za uslov da ne budu potroeni u gostionici. 11
11

To nije dozvoljeno zato to nemamo pravo da podmitimo oveka, ak ni da ne pije. Ako je Kongres doneo ovaj zakon, kako je ovde reeno, po tom principu, onda je drugim zlima ovog zakona dodao i elemenat podmiivanja. U stvari upravo je to ve bilo gledite koje je o tome imala Amerika Subotnja unija. Predsednik Subotne unije objavio je da ovaj zakonodavni akt Kongresa stavlja premiju od 2,500.000 dolara da se uradi ispravno. On na konkretan nain pokazuje da je pobonost velika trgovina. A mi odbacujemo itavu ovu ideju sa svim ostalim zlom ove stvari.

28

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

Gosp. Jones: Vidim ta elite da kaete. Argument je iznesen i to kad se zakon nalazio pred Senatom, da ako Kongres odobri novac, ima pravo da postavi kakvo god ogranienje smatra ispravnim u pogledu troenja novca. Gosp. Little: Ali oni nisu bili prisiljeni da uzmu novac. Gosp. Jones: Svakako. Ali ja sam protiv ovog uslova. Kongres ima pravo da postavi kakva god eli graanska ogranienja o upotrebi novca; Kongres po Ustavu nema pravo da stavi bilo kakva verska ogranienja oko upotrebe novca. Gosp. Little: Da li je to versko ograniavanje? Gosp. Jones: Da, gospodine. Ovo je isto verski zakon. Gosp. Houk: Smatrate li da bi bilo ispravno da Kongres kae da Izloba treba da bude zatvorena jednog od sedam dana? Gosp. Jones: Ne, ne bi bilo ispravno, jer sve poiva na verskoj osnovi, a to je jedina osnova na kojoj poiva svetkovanje ili priznavanje nedelje. A tvrdnja da je zakon bio u interesu radnitva suprotna je postupku Senata. Senator Hawley je jasno rekao: Svako zna ta je temelj njemu; on je zasnovan na verskom uverenju. Senator Peffer je rekao: Danas smo se upustili u teoloku raspravu to se tie prvog dana sedmice. Prema tome, oni su ga smatrali verskim i samo verskim. Ponavljam, po Ustavu nisu imali pravo da stave nikakvo versko ogranienje. Kad su postavili ovaj uslov i rekli da upravnici treba da potpiu sporazum da e zatvoriti Svetsku izlobu nedeljom, na hriansku Subotu kako je Kongres proglasio nedelju, pre nego to su mogli da dobiju novac, onda je imao isto takvo pravo da od uprave Svetske izlobe trai da potpie sporazum da se podvrgnu hrianskom krtenju pre nego to bi mogli da dobiju bilo kakva odobrena sredstva. Glas: Ili da pokuaju sa dr. Briggsom. Gosp. Jones: Da. Kad je Kongres odobrena sredstva vezao za uslov da uprava treba da potpie sporazum da e Izlobu zatvoriti u Gospodnji dan, kako je Kongres proglasio nedelju, pre nego to mogu dobiti novac, Kongres je imao isto tako pravo da zahteva da Odbor Svetske izlobe treba odrati Gospodnju veeru pre nego to bi mogao da dobije novac. Zbog toga, ako Kongres moe da definie ta je hrianska Subota, onda moe da zahteva i sve drugo u hrianskoj religiji. Glas: Tako je. Glas: Zar ovo nije hrianska nacija? Gosp. Jones: Naravno da nije. Gosp. Jones: Kad u jednoj stvari zanemare Ustav zbog religije, onda mogu da ga zanemare u bilo emu. Ono to je Kongres uinio u pogledu favorizovanja nedelje samo otvara mogunost da se uini bilo ta drugo to zahtevaju oni koji su ovo osigurali. I zahtevae se, jer je Christian Statesman, iji urednik je u ovoj dvorani, rekao da je velika hrianska veina nauila, zbog odgovora na svoju veliku peticiju i mnotva svojih pisama koja su se odnosila na Svetsku izlobu, da od nacionalnih i dravnih vlasti moe da dobije kakve god eli zakone protiv nemoralnosti ako to zahteva ujedinjeno i ozbiljno. A jedan propovednik u Pittsburghu, im je Kongres izglasao ovaj zakon, izjavio je u propovedi: Da Crkva ima prevagu kod velikih politikih i vladajuih tela pokazano je najdelotvornije u nedavnoj situaciji sa Svetskom izlobom, kada je Senat Sjedinjenih Drava, najvie telo u zemlji, poslualo glas religije i izglasalo zakon o odobrenju pet miliona za Svetsku izlobu uz klauzulu iniciranu od Crkve da se vrata velike Izlobe ne otvaraju nedeljom. Ova velika injenica pokazuje hrianskom umu da se mogu sprovesti i druge isto tako potrebne mere, ako je ovo moglo da uspe. Crkva stalno dobija na moi i njen glas ue se u budunost ee nego u prolosti. Glas: To je tvrdnja pojedinca. Gosp. Jones: Ne, to nije samo tvrdnja pojedinca; ona je reprezentativna jer oni koji su uspeli da dou do tog zakona, oni koji su podneli peticiju uinili su to kao velika grupa, ne kao pojedinci, ve kao grupa. Nacionalno reformsko udruenje, Amerika Subotnja unija i sve grupe zajedno radile su na tome iz verskih razloga; zahtevali su zakon samo iz verskih razloga i uspeli da bude verski. Objavljeno je da je baza tog zakona etvrta zapovest kada je senator Quay poslao svoju Bibliju Sekretaru Senata da iz nje ita. Evo, vidi se iz Zapisnika. Ko e tvrditi da etvrta zapovest nije verska? Ko e tvrditi da etvrta zapovest kako je iznesena u Bibliji nije verska i da sama Biblija

29

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

nije povezana s religijom? Pitam ovaj Odbor: Ima li Kongres Sjedinjenih Drava pravo da Bibliju stavi u svoje zakonodavstvo i da je uini osnovom zakonodavstva u ovoj vlasti? Ne, gospodo. Ustav je osnova kongresnog zakonodavstva, a ne Biblija. A Ustav je onemoguio da se verska pitanja razmatraju u Kongresu. Ali tog dana je poslana Biblija i evo izvetaja:
Gosp. Quay: Na strani 122, red 13, posle rei zakonski akt predlaem da se umetne: I da je merodavna vlast omoguila zatvaranje Izlobe u Subotu. Razloge za ovaj amandman poslau na zapisniki sto da se proitaju. Sekretar e biti tako ljubazan da ita iz Knjige zakona koju sam poslao do stola, deo oznaen uglastim zagradama. Potpredsednik: itae se oznaeni deo. Sekretar ita kako sledi: Seaj se dana Subotnoga (eng. Sabbath prim. izdava) da ga svetkuje.

Gosp. Jones: Vama je poznata etvrta zapovest; ne moram da je itam. Glas: itajte sve. Gosp. Jones: est dana radi, i svruj sve poslove svoje. A sedmi je dan odmor (SubotaSabbath u originalu prim. izdava) Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijedan posao, ni ti, ni sin tvoj, ni ki tvoja, ni sluga tvoj, ni slukinja tvoja, ni ivine tvoje, ni stranac koji je meu vratima tvojim. Jer je za est dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i ta je god u njima; a u sedmi dan poinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora (Subotu) i posvetio ga. Glas: Da li se radi o sedmom ili prvom danu? Gosp. Jones: Zapovest kae sedmi dan, ali usprkos ove jasne Gospodnje izjave da je sedmi dan Gospodnja Subota (Gospodnji abat prim. izdava), Senat je stavio svoje tumaenje ove zapovesti i izjavio da reenica a sedmi dan je Subota (Sabbath), znai prvi dan sedmice, obino nazvan nedelja. Tako je Kongres Sjedinjenih Drava uzeo etvrtu zapovest iz Biblije, stavio je u svoje zakonodavstvo i dao joj svoje tumaenje. Ako Kongeres moe da tumai Bibliju u jednoj taki, onda moe da je tumai u svakoj. Prema tome, ako je u ovoj stvari preao preko Ustava ove zemlje, onda je sebe i vladu stavio u isti rang sa svim crkveno-dravnim vlastima koje su ikada postojale i proglasio se tumaem Biblije za sve ljude u ovoj zemlji i sve koji e u nju doi. Eto, to je uinjeno. Gosp. Houk: Vi dakle tvrdite da citiranje zapovesti od strane senatora Quaya, i tog umetka, ukljuuje etvrtu zapovest i celu Bibliju u zakonodavstvo ove zemlje? Gosp. Jones: U principu da. [Smeh.] Zato ne? ta moe da sprei tako neto? Ako ovom prilikom mogu da ukljue jedan deo Biblije, ta e ih spreiti da ukljue bilo koji drugi deo Biblije kako to druge prilike budu zahtevale? I zato je tano da ukljuenje ovog dela Biblije ovde, u principu ukljuuje nju celu. Gosp. Houk: To je neka vrsta opteg naina da se Bog stavi u Ustav. Gosp. Jones: Tano. I to je razlog da se raduju oni koji su sve ove godine hteli da Boga stave u Ustav. I zato sada kau: Moemo da dobijemo sve to elimo, kad to zajedniki zahtevamo. I to je istina. To im daje sve to su eleli, jer kad Kongres to moe da uini po jednoj taki, ko e mu odrei pravo da to uini u bilo kojoj drugoj taki? Kad se jednom ustanovi princip, sve je uraeno. Ali stavili su etvrtu zapovest tamo da bi imali razlog za zatvaranje Izlobe u nedelju i tako stvorili osnovu za zakonodavstvo po tom pitanju. Gosp. Durborow: Zar je itanje etvrte zapovesti pripadalo zakonskom aktu Senata, Kongresa, kad je doneo takvu odluku? Gosp. Jones: Da, ono je pripadalo zakonskom aktu Kongresa, jer je bilo nerazdvojni deo samog zakona; ono je dato kao osnova za stvaranje zakona, kao razlog za njega. Gosp. Houk: Zar se onda sve to neki lan kae ukljuuje u zakonski akt? Gosp. Jones: Ne, ne nuno. Ali razmotrimo kako je to uneseno. Senator Quay predlae amandman. Dom prihvata predlog da se dravna izloba zatvori, ne dirajui Izlobu. Kad predlog dolazi pred Senat, senator Quay predlae amandman kojim trai zatvaranje cele Izlobe. Njegov je amandman bio: I da je merodavna vlast omoguila zatvaranje Izlobe u Subotu. To je bio prvi korak koji je Kongres uinio po predmetu zatvaranja Izlobe, ne dravne izlobe, ve zatvaranja Izlobe. Senat je uinio taj korak i kad je to uinio, citirana je etvrta zapovest od strane onoga ko je

30

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

predloio ovaj amandman, koji je prihvaen od senatora kao osnova i razlog za amandman. Kada je izneo ovu zapovest, koju je nakon toga itao sekretar sa slubenog mesta, kao osnovu za ovaj amandman koja je sadravala razloge za prihvatanje onoga to je bilo u amandmanu, i kad je Senat prihvatio ovaj amandman primenjujui ga na prvi dan sedmice i nazvao ga nedeljom, a zatim je Dom potvrdio njihovu odluku onda je jasno kao dan da je etvrta zapovest stavljena tamo i utkana u zakonodavstvo ove zemlje kao definitivan zakonski akt Kongresa. Gosp. Durborow je izjavio da je vreme isteklo i rekao: Diskusija za danas bie ovim zavrena. Time je rasprava za taj dan zavrena. Predsedavajui je iskljuio ustavni argument i odbio da bude iznesen pred Odbor; ali pitanja koja su bila postavljena su sve to iznela na videlo pre nego to je vreme (za sasluanje prim. izdavaa) isteklo. Amerika Subotnja unija znala je da je njihova stvar sigurna i nakon to je sasluanje zavreno, jednostavno su izali na vrata u hol i sazvali sastanak svoje Unije i izglasali zahvalnost Gospodu to je sauvao ameriku Subotu. Znali su da su iskljuenjem ustavnog argumenta dobili sve to su hteli. Sutradan je Elliot F. Shepard odrao uvodni govor i pogledajte kako je poeo. Jedino to nekoga ini kongresmenom je Ustav Sjedinjenih Drava. On na ovom svetu nema vlasti osim one koju mu Ustav daje i nema pravo da saslua nijedan argument koji se ne uklapa u Ustav. Ali oni su to iskljuili i pogledajmo sada ta su uli u prvom govoru koji je sledio:
POETNE PRIMEDBE PUKOVNIKA E. F. SHEPARDA Pristupam ovo predmetu s velikim potovanjem. Kad raspravljamo o nebeskim stvarima, treba da odloimo zemaljske stvari i to treba da uinimo kao to su to Jevreji inae inili u jerusalimskom hramu. Pre nego to su prineli svoje rtve, pre nego to bi obavili slubu, oni su se pripremili obrednim pranjem i molitvom da ispravno obave svoje dunosti. Kad doemo do razmatranje Subote (Sabbath), da se ona nalazi u Bojem zakonu, da je ona objava za oveanstvo koju niko nije izmislio, da je u celosti dugujemo naem Ocu koji je na nebesima, onda sami treba da njenom razmatranju pristupimo sa istim pobonim duhom. Odluili smo da pred Odborom neemo rei ni re o ustavnosti ili neustavnosti ovog zakona, jer tvrditi ovde da je neustavan znailo bi kritikovanje Odbora, oba doma Kongresa i predsednika Sjedinjenih Drava koji je odobrio ovaj zakon. I vi ste vrlo mudro potpuno iskljuili ovo poslednje razmatranje pred Odborom kad ste rekli da ovo nije mesto za raspravljanje ovog pitanja. Zbog toga ga odbacujemo bez ijedne rei.

Gosp. T. A. Fernley je u svom govoru rekao Odboru da ne postoji pravo za razmatranje ovog pitanja jer nije izloen nikakav novi dokaz, da nije bilo ni jednog jedinog novog razloga pred Odborom za otvaranje Izlobe nedeljom. Rekao je da je jedini mogui razlog zbog kojeg bi se trebalo ponovno razmotriti to pitanje njegova neustavnost. To je potvrdilo miljenje da su ono, to je Odbor odbio da uje od nas, dobili od nekog drugog. Oni su nastavili uopte ne sa nebeskim argumentima ve su predlagali da se raspravlja o nebeskim stvarima i zagospodarili su Odborom spominjanjem smrti i Suda, tvrdei da kad budu umrli teie ih uverenje da su postupili ispravno podupirui Subotu. Drugi su prizivali i pretili Bojim gnevom koji e stii naciju ako ne bude sauvala Subotu. Bio je tamo jedan ovek iz Male Azije koji je eleo da svetska Izloba bude zatvorena nedeljom kao podsticaj misijama; ako bi Svetska izloba bila otvorena nedeljom to bi bio nezamislivo veliki udarac za misionarsko delovanje. Na taj bi nain navukli na Odbor osudu i prisutnost smrti i pretili su Bojim gnevom i Poslednjim Sudom ako ne bi postupili tako i tako. U jednom urednikom lanku u Review-u ne tako davno, bio je jedan citat koji se odnosio na ovu taku, da e ovi ljudi otii pred Kongres, govorie o Bogu i pretiti ovim stvarima ako Kongres ne postupi tako i tako. (Vidi Review od 25. oktobra 1892). To su i uinili. Evo dokumenta od jednog advokata, sudije, S. B. Davisa iz Tere Haute, u Indijani, koji je poslan i podeljen u stotinama primeraka i u gomili leao na stolu Odbora, u kojem je izjavio:
Vrhovni sud Sjedinjenih Drava kae: Ovo je hrianska nacija,

31

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

i odatle polazi da zastupa priznanje nedelje od strane nacije i drave. Da, ovo je hrianska nacija. To je bio glavni argument. Ovo je hrianska nacija; tako je rekao Vrhovni sud Sjedinjenih Drava. Ako ovde bilo ko od brae sumnja da li odluka Vrhovnog suda ima neko znaenje, voleo bih da su bili onde i videli ta znai. Kakva je situacija sada da ovaj zakon postoji? Kakva je bila onda? Kakva je situacija od tada? Evo jednog lanka iz Chicago Heralda od 14. januara 1893. koji pokazuje kakva je situacija. Proitau ga:
Nema ohrabrujuih izgleda za prijatelje otvaranja Svetske izlobe nedeljom. Sasluanje koje je odrano tokom etiri poslednja dana u velikoj meri je nakodilo stranci koja je zastupala otvaranje nedeljom. Ne zato to bi zastupnici zatvaranja Izlobe nedeljom imali najbolji argument, jer ga nemaju, ve je publicitet koji je dat ovoj stvari po celoj zemlji ovom agitacijom obasuo Kongres lavinom protesta i apela religioznih ljudi i crkvenih organizacija irom zemlje. Crkve i propovednici su na poslu isto tako ozbiljno kao to su bili pre godinu dana i sa jednakom delotvornou. General Cogswell, na koga se dosad raunalo, sada se koleba. Metodistika episkopalna crkva vrila je na njega uticaj kome se on teko moe odupreti. Nevolja je da je veliki broj lanova koji veruju u otvaranje nedeljom iz principa i oseanja prava, suvie plaljiv da glasanjem izrazi svoja uverenja s obzirom na organizovano protivljenje od strane crkava i propovednika. Ovi dravnici tvrde da su ljudi koji ele da Izloba bude otvorena nedeljom razumni ljudi koji nee dozvoliti da na njihovo prosuivanje ili glasove utie nemogunost da dobiju ono to ele. Dok sa druge strane, crkveni ljudi koji su za zatvaranje nedeljom, ako im elje nisu ispunjene, daju oduka svom negodovanju i na sledeim izborima prave nevolje onima koji glasaju protiv njih. Ova vrsta kukaviluka ili opreza, kombinovana sa injenicom da propovednici koji zatvaranje nedeljom pretvaraju u svoj posao ne oklevaju da zaplae svoje kongresne predstavnike ili svakoga koga mogu da uhvate, objanjava promenjeno stanje stvari u odnosu na ovo pitanje.

itam ovde zavrnu izjavu asnog Josepha Cooka iz njegovog govora pred Odborom:
Nedelja je najvii od belih anela koji sada ulaze u strane zemlje. Zar da u naoj zemlji pristanemo da dopustimo ikagu da se digne i da ovom anelu zabode no u lea? Pa da pozovemo boginju slobode iz Kapitola da uestvuje u ovom ubistvu? Boe sauvaj!

U ijim je rukama vlast Sjedinjenih Drava? U crkvenim. Kome pripada Kongres? Crkvama. Ko ga koristi? Kao to je rekao onaj gospodin iz Ohaja: Mi smo uspeli da svojom snagom upotrebimo Kongres kako elimo. Crkve. To su injenice. Ovo su samo neke od stvari koje se dogaaju pred nama. Sad emo da prouavamo ta e nas uskoro snai s obzirom na ovo ta se dogaa pred nama. Videemo onda, kao to kae svedoanstvo, videemo potrebu, prepoznaemo potrebu, da Svetog Duha prepoznamo, primimo i prikaemo narodu. I kako je rekao brat Prescott, tu smo. Pitanje je samo: hoemo li moliti Boga za silu Njegovog Svetog Duha? Ova zemlja je prodana u ruke verskoj hijerahiji, a to znai da je prodana u ruke avolu.

32

Poruka treeg anela Br. 3.12

Stareina A. T. Jones
Nastaviu predmet tamo gde smo sino stali i proitau samo dva primera izjava koje sam sino imao na umu kad je trebalo da zavrimo. Evo jedne:
Gospodine predsednie i gospodo u Odboru i prijatelji i protivnici ove mere: dopustite mi da ukaem na jednu stvar koja je injenica sa kojom emo se svi sloiti. Niko od ovog drutva nee biti ovde 1993. godine. U to vreme biemo svi jednoduni u pogledu vrednosti i svetosti Gospodnjeg dana, jer svakom oveku je zapoveeno: Naredi za kuu svoju. Kako su brzo pali Oni koje smo znali. Kao jesenjih dana Svelo lie sa grana. Dok ljudi umiru, nacija ivi. Neka nas i nae potomstvo Bog nacija vodi tako da se Amerika moe pevati do svretka vremena. (Iz govora C. B. Botsforda pred Odborom Doma u vezi sa Svetskom izlobom).

I jo jedna:
Postoji samo jedan opti razlog, gosp. predsedavajui i gospodo u Odboru, koji bi hteo da iznesem zato ova Izloba treba da bude Subotom zatvorena. Kad bi ova vrata bila otvorena u Subotu bilo bi to opasno za nas kao naciju i opasno za ikago i za interese Izlobe. Ima jedna stvar koje treba da se setimo, a to je da Bog jo uvek vlada, Bog je jo uvek na prestolu. Bog se nije odrekao prestola i On je izjavio da e nacija ili zemlja koja mu ne bude sluila propasti. tavie, ne smemo da zaboravimo da su deset zapovesti osnova svih naih zakona, nacionalnih i dravnih, koje su od pomoi naim slobodama i pravima. Uzmite petu zapovest, uzmite estu zapovest protiv ubistva i zatite ivota, zatite linosti; zasnovana je na estoj zapovesti. Uzmite sedmu zapovest. Ovde u srcu tih deset zapovesti je etvrta zapovest koja nikad nije ukinuta kao ni peta ili esta zapovest, ili sedma ili osma zapovest. Zato ne smemo da zaboravimo, ako diramo ovu Boju zapovest, koja se nalazi u sred ovih deset zapovesti, onda diramo u Boju ast, diramo u Boji zakon jer je Hristos istakao ovu etvrtu zapovest. Rekao je: Subota je stvorena radi oveka (Marko 2,27). ta je time mislio? Time je mislio rei da ona nije nainjena samo za Jevrejina ve za svakog oveka svuda u sve vremena i u svim situacijama. Rekao je da je Subota nainjena radi oveka. Nainjena je za oveka u svim vremenima, stalno. Rekao je da je Subota nainjena za oveka; nainjena je za ovekovo najvee dobro u svim razdobljima sveta, za njegovo moralno i telesno dobro. Zato, dragi prijatelji, ako diramo tu etvrtu zapovest koja se nalazi u korenu svih drugih zapovesti, mi diramo u Boju ast i Boje zapovesti. Ona nikad nije ukinuta i ako je diramo Bog e doneti prokletstvo na nas kao naciju jer je jasno rekao svom narodu u prolosti da e ga kazniti za krenje Subote. Zato, dragi prijatelji, ne moemo kao nacija da sebi dozvolimo da diramo ovu zapovest. Zbog toga je ono ta treba da uinimo, da narodima sveta pokaemo dobar primer amerike Subote; da im pokaemo primer hrianske Subote; da im damo primer Subote kako ju je Bog odredio. Neki je neznaboaki princ jednom posetio kraljicu Viktoriju i zamolio da mu oda tajnu veliine vlasti. Kraljica Viktorija je traila da joj donesu Bibliju, i pruajui je njemu, rekla je: Evo tajne nacionalne veliine. A tajna nae veliine kao nacije je Biblija koja je ustoliena u svim zakonima vezanima za Subotu. To je temelj naih zakona. ( Iz govora asnog F. A. McCarrela pred Odborom Doma u vezi sa Svetskom izlobom, 11. januara 1893).

12

Kod ovih tema moramo stalno imati na umu da engleski jezik razlikuje Saturday (subotu kao sedmini dan) i Sabbath (Subotu kao dan koji se svetkuje, a pod njim su mnogi mislili na nedelju). Razlog tome je to etvrta Boja zapovest govori da je Bog posvetio i blagoslovio Sabbath (izvorno: Subotu) pa su oni koji su svetkovali nedelju primenili ovu zapovest i pojam Subota na nedelju prim. prev.

33

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

Ovo sam proitao jednostavno kao primere argumenata koji su izneseni Odboru u nagovaranju Kongresa da ostane vrsto na poziciji koju je vlada zauzela. A sada brao, seate se da sam sino spomenuo tekst za koji sam rekao da e vaiti za celu sedmicu. Veeras elim da proitam jo jedan odlomak u vezi s njim. Evo ga:
Draga brao i sestre, kad bih vam bar mogla kazati neto to bi vas pokrenulo da shvatite vanost ovog vremena, znaenje dogaa koji se sada odigravaju. Ja vam ukazujem na nasilnike pokuaje koji se sada ine da se ogranii verska sloboda. 13

Upravo to elimo da veeras prouavamo. I dok budem uz Gospodnju pomo pred vas iznosio ono to se dogaa, elim da budete isto tako spremni da to primiti i vidite onako kako to Bog eli, da biste po tom pitanju mogli da vidite i razluite ono to On misli. U ovom domu nesumnjivo ima onih koji su ovde bili pre tri godine kad sam obrazlagao predmet koji je, ini mi se, glasio Sadanja kriza. Oni koji su bili ovde setie se da sam, kad sam govorio o naem radu u to vreme, a koji se sastojao u tome da smo Kongresu iznosili peticije i protestvovali protiv svih tih pokuaja ozakonjenja, ukazao na injenicu da je to bio na posao u to vreme. Ove su peticije kruile zemljom da bismo pomou njih probudili umove ljudi u Sjedinjenim Dravama po tom pitanju, kao i da imamo njihove peticije koje emo podneti Kongresu u toj meri da vidi o emu se radi i da bismo moda mogli odloiti stvaranje zakona. Zamisao je bila da svim sredstvima iznesemo istinu ljudima. I vi ete se setiti da sam vas upozorio na sledee: da e taj posao biti nastavljen dok nedelja ne bude prihvaena, dok ne bude izdat neki nedeljni zakon, i onda e sve nae peticije biti prolost i na rad u tom pravcu bie zaustavljen jer nee biti koristi od toga da protestvujemo protiv neega ta je Kongres ve uinio. A sada je to uinjeno. Sada smo u situaciji o kojoj sam govorio pre tri godine. Iz dokaza koje sam vam sino izneo, jasno se vidi da je vlada Sjedinjenih Drava sada u rukama crkvene hijerarhije, da vie nije u rukama narodnih predstavnika. Vlast koju su nai preci uspostavili je nestala, nepovratno nestala. Vlast naroda, od naroda i za narod je nestala. Nestalo je pravo vlasti naroda izraene u Ustavu, kao i vladavine koja treba da se odvija po Ustavu. Preko Ustava je preeno, na njega se sad ne obazire. Onog dana ignorisao ga je Odbor; u stvari, potpuno ga je iskljuio, a sasluana hijerarhija iznela je samo stavove hijerarhije i iznosila hijerarhijske argumente. Kada je to tako kada je Odbor iskljuio Ustav i time onemoguio razmatranje pred Kongresom, iji je jedini autoritet Ustav, i umesto toga prihvatio ovu drugu stvar gde je onda otila vlast? Znate li? Kuda je otila? [Odgovor iz publike: U ruke crkava.] Iz izvoda koje sam vam sino proitao jasno je da se Kongres ne usuuje postupati u skladu sa svojim gleditima, prema principima kojih se sam pridrava, iz straha od onoga to bi crkve uinile, i da se ne usuuje postupati onako kako to poteni ljudi od njega oekuju iz straha ta e crkve uiniti stvarajui jo vie zla i nevolje naciji kada bi postupao na drugi nain. Upravo je to razlog koji je sudija Hammond naveo, pravdajui svoju odluku u lanku koji je kasnije objavljen u istim novinama u kojima je objavljena njegova odluka, da kad crkve trae takvu vrstu zakonodavstva, onda je ispravan dravniki potez da im se udovolji jer su protestanti borbeni i ako ne dobiju ono to ele, oni e u dravi da izazovu takvu nevolju, da e ona propasti. To je glavna misao. Zar to nije kao da kaete da su principi koji pokreu protestantske crkve u Sjedinjenim Dravama apsolutno u svemu identini sa principima papstva? A razlog to uopte trae takve zakone su jednostavni papski principi. Rezolucija koju su crkve poslale pred Kongres, zahtevajui ovakvo zakonodavstvo, glasi:
Odluujemo da ovim obavezujemo sebe i jedan drugoga, da emo od ovog dana pa nadalje odbiti da glasamo za ili da podravamo za bilo koju slubu ili poloaj svakog lana kongresa, bio on senator ili zastupnik, koji e glasati za bilo kakvu vrstu pomoi za Svetsku izlobu, osim pod uslovima spomenutim u ovim rezolucijama.
13

Korien prevod Iz riznice svedoanstava, knjiga 2, str. 302. (str. 372. originala), srpskog, kao i hrvatskog izdanja u izdanju izdavake kue Preporod, 1975.

34

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

Richard W. Thompson iz Indijane, koji je bio sekretar mornarice u administraciji predsednika Hayesa, dobro je rekao: Dopustiti bilo kojoj crkvi da unapred diktira koje zakone treba ili ne treba donositi, znai uskratiti narodu pravo vladanja koje mu je povereno i preneti ga na takvu crkvu. I to je tako. To je uinjeno; i iz rei koje su izgovorili i izlaganja koja smo sino proitali, doslovna je injenica pred svetom da veeras vlast Sjedinjenih Drava vie nije u rukama naroda, od naroda i za narod, kako su to uredili nai praoci, ve je pokoravanje naroda crkvama i za crkve. Crkva upravlja vladom; ona je ima u svojim rukama, ona je dri i namerava da je dri. Kad je to uinjeno, bilo je savreno prikladno sa nae strane, ili bilo kog drugog, i sveg naroda, da zahtevamo da se to poniti. Poto je to uinio iz razloga zbog kojih je uinjeno, Kongres je mogao da to poniti, mogao je da otvorio oi i vrati se tamo gde je ranije bio. Kongres je mogao da poniti tu stvar i da je ostavi tamo gde ju je i od poetka trebao ostaviti; onda bi crkve morale da uloe jo jedan napor da osvoje vlast. Ali umesto da sluaju taj zahtev na osnovu jedinog prava da razmatraju bilo kakvo pitanje na osnovu Ustava oni su iskljuili Ustav i sve argumente zasnovane na Ustavu, otvoreno odbijajui da ih sasluaju i ili na ruku crkvama koje su to pravo ve osigurale, i tako u zakonodavstvu neizbrisivo odredile ta treba da bude uinjeno. To je zapravo drugi korak. Kad je uinjeni prvi korak, drugi korak mogao je da bude unazad; time bi se prvi ponitio. Ali umesto da ga uine, oni su samo potvrdili ono to je ve bilo uinjeno, pa se to vie nikad ne moe vratiti. Kakvu dunost uopte imamo sada u Vaingtonu? Kakvo uopte mesto imamo u Vaingtonu sa vie peticija ili sasluanjima kojima protestvujemo protiv verskog zakonodavstva? Nikakvo uopte. Vie nemamo takvih zadataka u Vaingtonu. Vie nema nikakvog mesta za nae peticije. Takva je sadanja situacija. Neki su pitali: Pretpostavimo da se pojavi predlog nekog novog zakona. Da li moemo protiv njega protestvovati i zahtevati da budemo sasluani? Koji bi bio osnov za na arugment? Koji bi bio razlog za na protest? Da je neustavan? Ali Ustav je u tome ve poniten i mi bismo dobili odgovor da je to ve uinjeno i da je ovo ustavno. Tako je reeno. A kad je ovo prihvaeno kao ustavno, sve drugo sledi. Kad sam izneo misao da je moglo da bude greke u onome ta im je predstavljeno, dobio sam odgovor: Va argument ne pokazuje potovanje prema Kongresu. Stareina Fifield: Pretpostavimo da se pred drugim odborom nae novi zakonski akt vezan za nedelju, zar taj odbor ne bi sasluao ustavni argument? Stareina Jones: Pretpostavimo da bi; ime bi bio potkrepljen? Ustav je ve zanemaren. Ove stvari su neustavne. Nedeljni zakoni su neustavni. Ali sve je to ve uinjeno. ime bi se potkrepio bilo koji argument protiv jo nekog nedeljnog zakona? Na temelju njegove ustavnosti? Kakvu snagu ima takav argument? Jednostavno ne bi bilo nikakve. Kao to vidite, brao, toga vie nema. Upravo o tome elim da razmiljate: da toga vie nema. Osnov, jedini osnov po kojem smo imali pravo da odemo tamo Ustav oduzet nam je. Imali smo pravo da odemo tamo po tom osnovu da je Ustav Boja ideja vladanja. Princip vladanja Sjedinjenim Dravama je Boja ideja za vlast. I kad smo uzdizali Ustav i njegove principe kao Boju ideju, a tako smo radili sve vreme, i tako je ispravno, to je bilo ono to je trebalo da inimo. Bog je to dao kao primer celom svetu i svetlo svem svetu, kao prave ideje za vladanje, i mi smo imali pravo da se na to pozivamo. Oni su hteli da tog dana govorimo protiv zatvaranja Izlobe nedeljom. Vi vidite da to nismo mogli. tavie, mi ne moemo da se protivimo njenom zatvaranju nedeljom zato to nedelja nije Subota etvrte zapovesti; kad bismo to uinili jednostavno bismo dopustili i priznali da je Kongres sa pravom ukljuio etvrtu zapovest u zakonski akt, i ako bi priznali dan iz etvrte zapovesti umesto nedelje, onda ne bismo imali ta da kaemo. Ali mi imamo mnogo ta da kaemo protiv svega; a ovo bi znailo da odustajemo od svih tih prigovora. Zbog toga nismo mogli da napustimo na stav u pogledu Ustava. Meutim, kad su nas iskljuili, iskljuili su Ustav. Uvek kaem da se nalazimo u sjajnom drutvu, jer kad nam je taj odbor iskljuio mogunost da koristimo ustavni argument, onda se nalazimo u sjajnom drutvu, jer smo udrueni sa Ustavnom Sjedinjenih Drava i da bi nas se otarasili, morali su da iskljue Ustav. To je drutvo kojem pripadamo.

35

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

Prema tome, posledica svega toga jeste da u Vaingtonu vie nemamo posla kao to smo ga imali pre. Naravno, kad god se bude pojavilo drugo takvo pitanje, bie dobro da svoje principe iznesemo kongresmenima, kao to irimo istinu meu svim ljudima. Ali tamo vie nemamo posla s peticijama ili protestima protiv verskog zakonodavstva. Toga vie nema. No dobro, u tom poslu koji je sada stvar prolosti, protiv ega smo delovali? Protiv neega to je uraeno ili protiv neega to se radilo? Protiv neega to se radilo. Zato smo protestvovali protiv onoga to se radilo? ta smo rekli do ega e dovesti ova stvar? Do sjedinjenja Drave i Crkve stvaranja ikone zveri. Dakle, ova stvar je zavrena i vie nema potrebe da se protestvuje protiv toga. No, da li je sada sav na posao zavren? Imamo li jo neto da obavimo u svetu? Da li e sada prestati svaki rad i vie neemo imati ta da radimo u svetu? Ne. Na posao nije zaustavljen. Imamo posao koji treba da obavimo, ali ga vie ne moemo raditi na ovaj nain. ta je onda na posao? Da upozoravamo na ono to je ve uinjeno. Ali ono to je uinjeno predstavlja stvaranje ikone zveri. Zar nas to ne suoava sa porukom treeg anela kako je napisana? Zar to vas i mene ne dovodi do poruke treeg anela? Drugog izlaza nema nego da poruku treeg anela, kako je itamo, objavljujemo protiv onoga to je uinjeno. Poruka treeg anela doslovno glasi: Ko se pokloni Zveri i njenom liku (ikoni Karadi) i primi ig na svoje elo ili ruku Zar to ne pokazuje da je ikona/lik zveri tu i da je sve pripremljeno za primanje iga? Ponovo kaem da ne moemo protestvovati protiv vrenja te stvari jer je ve uinjena. Ne moemo da odemo u Kongres i upotrebimo ustavne argumente protiv verskih zakona; ne moemo da protestvujemo protiv podizanja ikone zveri. Ne moemo da protestvujemo protiv vlasti zato to je priznala lanu subotu (nedelju). To je uinjeno i ona je zakonskim aktom Kongresa stavljena na mesto Subote iz etvrte zapovesti. Taj postupak je stavio vlast Sjedinjenih Drava u ruke crkava. On je utvrdio ig zveri kao subotu za narod (nedelju) i ceo svet i to je uinio izriitim reima u zakonu umesto Subote iz etvrte zapovesti. ta je bilo papstvo? Oni nije bilo samo sjedinjene religije i drave; tako je bilo u neznabotvu. Papstvo je crkva koja upravlja dravom, Crkva koja poseduje Dravu i dravne vlasti i koristi ih da podupre crkvene proglase. To je razlog zbog koga su sve to uinili. To upravo sada rade. Da li je to slino papstvu? Da li to izgleda kao papstvo? Svakako. Da. Zato ponavljam: time nas uutkavaju kad je re o poruci treeg anela. injenice su nam pred oima i oni nam onemoguavaju da obavljamo ovaj na posao. Da bismo uopte mogli da uestvujemo u javnim poslovima moramo da to radimo na neki drugi nain nego dosad, a jedini nain na koji moemo da uopte imamo veze s njima jeste da jednostavno upozoravamo ljude da ne prihvate ili priznaju ispravnim ono to su uinili. Nas su uutkali po tom pitanju i drugog izlaza nema. Od ovog dana pa nadalje svako ko odlui da radi u poruci treeg anela, ne moe da nosi ili da objavi ovu poruku na neki drugi nain osim onako kako ona glasi: Ko se pokloni Zveri i njenom liku Ali nikad pre 1892. niko od nas nije imao pravo da to kae i upozori ljude da se ne klanjaju liku (ikoni Karadi, kipu Stvarnost, slici D. Stefanovi, ari), jer lik jo nije bio postavljen. Govorili smo ljudima da on dolazi i da kad se budu pojavile odreene stvari, bie nainjen lik, pa e upozorenje onda glasiti: Ne klanjajte mu se. To je bila naa poruka, ali to vie nije naa vest. Ne moemo sada da im to govorimo. Ne moemo da protestvujemo protiv njegovog postavljanja; sada to vie ne moemo. To je uraeno. Nas su uutkali ta se toga tie. Ponavljam: Nema drugog naina nego da propovedamo poruku treeg anela kako je itamo: Ko se pokloni Zveri i njenom liku Ali pre toga dolaze rei: Za njima doe i trei aneo i snanim glasom ree ta je to onda ako nije jasni pokli poruke treeg anela koji upravo sada dolazi? Zar nam to ne pokazuje da kad doe vreme za objavljivanje ove poruke onako kako pie, da e jasni pokli 14 odjeknuti na vreme? Dosta toga pred nama u svim ovim drugim stvarima to pokazuje, ali zar se u reima same poruke ne vidi, kad se svetu objavi poruka sa reima kojima je data, da je upravo to glasna vika? Ona se objavljuje gromkim glasom.
14

Glasna vika u veini adventistikog sveta se loud cry prevodi kao glasna vika iako je ispravnije jasni (glasni) pokli prim. izdavaa

36

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

Jo jedna misao: Koliko drava na zemlji, osim ove, do ovoga vremena nije imalo povezanu religiju i dravu? Nijedna. Koliko sada ima drava koje to nemaju? Nijedna. Ali povezanost religije i drave, jedinstvo Crkve i Drave, to je nain na koji Sotona deluje. Paganstvo je bilo Sotonin nain delovanja, kao i papstvo. A ta se sada dogaa u naoj zemlji? Lik (ikona, slika prim. izdava) papstva. Kad se Hristos rodio, kojim se instrumentom Sotona sluio ratujui protiv Boje crkve? Paganstvom. Kojim se instrumentom sluio ratujui protiv crkve u pustinji? Papstvom. Pomou kojeg instrumenta ratuje protiv ostatka? Likom papstva. Vidi Otkrivenje 12. Ali do sada lik nije postojao. Sada postoji. Dosad nije imao vlast Sjedinjenih Drava u svojim rukama da deluje protiv Boje istine. Sada je ima. Koliko sada svetovne vlasti Sotona ima u svojim rukama da je koristi protiv Crkve i Bojeg Subote? Svu vlast. Zar nije tako? Vi i ja smo se godinama obavezivali da emo biti verni Gospodnjoj Suboti. Obeali smo to. Ali sada se tome protivi svaki deli vlasti koji ova zemlja poznaje, sa Sotonom kao glavnim koji se njome slui. Zar nismo sada suoeni sa ovom injenicom: Jasno je, u nastojanju da sauvamo vernost Gospodnjoj Suboti, moraemo da tako postupamo uprkos svim silama koje poznaje ovaj svet? Zar iz toga ne proizlazi da nas treba pratiti sila vea od svih sila koje ova zemlja poznaje? Moe li ovek, sam, da se uspeno odupre svim zemaljskim silama? Ne moe. Zar nam onda nije jasno da sila koja deluje za nas mora biti vea od svih zemaljskih sila zajedno? Zar onda nije vreme da s neba sie aneo koji ima veliku silu? Ovaj aneo koji silazi i dodaje svoj glas onom drugome, ini glasni pokli. Zato upravo sada, kad ovaj aneo silazi s velikom silom, ne treba da se bojimo. Ako se i sve sile Zemlje zavere protiv Gospodnje Subote i protiv nas koji je zastupamo, svako ko bude veran Bogu, dobie Njegovu silu. Zar nije poruka koju je Spasitelj dao svojim uenicima ista poruka koja je nama data? Oni su trebali da idu u svet i propovedaju jevanelje svakom stvorenju. To je i naa poruka. Veno jevanelje treba da se propoveda svim narodima, plemenima, jezicima i narodnostima (Otk 14,6). To je ista poruka. On im je rekao: Data mi je sva vlast na nebu i na zemlji. Isus Hristos ima na zemlji vlast veu od svih zemaljskih vlasti. Prema tome, kad bi Isus bio na zemlji i iveo na zemlji kao nekada, On bi i sada imao vlast veu od svih zemaljskih vlasti. Data mi je sva vlast na nebu i na zemlji. Idite dakle... Zato da idemo? Zato to On ima vlast. Idite, dakle, i nauite ovome sve narode i evo, ja sam sa vama. Da li je s nama? Da li je On s nama, brao? Prestanimo da govorimo da e On biti s nama. On to ne kae. Prestanimo i mi to govoriti; time ne pokazujemo veru. Mi kaemo: On kae: Biu sa vama. Mi Ga molimo da bude sa nama, a onda se pitamo da li je ili nije. On kae: Idite, ja sam sa vama. Da li je zaista s nama? Onda Mu zahvalite to je tako. Kad se naete u tekoama, dozvolite Mu da vam pomogne. Sotonin je posao da stvori tekoe, da zagradi put; ali hvala Gospodu, kada je Gospod s nama, Sotona ne moe da zagradi put. On moe da pred nas stavi Crveno more i mi emo proi kroz njega jer Bog moe da ga razdvoji. Gospod je s nama i mi elimo da to bude na mnogo liniji nain nego samo bie. Nama je potrebna sila svakog trenutka da deluje s nama, u nama i za nas, i mi elimo da budemo sigurni da je tako. Kako to moemo znati? Zato to On to kae. Onda recimo i mi tako. Dve stvari smo do sada zapazili: Jedna je da su nam onemoguili da objavimo poruku treeg anela onako kako pie, a druga je da, premda smo spreeni da to uradimo, s obzirom da smo verni Boji zapovestima, to treba da uinimo bez obzira na sve sile koje ovaj svet poznaje, sa Sotonom koji se slui njima. A s obzirom da smo u tome spreeni, da bismo uopte mogli opstati, da bismo opstali i jedan minut, potrebna nam je sila vea od svih zemaljskih sila zajedno. A blagoslovenost je u tome to je On tu i kae: Ja sam s vama. Hvala Gospodu! Jo jedna misao; mislim da e ona ispuniti vreme odreeno za ovo vee. Ove tri take bie dovoljne za veeras. Kongres je uzeo etvrtu zapovest, postavio je kao osnov i razlog za zakon o nedelji. Ali otiao je i dalje. Nije ostavio da ova zapovest ostane takva kako pie. Nije ostavio zapovest onakvom kakvom ju je Bog dao. Nije je ostavio onakvom kako je nalazimo u Bibliji i kako je navedena u Zapisniku. Nije prepustio upravnicima Svetske izlobe da je oni tumae, svaki po svom nahoenju. Kongres je otiao dalje i protumaio etvrtu zapovest da se ona odnosi na prvi dan sedmice obino nazvan nedelja, da je hrianska subota, nacionalna subota, i poto ova

37

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

nacija i svet treba da je svetkuje i potuje, Izloba treba nedeljom da bude zatvorena. Onda se pitam: s kakvim pravom je vlada Sjedinjenih Drava zakonskim aktom definisala i odluila da stavi nedelju na mesto Subote u etvrtoj zapovesti? Pogledajmo malo unazad. Tajna bezakonja delovala je u Pavlovo vreme. Otpad je poeo; otpad je nastavljen; crkva je prihvatila nedelju, no da li je mogla ikoga nagnati da je svetkuje? Ne. Da li je mogla silom da postavi zabrane koje bi se odnosile na one koji bi svetkovali Gospodnju Subotu i prisili ih da stave nedelju na mesto Gospodnje Subote, dokle god je crkva bila sama? Ne. Ali ona je htela da prisili ljude da je svetkuju umesto Gospodnje Subote. Ova otpala crkva htela je da se svetkuje nedelja umesto Gospodnje Subote i da je ljudi priznaju i svetkuju umesto Subote. To nije mogla da uini sama. ta je onda uinila da ostvari svoj cilj? Oslonila se na zemaljsku silu. Posegla je za dravnom vlau. Koliko je sile ta vlast predstavljala u svetu onog vremena? U to vreme svetska sila bilo je Rimsko carstvo; Crkva je zato osigurala svu vlast sveta i njom prisilila ljude da prihvate nedelju umesto Gospodnje Subote. Zar tim inom nije uspela da definitivno stavi nedelju na mesto Gospodnje Subote? I zar time nije ukinula Boji zakon? Uzela je peat Njegovog zakona, srce Njegovog zakona koje otkriva Njega, peat koji pokazuje da je On onaj koji jeste. Silom ga je uklonila i umesto toga stavila svoj znak. Nije li time nadomestila Boga u mislima ljudi ovog sveta? Upravo je ovim inom uspela u svojoj nameri da ukine Boji zakon. To je bila zver. Tako je nastala zver. Sve ove godine propovedali smo da je papstvo ukinulo Boji zakon. I to je tano. Vratimo se sada u nae vreme i predmetu koji prouavamo. Zar nisu protestantske crkve dugo vremena svetkovale nedelju? Zar se nisu dugo vremena odupirale da svetkuju Gospodnju Subotu? Ali nisu nikoga mogle da prisile da svetkuje nedelju umesto Subote iz etvrte zapovesti. Istina je da su u odreenoj meri mogle da silom nametnu svetkovanje nedelje u Sjedinjenim Dravama. Ali mi znamo, i svi su oni priznali, da smo sva nastojanja pojedinih drava u tom pravcu preko zakona, gotovo potpuno ponitili zahvaljujui injenici da se nacionalna vlada tome protivila, i svi znamo da je jedan od glavnih razloga za njihove neumorne napore da navedu nacionalnu vlast na prihvatanje nedelje bio da zakoni pojedinih drava postanu vaei. Da bi ostvarili svoju nameru isticanja nedelje nasuprot Gospodnje Subote, ove crkve, slubeni protestantizam, morale su da iskoriste vlast Sjedinjenih Drava, silu ove vlasti, kao to je raniji otpad iskoristio silu rimske vlasti. Sada su je dobili. I u definitivnom zakonskom aktu kojim su je dobili, usredsredili su se na Subotu etvrte zapovesti, da je uklone i na njeno mesto stave nedelju. Zar tim inom nisu ukinuli Boji zakon? Ranije kad je to uinjeno nastala je zver. A ta je ovo? Lik zveri. Zar onda nije vreme da se objavi poruka treeg anela onako kako pie? Ko se pokloni Zveri i njenom liku i primi ig na svoje elo ili ruku A Gospod nam je upravo sada uputio posebnu poruku. Vreme je da Gospod radi. Zato? Oborie zakon Tvoj (Ps. 119,126). Zar ove rei nisu molitva koju je Bog u ovo vreme stavio u naa usta? Da li je iznosite? Da li ivite dan za danom i as za asom svesni ove strane injenice da je vreme da sam Bog radi, ne bi li se sauvao Njegov integritet u celom svetu? Ovo je zastraujua injenica, zastraujui poloaj. On nas dovodi do takvog posveenja o kojem nijedna dua meu nama nije ranije ni sanjala; do takvog posveenja, takve predanosti, da moemo opstati pred Bogom, uz takvu zastraujuu misao da vreme je da Gospod radi; oborie zakon Tvoj. Zar tu nije potrebno priznanje, prikladno priznanje. Gospode, ta moemo da uinimo? Ovde se protiv nas okupila sva sila sveta. ta moemo da uinimo protiv ovog silnog mnotva? Zar sada ne treba da naa molitva bude slina Josafatovoj: Boe na, u nama nema snage da se opremo tom mnotvu velikom, koje ide na nas, niti znamo ta bismo inili, nego su oi nae uprte u Te. I oni stajahu pred Gospodom i deca njihova, ene njihove i sinovi njihovi (2. Dnevnika 20,13). ta Joilo kae da uinimo? Naredite post, proglasite svetkovinu. Saberite narod, osvetajte sabor, skupite starce, saberite decu i koja sisaju; enik neka izie iz svoje kleti i nevesta iz lonice svoje. Izmeu trema i oltara neka plau svetenici, sluge Gospodnje, i neka kau: Prosti, Gospode, narodu svom, i ne daj nasledstvo svoje pod sramotu, da njim ovladaju narodi; zato da kau u narodima: Gde im je Bog? (Joilo 2,15-17).

38

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

Mi stojimo zavetovani Gospodu i pred svetom da se oslanjamo na Boga, da On voli svoj narod, da zastupa one ija srca su okrenuta k Njemu. Brao, tu su one prevane rei koje dotiu upravo ovu misao, a dole su nam iz Australije. Nalaze se u svedoanstvu sa naslovom Kriza koja neposredno predstoji. ta je tu reeno? Neto veliko i odluujue treba da se dogodi i to veoma skoro. Ako se bude oklevalo, Boji karakter i Njegov presto bie osramoeni. Brao, stavljamo li u opasnost Boji presto svojim nemarnim, ravnodunim ponaanjem? Zato On ne moe da radi? Bog je spreman. Zar Boji radnici nisu spremni? Ali ako bude oklevanja, u opasnosti je Boji karakter i Njegov presto. Da li je mogue da rizikujemo ast Bojeg prestola? Brao, radi Gospoda i Njegovog prestola, uklonimo se sa puta. Uklonimo se sa puta. Jedini nain da se uklonimo sa puta Bogu jeste da uteknemo k Njemu. To je jedini nain da Mu se sklonimo sa puta i na to nas On upravo sada poziva. Mi smo ovde. On nam je dao molitvu. O, kad nam je Bog dao molitvu sa kakvim srcem i pouzdanjem moemo da iznesemo tu molitvu i sebe sa njom. On nam je dao molitvu, predao nam je rei: Vreme je da ti, Gospode radi; oborie zakon Tvoj. Jo neto: Ako je potrebno bilo ta da bismo bili sigurni da je sve to tako, onda su to rei koje smo itali prole subote iz one poslednje poruke koja je dola iz Australije:
Draga brao i sestre, kad bih vam bar mogla kazati neto to bi vas pokrenulo da shvatite vanost ovog vremena, znaenje dogaaja koji se sada odigravaju. Ja vam ukazujem na nasilnike pokuaje koji se sada ine da se ogranii verska sloboda. Boji posveeni spomenik je oboren, a na njegovo mesto je pred svetom postavljena lana subota.

Ne pie da e biti oboren. On je oboren. Prema ovom svedoanstvu, koje je dolo prole zime prole godine u ovo doba, reeno je, bie uinjen odluniji napor da se uzdigne lana subota. A sada? Boji posveeni spomenik je oboren, a na njegovo mesto je pred svetom postavljena lana subota. Kako se ovih dana Boja re brzo ispunila! Jednom potom dolazi svedoanstvo da e se dogoditi to i to, a sledeom: dogodilo se. Jednom potom dolazi re od Gospoda da e biti uloeni napori da se uini to i to, a sledeom dobijamo rei od Gospoda da je to uinjeno. Brao, zar ne bi trebalo da ustanemo kao odluni ljudi, spremni da odmah odgovorimo na Boju poruku? Prema tome, nema vremena da i trenutak oklevamo. Brao, traimo Boga svim svojim srcem. Ova svedoanstva, koja je brat Prescott proitao u prolih sat vremena, suoavaju nas sa ovom milju da molimo Boga za Svetog Duha zar upravo to ne ukazuje na sav posao, na celu poruku i sve to je pred nama! Zar ne moe da se primeni tekst koji sam sino uzeo:
Oni koji na osnovu onoga to se sada dogaa pred nama, budu videli ta e nas uskoro snai, nee se vie uzdati u ljudske sposobnosti; oseae da Svetoga Duha moraju prepoznati, primiti i prikazati narodu.15

itam dalje do kraja:

Boji posveeni spomenik je oboren, a pred svetom je na njegovo mesto postavljena lana subota, koja nema nikakve svetosti. I dok sile tame podstiu elemente odozdo, Gospod Bog nebeski alje silu odozgo i uklanja opasnosti podstiui svoje ive predstavnike da uzdignu Zakon Neba. Sada, ba sada je vreme da radimo u stranim zemljama, kad se Amerika, zemlja verske slobode, bude sjedinila s papstvom u prisiljavanju savesti ljudi da potuju lanu subotu.16

Ne da se uspostavi lana subota, ve da se potuje lana subota koja je postavljena i sada stoji pred svetom. Onda je do nas dola poruka datirana sa 30. augustom 1882. Posle citiranja iz Otkrivenja 3. glave, poruka kae:
15 16

SpTA01b, str. 39. Slino u Iz riznice svedoanstava, str. 302. (i srpsko i hrvatsko izdanje)

39

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

Stoga, seti se odakle si pao. Pokaj se i ini ono to si u poetku inio inae u ti doi i ukloniu tvoj svenjak sa njegovog mesta ako se ne pokaje (Otkrivenje 2,5). Boji izabrani narod izgubio je svoju prvu ljubav. Bez nje sve njegovo ispovedanje vere nee spasiti nijednu duu od smrti. Pretpostavimo da se panja odvrati od svake razlike u miljenju i da posluamo savet Vernog Svedoka. Kad Boji narod pred Njim ponizi svoju duu, i svaki lino svim svojim srcem trai Njegovog Svetog Duha, tada e se sa ljudskih usana uti svedoanstvo kakvo je izneseno u Pismu: Posle ovoga videh drugoga anela kako silazi sa neba, koji je imao veliku vlast, i zemlja bi obasjana njegovom slavom (Otkrivenje 18,1 arni). Lica e svetleti Bojom ljubavlju, a usne dotaknute svetim ognjem govorie: Krv Isusa Hrista, Sina njegova, oiava nas od svakoga greha (1. Jovanova 1,7 Karadi).

Brao, neka to budu rei koje e potei sa usana svih u ovom domu, na ovom propovednikom sastanku, u ovoj crkvi, pre nego to se ovaj propovedniki sastanak i konferencija zavre. Zar Bog nije dovoljno jasno pokazao put? Zar ga nije dovoljno jasno pokazao u dogaajima koji se zbivaju pred nama i od koji ne moemo sakriti svoj pogled? Otvorimo onda svoje oi i svoja srca i molimo Gospoda da doe i da nas uzme pod svoje u potpunosti i upotrebi po svojoj volji.

40

Poruka treeg anela Br. 4.17

Stareina A. T. Jones
Poslato je pitanje. Pitanje: Mogu li savezne drave logino odbiti da postupe prema odluci Vrhovnog suda s obzirom na definisanje nacionalnog Ustava u vezi sa religijom? Stareina Jones: Ne mogu. injenica je da drave nemaju potrebe za tim. Vrhovni sud se sloio sa dravama. Na ovaj nain je stvar ve ranije bila uinjena. U tome je zlo svega toga. Veeranje prouavanje poinjem itanjem iz Otkrivenja 14,9: Za njima doe i trei aneo i snanim glasom ree: Ko se pokloni Zveri i njenom liku i primi ig na svoje elo ili ruku Veeras ne moram izneti nikakav drugi dokaz da pokaem kako smo u vremenu kad je ovaj stih ispunjen; dovoljno je da spomenem ono o emu smo sino govorili. Sino smo govorili o tri odreene take koje su nas uutkale u pogledu ove stvari. Sad predstoji upozorenje koje treba da objavimo svetu. Niko ne moe da iznese poruku treeg anela drugaije nego to pie. Ali kakve su posledice ako zanemarimo poruku u ovom stihu? Vino gneva Bojega koje je nepomeano natoeno. ta onda sledi po tom pitanju? Mislim na ispunjenje ovom proroanstva, ta sledee treba da oekujemo? [Publika: Boji gnev!] Da. Doli smo do glasnog poklia, zar ne? Doli smo do tog dela proroanstva. Doli smo do lika zveri, do tog dela; da se to proroanstvo ispunilo. Naravno, u delovanju lika zveri ima mnogo toga to treba da se ispuni, ali sve to progonstvo, lana udesa i tako dalje jednostavno su posledice onoga ta je uinjeno: govorenja i ponaanja ve postojeeg lika. Ne moramo sada da oekujemo neki veliki, udesan, znaajan pokret u zakonodavstvu ili vlasti da ispuni ovaj deo proroanstva, jer je lik ve postavljen. To je ispunjeno. Ono to e doi u budunosti u zakonodavstvu i u sukobima i nemirima i pobunama i ratovanju, sa zlom koje e doi, jednostavno je njegov neminovni rezultat i posledica. ta e slediti prema prorotvu koje je pred nama? Otkrivenje 14,9 i 10. [Publika: Boji gnev!] Da. Da bi bilo jasnije mogu da ovo pitanje postavim na drugi nain. Da li postoji neki deo zakonodavstva, neki naroit potez ove vlasti, koji treba da oekujemo kao ispunjenje ovog proroanstva u vezi sa stvaranjem lika zveri? ta smo sve vreme oekivali? Oekivali smo stvaranje zakona neki pokret ili da neto bude uraeno u vladi ili od njene strane, ime bi nastao lik zveri. To nam je stalno bilo pred oima. Oekujemo li to i dalje? [Publika: Ne.] Tano. Poto je to sad uraeno, da li je u tome sve to se tie lika zveri? I sve to od sada dolazi u vezi sa likom zveri i njegovim radom, da li je to neto vie od posledica ovoga to je sada ovde? Zar nije sve to lik treba da uini ve u samom liku kad je nainjen? Onda, poto je sve to od sada dolazi u vezi sa likom zveri ve uinjeno, koja vana stvar sledi u poruci? [Publika: Sedam poslednjih zala.] Tako je. Sledee ta dolazi nakon delovanja lika zveri u tom proroanstvu su sedam poslednjih zala. Poveite ove tri stvari. Mi smo oekivali lik zveri, zatim sedam poslednjih zala i nakon toga dolazak Gospodnji. Lik zveri je doao, zar ne? Gospodnji dolazak je stvar budunosti, zar ne? Ali sedam poslednjih zala su u sredini. Prema tome, koji veliki znaajan dogaaj u istoriji ovog sveta i oveanstva i spasenja dolazi? Sedam poslednjih zala. Poto je tako, zar ne bi trebalo da ozbiljno razmislimo o vremenu u kome ivimo? Bitno je da ozbiljno razmislimo kako ivimo. Neko iz publike: Zar nije potrebno da se promeni Ustav? Stareina Jones: Ustav, ne! Mi vie nemamo Ustav. On je gurnut u stranu. On je sklonjen s puta. Vie ga ne moemo koristiti. ta bi neki amandman mogao da uini vie nego to je uinjeno? Zar ne vidite da je Ustav gurnut u stranu? ta bi u tome vredeo neki amandman? Ali ono ta vam sada elim rei je da je sledei veliki i znaajan dogaaj u istoriji ovog sveta i u delu spasavanja, ono o emu se govori ovde u tekstu. Ovo je jasno vidljivo. Pogledajte jo jednom. Mi treba da svetu objavimo upozorenje: Ko se pokloni Zveri i njenom liku i primi ig na
17

Kod ovih tema moramo stalno imati na umu da engleski jezik razlikuje Saturday (subotu kao sedmini dan) i Sabbath (Subotu kao dan koji se svetkuje, a pod njim su mnogi mislili na nedelju). Razlog tome je to etvrta Boja zapovest govori da je Bog posvetio i blagoslovio Sabbath (izvorno: Subotu) pa su oni koji su svetkovali nedelju primenili ovu zapovest i pojam Subota na nedelju prim. prev.

41

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

svoje elo ili ruku To je upozorenje koje treba da objavimo. Zbog ega ovo upozorenje treba da bude objavljeno? [Publika: Zbog vina Bojeg gneva.] A ta je vino Bojeg gneva? [Publika: Sedam poslednjih zala] (Otkrivenje 15,1). Zar nije jasno da sedam poslednjih zala dolaze posle ovog upozorenja? I da e upozorenje zavriti sa sedam poslednjih zala? Mi se sada nalazimo tamo gde ovo upozorenje poinje gromkim glasom da objavljuje odreene rei. Zar nas ovo to je sada poelo i posao koji nam je dodeljen nee dovesti pred sedam poslednjih zala? [Publika: Hoe.] Kad bude obavljeno delo upozorenja, gde emo se nai? [Publika: Kod izlivanja zala.] Da li vam je jasno da je tako? Da li vam je jasno da sedam poslednjih zala dolaze nakon to svetu uputimo ovo upozorenje? [Publika: Jasno je.] Prema tome, kad idemo da uputimo ovo upozorenje, zar nije prirodno da to inimo imajui u vidu zla koja e pasti na one kojima se obraamo? I da sami moramo da prihvatimo poruku koju objavljujemo, ako elimo da budemo zatieni kada budu izlivena zla o kojima ova poruka govori? A ko e biti zatien u to vreme? Oni koje e pokriti zatita Svemoguega.18 Ovo pokrivalo Svemoguega je pokrivalo o kome je govorio prorok Isaija: Veoma u se radovati u Gospodu, i dua e se moja veseliti u Bogu mom, jer me obue u haljine spasenja i platem pravde ogrte me, kao kad enik namesti nakit i kao kad se nevesta ukrasi uresom svojim (Is 61,10). To je veo kojim Bog pokriva svoj narod, koji svakoga titi od Bojega gneva, sada i zauvek. Imate li ovaj plat pravde? Da ovde spomenem jo neto. Mi ivimo pred jo jednom zastraujuom injenicom, a to je, ako poruka koju treba da sada objavimo ne bude primljena, ona ima pridodane zastraujue posledice da e je pratiti vino Bojega gneva; prema tome, kad se zavri objavljivanje ove poruke, posle nje sledi Boji gnev. Tvrdim da ivimo pred samom tom injenicom. A delo koje treba da sve ljude suoi sa tom injenicom, kako je tamo zapisano, sada je zapoelo. Zar to nee dati snagu zdravstvenoj reformi kao nikad do sada? Kad je Bojem narodu data zdravstvena reforma, ona je prikazana kao neto to treba da osposobi narod za preobraenje. To je znaenje zdravstvene reforme. Glavna stvar, velika stvar koju je Bog naumio da zdravstvena reforma obavi je da pripremi Njegov narod za preobraenje. Ali pre preobraenja treba prvo da proemo kroz sedam poslednih zala, i ako je ovekova krv neista i puna neistih materija da li e on moi da preivi to vreme kad vazduh bude zasien zarazama? Naravno da nee moi. To nas suoava sa nekim sveanijim iskustvima, zar ne? I sa nekom sveanijom istinom. Nama je ve izneseno mnotvo sveanih predmeta. Ali, brao, ima ih mnogo vie koje emo tek da dobijemo. Mi se nalazimo u najsveanijem vremenu koje smo ikad videli. Razmislimo o tome. Prihvatimo onda ono to nam je ve bilo izneseno u razliitim predavanjima koja su nam odrana, misli koje nas podstiu na ispitivanje i sveana iskustva u naem verskom ivotu, sa kojima smo se suoili licem u lice. eleo bih da znam kako je uopte mogue da bilo ko od nas sve ovo moe da doivi bez punine Isusa Hrista. Voleo bih da mi to neko kae. [Publika: Ne moe.] Naravno da ne moemo. Onda, brao, dopustimo Njemu da doe u svojoj punini to je bre mogue. Potreban nam je svakog trenutka i svako sledee prouavanje sve vie pokazuje nau potrebu za Njim. Poto veeras elim da iznesem dve druge take, zasad emo samo ukratko prikazati kakvu jo jednu lekciju pruaju ova zla. Kad bude izlivena prva aa, zlo dolazi na ljude koji su na sebi imali ig Zveri i koji su se klanjali njenom liku (Otk. 16,1.2) dakle na one kojima je objavljena ova poruka upozorenja. Onda slede zla jedno za drugim do este ae, pod kojim zlom zli duhovi odlaze carevima celog sveta da ih okupe za bitku na Veliki dan Boga Svedritelja (Otk. 16,14-16). Ova se bitka vodi kad doe na Spasitelj, jer videh Zver i zemaljske careve sa njihovim vojskama kako su se okupili da ratuju protiv Jahaa na konju i protiv njegove vojske. I Zver bi uhvaena, a s njom i Lani prorok, koji je u njeno ime inio znamenja (udesa Sinod SPC; udne znake arni) kojima je zavodio one to su primili ig Zveri i klanjali se njenom liku (Otk. 19,11.19.20). U to vreme sedmi aneo izli svoju iniju na vazduh, a iz Hrama, sa prestola, doe snaan glas koji ree: Svreno je! Tada sevnue munje, razlegoe se tutnjava i gromovi i nastade strahovit zemljotres kakvog nije bilo otkad je oveka na zemlji toliko je snaan bio taj zemljotres. Sva ostrva pobegoe, gore vie nisu mogle
18

Rani spisi, str. 55.

42

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

da se nau. Nebo nestade kao svitak kad se smota, a sve gore i ostrva se pokrenue s mesta (Otk. 16,17.18.20; 6,14). I zver i njen lik e Gospod Isus ubiti duhom usta svojih i unititi svetlou svoga dolaska (2. Sol. 2,8 Karadi-KJV). A preostali zli, koji nisu poli u armagedonsku bitku behu pobijeni maem koji izie iz usta onoga to seae na konju (Otk. 19,21 arni). Ma onoga koji sedi na konju je svetlost Gospodnjeg dolaska. Prema tome, dogaaji koji su direktno i nerazdvojno povezani sa svretkom sveta su dogaaji koji slede delo koje nam je potpuno zabranjeno da sada vrimo. To je sada iva injenica. Brao, verujete li da dolazi sedam poslednjih zala, isto tako sigurno kao to je doao lik zveri? [Publika: Verujemo.] Iskreno to kaete? [Publika: Da.] Mi smo oekivali da doe lik zveri. I doao je. ta sada oekujemo? Sedam poslednjih zala. Verujete li da sa sedam poslednjih zala dolazi svretak sveta, isto tako sigurno kao to je nainjen lik zveri? [Publika: Da.] Verujete li da svretak sveta dolazi kad doe sedam poslednjih zala? [Publika: Da.] Onda to, brao, neto znai za nas upravo sada. Ostaviemo ovaj predmet i slediemo drugu misao vezanu za nau vlast i kakve posledice moraju biti i jedino mogu biti s obzirom na ono to je vlada sada uinila, odnosno posledice po samu vlast. Ponimo sa Delima 17,26.27. Pavle obraa panju naroda na Boga i kae: On je takoe uinio da sav ljudski rod potie od jednog oveka i da se nastani po svoj zemlji, postavio je odreena vremena i granice njihovog nastanjivanja (boravljenja Sinod SPC) (arni). Prema tome, Bog je ovu naciju postavio da boravi na zemlji i On joj je odredio granice boravljenja i koliko prostora treba da obuhvati. Uz to je odredio deo vremena toj naciji. Zato je to uinio? Sledei stih glasi: Da trae Gospoda, ne bi li ga dodirnuli i nali, mada On nije daleko ni od jednoga od nas. Ne bi li ga kako napipali i nali (arni). Ne, kod ovoga nema sluajnosti. Ako Ga trae, ta e se dogoditi? Nai e Ga. Ko god Ga trai, nai e Ga. U etvrtom poglavlju Danilove knjige saznajemo da Bog vlada ljudskim carstvom i daje ga kome hoe. Bog eli da Ga nacije trae. A kad neka nacija odbaci Gospoda, od kakve Mu je koristi? Nikakve. A hoe li On neku naciju odbaciti ukoliko Ga ona trai? Nee. Hoe li unititi tu naciju ako u njoj ima ljudi koji trae Gospoda? Nee. To nije uinio pre potopa. Niti u Sodomu i Gomoru. Da je u Sodomu i Gomoru naao samo deset ljudi koji trae Gospoda, On ne bi unitio ove gradove. Ali nije mogao da ih nae. Kad je to obeao Avramu, rekao mu je: Znaj zacelo da e seme tvoje biti doljaci u zemlji tuoj, pa e joj sluiti, i ona e ih muiti etiri stotine godina. Ali u suditi i narodu kome e sluiti; a posle e oni izai s velikim blagom. A ti e otii k ocima svojim u miru, i bie pogreben u dobroj starosti. A oni e se u etvrtom kolenu vratiti ovamo; jer gresima amorejskim jo nije kraj (1. Moj. 15,13-16). Da li je Bog postavio mee njihovoj postojbini? Da. Zato je to uinio? Da trae Gospoda. Dokle god je postojala mogunost da trae Gospoda, oni su ostali na mestu gde ih je Bog postavio. Gospod nije dao tu zemlju Avramu, svom prijatelju, niti Avramovom potomstvu dokle god je u njoj bilo ljudi koji e traiti Gospoda. Gospodnji narod nije mogao da doe u tu zemlju zato to gresi Amoreja jo nisu navrili meru. Ali kad je bezakonje Amoreja navrilo meru, od njih vie nije bilo nikakve koristi. Kad Bog stavi ljude na Zemlju da trae Gospoda, a oni Ga ne trae, kakve koristi od toga da i dalje ostanu na Zemlji? Da ih pusti da ostanu na Zemlji posle toga bilo bi jedino da nastave sa bezakonjem od kojeg nema koristi. Zato je Gospod u to vreme doveo tamo svoj narod i isterao Amoreje. Rekao je svom narodu da ne ini ono to su Amoreji inili, da ih zemlja ne izmetne 19 kao to je izmetnula Amoreje. Ali Njegov narod je inio upravo ono to im je rekao da ne ine. Zato ih je zemlja izmetnula i On ih je predao u ruke vavilonskom caru. Sa tim ciljem uspostavio je vavilonsko carstvo i postavio mu granice za prebivanje. Zato je to uinio? Zato da bi traili Gospoda. Navuhodonosor je u svoje vreme traio Gospoda i svim narodima na Zemlji objavio Gospodnju slavu, Njegovu ast i postojanje. Seate se njegovog proglasa u Danilu, 4. poglavlju: Svide mi se da objavim znake i udesa to mi uini Bog Vinji. Zatim je ispriao svoj doivljaj. itajmo dokle je njegov proglas iao:
19

Izmetne izbaci prim. izdavaa.

43

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

Car Navuhodonosor svim narodima, plemenima i jezicima to su po svoj zemlji, mir da vam se umnoi. Svide mi se da objavim znake i udesa to mi uini Bog Vinji. Znaci Njegovi kako su veliki! I udesa Njegova kako su silna! Carstvo je Njegovo carstvo veno, i vlast Njegova od kolena do kolena (Dan. 4,1-3). Gospod je rekao da je Navuhodonosoru dao sve okolne zemlje i sve narode da slue njemu i njegovim sinovima i sinu njegovog sina dok ne doe vreme za njegovu zemlju, a onda? Sluie mu mnogi narodi. Bog je unapred odredio vreme kao i granice njegovog prebivanja, tako da kad doe vreme za njegovu zemlju, mnogi e narodi sluiti Vavilonu. Navuhodonosora je nasledio njegov sin pa unuk. Umesto da Valtazar trai i potuje Gospoda, uzeo je sudove Gospodnjeg doma i sluio se njima na svojim raskalanim gozbama; time je Bogu potpuno okrenuo lea. Prema tome, kakve je koristi jo Gospod imao od njega i njegovog naroda? Vie nije bilo koristi. Istog asa pojavili su se prsti ljudske ruke koji su poeli da piu po zidu pred carem. A znaenje napisanih rei bilo je: Brojao je Bog tvoje carstvo i do kraja izbrojao. Izmeren si na merila, i naao si se lak. Razdeljeno je carstvo tvoje, i dano Midijanima i Persijanima (Dan. 5,26-28). I tako je Gospod pozvao Midijane i Persijane. Jesu li oni traili Gospoda? Bog je imenom pozvao Kira pre nego to se tamo pojavio. Kir nije poznavao Gospoda. Gospod je rekao: prozvah te imenom tvojim i prezimenom, premda me ne zna (Isaija 45,4). Ali Kir je naao Gospoda i objavio Njegovo ime svim narodima. Boji prorok u Vavilonu odneo je Boju re Kiru i evo ta je Kir uinio. Jezdra prva glava, od prvog do treeg stiha: Prve godine Kira, cara persijskog, da bi se ispunila re Gospodnja, koju ree na usta Jeremijina, podie Gospod duh Kira, cara persijskog, te oglasi po svemu carstvu svom i raspisa govorei: Ovako veli Kir, car persijski: Sva carstva zemaljska dao mi je Gospod Bog nebeski, i On mi je zapovedio da Mu sazidam dom u Jerusalimu u Judeji. Ko je izmeu vas od svega naroda Njegovog? Bog nebeski neka bude s njim, pa nek ide u Jerusalim u Judeji, i neka zida dom Gospoda Boga Izrailjevog, Boga koji je u Jerusalimu. Kir je naao Gospoda i objavio Ga svim narodima na zemlji. To je uinjeno i pre nego to je Kir doao. Darije je nasledio Valtazara. U Danilu 6,26.27 itamo ta je Darije uinio: Od mene je zapovest da se u svoj dravi carstva mog svak boji i strai Boga Danilovog, jer je On Bog ivi, koji ostaje doveka, i carstvo se Njegovo nee rasuti, i vlast e Njegova biti do kraja; On izbavlja i spasava, i ini znake i udesa na nebu i na zemlji, On je izbavio Danila od sile lavovske. Ovo je sjajna objava Boga i Njegove slave i sile. Rei zvue kao da ih je sam Danilo izgovorio. Tako su Midijani i Persijani traili Gospoda i nali Ga. Ali otvorimo sada jedanaesto poglavlje Danilove knjige; tu itamo: I ja [to je aneo Gavrilo] prve godine Darija Midijanina stadoh da mu pomognem, i da ga potkrepim. A sada u ti kazati istinu. Evo, jo e tri cara nastati u Persiji; i etvrti e biti bogatiji od svih, i kad se ukrepi bogatstvom svojim, sve e podignuti na grko carstvo. Potom e nastati silan car, i vladae velikom dravom i radie ta hoe. A kako nestane, rasue se carstvo njegovo i razdelie se u etiri vetra nebeska. To je Grka. A sad proitajmo Danilo 10,20: A on [aneo Gavrilo] ree: Zna li zato sam doao k tebi? A sada u se vratiti da vojujem na kneza persijskog; potom u otii, i gle, doi e knez grki. Aneo e ostati toliko dugo koliko bude mogao da ih podnosi, a kad budu otili predaleko, kad ne budu traili Gospoda, aneli e se povui; i kad je aneo otiao, otila je i Persija. I dola je Grka. A sa kojim ciljem je Bog utvrdio Grku? Da bi traili Gospoda. itajmo sada u osmom poglavlju, stihove od 21. do 23: A runjavi je jarac car grki; i veliki rog to mu bee meu oima, to je prvi car. A ta se on slomi, i mesto njega narastoe etiri, to su etiri carstva, koja e nastati iza tog naroda, ali ne njegovom silom. A na kraju carovanja njihovog, kad bezakonici navre meru, nastae car bestidan i lukav. Kao to vidite, svaki put kad je bezakonje navrilo meru, nacija pada i bezakonici propadaju kad se usprotive Gospodu. Novo carstvo dolazi kad se napuni mera njihovog bezakonja. Ovako moete da vidite kako je filozofija cele ove stvari sadrana u tom jednom stihu da Bog uspostavlja

44

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

carstva da bi traili Gospoda, a kad odbiju da to uine i kad Mu okrenu lea, onda se dogaa sledee: takvo carstvo naputa svet. Od njega nema nikakve koristi. Posle grkog dolazi Rimsko Carstvo. U rimsko doba doao je Hristos i Njegovo jevanelje propovedano je Rimu, iako je bio strahovito pokvaren. A onda je otpala crkva objavila Hristovo jevanelje kao spoljanju formu i ona je prisvojila mo rimske vlasti da prisili narode na priznavanje rimske religije, da prisili ljude na neposlunost Gospodu. I ta se dogodilo sa rimskom vlau? Bila je zbrisana sa zemlje. Koliko god je ta vlast bila loa u Tiberijevo vreme, koliko god je bila loa u vreme Klaudija i Nerona, Bog je objavljivao jevanelje Rimu i doveo mnotvo dua ka svetlu i poznanju svog jevanelja. ak je i Neronu apostol Pavle dvaput propovedao jevanelje; i njemu su prikazane nebeske radosti. Ali kad je jevanelje izopaeno pa je postalo samo plat za pokrivanje bezbonosti i umesto da trae Gospoda, izopaena su upravo ona sredstva koja je Bog ponudio za spasenje, ta je Gospod mogao da uini za takav narod? Jevanelje je jedino sredstvo koje Bog ima da spasi neku osobu. Ali kad je ono uzeto i upotrebljeno kao plat za pokrivanje zla, kako da Gospod spasi osobu koja ga tako koristi? Onda vie ne postoji nita to bi uopte moglo da je dotakne. Kad je u Rimskom Carstvu to uinila vlast otpale crkve, kako je ono moglo dalje da opstane? Moralo je da bude uklonjeno sa lica zemlje. A sada je i naa zemlja dola pod istu vrstu bezakonja. Ovde je otpad. Crkve su se odvratile od Boga i prigrabile vlast ove drave. Ona im se prodala i sada prisiljava ljude da sramote Boga. ta onda sledi ovoj dravi? [Publika: Unitenje.] Da, ali pre nego to je Gospod uniti, poslae poruku svakome ko eli da se spasi. Koja je to poruka? [Publika: Poruka treeg anela.] Da. Zar nismo veeras svesni toga, suoeni sa time, sa tom jednom stvari, da je poruka treeg anela, onako kako pie, jedina poruka koja treba da se objavi pod suncem, i da treba da bude objavljena za spasenje ljudi od propasti koja lebdi nad ovom posveenom zemljom, koju je zavela i zarobila otpala, toboe protestantska crkva? Prema tome, sledee je svretak sveta. Zar se sada ne nalazimo u onome to treba da propovedamo; zadrani, zaokupljeni i zainteresovani, svakog dana i asa, dogaajima koji ukazuju na svretak sveta? Da li je teko, brao, navesti ljude ovog sveta da to vide? Da li je teko navesti ljude ovog sveta da vide ta je postalo od carstava koja su ranije prola? Da li je teko navesti svetovne ljude da vidi kako se ovde radi o ujedinjenu crkve i drave; o tome da je crkva prisvojila vlast Sjedinjenih Drava? Zar je teko da im se to objasni? Kaem vam, brao, kad poemo sa Bojom silom i iznesemo pozitivne injenice koje su pred njima i kad im kaemo ta e iz tih injenica da proizae, poee da razmiljaju. Brao, ima vie sile, vie osvedoavajue sile, vie pokretake sile u jasnoj objavi, verom u Boga, i u posledicama ovih stvari koje su stvarne injenice pred ljudima, nego u tonama dokaza. Vi i ja treba da poemo sa onim ta se odvija pred oima svih ljudi, i da im ukaemo na njih i pokaemo ta treba da se dogodi u budunosti, i da im u Bojem strahu i Njegovoj milosti i sili koju nam daje, kaemo ono to dolazi da im kaemo stvarne injenice i svojom ozbiljnou i posveenou Bogu pokaemo da sami u to verujemo i onda e biti vie osvedoenja nego u tonama argumenata po doktrinarnim pitanjima. Propovedajmo onda ovu poruku kakva je danas. Jo neto. Bog je u staro vreme u svetu imao crkvu i narod, zar ne? Hristos je doao toj crkvi i narodu. Propovedao je Boje jevanelje, otkriveno u Njegovim ivim principima tajnu Boju, Bog sa ljudima, Bog u telu, Bog u ljudima nada slave. Sve to im je otkrio, ali oni to nisu hteli da prime. Odbacili su Ga. Hteli su da Ga ubiju. Optuivali su Ga za bogohuljenje, pred Pilatom, ali Pilat nije mogao da Mu sudi zbog bogohuljenja, jer je to bila samo povreda jevrejskog zakona. Zato je rekao: Uzmite ga vi i po zakonu vaemu sudite mu. Ali oni mu kau: Mi imamo zakon i po zakonu naemu mora da umre. Meutim, nisu mogli da Ga smaknu bez dozvole Rimskog Carstva. Pilat je pitao: ta da inim sa Isusom nazvanim Hristom? Odgovorili su: Da se razapne! Pilat: Zar cara vaega da razapnem? Odgovorili su: Nemamo cara osim esara (Karadi). Kad su to rekli, zar nisu definitivno odbacili Gospoda i prihvatili Cezara? Oni su se udruili sa Cezarom da protiv Boje istine uine ono to sami nisu mogli da uine. Kad su okrenuli lea Bogu i namerno Ga odbacili, i uzeli Cezara za svog cara i povezali se sa zemaljskim silama ne marei za Boju silu, ta je Gospod jo mogao da uini za njih kao narod, kao crkvu, kao dravu? Nita. Bilo

45

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

je pojedinaca u toj dravi, bilo je pojedinaca u toj crkvi koji su se bojali Boga i nisu hteli da uestvuju u tome, ali oni, predstavnici drave, predstavnici crkve, su to uinili. Oni su se udruili, udruili su dravu i crkvu sa Cezarom, a lea okrenuli Bogu. Gospod onda nije mogao da uini nita vie za njih kao crkvu ili naciju. Sve to je mogao da uini, pre nego to ih je potpuna i nepovratna propast zbrisala sa sveta, bilo je da pozove one koji bi Ga primili da izau. Onda je poslao svoju poruku, svoje jevanelje, narodu u ono vreme i mnogi su izali iz otpale crkve k Bojem poznanju. Iz njih je pozvao narod po svom imenu. Zahvaljujui jevanelju koje je Hristos poslao toj otpaloj crkvi, okupio se narod koji e se spasiti, a onda mu je dao upozorenje da bei kad cela ova kombinacija bude unitena. Zatim je nastavljeno propovedanje jevanelja. Ali tu su proroanstva: Jer, tajna sila bezakonja ve je na delu (2. Sol. 2,7); ak e se i meu vama samima nai ljudi koji e iskrivljavati istinu da bi za sobom povukli uenike (Dela 20,30). U Rimljanima 1,8 pie da se o iskrenoj veri crkve u Rimu govori po svemu svetu. Pa kad je crkva krenula putem otpada, to se proulo po svemu svetu. Otpala crkva se protivila Gospodnjoj Suboti; naumila je da je uniti i da na njeno mesto stavi lanu subotu, ali to sama nije mogla da uini; ta je onda morala da uini? Da bi u tome uspela morala je da se udrui sa Cezarom. Kao to je to uinila jevrejska crkva da bi s puta uklonila Hrista, Gospodara od Subote, tako je to uinio otpad da bi s puta sklonio Gospodnju Subotu. To je onda stvorilo tajnu, Vavilon Veliki. I sledee ta je o njoj reeno je: I na elu njenom napisano ime: TAJNA, VAVILON VELIKI, MATI KURVAMA I MRZOSTIMA ZEMALJSKIM ( Karadi). To je Rimska crkva. Onda je dola Reformacija; Bog je preko Lutera pozvao ljude iz Rima, druge posle njega. Ali svaka od ovih crkava pridruila se Cezaru po primeru svoje majke, u svakome mestu gde je imala priliku, osim u Baptistikoj crkvi na Rhode Islandu. Sve one pridruile su se Cezaru prema primeru majke i tako postale njene keri. Onda se pojavila nova republika, koja je svojom potpunom odvojenou crkve od svih veza sa dravom, uspostavila novi poredak koji je u skladu sa onim to je Gospod propisao za vlasti. Svojim temeljnim i ustavnim principima ova zemlja je svim crkvama onemoguila da se ujedine sa dravom. Tako je bilo do 1892. godine. Ali te godine tobonje protestantske crkve u Sjedinjenim Dravama sledile su primer izvornog otpada Rimske crkve. Da bi se oslobodile Gospodnje Subote i umesto nje uzvisile lanu subotu, one su se udruile sa zemaljskom silom ljudskog carstva sa Cezarom. Okrenule su lea Gospodu; zanemarile su Gospoda i udruile se s drugim; odvratile su se od Boje sile i pouzdale u ljudske snage i zemaljsku vlast. Ove tobonje protestantske crkve u Sjedinjenim Dravama okrenule su lea Gospodu i pridruile se Cezaru isto tako kao to je to uinila Jevrejska crkva i Rimska crkva pre njih, i iz istog razloga i sa istim ciljem. I sada? To ih isto tako ini kerima Vavilona, kao to je prvi veliki otpad od Rima nainio majku Vavilon. A to su i rekli. Katolika crkva je majka svih nas, a protestantska Episkopalna crkva prelepa ker svoje prelepe majke; to je nedavno objavljeno u jednim vodeim prezbiterijanskim novinama, a potie iz pera jednog doktora teologije, i koliko sam mogao da vidim i ujem niko to nije nikad porekao. Oni to kau i to je tako. Do sada se ove crkve nisu udruile sa zemaljskim vlastima. Puno je toga kod njih bilo loeg; inile su mnogo toga to nije u skladu sa jevaneljem; one su otpale od Hrista, ali neka ena moe da napusti svog mua, pa da se ipak ne udrui s drugim. Jo uvek postoji nada da bi mogla da se vrati svome muu. Ali kad se udruila s drugim ovekom, ta onda? Onda je zauvek otila. Onda je preljubnica. Vie ne moe biti vraena. Iako su odlutale od Hrista, do 1892. nisu se udruile sa drugim. Onda su se namerno udruile sa drugim sa vlau Sjedinjenih Drava i prisvojile vlast ove zemlje. One su tu vlast uinile svojim muem, svojim osloncem i izvorom pomoi, umesto Gospoda. Zar ove crkve nisu isto tako otpale kao papska crkva kad je to uinila? Zar majka Vavilon i ker nisu celina? Kome je ona majka? kurvama i mrzostima zemaljskim (Otk. 17,4.5 Karadi). Prema tome one su keri tako je reeno za njih i ni jedna od njih to nije opovrgnula. ta dolazi iza toga? Posle ovoga videh drugoga anela kako silazi sa neba, koji je imao veliku vlast, i zemlja bi obasjana njegovom slavom. I povika snanim glasom govorei: pade, pade veliki Vavilon i posta demonsko prebivalite i sklonite svih neistih duhova, i sklonite svih neistih

46

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

ptica, i sklonite svih neistih i mrskih zveri, jer su od strasnog vina njegovoga razvrata pili svi narodi, i carevi zemaljski su s njim bludniili, i trgovci zemaljski obogatie se od njegove silne raskoi. I uh drugi glas sa neba kako govori: iziite iz njega, narode moj, da ne budete uesnici u njegovim gresima i da ne primite od njegovih zala; jer gresi njegovi dopree do neba i Bog se seti njegovih nepravednih dela (Otk. 18,1-5 arni) Pogledajmo sedmo zlo. Sedmi aneo izli svoju iniju na vazduh, a iz Hrama, sa prestola, doe snaan glas koji ree: Svreno je! Tada sevnue munje, razlegoe se tutnjava i gromovi i nastade strahovit zemljotres kakvog nije bilo otkad je oveka na zemlji toliko je snaan bio taj zemljotres. Veliki grad se raspade na tri dela i sruie se paganski gradovi. A Bog se seti velikog Vavilona pa mu dade au estokog vina svoga gneva (Otk. 16,17-19). Gde smo mi u ovom redosledu? ta dolazi na Vavilon? Boji sud. Prema tome, direktnim delovanjem ove poruke, sledee to dolazi je sedmo od poslednjih zala, kad po tom pitanju bude zavreno nae delo. U direktnoj liniji istorije Bojeg postupanja sa narodima, naa zemlja se danas nalazi tano tamo gde su se nalazile druge zemlje sveta kad su okrenule lea Bogu i odbile da Ga dalje trae. Mi znamo ta ih je snalo. Isto tako sigurno ovu zemlju eka propast. A uticaj ove zemlje dopire po celom svetu. Prema tome, kad propast doe na ovu zemlju, doi e i na ceo svet. Kada su ove crkve, koje su trebale da pozivaju narod i drave da trae Gospoda, sledile primer otpada i ostavile Gospoda i uile ljude da se oslone na zemaljske vlasti, kakve koristi od njih onda ima u svetu? Nikakve. ta onda lebdi nad tim crkvama? Samo propast Bojeg suda. Ali u njima ima Bojeg naroda i pre konanog pada i propasti Bog e ih pozvati da izau. A ono to e ih pozvati da izau je poruka treeg anela, glasna vika poruke treeg anela. Gde smo onda, brao? U glasnom pokliu. Neka nam se onda uje glas! Prema tome, veeras imamo jo tri injenice jednako odreene istine kao one tri sino, koje nas podstiu da objavimo poruku treeg anela onako kako pie. Proitau jedan odlomak koji pripada onom kojeg smo sino proitali:
Kad Boji narod pred Njim ponizi svoju duu, i svaki lino svim srcem svojim trai Njegovog Svetog Duha, tada e se sa ljudskih usana uti svedoanstvo kakvo je izneseno u Pismu: Posle ovoga videh drugoga anela kako silazi sa neba, koji je imao veliku vlast, i zemlja bi obasjana njegovom slavom (Otkrivenje 18,1 arni).

Proitau sada odlomak koji sledi odmah iza ovoga:

Isus udi da u velikoj meri izlije nebeski dar na svoj narod. Svakodnevno se Bogu uzdiu molitve za ispunjenje obeanja; a nijedna molitva uznesena verom nije uzaludna. [Molitve se svakodnevno uzdiu za to. Jesu li meu njima i vae molitve?] Hristos se vazneo na Nebo sa plenom koji je zaplenio i dao darove ljudima. Hiljade su se obraale u jednom danu. Pouavali smo i oekivali da e aneo sii sa Neba, da e se zemlja zasijati od Njegove slave. Onda emo biti svedoci skupljanja dua slinog onom na Pedesetnicu. Ali ovaj aneo ne dolazi sa blagom, nenom porukom, ve sa reima kojima je namera da srca ljudi uznemire do najvee dubine. Taj aneo je prikazan kako vie snanim glasom, govorei: Pade, pade veliki Vavilon i posta demonsko prebivalite i sklonite svih neistih duhova, i sklonite svih neistih ptica, i sklonite svih neistih i mrskih zveri (Otk. 18,2 arni). Iziite iz njega, narode moj, da ne budete uesnici u njegovim gresima i da ne primite od njegovih zala (Otk. 18,4). Da li kao ljudska orua hoemo da saraujemo sa boanskim sredstvima u objavljivanju poruke ovog silnog anela koji e da rasvetli zemlju svojom slavom?

Gde smo? U glasnom pokliu poruke treeg anela. Ova aneoska poruka treba da odjekne, da pozove Boji narod iz Vavilona. Ali ovaj aneo silazi i ima veliku silu. Zar se onda nismo suoili sa potrebom za tom silom da bismo se obukli u silu sa visine, silu koju donosi Boji Sveti Duh? Zar ovo nije trenutak? [Publika: Da.] Ostanimo onda, brao, ovde. Ostanimo traei tu silu, i oslonimo se potpuno na nju kad doe.

47

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

48

Poruka treeg anela Br. 5.

Stareina A. T. Jones
Ustanovio sam da neke pomalo zbunjuje zato to ne inimo ono to smo se prve veeri sloili da emo initi ili nisu bili ovde na vreme da se s tim sloe. Prve veeri, seate se, sloili smo se da emo se drati tog biblijskog teksta i rei da je tako: Ako neko misli da neto zna, taj jo ne zna onako kako bi trebalo da zna. Neki od vas moda ste doli nakon to smo poeli sa ovim prouavanjima, a drugi, koji su zaboravili da treba da se dre ovog teksta, poeli su da govore: Sve je to jasno izloeno, ali ne vidim kako se to uklapa sa ovim i onim stvarima koje smo ranije pouavali. Nimalo se ne plaite. Ako su ove stvari jasne a oni tako kau onda ih razmotrite. Ako su nove ne pokuavajte da stavljate novo vino u stare mehove. Svima koji moda misle da su ove stvari nove kaem: Ne pokuavajte sipati novo vino u stare mehove. Ne moete to. Ne brinite se oko onoga to ste ranije mislili. Ne govorim nasumino o svim ovim stvarima. Znam ta govorim i znam neke druge stvari koje e uz to doi. Ako ste ranije ispravno razmiljali, to e se uklopiti; ako niste ispravno razmiljali, nee se uklopiti. Prouimo zajedno ove stvari. Jesam li vam izneo ita to nisu stvarne injenice? [Publika: Ne.] Sve to prouavamo ove sedmice je onaj jedan tekst sa kojim smo poeli. Doi e mnoge druge stvari za koje jo nismo uzeli neki tekst, ali ove sedmice prouavamo sledei tekst: Oni koji, na osnovu onoga ta se sada dogaa pred nama, budu videli ta e nas uskoro snai, nee se vie uzdati u ljudske sposobnosti; oseae da Svetoga Duha moraju prepoznati, primiti i prikazati narodu.20 Dosad smo uspeli da prilino dobro shvatimo ta se dogaa pred nama i neke od stvari koje e nas uskoro snai. Uzmimo ono ta imamo i iskoristimo najbolje to moemo, a ostalo e se brinuti za sebe kad doe. Krenuu veeras sa jednim drugim prouavanjem u istom smislu sa onim to se dogaa pred naim oima. Jednostavno u vam ukazati na injenice ono to moete videti i ono to u svetu moe videti svako ko prati dnevne dogaaje kako se pojavljuju u svetovnim dnevnim novinama. Vi to moete da vidite, i svako drugi moe to da vidi. Da li smo u ovim predavanjima izneli neto to se nije odvijalo pred naim oima, a da to svako ne moe da vidi? [Publika: Ne.] A mi moemo da im kaemo ta nas eka. Naravno, oni moda nee verovati u ono ta e skoro doi, ali svakako ne mogu a da ne vide ta se dogaa pred njima. U jesen pre etiri godine trebalo je da napiem materijal za sedmicu molitve na temu Nae sadanje stanje i Delo. U njemu sam naveo neke misli koje sam sino spomenuo, ali vau panju sada usmeravam na posebnu misao za veeranje prouavanje. Evo je:
Zahvaljujui naem Ustavu, zagarantovana je potpuna odvojenost crkve od drave kao i potpuna verska sloboda; to je kroz stotinu godina bio svetionik progresa za sve ostale zemlje. Ameriki princip o slobodama i ljudskim pravima neodoljivo je uticao na druge zemlje u svim delovima sveta. To je pravi princip protestantizma, koji je, ukratko reeno, princip koji je Hristos objavio, da ljudi Cezaru trebaju dati to je Cezarovo, a Bogu Boje. Protiv ovog principa papstvo je stalno tvrdilo da ni jedna drava ne moe opstati bez saveza sa crkvom; u stvari, da drave postoje samo radi crkve i zato da je podupiru. Istina je da ovaj ameriki princip nije tako jasno prihvatila ni jedna druga zemlja, ali se njegov uticaj osetio u odvraanju ljudskih umova od uticaja ove papske teorije. Ali upravo sada, kad druge zemlje u svojoj zbunjenosti prieljkuju podrku Rima, papstvo to koristi da ponovo istie svoju teoriju i da tvrdi kako su ove stvari priznanje vladara i guvernera da je njegova teorija ispravna. S obzirom na sve to i upravo u to vreme, u stvari te iste godine, 1888. [Ovde sam spomenuo predloen ustavni amandman i nacionalni nedeljni zakon, koji je tada bio pred vlastima, predloen od strane senatora Blera, prema kojem su hrianstvo kao dravna religija i nedelja kao Subota 21 trebali da budu priznati, i onda nastavio:] Kad to bude uinjeno, njegov uticaj u prilog papstva bie
20 21

SpTA01b, str. 39. Sabbath (eng.) Subota, dan odmora prim. izdavaa.

49

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

neprocenjiv. Onda e biti reeno da je ova zemlja, koja se toliko zalagala za versku slobodu i koja je predstavljala primer vlastima drugih zemalja, bila prisiljena da povue ono to je trebalo da bude prosvetiteljski poredak i prihvati principe koja je crkva sve vreme smatrala ispravnim. A onda, poto je ova zemlja svima drugima bila primer slobode, prosveenosti i progresa, kad se njeni principi budu preokrenuli, kad se budu ukinule slobode i ljudska prava, kad se zemlja bude vratila na principe papstva iz mranih vekova, i kad se bude sprovodilo progonstvo zbog savesti, reakcija drugih naroda bie takva da e uveliko potvrditi i uzveliati zahteve i silu papstva. Tako e se ispuniti Pismo: I poklonie joj se svi koji ive na zemlji kojima imena nisu zapisana u ivotnoj knjizi Jagnjeta (Otkr. 13,8 Karadi). Tada e papstvo ponovo dobiti vlast da ratuje protiv svetaca Bojih, kako to Pismo pokazuje. Gledah, i taj rog vojevae sa svecima i nadvlaivae ih, dokle doe starac, i dade se sud svecima Vinjeg, i prispe vreme da sveci preuzmu carstvo (Dan. 7,21.22)

Onda nisam naao ovaj odlomak koji u vam sada proitati iz Schaffove Crkva i drava. Dr. Phillip Schaff, koji je bio u Evropi, bio roen kao Evropljanin, koji nije doao u ovu zemlju dok nije postao odrastao ovek; koji je diplomirao na evropskim univerzitetima i razume stanje u Evropi bolje od bilo koga u Sjedinjenim Dravama, a onda doao ovamo i dosta dobro razume zbivanja u Sjedinjenim Dravama, u svojoj knjizi Crkva i drava u Sjedinjenim Dravama, na strani 83. pie ovako:
Pri kraju moramo ukratko razmotriti uticaj amerikog sistema na strane zemlje i crkve. Unutar sadanje generacije principi verske slobode i jednakosti, uz odgovarajue slabljenje povezanosti crkve i drave, stalno su i neodoljivo napredovali meu vodeim zemljama Evrope i utkani su manje-vie jasno u pisanim ustavima Uspeno delovanje principa verske slobode u Sjedinjenim Dravama podsticalo je ovaj napredak bez ikakvog slubenog meanja. Svi zastupnici principa dobrovoljnosti [u podrci crkvama i religiji] i odvojenosti crkve i drave u Evropi ukazuju na primer ove zemlje kao njen najjai praktini argument.

Stareina Lewis Johnson: Mi znamo da je tako u Skandinaviji. Da, poznato je u celoj Evropi. Ali ono to elimo da sada znamo je, da je to tako u ovoj zemlji, da je to uticaj koji je naa zemlja do sada imala, i ovo, da vidimo kakav e biti njen uticaj sada kad se okrenula i ide drugim putem. Evo izjave dr. Schaffa ta se tie principa papstva u vezi sa Nemakim carstvom 1871. godine:
Vestfalski mir od 1648. godine potvrdio je jednaka prava za dve sukobljene crkve. Ali papa nije nikad pristao ni na ovu ogranienu toleranciju i protestvovae uvek protiv nje. Papski silabus od 1864. meu osamdeset jeresi onog vremena osuuje versku toleranciju. Rimska crkva ne priznaje ni jednu drugu, i ne moe ako je dosledna. Ona ne priznaje nikakve geografske ili dravne granice i okuplja se oko zajednikog centra Vatikana, Bojeg viceregenta na zemlji. Naravno, ona se mora pokoriti, iz nude, ali to ini protestvujui (Str. 91, 92).

Kao to prema ovom vidite, principi papstva direktno se protive principima Ustava Sjedinjenih Drava. Proitau jo nekoliko odseka o papskim principima. itam iz knjige Gladstona i Schaffa, pod naslovom Rim i najnovije mode u religiji, str. 113. Papa je proglasio zabludom i osudio kao greku da se kae:
Svaki ovek je slobodan da bira i ispoveda religiju za koju veruje da je istinita, voen svetlom rasuivanja.

To je zabluda koju Rimska crkva osuuje, ali je to uenje vlasti Sjedinjenih Drava; to je doktrina Ustava Sjedinjenih Drava. Druga zabluda koju Rim osuuje je da:

50

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

Crkva nema pravo da se poslui silom ili bilo kojom direktnom ili indirektnom zemaljskom silom. (Str. 115).

I ovo je zabluda koju osuuje Katolika crkva. Ali to je doktrina Sjedinjenih Drava. Osnovni princip vlasti Sjedinjenih Drava je da crkve nemaju ta da trae u dravnim poslovima. Jedna druga zabluda koju papstvo osuuje kae da crkva treba da bude odvojena od drave, i drava od crkve (Str. 123). Sve to Katolika crkva osuuje kao zablude. Ali sve je to zapravo uenje iz Ustava Sjedinjenih Drava koje su njegovi tvorci nainili sa namerom da bude tako. A nita nije moglo da jasnije pokae kako su principi papstva neprijateljski nastrojeni prema principima Ustava vladavine Sjedinjenih Drava. Ima jo neto to u da vam proitam. To je izjava Lea XIII iz 1891. o tome ta je vlast crkve, kakva su njena prava. U knjizi Dve republike, na strani 868 itamo da se obraa celome svetu po pitanju stanja u kojem se nalazi radnitvo i o nerazumevanju izmeu radnitva i kapitala, vlasti i radnika, i drugo, i kae:
Crkva vlau jevanelja insistira na njegovim uenjima kojima moe da se dokraji sukob, ili da mu se bar umanji gorina; crkva ne samo to nastoji da prosvetli um, ve nastoji da svojim propisima upravlja ovekovim ivotom i ponaanjem. i smatra da u te svrhe treba da u odgovarajuoj meri i stepenu raspolae resursima, zahvaljujui intervenciji zakona i dravne vlasti.22

Ova najnovija doktrina papske crkve, slubeno objavljena kao i svaka druga, u direktnom je sukobu sa onim to pie u Ustavu Sjedinjenih Drava, i onome emu je namenjen, a ne onako kako je 29. februara 1892. protumaeno od Vrhovnog suda Sjedinjenih Drava. Uticaj koji je ova vlast imala na druge zemlje odvajao ih je od doktrine papstva. I kao to kae dr. Schaff, ovaj je uticaj stalan i neodoljiv. A sada, kada je Vrhovni sud 29. februara 1892. odluio, a Kongres zakonodavno priznao i uspostavio nedelju kao hriansku Subotu, vlasti Sjedinjenih Drava su promenile poredak. Ustav je potpuno zanemaren i preko njega je preeno. Vlast Sjedinjenih Drava veeras se nalazi u rukama crkvene hijerahije, koja je, da bi ostvarila svoj cilj, udruila ruke sa papstvom. to se tie uticaja koji e to imati na druge zemlje, dopustite mi da proitam iz svedoanstva koje se sada nalazi u Biltenu br. 1, pri vrhu 16. strane. Ono dotie predmet o kome veeras raspravljamo i Gospod kae kakve e posledice doneti preokretanje prvobitnog poretka stvari kod ove vlasti:
Kada se Amerika, zemlja verske slobode, ujedini s papstvom da prisiljava i vri pritisak na ljude da odaju ast lanoj suboti, stanovnici svih drava na zemaljskoj kugli bie prisiljavani da slede njen primer.

Koliko daleko e, brao, da see uticaj ove zemlje, sada kad se preokrenula? Do svake drave na globusu. ta je preokretanje ove zemlje uinilo? Nainilo je sliku (ikonu Karadi) zveri. S obzirom na ovu injenicu, druga predavanja koje smo imali suoavaju nas sa objavljivanjem ove poruke sa njenim izriitim reima i izrazima: kome treba da se ova poruka objavi? Svakom narodu i plemenu, jeziku i narodnosti. Poto se ova zemlja potpuno preokrenula, ona e povesti sve druge drave na zemaljskoj kugli pogrenim putem, u stvari nazad principima papstva; zato je vreme da poruka treeg anela dopre do svake zemlje na svetu. To je sadanja poruka. Da li smo spremni da poemo? Poto ta poruka treba da bude objavljena, zar ne treba da se svako ko ispoveda ovu poruku pripremi da poe do kraja sveta kad ga Bog pozove? Uticaj ovoga je da se svaki narod na zemlji vrati papstvu. Delo poruke treeg anela je da upozori sve narode na zemlji da se ne poklone papstvu i ovoj ikoni koja nas vraa papstvu. Kao to ovaj uticaj dopire do svakog naroda na zemlji, tako i ovo upozorenje mora da doe do svakog naroda na zemlji. Prema tome, neveran nalogu koji je nam Bog dao je svako ko ne poslua Boji
22

Iz enciklike Rerum Novarum.

51

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

poziv da poe bilo gde na ovom globusu, zar ne? A to nas opet suoava sa takvim posveenjem kakvog nikad nije bilo meu adventistima sedmog dana. To nas suoava sa takvim posveenjem da u Boje ruke predajemo dom, porodicu, posed i sve, da Mu dopustimo da nas pozove i poalje ili da Mu predamo sredstva koja imamo, gde god to On eli i uinimo ono to On odlui s nama. Da li smo spremni? Zar nije vreme da se pripremimo? Stareina C. L. Boyd: Da, svi su spremni, brate Jones. Stareina Jones: Dobro! Ali ima jo neto na to treba da mislimo. Nekako sam se danas ustezao da jednom bratu, sa kojim sam razgovarao, kaem da ove stvari, kako sada stoje, jae utiu na stvarnu veru nego bilo ta do sada. Vreme je da pogledamo sebe i sami sebi kaemo i prihvatimo uverljivu, stvarnu injenicu da e sedam poslednjih zala doi dosta brzo; da delujemo s obzirom na tu injenicu; da e posle sedam poslednjih zala Gospod doi, jer zato i radimo, i da je Gospodnji dolazak kraj ovog sveta. Kada se sam suoim sa tim i tako govorim sebi kaem vam, to utie na oveka. Ja vidim da utie na mene. Brao, sve to mogu da kaem je neka utie. Ne mogu da to izbegnem; niti bih kad bih mogao. Ne bih se povukao kad bih mogao. Ali to utie na sve to je bitno u ovekovoj veri; to je injenica. Brao, neka na nas utie dok nas potpuno ne izvue iz nas samih i potpuno privue Isusu Hristu.
Kada se Amerika, zemlja verske slobode, ujedini s papstvom da prisiljava i vri pritisak na ljude da odaju ast lanoj suboti, stanovnici svih drava na zemaljskoj kugli bie prisiljavani da slede njen primer. Na narod nije ni upola budan da uini sve to je u njegovoj moi sa umeem koje mu je dostupno da objavi ovu poruku upozorenja svetu. Moramo da sagradimo nove crkve, da organizujemo nove zajednice. Neka svetlost obasja sve zemlje i narode.

