Otmice Zemunskog Klana Mile Novakovic

www.balkandownload.
org
www.balkandownload.org
Миле Новаковић
ОТМИЦЕ
ЗЕМУНСКОГ KJIAHA
новастм
2013.
К њ и г у п о с в е ћ у је м с в и м к р и м и н а л и с т и ч к и м
п о л и ц а јц и м а с а ж е љ о м g a н и к а д а н е м а ју
п р о б л е м е к о је j e и м а л а п о л и ц и ја у С р б и ји у
п е р и о д у 2 0 0 0 - 2 0 0 4 , к а о u с в о јо ј п о р о д и ц и u
о к р у ж е њ у к о ји су м е т р п е л и с в е о в е го д и н е ,
ПРВИ УДАР HA МАФИЈУ
“ Поскок“
етооктобарске пром ене донеле су нове ве-
П тр о ве и у М ин истарству унутраш њ их посло-

ва Србије. Н ова вл аст се на брзину органи-
зовала. Т ребало je обезбедити дал>е функционисање
систем а и изабрано je ком пром исно реш ењ е. H a
чело полиције, први пут у историји Србије, дош ла
су чак три министра. Бож у П релевића, адвоката,
предлож ила je Д ем ократска опозиција Србије. И за
С теван а Никчевића, некадаш њ ег припадника Ре-
сора држ авне безбедности, стао je С рпски покрет
обнове, док су социјалисти „делегирали“ С лободана
Т ом овића.
Д О С je, пре него ш то je освоји о власт, у својим
наступ им а и преди зборни м и зјавам а обећ авао да
ће, чим „скине“ С лободан а М илош евића, п рво p a o
ветли ти злочине из п рош лости. П ре сви х убиство
С лавка Ћурувије, н естанак И ван а С там боли ћа и
четворостр ук о уби ство на И барској магистрали.
Ч им je ceo у фотељу ком инистра, П релевић je одлу-
чио да испуни п реди зборн а обећањ а л>уди који су га

послали на полицијску функцију.
Још t o k o m ок то бр а 2000. године, на П релевиће-
во инсистирањ е почињ е да се ф орм и ра група чији je
зад атак био да р асветљ ава ликвидације и злочине,
али и да, први пут, евидентира орган и зован е кри-
миналне групе. Тадаш њ и начелник Управе крими-
налистичке полиције, генерал Д раган Илић, ставио
je на располагањ е све своје л>уде. Н ајпре мене који
сам био њ егов помоћник, задужен з а опш ти крими-
нал, a зати м и свог другог сарадника - потпуковника
М иодрага Вуковића, пом оћника за привредни кри-
минал.
П релевић je, међутим, траж и о да се у полицију
врати и њен бивш и припадник Азуба М илановић, у
то вр ем е адвокат, који je са соб о м довео некадаш њ ег
блиског колегу и сарадника и з београдске полиције
Ж ељка Газапија. Екипа се лагано окупљала.
О бе групе, за опш ти и привредни криминал,
имале су no 15 припадника. П релевић je траж ио да
на чело п рве стане М илановић, али je он предложио
мене, као свог бивш ег ш еф а и, како je образлож ио,
тог тренутка најискуснијег полицајца. Д ругом гру-
пом, која je тр ебал о да се бави привредним престу-
пима, руководио je М иодраг Вуковић.
И страге на „крупним" п редм ети м а увелико су
трајале, када je донето и ф орм ално реш ењ е о обра-
зовањ у групе, коју су Л>уба М илан овић и медији, по-
сле краћег периода, скраћено н азвали „П оскок“.
Реш ење о о бр азо вањ у оперативн их радних гру-
па за сузбијањ е најслож енијих и најтеж их облика
кри м и н алитета у Републици Србији, донето je 23.
н овем бра 2000. године, a потписао га je тадаш њ и
начелник Ресора јавн е безбедн ости Властим ир Рођа

Ђ орђевић. У реш ењ у се прец изира „да се образује
оперативн а радн а група з а сузбијањ е опш тег крими-
н али тета и група за сузбијањ е привредног кримина-
л и тета“. Ч лан ови м а ови х група дата су овлаш ћењ а
да м огу из сваког секретаријата, одељ ењ а и поли-
цијске станице да п реузм у докум ентацију и пара-
лелно раде и страгу одређених кривичних дела. С
такви м уп утстви м а и овлаш ћењ им а поменуте групе,
прослеђен а je депеш а ш иром С рбије - свим поли-
цијским одељењ има.
“П оскок" je добио најш ира овлаш ћењ а и највећу
слободу да истраж у је злочине. П рипадници крими-
налистичке полиције никада до тада нису имали,
осим м ож да касније у „С абљ и“ такве могућности
да р асветљ авају кривична дела. М ноги су тада, a и
данас, поставл>али питаш е заш то je уопш те било по-
требн о да се ф орм и ра засебн а оперативна група и
још да се нагласи да joj je зад атак да р еш ава најтежи
криминал, када je хо и иначе посао полиције?
Д а би се донекле разум ело ш та се то деш авало
ок то бр а 2000. године, м о р а се п озн авати и тадаш њ е
стањ е у криминалистичкој полицији.
У права криминалистичке полиције (УКП) М и-
н и стар ства унутраш нјих п осл ова Републике Србије,
чији je ш еф био генерал Илић, им ала je д ва одељењ а
—за опш ти и привредни криминал, Криминалистич-
ко-технички центар (К ТЦ ) и Унутрашњу контролу,
претечу Генералног ин спектората и садаш њ ег Сек-
то р а унутраш њ е контроле. О вако зам и ш љ ен УКП на
папиру je им ао велике надлеж ности и овлаш ћењ а,
али je у пракси то било знатно другачије. О дељ ењ е за
опш ти криминал им ало je одсеке за крвне и имовин-
ске деликте, као и за сузбијањ е наркотика. У сваком

од ових одсека радила су no два-три човека. О ни су
искључиво си стем ати зовал и податке и бројке и го-
то во да нису учествовали у и страгам а.
Укључивали су се у расветљ авањ е најтеж их кри-
вичних дела, попут уби ства и теш ких разбојн и ш та-
ва. М ањ е су се бавили трговином наркотицима и то
најчешће сам о као координатори рада на терену.
П ривредно одељење je им ало далеко виш е
уплива у актуелне догађаје и њ егови припадници су
се укључивали у истраге. И стине ради, чинили су то
готово искључиво no политичким налозима, ш то им
je знатно отеж авало рад. Није било слободе у дело-
вању. Унутрашња кон трола je, такође, им ала ограни-
чења. У тврђивали су пропусте у раду својих колега и
одлазили на терен искључиво када je некога требало
сменити и им еновати другог руководиоца. Службе-
ници Криминалистичко-техничког центра су одла-
зили на терен no Србији, веш тачили, радили увиђаје
са локалном полициј ом, a no п отреби иш ли су и док-
тори судске медицине, којих je у М УП и тада било, да
на лицу м еста раде обдукције.
У свем у овом е и зузетак je био Београд. Ин-
спектори УКП М и н и стар ства унутраш њ их п ослова
Србије нису се меш али у рад београдске оперативе,
осим папиролош ки, када je требало систем атизо-
вати податке. Главни разлог те несарадњ е леж ао je
у чињеници да je београдска полиција имала квали-
тетнији кадар од оног у М УП и није било п отребе да
се УКП укључује у њ ихов рад.
Захваљујући генералу Д рагану Илићу, данас
сведоче многи оперативци из тог периода, крими-
налистичка полиција je релативно без последица
изаш ла из р ато ва на п р остор и м а бивш е С Ф Р Ј —Хр-

ватске, Босне, али и деш авањ а на К осм ету и t o k o m
бом бардовањ а С РЈ 1999. године. О перативци су и
тада одлазили на терен, „појачавали“, како то воле да
кажу, службу на терену и пазили да се ниш та лош е
no криминалистичку полицију не догоди, ш то би
касније могло да има последица. Генерал Илић, као
један од тад а најстаријих у МУГТ и на колегијумима
ове службе, „питао се за много тога" и веш то избе-
гавао задатке политичара и претпостављ ених у тим
ратним врем еним а.
Таква криминалистичка полиција дочекала je
и 5. октобар 2000. године. Било je свим а јасно да се
неш то м о р а предузети ако се желе резултати, посебно
у реш авањ у нерасветљених злочина, којих je већ тада
било доста, почев од убистава високих полицијских
функционера, до министра одбране и генералног ди-
ректора ЈАТ-а. Ипак, некадаш њ а опозиција највише
je инсистирала на реш авањ у нестанка Стамболића,
убиства Ћурувије и злочина на И барској магистрали.
Н ова вл аст латила се посла да истраж и ове до-
гађаје. К оминистар полиције Б ож а П релевић имао
je најтежи зад атак — да окупи људе који ће ставити
тачку на те догађаје, a кривце привести правди. У по-
менуту групу оперативаца из тадаш њ ег УКП Минис-
тар ства, уш ли см о ja, Гвозден Гагић, Србислав Ранђе-
ловић и Д раган Карлеуш а. И з београдске полиције
доведени су Родол>уб М иловић, С лавиш а Совтић и
други... П релевић je инсистирао на повратку М ила-
новића, који je са собом довео Газапија.
Откуд М илановић у свему томе? Он je својевре-
мено радио у СУП Београд, у Одељењу за сузбијање
наркотика. Тамо се и упознао са Газапијем. Тада сам
им шеф био ja. М илановић je стекао добре оперативне

везе t o k o m свог рада на сузбијању наркотика. Убрзо
je пребачен у Одељење за сузбијањ е крвних делика-
та (реш авањ е убистава) и захваљујући својим опера-
тивним в езам а расветљ ава неколико злочина. После
сукоба са тадаш њ им руководством београдске поли-
ције, М илановић напушта службу и постаје адвокат.
П осле извесн ог периода, он je ухапш ен у Нишу,
у н ајвероватн и је „реж ираној" акцији под сум њ ом да
je са групом лица из Београда трго вао наркотицима?!
Д ва м есеца je п ровео у притвору, a да га истраж ни су-
дија није саслуш ао. Када je запрети о ш трајком глађу
доводе га код судије где даје изјаву. У брзо je пуштен,
a у каснијем поступку je ослобођен сваке кривице.
T o k o m адвокатске каријере упознао je многе полити-
чаре и опозиционаре.
Како се бирао кадар за „П оскок"? С рбислав
Ранђеловић je раније био шеф О дсека за имовин-
ске деликте у УКП. Због неспоразум а са тадаш њ им
руководством , прелази да ради у Вишу школу
унутраш њ их послова. Знало се, међутим, да je он још
у Ваљеву, где je започињ ао полицијску каријеру, ра-
дио у аналитици. Такав човек je био п отребан „П о-
скоку“ Н еко га се сетио и он се обрео у овој поли-
цијској екипи. Н ем а сумње да je ово била одскочна
даска за ш егову каријеру. У брзо п остаје начелник
УКП, иако je постојало много квалитетнијих кадро-
ва, a t o k o m акције „С'абља“ иако je био на челу кри-
миналистичке полиције, углавном je провео на боло-
вању. П осле тога je именован и за првог генералног
инспектора М У П Србије, a зати м и за помоћника
начелника Ресора јавне безбедности генерала М и-
ро сл ава М илош евића. У пензију je отиш ао са м еста
помоћника директора полиције.

Н и ш та м ањ е није било изненађењ е ни када се у
„П оскоку" обрео Д раган Карлеуш а. Популарни Кар-
ло, због то га ш то je увек био спрем ан за шалу, био je
омиљен међу колегам а. П ре 5. о к то бр а радио je као
инспектор у им овинском одсеку, задужен за нацио-
нална блага. Када je чуо да се ф орм и ра засебн а група
криминалистичке полиције, траж и о je да и он буде
н>ен део. Тако се наш ао у „Поскоку". Касније je, попут
Ранђеловића, направио вртоглаву каријеру. Њ егов
успон се поклапа са доласком Душана М ихајловића
на чело полиције. И спостави ће се да М ихајловић
никог у М УП Србије није п озн авао осим Карла. A и
Карлеушу je п озн авао преко њ егове супруге, која je
имала агенцију за обезбеђењ е и бринула о М ихајло-
вићевој „Лутри".
У сваком случају, Карлеуш а je доспео до зам е-
ника начелника УКП, када je шен ш еф био Радован
Кнежевић (доведен из Суботице на чело кримина-
листичке полиције), a потом , када се ф орм и ра Уп-
р ава за борбу п роти в орган изован ог криминала
(УБПОК) и за зам ен ика начелника ове службе. Шеф
му je опет био Кнежевић.
Гвозден Гагић je био логично реш ењ е за „По-
скок“ као ш еф одсека за крвне деликте. Од бео-
градских оперативаца узети су најбол>и из крвних
и имовинских деликата — Родољуб М иловић, Л азар
Јанковић, С лавиш а Совтић... Већина њ их je „Сабл>у“
изнела на својим плећима и данас заузи м ају или су
заузим али високе позиције у српској полицији.
“П оскок" je радио тако ш то je за све предмете,
које су почели да обрађују, добио копије документа-
ције и списе. И ако су многи хтели да „П оскок“ „заду-
О перативна радна група „П оскок"
ж и“ предмете, они су то одбили, и паралелно ради-

а и са групам а које су раније ф ормиране да истраж е
злочине. Конкретно за истраге у предм етим а „Ћуру-
вија“, „С там болић" и „И барска“.
Упоредо са тим истрагам а, „П оскок" je кренуо у
систем атизацију полицијских оперативних сазн ањ а
о криминалним групама у Србији. Евидентирани
су „вождовачки", “звездарски", “раковички", “ново-
београдски", „сурчинско-земунски" клан... Био je то
почетак настанка чувене „беле књ иге“ М УП Србије
о орган изован ом криминалу, која je заврш ен а јуна
2001. године и захвал.ујући министру Душану М и-
хајловићу, који ју je поделио члановим а Владе Ср-
бије, убрзо осванула у „Вечерњ им н овости м а" a кас-
није и другим медијима.
К ако су ф орм и ран е екипе з а р еш ав ањ е злочи-
на? Азуба М илан ови ћ био je в о ђ а подгрупе ко ја се
б ави л а „И барск о м м аги стралом ". Н ајви ш е сазн ањ а
у то м трен утку било je уп р аво о стр адањ у ч етво-
рице ф ункционера С П О , јер je експ ертски ти м те

стран ке завр ш и о ви ш е од п ол а п осл а и прикупио
п регр ш т д о к аза. У р еш авањ у о во г злоч и н а отпо-
чела je тесн а сар ад њ а са Р есором држ авн е безбед-
ности, јер су и они ф о р м и р ал и групу к о ја се тим е
бавила. Врло б р зо се д ош ло до п од атака о начину
на који je кам и он са Ц арине д ат Д рж авн ој безбед-
ности, ко га je и зв е за о траги чн ог дана, 3. о к то б р а
1999. године и з б азе ЈС О у Л иповици... Д ош ло се и
до п од атака како je ун и ш тен а стр ан и ц а о реги стра-
цији специјалних в о зи л а М У П С рби је, у п р аво да
би се заташ к ал и тр агови .
Али, та сарадш а са ДБ, иако су били на истом
задатку, није иш ла глатко. Н апротив, неповерењ е je
било велико. У једном тренутку „П оскок“ приводи
истраж н ом судији бивш ег начелника тајне полиције
Радета М арковића, a М илорад Улемек Легија, ко-
мандант ЈСО , доводи своја д ва м ом ка осумњичена
за злочин, у П алату правде. Д а парадокс буде већи,
кривична п ријава je састављ ен а у „П оскоку“ a ноше-
на je п отом у ДБ, јер ови нису били најстручнији за
писањ е пријава за убиства, с обзи ро м да то није био
њ ихов делокруг рада. „П оскок“ ниједног тренутка
није имао прилику ни да види, a кам оли р азго вар а са
осумш иченима Н енадом И лићем-Главоњ ом и Нена-
дом Бујош евићем-Рамбом.
С ве je то „завр ш авао " Легија, „спасилац" 5. ок-
то б р а и све je било накарадно. Зато je и могло да се
догоди да у пријави стоји да je ш еф ДБ М арковић
„лично наложио Илићу“, припаднику Улемекове је-
динице, да в о зи кам ион на И барској магистрали.
Легије ту нигде није било. О н je тада „испуш тен" из
кривичне пријаве. Једино je тад а Д аница Д раш ковић
о њ ем у говорила као о криминалцу и убици. За мно-

ге je и касније био „господин Легија" - све до уби ства
српског прем ијера Зорана Т>инђића.
П редм ет „Ћ урувија“ у „П оскоку" задужили су
Златко Кесић и Д раган Карлеуш а. О сн ова рада je
било истраж и вањ е м еста злочина и р азго во р са пра-
тећом служ бом ДБ, која je тог дана „опсервирала"
познатог новинара. To „Поскоку", међутим, није доз-
вољено. Криминалистички полицајци су м орали да
састављ ају ли сту питањ а и да je д оставе Д раж авној
безбедности. Они би обавили разгово р са м ом ци м а
који су пратили Ћурувију, a затим и звеш тај враћа-
ли „Поскоку". Кесић и Карлеуш а, уз остале из „По-
скока“, на те њ ихове одговоре додавали су н ова пи-
тањ а и потпитањ а и наглаш авали на које околности
да се изјасне. И тако неколико пута. H a крају je, ка-
ко-тако, састављ ен извеш тај.
О но ш то je било уочљиво, јесте да су све њихо-
ве и зјаве биле синхронизоване и „дохеране" Очиг-
ледно je да их je сачињ авао исти човек, који je водио
рачуна да неш то не „ом акне“. Д а je „П оскок“ могао
лично да р азго вар а са онима који су 11. априла 1999.
године пратили Ћурувију, вероватн о би било пома-
ка у истрази . П ланирано je да се саслушају и опера-
тивци ДБ који су радили тог дана на прислуш кивањ у
Ћурувије, али je и то било онемогућено. М ноги у по-
лицији и данас верују да се ту крије „кл>уч“ целе ис-
траге. Д алеко би боље било да ти л>уди каж у са ким je
све Ћ урувија тог дана р азго варао о њ еговом кретањ у
и нам ерам а, али и колико често и кога су о том е мо~
рали одм ах да извеш тавају.
О С там боли ћевом нестанку истрагу je водио
Гвозден Гагић. Н ајмањ е података „П оскок“ je при-
купио о овом догађају. С тало се пред врати м а ДБ.

И овде je осн ова истраге била обрада лица м еста и
испитивањ е сведока који je видео сам м ом ен ат кид-
н аповањ а бивш ег председника П редседниш тва Ср-
бије. Taj Београђанин описао je бели ком би и дао чак
п рва три броја регистрације. С азн ањ а су говорила да
вози ло припада тадаш ш ем Ресору држ авне безбед-
ности. Р азговарало се и са С там боли ћевим комш ија-
м а који су описивали да су данима пре отмице виђа-
ли разн а вози л а у улици и непознате људе у њима.
И з тајне полиције, међутим, „П оскоку" je послато
објаш њ ењ е да су они „радили на опсервацији стра-
них диплом ата“ који су смеш тени у близини.
И то je све ш то je „П оскок“ успео у том тренутку
да уради. Али, на свакодневним колегијумима, у из-
двојеном п ростору М УП, оперативци су разм ењ ива-
ли информације. Говорећи о актуелним деш авањ и-
ма, п остојала су сазн ањ а да посебна паж њ а треба да
се п освети сурчинско-земунском клану. „П оскок" je
имао инсајдера у њ иховим редовим а. Била je то ве-
лика тајна.
П ротекао je кратак период од десет година a
није ни професионално-полицијски откривен њ егов
идентитет. У врем еним а вртоглавог успона овог кла-
на на криминалној лествици у Београду наш инсајдер
je покуш ао да побегне из криминала и отпочне легал-
ни бизнис. Такви покушаји су код вођа клана прог-
лаш авани велеиздајом и најош трије санкционисани,
најчешће смртним пресудама. С плетом разних окол-
ности, кратак боравак у затвору, полицијска потрага
због које je боравио у ин остран ству удаљила га je из
групе у врем еним а њ ихових највећих злочина тако да
није обухваћен и страгам а и кривичним прогоном.
ЗЕМУНСКИ КЛАН
Одред смрти
ум ови Душан Спасојевић, зван и Дућа (1968),
К рођен у А есковцу и М иле Луковић, звани

Кум (1968), рођен у селу Д оњ и Гајтан, М едве-
ђа, непознати до 1993/94. године, за наредних десет
година ф орм ирају најм асовније злочиначко удру-
ж ењ е у Србији и о вом делу Европе. Бавећи се кри-
миналом, стекли су им овину вредну виш е десетина
м илиона евра.
Кумови
Душан С пасојевић je после служења војног

рока 1992/93. године дош ао у Београд. Ту je упознао
Тању и са њ ом кратко борави о у Н емачкој код ње-
них родитељ а. Венчали су се 1994. године и настани-
ли у призем ној двориш ној кући Тањиних родитељ а
у улици Ф ран ц а Розм ана у Земуну.
Венчаног кума, позн ан ика из д ети њ ства М и-
л ета Луковића, С пасојевић je довео у Београд. Пре
напуш тањ а М едвеђе Луковић je радио као страж ар у
руднику Леце, a био je и затвор ск и чувар у П ришти-
ни. У Београду нису ни п окуш авали да нађу неки
посао. О д м ах су почели са ситним криминалом:
крађам а, крађам а аутом обила и препродајом херои-
на на ситно до 1995/96. када их je у Сурчину прихва-
хио Азубиша Буха, зван и Чуме, за кога су продавали
дрогу. И то углавном no Земуну и Н о вом Београду.
М аф ијаш ки ком плекс у Ш ил еровој
До 1999. године скупили су банду која у бео-

градским криминалним круговима у то врем е није
имала значајније место. П оред дроге, рекетирања,
крађе аутом обила и враћањ а власницима за новац,

изврш или су и неколико убистава, углавном чланова
противничких банди на трж иш ту наркотика (Дра-
гана Угарковића, зван ог Угар, Перу М илош евића,
Ж ељка Вулетића Х а м зу „Ш одера“ и друге).
У то време са кумовима чланови криминалне гру-
пе били су браћа Симовић - М илош и Александар, за-
тим Влада М илисављевић, звани Будала, М илан Јури-
шић Јуре, Никола Бајић Баја, М арко П етровић М ами-
ца, С аш а Петровић, Жел>ко М ихајловић Црногорац,
Нинослав Константиновић Нино, Душан Крсмановић.
Нешто касније, придружили су им се: М иладин Су-
вајџић, звани Т)ура Мутави, и Сретко Калинић Бели.
Поред наведених сталних чланова, у групу су повре-
мено укључивани и други криминалци за извршење
појединих кривичних дела (дрога, отмице, убиства).
Пре свих, браћа Фишкали и „П ацов“ из Пожаревца,
Опачић из Н овог Сада, „Јапанац", „Кобац", „Гагец“ као
и велика група млађих дилера хероина из Земуна.
Због свакодневног друж ењ а и п осл овањ а са
Азубишом Бухом, зван и м Чуме, кум ови м а и њихо-
вој банди у б р зо je скочио рејтинг у криминалним
круговим а. A н еш то касније п озн ан ство и све п р и о
нији однос са М и лорадом Улемеком, зван и м Аегија
(1998/99), донео им je и у Београду и у С рбији не-
виђену криминалну моћ.
С пасојевић а и Аегију упозн ала je Аегијина
супруга А лександра, која je била супруга убијеног
„Ш уце“. С пасојевић je био пријатељ са покојним
„Ш уцом“ и када je убијен, п ом агао je њ еговој удови-
ци. К ада се А лексан дра удала за Легију, често су се
виђали на заједничким дечјим п р осл авам а рођенда-
на и другим слављ им а.
Прва постава З ем унског клана
П осле у б и с т в а Ж ељ ка Р аж н ато ви ћ а А рк ан а
(јануар 2000. године), А еги ја у з л оги сти чк у п одрш -
ку Д Б д о б и ја за д ат а к д а л и кви д и р а о р ган и зато р е
А р к ан о во г у б и ств а. За тај п осао, о д аб р ао je Душ а-
на С п асо јеви ћ а и њ его ву банду н а зв ан у „зем ун ски
к л ан “. „Зем ун ц и " су тај за д а т а к схвати л и као в аж ан
д р ж авн и п о сао и од та д а су се п он аш али као и сту-
р ен а п есн иц а Д Б. С а Л еги јом су н ап рави л и сп и сак
к р и вац а з а А р к ан о ву ликвидацију, и п рош и ри ли
га кр и м и н ал ц и м а који су им сто јал и на путу. Тако
су п о ч етк о м 2000. године и звр ш и л и серију убис-
т а в а . K ao н а ф и лм у уби јал и су р ед о м све оне са
Л еги јин ог списка. Н ајп ре Б р ан и сл ава Л и н ови ћ а
Дугог, за т и м З о р ан а Д ави д ови ћ а Ћанду, З о р ан а
У скоковића С к о л ета, Т од ора Гардаш евића, М и р к а
Т ом и ћа Б о сан ц а, Р ад и сл ава Т рлајића - Б ату Трлају
и друге.
H a за х тев ДБ и Легије, учествују у покуш ају
уб и ства Вука Д раш кови ћа у Будви, a п остоје инди-
ције да су им али одређену улогу у уби ству С лавка

Ћ урувије и отм ици С там боли ћа.
С воје скром но учешће у организацији п р о т е о
та 5. о к то б р а 2000. године приказали су као пресуд-
но. Тврдили су да су они изнели главни тер ет у тим
догађајима. С еби су приписали да су они п овезал и
вр х Д О С -а са Л егијом и Бош ком Бухом и убедили
их да пређу на страну опозициje и народа. В еш то су
манипулисали да располаж у великим политичким
утицајем, a преко Легије су сугерисали и постављ а-
ли своје људе на, за њ их важ не позиције у М УП, ДБ
и правосуђу.
Ч ињ еница je да су већину оруж ја о тетог 5. ок-
то б р а из О УП С тари град пренели у Сурчин. У на-
редном периоду, за бројна у б и ства које су изврш или
Калинић и Луковић, употребили су те „калаш њ ико-
в е “. Зна се да су са Л егијом у ч ествовал и у операцији
хапш ењ а М илош евића у вили „М и р“ a крајем 2000.
године изврш и ли су нову серију уби става. С ада су
на удару били: Срђан Лгујић, Ж ељко Бодиш, браћа
„Ф иш кали“ - Зоран и Д раган Ж ивковић.
H a једном од састанака „П оскока" изнет je по~
датак:
- Спрем ају се отмице богатих л>уди. To плани-
рају кумови Душан Спасојевић и М иле Луковић.
Било je то сам о месец дана после петооктобар-
ских догађаша.
У том тренутку „Поскок", али ни већина поли-
цајаца, не знају да се том клану прикл>учио и М ило-
рад Улемек Легија.
Инсајдер je испричао да ће се на м ети наћи они
људи за које се верује да су се „обогатили у врем е М и-
лош евића, na н ова власт и неће много око тога диза-
„М ного смо јаки ...“
ти прашину". Д анас се зна да су планирали отмицу

неког из породице Карић, М илана Јанковића Цепте-
ра, М иодрага Костића Колета, Ж ељка М итровића из
„Пинка“, П етра М атића из М ПЦ , али и спортисте по-
пут Д рагана Цајића.
К ртица из „сурчинско-земунског клана" објас-
нила je и како су вође дош ле на ту „генијалну идеју".
„Земунци" су годинам а крали аутом обиле и враћали
их уз откуп. С и стем рада су разради ли до саврш ен-
ства, a касније су га применили и код киднаповањ а.
Украли би ауто, чували га, п реговарали са власни-
ком, п окази вали га да се власник увери да je код
њих, и на крају би орган и зовали прим опредају нов-
ца. П редстављ али су се као озбиљ на „ф и рм а“ која не
вара. Кад би власник избацио торбу са н овцем негде
на ауто-путу, ш то je п остао њ ихов заш ти тн и знак,
„љубимац" би га чекао на д оговорен ом месту. Тако
су стицали искуство. Годинама су то радили и има-
ли су „и зузетн о уиграну екипу".
К иднаповањ а су им ала и ста обележ ја, као и

„п осао“ са аутом обилим а. О пет je прим опредаја
н овц а обављ ан а негде на ауто-путу, јер су тако најбр-
ж е могли да утекну.
“П оскок“ je, захваљ ујући инсајдеру, али и опе-
ративн им сазн ањ им а, зн ао да ту екипу поред вођ а
клана, чине и браћа А лександар и М илош Симовић,
браћа Душан и Ђ орђе К рсм ановић, М илан Јуришић,
Владим ир М илисављевић-Будала... Д онета je одлука
да се прислушкују. А ли узалуд, они су имали јо ш јед-
ну особен ост. У акцијам а су користили „специјале",
мобилне телеф оне кориш ћене сам о за ту прилику.
С редином н овем бра, док се „П оскок" још
уигравао, стиж е п отвр д а ин сајдерових инф орм а-
ција. К иднапован je Вук Бајруш евић, брат Бојане
Бајруш евић, удовице Владе К овачевића Треф а. Три
недеље касније, о тет je и осм огодиш њ и С теф ан Ж и-
војиновић, првенац Л епе Брене и С лободан а Бобе
Ж ивојиновића. Д анас се зна да су киднаповањ а из-
врш иле разли чите екипе, али су се ове две отм ице
на чудан начин укрстиле и неки их догађаји доводе у
тесну везу. И страгу обе отм ице доби ла je у „зад атак“
група „Поскок".
М н ого касније, Д ејан М иленковић Багзи ће у
својој „и сп овести " туж иоцу и судијама рећи да су
Л егија и Дућа чинили све да „П оскок“ расф орм и-
рају, јер су се уплашили. Кренули су да ком пром и -
тују поједине оперативце, како би се екипа распала.
С м етао им je „П оскок“, јер je почео да расветљ ава
отмице. С пасојевић je, како je сведочио Багзи, 2001.
године говори о да je „држ ава у држави", да je најјачи,
да у за себе им а ЈСО , да им а заш ти ту Легије, да га се
обична полиција плаши...
- С пасојевић je д о ста урадио да се „П оскок"

растури — тврд и Багзи. - К ада je угашен, Дућа се
осећао као најмоћнији.
Уместо „П оскока" никао je У БП О К (Управа за
борбу п роти в орган и зован ог криминала). Радници
„П оскока" добили су зад атак да н аправе организа-
цију и си стем ати заци ју н ове управе. О биш ли су не-
колико зем аљ а и одлучено je да се ф орм и ра одељеше
у оквиру п остојеће Управе криминалистичке поли-
ције, које би бројало од 30 до 50 радника. Њ ихов за-
датак je био да прате криминалне групе, да открију
њ ихове в езе са локалном полицијом, али и другим
држ авним органима.
К ада су Радован К неж евић и К арлеуш а добили
такав предлог, одбили су га. Н аправили су супрот-
но — нову управу у М УП, „полицију у малом". Број
л>уди се попео на 300 до 400 и им али су 50 одсто већу
плату од осталих. Тако су створен е две криминалис-
тичке полиције (УКП и У БП О К), које су ум есто да
сарађују, од стар та биле сукобљене. Већину руково-
дећег кадра, на чијем je челу био К неж евић из Субо-
тице, чинили су полицајци из Војводине, који су за
викенд одлазили кућама. С ведоци тог врем ен а каж у
да су Кнеж евић и зам ен ик начелника ДБ Брацано-
вић свако радно ју тр о проводили заједно испијајући
кафу - или у УБП О К-у у М акишу, или у ДБ на Бањи-
ци. П равили су, како су говорили, стратеги ју п роти в
орган и зован ог криминала. Ти р азго во р и су и данас
предм ет спекулација.
Тако je угаш ен „Поскок".
БОЈАНА, УБИЋЕМО ТИ БРАТА!
Вук Бајруш евии
еограђанин Вук Бајруш евић (1973) отет je 7.
Б н овем бра 2000. године око 19.15 сати на пар-

кингу у Улици Ж арка Вуковића П уцара, ис-
пред броја 17. Био je у посети мајци, која станује у
тој згради. Ж ивео je, иначе, у Земуну.
Њ егова м ајка Д есанка Вуковић п озвал а je у
19.30 сати полицију и пријавила нестанак сина. Њу
je, како je испричала, п о звал а комш иница са десетог
спрата и рекла joj да je са терасе видела да „двојица
младића у црн ом " покуш авају да узм у кола њеног
сина Вука. Д есанка je истог тренутка окренула си-
новљ ев мобилни. О н je, међутим, већ био недосту-
пан, иако je из куће и заш ао сам о неки минут раније.
Д есанка je сиш ла на паркинг и угледала Вуков
„ауди А 8 “, отвор ен и х вр ата. H a сувозач евом м есту
била je њ егова таш н а са документима. О д њ ега ни
трага. У међувремену, на паркинг je стигла и ком-
ш иница. О на je испричала да je видела двојицу мо-
м ака у црним јакн ам а, a један je имао и црну плетену
капу на глави, како „оби л азе" око Вуковог аута. И за
„аудија" je било паркирано веће вози л о са упаљеним

светлим а. О на није видела Вука, није чула свађу,
нити тучу, или пуцње.
Дан касније, Вукова сестра Бојана Бајруш евић
долази код генерала Д рагана Илића и саоп ш тава му
да су joj брата отели и да су се киднапери јавили. Та-
даш њ и начелник криминалистичке полиције Србије
упућује je на групу „П оскок" и мене. П осле краћег
р азго во р а и нећкања да сарађује са полицијом, Боја-
на je отиш ла кући.
Три дана касније Бојана се п оново п ојавила у
„Поскоку". О пет je траж ила помоћ, али je и даље од-
бијала пуну сарадњу. Kao да није вер о вал а полицији.
У међувремену обратила се за пом оћ М илораду
Улемеку Легији, од кога добија обезбеђеш е, јер „се
осећала угрож еном"?! Њ егови м ом ци брину о њеној
безбедн ости код куће, али и на послу. Легија je тада
јо ш активан припадник М УП Србије.
П озиви отм ичара п остали су свакодневни. По-
сле неколико дана, у Бојанино двори ш те нападачи
убацујују шок-бомбу. О на сумш а да су киднапери,
о чијем идентитету ниш та не зна. Данас, међутим,
п остоје непотврђена оперативна сазн ањ а да je бомбу
бацило обезбеђеш е, које joj je дао Легија, како би je
уплаш или и натерали да ш то пре пристане да плати
откупнину за брата.
Како je дош ло до охмице?
Киднапери су неколико дана пратили Вука
Бајрушевића, зван ог М али Треф. О вај надимак до-
био je no зету, муж у своје сестре Бојане - Владану Ко-
вачевићу Трефу, који je био близак са М арком М и-
лош евићем, сином тадаш њ ег председника Србије.
К овачевић je убијен под јо ш нерасветљ еним околно-
сти м а крајем деведесетих година. Вук je поменутог

дана био на сплаву „М онца“, код хотела „Југославија"
у Н овом Београду, a онда се упутио ка Б ановом Брду,
да обиђе мајку. П аркирао je свој „ауди A 8“ и попео
се у зграду.
П осле пола сата, п озвао je девојку која je ради-
ла у бутику у П ож еш кој улици и питао да ли су му
скраћене панталоне. Када je добио потврдан одговор
кренуо je да их узме. П оздрави о се са м ајком и сишао
доле.
Био je мрак. Увек опрезан, окренуо се и осмо-
трио околину, али ниш та му није било сумшиво.
П риш ао je ауту и ceo за волан. И зненада и муњеви-
то прилазе му тројица м уш караца са ф антом кам а
на глави и извлаче га и з вози ла. Везују га лисицама.
Убацују га на задњ е седиш те и гурају м у главу на ко-
лена. Један од отм ичара п окуш ава да покрене „ауди“.
To м у не полази за руком због ш ипке на мењачу, која
je служила као заш ти та.
У следећем тренутку, стиж е јо ш један од кид~
напера у свом возилу и заустављ а се и за „аудија“.
И звлаче Бајруш евића и убацују га у ауто на задњ е
седиште. Ш ироком лепљ ивом тр аком обм отавају му
пола главе —очи, уши, нос...
- М ислим да см о се возили око 15 минута, a онда
су ме извукли из тог, и убацили у гепек другог вози-
ла — сведочио je касније Бајрушевић. - П осле 15-20
минута поново су м е пребацили у треће возило, опет
на задњ е седиште. Узели су ми мобилни телефон и
када су наш ли Бојанин број, н азвали су je. Гурнули су
ми апарат у руке и наредили да joj каж ем да сам отет.
П осле и звесн ог врем ен а ауто се заустави о и
ж ртву су увели у кућу. С ада се зн а да je Вук Бјару-
ш евић п рво одведен у викендицу на Ф руш ку гору,

у селу Банстол. С крови ш те je обезбеди о М илан Ју-
риш ић Јуре, a кућа je власн и ш тво човека са којим
невенчано ж иви њ егова м ајка. Вук je све вр ем е био
везан лисицама.
- Ћути и седи!
To су биле једине речи које су м у тада упућене.
У брзо остаје сам. Чује ж ам ор у другој соби, али
не р азазн аје о чему разговарају. Следећег м омен-
та п оново неко улази. Скидају м у лисице, али сам о
толико да би му руке везал и напред. Тако м у je бар
м ало удобније, ако се о удобности уопш те м ож е
говорити. П риносе м у чаш у са соком . О сећа неко
п раш касто грумењ е у течн ости и зна да га успављују.
Буди се. Не зн а колико je спавао. Д оносе му
храну. Када жели у „тоалет", м о р а да лупа или виче.
П осле два, три дана од отмице, чује груб муш ки
глас. Неко му je п ром рм љ ао да je он „главни“. „Глав-
ни“ му упућује низ псовки, прети да ће га убити ако
м у не дају „пет милиона марака", уз опаску:
- Д оста сте се ви накрали!
Н еколико пута га ударају тврди м п редм етом у
ребра.
- М ислим да je био кундак, рећи ће касније.
П осле батињ аш а и зводе га из куће, стављ ају у
кола и крећу у н еп ознатом правцу. О дм ах му гурају
мобилни у руке да р азго вар а са сестром . Говори
joj, no њ иховим упутствим а, да сакупи новац и да
ниш та не пријављује полицији.
О тм ичари су, како je касније утврђено, сваки
пут са Бојаном Бајруш евић разго вар ал и из кола у
покрету, како им полиција не би уш ла у траг на ос-
нову анализа базн и х станица. О во ће бити м етод
који ће користити у свакој наредној отмици, како би

избегли да буду лоцирани.
П о завр ш етк у р а зго во р а и зм еђу брата и сестре,
отм ичари га не враћају у викендицу, већ настављ ају
да возе. Следеће скрови ш те je у Н о вом Београду, у
Улици Радоја Дакића. У том стану, који je изнајмио
М иладин Сувајџић, зван и Ђ ура М утави (сада сведок
сарадник), ж ивео je њ ихов члан М арко П етрови ћ
М ам ица, са којим ће се „земунци" касније крваво
разрачунати.
Вук je опет сам у соби, док у другој чује ж ам ор.
За р азли ку од Ф руш ке горе, у Н о вом Београду га
боље хране.
- Д обијао сам пљескавице, веш алице, паш тете,
хлеб... - сведочио je Бајруш евић касније. - H a оном
п рвом м есту где су м е држ али го то во ми нису дава-
ли да једем.
П р етп остављ а се да je у о во м скровиш ху у но-
вобеоград ски м павиљ оним а код И н сти тута за мај-
И знајм љ ени стан у Радоја ДакнКа

ку и дете Бајруш евић п ровео десетак дана. С вак а

три-четири дана скидали су м у лепљ иву траку са
лица и д о звољ авали да се умије, a онда би м у je опет
залепили. Увек би крај њ ега стајао м уш карац са
ф ан том ком на глави. Када се, једног тренутка, пож а-
лио да га јако пеку очи, „ум илостивили" су се, na су
м у стављ али испод траке газу или завој. С ве врем е
je био везан . Лисице на рукама и н огам а биле су по-
везан е ланцем.
Д ве недеље после отмице, трећи пут мењ ају
склониш те. Вука убацују у вози ло, и као први пут, у
току вож њ е гурају му телеф он у руке да зо в е сестру.
Вук: - Бојан а, ж ив сам ! Боле м е очи. В езан е су
м и о т к а к о с а м овде. Н и ш т а не видим. С асл у ш ај ме,
они he м е пусШиШи з а д в а милиона, a о с т а л о н а р еч
јо ш милион u по.
Бојана: - Н и ш т а се не секирај Џони, сам о м и
каж и јеси ли Ши добро.
Вук: - Јесам , ал сам м алаксао, нишШ а ж иво не
једем.
Бојана: - С ам о Ши једи јуначино м о ја u д рж и се
као шШо се д р ж и м u ja ... Н и ш т а не брини. J a с ам са
њ им причала. Д в а м илиона немам, ал скупљ ам ja ,
све ш т о и м а с е с т р а j e д а л а з а Шебе. С абери се чове-
че, као шШо с ам се u j a саб р ала. Ово психички м о р а
g a се издржи. Д аћ у све ш т о и м ам - u срце u душу.
Све с а м р а с п р о д а л а !Г д е Ши je кључ од „ау д и ја“?
Вук; - Тамо на брду...
О тм ичари прекидају р азго во р , јер су помисли-
ли да се н еш то договарају ван предвиђеног.
О тм ичар: - IUm a cme причали?
Бојана: - З а кључ od “ay d u ja“ га п и т а м da могу
da га п родам ...
Вук: - H a брду у торбици.