Nadam se da e brat Robinson dobiti sve to je traio da izgradi Delo u Londonu, a ja se nadam da e sestra White dobiti sve to je traila za izgradnju one crkve u Australiji i brat Chadwick sve to je traio i da svako dobije sve to trai. Koliko dugo e na posed uopte da vredi kad sedam poslednjih zala uskoro pone da pada? Koliko e vredeti? Kakvo e dobro moi da uini kad padne sedam poslednjih zala? Kakve koristi od njega? Ima jedna stvar. Kad budemo mogli da iz iskrenog osvedoenja kaemo i suoimo se sa time kao injenicom da sedam poslednjih zala skoro dolaze i da e Gospod doi kad se ona zavre to e snano uticati na nau veru. To e pokazati ta je u nama. Ako ovek stvarno veruje u ovu poruku, to e se pokazati. I onda e biti obilje sredstava. Meni nije nimalo neugodno da govorim o sredstvima. Ako adventisti sedmog dana imaju sredstva koja ne posvete Gospodu i ne daju Mu da ih dobije, On e ih dobiti negde drugde. On e da se obrati drugom narodu. Brao, to je najgore to moe da se dogodi adventisti sedmog dana koji ima sredstva, da ga Bog zaobie i nae nekog drugog koji e dati to je potrebno. Adventista sedmog dana preputen sebi najjadniji je ovek na svetu. Mi smo doli u situaciju kad Bog eli da upotrebimo sve to imamo. I kad to budemo verovali, naa sredstva i mi sami biemo Njemu na raspolaganju. Njegovo delo bie uskoro zavreno i onda nam sredstva vie nee biti potrebna. U takvom smo situaciji sada. Ova vlast je povukla drave za sobom od papstva. Ova sadanja vlast vue ih za sobom nazad papstvu. A papstvo to zna. I znajui to, ono upravo to sada radi i ima svoje hteo sam rei prste ali ne, obe ruke u tome i poinje da se slui vlau za ostvarenje svojih interesa. Sve to je danas protestantizam u Sjedinjenim Dravama i sve ove crkve koje su radile u prilog nedeljnog zakona, samo su orua u rukama papstva. Koliko vas je videlo predstavu Punch and Judy?23 [Mnogi u publici podigli su ruku.] Ovim malim likovima koji se kreu tamo-amo, gore-dole, napred-nazad iznad zavese, upravlja neko iza te zavese. Vi ga ne vidite. Male lutke koje tamo skau, sline su ovim protestantskim crkvama koje su danas u rukama papstva. Ono je iza njih; ono sedi iza zavese; potee konce, povlai poluge. Ovi protestanti, u svojom slepilu, misle da rade velike stvari za sebe, ali su jednostavno lutke u rukama papstva koje radi ono to eli, delujui na ovu vlast i preko nje na ceo svet.
23

Punch and Judy je tradicionalna popularana lutkarski predstava iz 18. i 19. veka, koja se odravala na sajmovima i drugim javnim mestima prim. izdavaa.

52

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

I vreme je da im to kaemo. Ali kada im to ova poruka objavi, rei e im da je Vavilon pao i da mora da izau iz njega ako ele da izbegnu zla, a kad iziu iz njega, gde mogu da idu? Ceo svet je pod kontrolom papstva osim poruke treeg anela, Gospodu hvala. Ceo svet je pod kontrolom papstva i njegovih principa. Ali kad budu pozvani da izau, gde jedino mogu da idu? Poruci treeg anela kako ju je Bog dao. Brao, mi se nalazimo u najvelianstvenijem vremenu koje je svet ikad video. O, kako bi trebalo da se posvetimo Bogu mi kojima je palo u deo da ivimo u najvelianstvenijem od svih vremena! Proitau vam jo jednu izjavu iz etvrte sveske, kako e se pod glasnim pokliem veliki broj propovednika obratiti istini poruke treeg anela. Mnogi propovednici e se, koji sada misle da je ovaj posao oko nedeljnog zakona i svega toga u redu jer ne vide ta se krije iza toga kad papstvo pone malo otvorenije da istupa, povui iz svega toga; nee hteti da imaju posla sa tom stvari. Ali gde e ii? Ovoj poruci treeg anela. Hvala Gospodu! Kaem vam, brao, Boja sila e neto uiniti. O, kad bismo sve predali Njemu da to moe da ostvari! itau sada o ciljevima papstva kako ih je ono samo objavilo. To je iz njujorkog Suna od 11. jula 1892; ako postoje neke slubene katolike novine u Sjedinjenim Dravama, onda je to njujorki Sun. Ne zaboravite, Sun se ne smatra katolikim novinama, ali u stvari jeste. Sun ima korespondenta u Rimu, u Vatikanu svetenika ne znam kako mu je ime. On se ne potpisuje ve pie pod pseudonimom. Imajte na umu da su tekstovi u Sunu iz Rima uvek jasni. Zato kaem da je Sun praktino vei predstavnik papstva, Katolike crkve u ovoj zemlji, od veine katolikih glasila, moda ak i od glasila kardinala Gibbonsa. Ovo je pismo koje je korespondent prolog leta poslao Sunu direktno iz Rima. Proitau ga. Naslov mu je Papstvo i nacionalnost, papa Leo i Sjedinjene Drave. Posle spominjanja odreenih klasa u Katolikoj crkvi, biskupa, nadbiskupa i drugih, to se tie njihovih ciljeva u Sjedinjenim Dravama kae:
Ali Leo XIII ima jo vii cilj. Njegov poziv na nacionalnu unifikaciju zasniva se na tradicionalnom shvatanju Svete Stolice. Prema njegovom miljenju Sjedinjene Drave su dole u razdoblje kad postaje potrebno da se sprovede fuzija svih heterogenih elemenata u jednu homogenu i neraspadljivu naciju. Dravnici su oigledno previe zaokupljeni mnotvom centrifugalnih sila koje prete raspadu republike. Neprijatelji koriste ovu latentnu opasnost da optue inostrane katolike za tenju da nameravaju osnovati dravu u dravi. Zbog toga papa eli da se katolici dokau kao najprosveeniji i najposveeniji radnici u prilog nacionalnog jedinstva i politike asimilacije. Neki sluajevi su loe osvetlili lojalnost nekih stranih grupa. Po tom pitanju treba da nestanu sve sumnje. Crkva je uvek bila sposoban saradnik svih ljudi u radu na nacionalnom jedinstvu. Upravo je ona, nastojanjem papa i biskupa, stvorila velika politika tela i velike nacionalne organizacije. Najujedinjenije rase i najsolidnije populacije, politiki i nacionalno, su one koje su najtemeljnije osetile spasonosno delovanje papstva i crkve. Francuska je tipian primer ovog istorijskog zakona. Ako Italija u srednjem veku nije iskoristila ovu neuporedivu prednost, nije li razlog tome bila zavist drava koje su ometale delo ujedinjenja crkve i rimskog pontifa? Amerika osea hitnu potrebu ove unutranje fuzije. Oblikovana od mozaika rasa i nacionalnosti, ona eli da bude nacija, kolektivno bie, snana i ujedinjena. Ono ta je Crkva u prolosti uinila za druge, uinie za Sjedinjene Drave To je razlog zato Sveta Stolica ohrabruje ameriki kler da ljubomorno uva solidarnost i radi na stapanju svih stranih i heterogenih elemenata u jednu veliku nacionalnu porodicu. Amerika Crkva u ovo vreme obezbeuje i mora da obezbedi dokaz da je hrianstvo kola patriotizma i nacionalnog oseanja. Nastavljajui da pomae ovo delo sjedinjavanja ona e formirati veliinu Sjedinjenih Drava i prikazati meru do koje su religija i Crkva generatori politike i patriotske nezavisnosti. Poto se pretea opasnost za Sjedinjene Drave nalazi u podeli republike na centrifugalne i neprijateljski nastrojene stranke, pokazae se da su katolici, svojom saradnjom u nacionalnoj koncentraciji, najbolji sinovi zemlje i podupirai politikog jedinstva. Papa e svima staviti na duu ameriku lozinku E pluribus unum24, primenjenu na predmet o kome je re.

24

Latinski; u prevodu: Iz vie njih jedno, reenica otisnuta na kovanicama amerikog novca.

53

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

Konano, Leo XIII eli da vidi snagu u tom jedinstvu. Kao sve intuitivne due, on pozdravlja ujedinjene Amerike Drave i njihovu mladu i napredujuu Crkvu kao izvor novog ivota za Evropljane. On eli da Amerika bude mona, da bi Evropa mogla da povrati snagu pozajmljivanjem pomlaujueg primera.

Sa tim u vezi vam, brao, da odmah kaem, kada su stvari u vlasti Sjedinjenih Drava dole dotle da papstvo moe sebi priutiti tako jasno iznoenje svojih ciljeva i namera kaem vam da su stvari daleko odmakle. Papstvo ne govori otvoreno dok ne zna da je u prednosti. Ono uvek radi odozdo i potajno dok ne doe vreme da skoi, a ono ne skae dok nije spremno. A kad su dravni poslovi Sjedinjenih Drava u toj meri pod kontrolom papstva da ono moe da tako otvoreno govori narodu Sjedinjenih Drava, onda su stvari prilino zadovoljavajue oblikovane za papstvo.
Evropa budno prati Sjedinjene Drave. Ima tamo stvari koje mogu da uplae neke ljude, ali je opta privlanost nepobediva. Bryce, Claudio, Fanet, Carlies i svi istoriari i publicisti imaju na raspolaganju ovaj izvetaj. Zato e nam biti potrebni pisci koji e da se postave ovako: ta moemo i ta treba da pozajmimo od Sjedinjenih Drava za nau drutvenu, politiku i crkvenu reorganizaciju?

ta je do 1892. bilo koja evropska drava ili bilo koja druga drava mogla da pozajmi za crkvenu reorganizaciju? Nita? Kakvog posla ova vlast ima sa crkvenim poslovima? Ustav je bio potpuno protivan takvoj stvari. Ali sada, poto je Ustav zanemaren, papstvo moe poeti sa postavljanjem pitanja: ta moemo da pozajmimo od Sjedinjenih Drava za nau crkvenu reorganizaciju? Primer je sada postavljen i uraena je stvar koja je Sjedinjene Drave stavila na mesto gde papstvo moe da uzme primer i uticaj Sjedinjenih Drava za crkvenu reorganizaciju Evrope i svih drugih drava. I ono to radi. Ono ga pozajmljuje i sada koristi za svoje ciljeve.
I sa posebnog papinog gledita: Kakav nam primer daju ovi ameriki katolici? Ovo je teak problem; ali u svojim lutanjima i ogromnoj razliitosti, on zaokuplja sve snane i dalekosene umove. Odgovor u velikoj meri zavisi od razvoja amerike budunosti. Ako Sjedinjene Drave uspeju da ree mnoge probleme koji nas zbunjuju, Evropa e slediti njihov primer, i ovo sijanje svetla predstavljae poseban datum u istoriji ne samo Sjedinjenih Drava nego celog oveanstva . Res vestra agitur25 je ono to bismo mogli da kaemo Amerikancima. To je razlog da Sveti Otac, kome je stalo do mira i snage, neumorno sarauje u konsolidaciji i razvoju amerikih dravnih poslova. Prema njemu, Crkva treba da bude izabrana kao retorta u kojoj e se rase oblikovati i apsorbovati u jednu ujedinjenu porodicu. Upravo je to razlog zato radi na kodifikaciji crkvenih poslova, da bi ovaj udaljeni lan hrianstva mogao da unese novu krv u stari organizam

Brao, moe li iko na svetu da zatvori oi za ovo to se pred nama dogaa? Pred ovim to se sada dogaa pred celim svetom? Zar ne moe svako da vidi ta se dogaa pred njim? Zar ne znamo da e ovo to se zbiva pred nama uskoro doi na nas? Ali papstvo ne samo to objavljuje svoj cilj ono smelim potezom to odmah sprovodi u delo. ta znai ovaj poseban papin predstavnik, ta trajna Apostolska delegacija koja je nedavno uspostavljena u ovoj zemlji? Monsinjor Satolli doao je u ovu zemlju kao papin lini predstavnik da prisustvuje otvaranju Svetske izlobe dobar izgovor. Toboe je doao kao svako drugi sa posebnim zadatkom. Ali kad je doao ovamo, trebao je da ostane neko vreme; privremeno kao papin delegat. Meutim ovde u Katolikoj crkvi bila je posebna stranka koja je poela govoriti: Ne elimo ga. Onda ga je papa jednostavno ustoliio zauvek. Evo izvetaja o tome u njujorkom Sunu:
Rim, 14. januar. Papa je odluio da uspostavio trajnu apostolsku delegaciju u Sjedinjenim Dravama i imenovao Mgr. Satollija za prvog delegata. Ovu odluku Vatikan smatra dovoljnim odgovorom na protivljenje Mgr. Satolliju i njegovoj misiji.
25

Latinski, u znaenju ukloni boje ili tvoj je posao.

54

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

Propaganda e po asnome F. Z. Rookeru poslati dokument potvrde o novom ovlaenju koju je Mgr. Satolli dobio kao trajni delegat. Zna se da je papa Leo vrlo zainteresovan za situaciju u Americi , i eli da uini kraj crkvenim razlikama koje tamo postoje. S ovim ciljem papa priprema encikliku za ameriki episkopat, savetujui da se uspostavi sklad i jedinstvo. WASHINGTON, 14. januar. Mgr. Satolli, papin delegat, primio je danas na Katolikom univerzitetu sledei telegram od dr. OConnellija, amerikog sekretara Propagande, koji prati Mgr. Satollija u ovoj zemlji, a nedavno se vratio u Rim: Rim. 14. januar 1893. Mgr. Satolli: Apostolska delegacija je trajno uspostavljena u Sjedinjenim Dravama, a vi ste potvreni za prvog delegata. OConnell Ovde je takoe primljena informacija koja potvruje obavetenje da je asni F. Z. Rooker iz Albanyja imenovan za sekretara apostolske delegacije, u kojoj je jo reeno da je iz Rima otputovao za New York i da je nesumnjivo nosilac papine bule o osnivanju delegacije i potvrde svih ovlaenja Mgr. Satollija. ST. PAUL, 14. januar. Upitan ovog poslepodneva o uspostavljanju apostolske delegacije u Sjedinjenim Dravama, irski nadbiskup je rekao: Da, u Sjedinjenim Dravama uspostavljena je trajna apostolska delegacija i Mgr. Satolli je imenovan za prvog apostolskog delegata. Ukaz je objavljen sino u Rimu. Sa tim u vezi lino sam poslao telegram iz Venog Grada. Zbog toga sam posebno srean. Sad je kraj sukobima koji su neko vreme uznemiravali amerike katolike i zavladae mir. Mgr. Satolli je doao u ovu zemlju kao papin legat izraz koji ukazuje na privremenu misiju i donekle ograniene ovlaenja. U odreenim krugovima odmah su iznesene primedbe protiv njega, sumnjalo se u njegova ovlaenja ili su negirana, zahtevao se njegov opoziv, njegova misija je proglaena promaenom. Na sva ova negodovanja papa je brzo i delotvorno odgovorio. Objavio je da emo imati stalnog apostolskog delegata u Sjedinjenim Dravama. Bio je toliko zadovoljan poslom koji je legat obavio, da je savrenim priznanjem njegovih ovlaenja imenovao Mgr. Satollija prvim apostolskim delegatom. Leo XIII je ovek vrstog karaktera; protivljenje jaa njegovu odlunost. Sve to se dogaalo od dolaska Mgr. Satollija jasno pokazuje potrebu za papinim predstavnikom koji ima jasno definisana i iroka ovlaenja. Za katolike je Rim vrhovni sud; ali Rim je dosta daleko. Potrebna je bliska ruka koja se svakog trenutka moe pruiti i smiriti more. Ako su neki traili najdelotvorniji nain da svima pokau potrebu za delegatom u Americi, kao dokaz svoje teze nisu mogli da posegnu za delotvornijim argumentom od metode kojom su se u sutini sluili. Bogu hvala za sve to je uraeno. Katolika crkva u Americi sada je organizovana kako valja, ogrnuta platom savrenog ostvarenja. Ona na svojoj teritoriji ima vrhovni sud ogranak rimskog Apelacionog suda, od koga crpi svoj ivot, ali sposoban da sam odmah deluje. To je domaa vlast za amerike katolike, koliko katolici udaljeni od Rima mogu da imaju domau vlast. Uz nau vlastitu energiju i nadahnue imaemo u svim svojim poduhvatima, tako neposredno kao nikad ranije, usmeravanje i podsticaj suverene glave Crkve. Udaljena vlast ponekad prelazi u spekulativnu teoriju ili lepukast ideal; prisutna vlast je iva provera. Ona proverava neiju poslunost, dok istovremeno dodaje novu snagu za napredovanje. to se itave zemlje tie, ameriki narod e rado prihvatiti priznanje da je verski element, tako vaan kao to je katoliki, svom izvetaju dodao ovo novo slavno priznanje, da je ova nova snaga ulivena u njegov ivot. ta vie, bolje poznavanje delovanja papstva bie zanimljivo i korisno; ono e da raspri mnoge stare predrasude. Papstvo e se svima nama pokazati u pravom svetlu, da je savreno usklaeno sa tenjama savremene demokratije i da ubrzava kretanje svega ta je korisno, dobro i uzdiue u savremenom napredovanju. Oblaci starih maglutina, koje navodno obavijaju Petrov presto, postoje samo u zamagljenoj reci verskih predrasuda ili mranih upljina uskogrudnih i zaslepljenih umova.

55

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

Oni ne postoje u Vatikanu. Leov je um danas u svetu najdalekovidiji, najliberalniji; njegovo je srce najnenije i najvelikodunije. Ni katolici ni protestanti u Americi ne poznaju ga dovoljno. Dunost je svih da ga prouavaju; posebna dunost katolika je da mu se vie priblie i da mnogo odanije slede njegovo duhovno vostvo.

Postoje i druge stvari koje su se dogodile sa javnim novcem crkava. Sada Katolika crkva dobija gotovo sve, jer su metodisti, baptisti i episkopalci zakljuili da vie nee da primaju novac od vlasti. A vodei propovednici Prezbiterijanske crkve takoe pokuavaju da navedu crkvu da vie ne prima nikakav novac od vlasti. Zato e Katolika crkva dobijati novac, gotovo sama, iz dravne blagajne skoro 400.000 dolara godinje. Hoe li onda protestanti stajati po strani i dopustiti da katolici imaju taj novac, a da se tome ne usprotive? Meutim, od njihovog protesta nee biti koristi. Ako protestvuju tvrdei da je to neustavno, Katolika crkva moe jednostavno da odgovori: Ovo je hrianska nacija: Vrhovni sud je odluio da je ovo hrianska drava. A da to dokae, Sud je citirao dekret Ferdinanda i Izabele koji su bili katolici, i koji su poslali Kolumba da otkrije nove svetove, kako bi mogli da ih privedu Bogu i hrianskoj religiji. A jedina religija na koju su Ferdinand i Izabela ili Kolumbo mislili ili imali s njom posla bila je katolika. Kad Vrhovni sud citira ovaj dekret da dokae kako je ovo hrianska nacija, time dokazuje da je katolika hrianska nacija. To je argument kojim se Katolika crkva moe posluiti, a protestanti ga ne mogu uspeno opovrgnuti. Protestanti ne mogu da negiraju ustavnost tog argumenta, jer su koristili odluku Vrhovnog suda za sopstvene interese, za svoje ciljeve u ozakonjenju nedelje. Poduprli su odluku kao da je ispravna kada su je upotrebili za svoje ciljeve i ne mogu da je opozovu onda kada je papstvo koristi za svoje ciljeve. vrsto su uhvaeni u zamku i jedini nain da se iz nje izvuku je da ih Gospod Isus Hristos pomou poruke treeg anela spasi od bezakonja. Zar nije vreme da uju ovu poruku? Katolici su poslednju kampanju vodili upravo po tom pitanju. Predsednik Harrison pokuavao je sve vreme svog mandata da zaustavi ovo odobravanje novca crkvama. Katolika crkva se protivila njegovim naporima za vreme celog njegovog mandata. U Minneapolisu je pokuala da sprei njegovu nominaciju, ali nije uspela; a kad je imenovan Cleveland, sav svoj uticaj zaloila je za njega i on je izabran.26 Predsednik Harrison pokuao je da zaustavio ovo odobravanje sredstava, ali nije uspeo i morao je pred Kongresom, preko senatora Dawesa, priznati da je ustanovio kako je to nemogue. Prema tome, kada jedna vlada, koja se tome ozbiljno protivila, nije bila u stanju da to prekine, kako to moe da prekine vlada koja je to poela, koja je tome naklonjena i koju je Katolika crkva podupirala jedino po tom pitanju? U ijim je rukama veeras vlast Sjedinjenih Drava? U rukama Katolike crkve; ona je dri i drae je uprkos svemu to protestanti mogu da preduzmu. No ona je nikad ne bi dobila da su protestanti bili protestanti i da joj nisu ili na ruku. Lani protestantizam je izdao vlast Sjedinjenih Drava, kakva je bila uspostavljena po Bojim naelima, u ruke papstva, i ona e ostati u njegovim rukama bez obzira na sve. Evo poruke vesti koju je brat Conradi danas izneo, a dolazi iz jednih novina iz Nemake. Hvalie se ono to Katolika crkva danas ini u Nemakoj. Kao to znate, Nemaka je veliki primer protestantske drave u Evropi. Ovo je uzeto iz jednih katolikih novina; prema tome, to je glas katolika po tom pitanju.
Katolike novine u Nemakoj otvoreno izjavljuju da e vlast uskoro biti u njihovim rukama i da e se Nemaka vratiti katolikoj veri. Nakon to je dva i po miliona dolara dodeljeno za jednu protestantsku katedralu u Berlinu, rekli su da je to u redu, poto e ona i onako ubrzo da bude katolika.

Ovo se odigrava pred svetom i svet to vidi i svet to ita. Brao, zar nam Bog nije dao re koju treba da kaemo o ovom predmetu? Evo rei po tom pitanju. Govorei o papstvu, u Velikoj borbi, sv. IV, u glavi pod naslovom Karakter i namere papstva, str. 579 originala, reeno je: Ona
26

Za pojedinosti vidi Sentinel Library, br. 53, str. 48-54.

56

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

[Katolika crkva] moe da predskae ta e biti. Kada ona samo sa svetlou mudrosti koju Sotona moe dati mudrosti prikupljene iz svog iskustva u zlu, mudrosti prikupljene samo iz svoje istorije kada ona time moe da vidi ta e se dogoditi, zar nije vreme da narod kome Bog govori takoe vidi ta e se dogoditi? Ovde su dogaaji i tu je Boja re da e ova nacija, koja se sada odvratila od principa koje je Bog dao, sa uticajem kojim je (nekada) neodoljivo odvlaila nacije od papstva, sada ih vraati papstvu. Time uzdie papstvo na najvie mesto koje je ikada imalo na ovoj Zemlji. I na tome mestu ono ispunjava, i na tome mestu se ispunjavaju rei izgovorene u Otkrivenju 18,7: Jer govori u srcu svom: Sedim kao carica, i nisam udovica, i alosti neu videti (Karadi). Nacije sa kojima je u prolosti bila bila u braku, od Napoleonovog vremena su se jedna po jedna udaljile, dok nije ostala nijedna i ona sedi sama, udovica; nije joj ostao nijedan mu s kojim je bila povezana sve ove godine. I onda? Ovde se nalazila najvea zemlja, najmlaa od svih, stojei pred svetom, stojei u snazi naela koja je Bog odredio za drave, i koja je povlaila sve te narode za sobom, ostavljajui je sve vie i vie pustom. Zato je odmah pribegla laskanju ovoj zemlji, ne bi li je zavela da s njom ini blud i preljubu. I zahvaljujui lanom i otpalom protestantizmu, u tome je uspela. A sada kada je uspela da zadobije ovu zemlju za sebe, a time i da ponovo vraa sve druge sebi, ona je zbog toga tako srena da se hvali i uiva, i sa veseljem sama sebi estita govorei: Sedim kao carica, i nisam udovica, i alosti neu videti. A ta e onda doi? Zato e u jedan dan doi zla njena: smrt i pla i glad, i saei e se ognjem; jer je jak Gospod Bog koji joj sudi (Karadi). Onda e nas ovi dogaaji, ovo to papstvo upravo sada ini, suoiti sa Bojim sudovima nad zemaljskim narodima. Mi vidimo ta dolazi na nas zahvaljujui tome ta se dogaa pred naim oima. Zar nije vreme da ljudima koji ne znaju te stvari ponemo govoriti da je to tako? Zar nije vreme tome? Neki govore: ini mi se da nikada vie ne bih mogao da odrim propoved ili biblijsko prouavanje o Sjedinjenim Dravama u proroanstvu onako kako sam to ranije inio. Hvala Gospodu! Hvala Gospodu da ne moe. Hvala Gospodu da zna gde se Sjedinjene Drave nalaze u proroanstvu, da ne moe da koristi nikakav stari isueni materijal. Mi elimo Sjedinjene Drave takve kakve sada stoje u proroanstvu i to je ono to ljudi trae. Zar ne moete da to objavite? [Publika: Moemo.] Zar ljudi ne mogu da vide da je to tako? Nije bitno hoe li verovati u ono to e doi. Ali morae sami da razmisle o svojim iskustvima u svakodnevnom ivotu, da bi negirali da je to injenica. Zato e u jedan dan doi zla njena: smrt i pla i glad, i saei e se ognjem; jer je jak Gospod Bog koji joj sudi. A koji je to oganj koji e da je saee? Pa e se tada pojaviti bezakonik, koga e Gospod Isus ubiti dahom svojih usta i unititi pojavom svoga dolaska ( arni). Jer Bog na je oganj koji spaljuje zlo. Hvala Gospodu to je On oganj. Ali brao, On je slavno spasenje onima koji su isti od bezakonja. Dopustimo Mu da nas sada oisti od njega, da kada se pojavi Njegova slava ne budemo saeeni ve preobraeni u Njegovo slavno oblije. To je Njegova elja. I zaplakae i zajaukati za njom carevi zemaljski koji bludniie i pirovae s njom kada vide dim od poara njezina, stojei izdaleka zbog straha od muenja njezina, i govorei: Avaj, avaj, grade veliki Vavilone, grade moni, kako u jednom asu doe sud tvoj! (Otkrivenje 18,9.10 Sinod SPC) Ne znam da li je ovaj as proroko vreme, petnaest dana ili kratko neodreeno vreme. No, da li je to stvarno proroko vreme ili kratko neodreeno vreme, nije bitno za veeranju raspravu, jer na svaki nain pokazuje da je vreme veoma kratko od trenutka kada ona sebi estita to su joj se vratili svi narodi to vreme je izuzetno kratko dok Boji sud ne doe na nju i sve narode. A kad to doe, Boji narod bie izbavljen. Onda, brao, gde smo? Mi se nalazimo neposredno pred Bojim sudovima. Postupimo onda onako kao da je to stvarno tako. Postupimo tako kao da su stvarno pred nama.

57

Poruka treeg anela Br. 6.

Stareina A. T. Jones
Predlaem da veeras izvrimo neku vrst rekapitulacije onoga to smo proli ove sedmice, a onda iz toga izvuemo jo jedno predavanje. Prvo vee posle izlaganja izvetaja o sasluanju, koji je postavio temelj za sva naa dalja prouavanja mislim da je to bilo u utorak uvee nali smo i zapazili tri posebne take; u sredu uvee jo tri, a sino jo jednu. Seate se da su nas tri take od prve veeri podstakle da sada objavimo poruku treeg anela onako kako itamo: Ko se pokloni Zveri i njenom liku i primi ig na svoje elo ili ruku, taj e piti estoko vino Boije (Otk. 14,9). I ve to pokazuje da je dolo vreme kad je tu lik i kad treba da se primi ig, jer je objavljeno upozorenje protiv klanjanja zveri i njenom liku, protiv primanja njenog iga na elo ili na ruku. Prva od ove tri take bila je da smo sada spreeni da radimo ono ta smo dosad radili, a u objavljivanju poruke, podstaknuti smo da propovedamo ovu poruku onako kako pie. Druga, da to pokazuje da je lik (ikona Karadi) nainjen i da on sve zemaljske vlasti dovodi u ruke neprijatelju poruke treeg anela i Bojeg Dela, da se koristi protiv Bojeg naroda i Njegovog Dela. Zbog toga svako ko eli da se zauzme za Boga, mora da ima silu veu od svih zemaljskih sila. Trea taka je bila da se citiranjem etvrte zapovesti u zakonu, i tumaenjem da se ova zapovest odnosi na prvi dan sedmice obino nazvan nedelja, i na taj nain stavljanjem nedelje na mesto subote iz etvrte zapovesti, doslovce obistinilo da su protestantske crkve u ovoj zemlji, silom sadanje vlasti ponitile Boji zakon, onoliko koliko to zemaljska sila moe, kao to je postupilo papstvo u prvobitnom otpadu kad se udruilo sa vlastima da uini istu stvar. A kad je to uinjeno, Bog je u naa usta stavio rei: Vreme je da Gospod radi; oborie zakon Tvoj (Ps. 119,126). I to nas dovodi do sledee misli, da su sve zemaljske sile ustale protiv Boga i Njegove Subote i Njegovog naroda koji je svetkuje, i da ovaj narod, da bi mogao da opstane, mora da ima silu veu od svih zemaljskih sila, to je istaknuto u stihu: Vreme je da Gospod radi; oborie zakon Tvoj. Zato nam je potrebna Boja sila. Naa svakodnevna molitva je: Gospode, vreme je da radi; mi ne moemo nita da uinimo. Onda je prva taka u sledeem prouavanju bila da je ova poruka data imajui u vidu injenicu da e na one koji odbace poruku doi zla: Ko se pokloni Zveri i njenom liku i primi ig na svoje elo ili ruku, taj e piti estoko vino Boije. Prvo zlo se izliva na one koji prime ig zveri, a pod estim zlom se carevi cele vaseljene skupljaju na boj za Dan veliki Boga Svedritelja. Sedmi aneo izli svoju iniju na vazduh, a iz Hrama, sa prestola, doe snaan glas koji ree: Svreno je! Tada sevnue munje, razlegoe se tutnjava i gromovi i nastade strahovit zemljotres kakvog nije bilo otkad je oveka na zemlji toliko je snaan bio taj zemljotres (Otk. 16,17.18). Sledea taka bila je da u istoriji ranijih naroda, kad bi neka nacija prestala da trai Gospoda, ve bi Bogu okrenula lea i ustala protiv Boga, za nju vie ne bi bilo mesta na svetu. Jedino to bi sledilo bila je propast. Poto je ova vlast to uinila, ovde moe samo da sledi propast. Veeras sam razmatrao Posebna svedoanstva i u njima naao tako upeatljiv odlomak po tom pitanju da ih otvaram i itam. Nalazi se na strani 16 Posebnog svedoanstva za propovednike i odbore konferencija.27 On glasi ovako:
Hrianski svet je prihvatio dete papstva, negovao ga i hranio, i tako prezreo Boga uklanjanjem Njegovog spomenika i uspostavljanjem suparnike subote.

Kada je to uinjeno? To je uinjeno kad su uklonili Njegov spomenik; uklanjanjem tog spomenika i uspostavljanjem lane subote prezreli su Boga. A evo i ono to smo itali neki dan:
Boji posveeni spomenik je oboren, a na njegovo mesto je pred svetom postavljena lana subota.
27

Izvorno: Special Testimony to Ministers and Conference Committees, SpTA01b 16.

58

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

A to su uinile crkve osiguravanjem moi ove vlasti da ostvare svoj posao. Na ta su onda ovdanje otpale protestantske crkve podstakle ovu zemlju? Da prkosi Bogu. Kad je Valtazar (Danilo 5. poglavlje prim. izdava) prkosio Bogu time to je uzeo svete sudove iz Bojeg doma i obesvetio ih svojim raskalanim potovanjem bogova, onda u ovome svetu od te vlasti vie nije bilo koristi. Ova vlast je dovedena u istu situaciju i sledee to ovde dolazi je propast. Ali propast ove zemlje je propast sveta zbog uticaja koji ona ima na svet, a ta propast e se ostvariti Gospodnjim dolaskom, a Gospod e doi kad doe do velike bitke. To je neposredno pred nama. Sledee je bilo da se otpala jevrejska crkva povezala sa Cezarom da bi se reila Gospoda. Otpala Rimska crkva pridruila se Cezaru da se oslobodi Gospodnje Subote, a otpale crkve su se sada pridruile Cezaru da bi se oslobodile Gospodnje Subote. Jedino to je Bog mogao da uini s otpalom jevrejskom crkvom kada se pridruila Cezaru, bilo je da je uniti. Ali pre nego to ju je unitio, pozvao je sve koji pripadaju Njemu da izau iz nje. Jevrejska crkva je bila ujedno i crkva i drava, pa kad je unitena postala je primer za crkve i drave u svetu. Jevrejska nacija i jevrejska crkva su okrenule lea Bogu. Kad je jevrejska crkva uklonila Boga s puta, jevrejska nacija je uinila istu stvar. I kad je to uinjeno, nacija je trebala da bude unitena, ali i crkva; prema tome ono to se dogodilo crkvi i naciji bilo je isto, propast. Kad je Rimska crkva krenula istim putem, to je upropastilo Rimsko Carstvo, a kad je nacija krenula istim putem, jedino to je preostalo je propast, a propast nacije je i propast crkve. Ali pre nadolazee propasti objavljuje se poruka: Iziite iz nje, narode moj, da ne sauestvujete u gresima njezinim, i da vas ne snau zla njezina (Otkr. 18,4 Sinod SPC). Sino smo govorili o papstvu, da je njegov posao da sve narode podvrgne svom uticaju, i kad u tome uspe, ono sebi estita reima: Sedim na prestolu kao car i nisam udovac i alosti neu videti (Otkr. 18,7 arni). ta ga ipak eka? Zla. Prema tome, ovoj zemlji dogodie se isto to se dogodilo drugim zemljama koje su se odvratile od Boga, a mi se nalazimo usred vrtloga dogaaja koji to sve donose. Uskoro e ovde doi isto ono ta je dolo na druge narode kad su zaboravili na Boga. Ovo je sedam jasnih taaka; svaka od njih dovodi nas do dogaaja vezanih za poruku treeg anela, a ona eli da izbavi ljude koji e se spasiti pre svretka sveta. Ovo nisu izmiljene take; nijedna od njih nije izmiljena. Svaka od njih jednostavno je posledica onoga ta se zbiva pred oima svih u ovom svetu. Tako je glasio tekst sa kojim smo poeli: Oni koji na osnovu onoga to se sada dogaa pred nama, budu videli ta e nas uskoro snai, nee se vie uzdati u ljudske sposobnosti; oseae da Svetoga Duha moraju prepoznati, primiti i prikazati narodu. 28 Prema tome, sve to sam pokuao da uinim u ovim predavanjima jeste da uzmem ono to se zbiva pred nama u svetu i vidim ta e nas uskoro snai; ne samo to e nas snai, ve to e nas uskoro snai i to e se neminovno dogoditi. Nema bega od onoga to svako u svetu moe da vidi, i mora da vidi, imao oi otvorene ili ne; verovao ili ne u ono to dolazi to nije u pitanju. Ne moe im pomoi to to vide. Nema im druge mogunosti za beg osim poruke treeg anela. Poimo jo malo dalje da pogledajmo ta to za nas znai. Ustanovili smo da je sva vlast ove zemlje sada pod uticajem papstva. Vi vidite da je to tako. A ko upravlja papstvom? Ko radi protiv Boje crkve? Sotona. Preko koga je radio dok se Hristos nalazio na Zemlji? Preko adaje. Preko koga je radio dok se Crkva nalazila u pustinji? Preko zveri. Preko koga zver ratuje protiv ostatka? Preko lika zveri. Preko adaje, zveri i lanog proroka, lika. To su tri orua preko kojih ratuje protiv Boje crkve od Hristovog roenja sve do svretka sveta. Prema tome, sve vlasti ove zemlje su u rukama Sotone da bi ih upotrebio protiv Crkve. Koliko vremena mislite da e biti potrebno pre nego to se ispuni ovaj stih koji kae da e Sotona delovati svom silom? Dobio ju je, zar ne? Sva sila koju zemlja poznaje, sva sila koja je u podruju u kojem se nalazi Sotona, sva sila koja je u ovoj zemlji, sada je u njegovim rukama. On e raditi sa velikom silom. Pojava bezakonika osniva se na satanskom delovanju svakom silom, i udnim znacima, i lanim udima i svakom nepravednom prevarom. (2. Sol. 2,9 arni). Zata mu je potrebna ova sila? Zar je nee upotrebiti? Mislite li da e dugo stajati besposlen, posebno kad Boji narod bude
28

SpTA01b, str. 39.

59

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

traio Boga i Njemu se posveivao? Sotonu razbenjuje to se dre Boje zapovesti i ispoljava svedoanstvo Isusa Hrista. Silu u svojoj ruci koristie protiv Boje crkve, protiv Boga, protiv Subote i onih koji potuju Gospoda i Njegovu Subotu, zato to je ona znak pripadnosti Gospodu. Prema tome, svako ko misli da bude veran Bogu, ponavljam, mora da se suoi sa svom silom koja je u svetu, svakovrsnom silom koju svet poznaje. Zato, brao, ti i ja treba da odluimo ovog trenutka hoemo li da idemo dalje ili ne. Vi odluite hoemo li da idemo dalje ili emo ovde stati. Isto tako kao to smo odluili da ostanemo uz svoje priznanje, kao to smo odluili da ostanemo verni Bojem zakonu i onome to ispovedamo, tako treba i ovo da odluimo, uprkos svoj sili koju ovaj svet poznaje, sa Sotonom koji ovu silu poseduje i koristi. Mi treba da ostanemo odani Bogu i Njegovom zakonu bez oekivanja neke zemaljske podrke ili zatite. Zar narodu koji e zastupati Boji zakon nije primereno da se osloni samo na Boga, jer nema niega pod suncem na ta bi mogao da se osloni? Mi treba da upozorimo ljude u svetu na tu silu, na njeno delovanje, i da ih odvuemo od nje i privuemo Bogu. Mogu li da to uopte uinim sa bilo kakvom silom, ako sam na bilo koji nain povezan sa svetom ili svetovnou? [Vernitvo: Ne.] Ako imam u sebi svetovnog duha i naklonjen sam svetu, kako da pozovem ljude da se potpuno odvoje od sveta? Kako da u mojim reima bude dovoljno snage da bi to bilo ko mogao da uini? Recite! Moete li mi rei kako da to uinim? Svejedno mi je da li si propovednik ili ne, ako si samo adventista sedmog dana ili ak ako samo ispoveda da si adventista sedmog dana; ne mora da bude propovednik ve samo da izjavljuje da si adventista sedmog dana, da bi odgovorio na ovo pitanje. eleo bih da znam kako vae ispovedanje vere moe da bude od ikakve koristi ili da imate ikakvu vlast nad ljudima ovog sveta, ako ste na bilo koji nain povezani sa ovim svetom u duhu, umu, mislima, eljama ili naklonostima? Ne moe. irine jedne vlasi, veza sa ovim svetom tanka kao vlas, liie vas sile koja mora da prati ovaj poziv kojim upozoravate svet na ovu silu zla u svetu, da bi se potpuno odvojio od nje. Onda, brao, ako je od ovog asa potrebno da sila prati nau poruku, ta treba da radimo? Moramo se odvojiti od svega to ovaj svet poznaje. Jeste li spremni? Nije dovoljno da pitam jeste li spremni, ve elim da pitam: Da li je to ostvareno? Da li je ostvareno? [Vernitvo: Da.] Predivna je slika koju je brat Porter nedavno izneo, da je prorok, traei one koji su trebali da objave ovu poruku, gledao suvie nisko. Aneo je rekao: Podigni pogled. Hvala Gospodu to su iznad ovog sveta. Tamo i pripadaju. Iznad sveta, na temelju koji je Bog postavio za njih da na njemu stoje. A svi koji su tako nisko dole da ovek mora da gleda u svet da bi ih video takvi ne mogu da objave poruku treeg anela. Mi treba da budemo iznad sveta. Prema tome, brao, presecite veze. Osim toga, brao, dolo je vreme kakvog nije nikad bilo u ovome svetu, kad mora doi do odvajanja od sveta. Ja sam vas izabrao od sveta (Jovan 15,9 arni), rekao je Isus. Poto nas je On izabrao, traimo ga dan za danom da bi nas mogao odrediti za posao. Hristos je svojim uenicima rekao: Ja sam vas izabrao i postavio (Jovan 15,16 arni). Nema sumnje da nas je izabrao. Sagledajmo da nas je odredio za posao koji nam je dao; a taj posao je da ponesemo Boju re protiv svih sila koje ovaj svet poznaje, da odvojimo ljude od sveta tako potpuno za Boga da e potpuno zanemariti mo ovog sveta i sve veze sa njim. To nas opet dovodi do posveenja. Hvala Gospodu da je tako. I mi se moemo drati poruke treeg anela; ne moemo je zastupati, ne moemo imati njen duh ili obaviti posao za nju bez tog posveenja. Ima jo neto. O onima koji se dre Bojeg zakona nee se dobro misliti, nikada. Nee. Nee ih hvaliti ni milovati niti e se puno govoriti o njima, a nee biti ni laskanja i ulagivanja. Nee. Moda je bolje da o tome proitam jedan odlomak. itau iz Velike borbe, str. 590 originala:
I tada e veliki varalica uveriti ljude da su oni koji slue Bogu uzrok ovih zala. Oni koji su izazvali negodovanje neba svalie sav teret na one ija je poslunost prema Bojim zapovestima stalni prekor prestupnicima. Tvrdie se da ljudi nepotovanjem nedelje vreaju Boga; da ovaj greh navlai nevolju koja nee prestati sve dotle dok svi ne budu primorani da svetkuju nedelju, i da oni

60

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

koji propovedaju dranje etvrte zapovesti, i time potkopavaju potovanje nedelje, bune narod spreavajui ga da ne moe ponovo dobiti boansku milost i postii zemaljsko blagostanje. Tako e se ponoviti nekadanje optube protiv Bojih slugu, i to za isti uzrok: A kad vide Ahav Iliju, ree mu Ahav: Jesi li ti onaj to nesreu donosi na Izrailja? A on ree: Ne donosim ja nesree na Izrailja, nego ti, i dom oca tvojega, ostavivi zapovesti Gospodnje i pristavi za Valima (1. Carevima 18,17.18.) Kada lane optube budu izazvale gnev ljudi, oni e protiv Bojih izaslanika primeniti postupak vrlo slian onome koji je otpali Izrailj primenio protiv Ilije.

Na strani 592 itamo sledee:

Oni koji potuju biblijsku Subotu bie optueni kao neprijatelji zakona i reda, kao oni koji naruavaju moralne ograde drutva, kao uzronici anarhije i pokvarenosti, i kao oni koji navlae na zemlju Boje sudove. Njihovo savesno dranje Bojeg zakona proglasie se kao upornost, tvrdoglavost i preziranje vlasti. Oni e biti optueni da ne potuju vlasti. Propovednici koji poriu obaveznost boanskog zakona propovedae sa propovedaonice o dunosti da se graanske vlasti kao od Boga odreene moraju sluati. Oni koji dre Boje zapovesti bie u zakonodavnim telima i sudskim dvoranama lano predstavljeni i osueni. Njihovim reima e se dati lani smisao, a njihovim postupcima bie pripisane najgore pobude.

U Svedoanstvima, br. 32, str. 208 itam svedoanstvo dato 1885. godine pre sedam godina:
Dok ljudi spavaju, Sotona aktivno priprema stvari tako da Gospodnji narod ne moe da rauna na milosre ili pravdu.

Kako moemo oekivati da e biti milosra ili pravde kada je mo svih vlasti na zemlji u rukama papstva i njima upravlja Sotona? Kako moete da oekujete pravdu? I kako moete da oekujete pravdu kad je sm Sotona nahukao sve zemaljske sile protiv Bojeg naroda? Pravde nema; ne moemo da je oekujemo. To nas dovodi u situaciju da emo biti tako potpuno odseeni od sveta da neemo moi da oekujemo bilo kakvu zatitu; od njega neemo moi da oekujemo bilo kakvu pravdu, pa ni bilo kakvu milost. Ako je bude, onda e to biti samo Boje milosre koje ih privlai uprkos njima samima. Kad se naemo u poloaju da je jedino milosre koje moemo oekivati na Zemlji ono koje Bog izvlai iz njih, gde je onda na jedini oslonac? Samo u Bogu. Niko nas nee milovati niti e uopte voditi rauna o nama. Poto e tako biti, protiv nas e se izmiljati i iriti sve mogue pogrde. Voleo bih da znam kako moe ostati veran poruci treeg anela i raditi na njenom irenju neko ko je osetljiv na ono ta ljudi govore o njemu i kome je vrlo stalo do njegovog dobrog glasa ili se oslanja na svoj dobar glas? Ne moe. Ali hvala Gospodu, Bog ima neto mnogo bolje na ta moemo da se oslonimo, a to je karakter. Ne zaboravimo da je Isus, na primer u ovome svetu, sebe ponizio (Fil. 2,8). To odreuje da narod koji je treba da objavi poruku treeg anela i ostane veran Bogu u ovome svetu, treba da to uini vodei rauna samo o karakteru i uopte ne marei za pitanje dobrog glasa. Vie nikad ne treba da vodimo rauna o svom dobrom glasu ili onome ta ljudi mogu da misle i govore o nama. Nikad, zato to dobar glas ne spasava oveka. Ako eli da bude na dobrom glasu, ako mu on uopte padne na pamet, bolje bi bilo da digne ruke od svega, jer ne moe da ga ima ako zastupa poruku treeg anela. Zato je, brao, veeras vreme da odustanete od svih takvih izjava, jer ete na taj nain olakati svojoj brai. Ako po ovom pitanju mislite da pristanete na kompromis, bolje je da to sad odmah uinite, jer to dalje budete ili, i pristajali na kompromis, to ete stvoriti vee tekoe svojoj brai. Zbog toga, ukoliko niste spremni da nastavite do kraja, stanite veeras i krenite drugim putem, zavrite s tim i pustite druge da slobodno krenu napred. Doli smo do raskra i neka svako odlui hoe li raunati na to, s obzirom da se ne moe osloniti ni na ta to ovaj svet moe da ponudi. Ne dolazi u obzir da se misli na ugled ili ono ta e ljudi misliti. Kad sve sile ovog sveta ustanu protiv onih koji i dalje ostaju odani Bogu, onda karakter Isusa Hrista vredi deset hiljada puta deset hiljada vie od ugleda koji bilo ko moe da izgradi.

61

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

Ali ugled je velika stvar u oima sveta; kod Boga on ne znai nita. Ugled je sve to Sotona moe da ponudi. Jedino na njemu moe da gradi. Izjava koja se esto citira vai za oveka u ija usta ju je stavio pisac koji ju je izneo: Najvee blago koje smrtna vremena mogu da priute je besprekorno dobar glas.29 To je za njega bilo dobro, jer je jedino to je imao bio dobar glas. Zatim nastavlja da govori kako je izgubio ugled i da je veoma nesrean, pa kae: O moj ugled, moj ugled! Izgubio sam svoj ugled. I naravno, kad ga je izgubio, nije imao vie nita to bi ga podravalo. Bio je uniten. Nije imao karakter koji biste mogli da vidite, ve samo ugled da se osloni na njega. To miljenje je sasvim u redu, s obzirom na linost u ija usta je stavljeno od strane pisca, ali ono je la; la je. Najvee blago koje smrtna vremena mogu da priute nije besprekorna reputacija; najvee blago koje bilo smrtna ili besmrtna vremena mogu da priute je besprekorni karakter; a jedini besprekorni karakter koji se pojavio u ovome svetu je karakter Isusa Hrista. A taj karakter On daje tebi i meni kao besplatan blagosloven dar Onoga koji ga je nainio. Prema tome, brao, odbacite sva razmiljanja o dobrom glasu; tamo i pripadaju, jer dobar glas je isto tako nestabilan kao vetar, dok je karakter utvren kao venost. Ne marite za dobar glas. Izgradimo karakter koji e nas osposobiti da opstanemo na sudu. Iako Sotona moe uspeti da nas optereti najloijim glasom koji moe smisliti, zahvaljujui Gospodu dobiemo karakter koji e opstati na sudu. Onda sebi moemo priutiti da zanemarimo svet i ugled. U Isusu Hristu imamo neto mnogo bolje. Ali to nije sve. Postoji jo jedna faza toga. Dolazi vreme kad niko ko zastupa poruku treeg anela, Gospodnju Subotu, i bude joj odan, nee nita moi da kupi niti proda u ovome svetu. Zato svako ko tvrdi da je adventista sedmog dana, ko pripada poruci treeg anela, treba sada da odlui hoe li ostati uz poruku uprkos svim pitanjima i obzirima to se tie imovine i poseda u ovome svetu. U naem Delu sada ne moe da doe u obzir nikakvo raunanje to se tie imovine ili poslovnih interesa u ovome svetu. Od ovog trenutka nadalje nikakvo pitanje ovakve vrste ne moe da bude predmet razmatranja bilo kojeg adventiste sedmog dana. Ako ga ima, bolje je da ovog trenutka stane, jer ako budem poeo da se pitam mogu li toliko da imam ili kako e ispasti ovaj posao i hou li ovim izgubiti ili dobiti ako ostanem veran Suboti ako dopustim da se takva pitanja pojave u mojem razmiljanju, onda je bolje da dopustim da poslovni interesi dobiju svoje mesto i da se posvetim njima, a ovo ostavim. Ali kuda ide ovaj posao, ovaj posed kojim se bavim i o kome razmiljam? Sve to ide u propast. Prema tome, ako postoji neto do ega mi je u toj stvari mnogo stalo, ta e da bude sa mnom kad ona propadne? Naravno, i ja u propasti. Pretpostavimo da je veza s njom tanka kao svilena nit, hoe li me povui sa sobom? Hoe. Prema tome, brao, vreme je da se otkaimo od toga. Kao to vidite, opet smo se nali na raskru puteva. Od sada onaj ko zastupa poruku treeg anela mora da to ini i inie ne razmiljajui ni o kakvom profitu, novcu ili posedu, ili bilo emu to moe da bude lako kao pero ili da tei kao vlas, a moe da se odrazi na poruku treeg anela. To je tako. Neizbeno je, jer postoji objava da niko ne moe ni da kupuje ni da prodaje ako nema ig sa imenom Zveri ili sa brojem njenog imena (Otk. 13,17). Ko se pokloni Zveri i njenom liku i primi ig na svoje elo ili ruku On uopte ne mora da u to veruje. Ali zakon kae: Svetkuj nedelju i ako to ini, ta onda? Pristao je na kompromis sa Sotonom i prihvatio njegov ig, umesto Hristovog peata. Stavio je Sotonu iznad Hrista i slua svetovnu vlast, a ne Hristove rei. I koliko e sile nad svetom imati taj ovek da ga spasi? Ko prihvati nedeljne zakone u toj meri da prestane raditi i svetkuje nedelju zato to tako trai zakon, a i dalje misli da svetkuje Subotu, stavio je Sotonu iznad Hrista. On se oslanja na zemaljsku silu, a u ijim je ona rukama? U Sotoninim. Zar se svojom izjavom i postupcima ne oslanja na Sotonu isto kao na Hrista? Jesu li oni partneri? Ne, nisu. Brao, ne dopustimo mu da ue u partnerstvo. Niko ko uva svoju odanost poruci treeg anela nee dopustiti Sotoni da ue u takvo partnerstvo. Zar Subota nije znak onoga to je Bog oveku? Zar ona nije znak pravoga Boga i zar Bog nije Onaj to jeste. Zar ona, onda, nije znak onoga to Bog jeste? Poto je Subota znak onoga to Bog
29

Iz ekspirove drame Riard Drugi, in prvi, prizor prvi prim. prev.

62

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

jeste, ta je On onda? O, On je Gospod, Gospod Bog, milostiv, alostiv, spor na gnev i obilan milosrem i istinom, koji uva milost hiljadama, prata bezakonja i nepravde i grehe. On je na ivot. Dobro. Onda je Subota znak onoga to je Bog za oveka koji veruje u Njega. Ali gde moemo da naemo Boga? Gde jedino moemo da naemo Boga? U Isusu Hristu. I niko ne poznaje Oca, samo Sin i oni kojima Sin hoe da ga otkrije (Matej 11,27). Prema tome, za nas je Hristos Bog. Za ovaj svet i sva razumna stvorenja Hristos je Bog. Zar onda Subota nije znak onoga ta je Hristos za oveka? Kada je svetkujemo ona je znak onoga ta je Hristos za nas. Ako svetkujem nedelju zato to to zakon kae, onda je za mene nedelja isto to je i subota: time samo kaem da je Sotona za mene isto to to je za mene Hristos. Ako je to tako, onda mi Hristos ne znai puno. Ako mi Hristos tako malo znai da u da stavim znak papske sile, koji nije nita drugo do znak Sotonine sile, uporedo sa znakom onoga ta je Hristos meni, onda mi Hristos nita ne znai . Ako Hristos nije sve, ta je onda? On je sve u svemu. Ako On nije sve za mene, ta je onda za mene? Nita. Brao, to nas opet suoava sa injenicom da treba da zastupamo ovaj znak bez obzira na sve to Zemlja moe da tvrdi. Ali to nije sve. U tom stihu nalazi se jo jedna misao. Bilo joj je dato i da udahne ivot liku Zveri, da lik Zveri i progovori i da uini da se pogube svi koji mu se ne klanjaju (Otkrivenje 13,15). Prema tome, doi e vreme kada e onome ko ostane veran poruci treeg anela biti izreena smrtna kazna; bie lien svog ivota kaznom i zemaljske sile u ijem je dohvatu objavie da ga je izgubio zbog kazne. Moemo li onda raspravljati o bilo kakvom pitanju ivota? Moemo li, brao? Moe li neko oceniti koliko vredi njegov ivot i onda misliti da li to utie na njegovo razmiljanje o poruci treeg anela, da li e je se drati ili ne? O takvim stvarima treba da razmiljamo. Na to sam mislio. Ako dopustim da u vezi sa mojom odanou poruci treeg anela vodim rauna o svom ivotu, ta onda vredi ako idem dalje sa ovom porukom? Zato ne bih odmah veeras prekinuo s njom? injenica je, kao to je reeno, da u zbog kazne izgubiti ovaj ivot ako zastupam ovu poruku. Prema tome, ako dopustimo da nas ovo pitanje optereuje, bolje je da odmah stanemo i prekinemo s njom. Zar ne znate da smrtna kazna, sama po sebi, prati svaki korak, ak i prvi korak koji se ini u progonstvu? Ona je svakako ovde. Nije ovde na reima nije ovde u objavljenoj kazni ali je ovde, jer kad vlast krene da nametne verske zakone, uvek joj je cilj da spasi vlast, uvek radi spasavanja vlasti ovaj nedeljni zakon Kongresa ve je objavljen sa ovim ciljem. Dakle, oni koji ne potuju nedeljne zakone, kanjavaju se novanom kaznom i oni je naravno ne plaaju svetkovatelji Subote je ne plaaju. Moraju da idu u zatvor da tako plate kaznu, odslue odreeno vreme i izlaze iz zatvora. Onda nastavljaju da rade nedeljom. Oni ih opet novano kanjavaju, i ponovno zatvaraju da odslue novanu kaznu, a onda ih putaju na slobodu. Naravno, oni ponovno rade nedeljom, i ovaj put je kazna vea, pa i zatvor due traje. Ali nikakve mere ne zaustavljaju rad nedeljom, to im je zapravo cilj. Zar ne vidite da kada najtee kazne ne postiu cilj koji vlast eli da ostvari, ona e na kraju jednostavno morati da posegne za najteom kaznom, a to je smrt. Prema tome, smrtna kazna krije se u svakom nedeljom zakonu proglaenom na Zemlji, budui da zakon mora da bude propraen pretnjom sile i sproveden. Zbog toga je istoriar Gibbon pre vie od sto godina rekao svetu:
Obavezno je da pokretai progonstva prethodno razmisle da li su odluili da ga podupru do krajnjih granica. Oni podstaknu plamen koji se trude da ugase, i ubrzo postaje nuno da kazne nepokornost prestupnika, kao i njegov zloin. Novana kazna koju nije u stanju ili nije spreman da plati, izlae ga otrim merama zakona, a njegovo preziranje lakih kazni navodi na upotrebu i prikladnost smrtne kazne.

Zato je ovaj istoriar upozorio sve drave i vladare da pre nego to krenu sa progonstvom, razmisle hoe li ga podrati smrtnom kaznom. Ako nisu, bolje je da sa njim i ne zapoinju. To je u prirodi stvari i zapisano je da e tako biti u praksi.

63

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

Zar iz ovih rei nije jasno da e narod koji ostane veran poruci treeg anela, veran Bojem zakonu i Njegovoj Suboti, morati da to ini bez obzira na svoj ivot? Zar nije tako? [Publika: Tako je.] Jo neto: Kada bude povuena svaka zemaljska podrka i zatita, kada vie ne bude obzira prema ugledu o kojem svet ima tako visoko miljenje, kada vie ne bude vredeo nikakav posed ni posao i kada i ivot doe u pitanje, ta je jo ostalo? Koliko svetovnih stvari i interesa ostaje vezano uz tog oveka? Kada je razmislio o ceni i odluio da se ne oslanja na zemaljsku zatitu, i ne rauna na milosre ili pravdu; kada je sve to uzeo u obzir i odluio da ne mari za ono to ljudi misle ili kau o tome; kada je sve to uzeo u obzir i odluio da mu nije stalo moe li imati posed ili moe li prodati ili kupiti ili uiniti ovo ili ono ili neto drugo; kad je sve to uzeo u obzir i odluio da mu nije stalo do ivota ili da ima obzira prema njemu kada je o svemu tome razmislio, da li je tom oveku stalo do sveta? [Publika: Nije.] Zar nije onda Biblija, Boja re, pozvala svakog adventistu sedmog dana da sve to uzme u obzir i da razmisli i odlui? [Publika: Da.] Onda je vreme da svako od nas pone ozbiljno da razmilja. Ali hvala Gospodu, uopte ne treba da se bojimo neprijatelja. Gospod nee nikad dozvoliti da ti ili ja budemo zatvoreni na mestu iz kojeg nije spreman da nas mnogo slavnije oslobodi nego da nikad nismo ni dospeli tamo. Gospod ni tebe ni mene ne poziva da krenemo putem koji vodi do gubitka bilo ega, a da nam umesto toga ne da ono ta je beskrajno vrednije. Kad nas poziva da zastupamo Njegovu istinu, koja onemoguava da raunamo na bilo kakvu zemaljsku potporu ili zatitu, On jednostavno kae: Ovde ti je na raspolaganju sva nebeska i zemaljska sila, ovde te pokriva Svemogui. Sledi me! Zaklon je Bog veni i pod miicom venom (5. Moj. 33,27). Ne boj se! Tako On kae, zar ne? Proitajmo malo vie toga da bismo shvatili koliko je to povezano. U Isaiji 51. glavi nalazimo molitvu kojom Gospod eli da mu se obratimo: Probudi se, probudi se, obuci se u silu, miico Gospodnja; probudi se kao u staro vreme, za narataja prolih; nisi li ti isekla Ravu [Misir] i ranila zmaja? Nisi li ti isuila more, vodu bezdana velikog, od dubine morske nainila put da prou izbavljeni? Tako oni koje iskupi Gospod neka se vrate i dou u Sion pevajui, i veselje veno neka bude nad glavom njihovom; radost i veselje neka zadobiju, a alost i uzdisanje neka bei. Kako e se ii u Sion? Pevajui. Ponimo onda da pevamo sada. Zato Bog ne eli da hodamo pognute glave, skrivajui se kao da se bojimo da nas vide i kao da za nas nema mesta u svetu? Uspravite se i podignite glave svoje, jer se pribliava izbavljenje vae, rekao je Isus (Luka 21,28 Sinod SPC). Mi pripadamo ovome svetu, svako od nas, dok Bog ne zavri s nama; Sotona ne moe da nam naudi dok Gospod ne zavri s nama; ak ni onda ne moe da nam naudi. Idimo svojim putem pevajui! Radujmo se! Ja, ja sam uteitelj va; ko si ti da se boji oveka smrtnog i sina ovejeg, koji je kao trava? (Isaija 51,12). I mi ispovedamo da verujemo u Boga! Mi zastupamo Boji zakon i imamo Gospodnju Subotu, i to nam otkriva ko je Bog, da je On pravi Bog, da je ivi Bog i veni Car. Od Njegovog gneva zadrhtae zemlja i svojom reju moe da stvara svetove, a svojom reju moe da ih razbije u delie; a ovde su neki ljudi, slini travi, koji e ubrzo nestati, i oni kau da e vas strpati u zatvor ako to inite, a ako ste uporni do kraja, eka vas smrt. I mi se toga bojimo! Zar Bog nema pravo da postavlja takvo pitanje? Ko si ti da se boji oveka smrtnog? To On eli da zna. Zar to nije poteno pitanje? Ja, ja sam uteitelj va; ko si ti da se boji oveka smrtnog i sina ovejeg, koji je kao trava? Zar ne vidite uvredljivost ideje da onaj ko tvrdi da veruje u Gospoda postupa na ovakav nain? Gospod kae da to nije oslanjanje na Njega. Proitajmo jo koji tekst. I zaboravio si Boga Tvorca svog, koji je razapeo nebesa i osnovao zemlju? I jednako se boji svaki dan gneva onog koji te pritenjuje kad se sprema da zatire? A gde je gnev onog koji pritenjuje? (13. stih). Hvala Gospodu! Upravo sada izgleda kao da e provaliti gnev onoga koji pritenjuje. Zato bismo ga se bojali, kao da je u stanju da nas uniti? Zar Ilija nije napadnut i isteran pa je beao da spasi ivot? Ali nakon to je dugo hodao i umorio se, legao je da

64

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

poine i zaspao od umora, a Gospodnji aneo mu je priao, dotakao ga i rekao: Ustani, jedi! A on pogleda, i gle, elo (kod Bakoti) glave mu hleb na ugljenu peen i krag vode. Hvala Gospodu! Zar Ilija nije bio savreno zatien? Brao, zar nije vredno da nas isteraju, da bismo imali anela koji e to uiniti? ta bista radije, da vas ne isteraju ili da imate anela koji e doi i tako stati uz vas? Prema tome, ne bojmo se. Ilija je legao i ponovno zaspao, kao i Petar kad je bio osuen na smrt. A zato da ne? Kakve koristi od zabrinutosti? Ilija je lagao i zaspao, a aneo je doao i probudio ga po drugi put, i sluio mu. Ponovno je rekao: Ustani, Ilija, i jedi, jer ti je put dalek. Brao, Bog e nam dati hleba za put. Ako je putovanje daleko, dae nam dvostruko hleba pre nego to krenemo. Kaem vam, brao, vreme je da se ponemo uzdati u Gospoda. Hajde da to uinimo sada! On tako kae. Na drugome mestu kae: Hleb e mu se davati, voda mu nee nedostajati (Isaija 33,16). Tako je. Brzo e se oprostiti suanj, nee umreti u jami, niti e biti bez hleba. Jer sam ja Gospod Bog tvoj, koji raskidam more, da valovi njegovi bue; Gospod nad vojskama ime mi je. Ja ti metnuh u usta rei svoje i senom ruke svoje zaklonih te, da utvrdim nebesa i osnujem zemlju, i kaem Sionu: Ti si moj narod. (Isaija 51,14-16). Brao, prihvatimo to! Ne treba da se bojimo ugnjetavanja ili tekoa, ili da li emo moi da kupujemo ili prodajemo, jer Gospod ima neto mnogo bolje. A ta se reputacije tie, pustite je. On daje karakter karakter kojeg je sam istkao od detinjstva do groba koji je u svemu savren. I On kae: Uzmi ga i obuci, i doi na moju svadbenu veeru. To je karakter i to je pokrivalo (veo Savremeni srpski prevod) kojim pokriva svoj narod tako da ga zla ne mogu dotai niti ga neprijateljska sila moe nadvladati ili uprljati. Veoma u se radovati u Gospodu, i dua e se moja veseliti u Bogu mom, jer me obue u haljine spasenja i platem pravde ogrte me (Isaija 61,10). Hvala Gospodu! A u pogledu ivota. Kad vas i mene pozove da pokaemo vernost Njegovom zakonu kojom stavljamo svoj ivot na kocku, koja e na ivot dovesti u opasnosti da nas neka zemaljska sila lii ivota, ta onda? On jednostavno kae: odreknite se ivota. I onako e mu ubrzo doi kraj. A ovde je ivot koji e trajati svu venost. Kad On od vas i mene trai da zastupamo Njegov zakon to e nas izloiti opasnosti da izgubimo ovaj prolazni, smrtni ivot nalik na maglu, On kae: Evo poetka venom ivotu. Ko veruje u Sina, ima veni ivot (Jovan 3,36). I ovo je svedoanstvo: Bog nam je dao ivot veni i ovaj ivot je u njegovom Sinu (1. Jovanova 5,11). Zar nam ga On nije dao? Ko ima Sina imae ivot jednog dana? [Publika: Ne.] Ko ima Sina, ima ivot (12. stih). Kako je mogue da imamo Sina bez ivota? Da li je Hristos mrtav? Ne, On ivi. Prema tome, kad imamo Njega, onda imamo ivot koji je u Njemu. Vidite li do ega nas dovodi, kada onaj ko tvrdi da ima Hrista ne veruje da ima ivot koji je u Hristu, a to je veni ivot? Kakav je to Hristos? Hristos bez ivota u sebi? Ne. Hristos nije mrtav. Zar to nije godinama odzvanjalo u naim uima glasom koji je uvek iznova govorio u Gospodnje ime? Brao, Hristos se ne nalazi u Josifovom novom grobu sa velikim kamenom navaljenim na grob. Ne. On je vaskrsao! On ivi! Objavite to jezikom i perom. Budui da On ivi i da e veno iveti, kada imam Njega, onda imam ivog Spasitelja. Ko ima Sina, ima ivot (1. Jov. 5,12). Kakav je ivot u Njemu? Samo veni ivot. Prema tome, kada imam Njega, imam Njegov ivot, a to je veni ivot, upravo kao to je On rekao. Ali, kako nam je to izneo brat Haskell u svojem predavanju, mi ne moemo da imamo taj ivot ako ne predamo ovaj. Kada to inimo upoznajemo Isusa Hrista. Zar ne vidite da je to bila dananja pouka? Predajte ovaj ivot i dobiete onaj koji vredi mnogo vie. Sada je vreme tome. Ali ako se drite ovog ivota, kad on prestane, ta vam je ostalo? [Publika: Nita.] Zbog toga mukarac ili ena koji poinju samo s ovim ivotom, ne trebaju da poinju sa porukom treeg anela, jer kad doe ispit u kome je taj ivot na kocki, oni e se drati njega. U tome je opasnost. ovek ne moe da proe kroz ono kroz ta e proi poruka treeg anela ako ima samo ovaj ivot. Ne moe da proe. Poto je on sve to ima, on e ga se drati kad bude izloen opasnosti. Ali onaj ko nee mariti za ovaj ivot, koji ga nee smatrati vanim, ako uzme ivot koji se meri Bojim ivotom, taj ivot koji je Boji ivot, imae ivot koji nikad nee biti u opasnosti.

65

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

Takav ovek je siguran. On moe ii kud god ga poruka pozove. Jer Onaj koji je ivot ove poruke, je ivot Onoga ko e sauvati njegovu odanost ovoj poruci. Mi u svom telu stalno nosimo Isusovo umiranje da se i Isusov ivot jasno pokae u naem telu. Jer, nas, ive, stalno predaju smrti radi Isusa (Jer mi ivi stalno se predajemo na smrt za Isusa Sinod SPC) (2. Kor. 4,10.11). Zar nije tako od ovog trenutka nadalje? Zar od ovog trenutka nadalje nije iva istina da se oni koji stoje uz poruku treeg anela uvek predaju na smrt, kako je to bilo kod samih apostola? Uvek predani na smrt, to je prisutno u svim naim razmiljanjima. Sa time emo se suoavati sve vreme. Prema tome, brao, umesto zemaljske sile na koju ne moemo da se oslonimo, a koja je nesumnjivo protiv nas, Bog nam daje svoju silu. Umesto ugleda Bog nam daje karakter. Umesto zemaljskih stvari zemaljskog bogatstava, kua, zemlje, poseda, mogunosti zaraivanja ili bilo ega slinog, Bog nam daje Isusa Hrista u kome su sakrivena sva blaga mudrosti i znanja i vi imate puninu u njemu (vi ste ispunjeni u Njemu Sinod SPC) (Koloanima 2,10). Bog Ga je postavio naslednikom svemu, a mi smo naslednici Boji, a sunaslednici Hristovi, jer kad s Njim stradamo s Njim emo se i proslaviti. On je naslednik svemu, a mi smo sunaslednici. ta onda pripada nama? [Publika: Sve.] ta onda imamo? Sve to Bog ima. Zar onda nismo bogati? Umesto ovog ivota koji e nam oduzeti zemaljske sile, Bog nam daje svoj ivot. Kad od nas trai da pokaemo odanost Njemu i Njegovom Delu, Gospod jednostavno kae: Evo poetka venom ivotu. Zar nas onda Gospod nije dobro naoruao? O, stavimo sada na sebe oruje Boje. To se trai da budemo jaki u Gospodu i sili Njegove moi. Jer, naa borba nije protiv krvi i mesa, ve protiv poglavarstava, protiv vlasti, protiv vladara ovog mranog sveta i protiv zlih duhovnih sila na nebesima. Zato uzmite svu Boiju opremu (sve oruje Boije arni) da moete da se oduprete na dan zla i kad sve izvrite da se odrite (Efescima 6,12.13). Gospod eli da zauzmemo takav stav i da tako postupimo. On kae: Neu te ostaviti niti u od tebe odstupiti (Is. Nav. 1,5). Evo, tu smo. ta ete uiniti? Izaberite sebi danas kome ete sluiti (Is. Nav. 24,15) i kojim putem ete krenuti.

66

Poruka treeg anela Br. 7.

Stareina A. T. Jones
Neki su se u petak uvee pitali ne preterujem li moda u ovim stvarima, ali mislim da e se posle onoga ta je brat Porter proitao iz Svedoanstava, svi sloiti da je bilo ispravno. Ne elim, brao, da mislite kako izmiljam stvari koje iznosim zato to ste vi u pitanju. Da sam od prolog ponedeljka uvee propovedao ljudima koji nikad nisu uli za adventistu sedmog dana niti za poruku treeg anela, iznosio bih im isto to to sam iznosio vama, jer osim poruke treeg anela ne znam ta bih trebalo da iznosim. Ne znam ta bih drugo trebao da uinim za ljude kad god im propovedam, nego da ih suoim sa njihovom potrebom za Bojom silom. Do sada vam nisam govorio nita to ne bih rekao svima drugima. Posle nekog vremena moda doe neto to u rei vama, a to ne bih rekao drugim ljudima, jer moda su neki od nas radili neto to drugi ne bi radili, ali to je jedini razlog. Pogledajmo opet saetak predavanja koja smo imali. Ustanovili smo da nema nita to bi nas u ovo vreme moglo podrati osim sile Boje. Ustanovili smo da nas nita nee zadovoljiti, nita nam nee vredeti osim Bojeg karaktera. Ustanovili smo da se, to se tie sredstava i poslovnih stvari vezanih za ovaj svet, vie ne moemo osloniti ni na ta od toga, ve samo na ono to Bog daje. Ustanovili smo da, to se ivota tie, ni na to vie ne moemo da raunamo; jedino to e da zadovolji, jedino na ta moemo da se oslonimo, jedino to e udovoljiti naim zahtevima potrebama naroda koji e sada stati za Gospoda jeste da je od ovog ivota bolji onaj veni ivot, Boji ivot. Prema tome, prvo, nita nas nee podupreti osim sile Boje. A gde moemo da je naemo? U Isusu Hristu. Hrista, Boju silu i Boju premudrost (1. Kor. 1,24), to je On. Gde nalazimo Boji karakter? U Hristu. Gde nalazimo sve ove stvari, velike Boje stvari? U Hristu. Gde nalazimo bolji ivot od ovoga? Boji ivot, u Hristu. Pa ta onda imamo da propovedamo svetu osim Hrista? Na koga moemo da se oslonimo osim Hrista? ta je onda poruka treeg anela osim Hristos? Hristos je Boja sila; Hristos je neiskazano Boje bogatstvo; Hristos je Boja pravednost, Hristos je ivot Boji; Hristos je Bog. To je poruka koju sada treba da objavimo svetu. Zar nije? ta je onda svetu potrebno? Hristos. Da li im je potrebno ita drugo? Ne. Postoji li ita drugo? Ne. Jer, u njemu telesno prebiva sva punina boanstva, a vi imate puninu u njemu (Koloanima 2,9.10). Kao to sam malopre rekao, da sam propovedao ljudima koji nikad nisu uli za poruku treeg anela, da sam im propovedao od ponedeljka uvee, propovedao bih isto i suoio ih sa Isusom Hristom kao i vas. Uostalom, ima itav jedan skup nevernika koji se okupljaju na jednome mestu, koji ekaju da mi upute poziv da doem i da im idui put govorim, i to je ono to u im rei. Cela ta zajednica tvrde da su nevernici pruila mi je priliku da im ve tri puta govorim, i ja sam tim ljudima govorio o ovim stvarima na licu mesta i oni su ve pitali: ta da inimo? Jedan od njih je rekao: Vi ste nam sve to rekli i to je jasno, ali nam niste rekli ta da radimo. Gledajte, rekao sam, nemam vremena da vam to veeras kaem. Dajte mi priliku i ja u vam rei ta da radite. A oni su kazali: U redu, i ja u to uiniti. Kad doe to vreme predloiu ima ta da ine. Nameravam da im iznesem upravo to to sam vama izneo, da se moraju odrei svih ideja o zemaljskim osloncima, da se moraju odrei svih misli o bogatstvu i imetku i bilo ega takvog i svih ideja i misli o ivotu, ako misle da se usprotive ovom pokretu Crkve i drave. I oni mogu da to vide. Onda u im rei da to ne mogu uiniti ako ne dobiju neto bolje, a to bolje je Isus Hristos; oni moraju imati Njega jer u protivnom nee moi da opstanu. Brao, svet je spreman da uje ovu poruku, a mi je imamo; svet je spreman da je uje i on e je uti. Prema tome, Hristos je sila Boja; Hristos je mudrost Boja, Hristos je neistraivo bogatstvo i Hristos je Boji ivot. To treba da propovedamo. Kako bismo sve to saeli u jednu re? Kako bismo to izrazili? Jevanelje. ta znai propovedati Jevanelje? To znai propovedati Boju tajnu koja je Hristos u ljudima, nada slave. ta nam je Bog dao da prenesemo svetu osim veito evanelje da

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

ga objavi stanovnicima zemlje i svakoj narodnosti i svakom plemenu i jeziku i narodu? (Otk. 14,6 arni). Zar poruka ne poinje tako? A onda, kad ljudi ne budu eleli da prihvate veito jevanelje niti da se poklone Onome koji je stvorio nebo i zemlju i more i izvore vodene kome e se klanjati? Zveri i njenom liku. Pade, pade Vavilon veliki; a onda poruka treeg anela kae da e se pokloniti zveri i njenom liku. Prema tome, ljudi e se pokloniti ili zveri i njenom liku ili e se Bogu pokloniti. To je reeno. Prema samoj poruci i vremenu u kome smo, ljudi u ovome svetu jedino mogu da slue ili Onom koji je stvorio nebo i zemlju, more i izvore vodene, ili zveri i njenom liku; drugog izbora nema. Ove tri poruke su jedna trostruka poruka. U naroitim svedoanstvima (Special Testemonies) ima jedno upueno Brai na odgovornim poloajima. itamo na strani 15:
Dok vrsto drite zastavu istine, objavljujui Boji zakon, neka svaka dua zapamti da je Isusova vera povezana sa Bojim zapovestima. Trei je aneo prikazan kako leti posred neba, to simbolizuje delo onih koji objavljuju poruku prvog, drugog i treeg anela; one su sve povezane.30

Prema tome, prva stvar i jedina koja pokriva sve ove poruke je veito jevanelje. Mi smo jednom ili dva puta spomenuli jevrejsku crkvu kao ilustraciju situacije u kojoj se mi nalazimo. Ustanovili smo da je ta crkva okrenula lea Bogu i pridruila se Cezaru da bi mogla ukloniti Hrista s puta i izvriti svoj naum to se Njega tie. Onda je Gospod iz te crkve i tog naroda pozvao sve koji e Ga posluati, sve koji e Mu sluiti, pre nego to taj narod bude uniten; On je taj posao obavio s nekolicinom uenika koji su verovali u Isusa kad se vazneo na nebo. Oni su bili tri i po godine sa Isusom; propovedali su. ak su i inili uda u Njegovo ime. On ih je poslao da propovedaju: Govorite da se pribliilo carstvo nebesko (Matej 10,7 arni). Njihova poruka je bila toliko vana da su, ako ih neko mesto nije primilo, trebalo da otresu prah sa svojih nogu pre nego to bi krenuli dalje. Ali pre nego to su mogli da propovedaju jevanelje, koje im je On poverio kad se uznosio na nebo, rekao je: Ali, ostanite u gradu (Jerusalimu) dok se ne obuete u silu sa visine. Zar ne bismo smatrali da su oni, nakon to su proveli sa Hristom tri i po godine, sluajui Ga, volei Ga, prouavajui Njega i sa Njim, i s obzirom da su sve vreme poduavani, pa ak i da su propovedali zar ne bi bilo prirodno pretpostaviti da su oni bili sposobni da odnesu jevanelje svetu? Ali ne; rekao im je, ostanite u gradu. A ja u, eto, poslati na vas obeanje svoga Oca; vi sedite u gradu dok se ne obuete u silu s visine (Luka 24,49 arni). Kolika je sila ustala protiv njih i poruke koju su propovedali? Sva sila sveta. Jer Boja crkva, nazovi Boja crkva, ceo narod, udruio se sa Cezarom koji je vladao svetom. Sva se sila sveta podigla protiv njih. Nazovi Boja crkva i narod povezali se sa vlastima i podstakli ih protiv Boga i Hristovog imena. A o tome Hristu kojeg su raspeli i uloili najvee napore da Ga sklone sa sveta i iz umova ljudi Njegovi uenici trebalo je da idu i propovedaju; upravo to ime i tu linost, da ih samo vera u Njega moe spasiti. I to je trebalo da propovedaju bez obzira na sve sile koje je ondanji svet poznavao. Neposredno pre toga, jedno dvanaest dana ili dve sedmice, Isus im je to govorio, a Petar se uplaio kao devojica i rekao da ne poznaje Hrista. Bila je tamo devojka koja je poela da govori: Videla sam te sa tim Galilejcem. Ne, nisi, ne. Ja ga ne poznajem. Onda je doao blie vatri pa ga je bolje videla i rekla: I ti si jedan od njih. Ne, nisam. Ne. Nikad ga nisam poznavao. A onda, da to dokae, opsovao je i proklinjao. Da li je bio spreman da se suoi sa svom silom sveta? Nije. Trebalo je da bude upoznat sa takvom vrstom ivota i da ima oslonac u neemu tako da ga ta devojka ne bi uplaila pre nego to je mogao da se suoi sa svetom. Zar nije? A Isus im je svima rekao: Svi ete se vi sablazniti o mene ovu no. Ne, neemo, rekli su svi, a Petar je kazao: Ako se svi sablazne o tebe, ja se nikada neu sablazniti. Isus je rekao: Zaista ti kaem da e me se tri puta odrei ove noi pre no to zapeva petao Ree mu Petar: I ako treba da umrem s tobom, neu se tebe odrei! Tako rekoe i svi uenici. Pa ipak su ga napustili, zar ne? (Mat. 26,31-35).

30

SpTA01b 15.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

Prema tome, vidimo da, kao to se ticalo njih i njihovog rada i kao to se ticalo sile koja se protivila njihovom radu, i mi se nalazimo u istoj situaciji u kojoj su se i oni nalazili kad se Isus vazneo na nebo. Mi se nalazimo tano na mestu gde se sva sila ove Zemlje udruila protiv poruke koju treba da objavimo svetu; zato treba da i mi, kao i oni, budemo obueni silom sa visine. injenica je da se nalazimo na istom mestu kao i oni kad se Isus vazneo na nebo i kada im je rekao da sede dok ne dobiju ovu silu. Kad se vazneo, rekao je, kao to je zapisano u Delima 1,8: Nego ete primiti silu kada Duh Sveti sie na vas. ta je onda trebalo da ekaju? Silazak Svetoga Duha. ta je On trebalo da im donese? Silu. Ko je trebao da ih obdari silom? Sveti Duh. Ne moram da itam tekstove iz malih Posebnih svedoanstava i iz knjige Sluge Jevanelja, koje je brat Prescott ovde itao, a koji govore o istom predmetu; o tome kako nam Gospodnje rei kau da onako kako su uenici postupili i mi treba da postupimo. Kako treba da se okupimo u grupe koje e se moliti za Svetoga Duha i kako je bilo potrebno deset dana traenja Boga do trenutka kad su mogli da upute delotvornu molitvu i prime ono to su traili verujui da e primiti ono zata se molili. Ne moram ni da ponovo itam odlomke iz rukopisa Svedoanstava, da e se, kad Boji narod svim srcem bude pojednano traio Njegovog Svetog Duha, sa ljudskih usana uti svedoenje koje je ispunjenje rei: Posle toga videh jednog drugog anela kako silazi sa neba. Imao je veliku vlast, a zemlja je bila obasjana njegovim sjajem (Otkr. 18,1). I: Molitve se svakodnevno uzdiu k Bogu za ispunjenje ovog obeanja da budu obdareni silom. Tako imamo Gospodnju re da se molitve uzdiu svakog dana. Jesu li vae meu njima? Jesu li moje meu njima? Doi e dan kad e se uzdii poslednja molitva potrebna za donoenje ovog blagoslova. A onda? On e doi. Brana e se provaliti i iz nje e potei Sveti Duh, Pedesetnica. Pogledajte, pie, dok se molitve svakodnevno uzdiu k Bogu za ispunjenje ovog obeanja, nijedna molitva iznesena u veri nije uzaludna. Kao to vidite, u tome je sav blagoslov ovog obeanja. Da, kad nam Bog kae da se za neto molimo, to nam irom otvara vrata da se molimo sa svrenim pouzdanjem da emo to primiti. Kad nam On kae da se za neto molimo, to irom otvara vrata i nema nita to bi moglo da se isprei ispunjenju. ta nam On kae? Da nijedna molitva iznesena u veri nije uzaludna. Jednog od ovih dana bie upuena poslednja molitva i bie izliven ovaj blagoslov. A ko e ga primiti? Oni ije molitve su se uzdizale Bogu za njega. Nije vano je li taj ovek u sreditu Afrike, a to izlivanje se dogaa ovde u Battle Creeku; on e ga primiti jer se zbog naih molitava za blagoslov otvorio kanal izmeu nas i izvora blagoslova i ako svojim molitvama budemo drali taj kanal otvoren, kada se Duh bude izlio, on e neminovno dopreti do mesta gde su molitve poele, jer je kanal otvoren. Onda, brao, moemo li imati vie ohrabrenja da se molimo kad vidimo ta se zbiva oko nas? Zar moe da bude vie ohrabrenja da ove molitve uputimo svim svojim srcem i sa savrenim pouzdanjem? Evo rei iz knjige Sluge Jevanelja, koje jasno govore o tom predmetu; strana 370 i 371. Govorei o apostolima, pie:
ekali su na ispunjenje Njegovog obeanja i arko se molili. Upravo to treba da ine oni koji uestvuju u objavljivanju dolaska Gospodnjeg na oblacima nebeskim; jer treba da se pripremi narod koji e opstati u veliki dan Boji. Premda je Hristos uenicima obeao da e primiti Svetog Duha, to nije otklonilo potrebu za molitvom.

Pa naravno. To otvara put molitvi. Ako Bog neto nije obeao, da li sam slobodan da se za to molim? Ne, jer mi treba da se molimo po Njegovoj volji. Ali kad je Bog obeao, treba li da inim neto drugo osim da se molim? U tome je lepota toga.
Oni su se jo ozbiljnije molili. Oni su jednoduno nastavili da se mole. Oni koji su danas angaovani u sveanom radu pripremanja naroda za dolazak Gospodnji, takoe treba da nastave sa molitvom. Prvi uenici su bili jednoduni. Kod njih nije bilo spekulisanja, nikakvog iznoenja udne teorije kako e doi blagoslov.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

Posebno mi je znaajna misao: Kod njih nije bilo petpostavljanja, nikakvog iznoenja udne teorije kako e doi blagoslov. To se tie nas danas. Mi ne treba da smiljamo neke udne teorije kako e do toga doi. Ako neko pone da govori: O, doi e kao na Pedesetnicu. Hujanje silnog vetra bie takvo i takvo. Ognjeni jezici izgledae upravo tako, itd., itd. Pa e to prihvatiti i rei: Tako e doi idui put i po tome u znati kad doe. Onaj ko o ovome govori na takav nain, nikad nee primiti blagoslov. Srca su trebala da im budu ispravna pred Bogom, i uopte nije naa stvar kako e Gospod ispuniti svoje obeanje. On ne oekuje da Mu diktiramo i kaemo: Sveti Duh mora doi na ovaj nain, inae to nee biti Sveti Duh. Prema tome, ako ste o tome imali bilo kakvu teoriju, iskorenite je veeras i neka vae teorije zauvek ostanu nedostupne. Nemamo pravo da u mislima odredimo nain na koji e Gospod da te stvari uini. Oni su bili u takvoj situaciji; i mi smo u takvoj situaciji; i, brao, kao to se kod njih ispunilo obeanje, tako e se ono ispuniti i sada na onima koji se mole za istu stvar. Ne znamo kada e to doi. Jo neto, trebalo je da propovedaju. ta? Jevanelje. Pavle stalno objanjava da je Jevanelje Boja tajna skrivena vekovima i tokom niza narataja, a sada se pokazala Njegovim svetima. Oni su propovedali to Jevanelje, tu tajnu Boju, a ta je to? Hristos u vama, nada slave; Hrista, Boju silu i Boju premudrost; neistraivo bogatstvo Hristovo; Hrista, i to raspetoga. To su propovedali; samo to i nita drugo. Pavle je, seate se, u 2. Korinanima 6. poglavlju rekao da su kao oni koji nemaju nita a sve poseduju. (Stih 10). Zar jasno ne vidite bedno stanje oveka koji se u ovom svetu dri onoga to ima u rukama? Zar jasno ne vidite bedno stanje adventiste sedmog dana koji se dri onoga to ima u ovom svetu? Treba da ima mnogo vie od toga ili nikad nee proi kroz vreme nevolje. Ali kad se svega odreknemo i raunamo da nemamo nita, ta onda? ta emo onda da imamo? Sve. Onda nam nita ne mogu oduzeti. Od ljudi koji su u ovakvom stanju nita ne moete da uzmete. Zar nije tako? [Vernitvo: Da.] Ne mogu da nam uzmu silu. Mogu li? Ne mogu da nam uzmu karakter. Ni nae bogatstvo ne mogu da nam uzmu. Ne mogu da nam uzmu ni ivot, jer je Hristos na ivot, a Njega nam ne mogu oduzeti. Prema tome, kad smo u takvoj situaciji, onda na samom poetku pobeujemo svet i sve njegove sile. Uzmimo jo jednu frazu s tim u vezi: Kao oni koji nemaju nita a sve poseduju, kao siromani a obogaujui mnoge. To je na posao u ovom svetu, da obogatimo ljude. Kao to je Isus postao siromaan da se mi moemo obogatiti, tako i mi postajemo siromasi da bi se mnogi drugi mogli obogatiti. Prema tome kad imamo Hrista, samo Hrista, nita osim neistraivog bogatstva Hristovog, mi moemo da obogatimo svakoga ko je voljan da uzme besplatni dar ovog bogatstva. Oni su propovedali Boju tajnu Hristos u vama, nada slave. A onda se pojavila jo jedna tajna. Poela je da se pojavljuje dok su propovedali. Oni su propovedali tajnu koja je bila skrivena od vremena i narataja (arni), a sada se ispoljila u svetu kao nikada pre. Ali dok su objavljivali ovu tajnu, pojavilo se delovanje jedne druge tajne, i ova tajna bezakonja je ustala i ponovno sakrila Boju tajnu posle smrti apostola ova tajna bezakonja je ustala i proirila se po svetu i ponovo sakrila Boju tajnu za vremena i narataje. Zar nije bilo tako? Ali kad u Otkrivenju otvorimo deseto poglavlje, nalazimo anela koji jednom nogom stoji na moru, a drugom na kopnu, koji vie gromkim glasom i zakle se Onim koji je doveka iv, koji je stvorio nebesa i ono to je na njima, i zemlju i ono to je na njoj, i more i ono to je u njemu: Nema vie odlaganja! (da vremena nee vie biti arni). Nego, onih dana kad se oglasi sedmi aneo, kad zatrubi, bie dovrena Boija tajna (svriti tajna Boija arni) (Otk. 10,6.7). U poslednje vreme sam se pitao nije li ovo namerno tako napisano da e se tajna Boja svriti. Ona se odavno trebala svriti. To su nam rekla Svedoanstva. Ali zbog naeg razvodnjavanja, nae aljkavosti, nae sporosti da verujemo Bogu, ona jo nije dovrena. A On je rekao da je trebala biti. Hvala Bogu to e se ipak dovriti. Naravno, kad bi sada progovorio, rekao bi dovrie se. Ali ono to je vano je da kad bude odjeknuo glas sedmog anela, pred svetom e se nai Boja tajna. A ta je ona? Hristos u vama, nada slave. To je veno Jevanelje. To je poruka treeg anela. Zar onda ne vidite kako je Bog odredio da poruka treeg anela, tajna Boja, trijumfuje nad tajnom bezakonja; i da onako kako je ona privlaila panju sveta i privukla poglede naroda i divljenje ljudi, tako e i tajna Boja privui panju naroda i uenje ljudi? Bie tako.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

Otvorimo sada Joilovu knjigu i itajmo ponovno iz drugog poglavlja. Tu ima nekih stvari koje elimo da prouimo. Prvi deo, ako se seate, sve do dvanaestog stiha, ne ukljuujui dvanaesti, slika je Gospodnjeg dolaska. Ako otvorite Svedoanstvo (sveska 1, str. 180 originala) koje govori o Reetanju, nai ete da je Duh Gospodnji za ovu glavu dao citat zasnovan na toj ideji. Primenjen je na vreme reetanja, s tim to je reetanje priprema za glasni pokli. Trubite u trubu na Sionu, i viite na svetoj gori mojoj, neka drhu svi stanovnici zemaljski, jer ide dan Gospodnji, jer je blizu. Dan, kad je mrak i tama, dan, kada je oblak i magla; kako se zora razastire povrh gora, tako ide narod velik i silan, kakvog nije bilo otkad je veka niti e ga posle kad biti od kolena do kolena. Pred njim prodire oganj, a za njim pali plamen; zemlja je pred njim kao vrt edemski, a za njim pustinja pusta, nita nee utei od njega. Na oima su kao konji i trae kao konjici. Skakae povrh gora topoui kao kola, praskajui kao plamen ognjeni koji saie strnjiku, kao silan narod spreman za boj. Pred njim e se prepadati narodi, svako e lice pocrneti. Oni e trati kao junaci, kao vojnici skakae na zid, i svaki e ii svojim putem, niti e odstupati sa svoje staze. I jedan drugog nee tiskati, svaki e ii svojim putem, i na maeve navirui nee se raniti. Po gradu e hoditi, po zidovima e trati, u kue e se peti, ulazie kroz prozore kao lupe. Pred njima e se zemlja tresti, nebesa e se pokolebati, sunce e i mesec pomrknuti i zvezde e ustegnuti svetlost svoju. A Gospod e pustiti glas svoj pred vojskom svojom, jer e logor Njegov biti vrlo velik, jer e biti silan onaj koji e izvriti volju Njegovu; jer e dan Gospodnji biti velik i vrlo straan, i ko e ga podneti? Paralela ovome je Otkrivenje 19,11-18. Zato jo govori Gospod: Obratite se k meni svim srcem svojim i postei i plaui i tuei. I razderite srca svoja, a ne haljine svoje, i obratite se ka Gospodu Bogu svom, jer je milostiv i alostiv, spor na gnev i obilan milosrem i kaje se oda zla. Ko zna, nee li se povratiti i raskajati se, i ostaviti iza toga blagoslov, dar i naliv za Gospoda Boga vaeg. Ko ovde zna, kada neko trai Gospoda svim srcem, nee li se Gospod povratiti i ostaviti iza toga blagoslov? Ako znamo Njegovu volju, postupimo onda prema njoj. Na raspolaganju nam je sve ohrabrenje na svetu; poto znamo da e On to svakako uiniti, ne postoji nita to bi nas spreavalo da Ga traimo svim srcem, jer znamo da e nam dati blagoslov. Prihvatimo ga! Trubite u trubu na Sionu, naredite post, proglasite svetkovinu. Saberite narod, osvetajte sabor, skupite starce, saberite decu i koja sisaju; enik neka izie iz svoje kleti i nevesta iz lonice svoje. Na koga se u Sionu sve to odnosi? Na narod, na skup, na decu, starce, dojenad, mladoenje i neveste? [Publika: Na sve.] Da, a na ta nas to poziva? Da traimo Gospoda svim srcem. Hajde da to uinimo. To se odnosi na nas. Izmeu trema i oltara neka plau svetenici, sluge Gospodnje, i neka kau: Prosti, Gospode, narodu svom, i ne daj nasledstvo svoje pod sramotu, da njim ovladaju neznaboci; zato da kau u narodima: Gde im je Bog? Nisu li neznaboci uzeli stvari u svoje ruke s namerom da nama ovladaju? A cilj im je da izbriu Gospodnju Subotu i zavladaju svetom. Mislim da ovde imam neto to je moda bolje da proitam. Na 17. strani Svedoanstva pod naslovom Brai na odgovornim poloajima itam sledee: Lanu subotu nametnue nasilnikim zakonom. Sotona i njegovi aneli su i te kako budni i jako aktivni, delujui energino i istrajno preko ljudskih orua da ostvare njegov cilj da izbrie poznanje o Bogu. ega je Subota znak? Da je Gospod na Bog i da Gospod posveuje svoj narod. Prema tome, uklanjajui znak po kojem je Bog poznat ljudima, oni Ga uklanjaju iz znanja ljudi. To im je cilj. A to je sada uraeno. Ranije sam itao: Boji posveeni spomenik je oboren, a na njegovo mesto je pred svetom postavljena lana subota. U taj posao sada je ukljuena sva zemaljska sila. Cilj im je da sa sveta izbriu poznanje o Bogu. Zato treba da traimo Gospoda svim srcem da nama ne ovladaju neznaboci. Pogledajmo sada ta e On da uini: I Gospod e revnovati za zemlju svoju i poalie narod svoj. I Gospod e odgovoriti i rei e svom narodu: Evo, ja u vam poslati ita i vina i ulja, i biete ga siti. ta e On poslati? ta je ulje? Ulje radosti umesto alosti, radost u Duhu Svetome. ta je vino? Jotam kae da vino veseli Boga i ljude. Dakle, On e dati radost. A ta je ito? Od ita,

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

penice, dolazi na hleb da odri ivot i da snagu. Prema tome, On e nam dati i snagu. Onda, zahvalimo Gospodu. On e nam poslati snagu, veselje i radost. Ali kome e to poslati? Kada e to poslati? Kad se narod sabere i sabor okupi i kad se deca i dojenad, starci, enici i neveste i propovednici kad se budemo sabrali, kako to kae Svedoanstvo, u grupama da traimo Boga svim srcem onda e On uiniti kao to kae. Traimo to kao nikad ranije. Predivno je kad Gospod obeava da emo biti zadovoljni onim to e nam dati. To nee biti po naoj meri. Koliko je Bog spreman dati da budemo zadovoljni? Sve to ima, nita manje, jer nam je upravo to dao u Isusu Hristu i ne eli da stanemo dok nismo dobili sve to ima. Kao to je brat Haskell jutros itao u onom blagoslovenom svedoanstvu seate se toga kad doemo kao prosjaci koji nemaju svoje pustinje, onda je sve nae u jednom venome daru. Neu vas vie dati pod sramotu meu narodima. Jer u udaljiti od vas severca, i odagnati ga u zemlju suvu i pustu, prednju etu njegovu u istono more, a zadnju u more zapadno, i podignue se smrad njegov i trule e se njegov podignuti, poto uini velike stvari. Na margini ovog stiha stoji: On je odluio da uini velike stvari ( KJV). Ko je taj koji je odluio da uini velike stvari? Ko ima svu mo sveta u svojim rukama? Sotona. On misli da e uiniti velike stvari. Da vidimo ta e Gospod da uini u tom trenutku. Ne boj se, zemljo, raduj se i veseli se, jer e Gospod uiniti velike stvari. Brao, mi treba da budemo najradosniji narod na svetu zato to Sotona treba da uini velike stvari; jer neminovno sledi, da kad Sotona treba da uini velike stvari, Bog e uiniti tako velike stvari da Sotona mora da uloi poseban trud da spasi svoj obraz. Meutim ni u tome ne uspeva, iako se hvalisao pred svetom i narodima da ima svu vlast, njegov je sluaj u tako oajnom stanju da na kraju mora da se sam pojavi. Ali mi moemo da budemo radosniji nego ikad, jer onda dolazi sam Isus. A kad e Gospod uiniti velike stvari? Kad se Sotona bude podigao da uini velike stvari. Ne bojte se, zveri poljske; jer e se zeleneti pasita u pustinji i drveta e nositi rod svoj, smokva e i loza vinova davati silu svoju. I vi, sinovi sionski, radujte se i veselite se u GOSPODU Bogu svom. Zato da budemo obeshrabreni? Kakve koristi od toga? Ima li to smisla? Isus je rekao: Podignite glave svoje, a ovde pie: Radujte se i veselite se. I opet ponavlja: I vi, sinovi sionski, radujte se i veselite se u Gospodu Bogu svom. Uinimo to! Brao, kaem vam, ne znam ta drugo da radim osim da se radujem jer mi to Gospod kae. A to je isto tako Boja re kao svaka druga Njegova re. A u ovim reima je stvaralaka sila kao to je u svakoj drugoj rei da se radujemo i veselimo, i to je radost to je veselje u Gospodu. Jer vam je dao dad rani umereno, i spustie vam dad rani i pozni u prvom mesecu (KJV), ili na vreme kako to kau neki prevodi. Da li je bilo umereno ono to se dogodilo na Pedesetnicu prema onome to e Bog da uini? Da. On je rani dad dao umereno. Ali u ovo vreme bie to dvostruka mera. Ako je ona bila umerena, ta mislite kakva e ova da bude? Ne moemo ni zamisliti ta se onda dogodilo. Proitau vam nekoliko reenica iz etvrte sveske Velike borbe, 611. strana originala:
Adventni pokret od 1840-1844. godine bio je divno otkrivenje Boje moi; prva aneoska poruka bila je odnesena do svake misionarske stanice na svetu, a u nekim zemljama nastalo je takvo versko probuenje kakvo se nije videlo ni u jednoj zemlji od vremena Reformacije u esnaestom veku; ali sve e to nadmaiti silan pokret u toku poslednje opomene treeg anela .

Drugo svedoanstvo, koje nije nikad objavljeno, kae da e ovo doi iznenada kao 44 i sa deset puta veom silom.31 Ali sada iz istog izvora (str. 611, sv. IV) itamo o Pedesetnici:
Proroanstva koja su se ispunila u izlivanju ranog dada u poetku jevanelja opet e se ispuniti u poznom dadu pri njegovom zavretku.
31

SpM 4.3.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

Kao to vidite, proroanstva se odnose samo na pozni dad, ali proroanstva koja se tiu ranog dada treba da se takoe ispune i u izlivanju poznog dada. Kao to vidite, bie to dvostruko izlivanje dada.
To je vreme odmaranja kome se nadao apostol Petar kada je rekao: Pokajte se, dakle, i obratite se da vam se izbriu gresi (na istranom sudu), da od Gospoda dou vremena okrepljenja, i da vam poalje unapred odreenog Hrista Isusa (Dela 3,19.20).

Da li to znai da trebamo da se pokajemo i obratimo? Neko kae: Ja sam se obratio pre dvadeset godina. U redu, obrati se i sada. Ja sam se obratio pre devetnaest godina, ali to ne vredi ni toliko [pucne prstima] ako sada nisam obraen. Nema koristi od gledanja u prolost. Neko kae: eli da kae da se nisam obratio? Ne, ne mislim. Ali kaem, ako se oslanja na obraenje u prolosti, to nita ne vredi. Ako vie ne zna kako da se pokaje, prihvati Isusa Hrista pa e znati. Svako ko je prihvatio Gospoda Isusa Hrista je novo stvorenje. I gumna e se napuniti ita, a kace e se prelivati vinom i uljem. I naknadiu vam godine koje izjede skakavac, hrut i crv i gusenica, velika vojska moja, koju slah na vas. I jeete izobila, i biete siti i hvaliete ime Gospoda Boga svog, koji uini s vama udesa, i narod moj nee se posramiti doveka. Slavimo onda Gospoda! Oni e nas grditi, nazivae nas raznim imenima, biemo kao smetlite sveta, svima smee, najprezreniji; ali Bog je rekao: Narod moj nee se posramiti doveka. I tako e biti. Meutim, to nije kraj. On ponavlja: I poznaete da sam ja usred Izrailja, i da sam ja Gospod Bog va, i da nema drugog, i narod moj nee se posramiti doveka (Joilo 2,27). ta to, brao, Gospod za nas nije stavio u ovo poglavlje? Pogledajte ovo ohrabrenje, blagoslov, obeanje! I kad je smatrao potrebnim da ponovi nikad se vie nee posramiti, onda je sasvim jasno da e cilj svega na zemlji biti da nas posrami. Ali Bog je dao re da se to nee dogoditi i da se nikad neemo posramiti. I posle u izliti duh svoj na svako telo, i proricae sinovi vai i keri vae, starci e vai sanjati sne, mladii e vai viati utvare (28. stih). Hvala Gospodu! On se vie nee zadovoljiti samo s jednim prorokom. Imae ih vie. On je s jednim uinio udesno delo. A poto je s jednim uinio tako veliko delo, ta e tek da uini sa mnogo njih? I na sluge u i na slukinje u one dane izliti duh svoj; I uiniu udesa na nebu i na zemlji, krv i oganj i puenje dima. Sunce e se pretvoriti u tamu i mesec u krv pre nego doe veliki i strani dan Gospodnji. I svaki koji prizove ime Gospodnje spae se; jer e na gori Sionu i u Jerusalimu biti spasenje, kao to je rekao Gospod, i u ostatku koji pozove Gospod (stihovi 29-32). Gde e spasenje da bude? U ostatku koji pozove Gospod. A protiv koga Sotona ratuje? Protiv ostatka. Protiv koga Sotona okuplja sve zemaljske sile? Protiv ostatka. Protiv koga usmerava sve svoje snage i napore? Ponovo protiv ostatka. A u njemu je izbavljenje. Brao, najbolje mesto na svetu je tamo gde avao ulae sve svoje napore, jer tamo je spasenje. Tamo su milost i sila Isusa Hrista, a Sotona mora da okupi sve svoje vojske da bi se istakao. To je najbolje mesto na zemlji jer je tamo Hristos; Bog je tamo i narod moj nee se posramiti doveka. Brao, silno se radujem ovome. Veselim se jer mogu da budem ono to Gospod kae u ovom poglavlju, jer kao to vidite, sve je to sadanja istina. Svaki stih se ostvaruje sada i govori o udesnim stvarima. On e uiniti takve udesne stvari i sve to trai od nas je da Ga traimo svim srcem, da bismo sve to imali. Ako Ga traimo sa polovinim srcem, ne moemo da imamo sve to. Mi elimo da Ga traimo svim srcem da bismo dobili sve to On ima. Postupimo onako kako Gospod kae i sinovi sionski, radujte se i veselite se, jer e Gospod uiniti velike stvari i neete se posramiti doveka. A spasenje je u ostatku, protiv kojeg avao ratuje svom svojom silom.

Poruka treeg anela Br. 8.

Stareina A. T. Jones
Dokazi koji su nam dati uvek iznova pokazuju da smo neposredno pred dogaajima koji najavljuju svretak sveta. Uvek iznova imamo dokaze iz Biblije i direktnih Gospodnjih izjava, u Svedoanstvu, da je sada vreme kad moramo imati silu kojom jedino moemo svetu da objavimo poruku, da spasimo one koji treba da budu spaeni od propasti koja dolazi zbog dogaaja koji nas oekuju. Brao, opasnosti koje nam prete s obzirom na svretak sveta, progonstva i onog to dolazi spolja jesu, i uvek su bile veoma male u poreenju sa opasnostima koje prete svakom pojedincu u njegovom linom ivotu. [Glasovi iz publike: Tako je.] Najvea opasnost za ovaj skup, i za na narod svuda, jeste da nee videti ono to ih se lino tie, nego e vie gledati na ono to se dogaa spolja, na dokaze koje te stvari donose sa sobom, umesto da nastoje da im srca budu ispravna pred Bogom. Gledae na ove stvari vie kao na neku vrstu teorije umesto da u sebi imaju ivog Hrista, da bi sve ove stvari mogle da budu iva stvarnost spolja, a mi da budemo spremni da se suoimo sa njima u Bojem strahu i Njegovom spasenju. Najvea je opasnost, kako sam rekao, da to bude s ovim skupom ovde, a ovaj skup moemo da proirimo na svakog svetkovatelja Subote u svetu. Mi smo sada, u prouavanju ovog predmeta, doli do prouavanja onog njegovog dela koji se odnosi neposredno na vas i mene kao pojedince onoga to ti i ja treba da uinimo, onoga ta nam je potrebno od Boga; da te stvari razmotrimo i delujemo u skladu s njima, s obzirom na Boje spasenje koje se u ovim stvarima odnosi na vas i na mene. Za mene je, prema onome to mi je poznato, i to znam da mi je poznato za mene su ovo i sledee predavanje najvanija od svih koje sam dosad izneo. Ja ih nisam izabrao, i strepim pred njima. Ali, brao, kako nam je to brat Prescott izneo pre neko vee, ne vredi da ita ignoriemo; ne vredi da se igramo s tim stvarima; ne vredi da ih uzimamo olako; ne vredi da u ovo vreme hodamo zatvorenih oiju i da ne znamo u kakvoj se situaciji nalazimo. Ne vredi da Boja istina podstakne naa oekivanja, kao to podstie ljudska oekivanja, i da oekujemo odreene dogaaje, a tekoe u naem sopstvenom srcu i ivotu nas spreavaju da nam oni bar malo koriste kad se dese. Od toga nema koristi, zar ne? Ponavljam da su ova predavanja do kojih sam doao, i koja moram da iznesem u to nema sumnje stranija od svega, s obzirom na stvarnost onoga o emu govore, na situaciju u koju nas stavljaju, sa ime sam se do sada susretao u svom linom poduavanju. Zato ponavljam, strepim; strepim zbog nekih posledica koje se bojim da e to imati, jer nisu prihvaene kako treba sa srcem i umom pokorenim pred Bogom, pitajui samo Njega da li je sve tako. Neke stvari moda nisu prijatne za sluanje, kao to nisu ugodne ni meni da ih iznosim. One se primenjuju lino na nas kao pojedince. Ali brao, s obzirom gde smo i na situaciju u kojoj se nalazimo, u strahu Bojem, to moramo da uradimo. Poto treba da se uradi, molim vas, na samom poetku, ne smatrajte me kao onoga ko je odvojen od vas i koji se iskljuuje iz onoga to e biti izlagano. Ja sam u sve to ukljuen. Ja, zajedno s vama, svakako i isto tako treba da budem spreman da primim ono to Bog treba da nam da, kao i svako drugi na zemlji. Zato, molim vas, ne odvajajte me od sebe u toj stvari. I ako vidite greke koje ste poinili, i ja vidim greke koje sam ja poinio, molim vas, ne krivite mene ako su iznesene stvari koje otkrivaju greke koje ste vi poinili; ne smatrajte da vas osuujem ili kod vas traim greke. Izneu jednostavno injenice i vi koji ste u tim stvarima uestvovali znaete za sebe da je to tako, kao kada se bude ticalo mene u tim stvarima, znau da je to injenica koja se mene tie. Ono to elim, brao, je da s vama traim Boga svim srcem, [Publika: Amin.] da uklonimo sve to smeta da bi nam Bog mogao dati ono to ima za nas. Neu da pokuavam, i nemojte oekivati da u pokuati da se urim, jer sam spreman da idem tako polako koliko je potrebno da paljivo razmotrimo sve ove stvari. U tim predavanjima izneu ono to sam odluio da izloim. Hajde da zajedno prouimo ove stvari!