Бојана; - Добро. Све сесШра Upogaje. ДоГурала
сам преко милиона, д в а н ем ам cag. Н ека м и Ше д ају
з а ово шШо имам, п а hy g a скупимресШ о, ако моГу g a
чекају з а о с т а л о . Н е мислиш , ваљ д а, g a j a о т е ж е м u
g a je мени g o з е з а њ а ! Jecu ли Ши луд?!
Вук: - Ослепећу Бојан а.
Бојана: - Ниш Ш а Ши не брини. Heheui g a осле-
пиш, ако ослепиш j a ћу њ и м а g a ј... кеву. Д рж и се
јуначино ко 6oia Ше молим.
Вук: - Бићу ж и в u j a ћу g a им к аж ем ово ш т о
си м и т и рекла.
Следећа локација за њ егово скривањ е био je —
Сурчин. О дабран а je једн а од две куће Д ејана М и-
ленковића Багзија, (сада сведока сарадника), коју
му je поклонио Л>убиша Буха Чуме, такође сведок
сарадник, у Војвођан ској улици 24 1 —243. У п росто-
рији у коју га убацују, поред леж аја je умиваоник. Ту
мокри. Уколико би им ао п отребу за великом нуж-
дом, давали су му кофу. О сећа да су две особе са
њим. Оне га хране п аш тетом , кобаси ц ом и хлебом .
И дал>е су м у лиси цам а везан е руке и ноге, a изм еђу
je ланац. С ве врем е и м а и лепљ иве траке преко лица.
- Једног од отм и чара вео м а je зан и м ао мој сат
— препричавао je Вук полицајцима једну од епизо-
да свог заточен и ш тва. - П итао м е je да ли je реч о
„Брајтлингу" са локатором . Д одао je да такве сатове
у нашој земл>и имају две-три особе и да на основу
тога м огу да се лоцирају где су. To je било док су ме
држали на трећој локацији. Ту сам чуо и буку авиона
и п ретп остављ ао сам да je аерод ром у близини.
Једног јутра осећа неку уж урбаност отмичара,
као да их je више. Говоре му да су се чули са њ еговим
Багзијева кућа у Сурчину
ујаком из Суботице и да се он много залож ио за ње-

гово ослобађањ е. Скидају му лепл>иву траку, али ос-
тављ ају завој преко очију, који чврш ће стежу. Дају му
ујака на телефон и наређују му да му каже да не прави
глупости и да се придрж ава упутстава отмичара. Те-
лефон узим а неко од киднапера и настављ а разговор.
Вук je свестан да je ујак претходно траж ио потврду да
му je сестрић ж ив и да су му зато дали телефон.
С м еш тају га на задњ е седиш те неког вози л а и
полазе. T o k o m вож њ е д ва пута се заустављају. С тоје
no неколико м инута и опет крећу. Трећи пут стају.
О вог пута све je другачије. Н аређују му да стави ка-
пуљачу од јакне на главу и да и зађе напоље.
Један од отм ичара га пита да ли им а napa за
такси. К ада су добили одречан одговор, отм ичар je
и звад и о 900 динара и тутнуо му у руке. К ада je после
видео цифру, сетио се да je исти и зн ос им ао код себе
оне вечери када су га отели.
- Л ези на асфалт, стави руке на главу и број до

500 — гласила je следећа наредба. - К ад заврш и ш ,
устани.
О вог п ута Б ајруш еви ћ није п ослуш ао на-
ређењ е. Ч и м je чуо да се звук ау то м об и л а удаљио,
устао je и скинуо заво ј.
- Био je м р ак —присећао се неку годину касније
Бајрушевић,- У дал>ини сам видео осветљ ен пут и
стам бене зграде. С тајао сам поред реклам не табле
на којој je писало БТЦ . С хвати о сам да сам у бли-
зини бувљ ака у Н о вом Београду. Упутио сам се ка
светли м а и заустави о такси. О д везао сам се кући.
Вук Б ајруш евић je п уш тен 27. н о ве м б р а из-
међу 19 и 20 ч асо ва у близини н о во б еогр ад ск о г
бувл>ака. Касније, причајући о дан им а заточ ен и ш т-
ва, Б ајруш евић je го во р и о да je уз њ ега, све врем е,
био један м о м ак који j e био врло к о р ектан и за кога
п р етп о стављ а да je у „њ иховој хи јерархи ји био на
најниж ем степ ен у“. И стр ага je утвр д и л а да je реч о
М арку П етр ови ћ у М ам и ц и и он je тај који je дао
новац о тето м за такси. Крај њ ега je , t o k o m те по-
следње вож њ е до слободе, седео Д ејан М иленко-
вић Багзи.
С вед ок сарадн и к З о р ан Вукојевић Вук, који je
бринуо о обезбеђеш у в о ђ а „зем у н ског кл ан а“, ис-
причао je касније и страж н и м о р ган и м а да je кид-
н аповањ е Вука Б ајруш еви ћа била п р в а о тм и ц а „зе-
мунаца“. О д Д уш ана С п асојеви ћ а je чуо д а je М и-
лорад Улемек Л еги ја п о ср ед о вао код откуп а и да je
био ан гаж ован у о б езб еђ и вањ у Б ојан е Бајруш евић.
Вукојевић je чуо и када je Л егија го во р и о Ш иптару
да je „глуп“ ш то д и ректн о п р его вар а са Б ојан ом на
њен фиксни телеф он и јо ш се свађ а са њ ом .
Бојана: - Ко je т о ?
Отмичар: - О тм и чари твоГа б р а т а !
Бојана: - Не могу Глас g a т и познам, с тал н о се
мењаШе.
Отмичар: - Ш т а рад и ш Бојана, нема т е н т д е ?
Бојана: - Скупљам паре.
Отмичар: - Слабо т и нешШо скупљаш, колико си
скупила?
Бојана: - Милион u с т о хиљада.
Отмичар: - M a немој, ж ао ми оноГ т в о г б р а т а , он
ће g a умре.
Бојана: - Ш то , т и мислиш g a j e т о м ало п ар а?
Отмичар: - Tu си безобразна Бојана. Замолио т е
б р а т , он je у мраку д есет, д в ан ае ст, ч е т р н а е с т дана.
Ослепеће т и б р а т .
Бојана: - J a сам д а л а максимум.
Отмичар: - Tu мени после оволико д ан а g a каж еш
милион u с то . Можемо g a ia држимо д е в е т Година још .
Хоћу g a Ши каж ем g a пожуриш збоГ ње1а. Могу ja g a
чекам, није з а њеГа Шо добро.
Бојана: - Huje ни з а мене, ово je си туац и ја која h u
k o m није добра. - Ja свој ж и в о т ремим з а њеГа u ово
ш т о им ам т о je оно шШо моГу g a Ши дам. Свој ж и в о т
u т е паре з а ње1а.
Отмичар; - Не чујем т е Бојана. Снимаш, али т и
je Шо џабе.
Бојана: - Ш т а снимам, т и само крчиш, j a Шебе не
разумем. Ш т а j a јо ш мо1у приде g a урадим, кад сам све
ш т о сам моГла...
Отмичар: - Н ам а т е паре нису неопходне, м и смо
милионери.
Бојана: - К ад с т е милионери, ш т а ће вам паре? Ja
нисам милионер.
Отмичар; - В р а т и народу паре ш т о си покрала.

Бојана: - Ja нисам покрала. To сам т и рекла, j a u
т и не т р е б а сад g a расп рављ ам о о то м е. Ако je ово
посао, ш т о g a принамо безвезе.
Отмичар: - Н ема п отребе g a расп рављ ам о о
Шоме. К ад ћеш g a спремиш паре?
Бојана: - Ja пеШ милиона не могу, не зн ам ш т а g a
уновчим. Кукумавчим около наоколо. Moiy g a н атеГ—
нем јо ш 100-200 хиљада.
Отмичар: - Д а не причамо м н о г о , нећу т е з в а т и
више. Убићемо ia, па ћеш g a будеш м ирна!
Бојана; - Не мо1у g a будем м ирна док не видим
браШа. Н ем ам ja толико пара, шШа je вам а?!
Отмичар: - BugePieui браШа кад д аш паре, колико
можеш g a спремиш?
Бојана; - Рекла сам т и миллион u с т о хиљада.
Отмичар љут: - Нема приче. Прекинућу т и слуша-
лицу, a онда ћеш ви д ети шШа ће g a буде.
Бојана; - Ако милион u сШо u ja нисмо довољни, ево
g a се н атеш ем . Кукумавчим u није ме срам. Срозо си
ме на ниво који j a нисам у живоШу моГла g a помислим.
Нико се мени сада не нуди g a помоше.
Отмичар; - Задњи п у т Ше пиШам, колико мо-
жеш g a скупиш, извади паре из шШека, са рачуна из
М ађарске банке.
Бојана; - Kol ш т е к а , ко1рачуна из М ађарске?
Отмичар: - Д о с т а више. K ag g a Ше зовем?
Бојана; - Зови Ши мене кад iog хоћеш. J a више во-
лим Шебе g a чујем неГо било кога. Зови ме сваки дан, a
кажи ми како je Вук?
Отмичар; - M h o I o теш ко, може g a ослепи. Он не
може g a види, не зн а ни ко смо, ни ш т а смо. Неће g a
једе. Моли т е g a спремиш паре.
Бојана: - К аж еш ли Ши њему g a скупљам паре,

ш т о вас je неко Шолико налаш о, зн аш ли Ши човече
колико je Шо п ар а?
О тмичар: - З ад њ а понуда, спремићеш одмах д в а
милиона с у т р а , a з а милион u по ћу g a Ше чекам logu-
ну дана. И м ам j a план како ћу g a т и узм ем о с т а т а к .
Бојана: - П а ако им аш план, п у сти ia з а оволико,
a з а кусур g a м е чекаш. J a сам Шу, нем ам куд. Све су
карШ еу Ш војимрукама, j a м о р а м g a јурим, Ши м о р аш
g a чекаш.
О тмичар: - К ад а g a Ше назовем Госпођо?
Бојана; - Чекај само g a нађем неко име. Како j a g a
з н а м g a т о Ши зовеш, пошШо м и 1лас не личи на Швој.
О тмичар: - Немој g a м и м о н т и р а ш мурију, само
heiu иском пликовати њему g a ia убијем. Фолирају Ше
сви Боки...
Бојана: - В аљ д а т и je јасно g a ме мурија не ин-
Шересује, a зн ам g a ме лаж у u з а т о су ми могућносШи
скучене. Зови ме з а д в а - т р и дан а, ш т о Upe, j a hy се
сад разлеШеШи u g a j м и моГућност g a чујем Вука. Не-
м ој j a g a скупим паре, a Вука нема.
Отмичар: - Боки, не радим о м и Шо. Неће биШи
убијен ако д а ш паре. Теби не може нико g a помогне.
Не иди H u i g e .
Бојана: - П ријаШ ељ а нема, Шо с ам схваШ ила.
О тм ичар: - М ож д а ћу Ши j a биШи, никад се не
зна, ово je збо1 б р а т а , у т е ш к о м je сШању. M oiy la
j a држ аШ и јо ш п е т - ш е с т месеци. М.олио м е g a Ше
зовем g a скупиш паре.
О вај отворен и р азго во р са Бојаном без фалш и-

раш а гласа обави о je Душан Спасојевић, након чега
je озбиљ но прекорен од Легије који je у М У П сазн ао
да Бојана снима р азго во р е и д о стављ а полицији.

О ва отм ица je, захваљ ујући сведоцим а сарад-
ницима, али и Душану Крсмановићу, детаљ но ис-
траж ен а тек у полицијској акцији „Сабл>а“ 2003.
године. О отмици Вука Бајруш евића сведочио je и
С аш а П етровић, припадник клана, са чијом сестром
М ирјаном , С пасојевић им а дете. О н je навео да му
je С пасојевић једном приликом наредио да однесе
храну у зграду код И н сти тута за м ајку и дете, речи-
ма: „О днеси то М ам ици“.
- Видео сам везан ог човека лиси цам а за руке и
ноге, a изм еђу je био ланац. П реко лица je им ао се-
лотејп тр аку — сведочио je П етровић. - Знам да су
преговори ишли теш ко. П реговарали су Ш иптар и
Кум и мислили су да их Б ојан а снима, али се нису
много бринули око тога.
Најисцрпније детаљ е дали су К рсм ановић и
М иладин Сувајџић. К рсм ан ови ћ je навео да су от-
мицу наредили Ш иптар и Легија.
- Н еколико дана смо пратили Вука, a у том е су
у ч ествовали М илан Јуришић, Влада М илисављ евић
Будала, М илош и А лександар С им ови ћ и ja —причао
je К рсмановић. - H a дан отмице, Вук je био на сплаву
„М онца" a онда се упутио на Бан ово брдо. М и смо
се распоредили око зграде њ егове мајке. И мали смо
пиш тоље. Влада Будала je о стао у наш ем „аудију“
Када je Вук изаш ао, притрчали см о Јуре, М илош
и ja и угурали га на задњ е седиш те. Јура и М илош
су покуш али да узм у Вуков „ауди“, али нису успели
да га стартују. О нда je наиш ао Влада Будала и стао
и за нас. Вука смо убацили у наш ауто. С тавили смо
му плетену капу на главу. П осле см о га пребацили у
„мерцедес 124“ који je вози о А ц а Симовић. О двезли
см о га на Ф руш ку гору. П осле два-три дана М илош

и Влада су га пребацили у Н ови Београд. Ту су га
чували М ам и ц а и Јуре, a ja сам п оврем ен о долазио
и доносио храну, a некад сам м еш ао М ам и цу када je
м орао у град. П осле см о га пребацили код Б агзи ја у
Сурчин. Ч ували см о га ja, Јуре и Влада преко дана, a
ноћу Багзи.
H a дан пуш тањ а, п рем а речи м а овог „земунца",
у Сурчин je дош ао М иле Л уковић Кум са Багзијем.
Вуку су рекли да ће га пустити. У Б агзи јев ауто се-
дају Вук, М ам и ц а и Багзи. О д во зе га у Н ови Београд
и остављ ају и за „М ерцедесовог" сервиса.
- П одела napa je обављ ен а у К отобањ и, у Сур-
чину — описао je К рсм ановић. - Бројали су Чуме и
Дућа. Дућа м и je дао 50.000 м арака, али ми je одм ах
узео 10.000, наводно да се купи Лзиљи Бухи џип. Део
napa сам одм ах потрош ио, али ми je највећи део
узео Дућа. Рекао je као да ће да их чува, a када ми
буду затреб ал е да траж и м и да ће ми дати. Н аводно,
м ож да су обележ ене, na да их „оп ере“. Н икада ми их
није дао, a ja нисам ни траж ио. To су биле прве nape
које сам ja добио од Дуће. С вако од нас je добио no
одређену суму, али см о добијали насам о са Дућом,
тако да не зн ам колико су добили остали. Било je
забрањ ен о да говори м о о том е. М еђусобно смо ша-
путали да je Л егија добио пола и да je то био део до-
го во р а склопљен јо ш пре отмице.
- Д ок см о га чували на Ф руш кој гори дош ао je
један дан С пасојевић —описао je К рсмановић. - О н
je тада рекао Вуку да спрем и пет м илиона м арака,
ако хоће да ж иви. Када смо на дан прим опредаје узе-
ли то р бу са новцем, Дућа je nape пребацио у другу
ташну. Б ојао се „бубица“. H a дан поделе плена сви
смо п озван и у Котобашу. Тамо je новац п реброја-

ван, a Дућа je говори о да пола иде Легији. О стали
су добијали онолико колико je Дућа см атрао да за-
служују. С вак о од нас je улазио у канцеларију no свој
део. Од свог дела je свако м орао да издвоји no 10.000
за Азилзин џ и п .
М и лош С и м ови ћ je, као и у многим другим
кривичним делима, био главни орган и затор отми-
це. Он je директно прим ао уп утства од С пасојевића,
a онда je то спроводи о у дело.
М иладин С увајџић-Ђ ура М утави био je у свом
исказу јо ш конкретнији о улози Легије у отм ицам а.
О вај Н овосађан ин je набавио све м обилне апара-
те који су кориш ћени у киднаповањ им а и био je у
групи која je обезбеђ и вал а пут којим je иш ла при-
м опредаја napa, од П рвом ајске улице у Земуну до
С портског ц ен тра „11. април". За свој део посла, није
добио као остал и н овац од наплаћеног откупа, већ
пола ки лограм а С пасојевићевог хероина, који je био
код Чоде у Н о вом Саду. Требало je да га прода, и да
новац узм е за себе. Тјура М утави, међутим, каж е да
то никада није урадио. О стаје сам о да м у верујем о
или не.
Браћа С им ови ћ су, прем а неким инф орм а-
цијам а које су дали сведоци сарадници, добили no
250.000 м арака, док je Влада Будала „пребио дуг“. Он
je дуговао С пасојевићу 150.000 м арака за кућу коју
je купио, na je то „рем ио" за своје учеш ће у кидна-
повању.
Тјура je испричао да je С пасојевић одређивао
ко ће да чува о тетог Вука.
Рекао je:
- Не см ете да га бијете пуно. П онаш ајте се пре-
м а њ ем у коректн о - испричао je Сувајџић. - Влада

Будала, Јуре, С им овићи и К рсм ановић волели су да
буду брутални и Дућа je то знао.
И нтересан тн о je да je преко Легије, који je дао
обезбеђењ е Бојани Бајруш евић, у ту екипу убачен и
извесн и Гоџа, који je инф орм исао Спасојевића како
се удовица Владе Т реф а понаш а. Њ ега су го тово
сваког дана звал и С пасојевић или Кум, како би саз-
нали ш та она ради, да ли скупља nape... Ч ак су се и
њ ем у ж алили како je „дрска". Телефонске р азго во р е
са Бојаном , као отм ичар углавном води М иле Луко-
вић који веш то и м и тира глас Ш иптара, Босанца или
дечји глас. А ако ф алш ира глас држ ећи t o k o m разго-
в о р а оловку у устим а или уснам а прислони чашу.
О тм ичар и м и тира дечји глас, говори нера-

зум љ иво, Б ојан а je неповерљ ива, јер je то у односу
на раније нови глас:
О тм ичар; - С п рем аш ли се g a плаШиш, Гађаћу

Ше зо љ а м а !
Бојана: - Н ем а поШребе зољ ам а...
О тм ичар; - Колико си п ар а спрем ила?
Бојана: - Биће у понедељак, онолико колико сам
Ши рекла.
О тм ичар: - Колико и м аш сад а код себе?
Бојана: - K og себе овде н ем ам нишШа.
О тм ичар; - Колико си скупила?
Бојана: - Онолико колико с ам Ши рекла, ако си
он ај са којим с ам причала, онда зн аш . Нећу g a Ши
к аж ем колико, је р не зн а м ко си.
О тм ичар: - И м а ш ли до д в а м илиона?
Бојана: - Н ем ам , је р не моГу g a узм ем до ујуШру.
О тм ичар: - Д ок н ам не намесШ иш мурију?

Бојана: - Не, неГо су п а р е у банци. К акву бре му-
рију, ако хоћеш шо...(Прекид везе).
О тм ичар: - Слуилај, реци м и Шанно колико ћеш
имаШи код себе u к ад ?
Бојана; - Не моГу Ши j a Шо сад pehu, н ад ам се
све до понедељка. М о р аш м и pehu к ад Шреба, g a бих
j a зн а л а g a све узм ем код себе. Н е моГу Шо g a држ и м
д ан u ноћ, п а g a будем м е т а з а зољу.
О тм ичар: - Слушај, узм и суШра п аре g a буду
код Шебе, јел Ши јасноШ Д а буде милион u по код
шебе, a од понедељка о стал о ... A ако н а м е ш т а ш му~
рију, браШ а ћемо Ши убиШи. Убићемо u Шебе u целу
породицу, гађаћемо Ше зољ ам а.
Говорили су да су они патри отске снаге, да су

се борили на ратиш ту, a ако не да nape, убиће и шу и
брата. П ричали су joj да се она н акрала з а врем е Ми~
лош евића и да je дош ло врем е да н еш то да и патри-
отским снагам а које су се часно бориле. У то време,
како сведоче припадници „зем унског клана“, Бојана
je била у врло добрим односим а са Л егијом.
У једном тренутку С пасојевић je наредио да joj
се баци ш ок -бом ба како би се „уразум ила“ и запла-
шила. Легија je донео две ш ок-бом бе и з ЈС О . Crta
ćoj евић их je дао Дулету К рсм ановићу и М илану Ју-
ришићу да joj баце у двориш хе.
П осле свега, коначан договор je гласио —мили-
он и no м арака одмах, a д ва у наредних ш ест месеци.
Њ ој, као и ујаку, који je учесхвовао у примоп-
редаји откупа, послате су картице са м обилним те-
леф оним а за р азго во р са охмичарима. И скључиво
се преко хих апарата одвијала комуникација. Ипак,
често су звал и Бојану и на фиксни телеф он код куће,

a она je то искористила да сними р азговоре.
О тм ичар се јављ а о во га пута фалш ирајући глас,

н ајвероватн и је са чаш ом испред усана:
О тм ичар; - Бојан а, боли т е к... з а браШа.

Бојана: - Боли м е срце u д у ш а з а браШ а.
О тм ичар: - Hehe g a Ше сан ува 600 A eiuja, a не
Ши к...пушачи, Ша двојица. Све с ам сазн ао о Шеби,
неће т и UoMohu и стеШ овиран и A eiuja. П ош ш о
Глумиш лудило, неће се за в р ш и ш и овако. To Ши je
„ к о м а н д а н т “ пренео u све ш т о н ам „команданШ “
каже, j a Ши преносим.
Бојана; - К а ж и т в о м к о м а н д а н т у g a сам апсо-
л у т н о з а сарадњ у. J a хоћу g a оШкупим браШа.
О тм ичар: - Ако „ команданШ “ каж е, послаћ.емо
т и б р ато вљ еву , руку. Б о јан а Ши не би волела ga
ia видиш без руке. И м а ш лош е сараднике који Ши
принају шШ а ga р ад и ш . Н ем ој ga Глумиш хладноћу,
неће т и помоћи 600 људи око Шебе, т о т и обећава-
мо. Јо ш вечерас убићемо u Шебе u Аешју, не будеш ли
скупила паре з а Шри д ан а. Б у р азер Ши je овде збо1
Шебе, није 3601 weia. Он je велики мученик, р о к т и
пролази u нећемо т е виш е зваШ и.
Бојана; - Како нећете, м орам о g a се дошворимо
з а паре. Рок м и ниси ни дао. Не Moiy g a Ши причам
балалајке.
О тмичар: - К ад т и буде Шешко, веруј g a ћеис
даШи онолико колико смо први п у т Шражили, само
g a т и осШавимо породицу на миру.
Бојана: - Слугиај, породицу м и већ ниси о с та в и о
н а миру. М оју породицу нико није дирао сем тебе.
Само Ши мене дираш . Не зн ам j a ни з а каквоГ „коман-

данШ а“. Видим j a g a си т и к о м ан д ан т параде u g a од
т е б е све зависи.
Отмичар: - Сад принам први пуШ u ово ми je ре-
чено g a Ши кажем.
Бојана: - Д а Ши j a кашем, og cag a биће само je g —
но име кад бу д ете рекли. Хоћу g a причам, a не Шо
мумлање. Д о с т а ваш е ш е приче, причам први п у т са
овим u са оним... Ш т а Ши мислиш, g a hy j a са сваком
будалом g a причам Шелефоном.
О тмичар: - Немој g a вређаш.
Бојана; - З а ш т о g a т е не вређам ? H a шШа т о
личи? П рви п у т причам са Шобом, који je Шо лик са
којим сам причала онда?
Отмичар: - Хоћеш ли g a Ше зовемо, g a за в р ш а в а -
мо, з а колико д а н а им аш паре g a Ши не би преШили u
g a пренесем „команданШ у“ з а седам, десеШ д а н а ?
Бојана: - Ш т а Ши мислиш, g a почнем g a Ши уп—
лаћујем пензионо, g a целоГ живоШ а р ад и м само з а
Шебе. Сви су побеГли og мене u очекујем g a u ови ш т о
су ми позајмили т р а ж е паре назад. Док ви мени не
враШиШе б р а т а j a не могу нормално g a функциони-
ш ем u правим паре. У наредних 48 с а т и им ам сшурно
милион u по u Шо je оно на ш т а j a u ви можемо g a
рачунам о стурно.
О тм ичар: - С а т р и u по м илиона Б о јан а Ши
з а в р ш а в а ш ж и в о т н и проблем u после Ше нико неће
дираШи.
Бојана: - O g вас не моГу ШренуШно g a ради м ,
нико не g a je робу, a уз т о у фирми м и je финансијска
полиција. J a сад ж елим g a о т к у п и м браШа, a ако
имаШе ш ему g a чекаШе з а осШаплак п ара, чекајШе
u з а д ва.
О тмичар; - П р ед стоји т и Ш ешка м ер а предос-

трож носШ и коју нећеш лако g a преживиш.
Бојана: - ЗнаШе ли ви g a j a п реж и вљ авам ко
корњана. Али, пошШо ви в л а д а т е сиШуацијом, како
ћу j a g a ж и ви м ? To само j a зн ам , u молиШе БоГа ако
хоћеШе паре, g a j a преживим. A, ако н ећ ете паре, мо-
жеШе g a нас побијеШе. Онда п ар а нема.
H a дан исплате откупа, „зем унци" су се рас-
поредили дуж пута, који иде од њ ене куће до мес-
та примопредаје. У близини П рвом ајске био je Ју-
ришић, н еш то даље М ам и ца, na К рсмановић, онда
Ђ ура М утави на аутобуском стајали ш ту код Д ом а за
старе, А ца Симовић... М илош С им ови ћ je стајао у
жбуњу код С Ц „11. април“. С вако од њ их м орао je да
прати п р ол азак „во л во а“ у ком е je био Вуков ујак са
Н аизм енично преговарали са Бојаном

п ар ам а и да то јави Спасојевићу. П осебно je треба-

ло да се обрати паж њ а да ли га неко прати, односно
да ли je полиција ту. И поред детаљ не организације,
дош ло je до греш ке.
- Претпоставл>али смо да ће ујак да прође у но-
вом моделу „волвоа" a он je био у старом и нико на
њ ега није обратио пажњ у — сведочио je Сувајџић.
- Н исмо га уочили. Дућа je, међутим, им ао са њ им
директну комуникацију мобилним телефоном, na je
ипак дош ло до исплате. Дућа нам je касније испричао
да je д ва пута пуцао из „збр ојовке" како би заплаш ио
ујака. М ор ао je касније да се отараси тог пиш тоља.
Ујаку je, пре него ш то je кренуо из Бојанине
куће, достављ ен а н ова 064 картица и мобилни те-
лефон. О на je служила за директну комуникацију са
Спасојевићем. Н аводили су га куда да се креће. Када
су кренули no откуп вози о je Влада Будала, док су у
колима седели Дућа и Кум. П рва п остава „земунаца“
била je ан гаж ован а на овој отмици. Тако ће бити и
сваки следећи пут.
П рим опредаја je била виш е него драматична.
Ујак je долазио из правц а Загреба и речено м у je да се
паркира у ж утој траци, на сам ом ауто-путу. Следећег
м ом ен та му С пасојевић наређује д ау зм е торбу са па-
рам а и пеш ке пређе преко ауто-пута у супротну тра-
ку, ту да стане и чека. Ч им je претрчао пут, у сусрет
му je великом брзи ном наиш ао „ауди“. Стају, узи-
мају торбу и бацају на задњ е седиште. Ш иптар вади
„збројовку" и пуца у ваздух ради застраш и вањ а. Сле-
дећег м ом ен та већ се великом брзином удаљавају ка
бензинској пумпи „З м ај“.
Ујак, који ж иви у Суботици, и наредних два-
три сата п ровео je у стрепњ и. Ч екао je да Вук буде
ш
пуштен. Киднапери, међутим, после пуш тањ а Вука

и дал>е га п ози вају траж ећи о статак napa. Једно вре-
м е je овај храбри човек био располож ен да сарађује
са полицијом, na чак и да „н ам ести “ киднапере, да
се обележ е новчанице и исплати наводни дуг, али je
касније одустао.
К ако су се одлучили д а им п р в а ж р т в а буде
Вук Б јаруш евић?
Ђ ур а je испричао да je С п асо јеви ћ стал н о го-
во р и о о Б ојан и н ом в о зн о м п ар к у који м у „боде
очи “. И пак, коначну одлуку о т о м е ко ће би ти отет,
д о н оси о je Л егија. К ад га je С п асо јеви ћ у п и тао за
Бојану, сведоч и С увајџић, У лемек je од го вори о:
- М ож е, и м а napa!
О ткуд ујак у целој причи? О н je свак о д н евн о
к о н так ти р ао са сестр и ч и н ом зб о г Вука. К ада се
р а зго в а р а л о о то м е ко ће би ти „ку ри р“ и одн ети
отм и ч ар и м а nape, он се јав и о . Б ојан а се п о к азал а
као и зу зетн о в е ш т п р его вар ач . С а п оч етн и х п ет
м илион а, откуп je см ањ и л а на 1,5 м и л и он а м ар ак а.
H a т о м е су jo j чак и искусни поли ц ајц и одали при-
зн ањ е слуш ајући њ ене р а зг о в о р е са о тм и ч ар и м а.
У ш али су joj го во р и л и да ће je ан гаж о в ати у слич-
ним си туац и јам а.
О тм и ч ар и п о зи в ају Б ојан у п о ш то су jo j ис-

п ред куће убацили д ве ш о к бом б е.
О тм и ч ар ; - Ш т а р а д и ш Б о јан а, је л ’ т и било
д овољ н о?
Бојан а; - Н а р а в н о g a je довољ но.
О тм и чар : - Н еће в а м помоки. ХШ ели смо g a
уђемо унуШ ра, Шо je сам о ш ок - бом ба. Следећи
п у т He биШи чеШири Ш акве, a онда п ар е не плре-

бају. П а р е нису вредне в а ш и х ж ивоШ а.
Бојана: - Д а су паре вредне живоШа j a т и их не
би дала, али си Ши преценио м ој живоШ, јер код т е б е
вреди више неГо код мене.
Отмичар: - С ада he т и gohu u полиција, видиш
шШа Ши навлачиш.
Бојана ошрчена љуШиШо виче на о тм и ч ар е: - Tu
мени њих навлачиш. Ако хоћеш паре, узми паре. Ос-
т а в и ме на миру, ако не р ад и ш због пара, онда т о м е
нема краја. Уразуми се, ако им аш u д в а грама мозГа.
Узми паре u т е р а ј се у пизду м атери н у, a ако паре
нећеш, идемо заједно у пизду м атери н у. Хоћеш Шо или
ћеш паре? ШШа хоћеш Говори, сад u одмах се изјасни,
хоћеш или нећеш паре. Серем т и се u у „к о м а н д а н та “
u тебе, м ам у в ам јебем, нисам j a криминалац бре!
Отмичар не може g a дође до речи: - Очекиваћеш
ме ноћас...
Бојана: - Чекам т е сисо. Дођи по мене, п усти
Вука. Ш т а си Вука стисо, ш т о по мене ниси дошо.
Kog мене дођи сисо, м ам у т и јебем. Чекам Ше ja, a з а
паре м орам о g a се доГоворимо. Ако м ој ж и в о т вреди
милион u по, g a видимо колико т в о ј вреди. J a немам з а
т е б е g a д а м више neio милион u по, g a видим ко ће g a
Ши g a више. Ајмо на пијацу м ам у Ши јебем, g a видим
кило т в о г м еса колико к о ш т а . Сисо једна, м ам у т и је-
бем сељачку.
Отмичар: - Послаћемо т и дуплу дозу, само збоГ
ових псовки. To м о р а ш g a зн аш ...
Бојана: - Je ли збо1 псовки, е j a Ши каж ем g a з а
ово м а л т р е т и р а њ е им аш милион u по u м ој ж и в о т u
Вука враћај, иначе нема нишШа. Ja више не моГу u т о
т и je крај.
О тмичар: - Чекај g a т и каж ем (отмичар већ

дуго не мож е да дође до речи), послаћу Ши прсШе g a
их поједеш.
Бојана: - Н ем а шШ а g a м и каж еш . Х оћеш ми-
лион u по или нећеш. H e добијем ли ia у комаду зд р а-
Boi u правоГ, нећеш д о б и т и н и ш т а , прсШе heui сам
њеГове g a поједеш будеш ли м и их послао. И ли ћеш
м и послаШи браШ а у комаду з а милион u по коли-
ко ниси видео у живоШу сисо, или ниилШа д о б и т и
нећеш.
О тмичар покуш ава да неш то каже, она м у не
д озвољ ава и наставл>а
Бојана: - И j a сам а л а в а з а паре, али je ово м н о г о .
О тмичар: - Tu си хисШерична, j a нем ам ж и вац а.
О тм ичар прекида р азгово р и зове поново
О тмичар: - K ola си з в а л а у помоћ? Сви јуре u
журе g a дођу код Шебе?
Бојана: - Тебе сам звал а. Tu једини м ож еш g a ми
помогнеш, дођи u т и код мене.
О тмичар: - Био сам малопре.
Бојана: - Д ођu поново, ионако каж еш g a т е боли
уво з а све ове који су код мене. Дођи, шШа т е б р т а ,
на враШ а, j a hy g a т и о тво р и м .
О тмичар; - Упашћу т и у кућу, шесШо исШеШо-
вираних т и неће помоћи. И збуш ићу u т е б е u Лешју.
Зови ia упомоН...
Бојана: - Ш т а ће м и Aeiuja, сам о og Шебе мени
помоћи има, само Ши м ож еш g a м и помошеш. Tu си
м и најбољи gpyi.
О тмичар; - Д е т е сам Ши и стр ау м и р ао .
Бојана: - M oje je д е т е навикло. Кроз моју кућу
су прош ла Шри у б и с т в а , ш т а виш е нас моуле g a ис-
Шраумира. He зн а м колико сам ја к а , g a видимо g a ли
he u oso ga ирође. Ако ja рикнем, иаре нећегм добиши,

a Moiao с и д о б р о ga прођеш. Дакле, шта ћемо...?
Д ејан М и л ен к о ви ћ Б агзи je касни је испричао

да су Вука чували тр и п осл ед њ а дана у њ еговој
кући у С урчи ну и д а je ту д о л ази о и Дућа. Д етаљ н о
je о п и сао отмицу. Т вр д и о je д а je Кум био тај који
je р а зг о в а р а о са Б о јан о м и то телеф он и рајућ и и з
кол а к о ја су се к р е т а л а ауто-п утем , како не би m o t
a h д а га лоцирају. Т раж и о je н о вац им и тирајући
ш и п тар ск и јези к . С вак и п ут би се свађал и и Кум

je све в и ш е губио н ерве. К ако je став љ ао чаш у када
п ри ча са њ ом , кад би се и зн ер ви р ао склањ ао je
чашу, п ри чао je н о р м ал н о и в р е ђ а о je.
- П осле п ет-ш ест дан а д о ш ао je А еги ја са но-
ви м и н ф о р м ац и јам а — п ричао je Багзи. — Рекао je
да je Б ојан а сн и м ала р а зго в о р е и да их je однела у
полицију. Л еги ја je р екао Д уш ану да н ем а п отр еб е
да на тај начин р а зго в а р а ју са Б ојан ом . Л>ут ш то
je о ти ш л а у полицију, С п асојеви ћ je одлучио да joj
баци п р аве бом бе, али м у А еги ја није д о зво ли о . Д о-
нео м у je ш ок -бо м бе. Д оби о сам 10.000 м ар ак а од
о тм и ц е Вука Б ајруш евића.
Вуков ујак Зоран , био je ан гаж ован у п регово-
ри м а са о тм и чар и м а.
Д ан ас, када се п ри сећа свега, каж е да када je
кренуо и з Зем ун а „в о л в о о м " д а носи новац, чита-
ви м п утем je п р и м ећ и вао м ом ке, н а сваки х т р и о
та-п етсто м етар а, са м оби лн и м телеф он и м а. Знао
je да га п рате. Није, м еђутим , зн ао да су га „п ром а-
ш или“ и д а су очекивали други ти п „в о л в о а“. Био je
на телеф он ској в е зи са К ум ом и Дућом, који су га
н аводили куда д а вози .
—С ве врем е сам на отвореној линији имао неког

„Босанца", такав му je био нагласак —присећа се Зо-
ран. —Говорио ми je куда да идем, час лево, час дес-
но... Када сам оставио nape и врати о се кући, сви су
скочили на мене и питали ме где je Вук. Ta неизвес-
ност, док се није појавио, трајала je три сата. Касније
су ме поново звали и траж или још napa. Упућивао
сам их на Бојану. A, они ми кажу:
- С а то м аж дајом нећемо да разговарам о. Ти си
нормалан, са тобом ћемо.
МИЛИОНИ ЗА ОТКУП СИНА
Стефан Живојиновић
олиција се није ни освестила од отмице Вука
П Бајрушевића, за кога се није знало ни ко га je

киднаповао, нити да ли je жив, када се догоди-
ло оно што je мало ко веровао - отето je дете. Осмо-
годишњи син Фахрете Ж ивојиновић - Лепе Брене, по-
знате естрадне звезде и нашег прославл>еног тенисера
Слободана Бобе Живојиновића, отет je 23. новембра
2000.године.
У штуром полицијском извештају, направљеном
неколико месеци после отмице, наведено je да je Стефан
Живојиновић, стар осам и no година, отет у Улици Да~
нила Лекића, негде око броја 71.
Првенац Лепе Брене и Бобе киднапован je око де-
ветнаест сати и десет минута. Полиција и породица де-
таљно су реконструисали његово кретање критичне ве-
чери. Сат пре нестанка изашао je из школе, прошао по-
ред очеве и мајчине фирме „Гранд продукција" и стигао
кући. Оставио je ташну са књигама и навукао ролере.
Упутио се код родитеља у „Гранд". Ha пола пута je нестао.
Само десетак минута касније, зазвонио je мобилни теле-
фон Бобе Живојиновића. Јавио се непознат мушки глас:

- Син ти je отет. У улици Студентски трг, на тро-
лејбуској окретници, у контејнеру, наћи ћеш коверат са
детаљним упутствима!
Још верујући да je реч о нечијој несланој шали, ок-
ренуо je кућни број. Јавила се кућепазитељка и потвр-
дила црну сдутњу. Стефан je давно изашао из дома на
Бежанијској коси. Већ je требало да стигне до родитеља.
Прошли су улицом куда je морао да прође, али од њега
није било ни трага. Слободан Живојиновић je постао
свестан истинитости анонимног позива. Великом бр-
зином упутио се у центар Београда, на Студентски трг.
Следећи упутства које je добио телефоном, погледао je у
контејнер. Коверат je био тамо, стављен са стране. Баш
онако како je непознати и рекао.
У коверти je било писмо, али и картица за мобил-
ни телефон, мреже 064. Ha А4 формату, на две стране
папира са коцкицама, машином за куцање, латиницом,
детаљно je дато шта Брена и Боба треба да раде и како
да поступају. Почињало je са:
- Господине и госпођо Живојиновић, овим по-
тврђујемо да се ваш син Стефан налази код нас. Према
њему ћемо се понашати људски док сте и ви коректни.
Неће му фалити ни једна плава длака са главе.
Уследило je упозорење да не позивају милицију.

Реч милиција била je подвучена. A затим je следили
монструозна претња:
- Стефана можете откупити на два начина. Живог,
за два и no милиона марака. Мртвог, за пет милиона ма-
рака.
Додатно je појашњено да ће у случају друге ва-
ријанте откупљивати део no део дечаковог тела.
У наставку je објашњено на који начин новац тре-

ба да буде сакупљен —2.490 новчаница no хиљаду ма-
рака, a остатак од десет хиљада немачких новчаница у
апоенима од no 100, 200 и 500. Тражено je и додатних
20.000 динара.
Живојиновићима je дат рок од два дана да сакупе
новац.
У овај рок се не рачуна дан узимања Стефана и не-

деља, ако би пала у ове дане —отмичари су били више
него прецизни. Све je то само додатно говорило о томе
да je отмица до танчина испланирана и дуго припре-
мана.
- Када сакупите новац, на четири радио станице

платите да се врти оглас. Реч je било о станицама „Сту-
дио Б“, „Стенка“ „Пингвин" и „Пинк“. Оглас je гласио:
- Фирма „Шафнер" обавеш тава партнере да je сва

документација прикупљена у датом року, na посебно
молимо да нам се јаве партнери.
У наставку огласа дати су бројеви мобилних теле-

фона Бобе и Брене, као и њихов кућни број.
- Уколико после три дана не чујемо оглас, сма-

траћемо да се одуговлачи са исплатом из разноразних
разлога. Сваки дан кашњења значи да ће на руци Сте-
фана један прст бити мање. A, ако ни после десет дана
не буде огласа —прелазимо на другу варијанту у којој
ћете морати да сакупите пет милиона марака.
Њ ихова „друга варијанта" значила je и смрт деча-

ка. Тражено je да се, када се новац сакупи, оглас врти

два дана и ш то чешће. После тога, Живојиновићи ће,
како су навели отмичари у свом првом писму, доби-
ти дал>а упутства. Наглашено je и да „не пристају на
преговоре о висини откупа“ Родитељи су упозорени
и да се „не играју" са обележавањем новчаница, или
подметањем фалсификата. Наглашено je и да се ману
стављањ а одашиљача у ташну са парама, као и да се не
„користи хеликоптер за наивно праћење ситуације"
- Верујте да имамо уши на правим местима и ако

начујемо да сте пријавили полицији, Стефан неће до-
бити храну и воду, a ако се то потврди, неће живети —
били су јасни киднапери.
Захтевали су да нико од уже породице не напушта

Београд, a да сва возила која користе приватно и у фир-
ми, као и возила предузећа, буду у Београду. У коверти
je, поред писма била и картица за мобилни, na je усле-
дило упутство и за њено поступање:
- Ставите картицу у апарат и не искључујте га док

не вратимо Стефана. Брена нека увек носи са собом
апарат.
Отмичари су тражили да се о киднаповању не

обавеш тава јавност и поново упозорили:
- Паметни сте. Одлучите се да ли ћете случај да

пријавите корумпираној и неспособној полицији, или
ћете Стефана вратити најкраћим путем.
Писмо je потписано са „Ваши партнери". Имало je
и пост скриптум:
- Бићете под дискретном присмотром док не вра-

тимо Стефана. Видећемо да ли полиција ради увиђај
где смо узели Стефана.
У наставку опет следе претње и истицање да, док

су Живојиновићи коректни и док поступају no њихо-
вим захтевима, не морају да брину за дете, јер ће и они
да буду коректни.
Боба се са писмом отмичара враћа кући. И збез-

умљени родитељи не знају ш та да раде. Ломе се да ли
да зову полицију или не. Стотину пута ишчитавају пис-
мо киднапера. Боба на крају прелама и ступа у контакт
са Радетом Марковићем, тадашњим начелником Ресо-
ра државне безбедности МУП - a Србије. Састају се у
просторијама „Гемакса" на Бањици. Тамо убрзо стижу
и двојица оперативаца београдске полиције. Шеф тајне
српске полиције говори колегама из јавне да ће им ста-
вити на располагање сву технику за прислушкивање и
лоцирање телефона отмичара, као и да треба да се јаве
шефу београдске полиције Бранку Ђурићу.
Оперативци тадашњег СУП - a Београд, међутим,
и поред М арковићевих обећања, нису добили никакву
помоћ од колега из ДБ - a, нити им je дата техничка
подршка. Сналазили су се како су знали и умели. Чак су
неколико пута успевали да лоцирају позиве киднапера.
Увек je то, као и код отмице Вука Бајрушевића, било из
возила које je у покрету. Број 064-/130-4ХХХ, регистро-
вале су базне станице у Улици Војислава Илића, na у
Улици Грчића Миленка, излаз на ауто-пут...
Полиција je званично о отмици обавеш тена тек
неколико месеци касније. Због тога није рађен ни
увиђај. Taj захтев отмичара je испоштован. Онај о не-

обавеш тавањ у јавности није. Али, не заслугом роди-
теља, већ њихових пријатеља, односно неког од оних
од којих су Живојиновићи затражили помоћ било у
новцу, било у откривању киднапера и детета. Већ су-
традан су „Вечерње новости" освануле са насловом да
je отет син Слободана и Фахрете Живојиновић. П озва-
ни су и Брена и Боба, али они нису желели да разгова-
рају са новинарима. У дневним листовима je објављена
изјава Слободана Живојиновића:
- Немам коментар, молим вас извините. Чека ме

друга телефонска линија.
Живој иновићи, међутим, не седе скрштених руку.