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

Poeu sa milju sa kojom smo sino stali. Misao kojom smo se bavili bila je da je dolo vreme kada je Bog obeao dati rani i pozni dad. Dolo je vreme da Ga traimo i oekujemo. Setimo se predavanja i svedoanstva koje nam je brat Prescott izneo pre neko vee o istom predmetu. Veeras itam odlomak koji sam sino spomenuo, ali nisam sa sobom imao knjigu. Nalazi se u pamfletu Petrova sluba i Savlovo obraenje, strana 9.32 Nakon to je bila re o izlivanju Svetog Duha na Pedesetnicu i rezultatima u obraenju dua, i tako dalje, tu pie:
Ovo svedoanstvo o osnivanju hrianske crkve dato nam je ne samo kao vaan deo svete istorije, ve i kao pouka. Svi koji ispovedaju Hristovo ime treba da jednoduno ekaju, bdiju i mole se. Treba da se uklone sva neslaganja i sve treba da proima jedinstvo i nena meusobna ljubav. Tada se nae molitve mogu zajedno uzdii naem nebeskom Ocu u snanoj, ozbiljnoj veri. Onda moemo sa strpljenjem i nadom da ekamo ispunjenje obeanja.

Kada se pojavljuje ovo onda? Kada jednoduno ekamo, bdimo i molimo se, i kada uklonimo sva neslaganja, kada sve proima jedinstvo i nena meusobna ljubav. Zbog toga, brao, ako postoje ikakva neslaganja izmeu vas i bilo koga na ovoj zemlji, bilo da je na ovom propovednikom sastanku ili ne, vreme je da ih vi i ja uklonimo. Ako ova osoba nije ovde da biste mogli da joj priete i porazgovarate, piite joj i kaite sve, iznesite joj svoje stajalite i ta radite. Posle toga vie nemate nikakve odgovornosti prema toj osobi, prihvatila to ona ili ne. Postupili ste u Bojem strahu onako kako vam On kae da postupate. [Neko iz publike postavlja pitanje: Mislite li na ljude u svetu, na svakoga?] Da, kaem svakoga, jer ako izmeu mene i ljudi koji su spolja postoje gresi, a oni to znaju, ova neslaganja onemoguie da im pristupimo kad budemo poli sa porukom, premda nam Bog moe ak dati svog Svetog Duha izlivanjem poznog dada. Zar ne vidite da e me svako neslaganje, svako neprijateljstvo, sve to je takve vrste izmeu mene i bilo koga na svetu, onemoguiti da toj osobi pristupim sa porukom? Ako smo ljude prevarili i u svojim postupcima prema njima nismo bili poteni i u svojim poslovnim transakcijama nismo bili poteni pred svetom, brao, trgnimo se due svoje radi. I ovde u Battle Creeku moda ima onih koji takve stvari treba da ree s ljudima iz ovog grada mislim na na narod prema ljudima koji su u ovom gradu. Nai sastanci ovde u ovom gradu namenjeni su narodu u ovom gradu i ovde na ovom propovednikom sastanku reeno nam je da se oekuje, kad Boji blagoslov sie na ovaj sastanak, da ga odnesemo narodu u ovom gradu, i oni treba da imaju udela s nama. Zato bih rekao adventistima sedmog dana u ovom gradu: Ispravite ono to je bilo pogreno, radi svoje sopstvene due i radi dua koje Bog eli da spasi u ovom gadu, ispravite stvari. Ako ste varali ljude, idite i to im priznajte i vratite to ste ukrali. Ako u poslovanju niste bili ispravni, ako ste do neega doli na grabeljiv nain, ispravite zlo. Budite ispravni u Bojim oima. Evo rei koje su nam upuene:
Treba da se uklone sva neslaganja i sve treba da proima jedinstvo i nena meusobna ljubav.

To su radili uenici dok su traili Gospoda onih deset dana. Uklonili su sve nesporazume. Zar ne pretpostavljate da su u tih deset dana oni uenici, koji su bili ljubomorni na Jakova i Jovana kada su otili i preko svoje majke zamolili Spasitelja da jedan od njih Njemu sedne s jedne, a drugi s druge strane u Bojem carstvu, a ostalim uenicima se to nije svidelo zar ne mislite da su to uklonili i priznali i jedan sa drugim o tome porazgovarali i sami uvideli kako je to bilo pokvareno? Spasitelj je uzeo ono malo dete i rekao: Ko god eli da bude najvei u nebeskom carstvu treba da postane kao ovo malo dete i da bude sluga svima. Uklanjali su takve stvari, uklanjali su ova neslaganja i zavisti podstaknute strahom da bi neko mogao da bude vei u Bojem carstvu od nekih drugih uenika. A ovde nam je reeno da takve stvari postoje meu nama tenja za poloajem, ljubomora zbog poloaja, zavist zbog situacije takve su stvari meu nama. Dolo je vreme da ih uklonimo. Dolo je vreme da svako od nas vidi koliko se nisko moe spustiti do Hristovih nogu, a
32

7. red 9.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

ne koliko visoko moe da bude u Konferenciji ili u potovanju ljudi ili koliko visoko u Odboru Konferencije ili Odboru Generalne konferencije. U to ne treba sumnjati.
Treba da se uklone sva neslaganja i sve treba da proima jedinstvo i nena meusobna ljubav.

Poto se to odnosi na nas kao brau i sestre u crkvi, duni smo, ako znamo za bilo kakvo neslaganje izmeu nas i bilo koga u ovom svetu, da ga uklonimo. Nema neslaganja bez obzira koliko kotalo. Cena nema nikakve veze s tim. Ne moe da nas kota ivota ako to uinimo; kotae nas venog ivota ako to ne uinimo. To je reeno. A kada to uinimo tada se nae molitve mogu zajedno uzdii naem nebeskom Ocu u snanoj, ozbiljnoj veri. Tako je. Kad znate da ste isti pred Bogom, da ste uklonili sve to ste mogli izmeu sebe i vae brae, i Bogu priznali sve to vam je pokazao, pa se pred Njim ponaamo kao zabludeli, bespomoni grenici kakvi jesmo, i vidimo potrebu za onim to On treba da nam da, onda su tu sva Njegova obeanja koja su nam namenjena i mi znamo da pripadaju nama. Onda se moemo osloniti na njih i tada se nae molitve mogu zajedno uzdii naem nebeskom Ocu u snanoj, ozbiljnoj veri. Onda moemo sa strpljenjem i nadom da ekamo ispunjenje obeanja. Evo, to treba sada da uinimo. Kada to uinimo, kada su sva neslaganja uklonjena i kad vlada jedinstvo i svako trai jedinstvo srca i uma, Bog je obeao da emo videti licem u lice. To vreme je dolo; uinimo to. Ponovo itam sa devete strane:
Uslienje moe da doe iznenaujuom brzinom i premonom silom, ili moe da bude odlagano danima i sedmicama dok se naa vera iskuava. Bog zna kako i kada e da odgovori na nau molitvu. Sa nae strane treba da se poveemo sa boanskim kanalom. Bog je odgovoran za svoj deo posla.

Kao to se sino pojavila misao, kad je kanal otvoren i kad se nae molitve uzdiu kako je propisano, onda je kanal otvoren, i kad se bude izlio Sveti Duh, On e dostii punu duinu otvorenog kanala.
Sa nae strane treba da se poveemo sa boanskim kanalom. Bog je odgovoran za svoj deo posla. On je veran svom obeanju. Ono to je za nas bitno i vano jeste da budemo jednoduni, odlaui svaku zavist i zlobu, i da kao ponizni molitelji bdimo i ekamo. Isus, na Predstavnik i Glava, spreman je da za nas uini ono to je uinio za one koji su se molili i bdeli na Pedesetnicu.

Evo jo jedne misli koju vredi duboko razmotriti:

Isus je voljan da danas svojim sledbenicima udeli odvanost i milost kao to je to bio voljan uenicima u prvoj crkvi. Niko ne bi trebalo da prenagljeno koristi priliku da ratuje sa poglavarstvima i vlastima tame.

U tako neto treba da idemo oprezno, sa razmiljanjem. Moramo da budemo sigurni i da ne ulazimo u sukob sve dok ne znamo da je Bog s nama, sa Bojom silom i milou da dobijemo odvanost i snagu za susret sa silama sa kojima se moramo sukobiti. Sukob koji je pred nama nije nimalo lak.
Kada Bog bude traio da se ukljue u sukob bie dovoljno vremena; On e slabima i onima koji oklevaju dati odvanost i rei vie od onoga emu se nadaju ili to oekuju.

Ono to Bog eli da inimo je da Ga traimo, a onda, kad nas bude poslao, ii emo samo s Njegovom silom i milou. Na strani 11 itam:
Hristovi uenici i apostoli imali su duboko oseanje sopstvene nesposobnosti i s poniznou i molitvom udruili su svoju slabost s Njegovom snagom, svoje neznanje s Njegovom mudrou,

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

svoju nedostojnost s Njegovom pravednou, svoje siromatvo s Njegovim neiscrpnim bogatstvom. Tako osnaeni i opremljeni nisu oklevali u slubi svoga Uitelja.

Kakva je to oprema! Razmislite o njoj! Snaga, mudrost, pravednost, bogatstvo! Upravo nam je to potrebno s obzirom na ono to nam se protivi, jer uopte ne moemo da raunamo na neku zemaljsku silu niti na ugled koju ljudi daju, niti na bilo kakvo bogatstvo koje bi ovaj sveti mogao dati, niti raunati na njega ili na ivot. Ovde imamo nabrojano gotovo isto ono to smo razmatrali u prethodnom predavanju. Ali kako su stekli snagu? Priznanjem svoje slabosti, ispovedanjem svoje slabosti. Kako su dobili mudrost? Priznanjem svog neznanja. Kako su dobili pravednost? Priznanjem svoje nedostojnosti. Kako su stekli bogatstvo, neiscrpno bogatstvo? Priznanjem svog siromatva. Prema tome, i mi treba da budemo takvi: nesposobni, neznalice, siromasi, nedostojni i slepi. Zar nije upravo to ono to nalazimo u poruci upuenoj Laodikiji da smo nesreni, jadni, siromani, i slepi i goli, a nismo toga svesni? Neko je pre neki dan imao propoved i spomenuo re slep; odmah sam se setio devetog poglavlja u Jovanu, poslednjeg stiha. Ako elite, otvorite ga. Jovan 9,41. To je zavretak izvetaja o isceljenju slepoe i obnovi vida oveku slepom od roenja.
Da ste slepi, ree im Isus, ne biste imali greha. Ali, poto kaete: Vidimo, va greh ostaje (Jovan 9,41).

Kad Isus vama i meni kae da smo slepi, ono to treba da kaemo je: Gospode, slepi smo. Tom narodu je rekao da su slepi, i bili su slepi, ali su tvrdili da nisu. Tako je bilo. Da su priznali svoju slepou, videli bi Boga u isceljenju tog slepca. Prema tome, brao, ono to treba da uinimo je da idemo pravo ka toj laodikijskoj poruci i kaemo da je svaka re koju On kae istina. Kada On kae da smo vi i ja nesreni, recimo Mu: Tako je, ja sam nesrean, jadan; siromaan, tako je; siromaan sam, pravi prosjak, drugo nikad i neu biti na ovom svetu; slep, nikad i neu biti neto drugo; go, tako je; a to ne znam, i to je tako. Onda u da Mu kaem svakog dana i asa: Gospode, sve je tako. Ali umesto moje nesrenosti daj mi svoje zadovoljstvo. Umesto moje bede, daj mi svoju utehu. Umesto mog siromatva, opremi me svojim blagom. Umesto moje slepoe, Ti budi moj vid. Umesto moje golotinje, odeni me u svoju pravednost. A za ono ta ne znam, poui me Gospode! [Vernitvo: Amin.] Brao, kad jednoduno doemo u to stanje, nee biti teko da se pokajemo. Nee biti teko da se pokajemo i nee nedostajati pokajanja. Onda e se ispuniti sledei stih: Ja kojegod ljubim, one korim i kaznim; budi revan dakle i pokaji se! (Otkrivenje 3,19 ari). Problem zato nismo u stanju da se pokajemo je u tome to nismo priznali da je ono to nam je Gospod rekao istina. Ako znam da sam nesrean, onda znam da mi je potrebno neto to e me zadovoljiti. A znam da mi to samo Gospod moe dati, pa se ne oslanjam ni na ta drugo osim da e mi On to dati. Ako nemam Njega, onda ostajem nesrean. Svaki trenutak kada Njega nemam nesrean je, i svaki trenutak kad nemam Njegovu utehu, bedno se oseam. Svaki trenutak kad se ne oslanjam na Njegovo neiskazano bogatstvo neistraivo bogatstvo Hristovo ja sam siromaan, pravi prosjak. I svaki put kad ne vidim i ne priznajem da sam slep, da On nije moj vid, ja sam u grehu. Tako On kae. Kaete da vidite. Tako va greh ostaje. I svaki put kad ne vidim svoju golotinju i ne oslanjam se samo na Njega i Njegovu pravednost da me odene, sigurno propadam, potpuno propadam, i svaki put kad pone da govorim: Sada mnogo znam, onda uopte nita ne znam. Dakle, ono to treba da uradim je da kaem: Gospode, ja to ne znam. Oslanjam se na tebe da e me svemu nauiti; ak i da me naui da sam nesrean, jadan, siromaan i slep i go i da mi je sve ovo potrebno. I kada Mu sve to kaem, On e mi dati sve to je potrebno. On e to uiniti. To je naa situacija. Evo odlomka iz prve sveske redovnog izdanja Svedoanstva, str. 353, koji nam predoava predivnu stvar:
Prilikom preobraenja Isus je bio proslavljen od svog Oca. Mi ga ujemo gde govori: Sada se proslavi Sin oveiji, i Bog se proslavi u njemu. Tako je pred izdaju i raspee primio snagu da bi mogao da podnese poslednje uasno stradanje. to se udovi Hristovog tela budu vie pribliavali

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

vremenu svog poslednjeg sukoba, vremenu nevolje (muke Danii) Jakovljeve, to e sve vie postajati nalik Hristu i imae sve vie Njegovog duha. Kad poruka treeg anela bude prerasla u glasni pokli, i kad velika sila i slava budu pratili dovravanje Dela, verni Boji narod uestvovae u toj slavi. Pozni dad e biti ono to e ih oiveti i ojaati da mogu proi kroz vreme nevolje . Njihova lica bie obasjana slavom koja prati treeg anela. 33

ta je svrha glasnog poklia? Da nas ojaa za vreme nevolje. Gde se mi nalazimo? [Vernitvo: U glasnom pokliu.] Da li je poeo glasni pokli? [Vernitvo: Da.] Sa kojim razlogom je poeo? Da obavi delo za nas, da nas osposobi da opstanemo u vreme nevolje. Jo neto u pogledu tog zahteva za jedinstvom. To to je pred nama ovaj poziv za Glasni pokli pozni dad treba da nas osnai za vreme nevolje. I ono je ve poelo. Re je tu. Najvanije je da budemo jednoduni. Proitau nekoliko odlomaka iz jo neobjavljenog svedoanstva:
Greh je to to u nekom obliku donosi neslogu i odvajanje. Oseanja treba da se preobraze; moramo stei lino iskustvo o Hristovoj obnoviteljskoj sili. U njemu imamo otkupljenje njegovom krvlju, oprotenje prestupa po bogatstvu njegove milosti (blagodati Karadi) (Efescima 1,7). Govorei hrianskim vernicima, apostol je, pozvan Bojom milou, rekao: Ali, ako hodamo u svetlosti, kao to je on u svetlosti, imamo zajednicu jedan s drugim i krv Isusa, njegovog Sina, isti nas od svakog greha (1. Jovanova 1,7). Ovde su jasno izneseni uslovi. Ako hodimo u svetlosti, kao to je On sam u svetlosti, sledie rezultati; imaemo zajednicu jedni sa drugima. Bie uklonjeni svaka ljubomora, zavist i zle sumnje. iveemo kao pred licem svetoga Boga.

To znai da treba sada tako da ivimo, danas, svakog dana, da ivimo kao pred licem svetoga Boga jer e se Njemu uzdizati nae molitve da bi donele Njegovu prisutnost izlivanjem Njegovog Svetog Duha. Moemo li da ivimo nemarno na ovako traljav nain, svesni da postoje zavisti i ljubomore i zle sumnje?
Postalo je potpuno uobiajeno da poputamo svojim nasleenim sklonostima i prirodnim naklonostima, ak i u naem verskom ivotu. Oni nikada ne mogu da donesu mir i ljubav dui, jer nas uvek odvode od Boga, od Njegove svetlosti. Ko ide za mnom, nee hodati u tami, nego e imati svetlost ivota (Jovan 8,12). Kad se meu braom pojave razlike u razumevanju neke take istine, postoji biblijsko pravilo koje treba da sledimo. Neka se braa sastanu u duhu krotosti i ljubavi prema Bogu i jedan prema drugome, i posle ozbiljne molitve, sa iskrenom eljom da upoznaju Boju volju, prouavaju Bibliju u duhu malog deteta, da vide koliko se mogu pribliiti jedan drugome, a da ne rtvuju nita osim svog sebinog dostojanstva. Treba da gledaju sebe u prisutnosti cele Boje vasione, koja s najveim interesovanjem prati kad brat sa bratom nastoji da razume Hristove rei, da mogu biti izvrioci rei, a ne samo sluai.

Brao, ta radi Boja vasiona? Gleda jesmo li ti i ja braa. eli da nas vidi kao brau. To radi. Ona posmatra da vidi jeste li braa u crkvi braa i sestre, naravno. Gledaju nas da vide kad se naemo licem u lice. Brao, ne dopustimo da ona uzalud gleda.
Kad se setite Hristove molitve da njegovi uenici budu jedno kao to je On bio jedno s Ocem, zar ne vidite kako celo nebo intenzivno posmatra duh koji pokazujemo jedan prema drugome? Da li oni koji tvrde da su spaseni Hristovom pravednou svim poverenim sposobnostima nastoje da uslie Spasiteljevu molitvu? Zar e da aloste Svetog Duha poputajui svojim neposveenim oseanjima, borei se za prvenstvo i drei se to je mogue odvojenije? Sveane vane asove koji protiu izmeu nas i suda ne treba da koristimo u ratovanju sa vernicima.

Brao, zbog ega kleveemo i ratujemo jedan protiv drugoga? avo ratuje protiv nae brae. Prepustimo to njemu. Volimo svoju brau. Zastupajmo svoju brau. Ako se dogodi da neki adventista napadne jednog od nae brae, branimo ga. Branimo ga u strahu Gospodnjem. Za mene
33

Slino u Svedoanstva za crkvu, str. 87.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

je vaan dobar glas mog brata, jer ako neko preda mnom napada dobar glas mog brata, on e i moj napasti pred mojim bratom. Ako sluam prie i sve te stvari o svojoj brai, zato ih drugi ne bi mogli sluati o meni? Ne, brao, mi treba da vodimo brigu o dobrom glasu svoje brae. Zauzmimo se za svoju brau, jedni za druge. Imamo pravo da prekoravamo za ogovaranje s kojim se susreemo, kada nam ele priati ovo ili ono o brai. Imamo pravo da to ukoravamo kao plod Sotoninog duha jer to i jeste. Sveani, vani asovi. ta je vano? Dani ili godine? Ne. Sveani, vani asovi. Dani su proli. Mi smo sada u asovima i nee jo dugo trebati pa e doi vreme kad e asovi proi pa e poeti da se odbrojavaju minuti.
Sveane vane asove koji protiu izmeu nas i suda ne treba da koristimo u ratovanju sa vernicima. To je Sotonin posao. On ga je poeo na nebu i on ga od svojeg pada obavlja s nesmanjenom energijom. Ali, ako nastavite jedan drugoga da ujedate i prodirete, pazite da jedan drugoga ne unitite! (Galatima 5,15). Neka ni u jednom od vas ne bude zlo srce neverstva. Dolo je vreme da odjekne povik vernog straara, koji doziva svog druga: Straaru! ta bi noas? A odgovor dolazi: Doi e jutro, ali i no (Isaija 21,11.12).

Odgovor ne sme da bude: Ne znam ta bi noas. Niti sme da bude: Mislim da si predaleko odmakao; Mislim da prebrzo ide napred; Mislim da ide u krajnost. To ne treba da bude odgovor. Kad se uje pitanje: Straaru! ta bi noas? jedini odgovor koji e Bog prihvatiti jeste: Doi e jutro, ali i no.
Zar ne bi bilo dobro da lino temeljno ispitamo svoje stanje pred Bogom u svetlosti Njegove svete Rei i vidimo u kakvoj smo posebnoj opasnosti sami?

Ne da vidimo koliko smo dobri, ne da vidimo koliko smo bolji od svoje brae, ve u kakvoj smo posebnoj opasnosti sami. U kakvoj sam ja opasnosti? Dovoljno je za mene da to vidim, da pazim na svoje avolstvo, a ne da gledam druge ljude.
Bog se ne odvaja od svog naroda, ali se Njegov narod svojim postupcima odvaja od Boga. A ne znam za bilo koje vee grehe pred Bogom od negovanja ljubomore i mrnje prema brai i okretanja oruja protiv njih.

Koji bi greh mogao da bude vei od toga? Zar to nije Sotonin postupak?
Upuujem svoju brau na Golgotu. Pitam vas: Kolika je cena oveka? Cena je jedinorodni Sin beskonanog Boga. Cena je sve nebesko blago.

To je cena oveka. Moemo li onda olako prezreti onoga koga Bog toliko ceni? Onoga za koga je Bog dao sva blaga u vasioni. Smem li da ga prezrem i da smatram kako nita ne vredi? Ne. On vredi sve ono to je Bog za njega platio. To je ono ta je Bog platio za vas. Zar da te onda omalovaavam i smatram nedostojnim i bezvrednim? Ne. Molim od Boga milost da me osposobi zato da te smatram vrednim onoliko koliko je platio za tebe. I neu da dozvolim ni adventistima sedmog dana da te umanjuju u mojoj proceni. Ne, neu to dozvoliti. Ne, ne inim to. Kako i mogu ako volim Hrista koji je platio tu cenu? Brao, ono to elim je Hristova ljubav u naim srcima, a onda emo voleti sve one koje On voli, poto ih je prvi voleo.
Zlo se uvek bori protiv dobra. Poto znamo da sukob sa knezom tame stalno traje i mora da bude teak, ujedinimo se u tom ratu.

Da, meni je potrebna podrka svakoga koga je Hristos otkupio. Potreban mi je u tom ratu. Potreban mi je da bih u njemu bio uspean. Potreban mi je. I brao, obavezujem se pred Bogom da u vas Njegovom milou podravati u vaoj borbi. Ako budete nadvladani, ja u vas podii. Ako padnete, rei u: Budi hrabar, brate! Ako padnete, rei u: Mogue je da ustane. Brao, Bog eli da ljubimo jedan drugoga kao to je On ljubio nas; i mi emo voleti jedan drugoga kao to nas

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

On voli. Kad imamo Njega Njegovu ljubav u svom srcu ne moemo drugaije, a ne bismo ni hteli drugaije.
Prestanite se boriti protiv onih koji su vae vere. Neka niko ne pomae Sotoni u njegovom poslu. Svi mi imamo ta moemo da uradimo u suprotnom smeru.

Brao, ujedinimo se danas jer Boje delo je ono to On eli da sa nama uini.
Pasivno saaljenje ne odgovara ovom vremenu. Neka se pasivnost ispoljava tamo gde je potrebna: u strpljenju, ljubaznosti i suzdrljivosti. Ali svetu moramo doneti odlunu poruku upozorenja. Knez Mira ovako je objavio svoje delo: Nemojte da mislite da sam doao da na zemlju donesem mir. Nisam doao da donesem mir, nego ma (Matej 10,34). Zlo treba napasti. La i zabludu treba prikazati u njihovom pravom svetlu. Treba se odrei greha. A svedoenje svakoga ko veruje u istinu mora da bude kao da jedan govori. Sve nae male razlike koje podstiu borbeni duh meu braom su Sotonina orua da odvrati umove od velikih i zastraujuih dogaaja pred nama.

Zar da Sotoni dopustimo da nas vara? Brao, vi znate kako je runo biti prevaren kad se radi o stvarima ovoga sveta; kad vas neko i na beskonano mali i beznaajan nain prevari, oseate se gore nego da vas je prevario na neki drugi nain. [Publika: Tako je.] Sotona podstie ove male nesuglasice koje u sebi nemaju ni trunke prioriteta ili principa, ako se sprovedu do kraja. Ali on e na pogled usmeriti na njih i izazvati veliki nemir u crkvi, i na taj nain odvratiti nae misli od ovih zastraujuih dogaaja koji nam vise nad glavom. Naravno, uopte je loe biti prevaren, ali ako dopustimo da budemo prevareni na tako prosean, malen i beznaajan nain, onda se oseamo jo gore. Hajde da prestanemo s tim!
Meu Bojim narodom zavladae pravi mir kad ujedinjenom revnou i ozbiljnom molitvom bude prodrman lani mir koji u velikoj meri vlada Oni koji su pod uticajem Bojeg duha nee biti fanatici ve mirni, postojani, osloboeni preterivanja. Ali neka svi kojima svetlost istine jasno i vidljivo osvetljava put paze kako viu: Mir i sigurnost (Mir je i nema se ta bojati Karadi) (1. Sol. 5,3). Budite paljivi kako inite prvi korak u suzbijanju poruke istine. Pazite kakav uticaj irite u to vreme. Oni koji tvrde da veruju u posebne istine za ovo vreme, treba da budu obraeni i posveeni istinom. Kao hriani proglaeni smo poverenicima svete istine i zato ne treba da drimo istinu u dvoritu ve da je unesemo u svetite due. Onda e crkva biti proeta boanskom vitalnou. Najslabiji bie kao David, a David kao Gospodnji aneo.

Prema tome, priznajmo svoju slabost i otkrijmo to je bre mogue da smo slabi. Najslabiji bie kao David jer je njihova slabost ujedinjena sa Hristovom snagom.
Jedno je pitanje vanije od svega: Ko e postii najveu slinost Hristu?

To je najvanije; ne ko e biti najvei u Konferenciji ili ko e biti najvei u crkvi ili ko e imati ovaj ili onaj poloaj u crkvi ili u Odboru konferencije. To nije vano, ve: Ko e postii najveu slinost Hristu? Ko e uiniti najvie da privede due pravednosti? Kada je to tenja vernika, prestaje sukob; usliena je Hristova molitva. Brao, to je gde se nalazimo.
Kad je Sveti Duh izliven na prvu crkvu, A svi koji su poverovali, bili su jedno srcem i duom (Dela 4,32). Duh Hristov ih je ujedinio. To je plod nastavanja u Hristu. Ali ako su plod nesloga, zavist, ljubomora i svae, onda nije mogue da nastavamo u Hristu.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

I sada dolazi odlomak koji sam ve par puta proitao:

Isus udi da na svoj narod u velikoj meri izlije nebeski dar Koliko silna i rasprostranjena mora da bude mo kneza zla koju moe da pokori samo silna mo Duha. Neverstvo Bogu, prestup u svakom obliku, proirili su se naim svetom. Oni koji e ostati odani Bogu, koji su aktivni u Njegovoj slubi, postaju meta svake strele i oruja pakla.

To nas vodi pravo do predavanja koja smo imali proteklih veeri da ne moemo opstati ako nemamo Hrista.
Ako oni koji su imali veliko svetlo nemaju odgovarajuu veru i poslunost, ubrzo postaju proeti preovlaujuim otpadom; njima vlada drugi duh. Premda su bili uzdignuti do neba to se tie prilika i prednosti, oni su u gorem stanju od najrevnijih zastupnika zablude.

Oni koji su imali veliko svetlo, ako nemaju odgovarajuu veru i poslunost, u gorem su stanju od najrevnijih zastupnika zablude. To smo vi i ja. Sud poinje od kue Boje. Kad su oni vesnici poli po gradu da pobiju sve, on je [sic.] dobio nalog da ponu od stareina pred domom (Jez. 9,5-7); i ako smo mi u gorem stanju od najrevnijih zastupnika zablude, onda sud mora da pone sa nama.
Mnogo je onih koji su se tako pripremali za moralnu nedelotvornost u velikoj krizi.

Poto je vreme isteklo, staemo ovde s ovim predavanjem i nastaviemo u sledeem.

Poruka treeg anela Br. 9.

Stareina A. T. Jones
Neki su kazali kako ne mogu da shvate kako ovek moe priznati da je nesrean, i jadan, i siromaan, i slep, i go, a da to ne zna, a da se istovremeno raduje u Gospodu. I ja bih hteo da znam kako to iko moe. Voleo bih da znam kako se ovek moe radovati u Gospodu kada misli da je s njim sve u redu. Da li to moete da kaete? Ne mogu to da zamislim. Ali kada ovek zna da je tano ono to Gospod kae, i kada to prizna, a onda ustanovi da je Gospod tako dobar da e ga uzeti takvog kakav je i osposobiti da svu venost bude u Bojoj prisutnosti, onda takav ovek ima emu da se raduje. I ne moe drugaije. Gospod nas ne spasava zato to smo tako dobri, ve zato to je On tako dobar. Nemojte to zaboraviti. On nas ne spasava niti blagosilja u Bojem Delu zato to smo mi tako dobri, ve zato to je On dobar, a mi loi. A najlepe u tome je da e nas obilno blagosloviti poto smo tako loi. U celoj stvari raduje to nas On spasava i ini da odraavamo Njegovo oblije uprkos tome to smo loi. Upravo se zbog toga javlja radost. Kad je re o razumevanju toga ja to ne razumem, ali znam da je tako i do toga mi je jedino stalo. Trebae venost za objanjenje tako da moemo razumeti, ali dokle god znam da je to tako, neu da se muim i ispitujem kako to Gospod moe da uini ili mogu li ja da to razumem. Da li vi razumete? [Vernitvo: Ne.] Ovde ima jo neto to treba da imamo na umu radi se o onima koji ne vide da je to tako. Brao, uvek iznova ponavljajte Gospodu da je tako i onda ete to videti. Neete jo uvek razumeti, ali videete. Ne moete da vidite kako je to mogue, ali moete da vidite da je to injenica, a to je jedini nain. Mogu li da to vidim ako se drim po strani? Ne. To je neto to se tie srca i to ne moete da vidite svojim oima. Morate da ga vidite svojim srcem, a samo Duh Boji daje mast za oi da moete progledati. Evo neto to to nee objasniti, ali e vam moda pomoi da malo bolje shvatite ovu ideju. Iz Svedoanstva br. 31, strana 44, itam ove rei:
Jeste li vi zaista u Hristu? Niste ako ne priznate da ste greni, bespomoni i osueni grenici.

To je ono to neka braa kau da ne vide. Oni govore: Ne vidim kako, ako sam u Hristu, treba da priznam da sam bespomoan, propali grenik. Mislio sam, ako sam u Hristu, onda mogu da zahvalim Gospodu to sam dobar, bezgrean, savren, posveen i sve to. Ne. On je to. Kada ste u Hristu, On je savren, On je pravedan, On je svet i nikad ne grei, i Njegova svetost je tebi uraunata tebi data. Njegova vernost, Njegovo savrenstvo je moje, ali ja nisam takav. Moda e vam ova misao biti malo jasnija iz rei koje svi dobro poznajemo u 1. Korinanima 1,30: koji [Hristos] nam postade premudrost od Boga i pravednost i osveenje i izbavljenje (Karadi). Gde je onda moja pravednost? U Hristu. Gde je moja mudrost? U Hristu. Gde je moje posveenje? U Hristu. Gde je moje izbavljenje? U Hristu. O da, ali kada doem k Njemu po mudrost i molim Ga za mudrost i On mi je da, zar se onda ne mogu pohvaliti i rei: Mudar sam? Ne. U trenutku kada to kaem, vea sam budala nego to sam ikada pre bio na ovome svetu. Nakon to sam se predao Gospodu, On je odluio da mi pomogne, pa mi daje svoju mudrost, da bi me mogao voditi i usmeravati putevima mudrosti, da bih iao pravim putem. Kada je to uinio, mogu li se ponositi sobom i govoriti: Sada sam mudar? Zar ne vidite da bi to po prirodi stvari bila najvea ludost koja me ikad obuzela. On je to uinio; On mi je pomogao. On mi je dao svoju mudrost. On je bio moja mudrost. Kada nisam mudro hodio, On mi je dao svoju mudrost. Njegova me mudrost vodila. Njegova mudrost obuzela je moj um i srce i vodila me i sauvala na putevima mudrosti. Prema tome, On je moja mudrost, a ja nemam mudrosti osim Njegove. Zar to ne vidite? Prihvatite to i onda ete znati da je tako. Vodiu te svojim pogledom (Psalam 32,8 KJV). Kada On kae da e me voditi svojim pogledom, odgovoriu; onda tebe i mene vodi Njegov, a ne na pogled. Jedino to onda treba da

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

uinimo jeste da Mu se potpuno prepustimo i budemo potpuno Njegovi, da bi On mogao da bude sve i u svemu u nama. Zato je On naa mudrost, nae posveenje, nae izbavljenje i naa pravednost. Prema tome, On je reenje kada sam bedan. On je moja uteha kada sam jadan. On je moj vid kada sam slep. On je moje bogatstvo kada sam siromah. On je moje znanje kada ne znam. A sada da neto kaem o sinonom predavanju po miljenju nekih u kom sam preterao. Oni bi mogli rei da je dobro kada On kae: Ti si jadan a ja kaem da sam ja jadan. Kada On kae: Ti si siromah, a ja kaem da sam ja siromah. Kada On kae: Ti si slep, da kaem da sam ja slep. A kada On kae: Ti to ne zna, hou li rei: Ja znam? Ne, ne. Kada On kae: Ti to ne zna, onda treba da kaem: Ja to ne znam. Nemojte neto dodavati Njegovom putu. Kada kaem da sam nesrean, jadan, siromah, slep i go, a onda na sve to On jo kae da ja to ne znam, odgovaram: Gospode, ne znam. To nas dovodi do teksta s kojim smo poeli prouavanje pre neko vee: Ako neko misli da neto zna, taj jo ne zna onako kako bi trebalo da zna (1. Kor. 8,2). Sada jo ne znam, dokle god priznajem da je tako, pa ipak ne znam koliko sam nesrean, jadan, siromah, slep i go, ako mi On ne pokae kakav sam u stvari. Kao to prihvatamo poruku Laodikiji onako kako je On iznosi, tako treba da prihvatimo sve to On ima u njoj. U stvari, brao, upravo tome je namenjena. Poruka Laodikiji to i treba da obavi. Neka ona obavi svoj posao na Njegov nain. Vidite ovo! Pogledajmo svedoanstvo u sv. 1, na strani 186 i 187. Ono je dato 1859. godine:
Pokazano mi je da se svedoanstvo za Laodikiju odnosi na pripadnike Bojeg naroda u sadanje vreme, a razlog to nije ostvarila ozbiljnije delo je tvrdoa njihovog srca. Ali Bog je ostavio vremena da bi poruka izvrila svoje delo. Srce se mora oistiti od greha koji su tako dugo zatvarali vrata Isusu. Ova zastraujua poruka izvrie svoje delo . Kada je prvi put objavljena, dovela je do ozbiljnog preispitivanja srca.

To je ono to ona treba da uini u sadanje vreme. Dopustimo onda da ona obavi svoje delo. Ali prolo je vremena otkada je prvi put objavljena. itam dalje:
Priznavani su gresi i Boji narod je svuda bio pokrenut. Skoro svi su verovali da e ova poruka zavriti glasnim pokliem treeg anela. Ali poto su propustili da vide mono delo ostvareno u kratkom vremenu, kod mnogih se izgubilo delovanje ove poruke.

Odustali su, kako to kae sledee jo neobjavljeno svedoanstvo:

Gresi Izrailja pre toga mora da idu na sud. Svaki greh mora da se prizna kod Svetinje. Onda e delo krenuti, to mora biti uinjeno sada. Pozni dad dolazi na one koji su isti svi e ga onda primiti kao rani dad. Niko nee primiti pozni dad osim onih koji ine sve to mogu. Hristos e nam pomoi. Svi mogu da budu pobednici milou Bojom kroz Isusovu krv. Celo nebo je zainteresovano za to delo. Aneli su zainteresovani. Bog moe da ih uini vojskom protiv njihovih neprijatelja. Vi prebrzo odustajete. Prebrzo isputate tu ruku. Boja je ruka silna. Sotona radi na razliite naine da bi odvratio um od Boga. Pobeda, pobeda! Morate da pobedite svako zlo. Sveano utonite u Boga. Pripremite se. Uredite kuu svoju.

Ali kada je prvi put objavljena, zato to nije brzo obavila posao, rekli su: Jo nije dolo vreme pa su odustali i propustili da je prihvate. Ponovno itam iz Svedoanstva, sv. 1, str. 186:
Videla sam da cilj ove poruke nije mogao da se ostvari za nekoliko kratkih meseci. Njena je svrha da probudi Boji narod, da mu otkrije njegove otpade i onda dovede do iskrenog pokajanja, da bi bili obdareni Hristovim prisustvom i osposobljeni za glasni pokli treeg anela. Kada je delovala na srce, ova poruka je izazvala duboku skruenost pred Bogom. Aneli su poslani na sve strane da pripreme neverujua srca za istinu.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

Eto, tu smo. Dok nas ova poruka priprema za glasni pokli, Bog alje anele na sve strane da pripreme ljude za istinu. I kada sa ove konferencije budemo poli s ovom porukom, ljudi e je uti.
Boje Delo poelo je da napreduje i Njegov narod je bio upoznat sa svojim stanjem. Da je savet Istinitog Svedoka prihvaen u potpunosti, Bog bi veom silom delovao za svoj narod. Ipak je Bog blagoslovio napore uloene otkako je ova poruka objavljena, i mnoge due su izvedene iz zablude i tame da se raduju u istini. Bog e ispitati svoj narod.

Ono to sam posebno eleo da proitam je ovo, da nas pripremi da budemo obdareni Hristovim prisustvom i osposobljeni za glasni pokli treeg anela. ta nas onda osposobljava za glasni pokli treeg anela? Poruka upuena Laodikiji. Brao, ono to sam sino proitao daje nam razlog zato je tako vano da nam upravo sada oi budu pomazane mau za oi. Sino sam ovaj odlomak samo proitao. Proitau ga ponovno da bismo ga dalje razmatrali:
Ako oni koji su imali veliko svetlo nemaju odgovarajuu veru i poslunost, ubrzo postaju proeti preovlaujuim otpadom; njima vlada drugi duh. Premda su bili uzdignuti do neba to se tie prilika i prednosti, oni su u gorem stanju od najrevnijih zastupnika zablude. Mnogo je onih koji su se tako pripremali za moralnu nedelotvornost u ovoj velikoj krizi.

Jeste li se ve pripremali za moralnu neefikasnost? Jesam li se ja pripremao?

Oni se kolebaju i ostaju neodluni. Drugi, koji nisu imali tako veliko svetlo, koji se nikada nisu opredelili za istinu, kada ih svetlost bude obasjala, odgovorie na nju pod uticajem Duha. Istina koja je izgubila svoju silu nad onima koji su dugo zanemarivali njena dragocena uenja, izgleda prekrasna i privlana onima koji su spremni hoditi u svetlosti.

Ono to sada elimo da prouimo je injenica da su se mnogi pripremali za moralnu nedelotvornost u ovoj velikoj krizi. ta se podrazumeva pod ovom moralnom neefikasnou, kakva je opasnost i kako smo joj se izloili. Ako sam u takvom stanju, zar ne elim znati ta znai ta moralna nedelotvornost, sa kakvom opasnou je povezana i kako sam joj se izloio? Tekoa je dovesti narod u situaciju da vidi ta mu je potrebno. Gospod e nas povesti svaki put. On nam pokazuje put. Ali prvo to elimo da razumemo kakva je to opasnost, a onda i kako smo joj se izloili. Prouimo to! Pozabavimo se time i to u istom duhu u kojem smo sino prouavali ovaj predmet, jer to je sve jedna lekcija. U Posebnim svedoanstvima, Opasnost od prihvatanja svetovnih pravila u Bojem Delu, str. 5 [vidi u Testimonies to Ministers, str. 460-471 izdava], itam sledee rei:
Jo 1882. godine su naem narodu iznesena posebno znaajna svedoanstva o veoma vanim pitanjima u pogledu rada i duha koji treba da obeleava radnike. Poto su ova upozorenja zanemarena, mnogi su negovali ista zla na koja su svedoanstva ukazivala i na taj nain spreili napredak Dela i mnoge due izloili opasnosti. Oni koji se smatraju samodovoljnima, koji ne oseaju potrebu za stalnom molitvom i budnou, bie prevareni. ivom verom i ozbiljnom molitvom Boji straari moraju da postanu uesnici boanske prirode; u protivnom e se ispostaviti da tvrde kako rade za Boga, ali u stvari slue knezu tame.

Ovo je zastraujua situacija u kojoj se ovek moe nai. Da neko misli da radi za Boga, a u stvari cela njegova sluba je za neprijatelja! Ko e biti u takvoj situaciji? Oni ija vera nije ozbiljna, koji se nisu predali i nemaju Hrista: drugim reima, oni koji nisu marili za poruku Laodikiji. Dalje:
Poto njihove oi nisu pomazane nebeskom mau za oi, njihovo razum bie zaslepljen pa nee imati pojma o udesno posebnim prevarama neprijatelja.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

Brao, mi se nalazimo u tom vremenu i biemo u njemu odsad pa sve do svretka sveta, kada u bilo kojem asu ili danu moemo doi u situaciju u kojoj emo, dok ekamo da shvatimo, biti izgubljeni. Izabraemo pogrenu stranu, ba dok budemo ekali da razumemo. Nju moemo da shvatimo samo zahvaljujui nebeskoj masti za oi pomou koje poznaete istinu, i onog trenutka kada vam bude iznesena, videete put pred sobom. Nai emo se u situacijama u kojima e Boje Delo, ast Bojeg dela, zavisiti od onoga to vi ili ja budemo rekli; i da li e neprijatelj biti u prednosti nad nama zavisie od onoga to vi ili ja kaemo. I u takvim situacijama, koje se stalno pojavljuju, ako vi i ja ne vidimo i nemamo nebeskog Duha da nam da pravu re, izgovoriemo pogrenu re koja e nagnati svu nau brau da preu u odbranu, i svaka naa dua nai e se u nezgodnoj situaciji, jer neprijatelj koristi situaciju da kritiki proverava svako nae stajalite. Neprijatelj sada posmatra svaki stav koji zauzimamo samo zato da ga izvrne i tako nas stavi u nezgodan poloaj. Vama i meni potrebno je neto vie od ljudske mudrosti ili naeg sopstvenog razuma da znamo kako zauzeti pravi stav. Mi emo se nai u situacijama u kojima e od nas zavisiti ast Dela. Postavljae vam pitanja koja nikad u ivotu niste uli. Pred nekim odborom, zakonodavnim telom ili neemu slinom na nekim mestima gde nas je Bog pozvao i dao nam priliku da proirimo svetlost i istinu moe da bude neko pitanje koje nikad u ivotu niste uli. Bie potrebno da tog trenutka znate ta treba da kaete; neete imati vremena da mislite ili razmatrate pitanje. Postavie vam pitanja, i ako vam bude trebalo vremena da razmislite pre nego to odgovorite, najverovatnije e vam razumnost cele stvari izgledati upravo suprotnom od onoga to bi Boji Duh rekao o tome, jer Njegovi putevi nisu nai putevi. A, brao, ne govorim napamet. Neto od toga je stvarno uinjeno i danas smo vi i ja u nezgodnoj situaciji; osim toga, na vas i mene stavljeni su tereti koje moramo da nosimo upravo zbog ove slepoe nekih adventista sedmog dana. Ali tu smo gde jesmo. A kada se nai neprijatelji dohvate tih stvari, a na nesreu dohvatie ih se, i iznesu ih protiv vas i mene da kompromituju na stav kada zastupamo istinu kakva je u Hristu, moraemo jednostavno da se odreknemo cele stvari i izjavimo da nije istina, iako je potekla od nekog adventiste sedmog dana. Zastraujua je to situacija u kojoj se ovek nae. Ne elim da se vi naete u takvoj situaciji, a ne elim ni da me vi njoj izlaete. Prema tome, vama i meni je potrebno nebesko pomazanje da bismo istog trenutka znali ta da kaemo i ta da uinimo. Pomai oi svoje, da vidi. Evo, na sedmoj strani nalazimo rei:
Oni koji veruju u istinu mora da budu na strai kao verni straari; u protivnom e im Sotona predloiti posebno rasuivanje i oni e izneti miljenja kojima e izdati svete zaloge, sveto poverenje.

A koje svete zaloge imamo? Zar nije Boje Delo, delovanje poruke treeg anela, jedini zalog koji imamo? Prema tome, kada izdamo svete zaloge, ta smo zapravo izdali? Izdali smo poruku treeg anela. Izdajemo svakog svog brata, stavljamo ga u nezgodan poloaj i prodajemo u ruke neprijatelju. Hteo bih da znam zato vi i ja ne bi trebalo da idemo pravim putem. Neiji glas: Zar ne postoji jedan tekst gde se kae da e nam Boji Duh rei ta treba da kaemo? Stareina Jones: Postoji, i upravo je to bitno. Ovo uputstvo pokazuje da treba da se oslonimo na Bojeg Duha i budemo sigurni da Ga imamo, da ne omalovaavamo uenje Bojeg Duha niti nain na koji deluje. Na strani 13 spominje se Ilija:
Da li Ilija pokazuje slabost pred carem. Da li se uvlai u sebe i povlai, i pribegava laskanju da ublai oseanja ljutitog vladara? Izrailj se izopaio i pogazio zavet s Bogom, a hoe li sada prorok, da bi sauvao svoj ivot, izdati svete zaloge, sveto poverenje? Govori li mile stvari da ugodi caru i stekne njegovu naklonost? Hoe li izbei problem? Hoe li od cara sakriti pravi razlog zato Boji sudovi padaju na izrailjsku zemlju?

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

ta to znai za nas? Zar se i mi ne nalazimo u Ilijinom vremenu? Zar i mi nismo isterani kao Ilija? Zar nee vatra sii s neba protiv istine kao to je tamo sila za Boju istinu? Zar neemo biti isterani i zar nas nee zatititi aneli kao to su njega zatitili? I preobraziti kao njega? Zar nismo zauzeli stav kao on? Zar nam onda nije potrebna vera koju je on imao? U Testimony br. 32, na str. 139 nalazimo o ovom predmetu za nas vane rei:
Hoe li Sotona uvek tako da trijumfuje? O, ne! Svetlost koja zrai sa krsta Golgote ukazuje na to treba da se ostvari delo daleko vee od svega to su nae oi do sada videle. Trei aneo, koji leti posred neba objavljujui svetu Boje zapovesti i Isusovo svedoanstvo, predstavlja na rad. Poruka nita ne gubi dok aneo nastavlja da leti, jer Jovan vidi da ona sve vie jaa u snazi i sili, dok svojom slavom ne obasja celu zemlju. Narod koji dri Boje zapovesti ide napred, uvek napred. Poruka istine koju mi nosimo mora da se objavi svakom narodu, jeziku i plemenu. Ona e uskoro da preraste u glasni pokli, i zemlja e biti osvetljena njenom slavom.

A sada dolazi poruka, ne samo to e uskoro da odjekne, nego je ona poela da odjekuje i prerasta u gromki glas.
Da li se pripremamo za ovo veliko izlivanje Duha Bojeg? U ovom delu treba da budu upotrebljena ljudska orua. Revnost i energija moraju se pojaati; talenti koji su zarali zbog neaktivnosti moraju se uvesti u slubu. Glas koji bi rekao: Saekaj! Ne dozvoli da te opterete raznim teretima, glas je kukavikih uhoda. Nama su danas potrebni ljudi koji e, poput Haleva, istupiti pred druge glavari u Izrailju koji ohrabrujuim reima snano pozivaju na delovanje bez odlaganja.

Ko je otiao u Hanan? [Publika: Halev i Isus Navin.] Ljudi koji su rekli da se moe ui u tu zemlju. Poto je Bog bio s njima oni su uli u nju, dok su svi ostali pali u pustinji. Oni su putovali sa svojom braom koja su umirala, lutali su zbog njihovog neverstva trideset i osam godina. Ali Bog je obeao: Ui ete. Ko e sada da ue u ovu zemlju? Zar nam nije proitano svedoanstvo da smo mi kao Izrailj na granici Hanana? Ko e ui? Oni koji ohrabrujuim reima snano pozivaju na neposredno delovanje. Oni e ui. Tako Bog kae. Moe biti da e sumnjalice i plaljivci otezati i time izazvati usporavanje Bojeg Dela, ali ne bojte se. Bog je obeao da emo ui; da e Halevi ui. To je reeno.
Kada sebini ljudi, koji trae linu udobnost i paniare, u strahu od visokih divova i neosvojivih zidina, zahtevaju povlaenje, neka odjekne glas Haleva, ak i ako kukavice ustanu s kamenjem u rukama, spremni da ih pobiju zbog njihovog svedoanstva.

Zbog ega smo ovde? Do sada smo u naim predavanjima uli da ne treba da se bojimo ni svih sila sveta niti neprijateljskih sila koje e ustati na nas i protiv Bojeg Dela. Videli smo to u ovom predavanju. To nas navodi na odluku da verno zastupamo Boju poruku i da se ne bojimo ak ni kukavikih adventista sedmog dana. Bog eli da u tome budemo vrsti. On eli da znamo ta je poruka sada. On eli da je objavimo takvu kakva jeste, i ako ima onih koji su spremni da vas uutkaju s kamenjem i s batinama u rukama, da vas grde ili ine neto slino, zahvalite Bogu to je sada vreme za neposredno delovanje. Jo nekoliko rei iz ovih Posebnih svedoanstava, strana 6:
Pokazano mi je da e se ludosti Izrailja u Samuilove dane ponoviti meu dananjim Bojim narodom, ako ne bude vee poniznosti, manje pouzdanja u sebe, a vie poverenja u Gospoda Boga Izrailjeva, vladara naroda.

U istoj glavi itam dalje:

Proroci ih moraju tesati ukorom, opomenom, grdnjom i savetom, da bi mogli biti oblikovani po boanskom Uzoru.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

Na etvrtoj strani ponovo itam:

Mi se ne smemo ravnati prema svetu. Neka Gospod radi; neka se uje Gospodnji glas. Oni koji su zaposleni u bilo kojem odeljenju Dela kojim svet moe da se preobrazi, ne smeju da sklapaju saveze s onima koji ne poznaju istinu. Svet ne poznaje Oca ili Sina, i on nema duhovno rasuivanje u pogledu karaktera naeg rada, ta treba da uradimo ili ne uradimo. Mi moramo sluati naloge koji dolaze odozgo. Ne treba da primamo savete niti sledimo planove koje predlau nevernici. Predlozi koje daju oni koji ne poznaju delo koje Bog vri za ovo vreme, takve su prirode da e oslabeti snagu Bojih orua. Prihvatanjem takvih predloga prezire se Hristov savet.

Zato je dato ovo upozorenje? Da li postoji bilo kakva opasnost da sledimo puteve sveta? Kada ne bi bilo opasnosti, Bog nam ne bi rekao da ona postoji. Ima li opasnosti u tome da se poveemo sa svetovnom organizacijom i stavimo sebe ili nju na elo, ili je uzmemo kao uzor, a onda, poto pokazuje neto malo uspeha zbog umerenosti ili moralnosti ili neega slinog, mislimo da je trebamo oponaati i preuzeti njene planove? Bog ima neto bolje od toga. On eli da sledimo planove koji dolaze odozgo. On nam je odavno rekao da, iako ove organizacije mogu da imaju stvari koje su same po sebi dobre spomenuo je umerenost kao jednu od njih ali dokle god su povezane sa igom zveri, nedeljnim institucijama, radei za to i za zakone da primoraju ljude i vre nasilje nad saveu, mi im se ne moemo pridruiti. To svedoanstvo bilo je prisutno svih ovih osam godina koliko znam gotovo devet godina. Gospod eli nas i pitanje za ovo vreme glasi: Da li e nas On imati? Da li e nas On imati da nas upotrebi? Hoemo li se potpuno pokoriti Njegovoj volji i sluati naloge odozgo i izvravati ih? Evo rei o ovome u Svedoanstvima, sv. 1, str. 183 gde govori o Delu kada pone glasna vika:
Svi su izgledali duboko svesni svoje nedostojnosti i pokazali su potpuno pokoravanje Bojoj volji.

Na drugoj strani svedoanstva Opasnost od prihvatanja svetovnih pravila u Bojem Delu itam sledee rei:
Ali, imam neto protiv tebe: napustio si svoju prvu ljubav. Stoga, seti se odakle si pao. Pokaj se i ini ono to si u poetku inio inae u ti doi i ukloniu tvoj svenjak sa njegovog mesta ako se ne pokaje (Otkrivenje 2,4.5). Onaj ko je plakao nad nepokajanim Izrailjem, beleei njihovo nepoznavanje Boga i Hrista njihovog Otkupitelja, posmatrao je srce rada u Battle Creeku. [Ali, brao, mi smo sada u Battle Creeku i to se odnosi na nas. Isti Otkupitelj sada nas posmatra.] Velika opasnost pretila je narodu, ali neki to nisu znali. Neverstvo i nepokajanost oslepeli su ih i oni su se pouzdali u ljudsku mudrost u upravljanju najvanijim interesima Bojega Dela.

A iz Svedoanstva pod naslovom Brai na odgovornim poloajima, strana 10, itam ove rei:
Prvobitni otpad poeo je neverstvom i negiranjem istine. Mi svoj pogled vere moramo stalno upravljati na Isusa. Kada dou dani, a oni e sigurno doi, kada Boji zakon bude poniten, revnost vernih i odanih treba da se hitno pojavi, i oni treba da budu topliji i odluniji, a njihovo svedoenje pozitivnije i nepokolebivije.

A na strani 12 itamo:
Ima onih koji se hvale kako su jako oprezni u primanju nove svetlosti, kako je nazivaju, ali ih je neprijatelj oslepio pa ne mogu da razlikuju Boja dela i puteve. Sa neba dolazi svetlost, dragocena svetlost, a oni ustaju protiv nje. ta e biti sledee? Upravo oni e prihvatiti vesti koje Bog nije poslao i tako e postati jo opasniji za Delo Boje jer postavljaju lana merila.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

I ponovo:
Njima je potrebno nebesko pomazanje da bi shvatili ta je svetlost i istina.

To se odnosi na vas i mene. Posebno na mene. Kaem vam, dobro je, ako to jo niste, da proitate lanak na prvoj stranici Reviewa od 7. februara. On govori potpunije o ovom predmetu. Proitau nekoliko reenica:
Stavljati se u poloaj u kojem izgleda kao da se pokoravamo, novo je za ovaj narod. To je novo iskustvo, odstupanje od naela kojih smo se drali, koja su nas uinila onim to smo danas, narodom koji je Bog blagoslovio, narodom s kojim je Gospod nad vojskama Vas koji ste povezani sa svetim stvarima, Bog poziva da pazite gde stavljate svoju nogu. On vas smatra odgovornim za svetlost istine, da ona obasja svet jasnim i prepoznatljivim zracima. Svet vam nikad nee pomoi svojim sredstvima da bi vae svetlo svetlelo. Svi koji imaju istinu treba da je dre u pravednosti i cene njenu vrednost i svetost Nama je potrebna boanska mudrost i sposobnost da iskoristimo svaku priliku koju e Boje provienje pripremiti za iznoenje istine.

Iskoristite priliku; nemojte je izneveriti i kada se ukae prilika ne propustite je zato to se niste pripremili. Zato smo ovde ako se nismo pripremili? Zbog ega smo vi i ja kao propovednici kao propovednici adventista sedmog dana, propovednici koji je treba da objave poruku treeg anela zbog ega smo ovde, ako nismo spremni kada nas Bog pozove i prui priliku?
Ne dopustite da strah od oveka, elja za pokroviteljstvom, zamrai ijedan zrak nebeske svetlosti. Ako straari istine sada propuste da oglase upozorenje, oni nee biti dostojni svoga poloaja kao svetlonoe svetu; ako iz svojih ruku ispuste zastavu, Gospod e podii druge koji e biti verni i odani. Za nepokolebivo obavljanje Bojeg dela bie potrebna moralna hrabrost. Oni koji tako rade ne mogu dati mesta sebinoj ljubavi, sebinim obzirima, ambicioznosti, ljubavi prema udobnosti ili elji da izbegnu krst Neki se moda nee vidljivo ukljuiti u sukob ni na jednoj strani. Izgledae kao da se nisu opredelili protiv istine, ali nee odvano istupiti za Hrista zbog straha od gubitka imetka ili izlaganju porugama. Svi takvi ubrajaju se u Hristove neprijatelje.

Dolo je vreme da se zna ko su Hristovi prijatelji. I ako pozovu adventistu sedmog dana na sasluanje zbog toga to zastupa Hrista i ovu poruku, neka se vidi vae prijateljstvo sa Hristom tako to ete stati uz Njega. Pred sobom imamo nekoliko minuta da govorimo o tome kako smo doli u takvu situaciju, kako su se pojavile ove opasnosti. Seate se kako sam pre neko vee itao iz drugog poglavlja Joilove knjige, kada je jedan od brae nakon to sam proitao dvadeset trei stih brat Corliss upozorio na tekst na margini ( u pitanju je prevod KJV prim. izdavaa). Seate se toga? A ja sam rekao da emo se tom tekstu posvetiti nekom drugom prilikom. Okrenimo sada stranice i proitajmo ta pie na margini. Dvadeset trei stih glasi: I vi, sinovi sionski, radujte se i veselite se u Gospodu Bogu svom jer vam je dao dad rani umereno. ta pie na margini? Uitelj pravednosti. Dao vam je uitelja pravednosti. Kako? U skladu sa pravednou. I spustie vam dad ; ta e on da bude? kada je dao rani dad, ta je on bio? Uitelj pravednosti. A kada bude dao pozni dad, ta e on biti? Uitelj pravednosti. Kako? U skladu sa pravednou. Zar to nije onda upravo ono to nam je svedoanstvo reklo u tom lanku koji sam vam nekoliko puta itao? Glasni pokli treeg anela, pozni dad, ve je poeo u poruci o Hristovoj pravednosti. Zar nam Joilo to nije odavno rekao? Zar nam oi nisu bile slepe pa to nismo videli? Zar nam nije bila potrebna mast za oi? Brao, ima li ita u svetu to bi nam bilo toliko potrebno kao ovo? Zar ne bi trebalo da se radujemo to je Bog poslao svoga Duha preko proroka da nam to pokae kad nismo videli! Kako bi trebalo da za to budemo beskrajno zahvalni! Onda je i pozni dad glasni pokli prema tom svedoanstvu i prema Pismu uenje o pravednosti i u skladu sa pravednou. Kada je, brao, ova poruka o Hristovoj pravednosti

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

poela da odzvanja meu nama kao narodom? [Jedan ili dva meu sluaocima: Pre tri ili etiri godine.] Koliko ima od tada, tri ili etiri? [Publika: etiri.] Da, etiri. Gde se pojavila? [Publika: U Mineapolisu.] ta su onda braa odbacila u Mineapolisu? [Neki iz publike: Glasni pokli.] ta je ta poruka o pravednosti? Svedoanstvo nam je reklo ta je ona: glasni pokli pozni dad. ta su onda braa svojim stavom koji su zauzeli odbacili u Mineapolisu? Odbacili su pozni dad glasni pokli poruke treeg anela. Brao, zar to nije velika teta? Naravno, braa nisu znala da to rade, ali Gospodnji Duh je bio tamo da im kae da to rade, zar ne? Ali kada su odbacili glasni pokli, uenje o pravednosti, onda je Gospodnji Duh, preko Njegovog proroka, tamo stao i rekao nam ta rade ta onda? O, oni su jednostavno odbacili tog proroka sa svim ostalim. To je bilo sledee. Brao, vreme je da razmislimo o tome. Vreme je da razmislimo trezno, paljivo. Na osmoj strani pamfleta Opasnost od prihvatanja svetovnih pravila u Bojem Delu itam sledee:
Kao ovekov Posrednik i Zastupnik, Isus e voditi sve koji su voljni da ih vodi, govorei: Sledite me prema gore, korak po korak, gde svetli jasno svetlo Sunca Pravednosti . Ali ne slede svi to svetlo. Neki odstupaju sa sigurnog puta koji je na svakom koraku put poniznosti. Bog je svojim slugama poverio poruku za ovo vreme, ali ona se ne slae u svemu sa idejama svih vodeih ljudi pa neki kritikuju vest i vesnike. ak se usuuju da odbace rei ukora koje im je Bog poslao preko svoga Svetoga Duha.

Vi znate na koga se to odnosi. Ne mislim da sada traite nekog drugog. Vi znate jeste li to vi lino bili ili ne. Brao, dolo je vreme da veeras prihvatimo ono to smo odbacili. Niko od nas nije ni sanjao kakve je predivne blagoslove Bog za nas imao pripremljene u Mineapolisu, a koje bismo uivali ove etiri godine, da su srca bila spreman da prihvate poruku koju je Bog poslao. Odmakli bismo etiri godine napred, veeras bismo bili usred uda samog glasnog poklia. Zar nam Duh prorotva nije rekao da su u to vreme blagoslovi visili nad naim glavama? Brao, vi to znate. Svako za sebe. Neemo da ispitujemo jedan drugoga; ispitajmo sami sebe. Svako za sebe zna koju je ulogu imao u toj stvari, i dolo je vreme da se sve to iskoreni. Brao, dolo je vreme da iskorenimo celu ovu stvar. Proitau o ovome jo jedan odlomak. Evo itam:
Kakvu rezervnu silu ima Gospod da dosegne one koji su odbacili Njegova upozorenja i ukore i za svedoanstva Bojeg Duha tvrdili da nemaju uzvieniji izvor od ljudske mudrosti ? Vi koji ste to uinili, kakav izgovor na Sudu moete da ponudite Bogu to ste se odvratili od dokaza koji vam je dao da je Bog bio na delu? Po plodovima njihovim poznaete ih. Neu vam sada ponavljati dokaze koje je u prole dve godine o Bojem delovanju dao preko svojih izabranih slugu.

Ovo je svedoanstvo dato u jesen 1890. godine, 3. novembra. Dve godine od tada unazad vraaju nas u jesen, u novembar 1888. godine, a to je bilo upravo vreme kada je to uraeno u Mineapolisu. U ovoj kui nalazi se nekolicina brae, da, moda desetak njih, koji su u jednom drugom vremenu, posle Mineapolisa, na jednom propovednikom sastanku uli kako Boji Duh otvoreno prekorava taj mineapoliski duh koji je vladao na tom propovednikom sastanku na kome smo bili, i jasno rekao da je to bio Sotonin duh. To je bilo u prolee posle Mineapolisa. Ali nastavljam:
Ali vama je otkriven sadanji dokaz njegovog delovanja i sada ste obavezni da verujete. Bez opasnosti od beskonanog gubitka ne moete da zanemarite Boju poruku upozorenja, ne moete je odbaciti ili je olako uzeti. Cepidlaenju, ruganju i pogrenom tumaenju moete poputati samo po cenu izopaavanja svoje vlastite due. Korienje takvog oruja ne osigurava vam dragocene pobede ve uniava um i odvaja duu od Boga. Ono to je sveto sputa se na nivo obinog, pa se stvara situacija koja odgovara knezu tame, a oalouje Bojeg Duha. Cepidlaenje i kritikovanje ostavlja duu bez rose milosti, kao Gelvujske gore bez kie. Ne moemo se pouzdati u rasuivanje onih koji nastavljaju sa ruganjem i pogrenim tumaenjem. Ne moemo se osloniti na njihov savet

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

i rezolucije. Pre nego to krenete da oblikujete rad Bojeg Dela, morate da imate boanska ovlaenja. Optuivati i kritikovati one koje Bog koristi, znai optuivati i kritikovati Gospoda koji ih je poslao. Svi treba da neguju svoje verske sposobnosti da bi mogli imati pravo rasuivanje u verskim stvarima. Neki nisu u stanju da razlikuju izmeu istog zlata i nekakvog svetlucanja, izmeu sutine i senke.

Pre nego to proitam sledei odlomak, proitau dva odlomka iz ovog jo neobjavljenog svedoanstva:
Pogrene ideje koje su se u neijim umovima uglavnom razvile u Mineapolisu, jo nisu potpuno iskorenjene. Oni koji nisu izvrili temeljno delo pokajanja pod svetlou koju je Bog od tog vremena milostivo dao svom narodu, nee jasno videti stvari i bie spremni da poruke koje Bog alje proglase obmanom.

Brao, moe li pred nama biti vee opasnosti od ove kojoj smo izloeni ovde prikazanim putem, i protiv koje upozorava opasnosti da izdamo svoje svete, posveene zaloge, opasnosti da izdamo svoju brau i dovedemo ih u situacije u kojima e morati da nose strane terete koje e nam neprijatelj natovariti i s kojima e nas progoniti? O istom predmetu ima jo jedna izjava koju u proitati:
Mi bi trebali da budemo poslednji narod na zemlji koji i u najmanjoj meri doputa duhu progonstva da deluje protiv onih koji nose Boju poruku svetu. To je najstranija karakteristika nehrianstva koje se pokazalo meu nama od mineapoliskog sastanka na ovamo. Jednog dana to e se videti u pravoj svetlosti sa svim teretom jada koji je iz njega proizaao.

Brao, Bog postaje veoma ozbiljan po tom pitanju. Vreme je da vi i ja traimo Gospoda, sada dok jo traje milosre, da bi bili u stanju videti teret jada u svoj njegovoj veliini, dok je jo milosti da nas od njega oslobodi. Bog nas poziva k sebi. Evo onog dodatnog odlomka iz Posebnih Svedoanstava:
Predrasude i miljenja koja su preovladavala u Mineapolisu uote nisu mrtva; seme tamo posejano u neka srca spremno je da nikne i donese odgovarajuu etvu. Gornji delovi su odseeni, ali korenje nije nikad uklonjeno i ono jo uvek donosi nesveti plod koji truje rasuivanje, izopauje shvatanja i oslepljuje razumevanje onih s kojima se povezujete, u odnosu na poruku i vesnike. Kada temeljnim priznanjem unitite koren gorine, videete svetlo u Bojoj svetlosti. Bez ovog temeljnog rada nikad neete oistiti svoje due.

Brao, hoete li da oistite svoje due i otvorite put Gospodu da poalje svog Duha u izlivanju poznog dada?
Treba da prouavate Boju Re sa ciljem, ne zato da bi potvrdili sopstvene ideje, ve da ih izloite da budu potkresane, osuene ili odobrene, zavisno od toga jesu li ili nisu u skladu s Bojom reju. Biblija treba da bude va stalni pratilac. Treba da prouavate Svedoanstva, ne zato da izvuete neke reenice pa ih koristite po svom nahoenju da bi osnaili svoje tvrdnje, a pri tom zanemarujete najjasnije tvrdnje koje su date zato da isprave vae postupke. Meu nama je dolo do naputanja Boga i jo nije obavljeno revno delo pokajanja i povratka naoj prvoj ljubavi, tako bitno za povratak Bogu i preporod srca. Neverstvo provaljuje u nae redove jer je postalo moda odvajati se od Hrista i dati mesto sumnjiavosti. Kod mnogih je uzvik srca bio: Neemo da On caruje nad nama. Val, Val je izbor. Religija mnogih meu nama bie religija otpalog Izrailja, jer vole da idu svojim putem, a zanemaruju Gospodnji put. Prava religija, jedina religija Biblije, koja ui oprotenje samo zaslugama raspetog i vaskrslog Spasitelja, koja zastupa pravednost verom Bojeg Sina, omalovaavana je, protiv nje se govorilo, ismevana je i odbaena. Optuena je da vodi u oduevljenje i fanatizam. Ali ona je ivot Isusa Hrista u dui ; ona je aktivno naelo ljubavi dato Svetim Duhom , koje e jedino uiniti duu plodnom u dobrim

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

delima. Hristova ljubav je snaga i sila svake poruke od Boga koja je ikada potekla sa ljudskih usana. Kakva nam je budunost, ako budemo propustili da doemo u jedinstvo vere?

Ovo je bilo pitanje koje je sino bilo pred nama jedinstvo vere. Kada su se prvi uenici okupili kao jedan i molili kao jedan, i pogledali jedan drugoga u oi, Sveti Duh je siao na njih, a to je sada ponueno i nama. Brao, ne govorim ovo da traim greke ili da osuujem, ve govorim u strahu Bojem da svako od nas moe znati gde se nalazimo. I ako ovde ima bilo koji od tih korena iz Mineapolisa koji se vue ove etiri godine ili je neko njime zahvaen i bio plod ovog etverogodinjeg stava, gledajmo da sada ovde iskorenimo celu ovu stvar i padnemo pred Hristove noge samo s jednom molbom: Ja sam nesrean, i jadan, i siromaan, i slep, i go, a to ne znam. Eto, tu smo. Znam da su je neki [ovu poruku] tada prihvatili. Drugi su je potpuno odbacili. I vi to znate. Ostali su pokuali da stoje jednom nogom na jednoj a drugom na drugoj strani i tako je prime, ali to zavisi o nainu na koji se prima, brao, a to nije nain na koji se prima. Mislili su da krenu srednjim putem i premda je u stvari nisu primili niti se sasvim opredelili za nju, bili su spremni da krenu na stranu koja e na kraju prevagnuti, bez obzira na stranu na koju e se telo (Dela Boijeg prim. izdavaa) okrenuti. Od tog vremena drugi su uvideli da Bog pokree telo Dela prema napred upravo u ovom pravcu, pa su odluili da pou sa telom poto vide da se kree u tom pravcu. Brao, potreba za pravednou Isusa Hrista treba da bude mnogo blia vaem srcu od toga. Svako treba da sebi vie priblii Boju pravednost nego da samo odmerava stvari i pravi kompromis izmeu obe strane; u protivnom nikad nee videti niti upoznati Boju pravednost. Ostali su joj oigledno bili skloni pa bi o njoj pozitivno govorili kada je sve ilo u tom smeru, ali kada u estini ovog duha duha koji je tamo opisan kao duh progonstva kada se ovaj duh bude pojavio u svoj estini i zaratio protiv poruke o pravednosti verom, umesto da vrsto stoje u Bojem strahu i uprkos takvom napadu izjave: To je Boja istina i ja je verujem svom svojom duom, oni e poeti da poputaju i na apologetski nain izgovaraju one koji je propovedaju, kao da se radi samo o ljudskim osobinama, kako bi zbog divljenja bili u povoljnom poloaju. Brao, Boja istina ne treba da se bilo kome izvinjava. Onaj ko propoveda Boju istinu ne treba se izvinjavati. Boja istina zahteva vau veru; to ona zahteva. Sve to je Bojoj istini potrebno je da je vi i ja verujemo i primimo u srce, i da je onda zastupamo pred svim napadima usmerenim na nju i damo do znanja da stojimo uz vesnike koje je Bog poslao da propovedaju, ne zato to su to odreeni ljudi, ve zato to ih Bog alje sa porukom. Ovo je, meutim, samo primer. Pojavie se stvari koje e izazvati mnogo vee iznenaenje od onog u Mineapolisu, mnogo vee iznenaenje nego sve to smo do sada videli. Brao, od nas e se oekivati da tu istinu prihvatimo i propovedamo. Ali ako vi i ja iz svog srca ne iskorenimo svaku nit tog duha, mi emo se prema toj vesti i vesniku po kome je poslata poneti isto tako kao to je Bog rekao da smo se poneli prema ovoj prvoj poruci. Proitau uravnoteenost ovog svedoanstva u prvoj svesci Svedoanstava, str. 186, 187, a onda u zavriti za veeras:
Bog e okuati svoj narod. Isus je strpljiv prema svojoj deci i nee ih odmah izbljuvati iz svojih usta. Aneo je rekao: Bog odmerava svoj narod. Da je vreme objavljivanja poruke bilo krae, kao to su se mnogi od nas nadali, onda ne bi bilo vremena da razviju karakter. Mnogi su bili pokrenuti oseanjima, a ne naelima i verom, i ova sveana i strana poruka ih je uznemirila. Ona je uticala na njihova oseanja, izazvala u njima strah, ali nije izvrila delo koje joj je Bog namenio. Bog ita srca. Da Njegov narod ne bi sam sebe zavaravao, Bog mu daje vremena da se uzbuenje smiri, a zatim ga stavlja na probu da bi video hoe li posluati savet Vernog Svedoka.

Prema tome, nemojmo se umoriti traei Boga na ovoj konferenciji, i ako blagoslov ne doe za jedan dan, sedmicu ili mesec, nastavimo na ovaj nain, jer Bog je rekao da e doi. Ponovno itam sa 187. strane:

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

Bog vodi svoj narod korak po korak. On ga dovodi u razne okolnosti da bi se videlo ta mu je u srcu. Neki izdre u jednoj, ali podlegnu u sledeoj. U svakoj sledeoj okolnosti srce je ispitivano i malo ozbiljnije iskuano. Ako oni koji tvrde da su Boji narod ustanove da im se srca protive ovom velikom delu, to treba da ih osvedoi da jo imaju da rade da bi pobedili , da ne bi bili izbljuvani iz usta Gospodnjih. Aneo je rekao: Bog e svoje delo sve briljivije vriti da bi okuao i ispitao svakog pojedinca u svom narodu. Neki su voljni da prihvate jedno kuanje, ali kada ih Bog dovede do drugoga, oni pred njim uzmiu pa se povlae , jer vide da ono direktno pogaa nekog od njihovih omiljenih idola.

Sve to video sam u pojedinanim sluajevima, uvek iznova, od mineapoliske konferencije na ovamo.
Ovde imaju priliku da vide ta je to u njihovom srcu to iskljuuje Isusa. Oni cene neto vie od istine i njihova srca nisu spremna da prime Isusa. Pojedinci prolaze kroz probu due vremena da bi se videlo hoe li rtvovati svoje idole i posluaju savet Vernog Svedoka. Ako neko nee (ne eli prim. izdavaa) da se oisti poslunou istini, i da pobedi svoju sebinost, svoju oholost, svoje strasti, Boji aneli imaju nalog: Udruili su se sa svojim idolima; ostavite ih. Aneli e krenuti na svoj posao, preputajui takve, s njihovim nesavladanim grenim karakternim crtama, kontroli zlih anela. Oni koji su bili posluni u svemu i izdrali u svakoj probi i nadvladali, bez obzira kakva je cena bila, i posluali savet Vernog Svedoka, primie pozni dad i bie spremni za preobraenje.

Brao, to je gde se nalazimo. Postupimo kako treba. Zahvalimo Gospodu to se jo uvek bavi nama da nas spasi od naih zabluda, sauva od naih opasnosti, vrati sa pogrenih puteva i izlije na nas pozni dad, da bismo mogli da budemo preobraeni. Upravo to znai ova poruka preobraenje za tebe i mene. Brao, prihvatimo je svim srcem i zahvalimo Bogu za nju.

Poruka treeg anela Br. 10.

Stareina A. T. Jones
Savetujem ti da kupi od mene zlata eenog (preienog KJV) u ognju da se obogati, i bele haljine da se obue i da se ne pokae sramota tvoje golotinje, i masti da pomae svoje oi, da vidi. Ja karam i kanjavam sve koje volim; budi, dakle, revnostan i pokaj se. Vidi, stojim na vratima i kucam; ako ko uje moj glas i otvori vrata, uiu k njemu i jeu s njim i on sa mnom. (Otk. 3,18-20 arni) Ovo je savet koji elimo veeras da prouimo. Ko ovo govori? [Vernitvo: Hristos.] Kako je nazvan u etrnaestom stihu? [Vernitvo: verni i istiniti Svedok.] On e biti dobar savetnik, zar ne? Svedok verni i istiniti, poetak stvorenja Bojeg (Zaetnik tvorevine Boije Otkr. 3,14 Sinod SPC), dolazi da savetuje tebe i mene. Zar to nije dosta veliko ponienje za Savetnika, s obzirom na mesto odakle dolazi? Ono to smo prouavali u toku nekoliko prolih predavanja, to to nam je stalno tako potpuno iznoeno tokom nekoliko prolih dana, te rei upuene laodikijskoj crkvi o tome ta jesmo i kako to ne znamo to nam je dolazilo sa svih strana sveta, zar ne, ovih poslednjih nekoliko dana? Dolazilo je sa svih strana i iz svakih usta koja su govorila i Gospod se sa svim ostalima obraao neposredno nama u reima koje smo jue proitali o toj stvari. Pretpostavljam da su sada svi spremni da prihvate da je ono to On kae tako. Zato veeras neu ponavljati nita od toga. On nam je to rekao i ako sada priznamo da je tako, biemo spremni da prihvatimo Njegov savet i da ga cenimo; imaemo koristi od Njegovog saveta, jer On samo takve savetuje. One koji prihvate Njegovo svedoanstvo, o kojima je pre ovoga bilo rei; On savetuje one koji su nesreni, jadni, siromani, slepi i goli, i koji to ne znaju one koji su mlaki. To su ljudi kojima je upuen ovaj savet. Nakon to smo to shvatili iz rei i svedoanstva i svakog naina na koji je Gospod postupao s nama ovih proteklih dana, u svim predavanjima koja nam je dao, On se sputa i savetuje nas. Zar nije tako? Onda, brao, ne budimo spori da prihvatimo ovaj savet kao to smo bili za onaj drugi. Ne budimo spori da shvatimo kako moemo da ga prihvatimo, kao to smo bili kada je trebalo da prihvatimo onaj drugi. Dakle, On od sada pa nadalje dolazi kao Savetnik. Zar nije tako? [Vernitvo: Da.] Prema tome, ako elite da znate treba li da prodate svoje imanje, pretpostavljam da ete pitati svog brata ta da radite? [Vernitvo: Pitaj Savetnika.] Ako elite da znate ta da radite, neete da pitate nekog drugog oveka, zar ne? Ako elim da znam ta da radim, kako da mi to kae bilo koji ovek, koji bi, da je na mome mestu, postavio isto pitanje ta on treba da radi? Kako da mi on pomogne kada ni sam ne zna ta da radi, kada bi bio na mom mestu, jer bi onda i sam morao da trai savet za sebe? Moda bih to onda uinio ovako: Poto sam obian vernik, moram da odem stareini crkve ili nekome vanijem i pitam ga ta da radim. Pretpostavimo da bi i on to hteo da zna za sebe pa bi morao da pita predsednika konferencije ta da radi. Stareina Boyd: Zar pomo nije u mnotvu savetnika? Ali pretpostavimo da predsednik konferencije eli znati i zato treba da pita, onda bi trebao da pita predsednika Generalne konferencije. Pretpostavimo da i predsednik Generalne konferencije eli da zna koga e on da pita? [Vernitvo: Gospoda.] Dobro, zar vi ne moete da pitate Gospoda? Prema tome, mi obini ljudi moemo dobiti znanje od Gospoda bez potrebe da se muimo prolazei preko desetak osoba kao katolici. Moemo li? [Vernitvo: Da.] Da li je to istina? [Vernitvo: Da.] U Katolikoj crkvi obian narod ne moe doi do Gospoda osim preko svetenika, a svetenik preko biskupa, a biskup preko nadbiskupa, a nadbiskup preko kardinala, a kardinal preko pape. Da li je to nain na koji treba da se ponaa Boji narod? Ne, nikako. To nije Boji metod. Kada elite da neto saznate, pitate Gospoda. On je va Savetnik i On je moj Savetnik. A kada je On tvoj savetnik, brate Boyd, onda je pomo u mnotvu savetnika, pa ni tada ne, jer onda imamo savet Gospodara sastanaka

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

10

(Propovednik 12,11 KJV). A kada je On Savetnik svakog pojedinca pa se zajedno savetujemo i kada je On u naoj sredini, onda je pomo u mnotvu savetnika. U knjizi Sluge jevanelja nai ete reenicu koja glasi:
Mi treba da se zajedno savetujemo i pokoravamo jedan drugome, ali istovremeno treba da koristimo sposobnost koju nam je Bog dao da saznamo ta je istina. Svako od nas mora od Boga da trai boansko prosvetljenje. Nakon to ste dobili savet od mudrih i razumnih, jo uvek postoji Savetnik ija je mudrost nepogreiva. Ne propustite da svoju stvar iznesete pred Njega i molite za Njegova uputstva. On je obeao da e vam je, ako vam nedostaje mudrosti pa je traite od Njega, dati jednostavno i bez ukoravanja (Str. 129, 257).

Zato ponovno pitam od ove veeri nadalje: Da li je On va savetnik? Da li je On za svakoga pojedinano savetnik? [Vernitvo: Da.] A ono ta smo uli od brata Underwooda o istom ovom predmetu, posebno o prodaji poseda, kad bismo vie traili Gospoda za Njegovo vostvo, bilo bi vie Njegovih uputstava. On bi bio vie prisutan u naem radu i naim savetovanjima. Zato bi On uopte postao na Savetnik, ako ne bi smatrao da nam je Njegov savet potreban? Pa prihvatimo ga onda. Kako mu je ime? [Vernitvo: Divni savetnik.] A to je napisano ovako: Divni, Savetnik, Bog silni, Otac veni, Knez mirni (Isaija 9,6). To je ime kojim Ga trebamo nazvati. Koji je prvi deo tog imena? [Vernitvo: Divni.] Drugo? [Vernitvo: Savetnik.] Sledee? [Vernitvo: Bog silni.] A zatim? [Vernitvo: Otac veni.] I poslednje? [Vernitvo: Knez mirni.] Ako je On Divni i Savetnik, zar onda nije divni savetnik? [Vernitvo: Da.] Slaem se. Setiete se i drugog teksta: Divan u savetu (Isaija 28,29). ta je jo? Izvanredan u delovanju (Isaija 28,29 KJV). Ne zaboravimo, kada dolazi kao savetnik On je i delatnik pa je savet koji daje savet radnika kao odlinog delatnika koji e obaviti svoj posao, jer, Bog je taj koji u vama deluje i da elite i da inite ono to je po njegovoj volji (Filibljanima 2,13). Dakle, sada imamo ovog savetnika, vernog i istinitog svedoka, divnog savetnika, divnog u savetovanju i izvanrednog po delovanju. Kada smo traili i dobili Njegov savet, On e nas pratiti u izvrenju tog saveta kao i kada nam ga je dao. Zar nije tako? Ako to nismo nauili, onda nema smisla da uopte idemo dalje, osim ako se potpuno oslonimo na Njegovu silu, Njegov karakter, Njegovu pravednost i Njegov ivot. Zato, ako uzmemo bilo ta drugo u razmatranje i bilo koji drugi nain da neto uinimo, bolje je da odmah dignemo ruke od svega i prekinemo. Poto je to tako, mi ne bismo mogli da idemo dalje bez Njega. U redu, On je Divni savetnik, divan u savetovanju i izvanredan u delovanju, i On kae: Ja sam s vama da vas savetujem; ja sam s vama da delujete. Savetujem ti da kupi od mene zlata eenog u ognju. Drugi biblijski tekstovi uz ovaj pokazuju da nas nita nee zadovoljiti osim tog zlata koje e izdrati probu vatre. Setiete se 1. Petrove 1,3-5 gde je re o ivoj nadi kojom nas je Bog preporodio vaskrsenjem Isusa Hrista iz mrtvih i kako smo kroz veru sauvani silom Bojom na spasenje. ime smo sauvani? [Vernitvo: Silom Bojom.] Kroz ta? [Vernitvo: Kroz veru.] Za ta? [Vernitvo: Za spasenje.] Kada? [Spremno da se otkrije u poslednje vreme.] Mogli bismo da proitamo: Spremno da se otkrije i da stanemo, i to bi bilo tako, jer smo stigli u poslednje vreme. Ali postoji nada. Kako se odravamo? [Vernitvo: Silom Bojom.] Kroz ta? [Vernitvo: Kroz veru.] I zato ta? [Vernitvo: U Njemu se radujte.] Radujete li se sada? elim da to znam, da li je to istina? [Vernitvo: Da, da.] U Njemu se radujte. Radujete li se? Zato onda hodate okolo smrknuta lica? Za nas je dolo vreme da verujemo Pismima. Avram je (po)verovao Bogu i to mu se primilo u pravednost. Gospod je to rekao i on se tome silno radovao. Da li se veeras tako radujemo? [Vernitvo: Da.] U njemu se radujte, iako ste sada malo, ako treba, oaloeni razliitim iskuenjima (1. Petrova 1,6 Sinod SPC). Mi smo izloeni razliiti iskuenjima, a ipak se stalno radujemo. Kako to moe biti? Moe da bude zato to Bog tako kae. I tako jeste, zar ne? To je jedini nain da znam kako to moe da bude jer On kae da je tako. Zbog ega sve to? Da se vrednost vae vere, dragocenija od zlata propadljivoga, no ognjem ispitivanoga ta se ispituje? [Vernitvo: Vera.]

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

10

Treba li da oekujete da e vaa vera biti ispitana ognjem? Treba li da oekujete da e vaa vera proi ispitivanje kao to se zlato ispituje ognjem? [Vernitvo: Da.] Prouiemo to jo dublje. Koliko se ljudi u ovome svetu brine za propadljivo zlato! Mnogi gomilaju zlato, podiu velike graevine sa sefovima, onda imaju kutiju koju zakljuaju, stavljaju je u veu kutiju koju zakljuaju i onda stave u veliki sef s mnotvom kutija; i njega zakljuaju, a onda velika elina vrata zatvaraju celu tu stvar i ona je zakljuana, a straari hodaju okolo itavu no da vide da je sauvano. Stotine ljudi u ovim velikim gradovima tako brinu za propadljivo zlato. Dopustite da vam kaem, brao moja i sestre, da je vaa iskuana vera, bez obzira kako slaba bila, dragocenija u oima naeg Divnog savetnika, dragocenija u Bojim oima od svega zlata i dragulja u svim tim sefovima skladitenim u trezorima na zemlji. Ne bojte se da e je On zaboraviti. Kako je naziva? Dragocenijom od propadljivog zlata. Ko to kae? Divni savetnik, sam Gospod. Zahvalimo Mu to takvom smatra nau slabu, drhuu veru. Zar, brao, ovde nemamo jedno od najveih moguih ohrabrenja koje Gospod moe da ponudi? Zato ljudi kukaju zbog svoje slabe vere, ne znam. Ponekad kaete: Nemam vere. Gospod kae da je ima, a ja kaem: Zahvali Mu za ono to ima. Nije vano koliko je malo ima, ak ako je slina goruinom semenu, zahvali Mu to je ima i zahvali Mu to je za Njega dragocenija od svega zlata i blaga na zemlji. Tako Gospod gleda na tvoju veru. Nije na tebi da se pita ima li vere ili ne. Bog kae da je ima i to je istina. Proitajmo Rimljanima 10,6-8: A o pravednosti koja dolazi od vere kae ovako: Nemoj da kae u svom srcu: Ko e se popeti na nebo? to jest, da spusti Hrista. Ili: Ko e sii u Bezdan? to jest, da izvede Hrista iz mrtvih. Nego, ta kae? Re ti je blizu, u tvojim ustima i u tvom srcu to jest, Re vere koju propovedamo. Da li je onda u redu da se alimo i pitamo imamo li vere ili ne? Nije. Bog je usadio veru u srce svakoga ko se raa na ovom svetu onom Svetlou koja obasjava svakog oveka koji dolazi na svet. Bog e uiniti da ta vera silno poraste i On e nam otkriti svoju pravednost dok raste iz vere u veru. Odakle uopte dolazi vera? Bog ju je dao nama. Ko je Izvor vere? Hristos i ono svetlo koje obasjava svakog oveka koji dolazi na svet je Isus Hristos. To je vera koja se nalazi u srcu svakog oveka. Ako svako koristi veru koju ima, nikad mu nee nedostajati vere; ali ako ne koristi veru koju ima, kako je mogue da je dobije jo vie? Dakle, mi imamo veru, zar ne? I kuanje nae vere je dragocenije od svega zlata na ovoj zemlji. Zapamtite, dragocenije je u Bojim oima. U Njegovim oima nije zlato dragoceno takva misao uopte ne postoji. Ono je dragocenije u Bojim oima od sveg zlata koje ovek moe da vidi. Koliko bi dragoceno bilo sve zlato kada bi ga ovek imao? Zar ne bi mislio da je bogat? Zar se ne bi s njime ponosio? Onda ne zaboravite da je kuanje vae vere bez obzira kako mala bila dragocenije u Bojim oima od svega zlata ovog sveta koje bi ovek imao pred svojim oima. Prema tome, u Bojim oima je vrednost vae vere, dragocenija od zlata propadljivoga, no ognjem ispitivanoga. Ko je najzainteresovaniji za taj proces? [Vernitvo: Gospod.] Svakako, jer ja ne mogu rei koliko je dragocena u Njegovim oima. Moja ideja o tome koliko je dragocena u Njegovim oima daleko je od stvarnosti, kao to su moje misli daleko od Njegovih. Zbog toga je On najzainteresovanija osoba u celoj vasioni u ispitivanju nae vere, u njenom delovanju i u svim procesima vezanima za nju. Zar nije ona dar od Njega? Zar nije u Njegovom interesu? To je pravo svetlo u kojem treba da posmatramo ovu stvar. Onda itamo dalje: da bi se vrsnoa vae vere nala kao dragocenija od propadljivog zlata koje se vatrom kua, na hvalu i slavu i ast kada se pokae Isus Hristos, koga vi volite iako ga niste videli. Zar Ga ne volimo? On to kae i to je istina. Koga vi volite iako ga niste videli, u koga sad verujete iako ga ne vidite, i radujete se neizrecivom i proslavljenom radou (1. Pet. 1,8 arni). Zar nije tako? Svakako da jeste. Ali brao, esto razmiljajui o ovom stihu koga vi volite iako ga niste videli i verujui da je tako, pitam se kako e izgledati kada Ga budemo videli. A najlepe od svega je to neemo morati da na to dugo ekamo. [Vernitvo: Slava Gospodu.] Spomenuu jo jedan tekst koji nalazimo u dvanaestom stihu etvrte glave 1. Petrove: Dragi moji (ljubljeni Sinod SPC). Ko? Ljubljeni. Da li je to istina? Brao, zar moemo da budemo ita drugo nego najradosniji ljudi na zemlji kada nas Bog tako oslovljava? On dolazi i postaje Divni

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

10

Savetnik i eli da nas savetuje i da razgovara s nama, a prva re koju izgovara je: Ljubljeni. Mnogo puta smo mislili, kada je aneo doao Danilu i rekao: Mili ovee, da je to bila isto lina izjava. Ali za tebe i mene ona ne moe biti linija. On sam dolazi i kae: Ljubljeni. I nastavlja: Ne udite se, poaru koji bukti meu vama da vas iskua, kao da vam se dogaa neto neobino. Prema tome, nama je upuena re: Ljubljeni. Upotrebimo ovu re na taj nain. Ljubljeni, ne udimo se od sada estokim iskuenjima kao da su neto neobino. U tome nema nita neobino. Onda se neemo iznenaditi kada dou. Kao to znate, mnogi su nepoverljivi i plaljivi i kada se suoe sa neim neobinim, gube smirenost. Ako vi i ja budemo nepoverljivi i plaljivi zbog iskuenja suoiemo se jednog od ovih dana sa nekima od njih, i to tekima ako smo nepoverljivi i plaljivi, izgubiemo pribranost. Kao to je sigurno da svako moe da izgubi pribranost kada je izloen iskuenju, tako je sigurno da neprijatelj onda pobeuje. Na ovaj nain eli da nas uhvati nespremne tako da se uplaimo i da na trenutak izgubimo pribranost, da bi mogao da odapne svoje ognjene strele i rani nas. Gospod nam prilazi i savetuje reima: Ne smatraj to neobinim. Prema tome, kada budemo izloeni ovim tekim iskuenjima to za nas nee biti neobino. Da li je to jasno? Znaemo da dolaze. Bie nam poznata. Nije bitno koliko je neko plaljiva ili nepoverljiva osoba, ali kada sretne poznanika ne udi se iznenadnom susretu. Nee biti izbaen iz takta; bie mu drago to ga je sreo. Prema tome Gospod eli da teka iskuenja poznajemo tako dobro, da bez obzira koliko ih iznenada susreli, moemo rei: Dobro, drago mi je to smo se sreli. Poznajem te, krenimo zajedno. Poto nam to kae, ne mislimo da su teka iskuenja neto udno, kao da vam se dogaa neto neobino. Prema njima ne treba da se odnosimo kao prema strancima ve kao poznanicima. I ne samo to, ve treba da ih smatramo pomagaima na putu u Sion. Jakov nam je odavno rekao: Smatrajte istom radou, brao moja, kada god se suoite s raznim iskuenjima. Kako nas ovde oslovljava? Brao moja. (Jakov 1,2). Ovde nas naziva Brao moja, a na drugim mestima nazvani smo Ljubljeni. ta znai raznim? To znai da se razlikuju. I Petar kae da su razliita. Onda, brao moja, svaku radost imajmo kada se naemo izloeni razliitim, svakovrsnim iskuenjima. Prema ovim definicijama znamo da treba da se radujemo kada se naemo u svim moguim iskuenjima; neemo ih smatrati neobinima, jer treba da ih smatrati poznanicima. itam dalje: Nego se radujte to uestvujete treba li da budemo uesnici? O, ne, nego radujte [se] to uestvujete u stradanjima Hristovim. To je svrha. Jakov kae: Brao moja. Proitajmo sada tekst koji to oboje povezuje: Jevrejima 2,10-12: Da bi mnoge sinove doveo u slavu, dolikovalo je Onome za koga i kroz koga sve postoji da Zaetnika njihovog spasenja uini savrenim kroz stradanje. Jer, i Onaj koji posveuje i oni koji se posveuju, svi su od jednoga. Zato se on ne stidi da ih zove braom. To je razlog da nas naziva braom i zato treba da se radujemo kada smo izloeni razliitim iskuenjima jer je On to proao. On se suoio sa svakim od njih. On je bio kuan do krajnje mere. On je sve to proao radi nas. Sada se vraa i kae: Ja u to proi sa vama. On je kroz njih sam prvi proao zbog nas; sada ih prolazi sa nama. Gazih sam u kaci, i niko izmeu naroda ne bee sa mnom. Ali hvala Gospodu, Bog je bio s Njim, jer ne ostavi Otac mene sama. Hvala Gospodu to je imao carsku hrabrost da to uini sam, uzdajui se samo u Oca da e biti s Njim. I, oh, kako je dobar to od nas ne trai da sami proemo kuanje. On dolazi i kae: Ii u s tobom kroz sva ova iskuenja. Brao moja, On e ii s nama. To je razlog to ih ne trebamo smatrati neobinima. On nas naziva svojom braom, i On je proao kroz svako od ovih iskuenja i dobro ih poznaje; zato ih ne trebamo smatrati strancima. Da li su Hristu strana iskuenjima? Nisu. Koliko je iskuenja proao? Sva. Sa koliko se iskuenja, s kojima e se suoiti, On suoio? Sa svakim od njih. Do koje mere se borio u svakom od ovih iskuenja? Do pune mere u svakom iskuenju. Sa kime se u tim stvarima sukobljavao? Sa Sotonom. Sotona poznaje vie trikova, kunji i iskuenja nego to e im ijedan ovek ikada biti izloen. I on je iskuao svako od njih na mojemu bratu. Na Isusu je isprobao svako kuanje. Do koje mere je morao na Isusu da isproba svako iskuenje? Do pune mere. Zar nije morao da upotrebi svu svoju silu u svakom pojedinanom iskuenju i probama na Isusu? Morao je. Zar

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

10

Sotona nije na Njemu pokuao isprobati sve to je znao i mogao izmisliti? Zar kuanje nije primenio na najjai mogui nain? Da. Zar nije onda na Hristu iscrpeo itav svoj rezervoar lukavosti, iskuenja i provera? Zar nije iscrpeo svu silu koju je imao na raspolaganju u svakoj od ovih provera i iskuenja? Da. Prema tome, kada sam u Isusu, i kada je On u meni, koliko je sile ostalo Sotoni da je koristi kod mene? [Vernitvo: Nita.] Koliko preostalih trikova zna da bi ih isprobao na meni? Nema ih vie. Zar onda ne vidite da kada smo u Hristu, onda imamo pobedu, i to sada. Pobeda nije samo re; mi trijumfujemo i to sada. Uzmimo sada 2. Korinanima 2,14: Ali, hvala Bogu. Kada? Sada. koji nas uvek ini pobednicima. Kada? Uvek. Da li je to tako? [Vernitvo: Da.] Uvek ini pobednicima u Hristu i na svakom mestu preko nas iri miris saznanja o sebi. Gde? [Vernitvo: Na svakom mestu.] Razmislite! Kada se to dogaa? Sada i uvek. Preko koga? Preko nas. Gde? Na svakom mestu. Hteo bih onda da znam razlog zato ne pobeujemo u Hristu. Hteo bih da znam zato sada nismo pobednici. A ovo je pobeda koja je pobedila svet: naa vera (1. Jov. 5,4). Da li je tako? Da, to je pobeda. Hristos je naa pobeda. Njegova pobeda je moja pobeda, zar ne? Tako je. Prema tome, kada smo u Njemu mi smo savreno sigurni, zar ne? Jesmo li sigurni dokle god smo u Njemu? Da. Seate se kako su u ono davno vreme imali gradove utoita i kada se dogodila nesrea, ako je sekira odletela sa drke, pogodila oveka i ubila ga, a u blizini se nalazio drugi ovek, prijatelj ubijenoga, koji moda ne bi uzeo vremena da razmisli pa bi obuzet strau pokuao da ga osveti na licu mesta. ta je ovek trebalo da uradi? Trebao je da odmah svom snagom potri prema gradu utoitu; a moda bi onaj drugi isto tako svom snagom potrao za njim. Ali kada bi uspeo doi do grada, ta onda? Bio je siguran i onaj drugi nije smeo da ga dira, jer je ovaj bio savreno slobodan. Pretpostavimo da je iziao iz grada. U trenutku kada je iziao, a onaj drugi ovek ga je naao, krv njegova na njegovu glavu. On je bio odgovoran. Ali bio je siguran dokle god je ostao u utoitu. U njemu je trebalo da ostane do smrti prvosvetenika. Kada bi prvosvetenik umro, ovek je bio savreno slobodan; mogao je ii gde god je hteo i onaj drugi ga nije smeo dirati, bez obzira koliko to eleo. Govorei o Avramu, reeno je: Da bismo u dvema nepokolebivim stvarima, u kojima je nemogue da Bog prevari, imali monu utehu mi koji smo pobegli u utoite (Jevrejima 6,18 KJV). Mi smo uinili zlo. Sagreili smo. Koja je plata za greh? Smrt? Smrt. Ko nas progoni? Smrt. Ko ima vlast nad smru? Sotona. Ko nas onda progoni? Sotona. I mi smo pobegli u utoite da se drimo nade koja je pred nama. Gde je ta nada? [Odgovor: U Hristu.] U kome je nae utoite? [Odgovor: U Hristu.] Ko je nae utoite? [Odgovor: Hristos.] Ko je na neprijatelj? [Odgovor: Sotona.] Prema tome, ako smo u Hristu, u naem utoitu, moe li nas Sotona dotaknuti? Ne moe. Po emu to znate? Tako pie. Pretpostavimo da iziemo pre nego to doe kraj svetenstvu; ta onda? Sotona nas moe unititi i on e to uiniti, i krv naa na nau glavu. Ako iziemo pre nego to doe kraj svetenstvu, onda nemamo zatite i on e nas uhvatiti. Kada bi onaj ovek ostao u gradu utoitu deset ili petnaest godina, mogao bi da ojaa tako da moe da se suprotstavi neprijatelju, zar ne? Stekao bi snagu i iskustvo i mogao bi da kae: Sada sam dovoljno jak pa se ne bojim neprijatelja; mogu da iziem. Mogu da iziem, dobro mi je. Onaj drugi je otiao i zaboravio ta je bilo. Ali on ne moe da se suprotstavi neprijatelju, zar ne? Gde moe da se suprotstavi neprijatelju? U gradu. A u gradu on uopte ne mora da mu se suprotstavlja, zar ne? [Glas: Grad mu se suprotstavlja.] Gradski zidovi mu se suprotstavljaju. Ovaj tit vere gasi sve raspaljene strele zloga taj tit vere je Isus Hristos; On je zid naeg grada utoita i raspaljene strele neprijatelja ne mogu ga prei. Prema tome, naa snaga i bezbednost su zauvek samo kada smo u utoitu. A kada doe kraj svetenstvu, onda moemo da idemo gde god elimo u ovom svetu ali ne izvan Hrista. Onda moemo da idemo svuda, a moe li nam neprijatelj nauditi? Ne moe. Ostanimo u Gradu, brao; ostanimo u utoitu u koje smo prebegli, tu smo sigurni. I kada smo u Njemu, zar onda ne pobeujemo? Da. U Njemu pobeujemo. Onda moemo s radou da se suoimo sa iskuenjem. Pa pobeda je naa pre nego to smo se suoili sa iskuenjem, zar ne? Zar se onda ne moemo radovati?