Преко неких пријател>а ангажују специјалисту за кид-
наповање из Лондона. Он je већ сутрадан у Београду,
у дому Ж ивојиновића на Бежанијској коси. Боба све
време преговара и договора исплату откупа. После
два дана, испред куће налазе друти коверат са писмом
од отмичара. Оно почиње са: Упутство за припрему
и предају новца, уз појашњење „ако желе живо дете“.
Писмо има неколико ставки, које су наведене под ред-
ним бројевима:
1) С ва кола да буду у дворишту или испред куће. У

резервоару сваког возила да je no 10 литара бензина и
да буду спремна за полазак.
2) Боба ће одмах no добијању ове поруке узети од
Брене мобилни телефон са нашом картицом и неће се
од њега одвајати све док не добије Стефана.
3) У 16.15 сати Брена ће узети свој мобилни и
са Виктором сести у свој ауто и улицом Партизанске
авијације одвести се до ауто-пута и кренути ка граду, a

код надвожњака изнад Тошиног бунара, да се паркира
у жутој траци на ауто-путу. Одатле не сме отићи док се
не обави примопредаја новца и док je Боба не позове.
Следи објашњење да ће Бренин ауто бити под

снајперским нишаном као „део залога наше сигурнос-
ти. Ваши животи неће бити угрожени док поштује-
те наше захтеве". Уколико отмичари примете нешто
сумњиво, наводи се даље у упутству, под бројем 3, било
да их прати полиција „бићете изложени снајперској
ватри, a Стефан ће бити посебно третиран". Уколико
Брена крене не чекајући Бобин позив, отмичари ће
прећи на „другу варијанту", односно враћања Стефана
у деловима за пет милиона марака.
Ставка 4 се односи на детаљно паковање новца за
откуп:
- Новчанице од 100, 200 и 500 марака ставити у је-

дан штос, a оне од 1000 у други штос. Ш тосове новца
завезати гумицом и спакујте у црни џак за ђубре. Цак
затворити са провидном селотејп траком, мало изнад
масе новца. Остатак џака који вири изнад траке одсе-
ците. Динаре спакујте у један штос, обавијте селотејпом
и те новчанице носите изван џака, прилепљене уз џак.
Брена и Боба строго су се придржавали свих

упутстава. Отмичари су се јавили Боби на телефон и
рекли му да ће се примопредаја откупа обавити у по~
недељак 27. новембра. Он je тај који мора донети но-
вац, ако жели Стефана назад. Требало je да сачека да
му се јаве. Tor понедељка, међутим, телефон није за-
звонио. Узалуд су несрећни родитељи чекали цео дан.
Ш та се догодило, тешко je рећи. Ипак, много je слич-

ности између киднаповања Вука Бајрушевића и Сте-
фана Живојиновића. П остоји јака сумња да je Стефа-
ново пуштање одгођено, само зато ш то je тог дана ос-
лобођен Бајрушевић.
Отмичари су се јавили сутрадан, касно попо-
дне. Рекли су Боби да седне у кола и иде на ауто-пут
ка Нишу. Када je већ био у Н овом Београду, уследио je
нови позив и упутство - „иди на Баново брдо“. Док се
кретао Пожешком улицом у овом делу Београда, поно-
во му je зазвонио мобилни. Киднапери су тражили да се
врати на ауто-пут и да крене ка Нишу. У близини „Сте-
ка“, поново му je зазвонио мобилни. Рекли су му да само
настави право до бензинске пумпе „Слап“ и да стане.
Комуникацију са отмичарима Боба више није прекидао.
- У олуку зграде, преко пута пумпе чека те коверат

са даљим упутствима.
Б оба je тако и урадио. У олуку зграде у Улици

Владимира Томановића наш ао je коверат. У поруци
je стајало:
- Бобо, посматрамо те двогледом, пази ш та радиш.
Трчи што брже можеш, јер je то за Стефана, са џаком
у којем су девизе, a без динарског штоса. Претрчи на
супротну страну ауто-пута, дијагонално на десну стра-
ну према Нишу, тако да дођеш до „голфа" који те чека
упаљен са оне стране ограде. Ha њему je спуштен суво-
зачев прозор, убаци nape кроз њега, не гледајући у воза-
ча. Затим се врати кући, чекај десет минута и онда зови
Брену да се врати.
Родитељи су тако и поступили. После два сата,
отмичари су се поново јавили:
- Стефан вас чека на улазу у Зоолошки врт, на Ка-

лемегдану.
О вако се заврш ила петодневна драма познатог

естрадно-спортског napa, коју je пратила цела земља
преко стубаца новинских написа и телевизијских при-
лога. Све je то урађено мимо њихове воље и мимо вол>е
отмичара, али срећом без последица no отето дете.
Одмах сутрадан, Брена и Боба су организовали кон-
ференцију за штампу. Захвалили се свима на бризи и
због, како су објаснили, несигурности, отпутовали за
Америку.
Априла следеће године вратили су се у земљу.
Пристали су да дају изјаву полицији, као и да се саслу-
ша Стефан. О отмичарима нису знали готово ништа.
Ha основу Стефанове приче, делимично je реконструи-
сана отмица. Њега су, како je објаснио, отела двојица
мушкараца, један je био млађи, a други старији.
- Док сам ишао ка „Гранду“, зауставио се неки ауто
- причао je Стефан. - И заш ао je човек са качкетом и на-
очарима, као скијашким, јер су држачи ишли око главе.
Ha рукама je имао плетене рукавице. Биле су, мислим,
црне. Кренуо je према мени и унео ми се у лице. Уз-
викнуо je: „Бууу...“. Стао сам. Ухватио ме je око паса и
унео у ауто, на задње седиште. И он je ceo поред мене.
За воланом je био неки старији човек.
Тада, иако пола године старији, Стефан није M o
rao овако детаљно да да изјаву. Она je настала на ос-
нову његових одговора датих на питања полицајаца.
Детету су отмичари ставили платнену врећу на главу.
- Упитао сам их заш то ми то радите, a онај ста-
рији je одговорио да има разлога. Рекли су ми да бу-
дем добар и да ће ме вратити тати и мами.
После извесног времена ауто je стао. Старији чо-

век узима Стефана у руке и ставља му своју јакну пре-
ко главе. Тако га и уносе у кућу или стан-скровиште. У
просторији му скидају врећу са главе. Види два кревета,

дрвени сто... Има још купатило и кухиња. И то je све.
Присећало се дете и да je једног дана на врата за-
куцала нека жена. Њега je тада млађи мушкарац одвукао
у купатило и ставио му руку на уста. Старији je отворио
врата, a жена му je рекла да затвори прозор, јер ће киша.
Полиција je из овога претпоставила да je реч најверо-
ватније о газдарици или комшиници. Верује се да су
отмичари изнајмили кућу или стан где су се скривали.
Стефан je причао да су јели храну са киоска, као и да су
no цео дан слушали радио, док телевизора није било.
С а д а се зн а и з а ш т о су к и д н ап ер и сл уш ал и
р ад и о . Ч ек ал и су д а чују о гл ас чи ју су с ад р ж и н у
н азн ач и л и у п и см у у п у ћ ен ом б р ач н о м п ар у Ж и -
во ји н о ви ћ .
П оследњ ег дана отм иц е увили су га у ћебе, a
онда унели у ауто. О п ет су га см естили на задњ е
седиш те које описује као „твр д о “ и неудобно, док

под п р сти м а осећа п ресвлаку као да je од јам болије.
Говоре м у да ће ускоро бити код тате и м ам е и да
се стргш . Д о во зе га до у л аза у З оолош ки в р т на Ка-
лемегдану. И звлач е га из аутом оби ла и остављ ају
напол>у. Говоре м у да ће ускоро тата и м ам а доћи
no њ ега.
П олиција никада није расветлила ову отмицу.
И страга јо ш траје. Н ем а криминалца који je хапш ен
пре, t o k o m и после „Сабл>е“, a да није питан о отми-
ци м алог Ж ивојиновића. И сам С теф ан je неколико
пута испитиван, али није било резултата, киднапери
до данас нису ухваћени. Када су реш аване отмице
које je починио „земунски клан“, испитивани су и сви
сведоци сарадници о С теф ан овом киднаповању, али
нико о том е није знао ни реч да каже.
И з свега се мож е закључити да су у отмици
овог д етета учествовале најмањ е две особе. М ож да
и сам о њ их двојица. П остоје многе сличности са не-
ким отм и ц ам а које je починио „земунски клан“, али
има и разлика.
“Земунци" никада нису отим али децу. Додуше,
киднаповаш е овако м алог д етета виш е се у Србији
и није догодило. Затим, „земунци" никада писмено
нису комуницирали са родбином отетих, већ искл>у-
чиво мобилним телефоном.
М н ого je, међутим, виш е сличности у отмица-
м а које су почнили „зем унаци“ и С теф ан овог кид-
н аповањ а. П ре свега, начин отим ањ а, чување, слаше
м обилних картица искључиво 064 мреж е, примоп-
редаја н овц а на ауто-путу, п ретрч авањ е приликом
предаје откупа, чак и и ста м еста — С Ц „11. април“...
П осебно je интересантна блискост изм еђу отмице
С теф ан а и Вука Бајруш евића, која се поклопила у

последњ им даним а пред Вуково ослобађањ е. Сте-
ф аново пуш тањ е, као и прим опредаја откупа, чак су
одлагани један дан, као да се чекало да се заврш и
„епи зода“ са Бајруш евићем. О бе отм ице су почиње-
не око 19 часова. У исто врем е je обавл.ена и при-
м опредаја откупа за ове две отмице.
ПАРЕ ЗА ПЕТСАТИ
Драгослав В уковић
Ж рагослав Вуковић je отет 9. јануара 2001. го-

/ % дине. М есец и неш то дана после отмице де-
# « - Ж ч а к а С теф ана Ж ивојиновића, која je узбурка-
ла српску јавн ост, али и Вука Бајруш евића која ме-
дијски није пропраћена јер се за њу, осим м алог броја
људи у полицији и породице, и није знало. Како су
о нестанку д етета Лепе Брене и Бобе Ж ивојинови-
ћа брујали го тово сви медији, аналитичари српског
п одзем љ а и п озн аваоц и прилика говорили су да je
наступио нови период у организованом криминалу
Србије.
Слушајући и читајући о том е данима Драган
Вуковић, Д рагослављ ев брат, није се много двоумио,
нити je покуш авао да п реговара са отмичарима. По-
сле неколико сати сакупио je храж ених два милиона
м арака и брат м у je пуштен.
Била je то једна од оних отм ица у којима je по-
лиција у тим првим данима после киднаповањ а има-
ла одређене индиције о починиоцима, али ни ж ртве
нису биле много спремне на сарадњу. Ипак, када су
Д рагослав и Д раган Вуковић, власници лепе бен-

зинске пумпе на улазу у Ветерник код Н овог Сада,
пријавили случај новосадској полицији, м ало се ш та
тада могло учинити. Али јесте неколико месеци кас-
није, када су у П аризу ухапшени „Ф ранцузи" - Душан
С пасојевић и остали из њ еговог клана.
Н овосадски бизнисмен je нестао испред ка-
фића „Ч и зви к“ у улици С лободана Бајића, око 22
сата и тридесет минута. И заш ао je из локала и кре-
нуо ка свом џипу на паркингу. У тренутку када je ceo
и покуш ао да упали возило, приш ао му je полицајац
у униф орми и наредио да изађе. Када je то учинио,
„полицајац" га je свом силином ударио дрш ком
пиш тољ а у главу. Крв je шикнула. Следећег момен-
та притрчавају јо ш три особе, спортски обучене и
гурају га у аутомобил. Лепе му селотејп траку преко
очију и навлаче плетену капу на главу. Руке му везују
лисицама.
Кафић испред кога су отели Д рагослава Вуковића

О во je био препознатљ ив „рукопис“ „земунског

клана" код киднаповањ а, ш то ће се додатно п о тв р '
дити у осталим догађањ има.
Д рагослава одвозе у н еп ознатом правцу. П осле
неког врем ен а дају м у мобилни да зо в е брата и каже
да je отет, да отмичари траж е д ва м илиона немачких
новчаница, да не о б авеш тава полицију и да чека да
му се јави муш карац под надим ком - „В и тез“. В еза-
ног лисицама, гурају му главу ка поду аутом обила да
„не испрља седиш та јер м у из главе липти к р в“.
- Убићемо њ ега и њ егову породицу, a онда тебе
и твоје —било je п рво ш то je „В и тез" рекао Д рагану
Вуковићу када га je п озвао. - С прем и д в а милиона
м арака и чекај да ти се п он ово јави м са даљим упут-
ствим а.
Н овосађанин грозн ичаво скупл>а nape од рођа-
ка, пријатеља и кум ова, страхујући за бр атовљ ев жи-
вот. Када му се „В и тез“ јави о следећи пут, откуп je
био спреман. Ц ењ кањ а није било.
Д раган се договара са кум ом да иду заједно да
носе nape.
- Крени за Београд — било je следеће уп утство
„В и теза“.
Д раган je то и учинио. П ош ао je из Ветерни-
ка са својим кумом, у џипу. Д авн о je п рош ла поноћ,
као и неколико сати од отмице. “В и тез“ га све врем е
зове са м обилног телеф она њ еговог бр ата Д рагос-
лава. П оследњ и позив стиж е са непознатог броја и
отмичар траж и да в е за непрестано буде отворена.
- Искључи се код петље за Батајницу —наређује
„В и тез“. - Јеси ли стао? О стави таш н у са н овцем и
врати се у ауто! Продужи за Б еоград одмах. Код „Ге-
нексових кула“ чека те „п акет“.
Д раган je испунио сваки зах тев отм ичара и три

и no сата после поноћи, a пет сати од киднаповањ а,
загрлио je брата.
У тим п рви м даним а после отмице нису ниш та
пријављ ивали полицији. Али, „В и тез“ се п оново ја-
вио и траж и о јо ш napa. Видели су киднапери како
je н овосадски бизнисмен бр зо скупио два милиона,
na су мислили да м огу да узм у још . О вог пута, међу-
тим, Вуковићи одлазе у полицију. О перативци су
прикупили њ и хова сведочењ а и упутили у централу,
у Београд. И звеш тај о киднаповањ у убрзо je био на
столу радне групе „П оскок“.
Кренуло je оперативно сакупљ ањ е подата-
ка. С ве je „м ирисало" на “зем унце“. Али, није било
чврш ћих д оказа. Ипак, полиција je већ тада дош ла
до сум њ ивог вози л а, за које се нагађало да je пос-
лужило у отм ици Вуковића. „П асат“ који je учество-
в ао у отм ици био je власн и ш тво С лавка С тевано-
вића Ш умског, ком ш ије браће Симовић. К ам ере на
наплатној рам пи снимиле су п рол азак „п асата“ ка
Н о вом Саду. H a основу регистарске таблице вози л а
дош ло се до С теван овић а. И сто вози л о снимљено je
и у повратку, али овог пута без регистарски х ознака.
Било je виш е него јасн о да je у њ ем у ж ртва. Великом
брзи ном пролетели су рам пу не плаћајући друма-
рину. К ам ера je снимила и брата отетог у њ еговом
џипу, када je п рош ао наплатну рам пу носећи новац
no налогу отм ичара.
Н аредних дана, отм ице су смеш ивале једна
другу, na и није било м ного врем ен а за детаљнију
истрагу. И пак, Ш умски je означен као важ н а карика
у киднаповањ у Вуковића и чекао се погодни м ом е-
н ат за привођењ е. To се и догодило неколико месе-
ци касније. И то баш 30. априла 2001. године када

су у Ф ранцуској „пали“ С пасојевић и екипа. Чим
je п отвр д а о хапш ењ у стигла у Београд, кренула су
п ривођењ а и у престоници Србије. П рви je ухапш ен
Шумски.
П олиција га je прислуш кивала и знали су да je
у Н овом Београду код С ава центра. Т ам о je и уха-
пшен. Н ико у п рво врем е није зн ао да je пао поли-
цији у руке. У брзо je проговорио. К ада су м у предо-
чени снимци са сигурносних кам ера, направљ ени на
наплатној рам пи, „отвори о je душу“.
- Једног раног поподнева у првој половини ја-
нуара дош ла су браћа С им овић код мене —испричао
je Ш умски. - Знали су да им ам „п асат" беле боје и
траж или су га на неколико сати. З ау звр ат су ми ос-
тави ли њ ихов „голф 4 “ ако ми затр еб а вози л о. Било
ми je чудно да тр аж е мој караван, знајући колико
они добри х аутом обила возе. Д ао сам им кључеве.
Рекли су да ће га врати ти брзо, али нису. Звао сам
их сутрадан и тек онда су га довезли . Био je опран и
спољ а и изнутра. И то м и je било чудно. Чудило ме
и ш то je предњ а таблица стављ ен а позади, a задњ а
je н ам еш тен а напред. Знао сам да су их скидали, јер
сам их р азл и к о вао збо г ош тећењ а на предњ ој. Није
ми било јасн о ш та су радили са „п асатом " na сам
га детаљ но прегледао. H a поду код задњ ег седиш та
угледао сам там н у мрл>у, као да je крв. Упитао сам
Ацу С им ови ћа ш та je то, a он м и одговори: „М а,
пуши! Јебо те ауто!“ - Виш е н и ш та н исам питао.
Полиција, која je запленила ауто када je Шум-
ски ухапш ен, узела je узорке кр вави х м рљ а из њего-
вог аута, који су остали испод патоснице. Д Н К ана-
л и зом утврђено je да припада кидн апован ом Д раго-
«9 17;S7:0^tt2I 65
Снимак са рампе, одлазак и повратак „пасата

у коме je отети Драгослав
славу Вуковићу. П очело je сакупл>ан>е д о каза и већ
се увелико н ази рала кривична п ри јава п роти в „зе-
мунаца“. Ф орм ал н о су у Ф ранцуској ухапш ени због
ф алсиф иковањ а исправа, али je српска полиција
п роти в њ их увелико градила м н ого крупнији случај.
С лавку су предочени снимци са наплатне рам пе
код С таре П азове. Њ егов „пасат" београдских таб-
лица (БГ-475-978) п рош ао je у правцу Н овог Сада, 9.
јануара, тачно у 17 часова и 56 минута. И сти ауто,
али овог пута без таблица и без заустављ ањ а (иско-
ристили м ом енат када je вози ло испред њ их платило
друмарину и када je дигнута р ам п а да великом брзи-
шш&ж.
ЈШЈВј
•шШШШ
Џип у коме je Д рагоспавов брат донео новац за откуп
ном пројуре) из правца Н овог С ада ка Београду про-

ш ло je у 22 сата и 42 минута.
К ам ера je забележ ила и п р ол азак Вуковићевог
брата Д рагана. Он je наплатну рам пу у правцу Бео-
града п рош ао у два сата и 34 минута после поноћи.
Славко Стевановић je испричао пуно тога о
својим комш ијама Симовићима. Полиција га je пус-
тила после 72 сата, a против њега се припремала кри-
вична пријава за помагање учиниоцима после извр-
шеног кривичног дела. Сам о дан касније, Славкова
мајка je пријавила да су непознате особе одвеле њеног
сина у непознатом правцу. Адвокати „земунаца" и н>и-
хови пријатељи из Сурчина, који нису отпутовали за
Француску, склонили су Стевановића од полиције и
припремали се за медијску фарсу и извртањ е истине.
Ко je тип овао Д рагослава Вуковића?
С ведоци - сарадници, али и неки оптужени,
били су једногласни —Ненад Опачић из Н овог Сада.
М иладин Сувајџић - Ђ ура М утави je рекао да поуз-
дано зна да je „типовањ е одрадио Ненад Опачић и за
то je добио 500.000 м арака“.
- Био сам у Ш илеровој, код Душана Спасоје-
вића, када je дош ао Опачић, a Дућа му дао nape —ис-
причао je М утави. - Нису крили радост како je Опа-
чић добро тип овао и то за баш д ва милиона. Смејали
су ми се како ja нем ам појма, јер сам им рекао да Ву-
ковићи немају новца. Душан je рекао да je „Опачић
прави играч“.
Сувајџић je сведочио да су Вуковића отели браћа
Симовић, Владимир М илисављевић-Будала и Душан
Крсмановић, a откуп су, наравно, узели Спасојевић
и М иле Луковић-Кум. Н овац je бројан у Ш илеровој.
О ткуп je дат у различитим апоенима. М утави je ис-
причао да je С пасојевић касније гласно негодовао и

кајао се ш то je Опачићу дао пола м илиона марака,
који je одм ах п отом купио кућу и плац за бензинску
пумпу у једном од најлепш их делова Н овог С ада —на
Детелинари.
О отмици Вуковића им ао je ш та да каж е и Л>у-
биш а Буха Чуме, други сведок-сарадник:
- Ш иптар je причао код мене у кафићу како су
пребили Вуковића, како je много крварио и како су
му гурали главу на под да не прљ а седиш те. Рекао
ми je да су му узели милион м арака и да je Опачићу
дао пола. Н еколико дана касније je п он ово дош ао и
рекао да ће траж и ти јо ш napa од Вуковића. „П асат“
којим су довезли отетог Вуковића и у ком je било
пуно крви, прали су у Сурчину. Багзи je рекао да су га
јед ва опрали колико je било крви.
Д а je Ш умски био важ ан не сам о полицији, већ
много виш е „земунцим а“ сведочи и податак да je
Спасојевић из затво р а траж ио да га убију, јер je он
једини директно м огао да их повеж е са отм ицом Ву-
ковића. Чуме каже да je једног дана дош ао код њега
адвокат који je заступ ао Ш иптара и пренео му ди-
рективу.
- П оручио ти je Дућа да Ш умски м о ра да иде у
Канаду, пренео ми je поруку адвокат — испричао je
Буха. — To je значило да тр еб а да се убије. О н није
знао ш та значи кад Дућа неког ш аљ е „у Канаду", али
ja сам знао. To je значило да тр еб а да се убије, a леш
сакрије да се никад не пронађе. П оручио je да у „Ка-
наду“ тр еба да иду и Н икола Бајић и М амица. Знао
сам ш та значи име те земл>е, јер кад je н естао Ж ељко
М ихајловић, Ш иптар je говорио да je „отиш ао у Ка-
наду". С ви см о наслућивали да га je убио.
Још један од припадника „земунског клана" из-

нео je детаљ е Вуковићеве отмице, јер je и сам у том е
учествовао. Реч je о С аш и Петровићу, који je ж ивео
у Н овом Саду. И спричао je да je поменутог дана, на
улазу у Н ови Сад, код бензинске пумпе „Радун“ саче-
као бели „п асат“ и водио их кроз новосадске улице,
јер он познаје град.
- С п ровео сам их до Вуковићеве пумпе на улазу
у Ветерник —описао je П етровић. —Седели смо у ко-
лим а и чекали. Д рагослав се појавио у џипу, уш ао на
пумпу, али je брзо напустио. Кренуо je прем а граду
Ф утош ком улицом. Ja сам био у свом возилу, a ос-
тали у „пасату" H a једној раскрсници су ме п озвали
мобилним и рекли да продужим право, док су они
скренули за џипом у супротну улицу. Знам да су га
отели и одвели у Београд. Знам да су браћа Вуковић
и Опачић. били касније у сукобу због те отмице. М и-
слим да су Вуковићи знали да их je он „ти повао“.
Душан Крсмановић, један од припадника „зе-
мунског клана" који je уч ествовао у готово свакој
отмици, дао je нове детаљ е киднаповањ а Вуковића.
Н авео je да су у томе, поред њега, учествовали браћа
С им овић и Влада Будала. Неколико пута ишли су у
Н ови Сад и пратили Вуковића, али нису успели да
га отму, јер нису позн авали град. Зато су касније у то
укључили С аш у П етровића.
- Д ок см о пратили Вуковића, некада je са нам а
био и Опачић, њ егов рођени брат и С аш а П етрови ћ
— описивао je К рсмановић. — H a дан отм ице Влада
Будала се обукао као полицајац и приш ао му. Ударио
га пиш тољ ем , a онда см о ми притрчали и угурали га
у „п асат“. П етрови ћ нам je п ок азао куда да изађем о
из града. Када см о уш ли у Београд, отиш ли см о на
један недоврш ен пут који иде ка Сурчину. H a једном

делу, у сусрет су нам наиш ли С пасојевић и Луковић.
С тали смо, a они су траж или од Вуковића да зове
брата.
Драгослав Вуковић je одведен у кућу Зорана По-
вића, у непосредном комшилуку браће Симовић у Зе-
муну. Следећих неколико сати држали су га везаног у
застакљеном делу те куће у чијем je другом делу бора-
вила Повићева жена, не слутећи ш та се деш ава у ње-
ном дому.
Како je пуштен Вуковић, сведочио je Крсмановић:
- О нда нас je п озвао С пасојевић и рекао да га
вози м о до куле „Генекс" у Н овом Београду. Рекли
смо о тето м да буде м иран и да не гледа за нам а кад
будемо одлазили. Од С пасојевића сам у Ш илеровој
добио 90.000 м арака, a пола сам м орао да дам М ила-
ну Јуришићу. С ви смо били дужни и да од свог дела
дам о no 10.000 м арака Багзију.
Д рагослаљ ев брат je, пратећи инструкције „Ви-
т е за “ (М. Луковића), таш ну са новц ем остави о поред
пута на улазу у Батајницу. Ч им су се дочепали таш не
са д ва м илиона м арака, „ В и т е з “ о б авеш тава Д рагос-
л ава да му се брат налази на ауто-путу код „Генекс
куле“.
Н еш то касније пронаш ли су Д рагосл ава и ви-
дели да je сав кр вав и да им а велику посекотину на
глави.
ПУШТЕН БЕЗ ОТКУПА
М иленко Алексић
иленко Алексић, суботички бизнисмен и
М директор ф ирм е „И нтерш пед", отет je 15.

јан уара 2001. године, око 6 сати и 30 мину-
та. Н естао je на путу од свог дом а до канцеларије, на
раскрсници улица А рсенија Ч арнојевића и Сеп Ф е-
ренца. П олиција je неш то касније у двори ш ту једне
куће пронаш ла њ егов „м ерцедес Ц 320“, али од њ ега
није било ни трага. Киднапери су га пустили истог
дана око 11.50 ч асо ва у Београду.
У њ еговој отм ици уч ествовал а су браћ а Алек-
сандар и М илош Симовић, Владимир М илисављ е-
вић Будала, Душан К рсмановић, Душан С пасојевић
Ш иптар и М иле Луковић. Киднапери су исценирали
саобраћајну несрећу, тако ш то су своји м возилом ,
отпозади ударили у А лексићев „м ерцедес“. Бизнис-
мен je у р етр о ви зо р у видео да га je ударио „ауди“ са
полицијским таблиц ам а (М 60—02) и стао.
О тм ичари су притрчали и увукли га у своје во-
зило. Н ам еравал и су да м у украду и аутомобил, na
je у њ егов „м ерц едес“ ceo М илош С имовић. За то
.
врем е, Алексићу стављ ају лисице на руке, a главу

м у облепљују ш ироком селотејп траком . П реко ње
навукли су м у вунену капу и наредили да сагне главу
прем а поду. С ве врем е погнут, седео je на задњ ем
седишту. О двели су га у Београд, највероватн и је у
П овићеву кућу у Земуну.
М илош Симовић у једном тренутку губи кон-
тролу над „мерцедесом", слеће са пута и удара у ме-
талну капију куће у Ф ранкопанској улици 45, коју
руши и улеће у двориш те. Видевш и да им нем а дру-
гара, део екипе се враћ а no њ ега и великом брзином
се удаљавају ка Београду. Од центра Суботице до
наплатне рам пе испред Београда, стиж у за м ањ е од
сат времена. Толико су бр зо возили, да je Алексић
„молио бога да се слупају и тако заврш е ово мучењ е“.
Наредних неколико сати трају преговори, да
би га на крају, уплашени збо г њ еговог здравствен ог
стањ а пустили без откупа, али уз обећањ е да ће про-
дати имовину и да ће им накнадно дати три и no ми-
лиона марака.
Алексић je, како je касније испричао, осећао да
га држе у некој хали у којој je било веом а хладно. Тих
дана температура се спуш тала и десетак степени ис-
под нуле. П рво су покуш авали да га угреју ћебади-
ма, a како му je било све лош ије, имао je и срчаних
сметш и, донели су грејалицу. Био je везан лисицама
за неку шипку. Видевш и да „мож е да ум ре“ одлучи-
ли су да га пусте уз обећањ е да ће им накнадно дати
откуп.
T o k o m истраге, полиција je добила снимке са
наплатне рам пе у С тарој П азо ви на који м а се види
п рол азак „аудија караван" (БГ 482-649), a одм ах за-
ти м „аудија“ са полицијским табли ц ам а (М 60-02).
У тврђено je да су М таблице украдене у ноћи између

14. и 15. јан уара у Н о во м Београду. Скинуте су са
аута тадаш њ ег ком ан дан та и н тервентних јединица
Зиндовића. H a истој наплатној рампи, у 07.31 сати,
р еги стр о ван je п р ол азак исти х вози л а, али ка Бео-
граду.
О тм ичари са два „аудија“, (М 6 0 -0 2 и БГ 4 8 2 -6 4 9 )

одлазе у Суботицу
“Ауди кар аван “ био je реги стро ван на извесног

Д рагана, ком ш ију браће С им ови ћ из Земуна. Он je
касније испричао у полицији да пом енути ауто ни-
када није вози о, већ да je сам о дао С им ови ћим а лич-
ну карту ради регистрације.
З а други “ауди“, оперативци су им али податак
да je власн и ш тво А лексан дра С им ови ћа, да je укра-
ден у и н остр ан ству и код нас п рви пут регистрован
на осн ову ф алсиф икованих м ађарски х папира. Када
je утврђено да су докум ента лаж на, виш е га није ни
реги стровао, већ га je користио у кривичним дели-
ма, попут отм ица.
П редраг Алексић, М иленков син, пријавио je
полицији н естанак оца око 9 сати и тридесет мину-
та. До тад а су п ронаш ли њ егов слупани „мерцедес",
али није било М иленка, na су у п рви м ах помислили
да je повређен. Када га нису п ронаш ли у болници,
п озвали су полицију. И стог тренутка се посумњ ало

на отмицу.
Када се око 13.30 сати п он ово обрео у својој
кући, М иленко je описао како су га четвори ц а непо-
зн ати х м уш караца отела и, уз претњ у оружјем, угу-
рали у њ ихово возило.
T o k o m вож њ е А лексић je траж и о да м у каж у
ш та je р азло г и цил> з а такво понаш ањ е, a једини од-
говор који je добио био j e да ће му њ ихов „ш еф све
објаснити". С ећа се да су после н еш то виш е од сат
вож њ е уш ли у неко двори ш те, јер се чуло отвараш е
капије. С ве вр ем е м у прете, као и њ еговој породици.
П овратак „аудија“ са отмичарима и отетим Алексићем
Д етаљ но му описују ш та све поседује, адресе, која

кола вози, ш та м у раде деца, супруга, родитељи...
С тављ ају м у до знањ а да знају све о њ ему и на тај
начин га додатно притискају да скупи новац.
П ричали су м у да су га прати ли три м есец а и
да знају све о њему. Д а би га уверили у и сти н и то ст
сво ји х речи, почели су да м у н абрајају п осл овн е
кон такте, кад je са ким р а зго вар ао , n a чак и как-
ве су њ егове политичке оријентације... С ве га je то
увери ло да није реч о ам атери м а, већ о групи која
се д о б р о п р и п р ем ал а за отмицу. И пак, једну ствар
нису знали. А лекси ћ за и с т а није и м ао толи ко napa,
он није био власн и к „И н терш п еда" већ сам о ди-

ректор.
Киднапери су одм ах изнели свој зах тев —десет
милиона м арака у кешу. А лексић je у неверици од-
махнуо руком и рекао да он те nape нема.
Тада упознаје „ш еф а“ додуш е сам о њ егов глас.
П реговори трају. Н о ва понуда отм и чара гласи да ње-
гов и ж и воти њ егове породице вреде пет милиона
немачких новчаница. Терају га да ступи у контакт
са своји м зам ен и ком у „И нтерш педу" у С уботици и
траж и новац.
О тети п оново м оли отм и чаре да га пусте и ис-
тиче да нити он, нити њ егов зам еник, али ни фирма,
немају толику готовину, нити je зам ен и к овлаш ћен
да те nape диже, чак и ако би их било на рачуну.
П ретњ е се п оош травају:
- Убићемо ти децу, a тебе остави ти у ж и воту —
била je најчеш ћа реченица киднапера.
Хладноћа, али и схрес чине своје. Алексићу je
све лош ије. О тм и чари м а није свеједно. П лаш е се да
ће им ж р тва ум рети. О н се ж али на гуш ењ е у груди-
ма. Следи н ова понуда:
- П уш там о те за три м илиона м арака.
А лексић н епрестан о пон ављ а да су погреш или,
да он нем а napa...
В идећи д а од „п о сл а “ неће би ти н и ш та, је р je
ж р т в и у је д н о м тр е н у тк у п о зл и л о , д о го в ар ају се да
га пусте, али д а и м н о в а ц и сп л ати з а д есет дана.
О д М и л ен к а у зи м ају б р о је в е те л е ф о н а ш егови х
си н о ва, кућни, у ф и рм и , n a чак и бр ој м о би л н о г
тел еф о н а њ его во г зам е н и к а. Рекли су м у д а ће м у
у м еђ у вр ем ен у ја в и т и и н а који начин д а и м дос-
т а в и nape.
Убацују га везан ог у кола и остављ ају на ау-

то-путу и зм еђу С ава центра и „Генексових кула“ у
Н овом Београду. Скидају му лисице, п овез са очију,
враћају личне ствари, мобилни, кључеве од кола...
Н аређују м у да не о твар а очи док не буде сигуран да
су отиш ли, да не о б авеш тава полицију... С в а упут-
с т в а „зачињ ена" су п ретњ ам а да ће му, у супротном,
побити породицу.
А лексић окреће м обилним телеф он ом сина и
тр аж и да дође no њега. П редраг, м еђутим, желећи
да м у отац ш то пре буде на сигурном, зо в е прија-
тел>а ад во к ата у Београду и м оли га да иде no Ми~
ленка и да га д о ве зе у Суботицу. Ч и м je сти гао кући,
п о зв ан а je лекарска екипа да га прегледа. Д октор je
к о н сх ато вао јак стрес, и зузетн о ви сок п ритисак и
тахикардију. Tor поподнева није м огао зб о г зд рав-
ствен ог стањ а детаљ није да говори о киднаповањ у.
О тм и чаре je описао као младиће са сунчаним нао-
чари м а и плетеним кап ам а на глави.
О но ш то je зап реп асти л о оперативц е М У П
С рби је je убеђењ е М иленка А лексића да га je оте-
ла полиција, тачније неко од припадника суботичке
полиције. Тих месеци пред киднаповањ е, овај су-
ботички бизнисм ен je им ао п роб л ем а са инспекто-
рим а за привредни криминал. Н ису м у избијали из
ф ирм е, „чеш љ али" су докум ентацију и зн о ва, иако
н еп рави лн ости бар до тад а нису нашли... П осете су
уп ркос то м е биле свакодневне, иако je он био по-
зн ат no сарадњ и, na чак и пом агањ у суботичкој по-
лицији, али и централи у Београду.
Њ егову р езер ви сан о ст п рем а инспекторим а
који су п ок уш авали да открију ко га je киднаповао,
нису прекинули ни телеф онски п ози ви отм ичара,
који су уследили о сам дана касније. Т раж или су но-

вац, a он je н астави о да их убеђује да нем а. Знајући
да je болестан, у ш та су се и сам и уверили оног дана
када су га отели, киднапери су п ри стали и на далеко
мањ у суму (150.000 м арака), na чак и на то да новац
донесе неко други, a не он.
Како су позиви постали свакодневни, Алексић
je посредством неких пријатеља одлучио да м у при-
падници М УП „помогну“ да сакупи новац, тачније да
„намести" отмичаре, како би ови били идентифико-
вани и ухваћени. Алексићев стр ах je, међутим, био
све већи. Био je убеђен у ум еш аност суботичке поли-
ције у цео догађај. О дбио je сарадњу са оперативцима
из Београда, спаковао ствари и са породицом отпу-
товао у М ађарску. Тамо je провео наредне месеце.
О перативц и М УП , no д о го вор у са А лексићем,
прислуш кују њ егов м оби лн и телеф он (063/505-
XX X ) на који се јављ ају отм ичари.
Д ана 27. јан уара 2001. године, у периоду од
осам н аест до д еветн аест ч асова, отм и чари у виш е
н авр ата п ози вају А лексића, п р ете и н аговарају да
до тад а прикупљени н овац (200.000 м арака) донесе
или пош аљ е no н еком у Београд.
П ози в у 18.05: О тм и чар (б азн а стан и ц а Земун)
оптуж ује А лексића да му je био за у зе т телеф он и
п ита ш та je одлучио. А лексић каж е да није успео да
набави траж ен и н овац (три м илиона м арака), да je
траж и о п озајм и ц у од о сам бан ака и да ни ш та није
добио. П он ављ а да ф и рм а није њ егово власн и ш тво
и да je нем оћан виш е да набави. О тм и чар п и та ко-
лико им а новца. О д го вара да и м а ран ије спремљ е-
них 70.000 м арака и да je п озајм и о и звесн у коли-
чину, тако да поседује 200.000 м арака. О тм и чару je
м ало, п рети и каж е да ће се јав и ти за д ва минута.