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

10

Da li biste se radije borili znajui pre poetka borbe da ete pobediti, nego da se uopte ne borite? Hajde da se onda borimo. Idemo! Zato bismo se bojali? Pobeda je naa. Naravno, ako idemo u borbu, raunajui na poraz, bolje da se i ne borimo. Onaj ko oekuje poraz bolje da pobegne pre nego to borba pone. Gospod ne eli da se uputamo u takvu borbu. Na Brat se nije tako borio. Ne. On ne eli ni da se mi tako borimo. On eli da budemo svesni svoje pobede. eli da budemo svesni svog poverenja. eli da znamo snagu koja nam pripada; eli da budemo svesni svoje snage i da znamo ta nam je dunost. A onda, kada doe do sukoba, znaemo kako da se suprotstavimo. Suprotstaviemo se u Njemu. Suprotstaviemo se pomou Njega. Suprotstaviemo se sa titom vere i neprijateljeve raspaljene strele e se ugasiti; u to uopte ne trebamo sumnjati. Prema tome, mi u patnji susreemo snagu, pobedu i uzvienu Hristovu prisutnost. Kada dou iskuenja mi stojimo s Njim, svesni da bez Njega ne moemo opstati. Svaku radost imajte! Imajmo je! Ne udite se tekim iskuenjima kao da vam se neto neobino dogaa, nego se radujte. Radujte se to uestvujete u stradanjima Hristovim, da biste se i u otkrivenju slave njegove radovali i veselili. Da bismo se mogli suoiti sa ovim iskuenjima, potrebno nam je zlato eeno (preieno KJV) u ognju. Treba nam neto to e izdrati probe koje e doi, a to smo ve ranije saznali. Oni koji prou svaki ispit posluali su savet Vernog Svedoka i primie pozni dad da bi bili spremni za preobraenje. Brao, zar ne treba da nas posebno raduje pomisao da mu je to svrha, da pozni dad treba da nas pripremi za preobraenje? Ne; gde i kada e pasti pozni dad? Sad je vreme za poznu kiu, a kada je vreme za glasni pokli? [Glas: Sada.] Za ta treba da nas pripremi? [Glas: Za preobraenje.] Raduje me to je svrha ispita koje nam Gospod sada daje, da nas pripreme za preobraenje. A kada On dolazi pa se obraa vama i meni, to je zato to eli da nas osposobi za preobraenje. Ali On ne moe da preobrazi greh, zar ne? Prema tome, jedina svrha zato nam pokazuje dubinu i irinu greha je da bi nas spasao od njega i preobrazio. Zar emo se onda obeshrabriti kada nam pokae nae grehe? Ne. Zahvalimo Mu to eli da nas preobrazi i to Mu je do toga toliko stalo da eli to je mogue pre da ukloni nae grehe. Brao, verujmo Gospodu stalno, sve vreme. Prema tome, potrebno nam je neto to e podneti teak ispit kada budemo iskuani, kao to se od zlata oekuje da bude preieno u vatri. ta nas Savetnik savetuje da kupimo? [Glas: Zlata ognjem preienoga.] Upravo je to sada potrebno da bismo mogli izdrati u iskuenjima koja dolaze. Ne, u iskuenjima koja su ovde. Ne brinemo za ono to e doi; sada nam je potrebno. Potrebno nam je da bismo izdrali u sadanjim iskuenjima, a upravo to kae Savetnik: Kupi od mene, imam na zalihi. Ima zalihu jer ga je On proizveo. On ima ono to e izdrati probu, jer to ju je ve izdralo. Ono je izdralo svaku probu kojoj bi ikad neko mogao da bude podvrgnut. Ispit se rodio u Njegovim patnjama. Kroz patnje je zlato oieno, prokuano i usavreno i pokazalo se da je pravo zlato. Gospodnji Duh je dao ovu definiciju. Zlato okuano u ognju je ljubav; ono je vera i ljubav. Proitajmo Galatima poslanicu 5,6 (Bakoti): Jer u Isusu Hristu niti ima vrednost obrezanje ni neobrezanje, nego vera koja kroz ljubav deluje. Na drugim mestima re je o veri i poslunosti ta je poslunost? [Glas: Izraz ljubavi.] U Put Hristu, str. 64 originala: Poslunost nije samo neko formalno pokoravanje ve sluenje iz ljubavi. Prema tome, kada svedoanstvo govori o veri i ljubavi, onda je to jednostavno vera koja se kroz ljubav pokazuje delotvorna (arni). Fraze u svedoanstvu vera i poslunost i vera i ljubav znae isto ono to Pismo kae: Vera koja kroz ljubav radi (Karadi). To su jednostavno razliiti naini iskazivanja prave duhovne vere, jer u Hristu nita ne pomae osim vere koja je delotvorna kroz ljubav ( Savremeni srpski prevod). Poslunost je sluba ljubavi i Isus kae da od Njega kupimo zlato preieno u ognju, koje je vera i ljubav, vera koja kroz ljubav deluje, primerak prave vere. ta treba da bude preieno ozbiljnim tekim nevoljama? Vaa vera koja je dragocenija od zlata, nakon to je preiena ognjem. Kao to vidite, poto vera svakog oveka mora da bude preiena, potrebna mu je vera koja je prola probu. Onda imamo svedoanstvo: Ovde je trpljenje svetih, koji dre zapovesti

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

10

Boje i imaju veru u Isusa? Ne. Ne pie u Isusa. Ve: koji dre (uvaju grki, KJV) zapovesti Boje i [dre] veru Isusovu34. To je pravi primerak, to je vera koja je u Njemu izdrala probu. To je vera koja istrajala u svakom ognjenom iskuavanju koje Sotona moe da smisli i svakoj sili koju Sotona moe da skupi; takva vera izdrala je probu. Prema tome, On nam dolazi i kae: Kupi od mene tu veru koja je izdrala probu, to zlato preieno u ognju. Zar fraza kupi od mene tu veru koja je izdrala probu ne znai isto ono to smo nauili u reima: Zato neka je u vama ista misao koja je i u Hristu Isusu? Kad je u mojim mislima isto to i u Njegovim, zar te misli nee da uine upravo ono to ine u Njemu? Uostalom, kako sluimo Bojem zakonu? Ja sam umom sluim zakonu Bojemu. (Rim. 7,25 arni). Hristos je u ovom svetu svakog trenutka sluio Bojem zakonu. Kako je to mogao? Svojim umom. Na osnovu ega u umu je to inio? Na osnovu vere. Zar to onda vama i meni ne govori da od Njega kupimo Isusovu veru? Zar Isusova vera nije sve vreme savreno drala Boje zapovesti? Zar to nije vera koja kroz ljubav deluje? Ljubav je ispunjenje zakona. Zar nije poruka treeg anela kada On kae: Doi i kupi od mene u ognju eenog zlata [ljubav i veru] i belu odeu [Hristovu pravednost] da se obue, da se ne pokazuje tvoja sramna golotinja? Prema tome, sada vidimo kako e ono to je u Hristovoj misli izdrati sve probe koje ovaj svet moe smisliti. Zar nisu Hristove misli iste jue, danas i zauvek? Hoe li se Hristove misli u Njemu razlikovati od Hristovih misli u meni ili bilo kome drugome? Ne. ija je bila Hristova misao? [Glas: Boja misao.] Bog je bio u Njemu u telu. Kako da kupimo? Proitajmo Isaija 55,1: Oj edni koji ste god. Brao, zar nismo stvarno oedneli za svime to je Gospod rekao ovih prolih nekoliko dana? Znam brau koja su dola k meni da razgovaraju i samo to nisu umrli od ei, gotovo da su se sruili od ei. Onda ove rei vae za vas i mene. Oj! Zamislite! On eli da privue panju pa vie jako: Oj edni koji ste god, hodite na vodu. Doite! Kad je Isus rekao Petru: Doi, da li je Petar mogao doi? Da. Kako je mogao da stupi na vodu? [Glas: Zahvaljujui rei: Doi.] Da, zahvaljujui toj rei Petar je hodao po vodi. A onda je zaboravio na tu re i kada je poeo da tone, povikao je: Gospode, spasi me! Nije mogao da doe do Njega. Krenuo je, ali je zaboravio na mo rei, vera se okliznula i on je pomislio kako ne moe doi do Njega pa je povikao: Gospode, spasi me i Gospod je pruio ruku. Nije ekao da Petar doe k Njemu ve mu je pruio ruku i podigao ga. Brate moj, sestro moja, ako ste skupili dovoljno hrabrosti da krenete na re: Doi, a zaboravili ste na njenu silu pa se vaa vera okliznula zbog oluje koja je besnela oko vas, onda moete rei: Gospode, spasi me i On e pruiti ruku i spasiti vas. Hodite na vodu, i koji nemate novca, hodite. On nas savetuje da kupimo i ako ko nema novca, On e se probrinuti za kupovinu, On e se postarati da dobijemo taj predmet. A to je rekao i onima koji su mislili da novca imaju, a nisu znali da ga nemaju. A to smo mi, vi i ja. Onda On pristupa reima ljubljeni i brao: Kupujte i jedite; hodite, kupujte bez novca i bez plate vino i mleko. Isto to nalazimo u Isaiji 52,3: Jer ovako veli Gospod: Zabadava se prodadoste, i iskupiste se bez novca. Kako da se iskupimo kada smo se prodali? ta smo dobili? Nita. Ako On od nas trai da se iskupimo, kako da to ostvarimo? Prodali smo se zabadava i ako nas neto kota da se iskupimo, to znai venu propast, zar ne? Prema tome, moramo da se pomirimo da nas iskupljenje nita ne kota. Zabadava se prodadoste, i iskupiste se bez novca. Meutim, iskupljenje kota Gospoda. Kotalo Ga je svega. Ali On nam daje sve to, tako da nas nita ne kota. Cena je plaena, ali je nismo mi platili. Zato troite novce svoje na ono to nije hrana, i trud svoj na ono to ne siti? Sluajte me, pa ete jesti ta je dobro, i dua e se vaa nasladiti pretiline. Prignite uho svoje i hodite k meni; posluajte, i iva e biti dua vaa. ta treba da uinite da vam dua bude iva? [Glas: Da posluamo.] ujete li, brao? ujete li poziv? Da li vam je dua iva? uli ste za stvaralaku silu i
34

Mada neki prevodi ovde govore da sveti imaju veru u Isusa, u originalu je upotrebljen prisvojni genitiv vera Isusa, tj. Isusova vera prim. izdava.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

10

udotvornu mo Isusa Hrista; kada ste za nju uli, da li ivite po njoj? Da li ivite u Njemu i kroz Njega i za Njega? Tamo u pustinji Mojsije je podigao zmiju. ta je trebalo da uine? Pogledaj i ivi! I kako je u pustinji bila podignuta zmija, tako je Sin oveji podignut da svako ko pogleda u Njega ivi. A ovde kae: Posluajte, i iva e biti dua vaa. Bog je imao plan da progovorimo i ivimo, ali ga je Mojsije pokvario. U 4. Mojsijevoj 20 itamo kako je Gospod, kada je narod gunao zbog vode, rekao Mojsiju da ode i progovori steni i iz nje e potei voda. Mojsije je otiao i rekao: Sluajte odmetnici! Hoemo li vam iz ove stene izvesti vodu? Na to je dvaput udario stenu. Tu je upropastio izvanrednu sliku koju je Bog nameravao dati, da je sve to je trebalo da uini bilo da progovori. Jer stena je udarena kada su uli u pustinju. Izvetaj kae, kada je narod bio edan, Gospod je rekao Mojsiju da ode do Horiva i da e On stati pred njim na stenu. Rekao mu je da stenu udari tapom koji mu je bio u ruci, da bi narod mogao da pije. On je to uinio i voda je potekla. Ko je bio ta stena? [Glas: Hristos.] Zato je onda drugi put udario stenu? Hristos nije umro po drugi put za vas i mene. Gospod je eleo da nam pokae ovu izvanrednu sliku koju je nameravao dati, ali Mojsije je zaboravio na Njegovu re. Nije Mu verovao i mislio je da e postupiti kao to je ranije uinio. Zaboravio je da je Gospod rekao: Idi i progovori steni, pa ju je udario i upropastio sliku. Onda mu je Gospod rekao: to mi ne verovaste i ne proslaviste me pred sinovima Izrailjevim, zato neete odvesti zbora tog u zemlju koju sam im dao. Brao, ni sam Gospod nas ne moe sauvati od greha ako Mu ne verujemo. Ne zaboravite to! Gospod nije eleo da Mojsije uini to to je uinio, ali Mojsije nije verovao Gospodu. Zato ga Gospod nije spreio da sagrei? Nije mogao poto Mu Mojsije nije verovao. Prema tome, vi i ja treba da znamo, kada god nam Bog govori, prihvatimo to onako kako je rekao. Onda e nas sauvati da ne sagreimo. Hristos je one noi rekao svojim uenicima da e Ga se svi odrei i pobei. Oni su odgovorili: Ne, neemo. Neemo. U zabludi si. Petar je rekao: Ako te svi ostave, ja neu. Pre nego to je petao zapevao, tri puta Ga se odrekao iako je rekao: Neu te se odrei makar morao i umreti s tobom! Ko je bio u pravu? Hristos. Svi su govorili isto, ali su svi pobegli zbog svog neverstva. Da su verovali u ono to im je rekao, da li bi pobegli? Zar On ne bi spasio stado? Brao, mi treba da verujemo Gospodu. Kada je Gospod rekao Mojsiju da progovori steni, on je mislio da treba rei kao to je ranije rekao: Idi i udari je. Trebalo je da slua ta Gospod kae. To vai za vas i mene. Razumi ta govorim; a Gospod neka ti dade razboritost u svemu. Prema tome, mi treba da gledamo i ivimo, sluamo i ivimo, govorimo i ivimo pa uinimo tako. Stena je udarena; progovori i On e dati vodu ivota. Brao, to je od naeg Savetnika. Posluajte, i iva e biti dua vaa, i uiniu s vama zavet vean, milosti Davidove istinite. Imamo i dalje: da od mene kupi u ognju eenog zlata da se obogati; i belu odeu da se obue. Seate se opisa kojim smo ve prikazali ovu odeu. Ovo je slika, odea istkana na nebeskom razboju u kojoj nema ni jedne jedine ljudske niti. Brao, ova odea je istkana na ljudskom telu. Ljudsko telo Hristovo telo bilo je taj razboj, zar ne? Ova je odea satkana u Isusu; u istome telu koje vi i ja imamo, jer je uzeo udela u istom telu i krvi koje mi imamo. To telo, koje je vae i moje, koje je Hristos nosio u ovome svetu bilo je razboj na kojem je Bog istkao tu odeu da je vi i ja nosimo u telu, i On eli da je nosimo sada, kao onda kada to telo na kraju bude postalo besmrtno. Ko je bio taj razboj? Hristos u ljudskom telu. ta je na njemu izraeno? [Glas: Odea pravednosti.] Bila je izraena za svakoga od nas. Hristova pravednost ivot kojim je On iveo za vas i za mene, mi veeras razmatramo, to je ta odea. Bog Otac Bog je bio u Hristu pomirivi svet sa sobom. I nadenue mu ime Emanuil to znai: S nama Bog. Prema tome, On eli da to bude naa odea, ali ne eli da zaboravimo ko je tka. To nismo mi, ali je to On koji je s nama. To je bio Bog u Hristu. Hristos treba da bude u nama, kao to je Bog bio u Njemu, i Njegov karakter treba da bude u nama, kao to je Bog bio u Njemu, i Njegov karakter treba da bude istkan i preobraen u nama kroz patnje i iskuenja i nevolje kroz koje prolazimo. Bog je tka, ali ne bez nas.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

10

To je zajednitvo boanskog i ljudskog tajna Boja u vama i meni ista ona tajna koja je bila u jevanelju i koja je u poruci treeg anela. To je re Divnog Savetnika. [Glas: Zar taj karakter nije istkan bez nas.] Da, ali bez nas ga neemo dobiti. Mi doivljavamo estoke nevolje i iskuenja da bi bili uesnici Hristovog karaktera, a nevolje i iskuenja kojima smo izloeni otkrivaju nam na karakter i vanost da steknemo Njegov karakter, tako da u ovim istim iskuenjima kroz koja je On proao, postanemo uesnici Njegovog karaktera, nosei u telu pravednost ivota Gospoda Isusa Hrista. Naravno, odea je istkana bez nas i njena lepota vidi se u tome to je ona tako savrena kao to je On savren. Mi treba da uzrastemo u Hristu dok svi ne doemo u jedinstvo vere. Jo uvek je to ista poruka, dok ne doemo u jedinstvo vere i u poznanje Sina Bojega, u oveka savrena, u meru rasta punine Hristove (Efescima 4,13 KJV). Koju visinu treba da dostigne na karakter pre nego to napustimo ovaj svet? Visinu Hristovu. Koju visinu treba da dostigne na rast? Hristovu. Treba da budemo savreni ljudi koji dostiu meru rasta punine Hristove. Ko je tka? [Glas: Bog.] Ko ima na umu uzorak? Bog. Mnogo puta, brao, kada pogledamo, niti izgledaju zapetljane. Tkanje izgleda bezlino, uopte nema simetrije; nema lepote u uzorku kada ga pogledamo. Ali uzorak nije naa stvar. Mi ne tkamo. Premda se niti zapetljaju i tkaki unak ne uspe da proe na drugu stranu pa ne znamo kako e to sve da ispadne, ko alje unak? Bog ga alje i on e proi. Ne brinite ako se niti zapetljaju i ako u tkanju ne vidite nita lepo. Bog je tka; moe li On da otpetlja niti? Svakako e ih otpetljati. Kad oekujemo simetrinost uzorka i vidimo da se sav nakrivo i da su boje pomeane i niti provuene tamo-amo pa primerak izgleda upropateno, ko ga ipak izrauje? Bog, naravno. iji razboj sadri uzorak savrenog primerka? I ko je uzorak? Hristos, i ne zaboravite i niko, osim Oca, ne zna ko je Sin. Vi i ja ne moemo da oblikujemo svoj ivot po ovom uzorku. Mi Njega ne poznajemo. Mi ne moemo dovoljno jasno videti da razaznamo Onoga ko oblikuje uzorak ili znati kako da ga ispravno oblikujemo ak i ako mi trebamo da tkamo. Brao, Bog vri tkanje. On e obaviti ovaj postupak. Bog vidi uzorak dovren i pre nego to je uraen. On je u Njegovim oima usavren, iako naem oku izgleda sav zapetljan i izoblien. Brao, pustimo Ga da tka. Pustimo Ga da sprovede svoj blagosloveni plan tkanja u celom naem ivotu da bude izraen po skupocenom uzorku Isusa Hrista. Dolazi dan i nije daleko kada e tkaki unak proi po posljednji put, kada e biti poloena poslednja nit, kada e poslednji element predmeta biti dovren i zapeaen peatom ivoga Boga. Onda emo samo ekati na Njega da budemo kao i On jer emo Ga videti kao to jeste. Brao, zar On nije Divni Savetnik? O, prihvatimo veeras Njegov savet. Uzmimo ovu blagoslovenu, preienu veru i sve to nam kae, jer sve je to nae. Bog nam to daje. To je moje, vae je. Zahvalimo Njemu i radujmo se!

Poruka treeg anela Br. 11.

Stareina A. T. Jones
Mesto koje smo prouavali u Svetom pismu, seate se, u ovom nizu predavanja bio je savet Vernog Svedoka, druga stvar koju nam savetuje da kupimo. Prvu smo prouavali pre neko vee. Savetujem ti da od mene kupi u ognju eenog zlata da se obogati (Otk. 3,18). To smo prouavali u poslednjem predavanju. Veeras poinjemo sa sledeom stvari. Savetujem ti da kupi belu odeu da se obue, da se ne pokazuje tvoja sramna golotinja. ta je ta odea? [Vernitvo: Pravednost.] ija pravednost? [Vernitvo: Hristova.] iju pravednost bi trebalo da traimo? [Vernitvo: Hristovu pravednost.] ta znai pravednost? [Vernitvo: initi pravdu.] Da li je pravednost initi ono to je ispravno? [Vernitvo: Da.] [Glas: Sve su zapovesti Tvoje pravedne.] ta su one za nas? ta nam kau? [Glas: ini.] To kau? Zapovesti trae da se neto ini, zar ne? [Vernitvo: Da.] Prva od svih zapovesti glasi: Voli (ljubi Karadi) Gospoda, svoga Boga, svim svojim srcem, svom svojom duom i svim svojim umom; a druga je slina ovoj: Voli svoga blinjega kao samoga sebe. Ceo Zakon i Proroci zasnovani su na ovim dvema zapovestima Matej (22,37-40). Prema tome, pravednost znai postupati pravedno; to je jasno. iju pravednost treba da traimo? [Vernitvo: Hristovu pravednost.] iju pravednost treba da imamo? [Vernitvo: Boju.] ija pravedna dela treba da imamo? [Vernitvo: Hristova.] A ija su pravedna dela u Hristu? [Vernitvo: Boja.] Hristos nita nije uinio sam. On kae: Ja sam od sebe ne mogu nita da uinim (Jovan 5,30). ija pravedna dela nalazimo u Hristu? [Vernitvo: Boja.] Jer Bog bee u Hristu (2. Kor. 5,19 Karadi). ija pravedna dela treba da imamo? [Vernitvo: Boja.] Da li je to tako? [Vernitvo: Da.] Hoete li se toga drati jednu sedmicu? [Vernitvo: Da. Stareina Wm. Hutchinson je rekao: Celog ivota.] U redu. Ako neki meu vama sluaocima budu tako postupali sedam dana, biu srean. Bie i oni, jer ovde ima nekih koji se toga uopte nee drati. Oni se ne dre i ne znaju, a ima ih dosta. Zbog toga elimo da ve na poetku jasno razumemo kakvu vrstu odee treba da kupimo do ega nam je stalo. ija pravedna dela treba da imamo? [Vernitvo: Boja.] iju pravednost treba da traimo? To emo saznati u ovom predavanju. Poto ponovo skreem vau panju na misao koju smo ranije prouavali, a s kojom emo zapoeti nae veeranje prouavanje, a to je: ta za nas danas znai ova pravednost, vratimo se tekstu u Joilu 2,23 i obratimo panju na tekst na margini. I vi, sinovi sionski, radujte se i veselite se u Gospodu Bogu svom, jer vam je dao dad rani umereno, i spustie vam dad 35 rani i pozni na vreme (KJV). Nae prouavanje o tome nalazilo se u Biltenu br. 7, str. 183. Kako glasi tekst na margini? Jer vam je dao dad rani? ta je to? Uitelj pravednosti. Jer vam je dao dad rani umereno. Na ta se odnosi ovo umereno? ta je bio rani dad na Pedesetnicu? Uitelj pravednosti. Jer vam je dao uitelja pravednosti u skladu sa pravednou. ta je bio taj rani dad? I On e vam dati dad rani i pozni kao prvi put. ta e biti pozni dad? Ponovo uitelj pravednosti. U skladu sa im? [Vernitvo: Pravednou.] Kako bismo jo opisali poznu kiu? [Vernitvo: Kao izlivanje Duha.] Ima li jo koji izraz za to? [Vernitvo: Vremena osveenja.] ta je pozna kia u poruci treeg anela? [Vernitvo: Glasni pokli.] ta je pozni dad u vezi sa padom Vavilona? On je darivanje sile i slave s kojom aneo iz Otkrivenja 18 silazi i osvetljava zemlju. Proitajmo sada nekoliko odlomaka od onih koje smo ve itali da to definitivno poveemo. Na strani 58 Biltena, u predavanju brata Haskela imali smo, kako smo itali iz Rewieva od 22. novembra, sledee rei:
Vreme probe samo to nije poelo, jer je glasni pokli treeg anela ve poeo u objavi Hristove pravednosti To je poetak svetlosti treeg anela, ija slava e ispuniti celu zemlju.
35

Dad rani i pozni Danii; Kia proletnja i jesenja Bakoti, Stvarnost; Kia rana i pozna Glas Crkve; Kia rana i kasna KJV prim. izdava.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

11

Jo jedan odlomak na strani 16 Biltena predstavlja proitano Svedoanstvo:

Ipak e delo biti skraeno po pravednosti.

Koje e delo biti skraeno po pravednosti? [Vernitvo: Boje delo.]

Poruka o Hristovoj pravednosti treba da odjekne s kraja na kraj zemlje. To je Boja slava kojom e se zavriti delo treeg anela.

ta je ova poruka o Hristovoj pravednosti o kojoj smo itali ranije u ovim drugim tekstovima? To je poetak svetlosti treeg anela, ija slava e ispuniti celu zemlju. A sada? To je Boja slava kojom e se zavriti delo treeg anela. Prema tome, kada smo doli do tog vremena, koje je vreme nastupilo? [Vernitvo: Glasni pokli poruke.] Nastupilo je vreme kada Bog zavrava svoje delo. To je slava koja zavrava delo poruke. Jo neto: Koju smo frazu prvu proitali? On e ga skratiti po pravednosti. Kada ova poruka o Bojoj pravednosti pravednosti Bojoj koja je vera Isusa Hrista, Boje ispravno postupanje kada je ona prihvaena pa je Njegov narod iri i dri, ta to znai za Boje delo na zemlji? Proi e samo kratko vreme dok ono ne bude dovreno. Prema tome, kada doe vreme poznog dada, glasnog poklia, anela koji silazi sa neba s velikom silom, kada se sve to skupi, kako je reeno Gospodnjim reima, mi smo stigli do iste take do koje nas je dovelo prouavanje onoga to se dogaa pred nama i to nas je navelo da pogledamo ono to nas eka. Ono to smo prouavali ono to se dogaa pred nama da bi videli ta nas uskoro eka suoilo nas je sa est ili sedam razliitih dogaaja koji su nam onemoguili da shvatimo kako je sada vreme kada e se delo uskoro zavriti i da se nalazimo usred prizora kojima se zavrava istorija ovoga sveta. Ovde su ova tri razliita teksta u Svedoanstvu Bojeg Duha, koji, kada ih sastavimo, pokazuju da se sa te strane radi o istoj stvari. Dakle, pozni dad je glasni pokli poruke treeg anela; on je poetak slavne poruke koja osvetljava zemlju. Ali pozni dad je uenje o pravednosti. Kada je poruka o Bojoj pravednosti, kao takva, dola nama kao narodu? [Vernitvo: Pre etiri godine.] Gde? [Vernitvo: U Mineapolisu.] Tako je. Ovo smo izneli pre neko vee i o tome moemo ponovo itati u Biltenu br. 7, strana 183. Ne znam moemo li to rei jasnije nego to smo to rekli ono vee. Ova poruka o Hristovoj pravednosti je glasni pokli. Ona je pozni dad. Mi smo se ovde na ovoj konferenciji ve molili za pozni dad, zar ne? Jeste li vi? [Vernitvo: Da.] ta ste oekivali kada vam je molitva usliena? Jeste li spremni da sada primiti pozni dad? Ovde smo se molili za kasnu kiu. Sada postoji veza. Svedoanstvo nam kae ta je ona i Joilo takoe. Jednostavno vas pitam: jeste li spremni da primite kasnu kiu? Drugim reima, jeste li spremni da prihvatite Boju poruku o pravednosti, u skladu sa pravednou? Pogledajmo to malo bolje. Joilo kae, prema tekstu na margini, da je ona uitelj pravednosti, ono to donosi uenje o pravednosti u skladu sa pravednou. ije zamisli o pravednosti donosi? [Vernitvo: Boje.] Ne, moje. [Vernitvo: Ne.] Da, moja zamisao o pravednosti e biti dovoljna. [Vernitvo: Nee.] Zato? Zar nije dovoljno ako primim Hristovu pravednost u skladu sa svojom zamisli? Zar to nije primanje pozne kie? Zar to nije primanje Hristove pravednosti? [Vernitvo: Ne. To je tvoja pravednost.] A upravo to je problem kod mnogih dobrih ljudi koji su uli poruku o Hristovoj pravednosti. Oni su poruku o Hristovoj pravednosti primili u skladu sa svojom zamisli o tome ta je Njegova pravednost, pa uopte nemaju Hristove pravednosti. Ponovo pitam: kako treba da je primimo? Kako se ona daje? U skladu sa pravednou. Prema tome, kako je treba primiti? U skladu sa pravednou. Ona je data u skladu sa pravednou i mora da bude primljena u skladu sa pravednou. Moramo je primiti onako kako je data. Pozabavimo se jo ovom milju; uopte se ne urim da idemo dalje. Kada prihvatimo to uenje, to uenje o pravednosti u skladu sa pravednou, moramo je primiti u skladu sa Bojom zamisli o pravednosti, a ne prema tome kako smo je mi zamislili. Onaj ko misli da primi poruku o Bojoj

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

11

pravednosti u skladu sa svojom zamisli, promaie je potpuno. Mi je moramo primiti u skladu sa Bojom zamisli i nita drugo osim Boje zamisli o pravednosti, nita drugo osim nje, nije pravednost. Ima jo jedna misao koju smo izneli pre neko vee, a to je: kada je iznesena pre etiri godine i sve vreme od tada, neki su je prihvatili onako kako je data; radovali su se poruci to Bog ima pravednost koja e proi sud i koja e biti prihvaena u Njegovim oima. Pravednost koja je i mnogo bolja od svega to ljudi mogu da stvore godinama i godinama mukotrpnog rada. Ljudi su skoro iscrpili svoju duu pokuavajui da stvore dovoljan stepen pravednosti kojim bi mogli opstati u vreme nevolje i u miru doekati dolazak Spasitelja, ali ga nisu dostigli. Bili su presreni kada su shvatili da je Bog ve proizveo odeu pravednosti i ponudio je kao besplatan dar svakome ko eli da je uzme, a koja bi bila odgovor sada i u vreme zala i vreme suda i za svu venost, da su je radosno primili onakvom kakvom ju je Bog dao i za nju srdano zahvalili Gospodu. Drugi uopte nisu hteli da imaju posla s njom pa su je celu odbacili. Ostali su, pak, zauzeli neki srednji poloaj. Nisu je potpuno prihvatili, ali je nisu ni otvoreno odbacili. Odluili su da zauzmu poloaj u sredini i idu sa mnotvom, ako ono krene tim putem. I to je bio razlog to su se nadali da e primiti Hristovu pravednost i poruku o Bojoj pravednosti. Neki su namerno umanjili poruku za pedeset posto i to smatrali Bojom pravednou. I tako su sve vreme, izmeu otvorene i dragovoljne predaje i prihvatanja, i otvorenog i definitivnog odbacivanja stalno u sredini ovi ljudi spremni na kompromis od tada bili raspreni; oni koji su zauzeli takav kompromisni stav nisu ni veeras bolje pripremljeni da shvate ta je poruka o Hristovoj pravednosti, kao to nisu bili ni pre etiri godine. Neka od ove brae, od mineapoliskog sastanka, lino sam uo, kau amin na propovedi, na izjave koje su bile potpuno paganske, a nisu znali da se radilo o Hristovoj pravednosti. Neki od onih koji su joj se u ono vreme otvoreno protivili i glasali podignutom rukom protiv nje, uo sam kako od tog vremena kau amin na tvrdnje koje su bile tako otvoreno i jasno papske kako ih samo papska crkva moe objaviti. To u izneti u jednom od ovih predavanja i vau panju usmeriti na tvrdnje Katolike crkve i njenu doktrinu o opravdanju verom. Izneu to u nekom buduem predavanju da vidite kakva je doktrina Katolike crkve o opravdanju verom. Oho, kae neko. Nisam znao da Katolika crkva veruje u opravdanje verom. O da, ona veruje. Svakako veruje. O tome moete da itate u njenim knjigama. Neko kae: Mislio sam da veruju u opravdanje delima. Da, oni ne veruju ni u ta drugo, ali to proturaju pod nazivom opravdanja verom. I nisu oni jedini na svetu koji to rade (mislim na lanove Katolike crkve). Nisu jedini koji to rade. Zato pozivam sve da se ujedinimo i da ostavimo po strani sve, svako unapred stvoreno miljenje, svaku misao kakvo bi trebalo da bude ovo ili ono miljenje, i okupimo se da ujemo poruku o Hristovoj pravednosti i da je prouavamo u strahu Bojem, molei se svim srcem da bi nam On na ovoj konferenciji dao Uitelja pravednosti u skladu sa svojom sopstvenom zamisli pravednosti. To je ono to elimo. I brao, ako Ga iskreno molimo da to uini, On e i uiniti. A onda, kada nam svojim Duhom poalje uenje poruke o Njegovoj pravednosti, uzmimo je takvu kakvu nam je daje, i ne umanjujmo je ni za deli, ne marei ako uklanja sve to smo ikad mislili da je ispravna ideja s njom u vezi. Nemojmo s tim da imamo nikakvog posla. Na poetku ovog propovednikog sastanka sloili smo se da smo doli ovde da prouavamo, da to zastupamo, da ako iko od nas misli da neto znamo, mi ne znamo nita kako bi trebalo da znamo. To vai za ovaj predmet, za one koji su je (poruku) primili, kao i za one (premda moda ne u istom stepenu) koji je nisu primili. Jer oni koji su je primili ne mogu se sada hvalisati, stati i rei: Ja sam u redu. Ne moram nita vie da uim. Ako bilo ko tako zakljui, njemu je potrebno da ui vie nego ikome drugome. Prema tome, vi i ja treba da odloimo svaku ovakvu misao, svaki zakljuak do kojeg smo doli, svako primanje sa rezervom i svaki oblik koji smo joj dali pustimo sve to i doimo, kako je Hristos rekao, kao mala deca, pitajui se ta je Boje carstvo, jer ono je pravda, mir i radost u Duhu Svetome. Sam Isus kae da oni koji Boje carstvo ne prime kao mala deca, ne mogu ui u njega. I ako doemo s onim to smo ve nauili i pokuamo da je u to uokvirimo, poruka nee pristajati u taj okvir. Ako doemo i pokuamo sve drugo to e nam On sada dati, da ukalupimo u ve postojee shvatanje, upropastiemo celu stvar i sebe iskljuiti iz nje. Prema tome, jo uvek za

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

11

nas vai tekst: Ako neko misli da neto zna, taj jo ne zna onako kako bi trebalo da zna (1. Kor. 8,2). To se odnosi na nas. Razmotrimo detaljnije ovu misao. Pozni dad, ova poruka, je Boja pravednost koja se ostvaruje verom Isusa Hrista. To je glasni pokli, ali ta poruka je uenje o pravednosti u skladu sa pravednou, a odnosi se na Boju, a ne nau zamisao o pravednosti. Da li je moja zamisao o Bojoj pravednosti moja ideja u najirem smislu Boja zamisao o pravednosti? [Vernitvo: Ne.] Prema tome, ako imam najiru moguu zamisao o Bojoj pravednosti, pa sam njome zadovoljan i kaem da e me spasiti, ija je to pravednost koja e me spasiti? [Vernitvo: Tvoja sopstvena.] Tako je. Ako uporedim Njegove zamisli sa svojima i postavim se kao da sam On, ja Ga ograniavam na svoje shvatanje pa sam svoj vlastiti spasitelj jer Ga time inim ne veim od sebe. Da li je to jasno? [Vernitvo: Da.] Tako je. Mi treba da primimo ovu poruku, ovu jesenju kiu, ovu Boju pravednost, u skladu sa Njegovim zamislima i na Njegov nain; i kada je On saopti, kada je daje, treba da je prihvatimo i zahvalimo Mu se za nju, a ne da pitamo kako dolazi, ili neto slino, ve da je prihvatimo onako kako ju je rekao, kako je daje, i dopustimo Njemu da postupi onako kako On eli u njenom objavljivanju svetu. to je pravednost? Ispravno postupanje. iju pravednost treba da imamo? [Vernitvo: Boju.] Prema tome, mi treba da imamo Boje pravedno postupanje. Ne radi se o naem pravednom postupanju. On je zamislio svoje pravedno postupanje, a ne mi. Nismo mi zamislili kako treba da bude Njegovo pravedno postupanje. On je zamislilio kako e izgledati Njegovo pravedno postupanje. U stvari, Njegovo pravedno postupanje je kada neto ini. Prema tome, od vas i mene se oekuje da se potpuno predamo Njemu i da Mu dopustimo da ini kako Mu je volja s onim to je Njegovo. On e uiniti ono to treba. Mi treba da budemo Njegova orua. Dajte sebe za orue pravednosti. Predajte udove svoje za oruje pravednosti. Predajte ih, kome? Bogu. On se slui orujem. (Rimljanima 6,13). Da li ete Mu ga predati? [Vernitvo: Hoemo.] Hoete li se drati toga jednu sedmicu? [Vernitvo: Hoemo.] A sada druga misao koja nas vodi tome. Mi znamo da je zamisao samo Boja. Radi se o pravoj zamisli ove Boje pravednosti. Mogu li onda svojim umom shvatiti Njegovu zamisao o pravednosti? [Vernitvo: Ne.] Mogu li da imam um koji e je shvatiti, koji moe da je shvati? Mogu. Postoji li u vasioni um koji moe da shvati misao pravednosti? Postoji. iji? Hristov. Zar nam onda nije jasna injenica da bez uma Isusa Hrista nemamo niti moemo da imamo Boju pravednost? Nije me briga za teoriju koju neko moe da ima o Bojoj pravednost; nije me briga koliko govori da veruje u Boju pravednost. Nije me briga to kae da veruje u opravdanje verom; ako nema Hristov um, on ne moe da razume Boju zamisao opravdanja verom i ne moe da o njoj govori. Niko ne moe da shvati Boju pravednost ako nema um Isusa Hrista, koji jedini od svih umova u vasioni moe da je uhvati, shvati ili upozna. Zar nije tako? [Vernitvo: Da.] A moe li se moj um pretvoriti u Hristov um? Mogu li ga ja pretvoriti? U obnovljen, preoblikovan i preobraen Hristov um? [Vernitvo: Ne.] [Neko meu sluaocima je citirao tekst: Zato neka je u vama isti um koji je i u Hristu Isusu ( KJV).] U redu, hoete li to dopustiti? Hoete li to uiniti? Jeste li odluili da to uinite? [Vernitvo: Da.] Prema tome, odavde treba da ponemo, zar ne? Hajde da to raistimo; mislim da e do tog trenutka proi ovaj sat za prouavanje ove veeri. Jedini nain na koji svako u ovome svetu moe da upozna Boju pravednost, moe da primi Boju pravednost, moe da prihvati uenje o ovoj pravednosti u skladu sa pravednou jedini nain, jedini mogui nain da iko u ovome svetu moe da je primi ili upozna jeste da sam ima Hristov um. Evo ovde je tekst koji emo citirati, potpuno taan, da su Boje zapovesti odraz, prepis, izraz Boje pravednosti. Deset zapovesti su prikaz volje Boje u pisanom obliku. Rimljanima 2,17.18: Ako ti sebe zove Judejinom, oslanja se na Zakon i hvali se Bogom, zna njegovu volju i prosuuje ta je bolje jer dobija pouku iz Zakona. Prema tome, zakon je izraz Boje volje, izraz onoga to je Boja volja, koji e se ispoljavati u ispravnom nainu postupanja. Da li e deset zapovesti prihvatiti bilo kakvo delo od nekoga ko nije usklaen sa Bojom zamisli o onome ta je ispravno postupanje? Nee. Onda deset zapovesti jednostavno zahtevaju meru pravednog postupanja isto kao to ga meri Boji um, kao to zahteva Njegova volja. Prema tome, kada deset

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

11

zapovesti to zahtevaju, i ne prihvataju nita manje od toga, kako da se onda ostvare zahtevi deset zapovesti u ivotu oveka u ovom svetu koji nema Hristov um? To je nemogue. Gde emo dobiti taj um? [Vernitvo: U Hristu.] Da li je mogue da bilo ko, na bilo koji nain, prui svim deset zapovestima ono to zahtevaju i to e one jedino prihvatiti, a da sam nema um Isusa Hrista? [Vernitvo: Ne.] Dobro, mogu li da imam Hristov um bez ostatka Njega? Ne, ne mogu. Poto ne mogu da imam Hristov um bez ostatka Njega, iz toga proizlazi da mora da imam linu prisutnost samoga Hrista. Ko vama i meni donosi linu prisutnost Isusa Hrista? Boji Duh. Otvorimo dva teksta, jedan u Jovanu, a drugi u Efescima; mislim da emo veeras imati jo toliko vremena da ih proitamo. Jovan 14,18: Neu vas ostaviti kao siroad doi u k vama. On nas ne ostavlja bez utehe, bez uteitelja. Zato kae: Doi u k vama, a kada On doe k nama, to nee biti bez Uteitelja. Dakle On dolazi k nama putem Uteitelja, a to je Sveti Duh. Otvorimo sada Efescima 3,16.17. itajmo ovo paljivo zajedno. To je molitva: Da po bogatstvu svoje slave svojim Duhom osnai vae unutranje bie, da se Hristos, kroz veru (verom Karadi), nastani u vaim srcima. [Neko je iz teksta naglasio re: Verom.] Naravno da ovde pripada vera. U sredini teksta postoji dvostruka misao: prvo, osnaeni Duhom Njegovim u unutranjem biu (oveku Karadi) da bi Hristos mogao da prebiva u vaim srcima, ali On u srcu prebiva verom. Mi primamo obeanje Duha verom, ali ta je donosi? Boji Duh, i kada imamo Njega, Hristos prebiva u srcu. Prema tome, Sveti Duh je taj koji donosi linu prisutnost Isusa Hrista i kada je On donosi, onda donosi sebe. Onda Hristovim umom moemo da shvatimo, ispitujemo i otkrivamo duboke Boje stvari koje On vadi i donosi za nae razumevanje i stavlja ih pred nas u njihovoj jednostavnosti. To moramo da imamo da bismo imali Hristovu prisutnost, da bismo imali Hristovu pravednost, da bismo mogli dobiti pozni dad, da bismo ga mogli objaviti glasnim pokliem.

Poruka treeg anela Br. 12.

Stareina A. T. Jones
Sino smo doli do sledeeg: da bismo mogli da imamo Boju pravednost koja je pozni dad, priprema za glasni pokli moramo imati Hristov um; drugaije ne moe da bude. Upravo je to savet koji nalazimo u Svetom pismu: Zato neka je u vama isti um koji je i u Hristu Isusu. (Fil. 2,5.6 KJV). ta prema ovome tekstu ini Hristov um? Do ega je doveo u Njemu? Ispraznio je sebe [RV]. ta e taj um uiniti kada je u nama? Isto to. Isprazni e nae ja. Prema tome, prva misao koju ovaj tekst istie jeste da Hristov um prazni ono Ja u onom u kome se nalazi. ta se dogodilo kad je um koji je bio u Hristu sebe ispraznio? Bog ga je napunio. Kada je um, koji je bio u Njemu, u nama, i ini u nama isto ono to je uinio u Njemu ispraznio je sebe ta e onda popuniti mesto? Ispunie nas Bog u Hristu. Onda Bog u Hristu prebiva u nama. Ali to uklanja nae Ja. Kakav je inae um koji deluje u nama? Sebian. ta on radi? Uzvisuje sebe. Sa kakvim umom onda poinjemo? Telesnim umom. ovek ima telesan um, a mora imati drugi. Moramo da imamo um koji je bio u Hristu, ali taj um uklanja Ja u onome u kome nastava. Prema tome, poto imamo telesan um, a moramo da imamo onaj drugi koji uklanja Ja u onome u kome se nalazi, zar neminovno iz toga ne sledi da je na telesni um zapravo sebian? Bog je stvorio oveka koga je postavio u Edemu. Da li je Bog u njega stavio sebian um? [Vernitvo: Ne.] iji je um imao taj ovek? Boji um. Brat Haskell nam je u svom predavanju itao o predivnoj Adamovoj mudrosti i kako se u Adamovom ivotu odrazila Boja mudrost njegov um, njegove misli, celo njegovo bie odraavalo je Tvorca. Kad je Bog rekao: Da nainimo oveka, po svom obliju, to je znailo mnogo vie od oblika; znailo je da bi, da smo videli Adama i Evu kad su izali iz Bojih ruku, videli odraz Boje slike; to bi nas nagnalo da se setimo nekoga iza njih, daleko iza njih i daleko nadmonijeg od njih. Ko je to bio? Bog. Ali oni nisu ostali onakvi kakvim ih je Bog stvorio. Sotona je doao u vrt. Bog im je uputio izvesne rei, svoje rei, izraz svojega uma, Njegove misli o njima. Da su prihvatili te rei, da su te rei i Boje misli zadrali u sebi, iji bi um sauvali? Boji. Kad je doao onaj drugi, Sotona, i uputio im druge rei kojima je iskazao svoje misli, koje su bile proizvod njegovog uma, a oni su ih prihvatili i pokorili im se, ije su onda misli prihvatili i iji su um primili? [Vernitvo: Sotonin.] Nije potrebno da se dublje pozabavimo dogaajem sa Sotonom; svi dobro znamo ta je prouzrokovalo njegov pad? ta je to bilo? [Vernitvo: Oholost.] Ali koren oholosti je bila sebinost; sebinost je koren svega; oholost je samo plod sebinosti. Pre nego to se uzoholio, Sotona je posmatrao sebe. Da je gledao lice Onoga koji sedi na prestolu, nikad ne bi postao ohol. Odraavao bi lik Onoga koji sedi na prestolu, kao to se taj lik odraavao u Isusu Hristu. Ali kad je odvratio pogled od lica Onoga koji sedi na prestolu i poeo gledati sebe, onda se uzoholio. Tada je zakljuio kako je lep i njegovo srce se uzoholilo zbog njegove lepote pa je poeo sebi pripisivati zaslugu za ono to je bio. Ono to je bio dolo je od Boga. Ali Lucifer je sebi pripisao zaslugu za sve to je bio i to jeste. Zar se nije smatrao samo-postojeim u stvari stavio sebe na Boje mesto? Ali sve je poteklo iz sebinosti i to je misao koja se nalazila u pozadini svega. Rekao je: Izjednaiu se s Bogom. Izjednaiu se s Vinjim. Nameravao je da zauzme Hristovo mesto, a svako ko se stavlja na Hristovo mesto, stavlja se na mesto Boga, jer Bog je u Hristu. Poto je to bilo tako, poto je takav bio Sotonin um, kad je doao naim praroditeljima i kad su oni prihvatili taj um, kakav je to um bio? Um sebinosti, poto je Sotonin um sebian; istu tenju koju je pre toga stavio pred sebe i koja ga je uinila takvim kakav je postao sada je stavio pred njih. Neete vi umreti; nego zna Bog da e vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oi, pa ete postati kao bogovi i znati ta je dobro ta li zlo. I ena videi da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati i da je drvo vrlo drago radi znanja Za im je to teila? Za znanjem. Kakvim znanjem? Da bude kao Bog. Postaete kao bogovi, znaete vie nego sada. Znaete to i to. O da, prema tome, vredi teiti za tim drvetom koje e mi osigurati to znanje, dae mi tu mudrost, i to drvo

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

12

je sredstvo preko kojega mogu da ostvarim tenju da budem kao Bog. To je to. Kakav onda um imamo? [Vernitvo: Sebian.] Prirodni um je Sotonin um. Uvek samo sebinost. Gospod nije ostao na tome. Nije tu stao. Da je tu stao nikad u umu bilo kog oveka na svetu ne bi mogao da bude neki drugi podsticaj osim Sotoninog, jer ceo telesni um je proet samo sobom i Sotonom. Ali Bog je rekao: Ja u to prekinuti. I jo meem neprijateljstvo izmeu tebe i ene i izmeu semena tvog i semena njenog. Bog je stavio to neprijateljstvo, tu mrnju prema Sotoninoj sili, mrnju prema onome to se nalazilo u tom umu. Bog je usadio ovu mrnju i ona je izvor svakog podsticaja na dobro, na ono to je ispravno i svega takvog to se javlja u umu svakog oveka na ovome svetu. Ali kad je Bog stavio tu mrnju prema zlu, ona takoe raa enjom za neem boljim od zla koje mrzimo. A ta je to bolje? ta je predmet te enje? [Vernitvo: Isus Hristos.] Zato to se Isus Hristos i Njegova prisutnost, Boji um, vraa na mesto iz koga je bio uklonjen. Boje oblije se vraa na mesto iz koga je bilo odagnano Sotoninom prevarom. Hristos je oblije Boga, oblije Njegovog bia, i kad primimo Isusa Hrista u Njegovoj punini, Boje oblije se vraa na mesto koje mu pripada. Prema tome, usaivanje tog neprijateljstva daje slobodu volji izboru, tako da ovek moe da izabere ovaj drugi um. To je ono Svetlo koje obasjava svakoga oveka koji dolazi na svet. Ako ovek sledi to svetlo, nai e Isusa Hrista kao to su ga nali Avram, Kornelije i svako ko bude sledio taj zrak svetla. On je Izabrani svih naroda (Agej 2,7). To je Hristos. Da li je ta mrnja prema zlu, ta enja za neim boljim, ta volja da ini dobro, da li je to injenje dobra? [Vernitvo: Nije.] Moe li ga ona podstai da ini dobro koje ga privlai? [Vernitvo: Ne.] Proitajmo tekst u Rimljanima i vidimo ta se dogodilo. Rimljanima 3,10: Kao to je zapisano: Nema pravednoga nijednog. I dvanaesti stih: Svi su zastranili, svi zajedno postali beskorisni. Nema nikoga ko ini dobro, nema nijednoga. Zar nije tako? [Vernitvo: Da.] Kako onda moemo rei da neznaboac ini dobro? Da li on ini dobro? Nema nikoga ko ini dobro, nema nijednoga. [Glas: Kad ovek ima Hrista, moe da ini dobro.] Ali ako ima Hrista onda nije neznaboac. Ovde govorimo o neznabocu. Meutim, ni to nije potrebno. Ne moramo ii neznabocima da to raistimo. Dovoljno je da odemo Jevrejima. Evo nekoga ko je bio Jevrej, kao vi i ja. Rimljanima 7,14: Znamo, naime, da je Zakon duhovan, a ja sam telesan, prodat (u ropstvo Sinod SPC) grehu. Telesni um je prirodan um. Kome pripada prirodan um? Sotoni; to je sebian um, Sotonin um. itajmo dalje! Jer ne odobravam ta inim. (KJV). Zato ne odobravam ono ta inim? U emu je problem? Zato to ne odobravam? Zato to znam da je pogreno; nije dobro. Kada bi bilo dobro zar to ne bih mogao odobriti? Jer ne odobravam ta inim. ta u stvari inim? Dobro? Ne, ne inim dobro. inim zlo. Jer ne inim ono to hou. ta on hoe da ini? [Vernitvo: Dobro.] Ono to hou ne inim. ta bi on hteo da ini? [Vernitvo: Dobro.] A ta je inio? [Vernitvo: Zlo.] ta je onda u oba sluaja uinio? Zlo. Nego inim ono to mrzim. ta je mrzeo? Greh. Mrzeo je zlo, ono to je pogreno, loe. A ta je inio? Zlo. inio je zlo, ono to je pogreno, to je loe. Koliko onda dobra moe da ini telesni ovek? Nita. Premda mrzi zlo, koliko dobra ini? Nita. On eli da ini dobro, ali koliko bi dobra koje eli uiniti, zapravo uinio? Nita. Da li je tako? [Vernitvo: Da.] Tako je jer Biblija tako kae. Kakva je onda korist da iko govori o neznabocu da ini dobro ili ak o Jevreju da ini dobro ili bilo kojem oveku da ini dobro, koji ima samo telesan um i samo je telesan ovek? Time nita ne kaem o njegovom znanju; ne elim rei da ima ili nema podsticaja za dobro; to nije pitanje. On je sve vreme izloen tim porivima, zar ne? On zna ta je dobro, toliko da mrzi zlo koje ini. Razmislite o tome! Ovde je telesni ovek, ovek kao vi i ja i svako ko se rodio u ovom svetu. On je izloen porivima da ini dobro, zna ta je dobro, mrzi zlo, ali ta je uinio? Ne pitam ta je mislio? Niti ta je znao, ve ta je inio? inio je zlo. Nije u pitanju njegovo znanje. Da li je inio neto osim zla? Ne. Znao je neto drugo, neto bolje, zar ne? [Vernitvo: Da.] Ne zanemarimo onda nau spoznaju o tome ta je dobro. Ne zanemarimo nau spoznaju da postoje dobra dela. Znati ta je dobro ne znai i initi dobro. Prema tome, on nije uinio nikakvo dobro. O kome je re? O vama i meni o telesnom oveku. Da li sam to ja? Da. Jesam li to ja bez Hristovog uma? Da. Prema

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

12

tome, iako tvrdim da verujem u Hrista, ako Hristov um nije u meni, da li sam to ja? Da. Jeste li to vi? [Vernitvo: Da.] Dobro, hajdemo onda zajedno. Pa ako inim ono to neu, slaem se da je Zakon dobar. U stvari, to ne inim ja. Ne. Rekao sam da to neu initi. Rekao sam da to mrzim i izjavio da to vie nikad neu uiniti. Ali sam uinio. Kad sam to mrzio i odluio i ponovio odluku da to vie nikad neu initi, a ipak sam uinio, u emu je onda problem sa mnom? Imao sam znanje, ali ne i silu. Meutim Hristovo jevanelje, koje je Hristos u vama, je sila. Ono je Boja sila svakome koji veruje. Prema tome, telesni ovek nije slobodan, zar ne? [Vernitvo: Nije.] On nije u stanju da moe initi ta eli, ak sa ovim svojim zamagljenim razumom i zamraenim umom. On ne moe da ivi u skladu sa svojim vlastitim merilom. Da li je ono to ini po svom nahoenju onakvo kako bi to Bog od njega oekivao? [Vernitvo: Ne.] Ili kako bi to Bog uinio? [Vernitvo: Ne.] ije ispravno postupanje treba da pokaemo? [Vernitvo: Boje.] Tako je, jer ono to treba da imamo je Boja pravednost. Prema tome, treba da pokaemo Boje ispravno postupanje. Nae razumevanje je izuzetno slabo, ak i sa svetlom kojim je Bog zasvetleo u naa srca. Gde su onda dobra dela bilo kog oveka na ovome svetu, koji nema um Isusa Hrista? Jer znam da dobro ne ivi u meni, to jest, u telu mojemu; jer hteti imam u sebi, ali uiniti dobro ne nalazim (Karadi). ta to ivi u nama? Volja da inimo dobro. ta je onda uinilo stavljanje neprijateljstva protiv Sotone; ta je ono postiglo? Zar nije ono oslobodilo ovekovu volju? Da. Da li je ono bilo neto vie od toga? [Vernitvo: Ne.] Dobro razmislite o tome, o toj stvari. Naravno, u tom neprijateljstvu je bilo i drugih stvari, a da li je to uinilo neto vie za oveka da ga osposobi da ini to je ispravno, da proslavi Boga; da li je to uinilo neto vie osim to je oslobodilo njegovu volju da bi mogao izabrati ko e njime gospodariti. [Vernitvo: Ne.] To je u njega stavilo neprijateljstvo i dalo mu saznanje da postoji neto bolje. To daje mrnju prema zlu, vodi ga prema dobru, ali da li ga osposobljava da ini dobro? [Vernitvo: Ne.] Dodajmo ovde jo jednu misao. ovek mrzi zlo i tvrdi da ga nikad vie nee uiniti, pa ipak ga ini uprkos svojoj volji i protiv svojega bia. Ali ta ga ini i ko ga zapravo ini? [Vernitvo: Greh koji nastava u njemu.] Ko onda vlada? [Vernitvo: Sotona.] Ko gospodari ovim ovekom? [Vernitvo: Sotona.] Kada se taj ovek oslobodi tog telesnog uma, svoje sebinosti i Sotone, ko ga sada kontrolie? Ko je sada njegov gospodar? [Vernitvo: Hristos.] Da, On ga oslobaa. Isus Hristos. Kada se oslobodimo Sotonine vlasti, mi se vezujemo uz drugoga Gospodara. Sotonina vladavina predstavlja ropstvo i propast; Hristova vladavina je sloboda i veni ivot, vena radost i veno blagostanje. Produbimo malo ovu misao! Dok smo imali Sotonin um i dok je on vladao nama, rekli smo da vie neemo initi zlo, ali smo upravo to radili. Ko je to radio? [Vernitvo: Greh koji je prebivao u nama.] Rekli smo da emo postupiti tako i tako. A nismo. Ko nas je u tome spreio? [Vernitvo: Sotona.] Ali sada smo se u Hristu oslobodili njega; imamo drugi um. Kaemo da emo uiniti neto. Ko to ini? [Vernitvo: Hristos.] Kad to sa telesnim umom odbijemo, ko to ini? [Vernitvo: Sotona.] A kad sa Hristovim umom to izaberemo, ko to ini? [Vernitvo: Hristos.] Da li je to istina? [Vernitvo: Da.] Jer je Bog to ini u vama da hoete i uinite kao to mu je ugodno. Ova e se misao pojaviti potpunije drugom prilikom, ali je veeras elimo izneti pred vas. Jer, ja ne inim dobro, koje hou, nego inim zlo, koje neu. Ali, ako inim ono to neu, onda to ne inim ja, nego greh koji prebiva u meni. Tako otkrivam ovaj zakon: kada hou da inim dobro, namee mi se zlo. Svojim unutranjim biem uivam u Boijem zakonu, ali u svojim udovima vidim jedan drugi zakon, koji vodi rat protiv zakona moga uma i zarobljava me zakonom greha, koji je u mojim udovima. Jadan ti sam ja ovek! Ko da me izbavi od ovog smrtnog tela (tela smrti ove Karadi)? U kakvom je stanju ovek koji ima samo telesan um? [Vernitvo: U bednom.] Da, on je u ropstvu. I to je jaa mrnja prema zlu to se bednije osea, jer nema izbavljenja u bilo emu to ovek moe da uini za sam sebe. Ko e onda da izbavi? Zahvaljujem Bogu svom kroz Isusa Hrista Gospoda naeg. Nikakva, dakle, sad nema osuenja (osude Savremeni srpski prevod) onima koji su u Hristu Isusu i ne hode po telu nego po Duhu (Karadi).

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

12

A sada Rimljanima 8,6.7: Jer telesni um smrt je ( KJV). U kakvom je stanju ovek koji ima samo telesni um? [Vernitvo: Mrtav je.] A duhovan um ivot je i mir. Jer telesan um je u neprijateljstvu SA Bogom. [Vernitvo: Ne, neprijateljstvo je prema Bogu.] Dakle nije u neprijateljstvu sa Bogom, nego je sam po sebi neprijateljstvo. On je neprijateljstvo prema Bogu jer se ne potinjava Boijem zakonu dok se ovek ne obrati. [Vernitvo: Niti moe.] Zar ne moe? Zar Bog ne moe uiniti da se taj um pokori Njegovom zakonu? [Vernitvo: Ne moe.] Zar Gospod ne moe uiniti da se taj um koji je u vama i meni telesan um pokorava Njegovom zakonu? [Vernitvo: Ne.] ta je taj um? Neprijateljstvo je prema Bogu. Zar Gospod ne moe to neprijateljstvo protiv sebe pretvoriti u ljubav prema Njemu? [Vernitvo: Ne moe.] Evo u emu je stvar: ako se radi o neprijateljstvu, onda moe doi do pomirenja, jer ono to izaziva neprijateljstvo bilo bi izvor tekoe. Uklonite izvor tekoe pa vie nee biti neprijateljstva. Mi smo u neprijateljstvu, ali kad On to neprijateljstvo ukloni, mi se mirimo s Bogom. Meutim kad je re o telesnom umu, nema nita ta bi bilo izmeu jer on je problem. On je koren. Prema tome on se ne moe pokoravati Bojem zakonu. Jedino ta moe da se uini s njim jeste unititi ga, iskoreniti, onemoguiti, razoriti. iji je to um? [Vernitvo: Sotonin.] To je sebian um, a takav je um Sotonin. ta onda ovek moe da uini kad je u pitanju pravednost? ta moe da se uini u njemu u pogledu pravednosti, dok postoji onaj drugi um? [Vernitvo: Nita.] Dakle to je um koji poseduje celo oveanstvo. Pogledajmo sada kako ovaj telesni um, ovaj prirodni ovek, deluje kad je re o pravednosti u po pitanju opravdanja. To nalazimo u Rimljanima 1,20-22: Jer, od stvaranja sveta, Boije nevidljive osobine njegova vena sila i boanstvo mogu se jasno sagledati u onome to je stvoreno pa ljudi nemaju izgovora. Jer, iako su upoznali Boga, nisu ga kao Boga slavili ni zahvaljivali mu, nego su im misli postale jalove, a nerazumno srce im se pomrailo. Pravei se mudri, postali su ludi. Ko je bio prvi stanovnik sveta koji je odluio da sledi mudrost po svom nahoenju, na Sotonin predlog? Eva. Ona je prva, na taj nain, posegla za mudrou. I ta je dobila? [Vernitvo: Ludost.] Postala je luda. A to smo svi mi. Ko vodi telesan um? Sotona. Ko deluje u njemu? Sotona. Prema tome, kad su oni o kojima je ovde re, otili od Boga, postali su ludi pa su slavu besmrtnoga Boga zamenili slikom i oblijem smrtnoga oveka, ptica, etvoronoaca i gmizavaca a to je neznabotvo. U svom delu Opadanje i propast Rimske imperije, petnaesta glava, sedamnaesti pasus, kardinal Gibbon kae kako su neznaboci teili za besmrtnou due:
U ovoj ozbiljnoj potrazi, njihovim razumom je esto upravljala mata, a ona je bila podsticana tatinom.

Zapazite! Kakav um vlada razumom? [Vernitvo: Telesni um.] Koji um je upravljao matom? [Vernitvo: Telesni um.] Koji um je podsticao tatinu? [Vernitvo: Telesni um.] Zar to nije upravo Sotonin um? Tatina u korenu potrage, i Ja u korenu tatine. To je u svetu najbolji komentar na upravo navedeni biblijski tekst. Nastavljam da itam:
Kad su samozadovoljno razmatrali granice svojih mentalnih moi, kad su u svojim najdubljim spekulacijama ili najozbiljnijim naporima upotrebili sposobnosti pamenja, matanja i prosuivanja, i kad su razmiljali o elji za slavom koja ih je prenosila u budue vekove, daleko iza okova smrti i groba, nisu bili spremni da se poistovete sa poljskim zverima ili da pretpostave da bie, ijem dostojanstvu su se iskreno divili , moe da bude ogranieno na neko mesto na zemlji i to samo za nekoliko godina trajanja.

ta je to drugo do opis Sotonine karijere kad je poeo da deluje. Njegov razum podstaknut matom; mata voena njegovom tatinom i samozadovoljno posmatranje granica svojih mentalnih moi; elja za slavom veom od Boje i nespremnost da dopusti da osoba ijem se dostojanstvu on najiskrenije divio, moe da bude ograniena na podreeni poloaj u Bojem svemiru. Zar to nije taan opis oveanstva u stanju neznabotva, koje je opisao filozof, posmatrajui to pitanje samo sa njegove ljudske strane? Moe li biti jasnijeg opisa delovanja Sotone u njegovom prvobitnom stanju?

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

12

Dakle, ta onda?
Sa ovom povoljnom predrasudom pozvali su u pomo nauku ili bolje rei renik metafizike. Otkrivi ubrzo da se nijedno svojstvo materije ne moe primeniti na delovanje uma, ljudska dua stoga mora biti supstanca koja se razlikuje od tela, ista, jednostavna i duhovna, nesposobna da se raspadne i izloena mnogo viem stepenu vrline i zadovoljstva nakon oslobaanja iz svoje telesne tamnice. Na osnovu ovih naoitih i plemenitih naela, filozofi koji su ili Platonovim stopama doli su do vrlo neopravdanog zakljuka, poto su tvrdili da postoji ne samo budua besmrtnost, ve i prola venost ljudske due, koju su bili i te kako spremni da smatraju delom beskonanog i samopostojeeg duha koji proima i odrava vasionu.

to je to drugo do Sotonin um. Samopostojei, kao Bog. Jednak s Bogom. Zar ne deluje onda u oveku taj isti um kojim je Lucifer na Nebu teio da se izjednai s Bogom? Um koji se uzvisuje do jednakosti sa Bogom. To je telesan um. To je prirodni um u svakom oveku na svetu. To je Sotonin um. I to je delovanje ovog telesnog uma u otvorenom, smelom neznabotvu. Zar svakome onda nije potreban drugi um um Isusa Hrista, koji uopte nije mario da se uporedi s Bogom, ve je sebe ispraznio? Zato ga je Bog uzvisio. Eto, videli smo jasno, nairoko i grubo neznaboaku ideju takvu kakva ona jeste. Da vidimo sada ta je ta ista stvar, kakva je pred svetom, koja tvrdi da se opravdava verom. A ona se ispoljava u papstvu, jer ono je samo utelovljenje Sotone i tog sebinog uma. Jer on se protivi i podie vie svega to se zove Bog ili se potuje (2. Solunjanima 2,4 Karadi). I sve to pod imenom i oblikom hrianstva; sve kao falsifikat istine. Ovde imam knjigu s naslovom Katoliko verovanje. Ima odobrenje za tampanje kardinala John McCloskeya, njujorkog nadbiskupa, i Henricusa Edourdusa, mitropolita Westmonasteryja. Napisali: asni Joseph Faa Di Bruno, D. D., glavni rektor Pious Society of Missions; Church of SSmo Salvatore in Onda, Ponte Sisto, Rome, i talijanske crkve St. Peter's, Hatton Garden, London, E.C.; uredio asni Louis A. Lambert, autor dela "Notes on Ingersoll," itd., itd., i dolazi u nau zemlju s odobrenjem hijerarhije u ovoj zemlji. itau neto iz te knjige. I tu imate oboje istinu o opravdanju verom i la o njoj jedno do drugog. Proitau ta knjiga kae, a onda ono ta Bog kae u knjiici Put Hristu. Naravno to nalazimo i u Svedoanstvima i u itavoj Bibliji. elim da vidite kakva je rimokatolika ideja o opravdanju verom, jer sam je u protekle etiri godine stalno susretao meu navodnim adventistima sedmog dana. Upravo ove stvari, ovi izrazi koji se nalaze u ovoj katolikoj knjizi o tome ta je opravdanje verom i kako ga ostvariti, upravo su mi njih citirali navodni adventisti sedmog dana o tome ta je opravdanje verom. elim znati kako vi i ja moemo da ovome svetu prenosimo vest upozorenja protiv klanjanja zveri, ako se u samom naem ispovedanju drimo uenja zveri? Moemo li to? [Vernitvo: Ne moemo.] Zato veeras traim da obratite panju na ovo, da vidite o emu se radi; i da, ako je mogue, znajui sa ime poinje, znajui da je papsko, znajui da pripada zveri, to ostavite, jer je to u pitanju, ak i ako niste spremni da poverujete u opravdanje verom, zapravo ak i ako ne moete da ga vidite poto neki to nisu u stanju, onako kako ga Bog daje. Ako zakljuimo da je papsko, nadam se da e oni, koji su ga tako drali ili izraavali na neki nain, bez obzira ta verovali, biti voljni da se toga ipak oslobode. Na strani 74 ovog dela itam:
U sluaju odraslih osoba, od strane grenika oekuje se odreena spremnost da se osposobi za ovu uobiajenu i trajnu milost opravdanja.

Dakle, on se za nju mora pripremiti. Mora da uini neto kako bi se osposobio da je primi. Nakon to proitam svaku tvrdnju iz ove knjige, proitau ono ta joj se suprotstavlja. Tako na strani 26 i 27 originala u knjiici Put Hristu, itam sledee:
Kada uvidite svoju grenost, ne ekajte da se popravite. Koliko ima onih koji misle da nisu dovoljno dobri da dou Hristu! Oekujete li da ete se popraviti svojim sopstvenim naporima?

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

12

Nama moe da pomogne samo Bog. Mi ne treba da ekamo na vre osvedoenje, na bolje prilike, na svetiji karakter. Mi sami nita ne moemo uiniti. Moramo da priemo Hristu upravo onakvi kakvi jesmo. (I stih iz Rimljanima 4,5).

To je opravdanje verom. Ono drugo je opravdanje delima. Ovo je od Hrista; ono drugo je od avola. Jedno je Hristovo uenje o opravdanju verom; drugo je avolja doktrina o opravdanju verom. Vreme je da adventisti sedmog dana razumeju razliku. [Vernitvo: Amin!] Nastavljam iz katolike knjige:
ovek moe da se oslobodi samo uz pomo boanske blagodati, i sklonosti koje se otkrivaju u njegovim delima ni na koji nain ne dovode do opravdanja, niti se njima ono zasluuje: one iskljuivo slue da ga pripreme za opravdanje.

Ne, ne verujem u opravdanje delima, ali moramo neto da uradimo kako bismo se pripremili za njega. Moramo na neki nain da pokaemo svoje dobre namere. Pre nego to ponemo moramo na neki nain da donesemo neke dobre odluke, neto da se pripremimo za njega. ta Bog kae? U Put Hristu, na str. 33 orig. itamo:
On svojom nenom ljubavlju poziva sebi svoju zalutalu decu. Nijedan zemaljski roditelj ne bi mogao da bude toliko strpljiv prema manama i pogrekama svoje dece kao to je to Bog prema onima koje trai da spasi.

ta radi? Trai da spasi. To je Boji nain. O, ne, On eka dok se ljudi pripreme da budu spaseni. To je Sotonin nain.
Nijedne ljudske usne nikad se nisu nenije obraale odlutalom kao Njegove. Sva Njegova obeanja, sve Njegove opomene, samo su uzdasi neizrecive ljubavi. Kad vas sotona bude uveravao da ste veliki grenik, pogledajte prema svom Otkupitelju i govorite o Njegovim zaslugama. Gledanje u Njegovu svetlost e vam pomoi. Priznajte svoj greh, ali recite neprijatelju da Hristos Isus doe na svet da spase grenike i da i vi moete biti spaseni Njegovom nenadmanom ljubavlju. (I stih iz Jovan 3,16).

Ovo je opravdanje verom. Ono je opravdanje delima. Ovo je Isus Hristos. Ono je Sotona. Onda se u ovom katolikom delu nastavlja s mnogo toga ta mora da uinite da biste se tako pripremili: in vere in Bojeg straha, in nade in pokajanja odluka da pristupite sakramentu pokore. To je ono to e vas pripremiti da se opravdate i da budete spaseni. Na str. 76 istog dela itam:
Mi se nalazimo u stalnoj potrebi za stvarnom milou da inimo dobra dela, pre i posle opravdanja.

Pre nego to budemo opravdani moramo da inimo dobra dela koja bi nas za to osposobila.
Meutim, dobra dela, uinjena uz pomo milosti pre opravdanja, strogo govorei, nisu zasluna, ali slue da poravnaju (pripreme) put opravdanju, da ganu Boga.

Ona slue da ganu Boga. Upravo je to onaj tvrdi, nepopustljivi duh za koji je avo tvrdio da je u Gospodu kad je na nebu poeo sa pobunom; da je Bog bio tiranin, da ne eli da Njegov narod bude slobodan, Njegova stvorenja slobodna, da samo sedi i eli da se sve odvija bez ikakvog razuma, rasuivanja, slobode ili neeg slinog. Njegova stvorenja treba da Ga ganu. To je uenje koje je Sotona stavio u ideju o rtvi od onog vremena do danas. Bog je odredio rtve da pokae oveku, da prikae oveku, ta je spreman da uini za oveka, da se Bog rtvuje za njega. Ali Sotona je to izokrenuo i ovek treba da to ini kako bi Boga oraspoloio, da je Gospod ljut na njega

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

12

i da eli da ga kazni, pa sada treba da rtvujemo da bismo Mu platili da nas ne povredi, a mi treba da Ga ganemo da bi nas opravdao. Proitajmo to Gospod o tome kae u Put Hristu, strana 57 i 58 originala. Govorei o prii o izgubljenom sinu i kako se otac, dok je putnik jo bio daleko, saalio nad njim i potrao i pao mu oko vrata i poljubio ga, itamo:
Meutim, ak i ova pria, iako tako nena i dirljiva, ne uspeva da iskae beskrajno saoseanje nebeskog Oca. Gospod objavljuje preko svog proroka: Ljubim te ljubavlju venom, zato ti jednako inim milost. Dok je grenik jo daleko od Oeve kue i rasipa svoje imanje u stranoj zemlji, Oevo srce ezne za njim; i svaka probuena enja due da se vrati Bogu nije nita drugo do neni poziv Bojeg Duha, koji preklinje, usrdno moli, nagovara odlutalog da se vrati oevom srcu punom ljubavi. Znajui za ovako dragocena biblijska obeanja, moete li jo sumnjati? Zar moete verovati da bi Gospod nemilosrdno odbacio jadnog grenika koji ezne da Mu se vrati, da odbaci svoje grehe i pokajniki padne pred Njegove noge? Odbacite takve misli! Nita ne moe nakoditi vaoj dui vie od takvih shvatanja o vaem nebeskom Ocu.

Ko eli da povredi nau duu? [Vernitvo: Sotona.] Ko silno eli da povredi duu? Sotona. ta bi moglo da vie povredi duu od uenja u toj knjizi da se moramo dovesti u odgovarajue stanje, sa odreenim mislima i doneti dobre odluke i sve te stvari da bi ganuli Boga da nam se smiluje i da nas spasi? ta bi vie moglo da povredi duu od uverenja da Bog strogo dri grenika po strani dok jadna dua ne uini neto da Ga gane? Koju bi jo bolniju stvar ovek mogao da veruje? Gospodnji odgovor glasi: Nita ne moe nakoditi vaoj dui vie od takvih shvatanja. Prema tome, odakle dolazi takvo uenje? [Vernitvo: Od Sotone.] A upravo to se esto protura pod idejom opravdanja verom! U tome nema vere. Uklonite to, kae Gospod. I sav narod ree: Amin. Ponovno itam iz knjige Katoliko verovanje:
Ali ako je uz pomo stvarne milosti osoba koja je u stanju opravdajue milosti uinila dobra dela, onda ih Bog prihvata i ona donose poveanje milosti na zemlji i poveanje slave na nebu.

ta je rekao Gospod? Strana 61 orig. Put Hristu. Ovo poglavlje nosi naslov Pravi Hristovi sledbenici. Re je o onima koji slede Hrista; o istim osobama o kojima govori ona druga knjiga. ta kae?
Iako mi sami nita ne moemo uiniti da promenimo svoje srce, ili da sebe dovedemo u sklad sa Bogom, iako ne smemo da se oslonimo na sebe ili na svoja dobra dela , na ivot pokazae da li Boja milost stanuje u nama.

Prema tome, Boja ideja je da kada je On u nama, On e se pokazati kroz nas. Druga, Sotonina ideja je da nakon to smo obratili Gospoda, onda inimo neka dobra dela koja stiu zasluge i mi emo biti sigurni u ovom svetu; imaemo poveanje milosti na ovoj zemlji i poveanje slave na nebu. Upravo je to temelj zasluga svetaca od kojih papa uzima oprotajnice da ih preda onima koji nemaju dovoljno svojih zasluga. To to sam itao iz ovog katolikog dela nalazi se u poglavlju o opravdanju, gde objavljuje uenje o opravdanju. Tu (strana 365) razmatra doktrinu opravdanja verom, u osuivanju protestanata koji u nju veruju. Da vidimo, brao, hoemo li biti protestanti ili katolici. Da vidimo, hoemo li verovati u Isusa Hrista ili Sotonu. Ovo treba sada da razumemo i to pre nego to ponemo da objavljujemo poruku treeg anela.
Kao to u revolucijama voe pokuavaju da pridobiju ljude mamcem obeane nezavisnosti, tako se u vreme takozvane reformacije koja je bila revolucija protiv crkvene vlasti i poretka u religiji ini da je cilj reformatora bio da namame narod pod izgovorom da e ga uiniti

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

12

nezavisnim od svetenika, u ije ruke je na Spasitelj stavio deljenje sedam sakramenata oprosta i milosti. Zato su poeli da odbacuju pet od ovih sakramenata, ukljuujui i sakrament reda, u kojem se svetenici zareuju, i sakrament pokore, u kojem se pokajniku garantuje oprotaj greha Zatim su, kako se ini, redukovali, isto kao formu, dva sakramenta za koja su tvrdili da su ih zadrali, naime sveto krtenje i svetu euharistiju. Da bi nadoknadili ovo odbacivanje, omoguili su svakom pojedincu da sam sebi propie i sam sebi pribavi oprotenje greha i boansku milost, nezavisno od svetenika.

Stareina Jones: Da li je to ispravna doktrina? Da li je istina da ovek moe sam pristupiti Bogu, nezavisno od svetenika? [Vernitvo: Da.] ta je rekao Gospod? Put Hristu, str. 117:
Odnos izmeu Boga i svakog oveka tako je lian i potpun kao da nema nikog drugog na Zemlji sa kim bi Bog delio svoju brinu panju, nijedne druge due za koju bi dao svog ljubljenog Sina.

Hvala Gospodu! Nastavljam da itam iz katolike knjige:

Nezavisno od svetenika i sakramenata izmislili su naroita sredstva, nikad poznata u Bojoj crkvi i jo uvek odbaena od svih Istonih (pravoslavnih prim. izdavaa) crkava i rimokatolika irom sveta, kojima su se Luterovi sledbenici usudili da objave kako svaki pojedinac moe za sebe osigurati oprotaj i opravdanje, nezavisno od svetenika i sakramenata. Proglasili su novu dogmu koja se ne nalazi ni u jednome Vjeruju niti kanonima optih crkvenih sabora; mislim na novu dogmu opravdanja iskljuivo verom, ili samo (jedino) verom .

To je ta nova dogma koju papstvo osuuje, koja se ne nalazi ni u jednom njegovom kredu. Nastavljam da itam na strani 366:
Dodavanjem rei samo, protestanti tvrde da iskljuuju sva spoljanja, ceremonijalna, pobona ili dobrotvorna dela, dela poslunosti ili pokore, i bilo kakva dobra moralna dela, kao sredstvo primanja opravdanja ili uslova za njegovo dobijanje.

Da, treba da uinite neto da pripremite put; treba da uinite neto da se oslobodite mesta na kojem se nalazite, da biste mogli biti opravdani. Morate delimino da sebe podignete, a onda e Gospod biti ganut pa e vas primiti i opravdati. To je Sotonina doktrina. Hoemo li biti protestanti ili katolici? Pitanje je sad. [Vernitvo: Protestanti.] Hoemo li objavljivati poruku treeg anela protiv klanjanja zveri i njenom liku ili emo sami biti deo zveri i njenog lika? Pitanje je sad. Jer lik je lik (ikona Karadi) zveri u ovoj taki kao i u bilo kojoj drugoj, premda tvrdi da je protestant. To je otpali protestant. Na strani 367 katolike knjige itam sledee:
initi ova dela sa eljom da budu opravdani, kau, slino je davanju penija kraljici da se primi njin kraljevski dar.

ta kae Gospod? Strana 51, u Put Hristu:

To je uenje koje je Isus propovedao dok je bio na Zemlji: mi moramo verovati da stvarno primamo dar koji nam je Bog obeao i tada je on na.

ta je onda hrianstvo? [Vernitvo: Ovo poslednje.] Ali Katolika crkva kae da je to protestantizam. Istina je. Hvala Gospodu! No mi nastavljamo itati iz ovog katolikog dela:
Doite kakvi jeste, dodaju; ne moete da budete suvie loi za Isusa.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

12

Hvala Gospodu da to nije katolika doktrina. Hvala Gospodu da to nije deo zveri ili sluenja njoj niti lika i sluenja njemu. Stavimo ih zajedno; ta kae Gospod? Strana 27 u Put Hristu:
Mi sami ne moemo nita uiniti. Moramo da priemo Hristu upravo onakvi kakvi jesmo.

I ponovno na str. 55 Put Hristu:

Isusu je drago da Mu doemo upravo takvi kakvi jesmo, greni.

ta znai greni? [Vernitvo: Puni greha.] Da li je Isusu drago kad doemo k Njemu takvi kakvi jesmo, puni greha? [Vernitvo: Da.] Da li mu je drago? [Vernitvo: Jeste.] Budimo protestanti. Imajmo poruku treeg anela koja je Jevanelje Isusa Hrista.
Isusu je drago da Mu doemo upravo takvi kakvi jesmo, greni, bespomoni, zavisni. Moemo doi sa svim [Sa koliko? Sa svim.] svojim slabostima, svojim ludostima, svojom grenou i pokajniki pasti pred Njegove noge! Njemu je na slavu da nas podigne u naruje svoje ljubavi, da zavije nae rane, da nas oisti od svake neistote Niko nije tako grean da ne bi u Hristu, koji je umro za njega, mogao nai snagu, istotu i pravednost.

To je dar Boji. To je Njegov dar besplatan, bez novca, bez cene, i ja ga rado uzimam i veno zahvaljujem Njemu za njega. To je Gospodnja zamisao o opravdanju verom. Ono drugo je Sotonina zamisao. Nastavimo sa itanjem iz ove katolike knjige:
Samo (jedino) verom u Njegovo obeanje, tvrde oni (protestanti), moete i trebate da prihvatite Hristove zasluge, da prihvatite Hristovo otkupljenje i Njegovu pravdu; da usvojite Hrista, da verujete da je Isus sa vama, da je va, da vam oprata grehe i to sve bez ikakve pripreme i bez da ita uinite sa svoje strane.

Odlino! Hvala Gospodu, to je protestantizam. I katolici znaju da je to protestantizam. A da li vi znate? Na strani 53 u Put Hristu pogledajmo ta Gospod kae:
Upravo je Boja volja da nas oisti od greha, da nas uini svojom decom, i da nas osposobi da ivimo svetim ivotom. Tako se mi moemo moliti za te blagoslove, verovati da ih primamo i zahvaljivati Bogu to smo ih primili. Naa prednost je da idemo Isusu i da se istimo, da stojimo pred Zakonom bez mane i nedostataka. Efescima 1,3.

[Vernitvo: Amin!] Bez potrebe da vrimo pokoru? [Vernitvo: Da.] Hvala Gospodu! Opet ova katolika knjiga:
U stvari, koliko god bili manjkavi u svim drugim stvarima koje katolici zahtevaju, i koliko god bili optereeni gresima, ako se pouzdate u Isusa da e vam oprostiti grehe i spasiti vas, zahvaljujui samo tome pouzdanju vama je oproteno, lino ste otkupljeni, opravdani i stavljeni u stanje spasenja.

A sada proitajmo opet ta pie u Put Hristu, na strani:

Kad vas Sotona bude uveravao da ste veliki grenik, pogledajte prema svom Otkupitelju i govorite o Njegovim zaslugama. Gledanje u Njegovu svetlost e vam pomoi. Priznajte svoj greh, ali recite neprijatelju da Hristos Isus doe na svet da spase grenike i da i vi moete biti spaseni Njegovom nenadmanom ljubavlju. Isus je Simonu postavio pitanje o dvojici dunika. Jedan je dugovao svom gospodaru mali iznos, a drugi vrlo veliki; ali on je oprostio obojici. Hristos je upitao Simona koji e dunik vie voleti svoga gospodara. Simon je odgovorio: Mislim onaj kome je najvie poklonio! Mi smo bili veliki grenici, ali Hristos je umro da bi nama moglo biti oproteno. Bilo je dovoljno da svom Ocu u nau korist iznese zasluge svoje rtve.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

12

Da li je to dovoljno? [Vernitvo: Jeste.] Odlino! U ovom katolikom delu ima mnogo vie toga, ali neu uzimati vreme da sad itam. U njemu se i dalje definie ta je vera. Paljivo sada razmislite, jer ja sam sve vreme sretao one koji misle da je vera ono ta ova katolika knjiga naziva verom. itam na strani 368:
Re vera u Pismu ponekad znai poverenje u Boju svemo i dobrotu, da On moe i da je voljan da nas isceli ili blagoslovi udotvornim posredovanjem. Najee se odnosi na otkrivene istine i oznaava verovanje u njih. Niko nema pravo da rei vera doda novo znaenje i da je uzme, na primer, da oznai oslanjanje na Isusa da e lino biti spasen samo tim oslanjanjem, ukoliko Isus Hristos ili apostoli nisu u nekom sluaju jasno dali takvo znaenje rei vera i nauavali da je doktrina poverenja u Hrista za lino spasenje jedini uslov za opravdanje. Niko ne sme da pridoda takvo znaenje rei vera, a da nema dobru potvrdu u Pismu ili u boanskoj tradiciji. U mnogim delovima Svetoga pisma, u kojima se jasno govori o spasonosnoj veri, pod tom verom ne misli se na pouzdanje u Hrista za lino spasenje, ve oigledno na vrsto verovanje da je Isus Mesija, Hristos, Sin Boji, da je istina ono to se u jevanelju odnosi na Njega, i da je istina ono ta je pouavao.

Na strani 370 definie veru i ja u to proitati pre nego to proitam suprotno.

Ovi tekstovi, koji svi govore o spasonosnoj veri, bez sumnje dokazuju da za lino spasenje nije merodavno pouzdanje u Hrista ve veroispovedanje, vera u otkrivene istine.

ta je, na osnovu reenog, vera? Vera je veroispovedanje36. Jednostavno su nainili izjavu o neemu to su nazvali uenjem o Bogu, i kad u to verujete i inite najbolje to moete, to se smatra opravdanjem verom. Bilo da je Vjeruju izneseno u pisanom obliku ili je neija ideja koju ele da ozakone glasanjem na nekom crkvenom saboru, sutinske razlike nema, Vjeruju je tu i njegovo prihvatanje je ta vrsta vere. Ovde ima onih koji se seaju jednog vremena pre etiri godine i mesta Mineapolis kad su izvrena tri direktna pokuaja da se takva stvar pridoda poruci treeg anela. Ono to je neko verovao postaviti to kao meae i onda glasati da se takvi meai zastupaju, znali vi ili ne ta su meai, a onda krenuti dalje i sloiti se da emo drati Boje zapovesti i mnotvo drugih stvari koje treba da uradite, i to je trebalo da proe kao opravdanje verom. Zar nam aneo Gospodnji nije u ono vreme rekao: Ne inite taj korak; vi ne znate ta je u njemu? Ne mogu da uzimam vreme da vam kaem ta je u tome, ali aneo je rekao: Ne inite to. Papstvo je bilo u tome. To nam je Gospod pokuavao rei i navesti nas da razumemo. Papstvo je bilo u tome. Tako se dogaalo u svakoj drugoj crkvi koja je izala iz papstva; neko vreme bi ili s verom u Boga, a onda bi smislili neku ljudsku ideju doktrine i glasali za nju i odredili da je to doktrina te crkve i onda je to vera Vjeruju, a onda je treba slediti sa sopstvenim delima. Ima li bilo ko u ovoj kui ko je bio u to vreme tamo, a da sada ne vidi ta se onda dogaalo? Prema tome, brao, zar nije vreme da se toga oslobodimo, ako bi to znailo i da ivot izgubimo? To e nam uzeti ivot; razapee nas sa Isusom Hristom. To e dovesti do takve smrti grehu kao to nikad ranije nismo ni sanjali u svom ivotu. To e iz nas ukloniti papski um, sav taj kruti duh iz nas i staviti tamo boanski, nean, ljupki um Isusa Hrista, koji ne eli nikakavo Vjeruju, jer ima samoga Hrista. Dajte da to ponovo proitam i onda dodam suprotno. Kao da je jedna knjiga napisana za drugu. Brao, koju knjigu emo da sledimo? Ah, Put Hristu. To ona i jeste, onda je to koraanje sa Njim; kad smo krenuli, onda hodamo u korak sa Hristom. Ponovo u da to itam a onda u proitati suprotno:
U mnogim delovima Svetoga pisma, u kojima se jasno govori o spasonosnoj veri, pod tom verom ne misli se na pouzdanje u Hrista za lino spasenje , ve oigledno na vrsto verovanje da je

36

Vjeruju, veroispovest, doktrina prim. izdavaa.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

12

Isus Mesija, Hristos, Sin Boji, da je istina ono to se u jevanelju odnosi na Njega, i da je istina ono ta je pouavao.

To je katolika vera. Kako glasi Gospodnja definicija, Njegova ideja o veri? Put Hristu, str. 69:
Kad govorimo o veri, moramo imati na umu jednu razliku. Postoji, naime, jedna vrsta verovanja koja se potpuno razlikuje od vere. Postojanje Boga i Njegove sile, istina Njegove rei, sve su to injenice koje ni Sotona ni njegova vojska ne mogu ozbiljno da poreknu.

Zar nisu zli duhovi govorili Isusu da je bio Hristos? [Vernitvo: Da.] Prema tome, Sotona i njegova vojska veruju u Boje postojanje i silu, veruju da je Njegova re istina i da je Isus Mesija, Hristos, Sin Boji. Sotona i njegova vojska veruju u to. Ali to nije vera. Koliko je sile u njihovom verovanju da bi u njihovom ivotu inila dobra dela? Nema je uopte. Oni nemaju vere. A upravo to je katolika vera, zar ne? Kakva je to onda vrsta vere? To je sotonska vera. Upravo je to sotonska vera, kako je to reeno, ali papstvo to protura kao veru. I ko god to protura kao veru sledbenik je papstva ak i ako tvrdi da je adventista sedmog dana. Ali nastaviu sa itanjem iz Put Hristu:
Biblija kae da i I avoli to veruju i drhte! (Jakov 2,19), ali to nije vera. Tamo gde nije samo verovanje u Boju re, ve i pokoravanje volje Njemu, TAMO JE VERA.

Ovo je istina o opravdanju verom; to je pravednost verom; to je vera koja radi, hvala Gospodu ne vera koja veruje u neto, koja dri Boju istinu u predvorju i onda svojim vlastitim naporima nastoji da dopuni nedostatak. Ne to. Ne, ve vera koja je delotvorna. Ona sama deluje; ona im u sebi boansku silu da u oveku jasno pokae Boju volju pred svetom. To je pravednost verom pravednost koju vera postie, koju prima i koju dri Boja pravednost. Nastavljam da itam iz Put Hristu:
vera koja kroz ljubav radi i isti duu. Tom verom srce se obnavlja u Boje oblije.

Nije potrebno da vie itam jer ovo je dovoljno da pokaemo kontrast, a i vreme je odavno isteklo. Ovo je dovoljno da pokaemo kako je papska doktrina o opravdanju verom Sotonina doktrina, ona je jednostavno telesni um koji se oslanja na sebe, koji deluje kroz sebe, uzvisuje sebe i onda sve to pokriva izjavom verovanja u ovo, ono i neto drugo, ali nema Boje sile. Onda, brao, iskorenimo to zauvek! U neznabotvu je Sotona otvoreno, bez ikakvog sakrivanja, vodio ljudski um da sebe izjednai sa Bogom. Onda je Hristos doao na svet, i kao nikad pre otkrio pravo jevanelje Hristos u oveku, ovek opravdan verom u Njega, i samo verom verom koja u sebi ima boanski ivot, verom u kojoj je boanska sila, verom koja ivi i radi, verom koja sve donosi onome koji je ima i obnavlja Boje oblije u duu. Onda je Sotona uzeo taj telesni um koji se u neznabotvu izjednaio s Bogom i sada ga pokrio svojom idejom vere i proturio je kao opravdanje verom i uzvisio njenog glavnog predstavnika iznad svega to se zove Bog ili se potuje, tako da on sedi u crkvi Bojoj kao Bog pokazujui sebe da je Bog (2. Solunjanima 2,4). O, gledajmo da imamo Hristov, a ne telesan um! O, gledajmo da imamo Hristov, a ne Sotonin um! O, gledajmo da imamo Gospodnju misao o opravdanju verom, a ne Sotoninu! O, gledajmo da prihvatimo Gospodnju misao o pravednosti verom, a ne Sotoninu! Onda emo primiti poznu kiu, uenje o pravednosti u skladu sa pravednou. Brao, verujmo u poruku treeg anela! Nadam se da je sada pred nama jasno otvoren put za prouavanje Boje pravednosti verom Isusa Hrista u sve i na sve koji veruju (Rimljanima 3,22 Karadi). Krenimo onda tim putem u Bojem strahu, molei se za Svetoga Duha da nam ga razjasni, tako da nas taj Uitelj pravednosti moe pouiti o pravednosti u skladu sa pravednou.

Poruka treeg anela Br. 13.

Stareina A. T. Jones
U naem poslednjem prouavanju nastojali smo da pred ovaj narod to jasnije iznesemo razliku izmeu sotonskog verovanja i vere Isusa Hrista; razliku izmeu opravdanja delima naslovljenog kao opravdanje verom razliku izmeu toga i opravdanja verom takvog kakvo zaista jeste. To smo nastojali; to je bio cilj. Seate se kako smo to uradili. To nas je dovelo do ovog predmeta koji je sada stalno pred nama: da moramo imati uenje o pravednosti u skladu sa pravednou. A to moe da bude, ustanovili smo, samo u skladu sa Bojom, a ne naom idejom o pravednosti; a da bismo umesto svoje imali Boju ideju o pravednosti, moramo da imamo um koji je moe shvatiti, a to je samo um Isusa Hrista. Ko god nema Hristov um, ko god nije predao sebe i sve to ima i jeste, i primio umesto toga Hristov um, ne zna i ne moe znati ta je pravednost verom; ne moe znati ta je opravdanje verom. On moe tvrditi da zna; moe se sloiti da je tako; moe je usvojiti, ali je ne moe znati, jer niko sa telesnim umom ne moe je znati. 1. Korinanima 2,14: A telesni ovek ne razume ta je od Duha Boijeg; jer mu se ini ludost (Karadi). Upravo je to nain na koji stotine ljudi postupaju s pravednou verom, a tvrde da je veruju. Stareina Lewis Johnson: Svetenici dravne crkve u Skandinaviji propovedaju je na taj nain. Stareina Jones: Da, svi katolici je tako propovedaju. Tako mora biti sa telesnim umom. I bie uvek tako kod oveka koji nema Hristov um. Ali onaj ko ga nema, to ne zna. On misli da je u redu; misli da je dobio Boju pravednost verom. A ipak pravednost koju poseduje nije dovoljno dobra, ve mnogo toga mora sam neprestano initi da bi je dopunio i upotpunio; ali ipak on misli da je to pravednost verom. A telesni ovek ne razume ta je od Duha Boijeg; jer mu se ini ludost i ne moe da razume, jer treba duhovno da se razgleda. Kako onda neko moe da telesnim umom upozna Boju pravednost? Obraam se sada vama. Ne gledam ko ste, jeste li ikada ranije u svom ivotu uli za Hrista. Uzmite ovaj stih tako kako pie; kako neko moe da upozna Boju pravednost telesnim umom Sotoninim umom, jer upravo je to telesan um? Moe li? [Vernitvo: Ne.] Moe li Sotonin um spoznati Boju pravednost? Ponavljam: Boja pravednost izraena slovima, reima i deset zapovestima je Boji zakon. Svi se slaete sa time; nema adventiste sedmog dana koji s tim nee sloiti. Tekoa je to toliki pokuavaju da steknu Boju pravednost iz zakona putem zakona. Neki pokuavaju da je steknu Ne; Oni je zapravo dobijaju bez zakona, verom Isusa Hrista, koja je za sve i na sve koji veruju; jer nema razlike. A sada (a to znai sada!) Sada se bez zakona javi pravda Boja, posvedoena od zakona i od proroka; a pravda Boja verom Isusa Hrista u sve i na sve koji veruju; jer nema razlike (Rim. 3,21.22 Karadi). Onaj koji je stie na taj nain ima je, ali kaem da se svi slaemo, svaki adventista sedmog dana protvrdie da deset zapovesti slovima, reima izraavaju Boju pravednost. Prema tome: Jer telesni um neprijateljstvo je Bogu, jer se ne pokorava zakonu Bojem niti moe. (KJV). Kako onda moe telesni umu da upozna Boju pravednost? Kako joj se telesni um moe pokoriti? Ne moe, kae Gospod. Prema tome onaj koji ima samo telesni um, koji zna samo za prirodno roenje i nema um Isusa Hrista, koji nije imao telesni Hristov um, ne moe upoznati Boju pravednost koja je verom Isusa Hrista. I sada, upravo sada kada Gospod eli da nam otkrije Boju pravednost u skladu sa pravednou, da nas poui o pravednosti u skladu sa pravednou, sada kao nikad ranije na zemlji, potrebno je i moramo da imamo samo um Isusa Hrista. injenica je da se telesni um ne pokorava zakonu Bojem niti moe. Da li se Hristov um pokorava Bojem zakonu? [Vernitvo: Da.] Da li je nekad bilo drugaije? [Vernitvo: Ne.] Hristov um se uvek pokoravao Bojoj rei. Cela Biblija jednostavno je prikaz Bojeg zakona kakav je u Hristu. Zar se nije onda Hristov um pokoravao zakonu, celoj Bojoj rei kakva jeste? [Vernitvo: Da.] U to nikad nije bilo nikakve sumnje. Kad god se itala Boja re, kako ju je primao Hristov um? Odmah ju je primao. Ne bi govorio: Pitam se kako to moe da bude. Pretpostavljate li da je rekao: Mislim da to znai ovo? Zar bi rekao: Nisi li malo preotar u vezi

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

13

sa ovim tekstom? Moe li to malo prilagoditi? Da li se ikada uznemirio zbog neega to bi Biblija rekla ili to bi Gospod rekao? Ne. Kad god je izgovorena Boja re, Hristov um se odmah odazvao. Brao, svestan sam da moete znati i da svako na ovom svetu moe znati i imati upravo takav um. Znam da moete imati takav um, kad Boja re progovori da se tog trenutka odazovete i da nemate nikakvih pitanja ili sumnje ili znaka odbacivanja. Po tome moete jasno videti da, ako vi i ja imamo takav um, kad se ita Boja re onda nema bune ni zamerke ni neslaganja da li je to Hristov um? [Vernitvo: Da.] Onda nije teko znati da li imamo Hristov um ili ne. Ako va ili moj um, ako va ili moj stav ili vi ili ja nismo spremni na takvu predaju predanje Bogu da kad god On progovori u Rei ili preko svojih proroka, pa u tom umu ili srcu postoji neto to stvara zamerku ili neslaganje, kakav um onda imamo? [Vernitvo: Telesni um.] To je um koji ima prigovor. Dolo je vreme da se toga oslobodimo. Ali kaem da ovek moe imati takav um da kad god i ta god Boja re kae odmah sledi odziv. U takvom umu ili u vezi njega na svetu nema nita to bi dovelo do prigovaranja. Takav um nije uroen oveku, ali ovek ga moe imati i znati da ga ima; to je um koji treba da imamo. To je um kome Gospod moe da otkrije svoju pravednost u skladu sa pravednou, jer je to um koji prima od Boga upravo ono to Bog daje na svoj nain, a ne na nain koji bih ja mogao da zamislim ili modifikujem ili odbacim. Zato ovek koji prihvati ideju, istinu, opravdanja verom ili pravednost verom u skladu sa svojom sopstvenom idejom i sa svojim sopstvenim gleditem na nju, jednostavno je ne moe ostvariti; jednostavno, nije dobio pravednost i to je sve. To je ona ista sotonska ideja o pravednosti verom; jednostavno, isti rimokatoliki sistem opravdanja delima, proturen pod opravdanjem verom. I nastupilo je vreme u daleko ozbiljnijem smislu nego to devet desetina od nas misli, kada treba da znamo imamo li Boju pravednost i opravdanje verom u drugom smislu nego to ga koriste rimokatolici. To je reeno. Proitau jedan ili dva odlomka koji e nas povezati s onim to smo sino govorili. U Svedoanstvima za crkvu, sv. 1, str. 186 itam odlomak o poruci Laodikiji, ta ona treba da obavi:
Cilj joj je da probudi Boji narod, da mu otkrije njegov otpad i navede ga na iskreno pokajanje, da bi mogao da bude obdaren Isusovom prisutnou i osposobljen za glasni pokli treeg anela.

Koji e biti osposobljeni za glasni pokli treeg anela? Oni koji su obdareni Isusovim prisustvom. Oni kojima je poruka Laodikiji svojim delovanjem i namerom donela prisutnost Isusa Hrista. Re je o linoj prisutnosti ne zamiljenoj, udaljenoj prisutnosti; to nikako nije. Proitajmo objanjenje ovde u Put Hristu, str. 82-85 originala:
Kada se Hristos uzneo na Nebo, Njegovi sledbenici oseali su kao da je On i dalje sa njima; da je lino prisutan, pun ljubavi i videla. Isus, Spasitelj, koji je hodao i razgovarao sa njima, molio se sa njima, izgovarao rei nade i utehe njihovim srcima, bio je, dok se poruka mira jo ula sa Njegovih usana, odnesen izmeu njih na Nebo, i zvuk Njegovog glasa odjeknuo je iz oblaka anela koji su Ga okruili I evo, ja sam s vama svakog dana, sve do kraja sveta (Matej 28,20). On se vazneo na Nebo u ljudskom obliku. Znali su da se On nalazi ispred prestola Bojega i da je ostao njihov Prijatelj i Spasitelj; da je Njegova ljubav ostala nepromenjena; da se On i dalje izjednaava sa napaenim oveanstvom. On iznosi pred Boga zasluge svoje dragocene krvi, pokazuje svoje ranjene ruke i noge, podseajui na cenu koju je platio za svoje otkupljene. Znali su da se vazneo na Nebo da im pripremi mesto i da e opet doi da ih uzme sebi Kada su se okupili posle vaznesenja, arko su eleli da u Isusovo ime iznesu svoje molbe Ocu.

To je bio pravi molitveni sastanak, zar ne? Skupilo se sto dvadeset osoba, svaka eljna da iznese svoje molbe Ocu u Isusovo ime.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

13

Ispunjeni svetim strahopotovanje, sagnuli su se u molitvi, ponavljajui obeanje: to god zamolite Oca u moje ime, dae vam. Do sada nita niste molili u moje ime. Molite, i dobiete da vaa radost bude potpuna! (Jovan 16,23.24). Pruali su ruku vere sve vie i vie, sa monim obrazloenjem: Hristos Isus, koji je umro, tavie i vaskrsao, koji je Bogu zdesna i zauzima se za nas! (Rimljanima 8,34). Pedesetnica im je donela prisustvo Uteitelja o kome je Hristos rekao da e On ... u vama biti. Osim toga dodao je: Bolje je za vas da ja idem, jer ako ja ne idem, Uteitelj nee doi k vama, a ako odem poslau ga k vama (Jovan 16,7 Bakoti). Od tada je Hristos Duhom stalno trebalo da boravi u srcu svoje dece. Njihova veza sa Njim bila je sada prisnija nego kad je On lino bio sa njima.

To je ono to On eli da imamo sada. On eli da sada imamo ono to su oni dobili na Pedesetnicu, linu prisutnost Isusa Hrista, i ako je imamo, On e nam biti blii nego da je ovde u telu. On eli da se priblii vama i meni vie nego to bi bio kad bi svake veeri doao ovde na sastanak i sedeo s nama. To je ono to On eli sada.
Videlo, ljubav i sila Hrista koji je stanovao u njima sijala je iz njih, tako da su se ljudi, gledajui ih, divili, Znali su da su oni bili s Isusom (Dela 4,13).

Evo i izjave iz Svedoanstava, br. 31, str. 156:

Poruka iznesena u Hristovoj ljubavi, drei stalno na umu vrednost dua, ak e svetovne ljude nagnati na zakljuak: Oni su poput Isusa.

Dolo je vreme kad On eli da poruka bude objavljena na ovaj nain i On e za to postarati. Ako mu oni koji sada ispovedaju Njegovo ime ne budu dopustili da ue u svoj svojoj punini, da bi na ovaj nain mogli da objave poruku, On e nai narod koji e to uiniti. Eto, dotle smo doli. Vie ne moemo da odlaemo.
Sve to je Hristos bio prvim uenicima On eli da bude danas svojoj deci, jer je u toj poslednjoj molitvi, s malom grupom uenika oko sebe, rekao: Ali, ne molim samo za njih, nego i za one koji e na njihovu re poverovati u mene (Jovan 17,20). Isus se molio za nas; molio se da budemo jedno s Njim kao to je On jedno s Ocem. Kakva je to zajednica! Spasitelj je o sebi rekao: Sin ne moe nita da uini sam od sebe (Jovan 5,19), Nego Otac, koji ivi u meni, ini svoja dela (Jovan 14,10). Prema tome, ako Hristos nastava u naim srcima, On e delovati u nama.

Onaj kome je toliko stalo i tako se silno boji da mu neete dopustiti da ima dela koja eli da ini i da ete unititi sva njegova dela ako Hristos nastava u njegovom srcu, nai e dela koja e uiniti. Brao, ne brinite se toliko zbog dela; naite Gospoda Isusa Hrista i nai ete dela, vie nego to moete da ih uinite. [Vernitvo: Amin!] Problem je u tome to ljudi, kad se usmere na dela i rade, rade i rade umesto da se usmere na Isusa Hrista da bi onda radili, takvi sve izvrnu. Sotonu nije briga to neko ispoveda opravdanje verom i pravednost verom dokle god je svojim mislima usmeren na dela. Upravo je to misao koju imamo u definiciji vere koju smo proitali pre neko vee. Proitau je ponovno. Put Hristu, str. 69 orig.:
Kad govorimo o veri, moramo imati na umu jednu razliku. Postoji, naime, jedna vrsta verovanja koja se potpuno razlikuje od vere. Postojanje Boga i Njegove sile, istina Njegove rei, sve su to injenice koje ni Sotona ni njegova vojska ne mogu ozbiljno da poreknu.

Oni to veruju, ali kakvu im silu njihovo verovanje donosi da ih uini pravednima ili da ih osposobi da ine dobra dela? Kakva je sila u njihovom verovanju? Kakvu im silu ono daje? [Vernitvo: Nikakvu.] Nikakvu; daleko je ona, samo kao teorija koja se posmatra, smatrana teorijom, smatrana skupom doktrina. Tako ak i duh moe da veruje u Boje postojanje i silu; moe da veruje da je Biblija istinita; moe da veruje da je Isus Mesija, Sin Boji, Svetac Boji, a da bude

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

13

avo. I kao pristalica papstva neko moe sve to da veruje na ovaj nain i u isto vreme ispoveda opravdanje verom; i istovremeno se moe svom snagom boriti za ono to nazivaju dobrim delima. Da, moe raditi do iznemoglosti kako bi bio dobar, kako bi bio pravedan, kako bi ganuo Boga, kao to smo to itali pre neko vee. Sami znate da tako rade. Znate da odlaze na hodoaa i vre pokore, i do iznemoglosti se iscrpljuju, a uz sve to se jo liavaju i svake zemaljske udobnosti. Ali ko vri delo? Ko u svemu tome vri delo? Ja radi da bi ovek bio pravedan, da bi imao riznicu zasluge koja e mu poveati milost u ovome svetu i slavu na nebu. Zbog toga je to, zar ne? [Vernitvo: Da.] Ko to onda radi? [Vernitvo: Ja.] Tako je. Da li je um, da li je srce pokoreno Bogu? Da li su oseanja upravljena na Njega? Da li je sve predato Njemu? Ne. I zbog toga u svemu je jo uvek Ja. Ko, onda, treba da radi da bi to uvek bila dobra dela? Proitajmo jo jednom: Prema tome, ako Hristos nastava u naem srcu, On e initi u nama da elite i da inite ono to je po njegovoj volji (Filibljanima 2,13). Mi emo raditi kao to je On radio; mi emo pokazati isti duh. I tako, ljubei Njega i boravei u Njemu, mi emo da u svemu uzrastemo u Onome koji je glava, Hristos (Efescima 4,15 Karadi). To je ono to Gospod eli, to je ono to je Hristova zamisao. Kako smo razmiljali one veeri ne mogu da imam Hristov um odvojeno od Njega. Ne mogu da imam Hristov um, a da nemam Njega lino. Upravo je prisutnost Isusa Hrista ono to nam On sada eli dati Svetim Duhom u izlivanju pozne kie. On nam eli dati lino prisutnog Hrista. Evo ostatka ove definicije verovanja: Neko moe da veruje u Boje postojanje i silu; moe da veruje da je Biblija istinita; moe da veruje da je Isus Mesija, Sin Boji, Svetac Boji, a da bude avo. Ali to nije vera. U takvom verovanju nema sile koja bi ikome pomogla. Zar to nije tajna svih ovih uputstava koja smo tokom svih ovih godina dobili u Svedoanstvima, da istinu ne smemo da drimo u spoljanjem dvoritu, ve da treba da je unesemo u unutranju svetinju due; zar se ne misli upravo na to? [Vernitvo: Da.] Zar ne vlada ideja da e ljudi drati istinu po strani i posmatrati je kao teoriju pa joj dodati svoju konstrukciju i svoje tumaenje i onda postupati onako kako sami veruju? To nije vera. Evo vere: Tamo gde nije samo verovanje u Boju re, ve i pokoravanje volje Njemu; gde je srce pokoreno Njemu, a oseanja usmerena na Njega. Ovo su ozbiljne rei, vredne razmatranja. Pokoravanje volje Njemu da li je to uinjeno? Jeste li pokorili svoju volju Njemu tako da je nikad vie ne povlaite, ili je sprovodite na svoj nain ili za sebe? Da li ste svoju volju pokorili Njemu? Vau? Na vau mislim? Da li je On dobio vau volju? Neko kae: Mislim da jeste. Dobro, ali treba da znate to. Drugi kae: Pokuavao sam da Mu pokorim svoju volju. Prestanite da pokuavate i pokorite svoju volju Njemu, zavrite sa tim i znajte da je tako. Pokoravanje volje Njemu jeste li mu pokorili svoju volju? Da li je predana tako da znate da je predana i da nemate nikakvu elju ili podsticaj ili sklonost da je u bilo kojoj situaciji sami koristite? Da li je predana? Vi to treba da znate. Moete znati da li je to uinjeno. [Glas: Kako?] Kako? Tako to ete to uraditi, rei Gospodu da ste uradili i da je tako. Naravno da ovek zna da je tako kada ju je predao. [Glas: Ako ne zna onda ju nije ni predao.] Tano. Ako to neko ne zna, to je najsnaniji mogui dokaz da je nije predao. A kad ju je predao, ah! Onda zna. To je tako. Kad je preda onda on postaje duhovan i zna ono to nikad pre u ivotu nije znao. Telesni ovek ne moe da to prihvati, ne moe da razume, ne moe nikad. Kako uopte mogu da razumem ta se dogaa kad neto radim, ako to nisam nikad uradio? Imate neto to ste uinili, pa znate kako funkcionie, ali ja to nisam nikad uinio, pa ipak elim da mi sve to objasnite da bih razumeo kako je uraeno, a da ja sam nita ne inim. Brao, to nije u redu, a jo manje je u redu po ovom pitanju, jer se to mora znati, a moe se znati samo izmeu Boga i pojedinca. I bie svi naueni od Boga (Jovan 6,45 Karadi). Jedan moe rei drugome da je to injenica; jedan moe rei drugome da zna da je to injenica. Ali niko to ne moe dati drugome pa moj brat to ne moe da dobije od mene. Ja mu mogu rei da je to injenica i da to moe znati, ali on to mora da naui od Boga. To jednostavno inite pokoravanjem Bogu. To je jedini nain na koji iko moe da preda svoju volju Bogu ili da zna da ju je predao. Mnogi ne razumeju na koji nain, ali najvei problem je u tome to to nee uiniti ako im i kaete na koji nain.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

13

Ponovno pitam: jeste li svoju volju pokorili Njemu? Jeste li to uinili? Jeste li preli preko te prepreke i u situaciji ste da znate da ste to uinili i znate da ste svoju volju pokorili Njemu, da je On upotrebi na svoj nain, i da u tom pogledu vie nema nikakvih pitanja niti kakve nesuglasice? Jeste li svoju volju pokorili Bogu da je upotrebi kako On eli i niste imali nikakav prigovor; vie niste pomislili niti bili skloni da je koristite na svoj nain; elite da On to ini na svoj nain i jedino vam je do toga stalo? Da li je tako? Jeste li predali svoju volju? [Vernitvo: Da.] Ima li ovde neko u kome to nije tako? Jednostavno idite i kaite Gospodu sve o tome. Recite Mu: Gospode, sve predajem tebi; svega se liavam, nita ne ostaje; ne zadravam nita; sve sam predao, sve, volju i sve tebi, da to koristi kako eli. [Vernitvo: Amin!] Brao, svako od nas treba da to uini sada, svakog dana. Gospod eli da doe ovamo upravo na takav nain da Mu dopustimo da ue. Ali dokle god zadravam neto od svoje volje, ii u svojim putem uprkos sebi samome; Bog me ne moe potpuno upotrebiti. Ne moe doi u punini, Hristos ne moe doi u punini ako Mu se potpuno ne pokorim. Neka u ovom sluaju bude i malo umiranja. Neka bude stvarno umiranja svome Ja. Upravo to znai sve ovo; znai smrt: a jasno je da se ljudi nikad ne bore zato da umru. Bore se da ostanu ivi, ako doe do kakve borbe. Imajmo na umu da nije dovoljno eleti da umremo. Idite i umrite, to Gospod eli. Neko kae: A kako u to uiniti? On kae kako: Tako i vi sebe smatrajte (drite sebe Karadi) mrtvima grehu (Rimljanima 6,11). Svakako mrtvi. Jue nam je brat Durland itao: Jer ko umre oslobodi se od greha (Rimljanima 6,7 Sinod SPC). Tako je. Dakle, drite sebe da ste mrtvi grehu (Karadi), a Bog e se pobrinuti da se to ostvari. injenica je, brao, da treba da upoznamo Gospoda. Problem je u tome to ljudi lino ne poznaju Gospoda i ne znaju kako su ove stvari povezane sa Njim. Gde je srce pokoreno Njemu. Koji deo? [Vernitvo: Celo srce.] Da li je to uinjeno? [Vernitvo: Da.] Celo srce predano? Sve je predano? Neko kae: Predao sam sve to znam. Dobro, uini sada drugi korak i predaj sve to ne zna. Stareina O. S. Ferren: Kada to neko uini, da li je onda nesrean i nevoljan? Stareina Jones: Da. Stareina O. S. Ferren: I slep i go? Stareina Jones: Da. Stareina O. S. Ferren: I ne zna da je takav? Stareina Jones: Kaem da; naravno da jeste. Ali hvala Gospodu, on ima blago cele vasione. Neko kae: Ja to ne razumem. Ni ja, ali znam da je tako. Brao, imajmo na umu da treba odavde da poenemo i to nikad ne smemo zaboraviti, jer to dalje idete to ete vie videti da je to injenica, kada se drimo jevanelja Isusa Hrista kakvo ono jeste, mi na svakom koraku i u svakoj fazi nalazimo Boju tajnu. U svakoj taki i na svakom koraku doi ete do take i u situaciju u kojoj to nita ne moe da objasni osim Boga, i sve to moete da uinite jeste da verujete da je Bog u tome. Tako je i vi ete to znati, dopustite Njemu da ide napred i objasni to. Bie potrebna venost za to. Ono to On oekuje od vas i mene jeste da se radujemo to pred sobom imamo venost u kojoj e On moi da nam to objasni. Radujem se to u iveti u venosti pa se ne brinem da li razumem ovo, ono ili neto drugo. Ne. Boe sauvaj da odbacimo veni ivot zato to ne razumemo sve to Bog razume. Ali, ah! Tu je opet isti duh koji je imao Sotona izjednaiti se s Bogom; i ne pokoriti se ako sve ne razumemo. Odbacimo takavu misao. Verujmo Gospodu i pustimo Ga da On u svoje vreme da objanjenje. Dobro, onda, jeste li mu pokorili svoje srce? To je malopre bilo nae razmiljanje. Mnogi kau: Predao sam Gospodu sve to znam. To nije dovoljno. Ono to treba da uinite je da Mu predate sve to znate i sve to ne znate. Ako Mu predam samo ono to znam, ostalo je dosta toga to ne znam, niz situacija u kojima u se nai i mnoge stvari koje e se pojaviti, pojavie se neto to e za mene biti veoma privlano i poeljno, i ako nisam predao sve, ta onda? Doi e do borbe, hou li to predati ili ne. A onda se stalno nalazim u tekoj situaciji da se pitam da li sam se pokorio Gospodu ili ne. Gospod eli da se oslobodite takvog poloaja i da se u njega ne vraate. Predajte Mu sve to znate i to ne znate. Predajte Mu sve, bez ikakve rezerve sada ili ikada. Onda nemate

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

13

ega da se bojite; neete mariti ako se u sledeem trenutku naete na dnu mora. Sve je Njemu predano, u Njegovoj ste ruci i time ste neto dobili. Ovaj ovek je dobio neto, neto to nikad ranije nije imao i ima neto to ne moe da dobije dok upravo to ne uini. A oseanja usmerena na Njega. Da li su tamo usmerena vaa oseanja tako da On ima prioritet u svemu? Tako da je On prvi u svemu? Da nita drugo nije vanije, bilo gde i u bilo koje vreme? Da li je tako? Kad ovek tako uini dobio je neto, on ima i zna to. Neko kae: Zar ovek ne treba da brine za svoju enu i decu? Zar nije sve njih predao Gospodu i zar Gospod ne moe da se za njih brine bolje od vas ako se niste predali Njemu? I sve njih ste predali, i umesto da situacija bude ovakva: kad su moja oseanja usmerena na Njega, onda ona ne postoje za one koji su mi dragi, nego je upravo suprotno. Kad su moja oseanja usmerena na Njega, ona onda postaju jaa, dublja i slavnija prema onima koji su neno povezani sa mnom. Ljudi pogreno misle: kad svoja oseanja usmere na Boga to e ih odvojiti od nekoga koga vole na zemlji; zapravo je to jedini nain na koji mogu ispravno voleti one koje misle da vole na zemlji. Zar nije tako? Da li je volja pokorena Njemu? Da li ste svoje srce predali Bogu tako da su vaa oseanja usmerena na Njega? Jeste li to uinili da moete stati pred Gospoda i zahvaliti Mu to je tako? Ne mislim da treba da ustanete u crkvi i kaete da je tako; samo kaite Gospodu da je tako. Dogaa se da ljudi ustanu u crkvi i kau ono to nee da kau Gospodu. Recite Gospodu. Kaite da ste Mu predali svoju volju. Predajte je svu bez i delia uskraivanja sada i zauvek jer ona ne vredi nita, a vi elite da imate Njegovo srce umesto svojega. A nakon to ste svoja oseanja usmerili na Njega, ona tu ostaju. I ostae. Kaite Mu to stalno, svakog dana; kaite Mu gde god ili. ivite s Njim, brao; ivite s Njim; ivite s Njim; to je sve to On trai. Ta On je ustao iz mrtvih i mi smo ustali s Njime da moemo iveti s Njim (Rim. 6,8). On treba lino da bude s nama. To je ono to e za nas da uini poruka upuena Laodikiji; ona donosi Hrista da ivi u nama. To moete da uinite samo sa sebe; niko to ne moe da uini umesto vas. Brao, hajde da to uinimo. Naimo se u tom poloaju! Kad se ovek nae u njemu, on jednostavno eka na Gospodnja uputstva, eka na Gospodnje vreme. Kad Gospod bude spreman da izlije svoga Svetoga Duha, nema prepreke za to. Ako ima neto to ovek ne zna, o, on je to odavno predao. To za njega moe da bude dragoceno kao desno oko, ali odavno je predato. Nestalo je, Gospodu hvala, i tako ne postoji nita izmeu vas i Njega, i On moe da izlije svog Duha kad god eli. On eli da se na ovoj konferenciji vi i ja naemo u tom poloaju, ekajui da nam da uenje o pravednosti u skladu sa pravednou. Koliko od Hrista treba da imamo? Kad Hristos doe lino k nama, bie nam blii nego da svakog dana ovde dolazi da se sretne s nama. Zar nije tako? [Vernitvo: Tako je.] Zar to nije jevanelje? To je Boja pravednost koja je od vere Isusa Hrista. To je jevanelje jer se u Njemu javlja pravednost Boja iz vere u veru (Rim 1,17 Karadi-KJV). O, ne! Iz vere u dela! Pravednost Boja se javlja iz vere u dela! Jer se u Njemu javlja pravednost Boja iz vere u veru. Hvala Gospodu! Prisutnost Hrista, lina Hristovo prisustvo Hristos u vama, nada slave to je jevanelje, zar ne? Pogledajte nema ni trunke potrebe za nerazumevanjem pitanja vere i dela, ni trunke potrebe za oklevanjem pogledajte: Hristos je bio jednom na svetu, zar ne? [Vernitvo: Da.] Nita nije uinio sam od sebe. Ja sam od sebe ne mogu nita da uinim (Jovan 5,30). U Njemu je prebivao Otac; On je inio dela. Otac, koji ivi u meni, ini svoja dela (Jovan 14,10). Kao to je Otac poslao mene, tako i ja aljem vas (Jovan 20,21). Kao to je Bog u Hristu, tako Hristos treba da bude u nama. Da li je tako? [Vernitvo: Da.] Da li je Hristos isti jue, dana i zauvek? [Vernitvo: Da.] Kako je postupao dok je u naem telu boravio na zemlji? Kako je postupao dok se ovde nalazio? Prolazio je inei dobro; brinuo se za bolesne, saoseao s njima. A On bolesti nae nosi i nemoi nae uze na se (Isaija 53,4). Poneo je nae bolesti. Njegovo saoseanje sa bolesnima bilo je tako prisno da je, kad im je sluio, zapravo razumeo njihova oseanja. On je zaista poneo njihove bolesti. Kako e postupati kada se sada nalazi u naem telu? [Glas: Postupae na isti nain.] Kako e postupati ako je sada u vaemu telu? Kad je u telu sada? [Glas: Kao to je nekad postupao.]

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

13

Zar ne vidite kako dela vode rauna sama o sebi u onome ko ima veru u Isusa Hrista? Ne mislim na sotonsko verovanje. Mislim na oveka koji ima veru. Zar ne vidite da oni koji su vie usmereni na dela nego na Hrista promauju cilj? Njima nedostaje upravo onaj podsticaj i sila koja jedino moe da vri ono to je dobro, da u pravom duhu ide i slui bolesnima, da u pravom duhu poseuje siromahe i slui im. Zar niste videli ljude koji su sluili siromanima i bolesnima na takav nain zbog koga su se oni oseali jo gore nego da im ovi ljudi nisu ni dolazili? To nije vrsta slube koju Isus Hristos ini. To nije vrsta slube koju On ini. Ne. To je Hristos u vama. I kad On ide sa vama i u vama, onda e da se ostvari svedoanstvo: ak e svetovne ljude nagnati na zakljuak: Oni su poput Isusa. Koga On eli da svet vidi u nama? [Vernitvo: Hrista.] On eli da svet u naem ivotu vidi Isusa Hrista Hristov ivot, Hrista u vama, nadu slave i oni e to znati i vi ete to znati. Pobrinite se da Hristos bude u vama i Gospodnji Duh e umovima ljudi preneti da je On u vama. Ali ako se umesto Hrista pojavimo vi i ja, to e biti sve to se pojavljuje i svet e da vidi samo nas. Brao, postoji li stvarna potreba da iko pogreno razume misao o tome da pravednost verom, opravdanje verom nosi u sebi ivoga Boga da deluje na Boji nain? Ima li ikakve potrebe za tim? Nema. Ni najmanje. To um koji se pokorio Bogu nikad nee da uini. To nee uiniti um koji se pokorio Bogu i koji eli da sledi Boji put, da Hristos bude prvi i poslednji, i kroz sve i u svemu i nad svime. Jer on onda postaje tako upoznat sa Hristom da zna da vera u Isusa Hrista donosi boansku prisutnost i da e boanska sila, ova boanska vrlina i ova boanska milost tako delovati na onoga koji je prima, tako uticati na njega, da e onaj koji ima najvie vere biti onaj koji e u svetu uraditi najvie posla. Ne moete to da razdvojite. U tome je boanski ivot, boanska sila i boanska re. Zar se Pavle nije borio, kae neko, i zar Spasitelj ne kae: Borite se da uete na uska vrata (Luka 13,24 arni). Da, borio se i Pavle nam kae kako. Otvorimo ovaj tekst i proitajmo ga. On je vezan za ovu temu i onda e biti dosta za veeras. Tekst se nalazi u Koloanima, prvoj glavi, od 25. stiha dalje: Jevanelju sam sluitelj (ja) postao po boanskoj uredbi koja mi je dana za vas da ispunim re Boju, tajnu koja je bila skrivena od vremena i narataja, a sada je objavljena njegovim svetima, kojima je Bog hteo da obznani kako je bogata slava ove tajne meu mnogobocima (arni). ta je to to Bog eli u ovo vreme da obznani vama i meni? eli da obznani kako je bogata slava ove tajne. To nije mala stvar, zar ne? Koliko je veliko bogatstvo slave Boje tajne? Koliko veliko? Veliko je kao Bog. Kako ga onda moemo shvatiti osim Hristovim umom, koji dobijamo putem Svetog Duha koji donosi Njegovu prisutnost? Osim toga: Koja je Hristos u vama, nada na slavu. Njega mi objavljujemo stavljajui u srce svakom oveku i uei svakog oveka u svoj mudrosti, da svakog oveka postavimo savrenim u Hristu. Za to se i trudim borei se shodno njegovoj delotvornoj sili koja u meni SILNO deluje. Kako se mogu boriti ako se nemam ime boriti? Bez mene ne moete initi nita (Jovan 15,5 Karadi) Koliko initi? [Vernitvo: Nita.] Jeste li sigurni? [Vernitvo: Jesmo.] Pitam se kako ete se boriti bez Hrista. Kako ete se boriti bez Njega? Razmislite! Bez mene ne moete initi nita. Mrtvi zbog svojih prestupa i greha (Efescima 2,1). Da li je to istina? Kako moe mrtav ovek da se bori? Dok smo mi jo bili slabi (Rim. 5,6 arni). Jesmo li bili slabi? [Vernitvo: Jesmo.] Kako se moe boriti ovek koji nema snage? Zar ne vidite kako je sotonsko izvrtanje boanske ideje da se treba boriti i raditi i upinjati se do iznemoglosti da bi se dolo Hristu i stekao ovaj dar opravdanja? Ne. Ono je besplatni Boji dar svakom oveku, i svako koji ga prima, prima samoga Isusa Hrista. Jevanelje je sila Boja na spasenje svakome koji veruje. Prema tome, onaj koji preda sve, daje sve i dobija tu Boju silu, tog ivog Spasitelja kome je data svaka vlast na nebu i na zemlji taj ima neto ime moe da se bori; ima snagu koju moe da upotrebi u dobru svrhu; ima silu sa kojom neto moe da uradi. Na ta je onda usmerena ova borba? Da naemo Gospoda? Ili da koristimo silu koju nam Gospod daje, koju On stavlja u nas? ta od toga? [Glas: Da koristimo silu.] Svakako. Ne dopustimo, brao, da preemo na drugu stranu; prihvatimo pravu stranu.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

13

Za to se ja trudim, borei se njegovom delotvornom silom, koja u meni silno deluje (Koloanima 1,29). Kako to kae na drugome mestu: Jer ljubav Boja nagoni nas. (2. Kor 5,14 Karadi). Nagoni, potie, tera neodoljivom silom. To je misao koja se krije u rei boriti. Na drugim mestima prevod ove rei je borite se da uete na uska vrata ( arni). I oni to stvarno rade i fiziki se mue i iscrpljuju u vrenju pokore, kao svaki drugi katolik i sve to e da ine kako bio ganuli Gospoda tako da se saali nad njima. Ali to nije ta misao. Radi se o borbi, a svako kome je to poznato, zna da je ova re uzeta iz grkih igara, grke trke. Ko je nastupao u tim igrama smatrao se borcem37. Takvi su poeli trku. ta takav trka radi? Napinje svaki ivac da bi pobedio; ulae svu snagu za ostvarenje cilja pred sobom, zar ne? [Vernitvo: Da.] To je telesni trud, telesno naprezanje, borba. Da li Hristos govori o tome? [Vernitvo: Ne.] O kakvoj se borbi radi? O duhovnoj, naravno. Prema tome, prenosei ovu misao sa telesne upotrebe, sa tog naprezanja svakog ivca, prenosei je na duhovno, ta to oznaava? Zar ne oznaava potpunu predaju volje Hristu, predaju srca i oseanja Njemu, bez ikakvog ustezanja? Nema nikakvog suzdravanja; sve se pokorava Njemu, svaki deli bia posveen je jednom jedinom cilju i proslavljanju Boga. Zar nije tako? Onda nas Njegova sila pokree, Njegova boanska sila deluje u nama; zar to ne vidite? Ponavljam da e u svim sluajevima onaj koji veruje u Isusa Hrista delovati svom snagom za Njega. Prihvatimo ove rei s kojima mogu na najbolji nain da zavrim predavanje veeras. Put Hristu, str. 79 originala: Srce koje najpotpunije poiva u Hristu bie najozbiljnije i najmarljivije u radu za Njega. Amin. [Vernitvo: Amin!] Nemojte to zaboraviti. Nemojte mislili da je onaj koji kae da poiva u Hristu besposliar u telesnom ili duhovnom smislu. Ako tu lenjost pokae u ivotu, onda uopte ne poiva u Hristu ve u sebi samome. Tano je, srce koje najpotpunije poiva u Hristu bie najozbiljnije i najmarljivije u radu za Njega. To je ispoljavanje prave vere. To je vera koja e vam doneti izlivanje poznog dada, vera koja e vama i meni doneti uenje pravednosti u skladu sa pravednou prisutnost ivoga Isusa Hrista da nas pripremi za glasni pokli i objavljivanje poruke treeg anela na jedini nain na koji moe biti poneta sa ove konferencije.

37

Grki (agonistes) prim. izdavaa

Poruka treeg anela Br. 14.

Stareina A. T. Jones
Videli smo ispoljavanje prirodnog uma telesnog uma na njegova dva naina: paganstvo i papstvo. Ali ima jo jedno savremeno ispoljavanje. Ono se pojavilo u nae vreme kao jo jedan trik tvorca telesnog uma sa kojim e prevariti mnotvo ljudi ako ne budu imali um kakav je u Hristu. iji je zapravo telesni um? [Vernitvo: Sotonin.] Na ta je usmeren telesni um? [Vernitvo: Na sebe.] Kod Sotone je usmeren na sebe; kod nas je usmeren na sebe. Videli smo kako je to u paganstvu, smelom, ogoljenom paganstvu stavljenom na mesto Boga, izjednaeno s Bogom, u besmrtnosti due. Zatim smo ustanovili kako je ovaj telesni um, kada se pojavilo hrianstvo, stvorio njegov falsifikat i odenuo se isti taj telesni um u formu hrianstva i nazvao ga opravdanje verom, a u stvari je ceo sastavljen od opravdanja delima taj isti telesni um. To je papstvo, ta tajna bezakonja. U poslednje dane dolo je do jo jednog razvoja u delovanju Sotone, odvojeno od paganstva, i od samoga papstva, i tako se do sada ispoljavalo. Zar nije tako? [Vernitvo: Tako je.] U kakvom to obliku dolazi? U kakvom obliku Sotona radi u poslednje vreme? [Vernitvo: Putem spiritizma.] Da, i on e uzvisivati sebe. Meutim, hoe li spiritizam uvek delovati u Sotonino ime? [Vernitvo: Nee.] to se vie pribliavamo Spasiteljevom drugom dolasku, to e vie spiritizam ispovedati Hrista. Ko treba da doe pre Spasiteljevog dolaska, mnogi od njih? [Vernitvo: Lani hristosi.] Mnogi e doi i govoriti: Ja sam Hristos; na kraju dolazi i sam Sotona kao Sotona? [Vernitvo: Ne. Kao Hristos.] On dolazi kao Hristos i ljudi ga primaju kao Hrista. Prema tome, Boji narod treba tako dobro da poznaje Spasitelja da ne prihvatiti nikakvo pozivanje na Hristovo ime, ako ono nije stvarno, pravo. Ali kada lano hrianstvo sebe predstavi svetu, kada se pojave sve mogue vrste lanoga Hrista, kako neko moe biti zatien? Kako moemo znati da je sve to la? Samo zahvaljujui Onome koji je istina; samo ako imamo Njegov um. Proitau vam iskaze o ovoj poslednjoj fazi telesnog uma. itali smo o onim dvema drugima: o paganskoj i papskoj. Kad proitamo o ovoj poslednjoj, imaemo sve tri faze; imaemo pred sobom adaju, zver i lanog proroka. I onda nakon toga nee za nas biti ni najmanjeg izgovora da ne zauzmemo stav koji je otvoreno i jedino u skladu sa umom Isusa Hrista i Bojom pravednou prema Njegovoj zamisli o pravednosti. Hoe li? Nee biti izgovora. Kada pred sobom vidimo direktan prikaz lanog puta u sva tri njegova oblika, iako neemo biti u stanju da razumemo ili vidimo ovaj drugi put, znaemo dovoljno da se od njega distanciramo i krenemo drugim putem videli ga ili ne. Zar se ne bismo radije odrekli avola koga vidimo i prihvatili Gospoda koga ne vidimo onako kako bismo hteli? Koga biste radije? Ja bih radije zatvorenih oiju izabrao Gospoda, nego avola sa otvorenim oima. Ovo je broura koja izlazi meseno rei u vam kasnije o kojoj se brouri radi, ali prvo u da iz nje proitam nekoliko odlomaka. Radi se o zadatku za ovu sedmicu o delu teaja za svaki dan sedmice.
Neka etvrtak bude dan kad objavljujete svoju veru.

Pogledajte kakva je to vera.

Kaite: Verujem da Bog sada deluje u meni i kroz mene i preko mene i za mene. Recite to sa uverenjem jer je to istina. U petak budite odvani, jaki i silni; savladajte sve prepreke svojim reima; recite: Sve mogu u Isusu Hristu koji mi mo daje. Recite to svom snagom svoga bia, i ja vam kaem da moete da uinite ta god elite, ak i uda da inite.

Dakle, to je la. Da svi vidite da je to la, proitau vam zadatak od srede:

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

14

U sredu koristite potvrde; ne samo potvrde nauke, ve potvrde svega dobroga u sebi.

[Glas izmeu vernitva: To dokazuje da je la.] Zar ne kau da Bog deluje u meni, preko mene i za mene i kroz mene? Kad doemo ka Isusu i imamo Njegovu pravednost i dobrotu, zar ne moemo rei da smo mi dobri? [Vernitvo: Ne.] Zato? [Vernitvo: Dobro je u Hristu; nije u nama.] Jeste li onda voljni priznati da kad smo nali Isusa i sve blago i ast i mo i bogatstva koja su u Njemu, da se ni tada ne moemo hvaliti da smo mi dobri? Jeste li voljni da to priznate? Jeste li? [Glas: Da.] U redu. Ali to jo nije sve. Nastavljam da itam:
Potvrdite sve dobro u sebi. Pohvalite sebe to ste ljubazni i dragi, i to ste tako poteni u svojim namerama da sluite dobru; pohvalite sebe to ste tako odluni u ovim svojim namerama; pohvalite sebe to ste tako snani i zdravi.

Da, moda moete da pohvalite sebe to ivite tako striktno po zdravstvenoj reformi pa vam je zdravlje dobro. Vi ste uspeli, pohvalite sebe. Pohvalite sebe to imate tako ljubazan i drag karakter. Vi to moete, zar ne? [Vernitvo: Ne.] Zato ne biste mogli kad su vam gresi oproteni, kad ste se svega toga oslobodili Hristovom silom? Zar ne moete da pohvalite sebe za va ljubazan i drag karakter, da vi imate tako dobar karakter? [Vernitvo: Ne.] Ali nastavljam da itam:
Pohvalite sebe to vidite samo dobro u svakome i svemu u celome svetu. Pohvalite sebe za svaku dobru stvar koju vidite u sebi i za svaku dobru stvar koju elite da vidite u sebi Morate da se pohvalite za svaku dobru osobinu koja je prisutna da vas osnai i pohvalite sebe za svaku dobru karakternu crtu koja naizgled nedostaje da je prisilite da se pojavi, jer znate da e se u vama stvoriti plod vaih usana.

Ovo se naziva Hrianska nauka. Moete da proitate naslov (die knjigu). Jedan brat mi je pre neki dan dao primerak ove knjige. Naslov je Hrianska nauka i na koricama se nalazi citat iz Pisma: A rei moje nee proi. Brao moja, zar nije vreme da ponemo verovati u Pisma i Svedoanstva? Zar nije dolo vreme da imamo Hristov um? [Vernitvo: Amin!] Um koji e priznati da je to tako iz Svedoanstva, koje je tolikoj brai smetalo svaki put kad je itano. Proitajmo to ponovo i vidimo hoete li rei da je to tako ili nije. Vreme je. Testimonies, br. 31 (5. sveska), strana 44:
Jeste li vi zaista u Hristu? Niste ako ne priznajete da ste zabludeli, bespomoni i osueni grenici.

Vi niste u Hristu ako ne priznajete da ste sami takvi. Da li je to stvarno tako? [Vernitvo: Da.] Jeste li spremni da se drite toga bez obzira razumeli ili ne razumeli da je to tako? [Vernitvo: Da.] Hoete li se drati toga uprkos paganstvu, papstvu i spiritizmu u svim njihovim fazama? Onda elim da znam zato nije vreme da vi i ja imamo um koji koji nee rei amin na takve stvari koje sam itao iz ove protiv-hrianske nauke? Nastavljam da itam iz Svedoanstva:
Jeste li vi zaista u Hristu? Niste ako ne priznajete da ste zabludeli, bespomoni i osueni grenici. Niste ako uzvisujete i slavite sebe.

Prema tome, iako ovi ljudi citiraju Hristove rei, sve je to falsifikat. Poznato vam je da u etvrtoj svesci pie: kad sam Sotona bude doao sa blagodatnim reima koje je Spasitelj izgovarao, izgovarae ih istim tonom i izneti ih onima koji nemaju Hristov um. Brao, za nas nema spasenja, nema sigurnosti, uopte nema izbavljenja, ako nemamo Hristov um.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

14

A to proima i sva naa dela. Ne vai samo za propovednika. Vai za svakoga. Setite se kad nam je dr. Kellogg pre neki dan govorio o zdravstvenom misionarskom radu, kako je, i to dugo vremena, u sistemima medicine viao taj nedostatak, to ne uspevaju da dosegnu do uma i donesu mu olakanje? Setite se da nam je rekao kako je shvatio da postoji ovaj nedostatak u celoj medicini. Ustanovio je da je u njihovom radu sve vreme postojao nedostatak, i da nije postojalo nita ime bi se kod bolesnih dua moglo doneti olakanje umu i smirile misli, da bi telo moglo da napreduje i ozdravi leenjem koje bi primenili lekari. Brao, zar Hristos nije nadoknadio nedostatak u svim zdravstvenim sistemima svojim vlastitim sistemom koji nam je dao svojim Duhom? Hristov um za medicinsku sestru, za lekara, da bi se brinuli za nesrenika i bolesnoga i paenika i onoga koji propada, da bi usmerili paenikov um na Isusa Hrista i imali Njegov um, i time odvratili njihove misli od sopstvenog ja. Onda pacijent poinje da poiva, lekar moe da ide dalje i lei telo i ono e ozdraviti, dok pacijent uiva blagoslove i mir Isusa Hrista i um koji On daje. Zar ne vidite kako se to provlai kroz ceo na rad i kako je to prisutno u svemu? Ovaj deo nije nov za naeg lekara. Ali dok nam je govorio o nedostatku u zdravstvenim sistemima, elim da vidite kako e Hristov um popuniti nedostatak. itam iz Svedoanstava:
Niste u Hristu ako uzvisujete i slavite sebe.

Zapazite sada:
Ako u vama ima ita dobro, to se u potpunosti moe pripisati milosti saoseajnog Spasitelja.

I zapazite dalje:
Vae roenje, va ugled, vae bogatstvo, vai talenti, vae vrline, vaa pobonost, vaa ljubav prema oveku ili bilo ta drugo u vama ili to je povezano s vama, nee stvoriti jedinstvo izmeu vae due i Hrista.

Da li je to istina? [Vernitvo: Da.] Stareina Underwood: Molim te, ponovi to.

Vae roenje, va ugled, vae bogatstvo, vai talenti, vae vrline, vaa pobonost, vaa ljubav prema oveku ili bilo ta drugo u vama ili to je povezano s vama (ak ni vaa dobra dela), nee stvoriti jedinstvo izmeu vae due i Hrista. Vaa povezanost s crkvom, nain na koji se vaa braa odnose prema vama, bie uzaludni ako ne verujete u Hrista.

Zapazite sada kako je ovo naglaeno:

Nije dovoljno verovati o Njemu38 (re o je u kurzivu); morate verovati u Njega.

U Njega. ta to znai?
Morate se u potpunosti osloniti na Njegovu spasonosnu blagodat.

To je hrianstvo. To je Hristov um. U tome uopte nema avolstva, a ne moe ni da se pojavi. Zato? I to ete nai u Put Hristu. Nije ba reeno tim reima. itau nekoliko citata iz Put Hristu; poinjem na strani 67 originala a zatim na strani 71:
Uslov za veni ivot i sada je upravo onakav kakav je uvek bio upravo onakav kakav je bio u raju pre pada naih praroditelja savrena poslunost Bojem zakonu, savrena pravednost.

38

Verovati o Njemu verovati da postoji prim. prev.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

14

Ako vi i ja to nemamo, nikad neemo imati veni ivot. Ne moemo da ga imamo ni sada ni u neko drugo vreme. Ako vi i ja nemamo savrenu poslunost Bojem zakonu, od prvog daha koji smo udahnuli do ovoga sada veeras, a moramo ga imati do poslednjeg daha, onda nam ne pripada veni ivot. Ali u trenutku kad vi i ja imamo savrenu poslunost Bojem zakonu, onda imamo veni ivot. Ali ta savrena poslunost mora trajati, kaem, od prvog daha kojeg smo udahnuli do ovoga sada veeras, i mora trajati do poslednjeg daha, pa ako bi to bilo i deset hiljada godina od sada, u dubini venosti. Neu vas pitati da li to razumete, brao; verujte i razumeete. Zar to nije u suprotnosti s neim to je ranije propovedao? Ne, to nije u suprotnosti s onim ta sam propovedao; to je ono ta sam propovedao sve vreme, i to propoveda svako koji propoveda jevanelje.
Uslov za veni ivot i sada je upravo onakav kakav je uvek bio upravo onakav kakav je bio u raju pre pada naih praroditelja savrena poslunost Bojem zakonu, savrena pravednost. Kad bi se veni ivot mogao dobiti pod bilo kojim drugim uslovom osim ovog, bila bi dovedena u opasnost srea celog svemira Mi nemamo neku svoju pravednost kojom bismo mogli zadovoljiti zahteve Bojeg zakona.

To je tako. Kako onda uopte moemo da doemo do venog ivota? [Vernitvo: Kroz Hrista.] Ah, dar Boji je ivot veni u Hristu Isusu Gospodu naem. Ali pre nego to moemo da imamo taj dar, moramo da imamo savrenu pravednost, zar ne vidite? I onda, kako to prilii Gospodu, On dolazi i kae: Ovde, u Hristu je savrena pravednost; ovde je savrena poslunost Bojem zakonu od roenja do groba; uzmi to i time e potpuno zadovoljiti uslov pod kojim jedino moe da ima veni ivot bilo ko. Tako je. Zar vam nije drago zbog toga? Ja sam zbog toga toliko srean da ne znam ta drugo da radim nego da budem srean. O, On eli da imam veni ivot. Nemam nita ime bih ga zasluio; niim ne mogu da zadovoljim uslov pod kojim mi je jedino zagarantovan. Sve to imam upropastilo bi vasionu ako bi mi na osnovu toga osigurao veni ivot. On to ne moe uiniti, ali eli da imam veni ivot. Toliko silno On to eli, da je umro kako bih ga mogao dobiti. [Vernitvo: Amin!] I opet kaem, takav je Bog pun ljubavi, takav je i dolazi i kae: Ovde, u Hristu je savrena poslunost Bojem zakonu od prvog daha koji si udahnuo, do poslednjeg, a ti uzmi Njega i Njegovu pravednost i onda si dobio to drugo. To je uslov. Odlino! Odlino! Da!
Mi nemamo neku svoju pravednost kojom bismo mogli zadovoljiti zahteve Bojeg zakona. Meutim Hristos nam je osigurao izlaz.

Hvala Gospodu!
On je iveo na Zemlji suoen sa istim nevoljama i iskuenjima sa kojim se i mi suoavamo. iveo je zaista bezgrenim ivotom. Umro je za nas i sada se nudi da uzme nae grehe, a nama da svoju pravednost.

Kakva trgovina! Kakva trgovina! Brao, zar nije strano da ljudi toliko oklevaju i oteu i uzalud troe vreme pre nego to e sve predati i obaviti ovu blagoslovenu trgovinu? Zar nije strano?
Ako sebe predate Njemu i prihvatate Ga kao svog Spasitelja, bez obzira na svu grenost svog prethodnog ivota, vi ste Njega radi proglaeni pravednim. Hristov karakter stoji na mestu vaeg karaktera i vi ste prihvaeni pred Bogom kao da nikad niste ni sagreili.

Da, vi i ja, kada to uinimo, vi i ja se nalazimo pred Bogom kao da nikad nismo poinili neki greh u ovome svetu kao da smo sve vreme bili aneli. Brao, Bog je dobar! On je predobar! O, na Spasitelj je udesni Spasitelj. [Vernitvo: Amin!] Brao, tako je. Dopustimo MU da postupa kako eli. I vie od toga. Zar moe da bude jo neto vie? Pa Gospod tako kae:

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

14

I vie od toga, Hristos menja srce. On verom boravi u vaem srcu.

To je taj blagoslov. ta bi mi koristio veni ivot sa ovakvim srcem. Ne, On ne staje kod toga; On menja srce.
Verom i stalnim pokoravanjem svoje volje Hristu treba da odravate ovu vezu sa Njim.

O tome smo sino razmiljali; sve vreme imamo istu lekciju.

I dokle god to budete inili, On e delovati u vama da elite i inite ono to Mu je ugodno. I tako moete rei

Moete rei Bog nam je dozvolio da to kaemo, rekao je da moemo rei

A to sad ivim u telu, ivim verom Sina Bojega, kojemu omileh, i predade sebe za mene (Galatima 2,20 Karadi). Tako je Isus i rekao svojim uenicima: Jer vi neete govoriti, nego Duh Oca vaega govorie iz vas! (Matej 10,20 Karadi). I tada, kada Hristos radi u vama, vi ete pokazati isti duh i initi ista dela

Ne moete da inite drugaije. Hristos je isti jue, danas i zauvek. On je isti ovde u naem telu sada, kao to je bio ovde ranije u telu.
dela pravednosti, poslunosti. Prema tome nemamo u sebi nieg ime bismo mogli da se hvalimo.

Hvala Gospodu! Nemojte poeti sebe uzvisivati ili hvaliti i govoriti: Bogat sam, i obogatio sam se; sada sam mudar; sada sam ispravan. Ne. Zar ovek koji to kae u vreme kakvo je ovo, nije najgore stvorenje u vasioni? Kako bi uopte mogao da bude gori? Kada je bio potpuno izgubljen, bespomoan i jadan pa je to priznao i rekao da je tako, a onda je Gospod pokazao tako udesno saaljenje da mu daje sve to je imao u vasioni, a onda se taj ovek uspravi i poinje hvaliti kako je dobar i kako je velik. Moe li biti veeg preziranja Gospodnje dobrote? Ne. A koji se hvali, Gospodom neka se hvali (2. Kor. 10,17 Karadi). [Vernitvo: Amin!] Pa uinimo to onda!
Prema tome, nemamo u sebi nieg ime bismo mogli da se hvalimo. Nemamo nikakvog razloga da uzdiemo sebe.

Onaj koji uzima Isusa takvog kakav jeste, bie uvek skroman. Onaj koji verom prihvata Hrista, postaje skroman. Ali ako Ga ne uzima verom ve Ga zarauje, naravno da ima ime da se hvali.
Jedini temelj nae nade jeste Hristova pravednost koja nam je uraunata, i ono to

ta jo, pretpostavljate li?

Jedini temelj nae nade jeste Hristova pravednost koja nam je uraunata, i ono to Njegov Duh ini u nama i preko nas.

Jedini temelj nae nade jeste Hristova pravednost nama uraunata, i ova pravednost koja Svetim Duhom deluje u nama su dela koja inimo. Sledei odsek govori o sotonskom verovanju i ta je prava vera o kojoj smo govorili u ranijim predavanjima. Sve je to isti predmet. itamo, dakle, sa strane 71:

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

14

to se vie pribliavate Isusu, to ete greniji izgledati u svojim oima; pogled e vam biti jasniji pa ete videti otru i jasnu razliku izmeu svog nesavrenstva i Njegove savrene pravde. To e biti dokaz da su Sotonine obmane izgubile svoju mo.

U kakvom je stanju ovek koji poinje sebe smatrati zasta dobrim? I hvali sebe? Okruile su ga Sotonine obmane. ak i ako je iveo sa Gospodom petnaest ili dvadeset godina, ako poinje da misli da je stvarno dobar u kakvom stanju se nalazi takav ovek? Sotona ga je prevario. On je pod sotonskim obmanama. To je sve. Uzmimo oveka koji je iveo sa Isusom Hristom trideset godina. Kad je poeo, u onim najranijim godinama svojeg ivota sa Hristom, rekao je: S Hristom se razapeh. A ja vie ne ivim, nego ivi u meni Hristos. A to sad ivim u telu, ivim verom Sina Bojeg, kome omileh, i predade sebe za mene Tridesetak godina posle toga, blizu kraja svog ivota, rekao je: Istinita je re i svakog primanja dostojna da Hristos Isus doe na svet da spase grenike, od kojih sam (1. Timotiju 1,15 Karadi) bio prvi ja. [Vernitvo: Bez bio!] Ne, pie bio sam prvi ja. [Vernitvo: Ne, ja jesam prvi.] O, ne. Kad je bio Savle iz Tarsa i progonio svete, onda je bio prvi od grenika. [Vernitvo: Ne, on jeste prvi.] Amin. Tano je. Hristos Isus doe na svet da spase grenike, od kojih sam prvi ja (od kojih sam najgori ja Savremeni srpski prevod). Kada? [Vernitvo: Sada.] Nakon to je iveo trideset godina sa Isusom Hristom? [Vernitvo: Da.] Da. Ja jesam prvi. O, on je imao takav uvid u Gospoda Isusa, u Njegovu svetost, Njegovu savrenu istotu, da kada je pogledao sebe, razmislio o sebi, kao odvojenom od Hrista, onda je bio najgori od ljudi. To je hrianstvo. To je Hristov um. Drugi um je Sotonin. Tako da:
To e biti dokaz da su Sotonine obmane izgubile svoju mo i da oivljavajui uticaj Bojeg duha deluje u vama. Nikakva duboko ukorenjena ljubav prema Isusu ne moe da boravi u srcu koje jo nije shvatilo svoju grenost. ovek koji je preobraen Hristovom milou divie se Njegovom boanskom karakteru; ali ako jo ne vidimo svoju moralnu izopaenost, to je nepogreiv dokaz da nismo sagledali Hristovu lepotu i Njegovo savrenstvo. to manje budemo cenili sebe, to emo vie ceniti beskrajnu istotu i lepotu svog Spasitelja.

To je hrianstvo, brao. Prouavajmo Bibliju onako kako pie. to kaete? Brao, mi smo na ovoj konferenciji, na ovom sastanku u ozbiljnom poloaju. Uasan je. Ve sam to jednom ranije rekao, ali veeras to shvatam mnogo ozbiljnije nego ranije. ao mi je, brao. ao mi je. Mi se ovde nalazimo u veoma ozbiljnom poloaju. Niko od nas nema pojma kakvu zastraujuu sudbinu nose dani koji ovde prolaze. [Stareina Olsen: Istina je.] Istina je. Brao, kako dani prolaze, da li jaa ozbiljnost kojom traimo Boga? Da li jaa? Ili se uspavljuje? Prva predavanja, kad smo ovde poeli, bila su osveenje; bila su nova; iznosila su istinu snano, jasno, pozitivno, tako da smo je mogli videti, i ona su delovala. Pokrenula su srca kao to Pismo veli: Ustrepta kao drvee u umi od vetra (Isaija 7,2). Ali, brao, da li je povetarac utihnuo? ta sada? Ako utisci koje smo stekli, nae oseanje potrebe, naa ozbiljnost nisu postali dublji, brao, kako ovi sastanci prolaze, onda neto nije u redu kod svakoga od nas. Ne govorim uopteno o nama kao celini; jedini nain na koji to moe da se ostvari je da se dogodi lino u svakome. Ako ja to ne inim, ako ti to ne ini, onda neto nije u redu. Brao, jo jedna misao. Obavezni smo zahvaljujui Bojem Duhu, obavezni smo da razmotrimo delovanje telesnog uma i kako e on delovati na oveka i kako e ga prevariti na svaki mogui nain paganstvom, papstvom i ikonom (likom) papstva, adajom, zveri i lanim prorokom mi smo to videli i Gospod ima u tome pouku za nas. Poto smo to videli, brao, neka svako od nas ostavi sve na ta se oslanja, neka se dua oslobodi svega, da bismo u detinjoj spremnosti mogli da primimo ono to nam Bog eli dati. [Vernitvo: Amin!] Nastavimo sa ispitivanjem srca i priznavanjem greha. Zar nam Isus nije rekao: Postaraj se dakle, i pokaj se (Otkrivenje 3,19 Karadi)? Budi, dakle, revnostan i pokaj se ( arni). ta znai re dakle? Znai zato, iz ovog razloga, iz ovih razloga. Pogledajmo ta je pre toga rekao!

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

14

Znam tvoja dela: nisi ni hladan ni vru. Da si makar ili hladan ili vru. Ovako, poto si mlak ni vru ni hladan ispljunuu te iz svojih usta. Govori: Bogat sam; obogatio sam se i ne treba mi nita, a ne vidi da si bedan, kukavan, siromaan, slep i go. Savetujem ti da od mene kupi u ognju eenog (preienog KJV) zlata da se obogati; i belu odeu da se obue, da se ne pokazuje tvoja sramna golotinja; i melem da njime namae oi, da progleda. Ja prekorevam i stegom vaspitavam (pouavam Karadi) one koje volim. STOGA, budi revnostan i pokaj se. Koliko toga je pokriveno reju dakle? Sve ovo? [Vernitvo: Da.] Na samom poetku kae: Znam tvoja dela, a poslednje rei su: Postaraj se dakle, i pokaj se ( Karadi). Jeste li spremni da se sada pokajete za svoja dela? Jeste li? Jeste li spremni da priznate da vaa dela, ono to ste uinili, nisu tako dobra kao to bi bila da ih je Hristos uinio, da je bio ovde i uinio ih umesto vas? [Vernitvo: Da, hiljadu puta.] Dobro. Koliko e ova dela da vam koriste? Jesu li savrena? Jesu li pravedna? A ta god nije po veri greh je (Rimljanima 14,23 Karadi). Postoje li, ili jesu li postojala dela koja ste uinili, a nisu bila po veri? U kojima je bilo Ja? Ne zaboravite na odeu koje treba da kupimo tu odeu satkanu na razboju Neba, [koja] nema u sebi nijedne niti ljudske zasluge. Ako smo vi i ja stavili jednu jedinu nit svoje zasluge u ivot za koji tvrdimo da ivimo u Hristu, upropastili smo tu odeu. Brao, zar mislite da smo vi i ja ovih petnaest ili dvadeset godina bili tako savreni da svojim delima nismo u svoj karakter nikad utkali nijednu nit ljudske zasluge? [Vernitvo: Ne.] Onda se za to moemo pokajati, zar ne? [Vernitvo: Da.] Veeras jednostavno na to usmeravam vau panju. U ovih nekoliko preostalih minuta proitajmo par tekstova iz Pisma. Isaija 59,6. Kojoj glavi sledi ova glava? [Vernitvo: Pedeset osmoj.] Na koje vreme se odnosi pedeset osma glava? [Vernitvo: Na sadanje.] Platno njihovo nije za odeu, niti e se oni odenuti svojim delima; delo je njihovo bezakonje i u rukama je njihovim nasilje. (kombinacija prevoda Danii-KJV). ta je taj narod pokuavao da uini? ta su ti ljudi pokuavali da uine svojim delima? [Vernitvo: Da se odenu svojim delima.] Kad On kae da se nee odenuti svojim delima to jasno pokazuje da su oni hteli da se odenu svojim delima. Da li On govori istinu? [Vernitvo: Da.] Pa onda, kad vama i meni kae da se pokuavamo pokriti svojim delima, zar onda stvarno ne kae da smo se bez obzira ta ispovedamo oslanjali na pravednost ili opravdanje delima? [Vernitvo: Da.] Zar to nije ono ta kae poruka Laodikiji: Znam tvoja dela? I kakvu smo korist imali od naih dela? Uinila su nas bednima i nevoljnima, i siromanima, i slepima, i golima. A ta On eli da imamo? Belu odeu da se obue, da se ne pokazuje tvoja sramna golotinja. U kakvom smo stanju? Vi dobro znate da nai napori u tom pogledu nisu mnogo postigli. Svako od nas se trudio da uini najbolje to moe sami znate da je jako obeshrabrujue bilo ono to ste ikada pokuali da uinite u ovome svetu. Sami znate da ste stvarno seli i plakali jer niste mogli da uinite dovoljno da biste mogli izii na Sud. [Glas: Nismo mogli dovoljno uiniti da budemo zadovoljni.] Ne. Mi sami mogli smo da vidimo svoju golotinju iako smo pokuali koliko god smo mogli da se pokrijemo. Svesni ste da je tako. A sada, brao, zar to nije rekao Gospod? [Vernitvo: Da.] Zar nije vreme da kaemo: Gospode, zar je tako? Citiram: Niti e se oni odenuti svojim delima; delo je njihovo bezakonje i u rukama je njihovim nasilje. Gospod eli da nas pokrije; eli da budemo pokriveni da se ne pokae sramota nae golotinje. eli da imamo Njegovu savrenu pravednost u skladu s Njegovom savrenom idejom o pravednosti. On eli da imamo karakter koji e izdrati ispit suda bez ikakvog oklevanja ili pitanja ili sumnje. Prihvatimo je od Njega kao besplatan blagosloveni dar. A sada, brao, u sledeem predavanju, mislim da emo se direktno posvetiti odreenom tekstu iz Svetog pisma, da vidimo ta on kae vama i meni, kako moemo da imamo Isusa Hrista i Njegovu pravednost i sve to On ima, bez ikakvog odbitka. ta kaete? [Vernitvo: Amin!]

Poruka treeg anela Br. 15.

Stareina A. T. Jones
Nastaviemo veeras tamo gde smo sino stali, sa milju da emo nastaviti sa prouavanjem ovog predmeta onako kako ga nalazimo u Bibliji. Mogao bih da ovo vreme upotrebim da sve itam iz Svedoanstava i knjiice Put Hristu. Mogao bih o tome da propovedam iz njih kao i iz Biblije. Ali suoavam se sa sledeom tekoom: Izgleda da su braa tako spremna da se zadovolje onim to itamo da nee otvoriti Bibliju da to tamo nau. A Svedoanstva i Put Hristu imaju upravo taj cilj, da nas navedu da vidimo da je to u Bibliji i da to potrae u njoj. Namerno u ovo da izbegnem, ne kao da bi bilo neto loe da ih koristim, ali ono ta elim, brao, jeste da se time pozabavimo u Bibliji i da znamo da je u njoj. A to je Gospodnji nain istaknut u Svedoanstvima. Evo itam:
Boja re moe da rasvetli i najzamraeniji razum i nju mogu da shvate svi oni koji imaju elju da je razumeju. Ali pored svega toga, neki koji tvrde da im je re Boja jedini omiljeni predmet za prouavanje ive u potpunoj suprotnosti njenom jasnom uenju. Da ljudi i ene ne bi imali izgovora, Bog im daje jasna i razgovetna svedoanstva pomou kojih ih vraa Rei koju su zanemarili da slede. Boja re obiluje optim principima kojima je cilj oblikovanje ispravnih navika ivljenja, a Svedoanstva, opta i lina, data su sa namerom da skrenu panju upravo na te principe Vi ne poznajete dobro Sveto pismo. Kad biste Boju re uinili predmetom svog prouavanja u nameri da dostignete biblijsko merilo i ostvarite hriansko savrenstvo, onda vam ne bi trebala Svedoanstva. Ali zato to ste zanemarili da upoznate Boju nadahnutu Knjigu, On je hteo dopreti do vas jednostavnim, neposrednim svedoanstvima, da bi vau panju usmerio na nadahnutu Re koju ste zanemarili da posluate. Nikakva nova istina nije izneta. Kroz Svedoanstva Bog je samo pojednostavio velike istine koje je ve dao i na svoj nain ih izneo ljudima da ih probudi i utisne ih u njihov um, tako da niko ne bi imao izgovora Svedoanstva ne bacaju u zasenak Boju re, nego je uzvisuju i na nju skreu panju svih, da bi ih privukla predivna jednostavnost istine.

To je jo jedan razlog zato da to uzmemo i vidimo kako se nalazi u Bibliji. Zato to sa ovog propovednikog sastanka i ove konferencije, treba da odemo i ne propovedamo nita drugo osim ove jedne stvari; treba da propovedamo ljudima koji ne veruju u Svedoanstva. A Pismo nam govori da prorotvo nije namenjeno onima koji ne veruju ve onima koji veruju. Jezici su znaci onima koji ne veruju, a prorotvo je znak onima koji veruju. (1. Kor. 14,22). Kad poemo i propovedamo ovu poruku ljudima koji nemaju pojma o Svedoanstvima, moramo da ih uimo onome to kae Biblija; treba da ih uimo samo iz nje. Ako propovedamo naem narodu, korienje Svedoanstava i svih drugih pomagala bie sasvim u redu, ali ak i onda, ako su im misle usmerene na njih, a do njih nisu dovedene pomou same Biblije, onda ni takvo korienje Svedoanstava nije ono to je Gospod nameravao da bude pravilna upotreba Svedoanstva. No, video sam da to funkcionie i na drugi nain. Postoji knjiga o kojoj mnogi govore, Tajna srenog hrianskog ivota.39 Video sam ljude koji su itali ovu knjigu i u njoj nali puno dobra, koja je za njih bila veliko svetlo, ohrabrenje i dobro, ali ni onda nisu otili po Bibliju da je uzmu u ruke. Brao, elim da svako od vas razume da je u Bibliji vie tajni srenog hrianskog ivota nego u deset hiljada primeraka ove knjige. [Vernitvo: Amin!] Ve dugo vremena nisam video tu knjigu. Mislim da sam je prvi put video pre pet ili est godina. Neko ju je imao i itao pa me je pitao da li sam je video. Rekao sam: Nisam. Onda su me pitali da li bih je itao. Rekao sam: Da, proitau je i to sam uinio. Ali dok sam je itao znao sam da sam o tajni srenog hrianskog ivota ve dobio mnogo vie iz Biblije, nego to se nalazi u toj knjizi. Ustanovio sam da sam iz Biblije dobio mnogo vie tajni o srenom hrianskom ivotu nego to je ona imala u toj knjizi. Voleo bih da ljudi naue da uzmu direktno iz Biblije ono ta je u njoj. [Vernitvo: Amin!] Ako
39

Knjiga Hannah Whitall Smith, The Christians Secret of a Happy Life (1875) bila je izuzetno popularna knjiga o hrianskom misticizmu i teologiji praktine svetosti.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

15

ova knjiga pomogne ljudima da otkriju tu tajnu u Bibliji, i to mnogo vie nego u njoj samoj, u redu. Ali ja znam da ova knjiga nema nita slino tajni srenog hrianskog ivota koju svako moe da dobije iz Biblije. Oh, jednom sam uo, dobio sam jednom tu vest, da sam svoje svetlo dobio iz ove knjige. Evo Knjige u kojoj sam otkrio tajnu srenog hrianskog ivota (podie Bibliju), i to je jedino mesto. A otkrio sam je pre nego to sam video ovu drugu knjigu ili znao da postoji. Ponavljam, kad sam itao ovu drugu knjigu znao sam da mi je poznato vie tajne o srenom hrianskom ivotu nego to se nalazi u toj knjizi. I tako e svako koji bude itao Bibliju i verovao u nju. elim vam postaviti nekoliko pitanja o onome to smo ve prouili. ta je pozni dad? [Vernitvo: Uenje o pravednosti u skladu sa pravednou.] ta je glasni pokli? [Vernitvo: Poruka o Hristovoj pravednosti.] Glasni pokli je ve poeo u poruci o Hristovoj pravednosti. Odakle dolazi kasna kia (jesenja kia, pozni dad u zavisnosti od prevoda Svetog pisma prim. izdavaa)? [Vernitvo: Od Boga.] Sva kasna kia? [Vernitvo: Da.] ta je ona? [Vernitvo: Boji Duh.] Hajde da to dvoje poveemo. Uenje o pravednosti u skladu sa pravednou poruka o pravednosti to je glasni pokli; to je pozni dad; to je Hristova pravednost. Da li je tako? [Vernitvo: Da.] Kasna kia dolazi sa neba. Koliko ove kasne kie dolazi od mene? [Vernitvo: Nita.] Koliko nje mogu da proizvedem? [Vernitvo: Nita.] Da li je to istina? [Vernitvo: Da.] Zar ne mogu nita sam proizvesti? Zar nita od nje ne potie od mene? Odakle onda ona dolazi? [Vernitvo: Sa neba.] Hoete li je primiti kao takvu? Da li ete je primiti sa neba? [Vernitvo: Da.] Dotle smo doli pre neko vee. Jeste li spremni da je prihvatite sa neba? [Vernitvo: Da.] Da li je veeras u ovom domu svako voljan i spreman da prihvati pravednost sa neba? [Vernitvo: Amin!] U skladu sa Bogom, da ne traimo da Bog neto dobije od nas? Slaete se? [Vernitvo: Da.] Ko god je voljan da prihvati pravednost sa neba, moe da primi poznu kiu [Vernitvo: Amin!], ko nije ve eli da Gospod uzme neto od njega, ne moe da primi jesenju kiu; ne moe da ima Boju pravednost; ne moe da ima poruku o Hristovoj pravednosti. ta je kasna kia? [Vernitvo: Pravednost.] Da li je vreme da primimo jesenju kiu? [Vernitvo: Da.] ta treba da traimo? [Vernitvo: Kiu.] ta je ona? [Vernitvo: Uenje o pravednosti u skladu sa pravednou.] Odakle ona dolazi? [Vernitvo: Sa neba.] Moemo li je imati? [Vernitvo: Da.] Moemo li da je imamo sada? [Vernitvo: Da.] Prema tome, kasna kia donosi Boju pravednost, Njegovu poruku o pravednosti, glasni pokli, i sve to zajedno dolazi sa neba; sad je vreme za to i treba da je traimo i primimo. ta nas onda spreava da sada primimo poznu kiu? [Vernitvo: Neverstvo.] Proitau za poetak jedan odlomak iz ove knjiice. Ve smo ga ranije itali; nalazi se na osmoj strani Opasnost od prihvatanja svetovnih pravila u Bojem Delu:
Kao ovekov Posrednik i Zastupnik, Isus e voditi sve koji su voljni da ih vodi, govorei: Sledite me prema gore, korak po korak, gde svetli jasno svetlo Sunca Pravednosti. Ali ne slede svi to svetlo. Neki odstupaju sa sigurnog puta koji je na svakom koraku put poniznosti. Bog je svojim slugama poverio poruku za ovo vreme Neu vam sada ponavljati dokaze koje je u prole dve godine (sada etiri godine) o Bojem delovanju dao preko svojih izabranih slugu, ali vama je otkriven sadanji dokaz Njegovog delovanja i sada ste obavezni da verujete.

Da verujete, ta? Na koju se poruku ovo odnosi, a koju je Bog dao svojim slugama za ovo vreme? [Vernitvo: Na poruku o pravednosti.] Poruku o pravednosti Isusa Hrista. To je svedoanstvo koje je dve godine prezirano, odbacivano i kritikovano, i jo dve godine su prole od tada. A otkriven je dokaz Njegovog sadanjeg delovanja pa ta sada Bog kae svakome od nas? Sada ste obavezni da verujete ovu poruku. Prema tome, svako ko nju ne veruje mora da odgovara Bogu, zar ne? To je sve. Hajde onda da ponemo. Meutim, ima jo neto na ta elim da usmerim vau panju. Seate se da sam u prolom predavanju itao Isaiju 59,6; radilo se o ljudima koji su pokuavali da se pokriju svojim delima. U etvrtom stihu imamo sledee rei: Nema nikoga da vie za pravdu. Posle predavanja brat Starr

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

15

ukazao mi je na nemaki prevod, a on, prema njemu, glasi: Nema nikoga da propoveda pravednost. Pogledao sam revidirani prevod i tu je pisalo: Nema nikoga da se tui radi pravednosti, ili na margini: Nema nikoga da poziva na pravednost. Pogledao sam Youngov doslovni prevod i tamo je pisalo slino: Nema nikoga da zove pravednost. Kao to vidite, misao izraena u ovom stihu da se tui, znai da se zalae, da trai, da moli za pravednost. Nema nikoga da je trai. Ista ideja prisutna je u nemakom, jedino to je iskazana drugim reima: Nema nikoga da propoveda pravednost. Zar to nije isto ono to Gospod kae? Oni pokuavaju da se pokriju svojim delima, a ona nisu pravednost. Isaija 54, poslednja reenica u toj glavi: To je nasledstvo sluga Gospodnjih i pravednost njihova od mene, veli Gospod. (kombinovani prevod Danii-KJV). Od koga potie njihova pravednost? Od njih samih? [Vernitvo: Od Gospoda.] Zar njihova pravednost potie od njihovih dela? Ne, pravednost njihova [je] od mene, veli Gospod (Isaija 54,17 kombinovani prevod Danii-KJV). ta vi kaete? [Vernitvo: Od Gospoda.] Njihova pravednost potie od njihovih dela? Ne. Pravednost njihova [je] od mene, veli Gospod. ta kaete na to? [Vernitvo: Amin!] Prema tome, svako koji oekuje, trai ili nada se bilo kakvoj pravednosti koja ne dolazi od Boga, ta onda? ta ima? [Glas: Prljave haljine (odeu).] Uopte nema pravednost. ak i kod onih koji ele da je dobiju na osnovu svojih dela, da li e to funkcionisati? [Vernitvo: Nee.] Dolazi li takva stvar od Boga? [Vernitvo: Ne.] Jedini nain na koji Bog moe da se poistoveti sa naim delima jeste da Mu dopustimo da ih On zapone, kad imamo za poetak Njegovu pravednost i kad je jedini temelj nae nade Hristova pravednost uraunata nama, i kad su ona uinjena u nama Njegovim Svetim Duhom. Ovo je nastavak predmeta tamo gdje je brat Prescott stao. Vidite li da je Hristos u nama, ta iva prisutnost koja ini pravedna dela i to Svetim Duhom? To donosi Sveti Duh; to donosi izlivanje kasne kie, zar ne? Kao to vidite, nita drugo ne moemo da prouavamo. To je sada poruka za nas. Hoemo li je primiti? Kad primimo ovu poruku, koga primamo? [Vernitvo: Hrista.] Kad primimo Njega, koga imamo? [Glas: Svetoga Duha. Pozni dad.] O tome emo mnogo detaljnije kasnije. A sada jo neto, brao. Ne elim da to odloite do posle sastanka, vae primanje toga. Ne morate uopte da to uinite. Ono to Gospod eli za vas i mene jeste da doemo ovamo svako vee i sednemo i to primimo onako kako On daje. Upravo onako kako On to kae. Otvorite samo svoj um i srce Gospodu i recite: Gospode, tako je! [Vernitvo: Amin!] Ne ekajte dok ne iziete iz ove kue. Neko e rei: ta, zar da sedimo ovde i da prihvatimo sve to je reeno bez ikakvog pitanja? Ne, ne u tom smislu. Ali mi treba da sedimo ovde i primimo takvu meru Bojega Duha da bismo videli ta On daje preko svoje Rei koja je istina, i onda to prihvatimo zato to je Boja istina. [Vernitvo: Amin!] Stareina D. C. Babcock: Brate Jones, molim te proitaj Jov 29,23. Stareina Jones: Odlino. Jer me ekahu kao dad, i usta svoja otvarahu kao na pozni dad. Tano. ta da radimo? ta Gospod eli da inimo? Da ekamo Njegovog Duha kao kiu. Otvorite svoj um; ekajte kao na jesenju kiu. ta je rekao preko Davida? Otvori usta svoja, i ja u ih napuniti. Brao, sedimo ovde i otvorimo usta kao ptiice; znate kako to one ine. Izgleda kao da su usta sve to ima od ptiice. To On eli da uinimo. Zar ne moemo da se uzdamo u Boga da e nam dati ono to eli da nam da? Brao, s ovim je povezano jedno pitanje koja elim da vam postavim: Kad se naemo u situaciji kao to je ova, bilo da se radi o stotinama onih koji trae Gospoda, bilo da se radi o raspitivanju koji put vodi na Sion, sa licem okrenutim u tom smeru, treba li da sedimo ovde sumnjiavo gledajui ukrtenim oima na Gospoda kao da se ne usuujemo pouzdati se u Njega za ono to e dati? Da li je to poteno? [Vernitvo: Ne.] Da li je to ispravno? [Vernitvo: Ne.] Nije. Imam toliko poverenja u Gospoda da kada se sastanemo, sa srcima koja trae Njega, i svako od nas otvori irom svoje srce da primi ono to Gospod eli dati, neemo primiti nita osim onoga ta Bog daje. A onaj koji doe na mesto kao to je ovo, sa nepoverenjem i spreman da popreko gleda Gospoda takav ovek se ne odnosi prema Gospodu kao to treba, ve se odnosi prema Gospodu kao to bi neko mogao da se odnosi prema avolu. Zar ne?

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

15

Brao, odnosimo se poteno prema Gospodu; budimo poteni prema Njemu i On e biti poten prema nama. One u potovati koji mene potuju (1. Samuilova 2,30). Ako se vi i ja poteno odnosimo prema Gospodu, On e postupati s nama kao to Bog postupa s ljudima. Zato kaem, nema potrebe da u ovaj dom dolazimo i sa deliem sumnje hoe li nam Gospod stvarno dati ono to eli. On e to uiniti i ja oekujem da to uini; zahvaljujui tome primiu mnotvo blagoslova. U to nema sumnje. A sada Rimljanima 5,17: Jer, ako je zbog prestupa jednog oveka smrt vladala posredstvom tog jednog oveka, koliko e pre oni koji primaju izobilje milosti i dar pravednosti vladati u ivotu posredstvom jednog oveka, Isusa Hrista! ta je pravednost u ovome stihu? [Vernitvo: Dar.] Da li je to istina? [Vernitvo: Da.] i pravednost njihova (je) od mene, veli Gospod (Isaija 54,17). To je dar pravednosti. Kako je onda dobijamo? [Vernitvo: Kao dar.] Poveimo sada to dvoje: pravednost njihova (je) od mene to je dar. Onaj koji je prima, ta dobija? [Vernitvo: Dar.] Onaj koji prima taj dar, ta zapravo prima? [Vernitvo: Pravednost.] U skladu sa im? U skladu sa Bojom idejom o pravednosti. Hoe li nam On dati neto to nije pravednost u Njegovim oima i u skladu s Njegovim umom? [Vernitvo: Nee.] Vidite li u emu je stvar? Prema tome, onaj koji ne primi pravednost Boju kao dar od Boga, ima li je? [Vernitvo: Ne.] I ne moe da je ima, jer je dar. Od Boga je. Dolazi od Boga kao dragoceni dar. A poto je od Boga, a On je daje kao svoj dar, meni je preputeno da je dobijem onako kako je On predvideo. On daje ono to Njemu pripada i to u skladu sa svojom zamisli. To je neto to On (jedini) izvorno poseduje, to je pravednost koja je iskljuivo Boja. Zar ne vidite da u tome ne moe biti ni jedne niti ljudske zasluge? Mi je nikako ne moemo umetnuti. Zar ne vidite da se Gospod obilno postarao da imamo savrenu odeu koju je sam istkao, a koje ja pravednost samog Boga i koja e nas usavriti sada i u vreme izlivanja zala i u svako drugo vreme i kroz venost? Brao, radujem se to je to tako. Silno se zbog toga radujem. Jedna sestra mi je nedavno rekla da je pre etiri godine kukala zbog svog stanja; pitala se kada e doi trenutak da Gospod doe ako On mora ekati dok se Njegov narod ne pripremi da Ga doeka. Rekla je da je zbog takvog stanja a ona se trudila vie od bilo koga na svetu, mislila je videla da ne napreduje dovoljno brzo da bi Gospodu omoguila da doe u neko razumno vreme, i nije mogla da zamisli kako bi Gospod uopte mogao doi. Zbog toga je bila uznemirena, ali je rekla da kad se narod vratio iz Mineapolisa, pa su govorili: Gospodnja pravednost je dar; moemo da imamo Hristovu pravednost kao dar i moemo je imati sada, rekla je: O, kako sam se tome obradovala; to mi je donelo svetlo, jer sam mogla da vidim kako Gospod moe vrlo brzo doi. Kad nam je On dao haljinu, odeu, karakter koji nas osposobljava za sud i za vreme nevolje, mogla sam da vidim da On moe doi im to zaeli. I to me obradovalo, dodala je, i ja sam od tada radosna. Brao, i ja sam radostan, sve vreme. Ima smisla u tome danas. Znate i sami da smo svi bili u istoj situaciji. Znate da je bilo vreme kada smo stvarno seli i plakali jer nismo mogli da postupamo dovoljno dobro da bismo zadovoljili sopstvenu procenu koliko dobra treba da uinimo; i dok smo oekivali skori Gospodnji povratak, plaili smo se vesti da je blizu; jer, kako da budemo spremni? Hvala Gospodu to nas On moe pripremiti. [Vernitvo: Amin!] On osigurava svadbenu odeu. Gospodar svadbene sveanosti uvek je imao spremno svadbeno ruho. Sada je On gospodar svadbene veere i On e vrlo brzo doi pa kae: Evo odee koja e ti omoguiti da opstane. Istina je, bie nekih koji nee moi da prisustvuju svadbi, jer nemaju svadbeno ruho, ali Gospod ga nudi besplatno na dar svima i ako ga neko ne uzme, ko mu je kriv? Drugo: Verujete li sada? hajde da to reimo pre nego to krenemo dalje. Hteo bih da znam koliko osoba u ovom domu stvarno veruje, iskreno u dubini svog srca, da je Gospod u stanju da kae ono to misli kada to izgovori? [Vernitvo: Da.] Prema tome, kad vi i ja itamo ono to On kae, onako kako to kae u Bibliji, elim da znam ima li kakve koristi od toga da vi i ja preemo preko nekog dela Biblije i traimo neki drugi tekst da vidimo da ne protivrei ovome? Da li je Gospod u stanju da ispria svoju priu na svoj nain, a da pri tom ne protivrei samome sebi? [Vernitvo: Da.] Dosta dugo smo se time bavili. Zato ne predlaem usklaivanje biblijskih tekstova u celom predmetu koji treba da obradim na ovom propovednikom sastanku. Mislim da

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

15

Gospod daje sve jasno, onako kako jeste. Ne verujem da Mu je potrebna moja pomo. Smatram pre da je meni potrebna Njegova pomo da vidim kako nigde nema protivrenosti. Mislim, ako se i pojavi neto to mi se ini protivrenim, onda mi je potrebno vie Njegovog Duha da vidim kako je uopte nema. Umesto pokuaja da uskladim navodnu protivrenost, bolje je da kaem kako Gospod zna sve o tome i da u ekati dok mi On ne da dovoljnu irinu uma da mogu videti da uopte nema protivrenosti. Prema tome, elim da odluite sada i zauvek, da kad neto itate u Bibliji, to je tako kako pie, i nema potrebe da traite po Bibliji da vidite da li postoji i druge strana tome. Nema druge strane; sve je celovito. Kako da onda objasnimo sve u Bibliji kad nas ljudi pitaju? To je problem: mukarci odlaze da propovedaju jevanelje i misle da ako ne mogu da objasne sve to ih ljudi pitaju onda e to biti velika sramota za njihovu slubu. Ne. Bie dobro za vas da priznate kako ak i u Bibliji ima nekih stvari koje dosad niste potpuno razumeli. Ono to Gospod trai od vas i mene reeno je u 2. Timotiju 2,7 i to je klju za svako biblijsko prouavanje; to su Boja uputstva za prouavanje Biblije: Razmisli o ovom to ti govorim, a Gospod e ti dati da sve razume. Jedino to On trai od tebe i mene jeste da razmotrimo ono to On kae, i ako nam treba deset, petnaest ili dvadeset godina da otkrijemo ta znai, ustanoviemo da je vredelo ekati dvadeset godina. Uopte ne treba da se razoaramo. Imajte na umu da to due treba da razmatrate neki tekst da bi otkrili ta je u njemu, vie e vredeti kada to otkrijete. Prema tome, uopte nema potrebe za obeshrabrenjem. Dakle, ako ne mogu da dokuim njegovu dubinu, radovau se to je tako dubok, da bih se, kad ga shvatim, radovao dok sam iv. Sve to treba da uinimo kod ovih predavanja jeste da razmotrimo ono to On kae i da se oslonimo na Njega da e nam omoguiti da ih razumemo. To je sve. To je sve ta mogu da uinim, i svako ko bude tako uino dobie iz njih vie nego onaj koji ne razmatra ono to On kae. Prema tome pravednost (je) njihova od mene, veli Gospod. (Isaija 54,17 Danii-KJV). Tako On kae. [Vernitvo: Da.] Pravednost je dar; ona je dar. Da li je tako? [Vernitvo: Da.] Od koga primamo ovaj dar? Pravednost njihova (je) od mene. On je daje. Kao besplatan dar. Kako je dobijamo? [Vernitvo: Verom.] Verom. Verom. Setimo se i definicije koju smo prouavali, ta je vera. Ona nije sotonsko verovanje. To uopte nije vera, ve pokoravanje volje Bogu, predaja srca Njemu, oseanja usmerena na Njega to je vera. To je Boja zamisao vere. I kada itamo o veri i uzmemo Njegovu re verovanja koju je izrekao u svojoj Rei to je ono to On podrazumeva pod verom. Zapamtite: Prima se verom. Spoznaje se verom. Hajde da itamo ovaj tekst, da vidimo da je tako. Rimljanima 1,17. esnaesti stih govori o jevanelju. Jer se u Njemu javlja pravednost Boja iz vere u veru (komb. prev. Karadi-KJV). Prema tome, na koji se nain jedino moe stei? [Vernitvo: Verom.] Ne iz vere u dela, ve iz vere u veru. Ali ta je vera? Pokoravanje volje Njemu; pokoravanje srca Njemu, oseanja usmerena na Njega. To je predaja sebe i prihvatanje kao injenice onoga to Bog kae. Drugim reima, vera je jednostavno ovo: kad Bog neto kae i vi i ja to proitamo, onda kaemo: Tako je. To je vera. Vera, dakle, dolazi sluanjem poruke, a poruka Hristovom reju (Rim 10,17). Prema tome, ta je izvor vere? [Vernitvo: Boja Re.] Kako se kod nas javlja vera? [Vernitvo: Sluanjem Boje rei.] Vera se kod nas javlja kad sluamo Boju re. To je izvor iz koga dolazi vera. Prema tome, kada je Re proitana, vi joj se pokoravate i kaete: Tako je. Ja je uzimam takvom kako pie, bez pokuaja da je sebi objasnim. Uzimam je takvom kakvom ju je Bog izrekao; oslanjam se na nju takvu kakvom je On izgovara. On mi omoguava da je razumem, a onda se pitam jesam li u tim reima i iz njih primio upravo ono to mi je u njima On nameravao dati. Zagarantovano! To takoe spreava da u te rei unesemo ijednu nit ljudskih zasluga. Onda je pravednost od vere. Ona dolazi verom. Samo tako mi je primamo. Zar onda ne vidite da kod onoga koji ne razume i poinje da sumnja u pravednost iskljuivo verom, problem je u tome to svoju duu nije pokorio Gospodu, to svoje srce nije predao Bogu i to njegova oseanja nisu usmerena na Njega? U tome je problem. Svi problemi s kojima se svako u ovome svetu suoava u pogledu opravdanja verom dolaze iz srca odbijanja da se pokori Bogu a to je telesni um. Pre neko vee smo itali da je telesni um ne moe shvatiti jer je ne poznaje.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

15

Otvorimo sada treu glavu Rimljanima i ponimo da itamo od dvadesetog stiha. Jer se delima zakona ni jedno telo nee opravdati pred Njim (Karadi). Biti opravdan znai biti pravedan; kad god to ovde itamo, moemo re opravdan zameniti sa uinjen pravednim i to znai isto. Jer kroz zakon (posredstvom zakona arni) dolazi poznanje greha. A sad se bez zakona javi pravda (pravednost arni) Boja, posvedoena od zakona i od proroka; a (naime arni) pravda (pravednost) Boja verom Isusa Hrista u sve i na sve koji veruju i onda ine najbolje to mogu. [Vernitvo: Ne, ve jer nema razlike.] U sve i na sve koji veruju, jer nema razlike, jer su svi sagreili i izgubili su slavu Boju. A sada stih koji istiem: I opravdani su (uinjeni pravednim) kako? [Vernitvo: Za badava (besplatno Savremeni srpski prevod).] Ali su besplatno opravdani. Da li je to istina? [Vernitvo: Da.] Da li je tako? [Vernitvo: Amin!] Zahvalimo Gospodu to je tako. Prihvatimo to sada. [Vernitvo: Amin!] Postae pravedni za badava blagodau (Rim. 3,24 Karadi). Stanimo ovde kod rei blagodat i poimo do teksta u Rimljanima 11,6 gde itamo sledee: Ako je pak po blagodati, onda nije po delima, jer inae blagodat ne bi vie bila blagodat ( arni). Ako blagodat vie nije blagodat, ta onda da rade ljudi u ovome svetu? Ako vie nema Boje milosti, ta emo onda da inimo? [Glas: I nas vie ne bi bilo.] Tako je. Brao, pokorimo se! Pokorimo se! Ako li je od dela nije vie blagodat, jer delo ve ne bi bilo delo ( Karadi). Ako vie nema dela, onda vie nema ni ovekovih dela. Zar ne vidite ta biva sa onima koji krenu tim putem? A sada Rimljanima 3,24: ali su besplatno opravdani njegovom milou (blagodau Karadi) na osnovu otkupljenja u Hristu Isusu. Njega je Bog postavio da svojom krvlju bude rtva pomirnica koja se prihvata verom. Time je Bog hteo da pokae svoju pravednost. iju pravednost? [Vernitvo: Boju.] Koga je Bog postavio da je pokae? [Vernitvo: Hrista.] Tako je. jer je Bog u svojoj strpljivosti opratao grehe uinjene u prolosti, da bi svoju pravednost pokazao u sadanje vreme. (arni). Kada je to? [Vernitvo: Sada.] Da li je to sada, ba sada, veeras? [Vernitvo: Da.] Upravo sada, etiri minute posle devet? [Vernitvo: Da.] Svoju pravednost? [Vernitvo: Da.] Vama? [Vernitvo: Da.] Hvala Gospodu! jer je Bog u svojoj strpljivosti opratao grehe uinjene u prolosti, da bi svoju pravednost pokazao u sadanje vreme. Hoete li iz ovog doma izai svesni toga? Pitam vas, ako neko ode iz ovog doma bez toga, u emu je problem? [Glas: U neverstvu.] Ko je za to kriv? [Glas: On sam.] Nemojmo onda tako postupiti. Gospod eli da primimo kasnu kiu. Hoemo li je traiti, a onda kada ona doe da je ne uzmemo zato to je On nije dao onako kako smo mi mislili da e doi. Nije naa stvar da odredimo kako dolazi. Njegovo je da je daje, a nae je da razaznamo i vidimo da je On taj koji je daje. da bi svoju pravednost pokazao u sadanje vreme, da bude sam pravedan. Da bude sam pravedan. Onda je kod Njega sve u redu; to Mu nee nauditi, nee Ga osramotiti. Da sam bude pravedan i da opravda onoga ko veruje u Isusa (i da pravda onog koji je od vere Isusove Karadi) A kad Bog opravda, kakvo pravo ima bilo ko u svetu da osuuje. On to ini; On je u stanju da to uini; On je tako uredio da to moe uiniti i da istovremeno bude pravedan da bude pravedan kada to ini. Dopustimo Mu onda da radi kako eli. Boji zakon je zadovoljen. Uivajmo! [Vernitvo: Amin!] Mogu vam rei, kad sam ustanovio da je ovim inom Gospod bio opravdan i da je Boji zakon bio zadovoljen, bio sam oduevljen. Nastaviemo sa itanjem: Gde je, dakle, hvalisanje? Ono je iskljueno. Kojim zakonom? zakonom dela? Ne, nego zakonom vere. Smatramo, naime, da se ovek opravdava [da je uinjen pravednim] verom bez dela zakona (arni). Da li je to ispravan zakljuak? [Vernitvo: Da.] Stvarno? [Vernitvo: Da.] iji je to zakljuak? [Vernitvo: Boji.] Dopustimo Mu onda da radi kako eli. Zar On nije u stanju da to ini kako treba? ta emo, dakle, rei da je otkrio (postigao arni, ari; stekao Bakoti; naao Karadi, Stvarnost) Avraam, na praotac po telu? Jer, ako je Avraam opravdan na osnovu svojih dela, ima ime da se hvali, ali ne pred Bogom (Rim. 4,1,2). Kakva je korist od toga da se ovek hvali, ako se ne moe pohvaliti pred Bogom? Mi elimo da se neim hvalimo kad se nebesa otvore i kad Boje lice zasvetli u ljudska srca. Mi elimo da imamo neto ime bismo se onda pohvalili. Kaem vam da nam Bog daje neto sa ime se i mi tada moemo hvaliti, a to je Njegova sopstvena pravednost.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

15

ta kau Pisma? Avraam poverova (verova Karadi) Bogu i to mu se urauna u pravednost. ta ovo govori? Avram je verovao Bogu i to, to, to ta je to? [Vernitvo: Vera.] ta se dogodilo? [Vernitvo: Verovao je Bogu.] To to je verovao Bogu do ega je dovelo? [Vernitvo: Do pravednosti.] Ko mu je to uraunao u pravednost? [Vernitvo: Bog.] Da li je Bog pogreio? [Vernitvo: Nije.] Razumeli mi to ili ne, Gospod je to uinio, i imao je pravo da to uini. Bio je savreno pravedan. Tako je rekao. Mi to nismo uinili; nismo to trebali planirati. I onako to ne bismo mogli uiniti da smo pokuali. Dopustimo Mu da radi kako eli. Ponavljam, brao, ako Mu dopustimo da radi kako eli, a mi se uklapamo u Njegovu elju, sve e biti u redu i mi se ne treba da se nimalo bojimo. ta je Avramu bilo uraunato u pravednost? To to je (po)verovao Bogu, a Bog je rekao: Pravedan si Avrame. U tom kratkom vremenu to je reeno tri puta. ta mu se uraunalo kao pravednost? To to je poverovao Bogu. To, to, to. Onom koji radi, plata se ne rauna kao dar, nego kao ono to mu se duguje (plata se ne rauna po milosti nego po dugu arni). Onome pak koji ne radi Da li tako pie? [Vernitvo: Da.] Da li to Gospod kae? [Vernitvo: Da.] a veruje u onoga (veruje Onog Karadi) koji opravdava bezbonika Evo opet laodikijske poruke nevoljan, i siromah, i slep, i go. njegova vera se uraunava u pravednost (Rim. 4,5 arni). Bezboniku se njegova vera uraunava u pravednost. ta mu se uraunava? [Vernitvo: Njegova vera u pravednost.] A to znai verovati da Bog opravdava bezbonike? [Vernitvo: Da.] Da prizna da je bezbonik i da onda (po)veruje da Bog takvog oveka moe uiniti pravednim. Da, zaista. Ne mogu rei kako; ne mogu to razumeti. Znam da je tako i drago mi je da je tako pa ne marim hou li ikad otkriti kako to ini ili ne. Gospod eli da imamo ono to daje. Uzmimo to! Vreme je isteklo i mi emo ponovno poeti odavde. Ali ne zaboravimo ta je uraunato Avramu kao pravednost, i ako smo Hristovi, onda smo Avramovo potomstvo.

Poruka treeg anela Br. 16.

Stareina A. T. Jones
Nedavno sam primio pismo od brata Starra iz Australije. Proitau vam dve-tri reenice jer se ba dobro uklapaju u nae predavanje:
Sestra White kae da smo od sastanka u Mineapolisu bili u vremenu poznog dada.

Upravo smo to ustanovili u naem prouavanju u ovim predavanjima, zar ne? Brao, koliko e dugo jo Gospod ekati da Ga primimo? Pokuavao je ove etiri godine da primimo poznu kiu. Koliko e jo dugo ekati da je primimo? Ovaj predmet pridruie se predmetu brata Prescotta i njegovo predavanje je jednostavno poetak mojega i poziv kojeg je uputio svakome ovde je ono to je trebalo da svako od nas uini pre etiri godine. injenica je da neto treba da uradimo. Oni koji budu traili Gospoda na ovaj nain, koji budu na ovaj nain primili Njegovu poruku, dobie ono to On eli dati. Oni koji to nee da uine, bie preputeni sebi, i kada do toga doe, bie to zauvek. I to je zastraujua situacija na ovom sastanku; to ovom sastanku daje zastraujui karakter. Opasnost je u tome to e ovde biti neki koji su se tome opirali etiri godine ili moda oni koje se nisu tako dugo opirali, a koji e sada propustiti da dou Gospodu i prime ono to im On daje, tako da e biti zaobieni. Na ovom sastanku Gospod e doneti odluku, u stvari mi emo je doneti. Na ijoj strani ete se nai? Evo jo jednog teksta koji govori isto ono to smo sino rekli u naem predavanju, da prihvatimo Boju re takvu kakva jeste, onako kako je On kae, bez postavljanja pitanja s nae strane. Brat Starr kae kako je jednog dana razgovarao sa sestrom White o anelima na gori Sinaju kada je dat zakon, i kae sledee:
Videla je anele, mirijade mirijada i hiljade hiljada, oko Bojeg naroda koji se okupio oko gore, i iznad njega, stvarajui tako ivi ator iz kojeg su bili iskljueni svi zli aneli, da nijedna re koja treba da doe od Isusovih usta ne bude promenjena ni u jednom umu i da se ni u jednoj dui ne pojavi traak sumnje ili zla.

Upravo to elimo ovde. [Vernitvo: Amin!] Ovde elimo da svako uputi svoju molitvu, za sebe, da nas Gospod pokrije takvim svodom 40 na ovom propovednikom sastanku da, kada budu itane Gospodnje rei, nijedna re ne bude promenjena u bilo ijem umu od onoga to Bog govori i da se ni u jednoj dui ne pojavi traak sumnje ili zla, ve da svako od nas moe primiti ono to Gospod kae na svoj nain, onako kako to On kae i kako On misli. I evo jo od brata Starra:
U nedavnom svedoanstvu jednoj osobi ovde, sestri White je bilo zabranjeno da joj ga poalje ve da joj ga proita lino, zbog toga to zli aneli rade na tome da zamene pisane rei svojima. Druge rei uje u svojim uima i onda dobije potpuno suprotno znaenje od onoga koje je Bog namenio.

Ako je to potrebno tom oveku, da li je to jedino njemu na svetu potrebno? Ako Sotona deluje na ovaj nain, hoe li se on ograniiti samo na Australiju? Zar ne bismo onda vi i ja trebalo da imamo pomazane svoje ui kao i oi, da bismo mogli uti? Zar i nama nisu upuene Isusove rei: Obrati panju kako slua?41 I jo jedan sluaj: Jednog brata zaokupila je veza s tajnim drutvima i on je delovao u njima dok nije bio spreman da zauzme najvii poloaj.
40 41

Canopy (eng.) svod, baldahin, providan krov kabine prim. izdavaa 2 SM, str. 115 prim. prevodioca

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

16

Onda je dobila svedoanstvo za njega. Bog joj je prikazao njegov sluaj kao oveka koji se nalazi na samom rubu provalije koga je opasno i pozvati. Sestra White je upitala Gospoda ta bi mogla da uini za njega, i dok se molila aneo je rekao: Daj mu lozinku. Daj mu lozinku za ulaz u nebesko drutvo: Isus Hristos i to raspet (1. Kor. 2,2). Kako glasi lozinka za nebesko drutvo? [Vernitvo: Isus Hristos i to raspet.] To je jedino zata bi trebalo da budemo zainteresovani. To je Njegova poruka svetu: Isus Hristos i to raspet. To je lozinka. Otvorimo etvrto poglavlje Rimljanima. itaemo o Bojoj pravednosti i dok itamo o toj Bojoj pravednosti mi elimo da je primimo onakvom kakvom ju je Gospod izgovorio. Ne zaboravite, mi elimo da taj svod anela bude oko nas i iznad nas tako da nijedna re ne bude iskrivljena za nae razumevanje. elimo da je primimo onakvom kakvom ju je On dao. ta emo, dakle, rei da je na po telu praotac Avram [postigao]? Ako je, naime, Avram opravdan na osnovu svojih dela, moe da se hvali, ali ne pred Bogom. Jer ta kae pismo: Avram je (po)verovao Bogu i to mu je uraunato kao pravednost (i to mu se urauna u pravednost Savremeni srpski prevod). (arni). ta se to uraunalo Avramu u pravednost? [Vernitvo: (Po)verovao je Bogu.] Kad je Bog neto rekao, Avram je to (po)verovao. Rekao je: Tako je. ta mu je to Bog rekao? Potraimo i proitajmo, jer je to vano za nas. Prva Mojsijeva 15,4-6: A gle, Gospod mu progovori: Nee taj biti naslednik tvoj, nego koji e izai od tebe taj e ti biti naslednik. Pa ga izvede napolje i ree mu: Pogledaj na nebo i prebroj zvezde, ako ih moe prebrojati. I ree mu: Tako e ti biti seme tvoje. I (po)verova Avram Bogu, a On mu primi to u pravdu (pravednost KJV). Verujete li da je Avram postao pravedan samo na taj nain? [Vernitvo: Da.] Zaista? [Vernitvo: Da.] Jeste li svesni da je tako poverovao? [Vernitvo: Da.] Gospod je pozvao Avrama da izae i rekao mu: Pogledaj zvezde i kai koliko ih ima; takvo e biti tvoje potomstvo. Avram je samo rekao: Amin. To je hebrejski izraz. Avram je rekao: Amin, a Gospod je rekao: Ti si pravedan. Po emu znate da je to tako jednostavno sprovedeno? Da li je to bilo isto kao i kada je Gospod vas i mene pozvao iz ovog molitvenog doma i rekao: Vidi li zvezde? Prebroji ih ako si u stanju. Da, tako e biti to i to. A mi kaemo: Amin. A On e na to: Ti si pravedan. Pretpostavimo da Gospod vas i mene veeras pozove da izaemo. Ne. On moe to da uini i bez pozivanja da izaemo. On je pozvao Avrama da izae da mu pokae zvezde, ali On nama moe pokazati nae grehe, a da nas ne pozove da izaemo. Da li vam je On pokazao mnotvo greha? [Vernitvo: Da.] Sada kae: I da ih moe prebrojati, postae beli kao sneg. I ta vi kaete? [Vernitvo: Amin!] ta Gospod kae na to? [Vernitvo: Vi ste pravedni.] Jeste li? [Vernitvo: Da.] Postaje li ovek tako lako pravedan? Da li se to tako jednostavno dogaa? [Vernitvo: Da.] Amin. Hvala Gospodu! Vratimo se ponovno u Rimljanima 4. poglavlje da vidimo tekst u kojem je to reeno. Rimljanima 4,23.24: Ali, ovo urauna nije samo radi njega zapisano nego i radi nas kojima e se uraunati, koji verujemo u Onoga (ako verujemo Onog Karadi) koji je iz mrtvih vaskrsao Isusa, naeg Gospoda. Neka od brae su jutros na sastanku rekla da su sino poeleli da glasno slave Gospoda, ali su pomislili da je bolje da to ne ine. Duha ne gasite (1. Sol. 5,19). Ako elite da slavite Gospoda za bilo ta, Gospod vam kae da to uinite. Moglo bi isto tako u bilo koje vreme da adventisti sedmog dana hvale Gospoda ili da na sastanku kau: Slava Gospodu!. Slobodni smo da ponemo da Ga hvalimo ovde ili bilo gde. Avram je (po)verovao Gospodu ono to mu je rekao. Ako vi i ja (po)verujemo ono to On kae vama i meni, dobiemo iste rezultate. Nisu to neke posebne stvari koje Gospod kae, a koje mi mora da verujemo da bismo bili pravedni; ta god On kae, verujte, a On e na to rei: Pravedan si. Voleo bih da znam da li je to tako ili nije, da je Gospod u pravu uvek kada On neto kae? [Vernitvo: Da.] A kad ja kaem da to jeste tako, zar nisam u pravu? [Vernitvo: Jesi.] ta me moe spreiti da budem u pravu? Moete li mi rei? Ponoviu: Kad Gospod neto kae, ima li pravo? [Vernitvo: Ima.] On ima pravo da to kae; a kad ja na to kaem: Tako je, kad kaem

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

16

Amin, kad kaem Neka bude tako, kad kaem: Da, tako je, zar i ja onda nisam u pravu? Da. Zar nisam onda u pravu kao i On? Svakako. Moe li onda ak i On rei da nisam u pravu? [Vernitvo: Ne.] On neto kae i ja kaem isto to; moe li onda On rei da nisam u pravu? [Vernitvo: Ne.] A kada to isto kae, moe li On rei da nisi u pravu? [Vernitvo: Ne.] Dakle, kad smo u situaciji da sam Gospod ne moe rei da vi i ja nismo u pravu, voleo bih da znam ta onda u svetu moe biti razlog da nismo u pravu? Verujem da nas Bog stavlja u ovu situaciju kao to je to uinio sa Avramom. Zar nas to onda moe spreiti da uemo u nebo? Moe li nas to, onda, spreiti da uemo u Boje carstvo? Jedino to vas i mene moe spreiti da uemo u Boje carstvo jeste da kaemo Gospodu da lae, ali ako vi i ja s time prestanemo, svakako emo ui u nebo. Upravo to ljudi treba da uine, da prestanu govoriti Gospodu da lae. A ko ne veruje Bogu, uinio ga je laljivcem (1. Jovanova 5,10). A ko god ini Boga laljivcem, sam je laljivac, a laljivci ne mogu da uu u Boje carstvo. Napolju su laljivci i svi drugi o kojima je re u Otkrivenju 21,8.27 i 22,15. Prema tome, treba da prestanemo da laemo. Prestanimo odmah. Prestanite da laete. ta god da Gospod kae, recite: Tako je. Zar ne vidite da je to cela pria i ideja koju je brat Haskell pokuao posebno snano da nam utuvi u glavu ovde na naim predavanjima, da se spasenje nalazi u svakom redu Svetog pisma. Jer Bog to kae, zar ne? Dakle, kad to Bog kae, a i mi to kaemo, onda smo pravedni, i tu nema ta da se doda. Bog je to rekao Avramu, a Avram je rekao: Amin, tako je, ja to prihvatam. To pokazuje da je spasenje u svakom redu Svetog pisma, u svemu to Bog kae. Rimljanima etvrto poglavlje jo vie govori o tome ta je Avram rekao, ili bolje reeno, ta je mislio. Rimljanima 4,20-22 (arni): U Boije obeanje nije posumnjao s neverovanjem, nego bi ojaan u veri, te dade slavu Bogu, potpuno uveren da je Bog kadar i uiniti ono to je obeao. Zato mu je bilo uraunato u pravednost. Sino sam bez citiranja itao iz treeg poglavlja Rimljanima da je Hristos postavljen kao rtva izmirenja opratanjem greha uinjenih u prolosti. Njega je Bog postavio da svojom krvlju bude rtva pomirnica koja se prihvata verom. Time je Bog hteo da pokae svoju pravednost. Jer, on u svojoj strpljivosti nije kanjavao ranije uinjene grehe da bi u sadanje vreme pokazao svoju pravednost da sam bude pravedan i da opravda onoga ko veruje u Isusa (onoga koji je od vere Isusove Karadi, Bakoti, Stvarnost). Misao je da je Bog pravedan kada to ini; to je dovoljno. On je zadovoljio svaki zahtev. Prema tome, On je savreno u stanju da opravda onoga koji je od vere Isusove, zar ne? On je savreno u stanju da uini pravednim oveka koji je od vere Isusove. On je obeao da e to uiniti za svakoga koji bude poverovao u Isusa. Verujete li da je On u stanju da izvri ono to je obeao? Zar nije obeao da e to uiniti? [Vernitvo: Da.] Amin. Prema tome, to vam je uraunato u pravednost. [Vernitvo: Hvala Gospodu!] To je cela pria. [Vernitvo: Hvala Gospodu!] Ova je pria dovoljno jednostavna; problem je u tome to doputamo da se u nju uvuku sotonski elementi pa je mistifikuju. To je problem. On to ne eli; On eli da ona bude tako jednostavna, ba kako nam ju je ispriao, a ispriao nam ju je tako jednostavno da je dete moe razumeti i prihvatiti. A vi koji je ne prihvatate kao dete, ne moete je primiti. Zato ponavljam, nema razlike u tome ta Bog kae ili kada to kae; ta god On rekao mi, kao Avram, treba da kaemo: Amin, Gospode, verujem u to; tako je. Onda On kae da ste ispravni. I stvarno ste ispravni. Nastavimo sa itanjem iz Rimljanima 4,3-5: ta kau Pisma? Avraam (po)verova Bogu i to mu se urauna u pravednost. Onom koji radi, plata se ne rauna kao dar, nego kao ono to mu se duguje (plata se ne rauna po milosti nego po dugu arni). A onom koji ne radi, ali veruje u Onoga koji opravdava bezbonika, vera se rauna u pravednost. Koga to Bog pravda? [Vernitvo: Bezbonika.] Bezbonika. Drago mi je zbog toga, jer tako mi osigurava veno spasenje. Kada bi bilo drugaije, za mene ne bi bilo nade. Kada bi Bog opravdao ljude koji su upola sveci, ja bih bio iskljuen. Kada bi opravdao ljude koji su samo u jednoj stvari dobri, ja bih bio iskljuen. Kada bi opravdao ljude koji imaju samo malo dobra u sebi, ja bih bio iskljuen. Ali hvala Gospodu, On je tako dobar, On me toliko voli; ima tako udesnu silu, sila Njegove boanska pravednosti je tako velika, da kada to izjavi za takvog pokvarenog grenika kakav sam ja, onda me ini savreno pravednim u Bojim oima. [Vernitvo: Amin!] Toliko vredi Boja re pravednost.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

16

I poto je On tako dobar; poto se takva sila krije u Njegovoj pravednosti, i poto On opravdava bezbonika, savreno sam siguran u Njegovo veno spasenje. ta me onda moe spreavati da budem radostan? Moete li zamisliti bilo ta to bi me spreilo da se radujem? Da li moete da zamislite bilo ta to bi me spreilo da se radujem? Nije dovoljno da se ja radujem, elim da se i vi radujete; ja se sa svoje strane mogu radovati. [Glas: I ja se radujem.] Amin. A onome koji ne radi. Tano, ako bi bila potrebna dela, onda ne bih mogao da uinim dovoljno. Kada bi se bilo ta zahtevalo, bio bih iskljuen. Ali, kako smo to itali pre neko vee, vi zabadava se prodadoste, i iskupiste se bez novca. Ali ne bez cene. Ali eto, On je platio cenu. A blagoslov je u tome to je On bio dovoljno bogat da plati tu cenu, a drugi blagoslov je bio to je On bio toliko dobar da potroi sve svoje bogatstvo plaajui cenu da moe imati mene. Da moe imati mene. uo sam kako braa kau: Hvala Gospodu to se mogu pouzdati u Njega. Ja zahvaljujem Gospodu to On ima poverenje u mene. Mislim da je to premalo za oveka za koga je Gospod toliko uinio, da ima poverenje u Gospoda, ali mislim da Gospod ne bi toliko uloio u mene ako ne bi bi uveren da e od toga imati koristi; Njegovo poverenje u mene mi je neshvatljivo. To je za mene suvie udesno. I zahvalan sam da Gospod toliko rizikuje da ima poverenja u mene. Zbog toga se radujem toliko da ne znam ta bih drugo inio. Brao, Gospod je dobar. [Vernitvo: Amin!] Uzdajmo se onda u Njega! Kao to i David govori da je blago oveku (Rimljanima 4,6 Karadi). I ja bih trebalo tako da govorim. Ja bih trebalo tako da govorim. blago oveku kome Bog prima pravdu bez dela. Brao, da li znate koliko je blagosloven takav ovek? Ili u ovom domu postoje neki koji znaju samo za muku oveka koji pokuava da je dobije delima. U neem takvom nema blagoslova; Biblija ne poznaje takvu vrstu blagoslova. To je samo muka i vi to znate. Ali Sveto pismo opisuje blagoslov koji uiva ovek kome Bog uraunava pravednost bez dela, govorei: Blago oveku Blago oveku kojemu su oproteno bezakonja, i kojemu su gresi pokriveni. Blago takvom oveku; kaem vam, zaista blago njemu. Blago oveku kome On ne uraunava greh. Kome Gospod nee uraunati greha jer taj je ovek primio dar Isusa Hrista i sve to mu je Bog dao, i kad pogleda tog oveka, On vidi Isusa Hrista. On tom oveku uopte ne uraunava greh. Blago oveku kome Gospod ne uraunava greha. Da li se ovo blaenstvo odnosi samo na obrezane, ili i na neobrezane? Mi, naime, govorimo: Avraamu je vera uraunata kao (u Savremeni srpski prevod) pravednost (arni). Tri puta, vidite, unutar devet stihova, tri puta Gospod ponavlja: vera se uraunava u pravednost. Pogledajte! Verova Avram Bogu, i primi mu se u pravdu (Rim. 4,3 Karadi). A onom koji ne radi, ali veruje u Onoga koji opravdava bezbonika, vera se rauna u pravednost Mi, naime, govorimo: Avramu je vera uraunata kao (u) pravednost. (Rim. 4,9 arni). Brao, postupimo kako je Avram postupio; kaimo jednostavno: Amin. A onda zahvalimo Gospodu to nam uraunava pravednost i to nam daje slobodu. A kada mu je to uraunata? Dok je bio obrezan ili neobrezan? Zar nije morao da obree sebe i ceo svoj dom pre nego to je mogao da postane pravedan? [Vernitvo: Ne.] Dok je bio obrezan ili neobrezan? Ne dok je bio obrezan, nego dok je bio neobrezan! Dok je bio neznaboac. Da li je tako? [Vernitvo: Da.] Pre obrezanja? Pa i znak obrezanja dobio je kao peat pravednosti (Rim. 4,11 arni) koju je stekao? [Vernitvo: Pravednosti koju je stekao verom.] Zar ne pie da je znak obrezanja dobio kao peat pravednosti koju je stekao? [Vernitvo: Ne. Pravednosti koju je stekao verom.] Da, da. Pa i znak obrezanja dobio je kao peat pravednosti koju je stekao verom. [Vernitvo: Amin!] Peat pravednosti koju je stekao verom, a ne pravednosti koju je stekao, jer pravednost koju je imao stekao je verom. Pa i znak obrezanja dobio je kao peat pravednosti koju je stekao verom kao neobrezan, da bude otac svih koji kao neobrezani veruju, da se i njima to urauna u pravednost, i da bude otac obrezanih, onih naime, koji nisu samo obrezani (Rim. 4,11.12 arni). Zar nije tako? Otac svih koji veruju Bogu. [Vernitvo: Amin!] Svih koji veruju. Zar nije tako? [Vernitvo: Da.] Dakle, i njima moe da se urauna ova pravednost. On je otac svih koji veruju, zato? Da i njima moe da se urauna ta pravednost. Pridruite se onda. Otac svih koji veruju. Ne udi to ih nije mogao

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

16

izbrojati. Samo je Boji um mogao da izbroji Avramovo potomstvo. Oni su bezbrojni kao zvezde, ali i za njih je reeno: Sve ih zove imenom (Psalam 147,4), i On je u stanju da nas izbroji, poznaje nas po imenu i najblaenije u svemu je da e nam dati novo ime. Kaem vam, brao, Gospod nas voli. U to nema sumnje. Jer, obeanje Avraamu, ili njegovom potomstvu, da e biti naslednik sveta, nije dato na osnovu Zakona, nego na osnovu pravednosti koja dolazi od vere ( nego pravednou kroz veru D. Stafanovi) (Rim. 4,13). Da li je to istina? [Vernitvo: Da.] Ako su, naime, naslednici samo oni od zakona, onda je vera izgubila vrednost, a obeanje je obesnaeno. Jer zakon izaziva gnev (arni). Stvarno? [Vernitvo: Da.] Zar i sada? [Vernitvo: Da.] Kakvu onda pravednost bilo koji ovek moe da dobije iz zakona? [Vernitvo: Nikakvu.] To nije svrha zakona; jer zakon izaziva gnev. Gde nema zakona nema ni prestupa. Zato se kae od vere, da bude po blagodati, da obeanje bude sigurno. (arni). Oh! Gospod eli da Njegovo obeanje bude sigurno za nas, zar ne? A da bi bilo sigurno, gde ga je stavio? Zato se kae od vere, da bude po blagodati, da obeanje bude sigurno. Pogledajte sada! Dobro razmislite! Rei u to polako: Zato se kae od vere, da bude po blagodati. Stalo mi je do izraza da bude. ta on znai? Da bi bilo, samo na taj nain. Da bude po blagodati. Onda je zahvaljujui blagodati, zar ne? [Vernitvo: Da.] Zato je od vere, da bude po blagodati; s kojim ciljem? Da obeanje bude sigurno. Prema tome, onaj koji verom prima neto od Boga, moe biti siguran da to ima, zar ne? [Vernitvo: Da.] A onaj koji namerava da dobije neto od Boga na bilo koji drugi nain osim verom, nikad ne moe da bude siguran da to ima, jer u stvari to uopte i nema. Da li je to jasno? [Vernitvo: Da.] Postupimo onda u skladu sa time. Zato se kae od vere, da bude po blagodati, da obeanje bude sigurno svemu potomstvu. Odlino! [Vernitvo: Amin!] Svemu, ZA SVE. Da obeanje bude sigurno svemu potomstvu, ne samo onome od zakona, nego i onome od Avramove vere; on je otac svima nama, kao to je napisano: Postavio sam te za oca mnogim narodima, pred Bogom, kome je on verovao, koji oivljava mrtve i koji nebie poziva u bie (i zove ono to nije kao da jeste Karadi) (Rim. 4,16.17 arni). ta radi On? [Vernitvo: Oivljava.] Koga? [Vernitvo: Oivljava mrtve.] Daje ivot mrtvima. Zove ono to nije kao da jeste. On poziva ono to nije kao da jeste, zar ne? [Vernitvo: Da.] Zar nije tako postupio kada je stvarao svetove? Svetova nije bilo; On ih je pozvao, i onda? [Vernitvo: Postadoe.] Nije bilo svetlosti; On je pozvao svetlost i bi svetlost. U meni nema pravednosti, samo bezbonosti, sve je neisto. Bog je odluio da Onaj koji je objavio re pa su se pojavili svetovi i koji je izgovorio re svetlost i ona se pojavila On je odredio da taj Isti objavi pravednost umesto ovog grenog tela. [Vernitvo: Slava Gospodu.] I na to mesto, na ovo telo, ovaj greni karakter, On zove ono to nije kao da jeste, i hvala Gospodu, tako je. [Vernitvo: Amin!] Na to mesto puno neistote odluio je Blagosloveni da objavi svetost i da zove ono to nije kao ono to jeste; zahvaljujui Njegovoj svemoguoj sili, to se dogodilo. [Vernitvo: Amin!] A ja sam zbog toga srean. Zove ono to nije kao da jeste. Grenik nije pravedan; bezbonik je bezboan; ali Bog zove ono to nije kao da jeste i ono stvarno jeste. [Vernitvo: Amin!] Zaista jeste. Protivno svakoj nadi, Avraam se nadao i (po)verovao je da e postati otac mnogih naroda, kao to je reeno: Toliko e ti biti potomstvo. Nije se pokolebao u veri kada je uzeo u obzir svoje ve obamrlo telo bilo mu je skoro sto godina i Sarinu mrtvu utrobu (matericu arni). I nije sa nevericom (neverovanjem arni) gledao na Boije obeanje, nego se osnaio u veri i dao slavu Bogu, potpuno uveren da Bog moe i da uini ono to je obeao. Zato mu se i urauna u pravednost. Ali, ovo urauna nije samo radi njega zapisano nego i radi nas kojima e se uraunati, koji verujemo u Onoga koji je iz mrtvih vaskrsao Isusa, naeg Gospoda, koji je predat za nae grehe i vaskrsnut radi naeg opravdanja (Rimljanima 4,18-25). On je vaskrsnut da bismo mi mogli da budemo opravdani; podignut je radi naega opravdanja. Dozvoliu Mu da ostvari ono zbog ega je vaskrsao iz mrtvih. To je reeno. On zna kako da to uradi i On to moe da uradi, a ja u Mu to dopustiti. A sada peto poglavlje Rimljanima:

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

16

Poto smo, dakle, opravdani verom. ta kaete na to? [Vernitvo: Amin!] Poto smo uinjeni pravednima, opravdani verom, imamo mir s Bogom. Ja ga imam, a vi? Pomireni smo s Bogom. Ako On tako kae onda je to tako. ak i kad to ne bi bilo tako. Prema tome, tako je. Iako nije bilo tako, to je tako nakon to On zove ono to nije da bude kao da jeste. Mi to ne moemo da razumemo, ali moemo znati da je tako. Ja znam da je tako i jedino mi je do toga stalo. Poto smo, dakle, opravdani verom, imamo mir s Bogom kroz naeg Gospoda Isusa Hrista. Kroz njega, verom, imamo pristup ovoj milosti (blagodati arni). Kako smo doli do ove blagodati? Verom. Imamo je, hvala Gospodu. U kojoj stojimo. Stojimo li u njoj? [Vernitvo: Da.] Kad On tako kae onda jeste, zar ne? On tako kae i tako jeste. On kae da stojimo i mi stojimo, hvala Gospodu. U kojoj stojimo i radujemo se u nadi u Boiju slavu. Zar nije tako? On kae da se radujemo i mi se radujemo. Zato to On kae, mi se radujemo. Kada kae da je tako, On je u pravu; onda mi kaemo Amin pa smo u pravu. I ne samo to, nego se radujemo i u nevoljama. Nevolje e se lako pojaviti, ali nam nee moi nauditi. Smatram, uostalom, da stradanja sadanjeg vremena ne znae nita u poreenju sa slavom, koja e se otkriti (Rim. 8,18 arni) ne samo nama nego i u nama, koja e biti deo nas. Tada emo zasjati kao sunce u carstvu naega Oca. Eto, to je Boja pravednost; tako ju je Avram primio. U emu se onda sastoji Avramov blagoslov? ta je on? [Vernitvo: Pravednost verom.] Kako ju je stekao? [Vernitvo: Verom.] Avramov blagoslov moe da primi samo onaj koji ima pravednost verom; zar ne? [Vernitvo: Da.] Obratimo panju na tekst koji je brat Prescott malopre proitao. Ne smeta mi to ga je on proitao; on se uklapa u moje prouavanje kao i u njegovo, a uostalom, to je i onako jedno predavanje. Galatima 3,13.14; Hristos nas je otkupio od prokletstva Zakona. Da li je tako? Kad On kae da jeste, onda jeste. Hristos nas je otkupio od prokletstva Zakona tako to je radi nas postao prokletstvo. Jer, zapisano je: Neka je proklet svako ko je obeen o drvo da Avraamov blagoslov doe (na mnogoboce arni) u Hristu Isusu (Rim. 5,13.14). Zato je Hristos postao prokletstvo na onom drvetu? Da bismo vi i ja primili Avramov blagoslov. Zato nas je iskupio od prokletstva zakona? Da bismo vi i ja primili Avramov blagoslov. A ta je Avramov blagoslov? [Vernitvo: Pravednost verom.] Hristos je umro da bismo vi i ja mogli da postanemo pravedni verom. Brao, zar nije uasno da ovek otme Hristu upravo ono zbog ega je umro i eli da postigne pravednost na neki drugi nain? Zar to nije strano? Brao, verujmo u Isusa Hrista. Da Avraamov blagoslov doe na mnogoboce u Hristu Isusu (Rim. 5,14 arni). Dakle, mi smo iskupljeni od prokletstva zakona; Hristos je postao prokletstvo za nas da bismo mogli dobiti Avramov blagoslov. I ta sada dolazi na nas? Da posredstvom vere dobijemo obeanog Duha ( da obeanje Duha primimo kroz veru Karadi) (Gal. 3,14). Kad smo mi kao narod, kao telo, kao crkva, primili Avramov blagoslov, ta smo primili? [Vernitvo: Poznu kiu.] Izlivanje Svetoga Duha. Tako je i sa pojedincem. Kad pojedinac veruje u Isusa Hrista i primi pravednost verom, onda prima Svetoga Duha, obrezanje srca. A kad ceo narod, kao crkva, primi pravednost verom, Avramov blagoslov, ta onda moe da sprei Crkvu da ne primi Bojega Duha? [Vernitvo: Nita.] Mi smo u toj fazi. Prema tome, ta spreava izlivanje Svetoga Duha? ta zadravanje izlivanje Svetoga Duha? [Glas: Neverstvo.] Na nedostatak Boje pravednosti, koja se dobija verom to je ono to je zadrava, jer kad je primimo, dobijamo je zato da primimo obeanje Duha kroz veru. Budimo onda sigurni da imamo Avramov blagoslov i onda traimo i primiemo.