А лексић га убеђује да тр е б а д а м у верује јер виш е
н овц а не м ож е да н абави и да ће отићи до П алића и
бац и ти телеф он, na ш та год са њ им да буде.
П ози в у 18.12: О тм ичар о б а в е ш та в а А лексића
да се чуо са „ш еф о м “ и да су се договори ли да им ве-
черас да ти х 200.000 м арака, a о статак да припрем и
за ш ест месеци. А лексић и дал>е тврд и да не м ож е
п ри бави ти толики новац, a отм ичар га опом ињ е да
je он твр д и о да м ож е да у зм е н овац из ф ирм е („Ин-
терш пед"), a да то неће нико зн ати оси м ако се теле-
ф они не прислушкују. А лексић каж е да није никоме
р екао з а њ егов п роблем и да се плаш и да он лично
донесе н овац у Београд. О тм и чар м у препоручује да
у зм е син овљ ев ауто, телеф он са карти ц ом 064 и да
ће га они н аводи ти где да о стави новац. А лексић
твр д и да он никада није узи м ао туђи новац, да му
je у ф ирм и полиција no п ри вредн ом криминалу и
да се плаш и да ће га они убити. О тм и чар га убеђује
да не брине за свој ж и вот ако се држ и д о го вор а и да
случајно не н ам еш та са полицијом.
П ози в у 18.19: О тм и чар поручује А лексићу
да се не игра са њ им а и да га неће спасити њ егови
полицијски генерали, да се спрем и и крене на пут
са скупљ еним н овцем у који не см е да стави ода-
ш иљач, да нем а чега да се плаш и ако није у дослуху
са полицијом.
П ози в у 18.25: О тм и чар му поручује да нађе
неког свог радника у кога им а п оверењ е и да м у да
ауто, телеф он и н овац и да м у не говори ш та носи,
a да та о со б а крене ка Београду. О ни нем ају нам е-
р е никога да убију и да т р е б а да им верује, јер су
проф еси оналц и који се озбиљ н о баве ови м послом .
А лексић га убеђује да м у je лекар забран и о вож њ у

због лош ег срца и да je он био „лош ти п “, да им je
неко погреш н о рекао да им а велики н овац и да их
je слагао. О тм ичар м у поручује да реш и кога ће да
пош аљ е и да ће га звати за 30 м инута.
П озив у 19.03: Отмичар прети, назива Алексића
преварантом, каже да je могао спремити новац и на-
ређује му да седне у такси и крене за Београд, a он ће
му се јавити са упутством. Ако то не уради, од сутра
je друга прича. Отмичар понавља да Алексић случајно
не јавља полицији, a на примедбе да ће га они убити и
да ће понети пиштољ, уверава га да га нико неће дира-
ти, нека само донесе новац и интересује се за колико
времена ће кренути на пут. Каже им да му треба мало
времена да се спреми и да нађе такси. Отмичар му го-
вори да ће га звати за један сат.
Алексић у страху и неповерењу у полицију, од-

лучује да искључи телефон. Te вечери окупља своју по-
родицу и бежи у Мађарску.
Како су се отмичари „досетили" да отму Але-
ксића?
Неко их je, no свему судећи, жаргонски речено
„навукао". Мислили су да je он, попут Бојане Бајру-
шевић, власник фри-шопова. Он, као ш то je већ по-
менуто, није био власник, већ директор фирме која
je држала фри-шоп на Келебији. Неко je, међутим, ту
чињеницу намерно или случајно „заборавио“ да каже
Спасојевићу и друштву.
Постоје две верзије ко га je „типовао“ код „зему-
наца“. Према једној, то je био извесни Л аза из Суботи-
це, a no другој, лично М илорад Улемек Легија. Обоји-
цу, међутим, повезује исти човек - Дејан Миленковић
Багзи, na се не искључује могућност да je он, желећи да

се додвори Спасојевићу, убацио Алексића у игру.
Ш та су о овој отмици испричали сведоци - са-
радници и неки од оптужених?
Душан К рсмановић je рецимо испричао да je
Легија инсистирао код Душана Спасојевића да се
отме Алексић, јер има „пуно пара“. Захваљујући овом
припаднику „земунског клана“ сазнало се да су у „ау-
дију каравану" били М илан Јуришић Јуре и Дуле Кр-
смановић, док су у другом „аудију“ са М таблицама,
које су иначе украдене те ноћи у Н овом Београду, у
булевару М ихајла Пупина код броја 20, били Багзи,
браћа С им овић и Владимир М илисављевић Будала.
О ва последњ а четворка je и отела Алексића, после
исценираног судара.
- Јуре и ja смо ишли испред њих, како бисмо их
обавеш тавали ако наиђе полиција —испричао je Крс-
мановић. - Држали смо га код П овића у гаражи. Једва
смо м у ставили лисице на руке, јаке je конституције.
Иако није учествовао у киднаповањ има, захваљујући
хвалисаш у Душана Спасојевића, Лзубиша Буха Чуме
je знао многе детаљ е о многим отмицама и први je
то испричао полицији. Он je поновио да му je Спа-
сојевић код н>ега у кафићу у Котобањи, рекао да je
Легија нам естио Алексића уз опис да у Суботици по-
стоји „страш ан тип, стр ава човек, који има неколико
ф ри-ш опова, пун je napa, јер je трговао цигаретама".
- Спасојевић се увек смејао када je говорио о тој
отмици —сведочио je Чуме. - Увек би напоменуо како
je Алексић носио беле чарапе, и умирао би од смеха.
Ш иптар je говорио и како им je Алексић понављао да
м огу да га убију, али да он те nape нема. Сећам се да су
кренули од три милиона марака, спустили на 300.000,
a онда je испало „дај ш та даш “. М орали су да га пусте

јер, како je Ш иптар рекао, „сам о ш то нам није ум ро“
Никада „земунци" од Алексића нису наплатили
ни динар на име откупа. Када су после неколико ме-
сеци испоручени из Француске, a били су сумњичени
и за ово киднаповање, Чуме je покуш авао да орга-
низује сведочеше М иленка Алексића, како би Шип-
тар и друш тво ш то пре изаш ли из притвора.
Алексић верује да су га типовали „Л аза и Бурен-
це“ који су и учествовали у праћењу, јер су Багзијеви
другари. С матра да су умешани и Брацановић и Легија.
Иако je био директор, понаш ао се као власник
фирме, у оквиру које су били и хотел, ресторан, ерге-
ла липицанера... Возио je скупе аутомобиле и сви су
миелили да има много napa.
Присећајући се отмице, Алексић je много кас-
није испричао како су се отмичари играли са њим
руског рулета и прислањали му пиш тољ уз главу, no-
мињали децу... П ош то je пуштен, побегао je у М ађарс-
ку на неколико недеља. Када се вратио у земљу —при-
тајио се.
Киднапери се виш е нису јавили.
Данас сматра да je у њ егову отмицу био умешан
тадаш њ и вр х суботичке полиције, посебно због б л и о
кости са Брацановићем, који je једно врем е био шеф
центра Држ авне безбедности у том граду. Каже да je
могао да сакупи 150.000 м арака и да им да, али није
могао целу ситуацију психички да поднесе. П обацао
je телефоне, спаковао се и отиш ао. He каје се ш то je
одбио сарадњ у са полицијом.
Оно ш то je тада преж ивела њ егова породица,
оставило je трага, тако да се, како каже, никада нису
опоравили.
СПОБОДА HA РЕЧ
Светозар О брадовић
a Н овосад ск ом путу код Земун П ољ а, 30. ја-
H нуара 2001. године, о тет je С ве то зар О бра-

дови ћ (1973), Р ом из П ож аревц а. С ценарио
je био исти као и код ки дн ап овањ а Суботичанина
М иленка А лексића —исценирана je саобраћајн а не-
згода. Д ок je у сво м „Б М В “ пож аревачки х таблица,
са јо ш двоји ц ом пријател>а стајао на семаф ору, от-
п озади га je ударио аутом обил.
У сад а већ чувен ом „п асату" (БГ 484-200) били
су Душан С пасојевић, М иле А уковић Кум, браћа
М и лош и А лександар С и м ови ћ и Владим ир М или-
сављ еви ћ Будала. О вај аутом оби л био je ф иктивно
р еги стр о ван на и звесн у Емину, док je ствар н и влас-
ник био М илисављ евић. И з аутом оби ла су извукли
О бр ад ови ћ а и no већ оп р о б ан о м и уигран ом рецеп-
ту, главу м у облепили ш и р оком селотејп траком , a
п ото м н ам акли плетену капу. В езал и су га лисицама
и одвели у н еп озн атом правцу. Њ егове сапутнике -
Д рагиш у Вељ ковића и Зо р ан а Јован ови ћ а остави ли
су на ауто-путу.
П озван а je полиција, a двојица сведока су ис-

причала да су им пријатеља отела „маскирана лица“
наоружана аутом атским пуш кама и пиш тољ има. За
то врем е, отмичари су п реговарали са О брадовићем.
Тражили су му пола милиона м арака. Рекао je да
нема napa, али да ће продати кућу и да ће им нак-
надно дати. И з неког разлога, као и код Алексића,
пристали су на ову „комбинацију". Пустили су га 31.
јануара око 2 сата и 30 минута. О слобођен je код рес-
торан а „С теко“, у близини М остарске петље, на ау-
то-путу Београд —Ниш.
О брадовић je 30. јануара, око девет сати ујутру,
кренуо из П ож аревца за Суботицу да купи аутомо-
бил. Д а му помогну у одабиру, кренула су и двојица
другара. H a основу снимака са наплатне рам пе код
Старе П азове, види се да je „Б М В“ пож аревачких таб-
лица (15-04) прош ао ка Суботици у 11.25 сати. Три
минута касније, кам ера на рампи je регистровала и
пролазак „пасата" београдске регистрације (484-200)
у истом правцу.
ll.'S?-; ; Д5 l& k liš
кдч u -c .-t
О брадовић одлази за Суботицу, аутом обилом м а рке„Б М В “, a

прати га „пасат“ Владе Будале
Полицији није требало дуго да сабере два и два.

Видело се из снимака да су га пратили до Суботице и
назад. Тек када се смркло - отели су га. Тада им се „на-

местио“.
К ам ере су регистровале пролазак „ Б М В “ у 16.50
сати, a минут касније и „пасата“ ка Београду. П росто
je невероватно да О брадовић, али ни њ егови сапут-
ници, нису уочили поменуто возило које им je ско-
„Пасат“ БГ
4 8 4 -2 0 0 прати
О брадовићев
„БМ В“ при
повратку из
Суботице
po „дисало“ за вратом . С ам о десетак минута касније,

П ож аревљанин je отет.
Београдска полиција je исте вечери имала инфор-
мације о киднаповању. Када je пуштен, негде пред зору,
оперативци су покушали да разговарају са њим. Био je,
као и Алексић, доста резервисан. И он je био убеђен да
су га отели полицајци.
- Имали су полицијске униформе, a чула се и мо-
торола - описивао je Обрадовић отмичаре. - Причали
су са мном као да су полицајци, a ja лопов. Држали су
ме у „марици“.
Из плавог комбија - полицијске „марице“, 0 6 -
радовић je и пуштен на слободу. Оперативци су, при-
слушкујући разговоре „земунаца“, имали сазнања да
поседују „марицу" за коју су користили израз „оно ве-
лико“. Чуло се чак и то да су рекли да „то велико“ могу
само једном да користе и никада више. Интересант-

но je да се никада није открило откуд им плави поли-
цијски комби.
О брадови ћ je био им пресиониран „њ иховом
снагом". П ристајао je на све ш то су отмичари тра-
ж и а и . Тукли су га, психички м алтретирали и застр а-
ш ивали. H a крају су се договорили да буду у сталном

телеф он ском кон такту и кад сакупи nape, да им дос-
тави. Знали су све о њ еговом креташу, пљачки мин-
хенске банке...
У п рво врем е, О брадови ћ je попут Алексића,
пристао да сарађује са полицијом, na чак и да „на-
м ести " отмичаре. Ипак, све врем е je одуговлачио са
п реузим ањ ем napa и коначним д оговором о „испла-
ти “. H a крају je искрено рекао оперативцим а:
- С вак а в ам а част момци. Ви сте добри л>уди,
видим да хоћете да ми пом огнете, али ови су много
јачи од вас!
О ткуд идеја „земунцима" да отм у овог Рома?
И з свега ш то се сазнало било je евидентно да га
je „типовао" М лађан М ићић П ацов, вођа једне од по-
ж аревачких криминалних група, која je у Браничевс-
ком округу била и сп остава „земунског клана“. П ацов
и њ егова екипа трговали су наркотицима, чинили
р азбојн и ш тва, крали аутомобиле... Знали су и причу
да je О брадовић ојадио једну немачку банку за виш е
од милион марака, али и 15 килограма злата.
О брадови ћ je, под им еном Н ебојш а Берићето-
вић, био запослен као возач-курир у Дојче банци на
м инхенском аеродрому. П ред крај радног врем ена,
28. јуна 2000. године, из сеф а je узео новац и злато
и п обегао у П ож аревац. У свом селу Влаш ки До, на-
п рави о je велелепну кућу.
Ц ео случај се врло бр зо прочуо у пож аревачком

крају, a сум њ а се да je П ацов „надувао“ цифру коју
je украо О брадовић, како би С пасојевић а „навукао"
да га отм е. И раније су покуш авали да га киднапују.
Т ребало je да буде „дигнут“ у П ож аревц у месец дана
раније, али je „пац овска екипа" н аправи ла пропуст.
Н ису знали како изгледа. У једн ом м ом ен ту умало
нису отели О брадови ћ евог другара Звон ка Тодоро-
вића, јер je био у њ еговим колима. Видевш и неспо-
собн ост своји х пож аревачких „војника“, С пасојевић
je одлучио да узм е „ствар у своје руке“.
Tor 30. јан уара, овај П ож аревљ ан и н им ао je
„п ратш у“ од сво г гр ад а до Б еоград а. Био je под
будним o k o m М ићи ћеве екипе, a код Б ео град а су
га п реузели „земунци". И ако je обећ ао да ће им
исплатити 500.000 м ар ака, неколико дан а касније
je п об егао у Италију, где je и ухап ш ен у Б ари ју no
м еђународној потерници, зб о г пљ ачке банке.
Верује се да je О брад ови ћ и заб р ао пре предају
и робију, него да п он ово допадне ш ак а „земунцима".
К арабиш ери су га ухапсили 5. ф еб руара 2001. годи-
не и у б р зо je екстради ран у Немачку. Суђено м у je у
Ердингу, у Н емачкој, и 1. августа 2001. године, прог-
лаш ен je к ри ви м и доби о две године и три м есеца
затво р а. И н тересан тн о je да м у je суђено као Све-
то за р у Берићетовићу. Било je то већ треће име које
се појавл>ивало у случају ово г п ож аревачког Рома.
Једно вр ем е je кори сти о и им е Н ебо јш а Ракић.
О си м д и ректн и х учесника отм иц е, м ало ко од
о стал и х „зем ун ац а" je зн ао о киднаповањ у. Л>убиша
Буха Ч ум е je н еш то начуо, али није и м ао кон кретна
сазн ањ а. Н еш то виш е п од атак а о то м догађају ис-
причао je С аш а П етрови ћ , н о во сад ск и припадник
клана, који je си лом прилика и м ао одређену улогу

у о во м случају.
- П ратио сам О брадови ћа црвеним „голф ом "
од прве „Родић“ пумпе код С уботице до Н овог С ада
— испричао je П етровић. - С им овићи и остали су
мислили да их je О брадови ћ „п ровалио" у С уботи-
ци. А лександар С им ови ћ и Влада Будала су били у
„аудију" и на поменутој пумпи ми п оказали „Б М В “ и
О брадовића. П осле Н овог С ада, „пратњ у“ су п оново
преузели А ц а и Будала.
У ЛАНЦИМА HA САЛАШУ
Д уш ко Крстовић
ву отм ицу нису починили припадници „зе-
О мунског клана“. И пак, догодила се баш у

вр ем е када су они увелико припремали сво-
је највеће ударе и киднаповањ е богати х бизнисмена,
пре свих М и росл ава М иш ковића. У то м затиш ју, по-
сле бурног јануара, када се на њ и ховом удару наш ло
неколико људи, неки други криминалци, поучени
њ иховим прим ером , досетили су се како да на брзи-
ну зарад е новац.
О тм и ц а Душка К рстови ћ а ући ће у уцбенике
за обуку криминалистичких полицајаца, јер je то
усамљ ени прим ер из полицијске праксе да отетог
оперативци, после виш едневног рада, пронађу на
забачен ом салаш у везан ог ланцима и ослободе из
руку отм ичара.
К рстовићи су чувена ф ам илија из Зете, од-
носно Голубоваца код П одгорице. Три брата, Гојко,
Будимир Будо и Душан Душко, били су познати no
уво зу и продаји јуж ног воћ а на велико јо ш у врем е
некадаш њ е Југославије. И данас се високо котирају
у балканским пословн им круговим а, јер јужним

воћем снабдевају не сам о Ц рну Гору и Србију, већ и
Х рватску, Босну и Херцеговину... С аградили су у Бе-
ограду и П одгорици велике хладњ аче за д озревањ е
воћа, м ахом банана.
Главни у о во м бизнису je Будимир, док му
највиш е п ом аж е Гојко. Душко je од све браће онај
који je позн ати ји no „лагоднијем ж и во ту “, него no
п ословн им успесим а. В ер о ватн о je он због тога и
био најлакш а м ета за отм ичаре. Н еколико месеци
пре кидн аповањ а, брутално je претучен Будо Кр-
стовић. Н ан ете су м у теш ке телесне повреде (уда-
ран бејзб ол палицом и дрш ком п иш тољ а no глави)
испред њ еговог стан а у Београду, у Булевару краљ а
А лександра.
К рстови ћи су тај догађај везал и за покушај
изнуђи вањ а 300.000 м арака. О вај н овац, од њих су
траж или неки црногорски м аф и јаш и на приврем е-
ном раду у Београду. Будо je одбио да плати и убрзо
je звер ск и прем лаћен. К ада je о тет Душко, К рсто-
вићи су о в а д ва догађаја тесно п о везал и и мислили
су да je реч о истој екипи. Касније ће се и спостави-
ти да п рем лаћ и вањ е Буде и отм и ц а Душка немају
директне в езе једно са другим.
У М У П С рбије, у К н еза М и л ош а 101, 19. мар-
та пре подне, код С ретен а Лукића сти ж у П редраг
С аш а Д аниловић, п рослављ ен и српски кош аркаш ,
и Душко Вујош евић, п озн ати спортски радник и
тренер кош аркаш ког клуба П арти зан . Они су прија-
тел>и, a Вујош евић и кум са К рстови ћи м а.
Било je п рем ало чињ еница које су оперативци
„П оскока" успели да сазн ају из приче двојице спор-
ти ста које je овај догађај очигледно п отресао. На-
изм енично су говори ли о Будином прем лаћивањ у

и отм ици Душка, тако да инспектори у једн ом тре-
нутку нису знали ни ко je киднапован, a ко тучен, ко
je ком е кум, a ко брат...
П осле сат вр ем ен а конф узног р азго во р а, и зл аз
je п отраж ен на трећој стран и — п о зван а je Зорица,
Будим ирова супруга. О бјасн ила je да je њен муж у
Јужној А м ерици, где организује н абавку и транс-
п ор т воћа. H a тр е зв ен и см ирен начин објасн ила je
да je t o k o m ноћи у Н о во м Саду о тет најм лађи брат,
њен девер Душко, и да су отм ичари звал и најста-
ријег Гојка у П одгорици и траж или откуп —три и no
м илиона м ар ака у ро ку од 48 сати.
П олиција je у б р зо почела да р асветљ ава до-
гађај. Душко К рстови ћ je д опутовао из П одгорице
седам н аестог м арта. H a аерод ром у у Сурчину са-
чекао га je пријатељ С а в а Дожић. Њ егови м белим
„гол ф ом “ од лазе у Н ови Сад. Ту ноћ, као и наредни
дан п ровод е no н о восад ски м р есторан и м а, кафићи-
м а и локалим а... К рстови ћ je све вр ем е окруж ен ве-
ликим бр ојем пријатељ а и познаника.
К рстови ћ je о тет испред м о тел а „Џ ет сет“ око
д ва сата и 40 м инута рано ујутро. Д ок je са Дожиће-
вом пријатељ ицом Д анијелом паркирао „голф “ који
му je Д ож ић о стави о на располагањ е, са обе стран е
вози л а м у п ри л азе непознати м уш карци. Један je
наоруж ан аутом атском пуш ком, други пиш тољ ем .
П редстављ ају се као специјалци М УП С рби је -
„К обре“. О ва јединица, иначе, није у саставу поли-
ције већ војске, али то ж р тва не зна. Траж е „дрогу и
оруж је“ a зати м му везују руке лиси ц ам а и стављ ају
га на задњ е седиш те „голф а“. З ахтевају да све врем е
држи главу на поду испред седиш та.
Један од отм ичара седа у „голф “ и вози ван гра-

да. С тају у близини неких њ ива. T o k o m вож њ е, у јед-
ном тренутку, отмичар некоме радио в езо м и поли-
цијским речником јавл>а:
- Заврш или смо посао. Враћамо се у базу.
H a периферији Н овог С ада чека их друго возило.
О тмичар уз помоћ саучесника (никада није откривен
идентитет овог човека) извлачи Крстовића из „голфа"
и гурају га у гепек „аудија". Девојци узимају мобилни
телефон и кожни мантил. Враћају je у Нови Сад и ос-
тављ ају у „голфу", у Видовданском насел>у. Киднапер
joj прети да се не миче и да не предузима ништа, као и
да о целом догађају не обавеш тава полицију.
У међувремену, отмичари већ три пута зову Гојка
Крстовића у Подгорицу. П ретњ а je јасна:
- Исећи ћемо га на комаде и послати га теби у
Црну Гору, уколико у року од 48 сати не спремиш три
и no милиона марака.
Крстовићеву отмицу организовали су бивши
припадници М УП Србије, браћа Зоран и Горан П. Ди-
ректни саучесник им je био М илорад Р., док je „типер“,
no свему ш то се зна, био И вица М. комшија породи-
це Крстовић у Голубовцима. И вица М. je био тај који
je рекао да Крстовићи имају napa, a као сусед знао je
д оста о њ иховом креташу.
О свему je обавеш тавао браћу Зорана и Горана.
Д оговор je био да откуп поделе на три једнака дела.
Преко своје родбине, И вица je сазнао када комшија
Душко долази у Београд. Tor 17. марта, са отмича-
рима, браћом из Апатина, уочио je Крстовића кога
je пријатељ Дожић чекао на београдском аеродрому.
Душко je ceo у Дожићев „голф“ и кренули су за Нови
Сад. И вица je био у свом белом „јагуару". Све врем е
je пратио „голф“ и обавеш тавао ортаке, који су били

у „БМ В“, о кретању Крстовића и њ еговог пријатеља
Дожића. У једном тренутку Дожић je чак приметио да
за њима иде „јагуар" и о томе обавестио Душка, али je
овај само одмахнуо руком.
Све врем е док je Крстовић лудовао no новосад-
ским локалима - имао je пратњу. H a њ ега су будно
мотрила браћа отмичари. Како je увек био окружен
буљуком људи, отмица je одгађана. Наредне вечери
поновила се иста прича. H a крају je одлучено —напра-
виће му сачекушу код „Џ ет сета“ јер ће кад-тад морати
да дође на спавање. Тако je и учињено. Чим се појавио
у „голфу“ са Данијелом, са сваке стране возила при-
лази no један брат. П редстављају се као полицајци и
наређују да изађу из возила.
- Дајте оружје и дрогу —гласило je наређење.
Уследило je „хапшење". Крстовићу лисицама
везују руке и гурају га на задњ е седиште „голфа“. Го-
ран je ceo на возачко, a Зоран на сувозачко седиште и
уперио оружје у двоје отетих. О длазе до њива, између
Новог С ада и Србобрана. Ту Крстовићу стављају капу
на главу и гурају га у гепек аутомобила који je тог тре-
нутка пристигао. Ta трећа особа која je возила „ауди“
никада није идентификована. Горан поново седа за
волан „голфа“ и Данијелу враћа у Н ови Сад и остављ а
у возилу у насељу „Видовдан".
“Ауди“ са Крстовићем, преко Врбаса, Куле и
Апахина стиже до једног салаш а на самој граници
са Х рватском . О тетом дају телефон и наређују да се
јави Дожићу и да му каже да м ора хитно да отпутује
за Београд са пријатељима. У међувремену, ослобође-
на Данијела зове Душка, али joj он одговара да ће се
„чути касније“
Отмичари у исто време позивају М илорада и тра-

же да одмах дође. Обећавају му новац ако отетог буде
добро чувао. Сва тројица убацују Крстовића у трактор-
ску корпу (којом се најчешће превози стока) и преба-
цују на Карлов салаш. До те усамљене куће у атару из-
међу Апатина и села Рибарева, тешко je доћи обичним
возилима. Заглављују се и џипови, na je најсигурнији
превоз —трактор. Чим су стигли у склониште —отетог
везују лисицама и ланцима и све то закл>учавају са три
катанца. Ha глави све време има плетену капу.
„Карлов салаш“ у коме су држ али отетог
С времена на врем е га ударају no глави. У једном

тренутку, док су текли преговори око откупа, чак му
кажу:
- Браћа не маре за тебе.
Хранили су га сам о неким кексом и давали мало
воде.
Следећег дана долази један од браће и доноси им
храну, a Милораду и оружје. Све време док траје ова
драма, Горан П. зове Гојка Крстовића, прети и тражи
nape. Наређује му да спреми пасош за њега и Душка, јер

би „размена могла да буде обављена у иностранству".
Отмичар: - Спреми новац u пасоше, т в о ј u бра~
товљ ев, u дођи у ју тр о у БеоГрад у д е в е т с а т и . Колико
си спремио крупних новчаница?
Гојко: - O k o 400.000 - 450.000 немам j a више.
Одакле ми људи толико новца, ige g a ia донесем“ .
Отмичар: - Данас ћемо му одсећи руку и послати
je ако не донесеш тих 450.000 марака. Немој полицију
да зовеш и да je мешаш у ово.
Следи ново мучење породице. Преко мобилног

телефона (063/850-2ХХХ) пуштају снимак Душковог
вапаја:
- He моГу виш е g a издрж им oso. Сломили су ми
руку. С п а ш а в а јт е м е браћо!
Гојко К рстовић после овог преклињ ањ а траж и

од киднапера да се чује са братом, али они то одбијају.
Следећег дана уцене се настављају.
Ч етврти позив отмичара био je јасан:
- A k o данас не исплатите, биће убијен.
У н аставку разго во р а следи упутство:
Отмичар: - Буди д ан ас у 16 часова у ваш ем сШа-
ну у БеоГраду, преко п у т а п о ш т е .
Гојко: - П а, како g a с т т н е м . J a сам у ПодГорици,
како g a сШшнем до БеоГрада до чеШири саШа.
Отмичар: - И м аш ави о н у 08.45 з а Seolpag. Буди
у с т а н у у 22.30 с а т и . M u ћемо Ши ја в и т и илШа даљ е
g a рад и ш .
К р сто в и ћ je о сл о б о ђ е н 24. ап р и л а 2001. го-

дине. П р он аш л и су га п ри п адн и ци М У П С рби је и
о б р е о се н а сл о б о д и б е з п л аћ ањ а о тк у п а. Д етаљ н о
je о п и сао ш т а м у се д е ш ав ал о п р е тх о д н и х д ан а -
к ак о су га в е за л и л и си ц ам а и како je с а д в а л ан ц а с
к атан ц и м а н а р у к ам а и н о га м а с ве в р е м е л еж ао на
каучу у згр ч ен о м полож ају, п р ек р и ве н с та р и м јо р -
ган о м . К ап у м у н и су скидали. Р екао je д а м у je М и-
л о р ад м а си р а о утрнуле руке и п о м агао да о б ав љ а
ф и зи о л о ш к е п о тр еб е. К л о зе т м у je би ла н ек а ш ер-
па. Н и з а тр ен м у н и су ски дали о ко ве. М о р а о je и
д а сн и м а п оруке з а сво ју п ор о д и ц у н а дш стаф он,
које би касн и је о тм и ч ари п у ш тал и п р ек о м о б и л -
ног тел еф он а.
— И згу б и о сам свак у наду д а ће м е ико п ро-
н аћи и сп аси ти . Н и сам о сећ ао глад и ж еђ, н и сам
и м ао сн аге д а се п ом ер и м . Р екао с ам ч увару: уби те
м е ти хо и и зн ен ад а да не о сети м ! H e зн ам који je
био дан и к о је вр ем е. Ч уо с ам буку, п ом и сл и о сам :
О перативци „П оскока“ са оспобођеним Крстовићем
ево их, д ош л и су д а м е убију. Н еко м е згр а б и о з а

р а м ен а и скинуо капуљачу. У м есто пуцњ а, чуо сам
глас: ж и в je и д о б р о je, м и см о полиција!
П осле о сл о б ађ ањ а о д вед ен je у апати нски
д о м зд р ављ а, где je прегледан . Ф и зи ч к и je био у
реду, о си м ш то je „м ал о дехидрирао".
Ујутру, 25. м а р т а око д е в е т ч асо ва, п о зв а о сам
Д уш ковог б р ата Гојка К р сто ви ћ а. О н je био изне-
нађен кад а je у м е сто о тм и ч ар а чуо и н сп ек то р а:
- Ж ив je! Б езбед ан ! У н аш и м je рукам а!
Гојко je к р атк о о д го во р и о :
- Х в а л а ти б р ате од срца!
Горан П. je касн и је и сп р и чао п олици ји да je
К р сто в и ћ а „т и п о в а о “ И ви ц а М . Ц елу о р ган и зац и ју
о тм и ц е „п р еу зео " je на себе, ш ти тећ и на тај начин
б р ат а З о р ан а, чије и м е н и једн ом није спом ен уо. И
З о р ан П. je, м еђ ути м , „о т в о р и о душ у“ полици ји и
о п и сао како je плен т р е б а л о да деле н а тр и јед н ака
дела — он, б р ат и И ви ц а М . О н je био тај који je
п р и с та о д а сар ађ ује са п ри п ад н и ц и м а М У П и да
и х о д вед е д о с ал аш а где je би о зато ч ен К рстови ћ .
К ако je дош ло до организације отмице К рсто-
вића?
И вица М . je зн ао браћу Зоран а и Горана са pa-
тиш та, јер су били у „береткам а" „С етио" се њих
када je одлучио да се киднапује њ егов први ком ш ија
из Голубоваца.
О ва отм и ц а je припала „у рад“ јединици „По-
скок“ која je већ расветљ авал а неколико киднапо-
вањ а. З а то врем е, у Н о вом Саду су обављ ани ин-
ф орм ати вн и р азго во р и са Д анијелом и С аво м До-
жићем. У Н ови Сад, a no наређењ у сам ог м инистра
полиције Ц рне Горе Вукаш ина М араш а, стиж е црно-
горски оп ерати вац Тихомир Гачевић, да помогне у
расветл>авању киднаповањ а. П ородица К рстовић je
Браћа Зоран и
Горан у „Б М В -у“ на
наплатној рампи
врло утицајна у Црној Гори, na je и овај п отез там о-

ш њ ег м ин истра говори о о њ иховом угледу.
П ретходно искуство „П оскока“ било je од ве-
лике помоћи. О дм ах су прегледани снимци са на-
платних рам п и ка Н о вом Саду. Уочен je Д ожићев
“голф “ (Н С 196-147), одм ах за њ им je иш ао „Б М В “
(БГ 47 7 —742), као и бели „јагуар“ (БГ 484-858). Зах-
ваљујући и звесн ом раднику на рам пи Белом, који ће
коју годину касније бити ухапш ен у акцији полиције
п роти в тако зван е друмске мафије, оперативци су у
кратком року добијали снимке и податке о проласку
вози л а кр оз наплатне рам пе у критичном периоду.
Већ следећег дана полиција п окуш ава да
пронађе власника „Б М В “. И сп остави ло се да je у
иностранству, „негде у А ф рици“. П реко њ егове род-
бине некако су ступили у кон такт са њим.
- П родао сам ауто недавно браћи из Апатина,
које сам упознао на некој рехабилитацији - рекао je
тај човек.
Тако су отм ичари откривени. Ш то се тиче „ја-
гуара" није било теш ко утврдити чији je — водио се
на И вицу М. П олиција je им ала податке да ж иви
на Б ан овом брду. У брзо су стигли и подаци да je са

К рстовићи м а ком ш ија у Голубовцима. И здато je на-
ређењ е да се идентиф иковани отм ичари прислуш-
кују. П аралелно са прислуш кивањ им а, К рсховићи
достављ ају оперативцим а поруке отм ичара, али и
на свој начин п ом аж у „и стр ази “.
У једном тренутку породица je у П одгорици ан-
гаж овала чак и видовњ ака како би пронаш ли брата.
О вај видовњ ак je из П одгорице допутовао у Н ови
С ад и после неколико сати „пронаш ао" кућу у којој
je заточен Душко. И стог тренутка, К рстовићи оба-
веш тавају „П оскок" о важ н ом податку. О перативци
из М УП Србије зову н овосадске колеге и наређују
им да са специјалцима опколе и упадну на поменуту
адресу.
- Унутра седи нека баба и гледа ш панску серију
—причали су касније специјалци. - Ни o k o m да треп-
не.
- Баба, кога им аш у кући, питали смо.
- Седите децо, сам о да се заврш и серија. Ево je
при крају о ва епизода, na ћемо да причамо.
Полиција je п ретресла кућу, али наравно, Душка
там о није било. Касније су зам олили „П оскок“ да их
не снабдевају таквим „проверен и м " инф ормацијама.
По цену да ж ртвују брата, К рстовићи су били
спремни да сарађују са полицијом и да се отмичари
похватају, јер су били уверени да исти људи стоје и за
бруталног напада на Буду. Полиција, међутим, на
тако неш то није могла да пристане. Био joj je важ ан
ж и вот Душка К рстовића, и молили су породицу да
сарађује са отмичарима, да преговарају, одуговлаче,
„купују врем е" и да ни no цену било чега не „преки-
дају кон такте“ ..
П ородица je одлучила да не и зврш и исплату, јер

нису имали никакву гаранцију да je Душко жив.
П р овер ам а je утврђено да су Зоран и Горан би-
вш и полицајци. Један je ж ивео у Апатину, a други je
имао пријављено пребивалиш те у Сомбору. Екипа
оперативаца из Београда и Н овог С ада стиж е у Ana-
тин да покуш а на лицу м еста неш то да уради. Када су
сазнали да су осумњ ичени бивш и припадници М УП
Србије, били су „уверени да ће сарађи вати “. У једном
тренутку, међутим, браћа су „провалила" да их неко
прати и надгледа. М ислили су да je реч о неким кри-
миналцима са којим а су се н еш то пре тога сукобили.
Прислушкујући их, оперативци су схватили да
су „виђени" и одлучили су се за „б р зу акцију“. Опко-
лили су кућу у којој су била о ба бр ата и никоме нису
дозвољ авали да изађе. Браћу одвојено саслушавају.
М орало je бр зо да се ради, како не би процурело да
су ухапшени. Р азговор са њ им а трајао je до раних ју-
тарш их сати. О нда су „пропевали".
П реговори се мењ ају из м инута у минут. У јед-
ном тренутку Горан пристаје да одведе полицију до
отетог К рстовића. Није било довољ но да им каже
адресу, јер се бојао да ће М илорад да запуца. Зауз-
врат им je обећано да ће п роти в њ их ићи „блаж а"
кривична пријава. П ред зору, све je било јасно —ко
je орган и зовао отмицу, улога И вице М., ко je чувао
киднапов аног...
М илорад, који je наоружан бринуо о отетом
Крстовићу, прем а соп ственом признању, није знао о
коме се ради нити ш та je била крајњ а нам ера отми-
чара да ураде са њим. Зато je једног м ом ен та посегао
за К рстовићев џеп и извукао личну карту. Тада му je
сазн ао идентитет и да je из Ц рне Горе.
П олиција je циповим а кренула ка салашу. Једва

су се к роз оранице пробили до усамљ ене куће. Ч ак
су се и трактори заглављ ивали у бачком блату. Д ого-
вореним звиж дуком , Горан П. je из објекта и зм ам и о
М илорада који се полицији и стог тренутка предао
и испустио пушку. О перативци „П оскока" уш ли су у
салаш . Унутра их je дочекао м рак. П рош ло je неко-

лико тренутака, али К рстови ћа нису успели да про-
нађу. П озвал и су га no имену.
- Зачуло се тихо м ум лањ е —прича један од по-
лицајаца. - И спод јорган а, на к р евету у углу, прона-
ш ли смо отетог. Ћ утао je, дрхтао од стр ах а и хлад-
ноће. Није в ер о в ао да см о полиција. Био je уплашен.
У м раку см о му скинули капу и траку са очију. Тре-
бало м у je неко вр ем е да се привикне чак и на полум-
рак, јер je пет дана практично био слеп.
Када je К рстовић и заш ао напоље, као да га je
огрејало сунце. М еђу припадницима „П оскока" угле-
дао je п озн ато и драго лице —свог друга из војске —
полицајца П авкета (Павић). П осле п озд рава, узео je
О руж је, ланци, фантомка... које су користили отмичари
телеф он и п о звао бр ата Гојка. С а оперативцим а je

отиш ао и до апатинског д ом а зд рављ а где je прегле-
дан.
М илорад Р. и браћа Зоран и Горан су се истог
дана обрели у притвору. И вица М . je побегао и крио
се неколико дана. H a н аговор брата, после извесног
врем ен а се предао. До данаш њ ег дана није признао
своје учеш ће у отмици.
П ресудом О круж ног суда у Н овом Саду, сва
четвори ц а су, м еђутим проглаш ена кривим. Горан
П. и М илорад Р. осуђени су на ш ест година и че-
тири м есеца затво р а. П оред отм ице, на терет им je
стављ ен о и недозвољ ено држ ањ е оружја. Зоран П. je
осуђен на ш ест, a И вица М . на пет година затво ра.
ЗАТОЧЕН У АЛБАНИЈИ
Бојан Матијевић
'Tf' едан од двојице син ова власника чувене ново-

I садске м есаре „М атијевић", отет je 19. априла
Ш 2001. године. П осле свега, чини се, да су отми-
чари киднаповали оног М атијевмћа који им се тог
дана једн оставн о „нам естио". П раћењ е М ати јеви ћа
јуниора трајало je неколико недеља, a Бојан je отет
тек из другог покуш аја. К иднаповаш е се догодило
око 23 сата и 15 минута у Н овом Саду, a пуш тен je 23.
априла исте године око 18 часова на граници Црне
Горе и Албаније.
Бојан М атијевић je био у свом ципу „нисан патрол"
(НС 19-19), када га je зауставио, како je он тада мислио,
полицајац. Униформисани припадник МУП махнуо je
службеном таблицом на којој je стајао добро познахи
знак „С ТО П “. Ништа не сумњајући тада, двадесетјед-
ногодишњи Бојан je стао. „Полицајац“ му je затражио
лична документа и замолио га да изађе из џипа.
Док траје провера радио-везом, „полицајац" je за-
молио Бојана да уђе у његов службени „мицубиши лан-
сер“, који je био паркиран педесет метара даље и да сед-
не на задње седиште. Младић je тако и урадио. Улазећи

у „службени ауто“, видео je да на задњем седишту седи
још једна мушка особа, у тексас јакни и фармерицама.
Истог тренутка се „полицајац“ и та друга особа бацају
на Матијевића, стављају му „лисице" и везују руке на
леђима. Браон лепљивом траком залепили су му очи и
уста. „Полицајац" je ceo за волан и кренули су ка излазу
из Новог Сада.
После краће вожње, заустављају се ван града.
Један од њих убацује Матијевићу на силу две табле-
те у уста које су га убрзо омамиле. Успаваног, предају
га другој двојици саучесника. Они га уносе у камион
марке „ман“, тамне боје и смештају на лежај у кабини.
Наредног дана, 20. априла, око 22 сата, камион je стао.
Отмичари су на младићево питање, ш та хоће од њега,
одговорили јасно:
—Новац од твог оца.
Рекли су му још и да га неће повредити, ако Петар
да nape.
Следећег дана, 21. априла, око два сата после по-
ноћи, изводе га из кабине, скидају му траку са очију и
уста, скидају му лисице, али задржавају његову кожну
јакну, узимају му мобилни телефон и сат. Један од њих
му облачи његову јакну. Запретили су му да буде миран
и да се не осврће.
- Видео сам језеро и чамац у којем je било шест,
седам особа у тамној одећи са фантомкама на глави и
аутоматима —причао je касније Бојан. - Они ме преузи-
мају и опет ми везују очи и уста и бацају ме на под чам-
ца. После краће вожње, стајемо. Извлаче ме на обалу и
воде до неког објекта. Осећам голе зидове, бетонске.
Леву руку ми везују ланцима за зид. Стављају и ката-
нац.
Један од отм и чара зо в е П етр а М ати јеви ћа и ис-

п остављ а му за х тев за ж и вот сина —три и no мили-
она м арака. С вакодн евн о траје комуникација кидна-
пера и п озн атог н овосадског бизнисм ена.
У једн ом тренутку, омогућено je и да се чују
отац и син. О тм ичари то кори сте за додатни при-
тисак на оца. У тренутку док он р а зго ва р а са сином,
киднапери ударају м ладића у главу да се чују њ егови
јауци. Репетирају оружје, na се чује ш кљ оцањ е ауто-
мата... H a тај начин појачавају претњ е.
П етар je п ри стао да плати откупнину, али je
објаснио да м ож е на брзину да скупи сам о до ми-
лион м арака. Киднапери пристају. С а дечаковим
ујаком, a своји м ш ураком Д ринком, М ати јеви ћ пут
Црне Горе креће 23. априла, петог дана од отмице.
П рем а наређењ им а примљ еним преко телеф она, из
П одгорице од лази за Тузе. У путство je било да код
подвож њ ака, на граничном п рел азу Бож ај, поред
пута, о стави сп ортску то р бу са новцем.
К ада je у А лбанију отм ичари м а стигла инфор-
мација да je откуп плаћен, Б ојан а одвезују и истим
путем, чам ц ем преко језер а, пребацују на црногорс-
ку обалу. Скидају м у тр ак у са очију и показују којим
путем да иде, како би се срео са оцем. Н еш то касније
га п рон алазе граничари Војске Југославије и предају
полицији. П ребачен je у Ц ентар безбедн ости у Под-
горици, где га отац и ујак преузимају.
П осле интензивног полицијског рада М УП Ср-
бије и М У П Ц рне Горе, због ове отм ице почетком
јуна исте године ухапш ени су С лавен ко Дучић из
П ријепоља, који je тад а радио у београдском центру
Д рж авне безбедн ости Србије, П редраг Ч ађеновић
из П одгорице, М идораг К рш икапа из Никшића,
Властим ир Веш ковић из П одгорице и Д рагом ир

Ж ивковић из Н овог Сада.
О р ган и зато р к и д н ап о вањ а je већ био у за т в о -
ру. Реч je о Р атк у Дуловићу. И стр ага je у тв р д и л а да
je он к рајем ф еб р у ар а 2001. од Ж и вкови ћ а доби о
п од атке о п ород и ц и П етр а М ати јеви ћ а —и м овини,
ауто м об и л и м а, богатству... П ал а je одлука д а м у
о тм у сина! Д уловић у цео „п о са о “ увлачи и поли-
цајц а Дучића, о б ећ авш и м у 50.000 м арака.
У п р во ј п олови н и ап р и ла 2001. године, п р ви
п ут о д л азе у Н о ви С ад и то Д уловић евим кам и -
он ом „м ан “. З а сво ју б азу о д абрал и су хо тел „Н а-
ц ион ал" у Београду. Ту се срећу са Дучићем. Н а-
р ед н а д в а дан а о д л азе у Н ови С ад Д учићевим „м и-
ц уби ш и јем " и п рахе М ати јеви ћ а јун и ора. П ом ал о
су збуњ ени, је р им сваки час и зм иче. У б р зо су,
м еђутим , увидели д а П етар и м а д в а сина и да вео -
м а личе. Н и су успели ниједног да отму. Н ео б ављ е-
н ог п осл а вр аћ ају се у П одгорицу.
П р ем а договору, 17. априла, п о н о во се
окупљ ају у б ео гр ад ск о м хотелу „Н ационал". И сти
je сценарио. Д учићевим „м и ц уби ш и јем " о д л азе у
Н о ви С ад, д ок В еш кови ћ о стаје у хотелу. У јед н о м
од н о во сад ск и х каф ића, срећу се са Д уловићевим
п ри јатељ ем Д р аго м и р о м Ж и вковићем , који им je
п ри п рем и о све „кори сн е податке", како о п ет не
би забр љ али . Н аред н а д в а дана п рате М ати јеви ћ е
и з каф и ћа у каф ић, и з л ок ал а до те р етан е и н азад,
код девојке... Н оћу би се враћ али у „Н ац и он ал “
на сп авањ е. Н аум, м еђутим , сп р о вод е у дело д в а
дан а касније. С ачекали су Б ојан а испред те р етан е
и п рати ли га до девојчин е куће. У тр ен у тк у д ок се
вр аћ ао, зау став и о га je „п оли цајац “, одн осн о Ду-
чић, д ок je Ч ађ ен о ви ћ био у „м ицубиш ију", a о ста-