Poruka treeg anela Br. 17.

Stareina A. T. Jones
Poslednji tekst koji smo razmatrali u prethodnom predavanju bio je iz treeg poglavlja Galatima poslanice, 13. i 14. stih. Bilo da se radi o obeanju Duha pojedincu s obzirom na njegovo lino iskustvo, ili obeanju Duha u izlivanju na celu crkvu, isto je. Niko ne moe da Ga ima ako prvo nema Avramov blagoslov. Ko god nema Avramov blagoslov, ne moe da ima Svetoga Duha. Zato to smo u Rimljanima 4 itali: Pa i znak obrezanja dobio je kao peat pravednosti koju je stekao verom kao neobrezan (arni). ta je zapravo obrezanje, nai ete u 5. Mojsijevoj 30,6: I obrezae Gospod Bog tvoj srce tvoje i srce semena tvog, da bi ljubio Gospoda Boga svog iz svega srca svog i iz sve due svoje, da bude iv. Poveite to sa Rimljanima 5,5. Nakon to kae da smo opravdani verom i da imamo mir s Bogom posredstvom Gospoda naega Isusa Hrista, ijim smo posredstvom verom doli do ove blagodati u kojoj stojimo, i hvalimo se nadom na slavu Boju, apostol kae (stih 5): I nada ne sramoti, jer se Boja ljubav ve izlila u naa srca Duhom Svetim koji nam je dat (arni). Dakle, Sveti Duh je u naa srca izlio Boju ljubav; ali ovde kae: Ja u obrezati srce tvoje da bi ljubio Gospoda Boga svog iz svega srca svog i iz sve due svoje. Jedini nain da moemo ljubiti Gospoda svim srcem i svom duom jeste sa ljubavlju usaenom u nae srce i duu, obraajui tako oveka Bogu. Ljubav je, dakle, ispunjenje (izvrenje Karadi) Zakona (Rim. 13,10). Voli Gospoda, svoga Boga, svim svojim srcem, svom svojom duom i svim svojim umom (svom misli svojom Karadi) je najvea od svih zapovesti. A druga je kao i ova: Ljubi blinjega svoga kao samoga sebe (arni). Ceo Zakon i Proroci zasnovani su na ovim dvema zapovestima (Matej 22,37.39.40). Tek je obrezano srce u stanju da voli Gospoda Boga naega svim svojim srcem, svom svojom duom. Ovo pokazuje da je ono to je za Avrama bilo obrezanje tela, bilo jednostavno znak, obeleje, koje su mogli da vide u vreme kada ih je Bog uio jasnim primerima obeleje koje su mogli da vide, a koje je oznaavalo ono to nisu mogli da vide. I to zato jer je to obrezanje tela bilo znak, peat pravednosti koju je stekao verom, pre nego to je obrezan. Ono je bilo samo spoljanji znak delovanja Svetog Duha koji je obrezao srce. Sveti Duh izliva u srce Boju ljubav, ali obeanje Duha ne moe da primi niko ko nema Avramov blagoslov Boju pravednost, koja je od vere. Prema tome, onaj ko zna da veruje Bogu, moe sa savrenim poverenjem da se moli za Svetoga Duha. Ne onaj koji misli da veruje Bogu; pa deo vremena veruje, a deo vremena ne veruje; deo vremena misli da veruje, a deo vremene ne zna da li veruje ili ne. To nije nikakvo verovanje Bogu, a Gospod eli da vi i ja znamo da verujemo Bogu. On eli da to znamo i da to bude jasno i utvreno. Zato kaem da ovek koji zna da veruje Bogu moe sa savrenim poverenjem da se moli za Duha Bojeg, i da Ga primi verom, jer ako traite, primiete. Tako je On rekao. Ali mora da se molimo u skladu s Njegovom voljom. Nije Njegova volja da Svetoga Duha da nekome ko nema Avramov blagoslov; to vai za pojedinca, ali i za crkvu: kada Boji narod shvati da zna da veruje Bogu, onda moe sa punim poverenjem da se moli za izlivanje Svetoga Duha i sa savrenim pouzdanjem i verom da eka da e Ga primiti, i primie Ga. To je injenica. Krenimo veeras malo dalje sa prouavanjem, kako moemo znati da imamo Avramov blagoslov i kako moemo znati da se sa savrenim poverenjem moemo moliti Gospodu da nam da svog Svetoga Duha, a onda jednostavno ekati da Ga On da onda kada On bude smatrao potrebnim i kako da Ga primimo u skladu s Njegovom eljom da nema potrebe da se brinemo hoemo li Ga primiti ili ne. elimo da nauimo kako svu tu zabrinutost hoemo li ili neemo primiti Svetoga Duha da nauimo kako je se moemo osloboditi i onda u veri izneti svoje molbe Gospodu, oekujui da emo Ga primiti, oekujui to i nita drugo, i jednostavno ekati da nam Ga da u svoje vreme, dok Ga jo uvek molimo i traimo da to ostvari. Kaem vam brao, kad se to ostvari, nee nam biti teko da svi budemo zajedno na jednom mestu (Dela 2,1). to se tie ovog sastanka, kad ostvarimo to stanje kad znamo da verujemo

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

17

Bogu i da u savrenom pouzdanju moemo da se molimo za Svetoga Duha, svakome od nas bie lako i ostvarie se da budemo zajedno na jednom mestu svaki put kad se odrava neki sastanak. U stvari, svako e paziti da ne bude odsutan, jer ako ne bude na jednom od ovih sastanaka, a ispuni se obeanje Svetog Duha, on e to propustiti. Svako e ovde ekati da Gospod uini ono to kae, kada On bude spreman. Zar ne vidite kako e nas to sve uiniti jednodunima? To e dovesti do jednodunosti. Naravno, ako Gospodnje delo bude zahtevalo da odsustvujemo sa nekog sastanka zbog naeg posla i po Gospodnjem nalogu, a Sveti Duh se izlije dok smo odsutni, dobiemo Ga bez obzira gde se nalazili. Ali to se nee dogoditi kod onih koji odsustvuju sa sastanka svojom voljom. Ne usuujem se izostati ni sa jednog od naih sastanaka ovde. Ne usuujem se izostati sa onih jutarnjih sastanaka jer ne znam kada Duh moe da se izlije na nas. Ne mogu rizikovati da budem odsutan. Uzmimo sada Sveto pismo i proitajmo kako nas je Gospod vodio i kako e do toga veeras da vodi svakoga, ako budete hteli da idete. Ako krenete tamo gde sam poeo da itam, Gospod e voditi vas i mene kroz sve to. Ne pitajmo kako to moe da bude. Kada Gospod progovori, kraj je prii, bez obzira ta On kae kraj je i mi kaemo: Gospode, tako je. Dakle, krenimo veeras zajedno i doi emo do situacije kada e svako od nas znati da verujemo Bogu i da imamo Avramov blagoslov, a onda moemo sa savrenim poverenjem moliti Boga za Njegovog Duha i ekati da Ga primimo, jer On e Ga dati kada to bude smatrao potrebnim. Pogledajmo ta je Gospod uinio, kako On deluje i kako nas dovodi u to stanje. Ponimo tamo gde je On poeo. Prvo emo itati iz Efescima 1,3-6. To nas vodi do mesta gde je Bog poeo sa nama, i ne treba vie da idemo unazad. Trei stih: Neka je blagosloven Bog i Otac Gospoda naeg Isusa Hrista, koji nas je u Hristu blagoslovio svakim duhovnim blagoslovom na nebesima (arni). ta je On uinio? [Vernitvo: Blagoslovio nas je.] Da li je to istina? [Vernitvo: Da.] Da li je to uinio? [Vernitvo: Da.] Sa koliko nas je blagoslova blagoslovio? [Vernitvo: Svakim duhovnim blagoslovom.] Svim blagoslovima koje ima? Zar nam je dao sve njih? [Vernitvo: Da.] Kako? [Vernitvo: U Hristu.] U Hristu. Kad je dao Hrista, ta je Bog dao? [Vernitvo: Sve duhovne blagoslove.] Sve svoje duhovne blagoslove. Prema tome, ako vi i ja verujemo u Isusa Hrista, zar nismo blagosloveni? Zar nemamo sve blagoslove koje Gospod ima? ta e nam onda smetati? Zar ovek koji je tako blagosloven moe da bude neto drugo nego srean? [Vernitvo: Ne.] Moe li da bude turoban? [Vernitvo: Ne.] Zar moe da bude mrzovoljan zato to stvari ne idu kako eli? [Vernitvo: Ne.] One idu kako treba. Kako god se stvari odvijaju ne mogu mu oduzeti blagoslove. Sve ide na dobro onima koji ljube Boga (Rim. 8,28 KJV). Ali posebno elim da itamo etvrti stih: Jer nas je u njemu izabrao. Da li e nas izabrati? [Vernitvo: Ne, izabrao nas je.] Zaista? [Vernitvo: Da.] Kada je to uinio? [Vernitvo: Pre stvaranja sveta.] Hvala Gospodu! Pre stvaranja sveta izabrao je vas i mene. [Vernitvo: Slava Gospodu!] Zar neete na to svaki put rei: Amin? [Vernitvo: Amin!] Ne mislim samo sada. Hoete li to da uvek kaete? [Vernitvo: Da.] Koliko dugo e ovaj tekst ostati ovde? [Vernitvo: Zauvek.] Koliko dugo e onda biti istina da nas je izabrao pre stvaranja sveta? [Vernitvo: Uvek.] Koliko dugo ete onda biti zaokupljeni pitanjem da li pripadate Gospodu ili ne? Nije li vas On izabrao? Zar vas On nije izabrao? [Vernitvo: Da.] Zato je to uinio? Jer je hteo da nas ima? Da li je to istina? [Vernitvo: Da.] On me je izabrao zato to je hteo da me ima i imae me. Neu Ga opljakati niti Ga razoarati u Njegovom izboru. On nas je izabrao, zar ne? [Vernitvo: Da.] Pre stvaranja sveta. A sada ostatak ovog stiha: Da budemo sveti i neporoni pred njim u ljubavi ( kombinovani prevod arni-KJV). Njegov blagosloveni cilj je da budemo sveti i neporoni pred njim u ljubavi. Prema tome, dopustimo Mu da radi na svoj nain jer se radi o naem venom spasenju koje On eli da ostvari. Sledei stih: Predodredio nas je odavno je odredio budunost koju eli da ostvarimo. Vredi imati budunost koju je Bog odredio za oveka. U ljubavi nas je predodredio da nas svojom blagonaklonou i voljom kroz Isusa Hrista usvoji kao sinove. Zato je to uinio? Ne zato to smo

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

17

tako dobri, ve zato to je On tako dobar; ne zato to smo Mu tako ugodili, nego po blagonaklonosti Njegove volje. On je tako odluio. Zato je to uinio. esti stih: Da hvalimo slavu njegove blagodati, kojom nas je obdario u voljenom Sinu (arni). ta kaete na to? [Vernitvo: Amin!] Kada je to uinio? [Vernitvo: Pre stvaranja sveta.] Tano. Pre stvaranja sveta. To odgovara na pitanje da li moemo da uinimo bilo ta da se opravdamo ili ne. Sve je to On uinio pre nego to smo imali priliku da uinimo bilo ta davno pre naeg roenja davno pre stvaranja sveta. Zar ne vidite da je Gospod Onaj koji ini da se moemo spasiti i da Ga moemo imati? Pogledajte ta je On uinio: (1) On nas je u Hristu blagoslovio svakim duhovnim blagoslovom. (2) Jer nas je u njemu izabrao pre stvaranja sveta ( arni). (3) U ljubavi predodredio da nas svojom blagonaklonou i voljom kroz Isusa Hrista usvoji kao sinove. (4) kojom nas je prihvatio u voljenom Sinu ( arni-KJV). Srean sam zbog toga. Znam da je tako. [Vernitvo: Amin!] A vi? [Vernitvo: Da.] Jer On tako kae. On tako kae. Ovde su, dakle, etiri injenice u koje moemo biti zauvek sigurni. Jo koju re o blagoslovima kojima nas je Bog blagoslovio. Kad verujemo Isusa Hrista, onda imamo sve blagoslove koje Bog ima. Onda oni pripadaju nama. Ne moramo ba posebno da se molimo za njih. ta mislite, zar ne bi bilo bolje da to vreme upotrebimo da Mu zahvalimo za blagoslove koje imamo, nego da Ga molimo za blagoslove? Kako vam se to ini? ta vam izgleda bolje: zahvaliti Gospodu za blagoslove koje nam je ve dao ili moliti Ga da nam da neke od njih, kada vie nema ta da nam da? ta je bolje? [Vernitvo: Zahvaliti Mu.] On nam je dao sve blagoslove koje ima u Hristu. Hristos kae: Ja sam s vama. Brao, hranimo se ovim blagoslovima. Mi ih imamo; oni pripadaju nama. Onda sve vreme moemo da budemo sigurni da imamo sve duhovne blagoslove. Sve vreme moemo da budemo sigurni da nas je izabrao. Tako je rekao. Sve vreme moemo da budemo sigurni da nas je predodredio za posinjenje. Sve vreme moemo da budemo sigurni da nas je prihvatio u Ljubljenome. Moemo da budemo sigurni u sve to jer Bog tako kae i to je tako. Zar to nije razlog za stalno proslavljanje? On je sve to uinio i to dragovoljno. Za koliko ljudi je to uinio? [Vernitvo: Za sve.] Za svaku duu? [Vernitvo: Da.] Sve blagoslove koje je imao dao je za svaku duu na ovome svetu; odabrao je svaku duu u svetu; izabrao ju je u Hristu pre stvaranja sveta, odredio je za posinjenje i prihvatio je u Ljubljenome. Zar ne? [Vernitvo: Da.] Da, to je uinio. Proitaemo o ovome druge tekstove. Ono to elim da istaknem jeste da niko ne moe da ima te stvari i da zna da su njegove bez njegovog linog pristanka. Gospod nee silom nametnuti nita od toga, premda ih je ve dao, zar ne? [Vernitvo: Nee.] Kao to vidite, to je saradnja. Bog izliva sve u jednom udesnom daru, ali ako ga ovek ne eli, Gospod ga nee prisiljavati da uzme ni deli od toga. Svakome koji e ga uzeti, bie iskljuivo njegov. I tu se javlja saradnja. Gospod mora da u svemu ima nau saradnju. Otvorimo sada Titu 2,14. Govorei o Gospodu ovaj stih kae: On je samoga sebe dao za nas. To je reeno u prolom vremenu, zar ne? To je gotovo. Za koliko ljudi je dao sebe? [Vernitvo: Za sve.] Koliko ljudi na zemlji moe proitati ovaj tekst i rei: Tu sam i ja ukljuen? Svi koji ive na zemlji. Prema tome, gde god poli na ovoj zemlji i naili na nekog oveka, mi mu moemo proitati rei Hristos se dao za vas. Zar ne? [Vernitvo: Da.] Prema tome, Hristos se dao za vas. To je cena o kojoj Petar govori u 1. Petrovoj 1,18-20: Jer, vi znate da od svog ispraznog (sujetnog Karadi) naina ivota, koji su vam predali vai oci, niste otkupljeni neim raspadljivim, srebrom ili zlatom, nego dragocenom krvlju Hrista, Jagnjeta bez mane i ljage (kao bezazlenog i preistog jagnjeta Karadi). On je predodreen pre postanka sveta. elimo da svako zna gde stoji. On je sebe dao za mene. Ovako pie u Galatima 2,20: A to sad ivim u telu, ivim verom Sina Bojeg, kome omileh, i predade sebe za mene (Karadi). Koliko ljudi u svetu moe da ita ovo i kae da se to njih tie? [Vernitvo: Svako.] Koji me je zavoleo i sebe predao za mene (arni), sebe predao za mene. To je bila cena koja je plaena. Prema tome, On me je kupio, zar ne? [Vernitvo: Da.] Kupio je vas? [Vernitvo: Da.]

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

17

Da li Mu vi i ja doputamo da nas ima, trenutno nije pitanje. ta je On uinio? ta je uinio? [Vernitvo: Platio je cenu.] Mene je kupio pre stvaranja sveta, zar ne? A vas? Kome onda pripadamo? [Vernitvo: Gospodu.] Ima li onda razloga da posumnjate pripadate li Gospodu? Kako onaj ko eli da pripada Gospodu pa je priznao svoje grehe kako moe da posumnja da li pripada Gospodu ili ne? Samo ako potpuno zanemari Boju re, ne veruje u nju i kae da je Gospod lagao. Zar to nije jedini nain da tako postupi? A ko ne veruje Bogu, uinio ga je laljivcem (1. Jovanova 5,10). Prema tome, onaj koji nije naisto pripada li Gospodu ili ne, jedino to moe jeste da se pozove na Boju re i kae da Gospod lae. Jedino to moe da uini. Jer onaj koji sumnja mora da to uini; ne mora da to uini mnotvom rei, ali ako sumnja pripada li Gospodu ili ne, drugo mu ne preostaje. Dopustio je neverstvu da ga srui i Sotoni da dobije prednost i uniti sve. To je tako. Pa ipak, iako nas je Gospod kupio, On nee uzeti ono to je kupio bez naeg pristanka. To je crta koju je Bog postavio da bi odredio slobodu svakom oveku i On sam je nikad ni za dlaku nee prei bez naeg pristanka. On potuje slobodu i dostojanstvo koje je dao razumnim stvorenjima, bilo da se radi o oveku ili anelu. On je potuje i sam nee prei tu granicu. On nee prei preko nje bez doputenja te linosti. Ali kada je dozvola data, On e doi bez ustezanja. Time se otvaraju brane i Gospod ulazi. Tako je to. Dakle, On vas je kupio, zar ne? [Vernitvo: Da.] Da li Mu elite pripadati? [Vernitvo: Da.] Uinimo to, prijatelji, praktinim, stvarnim, opipljivim. On nas je kupio, zar ne? Platio je za nas cenu? Njegovi smo po Njegovoj volji. Prema tome, kad je prisutna naa volja, iji smo onda? [Vernitvo: Gospodnji.] On je pokazao svoju volju po tom pitanju time to je platio cenu, zar ne? I kada mi obznanimo svoju volju po tom pitanju govorei: Gospode, to je i moj izbor; tim putem ide i moja volja, onda se pitam kako nas ita moe spreiti da budemo Njegovi. Moete li onda znati da pripadate Gospodu? [Vernitvo: Da.] Moete li, sada? [Vernitvo: Da.] Pretpostavimo da ujutru ustanete sa glavoboljom i da vam u toku noi nije dobro funkcionisala probava pa se oseate loe, nije vam dobro. Kako znate da pripadate Gospodu? [Vernitvo: Zato to On tako kae.] A pretpostavimo da ujutru ustanete i oseate se sjajno, vedro i prilino dobro. Kako znate da pripadate Gospodu? [Vernitvo: Zato to On tako kae.] Kada pitamo ljude: Jesu li vam gresi oproteni? ponekad odgovaraju: Da, bio sam neko vreme uveren da su bili. ta vas je uverilo? Oseao sam kao da su oproteni. Oni o tome ne znaju nita. Nemaju ni deli dokaza da su im gresi oproteni. Brao, jedini dokaz koji moemo da imamo u pogledu tih stvari jeste da BOG TAKO KAE. To je dokaz! Ne traite oseanja. Oseanja se menjaju kao vetar. Dobro znate da je tako. Nikad ne obraajte panju na njih. Nije vae da ocenjujete kako se oseate. Kad Bog kae da je tako, onda je tako, oseali vi to ili ne. Ponoviu jedan primer. Ve sam ga ranije izneo; on naglaava istinu da oseanja nemaju nikakve veze sa injenicama. Dva puta dva je etiri, zar ne? Vi znate da je tako, ali u svetu ima ljudi koji ne znaju da je dva puta dva etiri. Pretpostavimo da to nekome kaete, i on poveruje; ta mislite kako e se on oseati? Da li pretpostavljate da e se oseati kao da ste ga zgrabili i zavitlali tako da je napravio salto pa ste ga postavili na novo mesto? Ne. Kakve veze s tim ima oseanje? Koliko on onda mari kako se osea? Time ne mislim rei da zbog toga neete neto doiveti, ali jasno je, ako na oseanja gledate kao dokaz, nikad ga neete nai; ali ako ga potraite u Bojoj rei, onda ete nai dokaz koji je Bog stavio u svoju Re, odnosno Njegova boanska sila u toj Rei delotvorno deluje u onome koji veruje. Dobro, Gospod nas je kupio, zar ne? to se tie vas i mene, mi vie ne moramo sumnjati da li smo Njegovi ili nismo. Zar ne? [Vernitvo: Da.] Ali ima ljudi koji u stvarnosti to nisu, u svom stvarnom iskustvu, jer nisu dali Bogu ono to Mu po pravu pripada; nisu se pokorili Gospodu i nisu Njegovi u praktinom smislu. On ih je kupio; kako mogu znati pripadaju li stvarno Njemu? Po Njegovoj rei. Tako da sami odlue da je prihvate kao takvu. Svojim izborom. U knjiici Put Hristu str. 44 originala, nalazimo itavu filozofiju o tome. Tu saznajemo kako se moemo predati Bogu. Ovde kae da su vaa obeanja i odluke kao kule od peska, a seanje na vaa neispunjena obeanja i izneverene odluke slabe vae poverenje u sopstvenu iskrenost. I na kraju:

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

17

Vama je neophodno da razumete ta je prava mo volje. Vi ne moete spasiti sebe 42; ne moete da promenite svoje srce, ali moete odluiti da mu sluite.

Kad ovek odlui da svoju volju stavi na stranu Boje volje, onda je stvar reena. Onda je to stvar ovekovog izbora da on praktino, u sopstvenom iskustvu, zaista pripadne Gospodu. Zar, dakle, ne postaje ovek Gospodnja svojina u praktinom iskustvu upravo sopstvenim doputenjem, birajui Gospodnji put? Zar ne vidite onda da dokle god postoji vaa odluka, dokle god elite da pripadate Gospodu, vi ste stvarno Gospodnji? Vidite li to? Kad god se predamo Njemu, to je tako. Ali neki od vas ste se predali odavno, a onda, od tog vremena, obeshrabrili ste se pa se pitate pripadate li Gospodu ili ne. elimo da narod veeras zauvek ukloni s puta sumnju i pitanje, tako da se, bez obzira ta se dogodilo, neete zamarati pitanjem pripadate li Gospodu. S obzirom da ste odluili da pripadate Njemu, vi ste Njegovi, jer vas je davno pre kupio. Za tim teim. Teite li i vi za tim? Treba da to prihvatite ako se pojavi to pitanje? [Vernitvo: Amin!] Onda moemo znati da pripadamo Gospodu. Ali ponekad ujemo da ljudi kau kako misle da e to odobravati greh. Ne. To se nee dogoditi. Nikako. To e vas sauvati da ne greite. Kad ovek doe u to stanje, kad je odluio da pripada Gospodu, onda Bog deluje u njemu da hoe i ini to je Njemu ugodno, i on je hrianin. Bog e da ga uini hrianinom. To u njemu ini boanska sila. Nema ni traga odobravanju greha. U stvari, to je jedini nain da sprei odobravanje greha. Svaki drugi nain odobrava greh. Svaki drugi nain ini ono zbog ega se Gospod ali da ga ljudi mue svojim gresima. ta Gospod kae? Nego si me muio svojim gresima (Isaija 43,24). Neka naa volja i odluka bude da pripadamo Gospodu svakog svesnog trenutka u danu, i onda je to injenica. Pogledajmo i itajmo stih koji tako kae. 1. Korinanima 6,19 i poslednje rei u stihu: I da niste svoji. To je tako, zar ne? Nije vano o kome se radi, da li je on svoj? [Vernitvo: Ne.] Gospod ga je kupio i ako ne eli da pripada Gospodu, onda Mu otima ono to je Njegovo. To je zlo. Iako ne mora da bude svestan i da praktino pripada Gospodu, Gospod je kupio svakoga i svako ko odbija da pripada Gospodu, otima Gospodu ono to je On kupio i za ta je platio cenu i ovek cenu kojom je kupljen smatra manje vrednom od sebe. Zar to nije onaj sotonski duh koji je sebe elio da uzdigne iznad Boga u nebu? Gospod je sebe predao za nas; ako Mu ne dopustim da me ima, u tom trenutku smatram sebe vrednijim od cene koju je On platio to jeste, smatram sebe vrednijim od Gospoda, a to je isto ono Ja koje se sve vreme uzdie iznad Boga. O, neka u nama bude um koji je bio u Hristu, koji se liio43 samoga sebe, da Bog i ovek mogu ponovno postati jedno. I da niste svoji, zar ne? [Vernitvo: Ne.] Zar vam nije drago zbog toga? Zar vam nije drago to niste svoji? On tako kae, i to je tako, zar ne? Zato je tako? Jer ste kupljeni skupo. Poto nas je kupio, mi nismo svoji, i pred svim ljudima u svetu koji nisu svoji stoji onaj koji se pokorio Gospodu koji ga je kupio. Proslavite dakle Boga u telesima svojim i u duama svojim, to je Boje (1. Kor. 6,20 Karadi). iji su? [Vernitvo: Boji.] Ali, brao, ne moram due da se zadravam na ovim stihovima. Vi to inite; hoete li? Vi razmiljajte o njima. Mi smo itali stihove: Koji je dao sebe za nas. On nas je kupio. Koga sve? [Vernitvo: Sve nas.] Kada je to uinio? [Vernitvo: Pre stvaranja sveta.] iji smo bili pre stvaranja sveta? iji smo bili kad nas je Bog kupio? Bili smo svoji; takvi kakvi smo bili na svetu. I On je kupio nas grenike, takve kakvi smo bili? [Vernitvo: Da.] Kako je to uinio? Iskreno recite. Ovde dolazimo do sledee misli. Da li je On platio cenu i kupio nas takve kakvi smo bili? Grenici? [Vernitvo: Da.] ta je On onda kupio? Kupio nas je, kupio je sve nas takve kakvi smo bili. I kad nas je kupio takve kakvi smo bili, kupio je i nae grehe. Isaija to opisuje uboj i modrice i rane gnojave, nita zdravo. Zar nije tako? Evo jo jedan tekst: Titu 3,3-7: Jer, nekad smo i mi bili nerazumni, nepokorni, zavedeni. Robovali smo raznim poudama i nasladama, provodei ivot u zloi i zavisti, omrznuti i mrzei
42 43

Reenica dodata od strane govornika prim. prev. Ispraznio prim. izdavaa

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

17

jedan drugoga. A kad se pojavila dobrota i ovekoljublje naeg Spasitelja, Boga, on nas je spasao. Ali, ne na osnovu dela koja smo uinili u pravednosti, nego zbog svog milosra: kupanjem koje znai ponovno roenje i obnavljanje Svetim Duhom, kojega je bogato na nas izlio kroz Isusa Hrista, naeg Spasitelja, da opravdani njegovom milou postanemo naslednici, imajui nadu u veni ivot. On je to uinio; On to kae. Onda znate da je to tako. [Vernitvo: Da.] Hajde da to malo razmotrimo. On je predao sebe za nae grehe, i ova misao proima sve. On nee da uzme nae grehe premda ih je kupio bez nae dozvole. Razmotrimo to jo bolje, razvijajui ovu misao. On je dao sebe. Za ije grehe? [Vernitvo: Nae.] iji su to gresi? [Vernitvo: Nai.] On je sebe dao za njih. Poto su bili nai, kome je dao sebe kad ih je kupio? [Vernitvo: Nama.] On je sebe dao za mene, za moje grehe? [Vernitvo: Da.] Prema tome, ja stalno biram da li bih radije svoje grehe nego Njega, zar ne? [Vernitvo: Da.] To je za mene stalni izbor, zar ne? [Vernitvo: Da.] Da li i vi morate da birate? [Vernitvo: Da.] ta biste radije da imate, svoje grehe ili Hrista? [Vernitvo: Hrista.] Prema tome, od sada moe li da bude nekog oklevanja da se oslobodite svega to vam Bog pokae da je greh? Hoete li ih napustiti kada vam ih pokae? Kad vam pokae greh, recite: Radije imam Hrista nego to. I napustite ga. [Vernitvo: Amin!] Samo recite Gospodu: Gospode, odluujem. Menjau. Ti si moj izbor. Greha nema, sada imam neto bolje. Hvala Gospodu! Ima li onda razloga za bilo koga od nas da budemo obeshrabreni zbog svojih greha? Neka braa ovde su upravo to uinila. Dola su ovamo slobodna, ali Boji Duh je izveo na svetlo dana neto to nikad ranije nisu videli. Boji Duh je uao dublje nego ikad i otkrio stvari koje nikad ranije nisu videli i onda, umesto da zahvale Gospodu to je tako uradio i da se oslobode sveg tog zla i zahvale Gospodu to Ga imaju mnogo vie nego ikada ranije, poeli su da se obeshrabruju. Kazali su: Pa ta da radim? Moji su gresi preveliki. Dopustili su Sotoni da ih uvije u oblak i baci u obeshrabrenje i dan za danom ne dobijaju nikakvo dobro od ovih sastanaka. Zar to nije velika teta? Zar nije teta da ovek koga je Gospod toliko ljubio da je sebe dao za njega, tako postupa prema Gospodu kad On eli da mu se jo vie otkrije? Brao, ako se bilo ko od vas obeshrabrio, prestanimo. Ako nam je Gospod otkrio grehe o kojim nikad ranije nismo razmiljali, to samo pokazuje da On ide dublje i da e na kraju stii do dna, i kada nae posljednju neistu ili prljavu stvar, a koja nije u skladu s Njegovom voljom pa je izvadi i pokae, a mi kaemo: Radije u Gospoda nego to, onda je delo dovreno i na taj karakter moe da se stavi peat ivoga Boga. [Vernitvo: Amin!] ta biste radije da imate, karakter [Neko meu vernicima poeo je da slavi Gospoda, a drugi su se poeli osvrtati]. Nije vano. Kada bi vie vas zahvaljivalo Gospodu za ono to ste dobili, u ovome domu bilo bi veeras vie radosti. ta biste radije imali, celovitost, savrenu puninu Isusa Hrista ili neto manje od toga, uz neke vae otkrivene grehe za koje niste uopte znali da postoje? [Vernitvo: Njegovu puninu.] Ali zar ne znate da su nam Svedoanstva kazala da ne moemo dobiti Boji peat, ako postoje mrlje greha? Kako onda moemo da budemo zapeaeni Bojim peatom, koji je otisak Njegovog savrenog karaktera otkrivenog u nama, ako u nama ima greha? Ako ga vidi u nama, On na nas ne moe da stavi taj peat, otisak svog savrenog karaktera? Zato mora da kopa duboko do mesta o kojima nismo ni sanjali, jer mi ne moemo da razumemo svoja srca. Ali Gospod poznaje srce. On iskuava savest. On e oistiti srce i izvui na videlo poslednji trag zla. Dopustimo Mu to, brao; pustimo Ga da nastavi sa traganjem, i kad nam izloi nae grehe, neka srce kae: Gospode, ti si sebe predao za moje grehe. O, uzimam tebe umesto njih. Vie ih nema i ja se radujem u Gospodu. Brao, budimo iskreni prema Bogu i ponaajmo se prema Njemu onako kako to On eli. On je sebe predao za nae grehe. Prema tome, ponavljam, i vi vidite, da se radi o vanoj odluci kod vas i mene, hoemo li da imamo Gospoda ili sebe, Gospodnju pravednost ili svoje grehe, ono ta Gospod kae ili ono to mi kaemo? ta emo izabrati? [Vernitvo: Gospoda.] Po pitanju izbora nema problema kada znamo ta je Gospod uinio i ta je On nama. Nije teko izabrati. Predajmo se potpuno. A kada se ti gresi pojave pa oni su odavno predani. To i jeste razlog zato su izvueni, da bismo mogli doneti odluku. To je blagosloveno delo posveenja. I budimo sigurni da se to delo posveenja odvija u nama. Ako bi Gospod uzeo nae grehe bez naeg znanja, kakve bismo od toga imali koristi? Time bi nas samo uinio mainama. To nije Njegov cilj; zbog toga eli

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

17

da vi i ja znamo kada nai gresi nestaju, da bismo znali kada dolazi Njegova pravednost. Kada Mu se pokorimo, onda imamo Njega. Istina je da Pisma govore da smo Boja orua, i ne zaboravite da smo uvek razumna orua ne kao neki alat, pijuk ili aov koje bi ovek upotrebio. To je potpuno besmisleno. Nije tako; mi smo razumna orua. Gospod e nas upotrebiti, ako donesemo takvu odluku. Ako se odluimo da stanemo na Njegovu stranu, ako odluimo da to uini sa nama, onda je to i uinjeno jer Njegova svemona sila nastavlja da deluje. U prolosti je dao sebe za nae grehe, a sada dolazi i kae: Postoji greh. ta onda? Gospode, greh je. To je priznanje. Izvorna ideja priznanja je rei to isto. Izvorni smisao grke rei prevedene kao priznanje je rei istu stvar. To je priznanje. Gospod je rekao Davidu: Sagreio si i uinio zlo. A David je rekao: Sagreih. To je priznanje. Biblija kae: Ako priznajemo svoje grehe, on je veran i pravedan i oprostie nam grehe (1. Jovanova 1,9). Zato ih onda Bog pokazuje? Jedini razlog zato On ljudima pokazuje njihove grehe je da ih moe ukloniti. Kad meni pokae moje grehe, ja kaem: Gospode, to su gresi. A onda? Onda su oproteni. Nema ih vie. Vi ste, narode, priznali svoje grehe otkad ste doli ovamo, zar ne? Sve to vam je Gospod pokazao, zar ne? [Vernitvo: Da.] Ko god je to uinio, njemu su gresi oproteni. Tako je Gospod rekao. ta vi kaete? [Vernitvo: Amin!] A Sotona kae: Nije tako. On je laov. Ali neki ovde kazali su da Sotona po tom pitanju govori istinu. Ljudi u ovom domu kazali su Sotoni da upravo o tome govori istinu. Sotona kae: Nisu oproteni, a oni kau: Ne, nisu. Prestanimo s tim. Mi priznajemo svoje grehe da bi nam bili oproteni, i Gospod kae da jesu oproteni; ako su oproteni, onda to u Gospodnje ime i priznajmo. Avraam (po)verova Bogu i to mu se urauna u pravednost (Rim. 4,3). A obrezanje je primio kao znak, peat pravednosti koju je stekao (imao Karadi; dobio Bakoti) verom (11. stih). Gospod kae: Tada doite, veli Gospod, pa emo se suditi: ako gresi vai budu kao skerlet, postae beli kao sneg; ako budu crveni kao crvac, postae kao vuna (Isaija 1,18). ta kaete? [Vernitvo: Tako je.] Po emu to znate? [Vernitvo: Tako kae Gospod.] Odlino. Onda znate da je to tako, zar ne? Mihej 7,19: Opet e se smilovati na nas; pogazie naa bezakonja; bacie u dubine morske sve grehe njihove. Gde su onda? [Vernitvo: U morskoj dubini.] Po emu to znate? [Vernitvo: Tako kae Gospod.] Onda znate da je tako, zar ne? Kako bi vas onda iko ikad mogao uznemiriti podseajui vas na vae grehe? Psalam 103,12: Koliko je istok daleko od zapada, toliko udaljuje od nas bezakonja naa. Koliko su daleko od vas sada kad ste ih priznali? Koliko daleko? [Glas: Koliko je istok daleko od zapada.] Zato onda to tako ne kaete? Sotona dolazi i kae: Nisu oproteni; svaki je greh pred tvojim oima. Zar ih ne vidi? Jesu li? [Vernitvo: Ne.] Neko kae: Video sam ih tamo. To nije tano. Sotona je maioniar i ini da stvari izgledaju drugaije nego to jesu. Ali vi gledate u njih i kaete: Da, tako je. Nije tako. Gospod kae da su daleko od nas koliko je istok daleko od zapada. Nalaze se u dubini morskoj, i beli su kao sneg. Hvala Gospodu! Isaija 38,17. To je poslednji tekst koji emo veeras proitati. Evo, na mir doe mi ljut jad; ali tebi bi milo da izvue duu moju iz jame pogibli, jer si bacio za lea svoja sve grehe moje. Koliko njih? [Vernitvo: Sve.] Za lea. Gde su onda? [Vernitvo: Za leima.] Mi smo pred Njegovim licem, a gresi su za Njegovim leima. Ko je izmeu nas i njih? [Vernitvo: Bog.] A On je na svom prestolu, zar ne? Kad sam svoje grehe priznao Gospodu, On i Njegov veni presto nalaze se izmeu mene i tih greha, a Sotona niti iko drugi u vasioni ne moe da ih vrati, jer bi morao da ukloni Gospoda i Njegov presto pre nego to bi mogao da mi vrati te grehe. I ja u se zbog toga radovati. Kako moemo znati te stvari? Moemo li znati da ih znamo? Kako moemo znati da ih znamo? Gospod tako kae. A kad On tako kae, a mi verujemo, to je vera. Sotona kae: Ne znamo ih. Mi kaemo: Znamo ih. Sotona kae: Ne, tu su. Mi kaemo da nisu tu. Oni su u morskoj dubini. [Glas: Slava Gospodu!]

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

17

Kada ovek tako postupa, onda Bog ima neto na ta moe da stavi svoj peat. Kada Gospod kae da: tvoji su gresi oproteni, da ih je bacio za lea svoja, a ovek to ne veruje, ima li neto na ta Bog moe da stavi svoj peat? Nema. [Neko je traio da se ita Isaija 43,25 i stareina Don je to uinio.] Ja, ja sam briem tvoje prestupe sebe radi, i grehe tvoje ne pominjem. Postoje mnogi drugi tekstovi kao ovaj koje bismo mogli da navedemo. Jedan se nalazi u Jevrejima 8,12: I njihovih greha se vie neu seati. Drugi je u Jezekilju 33,16: to je zgreio nita mu se nee spomenuti. Ovde Gospod kae da se nee seati naih greha. Gospod ih nikad vie nee spomenuti. To radi Sotona. Brao, verujmo Gospodu! Kada to verujemo, Bog e vama i meni dati obrezano srce, peat pravednosti verom koju imamo i On to moe uiniti jer postoji neto na ta moe da stavi svoj peat. I kada to uini ovek pojedinac, on prima peat pravednosti. I ako mi kao telo, kao Crkva, to verujemo, onda moemo sa savrenim poverenjem moliti za izlivanje Njegovog Svetog Duha i strpljivo i s pouzdanjem ekati, znajui da e svakako doi u vreme koje On bude odredio.

Poruka treeg anela Br. 18.

Stareina A. T. Jones
U naem sinonom prouavanju hteli smo da saznamo kako moemo znati da imamo Avramov blagoslov i tako se pripremiti da budemo sigurni, da sa pouzdanjem moemo traiti Bojeg Duha. Ali ima jo toga. Gospod nam je dao druge dokaze na kojima moemo da zasnivamo svoje savreno poverenje u Njega, u Njegovu pravednost; da On pripada nama da imamo pravednost verom, tako da sa punim pouzdanjem moemo da traimo Njegovog Svetog Duha i zahvalimo Gospodu to Ga imamo. Setimo se teksta koji glasi: Hristos nas je otkupio od prokletstva Zakona tako to je radi nas postao prokletstvo. Jer, zapisano je: Neka je proklet svako ko je obeen o drvo da Avraamov blagoslov doe u Hristu Isusu, da posredstvom vere (kroz veru Karadi) dobijemo obeanog Duha (Galatima 3,13.14). Avramov blagoslov je pravednost verom koju treba da imamo da bismo primili i da moemo imati obeanje Duha i to takoe kroz veru. Prema tome, kad imamo taj dokaz, savreno Boje delo koje se ispoljava na nae potpuno zadovoljstvo, da se moemo u savrenoj poslunosti moliti za Svetoga Duha, ne bi li onda trebalo da i Njega primimo verom? Zar ne bi trebalo da zahvalimo Bogu to pripada nama? I da jednostavno ostaje na Njemu da Ga obelodani po svojoj volji, kada to moe da zahteva prilika ili bude potrebno? Prouimo, dakle, neke druge dokaze koje je dao prouimo ih veeras u vezi s onim to smo sino prouavali, tako da pred nama bude svee ono to nam je sam Gospod otkrio, na emu moemo da zasnivamo svoje pouzdanje pred Njim, zahvaljujui kome moemo da budemo sigurni gde se nalazimo i na osnovu ega se moemo moliti sa pouzdanom verom. A kada se molimo po Njegovoj volji i traimo ono to je obeao, On nas usliava. I ovo je pouzdanje koje imamo u njega: da nas slua ako ta molimo po njegovoj volji. I kad znamo da nas slua kad to molimo, znamo da stvarno imamo ono to smo od njega iskali (1. Jovanova 5,14.15 arni). I onda moemo da Mu zahvalimo to je to nae. Ponimo sa petim poglavljem Rimljanima, dvadesetim stihom. Pravi cilj, ili, mogli bi da kaemo, jedan od glavnih ciljeva naeg veeranjeg prouavanja je da vidimo koje mesto ima Boji zakon u ovom predmetu pravednosti verom; koje mesto ima Boji zakon u naem sticanju pravednosti iskljuivo posredstvom Isusa Hrista, a to je jednostavno jo jedna faza iste misli koju smo sino obraivali, o dokazu koji nam je Gospod dao da sa pouzdanjem moemo da verom prihvatimo obeanje Svetoga Duha. Zakon je uz to uao da prestup bude jo vei ( arni). Drugim reima, Rimljanima 3,20 poslednje rei rei koje svi dobro poznajemo jer posredstvom Zakona (kroz zakon Karadi) dolazi samo spoznanje greha. Zato je bio dat zakon na kamenim ploama prvi cilj zbog koga je dat? [Vernitvo: Da pokae ta je greh.] Da se umnoi greh; da se spozna greh. Prema tome, Zakon je uz to uao da prestup bude jo vei; da se greh pojavi, da bi se pokazao takvim kakav jeste. U sedmom poglavlju Rimljanima, u dvanaestom i trinaestom stihu Pavle kae kako se njemu pokazao: Zakon je sam po sebi svet, i zapovest je sveta, i pravedna, i dobra. Znai li to da je dobro meni postalo smrt? Daleko od toga. Nego greh, da bi se pokazao kao greh, posredstvom dobroga izdejstvovao mi je smrt, da bi greh posredstvom zapovesti postao preko svake mere grean. (arni). Dakle, da prestup bude jo vei i da postane preko svaka mere grean to je prvi cilj davanja zakona, zar ne? Nastavimo da itamo u Rimljanima 5: Zakon je uz to uao da prestup bude jo vei; ali, gde se umnoio greh, milost (blagodat) se umnoila jo vie (kombinovani prevod arni-Savremeni srpski prev.). Da li je zakon doao samo zbog sebe, tako da se greh prikazao sam za sebe, potpuno sam? [Vernitvo: Ne.] On je jednostavno sredstvo s drugim ciljem sredstvo da se ostvari drugi cilj koji nadilazi spoznaju greha. Zar nije tako? [Vernitvo: Da.] Prema tome, gde se greh umnoava gde se onda umnoava blagodat? [Vernitvo: Na istome mestu.] Stvarno?

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

18

[Vernitvo: Da.] Meutim, da li pie ovako: Gde se umnoio greh onde se umnoila blagodat? [Vernitvo: Ne, pie: jo vie.] Zar ne bi bilo dovoljno kad bi se blagodat umnoila tamo gde obiluje greh? To bilo dovoljno, ali sami znate da to nije nain na koji Gospod deluje. On ini da sve bude savreno dobro potpuno dobro, toliko dobro kako to samo Bog moe uiniti. Dakle onda gde se umnoio greh, blagodat se umnoila jo (mnogo KJV) vie. [Vernitvo: Amin!] Onda, brao, kad nam je Gospod svojim zakonom dao spoznaju greha, u tom trenutku, upravo po tom pitanju blagodat je mnogo obilnija od spoznaje greha. Zar nije tako? [Vernitvo: Da.] Evo jo jedan tekst: Jer posredstvom Zakona (kroz zakon Karadi) dolazi samo spoznanje greha. I mi smo to iskusili: kad zakon daje spoznaju greha, u tom istom trenutku, na tom istom mestu i u toj istoj stvari blagodat Boja je obilnija od spoznaje greha. Ali kad zakon omogui spoznaju greha, ko osvedoava oveka? [Vernitvo: Boji Duh.] Meutim, pre nego to proitamo odlomak koji to kae, da vidimo ta smo do sada zakljuili iz onoga to smo itali ta emo vi i ja od sada imati od spoznaje greha? [Vernitvo: Izobilje blagodati.] Dakle, kad vidimo grehe, vie nema mesta obeshrabrenju, zar ne? [Vernitvo: Nema.] Nema mogunosti za njega. Kao to vidite, nemogue je da se vi i ja obeshrabrimo ili da se mrgodimo zbog spoznaje greha. Poto, bez obzira koliko velika ta spoznaja bila, bez obzira koliko nam je greha otkriveno i kojih smo postali svesni, upravo sada, u ovom trenutku, kada se radi o tim stvarima i u ovom naem doivljaju, Boja blagodat je mnogo obilnija od sve spoznaje greha. I opet ponavljam, kako je mogue da se obeshrabrimo? Brao, zar nije istina da Gospod eli da budemo dobre volje? [Vernitvo: Amin!] Budite dobre volje! U tekstu koji imamo pred sobom nalazimo istu misao. Jovan 16,7.8: Ali, govorim vam istinu. to nam On govori? [Vernitvo: Istinu.] Odlino! Uz to nam je rekao: Saznaete istinu, i istina e vas osloboditi (Jovan 8,32). Zar to onda nije tako? Nego vam ja istinu govorim: bolje je za vas da ja idem; jer ako ja ne idem, uteitelj nee doi k vama (Jovan 16,7 Karadi). Ko nee doi? [Vernitvo: Uteitelj.] Uteitelj? Da li mu je to ime? Da li je On Uteitelj? [Vernitvo: Da.] A ako odem, poslau vam ga. Kad on doe Ko e doi? [Vernitvo: Uteitelj.] Kad on doe, dokazae (prekorie KJV) [ili: osvedoie] da je svet u zabludi u pogledu greha, pravednosti i suda. Ko e to da radi? [Vernitvo: Uteitelj.] Zar Uteitelj osvedoava o grehu? [Vernitvo: Da.] Da li je On Uteitelj kada to ini? [Vernitvo: Da.] Nema sumnje da svako eli da to prihvati. Kad prekorava zar On nije prekoravalac, a Uteitelj u nekom drugom trenutku? [Vernitvo: Ne.] Upravo Uteitelj prekorava, Gospodu hvala. Uteitelj prekorava, hvala Gospodu! ta onda dobijamo od ukora zbog greha? [Vernitvo: Utehu.] Dobijamo utehu u trenutku kada je ona potrebna. Zar da budemo onda vie obeshrabreni nego zbog spoznaje greha? Zar upravo to nije misao koju smo nali itajui iz petog poglavlja Rimljanima? Zar onda ne vidite da kada se u mislima priseamo da upravo u trenutku i vremenu i mestu kada se greh umnoava, tada se blagodat jo vie umnoava, i da upravo u trenutku kada nas Sveti Duh osvedoava o greh, tada je On Uteitelj koji to ini. Zar ne vidite kako u svemu tome imajui sve to na umu imamo trajnu pobedu nad Sotonom? Moe li Sotona uspeti kod oveka koji u tom trenutku veruje Bogu? Ne. Sotona dolazi i kae: Vidi kakav si grenik. Hvala Gospodu: Gde se umnoio greh, blagodat se umnoila jo vie. [Vernitvo: Amin!] Dobro, rei e neko. Vrlo duboko sam osvedoen o grehu. ini mi se da nikad ranije u ivotu nisam bio tako duboko osvedoen o grehu. Hvala Gospodu, dobili smo vie utehe nego ikad ranije u ivotu. Zar ne vidite, brao, da je to tako? [Vernitvo: Tako je!] Zahvalimo onda Gospodu za to. [Vernitvo: Amin!] Voleo bi da znam zato ne bismo odmah hvalili Gospoda. Ali u Rimljanima 5,20 ima jo neto vie. O emu se radi? Prvo, ustanovili smo da zakon ini da se greh umnoava kako bi se blagodat umnoila jo vie, kako bi nas ona dovela Hristu. Zbog ega su onda ove dve stvari povezane? Zakon ini da se greh umnoava da bi se jo vie umnoila blagodat. Zbog ega je ovo dvoje zajedno? Da bi, kao to je greh vladao pomou smrti Mi znamo da je tako, zar ne? Tako je. Zakon ini da se greh umnoi, da bismo bili dovedeni do obilja blagodati, s ciljem da bi, kao to je greh vladao pomou smrti, tako i milost (blagodat Karadi) vladala.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

18

ta znai izraz tako i? Svakako. Tano tako. Zar onda Bog nee uiniti da u naem ivotu vlada izobilna blagodat, ba kao to je greh vladao u svetu? [Vernitvo: Da.] Ali zapazite, kada blagodat izobilnije caruje, kakva je onda razlika izmeu sadanje slobode od greha i ranijeg ropstva? Da bi, kao to je greh vladao pomou smrti, tako i milost vladala pomou pravednosti koja vodi u veni ivot kroz Isusa Hrista, naeg Gospoda. Hajde da sada vidimo celu priu. Zakon je uz to uao da prestup bude jo vei da bismo nali jo izobilniju blagodat, koja obiluje u svemu tome, a ova blagodat obiluje pravednou za veni ivot posredstvom Isusa Hrista, Gospoda naega (arni). Zato se onda pojavio zakon? [Glas: Da nas vodi Gospodu.] Zbog ega se pojavio? [Glas: Da nas vodi Hristu.] Da. Vidite li to? Kad god neko u ovome svetu uzima deset zapovesti kada bilo koji grenik u ovome svetu koristi deset zapovesti za bilo ta drugo osim da doe Isusu Hristu, sa kakvim ih ciljem onda koristi? [Vernitvo: Pogrenim.] On izopaava svrhu koju je Bog namenio zakonu, zar ne? [Vernitvo: Pogrena svrha.] On izopaava cilj koji je Bog namenio zakonu, zar ne? [Vernitvo: Da.] Prema tome, kada se ljudi slue Bojim zakonom sa bilo kojim drugim ciljem, osim zato da mogu doi Isusu Hristu, oni koriste zakon onako kako Bog nikad nije nameravao da on bude koriten. Dakle, zakon nas dovodi Hristu. To je jasno. Zbog ega? [Vernitvo: Da budemo opravdani.] ta zakon eli od vas i od mene? Ima li on kakvih zahteva pre nego to doemo Isusu Hristu? Kad nas zakon nae, zahteva li on neto od nas? [Vernitvo: Zahteva pravednost.] Kakvu pravednost? [Vernitvo: Savrenu pravednost.] iju? [Vernitvo: Boju.] Zar Boju pravednost? [Vernitvo: Da.] Samo onu pravednost koju Bog pokazuje u svom ivotu i u nainu na koji deluje? [Vernitvo: Da.] Hoe li se taj zakon kod vas i mene zadovoljiti sa bilo im manjim? Hoe li prihvatiti bilo ta manje od toga, manje od debljine vlasi? [Vernitvo: Ne.] Kada bismo mogli da ga ispunimo tako da nam fali jo samo debljina vlasi i to bi bilo daleko od dovoljnog; promaili bismo. Otvorimo Poslanicu Timotiju! Pavle nam kae ta zakon trai od vas i od mene, ta trai u nama, takoe. Prva Timotiju 1,5: A namera je (cilj, predmet, svrha) zapovesti ljubav ( Karadi). Koja vrsta ljubavi? [Vernitvo: Boja ljubav.] Od istog srca. Kakvog srca? [Vernitvo: istoga srca.] I dobre savesti. Kakve savesti? [Vernitvo: Dobre.] I vere nelicemerne. Ovo zakon eli da nae u vama i meni, zar ne? Hoe li od vas i mene prihvatiti ita manje od onoga to zahteva savrenu ljubav koja proizlazi od istoga srca i dobre savesti i vere nelicemerne? Ne, nikada. Jasno je, on jednostavno zahteva savrenstvo. Onda, imamo li mi ima li iko u svetu takvu vrstu ljubavi koju bi mogao da ponudi Bojem zakonu? [Vernitvo: Nema.] Ima li prirodno iko ovakvu vrstu savesti? [Vernitvo: Nema.] Nema. Dakle, zakon postavlja veeras ovaj zahtev svakome oveku na zemlji, bez obzira ko on bio. On ga postavlja vama i meni; on postavlja taj zahtev pred ljude u Africi i pred sve ljude na zemlji, i nee prihvatiti nita manje od toga ni od koga od njih. Ali veeras govorimo o sebi. Prema tome, zakon veeras prilazi k vama i meni i kae: Hou ljubav; hou savrenu ljubav Boju ljubav. elim da je vidim sve vreme u tvom ivotu. I elim da vidim kako potie iz istoga srca i dobre savesti i nelicemerne vere. Eto, to je situacija u kojoj se nalazimo. Neko e rei: Nemam je. Uinio sam najbolje to sam mogao. Ali zakon e rei: To nije ono to elim. Hou tvoje najbolje. Hou savrenstvo. Uopte ne marim za ono to ti radi; hou ono to Bog radi. Nije mi stalo do tvoje pravednosti; od tebe hou Boju pravednost. Ne elim tvoje delovanje. elim Boje delovanje u tvom ivotu. To zakon govori svakom oveku. A onda kad ostanem bez rei na prvo pitanje i ak kad sam rekao da sam uinio najbolje to sam mogao, onda vie nemam ta da kaem. Zar i Pismo ne govori: Da sva usta umuknu (Rim. 3,19)? Upravo to, zar ne? Ali onda dolazi tihi neni glas koji govori: Evo savrenog ivota; evo Bojeg ivota. Evo istoga srca; evo dobre savesti, evo nelicemerne vere. Odakle potie ovaj glas? [Vernitvo: Od Hrista.] Oh, od Gospoda Isusa Hrista koji je doao i stao na moje mesto u telu u kome ivim. On je iveo ovde. Tu se ispoljila savrena Boja ljubav, savrena istota srca. Tu se pokazala dobra savest i nelicemerna vera uma koji je ovde bio u Isusu Hristu.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

18

Prema tome, On jednostavno dolazi i kae mi: Evo, uzmi ovo! To e zadovoljiti; hoe li? [Vernitvo: Da.] ivot koji se ispoljio u Isusu Hristu zadovoljie zakon. istota srca koju Isus Hristos daje to e zadovoljiti zakon. Dobra savest koju On moe da stvori, to e zadovoljiti. Nelicemerna vera koju On daje to e zadovoljiti. Hoe li? [Vernitvo: Da.] Onda zar to nije ono to zakon zahteva sve vreme? Zakon eli Isusa Hrista, zar ne? [Vernitvo: Da.] To zakon eli; to je isto ono to zahteva u petom poglavlju Rimljanima, zar ne? Ali ta zahteva u vezi sa mnom? Zahteva Hrista u meni jer zakon eli da vidi Njega u meni. Zar nije onda cilj Bojeg zakona samo Hristovo jevanelje? Hristos u vama, nada slave (Koloanima 1,27 Karadi). Da, to je to. Rimljanima 5,1.5: Poto smo, dakle, opravdani verom, imamo mir s Bogom kroz naeg Gospoda Isusa Hrista, jer se Boija ljubav ve izlila u naa srca kroz Svetog Duha, koji nam je dat. To je ljubav, vrhunska ljubav. Dela 15,8.9: I Bog, koji poznaje srca, potvrdio ih je davi im Svetoga Duha kao i nama, i nije napravio nikakvu razliku izmeu nas i njih, oistivi njihova srca verom. Tu je Boja ljubav iz istoga srca. Jevrejima 9,14: Koliko e vie krv Hrista, koji je kroz venoga Duha samoga sebe bez mane prineo Bogu, istiti nau savest od dela koja vode u smrt, da moemo da sluimo Bogu ivome? Tu je ista savest, brao, i to je Boja ljubav iz iste savesti. Onda ova vera koju On daje, za koju nas osposobljava da je drimo Isusova vera koja nas osposobljava da drimo Boje zapovesti tu je Boja ljubav ispoljena iz nelicemerne vere. Dakle, poruka o Bojoj pravednosti verom u Isusa Hrista dovodi nas do, ali i donosi nam savreno ispunjenje Bojeg zakona, zar ne? [Vernitvo: Da.] Onda je to svrha i cilj i jedinstven element poruke treeg anela, zar ne? [Vernitvo: Da.] To je Hristos. Hristos u svojoj pravednosti. Hristos u svojoj istoti. Hristos u svojoj ljubavi. Hristos u svojoj blagosti. Hristos u svom itavom biu. Hristos i to razapet. To je poruka, brao. Radujemo se zbog nje; radujmo se njoj. [Vernitvo: Amin!] Prema tome, kada imamo Isusa, kada smo Ga primili verom i kada zakon stoji pred nama ili mi stojimo pred njim i on postavlja svoj udesni zahtev za ljubavlju, mi moemo da kaemo: Evo ga. U Hristu je i On je moj! Iz istoga srca Ovde je u Hristu, i On ju je dao meni dobru savest. Hristova krv ju je stvorila u meni. Evo je. Veru nelicemernu, Isusovu veru. On mi je dao. Evo je. I onda, kao to nam kae u Put Hristu, mi moemo sada doi k Isusu i oistiti se od greha i stati pred zakon bez ikakvog stida ili grie savesti. Tako je. Brao, kad imam ono to me savreno usklauje sa Bojim zakonom, onda sam zadovoljan i ne mogu drugaije nego da se radujem zbog toga. Otvorimo sada i itajmo tree poglavlje Rimljanima. Tu je iznesena cela pria bez ikakvog daljnjeg prouavanja; dovoljno je proitati tekstove. Rimljanima 3,19-22. Sada moemo da kaemo amin na svaku re koju proitamo. A znamo Zaista je tako. da sve to Zakon govori, govori onima koji su pod Zakonom, da sva usta umuknu i da ceo svet bude kriv pred Bogom. Zar nije tako? Ono to mi govori da sam grenik ne moe da mi kae da sam pravedan. A sada odlino. Kada? [Vernitvo: Sada.] U redu, kaimo to tako, brao. A sada se bez zakona javi pravda (pravednost arni) Boja (Karadi). Tako je, zar ne? [Vernitvo: Da.] Zakon ne moe objaviti tu pravednost u nama, jer je mi ne vidimo u zakonu. Ona se tu zaista nalazi, ali smo mi tako zaslepljeni da je ne vidimo na tom mestu. Greh nas je tako zaslepeo i iskvario da je ne vidimo u zakonu. Pa i kada bismo bili u stanju da je tamo vidimo, ne bismo je mogli stei na tom mestu, jer u nama nema nita podesno za taj posao, sa ime bismo mogli poeti. Potpuno smo bespomoni. Zato sad se bez zakona javi pravda Boja, pravda (pravednost arni) Boja verom Isusa Hrista u sve i na sve koji veruju ( Karadi). O emu Bog ovde govori? [Vernitvo: O veri.] ta je prava vera? Podlonost volje Njemu, pokoravanje srca Njemu, usmeravanja oseanja prema Njemu. Na to misli za one koji Ga budu primili, jer verovati znai primati kada Bog govori. Tako pie u prvom poglavlju Jevanelja po Jovanu, 12. stih: A onima koji su ga primili, dao je mo da postanu Boija deca onima koji veruju u njegovo ime. A pravda Boja verom Isusa Hrista u sve

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

18

i na sve koji veruju; jer nema razlike. Moe li je onda svako ovde veeras imati? Moe li? Moe, jer verujemo. Dakle, to je onda cilj zakona, zar ne? Dovesti nas Isusu Hristu da se opravdamo verom, da verom postanemo pravedni, da Njegova pravednost pravednost Boja u Hristu postane naa pravednost? To je sve. Kada se to obistini, kada smo doli do ovde, onda kakva je korist od zakona? Zbog ega postoji? [Vernitvo: Da svedoi.] Tano. itajmo onda sada deo dvadeset prvog stiha kojeg nisam proitao: A sad se bez zakona javi pravda Boja, posvedoena od zakona (o kojoj svedoe Zakon i proroci Savr. srpski prev.) (Karadi). Za sada ne treba dalje da itamo. Meutim, i to drugo pripada tamo. Dakle, kada zakon ukae na greh da bismo mogli da imamo spoznaju o izobilnoj blagodati koja uklanja greh, onda blagodat caruje pravednou za ivot veni, kroz Isusa Hrista a mi ovu Boju pravednost usvajamo verom u Hrista kroz delovanje zakona, i ova spoznaja greha nas je dovela Hristu i mi imamo Njega; zadovoljeni su svi zahtevi zakona koji su postavljeni pred nas. Poto su zadovoljeni svi njegovi zahtevi postavljeni pred nas, on e se toga drati i nastaviti da govori kako su zadovoljeni. Da li je to u redu? Kada je zakon pred nas postavio zahteve koje ne moemo da zadovoljimo ni na koji drugi nain osim tako da Isus Hristos bude u nama, onda, hoe li Boji zakon, dokle god tako ostanemo, stati i rei: U redu je, ja sam zadovoljan? [Vernitvo: Da.] Ako iko u to pone sumnjati i kae: Nije tako, imamo li svedoke koji e dokazati da je tako? Pazite sada ovo: iz vie razloga potrebno je da imate svedoke. Jedan u vezi s nama i naim linim iskustvom je ovaj: Kada Bog govori i mi to verujemo, onda znamo, svako za sebe, da imamo Hristovu pravednost, da imamo pravo na nju, da nama pripada i da to se nje tie moemo biti savreno mirni. Ali postoje i drugi koji to treba da znaju. Mogu li to oni znati kada im kaem? [Vernitvo: Ne.] Mogu li to znati po tome to u rei da se s tim slaem i da je to tako i da je zato tako? Hoe li ih to osvedoiti? Da li im je to dovoljan dokaz? [Vernitvo: Ne.] Njima je potrebno neto vie od moje rei. Zar ne vidite da se Bog pobrinuo za ovaj zahtev i dao nam svedoke kojima se mogu obratiti pa mogu otii i pitati ih ta god ele, bez obzira imamo li stvarno to to tvrdimo ili ne. Zar nije tako? [Vernitvo: Da.] Oni ne moraju da dou i da nas pitaju; naravno ako nas pitaju, mi im moemo rei ono ta nam je Gospod rekao da kaemo, i ako to nije dovoljno, mogu da odu i pitaju ove svedoke. Moemo rei: Imam neke prijatelje. Oni me poznaju od roenja. Poznaju me bolje nego to ja sebe poznajem i ako elite neto vie od onoga to kaem, idite i pitajte ih. Rei e vam. Koliko njih postoji? [Vernitvo: Deset.] Vredi li ta njihova re? Govore li oni istinu? Ah, pa oni su sami istina. Oni su istina. Psalam 119,142. Prema tome, nemogue je da svedoe drugaije nego da posvedoe istinu. Kada oni kau da je ovaj zahtev ispunjen: Zadovoljan sam ivotom ove osobe, to je dovoljno za svakoga u vasioni, zar ne? [Vernitvo: Da.] Prema tome, onaj koji tvrdi da veruje u Isusa i prihvata Boju pravednost koja dolazi onome koji veruje u Isusa da li je njegova tvrdnja dovoljna za ovaj svet? [Vernitvo: Nije.] Da li je dovoljna njegova re? [Vernitvo: Nije.] Oni e rei, a ima i dovoljno onih koji e da kau: Da, verujemo u Spasitelja. I ja imam pravo na Njegovu pravednost, na savrenu svetost i savreno posveenje; nisam ve deset godina sagreio i iznad sam svih iskuenja, i ja to znam. Odakle to zna? Pa oseam to u svom srcu. Oseam to u svom srcu ve nekoliko godina. Ovo nije nikakav dokaz, jer srce je prevarno vie svega i opako (Jeremija 17,9). Koliko je prevarno? [Vernitvo: Vie svega.] Zar svega? [Vernitvo: Da.] ak i vie od Sotone? [Vernitvo: Da.] Da li je srce stvarno prevarno iznad svega? [Vernitvo: Da.] On tako kae, razumeli mi to ili ne. Ono je prevarno vie od Sotone, zar ne? [Vernitvo: Da.] Srce e me prevariti bre i ee nego Sotona. Prema tome, kada taj ovek tako osea u svom srcu, da li je to neki dobar dokaz? Kada mi srce govori da sam dobar, ta ono radi? [Vernitvo: Vara te.] Solomon je rekao: Ko se uzda u svoje srce, bezuman je (Prie 28,26). I ne samo to je bezuman, on je po tom pitanju prevaren, zar ne? [Vernitvo: Da.] Ve je dovoljno loe kada je mudar ovek prevaren, ali kada je bezuman prevaren, do ega e to dovesti? Prema tome, kada se radi o tako vanom pitanju ne moemo da se pouzdamo u takve stvari. Nikako. Nama je potreban bolji dokaz od ljudskog srca da je dobio Boju

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

18

pravednost i da je sve u redu i da je spreman za sud i da ve deset godina nije sagreio, da je svet i posveen i slobodan od iskuenja, i tako dalje, i tako dalje. Potrebno je neto bolje od toga i injenica je da je Isus dosta dugo bio na ovome svetu i dok se ovde nalazio nikad nije bio slobodan od iskuenja. Ni hriani nisu, dokle god ive. Dakle, ovaj dokaz nije dovoljan. elimo neto vie od toga. I ako taj ovek, koji tvrdi da ima Boju pravednost verom Isusa Hrista, ima samo to za svedoka, i njegovo svedoenje je samo na tome zasnovano, ta onda vredi njegova tvrdnja? [Vernitvo: Nita.] Uopte nita. To je prevarna tvrdnja. Nikada je ne moe ostvariti. Zato nas Gospod nije ostavio na tome. Sino smo u naem predavanju saznali da ako elimo znati da je to tako u naem ivotu, onda ne smemo da gledamo unutar sebe da vidimo da li je tako, ve na ono to Bog kae da vidi da li je to tako. Kad smo nali Isusa Hrista i kad Ga imamo, onda Gospod ne eli da gledamo unutar sebe da vidimo da li je On tu. On se pobrinuo za svedoke; njihovo svedoenje govorie nam stalno da je On ovde i oni e svakome govoriti da je tu. Pravednost se Boja sada pokazuje da biva verom Isusa Hrista i kad je tako, posvedoena je od zakona. Dakle, zadatak zakona je prvo da nas dovede Hristu, a nakon to nas je doveo Hristu i mi smo Ga nali, onda nam svedoi da je to upravo tako. Prvo daje spoznaju greha, a onda svedoi o pravednosti Bojoj koja je verom. Prema tome, svako ko Boji zakon u bilo koje vreme koristi za bilo koju drugu svrhu osim ove dve, ta radi sa njime? [Vernitvo: Izopauje ga.] On izopauje celu stvar. Koristi zakon za ciljeve kojima ga Bog nikad nije namenio. Dakle, kad ovek ili aneo koristi Boji zakon na bilo koji drugi nain ili za bilo koju drugu svrhu osim ove dve ovek moe da ih koristi za obe, ali aneli samo za jednu on je izopaio Boji zakon. Odakle potie naa pravednost? [Vernitvo: Od Boga.] I pravda njihova od mene, veli Gospod (Isaija 54,17). 2. Korinanima 4,6: Bog, koji je rekao: Neka svetlost zasvetli iz tame, zasvetleo je u naim srcima da se prosvetlimo spoznanjem Boije slave na Hristovom licu (u licu (Isusa) Hrista arni). Gde nalazimo spoznaju Boje slave? [Vernitvo: U licu Isusa Hrista.] U licu Isusa Hrista. A sada 2. Korinanima 3,18 Bakoti. Mi pak svi, koji otkrivena lica kao u nekom ogledalu gledamo slavu Gospodnju, preobraavamo se u tom istom licu (preobraavamo se u istu sliku arni; u ono isto oblije Karadi) iz slave u slavu, kao od Duha Gospodnjega ta onda vidimo u licu Isusa Hrista? [Vernitvo: Gospodnju slavu.] ta je Gospodnja slava? Mi smo ovde itali, reeno nam je ovde Duhom Bojim, da je poruka o Bojoj pravednosti verom Isusa Hrista poetak slave koja rasvetljuje celu zemlju. ta je onda Gospodnja slava? Njegova pravednost, Njegov karakter. Gde je nalazimo? U Isusu Hristu. Tu je Boja slava otkrivena u licu Isusa Hrista. Kao to vidite, On je to rekao. Tamo treba da je traimo. Traimo li pravednost od zakona? [Vernitvo: Ne.] ak i onda kad smo dovedeni Hristu, traimo li od zakona pravednost? [Vernitvo: Ne.] Gde traimo pravednost? U licu Isusa Hrista. Tako mi (pak) svi koji otkrivenim licem gledamo slavu Gospodnju, preobraavamo se u ono isto oblije iz slave u slavu (Karadi), iz pravednosti u pravednost, iz karaktera u karakter, iz dobrote u dobrotu, kao od Gospodnjeg Duha. Zar ne vidite kako Boja pravednost i Sveti Duh idu ruku pod ruku? Zar ne vidite da kada steknemo pravednost verom Isusa Hrista, taj Avramov blagoslov, onda nas Sveti Duh ne moe ostaviti po strani. To dvoje ne moete da razdvojite. Oni pripadaju zajedno. Kada imamo to i znamo da to imamo verom u Njegovu re, onda On kae da imamo pravo iskati Svetoga Duha, kao i da Ga primimo. Pogledajte ovo! Galatima 4,5: On je doao Da otkupi one koji su pod Zakonom, da postanemo sinovi. A poto ste sinovi, Bog je u vaa srca poslao Duha svoga Sina. On Ga alje. On Ga ne eli zadrati. On Ga alje u srce. On je dar. Zato kaem, zar ne vidite da je nemogue drati odvojene Boju pravednost i Svetoga Duha? Prema tome preobraavamo se u ono isto oblije iz slave u slavu, kao od Gospodnjeg Duha i kada se u nama pojavi Boje oblije u Isusu Hristu, ta onda? Onda dolazi otisak, peat Boji. O tome ste sluali u drugim predavanjima. Kada gledamo u lice Isusa Hrista, i nigde drugde, nakon to smo primili Boju pravednost verom u Njega i stalno gledamo u Njegovo slavno lice koje odraava

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

18

Boju slavu, posledica toga je da se menjamo u to isto oblije, savrenu Boju sliku koja se obnavlja u nama delovanjem Svetoga Duha na duu. A kada se to dogodi, onda je isti Boji Duh ovde da utisne peat ivoga Boga, veni otisak Njegovog lika. Dakle, nakon to smo doli Hristu, nakon to smo Ga nali, mi ne oekujemo pravednost od zakona. Gde je traimo? [Vernitvo: U licu Isusa Hrista.] U licu Isusa Hrista i dok to inimo, ta kae zakon? [Vernitvo: To je ispravno.] Zakon svedoi: Tamo treba gledati. To je ono to elim da imate. To zadovoljava. Mi se savreno slaemo. Gde gledaju nebeski aneli? Da li gledaju u zakon da vide jesu ili ispravni ili ne? [Glas: Uvek gledaju lice naeg Oca.] Jer, kaem vam: njihovi aneli na nebesima stalno gledaju lice moga Oca, koji je na nebesima (Matej 18,10). Prema tome, odakle dolazi pravednost anela? [Vernitvo: Od Boga.] Od Boga preko Isusa Hrista, zar ne? I ta radi zakon kod Bojeg prestola, taj temelj Njegovog prestola, ta tamo radi izvorni primerak Njegovog zakona? Kad aneli gledaju lice Onoga koji sedi na prestolu, ta tamo radi zakon koji ovek nikad nije dotakao, niti e dotai? On svedoi o Bojoj pravednosti koju stiu bez zakona. To je oduvek bila ideja korienja Bojeg zakona. Kad su ljudi sagreili i protiv Gospodnjih zapovesti uinili neto u vezi sa stvarima koje nisu trebali da uine pa su krivi, onda je trebalo da prinesu rtvu da bi dobili oprotenje. Trea Mojsijeva 4. Kao sada, i onda su zapovesti svedoile o pravednosti koju su sticali verom u Isusa. Zato se ator nazivao ator svedoanstva (Dela 7,44 i 4. Mojsijeva 17,7.8; 18,2). ator svedoanstva je ista stvar jer svedoanstvo je dokaz koji iznosi svedok. Kao to je ator bio ator svedoenja ili svedoanstva, tako je koveg bio koveg svedoanstva, jer su se u njemu nalazile ploe svedoanstva. Kamene ploe, ploe zakona, bile su ploe svedoanstva, jer su bile dokaz svedoka koga je Bog odredio da svedoi o Bojoj pravednosti koja dolazi bez zakona, samo verom Isusa Hrista. Stoga je vena istina u itavoj vasioni: Jer, ako pravednost dolazi posredstvom (kroz Karadi) Zakona, onda je Hristos uzalud umro (Gal 2,21). Zauvek i svuda je istina da je pravda njihova od mene, veli Gospod. A zakon svedoi o pravednosti koju svi dobijaju od Boga bez zakona, posredstvom Isusa Hrista. Zar onda nije istina, kao to sam malopre rekao, da bez obzira bio ovek ili aneo, ako neko koristi Boji zakon u bilo koju drugu svrhu osim jedne, ili u obe ove svrhe, on potpuno izvre Boji zakon od vene namere koju mu je Bog dao. Onda Boja pravednost, koja je verom Isusa Hrista, zadovoljava sve, zar ne? Sada sve, i koliko dugo? [Vernitvo: Zauvek.] Zadovoljava sve, sada i zauvek. Prema tome, sami moemo da znamo da nam ona pripada zahvaljujui dokazima koje nam je Bog sino dao, a oni su veno sigurni; i svako na zemlji moe da zna da na nju imamo pravo, po svedocima koje je Bog dao. To treba da nas osposobi za Boji peat, Boju pravednost, da se kroz to menjamo iz slave u slavu u isto oblije, i kad se to dovri, ta onda? ta svedoi u prilog tome? [Vernitvo: Gospodnja subota.] Ona e sve vreme da svedoi o ovom dovrenom delu. Kao to nam je profesor Prescott izneo u svojoj propovedi, Hristova prisutnost nas ini svetima i posveuje mesto gde se nalazi. A kad je Hristos prisutan u punini, kakvo je to mesto? Ono je posveeno. ta je znak posveenja? [Vernitvo: Subota.] A potpuna posveenost je dovreno Boje delo u dui. Kad je u dui dovreno Boje delo, Boji zakon e posvedoiti o tome. Ali koji deo Bojeg zakona svedoi ba o tome, o potpunom posveenju Njegovog naroda? [Vernitvo: Gospodnja Subota.] Ona stoji kao svedok i kao glavni svedok, i to dvoje zajedno svedoi i peat se stavlja. To delo je dovreno. Brao, kako moemo da zanemarimo Boji peat? Zar se ne nalazimo u vreme peaenja? [Vernitvo: Da.] Zar se ono ne vri zahvaljujui Bojoj pravednosti koja postoji verom Isusa Hrista? Svakako. A kada primimo taj peat, kada je on utisnut, onda moemo da opstanemo u vreme izlivanja zala, uprkos Sotoninim iskuenjima i nevoljama kada deluje sa svakom silom, i znacima i lanim udesima. Jer obeanje glasi: Jer si odrao re trpljenja mog, i ja u tebe sauvati od asa iskuenja, koji e doi na sav vasioni svet da iskua one koji ive na zemlji (Otkrivenje 3,10 Karadi).

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

18

A kada to proe onda dolazi ulazak u nebeski grad. Ulazak u nebeski grad. Hvala Gospodu! Bie ispita koje treba da poloimo, ali brao, kada imamo ovu pravednost Isusa Hrista, onda imamo ono to e da proe svaki ispit. I u onaj dan bie dve skupine. Bie nekih tamo, kad se zatvore vrata, koji e hteti da uu i govorie: Gospode, otvori! elimo da uemo. A neko dolazi i pita: ta ste uinili da bi trebalo da uete? Kakvo pravo imate da dobijete to nasledstvo? Sa kakvim pravom ga oekujete? O, pa mi te poznajemo. Jeli smo i pili pred tobom i ti si uio na naim ulicama. Osim toga, mi smo prorokovali u tvoje ime. U tvoje ime izgonili smo avole i u tvoje ime uinili mnoga udesna dela. Mi smo uinili puno udesnih stvari. Gospode, zar to nije dovoljan dokaz? Otvori vrata! Kako glasi odgovor? Odlazite od mene, vi koji inite bezakonje! (Matej 7,23). A ta oni kau? Mi smo uinili mnoga udesna dela. Mi smo ih uinili. Mi smo ispravni. Mi smo pravedni. Mi smo u svemu ispravni. Mi zato imamo pravo da budemo tamo. Otvori vrata! Ali to mi tamo nita ne znai, zar ne? Tog dana bie i druga skupina veliko mnotvo koje niko ne moe izbrojati od svih naroda i plemena i jezika i kolena, i oni e doi da uu. I ako im iko postavi pitanje: ta ste vi uinili da bi trebalo da uete? Na ta se vi pozivate? odgovor e glasiti: Oh, nisam uinio nita ime bih to zasluio. Ja sam grenik, zavisim samo o Gospodnjoj milosti. Bio sam tako bedan, tako potpuno zarobljen i u takvom ropstvu da me niko nije mogao izbaviti osim samoga Gospoda; tako jadan da je jedino to sam mogao da inim bilo da me Gospod stalno tei, tako siromaan da sam morao stalno da prosim od Gospoda; slep kao niko, ali je Gospod uinio da vidim; go da me niko nije mogao obui osim samoga Gospoda. Jedino to tvrdim da imam je ono to je Isus uinio za mene. Gospod me je voleo. Kada sam u svome jadu povikao, On me je izbavio. Kada sam u svojoj muci traio utehu, On me je sve vreme teio. Kada sam u svom siromatvu prosio, On mi je dao bogatstvo. Kada sam Ga u svom slepilu molio da mi pokae put da bih znao kuda da idem, On me je sve vreme vodio i uinio da progledam. Kada sam bio tako nag da me niko nije hteo odenuti, On mi je dao ovu odeu koju imam na sebi; zato sve to mogu da iznesem, sve to imam da prikaem kao razlog da mogu ui, sve na ta mogu da se pozovem da bih mogao da uem, je ono to je On uinio za mene. Ako mi to nee pomoi, onda ostajem napolju, drugaije ne moe da bude. Ako sam ostavljen, ne mogu da se alim. Ali, oh, zar mi to ne daje pravo da uem i preuzmem nasledstvo? Ali on kae: Ovde ima nekih specifinih osoba. ele da budu potpuno zadovoljne sa svakim ko dolazi ovamo. Ovde imamo deset ispita. Kada razmotre sluaj nekog oveka i potvrde da je sasvim u redu, onda moe da ue. Slae li se da oni ispitaju tvoj sluaj? A ja u odgovoriti: Da, da, elim da uem i spreman sam da se podvrgnem svakom ispitu, ak i ako ostanem napolju, neu se aliti. I onako sam izgubljen kada sam preputen sebi. Dobro, kae, onda emo ih pozvati. I tako ova desetorica dolaze i kau: Da, mi smo potpuno zadovoljni s njim. Da, izbavljenje kojim je osloboen od svoje bede izvrio je na Gospod; uteha koju je sve vreme imao i koja mu je bila toliko potrebna, je uteha koju je na Gospod dao. ta god je imao bio je siromah, a bogatstvo koje ima dao mu je Gospod; i premda je bio slep, sada vidi jer mu je Gospod dao vid. I on vidi samo ono to je Gospodnje. Bio je go i ovu odeu koju sada ima dobio je od Gospoda. Gospod ju je istkao, ona je cela boanska. Sve je samo Hristos. Da, On moe ui. [Ovde su vernici poeli da pevaju: Isus je platio sve, i ja sam dunik prvi, ko sneg su mrlje greha oprane Njegovom krvi!] A onda, brao, kroz vrata e dopreti najmelodiniji glas, pun blagosti i saoseanja mog Spasitelja dopree glas iznutra: Ui, ti blagosloveni od Gospoda. [Vernitvo: Amin!] Zato

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

18

stoji napolju? I vrata e se irom otvoriti i mi emo imati bogatu dobrodolicu u veno Carstvo naeg Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista (2. Petrova 2,11). O, On je savren Spasitelj. On je moj Spasitelj. Dua moja velia Gospoda. Brao, veeras e se dua moja radovati u Gospodu. O, kazau sa Davidom: Veliajte Gospoda sa mnom, uzviujmo ime Njegovo zajedno. On je dao potpuno zadovoljenje. Brao, ne postoji nita protiv nas. Put je ist, otvoren. Hristova pravednost zadovoljava. To je svetlost i ljubav i radost i vena odlika44. Zar onda nije istina ono to pie u Isaiji 60,1: Ustani, svetli se, jer doe svetlost tvoja, i slava Gospodnja obasja te. Jer, gle, mrak e pokriti zemlju i tama narode; a tebe e obasjati Gospod i slava Njegova pokazae se nad tobom. Brao, On to moe uiniti. On to eli. Dopustimo Mu to. [Vernitvo: Amin!] Hvalimo Ga dok to ini. Zar ne moemo da slavimo Gospoda? Neka u ovom domu svako ko eli jednostavno pone sa hvalom. Ja u se svakoj rei pridruiti sa amin, jer Ga velia i moja dua, brao. I moja dua Ga slavi, brao, jer je moj Spasitelj. On je dovrio ovo delo. On je obavio svoje milostivo delo. On me je spasao. On spaava sve. Zahvaljujmo Mu zauvek. Profesor Prescott: Vreme osveenja je tu, brao. Boji Duh je ovde. Otvorite srce, otvorite ga! Otvorite srce u hvali i zahvaljivanju!

44

Excellence (eng.) odlika, izvrsnost prim. izdavaa

Poruka treeg anela Br. 19.

Stareina A. T. Jones
Veeras poinjemo sa prvim stihom iz Otkrivenja 14: Tada pogledah, a ono Jagnje stoji na Sionskoj gori i s njim 144.000 onih kojima je na elu napisano njegovo ime i ime njegovog Oca. Ovo je isti broj koji se spominje u sedmom poglavlju, etvrtom stihu, ali ja itam od prvog stiha: Posle toga videh etiri anela kako stoje na etiri kraja zemlje i zauzdavaju etiri zemaljska vetra, da vetar ne duva na zemlju, ni na more, ni na bilo koje drvo. Tada videh jednog drugog anela kako se uzdie sa istoka, nosei peat Boga ivoga, i iz sveg glasa dovikuje onoj etvorici anela koji su dobili vlast da nanesu tetu zemlji i moru: Nemojte da nakodite ni zemlji, ni moru, ni drveu dok peatom ne obeleimo ela slugu naega Boga! Tada uh broj obeleenih peatom 144.000. Razlog zbog kojega smo proitali oba ova biblijska teksta jeste da vidimo vezu koja pokazuje da su Boji peat i Boje ime nerazdvojno povezani. Sto i etrdeset i etiri hiljade imaju ime svoga Oca na svojim elima, i zapeaeni su peatom ivoga Boga na svojim elima. Kad ustanovimo ta je Boje ime, znaemo ta je Boji peat, jer ono to e nam doneti Njegovo ime i uneti Ga u nae misli, i staviti na nas i u nas Njegovo ime, bie Boji peat. Poimo sada u 2. Mojsijevu 3,13.14. Ovde se radi o dogaaju kada se Gospod javio Mojsiju u grmu koji gori. Bog ga je poslao da izbavi Njegov narod iz Egipta: A Mojsije ree Bogu: Evo, kad otidem k sinovima Izrailjevim, pa im kaem: Bog otaca vaih posla me k vama, ako mi kau: Kako Mu je ime? ta u im kazati? A Gospod ree Mojsiju: JA SAM ONAJ TO JESTE. I ree: Tako e kazati sinovima Izrailjevim: KOJI JESTE, On me posla k vama. Do tada mu je Gospod rekao samo ono to itamo u estom stihu: Ja sam Bog oca tvog, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev. Sada Mojsije pita: Kad otidem k sinovima Izrailjevim, pa im kaem: Bog otaca vaih posla me k vama, ako mi kau: Kako Mu je ime? ta u im kazati? A Gospod ree Mojsiju: JA SAM ONAJ TO JESTE. I ree: Tako e kazati sinovima Izrailjevim: KOJI JESTE, On me posla k vama. I opet ree Bog Mojsiju: Ovako kai sinovima Izrailjevim: Gospod Bog otaca vaih, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev, posla me k vama; to je ime moje doveka, i to je spomen moj od kolena na koleno. Kako mu je ime? JA SAM ONAJ TO JESTE. On je tako rekao, a oni su znali da je bio Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev i Bog njihovih otaca. Znali su da su njihovi praoci imali Boga kome su se klanjali. Ovaj narod je uo za Boga svojih otaca. Seali su se, iako maglovito, Boga svojih otaca, ali sada im On otkriva da je Bog njihovih otaca Bog ije je ime JA SAM ONAJ TO JESTE i to je ime moje doveka, i to je spomen moj od kolena na koleno. Boje ime i Njegov spomenik idu zajedno. Da li to vidite? Ali kako Mu je ime? Samo JA SAM? Ne, Njegovo ime nije jednostavno JA SAM ve JA SAM ta? ONAJ TO JESTE. To je misao koja stoji iza Onaj, Onaj to jeste. Kao to vidite, Gospodu nije dovoljno da ljudima kae da On jeste, ve oni treba da znaju da je On Onaj to jeste, da bi poznavanje Njega nama koristilo. Znati da Bog postoji nije za nas dovoljno nije dovoljno da znamo da On postoji, ve treba da znamo ta je On i zbog ega postoji u odnosu na nas. Zato nije jednostavno rekao: Ime mi je JA SAM, ve JA SAM ONAJ TO JESTE. To je Njegovo ime i ako elimo stvarno spoznati Boga, onda moramo znati ne samo da On jeste (da postoji prim. izdavaa), ve da je On Onaj to jeste, i dok ne znamo ta je On, mi Ga ne znamo. Ista misao izraena je u Jevrejima 11,6: A bez vere ne moe mu se ugoditi; jer ko prilazi Bogu mora verovati da ima Boga i da on uzvraa nagradom onima koji ga marljivo trae (kombinovani prevod arni-KJV). ime Bog nagrauje one koji Ga trae? Samim sobom; sa svime to On jeste i to ima. A ta bi vredelo kada bismo imali sve to On ima, a da nemamo Njega? Vidite, kada bismo imali sve to On ima, a jo uvek bili svoji, bili bismo jednostavno najvei zapravo neto nii od avola, zar ne? Dati oveku sve to Bog ima, a da on i dalje ostane ono to je bio, bilo bi zastraujue. Prema tome, kakve ima koristi da nam Bog da sve to ima, ukoliko nam ne da ono to

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

19

On jeste, ukoliko nam ne da samog sebe. Zato, kada nam da ono to On jeste, dajui sebe, svoj karakter, svoju prirodu i svoju naklonost, onda moemo koristiti ono to On jeste kao i ono to On ima u Njegovom strahu i Njemu na slavu. Kao to vidimo, tu se nalazi ista misao, ne samo da On jeste, ve da je On Onaj to jeste, i onaj ko prilazi Bogu mora verovati da ima Boga i da je On Onaj to jeste. Ako sledimo ovu misao, ta je onda Bog na prvome mestu svim stvarima i linostima u vasioni? [Vernitvo: Stvoritelj.] Prvo to je On svemu, ivome ili neivome, jeste Stvoritelj; jer kroz Njega sve postoji. On je zaetnik svega. Dakle, prvo za ljude, anele ili razumna stvorenja jeste da Ga spoznaju kao Stvoritelja. On kae: JA SAM ONAJ TO JESTE. Prema tome, prvo sa ime se suoava svako stvorenje jeste znati ta je On; odnosno razumeti Njegovo ime, da je On Stvoritelj. Tako smo zakljuili da je u vezi s Njegovim imenom Njegov spomenik nerazdvojan. I zato to je ime moje doveka, i to je spomen moj od kolena na koleno. Otvorimo Jezekilj 20,20. Poznat vam je ovaj tekst: I abat (Subote) 45 moj svetkujte da su znak izmeu mene i vas, da znate da sam ja Gospod Bog va. ega je Subota znak? Znak da je On Gospod Bog. On je Gospod Bog to se tie postojanja, ali to nije Njegovo ime. Ono je vie od toga, ali s obzirom da je Subota znak da je On Gospod Bog, zar ona nije znak da je On Onaj to jeste, kao i da jeste46? [Vernitvo: Da.] Razmislite! Zar nije tako? [Vernitvo: Jeste.] Poto je Subota znak da je On pravi Bog i poto nam je rekao da je On Onaj to jeste, Subota je onda znak onoga to Bog jeste kao i znak da On jeste47. Vidite li? [Vernitvo: Da.] S obzirom da je Njegovo ime Ja sam Onaj koji jeste i poto je Subota znak da je On Onaj koji jeste, vidite li da Njegovo ime traje zauvek i da je Njegov spomenik zavek? On je dao Subotu. Seaj se dana odmora da ga svetkuje. On ga je dao kao uspomenu da je On Gospod. Prema tome, to je ime moje doveka. On je Njegov spomenik. [Glas: Molim te, ponovi to.] Evo! Vratimo se i uzmimo tu misao od poetka. Subotu, kae On, treba da svetkuje i ona e biti znak. Kao sedmini dan subota nije znak pravoga Boga. 48 Kao sedmini dan subota nije nita. ovek koji svetkuje subotu kao sedmini dan to moe i bez poznavanja Gospoda, kao to moe da svetkuje i nedelju bez poznavanja Boga; ali ne moe da svetkuje Subotu bez poznavanja Gospoda. U svetu postoje tri vrste svetkovatelja nekog dana: svetkovatelji subote kao sedminog dana, svetkovatelji nedelje i pravi svetkovatelji Subote (abata). Bog trai prave svetkovatelje Subote. Meutim, postoji jako mnogo svetkovatelja subote kao sedminog dana koji glume da su pravi svetkovatelji Subote. To je zlo ovih posljednjih dana. I Subote moje svetkujte da su znak. Odatle treba poeti. Prema ovome Subota je znak koji je On postavio za nas, koji je On sam dao, da znate da sam ja Gospod Bog va. Poto je Subota znak da je On Gospod Bog, On nije samo Bogu u smislu postojanja, ve On postoji i On je Onaj to jeste, jer je to Njegovo ime. Vidite li? JA SAM ONAJ TO JESTE, Gospod Bog. Subota je znak da je On Gospod Bog. Zato je Subota znak da On postoji (da On jeste engleski original prim. izdavaa) i da je On Onaj to jeste. Ali Njegovo ime je, kae On: JA SAM ONAJ TO JESTE. To je ime moje doveka, i to je spomen moj od kolena na koleno. ta je znak da je On Onaj to jeste? [Vernitvo: Subota.] Ali On kae: Subota je moj spomen. On je nainio spomen za svoja udesna dela, i tako dalje. Zar ne vidite da je ono to je znak da je On Onaj to jeste, poto je to Njegovo ime zauvek, Njegov spomen zauvek? Treba li da to ponovim? [Glas: Ne, sada vidimo.] Nastavimo, dakle. Poto je Subota znak da On postoji (da On jeste engleski original prim. izdavaa) i da je On Onaj to jeste, i da je prva stvar da je Stvoritelj, prema tome, prvo to Subota mora da oznaava je Stvoritelj. Da li je to jedino to e da oznaava? Ne, jer ovde je On vie od toga, ne toliko u smislu da se razlikuje od toga poto je sve u tome, ve je On u tome mnogo
45

U engleskom je Saturday sedmini dan a Sabbath je blagdan, praznik. U naem jeziku za oba imamo samo jedan naziv: subota prim. prev. Zbog toga e, kao i u nekim od prethodnim predavanjima, za Sabbath biti korien naziv abat ili Subota (sa velikim S) ili dan odmora, a za Saturday naziv subota (subota sa malim s) primedba izdavaa. 46 As well that He is? osim da postoji prim. prev. 47 That He is da postoji prim. prev. 48 Kao primedba 1.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

19

bolje izraen na drugim mestima, tako da moemo potpunije znati da je On u tome. Pogledajmo 2. Mojsijevu 31,17: To je znak izmeu mene i sinova Izrailjevih doveka; jer je za est dana stvorio Gospod nebo i zemlju, a u sedmi dan poinu i odmori se. Dakle, ona je znak da znate da sam ja Gospod Bog va. Zbog ega je onda ona znak? Zar nije znak zato to je za est dana stvorio Gospod nebo i zemlju, a u sedmi dan poinu i odmori se? Budui da je (Subota) znak onoga to je On uinio, onda je ona znak Njega samoga koji je to uinio. Zar nije tako? [Glas: Tako je.] Poveimo ove dve stvari: Ona je znak da je On Gospod jer je za est dana stvorio nebo i zemlju. Osim toga, kao to smo ustanovili, prvo to Bog jeste je da je Stvoritelj. Prvo na ta Subota ukazuje je Stvoritelj, oznaavajui ta je On. Ali zapovest o Suboti glasi: Seaj se dana od odmora da ga svetkuje. est dana radi, i svruj sve poslove svoje. A sedmi je dan Subota (odmor) Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijedan posao Jer je za est dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i ta je god u njima; a u sedmi dan poinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga. Seaj se Subotnog dana. ta je abat? Kao to smo ve itali u dvadesetom poglavlju Jezekilja: Znak da znate da sam ja Gospod Bog va. Seajte se onoga to pokazuje da sam ja Bog. Mi treba da se seamo onoga to pokazuje da je On Bog. Zar to nije onda spomenik kojim se narod sea Njega? Zato uopte postoji spomenik nego da podsea. On eli da Ga se Njegova stvorenja seaju pa je dao ono to e tome da poslui. I nama sada kae: Seaj se onoga ta e tome da poslui. Jo jedna misao ovde: Mi treba da se seamo onoga to e nas podsetiti na Njega, ili, drugim reima, doneti Njega u um. Kada On dolazi u um, onda On ne dolazi samo kao Onaj koji postoji, ve kao Onaj to jeste. I kada je On Onaj to jeste, i dolazi u na um, onda je to Njegovo ime, zar ne? Gde se nalazi Njegovo ime? [Vernitvo: Na elima.] Ja svojim umom sluim Boijem zakonu (Rimljanima 7,25). Vidite? Onda Bog eli da bude u umovima ljudi. A Subota je to to donosi Njega samog ne teoriju o Njemu ve Njega samog, donosi Njega u seanje, donosi Njega u um, jer Subota je znak da sam ja Gospod Bog va. Setite se tog znaka, setite se ta znai i da donosi Mene u um, donosi u um Gospoda Boga tvojega. A On je Onaj to jeste. Donosi Njega i ono to On jeste u va um. To je misao. Zar to nije onda Njegov spomenik? Sama svrha ovog spomenika, sam njegov cilj je da donosi ono na ta je usmeren um. Poto je to tako, moete da vidite da se Boje ime i Njegov spomenik, Njegova Subota, ne mogu uopte razdvajati. Prema tome, kad je Mojsiju rekao: Ja sam Onaj to jeste, to je Njegovo ime doveka, to je Njegov spomen od kolena na koleno; jer ovaj spomenik Ga donosi u um, donosi Njega u um, kao Onog to jeste, i tako Boga stavlja u um svojim istinskim imenom; i na taj nain je Oevo ime u umovima onih koji su spomenuti peat ivoga Boga na njihovim elima. Prema tome, prvo to je tako oznaeno u Suboti je Stvoritelj, stvaralaka mo; ali ona se unosi u um preko onoga to je stvorio. Subota je znak da je On Gospod jer je sve stvorio. Zato je abat (kao dan odmora prim. izdavaa) znak, spomen Gospoda naega Boga koji se ispoljio u stvaranju. Prouimo malo kako se On sam pokazao u stvaranju. Jevrejima 1,1.2: Bog je u prolosti mnogo puta i na razne naine govorio naim praocima preko proroka, a u ove poslednje dane progovorio je nama preko Sina, koga je odredio da bude naslednik svega, ijim posredstvom je i svet stvorio. I prvi stihovi u Jovanu: U poetku je bila Re, i Re je bila kod Boga (u Boga arni), i Re je bila Bog. Ona je u poetku bila kod (u) Boga. Sve je kroz nju postalo i bez nje nije postalo nita to je postalo. A sada etrnaest stih: I Re je postala telo i nastanila se meu nama. Ima jo jedan stih koji emo proitati o istom predmetu, a saoptava ga na drugaiji nain. Efescima 3,9 i poslednje rei u tom stihu: u Bogu, koji je sazdao sve kroz Isusa Hrista (Karadi). Dakle, Bog se u stvaranju pokazao u Isusu Hristu i kroz Njega. Da li je tako? [Vernitvo: Da.] Hoe li onda ovek koji je ne poznaje Isusa Hrista stei ispravna shvatanja o onome to je stvoreno i o stvaranju? [Vernitvo: Ne.] On u Njemu nee nai Boga; nee nai misao da Bog postoji, jer se Bog u stvaranju pokazao u Hristu. A sada dalje: Kako se On u onome to je stvorio pokazao u Hristu? U samom delu stvaranja, moda bolje reeno, jer se sada bavimo poreklom svega. Dakle, kako se prilikom stvaranja pokazao

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

19

u Hristu? Psalam 33,6.9: Reju Gospodnjom nebesa se stvorie, i duhom usta Njegovih sva vojska njihova. Jer On ree, i postade; On zapovedi, i pokaza se. Ja sam bila tamo.49 Jevrejima 11,3: Verom shvatamo da su svetovi sazdani Boijom reju, i to tako da ono to se vidi nije nastalo od neeg vidljivog. Do sada smo otkrili da je Bog koji se pokazao u stvaranju prvo po emu se ja sam onaj to jeste moe spoznati. Ali Bog se pokazao u stvaranju u Isusu Hristu; i Bog se pokazuje u stvaranju u Isusu Hristu, svojom Reju. I ta Re kojom je sve stvorio, sadri u sebi silu da se pojavi ono to se ranije nije moglo videti, jer nije postojalo. Vidite li? Svetovi su stvoreni Bojom reju, i to tako da je vidljivo postalo od nevidljivog ( komb. prev. arni-KJV). Nakon to je Bog progovorio, pojavile su se stvari koje pre Njegovih rei nisu postojale. Niko nije mogao da ih vidi. Prema tome, u rei koju Bog izgovara u Isusu Hristu nalazi se sila koja je u stanju stvoriti neku stvar; drugim reima, u stanju je proizvesti stvar koju imenuje u rei koju izgovara. Tako Bog moe da zove ono to nije kao da jeste, i ne lae. ovek moe da govori o stvarima koje ne postoje kao da postoje, ali u njegovoj rei nema sile da proizvede stvar o kojoj govori, i prema tome, on lae. A ima mnogo onih koji to ine. Govore o stvarima koje nisu kao da jesu, ali to je la. Razlog zato je to la jeste to u njima ili u njihovim reima nema sile koja bi to ostvarila. Oni bi zaista eleli da to bude tako, zaista bi eleli da se ostvari ono to govore; ali nije tako, pa govore ono to nije kao ono to jeste; ali to je la, koliko god eleli da to bude stvarno. U njihovoj rei nema sile koja bi u njihovim umovima proizvela ono to su zamislili kada izgovaraju re. No Bog nije takav. Misao u Njegovom umu, izraena reju, ta re proizvodi ono to je bilo u misli. Stvaralaka sila, boanska sila, nalazi se u rei koju Bog izgovara. Kao posledica toga, kad uopte nije bilo svetova, Bog je u Isusu Hristu progovorio i svetovi su nastali; oni danas postoje zato to je ih je On stvorio reju. Proitajmo sada dva stiha koji sadre ovu misao. Ne samo to Boja re koju izgovara stvara ono to je u misli, ve i to odrava nakon to je nastalo, i to na mestu gde Bog eli da bude nakon to je stvoreno. Stalo mi je da vidite da re koju e Bog izrei ima u sebi svu ovu silu. Otvorimo Koloanima 1,14. Pavle govori o Hristu Bojem Sinu, u kome imamo otkupljenje, (ak i KJV) oprotenje greha. On je slika nevidljivoga Boga, Prvoroeni nad svim to je stvoreno. Jer, njime je stvoreno sve to je na nebesima i na zemlji, vidljivo i nevidljivo bilo prestola, bilo gospodstva, bilo poglavarstva, bilo vlasti sve je kroz njega i za njega stvoreno. On je pre svega i u njemu se sve dri na okupu (sve u njemu ima svoje postojanje arni). Ili: u njemu se sve dri zajedno. Ali to ih je nainilo? ta je ovaj svet uinilo takvim kakav jeste? Sila Njegove rei. [Glas: On zapovedi, i pokaza se.] Zemlja je prilino velika. U njoj ima mnogo dobrih sastojaka, ali kad je On progovorio, ona je nastala sa svim sastojcima u sebi. Prema tome, re koja ju je stvorila odrava je u odgovarajuem obliku. Evo onda jo jedne misli u treem stihu Jevrejima, prvom poglavlju: Bog je u prolosti mnogo puta i na razne naine govorio naim praocima preko proroka, a u ove poslednje dane progovorio je nama preko Sina, koga je odredio da bude naslednik svega, ijim posredstvom je i svet stvorio. On je odsjaj Boije slave i pravi odraz njegovog bia, koji sve nosi svojom silnom reju . ta nosi sve otkada je stvoreno? [Vernitvo: Re Njegove sile.] Da li je bio prinuen da nastavi da govori nakon to je progovorio, da bi sve odravao? [Vernitvo: Ne.] Da li je potrebno da nastavi da govori svakog dana zemlji da bi sve drao zajedno? [Vernitvo: Ne.] Da li je potrebno da sve vreme nastavi da govori svetovima i planetama da bi ih odrao na njihovoj putanji i na njihovim mestima? Ne, re koja ih je na poetku stvorila ima u sebi stvaralaku silu koja ih dri na okupu i odrava. 2. Petrova 3,1-7: Dragi moji, ovo je ve druga poslanica koju vam piem. I u jednoj i u drugoj vas podseanjem podstiem na zdravo razmiljanje i elim da se setite rei koje su u prolosti izrekli sveti proroci. ega da se setite? Rei koje su unapred kazali sveti proroci. Zato treba da ih se priseamo? Zato to eli da zakljuimo da su te rei vredne, i priseajui ih se, da u svoje umove, u svoj ivot unesemo snagu i silu tih rei. Poto su rei, koje su proroci izgovorili, bile rei Boje
49

O Hristu, rei Bojoj i mudrosti zapisano je: Kada je on nebo utvrivao, tu sam i ja bila... Poslovice (Prie Solomunove) 8,27 Bakoti prim. izdavaa.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

19

koje je iznosio Hristov Duh koji je u njima, koji je unapred svedoio za stradanja koja oekuju Hrista i za slave posle toga (1. Petrova 1,11 Sinod SPC). Obratimo dakle panju na te rei; ... i zapovesti Gospoda i Spasitelja, koje su vam preneli vai apostoli. Pre svega znajte ovo: u poslednje dane e doi rugaoci, koji e se rugati i ii za svojim poudama, i govorie: ta je s obeanjem o njegovom Dolasku? Otkad su praoci pomrli, sve je isto od postanka sveta. Jer, oni namerno zaboravljaju to su ljudi koji govore da sve stoji isto od poetka, koji namerno nee da znaju da nebesa postoje odavno (da su nebesa jo pre, reju Bojom, postajala kao i zemlja Bakoti, KJV) i da je zemlja nastala Boijom reju iz vode i kroz vodu. Tom vodom je i potopljen i uniten tadanji svet. ta je dovelo do potapanja tadanjeg sveta vodom? [Vernitvo: Boja re.] Bog je progovorio. A sadanje nebo i zemlja istom tom reju poteeni su za oganj. Zato nas poziva da obratimo panju na svet kojega eli da se seamo? Zato to eli da budemo potpuno svesni Boje rei, jer ta re je na poetku stvorila svetove; ta re ih odrava; ta re je donela potop; ta re je spasila zemlju od potopa i jo uvek je odrava. Dakle tu re, koja moe da stvori svetove i da ih obnavlja; tu re eli da imamo na umu, da bismo spoznali silu te rei. Kao to vidite, sve je to jo uvek ista misao, da ova re koja je sve stvorila, sve odrava, sve podrava i sve uva dok Bog ponovno ne progovori. Kada ponovno progovori sve e se raspasti, jer dolazi dan u koji e se zauti glas veliki iz crkve nebeske od prestola govorei: Svri se. I bie sevanja munja i gromovi, i glasovi, i bi veliko tresenje zemlje, kakvo nikad ne bi otkako su ljudi na zemlji, toliko tresenje, tako veliko I sva ostrva pobegoe, i gore se ne naoe (Otkrivenje 16,17.18.20 Karadi). I gradovi mnogoboaki popadoe (Otk. 16,19 arni); Nebo nestade kao svitak kad se smota, a sve gore i ostrva se pokrenue s mesta (Otk. 6,14). Kaem vam, kada doe taj dan, onaj ko je potpuno svestan rei koja sve to ini, bie savreno siguran. Ako je re koja sve to proizvodi moje pouzdanje, ako je ta re moj temelj, ako je sama ta re moja sigurnost, nita ne smeta ako ova zemlja nestane, Njegova re ostaje; i to je u redu. Prema tome, Bog se pokazao u Hristu svojom reju pri stvaranju i jo se uvek tako pokazuje u onome to je stvoreno u stvaranju, ouvanju, odravanju i podravanju. Tako je gravitacija Bog u Isusu Hristu. Znate da nam nauka govori da zakon gravitacije sve odrava; ali ta je gravitacija? Pa sila koja sve nosi. Postoji bolji odgovor od ovoga. On glasi: gravitacija, zakon gravitacije uva sve ovo na svojim mestima. Ali ta je gravitacija? To je Boja sila koja se pokazala u Isusu Hristu pri stvaranju; to je gravitacija. Kohezija, u nauci, znai drati sve zajedno. Ali ta je kohezija? Sve to nauka moe da odgovori jeste: re kohezija potie od dve latinske rei co i haerere i znai drati zajedno; drugim reima kohezija je kohezija; to je odgovor. Postoji bolji odgovor od ovoga. To je Boji odgovor, a On nam kae da je kohezija Boja sila koja se pokazala u Isusu Hristu pri stvaranju; to je kohezija. Poreklo svega nije spontani nastanak, nije evolucija. Ono je Boje ispoljavanje, sila Boja koja se ispoljila u Isusu Hristu pri stvaranju svega to se vidi, a ega ranije uopte nije bilo. Prema tome, Bog u Isusu Hristu je poreklo svega; to je stvaranje. Bog u Isusu Hristu je uvar svega; to je kohezija. Bog u Isusu Hristu odrava sve, i to je gravitacija.