ли у Ж и вк о ви ћ ево м аутом обилу.
Кренули су з а Б еоград , стар и м н о во сад ск и м
п утем , како би и збегли н ап л атн е р ам п е и п осебн о
к ам ер е на њ им а. П о и зл аск у и з Н о в о г С ада, после
краћ е вож њ е, Б ојан а убац ују у гепек, a Дучић ски-
да п оли ц и јск у ун и ф о р м у и облачи цивилну одећу.
З о ву В еш к о ви ћ а у „Н ац и он ал " и к аж у м у да п лати
собе, д а се к ам и о н о м п ар к и р а у близин и ауто-п ута
и д а се сп рем и з а п о в р а т а к у Ц рну Гору. Ж и вкови ћ
се у м еђ у вр ем ен у вр ати о у Н о ви Сад.
М ати јеви ћ а убац ују у кам и он . З а в о л ан о м je
В еш кови ћ , a на м е с т у с у в о за ч а К рш и капа. П ут
Ц рне Горе креће и Дучић у с в о м „м и ц уби ш и ју“ a
са њ им су Д уловић и Ч ађен ови ћ . М ати јеви ћ а на
леж ају у кабини к ам и о н а п о к р и вају ћ еб ето м . Не-
где код О вч ар бањ е, н ад о м ак Ч ачка, п реб ац у ју га у
„м и ц уби ш и “ a п осл е п р о л аск а о во г града, вр аћ ају у
кам и он . H a Златибору, н а пум пи „Б р аћ а С екулић“
п и тају га д а ли je гладан и купују м у сендвич и сок.
К ад а су се прибли ж и ли Ц рној Гори, К рш ика-
п а je л егао крај М ати јеви ћ а како би га закл о н и о
сво ји м телом . П ред Б р о д ар е во м , п ридруж ује им се
с во ји м „го л ф о м “ Д учићев брат, иначе п ријепољ ски
полицајац. Упутили су се ка к о н тр о л н о м пункту.
Дучићи су и скори сти л и сво је п о зн ан ств о са при-
п ад н и ц и м а граничне п олиц и је да к ам и он б ез де-
таљ н ог п регледа п ређе у Ц рну Гору. И сто су п осту-
пиаи и у К он атар и м а, на ц р н о го р ск о м к о н тр ол н о м
пункту.
П осле д есетак к и л о м етар а се зауставл>ају сва
три во зи л а. П адају п оследњ и д о го вор и . С лавен ко
Дучић седа код б р ата у „гол ф “ и њ и х д во ји ц а се
вр аћ ају у С рбију. Ч ађен ови ћ и Д уловић н астављ ају

пут з а П од гори ц у у „мицубиш ију". H a плацу, п оред
Д уловићеве куће, у п одгори чком насељ у Златица,
п ар ки р ал и су кам и он и оти ш ли сво ји м кућ ам а.
Ч ађ ен о ви ћ о ст а је да чува М ати јеви ћ а. У једн ом
тр ен у тк у м о а и га да га одвеж е како би о б ави о фи-
зи о л о ш к е п о тр еб е, али м у овај то не д о зо в љ ав а.
С ече д в о л и тар с к у п ластичн у ф лаш у и н аређује да
у њу м о к р и и то у кабини.
Увече, око 23 сата, Д уловић и Ч ађ ен ови ћ пре-
бацују Б о јан а у „м иц убиш и" и в о з е га до С кадарс-
ког је зе р а . Ч ађ ен о ви ћ je тај који м у у зи м а кожну,
a облачи сво ју си н тети чку јакну. Ta о к ол н о ст кас-
није ће м у и доћи главе, јер je п рон ађ ен а јак н а би ла
м атер и јал н и и крунски д оказ. У зимају м у и м оби л-
ни телеф он , који je касније п рон ађен код њих.
Д уловић je в е за н о г М ати јеви ћ а п редао групи
А л бан ац а, које je п ред вод и о и звесн и „А нђи“ они
су га о д ве зл и чам ц ем . П ребачен je у А лбан и ју и
т а м о држ ан н аредн и х неколико дана. Један од њ их
je го в о р и о српски и он je п р его в ар ао с а П етр ом .
H a и сти начин, 24. априла, Б ојан je и з А лба-
није п р е в е зе н н а ц р н огор ску обалу С кад арско г
је зе р а , где га око 22 сата п р о н ал азе југо сл о вен ски
граничари.
П олицији су највиш е, у расветл.авањ у кид-
н ап о вањ а, п ом огли л и сти н зи м о би л н и х телеф о-
на, али и сам Б о јан о в м оби лни апарат, који je дат
р о ђ ак и јед н о г од отм и чара. Клупко je т ад а почело
д а се о д м о та в а .
О д сви х о тм и ч ар а н аји н тересан тн и ја je Дуло-
в и ћ е ва би огр аф и ја. И сам je би вш и полицајац, од-
н осн о прип адн и к М У П Ц рне Горе. У вр ем е када
je ки д н ап овањ е Б о јан а М ати јеви ћ а р асветљ аван о ,

к р ајем м аја 2001, он je већ био у за т в о р у у Бије-
л о м Пол>у. С ум њ ичен je д а je ан гаж о в ао ч етво р и ц у
људи из С р би је д а уби ју Б и јелоп ољ ц а Н ен ада П е-
р о ш еви ћ а. Д уловића je з а о вај „п о сао " ан гаж о вао
Веселин В еско Б ож ови ћ . У заседи , на п уту Бијело
Пол>е — К олаш ин, ц р н о го р ск а п оли ц и ја je п охап -
сила наручене убице. Зн али су тачн о м есто , је р им
je Аокацију д о јави л а ср п ск а п оли ц и ја к о ја je при-
слуш ки вала Б ож ови ћ а.
О вај бијелопол>ски к р и м и н ал ац био je ви ш е
н его и н тер есан тан о п е р а т и в ц и м а М У П - a С рби је.
Н еколи ко п ута je х ап ш ен и с вак и пут би п об егао.
Јо ш се п р еп р и ч ава случај к ад а je Б о ж о ви ћ н о вем -
б р а 2000. годин е ухап ш ен н а К елеби ји п ри поку-
ш ају д а п ређе у М ађарску , a no п отер н и ц и суда у
Б и јелом Пол>у. П осл е н екол и ко д ан а п р о в е д ен и х у
су б о ти ч к о м п ри твор у , ау то б у со м „Н и ш ек сп р еса"
и у п р атњ и д воји ц е п ол и ц ајац а, в о ж ен je у Ц рну
Гору.
Н егде код Б ео гр ад а, за м о л и о je п олиц ајц е да
тел еф он и ра м ам и . О ви су м у д о зво л и л и . “М а м и “је
леп о објасн и о да je тр ен у тн о у Б еоград у и да креће
з а Бијело П ољ е, као и в р ем е к ад а т р е б а д а стигне.
К од С теп о јевц а, м еђ ути м , у аутобус у м есто м ам е,
улазе ортац и . П осле н еколи ко тр ен у так а п р и л азе
п оли ц ајц и м а са уп ерен и м п и ш тољ и м а, р азо р у ж а-
вају их и о сл о б ађ ају Б ож ови ћ а.
Б ож ови ћ je неку годину касни је убијен у „са-
чекуш и" на О б р е н о вач к о м п уту у Београду.
П осл е о б ављ ен о г „п о сл а “, н ико од киднапе-
ра, н авод н о, није д о б и о о бећ ан е n ap e од о тм и ц е.
Д уловић je р ек ао д а су „А л б ан ц и п о х ап ш ен и " у А л-
бан и ји и д а до п р ед аје откуп н и н е није ни дош л о.

Ч ађ ен о ви ћ je тр аж и о сво ј део кад а je п р о ч и тао у
„Н о в о с т и м а “ д а je М ати јеви ћ о сл о б о ђ е н и оти-
ш ао no о бећ ан е n ape, али м у je Д уловић „слож и о
п ри ч у “ о хап ш ењ у А л б ан ац а. Д од атн у забун у м еђу
о тм и ч ар и м а ун ео je П етар М ати јеви ћ и зја в о м з а
н ови н е д а je з а о тку п дао д алеко м ањ е н о вц а него
ш т о се п ри чало, так о д а je Д уловић ту и зја в у ко-
р и с ти о д а би сво је о р так е уб ед и о да н о вц а нем а.
П о с т о ји и н еп р о ве р е н а (н ајвер о ватн и је и зм и ш -
л>ена) п ри ча д а су у Д уловић еву кућу п р о вал и л и
аоггови који су п р он аш л и и однели с ав н о вац од
отк уп а. Г отово сви ки д н ап ери су п охап ш ен и у
Читање пресуде
Ц рној Гори. Т ам о ш њ а п ол и ц и ја je рад и л а no ин-

стр у к ц и јам а д о би јен и м од „П оскока". Н ајви ш е je
на о в о м случају р ад и о С л авољ у б Ш ћекић, искус-
ни п ол и ц ајац к о га ће н еку годину касни је мучки,
слеђа, у б и ти ц р н о го р ск и кри м и н алци.
О тм и чари м а je пресуђено 22. априла 2002.

С лавенко Дучић je осуђен на д ван аест година
затво р а. Није добио новац од откупнине.
До данас je о стал о н еп ознато како je подељено
980.000 м ар ак а које je П етар М ати јеви ћ дао з а откуп
сина.
CBE Ћ Е МИ ПОБИТИ!
Мироспав Мишковић
тм ици председника „Д елта холдинга“ прет-
О ходио je покушај киднаповањ а њ еговог сина

М арка, 29. м ар та 2001. године, a 9. априла те
године отет je М ирослав М иш ковић.
М иш ковић млађи je 29. м ар та око 17 сати и 15
минута слетео на сурчински аеродром . Д ош ао je из
А ондона. Чекали су га пријатељи Д али бор Бабић и
М и рослав М алобабић. М арко je уш ао у „Б М В “ на
м есто сувозача, a М алобабић je ceo на задњ е се-
диш те. O k o 17.30 сати, крећући се ауто-путем од
аерод ром а прем а граду, на кривини и укључењу на
сам ауто-пут, са леве стране сустигао их je и приш ао
им „ауди А 6“ (БГ 201—188). Таблице су украдене и
припадале су возилу м арке „југо“. Тегет „ауди“, који
су користили отмичари, такође je био украден. Нес-
тао je 2. ф ебруара исте године у Београду, a им ао je
пиротске таблице. Био je власни ш тво председника
опш тине Д им итровград. В ози о га je М ладен Каме-
ноА. Д ок je председник био на састанку, К аменол
je отиш ао да посети рођака и тад а су „ауди“ украла
браћа С им овић. Taj ауто je касније кориш ћен и за

отмицу М и ро сл ава М иш ковића. П осле киднапо-
вањ а, „зем унци“ су га запалили, a остац и су нађени
11. априла око 21 сат на К руж ном путу бб, о сам сто
м етар а од ауто-пијаце. Веш тачењ ем je касније ут-
врђено да je исти аутом обил ударао у „Б М В “ М арка
М иш ковића.
Украдени „ауди" д ва пута благо удара „Б М В“ и
тера га на банкину. В озач Бабић схвата да се неш то
чудно деш ава и да није реч о безазл ен ом саобраћај-
ном удесу. Д ао je гас, али je „ауди“ појурио за њима.
Због там н их стакала на „аудију“ млади М иш ко-
вић и другари нису видели колико je л>уди у њему,
али су t o k o m јурњ аве ауто-путем видели да je суво-
зач пром олио главу са ф антом ком . Због гуж ве код
Аутомобил „БМВ“ са којим je М арко М иш ковић

успео да побегне
пумпе „Зм ај“, „ауди“ им се све виш е приближ авао, na

je Бабић цик-цак вож њ ом и м ењ ањ ем траке покуша-
вао да умакне. У једном тренутку je изгубио контро-
лу над „Б М В “ и код надвож њ ака на Бежанијској коси
удара у банкину. Следећег тренутка, М иш ковић от-

вара сувозачева вр ата и бежи на надвож њ ак. М иш -
ковић на надвож њ аку наилази на патролу саобраћај-
не полиције. С илазе до „Б М В “ и објаш њ авају ш та се
све деш авало од аеродром а до м еста удара.
М арко М иш ковић je касније испричао поли-
цији да je много ш егових другара знало када стиж е
из Лондона. Увек je летео четвртком и истим летом,
који je сти зао у Београд око 17 сати и 15 минута. По
договору би га неко због личне безбедности чекао,
a најчешће о ва двојица. Утврђено je да су „земунци"
познавали Бабића и после га јурили да „плати“ ш то
им je пропала отмица. П ретп остављ а се да су пра-
тећи Бабића дош ли и до М иш ковића. Бабић се ра-
није п ојављ ивао у К отобањ и, у кафићу код Чумета.
Ни породица М иш ковић, a ни полиција нису оз-
биљно схватали овај догађај. М ислили су да je неко
хтео да отм е ауто, a не М арка. Следећих дана М арко
се вратио у Лондон.
М ирослав М иш ковић, отет je 9. априла 2001.
године у 8 часова и 15 минута, из службеног вози-
Улица А рсенија Ч арнојевића, у ко јо ј je отет

М ирослав М иш ковић
ла „алф а ром ео" у булевару Арсенија Ч арнојевића,

испред броја 150. Насилно су га извукла четворица
маскираних лица с ф ан том кам а на главам а и нао-
руж ана аутом атим а. О тм ичари су чекали да ауто са
М иш ковићем наиђе, a онда су „аудијем" препречили
пут возилу „Д елта холдинга" који je вози о Драган Кр-
стић. И з „аудија“ су и заш ла тројиц а са аутоматима.
П рилазе „алф и“, и извлаче М иш ковића и увлаче га у
„ауди“. Од возач а Крстића узим ају мобилни и револ-
вер, a онда га убацују у гепек „алф е“ и закључавају.
Део ове „акције“ са п р о зо р а свога стана посма-
трао je један врем еш ни Н овобеограђанин. Касније
je полицији рекао да су бизнисмена увукли у тегет
„ауди“ београдских таблица које почињу са 475. Ос-
тале цифре није запам тио.
- И звукли су проседог човека и увукли га у
„ауди —објаснио je овај сведок. —О дм ах сам п озвао
полицију.
О писао je да су на глави и преко лица имали
навучене плетене капе са п рор ези м а за очи и уста.
Једном од отмичара, рекао je, вирила je риђа, дужа
коса (касније je утврђено да je реч о перици).
В озач К рстић je испричао да je свакодневно ис~
тим путем вози о М иш ковића на посао. Рекао je да
су њ ега и газду бацили на асфалт. Њ ега je из гепека
ослободио колега, који je истим путем долазио на
посао, na je чуо запом агањ е и з гепека.
О дм ах после ослобађањ а, М иш ковић je поли-
цији дао следећу изјаву:
- С а својим возачем кренуо сам на посао. У јед-
ном тренутку, там ноплави „ауди“ нам je препречио
пут. Када су ме извукли из аута, хтео сам да отмичара
ударим ногом, замахнуо сам, a следећег тренутка до~
био сам ударац у главу. Други маскирани, отворио je

супротна вр ата и обојица су ме угурали у њ ихов ауто.
Очи су ми облепили ш ироком селотејп траком и кре-
нули смо да се вози м о у непознатом правцу. Први
део вож њ е je био кратак, a онда су ме пребацили у
друго возило. По звуку м отора мислим да je опет био
„ауди“. Возач je био изузетно искусан и спретан, во-
зио je брзо, a било je пуно скретањ а. У току вож њ е је-
дан од отм ичара je поменуо пролазак кроз рампу, али
мислим да су на тај начин хтели да ме заварају, јер
возач ниједног тренутка није смањ ио брзину. Возили
смо се око 20-25 минута. Онда сам осетио да идемо
no лош ем путу, вероватн о земљаном. Када смо ста-
ли, изгурали су м е на задњ а лева вр ата и рекли ми да
идем право. Угазио сам у блато, a после три четири
корака уш ао сам у неку просторију. Један од отми-
чара ми je скренуо пажњу да се крећем уза зид лево.
По том е сам закључио да се и они крећу ослошени
леђима о зид. М ислио сам да je реч о некој гаражи са
каналом у средини. О слањ ао сам се рукама уза зид.
О сетио сам да je малтерисан. С а десне стране, ногом
сам напипао неки зидић од пет до десет сантиметара,
вероватн о граничник од канала.
Чуо сам неке покрете, a п отом звук отварањ а
поклопца. Угурали су ме у узан п ростор у који сам
се спуш тао м еталним м ердевинам а. О не су биле ус-
правне и причврш ћене уза зид. Било je три степени-
ка. Када сам сишао, затворили су поклопац. Успео
сам да се некако ослободим селотејпа и видео сам на
десној страни зид са алком за коју су м е везали ли-
сицама. H a супротном зиду горела je сијалица. Прос-
торија je била отприлике м етар и no са м етар и no и
висока око 175 сантим етара.
Зидови су били малтерисани, a под je био из-

узетно влаж ан. П осле извесн ог врем ена, изводе
ме из ш ахта и траж е да мобилним телеф оном зо-
вем секрехарицу. П осле п ози ва и зн ова ме враћају у
просторију-ш ахту. П ож алио сам се да ми je хладно,
a они су ми донели прво беле вунене чарапе, онда
једне тањ е, a на крају и д ва дебљ а ћебета. Д ок сам
био доле нисам чуо никаква вози ла, гласове или ла-
веж. С врем ена на врем е чуо бих неки м отор који се
наизменично палио и гасио. Д оносили су ми воду у
флаш и и дозвољ авали да je држ им у рукама, онда су
ми je оставили. М ислим да je реч о неком усамљ еном
објекту где су ме држали. Газио сам no блату, које je
било светле боје. To сам видео када се осуш ило. По-
ново су дош ли no мене и извели ме напоље.
Возили су ме неких десетак минута, a онда су
ми дали телефон да зовем на посао М илана Спасоје-
вића. П осле су траж или да зо вем и м инистра поли-
ције Душана М ихајловића и пренесем му њ ихову по-
руку. О нда су ме поново врати ли у ону п росторију
где су ме држали.
О сам ом току ослобађањ а М иш ковић није знао
много детаљ а. Зна да су га одвезли до М узеја „25.
м ај“, где су му пре него ш то су га пустили, скинули са
лица селотејп. Рекли су му да су они професионалци
и да знају да на траци м огу да остану отисци. П ре-
ко главе су му навукли две плетене капе да не м ож е
да их види. Ниједног тренутка није видео отмичаре,
осим да je један био крупнији и да je имао београдски
нагласак. Други je, како je описао, причао босанским
нагласком, a такође je зап ази о и да једног ословљ а-
вају са „ш еф е“. Taj je имао упечатљив глас, a чинило
м у се да прича стиснутих зуба.
С а М иш ковићем нико није хтео да говори, док

се није појавио „ш еф “, који je п рво траж ио десет ми-
лиона м арака. Он им je, међутим, говорио да нема
ш ансе да сакупи толико, na je договорен о пет мили-
она. Ч ак су пружили један другом руку. М иш ковић
и „ш еф “ су тако потврдили „дил“. Такво je он упут-
ство дао и преговарачу М илану Спасојевићу. Док je
био у ш ахти, отмичари су правили представу када га
затварају да на м етални поклопац још стављ ају неку
бурад, стално су то чинили када су га изводили да
телеф онира. П лаш ио се да ће их полиција похапси-
ти или побити, a да њ ега неће успети да пронађу и
да ће остати заробљ ен у овој рупи. Зато je и пристао
на договор са „ш еф ом “, разм иш љ ајући о породици,
фирми, себи...
Знао je да пријатељи м огу да сакупе пет ми~
лиона марака. Кад су га изводили да телефонира,
стављ али су га у кола и возили на ауто-пут, како не
би био лоциран положај приликом телефонирањ а. У
једном м ом ен ту су му рекли да их прати полиција,
да je град блокиран и да м о р а да „п о зове свог прија-
тељ а м инистра М ихајловића и каж е му да je са от-
мичарима направио „договор" и да склони полицију
са улице. Тражили су и да не смеју да прате доно-
сиоца откупа. Рекли су му: „К ада буде пуштен, нека
полиција ради свој посасЛ М иш ковића, за разлику
од осталих киднапованих, нису м алтретирали, нити
тукли и претили му.
М илан Спасојевић, М иш ковићев кум и руково-
дилац у „Д елти“, у полицији je дао следећу изјаву:
- Звала ме секретарица да хитно дођем у каби-
нет. Звао м е и М иш ковић и каж е ми да у мене има
поверењ а и да се са отм ичарим а договорио да га пус-
те за пет милиона м арака, a да ja сакупим nape. До

поподнева сам са л>удима из фирме и пријатељима
сакупљао откуп. Рок који су ми дали био je седам-
наест часова. Тада су ми се јавили, али ja нисам имао
целокупну суму. Ч екао сам да јо ш неки донесу новац.
Један од отм ичара ми je тада рекао:
- Н исте се држали договора. С ада смо са М иш -
ковићем причали. Зато ш то касните и обавестили
сте полицију, м орате да сакупите јо ш два милиона.
Укупно седам. Рок вам je до деветнаест сати. Уколи-
ко не буде било откупа и полиција се не повуче са
улица, убићемо и њ ега и тебе и ваш е породице, a ци-
ф ра ће бити јо ш већа.
За овај нови договор, откуп у износу од седам
милиона м арака, заточени М иш ковић није знао и за
њ ега je сазн ао када je стигао кући. Њ егов једини ко-
ментар, каж у упућени, био je:
- С тварно сам мислио да ти криминалци имају
неку част и реч. Д оговор je био пет милиона и пру-
жили смо један другом руку.
Када je М илан Спасојевић потврдио киднапе-
рим а да je сакупљен новац, стално je био на телефон-
ској вези са њима. Н епрестано су му давали команде:
- Иди прем а Нишу, крени прем а А вали, где си
сада, врати се... Стани код Аутокоманде и чекај.
- Било ме je стр ах — испричао je касније М и-
лан С пасојевић полицији. —С ам у колима, a толики
милиони. Ш та ћу ако ми их неко отме, ш та ће бити
са М ирославом ... О нда су се јавили и рекли ми да
кренем ауто-путем за Н ови Сад. О нда их je интере-
совало да ли сам приметио да ме неко прати. Сле-
дећа команда je била да се окренем брзо и да вози м у
супротном правцу.
М иш ковићев кум се држ ао сваког упутства. У

то врем е, пратећа служба Ресора држ авне безбед-
ности je иш ла и за њ ега да види ш та се деш ава. Тако
су отм ичари уочили аутом обиле који иду за њим, a
када му je речено да се бр зо окрене ка граду, уочи-
ли су распоред аутом обила који га прате. О нда су му
рекли:
- П рате те. Јел ти то нас нам еш таш ... П обићемо
вас све!
С пасојевић их je уверавао да он не зн а ниш та
о том е. К аснијом реконструкцијом je утврђено да
су тек онда извели М иш ковића и рекли му да зове
М ихајловића и повуче полицију. H a крају je примоп-
редаја то р бе са откупом урађена тако ш то je М илан
С пасојевић пром енио ауто и картицу за мобилни и
м орао je да их обавести које je сада вози ло у питању,
као и нови број телефона.
Негде после поноћи, наредили су му да иде пре-
м а Загребу и да телеф онска линија буде стално от-
ворена. Ч есто су захтевали да им каж е позицију на
којој се налази.
- Где си?
- П умпа „Зм ај“.
- A сад?
- А еродром.
- Јеси ли п рош ао аеродром ?
- Јесам.
- Аблендуј да те видимо, стани ту, стани ту!
Целе те ноћи киш а je падала као из кабла, a

они су траж или да вози час брзо, час споро... Када
je дош ао до одређеног м еста, захтевали су од њ ега
Место на ауто-путу у правцу Ш им ановаца где je

М илан Спасојевић о ста в и о то р б у
да крене у рикверц 50 м етара и да баци торбу преко

банкине ауто-пута. У брзини и страху упалио м у се
аларм на колима. Није могао да отвори гепек и изва-
ди торбу, a они све узнемиренији...
- Гледамо те, ш та то радииш?
Једва je отворио гепек и пребацио торбу преко
банкине.
Следећа инструкција je била да се великом бр-
зином удаљи ка Ш имановцима. О кренуо се испред
наплатне рам пе и вратио у град. Виш е га нису звали.
Цео ток разговора између отмичара и Спасоје-
вића je снимљен. У моменту када je дошло до примоп-
редаје новца, на снимку се јасно чује крекетање жаба.
Сутрадан, када je Спасојевић са полицијом дошао до
места да покаже где je бацио торбе, видела се бара пуна
жаба. Закључено je да je то место где je оставио новац.
П лан отм ичара о узимањ у откупа и примопре-

даји napa, са ове дистанце, м ож е се слободно рећи,
био je —саврш ен. Ту где су бачене торбе, био je сеос-
ки пут којим се п одвож њ аком лако пређе на супрот-
ну страну ауто-пута или на асф алтни пут п рем а Сур-
чину. О тм ичари су за свега десетак м инута били у
Сурчину. И з р азго во р а са сведоцим а-сарадницим а
сазнало се да су торбе остављ ен е у једној шуми и
да су осм атране из даљине, да би проверили да није
стављ ен одашиљач и да ли ће неко да им приђе. Када
су се уверили да je све „чисто“, покупили су торбе.
П осле дан-два, поделили су плен.
М ирославу М иш ковићу je било много стало да
се примопредаја обави брзо, пре свега, због њега, по-
родице и стр аха да ће заврш и ти у шахту. Неколико
сати после пуш тањ а, следећег дана око поднева, поја-
вио се на С ајм у са тадаш њ им прем ијером Зораном
Ђинђићем, не коментариш ући ш та му се десило.
H a вест да je отет М ирослав М иш ковић, у
М УП Србије дигла се велика узбуна. Када je сазн ао
за киднаповањ е, министар полиције М ихајловић je
послао Д рагана Карлеушу, зам ен ика начелника УКП,
у М иш ковићев кабинет да са руководством њ егове
фирме и супругом договоре дал>е кораке. To je имало
половичан успех, јер je породица већ почела да при-
купља откуп, a о неким своји м п отези м а полицију
нису хтели да обавесте, плаш ећи се да отмичари не
испуне претњ е и убију М иш ковића.
М инистар М ихајловић je, међутим, направио
ш таб за расветљ авањ е отмице, a онда je ф орм ирао и
радну групу. О косницу су чинили оперативци „По-
скока“ П реко Д рж авне безбедн ости су предузете
м ере прислуш кивањ а телеф она неких осумњиче-
них и сти зале су информације о њ иховим нам ерам а.

Ипак, озбиљниje акције није било, јер je М иш ковић
и дал>е био у рукам а киднапера. Полиција je, упркос
неким н азн акам а ко су киднапери, одбијала да пре-
узм е акцију плаш ећи се да отети не страда. „П оскок“
je им ао на м ер ам а неке „земунце“ и поседовао je си-
гурне податке о отм иц ам а Бајруш евића, Вуковића и
А лексића. Сумњ ало се одм ах на ших. Ипак, било je
п роблем а да се највиш е руководство М ин истарство
унутраш њ их п ослова Србије убеди у то. „П оскок“ je
им ао доказе да су у неким отм ицам а, као и у М иш ко-
вићевој, отмичари чак користили исте мобилне те-
лефоне. Били су и слични гласови киднапера, начин
п реговарањ а и примопредаје откупа.
М иладин Сувајџић-Ђ ура М утави о самој от-
мици je испричао да je возач „аудија“ био Владимир
М илисављ евић Будала, a да су у отмици учествова-
ли сви припадници групе, осим С ретка Калинића.
П ретп остављ ао je да су га држ али у неком објек-
ту у близини куће М илош а С им овића и у близини
ф ирм е „И карбус“. Нагађа се да je реч о П овићевом
објекту-гараж и, која je касније сруш ена багером да
би се прикрили трагови. П реговоре су водили Ми~
лан Јуришић и М иле Луковић-Кум. И спричао je и
да je новац подељен у К отобаш и, у канцеларији код
Чум ета. О н мисли да су М илош и А лександар Си-
м ови ћ добили милион м арака да поделе, док je по-
ловину укупног откупа узео Легија. Ђ ура М утави je
добио килограм хероина на поклон због свог учешћа
у праћењу. Ђ ура je тврдио и да Чуме није узео ниш та
од новца који je подељен.
П рем а причи овог сведока, план за отмицу je
скован у Булевару А вноја број 10, на деветом спрату,
у једном од „ш текова" клана. Сувајџић je рекао да су

М иш ковића отели Влада Будала, Дуле К рсмановић
и М иле Луковић. П рво je одведен у гараж у у Улици
Ауја А дам ича (чувена гараж а „земунског клана“)> и
ту су га пребацили у други ауто.
Л>убиша Буха Чуме, t o k o m давањ а и зјаве спе-
цијалном туж иоцу Јовану Пријићу, у Словачкој,
рекао je да се у клану причало о покуш ају отмице
М арка М иш ковића. Говорило се да je М арков ауто
ударио у банкину код Студентског града, као и о глу-
пирању Владе Будале, који je са ф ан том ком на глави
и „калаш њ иковим" у рукама, и зви ри вао до пола из
„аудија“ ш то je М арка и њ егове другаре уверило да се
ради о разбојницим а. Чуме je објаснио да су новац из
п редострож н ости из торби пребацили у џак, a потом
их закопали у шуми. Сутрадан je Легија потврдио да
у то р бам а није био одашиљач. П оловину плена je
узео Аегија. Н овац je избројан у Ч ум етовој канцела-
рији у К отобањ и на њ еговој машини. Део новца био
je у ом оти м а и са печатом НБЈ. П апири и траке са
којим je новац био облепљен —запаљ ени су.
Када су „земунци“ ухапш ени у Ф ранцуској, пре-
м а Ч уметовој причи, С пасојевић je траж и о од девојке
М илош а С им овића (сада жене), да из њ еног стана
узм е милион м арака и склони их код Бухе. Чуме je
звао шеног оца и послао Б агзи ја no новац. Касније
je то, у виш е н аврата, врати о М илош у Симовићу, a
сваки враћени изн ос je записивао у свеску.
Браћа С им овић су украли „ауди А 6“ и затамнили
стакла. Како je причао Чуме, они су „полудели" због
тога ш то им je побегао возач М арка М иш ковића. Tor
дана, у „аудију" су били Влада Будала, Симовићи и
М иле Луковић Кум. Чуме je бранио Бабића, јер je ви-
део да се спрем ају да га убију, a да Чуме см атра да

Бабић није „крив ш то je бољи возач од њих". Влада
Будала и С им овићи су касније звали Бабића и прети-
ли му. Траж ио je п ом оћ од Чумета, a онда je престао
да м у се јављ а и да долази.
Буха га je касније звао да „промени причу" коју
je дао у полицији о догађају на ауто-путу. П рем а ре-
чима овог сведока-сарадника, била je планирана и
отм ица М иш ковићеве ћерке која je удата за Горана
Карића „како би узели новац и од једних и од дру-
гих“. П ричали су и да би М арка, ако треба, држали
ш ест месеци док не добију nape. Код Ч ум ета су се до-
говарали и о отм ици М и рослава М иш ковића. М и-
лош С им овић м у je чак рекао да je бехонирао неку
алку у ш ахту за коју ће да веж у М иш ковића, кога су
дуже врем е пратили на путу од куће до посла и тра-
жили најпогодније м есто за отмицу.
- Када се врате са задатка, дођу код мене у кафић
и причају ш та су тај дан радили —описивао je Чуме. —
С пасојевић ми je јави о да je М иш ковић после отмице
смеш тен у некој викендици ван града. Рекао ми je и
да су имали п ропуста у ранијим отм ицам а које треба
отклонити. Причао ми je и да je откуп договорен на
пет милиона м арака. Такође ми je рекао да je М иш -
ковић покуш ао да представи како нема napa. Аегија
je и овде им ао д воструку улогу и обавести о их да од
М иш ковића м огу да „узм у колико хоће јер он има
много новца“.
Чуме je детаљ но описао све отмице, и то на ос-
нову онога ш то су м у причали С пасојевић и остали
чланови клана. У прво врем е, после узим ањ а плена,
Дућа није знао колико су тачно успели да узм у нов-
ца од М иш ковића — пет или седам милиона. Још je
додао да je преговарач Јуре заслуж ан ш то су узели

виш е од пет милиона, јер им je озбиљ но зап рети о да
неће пустити отетог док не скупе седам милиона.
- П осле отмице, Дућа je дош ао код мене у Ко-
тобањ у и питао да ли м ож е да донесе nape. Грли ме,
љуби и каж е ми: „Брате, им а седам милиона". Пре-
бројали см о заједно. Видео сам да од сталних чла-
н ова недостају М арко П етрови ћ и С аш а П етровић.
П итам заш то они нису ту, a Дућа м и каж е да ће им
дати њ ихов део касније. H a мојој маш ини смо из-
бројали н овац који je Дућа делио члановим а банде.
Спалили смо банкарске траке на степениш ту трж ног
центра. Дућа ми je рекао да су С им овићи најзаслуж-
нији, na им je дао милион м арака и 40.000 долара. Ре-
дом су улазили у канцеларију, узим али свој део који
им je „ш еф “ одредио и одлазили кући - испричао je
Чуме тужиоцу.
Дејан М иленковић Багзи je добио око 120.000
марака. За остале није знао износ.
- П ре дељеша Дућа ми j e понудио да узм ем ко-
а и к о хоћу, али сам j a одбио, јер сам мислио да то
м ож е кад-тад да ме кош та —објаснио j e Буха. —Део

новца су оставили код мене у сефу. С авето вао сам
му да одм ах напусти земљу, јер се дигла велика фрка.
И заш ли су из земљ е са раније припрем љ еним фал-
сиф икованим пасош има. П осле десет-петн аест дана
лудовањ а no Европи, звао м е Дућа и траж ио да му
пош аљ ем 50.000 м арака, које сам м у послао авионом
преко м ојих другара из „Јата“.
Када су ухапшени у Паризу, Чуме je отиш ао no
С пасојевићевом налогу код Легије у Кулу, који му je
рекао да ће их сигурно депортовати. С им овићев но-
вац, као и оно ш то je од отмице било остављ ено у
њ еговом сефу, Чуме je из предострож н ости закопао

у двориш ту. Кад су изаш ли из затво р а, поврем ено им
je давао новац, кад и колико су траж или. To je трајало
неколико месеци после њ иховог изласка из затвора.
Већ je почела зам ен а м арака у евре. У међувремену,
С пасојевић je од увек инф ормисаног Аегије сазн ао
да новчанице од откупа нису обележене.
П рем а речим а Бухе, чак и када je почело суђење
„земунцима" у Ч етврто м суду, М иш ковић je избега-
вао да се појави, јер му je наводно Легија претио.
Један од актера отмице, Душан Крсмановић, ис-
причао je да су браћа С им овић били главни када je
реч о праћењ у М иш ковића. Влада Будала je био тај
који je закључао М иш ковићевог возач а у гепек. Ју-
риш ић и М иле Луковић су као „спикери отм ичара“
комуницирали телеф оном са М иш ковићевим кумом
М иланом Спасојевићем.
Транскрипт прислуш киваних р азго во р а између

отм ичара и М илана Спасојевића, директора „Делта
спорта“ и М иш ковићевог кума:
О тм ичар: - А ло!
М. С . ; - М илан Спасојевић поред Шелефона.
О тмичар: - Спасојевић м и Шреба!
М . С.: - J a сам шефе. Скупили смо једно милион
u 700.000. У чеШири u пеШнаесШ he с ти ћ и све.
О тмичар: - Требали с т е g a припремиШе п е т
милиона.
М . С.: - Шефе, не може.
О тмичар: - Али, м и смо са њ им (М ишковићем
прим. а у т .) направили и н терн и доГовор. Он ће g a
одради н е ш т о gpylo, Шо није би тн о.
М. С.: - О. К. Све је у реду.

О тмичар: - С п р ем и ћ ете д е се т.
М. С.: - Кад, јел д а н а с п е т ? M u спремамо пеШ
з а чеШири u пеШнаесШ, обећали су ови шШо скупљају
g a he g a стш н у .
О тмичар: - Зваћем о вас.
М . С.: - Добро.
Други разговор, вођен око 17 сати:
О тмичар: - Ј е с т е добили паре?

М. С.: - Д а.
О тмичар: - Спремили сШе п аре?
М. С.: - Д а, u чекам инсШрукције. У канцеларији
сам.
О тмичар: - Колико сШе спремили?
М. С. : - П а пеШ.
О тмичар: - П е т . J a сам в а м р ек ао десеШ.
М. С.: - П а како? Рекао М ишковић, доГоворили
смо се, до ч е ти р и саШ а пеШ, м о ж е у вр’ Главе. Све смо
д т л и на т у м б е u све м е с т р а х ...
О тмичар; - Требали смо пеШ g a в а м т р а ж и м о ,
м еђути м ... (неразГовеШно)
М. С.: - Шефе, прекида м и се, је д в а чујем сваку
uipehy реч...
О тмичар: - Јел м е чујеш?
М. С.: - Једва. К ад се MuiujcoBuh ја в љ а о р ек ао je
пеШ.
О тмичар: - He причам т и н а п а м е т . Ово je goio-
вор између нас u њеГа.
М. С.: - Добро.
О тмичар: - Требало je п е т , м еђ у ти м , н аправи-
ли смо д р уш доГовор којим ће он нешШо gpyio g a за -

врш и u спремићеШе десеШ. Требали с т е п е т одм ах
g a спремиШе. Ви не можеШе g a спремиШе и е т , сад
ћ е т е g a спремиШе десеШ.
М. С.: - Спремили смо пеШ. Ш т а c a g g a р ад и м о ?
Отмичар: - Немој Шо т у мурија, полиција, М и-
хајловић, КошШуница u т о . To нас не интересује, само
ћ е т е уГрозити вас u њега u фамилију њеГову u вашу.
М . С.: - И нас исШо не инШересује, nelo шШо се
јуШрос Шако десило g a je о т и ш л о у е т а р ... C a g je све
решено. У назад пеШ саШи н ем а нишШ а (ioBopu о из-
в е ш т а в а њ у м еди ја —прим. а у т .).
О тм ичар: - Он вас je замолио, u медије u нови-
наре, све g a ч е к а те . Ко s a c буде о п тер ећ и вао u т а ј
М ихајловић u КошШуница, све т о с к л а њ а јт е og себе.
М . С.: - Све je јасно, нем а проблема, али све je
спремљено п е т милиона. ШШа g a рад и м о ?
О тм ичар: - Спремљено пеШ ?Зваћем о т е з а саШ
времена.
М. С.: - В аж и , чекам.
П осле извесн ог врем ен а отмичари поново зову

Спасојевића.
О тм ичар: - Ко седи са Шобом?

М . С.: - Нико. СекреШ арица je сам о Шу, њој зво-
ни Шелефон п а ia j a узим ам .
О тм ичар; - С луш ај овако. Кум Ше je замолио g a
сп р е м и те седам милиона u Шу виш е нема приче о
п ар ам а. Значи спремићеШе седам милиона. Он ће g a
g a јо ш Шри како Год буде зн ао u умео. To je моје u ње-
г о в о , ви немаШе везе са Шим.
М . С.: - Д обро шефе.

О тм ичар; - Немој g a се тр аШ е. Рекао Ши je g a
преГледаш Uape. Н емој g a се м урија м еш а, с т а в љ а -
Ше одаш иљач... П аре g a преГледаш u g a буде све како
Шреба. Зваћ ем о Ше з а т р и с а т а . Колико Ши Шреба
g a спремиш јо ш д в а ?
М .С.:- О т к у д знам . C a g ћу g a а т а ж у је м све
шШо Moiy. М о р а g a се иде у банку.
О тм ичар: - Ш т о се нас Шиче, м и м ож емо g a че-
кам о u месец д ан а, али Ше je он зам олио g a за в р ш и ш
ш т о Upe.
М. С.: - Јел моГу g a ia чујем?
О тм ичар: - He можеш . Без медија, без мурије, јел
ја с н о ?“
М. С.: - To не брини н и ш т а . Н ем а ioso p a о то м е .
Нико виш е не см еg a м е зове. Heio се j a п лаш и м мож -
д а слуш а неко, оШкуд знам.
О тмичар; - To je њеГова и н струкц и ја з а Шебе.
Замолио т е g a шШо пре Шо испошШујеш.
М . С .: - A, кад м е зо веш ? He моГу нишШ а g a
обеНамg a ли ће биШи з а два, или т р и саШ а?
О тм ичар: - Je ли т а к о у реду, или Шреба gpyla-
чијеg a р ад и м о u разГ о вар ам о?
М. С.: - He одлучујем j a т у . П окуш аћу све g a
урадим. Колико м и вр ем е н ад ајеш ?
О тмичар: - Колико т е б и т р е б а врем ен а? Ш т о
се мене Шиче, м ож е u месец дан а.
М. С.: - He месец д ан а, g a j g a покуш амо Шо д а-
нас... К ад се појављујеш са Ш аквим захШ евима, сви
п и т а ју u сви нешШо знају. З о в и м е з а с а т g a би хм о-
iao g a Ши д а је м информације.
О тм ичар: - Зовем Ше з а саШ. H e обавеш Ш авај
медије u полицију. П аре g a прегледаш. Зваћ у Ше,
gah eiu м и број мобилноГ Шелефона u добићеш д аљ е

инсШрукције.
М. С.: - A шШо g a преГледам Uape, н ер азу м ем ?
О тмичар: - Д а не с т а в љ а ју одашиљане, јел смо
се доГоворили?
М. С.-.-Да.
О тмичар; - Зовем т е з а саШ времена.
М. С.: - Важ и.
П осле сат и нешто:
Отмичар: - Ш т а и м а?
М. С.: - З а д в а м и н у т а и м ам све. З а д в а м и н у т а
с т и ж е јо ш 480 хи љ ад а u т о je све.
Отмичар: - З а д в а минуШ а?
М. С.: - И ма, има, ево има. С т т л о je.
Отмичар; - Целу мурију с т е д т л и на Hole.
М. С.: - M a није...
Отмичар: - Немој g a се uipaiu. Tu ми својом 1ла-
вом гаран тујеш . Tu м и својом ф амилијом Гаран тујеш
u М иш ковићевим Главама... Немој слунајно g a се ш —
р а ш са неким одаш и љ ачи м а u о с т а л и м Глупостима.
М. С.: - Таман иосла.
Отмичар: - Ово je озбиљно. Немој случајно g a не-
коме ја в љ а ш з а време нош ењ а Uapa.
М. С.: - Шефе, нишШа не брини, све je с т о посШо
како смо се доГоворили.
Отмичар: - Зваћу т е з а п е т м и н у т а , Ua ћеш до-
биШи д аљ е инсШрукције.
М. С.: - Важ и.
О тмичар: - С т а в и ћ е ш све Uape у једну кесу з а
ђубре, џ ак u о ти ћ и ћеш о д а т л е сам. Koju т и je број
мобилноГ?
М. С.: - 240-478. Слушај, ово се налази у две

спортске Шорбе, не зн ам ige сада g a т р а ж и м џак.
Отмичар: - СШави у једну торбу.
М. С.: - Уједну Шорбу...
Отмичар: - Уједну кесу с т а в и , у џак. Нађи онај з а
ђубре, није т о никакав проблем.
М. С.: - Добро. Онда м ор аш м ало g a сачекаш.
Отмиачр: - Којим ауШом heui g a дођеш ?
М. С : - „Ланчијом“, Б Г 279-636.
Отмичар понавља марку возила и регистарске

таблице којим ће Спасојевић да носи новац за откуп
свог кума М ишковића. Ипак, и даље страхује да га
прислушкују и био je потпуно у праву.
М. С.: - J a не зн ам ко све ово слуш а“ (разГовор

прим. а у т .)
Отмичар: - Koja je боја? Рећи ћеш им g a т е не пра-
т е случајно. Бићеш т и крив. ИМ ишковић, наравно.
М. С.: - Црна. Добро.
Отмичар: - Зваћу Ше касније g a ми каж еш одакле
ћеш g a кренеш. Иди neige ige ћеш б и т и сам, ige нема
H U K o i u iAegaj g a т е не праше.
М. С.: - Добро. Д а ј ми мало времена g a нађем ону
кесу.
Отмичар: - Н азваћ у Ше касније. Гледај около g a ли
he g a т е праШе, g a ли има мурије? И м а ux свуда, целу
мурију сШе дш ли на Hoie.
М. С.: - J a се п лаш и м g a ли се слуша ово...
Отмичар: - To ш т о они слушају, т о мене не ин-
Шересује. Свуда je мурија око т е б е u немој g a се uipaui.
Склони се neige ige ћеш биши сам u ige heiu б и т и си-
iypan.
М. С.: - Добро. Јел uoiy М ишковића g a чујем?

Отмичар: - Само једну Грешку направи, кома-
даћемо т и кума.
М .С.: - He брини нишШа, не брини нишШа, ipeiua-
ка неће би ти . Јел мо1у g a чујемМ иш ковића?
Отмичар: - М ишковића ћеш ч у т и кад м и будемо
хШели.
М. С.: - Добро, зови ме онда.
Отмичар: - Све смо се доГоворили. Твој кум je ре-
као g a си коректан, g a си р азу м ан човек u мислим g a
схваШ аш сиШуацију у којој се налази. Рекао т и je g a
смо u ми коректни. Њему н и ш т а не фали.
М. С.: - To je рекао. To je рекао у разГовору. To je
све O.K. Ja т о верујем, само ми g a j двадесеШ м и н у т а
g a препакујем ово.
Отмичар: - Н ема проблема. He м ораш g a журиш,
зваћу т е g a т и д а м инструкције з а даље. Јел т и зн а
мурија телеф он ?
М. С.: - Нико м е до cag a није звао.
После неких сат времена, исти отмичар-прегова-

рач се поново јавља Спасојевићу. Добио je неколико
збушујућих инструкција.
Отмичар: - Кренућеги на А утокоманду u uhu heui

на ауШо-пуШ.
М. С.: - Д а се в р а т и м на А утокоманду?
Отмичар: - Ићи ћеш према Нишу.
Охмичар: - У ствари не, према ЗаГребу. И возићеш
полако. M u имамо свој с и сте м p a g a , значи, вози по-
лако, фино, п о см атр ам о Ше, немој g a правиш Грешке.
Држаћемо т е на вези u зваћемо Ше каснијеg a видимо
ige си u Гледај g a ли Ше неко п р а ти .

М. С.: - Добро. Овде м е сада нико не п р а т и с т о
п осто. He зн ам ш т а he g a буде, али овде je све нисШо.
BpahaM се на Аутокоманду.
О тм ичар: - A aiano, знани немој g a журиш, нор-
м алн о вози...
М. С.: - Д а м е сао б р аћ ајн а полиција не заусШ а-
ви...
О тм ичар: - ЗаШ о вози полако u фино u п р а т и
саобраћајн е зн ак е u све he биШи у реду.
М .С .: - Добро. В р а ћ а м се н а АуШокоманду u
идем прем а 3aipe6y...
П осле пет минута:
О тм ичар: - Реци м и за д њ а Шри броја ауШ а у

ком си.
М . С.: - 636.
О тм ичар: - Добро, сам о право вози u Aaiano.
М м аш искључење u искључи се. ВраШ и се з а Ниш.
М . С.: - В аж и .
П осле неколико тренутака:
О тм ичар: - Крени з а 3aipe6.

М . С.: - З а 3 aip e6 ?
О тм ичар: - C a g си код Беж анијске косе?
М . С.: - C a g сам почео овде g a се окрећемg a идем
з а Ниш, окрећем се полукружно g a би се в р а т и о g a
идем з а Ниш. П а н и ш т а , g a идем з а 3aipe6, c a g hy
десно g a скренем, видим им а пуШоказ.
О тм ичар: - Јел и м аш неки gp yiu Шелефон?
М . С.: - Н емам. Ево и м ам десно з а 3aipe6.
О тмичар: - Иди c ag пун iac према ЗаГребу.

М. С-: - Пун iac прем а ЗаГребу.
О тм ичар: - Пун iac.
М . С.: - Добро.
Неки минут касније.
О тмичар: - Видиш ли п р а т њ у и за себе?

М. С.: - П а, g a не журим.
О тмичар; - П р а т и Ше полиција.
М . С.: - H e верујем. Ево c ag сам се окренуо.
О тмичар: - Ш т а g a р ад и м о c ag a ? Ш ш о на-
м еш таш ?
М . С..' - He, не...возио сам 180 к и л о м ета р а, к ад
си м и рекао. Ево окренуо сам се, никог нема и за мене.
О тмичар: - He н а м е ш т а ш т и , a ? ШШо на-
м е ш т а ш , Јел сам Ш ирекао g a ћемо вас п о б и т и ?
М . С.: - He, не... И за мене нема H U K o i , в р аћ ам се
ка Нишу, возио сам 180.
О тмичар: - C a g ће кум g a Ше зове, п а g a видиш
како п и ш т и . Јебем л и т е у у с т а . Јел их им а и за Шебе
или их н ем а?
М . С.: - He. Ево c ag и зл ази м са аеродром а на ау-
т о п у т . Н ем а ншде H U K o i a .
О тмичар; - Н ем а H U K o i ? В ози прем а Нишу. В ози
лагано, нормално.
Спасојевић није видео никога. Али, они који су

пратили њ егово возило, видели су да je „под будним
o k o m полиције". У том тренутку нико не зна да je реч
о Д рж авној безбедности.
П осле једног минута:
Отмичар; - Д а ј пун iac u крени на искључење за

Нови Cag.
М. С.: - Десно з а Нови Cag...
Отмичар: - Иди кући u узми gpyiu телефон, рекао
с а м g a he сви g a п ош н ете бре...(дере се).
М. С.: - П а не човече, каж и ми g a идем g a узмем
gpyiu телефон, кажи ми...
Отмичар: - Иди кући u узми gpyiu телефон... Пра-
Ше Ше... М р т в у т и мајку јебем, рекао сам Ши g a радиш
како Ши причам. И м а сада с т о милиона g a нам дође-
Ше.
М. С.: - Возим ко луд. Ш т а g a радим...
Отмичар: - Ige си сада ?
М. С.: - K a Новом Саду сам о ти ш ао, ево ми Гале-
ника са десне стране... Д а се враћам, шШа g a радим,
ja сам прибран... Нека саобраћајна милиција овде, Upo-
ш ао сам супер,).... му м а т е р , оШкуд зн ам у п..ку м а т е -
рину...
Отмичар: - Крећи даље, иди з а Нови Cag...
Неколико минута касније:
Отмичар; - Јеси ли провалио полицијску п р атњ у ?

М. С : - He.
Отмичар; - Јел проваљујеш или си луд ил’ се пра-
виш луд?
М. С.: - Huje часна реч.
Отмичар: - Јел т о т в о ја uipa, ил нечија uipa ил
т и х мајм уна шШо т е савеШују, не зн ам како т е саве-
т у ју или ви м и сли те g a можеШе g a нас похапсите. П а
нас има ISO т у око вас...
М. С.: - HuKoi нисам чуо последња т р и с а т а . Во-
зим како ми т и кажеш, веруј ми, н и ш т а се недешава...
О тм и чар: - Пун je ау то -п у Ш полиције, пун.

Аепо се окрени н а за д кући u кум Ше je зам ол и о g a
т о за в р ш и ш . Куне се у децу, своју u Швоју, g a Шо
за вр ш и ш , g a се о т а р а с и ш Ше полиције...
М . С.: - Д а се в р а т и м н а з а д о н д а?
О тм и чар: - ВраШ и се лепо н а за д кући. П оку ш ај
g a их избеГнеш, је р м и посао нећемо з а в р ш и т и u
1 0 7 м и л и он а и м а после g a спремаШе.
М . С.: - A, јеби la.
О тм и чар: - Н а м а се, Господине Спасојевићу, не
ж ури u м и м ож ем о пеШ месеци g a се р а зв л а ч и м о са
в ам а . M u м ож ем о g a в а с побијемо к а д хоћемо, ви не
знаШ е са ким имаШ е посла.
М . С.: - Окренуо с а м се, к а ж и друж е шШ а g a
р а д и м ? К ак о к а ж е ш —Шако р ад и м .
О тм и чар: - Кум Ше зам олио, зам о л и о т е кум
g a за в р ш и м о Шо у Шоку ноНи, оШ араси се Ших
т в о ји х п и јави ц а и за леђа, у зм и нови Шелефон u
зваћ ем о Ше касније. И ди кући u п о к у ш а јg a ескиви-
раш п ратњ у“
М . С.: - В аж и .
И пак, киднапери су све н ер возн и ји и на-

ставл>ају р азго во р .
О тм и чар: - Јел Ши н а м е ш т а ш или?

М . С.: - He, не u не! П а u j a и м ам децу, човече
u кума...
О тм и чар; - О нда лепо не з н а м како heiu g a ре-
ш и ш Шо з а ШвоГа кума, Ши најбол>е зн аш . Али, сле-
geh u п у т к а д будемо кренули g a за в р ш и м о посао,
ако буде било овако, нећемо в ас ви ш е зваШ и. Све
ћемо в ас п о б и т и u добиНеш сам о л еш o g Швог кума.
М . С.: - Немој. С ам о м и к а ж и ш ш а g a р а д и м
човече.
О тм ичар: - Рекао сам Ши g a се оШ арасиш Ше
мурије.
М . С.: - M a к а к о ? Ш т а g a р а д и м ?
О хмичар: - ШШа су се прикачили... Ше одаш и љ а-
че к..це-палце, не зн а м ш т а р а д е Ши мајмуни, пун je
ауШо-пуШ полиције...
М . С.: - Али, мене нико не праШи.
О тм ичар: - Тебе праШи 20 а у то м о б и л а, не је-
дан. Нисмо луди, нисмо hopasu...
М. С.: - Добро, кажи, ja Шо не видим одавде. Д а
т и ја в и м gpylu телефон, кола g a променим, каж и
ш та?
О тм ичар: - Промени u кола u завуц и се neige ige
нико не м ож е g a Ше нађе. Чућемо се после. Н ека Ши
буде укључен о вај Шелефон, само g a се чујемо. Н ађи
064. Јел до1оворено?
М . С.: - Дошворено, в р аћ а м с е з а E eo ip ag ево cag.
J a све ш т о м и к аж еш радим , j a сам о возим u т е б е
слушам.
О тм ичар: - J a Шебе разум ем , али ниси Ши Шо-
лико 1луп, р е ш и се Ши њих. О т е р а ј их, провери паре,
провери себе, ауШо провери, промени све живо, ниси
Ши мали, ниси Ши 1луп...
Киднапери и дал>е верују да je Спасојевићу не-

где стављ ен одашиљач и да га уз пом оћ њ ега поли-
ција лоцира и прати.
М. С.: - J a се п лаш и м g a he м е неко з а у с т а в и т и

g a м е преШреса... У п..ку маШ ерину ако j e р ац и ја, j a се
Uioia плаш им, иначе...
О тм ичар: Ево, кум Ше моли g a Шо за в р ш и ш з а

њеГа. Ево, Шо je кум т в о ј, зн ачи моли Ше g a т о завр -
шиш, није му јасн о каж е ш т а радиш ...
М . С.: - П а, јур и м ко луд. Све ш т о м и каж еш , во~
зим, в р аћ ам се н азад, полако, брзо, како iog каж еш ,
човече. С ам о м и каж и шШ а g a урадим, али j a не мо1у
o so ia g a се оШ арасим. Ш т а g a ради м , j a их не ви-
дим.. ?
О тм ичар: - He зн а м како, не зн а м K o i a heiu зв а -
Ши, али о т а р а с и се Ших Гована... Зваћем о т е у Шоку
ноћи u заврш и ћем о у т о к у ноћи, ако си памеШ ан чо-
век.
М . С.: - Слушај, а л ’ j a g a л ’g a зовем неко!g a ка-
ж е м g a се оШ арасе?
О тм ичар: - He зн а м ja . ИмаШ е ви Шу ваш е j a j a -
ре, Ше, разум еш , u минисШре, к..це, палце, боли нас
к..ац з а њих.
М . С.: - A, u мене. Joj к ад бих j a зн ао коГа g a зо-
вем. В аж и , нишШа, р а зу м ем вас... И дем g a м ењ ам
Шелефон, кола u све... С ам о м о р а м g a укључим некоГ
с в о г ближњеГ. J a ово не моГу g a издржим... С луш ам
све шШо каж еш .

О тм ичар: - Твој кум je р ек ао g a je добар са неким
м и н и стр о м , не зн ам , М ихајловићем...
М. С.: - Д а ia зовем ?
О тм ичар: - Н емој g a се пеШљаШе са њим u рекао
Ши je g a њ их скроз искључиш u оШ ераш на било који
начин. Д а се виш е за в р ш и ово.
М . С.: - Добро, Ши зн а ш j a возим, не видим
нишШа, сам о вози м већ Шри саШа...
О тм ичар: - 14, зам олио je М ихајловића, ако му je
пријаШељ, g a се удаљ и og свега овоГа јер му je живоШ
у опасносШи. Значи, иди кући, оШ араси се ауШа, про-
мени Шелефон, сакри се neige Ige Ше нико nehe наћи

u т а ј јед ан пријаШељ ш т о зна, Ш арановић, ne м о р а
g a зна...
О тмичар: - Нико g a ne зна, нико ж и ви g a не зн а,
u g a си сам завр ш и о ово.
М . С.: - Д а ne пребацујем na ње1а g a on вози сле-
дећу туру...
О тм ичар; - Н емој g a пребацујеш ни н а ко1а, не
верујемо h u k o m , h u Швој кум не верује h u k o m ... Рекао
je g a једино у Шебе и м а поверења.
М . С.: - Добро, j a сШо п о с т о не мо1у g a зајебем,
ne мо1у g a слажем...
О тм ичар: - Он новек (М ишковић —прим. а у т .)
не м ож е g a верује ш т а се до1ађа...
М. С.: - Немој, j a возим као луд, разум еш , и м ам
nedecem 1одина...
О тмичар: - Р азум ем j a Шебе, али и за Шебе je
двадесеШ или више, j a виш е не зн а м колико je ауШа
и за Шебе са полицијом...
М. С.: - C a g сам се о п е т окренуо, нем а h u k o I, cag
сам се окренуо, и за мене нема h u k o i , h u испред мене,
j a с ам онда Глуп, ево cag возим о п е т 180...
О тмичар: - Ty су они, нем ојg a се секираш... Н ека
onu раде, шШ а хоће g a раде, т о нас не интересује,
ни Шебе не Шреба g a инШересује, ескивирај их. Сакри
се, Шелефон gp ylu узм и u зваћем о Ше у т о к у ноћи g a
заврш имо...
С пасојевић и отм ичар-преговарач размењ ују

још неколико кратких реченица чисто да потврде
договор. П онављ а му да не сме ни са ким да разгова-
ра о договору и преговорим а. П одвучено м у je да су
они са М иш ковићем направили „коректан договор

за седам милиона м арака“.
О тм ичар: - Ако не будеш н ап рави о Шо како

Шреба, ићи ћемо даље... Н а м а се не ж ури u 100 мили-
она u 107, u 2 0 7 he g a буде... Главе he g a в а м леШе, м и
се не зајеб авам о . Н ем о јg a м ислиш g a и м аш посла са
неким, р а зу м еш неким, криминалцима... Нисмо м и
криминалци, Господине Спасојевићу.
М .С .: - J a с ам се одузео човече, м о р а м g a будем
прибран, д е ш а в а м и се први пуШ. М о р ам g a будем
прибран, g a возим, g a слуш ам Шебе. Р азум еш , све т е
слушам...
У току ноћи киднапери п оново зову М илана

Спасојевића.
О тм ичар: - Јеси л и променио ауШо?

М .С.: - Д а, све рад и м , али не мо1у Шо без једноГ
саШ а g a заврш им ...
О тм ичар: - Зовем Ше з а двадесеШ минуШа...
М. С.: - Д а ј м и саШ форе, a зови м е з а д в а д е с е т
м и н у т а ...
О тм ичар; - IlliUa iog xohem. Р азум еш , виш е
није би тн о, али реци ако н ем аш Uape, ако н ем аш
све Uape, реци и м ам пеШ, н ем ам седам, али немој g a
монШ ираш мурију, Шо Ши je најГлупљи п о т е з у ж и-
воШу...
М. С.: - Чекај, све je у реду. С лу ш ам све ш т о ка-
ж еш , не смем никоме g a се јави м ... H u кући не зн ају
ige сам, шШ а сам... A, људи м е знају, g a сам кум...
С к л ањ ам се u слуш ам Ше...
О тм ичар: - Ниси видео, сва ж и в а ауШ а илто су
Ше п р а т и л а , „ау д и “, не з н а м ни j a више, им а их ко-

лико хоћеш...
М . С. : - J a нисам видео hukoi, веруј ми, нисам
HUKoi видео, јеби ia м ож д а н исам вичан ga Шо про-
цењујем...
О тм ичар: - Tla онда Ши м о н т и р а ш ако ниси ни-
Koi видео...
М. С.: - M a ш т а Ши je човече! З н а ш ш т а бих
свеурадио... Све ћу g a ур ад и м шШ а каж еш , j a се само
п л аш и м g a нећу g a издрж им ово физички даље. И на-
че, све ћу g a урад и м шШо кажеш ...
О тм ичар: - Добро. Ово je за д њ а ш анса. Прекон-
тр о л и ш и поново све Uape, Шорбу, промени ауШо,
нађи нови т е л е ф о н u чућемо се... Н емој g a се uipaiu,
р ек ао сам, добио си задњ у шансу.
М . С.: - Човече, не g a се не ш рам , Heio j a кад би
х т е о главу g a дам , р ек ао бих т у u Шу дођи...
О тм ичар: - Ако н ем аш седам, реци...
М. С.: - И ма, има, зн а м g a си м и рекао, има...
К ако си рекао, Шако сам с тав и о ...
О тм ичар: - Добро, човек се см р з’о (М ишковић
прим. ауШ.) u моли Ш е g a Шо завр ш и ш . Зваћ у Ше
касније. M u не ж уримо човече, он нас моли, виче,
кука човек, хладно м у je... Tu врло добро зн аш ње1ово
сШање u приШ исак u све.
М . С.: - Све j a зн а м u бринем се, g a j м и времена...
О тм ичар: - Н аб ави Шелефон u зовем т е з а д в а-
десеШ минуШ а g a завр ш и м о посао.
Д вадесетак м инута касније, Спасојевић je от-

мичарима издиктирао нови број телеф она на који
могу да га зову. По њ иховој жел>и то je била мреж а
064(119—5080). И поред тога, ш ихови разговори су
и дал>е прислуш кивани и забележ ени. С пасојевић je

забринут јер je у међувремену им ао унапред заказан
састанак, na се бојао да неко од пословних сарадника
не посум њ а да он води п реговоре са отмичарима. To
киднапере много не забрињ ава.
О тмичар: - Јеси ли проверио паре u je ли, све у
реду?
М . С: -Д а.
О тмичар: - К ад ћеш g a промениш ауШо?
М . С.: - Па... к ад ћу њ еш g a нујем?
Отмичар: - ЊеГа ћеш g a нујеш кад м и будемо
хтели ... Зовем т е з а пола саШа, чеШрдесеШ м и н у та...
Због великог броја полиције на ауто-путу, от-

мичари изводе М иш ковића из ш ахта и дају му мо-
билни телеф он да зове М ихајловића, м инистра по-
лиције да повуче полицијске снаге, јер примопредаја
откупа није могла да се обави. И овај р азго вор су за-
бележиле службе безбедности. Бизнисмен je п озвао
М ихајловића на фиксни телеф он у М инистарству.
М иш ковић: - М иш ковић овде

Секретарица м инистра полиције у кабинету
у К н еза М илош а 103: - Р е ц и т е м и в аш е пуно име u
презиме.
М иш ковић: - MuiuKosuh, дајШ е ви ње1а. З н а он
ко je, j a вас молим...
Секретарица: - Добро.
М ихајлвоић; - Хало...
М иш ковић: - Душане...
М ихајловић: - М олим Мишко...
М иш ковић: ( н и ш т а се не чује осим ш уш Ш ањ а)
М ихајловић: - Ало, ало, прекида се веза...
М иш ковић: - Душане...
М ихајловић: - Ало...
М иш ковић: - Д ај, немој g a п р ави ш ...(н и ш та се
не чује), уж асно м и je Душане, у води сам до колена.
Д ај, пусШи g a д а м Ше паре. М олим Ше, п а после се
јуриШе...
М ихајловић: - П а није...
О вде се р азго во р не чује, a нагађа се да je М и-

хајловић покуш авао да објасни да их обична поли-
ција не прати.
М иш ковић: -...са неким ,Долфом“ нешШо. П ра-

т и л и су ево. Душане, сШ рашно м и је Шешко, Душане,
g a j молим т е , Душане, ало Душане...
М ихајловић: - Добро...
М и ш к о в и ћ : - П у с т и м о је g a д а ју паре... У
вод и сам ...
М ихајловић: - M a нема, н икакав проблем није...
М иш ковић; - П р а т и л и с т е их н а ауШо-пуШу
Душане, кунем се, немој молим Ше, убиће м е људи,
схваШ и ме, a после ћемо g a јуримо, убиће м и породи-
цу, убиће м и све, сина ће м и уб и ти ...
М ихајловић: - П а добро, побићемо u м и њих, Шо
није проблем...
М иш ковић; - П а, не може...
М ихајловић: - З н а ј g a ће б и т и побијени сви до
последњеГ.
М иш ковић: - Tla, знам...
МихаЈАОвић; - Н е м о ј g a Ши ф а л и д л а к а с а
главе...
М иш ковић: - He ф али м и д л ак а сГлаве...
М ихајловић; - Побићемо их ко последње псе.
Али, не праШ имо их ми, нем а н и какави х проблема...

М и ш к о в и ћ : (са g p y ie сШ ран е с а м о се чује
Ш и ш и н а)
М и хајлови ћ : - M a, н и к ак ав проблем није, нико
не праШ и ниш Ш а око iuoia...
М и ш кови ћ : - Добро, g a д а м инсШ рукције
м оји м а...
М и хајл ови ћ : - Д ај, није проблем никакав...
М и ш кови ћ : - Ajge, ajge...
П осле р а зго в о р а м и н и стр а полиције и оте-

тог, киднапери су кренули у последњ у ф а зу план а
— п р еу зи м ањ е откупа. П он о во зо в у М и л ан а С па-
сојевића.
О тм и ч ар : - Јеси ли с п р е м ан g a р а д и м о ?
М . С .: - M a j a се саШ u по м оШ ам по неким ули-
чи ц ам а, у пизду маШерину...
О тм и чар : - Je си ли с а м ?
М . С.: - С а м сам, g a к а ж е м ige с а м ?
О тм и чар ; - У ком си ауШ у?
М . С.: - М али , м а л а „ а л ф а “ зелена...
О тм и чар ; - Зелен а „ а л ф а “, ко ја регисШ рација,
a коju je м о д ел ?
M . С . : - 359-593, модел 146.
О тм и чар : - Чуо се Швој кум с а М ихајлови ћем .
М и хајл ови ћ je био безобразан . Р ек ао je кум g a је-
дино у Шебе и м а поверењ а u једино с ад а се у т е б е
узд а. H e инШересује ia ни М и хајл ови ћ ни нико. Ре-
као je g a je с а д а све у Ш војим р у к а м а.
М . С.: - Шефе, сам о к а ж и ш т а g a ради м ... Све
с а м ур ад и о ш Ш а с ам Moiao... Видиш , о в а ј м обилни
с а м узео o g једн е особе која н ем а ц о јм а ш т а се д е-
ш ав а . АуШо с а м узео n a gp y lo м е с т о , пусШио с а м

Шри а у т о м о б и л а g a иду neige у пинку м ате р и н у ..,
g a возе по ipagy... J a не моГу ви ш е ниш Ш а g a у р а-
дим. A k o о в о неко снима, је б е м ли ia, j a сам о м оли м
з а једну в р с т у помоћи... Уколико м е неко праШи, не
могу Шо g a п р и м е т и м , к а ж и т е ми, си ш ал и зи р ај-
Ше ми, j a м о р а м онда ноћас g a идем кући u п ару по
пару кроз ру ке g a пуилШам... ЕШо Шо je Шо...
С п асо јеви ћ je би о сп р ем ан д а п рекон троли ш е

пон ово н о вац уколико су киднапери м исли ли да je
одашил>ач стављ ен у откуп.
О тм и чар : - Колико gy io се в о зи ш ?
М . С.: - Једно саШ u по, ал и сШ анем neige, п а се
ућуШим...
О тм и чар: - И h u c u примеШ ио g a Ше неко п ра-
ти ?
М . С.: - Н и сам , ал и чини м и се g a je н ека п ар а-
ноја, неки бели ауШ омобил ваљ евскереш сШ рације...
О тм и чар : - Где си c a g a ?
М . С.: - И спред неке цвећаре, између ц већаре u
пумпе n a АуШ окоманди...
О тм и чар: - И за ћ и Pieiu n a ауШо-пуШ u вози л а -
iano п р ем а Нишу...
М . С.: - Д обро, п р ем а Нишу...
Н аредн их м и н ута М и лан С п асојеви ћ води

п р аву би тку са ж и вц и м а. Гласно го во р и куда про-
лази , a отм и чар м у даје свак и час н о в а у п утства.
М . С.: - Ево, скреШ ањ е СубоШ ица-Нови Cag...

О тм и чар; - С ам о полако...
М. С.: - Ево, иешсшо м еш ара og „Аушокомерца“ са

леве стране...
Отмичар; - Успори, т у скроз успори, колико log мо-
жеш успори...
М. С. - Аха, добро...
Отмичар; - Ало...
М. С.: - Да, g a чујем те...
Отмичар: - Јел има неко иза т е б е ?
М. С.: - И ма један а у т о , килом етар можда, или
500-600 м е т а р а , један а у т о видим, не иде баш брзо...
Верује се да у том тренутку Спасојевић види ауто

једног од саучесника киднапера који иде иза њега.
Отмичар: - He иде баш брзо, g a j Iac, пун. He, не,

пусти la, с та н и т у g a прође, скроз стани...
М. С.: - Д а с тан е м у ж у т у т р а к у ?
Отмичар: - Да.
М. С.: - Ево с т а о сам, десно, јо ш није прошао,
аблендује ми... прошао j e u аутобус, нема далеко h u k o I
иза мене...
Отмичар: - Нема нико далеко иза те б е ?
М. С.: - Неко аблендује, али далеко...
Отмичар: - C ag g a j lac, пун iac... Јеси ли прошао
Аутокоманду?
М. С.: - He, cag ћу, можда з а 200-300 м етар а...
Отмичар: - Јел има неко иза те б е ?
М. С.: - П а онај ш т о je био, a ja сада већи р а зм ак
правим...
Отмиачр: - Јел има неко иза те б е ?
М. С.: - Ало, 1убим те...
Отмичар: - Јел има неко и за тебе, ige се нала-
зиш, бре?
М.С.: - Ево cag ми je „АуШокомерц“ са леве с т р а -

не, прош ао сам ia...
Отмичар; - П ролазиш „А утоком ерц“...
М. С.: -Да...
Отмичар: - Гас, пун iac...
М. С.: -Д а пређем u аутобус, м о р а м д а ia пређем...
Отмичар: - Tge je аутобус...
М. С.: - Испред мене, онај шШо сам ia малопре
прошао...
Отмичар; - Брзо, пожури....
М. С.: - Ево Газим, 1азим, cag je и за мене...
Отмичар: - Јеси ли прешао скреШање з а ау-
то -п у т ...
М. С.: - З а аеродром?
Отмичар: - Да.
М. С.: - He, нисам још .
Отмичар: - Гас, iac...
М. С.: - П а iac, возим 140-150, ово је м а л и а у то .
Отмичар; - Где си cag a ?
М. С.: - Ево, им ам п у т о к а з з а аеродром десно.
Отмичар: - Гас, само напред, прођи, iac, iac, скроз...
М. С.: - Тамо увек има милиције...
О тмичар: - Н ема милиције, само вози, iac... Јеси ли
прошао аеродром?
М .С.: - Ево сада, з а педесет м е т а р а скреШање з а
ауШо-пуШ, прош ао сам скреШање, сада има неки вели-
ки камион, g a ia прођем.. ?
Отмичар: - Гас, пожури, јеси ли прош ао аерод—
ром...
М . С.: - Јесам , п рош ао с ам аеродром u је д ан ка-
мион, c a g пролази јо ш је д ан ауШо, нека реш сШ ра-
ција ПБ...
О тмичар: - Блицај, аблендуј...
М . С.: - Ево, аблендујем...

О тмичар: - В ози u н он -стоп аблендуј, пожури...
М. С.: - Д а јем iac, iy6uM Ше по мало, п лаш и м се
g a не изГубим сишал...
О тмичар: - Где си cag a ?
М . С.: - С т и ж е м нека кола, пише 3 a ip e 6 право,
с т и ж е м нека кола u c ag he надвож њ ак, с т и ж е м io-
милу кола...
О тм ичар: - Јеси н адвож њ ак прошао...
М. С.: - He, не, испод н ад во ж њ ака идем, ево c ag
сам испод надвож њ ака...
О тмичар:- Испод н ад во ж њ ак а?
М . С.: - М о р ам g a прођем ову колону...
О тмичар: - И м а колона, g a j 1ас...Јел и м а неко и за
Шебе?
М . С.: - С ам о она двојиц а шШо сам прошао...
О тм ичар; - О на двојиц а ш т о си п рош ао?
М . С.: - Да...
О тмичар: - Аблендуј... С т а н и , стан и ...
М . С.: - Ево...
О тм ичар: - Рикверц одмах, пун iac, рикверц бре.
М . С.: - У рикверц?
О тм ичар: - Брзо рикверц бре, брзо бре...
М. С.: - He видим н и ш т а , ево идем у рикверц,
и дем у рикверц...
О тмичар: - С тан и ... Иди јо ш м ало н азад. СШа-
ни, т у сШ ани...Избаци паре напоље са десне сШране!
С пасојевић je и заш ао напоље, али je због велике

н ервозе и притиска коме je био излож ен неколико
п ретходних сати, имао проблем а да отвори гепек.
М. С.: - Чекај... гепек..

Некако je успео и избацио торбе како су му

рекли отмичари.
О тмичар: - П ож ури сад, пун гас одатле...

М. С.: - Добро...
О тмичар: - Брже бре, брже...
М илан С пасојевић се упутио својој кући на-

дајући се да ће убрзо видети кума М и росл ава М иш -
ковића.
РАДНА ГРУПА МУП

ПРОТИВ ОТМИЧАРА
„Ауди“ који хара
в а дана после ослобађањ а српског бизнисме-

на, у М УП С рбије ф орм иран а je радн а група
која je требало да расветли не сам о ту, већ и
^ није отмице. П о одобрењ у м инистра поли-
ције Д уш ана М ихајловића, оперативн и ти м бројао
je 17 људи, a за руководиоца су им еновали мене. У
тим у су били и Гвозден Гагић, Златко Кесић, Л азар
Јанковић, С рђан П асквали, Родољуб М иловић, Сла-
виш а С овтић, Жел>ко Газапи, Н ебојш а П авић, А>убо-
мир Савичић, Д ејан Николић, М илисав Спасојевић,
Горан Ступар, Зоран Синђић, Д раган Златановић,
Д раган Ћ аћић и Н ебојш а Здравковић. Већина ових
инспектора били су чланови „П оскока".
П рви зад атак групе био je да сачини - П лан опе-
ративних активности. To je и урађено. Било je јасно
разрађен о пет тачака које je детаљ но требал о обра-
дити. У докум енту je дословн о наведено:
Чланови о п е р а ти вн о гти м а
1. О дм ах успостави ти кон такт са Ресором др-

ж авне безбед н ости ради прикупљањ а сазн ањ а из
телеф онских и других кон таката, до којих су дош ли
за вр ем е док су контролисали комуникацију између
отм ичара и породице М иш ковић. Такође, од РДБ
затр аж и ти п ом оћ да преко „М обтела" и „Телекома"
дођем о до листинга обављ ен их телеф онских кому-
никација изм еђу отм ичара и породице М иш ковић,
као и утврђи вањ а так о зван и х базних станица, од-
носно подручја са којих су телеф онирали.
2. Н астави ти р азго во р е са отети м М и росл авом

М иш ковићем ради прибављ ањ а могућих детаљ-
нијих података: о отм ичарим а, кретањ и м а t o k o m
отм ице (м еста где je држан, м еста и звођ ењ а ради
обављ аш а телеф онских р азго во р а, довож ењ а до
м еста где je ослобођен...), о прецизнијем опису мес-

та где je био заточен, о односу отм и чара п рем а њему,
начину ком уницирањ а са шим, комуницирањ у међу
отм ичарим а, са посебним о свр то м на нагласак, спе-
циф ичност говора...
П отребн о je са М иш ковићем отићи на м есто
где су га отм ичари ослободили - ради обраде лица
м еста и евентуалног проналаж ењ а м атеријалних
тр аго ва (лепљ ивих трака и заво ја који м а су му биле
заве зан е очи...).
3. Н астави ти детаљ ан р азго во р са М иланом

С пасојевићем , који je у име породице контактирао
са отм ичари м а и предао траж ени новац на догово-
реном месту. О тићи са њ им на м есто, на ауто-путу
Београд —Загреб, ради лоцирањ а тачног м еста где je
отм ичари м а остави о то рбе са новцем. Цил> — про-
налаж ењ е тр аго ва и м еста (поред ауто-пута) где су
отм ичари чекали предају новца.
Уколико се пронађе м есто о стављ ањ а новца,
и звр ш и ти преглед ш ирег лица м еста ради пронала-
ж ењ а других м атеријалних тр аго в а (торбе, кесе...)-
Ф о то гр аф и сати исти модел то р б е у каквој je новац
био см еш тен и предат отм ичарим а.
4. И зврш и ти детаљ не анализе претходних

отм ица ради у тврђи вањ а сличности са отм ицом
М иш ковића, и то:
- П окуш ај отм ице М арка М иш ковић 29. мар-
та 2001. године, на ауто-путу од аерод ром а Сурчин
п рем а Београду. П он ово обави ти р азго во р са М ар-
ком и њ егови м друговим а М и р о сл аво м М алоба-
бићем и Д али бором Бабићем. О перативно покрити
наведене особе (М алобабића и Бабића), као и П етра

Чучковића, власника вож ен ог „Б М В “
- Н епријављ ена отм ица Д рагосл ава Вуковића
и з Н овог С ада, и зврш ен а 9. јан уара 2001. године у
Н овом Саду, за чије пуш тањ е je њ егов брат Д раган
платио д ва м илиона м ар ака (непроверен податак).
О бави ти детаљ не р азго во р е са Д рагославом Вуко-
вићем и Д раганом, у цил>у прикупл>ања података
(мобилни телеф они који су коришћени, мобилни
телеф они отмичара...)
- О тм и ц а М иленка А лексића, ди ректора „Ин-
терш педа“ из С уботице, и зврш ен а 15. 01. 2001. годи-
не у улици А рсенија Ч арнојевића у Суботици. П ро-
вер а инф орм ација С У П С уботица у вези са м огућим
учесником (типер) и з Суботице.
- О тм и ц а С ве т о за р а О брадови ћа из П ож аре-
вца, и зврш ен а 30. 01. 2001. године у Београду, на
н овосадском путу код Земун Пол>а. П ровер а инфор-
мације у в ези учесника у наведеној отм ици и з По-
ж аревца.
- А н али за отм ице С теф ан а Ж ивојиновића и
Вука Бајруш евића и упоређивањ е података са наве-
деним отм и ц ам а. Н акнадно обављ ањ е детаљ нијег
ин ф орм ативног р а зго в о р а са п ороди цам а Ж ивоји-
новић и Бајруш евић у цил>у прикупл>ања података у
вези са наведеним отм ицам а.
5. И нтензивно н астави ти рад на прикупљању

инф орм ација о криминалној активности групе под
псеудонимом „Ауди“, са подручја Н овог Београда,
Сурчина и Земуна.
П рем а дотадаш ш им сазнањ им а, о ва група се

бавила крађом и отим ањ ем аутом обила (углавном

високе класе, најчешће „ауди“) и враћ ањ ем за новац.
За протеклих годину дана, no наш им претходним
оперативн им сазн ањ им а (која су се обистинила),
група отм ичара аутом обила се п реоријен тисала на
отм ице о со б а за које п р етп остављ ају да поседују
м ного новца.
Започели су са отм и ц ам а лица и з криминогене
средине и уз д о ста груб наступ изнуђивали од ших
новац, измиш љајући р азлоге тобож њ ег дуговањ а. Te
особе су затваран е, мучене, a након испуњ ењ а захте-
в а пуш тане. Већина ови х случајева није пријављ ива-
на полицији, a нанете повреде ош тећени су правда-
ли неким другим разлози м а.
Група je финансијски ојачала, стекл а „потреб-
на искуства" и тренутно функциониш е као добро
орган и зован а криминална група са ком плетном
м аф и јаш ком структуром , тако да се зна ко руково-
ди групом (no наш ем миш љењ у „Ауди 1“, a no њ има
,,шеф“), зн а се улога сваког појединца у отмици (ко
во зи ауто, ко отим а жртву, ко je чува, ко преговара,
ко п рети и на други начин врш и насиље над ж ртвом ,
ко прикри ва траго ве након и зврш ен ог кривичног
дела и друго).
Унапред су припремили објекте наменски на-
правл>ене за боравак-чувањ е отети х лица. К ористе
аутом обиле високе класе искључиво за и зврш ењ е
кривичних дела (углавном крадених вози ла), виш е
разли чи ти х (чак и полицијских) реги старски х таб-
лица за аутом обиле, дуго и кратко наоруж ањ е, по-
лицијске униформе, радио станице...
Телефонску комуникацију обавл>ају искључиво
преко м оби лних телеф она 064. П ред сваки планира-
ни „п осао" н абаве нове телеф онске апарате и нове

картице. П осле акције их униш тавају. У свакоднев-
ној комуникацији, кори сте м оби лне телеф оне сa
картицам а 064 —знајући за ограничене м огућности
полиције з а контролу над си стем ом 064 компаније
„Телеком“.
П оуздано се зн а да имају своја уп ориш та у по-
лицији на разли чити м нивоим а, преко којих при-
купљају инф орм ације о наш им плановим а, актив-
ностим а, појединим радницима. Врш е сталне поку-
ш аје п родора у правосудне и политичке структуре.
За поткупљ ивањ е о соба и з наведених структура
користе велике суме н овц а и друго —поклањ ају ау-
том обиле, накит, м обилне телефоне. П окуш авају да
утичу и на кадровску политику и постављ ањ е својих
л>уди на за њ их битна руководећа м еста у полицији
и правосуђу.
Н овац стечен криминалним акти вн ости м а ин-
вестирају углавном у некретнине правећи себи ог-
ром не куће, пословне п р осто р е у зем љ и и иностран-
ству, a тако зарађен н овац н астоје да легализују...
Д а би се о ва криминална група неутралисала и
њ ени чланови похапсили и привели правди, неоп-
ходно je да нам се обезбеди:
- П одрш ка правосудних органа у смислу спе-
цифичног тр ети р ањ а овакви х група, како у вођењ у
кривичног поступка, тако и у ф ази изриц ањ а пре-
суда. Д осадаш ш а пракса к р о з проналаж ењ е непо-
стојећих олакш авајућих околности, о ва група je за
п ретходн а кривична дела сувиш е благо каж њ авана,
ш то им je омогућило да п р ерасту у јаку структури-
рану и орган изован у банду са сви м елем ентим а ор-
ган и зован ог криминала —м аф и јаш тва.
- К ом плетн а подрш ка РДБ к р о з примене опе-