Poruka treeg anela Br. 20.

Stareina A. T. Jones
Ponimo tamo gde smo sino stali misao od sino i ono to smo tada posebno eleli da obradimo bilo je da naemo Boga u Hristu, u Njegovoj rei pri stvaranju; u stvaranju, ouvanju, podravanju i odravanju svega. On je proveo est dana u stvaranju i onda izvetaj (1. Moj. 2,1-3) glasi: Tako se dovri nebo i zemlja i sva vojska njihova. I svri Bog do sedmog dana dela svoja, koja uini; i poinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja uini; i blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan poinu od svih dela svojih, koja uini. I tako je nainjena Subota za oveka. Ali misao kojom se bavimo jeste da je Subota znak da je On Onaj to jeste, u stvaranju i u svemu drugome to On jeste. Meutim, u svemu to On jeste injenica je da je On Stvoritelj. A onda, kad je dovrio stvaranje, poinuo je i odmorio se, odnosno, uivao je u odrazu onoga to je stvorio, u misli svog uma, u dovrenju svrhe koja se pokazala u dovrenom stvaranju. To je misao koja se krije u frazi odmori se u 2. Mojsijevoj 31,17. est dana utroio je na stvaranje neba i zemlje, a u sedmi dan poinu i odmori se, uivajui, radujui se svojoj ostvarenoj nameri u stvaranju nameri koja je bila u Njegovom umu pre nego to je reju nastalo stvoreno. Onda je blagoslovio ovaj dan, odvojio ga i posvetio. Zato nam zapovest kae: Seaj se dana od odmora da ga svetkuje. est dana radi, i svruj sve poslove svoje. A sedmi je dan odmor Subota Gospodu Bogu tvom. iji je to odmor? [Vernitvo: Boji.] iji je onda odmor koji treba da uzmemo i da se njemu radujemo u Subotnji dan? [Vernitvo: Boji.] Prema tome, svetkuje li Subotu onaj koji uzima svoj odmor i raduje mu se, a ne Gospodnji odmor? [Vernitvo: Ne.] On dri subotu (kao sedmini dan prim. izdavaa), zar ne? [Vernitvo: Da.] ovek koji odlui da se odmara u subotu, premda uiva odmor tog dana, ne svetkuje Subotu, Gospodnji odmor, i premda joj se raduje, on praznuje subotu kao sedmini dan, ali ne svetkuje Subotu (kao Gospodnji odmor prim. izdavaa). Onaj ko prihvata i raduje se Gospodnjem odmoru u sedmi dan, svetkuje Subotu jer dri Boji odmor. Eto, to ini. Ona je Boji dan odmora. est dana radi, i svruj sve poslove svoje. A sedmi je dan odmor GOSPODU Bogu tvom, a ne tebi. Subota je Njegova, Njegov odmor i kad se seamo tog dana odmora, ijeg se onda dana odmora seamo? Naeg ili Njegovog? [Vernitvo: Gospodnjeg.] Da, Gospodnjeg. To je Boji odmor i zamisao Bojeg odmora u zapovesti o Subotu, i razlozi koji su dati u zapovesti, jednaki su. Mi treba da radimo est dana. Razlog je: zato to je Gospod u stvaranju neba i zemlje radio est dana, a sedmog odmarao. I mi treba da odmaramo sedmog dana zato to je Gospod odmarao i taj dan blagoslovio i posvetio. Kakav je bio taj odmor ili ta se nalazi u sedmom danu? [Vernitvo: Osveenje.] ije osveenje? [Vernitvo: Boje.] ta je Bog? [Vernitvo: Duh.] Bog je Duh. Jedina vrsta odmora koji je On mogao da ima bila je duhovne prirode. Prema tome, onaj ko ne prihvata i ne raduje se duhovnom odmoru sedmog dana, ne svetkuje Subotu jer je Subotnji odmor duhovne prirode; to je Boji odmor i nita drugo. On je duhovni odmor, i Subota je duhovna stvar, i u tom danu je Boji odmor; duhovni odmor je u tom danu. Svetkovanjem tog dana verom duhovne stvari treba duhovno da se razgledaju (1. Kor. 2,14 Bakoti) svetkovanjem tog dana verom, onaj koji svetkuje Subotu dobija ovaj duhovni odmor. Duhovni odmor koji je Bog stavio u taj dan, a koji je postao deo tog dana, taj duhovni odmor koji je tu, dolazi oveku i on u njemu uiva i poznaje ga ko svetkuje Subotu verom u Isusa, jedinim nainom na koji moe biti svetkovana. Zatim je blagoslovio taj dan. Dakle, u tom danu je i Boji blagoslov; u tom danu je Boji odmor i radost koju smo nali, osveenje, milina, Gospodnja radost je takoe u tom danu. U njemu je i Gospodnji blagoslov, jer On je blagoslovio taj dan. Da li je taj blagoslov sada u ovom danu? [Vernitvo: Da.] Ako ga neko ne svetkuje ili ne obraa panju na njega, da li je u njemu i dalje blagoslov? [Vernitvo: Da.] Ali on ne dopire do tog oveka ako ne veruje.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

20

Podseam na misao koju smo sino istakli silu Boje rei Boje rei kojom je stvorio svetove. Kako je ona delovala na svetove i kako deluje od tog dana? [Vernitvo: Odrava ih.] Re koju je izgovorio od tada dri svetove na okupu i na njihovim putanjama. Koliko dugo e ona tako delovati? [Vernitvo: Zauvek.] Ali re Boga naeg ostaje doveka (Isaija 40,8). Evo Boje rei kojom je blagoslovio sedmi dan. Kakvo je delovanje ovog blagoslova koji je On, tamo davno, stavio u taj dan? Jo uvek je ovde i uvek e biti, jer kroz svu venost ostae injenica da je Bog blagoslovio sedmi dan; On ne moe da sebi protivrei. On sam ne moe da kae da nije blagoslovio sedmi dan, jer kae da jeste. ak i kad bi uklonio sve to je stvoreno, ostala bi i dalje injenica da je blagoslovio sedmi dan u prisustvu svega to je stvoreno. Zar ne? [Vernitvo: Da.] Dakle, to je reeno. Onda e za svu venost ostati injenica da je Bog blagoslovio sedmi dan. I dokle god ostaje injenica da je to uinio, dotle e ostati injenica da je Boji blagoslov u tom danu i dotle e ostati injenica da e onaj koji ga svetkuje kako treba da se svetkuje Subota verom u Isusa dobiti iz njega Boji blagoslov i uivati u njemu. Vraamo se u prvo poglavlje 1. Mojsijeve i itamo u dvadeset sedmom i dvadeset osmom stihu: I stvori Bog oveka po obliju svom, po obliju Bojem stvori ga; muko i ensko stvori ih. I blagoslovi ih Bog. Kojeg je to dana bilo? [Vernitvo: estog.] Onda je Bog blagoslovio oveka pre nego to je blagoslovio sedmi dan. To je jasno, zar ne? [Vernitvo: Da.] Zar nije jasno da je isto tako blagoslovio taj dan kao to je blagoslovio oveka? [Vernitvo: Isto je.] To je stvarno. U emu se sastojao taj blagoslov? iji je blagoslov stavio na oveka? [Vernitvo: Boji blagoslov.] iji je blagoslov stavio na taj dan? [Vernitvo: Boji blagoslov.] Prema tome, kada ovaj blagosloveni ovek doe do tog blagoslovenog dana, da li tog dana prima dodatni blagoslov, uz onaj koji je ve imao pre nego to je nastupio taj dan? [Vernitvo: Da.] Dakle, Subota je trebalo da oveku koga je Bog ve blagoslovio duhovnim blagoslovom da mu donese dodatne duhovne blagoslove. Da li je to jo uvek tako? [Vernitvo: Da.] Reju ivog Boga, koja ostaje doveka (1. Petrova 1,23 Karadi). Sada je tako. Dakle, On je posvetio taj dan. Ali ta ga je uinilo svetim? Nema potrebe da razmatramo tekstove koji to objanjavaju; brat Prescott ih je izneo prole subote u svojoj propovedi. ta je taj dan uinilo svetim? [Vernitvo: Boja prisutnost.] Boja prisutnost posveuje stvari. Ona posveuje neko mesto. Ona posveuje oveka. Boja prisutnost uinila je taj dan svetim. Prema tome, Boja svetost pridodata je tom danu. Boja prisutnost, sveta Boja prisutnost, pridodata je sedmom danu ili Suboti. Dakle, kad neko doe tom danu, ali samo onako kako ovek treba da doe, duhovno usmeren s umom Duha Bojega i primi ovaj duhovni odmor, duhovno osveenje koje je u njemu, duhovni blagoslov koji je u njemu, zar ne prima i tu prisutnost i zar ne postaje uesnik te prisutnosti u kojoj je preobraavajua Boja svetost? Svakako. To je pravo svetkovanje Subote. Dakle, On je posvetio taj dan; nije potrebno da ponavljam ove tekstove. ta ga posveuje? [Vernitvo: Boja prisutnost.] Onda se u sedmom danu nalazi Boja prisutnost, Njegova posveujua sila. Da li je tako? [Vernitvo: Da.] Prema tome, onaj koji dolazi Gospodnjoj Suboti u skladu sa Gospodnjom zamisli Gospodnje Subote i njene svrhe, prima duhovni odmor. On ga tu nalazi. On nalazi duhovno osveenje; nalazi duhovni blagoslov. Nalazi Boju prisutnost i svetost koju ta prisutnost donosi da ga preobrazi. On u toj prisutnosti nalazi posveujuu silu koja posveuje taj dan, da bi njega posvetila. S kakvim ciljem je sve to uraeno? Za koga je nainjena Subota? [Vernitvo: Za oveka.] Nainjena je za oveka. Dakle, Bog je poinuo i u taj dan za oveka stavio svoj duhovni odmor, zar ne? [Vernitvo: Da.] Boje osveenje, Njegova radost u tom danu bili su namenjeni oveku. Blagoslov kojim je blagoslovio taj dan bio je namenjen oveku. Svetost koju je Njegova prisutnost unela u taj dan i koju mu je dala Njegova prisutnost, bila je namenjena oveku. Njegova posveujua prisutnost bila je za oveka. Zar nije onda ovek pomou Subote mogao biti uesnik Njegove prisutnosti i ivim iskustvom upoznati Boji duhovni odmor, duhovni blagoslov, svetost, Boju posveujuu prisutnost, Boju prisutnost koja e ga posvetiti? Zar upravo to nije ono to je Bog nameravao da Subota donese oveku? Svakako, ovek koji sve to dobija u Suboti je svetkovatelj prave Subote. I on to zna, takoe. On to zna i raduje se to to zna.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

20

Jo neto: Ko je bio stvarno prisutni izvrilac prilikom stvaranja? [Vernitvo: Hristos.] Ko se odmarao? [Vernitvo: Hristos.] Ko se osveio? [Vernitvo: Hristos.] Ko je blagoslovio? [Vernitvo: Hristos.] ija prisutnost je taj dan uinila svetim? [Vernitvo: Hristova.] ija je prisutnost u tom danu? [Vernitvo: Hristova.] Dakle, ovek koga prisutnost Isusa Hrista ne posveuje, ne ini svetim, ne blagosilja ga i kome ne donosi odmor, takav ovek ne moe svetkovati Subotu. Zar ne vidite: samo kada je Hristos u njemu taj ovek moe da svetkuje Subotu, jer Subota donosi Hristovu prisutnost i sadri je u sebi. Prema tome, kad je Bog ustanovio Subotu, za poetak je stavio stvoreno pred oveka i ovek je mogao da vidi Boga u stvorenome. Ali Gospod je eleo da se jo vie priblii oveku. ovek je mogao da prouava ono to je stvoreno i tako stekne spoznaju o Bogu. Ali Bog je elio da on stekne i spoznaju Boga. U stvorenome je mogao da sazna za Njega; u Suboti on bi spoznao Njega, jer Subota donosi ivu prisutnost, posveujuu prisutnost, svetu prisutnost Isusa Hrista onome koji je svetkuje. Kao to vidimo, stvoreno je bilo pred ovekom i on je mogao da prouava Boga u njemu i tako da sazna za Njega. Ali Bog je doao jo blie i postavio ono to e pokazivati da je Bog Onaj koji jeste, i kada ovek na taj nain ustanovi kakav je to Bog, onda e o Njemu znati ne samo na osnovu onoga to je stvoreno, ve e ga spoznati u Njemu Samome. Dakle, prvobitni cilj Boga u stvaranju i Suboti kao znaku stvaranja bio je da ovek upozna Boga kao Onog koji jeste50 i ta je On svetu u Isusu Hristu i kroz Njega. Zar nije tako? [Vernitvo: Da.] Da li to vidite? [Vernitvo: Da.] Prema tome, ta je to onda? [Vernitvo: Isto.] Spomenimo jo jednu misao. Subota je postavljena na kraju stvaranja i onih stvarnih stvari koje su sainjavale sedmicu stvaranja. Prema tome, Subota je bila znak Boje sile pokazane u Isusu Hristu, kao i znak dovrenog stvaranja Boji znak koji se pokazao u Isusu Hristu i potpunom i dovrenom stvaranju. On je video sve to je stvorio za pet dana i bilo je dobro, ali kad se radi o estom danu, pogledao je sve i bilo je veoma dobro. (1. Moj. 1,31). Njegov cilj je stajao dovren. Tako se dovri nebo i zemlja i sva vojska njihova i oni su bili tu, izraz misli iz Njegovog uma, izraz rei koju je izgovorio kada ih je stvorio. Zato je Subota znak da sam ja Gospod Bog va, jer je za est dana stvorio nebo i zemlju, a u sedmi dan poinuo i osveio se ona je znak dovrenog i zavrenog Bojeg dela u stvaranju. Krenimo onda od toga. Da li je ovek, u to vreme, u Edenskom vrtu, takav kakvog ga je Bog stvorio, znao o Bogu sve to e ikad saznati? [Vernitvo: Ne.] Onda mu je dolazak svakog Subotnjeg dana donosio dodatnu Boju spoznaju i prisutnost. A ko je to uinio? [Vernitvo: Hristos.] Dodatnu Boju spoznaju i prisutnost Hrista u sebi. Da je ostao veran, on bi i dalje rastao u poznanju Boga, u sebi, u svom iskustvu, pa bi po prirodi bio sve sliniji Bogu. Ali on nije ostao na tome. Nije ostao veran. Stvaranje je bilo dovreno kad ga je Bog zavrio i svu vojsku s njime; sve je bilo u skladu s Njegovim umom. To je injenica. Ali doao je Sotona i okrenuo oveka i ceo ovaj svet od Bojeg cilja. Zar ne? [Vernitvo: Da.] Okrenuo je Boji poredak tako, da tamo gde se Bog u svemu odraavao ovekovom umu i u samome oveku ranije, sada se u oveku odraava Sotona i time u svemu zamagljuje Boji odraz, tako da telesni ovek ne vidi Boga, ak ni u prirodi. Dakle, kada je Sotona onemoguio ostvarenje Bojeg cilja i izokrenuo i obrnuo Boji poredak, Gospod nije digao ruke od njega. Rekao je: I jo meem neprijateljstvo izmeu tebe i ene i izmeu semena tvog i semena njenog (1. Moj. 3,15). Time je slomio Sotoninu vlast nad ovekom u toj meri da ga je oslobodio od potpune izopaenosti; oslobodio ga je da moe nai Boga. Ali u kome je to uinjeno? [Vernitvo: U Hristu.] Ponovo Hristos. Bog u Hristu eli da vrati oveka i svet svom prvobitnom cilju. I zar to to nije bila ista sila u Hristu i pomou istog sredstva Njegove rei da vrati ljude i svet svojoj svrsi, zbog koje ih je i stvorio? [Vernitvo: Da.] Bog je u Hristu, svojom reju, stvorio svet i oveka. Sotona je sve to oduzeo Bogu i okrenuo protiv Boje namere. Sada Bog u Hristu, svojom reju, dovodi ljude i svet natrag svojoj svrsi. Zar nije onda delo spasenja Boja sila koja se pokazuje na drugi nain od onoga kojim je prvobitno sve stvoreno? Drugim reima, zar spasenje nije stvaranje? Sigurno da jeste. Dodajem jo jednu misao da se to moe jasnije videti. Da li je danas ostvarena Boja prvobitna namera u stvaranju? [Vernitvo: Nije.] Bila je ostvarena, ali da li je sada? [Vernitvo: Nije.]
50

Kao takvoga prim. prev.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

20

Nije. Kada se dovri spasenje oveanstva, hoe li onda biti ostvarena Njegova prvobitna namera? [Vernitvo: Da.] ta je onda delo spasavanja nego Boje sprovoenje i dovravanje Njegove prvobitne nameru u stvaranju? [Glasovi: Ista je to stvar.] Otac moj je dosad inio, i ja inim (Jovan 5,17 KJV). ta onda delo spasavanja moe biti nego prvobitno dela stvaranja? Isti Bog, isti Sin, istim sredstvima, da ostvari isti cilj. Pa zar nije onda znak ovog dela u spasavanju isti kao znak tog dela u stvaranju? Nesumnjivo jeste. Prema tome, Gospodnja Subota je isto tako pouzdano znak Gospodnje stvaralake sile pokazane u Isusu Hristu kroz Njegovu re, u spasavanju moje due, kao to je to bila u prvobitnom stvaranju ovoga sveta. Ali Bog se svuda otkrio u Hristu, na svako mestu, kao to vidite. To je misao koju treba stalno da imamo na umu. Njegovo je ime JA SAM ONAJ TO JESTE. Ali ta On jeste moe se spoznati samo u Isusu Hristu. Zato je ljudima, u praktinom smislu, ljudima u ovome svetu, Isus Hristos sam Bog i ono to On jeste, zar ne? [Vernitvo: Da.] Kaem u praktinom smislu ne kao da ih (Boga Oca i Hrista prim. izdavaa) inim jednom, identinom i istom osobom, ve kao to niko, osim Oca, ne zna ko je Sin, i niko ne zna ko je Otac, osim Sin i oni kojima to Sin hoe da otkrije (Luka 10,22), tako niko ne moe da spozna Boga osim onako kako je otkriven u Isusu Hristu. Kao posledica toga, za oveka Hristos je Bog i sve to moe da zna o Bogu je u Hristu. Zato Hristos praktino, u praktinom smislu, postaje nama Bog; a Bog je rekao kada se On rodio, da je S nama Bog (Matej 1,23 Karadi). Dakle, Subota je znak da je On Gospod na Bog. Ali ona je znak da je On Onaj to jeste. Poto je Hristos Bog s nama, zar nije onda Subota znak onoga to je Isus Hristos oveku koji veruje u Njega? [Vernitvo: Jeste.] Prilikom stvaranja ona je bila znak onoga to je Isus Hristos u stvaranju. A sada, poto Hristos treba da nastavi delo spasavanja, da bi na taj nain dovrio svoj prvobitni cilj u stvaranju, Subota je isti znak iste stvaralake sile, u Istome, u Isusu Hristu. Jo uvek se radi o istoj stvari. Jedino se sada ova sila pokazuje na drugaiji nain od onoga ranije, zbog izopaenja poretka, ali je to ista stvaralaka sila, od iste Osobe u istom Onom, istim sredstvima, i ostvarujui istu svrhu. I zato je isti znak jedini koji joj se ikad mogao pridodati. Kada je ova sila u pitanju ne moete imati nikakav drugi znak. Nemogue je. Prema tome, doslovno je tano da je Gospodnja Subota, sedmi dan, blagosloveni sedmi dan, Boji sopstveni znak onoga to je Isus Hristos za oveka koji veruje u Isusa Hrista. Prouimo to malo detaljnije. Svi su zgreili i lieni su Boije slave (Rim. 3,23). Jer, plata za greh je smrt (Rim. 6,23). Tako je smrt prela na sve ljude, jer su svi zgreili (Rim. 5,12 arni). Svi su mrtvi. Da li je to istina? [Vernitvo: Jeste.] Svi su zali s puta. Potpuno su se odvojili od Boje prvobitne namere. ta je Isus Hristos prvo za oveka koji poveruje u Njega? [Vernitvo: Stvoritelj.] Nanovo stvoren u Hristu Isusu.51 Za grenika je Bog u Hristu pre svega jo uvek Stvoritelj, jer Bog progovara i on ivi. Mi ivimo zahvaljujui Bojoj rei. Mi smo, naime, njegovo delo, u Hristu Isusu stvoreni za dobra dela, koja je Bog unapred pripravio da u njima ivimo. (Efescima 2,10 arni). Onda, Bog je stvorio oveka da vri dobra dela, ali on je krenuo drugim putem. Sada u Hristu Bog vraa oveka tamo gde je poeo sa njime. Dakle, spasenje je samo ostvarenje Boje prvobitne namere u Hristu prilikom stvaranja. Prema tome, ako je ko u Hristu novo je stvorenje (2. Kor. 5,17 arni). Prvo to je Hristos za svakoga i prvo to je Bog za svakoga za grenika u ovome svetu, On je Stvoritelj, jer njega ini novim stvorenjem. Stvori u meni, Boe, isto srce, i duh ispravan obnovi u meni. (Psalam 51,10 kombinovani prevod Danii-KJV). Onda je Boje delo spasavanja delo stvaranja. Kad smo tako nali Isusa Hrista kao svog Stvoritelja i kad smo nanovo stvoreni u Njemu, ta prvo nalazimo u Isusu? [Vernitvo: Odmor.] Da, odmor. To je bilo prvo to je uinio na poetku. Odmarao je. Prema tome, prvo to emo nai u ispoljavanju Njegove sile u nama je odmor. Kakvu vrstu odmora? [Vernitvo: Duhovni odmor.] Poznat nam je poziv: Doite k meni, svi koji ste umorni i optereeni, i ja u vas odmoriti (Matej 11,28). A onda kae: Ja sam s vama (Matej 28,20). Ja sam s vama. Neu te ostaviti, niti u od tebe odstupiti (Isus Navin 1,5). A kad se
51

EGW, TMK, str. 94.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

20

obratio Mojsiji u pustinji, rekao je: Moje e lice ii napred, i dau ti odmor (2. Moj. 33,14). ta daje Njegova prisutnost? [Vernitvo: Odmor.] A kada taj ovek postane novo stvorenje u Hristu i nae taj odmor, ta onda ini? [Glas: ini dela Boja.] Ne. On se prvo raduje, a onda odlazi initi radujui se. ta je Bog uinio? Radovao se. ta takav ovek ini? Raduje se to se u njemu ostvario Boji cilj. Da li je to jedina radost? Ne. Kaem vam: tako e i na nebu biti vea radost zbog jednog grenika koji se pokaje nego zbog devedeset devet pravednika, kojima pokajanje nije potrebno (Luka 15,7). Onda se Bog ponovno raduje u odmoru koji nam daje i kojeg primamo od Njega. On se ponovno osveava; ponovno uiva u svom narodu. Sledee to pripada Suboti i sledee to kroz sve to pripada je blagoslov. Poslednji stih u Delima, treem poglavlju: Kad je Bog podigao svoga Slugu, prvo ga je vama poslao da vas blagoslovi odvraajui svakog od vas od vaih zlih dela. Prema tome, Hristos je blagoslov za grenika, zar ne? On je blagoslov za onoga koji veruje u Njega. Ali dalje: onaj tekst koji smo sa uivanjem prouavali, Efescima 1,3: Blagosloven Bog i Otac naeg Gospoda Isusa Hrista, koji nas je na nebesima blagoslovio svakim duhovnim blagoslovom u Hristu. Bog nam je dao sve blagoslove koje poseduje. Ali nama su dati u Hristu. Subota nam donosi duhovni blagoslov. Od koga je Subota dobila taj duhovni blagoslov? [Vernitvo: Od Hrista.] Da, od Isusa Hrista. Dakle, to se tie duhovnog blagoslova koji nam donosi Subota, ona ga donosi samo od Isusa Hrista i samo kroz Isusa Hrista, tako da je u tom pogledu Subota kanal kroz koji duhovni blagoslov tee od Isusa Hrista Bojem narodu. To je injenica jer sve duhovne blagoslove dobijamo u Hristu, a Subota ima Boji duhovni blagoslov u sebi, i poto je to duhovni blagoslov, do njega nije mogue doi ni na kojem drugom mestu ili nain osim u Isusu Hristu, kroz Njega i od Njega. Zato je Subota jedna od onih veza koje je brat Prescott nedavno spomenuo, a koje nas vezuju za Hrista da bismo mogli dobiti duhovni blagoslov. A onda dalje: Moje e lice ii napred. Njegova prisutnost posveuje oveka tamo gde se nalazi. Osim toga, jo jedna misao, da doemo do istog zakljuka ali na drugi nain. Jer se ne stidim jevanelja Hristovog; jer je sila Boja na spasenje svakome koji veruje (Rim. 1,16 Karadi). ta je jevanelje? [Vernitvo: Sila Boja.] ta se ispoljava u Hristu? [Vernitvo: Sila Boja.] ta se ispoljava u jevanelju? [Vernitvo: Sila Boja.] S kojim ciljem? [Vernitvo: Sa ciljem stvaranja.] Boja sila u spasavanju je ista sila u stvaranju. To je Boja sila i u jednom i u drugom sluaju. Dakle, ono to je znak Boje sile na jednom mestu, znak je Boje sile na svakom mestu i na svaki nain, jer to je sve vreme Boja sila; ne moete da suprotstavite Boju silu Bojoj sili. Prema tome, ne treba vam nikakav drugi znak ispoljavanja Boje sile. Ne moete ga imati; nemogue je. Dakle, jevanelje je sila Boja na spasenje, i jevanelje je Hristos u vama, nada slave (Koloanima 1,27 Karadi). Zato Hristos prebiva u onome koji veruje u jevanelje Isusa Hrista. Hristos je prisutan u njemu i Hristova prisutnost ga ini svetim. To je ono to Subotu ini svetom. A Subota je, to se tie svetosti, taan znak onoga ta je Hristos onome koji veruje u Njega. Hristova prisutnost uz to posveuje. Zato je u posveenju Subota znak onoga to je Hristos verniku. Vidite li to? Onoga koji veruje u Isusa, Bog u Hristu nanovo stvara, za Njega je Bog odmor, osveenje, milina, radovanje, blagoslov, svetost i posveenje. To je Hristos za vernika, ali to je On bio odavno za Subotu, za vernika. Ustanovili smo da je Subota prilikom stvaranja nainjena za oveka. On ju je nainio prilikom stvaranja, da bi za oveka, ak i da je ostao veran Bogu i da nikad nije sagreio, ona bila znak onoga to je Bog bio za oveka u Isusu Hristu i Hristovog prisustva u tom oveku. A sada je u novom stvaranju isto. U delu spasenja je isto. Jo neto: Hristos je za nas postao mudrost od Boga i pravednost i posveenje i otkupljenje (1. Kor. 1,30). On je nae posveenje. On je poslao Pavla da propoveda jevanelje, seate se. Da propoveda neznabocima da im otvori oi, da se od tame okrenu svetlosti i od Sotonine vlasti Bogu i da verujui u mene (verom mojom KJV, Karadi) prime oprotenje greha i udeo meu posveenima (Dela 26,18). Ali posveenje i njegov konani cilj, ostvaren cilj, je

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

20

potpuno dovreno Hristovo delo u pojedincu. Potpuno oblikovano Hristovo oblije u verniku, tako da kad Hristos pogleda vernika, vidi samoga sebe. Tako je! To je posveenje. Duh prorotva je za nas definisao posveenje reima: Dranje svih Bojih zapovesti je posveenje ne pokuaj da ih drimo ili ulaganje naih najboljih napora da ih drimo. Ono je dranje svih Bojih zapovesti. Nijedan ovek nee biti izvrilac izvrilac kako to Bog oekuje i kako naziva izvrioca svih zapovesti, u kome Isus Hristos nije potpuno oblikovan, Njegov lik otisnut u njemu, i da vidi sebe samoga kad pogleda tog oveka. Tako je to! Pravednost Boja u Isusu Hristu je ono to nas ini pravednima, to nas spasava, to nas posveuje, to je nama sve u svemu. Kada smo stekli tu pravednost, i ako je to pravednost u skladu sa pravednou, Bojom ideji pravednosti, ta svedoi o Bojoj pravednosti u onome koji veruje u Isusa? [Vernitvo: Zakon.] Boji zakon. U pojedincu se razvija Hristovo delo, to progresivno delo; to je delo posveenja delo posveivanja; upravo je to misao, delo posveenja. To je rastenje Hrista u pojedincu. Kada Hristos u njemu naraste do punine, onda je delo posveenja dovreno. ta je znak da Bog posveuje? [Vernitvo: Subota.] Prema tome, ta je znak da Hristova prisutnost posveuje pojedinca? [Vernitvo: Subota.] Kad je delo dovreno, ko e svedoiti o tome? [Vernitvo: Zakon.] Koji deo zakona posebno? [Vernitvo: etvrta zapovest.] itav zakon svedoie o dovrenom delu Boje pravednosti u oveku, ali Subota stoji kao Boji znak dovrenog dela. Ona je znak dovrenog dela stvaranja, zar ne? Ali kad je ono poremeeno i Boji poredak izokrenut, sada Gospod mora da obavlja svoje delo pomou ovih sredstava kako bi dovrio prvobitnu nameru stvaranja. Zato Subota stoji u tom dovrenom Bojem delu u spasavanju Subota stoji ovde kao vrhunac samog zakona, kao svedok da je posveenje dovreno, tako da je Subota znak dovrenog Bojeg dela u prvobitnom stvaranju, ali i u ovom drugom stvaranju koje ostvaruje prvobitnu svrhu stvaranja. Jo jedna misao: Poto je Subota znak onoga to je Hristos za onoga koji veruje, hoe li vernik u potpunosti znati ta je Subota, ako ne zna u potpunosti ta je Hristos? [Vernitvo: Nee.] Prema tome, ako je spoznaja Boga u Isusu Hristu potpuno zaokupila um, onda e ga potpuno zaokupiti i spoznaja o Suboti. Poto je Subota znak onoga to je Bog u Hristu i kada to um potpuno shvati, ta je to drugo u umu vernika nego oblije Boga, ime Boje, a zatim i peat ivoga Boga zahvaljujui Gospodnjoj Suboti? Kao to vidite, svaki korak, svaka misao, suoava vas sa tim da je Subota, kakva je ona u Isusu Hristu, i kada je svetkuje onaj koji veruje u Isusa, jedini peat ivoga Boga. Svetkovanje subote kao sedminog dana nije Boji peat. Hristos koji odsjajuje u Gospodnjoj Suboti, kroz Gospodnju Subotu i u njoj, u umu i srcu onoga koji veruje, u dovrenom ivom Bojem obliju to je peat ivoga Boga. Tada je na elima tog naroda napisano Oevo ime. Pogledajte ovo! Otvorimo 4. Mojsijevu 6,23-27: Reci Aronu i sinovima njegovim i kai: Ovako blagosiljajte sinove Izrailjeve govorei im: Da te blagoslovi Gospod i da te uva! Da te obasja Gospod licem svojim i bude ti milostiv! Da Gospod obrati lice svoje k tebi i dade ti mir! I neka prizivaju ime moje na sinove Izrailjeve, i ja u ih blagosloviti. Ovim blagoslovom je prosvetenik blagosiljao na zavretku Dana pomirenja. Kada je bilo dovreno delo pomirenja i kada je svetenik iziao iz hrama da posveti i blagoslovi narod, to je bio taj blagoslov. ta je u tom blagoslovu trebalo prizvati? Neka prizivaju ime moje na sinove Izrailjeve. Sud je proao i oni su bili sigurni. To je bio smisao ove slike. Otvorimo sada Otkrivenje 3,9-12: Evo dajem ti neke iz Satanine sinagoge, koji za sebe tvrde da su Judeji, ali nisu, nego lau. Evo uiniu da dou k tebi, da se pred tvojim nogama poklone i da saznaju da sam te zavoleo. Poto si sauvao moju zapovest da istraje (odrao re trpljenja mog Karadi; odrao rije strpljivosti moje ari), i ja u sauvati tebe od asa iskuenja, koji e snai ceo svet da iskua stanovnike zemlje. Dolazim uskoro. vrsto dri to to ima, da niko ne uzme tvoj venac. Ova poruka je objavljena kada je poeo Dan pomirenja, zar ne, na Dan pomirenja? To se ispunilo kada je poeo Dan pomirenja. A sada 12. stih: Pobednika u uiniti stubom u Hramu moga Boga i on vie nee izai napolje. Na njemu u napisati ime moga Boga, ime grada moga Boga novog Jerusalima, koji silazi sa neba

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

20

od moga Boga i svoje novo ime. Kada se zavri delo pomirenja, Boje ime se nalazi u umu i On proglaava delo dovrenim; jer ono to je Bog u verniku i u Suboti, znak je dovrenog dela posveenja. A sada Isaija 58,13.14: Ako odvrati nogu svoju od Subote da ne ini ta je tebi drago na moj sveti dan, i ako prozove Subotu milinom, sveti dan Gospodnji slavnim, i bude ga slavio ne idui svojim putevima i ne inei ta je tebi drago, ni govorei rei, tada e se veseliti u Suboti. [Vernitvo: Ne. Tada e se veseliti u Gospodu.] Zato ne u Suboti? Zar ne pie da Subotu trebate prozvati milinom? Da je nazovete svetom Gospodu, slavnom? Da ne idete svojim putevima. Zato se onda ne veseliti u Suboti? Ah, kao to vidite ovde postoji to posebno znaenje. Sve to inite Suboti i veselite se u Gospodu, jer Subota je znak onoga to je Gospod oveku. Prema tome, prorok je dobro rekao. inite to iz potovanja prema Suboti i veseliete se u Gospodu jer ona je znak onoga to e Gospod biti za vas i to ete vi biti Gospodu. Zato se pitam, kako neko moe da pristane na kompromis sa suparnikom ustanovom, kad je Subota znak onoga to je Hristos njemu. Hoe li se ovek kome je Subota znak onoga to je njemu Hristos, pitati da li da nedeljom radi ili ne? [Vernitvo: Nee.] On dobro zna da to ne dolazi u obzir. On zna da ne moe pristati na kompromis pa da ima pola Hrista i pola neeg drugog; osim toga, Hristos je sve u svemu, a Subota je znak onoga to je njemu Hristos, pa kad je njemu Hristos sve u svemu, to bi znailo da ga vreate kad mu predlaete bilo ta drugo. Prema tome, oni koji postavljaju ovakva pitanja uopte ne znaju ta je Hristos. Oni bi isto tako mogli da svetkuju nedelju. Oni ne svetkuju Subotu. Ali ima tu jo neto. Subota ima ivo oblije Isusa i u njoj je Isus Hristos prisutan. On je to tako uredio. U nju je za oveka stavio svoju prisutnost, a onaj koji veruje u Isusa Hrista moe tako doi do nje. Kada svetkuje Subotu, uz blagoslov koji ima od Gospoda, dobija i dodatni blagoslov od Njega. Nije bitno koliko je izloen Hristovoj prisutnosti, kad svetkuje Subotu, dobija dodatnu Hristovu prisutnost. On je svestan toga. Nije bitno koliko Gospodnjeg odmora uiva, kad doe Subota koja je znak onoga to je Hristos onome koji veruje, i u njoj ima prisutnog Hrista, ona mu donosi dodatni odmor u Gospodu. Nije bitno koliko Hristove svetosti ima u njemu, jo vie nje mu je otkriveno kada svetkuje Subotu u Hristovom strahu i verom u Njega. Nije bitno, iako je ovek koji veruje u Njega potpuno posveen, iako je nestalo svako Ja i samo je Hristos u njemu, ak i tada, kada svetkuje Subotu, ona e mu u venosti otkrivati u jo veoj meri udesnu spoznaju i posveujuu, rastuu silu koja je u Isusu Hristu.

Poruka treeg anela Br. 21.

Stareina A. T. Jones
Veeras nastavljamo tamo gde smo sino stali, da je Boje delo spasavanja jednako delu kojim se Bog brine za prvobitnu svrhu u stvaranju, jer, kao to je tada reeno, u vreme kada je dovreno stvaranje neba i zemlje i sve vojske njihove, ostvaren je Boji cilj i On je uivao u tom danu. Ali zbog Sotonine prevare ovaj svet se odvojio od Njegove stvaralake namere i okrenuo u suprotnom smeru. Zato, da bi ostvario svoju nameru, morao je da iz ovog sveta skupi narod koji e napuniti obnovljenu zemlju, da bude nastanjena kao da nikad nije propustila da ispuni Njegovu prvobitnu nameru. I kad se to bude ostvarilo reju spasenja, silom Bojom na spasenje, koja e predstavljati konaan zavretak, konano ostvarenje Njegove prvobitne namere pri stvaranju ovoga sveta sa svime to ide uz njega da se uspostavi savrena vasiona, tada e sve to je na nebu i na zemlji i pod zemljom i to je na moru, i to je u njima, govoriti: Onome koji sedi na prestolu i Jagnjetu, blagoslov i ast i slava i mo doveka! (Otk. 5,13). Zato je Spasitelj, dok je bio na zemlji, rekao: Moj Otac stalno radi pa i ja radim (Jovan 5,17). Boje delo je dovreno kada je u ono davno vreme poeo sedmi dan. On je poinuo. Ali Njegovo delo na ovoj zemlji i u oblikovanju oveka upropateno je, pa se morao opet dati na posao u delu spasavanja da bi ostvario svoju prvobitnu nameru. Zato Isus kae: Moj Otac stalno radi pa i ja radim. Proitau sada tri teksta iz Starog i tri teksta iz Novog zaveta, a vi im moete dodavati koliko god elite, posebno iz Isaije etrdesetog poglavlja pa nadalje, da pokaemo kako On u delo spasavanja stavlja svoje prvobitno delo stvaranja i sebe kao Stvoritelja i svoju silu kako se ispoljila u stvaranju kao osnovu za nae pouzdanje da e Njegova sila ostvariti nae spasenje. Otvorimo Psalam 111,4: udesa je svoja uinio da se ne zaborave. Revidiran prevod (na engleskom), jevrejski prevod i neki drugi daju ovaj tekst ovako: Postavio je spomenik za svoja udesna dela. Upravo o tome smo govorili. Ovo je prvi deo stiha, a sada poslednji deo: Gospod je milostiv i pun saaljenja (KJV). Prema tome, Njegova udesna dela koja su prikazana u spomeniku koji je postavio, povezana su u ovom stihu s Njegovom milou, puninom Njegovog saaljenja prema oveku u ovome svetu, kome je ono i te kako potrebno. A sada etrdeseto poglavlje u Isaiji; a vi moete nastaviti kroz celu knjigu Isaijinu; vidiete da je tako u celoj knjizi. Poeu sa prvim stihom koji, setiete se, glasi: Teite, teite narod moj, govori Bog va. Govorite Jerusalimu ljubazno. Bakoti ovo prevodi: Govorite srcu Jerusalimskom, i viite mu da se zavrilo robovanje njegovo, da je ispatalo bezakonje svoje, da je primilo iz ruke Gospodnje dvojinom za sve grehe svoje. Vie jedan glas. Pripravite u pustinji put Gospodu, poravnite u pustoi stazu Bogu naemu ( kombinovani prevod Bakoti-KJV). To je poruka Jovana Krstitelja. Sve doline neka se povise, i sve gore i bregovi neka se slegnu, i to je krivo neka bude pravo, i neravna mesta neka budu ravna. I javie se slava GOSPODNJA, i svako e telo videti; jer usta GOSPODNJA govorie. Glas govori: Vii. I ree: ta da viem? Da je svako telo trava i sve dobro njegovo kao cvet poljski. Sui se trava, cvet opada kad duh GOSPODNJI dune na nj; doista je narod trava. Sui se trava, cvet opada; ali re Boga naeg ostaje doveka (Danii). Citirajui ovaj tekst u dva poslednja stiha u prvom poglavlju svoje Prve poslanice, Petar kae: A ta Re je evanelje koje vam je objavljeno. On ovde citira iz Isaije da re Boga naeg ostaje doveka. Zatim Isaija nastavlja i govori drugim reima o jevanelju: Izai na visoku goru, Sione, koji javlja dobre glasove; podigni silno glas svoj, Jerusalime, koji javlja dobre glasove; podigni, ne boj se. Kai gradovima Judinim: Evo Boga vaega. Evo, GOSPOD BOG ide na jakog, i miica e Njegova ovladati njim; evo plata je njegova kod Njega i delo njegovo pred Njim. Kao pastir pae stado svoje; u naruje svoje sabrae jaganjce, i u nedrima e ih nositi, a dojilice e voditi polako.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

21

Ovo je isto jevanelje. Do tog trenutka pouava jevanelje pomou Boje rei. Zato itamo: Ko je izmerio vodu grstima svojim i nebesa premerio peu? Ko je merom izmerio prah zemaljski, i gore izmerio na merila i bregove na poteg? (12. stih). Ko je to uinio? Isti Onaj koji dolazi i kae: Kao pastir neno vodiu svoje. To su iste rei koje On u jevanelju danas upuuje nama i koje veno ive. Ko je upravljao Duhom Gospodnjim? Ili Mu bio savetnik i nauio Ga? S kim se dogovarao i ko Ga je urazumio i nauio putu suda, i nauio Ga znanju i pokazao Mu put razuma? Gle, narodi su kao kap iz vedra, i kao praka na merilima broje se; gle, premeta ostrva kao praak. Ni Livan ne bi bio dosta za oganj, i ivotinje njegove ne bi bile dosta za rtvu paljenicu. Svi su narodi kao nita pred Njim, manje negoli nita i tatina vrede Mu. S kim ete dakle izjednaiti Boga? I kakvu ete Mu priliku nai? (stihovi 13-18). Preimo onda na dvadeset peti stih: S kim ete me dakle izjednaiti da bih bio kao on? veli Sveti. Podignite gore oi svoje i vidite; ko je to stvorio? Ko izvodi vojsku svega toga na broj i zove svako po imenu, i velike radi sile Njegove i jake moi ne izostaje nijedno? Nijedno ne odlazi. Nijedno ne izostaje, kae tekst. Svi su sauvani; ali ta ih dri na mestu? [Vernitvo: Sila Njegove rei.] On odrava sve, podravajui sve stvari reju moi svoje (Jev. 1,3 Bakoti). Sada kae da podignemo oi i pogledamo ko je sve to stvorio i izvodi vojsku svega toga na broj. On izvodi vojsku svega toga na broj kako? [Vernitvo: Na broj.] Dobro, a zato On to ini? Poimo u dvadeset sedmi stih: Zato govori, Jakove, i kae, Izrailju: Sakriven je put moj od Gospoda, i stvar moja ne izlazi pred Boga mog? Pogledaj na nebo i vidi ko je to sve stvorio i ko zove vojsku svega toga na broj i nijedno ne izostaje. Sada, Jakove, zato govori da te je Bog zaboravio? Zato si se obeshrabrio? Zato misli da te je On zaboravio? Ta On ne zaboravlja nijednu od planeta u vasioni; sve ih zna po imenu. Hoe li da zaboravi tvoje ime? Zbog ega su ove dve stvari povezane? [Glas: Radi nae utehe.] Upravo je Onaj koji je sve to stvorio Onaj koji je teio Izrailja. Onaj koji zna sve to je Onaj koji tebi i meni daje nae novo ime. Dvadeset osmi stih: Ne zna li? Nisi li uo da Bog veni Gospod, koji je stvorio krajeve zemaljske, ne sustaje niti se utruuje? Razumu Njegovom nema mere. On daje snagu umornom, i nejakom umnoava krepost. Ko to ini? [Vernitvo: Gospod.] Podignite onda oi svoje i vidite ko je sve to stvorio, pa onda ima snagu da je moe dati umornom. On ima snage za umornoga, svojom reju; zato kae: Budi dobre volje. Ohrabri se! Tako je. Kad je Danilu rekao: Ohrabri se, ohrabri se, Danilo je odgovorio: Ohrabrih se, jer si me ti ohrabrio (Dan. 10,19). A sada ostatak poglavlja: Deca se more i sustaju, i mladii padaju; ali koji se nadaju Gospodu, dobijaju novu snagu, podiu se na krilima kao orlovi, tre i ne sustaju, hode i ne more se. Ista ona sila koja dri planete na njihovim putanjama i na odreenom mestu, bie sa umornima i nejakima tako da mogu da tre i ne sustaju, da mogu da hode i ne more se. Zar ne vidite da Gospod postavlja stvaranje i svoju silu u stvaranju kao temelj nae nade u Njegovo spasenje? Zar to nije jedinstveno? Jo jedan blagosloveni tekst koji se odnosi na svakoga lino itam ga upravo sa tom namerom nalazimo ga u Psalmu 147, trei i etvrti stih: Isceljuje one koji su srca skruena i previja rane njihove. Izbraja zvezde mnoge (brojne KJV) i sve ih po imenu zove (Bakoti). Dakle, Onaj koji zna broj zvezda, koji ih sve zove po imenu, je Onaj koji previja rane i isceljuje slomljena srca. Jeste li bili ranjeni u duhu, slomljenog srca i gotovo oajavali i mislili da ste potpuno zaboravljeni? Setite se samo sledeeg stiha. Misao koja je s njim povezana On ne samo da isceljuje one koji su srca skruena i previja rane njihove, ve zna broj zvezda iz sve ih zove po imenu On nee zaboraviti vae ime. Takav je Gospod. On je na Spasitelj, ali temelj naeg pouzdanja u Njega kao Spasitelja jeste da je On sve to stvorio i da svima zna imena i podrava ih sve reju svoje sile koja spasava. Pourimo sada u Novi zavet. Seate se biblijskog teksta u Jovanu 1,1-3: U poetku bee Re Boija, i ta Re bee u Boga, i Bog bee Re. Ova bee u poetku u Boga. Sve je kroz nju postalo, i nita, to je postalo, nije postalo bez nje. U njoj bee ivot, i ivot bee svetlost za ljude ( arni). A sada etrnaest stih. I re postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine ( Karadi). Iz njegove punoe svi mi primismo, i to blagodat za blagodat (16. stih).

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

21

Dakle, Onaj koji je sve stvorio, doao je na zemlju pun blagodati i istine; telo kao mi i kroz Njega mi smo uesnici Njegove punine. Zar onda ne vidite da je jedina misao koju Bog eli da imamo o spasenju, da nas spasava Onaj koji nas je stvorio; da je sila kojom je stvarao, sila kojom nas spasava; i da su sredstva kojima je stvarao Njegova re upravo ista sredstva kojima nas spasava. Zato je rekao: Nama je upuena ova Re spasenja (Dela 13,26). Efescima tree poglavlje govori o jevanelju, poevi od sedmog pa sve do dvanaestog stiha: Ja sam postao sluitelj ovog evanelja po daru Boije milosti, koja mi je data delovanjem njegove sile. Iako sam najmanji od svih svetih, data mi je ova milost (blagodat Karadi): da paganima kao evanelje objavim neistraivo Hristovo bogatstvo i da svima rasvetlim (objavim Karadi; otkrijem Bakoti, ari) u emu se sastoji tajna koja je u prolim vremenima bila sakrivena u Bogu, koji je sve stvorio (sazdao sve kroz Isusa Hrista Karadi). ta je Pavle trebalo da propoveda? Neistraivo Hristovo bogatstvo, i da svima otkrije tajnu koja je u Bogu, koji je sve stvorio (sazdao sve kroz Isusa Hrista Karadi). Prema tome, jevanelje treba da ljudima donese razumevanje Bojeg cilja kada je odluio da stvara. Ako je onda jevanelje koje propovedamo povezano sa bilo kojim drugim poslom i uenjem bilo koje druge stvari ili bilo koje druge sile osim tog prvobitnog stvaranja, zar ne vidite da takvo propovedanje nee doneti ljudima razumevanje Boje namere u stvaranju? Poto je tako odreeno, to jednostavno pokazuje silu koja je uvek pred nama, da Boji cilj u jevanelju treba da se objavi ljudima koji su izgubili spoznaju o njemu, tu spoznaju Njegove prvobitne namere stvaranja svega Isusom Hristom. Nastavljamo da itamo: Njegova namera je bila da se sada, kroz Crkvu, poglavarima i vlastima na nebesima obznani mnogostruka Boija mudrost, u skladu s njegovim venim naumom, koji je ostvario u Hristu Isusu, naem Gospodu. (Efescima 3,10.11). Ali na drugome mestu itamo da je On to odredio pre postanka sveta. I morao je, ako je to bila vena namera. Dakle u Hristu, u spasavanju ovog sveta i ljudi, i Hristovom delovanju na tome, Bog sprovodi svoju venu nameru koju je imao od poetka. U kome (u Hristu) imamo slobodu i pristup u nadi verom Njegovom (Efescima 3,12 Karadi). itajmo ponovno o toj venoj nameri: U skladu s njegovim venim naumom (namerom Sinod SPC), koji je ostvario u Hristu Isusu, naem Gospodu. Prema tome, prvobitna namera stvaranja, o kojoj smo sino govorili, koja je bila u Hristu, njeno sprovoenje onoga to je bilo ometeno, je Hristos. Prema tome, u prolosti je bio Hristos, kao to je Hristos sada. Sve je stalno Hristos i Boja sila u Hristu: Boja sila stalno ispoljavana u svetu da bi se ostvarila Njegova namera na poetku i da bi se ostvarila na kraju. Sotona se pojavio i skrenuo svet na svoj pokvareni put. Gospod kae: U redu, mi emo je sprovesti na ovaj nain. Sotona nije nita uinio. On je skrenuo svet koji je malo po malo nastavio tim putem, a Bog e sprovesti malo po malo ono to eli i ostvariti svoju venu nameru tako da e zapanjiti vasionu i unititi avola. On e to uiniti. Isto nalazimo u Koloanima 1, poevi od devetog stiha. itau brzo od devetog do sedamnaestog stiha: Zato i mi, od dana kad smo to uli, ne prestajemo da se molimo za vas i da molimo Boga da se ispunite spoznanjem njegove volje sa svakom duhovnom mudrou i razumevanjem, da ivite dostojno Gospoda i da mu u svemu ugodite: da budete plodonosni u svakom dobrom delu, da rastete u spoznanju Boga, da se, srazmerno njegovoj slavnoj moi, osnaite svakom silom za svaku istrajnost i strpljivost, s radou zahvaljujui Ocu, koji vas je uinio dostojnima da imate udela u nasledstvu svetih u svetlosti. On nas je izbavio iz vlasti tame i premestio nas u Carstvo svog ljubljenog Sina, u kome imamo otkupljenje, oprotenje greha. On je slika nevidljivoga Boga, Prvoroeni nad svim to je stvoreno (roen pre svake tvari Karadi). Jer, njime je stvoreno sve to je na nebesima i na zemlji, vidljivo i nevidljivo bilo prestola, bilo gospodstva, bilo poglavarstva, bilo vlasti sve je kroz njega i za njega stvoreno. On je pre svega i u njemu se sve dri na okupu. Stvaranje, spasenje, Boji blagoslov i Njegova blagodat, te izbavljenje od sila tame, dakle, sve to ukazuje samo na jedno na stvaralaku Boju silu i Boga u Isusu Hristu. Sve to nalazimo i u prvom poglavlju Jevrejima. Zapravo u itavoj Bibliji. A sada sledea misao. Vie ne treba da se bavimo milju da je spasenje stvaranje i da nam je dato kao znak koji oznaava stvaralaku silu koja se pokazala u Isusu Hristu. A jedini nain na koji se ta sila uopte ispoljila je u Isusu Hristu; jedini nain da spoznamo Boga jeste u Njemu. On je postavio ovaj znak

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

21

da obelei Boju stvaralaku silu u Isusu Hristu, i bilo da se ta stvaralaka sila nalazi u prvobitnom stvaranju ili u delu spasavanja kako bi se sprovela prvobitna namera stvaranja, radi se o istoj sili, istom cilju, od Istoga, na isti nain i istim sredstvima i o istom znaku koji obeleava sve u svemu, u svim svojim rezultatima i delovanjima. Ako postavite drugi znak da obelei delo spasenja, drugi znak od onog koji je Bog postavio da li e taj drugi znak obeleavati Boju silu i oekivano spasenje? [Vernitvo: Ne.] Dobro razmislite! Bog je postavio znak da obelei Njegovu silu koja deluje svuda i na svaki nain u Isusu Hristu. Ako vi ili bilo ko drugi postavi drugi znak, on ne moe da oznaava Boju silu jer je neto drugo od onoga to je Bog postavio. Prema tome, nije mogue obeleiti Boju silu nekom drugom stvari, drugim znakom; nemogue je. Zar nije tako? [Vernitvo: Jeste.] Osim toga, ako bilo ko bilo gde u istoriji nae neto drugo postavljeno da oznai spasenje, ono bi oznaavalo spasenje drugom silom, a ne silom Bojom u Isusu Hristu. To bi bila injenica. Da li je bilo nekog napora, nekog postupka uinjenog bilo kada u istoriji, bilo kojom drugom silom, da se spasavaju ljudi odvojeno od Isusa Hrista? [Vernitvo: Da.] Da li se u svetu pojavila sila nazvana antihrist? [Vernitvo: Da.] Anti znai protiv ili nasuprot Hristu. Ta sila tvrdi da spasava ljude, zar ne? [Vernitvo: Da.] Proitajmo opis onoga to ona ini na prvome mestu: Koji se protivi i podie vie svega to se zove Bog ili se potuje, tako da e on sesti u crkvi Bojoj kao Bog pokazujui sebe da je Bog. (2. Sol. 2,4 arni). I Danilo 8,25 kae: I ustae na Kneza nad knezovima. Ustae da vlada, da upravlja i pokae svoju silu protiv Kneza nad knezovima. Ko je taj Knez nad knezovima? [Vernitvo: Hristos.] On ustaje na Njega; on eli da vlada; on e se posluiti silom, prikazae svoje delo protivei se Hristu. Uzmimo jedanaesti stih: On naraste sve do vojvode te vojske (Bakoti). Na margini stoji: Poraste sve do Zapovednika vojske nebeske ( KJV), jer prethodni stih pokazuje da se radi o nebeskoj vojsci. On se, kako kae Pavle, uzvisio, protivio i podigao iznad svega to se zove Bog ili se potuje. Podigao je sebe, uzvisio sebe protiv Zapovednika vojske. Kako se zove ta sila? [Vernitvo: Papstvo.] Ta sila je papstvo, Crkva, Katolika crkva, Rimska crkva. Zar ova Crkva ne ui da nema spasenja nigde drugde? [Vernitvo: Da.] Da ga nema ni na koji drugi nain osim preko te Crkve? Da li je to jasno? [Vernitvo: Da.] Osim toga, ta Crkva, ta sila koja se protivi Hristu, koja se uzvisuje i postavlja sebe kao put spasenja, sama se protivi Hristu. A ipak kae da nema drugog puta spasenju. Zar onda nije jasno, da ako joj treba neki znak da obelei svoju silu spasavanja, onda mora nai drugi znak, a ne Subotu? Evo jo jedne misli. Poto to mora da bude znak koji se razlikuje od Subote, koja je znak Boje sile spasavanja u Isusu Hristu, zar onda svaka druga sila koja postavlja znak da pokae i obelei svoju silu za spasenje, nee po prirodi imati neto to e biti suparnik Suboti? Morae tako da bude; nema prostora za neto drugo. Ako bi postavila ita drugo kao znak, znak koji je Bog postavio stajao bi sam i upeatljiv u svetu i bio bi prioritetan i stoga ne bi uopte bilo suparnitva. Zbog toga, da bi istakao suparnitvo i uinio da se njegova sila ispoljava nasuprot Hristu, ovek bezakonja morao je da ima znak svoje sile spasavanja; morao je po prirodi stvari da ima suprotan znak znaku spasenja u Hristu. Tako je moralo da bude. I Rimska crkva ne skriva da tako radi. Ona uopte ne krije da je nedelja koju je uspostavila znak sile Crkve da vodi ljude u grehu na put spasenja. To je jasno. To je njen cilj. To je sve to je poela da radi i sve to radi. Kada je nedelja uspostavljena i nametnuta ljudima silom zemaljske vlasti, praktino je stvoreno papstvo kakvo i danas postoji u svetu. Kad je to uraeno, nedelja je sa direktnim i konanim ciljem postavljena na mesto Gospodnje Subote. To je uraeno. Evo izvetaja. To kae jedan od onih koji su to uinili. Na strani 313 knjige Dve republike itamo sledee:
Sve to je bila dunost da se ini u Subotu, mi smo preneli na dan Gospodnji ( Euzebije).

Onda je donesen zakon da se nametne svetkovanje nedelje. ta je bio cilj tome? itam iz Dve republike, str. 315:

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

21

Na imperator, uvek voljen od Njega, koji crpi izvor svoje imperijalne vlasti odozgo, i koji je jak u sili svoje svete titule, nadzirao je imperiju sveta dugi niz godina. Ponavljam, ovaj uvar vasione rukovodi ovim nebesima i zemljom i nebeskim carstvom u skladu sa voljom svoga Oca. Tako na imperator, koga voli, time to one kojima vlada na zemlji dovodi jedinorodnoj Rei i Spasitelju, osposobljava ih za podanike svog carstva (Euzebije).

Prema tome, cilj je bio da se spasu ljudi tim sredstvima, a nedelja je stavljena kao znak sile koja to ini, umesto Gospodnje Subote koja oznaava Gospodnju silu da to uini. itam dalje na strani 316:
On je uz to zapovedio da jedan dan treba da se smatra posebnom prilikom za bogosluenje (Isto).

I nastavlja:
Ko je drugi zapovedio narodima koji nastanjuju kontinente i ostrva ovog monog svetskog carstva da se sedmino okupljaju na Gospodnji dan i da ga slave kao blagdan, ne zato da se ugaa telu, ve za utehu i oivljavanje due pomou pouavanja boanske istine? ( Euzebije).

Sve je ovo bilo postavljeno da zauzme Boje mesto, mesto Gospodnje Subote. Prikladno je da to bude tako jer smo ustanovili: ako e postojati druga sila koja e spasavati ljude, onda ona treba da ima znak koji se razlikuje od Bojeg znaka da obelei svoju silu. To joj pripada. Tako je nastalo papstvo; tako je postavljena vlast Crkve, i ona je postala kanal spasenja apsolutnom zemaljskom silom i prisiljavanjem ljudi da prihvate ovaj put. Mi smo ovde itali uenje ove Crkve uenje Rimske crkve o nainu na koji se ljudi moraju spasavati, i u njemu se radilo iskljuivo samo o oveku. Radilo se iskljuivo o ljudskoj sili da sebe spasi. To nije Hristovo spasenje. Uenje te Crkve je da se ovek mora sam osposobiti, da bude dovoljno dobar, pa e ga Gospod uzeti i s njim nainiti sporazum. Ako uini tako i tako, onda u da budem dobar prema tebi. Tako je zabeleeno u toj knjizi; nemam veeras vremena da to itam. Uenje te Crkve je da ovek mora da to uini, premda u njemu nema sile da to ostvari ali tako glasi argument. Ako to uini, onda dobija sve. To nije Hristovo spasenje. To nije Boje spasenje. Osim toga: crkve koje se u Sjedinjenim Dravama smatraju protestantskim sada sa zauzele isti stav; takoe su uzvisile nedelju, dan koji unose u ovu vlast, kao to je to Katolika crkva inila u Rimskoj imperiji, i sa istim ciljem. Osim toga, ove crkve koje se smatraju protestantskim znaju da ne postoji takva zapovest. To i kau. Tvrde da je poelo sa prvom crkvom. Ne marim koliko daleko u prolost idu, tvrdei da su to dobili od prve crkve. Bilo da se radi o nekoj crkvenoj instituciji, crkvenoj uredbi koju crkva zapoveda ljudima da je vre, ista je stvar. To je ista zla stvar. Zato to svaka crkva koja bi to pokuala da uini, po prirodi tog pokuaja postaje otpala crkva. Ako elite moete da je sledite do apostolskih dana, ali crkva koja to uini, po prirodi stvari je otpala crkva koja pokuava da spasi sebe i druge bez Boje sile. Zato ta god ta crkva uinila, po prirodi stvari je otpala crkva jer posao crkve u svetu nije da zapoveda ljudima. Posao crkve u svetu je da slua Boga, a ne da zapoveda ljudima. Prema tome, svaka crkva koja se usuuje da zapoveda ljudima, samim tim postupkom je otpala crkva. Crkva koja slua Boga je Boja crkva. Bog zapoveda; Njegova je sila. Njegova je vlast. On se sluio crkvom da kroz nju reflektuje svoju silu i slavu ljudima. Ali crkva nema pravo nikome da zapoveda. Ona slua samo Boga. Rei u to na drugi nain ili izneti to malo jasnije. Nije na crkvi da nekome zapoveda; niti je na crkvi da slua bilo koga, osim Boga. Pogledajmo to malo bolje. Crkva kao celina Katolika i otpala protestantska ve je sebe stavila na mesto Isusa Hrista. Svaka crkva koja sama sebe uzdie i sebe ini putem spasenja, u tome je otpala crkva i stavlja se na mesto Isusa Hrista, Spasitelja. Zar to ne vidite?

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

21

Prema tome, nijedna crkva ne moe se uzvisivati kao spasiteljica ljudi. Ona moe uzvisivati Isusa Hrista kao Spasitelja ljudi i Isusa Hrista u sebi kao Spasitelja ljudi, ali ne sebe, jer to vai za crkvu isto kao i za pojedince. Ja imam pravednost Isusa Hrista. U meni prebiva Hristova prisutnost. Tako govori hrianin kao pojedinac, ali on ne moe da kae: Ja sam Spasitelj. Hrianin kao pojedinac ne moe rei: ja sam pravednost, ja sam dobar i mogu dobrotu preneti na druge da se spasu. Ne, hrianin moe rei: Imam Hristovu pravednost. Hristos nastava u meni i alje me i preko mene ostvaruje svoj blagosloveni cilj da dopre do drugih da ih spasi. Ali On je Spasitelj. On je pravednost. On je sila. On je sve u svemu. Ono to vai za pojedinca vai i za grupu pojedinaca. Kao to Hristos prebiva u pojedincu, tako prebiva i u grupi pojedinaca, u jednom irem smislu, viem od onoga po kome prebiva u pojedincu; Hristova pravednost u grupi pojedinaca je samo ideja o Hristovoj pravednosti u veoj meri, ako se tako uopte moe rei, u skupini pojedinaca koja ini crkvu. Kao to Hristos deluje preko pojedinca, da spasi, tako Hristos u crkvi deluje preko cele crkve da spasi. Ali ako se crkva uzoholi i misli da je ona iznad svih i poinje sebi pripisivati zasluge za svoju slavu i silu da spase, u tom trenutku se ona stavlja na mesto Isusa Hrista kao Spasitelja. Radi se o istom samouzvienju u crkvi kao to je i u pojedincu, i upravo je samouzvienje pojedinca dovelo do samouzvisivanja crkve i do otpada. I od tada ova crkva predstavlja sebe kao put spasenja, kao spasitelja, kao jedino sredstvo spasenja i svi moraju da se spasavaju na nain koji je ona odredila. Ona se time uzvisila iznad Boga i Vojvode nad vojskama, iznad Isusa Hrista i postavila znak svoje spasonosne sile, nasuprot znaku kojeg je Bog postavio. I kao to smo otkrili, ona je to uinila sa direktnom namerom i ciljem da ga stavi umesto Gospodnje Subote. I u drugoj otpaloj crkvi ovoj koja je dola u ovu zemlju uinila je isto. Direktnim inom vlasti Sjedinjenih Drava, odlukom Kongresa, postavila je nedelju, znak moi Rimske crkve da spasava ljude crkve koje se smatraju protestantskim to su uinile direktnim aktom Kongresa u ovoj zemlji, umesto Gospodnje Subote. Tako su majka i keri uklonile Gospodnju Subotu i na njeno mesto postavile znak spasenja Katolike crkve. Pogledajmo emu to vodi. ta smo ustanovili da je Subota? Ustanovili smo da je Subota u svakom razmatranju znak onoga to je Isus Hristos za vernika. Znak onoga to je Bog u Isusu Hristu ljudima, da ona u sebi ima prisutnost, blagoslov, duha, osveenje, Hristovu prisutnost koja ini svetim i Boju prisutnost koja posveuje. Ona u sebi ima prisutnost Isusa Hrista i onaj koji je svetkuje verom u Isusa, ima Njegovu prisutnost. I sa svakom Subotom koja dolazi, on nalazi dodatnu Isusovu prisutnost. Prema tome, kad ju je otpala crkva uklonila i na njeno mesto stavila svoj znak, da li je uklonila samo ovaj dan? [Glas: Uklonila je Hrista.] Zar nije na taj nain uklonila Isusa Hrista iz umova i ivota ljudi? Kada su otpale keri to isto uinile u naoj zemlji, pred naim oima, zar onda nisu uklonile Hristovu prisutnost i silu i tako Ga uklonile iz spoznaje i ivota ljudi? [Vernitvo: Da.] ini mi se da ima jedna taka vredna naeg razmatranja: zato u prolim vekovima nije bilo napretka u hrianstvu na nain na koji je Hristos oduvek eleo da taj napredak bude vidljiv u hrianskom ivotu? ta je On stavio u ivot oveka kada ga je stvorio ak i da je ostao veran i da nikad nije sagreio da bi mu pomogao u venom napredovanju u spoznaji Boga, u Njemu ta je stavio? Ponoviu ovo pitanje. Kada je Bog na poetku stvorio oveka i postavio ga da ivi na zemlji, da je zauvek ostao veran i da nikad nije sagreio, da li je postojalo neto to je Bog tamo stavio i vezao za njega, a to e mu u iskustvu sopstvenog srca pomoi u stalnom napredovanju u spoznaji Boga? [Glas: Subota.] Zar nismo o tome sino iznova itali? Zar nije sebe stavio, svoje ime, svoju ivu prisutnost, svoju posveujuu silu u Subotnji dan i to dao oveku, iako ga je ve blagoslovio, iako ga je ve proslavio, tako da je blagosloveni ovek, kada je doao do tog blagoslovenog dana, primio dodatni blagoslov? Zar nije tako? [Vernitvo: Da.] Zar nije onda Bog stavio u ovaj svet neto to e, ako bude svetkovano, ako bude drano kako je Bog odluio i naumio biti neto to e odrati oveka, povesti ga u rastenju i napredovanju u spoznaji Isusa Hrista, u Njemu? to je to? [Vernitvo: Subota.]

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

21

Ona je tu od kada je ovek pao u greh. Prema tome, kad je Rimska crkva uklonila Subotu iz umova ljudi pomou koje bi doli do poznanja Hrista i obraajue Hristove sile da li je postojalo neto to je moglo da ih povede da napreduju u Hristovom delu posveenja? To je dakle, tajna, vidite, zato je svaka crkva koja je krenula u poznavanju Hrista, spasenja verom i pravednosti verom, zastala; a onda se trebala pojaviti sledea crkva da posegne za pravednou verom, za spasenjem verom i da zastane. Opet se trebala pojaviti seledea crkva i uiniti isto i onda zastati. Ali kad smo doli do ovde, opet treba da se propoveda veno jevanelje, i konano treba da se pojavi crkva koja ima znak koji ljudima donosi prisutnost Isusa Hrista u Njegovoj ivoj prisutnosti, u delu napretka do njegovog dovrenja. To je crkva koja ima Gospodnju Subotu, a crkva koja ima Gospodnju Subotu dovedena je da dovri delo spasenja u Hristu. Ko onda moe da izmeri, ko osim uma Bojeg moe da izmeri bezakonje i zlo uinjeno svetu tim zastraujuim postupkom koji je uinila otpala crkva? Samo Boji um moe da shvati zlo i gubitak koji je ovime uinjen u svetu. Dakle, posledica toga bilo je uklanjanje Hristove prisutnosti ukloniti Hrista iz spoznaje, iz doivljaja u srcu ljudi i staviti ljudsku silu, sotonsku silu, staviti sebe, na mesto Boga i na mesto Hrista, koji je ispraznio samog Sebe da bi se Bog mogao pojaviti. Postoji istorijska paralela tako prikladna i savrena da u je proitati. Pre svega, oveanstvo, kao ljudi, bez ikakve crkve, podlono je Hristu. Mogu li ljudi postojati bez Njega? [Vernitvo: Ne.] Kad bi bilo ko svojom odlukom mogao postati nezavisan od Boga, da li bi mogao opstati? [Vernitvo: Ne.] ta je Sotona na samom poetku poeo da radi? Zar nije nastojao da postane nezavisan, samopostojei? Da je uspeo u svom naumu, ta bi se dogodilo s njim. [Vernitvo: Propao bi.] Vezan, poto nije mogao da postoji bez Onoga koji ga je stvorio, on je ipak u svojoj divljoj ambicioznosti, snanoj zaokupljenosti sobom, mislio da moe iveti bez Boga koji ga je stvorio. Zar to nije ista misao u ovom samouzvisivanju koje je sebe stavilo na Boje mesto? No, bez obzira radilo se o oveku ili ljudima koji se smatraju hrianima koji su organizovani u crkvu, oni jednako zavise od Boga i od Boga u Isusu Hristu, i podvrgnuti su Bojem zakonu. Boji zakon je vrhovni zakon. Boji zakon je vlada cele Njegove vasione i svako na zemlji podvrgnut je tom zakonu. Pogledajte sada poreenje: Pre oko dvesta ezdeset godina Irska je imala svoju vlast, kao to to sada eli. Imala je svoj parlament, upravljala je svojim unutranjim poslovima, poslovima Irske, ali je bila podvrgnuta vrhovnoj vlasti u Engleskoj. itau sada iz pete sveske Macaulayeve History of England (Istorija Engleske), na strani 301 ovog izdanja, poglavlje 23; ako imate druga izdanja, moi ete to nai u ovoj glavi. Zapazite sada:
Irski parlament (Gornji i Donji dom) drznuo se ne samo da ponovno izglasa jedan od obaveznih engleskih zakona, nego da ga izglasa sa promenama. Promene su bile male, ali promena ak i jednog slova bila je iste snage kao objava nezavisnosti.

Da li je objavljeni Boji zakon obavezan za crkvu kao i za svakog drugog oveka? [Vernitvo: Da.] Da li se otpala crkva drznula da promeni zakon? [Vernitvo: Da.] ta bila promena i jednog jedinog slova? [Glas: Objava nezavinosti.] Ona ga je promenila ne samo u jednom slovu, nego u stvarnoj misli, samoj ideji, samoj stvari koja otkriva i donosi Boju prisutnost iznad svakog drugog dela zakona. Ona je Njega izvadila iz zakona. ta je onda uinila? [Vernitvo: Stavila je sebe na to mesto.] Ona je proglasila svoju nezavisnost od Boga i to objavila svetu. Protestantske crkve oni koji tvrde da su protestanti, ali to vie nisu crkve koje se smatraju protestantskim stavile su Kongres Sjedinjenih Drava u isti poloaj; navele su Kongres Sjedinjenih Drava da promeni etvrtu zapovest, zar ne? [Vernitvo: Da.] To je smelo citirano i stavljeno u zbirku zakona. Guverner Pattison, iz savezne drave Pensilvanije, u govoru pred skuptinom svoje drave, pozivajui se na nedeljne zakone koji se ve nalaze u zakonodavstvu, rekao je da je ovaj zakon samo deo sistema Bojeg zakona koji je ponovo ozakonjen u zakonodavstvu Pensilvanije. On kae da je Boji zakon tamo ponovo ozakonjen.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

21

No, jesu li ponovno ozakonili Boji zakon? [Vernitvo: Nisu.] Da su to uinili, da su preduzeli mere da ga sprovedu silom, tada bi se izjednaili sa Bogom, ali oni su ga ozakonili s promenama, a to ih stavlja iznad Boga. Crkve ove zemlje proglasile su se nezavisnim od Boga inom kojim su uzeli Njegov sopstveni zakon, i namerno ga promenile svojom zakonodavnom procedurom. Dopustite da proitam jo neku reenicu iz Macaulayeve History of England, sa iste stranice:
Kolonija u Irskoj je na taj nain bila izriito nesamostalna; nesamostalna ne samo po optem zakonu drave, ve po prirodi stvari. Bilo je apsurdno traiti nezavisnost za zajednicu koja nije mogla prestati da bude zavisna, a da time ne prestane da postoji.

Ima li boljeg poreenja na zemlji koje bi prikazalo ovaj princip mesta koje ima vlast i dravni zakon, od ovoga koje se ovde dogodilo i bilo zapisano za pouku nama? A sada jo jedna misao. Isus Hristos je sam doao na ovaj svet, zar ne? [Vernitvo: Da.] On sam je stvorio Subotu, zar ne? [Vernitvo: Da.] On sam je bio Gospodar Subote, zar ne? [Vernitvo: Da.] On je poznavao, samo On, pravo znaenje Subote, zar ne? [Vernitvo: Da.] Ali inio je stvari Subotom, ostvarujui pravu svrhu Subote, koje nisu odgovarale zamislima svetenika, fariseja i politiara onoga vremena, zar ne? [Vernitvo: Da.] Time je pokrenuo njihovu mrnju prema sebi. Upravo ono to je inio podsticalo je mrnju prema Njemu vie od svega drugog to nije mario za njihove zamisli o Suboti. Zar nije tako? [Vernitvo: Da.] Njihova mrnja uklonila Ga je sa sveta zbog tog razloga vie nego zbog bilo ega drugog pod suncem, zato to se nije slagao sa njihovim idejama o Suboti. Oni su to ostvarili. U etvrtom stoleu pojavila se druga otpala crkva koja se nije slagala s Bojom zamisli o Suboti, pa su nju i Njega uklonili iz svojih misli i iz sveta koliko god je to bilo u njihovoj moi. Oni su Ga uklonili iz sveta, ali se On vratio, pa su Ga uklonili samo onoliko koliko je njihova mo dosezala; to je sve. Ovde je jo jedna otpala crkva, trea po redu, koja sledi primer ostale dve otpale crkve koje su postojale ranije. Ona je Njega u Njegovoj Suboti uklonila sa sveta jer se njene ideje o Suboti nisu slagale s Njegovima, a nije htela da se pokori Njegovim idejama. To je injenica. Vama je ona poznata. Da bi ova prvobitna otpala crkva mogla ostvariti svoju nameru da Njega ukloni sa zemlje i tako sauva svoje ideje o tome ta Subota jeste, ona se udruila za zemaljskom vlau. Pridruila se Cezaru i okrenula lea Bogu. Tako je to uinila. U drugoj otpaloj crkvi, da bi ona mogla ostvariti cilj da Njega u Njegovoj Suboti ukloni sa zemlje, i ona se udruila sa Cezarom da na isti nain ostvari svoju nameru. U treem otpadu, da bi i oni mogli da sprovedu svoje ideje o Suboti nasuprot Hristovoj zamisli o Suboti, i oni moraju ukloniti Njega u Njegovoj Suboti. Da bi to ostvarili, moraju da se ponovno udrue sa zemaljskim silama, ponovno sa Cezarom, kao to su drugi uinili pre njih. U prvom otpadu, kada su se udruili sa Cezarom da se ree Isusa i podre svoje sopstvene ideje o tome ta je Subota, nasuprot Njemu, jedna vrlo mala manjina u stvari tako mala da se nije usuivala upoznati narod sa svojim namerama iz straha da narod Isusa ne izbavi iz njihovih ruku ova manjina, premda mala, uglavnom sastavljena i voena potpuno od strane voa crkve, ove crkvene voe su pretnjama prisilile predstavnika Cezarove vlasti, svojim pretnjama, da se pokori njihovim zamislima i izvri njihovu volju. Vama je to poznato. Tako je zapisano i to je dovelo do potpune propasti tog naroda, zar ne? [Vernitvo: Da.] Da li je onda mogue da manjina, veoma mala manjina, voena manjinom crkvenih upravitelja voena od strane jednoga krene putem koji e upropastiti dravu kojoj pripadaju? [Vernitvo: Da.] Kada doemo do drugog otpada, oni su ponovo uinili istu stvar prenosei svoj uticaj na svetovnu vlast i time u svoje ruke uzeli mo vlasti da ostvare svoj cilj uklanjajui s puta Hrista u Njegovoj Suboti i odravajui sopstvene ideje o Suboti nasuprot Njegovim. To je uinila manjina; to su uinile glavne voe crkve i to samo nekoliko njih. ta je bio rezultat te intrige za Rimsku imperiju? Njena potpuna propast. Dakle, mogue je da manjina, veoma mala manjina, beznaajna u poreenju sa velikom masom vodi, uprkos svemu, sa nekolicinom

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

21

crkvenih prelata kaem da je mogue da nekolicina njih uspostavi takav sistem stvari i odredi smer i tako usmeri vlast da radi ono to e se pokazati njenom potpuno propau. To se pokazalo dva puta u istoriji. A onda je u ovoj zemlji, pred vaim i mojim oima, manjina u ovoj zemlji, voena nekolicinom manjina crkvenih voa pretnjama navela politiare da im predaju u ruke dravnu vlast da ostvare svoje zamisli o Suboti suprotno Hristovim idejama o danu odmora. Dva puta je u istoriji pokazano da je takav in upropastio dravu u kojoj se to dogodilo. Da li ovaj dvostruki primer ita znai u ovom treem sluaju? [Vernitvo: Da.] Lekcija koja je nauena u oba sluaja osetie se i u treem sluaju. Neizbeno je. Iz toga moe da izae samo propast i nita drugo. Oni ne mogu da je izbegnu. Nemogue je. Oni su pokrenuli niz okolnosti koje nita u vasioni ne moe da zaustavi. To je nepromenjivo. Ovaj Kongres uskoro e zavriti sa radom. Najverovatnije je da e cela situacija proi, a da se to pitanje dalje ne spominje. Ako ga sledei saziv Kongresa iz prve odbije, to nee promeniti situaciju i rezultate. Ta stvar je pokrenuta i ona e ii dalje uprkos svemu to moe da se uini. Vi i ja ne treba da se iznenadimo ako (to pitanje) ne bude odbaeno od sledeeg Kongresa, ve bude odbaeno jednog dana, i kada taj dan doe, neka svaki svetkovatelj Subote na zemlji ustane u svoj snazi koju mu Boji Duh moe dati, NEKA SE ODVOJI OD SVEGA NA ZEMLJI i to stavi u Boje delo. Jer ubrzo posle toga talas plime e se vratiti i sve povui u propast. Vi i ja ne treba da se iznenadimo da do toga moe doi. Kad doe, to e dobiti na znaenju. Ali oni koji nemaju iskustva u Bojem delu, pogreno e shvatiti znaenje toga; oni e vam rei: Stalno smo vam govorili da u tome preterujete. U tome nije bilo niega. Onda e se opustiti i kad se talas plime vrati, uhvatie ih propast. Neka se va um i srce na daju prevariti niim takve vrste, ak i ako dva puta doe. Verujte to. Verujte u ono to je ovde reeno. Prouavajte to ivota svojega radi, jer je u tome ivot. Imajte na umu da ono to je uinjeno znai, samo po sebi, tano ono to ue dva prethodna predavanja to znai propast, iako moe jednom ili dva puta doi do odbijanja. Talas je tu i posledice e slediti uprkos svemu to vasiona moe da uini. Uopte nije vano ta vam neko govori, recite mu da znate bolje od njega. Nije vano ako Kongres vrati stvari na poetak. Recite im da je to najsiguriji razlog da je stvar mnogo blia nego ikad, i stavite u nju svu svoju duu. Ako vas ismeju, Bog je obeao da e doi dan kad ete se vi smejati, a on plakati. Opasno je meati se u to. Ovo su, dakle, neke od stvari. Mi emo vas u dogledno vreme upozoriti na druge stvari. Pitanje sada je da li je Subota taj sedmi dan da li je Subota Gospodnja taj dan ili je taj dan nedelja sa dosta znaenja u sebi. To znai vie nego to je to iko na zemlji sanjao, ukoliko nije lino povezano sa Bojim savetom. Osim toga, razmotrimo to! Ustanovili smo da je Subota znak Boje sile u Isusu Hristu koja deluje u spasavanju ljudi. Ustanovili smo da Subota sa sobom i u sebi donosi prisutnost Isusa Hrista u ivo iskustvo oveka kao to to nita drugo ne moe, i tamo ga zadrava. To je injenica. Ako to u svom ivotu jo niste otkrili, verujte i vi ete sami da to iskusite. Svako koji veruje moe da to doivi. Dakle, ustanovili smo da se radilo o pokuaju uklanjanja Gospoda iz ovekove spoznaje. To je jasno prikazano. Prema tome, o pitanju da li je sedmi dan Gospodnja Subota ili nije, zavisi ovekovo spasenje. I to je reeno. O tom pitanju zavisi njihovo spasenje ili njihova propast, sada. Postoje takvi sluajevi. Otvorimo Bibliju i itajmo; sa ovom milju zavriemo ovo predavanje. Dela 25.19.20: Nego su se sa njim prepirali o pitanjima njihove vere i o nekom Isusu, koji je umro, mada Pavle tvrdi da je iv. Ne snalazei se u takvoj prepirci, upitah ga da li bi hteo da ide u Jerusalim pa da mu se onde sudi za to. Radilo se o pitanju koje je izazvalo veliku raspravu: da li je neki ovek bio mrtav ili iv. Ovde je ceo jevrejski narod bio podstican protiv jednog od svojih sunarodnika i pitanje je bilo da li je on mrtav ili iv. To je bilo sve ta je Fist video u tome. Ali vi i ja znamo da od toga, da li je ta osoba bila mrtva ili iva, zavisi spasenje ili propast celog sveta. Vi znate da je tako. Isto pitanje se i danas postavlja. Zbog ega sva ova galama oko toga treba li da se dri Subota ili nedelja? Pa to je i onako samo dan. Zato neka nova sekta nova verska zajednica pravi takvu galamu? Zato

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

21

praviti galamu oko toga, da li je nedelja abat (Sabbath dan odmora prim. izdavaa) ili neki drugi dan; odmarali se u taj jedan dan ili u neki drugi? Pa uopte nije vano je li taj dan Subota ili ne. O toj odluci ljudi kao pojedinaca ili kao grupa danas zavisi spasenje ili propast ove zemlje. To je jasno. Da li je taj dan Gospodnja Subota ili nije, od toga zavisi spasenje ljudi danas kao to je to bilo onog dana. Ovi ljudi, u svojoj zavisti prema Hristu i odlunosti da zadre sopstvenu ideju nasuprot Boje ideje uklonili su Ga sa zemlje, a onda su poeli da raspravljaju da li je mrtav ili iv tako e ti isti ljudi ukloniti Subotu iz sveta i onda raspravljati o pitanju da li je to Subota ili nije. Oni dobro znaju da se radi o Suboti, ali kao i ljudi u prolosti, tako e i ovi sauvati svoje ideje o Suboti protiv Boje ideje, i iako im je kazao da je On Gospodar Subote, kao to je to (u prolosti prim. izdavaa) bilo po pitanju da li od toga zavisi spasenje ljudi, tako i danas od tog pitanja zavisi spasenje ljudi, jer moemo slobodno rei da spasenje ljudi zaista zavisi od njihovog svetkovanja Gospodnje Subote i da je zaista uslovljeno time, jer svetkovanje Gospodnje Subote ima prisutnost Isusa Hrista, Njegov ivot, bez koga se ovek ne moe spasiti. Zato ponavljam, mi moemo slobodno rei da spasenje oveka zavisi od njegovog svetkovanja Gospodnje Subote kakva je u Isusu Hristu, jer to znai Isus Hristos. Isus Hristos znai Subota, a Subota znai Isus Hristos. Danas, kad su ljudi u tome prosveeni, kad se poruka venog jevanelja propoveda svetu, kad im se objavljuje poruka treeg anela sa Hristom u njoj i Hristom koji je sve u svemu, oni takoe odbacuju Gospodnju Subotu, okreu lea Hristu, a svesni su da na tom putu nema spasenja. Zar nismo upravo u naem ranijem prouavanju videli da ljudima u ovom svetu ne treba propovedati nita osim Isusa Hrista? Jedino to; zar nismo videli da treba da Ga propovedamo uprkos svih zemaljskih ogranienja, ne marei za zatitu zemaljskih vlasti, za bogatstvo ili bilo kakav uticaj pa i sam ivot? To je poruka za svet. Hristos je poruka za svet. Hristos je otkriven u Gospodnjoj Suboti koja je znak izmeu mene i vas, da znate da sam ja Gospod Bog va (Jezekilj 20,20) i da je moje ime JA SAM Onaj KOJI JESAM.

Poruka treeg anela Br. 22.

Stareina A. T. Jones
Ustani, svetli se, jer doe svetlost tvoja, i slava Gospodnja obasja te. Jer, gle, mrak e pokriti zemlju i tama narode; a tebe e obasjati Gospod i slava Njegova pokazae se nad tobom (Isaija 60,1.2). Uvee pre sedam dana ovo je bio tekst kojim samo zavrili predavanje. Seate se pitanja postavljenog na kraju itanja ovih biblijskih rei koje smo onda prouavali: Nije li ovo to vreme? Zar nije sada vreme za ispunjenje teksta koji smo proitali: Ustani, svetli se, jer doe svetlost tvoja, i slava Gospodnja obasja te? U nedelju nakon toga primili smo sledee rei koje su proitane na konferenciji:
Ustani, svetli se, jer doe svetlost tvoja, i slava Gospodnja obasja te. Jer, gle, mrak e pokriti zemlju i tama narode; a tebe e obasjati Gospod i slava Njegova pokazae se nad tobom.

To je taka do koje smo doli posle niza prouavanja i gde se sada nalazimo. Onaj koji usvaja ovo svetlo i slavu, moe ih imati. [Vernitvo: Amin.] Ko ih ne usvaja, ne moe da ih ima. Proitau vam odsek iz predavanja brata Prescotta koje je odrao jedno vee, sa strane 444 Biltena. Upozorenje i uputstvo koje nam je dao vredi ponoviti:
Tako je lako da prihvatimo pogrene ideje o ovim stvarima i na taj nain varamo sami sebe. Mislio sam da e neki pogreno shvatiti ta znai kada kaemo da moramo napredovati u sili Duha, i da moramo imati silu kad poemo.

Tako sam i ja mislio, i tako je uinjeno. Ali smo nekoliko puta na poetku ove konferencije dobili upozorenje da niko ne postavlja nikakvu teoriju i ne odreuje kako e se ostvariti ono to je Bog dao. Jer zasigurno nee doi na nain na koji mislimo da e doi. To je jedan od naina na koje uopte nee doi. Nee doi na taj nain niti tako moe doi.
Ne shvatam da to znai da treba ovamo da doemo svesno ispunjeni, tako da kad odemo sa ovog mesta, u sebi samima imamo odreeno svesno oseanje sile koja nam je data i da je imamo i ponesemo sa sobom i da sa njom moemo da rukujemo, merimo je i posmatramo, a kada je potrebno izvadimo je i upotrebimo je.

Ne bih hteo da vam garantujem da niko u ovom skupu nije dobio ovakvu ideju. Bilo mi je posebno drago jednog jutra na sastanku propovednika oni koji su bili tamo, setie se o emu govorim kada je jedan od brae ustao i dao svoje svedoanstvo o ispoljavanju Bojeg blagoslova i prisutnosti za vreme sastanaka na ovoj konferenciji. On ih je stavio na papir kao podui popis. Da je svako od vas zabeleio znakove Boje posebne naklonosti na ovim sastancima, umesto da trai neto to nikad neete videti, videli biste mnogo vie od ovoga to sada vidite. elim rei da ne treba da imamo utvrene ideje o tome kako Gospod mora da deluje na odreeni nain i onda oekivati neto to se nikada nee dogoditi.
Data mi je sva vlast na nebu i na zemlji. Zato idite I evo, ja sam s vama (Matej 28,1820). Sila je u Hristu, a ne u nama, i posedovanje sile je Hristova lina prisutnost u nama.

I kad imamo ovu linu Hristovu prisutnost u nama i sa nama, onda je sila od Hrista, a ne od nas. Evo jedne misli: Apostoli nisu uvek bili u stanju da vre uda po svojoj volji.
Gospod je svojim slugama darovao ovu naroitu silu kako je zahtevao napredak Njegovog Dela ili ast Njegovog imena. (Sketches from the Life of Paul, str. 135).

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

22

Mnogi misle da kada su apostoli izali opremljeni silom da ine uda i ostalo, i sve to je trebalo da uine kad su doli k nekom bolesniku, bilo je da uine udo i da ga iscele. Tako uopte nije bilo. Oni uopte nisu mogli da ine uda, osim kada je Hristov Duh u njima naznaio Boju volju u tom sluaju. I tako bez obzira koliko veliki bili apostoli oni su zavisili od direktnog vostva Bojeg Duha u svakom pojedinanom sluaju i u sve vreme, a to vai i za nas. Sila je Hristova lina prisutnost u nama, i to je posedovanje ove sile, a to ne mora da znai stalno oseanje ushienja zbog sile u nama, ve stalne vere da je Hristos u nama; to ne znai samo stalno verovanje u to ve stalnu svesnost da je On tu, da Njegova sila deluje u nama, sa nama, preko nas, uvek i u svemu, samo na slavu Bogu, ne na nau molbu niti nae upravljanje u bilo kom smislu.
I onda kad iziemo, bez obzira kakve bile tekoe, one nas nee uplaiti, zbog svesne vere da je Hristos sa nama i da je On svemoan. Kada je On puninom svoje sile sa nama, naa vera se stalno hvata za Njega. Ovo nije pitanje oseanja sile, ve njenog poznavanja.

Mi smo u naem prouavanju takoe otkrili da nas je Hristos otkupio od prokletstva (kletve Karadi) zakona da bi na nas mogao doi Avramov blagoslov. ta smo zakljuili da je Avramov blagoslov? [Vernitvo: Pravednost.] Na koji nain? [Vernitvo: Verom.] Hristos nas je oslobodio prokletstva zakona da bi pravednost koja je verom mogla da doe neznabocima, odnosno nama, da moemo primiti obeanje Duha kroz veru. Kako primamo pravednost? [Vernitvo: Verom.] Jeste li imali neku vrstu uzbuenih oseanja pre nego to ste primili pravednost? [Vernitvo: Ne.] Jeste li imali neku vrst uzbuenih oseanja, ushienja ili velikog nemira pre nego to ste mogli da znate imate li pravednost ili ne? [Vernitvo: Ne.] Kako ste primili Boju pravednost koja se dobija verom Isusa Hrista? [Vernitvo: Verom, verujui Njegovoj rei.] Shodno tome, znate da je Bog u svojoj rei vama i meni rekao da je ona besplatan dar svakome koji veruje u Isusa, zar ne? Zatim ste prihvatili ovaj besplatni dar i zahvalili Bogu da je Njegova pravednost vaa; eto, tako ste je stekli, i to je vera. Dakle, tako je primljena i tako moe uvek da bude primljena samo verom. To je primljeno verom da bi se verom moglo jo neto primiti. ta to? [Vernitvo: Obeanje Duha.] Kada smo ustanovili da samo Boja pravednost koju daje svom narodu, jedina, sve u svemu, osposobljava narod za primanje obeanja Svetoga Duha i Njegovog izlivanja onda kada je Bogu volja kada smo ustanovili da je to tako i da se prima verom, da bismo to uopte primili, moramo to primiti na isti nain na koji smo primili Boju pravednost, a to je verom. Onda, kada Bog vama i meni kae nakon to nam je dao svoju pravednost i kada smo je radosno primili, mi smo je prihvatili u njenoj punini verom kao to je Bog odredio da je primamo i usvojili smo je zahvaljujui Isusu Hristu koji ju je doneo nama onda kada Bog kae vama i meni: Ustani, svetli se, jer doe svetlost tvoja, i slava Gospodnja obasja te, pa vi i ja uinimo kako Bog kae i ustanemo verom u Njega, On e se pobrinuti da svetlimo. [Vernitvo: Amin.] Kada On vama i meni kae da e nas obasjati Boja slava, a to se dogaa verom Isusa Hrista, onda vi i ja treba da Mu zahvalimo to je vas i mene obasjala Njegova slava. Zahvalimo Mu to je to tako i zauzmimo promiljeno, ispravno, otvoreno i iskreno i poteno svoj stav pred Bogom, pod velom Bojih anela i Njegove slave koju daje, a onda ako ne vidi da svetlimo, to je Njegova greka. Mi ne moramo da sumnjamo jer e se On za to pobrinuti. A sada taj poziv, Ustani, svetli se, jer doe svetlost tvoja, i slava Gospodnja obasja te, isto je tako odreena i jasna Boja poruka vama i meni, a preko vas i mene kao propovednicima narodu od ovog dana nadalje, kao to je pre etiri godine bila poruka o Bojoj pravednosti koja se dobija jedino verom u Isusa Hrista. [Vernitvo: Amin.] [Govornik je na zahtev ponovio poslednju reenicu.] A ljudi koji danas odbace ovu poruku, koja je sada vest za danas, kao to su je odbacili i omalovaili pre etiri godine, ine korak koji e ih zauvek ostaviti pozadi i koji ukljuuje itavo njihovo spasenje. Bog nam je dao poruku i podnosio nas ove etiri godine da bismo mogli primiti ono to je poruka sada. Oni koje ne mogu da je prihvate, nisu spremni da je prime jer su je odbili. I sada, kada

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

22

Bog daje drugu sa posebnom merom da bi bila prihvaena, a obe su omalovaene, ta onda moe da bude od ovih slepih oiju? ta moe da bude od njih? Tako smo za vreme ovog propovednikog sastanka i ovog rada bili nekoliko puta pozvani da izjavimo: ovo je zastraujue vreme. Svaki sastanak je zastraujui. Ali brao, iako je to tako bilo u prolosti i na prolim sastancima, ovaj veeranji sastanak je najzastraujui koji smo do sada imali. Zato se ponovo vraam tekstu i ponavljam da je poruka koja nam je data poruka za vas i mene, a koju treba da ponesemo sa ovog sastanka. Ko god ne moe da je ponese sa ovog sastanka, bolje je da ne ide. Ko god ne moe da poe sa ovog sastanka sa ivom sveu o prisutnosti Isusa Hrista u njenoj sili, sa Njegovom svetlou i slavom koja obasjava njega i njegov ivot, bolje je da taj propovednik ne odlazi sa ovog mesta kao propovednik ili nazovi propovednik, jer ide na posao koji ne moe da obavi. Ide da sretne ljude koje ne moe da sretne. Ide da preuzme odgovornosti koje ne moe da preuzme. Ide da se suoi sa sveanim prizorima koje nee razumeti. Ide da uini korake za koje ne zna hoe li sledei od njih da za njega bude zastraujui. Takva je naa situacija, brao i sestre. Vreme je da se sa njom suoimo i to radosno. Vreme je da se suoimo, kaem, sa svim njenim sveanim odgovornostima, sa svim njenim zastraujuim posledicama. Ali treba da budemo tako pripremljeni verom u Isusa Hrista i odeveni iskljuivo u Njegovu pravednost, i oslanjanjui se samo na nju tako time pripremljeni da se sa radou moemo s njom suoiti, uvereni da je Bog s nama i da eli pokazati svoju silu, i da poemo sa radou i veseljem da se suoimo s prizorima sa kojima je to potrebno, da se prihvatimo posla koji treba da obavimo i da prihvatimo sveane odgovornosti i prizore i postupke i zbivanja koja e doi, uvek radosno u Gospodu. To se nas tie. Mi ne treba da budemo ni trun obeshrabreni to je to tako. Treba da budemo sreniji nego to smo ikada bili u ovome svetu zato to smo ovde veeras. [Vernitvo: Amin.] itau ponovno ovaj tekst da iz njega dobijemo jo jednu misao: Ustani, svetli se, jer doe svetlost tvoja, i slava Gospodnja obasja te. Jer, gle, mrak e pokriti zemlju i tama narode; a tebe e obasjati Gospod i slava Njegova . Svoju slavu videe nad sobom? Njegovu slavu videete u sebi i na sebi? [Vernitvo: Ne, ne!] Slava Njegova pokazae se nad tobom. Neka se pokae! Ne usuujte se da upravljate tom stvari. To nije va posao. Uopte ne razmatrajte ovaj predmet. Ako se radi o Gospodnjoj slavi, On e voditi rauna o tome da se vidi nad tobom. Kada bi trebalo da je vidi nad sobom, ne bi ni znao da se radi o Bojoj slavi, jer to nije proslavljanje sebe. Kada bi video slavu nad sobom to bi bilo proslavljanje sebe samog. Vidite li to? Mi ne traimo svoju slavu. Nau slavu Bog nee prikazati svetu. On e svetu prikazati Boju slavu. To je slava koja e se videti. To kae ono to znai, i znai ono to je reeno: Slava Njegova pokazae se nad tobom . Zahvalimo Mu da je tako, jer On kae da je tako. Zahvalimo Mu to tako kae. A onda Mu zahvalimo to je tako zato to On kae da je tako. I onda Mu dopustimo da to uini. Uopte nije va posao da to kontroliete; ne meajte se u to. Onaj ko to bude pokuao, izgubie sve. Zar ne vidite da se i ovde radi o delovanju srca? Mi teimo za pravednou, ali toliko ljudi je eli videti u sebi i nad sobom pre nego to e poverovati da je imaju. Zar ne vidite da je na taj nain nikad nee dobiti? Nikada je nee dobiti dok sebe ne sklone sa puta, dok sebi samima ne okrenu lea i gledaju u Njegovu re. Kada sami sebi okrenemo lea i gledamo Onoga ija je to slava i u kome ona jeste kad gledamo tamo gde se nalazi ova slava, od tog trenutka svako e znati da mu ona pripada dokle god gleda tamo gde se ona nalazi. Mi pak svi, koji otkrivena lica kao u nekom ogledalu gledamo slavu Gospodnju, preobraavamo se u tom istom licu iz slave (2. Kor. 3,18 Bakoti) u ta? [Vernitvo: U slavu.] Jesmo li videli Njegovu slavu? [Vernitvo: Da.] Stvarno? [Vernitvo: Da.] Dopustite mi da proitam blagosloveni tekst u 2. Korinanima 4,6: Bog, koji je rekao: Neka svetlost zasvetli iz tame. Zar to nije ve jednom uinio? [Vernitvo: Da.] Uinio je to ponovo. Mrak je pokrivao zemlju, gusta tama. Bog je zapovedio da zasja svetlo i ono je zasjalo. On opet kae: Jer, gle, mrak e pokriti zemlju i tama narode; a tebe e obasjati Gospod i slava Njegova pokazae se nad tobom. Tebe e obasjati Njegova svetlost i zato kae: Ustani, svetli se, jer doe svetlost tvoja. On je ponovo zapovedio svetlu da zasja iz tame. [Vernitvo: Amin!] Zar nije

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

22

tako? [Vernitvo: Da.] On zasvetleo je u naim srcima (2. Kor. 4,6). Prema tome, On je to uinio, zar ne? Kaete li i vi tako? [Vernitvo: Da.] Ne elim da to kaete samo zato to se nalazi u ovom tekstu, ve zato to u svome srcu znate da je tako. Pokoravanje volje, ta podlonost volje, oslanjanje na Njega to je vera. Dakle, On kae da je tako. Sada moemo nastaviti sa ovim tekstom: Bog, koji je rekao: Neka svetlost zasvetli iz tame, zasvetleo je u naim srcima. Da li je to uinio? [Vernitvo: Amin!] Moete li Mu zahvaliti to je to uinio? [Vernitvo: Da.] Svako ko moe da zahvali Bogu to je zasvetlio u njegovo srce treba da Mu zahvali iz srca; moe da zahvali Bogu to tu stoji verom. To moe da uini isto tako kao to moe da zahvali Gospodu to mu sada pripada Njegova pravednost. Nastavimo dalje sa itanjem ovog stiha: Bog, koji je rekao: Neka svetlost zasvetli iz tame, zasvetleo je u naim srcima. Hvala Bogu! S kojim ciljem? Da se prosvetlimo spoznanjem Boije slave na Hristovom licu. Da li vam je dao svetlost spoznanja Njegove slave? [Vernitvo: Da.] Da li je to tako? [Vernitvo: Da.] Zar nije Njegova slava zasvetlela u vama i meni? Zar nije Njegova slava zasvetlela u svakome i nad svakim od nas, i u srcima naim? Zar nije svetlo zasjalo kad je Bog zapovedio da zasvetli? Nastaviemo sa ovim tekstom: Bog, koji je rekao: Neka svetlost zasvetli iz tame, zasvetleo je u naim srcima da se prosvetlimo spoznanjem Boije slave na Hristovom licu ( u licu Isusa Hrista Karadi). Prema tome, kod onog koji otkrivenog lica gleda u lice Isusa Hrista, koji celim srcem moe da zahvali Bogu to ga je obasjala Boja slava, Bog e se pobrinuti da se ova slava vidi nad njime. Brao, tako je i o kada bi svako srce u ovom domu veeras moglo da podigne svoje lice, otkriveno, prema onom slavnom licu koja sija tako slavno i milostivo na sinove ljudske, koje nas spasava od naih greha i preobraava iz slave u slavu u Njegovo oblije iz slave u slavu kao od Gospodnjega Duha. Dakle, taj je Duh doao ka onima koji mogu da gledaju u lice Isusa Hrista. I ovaj Sveti Duh, koga Bog daje onima koji gledaju u Hristovo lice, preobrazie nas u Njegovo oblije i videemo odsjaj Njegove slave, a i ljudi e takoe videti Njegovu slavu. Brao, tako je, i veeras moramo verom da primimo obeanje Duha. Jednom je Mojsije bio sa Gospodom na Gori i kada je siao, njegovo je lice odsjajivalo Bojom slavom. Koliko je on znao za to? Nita uopte. Mojsije nije znao da mu je koa na licu svetlela (2. Moj. 34,29 KJV). O tome nije imao pojma; narod je to znao. Da li je ovaj narod, koji je video slavu na Mojsijevu licu imao veru? [Vernitvo: Ne.] Mojsije je imao veru pa je ona mogla da svetli. Mojsijeva vera dobila ju je da bi mogla da svetli, i kad je svetlela sa njegovog lica, iako on toga nije ni bio svestan, ak su i neverujui ljudi mogli da je vide. Stefan je stajao pred saborom pred ljudima ija su srca bila otvrdnula protiv Boga i Njegovog Hrista ali je njegovo lica zrailo Bojom slavom kao lice kakvog anela, i svi koji su se nalazili u skuptini gledali su ga i to videli. Da li je Stefan znao za slavu? Ne. To nije bila Stefanova slava. On sa tom pojavom nije imao veze. Bog je bio tamo u toj pojavi zato to je Stefan imao takvu veru u Isusa Hrista da je otkrivenim srcem, s otkrivenim licem verom gledao lice Isusa Hrista i kada je to uinio, Gospodnja slava se pokazala nad njim pa su neznaboci i oni gori od neznaboaca zli fariseji na njemu mogli da vide Boju slavu. U naem prouavanju ustanovili smo da se Delo danas nalazi tano tamo gde su ga apostoli ostavili. Kada je tog dana dolo obeanje Duha na narod, Bog je pokazao svoju silu, na svoj nain, po svojoj volji, na onima koji su Njemu pripadali. On e to tako ponovo uiniti. Proitajmo jo jednom ovaj stih: Bog, koji je rekao: Neka svetlost zasvetli iz tame, zasvetleo je u naim srcima. Nemojmo to zaboraviti! Uostalom, kako moemo da to zaboravimo? Tako je, zar ne? Da mi budemo prosveeni poznanjem slave Boje u licu [Isusa] Hrista ( arni). U predavanju od prolog petka zakljuili smo da treba da steknemo Boju pravednost verom Isusa Hrista, gledajui u Isusovo lice, i dok tamo gledamo, primajui tu pravednost sve vie i vie, tako da se sve vie oblikujemo u Njegovu sliku (Njegovo oblije prim. izdavaa), Boji zakon tamo stoji u svoj svojoj slavi svedoei da je to nain na koji treba gledati. Ustanovili smo da su to inili i aneli na nebu. Njihovi aneli na nebesima stalno gledaju lice moga Oca, koji je na nebesima (Matej 18,10). Onda, brao, kada se pridruimo anelima, gledajui tamo gde oni gledaju, da

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

22

primimo to oni oekuju da prime, a zakon svedoi da to pripada nama, zato i nas ne bi pokrilo ovao blagosloveno pokrivalo? A to je pokrivalo kojim Bog pokriva svoj narod. Prema tome, uslov za to je vera koja podie lice prema Isusovom licu, i to ne zbog nae dobrote ve nae potrebe. [Dozvolom govornika prof. Prescott ita sledee:]
Ruka Beskrajnoga prua se preko nebeskih grudobrana 52 da bi vrstim stiskom obuhvatila vau. Moni Pomonik je blizu da pomogne onima koji su najvie u zabludi, najgreniji i najoajniji. Podignite pogled verom i obasjae vas svetlost Boje slave.