ративно-техничких м ер а и радњи.
- М огућн ост ан гаж овањ а виш е криминалис-
тичких полицајаца и других припадника Ресора
јавн е безбедн ости, који би са већ оф орм љ еном рад-
ном групом уч ествовал и у реализацији хап ш ењ а ове
криминалне групе.
- О безбед и ти п отребн у опрем у и технику (при-
лог).
- П редлож ени план ће се no п отреби допуња-
вати н овим оперативн им сазн ањ им а, a реализац ија
би била изведен а након обављ ене припрем е и обез-
беђењ а м атеријалних д оказа.
У том врем ен ском периоду, Република С рби ја
je почела процес п ривати зац ије предузећа чији je
већински власник била држ ава. С тран а улагањ а
у привреду су била значајна. Д ош ло je до експан-
зије стран и х предузећа и о твар ањ а њ ихових пред-
ставн и ш тава у Републици Србији. С ам а инфор-
мација у м едијима да су учестале отм ице угледних
л>уди из све та привреде и бизниса, довела je до стра-
х а и несигурности стр ан и х улагача, како за своје ин-
вестиције, тако и за ж и воте своји х представн ика у
Србији. Д рж ава je била пред великим испитом. За-
датак полициje je био да у ш то краћем року проце-
суира орган и зован у криминалну групу која je сејала
стр ах и треп ет врш ећи кривична дела отм ица, која
су до тад а била н еп озн ата на ово м простору.
ЛАЖНИ ПАСОШИ И БЕКСГВО

“ЗЕМУНАЦА" ИЗ БЕОГРАДА
Баханалије no Европи
осле поделе плена од М иш ковићеве отми-
П це, главни актери - прва п остава „земунаца"

(Спасојевић, Луковић, М илисављевић и бра-
ћа Симовић) склањају се у припремљене ш текове у
Н овом Београду, комуницирају „специјалним" веза-
м а и не враћају се кући. Ужурбано припремају фалси-
фиковане пасош е и спремају се за дуготрајно бекство.
С пасојевић издаје задатке остатку банде (Баг-
зи, Ђ ура М утави, С аш а и М арко П етровић, Јуришић
и К рсмановић), ш та да раде и како да се понаш ају
за врем е њ иховог одсуства. П отребн о je да се при-
таје, не п раве кривична дела, осим да н аставе про-
дају раније л агерован ог хероина, a н овац од продаје
п оврем ен о односе у Ш илерову, Дућиној жени Тањи
и ш еф у о безбеђењ а Вукојевићу. К омуникација са
њ им а да буде искључиво на „специјалима".
Од тада прислуш киваних телеф она, полиција
једино п оврем ен о „хвата" р азго во р е телеф она у Ши-
леровој, на који се јављ а Вукојевић. Ти р азго во р и су

уобичајни, везан и за инф ормације о Дућиној и Ку-
м овој породици.
П асош е набављ ају преко сарадника из крими-
налне средине, од о со б а које су већ на п асош и м а
имале потребн у ш енгенску визу. Затим им je, како
су они касније изјавили, њ ихове ф отограф ије на те
пасош е залепио ф алсиф икатор Н Н Нино, који je у
међувремену, наводно погинуо у саобраћајној не-
срећи.
Д ана 17. априла 2001. године, користећи лаж не
пасош е, Душан Спасојевић, М иле Луковић и М иш а
С им ови ћ авионом су отпутовали из Београда за Ди-
селдорф. И стог дана, Влада М илисављ евић и А ца
С им ови ћ авионом путују за Ф ранкф урт. Следећег
дана, сви се no договору састају у А мстердаму, и из-
најмљ еним ком бијем наредних десетак дана путују
no Европи. О би лазе Холандију, Данску, Ф ранцу-
ску-П ариз и Ш панију-Барселону и М арбељу. За-
бавл>ају се no луксузним хотели м а и трош е н овац у
коцкарн ицам а.
П осле неколико дана неуспеш них покуш аја да
открију њ ихову комуникацију, полицајци „П оскока"
пресрели су р азго во р изм еђу Б агзи ја и Душана Cna-
coj евића, који je од Б агзи ја траж и о да им организује
слањ е 50.000 м арака, јер су сав н овац који су понели
за неколико дана потрош или лудујући у Ш панији и
Ф ранцуској.
To je за „П оскок“ био п рави „бинго“, јер се
дош ло до телеф онских картица 063/225-ХХХ и
064/610-6ХХХ, које су понели на пут и били убеђени
да се ти телеф они не прислушкују. К артица 063 се
водила на Зоран а Вукојевића, a 064 je користио Ми~
лош С им овић. У исто врем е, прислуш кује се и Ба-

гзијев телеф он 064/111-5ХХХ, a п ош то „Ф ранц узи"
најчеш ће зо в у њега, полиција на тај начин контро-
лиш е њ ихово кретањ е. П ратећи комуникацију тих
телеф она, полиција долази до капиталних података
где се н алазе и које су им намере.
20. 04. 2001. године у 20.51 часова, Влада Будала

(064/610-6ХХХ) зо в е Б агзи ја (064/111-5ХХХ), честита
му рођендан (рођен 20. априла 1970. ).
В. Б: - Где си, љ убави м о ја ?
Багзи; - Е шмекеру мој.
В. Б: - Срећан Ши ро ђ ен ад ан љ убави.
Багзи: - Х в а л а Ши, љ убави м оја.
В. Б: - Н и сам Ше д а н а с чуо, п а g a Ши чесШиШам
рођендан.
Багзи: - Чуо с ам се д а н а с са Дућом u Главоњ ом
(М. Симовић).
В. Б: - Знам , био сам т у к ад су Ше звали.
Влада Багзију даје уп утства да зове м ајстора
код кога се налази њ егов слупани „ф ерари “, да види
кад ће га п оп рави ти и колико кош та. У следећем
разго во р у Б агзи о б ав еш тава Владу да м ајстор узим а
сутра „ф ерари ја“ у рад, не зн а ш та м у све фали, док
га не р азвуч е на пантер. Багзи га саветује да „фера-
ри“ прода у Русији за 20.000 м арака, п ош то није ле-
галан.
2 1 .0 4 .2 0 0 1 . годи н еу 21.48 часова, Дућа (063/225-
XXX) п о зи ва Б агзи ја и каж е да je п рокоцкао 40.000
м арака у П ари зу и да им до п рекосутра пош аљ е но-
вац.
22. 04. 2001. године у 19.42 часова, М илош Си-
м овић п о зи ва ком ш ију Ш умског код кога су он и
А ца оставили део новца од отмице М иш ковића и

даје налог да 30.000 м арака однесе Багзију који им а
познанике пилоте у „Јату“, преко којих ће новац
послати у П ариз.
22. 04. 2001. године у 19.49 часова, Ш умски сту-
па у контакт са Багзијем, a после тога зо в е м ајку и
каж е joj да из гом иле која je везан а са две гумице
изброји 25.000 м арака и она га о б ав еш тава да je у тој
гомили о стал о јо ш 52.000 м арака. Taj новац да одне-
се код М иш ине Зоране (супруга) и тетк а М иланке
(мајка) где ће доћи Багзи да узм е новац. Н акон тога,
М илош даје уп утства Багзију да оде код њ ега кући,
узм е новац и пош аљ е на п рези м е Д им итријевић
(ф алсиф икован пасош који користи Д. Спасојевић).
Н овац ће стићи на А ерод ром „Ш арл де Гол“ у 10.15
часова и да га подигну на ш алтеру „Јата“ код Пеђе.
23. 04. 2001. године у 12.25 часова, Дућа јављ а
Багзију да су стигле nape и да je могло да се „поду-
пла“ (да je м огао да пош аљ е још толико). Багзи него-
дује ш то нису повели и њега, a Дућа м у каж е да м у je
он први човек за Београд без кога се не може.
24. 04. 2001. године, Дућа даје уп утства Багзију:
Дућа; - Tu си м о ј први човек ове службе з а Бео-
Ipag, идеш код „Л еж и он а“, т и зн а ш ige он сШанује,
узм еш оне дуГачке u oso, оно, пишШоље u шШекујеш
код себе.
26. 04. 2001. године у 13.14 часова, Душан Спа-
сојевић зо в е 064/138-8ХХХ и ту особу осл о вљ ава са
„кумито“ (вероватно ш еф о безбеђењ а Зоран Вукоје-
вић):
Кумито: - Гледао сам јуче м и н и с т р а М ихајло-
вића, каж е лоцирали су све ipyUe u сад а he наЦаче
g a ухапсе.
Дућа: - J a не зн а м ко je најјачи, м и нисмо.

Кумито: - ПиШ а ia новинар, хоће ли даШ и ос-
Шавку ако не оШкрије ко je оШео М иш ковића. Он
ogioBapa: „Даћу, зн а се ко je, сам о ga их похапсимо.“
Дућа: - П а ко j e ? Ш љ ука сШо посШо, зн ају они g a
j a нишШ а не р а д и м овде. Они иду н а мене u у м е с т о
g a почисШе Шљуку u њеГове, они навалили н а мене.
J a уносим паре у ову држ аву, a они... Тачно м и дође
g a све п родам u g a беж им g a ж и ви м овамо.
26. 04. 2001.године у 12.56 часова, Дућа и з Ш па-
није зо в е Багзија:
Дућа: - Били смо код к р а љ а н а пријему. Д ао
н ам je пропуснице g a не сме м ури ја nuige g a нас за -
усШави.
Багзи; - Јел био велики пријем?.
Дућа: - ОШишли смо Шамо, примио нас, каж е
g a смо овде с т о Година зашШ ићени.
Багзи: - Ј е с т е ли ш р ал и Голф са њ им ?
Дућа: - M a он je Њсподин, к а к а в Голф. Били смо
сам о н а пријему. Овде je цела м ури ја пошкупљена,
ж ивим о ко бубреГу лоју, ево т и Кума.
Луковић Кум: - He д олази м о виш е у Србију.
Овде je све поШкупљено, доби јам о све папире.
Багзи: - Д ош ли су в аш и друГари код мене, g a им
д а м „о н о “ (хероин), п а he они послеg a се чују са вам а.
28. 04. 2001. године у 23.42 година Тјура М ута-
ви-ТЈука (064/158-4ХХХ) п ози ва Душана:
Т>ура: - И дем у Зрењ анин g a п р ави м м ал о зла,
оно н аш е н а сишно.
Душан: - К ако je у селу ( Сурчину)?
Ђура: - С ви су у параноји, наводно им се слу-
ш ају телеф он и . И дем с у т р а g a носим Тањи лову
(супруш Д. Спасојевића).
Душан: - Однеси п е т сома, Шреба им нешШо.

Биће код куће M a ja (супруГа М . Луковића).
Т>ура: - J a о вај тел е ф о н корисШим сам о к ад зо-
вем вас.
Душан: - Добро, з а своју банду нађи д р уш т е л е -
фон. M u ћемо јоги суШра биШи н а овом, a онда неће-
м о биШи досШупни.
П оред дневних р азго во р а које су обављ али

са Багзијем, Ђ уром и Ч ум етом, обавеш тавајући их
како се п ровод е no Европи, интересујући се ш та се
ради у Земуну и Сурчину, полиција je пресрела раз-
говор Душана С пасојевића и наш ег држ ављ анина
„Рокија“ (Роха) телеф он 995756566613 који ж иви у
К олумбији-Богота. С а њим С пасојевић обавл.а виш е
р азго во р а, где се договарају да из П ари за отпутују
у Б оготу на неколико месеци. Роки траж и податке
из њ ихових п асош а да би им резер ви сао авио карту
П ари з-Б огота. Д иктирају податке:
Д им итријевић Д арко (1971), пасош број
001639648 (С пасојевић Душан)
Ц рногорац Вањ а (1972), п асош број 01930235
(Луковић М иле)
Богдановић А лександар (1975), пасош број
001545942 (М илисављ евић Владимир)
М ујановић И ван (1973), п асош број 001455021
(С им овић М илош )
Васиљ ковић Витомир (1973), пасош број
001436460 (С им овић Александар)
26. 04. 2001. године у 10.48 ч асо ва, С п асојеви ћ

р а зго в а р а са Н Н м уш карц ем и п и та га да ли je он
п ом и њ ао да им а тр ан сп о р т из Јужне А м ерике. Не-
8<?96£9l-00
I X
џ ‘$
a •_ •
Г ' -
J(iGOSLC¥E?5S#CG'
У ^ ;Т Е Ј г§Ум"
Ii* «Oi- Mecro. соагг»9нз-« ccf.c'-isa ■Plac« c i &?&*-£• к
•&c»o.‘ ал' .-
■-Р!чс^'0} re**?,«* . .
„ -A l; i = ) - :s Д -; -
.Д лгта у т а л ^ р ^ ? . ' •,. - л- S a «? *;;? .-
Г г - «■* s ~ i '•'*•£ -=~_
т :л " s r - r ? r . ~ * - i. . т х г - .
-Л<£^г ~Чб=л*«£ S¥ G **W pa?
ГтТг.ЈГ~г « Г/ i ' j r ; — v - lr ;
Пасош који je користио Душ ан С пасојевић
п озн ати каж е да м у je неко нудио тр ан сп о р т бро-

дом, али не м ож е да се сети. Дућа га о б а в е ш та в а
да иде там о и да и м а све „он о“ о б езб еђ ен о и сигу-
ран у товар , али м у т р е б а д о б ар тран сп орт, то не би
иш ло директн о „о вд е“ (у земљ у), већ и м а испоруку
у другим зем љ ам а, у Грчкој и јо ш једној зем љ и. И м а
сигуран и сто вар , сам о м у т р е б а брод. Н еп озн ати

м у каж е да ће звати друга у Ш панију који je нудио
бр од и успут о б а в е ш т а в а Дућу да су отели М атије-
ви ћ ево г сина и јуче га вр ати ли и з А лбан ије на С ка-
д ар ск ом језеру. П рича се да су траж и л и од 500.000
до м илион м арак а. Дућа се п и та „ко ли то оти м а
м ајк у му...?“
26. 04. 2001. године у 11.20 ч асо ва Дућа зо в е
Д улета К рсм ан ови ћ а и и н тересује се да ли он и Јуре
(М илан Јуриш ић) им ају јо ш наредни х 15 дана (ми~
сли на хероин). „Т ребали би н а м в а с д в о ји ц а з а 10-
15 д а н а g a се спакујеШ е u д о ђ е т е н а једно м е с т о у
Јуж н ој Америци, зваћ у Ше н а g p y iu Шелефон, je p ове
све слушају.
26. 04. 2001. године у 19 ч асо ва, н еп озн ати
(Роки) из Јужне А м ерике о б а в е ш т а в а Дућу да су
р е зер ви сан е к ар те за њ их п етори ц у на аер о д р о м у
„Ш арл де Гол“ у П ари зу и да их м о р ају подићи су-
тр а. П ут за Б о готу je р езе р в и сан з а 30. април 2001.
у 11 ч асо ва, a у Б оготи су у 15 ч асо ва, одакле ће ле-
тети до гр ад а где je Роки. Ц ена п овр атн и х к ар ата je
720 м ар ак а no особи.
28. 04. 2001. године у 15.04 ч асо ва, Роки и з Ко-
лум бије зо в е Дућу и ин тересује се да ли су узели
карте и да ли je све no договору. Д аје им у п утства
кад дођу у Б о готу да не иду на и сти ш алтер пасош -
ке кон троле и да п ри јаве р азл и ч и те адресе хотела.
О н ће им закуп и ти кућу за троји ц у и један стан за
двојицу, како не би били упадљ иви. К аж е им јо ш
да га зо в у на кућни број 995756566613 како би им
и зд и кти р ао неке податке.
Купљене су карте за A ir France л ет 422, дана

30. априла у 11 ч асо ва П ар и з-Б о го та. У р азго во р у

са Рокијем ш и ф р о ван о причају о „р о б и “ која их
чека, a Дућа се р асп и тује о м огућ ем тр ан сп о р ту
робе-кокаи н а бродом . Јасно je да у Б о го ту не иду
као туристи, већ д о го вар ају тр го ви н у и тран сп орт
велике количине кокаина.
СПРЕЧЕН ОДЛАЗАК
У КОЛУМБИЈУ
Хапшење у Паризу
стало je неколико дана до 30. априла и лета
О за Колумбију. Радна група у М У П убрзано

р азм атр а и анализира две могућности. Пу-
стити их да отпутују, a у п овратку покупити и њих
и кокаин, или их хапсити на париском аеродрому.
О перативни вр х М УП анализира обе варијанте.
I - Д а ли ће у Колумбији договори ти куповину
кокаина и колику?
Н ајавили су бо равак у Б оготи виш е месеци.
Они ће се вратити, a р о б а путује бродови м а
и ко зна кад и где je и стовар, да ли ће полиција то
моћи да испрати.
II - Коначно их им ам о све на окупу, хоћем о ли

икад им ати такву прилику?
Ш та и м ам о од д о к аза за отмице, хоће ли бити
довољ но д о каза за оптуж ењ е? Д а ли ће их Ф ранцузи
д епортовати и кад?
Врше се консултације са тужилаштвом, Интерпо-

лом, француском амбасадом. П реовладава мишљење
да je извеснија друта варијанта - направити контакт
са француском полицијом и добити гаранцију брзог
изручења. Велики притисак на овакву одлуку има
исхитрена изјава министра М ихајловића: „Ако се не
реши отмица М ишковића, за месец дана даћу оставкуГ
Незадовољни инертношћу тадашњег Савезног
М УП-Интерпола, оперативна група дирекхно ступа
у контакт с француском амбасадом у Београду, који
прихватају сарадњу без икаквих резерви. Укључује се
и наша амбасада у Паризу, a у Париз првим авионом
одлазе два оперативца МУП с комплетним подацима
и ф отографијама „земунаца".
Тридесетог априла. у преподневним часовима,
на аеродому „Ш арл де Гол“ у Паризу, приликом па-
сошке контроле, француска полиција у сарадњи са
нашом, изврш ила je хапшење комплетне банде Ду-
шана Спасојевића и истим одредила екстрадициони
притвор.
Затвор за странце у Паризу je очигледно полу-
отвореног типа, док се не донесе одлука о њиховом
изручењу земљи из које су дошли. Ухапшеним „зе-
мунцима" полиција je у притвору оставила мобилне
телефоне, тако да су следећих неколико дана, до из-
ручења Србији, Душан Спасојевић и екипа слободно
обавеш тавали „ортаке" ш та им се десило и како да се
понашају у новонасталој ситуацији.
30. 04. 2001. године у 13.51 часова, Багзи оба-

веш тава Ч ум ета на телефон 063/203-ХХХ да су они
горе ухапшени на аеродром у од стране 30 специјала-
ца и да нису могли ниш та даље да причају.
30. 04. 2001. године у 22.23 часова, Дућа јављ а

супрузи (064/1616-ХХХ) да су ухапшени и да ће их
тран сп ортовати за Београд. Каже joj да то каже Пери
(М арку Петровићу) и Т>ури (М иладину Сувајџићу),
као и да каж е Јури (М илану Јуришићу) и Дулету (Кр-
смановић) да се склоне у ш текове.
01. 05. 2001. године у 12.40 часова Роки из Бо-
готе зове С пасојевића и р азговар ају о р азл ози м а ха-
пшења:
Роки: - Д а није због ШоГа шШо с т е били у Групи?
Д . С: - Н ем а т о везе. И м али су већ припремљене
слике u н а ш а п р ава имена.
Роки: - Ж и в о т а Ши? Одакле им Шо?
Д. С: - Н ем ам појма. Једино кад си м е т и зв ао
н а онај тел е ф о н 22..., ако м е БеоГрађани не слушају.
Роки; - П а j a сам зв а о једном-двапуШ , виш е ни-
с ам ни звао.
Д. С: - Знам, али смо принали она имена н а па-
сошима.
Роки: - Ш т а he биШи c ag a ?
Д . С: - He знам . Идемо сад а назад, па ћемо gohu
поново.
Роки: - J a сам се чуо са Б а т о м (Чуме), чим вас
није било u ниси м е звао, u БаШ а м и к а ж е g a сш еу ха-
пшени.
Роки га даље о б авеш тава ш та им je убудуће
најбоље, преко Босне, тр ан зи т Ш вица, тран зи т М ад-
рид и овам о, и да не иду сви у чопору. П ита да ли
имају сви ви зе у пасош има.
Д. С: - Узеће н ам у БеоГраду Ше пасоше. To су
ф ал ш пасоши. З н ам j a шШ а je, слуш ају м и Шај Ше-
лефон 22... u неко je намерно јави о. С прем ај се Ши
Шамо, м и долазим о брзо.
Роки; - Ja Ше чекам ко озебло сунце. Све сам са

људима доГоворио, нишШа, изГубићемо јо ш седам дана,
нема везе.
Д. С: " M a имао сам с т у р а н и с т о в а р u на копну
u на авиону.
Роки: - Колико сам Шрчао, све направио, п о тв р -
дио посао, им ам ja т о све у рукам а, нема проблема,
чекаћу још . Важ но je g a с т е ж иви u здрави u g a дођеШе
ш т о upe, ако Шреба u бициклом. И м аш u из Бушрске,
т а м о су т в о ји људи, u до М адрида, a og М адрида ова-
мо u Готова с т в а р . Ajge сШ рпите се u воли вас ваш
Роха.
01. 05. 2001. године у 16.07 часова, Спасојевић
даје Багзију упутства:
Д. С: - To je улица на 77.... Б а т а т и je рекао има
Ш удосШ а,,iygpe“, па носи. В и диg a Шо идедаље.
Багзи: - Важи, hao.
01. 05. 2001. године у 20.55 часова, Д. Спасојевић
бесан понавља Багзију да треба са неким да се види и
да му каже да га чека на аеродрому јер ће бити крви
до колена. Багзи га обавеш тава да се и њему прети
мучењем и убијањем и обојица се чуде ш та je разлог.
Спасојевић помиње постојањ е своје војске (200), да се
смирио, ништа не ради неваљало, да je много урадио
за ову државу и да то све пренесе њ иховом другару.
Багзи каже да чека Бату (Чумета) и да ће ићи там о за
који минут и да je већ тој особи рекао за њега (Спа-
сојевића), да je „одлепио". Спасојевић понавља да не
разуме ш та се прича у вези са њим, тајно отимање итд.
Препоручује Багзију да каже тој особи да позове Ђин...
и да каже за његове заслуге за ову власт.
01. 05. 2001. године и 21.11 часова, Д. С пасоје-
вић зове Зоран а Вукојевића (064/138-8ХХХ) који га
о б ав еш тава да je био са Багзијем (Зигбом) код Тање

и да je чуо да су ухапшени. П окуш авао je да их зове
на 22.., али се јављ а оператер на ф ранцуском језику.
С пасојевић га о б ав еш тава да ће их тран сп ортовати
за Б еоград да их оптуж ују за глупости, препоручује
да сакупи војск у у току дана или сутра и да ће се
видети за дан-два.
02. 05. 2001. године у 01.04 часова, Д. Спасоје-
вић зове Багзија, прекида се веза, Багзи се тада на-
л ази на базној станици С тари Ж едник-Суботица.
И стог дана у 01.59 ч асова п он ово се чују, a Багзи
се н алази на базној станици В рбас (no полицијским
сазн ањ им а, Багзи je те ноћи no наређењ у Спасоје-
вића склонио дрогу и оружје код њ егових сарадника
са подручја Војводине).
02. 05. 2001. године у 17.45 часова, С пасојевић
даје налоге Вукојевићу да склони неке аутом обиле
и з гараж е и да припрем и обезбеђењ е. Вукојевић
п ита да ли да га чека са Батом (Ч уметом) на аерод-
рому, на ш та С пасојевић каж е да им а за друге ства-
ри своји х 150 л>уди, a да ће их на аеродром у чекати
полиција.
02. 05. 2001. године у 17.49 часова, Чуме
(063/793-ХХХ) зо в е С пасојевића и пита заш то je
стално ван д ом ета. О н га о б ав еш тава „да je у пари-
ском затвору, да му je пропао п осао у Колумбији и
да су м у то см естили М иле Н оваковић, А>уба М и-
лановић и Душан М ихајловић, да се прислуш кују
телеф они и да се дознало за њ ихова лаж на имена
у пасош им а. Д а je Ш умски био ухапш ен и мучен 24
сата да би н еш то одао, да ће бити фрке зб о г пропа-
лог посла и хап ш еш а и да je телеф они рао из затво р а
Л>уби М илановићу и п рети о“.
02. 05. 2001. године у 23.28 часова, Чуме п оново

р азго вар а са С пасојевићем који му каж е да je звао
Лзубу М илановића који му тврди да нем а никакве
везе са њ иховим хапш ењ ем и да он виш е не ради у
„П оскоку" да му je п ропао посао од 20-30 милиона,
да тај човек у Колумбији не ради испод једне вели-
ке...., гарантује и стовар доле где je Дућа био (Ш па-
нија). Чуме се интересује да ли je С пасојевић теле-
ф онирао „ономе", ш то он потврђује и каж е да тај
није зн ао и да je све било и за њ ега тајно (веровитн о
мисли на Легију или Брацановића). С пасојевић се
интересује да ли je објављ ено да je он ухапшен, на
ш та м у Чуме каж е да јо ш није. О бојица за све ок-
ривљују „бркицу" (М ихајловића) који би требал о да
се смири, јер С пасојевић не м ож е своје л>уде да за-
узда колико га зо ву и интересују се ш та je п отребно
да ураде.
Сведочећи на главном п ретресу у С пецијалном

суду, сведок-сарадник Дејан М иленковић Багзи je
описао д еш авањ а приликом хапш ењ а групе у Ф ран -
цуској:
- Ja сам п озвао њих оног дана кад су били на ае-
родрому у Паризу, одакле су требали да лете за Ко-
лумбију. Преко Л>убише Бухе направили су договор
са Рокијем који живи у Боготи и тргује кокаином, да
купе већу количину дроге и транспортују je у Евро-
пу. Разговарао сам са М илетом Луковићем Кумом
који ми je причао како су се проводили no Шпанији
и Француској. У једном моменту je рекао: „Н еш то ми
je овде сумњиво. И ма много полиције, прилази нам
десетак полицајаца, ми смо ухапшени“, и прекинуо je
везу. О тиш ао сам одмах у Котобању и рекао Чумету
да су највероватније ухапшени. Пар сати су били ван

домета, a онда су они нас почели да зову и објаснили
да су у делу затвора за странце где имају телефонску
говорницу, a нису им одузети ни мобилни телефони
које су носили са собом. Душан Спасојевић je звао
мене и Буху, na je почео да прети како ће да убије по-
лицајце М илета Н оваковића и Родољуба М иловића,
Ф алсиф иковани пасош Милета Л уковића

Налаз вештака о начину фалсиф иковањ а пасоша
да му они смеш тају и да су му покварили посао са

дрогом где je могао да заради милионе марака, a no
њему, на тај начин су ош тетили и државу. Дућа ми je
рекао да одем код Легије и да му саопш тим да су уха-
пшени. Легија je из њ егове куће звао неког полицајца
са којим je наводно био у „Легији странаца" причао
je на француском и рекао му да je тај полицајац у спе-
цијалној полицији у Паризу, био са својом екипом кад
су ове хапсили на аеродрому и да сад не може ништа
да уради. М ож да би неш то направио да га je звао ра-
није.
Захвал>ујући доброј координацији оперативаца
МУП, службеника француске амбасаде у Београду,
конзула Пјера Ш арпиоа (Pierre Charpiot), и наше ам-
басаде у Паризу, нарочито нашег конзула Гавре Кне-
жевића, спречен je одлазак групе Душана Спасојевића
у Колумбију.
ФРАНЦУСКА ПОЛИЦИЈА РЕАГОВАЛА

БРЗО И ЕФИКАСНО
Протерани из Париза
ариска полицијска преф ектура Сена-Сен-
П Дени, У права за странце, дана 30. априла

2001. године у 19.30 часова донела je реш ењ е
о зад рж авањ у ухапш ених особа у трајањ у од 48 сати
и биће см еш тени у прихватни центар где ће бора-
вити до м ом ен та протеривањ а. П отписују реш ењ а
о задрж авањ у, упознају се са п рави м а у п рихватном
центру, о б авеш тавају о кућном реду и потписују по-
тврду о одузетим стварим а.
И ста преф ектура, на осн ову Конвенције о очу-
вањ у људских п р ава и Одлуци о условим а уласку
и боравку стр ан ац а у Ф ранцуској, као и чињенице
да Душан С пасојевић и други немају исправну пут-
ну исправу и да не м огу да докаж у да су регуларно
ушли у Француску, a уз то немају ни важ ећу дозволу
боравка, доноси одлуку:
Члан 1 - И м еновани ће бити спроведени до
границе.
Члан 2 —Биће протерани у п равц у зем љ е чији

су држ ављ ани, или која им je и здала важ ећи путни
документ, или у правцу друге зем љ е за коју тврде да
ће их примити.
Члан 3 —З а спровођеш е ове одлуке надлежан je
генерални секретар преф ектуре.
А м басад а С РЈ у П аризу петорици ухапш ених
издаје путни лисх који важ и сам о за п овратак у Бе-
оград и гласи на њ ихова п р ава имена. Трош кове
куповине авио кар ата за ухапш ене и 10 француских
полицајаца који ће их о безбеђи вати у п оступку де-
портације из П ари за до Београда, сносиће М инис-
тар ство унутраш њ их п осл ова Републике Србије.
Д ругог м аја 2001. године, ам басада СРЈ шаље
депешу М У П Републике С рбије о депортацији пет
лица, која гласи: „И здали см о путне ли стове ради
депортације следећим лицима: С пасојевић М илова-
на Душан, рођен 10. јула. 1968. г. у Лесковцу... и даље
набрајају остал е са кратким генералијама."
П еториц а „зем унаца" у пратњ и десет францу-
ских полицајаца стиж у у Београд 3. м аја 2001. годи-
не „Јато ви м " л ето м ЈУ 241 који из П ари за полеће у
часова, у Б еоград стиж е у 14 часова. У прилогу дос-
тављ ају списак француских полицајаца.
Д ок се очекује депортација „земунаца" у Бео-
град, полиција врш и консултације са туж и лаш твом
о м огућности одређивањ а једномесечног п ри твора
за кривично дело ф алсиф иковањ а службене испра-
ве. Туж иоцима се предочавају прикупљени дока-
зи за отмице и друга кривична дела групе Душана
С пасојевића. Д оговорен о je да Ч етвр то туж илаш тво
предлож и једномесечни п ри твор и док се води ис-
траж ни п оступ ак за фалсификате, полиција припре-
м а доказе за далеко озбиљ нија кривична дела. Једна

од битних ствар и у току каснијег п оступка je ш то je
п редм ет „зем унаца" у рад добио храбар и стручан за-
меник ч етвр тог туж иоца М ирољуб Виторовић, који
се изванредно носио са притисцим а криминалаца и
„савети м а колега из п равосуђа" да води рачуна, јер
м у je п редм ет „на стакленим н огам а“. Ви торови ћ се
касније д о к азао радећи велике предм ете као ш то je
уби ство С там боли ћа у Специјалном туж илаш тву и
Туж илаш тву за ратн е злочине.
03. 05. 2001. године у 10.30 часова, Чуме оба-

в е ш тава С пасојевић а да „С И Л А “(Легија) хоће да
иде у двадесетдевети да реш и проблем . Чуме се ин-
тересује ко je п озајм љ и вао ауто од Ш умског, да ли
А ца или М илош . С пасојевић мисли да нико није по-
зајм љ и вао кола и да je то Ш умски слагао и изм ислио
зб о г батина. С пасојевић je скренуо пажшу Ч ум ету да
не прича н иш та пред „С И Л О М ".
03. 05. 2001. године у 14.36; 14.37; 14.42 часова,
авион из П ари за слеће у Београд, a Спасојевић убрза-
но телеф оном зове, најпре Ч ум етову супругу А»ил>у:
Дућа: - Где je БаШ а, шШо je недосШупан, j a
слећем у Beoipag.
Л>ил>а: - He зн ам . Сви ia т р а ж е , сам о м и je ре-
као g a п ош аљ ем поруку њеГовом адвокаШу.
Дућа: - Знани g a су ia .... све су их похапсили.
О дм ах после т о 1 а зове u своју cyupyiy:
Дућа: -Види, окрени ону жену, реци g a смо сле-
Шели, g a je ф р к а u g a су u Б а т у ухапсили.
Тања: - K ola g a окренем?
Дућа: - Онуgpyiapuuy, т а м о oHoigpyiapa u зови
адвокаШ а М иливојевића.
П он ово зове супругу Тању:

Дућа: - Јеси ли з в а л а ону другарицу?
Тања; -јесам, јесам . К аж е g a се чуди g a jo j онај
н а Б није нишШ а јавио.
Дућа: - H a Б ? П а u он je ухап ш ен са њима.
Тања; - Ау, п а з а т о ...
01. 05. 2001. године у 16.28 часова, Н Н муш ка-

рац зове Б агзи ја (064/1515-ХХХ) и о б ав еш тава о ха-
пшењу Ш умског и Д рагана М иладиновића.
Н Н : - Довели су ШумскоГ кући код њеГове де-
војке. Видели су крв н а њему, узели су паре које су
крили у п ат о с у , нишШ а gpyio нису узели осим п ар а
u одвели ia u c a g ia нем а н т д е . И Шај м ал и (A paian)
je био у мурији. П и т а л и ia g a ли je н а n>eia р е ш с т р о -
ван неки ауШо. Рекао им je g a јесШе og браће Симо-
вић. A g a није м о ж д а он ај Јурин сиви „ауди к а р а в а н “.
Он je р ек ао g a нем а појма. М ож д а je нешШо урађено
са Шим Јуриним „аудијем". А ц а je зв а о из П ар и за, ди-
iAu су ia преко з а шару, a o su овде наш и, већ су зн ал и
g a су ia д т л и преко.
Багзи: - В а ж и БаШо, ако нешШо с азн а ш одм ах
ја в љ а ј.
01. 05. 2001. године у 17.41 часова, п он ово Н Н
м уш карац зо ве Багзија:
НН: - јел им а н е ш т о ново?
Багзи: - He мо1у g a их добијем, похапш ени су
сШо посШо.
НН: - А ц а je ја в и о Зоран и g a су ухапш ен и збо1
п асо ш а u М и ш а je поред weia. Онда су зн ачи сви
ухап ш ен и ?
Багзи: - M a не р азум ем , јебо пасош е:
Н Н : - M a п а с о ш је најнебиШнији. B u gu iu они су
одм ах зн ал и g a су o su дшнуШи. З а Ацу каж у „зн ам о

ми, он je ухапш ен, чекамо g a ia депорШују.
Багзи: - Јел зн а неко јесу ли пусШили Шумског?
НН: - Нису. He зн а нико ige je. Њ еш ва девојка не
зн а ни ко ia je ухапсио u видели су ia у неком „аудију“,
возе ia Ш ројица м ур и јаш а. К аж у им g a je ДБ.
Багзи: - П а и м а ли Ш умски g a окрене некоГа у
мурији?
НН: - Н е м ам појма. Нико не зн а, звал и су јавну,
али ia Шамо нема, нем а кола, н ем а н и ш т а .
02. 05. 2001. године у 10.39 часова, М ладен

М ићић П ац ов из Смол>инца зо в е Багзија:
П ацов (063/837-5Х Х Х)зове Б агзи ја и преприча-
в а да je вођен у зграду Д Б-а у К н еза М и лош а и да их
зове одм ах да им то каж е. Багзи се интересује где je
вођен, на ш та м у П ацов објаш њ ава да су га водили
целе ноћи за Н ови С ад и да je био у шуми, na тек
ујутру у М У П у Београду и зап рети л и смрћу ако буде
причао и да je био у гепеку везан и х очију.
02. 05. 2001. године у 13.24 часова, П ацов зове
Б агзи ја и траж и Б ату (Чумета), који му даје уп утства
да оде код лекара да каж е где je тучен и ш та му je
рађено, да се лекар потпиш е на н алаз и на ф отогра-
фије и ако буде п он ово ухапш ен да му одм ах јави.
Чуме каж е да није важ н о ш та ће полиција радити,
али не см е да бије.
СПАСОЈЕВИЋУ И БАНДИ 30 ДАНА

ПРИТВОРА
Први докази о мафији
рећег м аја 2001. године Душ ан Спасојевић и

„друж ина“ су ави оном депротован и из Пари-
за у Београд и следећег дана са кривичном
п ријавом предати деж урном истраж н ом судији Че-
твр тог суда због кривичног дела ф алсификовањ е
службене исправе из чл. 233 К ЗС РС . С ви м лицима je
одређен једномесечни притвор.
„Д оброд о ш лица“ на С урчину

„Земунцима“ су радници МУП на аеродрому у

Сурчину припремили дочек какав оваква банда за-
служује. Уз велике мере обезбеђења, ухапшени су и
спроведени у службене просторије МУП. Остало je
забележено као занимљивост да je на аеродрома јед-
на стјуардеса из авиона коментарисала „да су момци
дивни и изузетно галантни, частили су све стјуардесе
најскупљим парфемима који су се продавали у авиону".
П рве изјаве које су дали оперативцим а М УП су
истоветне (договорене), да им je пасош фалсифико-
вао извесни Нино из Београда. Објаснили су марш -
руту путовањ а у Европи и сви су навели да je Душан
Спасојевић много л>ут јер му je покварен посао са ко-
каином у вредности од 20-30 милиона марака, где je
поред њ ега и држ ава претрпела велику штету, јер би
он тај новац унео у земл>у. Te изјаве се односе искљу-
чиво на околности фалсификовањ а пасош а, питањ а
везан а за отмице, изнуде и друга кривична дела, тек
се припремају.
Сазнавш и да су му „ортаци“ ухапшени, Мило-
рад Улемек Легија, бесан на оне који су то дозволили,
у кратком периоду прави два озбиљна инцидента. У
пијаном стању у кафићу у Кули пуца у екран телевизо-
ра на коме je чуо ту вест. Експлозија пали кафић који
гори до темеља.
У центру Београда, у кафеу „Ступица", изазива
тучу, a полицијску патролу која je дошла да интерве-
нише, разоруж ава га и везује. Под претњ ом суспензије
и истеривањ а из службе, руководиоцима ДБ даје ос-
тавку дана 26. јуна 2001. године. To je било само фор-
мално - на папиру, јер он и даље остаје неприкоснове-
ни командант ЈСО и улаже велике напоре и утицај да
„земунце“ извади из затвора.
Од дана кад je стигла п отврда да су Дућа и екипа

ухапшени у П аризу и да ће бити депортовани, опера-
тивци задужени за овај предм ет крећу у даноноћни
рад на прикупљашу д о к аза који би „земунски клан“
послао на дугогодишњу робију. Радило се у виш е
праваца. Требало je обезбедити доказе за отмице,
где су постојале основане сумње да су „земунске".
Ваљало je убедити рекетиране особе и оне на којима
су врш ене изнуде да то и потврде, и да до суђења ос-
тану при тој изјави. Било je неопходно прикупити и
доказе о изврш ењ у и других кривичних дела - крађа
аутомобила, трговин а наркотицим а и др.
П осле потврде из П ари за да je банда Душана
С пасојевића ухапш ена, у Београду се одм ах присту-
пило привођењ у о со б а за која се п ретп о стави л о да
м огу пруж ити капиталне податке за отм ице Д рагос-
л ава Вуковића у Н о вом Саду 9. јан уара 2001. године,
за чије су пуш таш е траж или и добили д ва м илиона
м арака. П риведен je С лавко С теван ови ћ Ш умски,
који je полицији испричао да je почетком јануара
познаницим а из Земуна, браћи С им ови ћ и Влади
Будали, дао свој аутом обил „п асат“ БГ 475-978. „Па-
сато м “ су они отиш ли у Н ови Сад, где су са остали м
члановим а криминалне групе, испред кафића „Чиз-
вик“ отели Д рагосл ава Вуковића. Том приликом су
га виш е пута ударили пиш тољ ем no глави, наневш и
му повреде које су озбиљ но крвариле. Вуковића ве-
заног на задњ ем седиш ту „пасата", о д во зе за Београд.
П риликом одласка отм ичара за Н ови Сад, видео ме-
тодом реги стр ован je п р ол азак „п асата“ БГ 475-978
н а наплатној рам п и код С тар е П азо ве у 17.56 часова,
a исто вози л о je п рош ло из п равц а Н овог С ада пре-
ко наплатне рам пе у 22.42 када je у њ ему био оте-
ти Вуковић. T o m приликом су отм ичари са вози л а

скинули регистарске таблице. С нимци са рам пе су
и зузети и прикључени као доказ. С утрадан, кад су
С лавку браћа С им овић вратили „п асат“ он je уочио
траго ве крви на поду испод задњ ег седиш та, које je
покуш ао да очисти.
„Пасат“ који je кориш ћен код отмице Д рагослава Вуковића
Трагови крви прона ђени у аутом обилу

П регледом вози л а С теван овић а, криминалис-

тички техничари М У П су на тапацирунгу испред
задњ ег седиш та пронаш ли тр аго ве крви, који су
упоређени са крвљу отетог Д рагосл ава Вуковића и
донели н алаз и м иш љ ењ е да се ради о њ еговој крви.
С тевановићу je, поред аутомобила, пронађено и
одузето 300.000 м арака, за које je изјавио да их je до-
био на чување од браће Симовић пре него ш то су кре-
нули за Француску. И зузети су од „М обтела" и „Теле-
кома“ листинзи мобилних телефона које су у време
отмице користили „земунци“. П реко њих je уочена
интензивна комуникација у времену од 17 часова
(одлазак за Н ови Сад) до 4 часа ујутру (пуштање оте-
тог Вуковића). У наведеном периоду изврш или су 128
међусобних позива. Том приликом, М илош Симовић
je користио телефонску картицу 064/149-0ХХХ, са
које je у врем е отмице упутио 46 п ози ва другим учес-
ницима. Ту картицу je полиција касније пронаш ла
код њ егове рођаке која je изјавила да je картицу и
мобилни телефон добила на поклон од М илош а Си-
мовића. Такве греш ке се касније код ове криминалне
групе нису понављале. Од тада су све мобилне теле-
фоне и картице после сваке акције одмах униш тава-
ли. Искључиво су користили такозване „специјале",
мобилне телефоне и картице купљене сам о за кон-
кретну акцију, комуницирали сам о у затворен ом кру-
гу између себе и ниједан позив ван групе.
П оред р ад а на реш аваш у отм ице Вуковића,
прикупљени су докази з а отм ицу М иленка Але-
ксића, д и ректора ф ирм е „И нтерш пед" у Суботици,
који je отет 15. јан уара 2001. године око 6 сати и
тридесет м инута на путу од куће до своје фирме. За
ову прилику отм ичари из Зем уна користили су два
аутом обила - „ауди А 6“ власн и ш тво М илош а Симо-