Stareina Jones: Nisam znao da postoji ovaj tekst, ali brao, mi moemo da budemo zahvalni to nas Boji Duh vodi ka tome dok smo ovde. I ne zaboravite na onaj tekst do kojega smo tako dugo eleli doi, a sada se tano uklapa: A sad se bez zakona javi pravda (pravednost arni) Boja A (naime arni) pravda Boja verom Isusa Hrista u sve i na sve koji veruju; jer nema razlike. Jer svi sagreie i izgubili su (tako su lieni arni) slavu Boju (Rimljanima 3,21-23 Karadi). Ovo smo ve prouavali da se Boja pravednost bez zakona ispoljava putem zakona. Ima jo jedan deo: O kojoj svedoe Zakon i Proroci (Rim. 3,21). Nemojte ni na trenutak zaboraviti niti propustiti da se setite, da gde je Boja pravednost steena verom Isusa Hrista, Boji proroci ustae i posvedoie oveku da je ima. [Vernitvo: Amin!] To se odnosi na ovo vreme, jer On sada dolazi k nama. Drago mi je da nas je Boji Duh na svoj nain doveo do toga, a Njegov prorok stoji i svedoi da je to istina i da u tome imamo istinu kakva je u Isusu Hristu i kakva sija sa Njegovog svetog lica. [Na zahtev citat ponovno itaju.] Prema tome, brao, podignimo pogled. Kada vidimo znake na suncu, mesecu i zvezdama, i teskobu meu ljudima, podignimo pogled; podignite glave svoje. Radujte se jer se pribliuje izbavljenje vae. Podignite pogled; jer izbavljenje dolazi samo gledanjem u lice Onoga koji je to rekao. Mi treba da podignemo pogled, jer to donosi pravednost, slavu Isusa Hrista, a upravo nas ova slava ini besmrtnima. Ali ista slava i unitava. Moramo podii pogled. On eli da podignemo pogled da bi je primili. I On eli da podignemo pogled pre onog velikog dana, da bismo toga dana mogli da podignemo pogled. Sada, Gospod eli da podignemo pogled i On nam kae razlog za to. Podignite pogled i verom pruite ruku i On e je uhvatiti. Onda se prepustite Njemu. Kad Bog uhvati ovu ruku vere, On e vas i mene drati sigurnije nego to bismo Ga mi mogli drati kad bismo mi uhvatili Njegovu ruku. Kao to vidite, isti je nain kao kada mi mnogo puta izvodimo svoju malu decu. Mi drimo njihovu ruku, i ako se spotaknu, ne padaju. Bilo je sluajeva kada smo hodali, a deca su nas drala za ruku; kada su se spotakli, pali su. Hvala Gospodu to kae: Ja u te uzeti za ruku. Ako se i spotaknemo, neemo pasti. [Vernitvo: Hvala Gospodu!] O, dobar je Bog. [Na zahtev proitan je sledei tekst: Jer ja Gospod Bog tvoj drim te za desnicu, i kaem ti: Ne boj se, ja u ti pomagati (Isaija 41,13).] Kad On kae: Drau te za desnicu, prepustimo se Njemu. Onda nema nelagode. Bog, koji je rekao: Neka svetlost zasvetli iz tame, zasvetleo je u naim srcima da se prosvetlimo spoznanjem Boije slave na Hristovom licu. U vezi s tim itau: Mi pak svi, koji otkrivena lica kao u nekom ogledalu gledamo slavu Gospodnju, preobraavamo se u tom istom licu iz slave u slavu, kao od Duha Gospodnjeg. ta je Njegova slava? Moramo biti sigurni u to. Evo poruke koju smo nedavno primili, a na koju skreem vau panju, u Biltenu, na strani 16:
Ipak e delo biti skraeno po pravdi. Poruka o Hristovoj pravednosti treba da odjekne s kraja na kraj zemlje. To je Boja slava kojom e se zavriti delo treeg anela.

Prema tome, ta slava je ta Njegova pravednost, ta dobrota, taj karakter. Gde onda vidimo jedinu pravednost? [Vernitvo: U licu Isusa Hrista.] Kako deluje na nas kad gledamo u Njega? To nas

52

Battlement (eng.) grudobran, utvrenje sa pukama, zidine prim. izdavaa.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

22

menja u isto oblije preobraava nas u tu istu sliku iz pravednosti u pravednost, iz slave u slavu, iz karaktera u karakter, kao od Duha Gospodnjeg. Ustani i svetli se jer je svetlost dola. To je Gospodnja zapovest. Zato sam ranije rekao to je poruka od danas pa nadalje isto tako sigurno kao to je sigurno da je primljena. To je ona za nas. U stvari, to je isto ono to je bilo pre etiri godine, samo sa veim sjajem, sa veom silom. Sa akumuliranom snagom etverogodinjeg delovanja Bog je ponovo iznosi pred svoj narod. Ponovo predlae: Ustani, svetli se, jer doe svetlost tvoja, i slava Gospodnja obasja te. Ko e? Ko e da ustane? [Brojni glasovi: Ja u.] Dobro! Uinite to! Koliko dugo? [Vernitvo: Zauvek.] Koliko stalno ete to initi? Koliko esto ete to initi? [Vernitvo: Uvek.] Kaem vam, brao i sestre, oni koji e to uiniti ustanovie da u njihovom ivotu deluje pokoravajua sila kakvu nikada ranije nisu poznavali. Ona e dovesti do siromatva duha i ponienja due koje e Duhu dati priliku da deluje na svoj sopstveni udesan nain. To je situacija u kojoj se nalazimo. Prema tome, ustani, svetli se, jer doe svetlost tvoja, i slava Gospodnja obasja te. itau iz Biltena sa strane 137:
Onome koji se zadovoljava sa primanjem iako ne zasluuje, koji osea da nikad ne moe uzvratiti takvu ljubav, koji ostavlja po strani svako razmiljanje i neverstvo i koji dolazi kao malo dete ka Isusovim nogama, sva su blaga vene ljubavi besplatan i trajan dar ( EGW).

Sva su blaga vene ljubavi besplatan i trajan dar nama koji nemamo nita ime bismo ga zadobili. Gospod kae: meni pripadaju. Znam da pripadaju i meni, jer On tako kae. Zahvaljivau Mu zato sve vreme. Moram sada da proitam jo jedan predivan tekst. Isaija 52,1: Probudi se, probudi se. Mi smo spavali, zar ne? Dobro znate da je to istina. Probudi se, probudi se, obuci se u silu svoju, Sione. U to da se obuemo? U silu. Razmatranjem situacije u kojoj se nalazimo ustanovili smo da nam je potrebna molitva, potrebna nam je snaga vea od sve snage koju moe da prikupi ovaj svet. Ustanovili smo da nam je potrebna snaga, zar ne? [Vernitvo: Da.] Potrebna nam je ovog trenutka za ovu poruku. Obuci se u svoju silu; dobio si je. Obuci se u silu svoju, Sione; obuci krasne haljine svoje, Jerusalime. ta su te krasne haljine? [Vernitvo: Pravednost.] Fino platno je pravednost svetih. I dade joj se da se obue u svetlo, isto platno; platno, naime, to je pravednost svetih (Otkrivenje 19,8 KJV). To je pravednost koja dolazi verom u Isusa Hrista. A tu su i rei koje je Gospod uputio nama na ovoj konferenciji. itam u Biltenu stranu 408:
U ovo vreme crkva treba da obue svoje prekrasne haljine Hristos naa pravednost.

Prema tome, ovde imamo: Obuci krasne haljine svoje, Jerusalime grade sveti. Zato se oblai u svoje divne haljine? Kuda ide? O, on ide kui; on ide na svadbenu veeru hvala Gospodu! a ljudi koji su u ona vremena odlazili na svadbene veere, morali su da imaju odeu koju je pripremio gospodar sveanosti; danas Gospod ini to isto. [Vernitvo: Amin!] Brao, zahvalimo svi Gospodu; budimo zahvali sve vreme! Ali to je samo deo. Evo najblagoslovenijeg obeanja, ini mi se, koje je ikad upueno Crkvi adventista sedmog dana. Jer nee vie ui u tebe neobrezani i neisti (Isaija 52,1). Hvala Gospodu! On nas je od sada pa nadalje oslobodio od neobraenih ljudi, od ljudi koji su dovedeni u crkvu da pokau svoju nepravednost i da izazovu podelu u crkvi. Nestala su sva iskuenja kojima je crkva bila izloena; hvala Bogu. Otili su svi zlobni ogovarai i brbljivci. Crkva sada ima neto bolje o emu moe razgovarati. Sada mogu da govore o spasavanju ljudi i ena palih u greh. Imae priliku da govore o dobroti i radosti, o svetosti i slavi koje su u Isusu Hristu, to je stvarnost i mi to znamo. Ovo je predivno obeanje. A znate li na koji nain se ono jedino moe ostvariti? Kada poemo sa ovoga mesta, ne marei ni za ta drugo osim za Isusa Hrista i to raspetog, odbijajui da znamo ita drugo, odbijajui da propovedamo ita drugo osim toga, zavisei od Njegove sile, oslanjajui se

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

22

na Njegovu slavu, znajui da je ona dola i da nam je zapovedio da zasijamo, tada se to moe ostvariti. Zar ne vidite da niko nee biti privuen tome osim onih koje privlai srce i kojima je srce obraeno? Zar ne vidite da ete sami znati da su obraeni pre nego to ih crkva primi? Jer nee vie ui u tebe neobrezani i neisti. Brao, ima jo neto to nam sada pripada. Kada je Bog blagoslovio crkvu svojom silom i slavom i silom svoga Duha, najopasnije mesto na ovome svetu za licemera je da bude u takvoj crkvi. To su pokuali Ananija i Safira (Dela 5. poglavlje prim. izdavaa), a ova lekcija je zapisana za sve ljude, od tog dana nadalje. U Crkvi adventista sedmog dana sada nema mesta za licemere. Ako srce nije iskreno, to je najopasnije mesto na svetu na kojem se neki ovek uopte moe nai. Za one koji ne idu zajedno s ovim Delom bolje je da izau to pre. Opasno je ostati ovde ako ne idete zajedno, a mi ne moemo da idemo zajedno ako nemamo Boju slavu i ako Njegova svetlost ne svetli u nae srce i ivot. Biemo pozvani pred careve i vlasti, i da govorimo protiv tlaenja i zloe progonitelja koji sipaju otrov protiv onih koji vole Gospoda. Probudi se, probudi se, obuci se u silu svoju, Sione; obuci krasne haljine svoje, Jerusalime grade sveti; jer nee vie ui u tebe neobrezani i neisti. Otresi prah sa sebe, ustani, sedi, Jerusalime; skini okove s vrata svog, zarobljena keri sionska. Sada je objavljena sloboda za zarobljene. Hvala Gospodu! Duh je Gospoda Boga na meni, jer me Gospod pomaza da javljam dobre glasove krotkima, posla me da zavijem ranjene u srcu, da oglasim zarobljenima slobodu i sunjima da e im se otvoriti tamnica. Da oglasim godinu milosti Gospodnje i dan osvete Boga naeg, da uteim sve alosne, da uinim alosnima u Sionu i dam im nakit mesto pepela, ulje radosti umesto alosti, odelo za pohvalu umesto duha tunog, da se prozovu hrastovi pravde, sd Gospodnji za slavu Njegovu (Isaija 61,1-3). Otresi prah sa sebe, ustani, sedi, Jerusalime; skini okove s vrata svog, zarobljena keri sionska. Jer ovako veli Gospod: Zabadava se prodadoste, i iskupiste se bez novca (Isaija 52,2.3). Dakle ovo je ostvareno. Jer ovako veli Gospod Gospod: U Misir sie moj narod pre da onde ive kao doljaci, ali Misirci im inie silu ni za ta (4. stih). ta je On onda uinio? [Vernitvo: Izbavio ih je.] Tano. Na koje se vreme to odnosi? Na vreme izbavljenja. Prema tome, mi smo doli do tog vremena, zar ne? Doli smo do vremena tlaenja, i kad je to vreme dolo, onda je dolo i vreme Gospodnjeg udesnog izbavljenja. Neka to tlaenje postane jo vee; neka vatra bude jaa. To samo pokazuje da se izbavljenje pribliilo. Hvala Gospodu! A sada ta u tu? veli Gospod. Jer je narod moj zaboravljen nizata; koji vladaju njim, cvele ga, veli Gospod, i jednako svaki dan huli se na ime moje (5. stih). Istina je. To su ve radili. Zato e poznati narod moj ime moje. Kako je Njegovo ime? JA SAM ONAJ TO JESTE. Oni nee samo znati o Njemu. Oni e znati i ta On jeste, a On je Svemogu. A Njegov narod, poznat po Njegovom imenu Svemogui doivee da se Njegova sila ispolji u njima, za njih, njima i kroz njih. Zato e poznati narod moj ime moje, zato e poznati u onaj dan da sam ja koji govorim: Evo me (6. stih). Sada sam ja taj koji govorim. Dobro. ta onda? Kako su krasne na gorama noge onog koji nosi dobre glase, koji oglauje mir, koji javlja dobro, oglauje spasenje, govori Sionu: Bog tvoj caruje (7. stih). Neka se carevi i vlasti i upravitelji i drave neka se uzvisuju koliko god ele. Bog je vama i meni dao poruku za narod: Bog tvoj caruje (7. stih). Straari e tvoji podignuti glas, podignue glas, i svi e zapevati (8. stih). On je odavno rekao da treba da pevamo na putu za Sion. Jer e oima videti gde Gospod vodi natrag Sion (nastavak 8. stiha). Brao, ako gledamo u lice Isusa Hrista, pa kada ta svetlost sija u nae umove i srca, onda neemo imati problema da gledamo oima, iako se ti nalazi na drugoj strani zemlje, a ja na ovoj. Onda e postojati zajednitvo ideja i istina e povezati naa srca kroz sredite zemlje. Bog je u tome i zato je to tako. Bog moe da uini da bude tako. Nema druge sile u vasioni koja moe da uini da bude tako. Klikujte! Zato ne, voleo bih da znam? Ne moramo da imamo poseban sastanak da bismo klicali; nije potrebno da skaemo i preskaemo klupe i stolice. Radi se o Gospodnjoj radosti, a ne o fanatizmu. Nisu potrebne takve demonstracije da izazovu oseanja.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

22

Klikujte i pevajte, razvaline jerusalimske, jer Gospod utei narod svoj, izbavi Jerusalim (9. stih). Gospod je uteio svoj narod. Zar to nije uinio? Hvalimo onda Gospoda za Njegovu utehu. Zagali Gospod svetu miicu svoju (10. stih). On e sada neto uiniti. Kad neko treba da obavi neki posao pa zasue rukave, onda znate da misli ozbiljno. Gospod je uzeo ovu poznatu sliku da pokae ozbiljan posao koji je preduzeo i koji vri u ovom trenutku. On je zagalio svoju svetu miicu zasukao je rukave sada se prihvata posla koji e izazvati senzaciju kao u Samuilovo vreme kad je rekao Iliju: Uiniu neto u Izrailju da e zujati oba uha svakome ko uje (1. Samuilova 3,11). Nastojmo da nam ui zuje od radosti. Zagali Gospod svetu miicu svoju pred svim narodima, da vide svi krajevi zemaljski spasenje Boga naeg. Neka vide, neka vide! Odstupite, odstupite, izaite odatle (11. stih). To znai odvojiti se od sveta, zar ne? Da li se odvajate? Jeste li se odvojili? Da li ste se oprostili od Zemlje? [Vernitvo: Da.] Da li je svet pod vaim nogama? [Vernitvo: Da.] Ne samo da li je pod vaim nogama, nego da li je izgaen 53? Znam, a i vi znate, da kada se odvojimo od svega u ovome svetu, Bog moe dati i daje vama i meni svest o neemu boljem nego to je ceo ovaj svet zajedno. Ne dotiite se nieg neistog (nastavak 11. stiha). Ovo su iste rei koje nalazimo u 2. Korinanima 6,17.18: Stoga, izaite izmeu njih i odvojte se, govori Gospod; nita neisto ne dotiite i ja u vas primiti. Ja u vam biti otac, a vi ete mi biti sinovi i keri, govori Gospod Svedritelj. Oistite se vi koji nosite sudove Gospodnje. Jer neete izai u hitnji. (Isaija 52,11.12). Ne dajmo se niim uplaiti. Ko veruje nee se plaiti (Isaija 28,16). Njemu se ne uri. Gospodu se nikada ne uri, ali On moe uzeti dovoljno vremena i dobro ga iskoristiti. Ko veruje nee se plaiti. Jedan drugi prevod kae: Nee se postideti, a trei: Nee se zbuniti ili nee olako izgubiti ravnoteu. Uostalom, ustanoviete da vas poziva u mesta gde e se pojaviti velika oluja glasova i jezika sa dvadeset razliitih strana. Nemojte se onda uriti i nemojte izgubiti ravnoteu. To je vreme kada se ne trebate plaiti niti pobei. Ne! On nas je stavio u ovaj svet da ostanemo toliko dugo koliko On to eli. Jer neete izai u hitnji, niti ete ii beei; jer e Gospod ii pred vama, i zadnja vojska bie vam Bog Izrailjev. Dobro. On je prethodnica i zatitnica. On je uvar i spreda i iza. Dobro je biti u takvom drutvu. Brao, to je poruka za sadanje vreme. To je poruka koju vi i ja treba da ponesemo sa ovoga mesta, a onaj koji ne moe da je nosi, neka ne ide. O, ne idite. Kako smo ovde poueni Duhom Gospodnjim, neka niko ne ide bez svesti o stalno prisutnoj sili Bojega Duha. Niko ne treba da ide bez nje. Jer ona se stie i zadrava verom u Njega u ije lice gledamo, da bismo verom primili Isusovu pravednost, da bismo bili pripremljeni za primanje Bojeg Duha i da Ga primimo verom.

53

Stamped (eng.) zdrobljen, izgaen, presovan, igosan prim. izdavaa.

Poruka treeg anela Br. 23.

Stareina A. T. Jones
Voleo bih da imamo est sedmica za prouavanje poruke treeg anela. [Vernitvo: Amin!] Mislim est itavih sedmica; naravno, imali smo ukupno vie od toga. eleo sam rei da bismo mogli imati est sedmica u nizu. Onda bismo poeli da dobijamo prilino jasan prikaz poruke za ovo vreme. Ali drei ono to nam je Gospod dao i odlazei odavde sa time, sve to preostaje jeste da prouavamo poruku i da je propovedamo i ona e se iriti kada to budemo inili. Svi emo je videti na isti nain ako budemo zadrali ovo to smo ovde primili i to propovedali. Vreme samo to nije isteklo, a toliko je toga to bi trebalo da se kae pre nego to se raziemo, da je jedino to moemo da veeras uinimo, da se dotaknemo nekoliko taaka koje su nas izvele s mesta gde smo bili, na puteve koje treba da sledimo i koje e od sada biti na vodi. Ponimo veeras sa trinaestim poglavljem Otkrivenja i prouimo tekstove koji se odnose na Sjedinjene Drave, da bismo videli moemo li znati gde se u tom proroanstvu pojavljuje delovanje ove sile da vara (zavodi arni; obmanjuje Bakoti) one koji ive na zemlji znacima, koji joj bie dani da ini pred zveri (Otk. 13,14 Karadi). Znam da mnogi gube iz vida ono ta je bilo uinjeno jer trae neto to se po njihovom miljenju treba prvo obaviti, i dok trae to to se po njihovom miljenju treba prvo obaviti, a zanemaruju da koriste ono to je ve uraeno, oni e nastaviti svojim putem, sve dalje i dalje od svetlosti, sve manje i manje pripremljeni sa suoavanje sa tim stvarima, bilo da su se one ve ostvarile ili e se tek ostvariti. U trinaestom i etrnaestom stihu nalazimo izjavu prorotva o delovanju ove sile: I ona injae velika udesa, tako da i vatru s neba spusti na zemlju pred ljudima. Ona je zavodila stanovnike zemlje udesima koja su joj bila dana da ih ini pred zverju, govorei stanovnicima zemlje da naine lik zveri, koja je imala ranu od maa i ostala iva (arni) S obzirom na mesto na kojem se ovaj tekst nalazi, mnogi su mi pisali i tvrdili da se sve to moralo dogoditi pre postavljanja lika (ikone Karadi), da su ova delovanja i udesna ispoljavanja delovanje spiritizma koji treba da uveri narod da podigne lik zveri. Zato je vano da prouimo ovo proroanstvo i vidimo ta ono kae i, koliko je mogue, da vidimo ta ne kae. Ponimo sa jedanaestim stihom u trinaestom poglavlju: Onda videh drugu Zver kako izlazi iz zemlje. Imala je dva roga kao u jagnjeta, a govorila je kao Adaja. Kada je zver govorila kao adaja? Kad se pojavila? [Vernitvo: Ne.] Kada poinje da govori kao adaja? Proitajmo petnaesti stih: Bilo joj je dato i da udahne ivot liku Zveri, da lik Zveri i progovori i da uini da se pogube svi koji mu se ne klanjaju. Tek tada govori kao adaja, zar ne? [Vernitvo: Da.] Zar nije lik zveri taj koja govori kao adaja? [Vernitvo: Da.] Da li je podignut lik zveri kada je prorok video da se zver pojavljuje? [Vernitvo: Ne.] Da li je onda govorila kao adaja? [Vernitvo: Ne.] Prema tome, ovaj stih ne pripada mestu na koje je stavljen. Da biste to mogli videti malo jasnije, otvorimo Svedoanstvo br. 32, str. 208. Ovo je objavljeno 1885:
Nedeljni pokret sada napreduje u tami. Voe prikrivaju stvarni problem i mnogi koji pristupaju ovom pokretu ne vide kuda ih struja vodi. Njene tvrdnje su blage i na prvi pogled hrianske.

Da li se to odnosi na dva roga kao u jagnjeta? [Vernitvo: Da.]

Njene tvrdnje su blage i na prvi pogled hrianske, ali kad bude progovorila, otkrie duh adaje.

Kada bude progovorila. To je bilo 1885; tada jo nije progovorila. Da li je to tano? [Vernitvo: Da.] Kada je poela da se pojavljuje? [Vernitvo: 1798.] Kada se (zver) pojavila imala je dva roga kao u jagnjeta i od tada ih ima. Je li tako? [Vernitvo: Tako je.] Njene tvrdnje su blage i na prvi pogled hrianske. Ali proroanstvo kae: Govorae kao adaja.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

23

Ovom povezanou smo shvatili da govori lik koji ini da se pobiju svi koji se ne poklone liku zveri. To je glas adaje. Ali, kada bude progovorila, otkrie duh adaje. Zato ponavljam da se jedanaesti stih jo nije ispunio na mestu na kojem se nalazi u proroanstvu, u redosledu kojim su spomenute stvari u tom proroanstvu. Poslednja reenica jedanaestog stiha jo se nije ispunila dok ne doemo do petnaestog stiha. Nastavimo sa itanjem. Dvanaesti stih: Izvravala je svu vlast prve Zveri u njeno ime i prisilila zemlju i sve njene stanovnike da se klanjaju prvoj Zveri, onoj ija se smrtna rana zacelila. Da li je ova zver koja izlazi iz zemlje ve izvravala svu vlast koju je pred njom inila prva zver? [Vernitvo: Ne.] Da li je prisiljavala one koji ive na zemlji da se poklone prvoj zveri? [Vernitvo: Ne.] Da li se, onda, ovaj dvanaesti stih, ispunio do vremena oznaenog u petnaestom stihu? [Vernitvo: Ne.] Do trenutka posle koga je nainjen lik? [Vernitvo: Da.] Prema tome, ova dva stiha u proroanstvu se oito nisu ispunila u redosledu kojim su zapisane ove izjave. Je li tako? [Vernitvo: Da.] Trinaesti stih: inila je velika znamenja (udesa arni) ak je i vatru (oganj Karadi) sputala s neba pred oima ljudi. Da li se to ispunilo pre nego to je nainjen lik zveri? [Vernitvo: Nije.] Svi koji smo itali Svesku IV, znamo da je to jedna od poslednjih stvari koje e se ostvariti pre nego to doe sam Sotona lino. Vi koji ste itali Svesku IV znate to, a vi koji je niste itali, proitajte je i videete da je oganj koji silazi s neba poslednja stvar koja se zbiva pre nego to se pojavi Sotona lino, ako ne i poslednji in. Sveska IV ne kae odreeno da e se to dogoditi pre ili nakon to se Sotona lino pojavi; ali ako prihvatimo najekstremnije mogue gledite, to e biti meu onim to e se dogoditi kada sotonska orua budu u potpunosti pokazala svoje moi da prevare, ako je mogue, i izabrane. To e udo biti uinjeno da bi se Bojoj deci pokazalo da gree zato to svetkuju Subotu. To udo e biti uinjeno kao odluujui ispit, i to e biti jedna od poslednjih stvari pre nego to bude izdata naredba da se ljudi pobiju; ako i nee biti poslednja stvar, bie jedna od poslednjih. Vodie se borba izmeu zemaljskih sila i Gospoda, izmeu onih koji se pokoravaju i sluaju zemaljske sile i onih koji sluaju Gospoda. Dakle, vre li se sva ova uda otvoreno i vidljivo, potpuno jasno protiv Gospoda? Da li to nameravaju da uine? [Vernitvo: Ne.] Da li ih ine oni koji otvoreno i javno izjavljuju da se odriu Isusa Hrista? [Vernitvo: Ne.] Ko onda? Oni koji tvrde da su Hristos. Jer, pojavie se lani hristosi i lani proroci i inie velika znamenja (znake Karadi) i uda (Matej 24,24). To e uiniti oni koji tvrde da su predstavnici Isusa Hrista i da je Hristos s njima i da je Bog na ovoj strani. Ali oni koji poznaju Gospoda odbie to jer e znati da nije tako. To e biti izazov. Jednom se radilo o reavanju pitanja da li je Gospod Bog ili je to Val, bog sunca. Ispit kojim je narod trebalo da tog dana odlui da li je Ilija Boji ovek i da li je Bog pravi Bog, a ne Sunce ne Val to je bio ispit sa ognjem koji je siao s neba. Ovaj ispit e ponovo doi, ali ovaj put zato da prevari, i izvrie ga oni koji sada tvrde da su Valovi, odnosno oni koji su stvarno Valove sluge, a tvrda da je Val bog, a to je, naravno, Sotona. Vas i mene suoie sa odlukom: Vi kaete da je Biblija Boja re. I na tome ostajete? Da. Kaete da je Bog va Bog? Da. I da treba da se svetkuje Subota zato to je ona znak onoga ta je Bog oveku i ta je Hristos oveku? Da, upravo je to na stav. U prolosti je izvren ispit koji je odluio po tom pitanju. Kada je oganj siao sa neba. Tako je odlueno da je Gospod pravi Bog. Mi vam danas nudimo, na va sopstveni predlog, isti izazov. Pozivamo vas da se odluite; dajemo vam otvorenu, potenu priliku. Kaemo vam: Ako smo Boji ljudi, ako je Bog na a ne va Bog, ako smo Boji ljudi, neka oganj sie sa neba na zemlju. A ta onda? Silazi oganj. I uini udesa velika, i uini da i oganj silazi s neba na zemlju pred ljudima (Karadi). Ljudi e to videti i time bie reeno ovo pitanje odluie da su Boji narod, da su Boji ljudi. A kada pravi Boji narod kae da to nije ispit, da to nita ne dokazuje, onda e rei: Pozovite se na svoje sopstvene dokaze. Kaete da verujete Bibliji; govorite da je ona va temelj i slaete se da je tako u prolosti reeno ovo pitanje. Tako je. A sada, kada mi to isto uinimo, govorite kako to nije nikakva odluka. ta vredi da vie raspravljamo sa takvim ljudima? Odbijaju najjasniji dokaz za koji sami kau da se pozivaju na njega. ta jo da se uini sa takvim ljudima nego da se pobiju? S njima ne moete da raspravljate i sudbina sveta, razlog za zla i

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

23

epidemije i sve to to dolazi na narod je vaa ludost, jer neete da se pokorite ni predate; tvrdoglavi ste; samo hoete da bude kako vi kaete. Da bismo spasili narod iji je ivot dragocen, jedino to moemo da uinimo je da vas uklonimo. Tako kaemo i vi ete videti itajui da do toga ne dolazi pre postavljana lika zveri; to dolazi posle toga. Brao, ne samo to je vreme da svako od nas ita Svesku IV, ve da je uvek iznova ita kako bi znao kakve su prilike. Vreme je da je itamo i ne moemo sebi da dozvolimo da je ne itamo. Dakle, iz ova ova tri stiha koje smo proitali, sami vidite da se oni jo nisu ispunili redosledom kojim su napisani. Nastavimo onda da itamo: Ona obmanjivae stanovnike zemlje znacima, koji joj behu dani da ini pred zveri (Bakoti). Proitajmo sada jedan drugi odlomak iz devetnaestog poglavlja Otkrivenja, devetnaesti i dvadeseti stih gde se spominje Gospodnji dolazak. Onda videh Zver i zemaljske careve sa njihovim vojskama kako su se okupili da ratuju protiv Jahaa na konju i protiv njegove vojske. I Zver bi uhvaena, a s njom i Lani prorok, koji je u njeno ime (pred njom arni) inio znamenja (znake Karadi) kojima je zavodio one to su primili ig Zveri i klanjali se njenom liku. Neko mi je pre neki dan spomenuo jedan drugi prevod, koji o tome kae ne seam se da li je to bio revidirani prevod ili neki drugi a koji glasi: lani prorok koji je pred njom uinio udne znake, kojima je doveo u zabludu one to primie ig zveri i one to se klanjaju njenom liku (arni). [Stareina D. T. Bourdeau: Tako pie na francuskom.] Stareina Jones: Ista je to misao. To pokazuje da su uda, ta prevarna uda vrena da prevare one koji imaju ig zveri. Da li ljudi primaju ig zveri pre nego to je nainjen lik? Jesu li ljudi izloeni ovoj poruci i odgovornosti koju ta poruka donosi odgovorni za primanje iga zveri i klanjanje zveri pre nego to se pojavi lik i prisili ih da to ine? Ne, jer smo u naim prouavanjima ovde ustanovili, da dokle god nije nainjen lik (ikona), postoji mogunost da se izbegne klanjanje zveri. Otvorena je mogunost da to ovek odbije, ali kada je nainjen lik onda nema mogunosti da ovek odbije klanjanje zveri, jer nema mesta na zemlji gde ne postoji vlast zveri; prema tome, kada to doe, onda vie nema mogunosti za beg i onda se ljudi nalaze pred odlukom da se poklone bilo zveri ili njezinom liku. Nema drugog naina za beg. Jedini nain je da se ovek obratiti Bogu onda. Tada dolazi vreme kada se mora jasno izabrati i to samo izmeu Boga i zemaljskih sila. itajmo u esnaestom poglavlju Otkrivenja. Kao to vam je poznato, tu se preti nevoljama koja e doi na ljude zato to se klanjaju zveri i njenom liku. Pod estim zlom itamo u trinaestom i etrnaestom stihu (Karadi): I videh gde izioe tri neista duha, kao abe, iz usta adahinih, i iz usta zverinih, i iz usta . Koga? Zar ne pie ovako: I videh gde izioe tri neista duha, kao abe, iz usta adahinih, i iz usta zverinih, i prevarie narod da naini lanog proroka? [Vernitvo: Ne.] Drugim reima, ko je lani prorok? [Vernitvo: Zver sa dva roga.] Lani prorok je lik zveri, jer stih u devetnaestom poglavlju kae ovako: Onda videh Zver i zemaljske careve sa njihovim vojskama kako su se okupili da ratuju protiv Jahaa na konju i protiv njegove vojske. I Zver bi uhvaena, a s njom i Lani prorok , koji je u njeno ime inio znamenja (znake Karadi) kojima je zavodio one to su primili ig Zveri i klanjali se njenom liku. U trinaestom poglavlju itamo: Izvravala je svu vlast prve Zveri u njeno ime i prisilila zemlju i sve njene stanovnike da se klanjaju prvoj Zveri, onoj ija se smrtna rana zacelila. Ko je onda lani prorok? Lik (ikona) zveri. Dakle, ovo su avolski duhovi. Sledei stih (Otk. 16,14) glasi: To su, naime, demonski duhovi koji ine udne znake, koji izlaze carevima svega sveta da ih skupe na boj na veliki dan Boga Svedritelja (arni). Odakle su doli ovi avolski duhovi koji ine udesa? Oni dolaze iz odreenih mesta da ine ova uda. To je istina, zar ne? Oni dolaze iz tih mesta da skupe ljude na boj za veliki dan Boga Svedritelja. Ovi avolski duhovi dolaze u to vreme sa ovom udotvornom moi, u toj udotvornoj moi, da na ovaj nain vre udesa, da neto urade. Odakle dolaze zver i lani prorok (ili lik/ikona zveri)? Dakle, zar nije iz ovih svedoanstava i ova dva stiha jasno da prevarna uda velika uda koja se vre zato da prevare ljude, dolaze nakon uspostavljanja lika, a ne da postave lik? [Vernitvo: Da.]

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

23

Da vidimo jesmo li u pravu. Svedoanstvo br. 32, str. 207:

Da bi sebi osigurali popularnost i sledbenike, zakonodavci e se pokoriti zahtevima da se uvede zakon o nedelji.

Hoe li? Pa to su uinili! Da li se to ispunilo? [Vernitvo: Da.] Ispunilo se. Oni su to uinili, i to su tako odluno uinili da su javno kazali da su to uinili sa ovim ciljem. Dokaz se, vie nego to smo ga imali u bilo koje drugo vreme, nalazi u ovom malom pamfletu, The Captivity of the Republic. To je izvetaj sasluanja pred Odborom koji raspravlja o zatvaranju Svetske izlobe nedeljom, na koji sam se pozvao ovde u mojem drugom predavanju. On je sada u tampi i uskoro e izii iz tampe. Naslov mu je The Captivity of the Republic (Ropstvo republike). Glavna misao je da su crkve zarobile republiku i dre je u zarobljenitvu u koje su je stavili; tu se nalaze citati samih kongresmena, najnoviji, ne samo govori Hiscocka i Hawleya i onih koji su govorili prolog leta, ve najnoviji lanova Odbora koji su uli nae argumente i odbili da ih uju zato to nisu bili spremni da ih uju, ali su ih morali uti izjave upravo tih ljudi koji su rekli da ne smeju ii dalje u tom pravcu iz straha da bi se Izlobi i dravi u celini mogla naneti teta koju bi naneo crkveni element. Imate to stalno na nekoliko razliitih naina; prema tome, postoji dalji dokaz od onoga koji smo letos imali, ali oni stalno tvrde da su to uinili iz tog razloga i jo uvek tvrde da je to isti razlog. Prema tome, ovo se ispunilo ne jednom, ako iko eli dokaze po tom pitanju. Nastavljamo sa itanjem iz Svedoanstva br. 32:
Oni koji se boje Boga ne mogu prihvatiti ustanovu koja kri neki propis Dekaloga.

Ima li ova ustanova, koju su uspostavili ovi ljudi da za sebe osiguraju popularnost i sledbenike, ikakvu vezu sa nekim od propisa Dekaloga? [Vernitvo: Da.] Jesu li spomenuli ijedan propis iz Dekaloga kada su to uradili? [Vernitvo: Da.] Oni koji se boje Boga ne mogu [to] prihvatiti. ujete li ovo? [Vernitvo: Amin!] Oni koji se boje Boga ne mogu prihvatiti ustanovu koja kri propise Dekaloga. I to ustanova koja tako otvoreno kri jedan propis Dekaloga koji sama vlast ne bi mogla proglasiti, a da ne ukloni ovaj propis Dekaloga, potpuno ga menjajui. Ovaj propis nije postavljen pored onog drugog. Oni nisu neki nedeljni zakon nainili po svojoj zamisli, ve su namerno uzeli Boji propis, izvadili ga sa mesta gde ga je On stavio i u njega uneli ono to je u njega stavila Katolika crkva.
Na tom bojnom polju vodie se poslednja velika bitka u sukobu izmeu istine i zablude.

Bitka je poela i sa ove konferencije mi odlazimo pravo u nju.

to se tie ovog pitanja nismo ostavljeni u nedoumici. Danas, kao i u dane Jestire i Mardoheja, Gospod e odbraniti svoju istinu i svoj narod. Naredbom kojom se ozakonjuje jedna papska ustanova u krenju Bojeg zakona, naa nacija e se potpuno odrei pravednosti.

A sada neto drugo. Pitau vas da li se to ispunilo?

Kada protestantizam prui preko ponora ruku rimskoj sili

Dakle, kada. Godine 1884. pisalo je: Tada znamo Reeno je: Kada U onom malom posebnom svedoanstvu koje je dolo pre godinu dana, rekla je: On prua ruku. Protestantizam to ini. Mi sada znamo da je to uinio. Zar ne? itajmo iz Svedoanstva br. 33, strana 240:
Kada naa nacija odbaci naela svoje vladavine da proglasi zakon o svetkovanju nedelje, protestantizam e ovim inom udruiti ruke s papstvom.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

23

Ali oni su udruili ruke s papstvom kada su to uinili i zar nije istina da su to uinili u ovoj jednoj stvari? Protestantizam je udruio ruke s papstvom. Prema tome, ovo se ostvarilo, zar ne? [Vernitvo: Da.] Dakle, Svedoanstvo se u tome ispunilo. Zar nije tako? [Vernitvo: Da.] Zatim dalje, isto ovaj odlomak, na strani 240 Svedoanstva br. 33:
Kada naa nacija odbaci naela svoje vladavine da proglasi zakon o svetkovanju nedjelje, protestantizam e ovim inom udruiti ruke s papstvom; ovo nee biti nita drugo nego vraanje ivota tiraniji koja je dugo eljno ekala priliku da ponovno pokrene aktivni despotizam.

Ustanovili smo u naim drugim prouavanjima i najnovijim Svedoanstvima koja smo dobili, da e se pod uticajem vlasti Sjedinjenih Drava sve drave vratiti papstvu, i kada to bude uinjeno preko ove zemlje, oivee isti duh tiranije koji se iri po celom svetu. Prema tome, doli smo do tog trenutka, zar ne? [Vernitvo: Da.] Da vidimo ta jo ostaje? Ima jo neto u vezi sa tim. Na strani 270 Svedoanstva br. 32 itamo:
Kada protestantizam prui svoju ruku preko ponora spiritizmu

Do tog trenutka se ispunilo sve do ovog poslednjeg. Zar ne? [Vernitvo: Da.]
Kada protestantizam prui svoju ruku preko ponora spiritizmu, kada se pod uticajem ovog trostrukog saveza naa zemlja odrekne svih naela svoga ustava kao protestantska i republikanska vlast

Kad su udruili ruke s papstvom, bilo je to zato da se uspostavi papska ustanova, kako nam je to reeno u svedoanstvu tampanom u Biltenu, da je Boji spomenik uklonjen, a lana subota stavljena na njegovo mesto. Time je [protestantizam] udruio ruke s papstvom, uspostavio papsku umesto Boje ustanove. Ovo se, dakle, ispunilo. To se ostvarilo udruivanjem ruku sa papstvom. Sledee je da udrui ruke sa spiritizmom. A onda pod uticajem ovog trostrukog saveza nestaje svako naelo, ne samo protestantske nego i republikanske vlasti. Republikanska vlast je vladavina naroda, a ne monarhizma. ta je Sotonin cilj kada ini sva ta uda? Prvo u proitati ostatak ove reenice:
Kada se pod uticajem ovog trostrukog saveza naa zemlja odrekne svih naela svoga ustava kao protestantska i republikanska vlast i preduzme mere za irenje papskih lai i obmana, onda moemo znati da je dolo vreme za udesno delovanje Sotone i da je kraj blizu.

Zbog ega i sa kakvim ciljem Sotona ini ove udesne stvari? Zar to ne ini zato da dokae da je Hristos? [Vernitvo: Da.] Jer e se pojaviti lani hristosi, te e initi velike znake i uda, da zavedu ako je mogue i izabrane. (Matej 24,24 eng. prevod). On se stavlja na Hristovo mesto. Hristos je Car, zar ne? [Vernitvo: Da.] Kad Sotona ovim udima stavlja sebe namesto Hrista, zar to nije zato da bude to isto? [Vernitvo: Da.] Kada se to uini, onda e se bez obzira na sve ukloniti svako naelo republikanske vlasti, i oni e uspostaviti monarhiju. Tako je cilj spiritizma da otvori vrata navodnom Hristovom dolasku i uspostavljanju Njegovog carstva na zemlji. Kao to vidite, s obzirom da je toliko toga ve uinjeno, lako je uiniti sledei korak i priznati Hrista kao cara. To je upravo ono to sada trae Narodni reformatori koji su radili za ono to su uspeli da dobiju, preko onih koji su svesni snage onoga to je uinjeno da bi ovo pretvorili u hriansku zemlju. To e uiniti na isti nain. Na neki nain bie priznat princip i oni e udruiti ruke sa spiritizmom. A onda, kada to bude uinjeno, kada je put otvoren, Hristos je priznat kao car, ime se otvara put Sotoni da doe kao hristos i ovde uspostavi svoje carstvo i uini sva ona uda i povue svet za sobom, a onda e se zauti povik (u sv. IV je to opisano): Hristos je doao! Hristos je doao!

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

23

Zar nam sve to ne pokazuje da je delovanje Sotone u spiritizmu, u tim znacima i udesima koji varaju ljude, posle stvaranja lika/ikone, onako kako to prorotvo kae? Govorei stanovnicima zemlje da naine lik (ikonu Karadi) zveri, koja je imala ranu od maa i ostala iva. I dade joj se da oivi lik zveri i da lik zveri progovori, te da uini da budu pobijeni svi koji se ne poklone liku te zveri. I uini da svi, mali i veliki, bogati i siromani, slobodni i robovi, naine sebi ig na svojoj desnoj ruci (te im dade ig na desnoj ruci njihovoj Karadi; udari ig na desnu ruku Bakoti; daju da im na desnu ruku ili na elo bude utisnut ig Savremeni sprski prevod) ili na svom elu, da niko ne moe ni kupiti ni prodati sem onoga ko ima ig, ime zveri ili broj njenoga imena (Otk. 13,14-17 arni). I opet moete da vidite da se sve do petnaestog stiha, nijedan od njih nije ispunio redosledom kojim su tekstovi poreani. Zato je, kae neko, onda to tako? Kako onda da znamo kada to dolazi? I to vam kae IV. sveska. Tako pie na strani 443:
Da bismo saznali kako izgleda i kako je nainjen lik, moramo da prouimo karakteristike same zveri papstva.

Mi treba da nauimo ta je vezano za ispunjenje ovog proroanstva i da to budemo u stanju da prepoznamo iz naeg poznavanja onoga to lik/ikona predstavlja. Drugim reima, ne treba da saznamo za ispunjenje ovog proroanstva od samog proroanstva, ve da prepoznamo i saznamo za ispunjenje ovog proroanstva iz izvetaja o prirodi, delovanju i ponaanju zveri, od koje je lik/ikona samo slika. Kao to vidite, da bismo shvatili kada e se ovi odlomci ispuniti, da bismo videli kada se oni ispune, moramo se upoznati sa zveri, i to dobro, da onda, kada se ove karakteristike pojave, znamo gde pripadaju, zato to znamo gde su prvobitno pripadale, a onda kada znamo gde pripadaju, mi tu stvar moemo izbei. Postoji neobina karakteristika ovog proroanstva koju ne nalazimo kod mnogih drugih. Neka proroanstva, kao to je proroanstvo u sedmom poglavlju Danila, gde je re o propasti Vavilona, Medo-Persije, Grke, Rima i tako dalje kod tih proroanstava ljudi su mogli da vide njihovo ispunjenje u samom dogaaju, i mogli su da budu potpuno sigurni da je tako. Drugim reima, jesu li ljudi koji su poznavali Pisma mogli da oekuju drugo carstvo koje e naslediti Vavilon i onda oekivati pojavu Medo-Persije i znati da se proroanstvo ispunilo u samome dogaaju? Da, mogli su da vide ispunjenje i sam dogaaj. Ali ovde se radi o proroanstvu za kraj sveta i u vrtlogu dogaaja koji donose kraj sveta bie prekasno da ovek koji eka vidi njegovo ispunjenje pa onda deluje. Zato Bog eli da unapred dobro upoznamo ovo proroanstvo da ga gledamo sa prave strane, a ne iza njega kada se ono ostvari. A da bismo to mogli, vidite da nam je Gospod dao sliku koja se u istoriji ve ostvarila. On pokazuje redosled dogaaja koji su se ve zbili, koji su se u sporom procesu ispunili pred oima ljudi, tako da se, prouavajui njihovo sporo odvijanje, temeljno upoznamo sa uspostavljenim naelima i njihovim razvojem i rezultatom. On to ini tako da moemo dobro upoznati ove stvari sa svim njihovim posledicama, tako da na njihov prvi nagovetaj moemo daleko unapred znati ishod i na taj nain imati dovoljno vremena da prihvatimo upozorenje i da nikad ne budemo zateeni. Zbog toga Gospod ne eli da traimo ispunjenje ovog proroanstva u samom proroanstvu, jer ako budemo na to ekali, najvanije stvari u ispunjenju ovog proroanstva bie one od kojih zavisi nae spasenje u trenutku kada se ono bude ispunjavalo; i ako smo na pogrenoj strani, ako kasnimo, biemo jednostavno ostavljeni. Zato je to On uredio i ureuje kako bi nam pokazao zver u njenoj celosti, u svem njenom delovanju, da bismo prouavajui je bili u stanju da u svakoj fazi i sa svake strane prepoznamo lik/ikonu. Prvi nagovetaj neega takvoga dovoljan je, jer znamo ta je ta stvar. Sve je u njoj i zbog toga im se ta stvar dirne, moemo rei: To je lik zveri, u toj stvari je lik zveri i ja moram da izbegavam svaku vezu sa njim od sada pa do svretka sveta. Posmatrajui napredovanje te stvari koja je poela, za koju znam kada je poela, da je duh i princip papstva, kada to vidim i na svakom koraku je izbegavam, onda sam na sigurnom, a ako to ne radim, onda sam na opasnom tlu.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

23

Zato nam je Duh prorotva rekao, ako elimo znati ta je lik/ikona, onda moramo da prouavamo original zver. A oni koji je posmatraju na ovaj nain bie u stanju prepoznati zlo u svakoj od njenih faza. Nije vano kako se ili gde pojavljuje, ak i ako se radi o najslabijem sjaju. Brao, vano je da razmatramo ove stvari tako da ne budemo savladani, tako da nas ne zatekne iznenada ni u emu, ve da uvek budemo ispred u misli i svetlosti Bojeg Duha. Zato to ponavljam. Iz prirode stvari i brzog vrtloga ovih poslednjih dana i ovih stvari koje dolaze tako naglo, da bismo bili sigurni, moramo biti ispred zbivanja stvarnih dogaaja. A da bi nas na to pripremio, Bog je to polako prikazao pred naim oima u istorijskim dogaajima vezanima za pojavu zveri. To nam je prikazao da bismo imali vremena za prouavanje i u tom prouavanju pokazao kako se to polako javljalo sve do punog razvoja i konane propasti, tako da moemo, prosveeni Bojim Duhom, uvek biti ispred onoga to dolazi, tako da kad doe, bez obzira koliko brzo, bie nam i te kako drago to unapred znamo ta to sve znai. To je sve to mogu rei u vezi sa ovim posebnim proroanstvom i ovim posebnim odsekom. Ali smatrao sam potrebnim da ukaem na to pre nego to se raziemo, jer su o tome postavljena mnoga pitanja. Hajde da iznesemo samo skicu onoga to knjiga Otkrivenje eli da kae. Poruka treeg anela upozorava na zver i njen lik (ikonu) i na opasnost od pijenja vina Bojega gneva. A onda sledi dolazak Spasitelja da poanje zemlju i Boji narod kako stoji na gori Sion. Dakle to je nacrt zbivanja do trenutka kada emo doiveti konanu pobedu. esnaesto poglavlje spominje zla: sedamnaesto govori o Vavilonu velikom, o majci. Osamnaesto je poruka upozorenja; vremena osveenja, poznog dada, rasvetljavanja zemlje Bojom slavom, pozivanje da se izie iz Vavilona jer je pao i postao stan avolima, kao i svakom neistom duhu, i tamnica svih neistih i mrskih ptica, da vam ne naude zla njena, i Bog se opomenu nepravde njene. A onda Pismo nastavlja i opisuje stvarno izvrenje Bojeg suda nad velikim Vavilonom, njegovu potpunu propast i unitenje. Devetnaesto poglavlje je, setiete se, pesma velikog mnotva na nebu, koje peva: Aliluja! Spasenje, slava i sila pripadaju naem Bogu, jer su njegove presude istinite i pravedne. On je osudio Veliku bludnicu, koja je iskvarila zemlju svojim bludom, i na njoj osvetio krv svojih slugu (stihovi 1 i 2). Tada dvadeset etiri stareine i etiri iva bia padoe niice i poklonie se Bogu, koji je sedeo na prestolu, i rekoe: Amin! Aliluja! A sa prestola doe glas koji ree: Hvalite naeg Boga, svi koji ste njegove sluge, koji ga se bojite, mali i veliki! Onda uh neto kao graju velikog mnotva i kao huanje mnogih voda i kao tutnjavu jakih gromova kako govori: Aliluja! Jer, zavlada (caruje Karadi) na Gospod Bog, Svedritelj! Radujmo se i kliimo, i dajmo mu slavu. Jer, dola je Jagnjetova svadba i njegova Nevesta se spremila. Dato joj je blistavo isto platno da se u njega obue. A to platno su pravedna dela svetih (jer je platno pravednost svetih KJV). Aneo mi ree: Pii: Blago onima koji su pozvani na Jagnjetovu svadbu! I jo mi ree: Ovo su istinite Boije rei (stihovi 4-9). A sledee to vidi je otvoreno nego i beo konj i Hristov dolazak, unitenje zemaljskih drava, zveri i njenog lika (ikone), koji su zajedno baeni u ognjeno jezero, a ostatak je pobijen. A onda u dvadesetom poglavlju je Sotona vezan, a pravednici vaskrsavaju. Onda prolazi hiljadu godina i dolazi vaskrsenje zlih i sud nad njima i njihovo unitenje. Dvadeset prvo poglavlje najavljuje novu zemlju sa nebeskim gradom na njoj. A dvadeset drugo poglavlje Vie nee biti nikakvog prokletstva. U gradu e biti Boiji i Jagnjetov presto i njegove sluge e mu sluiti. Gledae njegovo lice i njegovo ime e im biti na elima. Vie nee biti noi i nee im biti potrebna svetlost svetiljke ni svetlost sunca jer e ih obasjavati Gospod Bog. I oni e vladati doveka (i carovae va vek veka Karadi) (stihovi 3-5). Zar ne vidite, brao, da od poruke u Otkrivenju 14, od zapisa poruke treeg anela, kada je nainjen lik zveri, ostatak knjige Otkrivenje jasno opisuje dogaaje da jasnije ne moe biti? Od vremena kada je nainjen lik zveri i kada se iri poruka treeg anela kao to se sada objavljuje sa ove konferencije, kad krenemo sa ovom porukom, ostatak knjige Otkrivenje za tebe i mene jasno opisuje dogaaje sve do kraja ove knjige? Zar to ne vidite? [Vernitvo: Vidimo.] Jedan dogaaj za

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

23

drugim, a svi su direktno povezani i to se nalazi pred naim oima ostatak knjige je upravo to i vama je to dobro poznato. Ima jo neto ta treba da proitamo. Prepoznaete rei. Svedoanstva, sv. 1, str. 186. Re je o poruci Laodikiji:
Cilj joj je probuditi Boji narod, otkriti mu njegov otpad i navesti ga na iskreno pokajanje, da bi mogao biti obdaren Isusovom prisutnou i osposobljen za glasni pokli (glasnu viku) treeg anela. Kad je ova poruka delovala na srce, dovela je do duboke poniznosti pred Bogom. Aneli su poslani na sve strane da pripreme neverujua srca za istinu . Boje delo je poelo da napreduje, i Njegov narod se upoznao sa svojim stanjem.

Eto gde se nalazimo! On je rekao: Ustani, zar ne? [Vernitvo: Da.] On nas je doveo do poruke koja glasi: Ustani, svetli se, jer doe svetlost tvoja (Isaija 60,1). Dakle, dolo je vreme da ustanemo. Mi smo ustali jer nam je On to rekao i On to danas kae. Ustali smo, jer ne smemo da zaboravimo, da kada On neto kae i mi posluamo, onda se ta re ostvaruje. On kae: Ustani! Mi kaemo: Treba da ustanemo i onda ustajemo. Njegova re nas podie. On kae: Svetli. Mi kaemo: Treba da svetlimo. I onda je to tako. U ono prolo vreme, kada je tama bila nad zemljom, On je rekao: Neka bude svetlost; i bi svetlost. Sada kae: Ustani. Ova re, kada se na nju oslonimo, nas podie. On kae: Svetli. Ta re, ako joj se pokorimo, uinie da svetlimo. Njegova re danas: Svetli, ima u sebi isto toliko svetlosti kao i onda kada je u prolosti rekao: Neka bude svetlost. Ta re imala je svetlost u sebi, i kada je posluamo, On e se pobrinuti da svetlimo. Ali ono na ta sam hteo posebno da usmerim vau panju bilo je ovo obeanje da su aneli poslani na sve strane da pripreme neverujua srca za istinu. Boji aneli su krenuli, zar ne? Oni su poslani. ta ete vi da uradite? Kada odemo sa ovog sastanka, oslanjajui se na Boju silu, mi idemo s Njegovom silom, u Njegovoj prisutnosti, sa slavom na nama, ekajui da se On sam pokae na svoj nain, u vreme koje On odabere, onako kako to On eli, onda moete da vidite, On, koji unapred alje svoje anele, a onda alje nas, On nas alje da upoznamo srca koja su aneli ve pripremili. Onda, brao, nemamo vie ta da radimo na tome da podstaknemo interesovanje? Zar to ne vidite? Nije nae da pobuujemo interesovanje, da radimo velike reklame da izazovemo zanimanje. Zanimanje postoji. Bog eli da poemo tamo gde postoji interesovanje. Da idemo za interesovanjem, a ne da ga mi sami pobuujemo. Dobro emo uiniti ako idemo ka zainteresovanima; to je sve to Gospod trai od nas. A onda, kada nas On poalje, onda treba da idemo sa ovim obeanjem; ono je pred nama pa obavimo posao koji nam je Bog svuda i na sve strane pripremio. To je poloaj u kome se nalazimo. Zar nije tako bilo i u vreme apostola? Jedan razlog zato sam eleo da ovde imamo jo est sedmica za prouavanje bio je da moemo prouavati Dela apostolska. Onda bismo mogli da vidimo kako Bog radi kada Mu dopustimo da radi kako On eli; ali vi moete i sami da prouavate Dela apostolska. To je sada na udbenik. To je nain na koji je delovao kada je izlio rani dad, a Dela su udbenik da vidimo kako e On delovati sada u vreme poznoga dada. Evo jednog sluaja iz onog vremena. Dela 16,4 i dalje: A kad su prolazili gradove, predavahu im odredbe, ustanovljene od apostola i stareina u Jerusalimu, da ih dre. A crkve su se tako utvrivale u veri, i broj im je svakog dana bivao sve vei. Prooe frigijsku i galatijsku zemlju, poto im je Duh Sveti zabranio da propovedaju re u Aziji (arni). Duh Sveti zabranio im je da propovedaju re u Aziji! I to kad ih je Gospod poslao da propovedaju jevanelje svakom stvorenju! Kad su doli nadomak Misije, pokuae da uu u Vitiniju, ali im Isusov Duh ne dade (7. stih). To su bili ljudi koji su znali ta znai vostvo Bojeg Duha. A to treba da znamo i vi i ja. [Vernitvo: Amin!] A to je ono to Svedoanstva znae, i to je ono to predavanja na ovome sastanku znae. Ako niste spremni da priznate vostvo Bojeg Duha i prepoznate Njegovo vostvo, ne kreite sa ovog mesta dok to ne uinite. To je smisao svega ovoga.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

23

Dakle, vie nisu mogli da propovedaju jevanelje u Aziji, nisu mogli da idu u Vitiniju, i sve to su mogli da uine bilo je da idu u smeru koji je bio otvoren; tako su stigli u Troadu; to je bila granica. Nisu mogli da propovedaju u podrujima iza sebe; nisu mogli da idu nadesno, a ni nalevo nije bilo mesta; nalazili su se na obali mora. Tu su bili. ta sada? Onda im je Gospod rekao ta da rade. Stoga prooe pored Misije i stigoe u Troadu. Tokom noi, Pavle je imao vienje: neki Makedonac je stajao i preklinjao ga, govorei: Prei u Makedoniju i pomozi nam! Poto je on imao to vienje, nastojali smo da to pre odemo u Makedoniju, uvereni da nas je Bog pozvao da im objavimo evanelje. Isplovili smo iz Troade i otplovili pravo u Samotrak, a sutradan do Neapolja, pa odande do Filipa, rimske kolonije i glavnog grada tog dela Makedonije. U tom gradu ostadosmo nekoliko dana, a u subotu izaosmo van gradske kapije, prema reci, gde smo pretpostavljali da se nalazi bogomolja. Onde sedosmo i poesmo da govorimo okupljenim enama. A sluala nas je i jedna pobona ena po imenu Lidija, prodavaica purpura iz grada Tijatire. Gospod joj otvori srce da obrati panju na ono to je Pavle govorio (stihovi 8-14). Zato je Gospod hteo da idu u Makedoniju? Da prate interesovanje koje su Gospodnji aneli ve izazvali. I Kornelije je traio Gospoda. Njemu se javio aneo i rekao mu da nekog poalje po Petra koji e mu rei rei kojima e se spasiti. Petar je otiao i naiao na ve probueno interesovanje. I Filipa je poslao na drugi kraj zemlje da nae ukopljenika kod koga je naiao na ve probueno zanimanje u umu i srcu. Dovoljno o tome. Kao to vidite, zahvaljujui tome, knjiga Dela apostolska od ovog dana nadalje, va je i moj udbenik za Boje Delo, kako e On voditi Delo i na kojem mestu eli da budemo u njemu. I, brao, drite na umu da je ono to On kae uvek tako. Otvorimo Isaiju i itajmo tekst koji govori o tome ta Gospod eli da inimo i ta je naumio s nama. Seate se da sam spomenuo Isaiju 60. poglavlje. itaemo poslednja dva stiha. I tvoj e narod biti sav pravedan, nasledie zemlju navek; mladica koju sam posadio, delo ruku mojih bie na moju slavu. Od malog e postati hiljada i od nejakog silan narod; ja Gospod brzo u uiniti to kad bude vreme. A onda u ezdeset prvom poglavlju: Duh je Gospoda Boga na meni, jer me Gospod pomaza da javljam dobre glasove krotkima, posla me da zavijem ranjene u srcu, da oglasim zarobljenima slobodu i sunjima da e im se otvoriti tamnica. Da oglasim godinu milosti Gospodnje i dan osvete Boga naeg, da uteim sve alosne. A sada dva poslednja stiha istog poglavlja i onda ezdeset drugo poglavlje: Veoma u se radovati u Gospodu, i dua e se moja veseliti u Bogu mom, jer me obue u haljine spasenja i platem pravde ogrte me, kao kad enik namesti nakit i kao kad se nevesta ukrasi uresom svojim. Jer kao to iz zemlje raste bilje i u vrtu nie ta se poseje, tako e Gospod Bog uiniti da nikne pravda (pravednost KJV) i pohvala pred svim narodima. To e On sada da uini. Za ljubav Siona neu uutati, za ljubav Jerusalima neu se smiriti. ta kaete? Bojite se da ete se umoriti? O, da, ve sam dosta dugo na poslu; mislim da je bolje da odem kui i odmorim. Bolje je da ostane gde jesi i tu se odmori. Ostani tamo i radi dok se odmara. Za ljubav Siona neu uutati, za ljubav Jerusalima neu se smiriti, dok ne zasine pravednost njegova, kao buktinja upaljena izbavljenje njegovo. (Isaija 62,1 kombinovani prevod BakotiKJV). Brao, elim vam rei, ako prihvatite zdravstvenu reformu i ivite u skladu s Bojom zamisli, nee biti potrebno da se odmarate. Radiete dok se odmarate, i nee vam biti potreban nikakav odmor. Znam to iz sopstvenog iskustva. Znate kao i ja da sam u poslednje tri godine radio sve vreme i nisam imao odmor. Nije mi bio potreban; nisam ga eleo. Uestvovao sam na propovednikim sastancima i saborima pod atorima, jednim za drugim, bez odmora i sve to vreme dobijao na teini i snazi. A sa ove Generalne konferencije, za vreme koje sam radio svakog trenutka od ranog jutra do ponoi ponekad, otii u isto tako sve kao to sam bio kada je ova konferencija poela, i oekujem da tako i ostanem. Ali vi morate nauiti da vodite rauna o vaoj ishrani, a ne vaoj snazi. ovek ne moe tako da radi i razvije snagu, ali moe da povede rauna o svojoj ishrani i tako iz godine u godinu. Prihvatite zdravstvenu reformu takvu kakva jeste i moete da tako radite s

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

23

obzirom da je rekao: Za ljubav Jerusalima neu se smiriti. Slobodno govorim o predmetu zdravstvene reforme, jer smatram da sam prilino dobar uzorak. Da, rei e neko, ima dobru probavu. Ne. Imam slab eludac i imao sam ga godinama; morao sam sve vreme da budem paljiv prema njemu da se ne upropasti, ali zato i postoji zdravstvena reforma da oveku da dovoljno zdravog razuma da se brine o sebi. Prema tome, drimo se ovoga: Za ljubav Siona neu uutati, za ljubav Jerusalima neu se smiriti, dok ne zasine pravednost njegova, kao buktinja upaljena izbavljenje njegovo. Videe tad narodi pravednost tvoju i svi carevi slavu tvoju, i prozvae se novim imenom koje e usta Gospodnja izrei. Svetao e biti venac u ruci Gospodnjoj i carska kruna u ruci Boga svog. Nee se vie zvati naputena, nego e te mojom milinom prozvati, i nevestom zemlju tvoju; jer te Gospod zavole i zemlja e tvoja svoga mua imati. Jer kao to se momak eni devojkom, tako e se sinovi tvoji oeniti tobom; i kako se raduje enik nevesti, tako e se tebi radovati Bog tvoj. Na bedeme tvoje, Jerusalime, postavih straare, nee oni ni danju ni nou utati. Vi koji Gospoda prizivate, ne dajte sebi (ne dajte Mu54 KJV) odmora. I ne dajte (mu KJV) da se otpoine (stihovi 1-7). Dakle, kad radimo bez odmora, a ni Njemu ne damo odmora55, kaem vam, neto e se dogoditi. Ne dajte [Mu] da se otpoine dok ne utvrdi i uini Jerusalim slavom na zemlji. Desnicom svojom se Gospod zakle i miicom svojom krepkom: Neu vie ita tvoga neprijateljima tvojim dati, niti e tuin piti vina tvoga, plod truda tvoga; nego koji ga anju oni e od ita jesti i hvalie Gospoda, i koji groe beru ti e vino piti u tremovima svetilita moga (Isaija 62,7-9 kombinovani prevod Bakoti-KJV). Proite, proite kroz vrata, pripravite put narodu; poravnite, poravnite put, uklonite kamenje, podignite zastavu narodima. Evo, Gospod oglasi do krajeva zemaljskih; recite keri sionskoj [To je naa poruka.]: evo, Spasitelj tvoj ide; evo, plata je Njegova kod Njega i delo Njegovo pred Njim. I oni e se prozvati narod sveti, iskupljenici Gospodnji; a ti e se prozvati: traeni, grad neostavljeni. Ko je ono to ide iz Edoma, iz Vosora, u crvenim haljinama? Krasno odeven, koraajui u veliini sile svoje? [Ko je to?] Ja sam, koji govorim u pravednosti i mo imam da spasavam (Isaija 62,1063,1 kombinovani prevod Danii-KJV). Ovde se radi o Gospodnjem dolasku. U ezdeset treem, etvrtom i petom poglavlju Isaija govori o novim nebesima i novoj zemlji, a ezdeset esto poglavlje objavljuje, da kao to e oni stajati, tako emo i mi stajati. I od mladine do mladine, i od subote do subote dolazie svako telo da se pokloni preda mnom, veli Gospod (Isaija 66,23). Vidite li da je Isaija od ezdesetog do ezdeset estog poglavlja paralela Otkrivenju 13 pa sve do kraja ove knjige? Sve ovo Gospod koristi da nam pokae ta e On sada da uini. Dakle, brao, Biblija je puna toga. Biblija je puna toga. Verujmo u nju; verujmo u Njega, u poruku koju nam je dao i u snagu poruke koju je dao svakome od nas, da niko ne ode bez nje sa ove konferencije.

54

Ne dajte Mu misli se na Gospoda, to se ne moe videti iz naih prevoda ye that make mention of the LORD, keep not silence, and give HIM no rest, till HE establish, and till HE make Jerusalem a praise in the earth (King James Version) prim. izdavaa. 55 Isto

Poruka treeg anela Br. 24.

Stareina A. T. Jones
Poeemo sa odlomkom koji smo sino citirali iz sveske IV. Nalazi se na strani 443 izdanja Velike borbe za kolportau:
Da bismo saznali kako izgleda i kako je nainjen lik, moramo da prouimo karakteristike same zveri papstva.

Ako je ikad bilo potrebno da se neto prouava, to trebamo sada da prouavamo jer se jo nisu razvile sve karakteristike lika zveri. Lik (ikona) se jo nije pojavio pred svetom sa svim svojim karakteristikama i u svim fazama razvoja. Svaki korak koji treba da naini i sve to treba da se uini od sada pa nadalje bie pojava uzastopnih karakteristika lika, koji e u svim svojim delovima sve vie da razvija istovetnost, savrenu identinost sa originalom. Sada je uinjen samo poetak, ali kao to smo ustanovili u naim dosadanjim predavanjima, uinjeni poetak je takve prirode da nema sile nigde ni na zemlji ni bilo gde drugde koja moe da ga zaustavi. On e nastaviti da razvija sve to je u njemu uprkos svemu to bi se moglo uiniti da se to sprei. Lik e ii dalje, ak i nasuprot elja i mnogo puta suprotno namerama onih koji su ga pokrenuli. Pogledajmo sada kako je ta stvar rasla s nama, kako je rasla pred naim oima. Pre nekoliko godina, kada smo poeli stvarno, direktno i aktivno delovati u ovoj fazi, osnovali smo organizaciju American Sentinel (Ameriki straar). Mislim da je to bilo pre osam godina. U to vreme u naoj zemlji postojala je samo jedna organizacija koja je imala za cilj da se pozabavi sa ovom stvari. Ubrzo je ova organizacija okupila druge i za godinu-dve okupila etiri ili pet njih. Onda je ovaj pokret prestao da bude pod upravom i vlau prvobitne organizacije. Zatim je prvobitna organizacija potpuno nestala iz naih misli, i ovaj njen novi oblik, ova poveana mo koju je dobila, nadmaila je prvobitnu organizaciju od strane onih koji su joj se prikljuili. To je bio razlog zato smo im se protivili. Sada smo imali posla sa ovim novim oblikom. Uveana mo koju su unele ove prikljuene organizacije, dovele su sebe i ceo pokret do take koja je bila cilj prvobitne organizacije, tako da sada vie ne treba da saraujemo sa ovim organizacijama. Nemamo nita sa njima, ba nita. Mi se ne protivimo njima ili njihovom radu. Sada imamo posla sa vladom Sjedinjenih Drava, a ove stvari su, moram rei, samo usputne, manje vane, jer e vlasti uiniti korake i bie prisiljene da uine korake koji e se direktno sukobiti sa namerama i mnogo puta protiv moi onih koji su uinili ono to je uinjeno. I dok je na prvi posao bio protiv ove prve organizacije, a na drugi posao protiv poveane organizacije i onoga to je radila, sada su sve te organizacije uklonjene s puta i mi se sada moramo baviti sa onim to su one uradile. Sada smo u tom poloaju. Tu smo i bez obzira hoe li Amerika Subotna (Sabbath Union prim. izdavaa) unija uiniti ovo, ono ili neto drugo, nas se to ne tie, jer bie uinjeni koraci i stvari koje Amerika Subotna unija nikad nije razumom ili svesno nameravala da uini. Dogodie se stvari protiv elja i protiv namere, svesne namere, cele te kombinacije. Zato to nikad, ak ni u svojoj najradikalnijoj nameri, nisu nameravali nita drugo osim da sami vode vlasti kad je se dokopaju. Ali, eto, vlast e voditi katolici nakon to su je dobili. I u tome e ustanoviti da su ostavljeni u neznanju. Oni e se nai u nepovoljnom poloaju. A uprkos njima bie uinjene stvari na koje uopte nisu pomislili kada su bili zaslepljeni sopstvenom revnou da se domognu vlasti koja im nije pripadala; a sada ne mogu da krive nikoga osim sebe. Kongres je zavrio sa radom, a usvojeni zakon vlada mora sprovesti. I ne samo to, po tom pitanju preduzeti su dodatni koraci poslednjih dana zasedanja. Nisam jo doao do svih pojedinosti rezultata, ali znam injenice, a one jesu: Ustanovljeno je da se inauguracijski bal, koji je trebalo da se odri u ast Klivlendske inauguracije, trebao odrati u Subotu uvee. Naravno, oekivalo se da e se plesati i posle ponoi. Za to je uzet Mornariki orkestar Nacionalni orkestar Sjedinjenih Drava. Trebalo je da on svira na balu, a i da u nedelju odri koncerte. Propovednici iz

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

24

Washingtona poslali su peticiju Kongresu, a senator Quay, naravno, ju je podneo. Evo izvetaja pojedinosti o tome:
Dvadeset osmi februar, 1893. Gospodin Quay je danas Senatu podneo peticiju potpisanu od strane pastora mnogih crkava iz Washingtona i drugih, u vezi s planiranom koncertom Mornarikog orkestra u zgradi Penzijskog fonda sledee nedelje kao deo inauguralnih ceremonija.

Ne znam kako je to bilo. Evo ove peticije:

NEDELJNI KONCERT U ZGRADI PENZIJSKOG FONDA Gosp. Quay: Podnosim peticiju ezdeset svetenika i pastora iz Washingtona, i molim da se proita. Potpredsednik: Ako nema primedbi peticija e se proitati. Glavni sekretar: Peticija glasi: Predsedniku Sjedinjenih Drava, Sekretaru ministarstva unutranjih poslova i Senatu te Predstavnikom domu okupljenih u Kongresu: Peticija. Poto je Odbor za otvaranje izlobe objavio preko dnevne tampe da e, kao deo programa za otvarenje, mornariki orkestar slubeno odrati tri koncerta u zgradi Penzijskog fonda u nedelju 5 marta, i Poto je Kongres Sjedinjenih Drava iz potovanja hrianskih oseanja ove drave, jasno i oigledno izraenih u verskoj tampi, sa propovedaonice i putem peticije, zakonodavnim inom zatvorio vrata Svetske izlobe o Kolumbu nedeljom; Zato, verujui da bi dozvola za odravanje takvih koncerata u nedelju od strane grupe muziara, povezane s jednim od velikih ministarstava vlade, u vladinoj zgradi u kojoj se nalazi jedno drugo veliko ministarstvo, i kao deo ceremonija vezanih za inauguraciju Predsednika ove velike hrianske zemlje, odobrene od strane njenih izabranih vlastodraca, bila nacionalni greh; i verujui da bi takvo nezapameno skrnavljenje, kako je predloeno, rezultiralo u nemerljivoj teti i bilo korieno kao autoritativno i primer potpune sekularizacije nedelje: Mi ozbiljno traimo da se izdaju naredbe koje e zabraniti upotrebu bilo koje dravne zgrade za takve svrhe tog dana. U potpisu: W. R. Graham, pastor metodistike protestantske crkve Congress Street; W. Sherman Phillips, pastor metodistike protestantske crkve Mt. Tabor, i mnogi drugi.

Kao to vidite, Senat je na tu peticiju izglasao rezoluciju kojom se sloio s njenim zahtevom, traei informaciju od sekretara Ministarstva unutranjih poslova. Video sam u nedavnim novinama koje su objavile rezultat, izjavu da je sekretar Ministarstva unutranjih poslova naredio da Mornariki okrestar ne svira u nedelju i da je predsednik Cleveland izrazio istu elju. Zato je u subotu uvee, kada je otkucana pono, orkestar prekinuo svirku, velika, jaka elektrina svetla su ugaena i svi na parketu su prestali da pleu. Ono na ta vam elim skrenuti panju je da vidite kako je vlast, odnosno Senat Sjedinjenih Drava, prihvatanjem ove rezolucije preduzeo dodatni korak u podravanju nedelje, i tako ostaje. Jo jedna misao: Onaj sluaj koji je bio u sudnici sudije Tuleya u ikagu, u kojem su parobrodske kompanije nameravale da spree upravitelje Svetske izlobe da zatvore Jackson Park za parobrodske ekskurzije nedeljom i nisu u tome uspeli. Tuley je odluio da vlada Sjedinjenih Drava ima iskljuivu vlast u parku za izlobe i da je ona odredila da se nedelja praznuje; time je onemoguila da savezna drava Illinois i grad ikago imaju ikakvu re u tome. Prema tome, kao to vidite, sve to se tie ovog pitanja, sve to se pojavljuje, sve ispada kao podrka onome to je uinjeno. Dakle, ako ne bude sazvano posebno zasedanje Kongresa a do sada nije i bez sumnje i nee biti, poto Predsednik nije pokazao nameru da to uini onda e ovaj zakon vaiti bez ikakve primedbe i uplitanja do zavretka Svetske izlobe i ostvareno je ono to se njim htelo postii. Bie tako da vlada Sjedinjenih Drava bude obavezna i mora da ivi vie od

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

24

godinu dana pod trenutnim propisom nedeljnog zakona. Tako e biti utvren presedan koji e biti deo iskustva ove vlasti, deo njene istorije, a poto se ljudi koji nisu dravnici a danas je malo takvih, posebno u Kongresu rukovode vie onim to je uinjeno nego onim to treba da se uini, to e zauvek biti snaan argument i veliki bedem u prilog nedelje kao svetog dana vlade Sjedinjenih Drava. Ali kao to smo ranije kazali, ako bi bilo sazvano vanredno zasedanje, pa bi Kongres opozvao ovaj nedeljni zakon, to ne bi ni najmanje delovalo na princip ukljuen u nedeljno zakonodavstvo, jer svako sledee zakonodavno telo moe da opozove bilo koji zakon koji je proglasilo ranije zakonodavno telo, ali takav postupak ne dovodi u pitanje pravo ranijeg zakonodavnog tela da ga ozakoni i jednostavno primeni. Pravo da to uini isto je kao da zakon i nije opozvan. Sledstveno tome, ako bi bilo sazvano posebno zasedanje koje bi opozvalo zakon o zatvaranju nedeljom, vlada bi bila jednako obavezna i vezana za naelo da je to nedeljno zakonodavstvo pravo vlade, kao to je sada. [Glas: Pretpostavimo da ga opozovu na osnovu ustava.] Stareina Jones: Kada bi ga Kongres opozvao iskljuivo na osnovu izjave da je neustavan, to bi u stvari vrlo malo znailo, jer bi to bilo jednostavno miljenje jednog (saziva) Kongresa protiv miljenja drugoga (saziva), kao to se to esto dogaa izmeu stranaka. Upravo sada to je stav dve najvee stranke po pitanju carine. Demokratska stranka tvrdi da je republikanska carina neustavna. Ako bi ovo nedeljno zakonodavstvo bilo opozvano zbog toga to je neustavno, svaki sledei saziv Kongresa bi ga opet mogao prihvatiti kao to je to jednom ranije uinio, pa bi cela stvari prela u stalno prepucavanje i to bi bilo sve. Ali nita to bi moglo da se uradi ne moe potpuno ponititi takve zakone i pravo vlade da ih sprovodi. injenica je da je vlada dola u ruke ove crkvene hijerahije tako da se iz njih nikad ne moe izbaviti. Doi e do sukoba i im katolici malo krenu napred i pokau svoju snagu, navodni protestanti e im to zameriti. To moemo oekivati u svakom trenutku. To moemo oekivati da doe sa svih strana i iz gotovo svakog izvora. Svakako e doi do toga i injenica je da je ve poelo. Kada su posveivane zgrade na Svetskoj izlobi, katolicima, kardinalu Gibbonsu i papinim predstavnicima ukazane su velike poasti i zbog toga je povei broj navodnih protestanata, propovednika, diglo veliku galamu. Govorili su kako nee vie nita da imaju sa Izlobom. Izjavili su: Ako e katolici da imaju prednost i da primaju poasti i sve to, mi jednostavno neemo da vie nita imamo sa Izlobom. Jasno je da katolici za to ne mare. Dobili su poasti, i imae mo, a ako se to protestantima ne svia, sve to treba da uine jeste da ostanu po strani. A time e omoguiti katolicima da uine vie od onoga to su prvobitno nameravali. I tako je zakljuak svega toga, ako ostanu po strani, katolicima to daje mnogo vea ovlaenja. Ako idu, time priznaju katoliku nadmo. Tako su zarobljeni i sve to mogu da uine jeste da ih ta sila pokree po svojoj volji. To je sve to mogu da uine. Postoji samo jedno to mogu da uine. Mogu da izbegnu celu tu stvar i da se od nje izbave, ako ele, ali jedini nain za to je da prihvate poruku treeg anela. Drugog izlaza nema. Ovi ljudi, mnogi od njih, uli su u celu ovu stvar ne videi ta je u njoj. Na to ih je naveo uticaj propovednika koji imaju vii poloaj nego oni u verskim zajednicama, i ne sanjajui ta je u tome. Kad vide da su uhvaeni u savrenom lavirintu i da to se dalje kreu u njemu i na koju god stranu da krenu, oni e se izgubiti. Kad to vide i kad shvate kako su se u potpunosti dali prodati, oni e se izbaviti pribegavajui Bogu. I zato je Gospod podigao svoj narod iznad sveta i uinio da Njegova crkva svetli tako da se ne moemo sakriti, pa kad oni budu traili spasenje, videe gde je ono, jer je poruka treeg anela iznela mogunost spasenja pred svet i to je grad koji ne moe se sakriti (grad) koji lei na gori (Matej 5,14). Kad nas Bog podie, kad nas postavlja na goru visoku i ini da Njegovo svetlo sija na sve strane, ljudi e ga videti, i kad ustanove da su strano izgubljeni tamo gde se nalaze, rado e prihvatiti izbavljenje iz bilo kojeg izvora. Bie im drago kad budu videli da Bog eli da ih izbavi od toga, pa e radije prihvatiti Boga nego papstvo, ak i ako budu morali da dou k adventistima sedmog dana da ga nau. Tako e da postupe.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

24

Jo neto: I ovaj crkveni Kongres, ove pomone zgrade Svetske izlobe koje su bile posveene, ili bolje reeno inaugurirane obredima posveenja irski nadbiskup je bio veliki magnat i jedini govornik bile su otvorene uz odobrenje i blagoslov i naklonost Katolike crkve. I u tome, na samom poetku, kao i u ceremonijama na terenu Izlobe, katolici su sa prednostima koje su im date jednostavno prisilili iste protestantske propovednike da kau: Ako e katolici da upravljaju celom stvari, mi neemo biti tamo. Kada bude zasedao Svetski kongres religija i kad bude sve to izneseno, onda moemo oekivati mi ne znamo ta e se dogoditi, ali moemo oekivati da e se pojaviti sukobi zbog vladinog priznanja religije. I od ovog dana nadalje, ako do svega toga doe, moemo oekivati samo dalji razvoj ve podignutog lika (ikone). Sve to sada moemo oekivati jednostavno je da e se u svakom koraku i u svemu to bude uinjeno, razviti druge karakteristike koje e na savreniji nain ostvariti ivljenje, stav i putpunost lika zveri. U svemu ovome to e doi, i kada poinu da se zbivaju i ovu zemlju snalaze nemiri, neredi i sva zla koja ova stvar donosi, bie uinjen pokuaj vlasti da se toga oslobodi. Bie uinjen pokuaj da se vlast izbavi i oslobodi od zla koje se dogaa zahvaljujui njoj. Izbie progonstvo. Doi e do sve veeg tlaenja, i bie reakcije na to, i ako reakcija bude dovela do dravnog zakona, bie to uinjeno sa namerom da se vlada vrati na izvorne principe Deklaracije i Ustava, kao to sam to rekao pre neko vee: kada doe do toga, bie to vreme da svako bude spreman za dati trenutak. Bie to vreme da svako povea svoje snage, produbi svoje posveenje, uloi sebe i sve, svu svoju snagu i bie u ovo delo; jer kada ova reakcija pone reagovati na sebe, i plima zla ponovo navali, a to e svakako biti, to e prerasti u versko progonstvo, tlaenje, i ostae tako. U Evropi se to moe dogoditi dva puta. Proitau jedan odlomak o ovome iz nikad objavljenog materijala. Dat je u jednoj viziji 1850. a u drugoj 1852. Brat Cornell ga poseduje i dopustio je da ga prepiemo. On kae da je brat O. Hewitt bio prisutan kada su te vizije date i da je sauvao ove primerke. O tome je bilo reeno:
Videla sam u Evropi, upravo kada su stvari krenule tako da se ostvare njihove elje, da e jednom ili dvaput doi do smirivanja, da bi se srca zlih opustila i otvrdnula, ali sve to se nee smiriti (samo e tako izgledati), jer su misli careva i vladara usmerene na to da svrgnu jedan drugoga, a tenje naroda da steknu nadmo.

Kao to vidite, iako dolazi do smirivanja jednom ili dva puta, to nije stvarno. Samo tako izgleda. Na taj nain e srca zlih da se opuste. Da se opuste u emu? ta je delovalo na srca zlih? Poruka koja im ukazuje na znaenje ovih nemira, kao to je Gospod rekao: i na zemlji muka kod naroda, koji nee znati ta da radi od silne huke mora i valova; i ljudi e umirati od straha u oekivanju onoga to e da doe na zemlju (Luka 21,25.26 Bakoti). Boji Duh osvedoie ih da je to tako i oni e se plaiti da je (ba) tako nee se tome radovati ve e se bojati. A onda, kada to popusti, osetie olakanje. Onda e rei: Mi smo i mislili da je to lana uzbuna. A onda kada se to ponovo pojavi, a poruka i dalje glasi: To je ono to smo vam govorili i sada se svakako morate pripremiti, oni e uzvratiti: To ste i ranije govorili, a onda je sve popustilo i vratilo se na staro. Upravo to ini da srca otvrdnu kao to je otvrdnulo faraonovo srce; srca zlih e se opustiti i otvrdnuti, a kad se zlo vrati, dolazi kraj i hvata ih. Vratimo se naoj zemlji. Godine 1888., kada sam otiao u Senat, bio sam sasluan pred odborom Senata. Kada sam se vratio, sestra White me pitala kakva je bila situacija tamo i kakvi su izgledi. Rekao sam joj ono to su mi kazali senatori: poto je to bilo kratko zasedanje, Kongres e zavriti sa radom 4. marta; da je zasedanje otilo tako daleko da nema mogunosti za prihvatanje zakona, ak i kada bi bio predloen. Prema njihovom kalendaru, nisu videli mogunosti da zakon doe pred Senat, pa i ako bi doao, jo uvek ne bi bilo mogunosti da ga prihvate i da proe oba doma, kao to bi trebalo. Rekao sam joj kakva je situacija. A ona je odgovorila: Onda je blie nego to smo oekivali. Prirodna pomisao bila bi, ako zakon ne moe da proe, ove stvari koje oekujemo nevolje, progonstvo i tako dalje bie odloene; ali ako bude proao, one e biti blie. Dobro, poto bi bilo prirodno tako gledati na stvar, a Boji put je ispravan, a na pogrean, Njegov

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

24

se put svakako razlikuje od naih, mi bismo prirodno pomislili da ovaj znak pokazuje da je stvar dalja, a ne blia. Ona je nastavila: kada je ovo prolo, kada su uspeli da dobiju vlast u svoje ruke i kada ponu sa tlaenjem i sprovoenjem duha koji njima vlada, tlaenje i progonstvo do kojih e doi, izazvae reakciju potenih ljudi, koji se gnuaju progonstva, a onda e doi do zatija i kratkog vremena smirivanja i prividnog mira. A onda, kada se posle reakcije talas plime vrati, sve e se brzo odvijati. Prema tome, vidite da je situacija ovde slina onoj koju je videla u Evropi, kao to je reeno u ovom svedoanstvu iz 1852. godine. To je razlog zato sam jedno vee rekao da niko od nas ne eli da bude uhvaen ili prevaren niim to e biti uinjeno posle toga, tvrdei ili oekujui da e biti opozvano ono to je uinjeno. ta god da doe, imajte na umu, kada bude dolo, to je samo kratko vreme smirivanja koje nam Bog daje, a u kome treba da obavimo vie posla nego ikada ranije u svetu. I da to samo otvara put nama da ono ta treba da uinimo, obavimo na laki nain. I tako, svako ko bude prihvatio takvo gledite i postupio prema njemu kada se Boje delo zavri, jednostavno e se prikljuiti pobedonosnom skupu na gori Sion. Ali svakoga ko govori: O, ne. Idete prebrzo. Preterujete u tome, kao to e to mnogi rei, upozoravamo da to ne ini. Evo zapisa onoga to e neki rei (Svedoanstvo, br. 33, strana 243 ili sveska 5, 715 strana originala):
Ako straar, videi ma gde ide, zatrubi u trubu (vidi Jezekilj 33,3.6 prim. izdavaa), narod e dalje preneti upozorenje i svi e imati priliku da se pripreme za sukob. Ali suvie esto je voa stajao oklevajui, kao da eli rei: Nemojmo se previe uriti. Moda se radi o greci. Moramo paziti da ne diemo lanu uzbunu. Upravo svojim oklevanjem i nesigurnou vie: Mir i sigurnost (Mir je i nema se ta bojati Karadi) (1. Sol. 5,3 arni).

Zar ne vidite da svako ko okleva, ko se koleba, svojim ponaanjem govori: Mir je i nema se ta bojati? Moda to ne govori glasno, ali to kae. Zato smo na drugom mestu, u ranijim predavanjima, itali: Potrebni su Halevi koji e rei: Sada je vreme za delovanje. Nastavljam itati:
Svojim oklevanjem i i nesigurnou vie: Mir je i nema se ta bojati. Nemojte se uzbuivati. Nemojte se uznemiravati. Predloenom ustavnom amandmanu koji se odnosi na verska pitanja pridaje se prevelika vanost. Ovo uzbuenje e se uskoro stiati.

Vidite li? Ovo pokazuje da e neki tako govoriti. Dobro onda, zar ne vidite, oni koji tako govore i zauzimaju stav oklevanja, odugovlaenja, sumnjanja i iuivanja, kada vide da se pojavljuje neto to izgleda kao opoziv svega ta je uinjeno, govorie: Pa to smo vam govorili. To smo vam odavno kazali. Ali vi ste ili dalje i uznemirili ljude i uzbudili ih, a sada je sve to vraeno na staro i kakve koristi od vaeg rada? Oglasili ste lanu uzbunu. Prevarili ste narod. Nema toga! Jer kada doe to zatije, upravo je tada trenutak da oni, koji ive u Bojem strahu i u Bojem savetu, vide svoju najveu priliku. [Glas: Zar to nije odgovor na nae molitve da se vetrovi jo zadre?] Da, tako je. I kada to zatije doe, umesto da govorimo: Mir je i nema se ta bojati, svako ko se nalazi u Bojem savetu uzviknue: Pripremite se sada, brzo! Pripremite se jer e se plima uskoro vratiti, a onda, svako koga uhvati, bie zauvek uhvaen. Vidite, u tome je opasnost. itajmo malo dalje iz Velike borbe, strana 443:
Kad se prva Crkva pokvarila naputanjem jednostavnosti jevanelja i prihvatanjem neznaboakih obreda i obiaja, izgubila je Duha i Boju silu. Da bi mogla nadzirati savest ljudi, traila je potporu svetovne vlasti.

Bilo je to papstvo, ne zaboravite.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

24

Rezultat je bilo papstvo, Crkva koja je nadzirala dravnu vlast i koristila je za postizanje svojih ciljeva, a posebno za kanjavanje jeresi. Da bi Sjedinjene Drave mogle da naine lik zveri, verska sila mora tako da nadzire graansku vlast da se Crkva moe sluiti autoritetom drave za postizanje svojih sopstvenih ciljeva.

Da li je neko video da je u Sjedinjenim Dravama uinjeno neto slino? [Vernitvo: Da.] Iskreno reeno, da li verujete da u ovom domu osim vas ima jo neko ko je tako neto video u Sjedinjenim Dravama? [Vernitvo: Da.] Ima li ovde neko ko to nije video? [Vernitvo: Nema.] Bez obzira ta govorio o tome, bez obzira ta misli o tome ili kako na to sam gleda, ima li u ovom domu ili u Sjedinjenim Dravama neko ko to nije video? Nije u pitanju ta o tome veruje. O tome uopte nema dileme, ali ima li ovde nekoga ko nije video da je to uinjeno? [Vernitvo: Nema.] Nema nikoga ko to nije video; svi znaju da je to uinjeno, bilo da priznaju da se radi o liku zveri ili ne. To nije bitno, ali ovo je uinjeno. Videli su da je uinjeno. Ako bi bilo ko rekao da to nije lik zveri, moemo da odgovorimo u svakom sluaju to je neto slino liku. Moda se u tome moemo sloiti. A onda ovde dolazi jo jedna stvar. Neki su eleli da imaju neku izjavu Vrhovnog suda Sjedinjenih Drava ta je Sud mislio pod tom odlukom ili ta je sa njome nameravao. Ali, brao, to ne bi bilo ni od kakve koristi. Kada bi Vrhovni sud Sjedinjenih Drava napisao izjavu da mu uopte nije bila namera da ovu zemlju uini hrianskom dravom, da nije nameravao da u njoj uspostavi nacionalnu religiju, to ne bi vredelo ni jednog pucketanja prstima. Pitanje nije ta je Sud nameravao, ve ta je Sud uinio. Samo se to uzima u obzir. A ono to je Sud uinio e se videti i plodovi e biti ponjeveni i donosie posledice uprkos svega onoga to je Sud nameravao. To nema veze s tim. Ne verujem da je iko u Sudu nameravao ono to je u onome to je Sud rekao, jer Sud ne zna ta je u onome to je rekao, i zbog toga nije ni mogao imati nameru koja je u tome. Sud ne zna ta je u tome. Oni ni ne sanjaju ta je u tome. Da li je Kongres znao ta je u tom nedeljnom zakonu o zatvaranju Svetske izlobe nedeljom? Da li je znao ta je u njemu? [Vernitvo: Ne.] Pretpostavimo da Kongres ustane i proglasi rezoluciju za ameriki narod, a koja glasi: Ovim zakonom nismo nameravali da vladu Sjedinjenih Drava i mo vlasti stavimo u ruke crkava. I to bi mogli iskreno da kau; zar ne pretpostavljate da bi mogli? Pitanje: Jesu li biskupi u Konstantinovo vreme znali ta se krije u tome? Odgovor: Ne, nisu videli ta se nalazi u tom zakonu. Nisu znali ta je u njemu to je bitno da znamo. Dakle, kada bi Kongres sada jasno rekao da nije nameravao predati vlast u ruke crkava i zato vlast nije u rukama crkava, da li bi se to ostvarilo? Ne. Zakon je tu, bez obzira ta su nameravali. Stvar je u tome da oni nisu znali ta je u njemu, a oni sami sada znaju da je u njemu ono to nisu znali da je tamo. Jedan senator iz savezne drave Washington rekao je bratu Deckeru: da su znali unapred ovo to sada znaju, ne bi za to glasali. Upravo to. I lanovi Doma rekli su to isto. U tome i jeste zlo. Sotonu nije briga i papstvo nije briga da li su znali ili ne ta je u tom zakonu i da li im je to bila namera ili nije. Uinjeno je, i pojavie se plodovi nedeljnog zakona i zlo koje je u njemu doi e, uprkos nameri Suda, uprkos nameri Kongresa, uprkos onome to je Sud znao i uprkos onome to je Kongres znao. Uostalom, to nije mesto gde treba da traimo tumaenje ovoga to je uinjeno. Mi treba da tumaenje ovoga to je uinjeno traimo u Bojoj rei. U istoriji papstva treba da traimo tumaenje ovoga ta je uinjeno. I samo oni koji e tamo traiti, bie u stanju da vide ta je u ovome to je uinjeno. Onaj ko ne poznaje istoriju papstva, ko je nije prouavao i video poreklo tih stvari i njihovo prodiranje i izgradnju i logiku svakog koraka koji je uinjen na njegovim putevima do konanog kraja ko sve to nije sledio, nee biti spreman da vidi sve to i ono to e iz toga proizai. Zato nam je Gospod ukazao na tu stvar kao izvor naeg znanja. Proitau ponovno: Da bismo saznali kako izgleda i kako je nainjen lik Kako sam sino rekao, Bog nam je dao stvari po kojima daleko unapred znamo ta e biti, da bismo, kada se one pojave, bili u stanju da odmah prepoznamo da se radi o papstvu.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

24

Prema tome, ta je bila namera Suda u tome uopte nema nikakve veze sa ovim pitanjem. I kada bi se mogao dobiti dokument od Vrhovnog suda Sjedinjenih Drava s potpisima svih sudija, koji bi objasnio da to uopte nije bila njihova namera, ja bih jednostavno rekao: To nema nikakve veze s ovim pitanjem. Ostaje ono to su rekli. A rekli su: Ovo je hrianska zemlja i to dokazali. I sve e to proizai iz ovoga uprkos svemu ta su nameravali ili znali o tome. To sa tim nema nikakve veze. Tu su ona svedoanstva koja smo ovde proitali. Sva ih imamo u malim Posebnim svedoanstvima. Tamo je reeno da ne treba da dobijamo informacije od onih spolja; ne treba da se savetujemo sa svetom. Nae zapovesti dolaze odozgo; nae savete treba da primamo odande. U Review and Heraldu od 21. februara, na prvoj strani se nalazi tvrdnja da e oni koji se nalaze u Bojem savetu imati mudrost da prepoznaju Sotonine pokrete da bi ih izbegli. Brao, Gospod nas je naoruao u svemu protiv svega to bi Sotona mogao da uini. Kao to vidite, On je otvorio tri jasna izvora za nau savrenu spoznaju ovih stvari Bibliju, Svedoanstva i istoriju papstva. To su tri izvora znanja o tome; tu je istorija, tu je Pismo i tu je Duh prorotva da objasni prvo i drugo. Prema tome, zar nas nije ostavio potpuno naoruane? Koristimo dakle ove dokumente i sredstva koja nam je dao da budemo potpuno naoruani protiv ovih prevara. To se od nas oekuje. To e zahtevati da prouavamo, ali ta uopte vredi propovednik ako nije za prouavanje? To bih i ja hteo da znam. On nema ta drugo da radi nego da prouava, niti ta drugo nego da radi. Prouavati i raditi, raditi i prouavati sve vreme. Naravno, bie potrebno marljivije raditi nego to su mnogi radili, prouavati sve ove stvari i u to svom svojom snagom potpuno uneti svoj um. Ali ne treba da se bojite upale mozga; ne bojte se toga. Voleo bih ne ograniavam to samo na propovednike, jer svi moraju kad-tad da budu propovednici voleo bih da se svaki adventista sedmog dana prihvati posla i prouava dok mu to tkivo mozga moe izdrati. To bi bilo dobro za njega. Prouavati dok mu mozak ne pone pucati od napora. ta Gospod kae? Voli Gospoda, svoga Boga, svim svojim srcem, svom svojom duom (Matej 22,37), i sa koliko svoga uma? [Vernitvo: Svim svojim umom.] Krenite onda! Poite! Bacimo se na posao! Svim svojim umom, to je ono to On eli. Svim svojim umom. Svim umom. Predajmo ga Njemu! itau malo dalje ovu izjavu o onima koji kau da e se sve to smiriti: Svedoanstva, br. 33, str. 243.244:
Ali suvie esto je voa stajao oklevajui, kao da eli rei: Nemojmo se previe uriti. Moda se radi o greci. Moramo paziti da ne diemo lanu uzbunu. Upravo svojim oklevanjem i nesigurnou vie: Mir i sigurnost (Mir je i nema se ta bojati Karadi) (1. Sol. 5,3 arni). Nemojte se uzbuivati. Nemojte se uznemiravati. Predloenom ustavnom amandmanu koji se odnosi na verska pitanja pridaje se prevelika vanost. Ovo uzbuenje e se uskoro stiati . Na taj nain oni praktino poriu Bogom poslanu poruku i opomene koje imaju za cilj da vernike probude i podstaknu na njihov zanemareni zadatak. Poto trube straara ne daju odreeni zvuk, narod se ne priprema za borbu. uvajte se, straari, da zbog vaeg oklevanja, kanjenja i odlaganja, ne budu preputene propasti due koje su poverene vaoj brizi, jer e se njihova krv traiti iz vaih ruku.

I jo neto. Neka od brae propovednika i dosta naeg naroda govorili su: Ne verujem da je ovaj posao oko verske slobode, ovaj posao oko crkve i drave neto posebno. To sve vrlo lii na politiku. Ne verujem da je to stvar koju treba obraivati u crkvi i Subotom i tako dalje. To zavisi od stanja vaeg srca. Potpuno zavisi od toga ta je ta stvar za vas. Ako je ona za vas samo politika stvar, onda je za vas sve politika. Ako je ona kod vas i za vas pitanje verske slobode, onda je u pitanju jevanelje. Ako je ona za vas samo teorija, spoljanja formalnost, onda je ona za vas samo politika. Onda samo vidite politiku. Ali ako je ona u vama i za vas stvarno pitanje slobode due, prave slobode koju Hristos daje obraenoj dui, onda se radi o verskoj slobodi, o Hristovom jevanelju, a ne o politici. U tome je razlika izmeu politike i Hristovog jevanelja. Voleo bih da mi kaete ko je najvei, najotroumniji i najlukaviji politiar na zemlji. [Vernitvo: Rimski papa.] Naravno, papa. On je uvek bio najvei politiar. Kao to znate, svaki papa je bio politiar. Ali on zagovara jevanelje. Gde postoji vei zagovornik religije od pape? Ali

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

24

principi papstva i jevanelja na nain na koji ih zagovara papstvo vidljivi su samo spolja. Oni nisu nikad bili nita drugo do politika. Ali pustite da principi jevanelja koje ovi ljudi prikazuju samo spolja i koje dre samo kao teoriju, kao Vjeruju, neka ovi prinicipi jevanelja dopru do srca i u njega unesu Isusa Hrista, onda ste dobili versku slobodu. Ali onda ne bi bilo nijednog pape. I zato braa, koja su zakljuila da je rad na verskoj slobodi vrlo slian politici, treba da saznaju ta je verska sloboda i prihvate versku slobodu za sebe i u svoje srce, pa e znati da nije re o politici. Znae da se radi o religiji. Takvi nisu saznali ta je religija. Nisu. Onaj ko nae versku slobodu kakva je u Isusu Hristu i koja mu donosi jevanelje i odvaja sve to je religijsko od drave, razdvaja Crkvu i Dravu onaj ko to ini zna da se ne radi o politici, jer zna pravi put i on e krenuti njime i nastavie njime da ide bez obzira na sumnjienja koje zemlja moe da iznese ili spomene; a u tome nema nikakve politike. Radi se o principu. Dakle, u takvoj smo situaciji. To su neke od stvari koje treba da uzmemo u obzir. A tajna svega, poetak i svretak svega, sve u svemu, jednostavno je Isus Hristos u oveku, nada u slavu (Kol. 1,27). To sve objanjava. To daje smisao svemu. Sve dopunjuje. Hristos, Hristos i to razapet (1. Kor. 2,2). To je sve to ovek eli. To je sve to je oveku potrebno. To je sve to moemo da imamo, Jer, u njemu telesno prebiva sva punina boanstva, a vi imate puninu u njemu (Kol. 2,9). Dakle, kada se rastanemo, poimo da nosimo poruku koju nam je Bog dao, u sili koju nam je On dao da nosimo veno jevanelje svim narodima, plemenima, jezicima i narodnostima (Otk. 14,6) i ne zaboravite govorimo snanim glasom: Bojte se Boga i dajte mu slavu jer je doao as njegovog Suda! Slavite Onoga koji je nainio nebo, zemlju, more i izvore voda! (7. stih), sa drugim anelom koji sledi i koji govori: Pao je! Pao je veliki Vavilon, koji je sve narode opio estokim vinom svoga bluda! (8. stih). Da li je pao? Sve narode? [Vernitvo: Da.] Neka onda jo glasnije odjekne: Ko se pokloni Zveri i njenom liku i primi ig na svoje elo ili ruku, taj e piti estoko vino Boije, koje je nerazvodnjeno usuto u au njegovog gneva (9. i 10. stih) Ovde je trpljenje svetih, koji dre zapovesti Boje i veru Isusovu (12. stih Karadi) Blago mrtvima koji odsad umru u Gospodu (13. stih). Dakle, onda kada neko od vaih prijatelja umre, zato tugujete? Bog je obeao da e ga blagosloviti. Nemojte zbog neverstva da sebi uskratite blagoslov. Blago mrtvima koji odsad umru u Gospodu. A onda dolazi potvrda: Da, kae Duh, neka se odmore od svog mukotrpnog rada jer njihova dela idu za njima. Onda pogledah, a ono beo oblak, i na njemu je sedeo neko kao Sin oveiji. Na glavi je imao zlatan venac, a u ruci otar srp. Tada iz Hrama izae jedan drugi aneo pa iz sveg glasa doviknu onom koji je sedeo na oblaku: Zamahni svojim srpom i anji jer je dolo vreme da se anje! Zrela je zemaljska etva! I onaj koji je sedeo na oblaku hitnu svoj srp na zemlju i zemlja bi ponjevena (stihovi 13-16). I videh neto kao more od stakla pomeano s vatrom i pobednike nad Zveri, nad njenim likom i nad brojem njenog imena kako stoje na moru od stakla i dre Boije kitare (harfe Karadi) (Otk. 16,2). To je cilj ka kojem idemo; direktan put do njega. Tamo idemo. Zar ne vidite da je sve to inimo, svaki predmet koji obraujemo, svaka re koju izgovaramo, povezana sa Gospodnjim dolaskom. On dolazi. On dolazi. Radujete li se tome? Da, Gospod dolazi, On sam. A mi emo Ga videti kao to jeste. Ne kao to je bio, ve kao to jeste. Dolazi s licem koje sija kao sunce, sa odeom belom kao svetlost, sa glasom kao glasom velikog mnotva, i donosi mir i venu radost onima koji Ga ekaju. Da, brao, On dolazi, sav slavan. On dolazi. Videemo Ga. Videemo Njega. Da, onakvog kao to kae blaena pesma: On dolazi, ne kao u Vitlejemu roena beba, On dolazi, ne da opet lei u slami, On dolazi, ne da bude bez doma, Car Neba, On dolazi, ne da podnese prezir u tami, On dolazi, ne opet u Getsimanski vrt da plae naputen od svih ljudi, On dolazi, ne da na krstu podnese smrt, da buntovnicima oprotaj nudi. On, ne! Bletava slava obavija Njega.

BILTEN GK 1893 PORUKA

TREEG ANELA

PREDAVANJE

BR.

24

Tano tako. Obavijen ognjem beskrajne slave. Koliko je svetih anela s Njime? [Vernitvo: Svi.] Hoemo li Ga prepoznati u takvom drutvu, gde svako sija jae od sunca? O, brao, On koji nas je pratio celim putem; On koji je bio uz nas kada smo patili; On koji je bio s nama u tugama; On koji nas je izbavio iz nevolje; On koji je koraao s nama celim putem; On koji nas je izbavio od naih greha; On koji nas je upoznao s Njime moe li ita da Ga tog dana zamrai i sakrije od nas? [Vernitvo: Ne.] Ne. S obzirom na blagoslovenu prisutnost koja nas je vezala za Njega kada je bio daleko, moe li nas ita zadrati da ne priemo Njemu kada doe tako blizu? Ne! Ni deset hiljada po deset hiljada i hiljade hiljada anela nisu tu da nas zadre da Mu priemo. Oni Ga nee okruiti kao telesna garda koja odbija ljude. Ne, nikako! Oni dolaze da nas povedu k Njemu . [Vernitvo: Amin!] To je jedini razlog zato su ovde, da nas povedu k Njemu. A On e nas uzeti k sebi, jer tako kae. On tako kae. I mi emo Ga sami videti i nae e Ga oko gledati, a ne drugog (Knjiga o Jovu 19,27). Ne, ne drugog. Poslednje Pavlove rei bile su: O, Gospode, kada u te zagrliti? Kada u te moi gledati bez pokrivenog vela? Sketches from the Life of Paul , str. 331. Zar to ne moemo i mi rei? [Vernitvo: Amin!] Brao, nee jo dugo trebati. [Glasovi: Nee, nee!] Nee jo dugo trebati. Zato, mislite. tavie, videemo tamo i sve ostalo. Jeste li kada primetili zaokret koji nalazimo u Pavlovim reima kada nas tei zbog gubitka naih umrlih prijatelja, kako e svi oni ponovno ustati? Prva Solunjanima 4. itajmo to. Ne elimo, brao, da ostanete u neznanju u pogledu onih koji su umrli pa da tugujete kao ostali, koji nemaju nadu (13. stih) Jer, sam Gospod e, na zapovest, na glas arhanela i na zvuk Boije trube, sii sa neba, i prvo e ustati mrtvi u Hristu; Potom emo mi, ivi, preostali, zajedno s njima biti poneti na oblacima da se sretnemo s Gospodom u vazduhu. I tako emo uvek biti jedni sa drugima? [Vernitvo: Ne, sa Gospodom!] Poeo im je objanjavati da e uskoro sresti svoje umrle prijatelje, ali kad doao do tog trenutka, on ih uopte ne vidi. Zato? Zato to je Gospod tog dana za njega sve u svemu. Nema sumnje, radovaemo se to su svi nai prijatelji tu, ali, brao, radovaemo se toliko to je na Prijatelj tamo, da neemo imati vremena njih gledati. Tako On kae. Jer, sam Gospod e, na zapovest, na glas arhanela i na zvuk Boije trube, sii sa neba, i prvo e ustati mrtvi u Hristu; Potom emo mi, ivi, preostali, zajedno s njima biti poneti na oblacima da se sretnemo s Gospodom u vazduhu. I tako emo uvek biti S GOSPODOM (16. i 17. stih). Brao, onda vie nee biti vela koje pokriva. Biemo kao On; jer emo Ga videti kao to jeste. Radujmo se onda! Radujmo se stalno! Kaite ljudima da Gospod dolazi. Kaite im: Pripremite se jer On dolazi. Kaite im ove stvari. Recite: Njegov dolazak je blizu. Pripremite se jer On dolazi. Pripremite se da Mu izaete u susret, jer On dolazi. Pripremite se da kao On; jer deo slave koju nam je dao uinie da toga dana budemo kao On. Gde je pesmarica? Pevajmo pesmu 1175 U jutro vaskrsenja. Mislim da je sada moemo zajedno otpevati. U jutro vaskrsenja videemo Spasa, Dok kliu sinovi Boji u carstvu iza glasa. Pripev: Ustaemo, ustaemo u Gospodnjoj slavi kad silna truba odjekne nebom plavim; da, mrtvi u Hristu vaskrsnue, preobrazie se ivi, u jutro vaskrsenja ustaete i vi. Premda vizija kao da kasni, mi oseamo ve slavu dolaska, jer nas tei i hrabri Boja Re. Verom znamo da borbi kraj je i evo dana kad emo se pozdraviti na obali Hanana. Priaemo slatku priu kad prijatelje sretnemo u slavi i pozdravljati nebeskoga Cara kad god se javi.