вића, на ком су ставили таблице М 60-02 (украдене
са полицијског вози л а у Н о вом Београду) и аутомо-
бил „ауди А 6 караван " БГ 482-649 који je регистро-
ван на Д рагана Д рагојловића, први ком ш ија браће
С им овић у Земуну.
Захвал>ујући пом оћи тадаш њ ег ш еф а на на-
платној рам пи М иће Д рагојловића и радника на
контроли проласка на р ам п ам а „Белог“, полиција je
уб р зо им ала снимке са наплатне рам пе С тар а П азо-
ва, проласка наведених аутом обила у 05.31 ч асо ва у
правцу С уботице и п овратка тих аутом обила у ис-
то м п оретку у п равц у Београда у 07.31 часова, када
je у аутом обилу са М таблицам а био отети М илен-
ко Алексић. П риведени Д раган Д рагојловић у по-
лицији je и зјави о да je дао своју личну карту браћи
С им ови ћ који су на њ егово име реги стровали „ауди
А6 караван " БГ 482-649, a да га Д рагојловић није
поседовао, нити икада користио. T o k o m отмице, од
стран е породице Алексић, на телефонској секрета-
рици р еги стр ован je тонски аудио-запис р азго во р а
са отм ичарим а, који je упућен на И нститут безбед-
н ости у Београду ради ф онетског веш тачењ а. П рем а
миш љењ у веш така др Јовичића, глас отм ичара М и-
ленка А лексића, са великом вероватн оћ ом одговара
и гласу отм ичара М и р о сл ава М иш ковића.
П олиција и стоврем ен о прикупл>а доказе о том е
ко су отмичари С ве то зар а О брадовића из П ож арев-
ца, који je отет 30. јануара 2001. на новосадском путу
код Земун Поља. О н се враћао из Суботице, када су
отмичари исценирали саобраћајни удес, зауставили
„Б М В “ који je вози о О брадовић, a п отом га насилно
увукли у вози л о „п сат“ БГ 484-200. Утврђено je да je
„пасат" ф иктивно власниш тво Емине М аргетић, која

je у полицији изјавила да je дала личну карту свом
познанику Владимиру М илисављ евићу Будали, који
je р еги стровао свој „пасат" на њ ено име.
И у ово м случају на наплатној рам пи С тара
П азо ва направљен je видео запис на којем се види
прол азак „Б М В “ П О 15-04 у 11.25 часова, који je во-
зио О брадовић путујући из П ож аревца у Субохицу.
Н епосредно и за шега, уочен je „п асат“ БГ 484-200 у
11.28 часова, који je вози о М илисавлЈевић у тајној
пратњ и О брадовића до Суботице и назад. Н амера-
вао je да изборе најповољнији м ом енат за изврш ењ е
отмице. И стог дана je реги строван п овратак С вето-
за р а О брадовића преко наплатне рам пе у 16.50 часо-
ва, a непосредно и за њ еговог „Б М В “ у 16.51 возило
„п асат“ БГ 484-200 са отм ичарим а. Д есетак минута
након регистрован их видео записа њ ихових прола-
зака, изврш ен а je отмица О брадовића у Земун Пољу.
Радећи на проналаж ењ у отм и чара Вуковића,
А лексића и О брадовића, полиција je дош ла до дос-
та значајних д о к аза за поди зањ е кривичне пријаве
зб о г осн ован е сумње да je криминална група Душа-
на С пасојевића и зврш и ла кривична дела отм ице из
чл. 64 КЗ PC. М еђутим, далеко м ањ е квали тетн их
д о к аза je скупљено у реш авањ у отмице М и росл ава
М иш ковића. П олиција je и зврш и ла детаљ ну анализу
м обилне комуникације на дан М иш ковићеве отми-
це изм еђу сам и х отм ичара и М иш ковићевих сарад-
ника, који су са њ има п реговарали око примопре-
даје н овц а за откуп. Ta ан али за je полицији потвр-
дила сумњ е да су власника „Д елта холдинга“ отели
„земунци". Требало je пронаћи јаче д оказе да би у то
убедили туж иоца и суд.
МОБИЛНЕ BEBE - ПРВИ ТРАГ
Анализа телефонских разшвора на дан

отмице Мишковића
О вак в а а н а л и за je уобинајена у р ад у кримина-

лисШичке полиције a g a би чиШ аоцима било јасн и је
поШребна су нека појаш њ ењ а.
П раћењ ем креШ ањ а „сп ец и јал а“ који су ко-
р и с т и л и о тм и ч ар и , прибављени су л и с т и н зи са
уШ врђеним базн и м сШ аницама (базне с т а н и ц е су
м е с т а са којеГ je о т м и ч а р Шелефонирао). А н али зом
свих п ози ва н а Шој базн ој сШаници у време к ад а je
Шелефонирао — позивао „сп ец и јал “ оШ мичара, уо-
ч ав а се Шелефон који п ози ва у исШим временим а са
исШих месШ а (базн и х сШаница). О снована je преШ—
посШ авка g a je т а ј т е л е ф о н д р у ш п р а т е ћ и Шеле-
фон који к о р и с т и оШ мичар или лице које je у т о м
м о м е н т у са њ им u п ози ва о с т а л е чланове Групе g a
их информиш е о Шоку преГоварањ а. H a о вај начин
се д о л ази до л и с т и т а т е л е ф о н а свих чланова Групе
a ан ал и зо м комуникација полиција о т к р и в а ко су
власници Шелефона као шШо je у т в р ђ е н о наведе-
ном анализом .
М и росл ав М иш ковић je о тет 9. априла 2001.

године око о сам часова у Булевару A. Ч арнојевића
испред броја 148. О тм ичари су га убацили у свој ау-
том обил, везал и лисицама и очи облепили селотејп
траком . П осле получасовне вож њ е, отетог су увели
у неку просторију, вер о ватн о гараж у и спустли га у
рупу-шахт. П осле неколико сати, отм ичари М иш ко-
вића доводе у п ростори ју изнад ш ахта где му дају
м обилни телеф он да зо ве своју секретарицу. Он
joj сао п ш тава да je отет и даје joj уп утства како да
прикупе н овац (пет м илиона м арака). Н алаж е joj да
п р еговоре са отм ичарим а око прим опредаје новца
преузм е њ егов кум и сарадник из „Д елте“ М илан
Спасојевић.
Taj први п ози в упућен je са броја 064/165-2ХХХ
у 11.28 ч асова са базн е станице која покрива ау~
топут п рем а аеродром у л ево и десно п рем а „Ауто-
ком ерцу“. С ви п озиви отм ичара су упућени са тог
броја 064/165-2ХХХ, кориш ћен je апарат И М ЕИ
449209936933360, који je први пут активиран на
дан отмице, у 11.07 часова, п о зи во м на 011-95 и ко-
риш ћен сам о тог дана. Виш е се никада није појавио
у комуникацији, јер je н ајвероватн и је уништен.
Уследило je д есет п о зи в а о тм и ч ара на фиксни
телеф он М и ш к ови ћ еве канцеларије 011/311-1ХХХ
и то и з аутом об и л а у п о к р ету са базн и х стан и ца
Н ови Б еоград, С ајам , „1енекс“... К асније са тог те-
л еф он а п о зи вају М илана С п асојеви ћ а и то 23 пута
на њ егов м оби лн и телеф он 063/240-ХХХ са базн и х
стан и ц а „Генекс“ Н ови Б еоград, аутопут ка аерод-
рому, аер о д р о м Сурчин, Б атајн и ца, Зем ун и п ош та
код ж елезничке станице. С угериш у С пасојевић у да
н абави картиц у 064, ш то je он и учинио и узео кар-
тицу 064/119-5ХХХ п реко које je н астављ ен а кому-

никација.
П осле 22 часа, М иш ковића убацују у аутом обил
и у току вож ш е дају му телеф он да зо в е секретарицу
на 063/221-ХХХ (у 22.35 часова) и М У П - м инистра
М ихајлови ћа (у 22.45 часова). О ба п о зи ва су била са
базн е станице „Генекс“.
С ви следећи п ози ви упућени су М илану Crta
ćoj евићу на 064/119-5ХХХ и то са базн и х станица
„Генекс" ауто-пут за аеродром , да би у 22.59 уследио
п ози в са базн е станице С рем ска М и трови ц а која
покрива м есто прим опредаје новца, ш ест киломе-
тар а пре наплатне рам пе „Ш имановци".
А н ал и зом к р етањ а носиоца броја 064/165-
2ХХХ (отм ичара), no тери тори јам а базн и х станица,
уочено je да носилац бр оја телеф она 064/610-7ХХХ
им а кретањ е које одговара кретањ у телеф он а отми-
чара (064/165-2ХХХ), ш то je утврђено врем ен ом и
м естом звањ а и кретањ ем са територије једне базне
станице на територију друге.
Тако je утврђен о, да када je са тел еф он а от-
м и ч ара 064/165-2ХХХ упућен телеф он ски п о зи в на
број М и лан а С п асо јеви ћ а 063/240-ХХХ са тери то-
рије базн е стан и це аутопут за аер о д р о м у 18.47 ча-
сова, са тер и то р и је и сте базн е стан и це у каш њ ењ у
од једн ог м и н ута (у 18.48 ч асо ва са б р о ја 064/610-
7ХХХ) упућен je п о зи в и обављ ен je р а зго в о р са
н оси оц ем бр оја 064/111-5ХХХ. К ада je са броја
064/165-2ХХХ у 18.58 ч асо ва упућен п о зи в на број
063/240-ХХХ са базн е станице аерод ром , у исто
врем е, са и сте базн е станице, следи п о зи в на број
064/111-5ХХХ. К ада je у 19.11 уследио п ози в са теле-
ф она отм и ч ар а на број 063/240-ХХХ, са и сте базн е
стан и це у 19.10 уследио je п о зи в са бр оја 064/610-

7Х Х Х на број 064/111-5ХХХ.
H a м есту остављ ањ а новца, поред ауто-пута
Б еоград-Загреб на удаљ ености око ш ест ки лом етара
од наплатне рам пе са десне стран е из п равц а Ши-
м ан овац а, која je на врло м алом п р осто р у покриве-
на базн и м стан и цам а С рем ска М и трови ц а, И нђија
и Н ови Бановци, јер се ту врш и п робијањ е таласа
зато ш то je предео равничарски и слабо насељен, у
вр ем е остављ ањ а новца од стране С пасојевића (око
23.59 часова) уследио je телеф онски п ози в отмича-
р а са њ иховог броја 064/165-2ХХХ на број М илана
С пасојевића 064/119-5ХХХ и то у врем е 23.59, 00.03,
00.05 и 00.07 са базн е станице С рем ска М и тро-
вица-И нђија, a у врем е 23.59 и 00.01 час, и п ози в
са пратећег бр оја отм ичара 064/610-7ХХХ на број
064/111-5ХХХ са базне станице С рем ска М итрови -
ца. H a основу тога установљ ено je да носилац броја
064/610-7ХХХ иде у пратш и носиоца броја 064/165-
2Х Х Х који искључиво комуницира са М иланом Спа-
сојевићем.
И звр ш ен а je кон трола комуникације за број
064/610-7ХХХ и установл>ено je да je са тог броја
упућено о сам п о зи ва прем а броју 064/111-5ХХХ и
то у врем ен у од 16.28 до 18.58 часова и од 19.06 до
19.43 часа, a у врем е предаје новца и пуш тањ а оте-
тог М иш ковића од 23.33 до 00.57 часова од стране
носиоца бр оја 064/610-7ХХХ упућено je 18 п ози ва на
број 064/111-5ХХХ.
У 17.12 ч асова почиње комуникација пратећег
бр оја отм ичара 064/610-7ХХХ са бројем 064/149-
0ХХХ. П р овер ом комуникације тог броја уста-
новљ ено je да п ози ва 064/111-5ХХХ и то 11 пута у
току дана, a у критичном периоду у врем ен у од

22.05 до 00.53 часа п ози ва десет пута наведени број.
К онтролом кретањ а бр оја 064/111-5ХХХ no базним
станицам а установљ ено je да исти комуницира са
територије базн е станице аеродром Сурчин. Н оси-
лац броја 064/149-0ХХХ у току дана 11 пута п ози ва
број 064/158-4ХХХ, a носилац бр оја 064/158-4ХХХ
о сам пута п ози ва број 064/149-0ХХХ. Р азговори се
одвијају у врем ену од 09.01 до 14.20 часова. Такође je
установљ ено да носилац ово г бр оја им а учесталу ко~
муникацију са бројем 063/345-ХХХ и то седам пута у
врем ену непосредно након оставл>ања новца.
У 09 часова и 31 минут установљена je комуни-
кација броја 064/610-6Х Х Х са бројем 064/149-0Х Х Х
са базне станице аеродром Сурчин и да je овај број
имао активну комуникацију у врем е отмице Драгос-
лава Вуковића у Н овом Саду, 9. јануара 2001. године.
И зврш ено je праћење ш еговог кретањ а no терито-
ријама базних станица и установљено да исти има
идентично кретањ е са носиоцем броја 064/165-2Х Х Х
(број уцешивача), с тим ш то je то кретањ е обављено у
току дана у времену од 09.31 до 12.24 часова (носилац
овог броја обилази м есто где тр еба оставити новац).
А н ализом к р етањ а no тер и то ри јам а разли-
читих базн их станица, ком уникацијама отм ичара
(064/165-2ХХХ), као и са предузећем о тетог М иш ко-
вића, као и ан али зом комуникације и кретањ а пра-
тећег бр оја отм ичара 064/610-7ХХХ, као и њ еговом
комуникацијом, установљ ено je да су активну улогу
приликом отм ице М иш ковића им али носиоци те~
леф онских бројева: 064/165-2ХХХ, 064/610-7ХХХ,
064/111-5ХХХ, 064/149-ОХХХ, 064/610-6ХХХ, 064/158-
4Х Х Х и 063/345-ХХХ.
Д осадаш њ и м рад ом je установљ ено да je влас-

ник броја 064/610-7ХХХ Зоран Јурош евић зван и
Зоља, некадаш њ и близак пријател> А лександра и
М и лош а С им овића, свој телеф он уступио С аш и
П етрови ћу и з Земуна, који je близак пријатељ са
браћом С им ови ћ и Владим иром М илисављ евићем
Будалом.
Установл>ено je да телеф он број 064/111-5ХХХ
поседује и њ име се служи Дејан М иленковић Багзи
из Сурчина.
Телефон 064/610-6ХХХ, чији je власник И гор
П оповић, наведену картицу je уступио М илану Ју-
риш ићу Јурету, активн ом члану „земунског клана“,
a носилац о вог броја je им ао комуникацију у врем е
отм ице Д р агосл ава Вуковића у Н овом Саду, na je
п оређењ ем д в а наведена случаја, утврђено да je тај
телеф онски број кориш ћен код обе отмице.
Телефонски апарат са картицом 064/149-0ХХХ
je користио А лександар Симовић, a апарат и кар-
тица су уз потврду одузети од њ еговог пријатељ а
С лавка С тевановића.
Корисник телеф онског броја 064/158-4ХХХ био
je Владимир М илисављ евић Будала.
Власник телеф онског бр оја 063/345-ХХХ je
В ањ а Ц рногорац, a тај телеф он je приликом отмице
користио М иле Луковић Кум који je у то врем е, због
п отраге црногорске полиције у вези са покуш ајем
у б и ства Вука Д раш ковића у Будви, им ао фалси-
ф икована докум ента на име В ањ а Ц рногорац.
М иш ковићу су отм ичари све врем е преко главе
држ али плетену капу, так о зван у фантомку, која му
je оставл>ена и након пуш тањ а. П риликом крими-
налистичко-техничког прегледа капе, пронађена je
једна длака. Веш тачена je на И н сти туту безбедно-

сти и в еш так je дао миш љ ењ е да им а сличности са
длакам а косе осумњ иченог М и лош а С им овића.
T o k o m отмице, на телеф онској секретарици по-
родице М иш ковић р еги строван je тонски аудио-за-
Капа која je остала код М иш ковића
пис р а зго в о р а са отм ичарим а који je упућен на

И нститут безбед н ости у Београду ради ф онетског
веш тачеш е. Т ам о je састављ ен и звеш тај са миш -
љ ењ ем веш так а др Јовичића - да глас отм ичара у
„случају М иш ковић", са високим степ ен ом веро ват-
ноће припада гласу М илета Луковића.
АНАЛИЗА СНИМЉЕНИХ
ТЕЛЕФ ОНСКИХ РАЗГОВОРА
Гласови одају отмичаре
зврш ене су четири анализе гласова снимље-
И них t o k o m отмице М иш ковића. С ве су засно-

ване на аудио-снимцима говорних материја-
ла на стандардним аудио-касетама. Значајан проблем
у свим анализама била je уочљива модификација гла-
са отмичара, ш то je онемогућило донош ење преци-
знијег миш љењ а стручњака.
П рвом анализом (извеш тај од 1. јуна 2001) по-
ређени су гласови осумњичених А лександра Симо-
вића, М илош а Симовића, М илета Луковића, Душана
Спасојевића и Владимира М илисављевића са гласом
отмичара М иш ковића. А нализа je обухватила: ауди-
торну анализу, лингвистичку анализу, дефектолош ку
анализу, спектограф ску анализу, п арам етарску ана-
лизу и статистичку анализу. H a скали сличности гла-
сова утврђено je да je глас М илета Луковића најслич-
нији гласу отмичара, након чега су остала четворица
осумњичених искључена из дал>е анализе.
Д одатном анализом у Ф орен зи чком науч-

ном инстихуту (Krim inaltechnisches Institut) у
С авезн ој криминалистичкој полицији Немачке
(Bundeskrim inalam t-BKA) изврш ено je поређењ е гла-
са осумњ иченог М илета Луковића и отм ичара у слу-
чају „отм ица М иш ковића" (извеш тај од 9. јуна 2001).
А нализа je и зврш ен а у свим претходно наведеним
дом еним а сем лингвистичком, с обзи ро м на то да су
снимци били за Н емце на стран ом —српском језику,
ш то су см атрали значајним ограничењ ем. У форен-
зичкој пракси, у БК А користи се следећа скала про-
цене-миш љењ а о идентитету односно не-идентите-
ту особе:
He м ож е да се процени
М ож е да се см атр а м огућим
П остоји и звесн а вер оватн оћ а
П остоји висок степен вероватн оћ е
П остоји вео м а висок степен вероватн оћ е
П остоји такав степен вероватн оћ е који се гра-
ничи са сигурношћу.
Упркос наведеним ограничењ има, Ф орензички
институт-БК А je дао следеће м иш љењ е: ИденШич-
носШ Гласа анонимноГ лиц а (оШ мичара) са Гласом
Господина Луковића се м ож е с м а т р а т и моГућим.
H a бази препоруке из Ф орен зи чког институ-
та-БК А и зврш ен а je накнадна кон трасти вн а линг-
вистичка анализа двају говорника: отмичар-Ауко-
вић (извеш тај од 20. јуна 2001). А нализу je изврш ио
проф есор Д еф ектолош ког факултета, експерт у об-
ласти фонетике, акцентологије, дијалектологије, де-
ф ектологије и социолингвистике. Експерт je утврдио
постојањ е једне вр сте „м аскирањ а“ гласа отмичара,
ш то je утицало на изобличењ е појединих гласова и
на пром ену опш те боје гласа. И поред тога, уоче-

не су многе сличности у гласовима оба говорника.
Коначно миш љењ е експерта je било знатно одређе-
није него миш љ ењ е из Ф орен зи чког института-БКА ,
и на скали Ф орен зи чког института-Б К А гласило je:
посШоји висок сШепен вероватноћ.е g a се р а д и о ис-
Шом Говорнику.
П о препоруци Ф о р ен зи ч к о г и н сти тута-Б К А
и звр ш ен je т е ст — „voice L in e-u p“ - w itness testing,
у ком е je свед ок у отм ице, који није видео отм и-
чара, али je чуо њ егов глас, п р езен ти р ан о ш ест
аудио-сним ака: глас осум њ иченог и п ет гл асова
сличних вокал н и х и ли н гвистички х карактери с-
ти ка (и звеш тај од 02. 06. 2001). З ад атак свед ока
je био да no сећањ у идентиф икује један од ш ест
п р езен то в ан и х гл асо ва - онај који je најсличнији
гласу отм и чара. С ведок je сисШ емом елиминације
u без мноГо д воу м љ ењ а издвојио Глас А уковића као
најслиннији Гласу оШ мичара.
С о бзи р о м на резултате наведених ан али за и

користећи скалу процене-м иш љ ењ а о идентитету
односно н е-идентитету особе немачког Ф орензи ч-
ког исн сти тута-Б К А , дао сам следеће интегрално
миш љ ењ е: - П о с т о ји висок сШепен вероваШ ноће g a
Глас оШ мичара у случају „ о т м и ц е М и ш ко ви ћ а“ u
Глас М и л е т а Луковића припадају исШој особи.
%* &
Дана 11. априла 2001. године, око 21 час на Круж-

ном путу бб, 800 м етара од ауто-пијаце Бубаш поток
према Реснику, на пољани поред пута, отмичари су
запалили аутомобил „ауди А 6“ за који je утврђено да

je коришћен приликом отмице М ишковића. Taj ауто-
мобил, власниш тво Скупштине општине Пирот, укра-
ден je у Београду 2. фебруара 2001. године. Запаљени
„ауди“ коришћен je и у покушају отмице М арка, сина
М ирослава М ишковића, 29. м арта 2001, на ауто-путу
од аеродрома ка Београду, тако ш то су отмичари поку-
шали да исценирају саобраћајни удес и својим возилом
„ауди А6“ ударили у возило марке „БМ В“ регистарског
броја БГ 461-994 у коме се налазио млађи Мишковић.
Како су М арко и возач „БМ В“ Далибор Бабић про-
зрели намеру извршилаца, нису се зауставили, већ су
успели да побегну. Вештачењем оштећења на запаље-
ном возилу и оштећења возила „БМ В“, утврђено je да
je боја на запаљеном возилу идентична no хемијском
саставу са бојом која je остала на „БМ В“.
Запаљени „ауди“ који су отмичари користили приликом

покуш аја отм ице Марка и отмице М ирослава М иш ковића
У поредо са р ад о м на прикупљ ањ у д о к аза от-

м ице, п оли ц и ја прикупл>а д о к азн и м атер и јал за
н и з других кри ви ч н и х дела з а к о ја се о сн ован о
сум њ ало д а и х je и звр ш и л а бан д а зв а н а „зем ун ски

кл ан “.
Д ана 21. м ар та 2001. године Душан С пасојевић
je изврш и о кривично дело изнуде у покуш ају над
власником СУР „Бисер“ у Н овом Београду, Д аном
Станић, тако ш то je м им о судске процедуре дош ао
у локал и власници налож ио да плати 60.000 мара-
ка на име дуга (износио 8.500 марака) који je проис-
текао из заједничког улагања у реновираш е објекта
изм еђу ош тећене Дане и A. Симића, другог улагача.
Спасојевић je поменути дуг прогласио своји м потра-
ж ивањ ем, a неколико дана након покуш аја изнуде и
телефонски претио оштећеној и рекао joj да ће њу и
њену породицу униш тити ако не врати дуг који je no
њ ему са 8.500 нарастао са кам атом на 60.000 марака.
О сн ован о се сум њ а да су Душан Спасојевић,
Н икола Бајић, М иле Луковић, М илан Јуриш ић и Ду-
шан К рсм ановић и зврш и ли кривично дело изнуде из
ч а . 180 КЗ PC на ш тету С аш е П еш ића, грађевинског
предузимача из Земуна. Он je радио на реновирањ у

и доградњ и куће М илана Јуришића у улици Д еспота
Ђ урђа 6 у Земуну и адаптацији куће Н иколе Бајића
у улици Рада К ончара 1. Бајић je 30. м ар та 2001. са
градилиш та у улици Рада К ончара 1 одвео преду-
зим ача С аш у П еш ића у Тржни центар „К отобањ а" у
Сурчину, с н ам ером да Јуришић исплати дуг у вред-
ности од 11.000 м арака на име р ад ова које je Пеш ић
извео на Јуриш ићевој кући. У пословној просторији
Азубише Бухе, поред кафића где су се „земунци" сва-
кодневно окупљали, П еш ића су почели да туку, прво
га je С пасојевић ударио дрш ком п иш тољ а у пределу
главе, a Луковић дрш ком аутом атске пушке, a по-
том су га и Бајић и Јуришић пиш тољ им а ударали
no глави и телу. О борили су га на земљ у где су сви

н аставили да га туку ногам а. П еш ић je м алтрети ран
неколико сати. Запрећено м у je да поменути дуг не
сме виш е да траж и, a започете радове на Бајићевом
објекту м ор а да завр ш и до краја и да м у за то неће
бити плаћено, a ако нем а н овц а да оконча радове,
прода свој стан, кам ион и грађевински алат који
поседује. П ош то je физички злостављ ан, П еш ић je
враћен на градилиш те и речено м у je да радници-
м а и породици каж е да je пао и да je тако задоби о
видљ иве повреде. П еш ић није см ео да се обрати ле~
карим а за помоћ, јер je био под сталном кон тролом
„земунаца" и п ретњ ам а да ће и он и чланови ш егове
породице бити убијени ако случај пријави полицији.
П етог јуна 2001., у п ростори ји где je зл о стављ ан Пе-
шић, криминалистички техничари М У П пронаш ли
су на зи дови м а и поду тр аго ве крви која потиче од
П ешића.
Увек на врем е „обавештени", Азубиша Буха je ус-
пео да се склони пре доласка полиције у Котобању,
али je послао свог познаника из Сурчина Драгољу-
ба М арковића да присуствује претресањ у у својству
сведока и да својим, у хо врем е великим политичким
ауторитетом, изврш и притисак на рад полиције и ту-
ж илаш тва. Касније, у поступку који се водио у Ч етвр-
том опш тинском суду, Чуме je исм ејавао рад полиције
и суда сведочећи да je просторије у којима je Пешић
тучен раније и здавао некој гинеколошкој ординацији
и да су трагови крви no зидовим а и поду вероватн о
због абортуса који су ту нелегално вршени.
Р азјарен а и н еобуздана разбојничка дружина
из Земуна je у пролеће 2001. године и зврш и ла мно-
ге изнуде, рекети рањ а и прем лаћивањ а. П олиција je
успела да прикупи одређена сазн ањ а, али у већини

случајева ош тећени нису при стали да о том е сведо-
че на суду.
П оч етком м ар та 2001, М и лош Јеф тић из Зему-
на, сазн ао je од познаника да je Зоран П овић П ова,
улица А утопут за Загреб, члан „земунског клана" и
близак пријатељ браће С им овић, и заш ао из затво р а
и да je м н ого л>ут на Јеф тића ш то м у није слао пакете
и н овац у за т во р и да ће зб о г то га и м ати велике про-
блеме. С а П овићем и ш еговим „ортац и м а" Јефтић
није им ао никакав бизнис нити им je дуговао но-
вац. Д ок je стајао испред ли м арске радњ е у Земуну,
из „п асат караван а" там н е боје и заш ли су Повић,
браћа С им овић, Влада Будала и М илан Јуришић, a
Јеф тић je видео да за појасом носе оружје. H a силу
су га угурали у ауто и од везли код П овића. Успут
су м у претили да ће га претући и да он у Земуну не
мож е тако да се понаш а. Увели су га у гараж у и без
икаквог објаш њ ењ а почели да туку ш танглам а, др-
веним м о тк ам а и пиш тољ им а no глави и телу. С ве je
то трајал о виш е сати, али су м у то м приликом узе-
ли кључеве од во зи л а „Б М В “ и рекли да им дугује
јо ш 2.500 м арака. О двезли су га кући и оставили уз
претњ у да ће м у узети и други ауто „мицубиш и колт“
и да ће м у јави ти где да га д овезе. К ад га je супруга
видела како изгледа, испричао joj je ш та м у се де-
сило, a он а je одм ах отиш ла у зем унску полицију
да пријави случај. Ч им се врати ла, телеф он ом су je
п озвали П овић и М илош С им ови ћ и запретили да
ће joj побити целу фамилију. П ретњ е су учестале на
сваких 15-20 м инута. Јеф тић није траж и о пом оћ ле-
кара и з стр ах а за себе и породицу, a после три-чети-
ри дана оти ш ао je у С У П Земун и пром енио женину
пријаву, рекавш и да je био пијан и да се не сећа како

je заради о повреду.
H a захтев Душ ана С пасојевића, у јуну две-
хиљадите, у Батајници je уз претњ у пиш тољ ем отет
Срђан Јовчић. У отм ици су уч ествовал и придруже-
ни чланови „земунског клана“ М илан Глишовић и
Чђорђе С лавковић, који су о тетог С рђана одвезли у
кућу Владим ира М илисављ евића у Земуну, Д еспота
Ђ урђа 2, где су јо ш били и браћа Симовић. О д отетог
су траж или 90.000 м арака које им je наводно дуго-
вао, a да би га убедили, пуцали су му у ноге и ударци-
м а пиш тољ ем у главу повредили око, које je Јовчић
касније оперисао. H a ноге о тетог су прикључили
калем за струју и на тај начин га мучили. Јовчићева
супруга je за три дана продала стан и отм ичари м а
донела траж ени откуп. П осле опоравка, именовани
je напустио земљ у и није хтео да пријави изврш иоце,
нити учествује у њ иховом судском прогону.
С пецијалитет кум ова Душана Спасојевића
и М илета Луковића био je да никоме н иш та не
плаћају. П реко познаника браће Ф иш кали, ангаж о-
вали су грађевинског предузимача из П ож аревц а
који им je у Ш илеровој градио кућу и трж ни центар.
До одређене ф азе изградњ е, грађевинац je радио
својим м атери јалом и средстви м а. К ада je исрцпио
своје могућности, од кум ова je траж и о н овац за до-
тадаш њ е рад ове и наставак. О нда би кум ови ску-
пили своју екипу, која je на лицу м еста дала силне
примедбе на до тад а изграђено, тако да су извођачу
обрачунали трош к ове поправке који п р евази л азе до
тада уложено. П осле тога, крећу озбиљ не п ретњ е и
тортура, да су ангаж овани извођачи беж али да спа-
су голи ж ивот, често на градилиш ту остављ ајући
алат и маш ине. О во je био р азл о г за почетак свађе

дотадаш њ их ортака, браће Ф и ш кали и кум ова Спа-
сојевића и Луковића, који се касније заврш и о лик-
видацијом браће Ж ивковић - Зоран а и Д рагана, зва-
них „Ф иш кали " у П ожаревцу.
П риликом д авањ а једне од и зјава, инспектор je
питао С пасојевића колико плаћају адвокате и добио
одговор да они никог н иш та не плаћају, све то надо-
кнаде на неки други начин.
ПРВА КРИВИЧНА ПРИЈАВА ПРОТИВ

„ЗЕМУНАЦА"
Злочиначка дружина
a осн ову прикупљених доказа, полиција je
H 24. м аја 2001. написала кривичну пријаву

п роти в Д уш ана С пасојевића, М илета Ауко-
вића, Владим ира М илисављ евића, М и лош а и Алек-
сандра С им овића, збо г п остојањ а основане сумње
да су изврш и ли кривично дело злочиначко удружи-
вањ а ч а . 227 КЗ PC, отм ице чл. 64 КЗ PC, изнуде чл.
180 КЗ PC и др. До тада, кривично дело злочиначко
удруж ивањ е скоро да није п остојало и ретко je по-
Спасојевић, Л уко вић и К алинић у М онте Карлу

лиција организованим криминалним групама писа-

ла то дело. Група Д уш ана С пасојевића je им ала сва
обележ ја злочиначког удруживањ а.
Душан С пасојевић je у дужем врем ен ском пе-
риоду ( o k o три године) о р ган и зовао криминалну
групу коју чине: М иле Луковић, браћа Симовић,
Владан М илисављевић, Д ејан М иленковић и други.
Водио je рачуна да у њен састав уђу лица из кримино-
гене средине који већ имају криминалну п рош л ост и
разли чити х су способности. И зврш ен а je ан али за и
направљ ен и звеш тај о криминалној акти вн ости Ду-
ш ана С пасојевића и остали х пријављених.
До 2001. године, радници М УП Републике
С рбије расветлили су 176 кривичних дела са осно-
ван о м сум њ ом да су т а дела и зврш и ли поменути
чланови „земунаца" како сам осталн о, тако и удру-
ж ено у различитим м еђусобним ком бинацијам а.
С пектар кривичних дела која су поједини чланови
групе врш или je ш ирок и креће се од крађа, теш ких
крађа, р азбојн и ш тава, теш ких случајева разбојнич-
ких крађа, изнуда, одузимањ а м оторн и х вози л а, на-
бављ ањ а и стављ ањ а у п р ом ет лаж ног новца, пре-
вар а, нанош ењ а теш ких телесних повреда, покуш аја
уби става, ф алсиф иковањ а исправа, неовлаш ћеног
држ ањ а и нош ењ а оружја, стављ ањ а у п ром ет onoj-
них дрога и друго.
П риликом врш ењ а кривичних дела испољ ава-
ли су максим алну бруталн ост и безобзи рн ост. На-
ведени су случајеви п рем лаћивањ а С рђана Јовчића,
М илош а Јеф тића и других.
Бавећи се криминалом, о ва група je стекла ве-
лику м атеријалну корист, a стечени н овац инвести-
рала у покретну и непокретну имовину, чија вред-
н ост п релази 20 м илиона м арака. Н ико од пријавље-

них није у радн ом односу, нити поседује приватну
ф ирм у и стални и звор прихода. Д остављ ен а je фо~
Базен у Ш ил еровој
то-докум ентација њ ихових кућа, трж ног центра и

вози л а која поседују.
Душан С пасојевић je директно руководио ак-
ти вн ости м а ове групе, узимајући за себе највећу ма-
теријалну корист, a групу je држ ао на окупу и када
нису врш или кривична дела. Д остављ ен je извеш тај
о заједничком боравку целе групе са супругам а и де-
војкам а на зи м овањ у у хотелу „Гранд" на Копаонику.
Рачун за то зи м овањ е (петн аестак особа) платио je
Душан Спасојевић.
П осле детаљ ног описа кривичног дела зло-
чиначко удруж ивањ е са прикупљеним доказим а,
пријављ ена су и друга кривична дела: четири отми-
це, две изнуде и виш е теш ки х крађа.
О вак ва кривична п ри јава број К У 12840 са свим
д окази м а и п ри лози м а je насловљ ена у надлеж ност
О круж ном јавн о м туж илаш тву у Београду.
Полиција врши интензивне консултације са ок-

ружним тужиоцем, предочава му прикупљене доказе,
упознаје га са нам ерам а у ком правцу ће ићи даља ис-
трага и за која кривична дела ће пријавити притворе-
не „земунце". Ha велико изненађење оперативаца, ок-
ружни тужилац не прихвата квалификацију кривич-
ног дела злочиначко удруживање, под и зговором да je
тешко за доказивањ е и да до тада тог кривичног дела
нема много у судској пракси. Предлаже да „земунци"
остану у притвору до суђења за пасоше, a да кривична
пријава буде насловљена Ч етвртом општинском ту-
ж илаш тву за кривична дела отмице и изнуде.
У то време, Ч етврти општински суд и тужи-
лаш тво „земунци“ доживљавају као њихову „сигур-
ну кућу“ где се унедоглед против њих водило више
поступака. Ha тај начин je окружни тужилац избегао
да кривична пријава „земунском клану“ оде у његову
надлежност.
Предочене доказе, окружни тужилац je мини-
мизирао и у старту проценио слабим и „посредним"
за надлежност Окружног тужилаш тва, a сасвим до-
вољним за поступак у нижем тужилаштву. О тпор који
je туж илаш тво показало према раду полиције у овом
предмету, касније ће се јасније видети кроз велики
притисак на криминалистичке полицајце који су се
дрзнули да хапсе криминалце „заслужне за нешто"
ш то оперативци тада нису могли да докуче.
За разлику од окружног тужиоца, исте доказе,
заменик четвртог јавног тужиоца Мирољуб Вито-
ровић je проценио валидним и са професионалним
одушевљењем прихватио да кривичну пријаву против
групе Душана Спасојевића узме у рад и пријављене
оптужи за наведена кривична дела.
Док je Душан Спасојевић са својом групом бо-

равио у Бачванској - затвор Окружног суда, њихов
тадашњ и ортак и „учитељ“ Лзубиша Буха Чуме врши
притисак на сведоке у поступку, a преко познаника
блиских важним политичарима покуш ава да убеди су-
дије, тужиоце и неке стареш ине у полицији да његови
другари „невини“ чаме у затвору. Свакодневно са ад-
вокатима, „земунским судијама и полицајцима“ гра-
де одбрану манипулацијом, монтирањ ем, претњом,
подмићивањем... Њ ихови новинари објављују серију
текстова о немоћи полиције да реши отмице и о
злостављањ у сведока од стране полиције да сведоче
против „невиних земунаца" А двокати подносе кри-
вичне пријаве против радника М УП који су наводно
изнудили исказе сведоцима против „земунаца" и то
С. Славку и Ц. Вањи, тако ш то су их у просторијам а
М УП мучили и злостављ али и натерали да напишу и
потпишу изјаве no диктату полиције. Све су то пот-
крепили и „лекарским налазима" о констатованим
повредама.
Кривично веће Ч етвртог општинског суда два
пута одбија као неоснован предлог браниоца Душа-
на Спасојевића за укидање притвора, као и понуђено
јем ство од 250.000 марака. Врши се притисак на чет-
вртог општинског тужиоца Биљану Радовановић да
се Спасојевићу укине прихвор, јер би он на слободи
разоткрио праве изврш иоце отмице.
Радна група у МУП, no одобрењ у Суда, преко
службе Државне безбедности, прислушкује Чумето-
ву комуникацију. Без обзи ра на ш иф роване разгово-
ре, стална упозорењ а доушника из полиције да пазе
ш та причају јер им се телефони слушају, оперативци
слаж у коцкице и на врем е препознају њ ихове намере.
Главни п р етр ес за ф алсиф иковањ е п асош а био

je зак азан у Ч етвр то м опш тинском суду за 17. јул
2001. године. Чуме са адвокати м а планира изне-
нађењ е да суђењ е пом ери неколико дана унапред и
ухвате неспрем не Туж илаш тво и полицију. О пера-
тивци радне групе не спавају, снимљен je р азго во р
Ч ум ета и адвоката:
04. 07. 2001. године у 11 часова

Чуме: - Треба g a одеш код о н о г судије шШо je
з а Дућу u g a видиш им а ли јед ан Шермин ран и је з а
чеШири-пеШ д ан а. Д а видимо који судија и м а нај-
м ањ е суђења з а Шај д а н u g a зам о л и ш председника
Суда g a за к а ж е Дућино суђење з а раније. Д а одемо
код т и х адвокаШ а који имају суђења, g a их часШи-
м о g a пош аљ у написмено g a неће gohu Шај д ан на
суђење, после одеш код председника Суда u к аж еш
му g a им а л у ф т а з а ран и је..."
04. 07. 2001. године у 12.07 часова, адвокат
јавл>а Ч ум ету
- З а к а за н о у пеШак 13. 07. 2001. Године у 08,30
часова. Ово сам о збоГ Шебе радим о, је р си Ши овде
коловођа u немој ово никоме g a причаш , м олим Ше.
Д ана 11. 7. 2001. године, радници М У П подно-

се кривичну пријаву против С пасојевића, Луковића,
М илисављ евића и браће С им ови ћ за кривична дела
отмице. Д ана 12. 7. 2001. године, зам еник туж иоца
В и торови ћ стављ а захтев за спровођењ е истраге
п роти в наведених особа, na je на основу тога, 13.
јула 2001, на заврш н ој речи, у п ретресу за фалси-
ф иковане и сп р аве стави о предлог да се свим опту-
ж еним продужи притвор. П осле објављ и вањ а пре-
суде, председник већа судија A. П анчевски je донео

реш ењ е о укидању п р и твор а за све оптужене.
П осле пресуде, п ритворен и се враћају у Цен-
трални затво р , где тр еб а да се и зврш и раздуж ивањ е
и пуш тањ е на слободу. За њ им а у затво р одлазе за-
меник туж иоца и истраж н и судија, који у п росто-
ријам а Ц ентралног за т в о р а саслуш авају „земунце“
за кривична дела отмице, након чега je истраж ни
судија донео реш ењ е о одређивањ у новог п ри твора
због опасности утицаја на сведоке и бекства.
А двокат 13. јула у 15.49 часова о б авеш тава

Ч ум ета да им je одређен притвор:
- Биће све добро, јер сам са туж иоцем успо-
тави о добар контакт. Ja сам Дући рекао да нећемо
улазити ни у какве дилове, пусти да ми сада радимо.
Од понедељка крећем о свим м огућим средстви м а,
значи и кривичне пријаве и конф еренције за ш там -
пу, све ш то буде требало...
Чуме: - К аж и м и искрено, по шеби, ш т а ми-
слиш..?
А двокат: - И м ам о обећањ е u ја к о повољ ан og—
нос, пошШо о вај м ал и иде 30. н а одмор (мисли н а ис-
ШражноГ судију), g a за в р ш и до Шада, g a исфорсира
сасл уш ањ а свих з а две недеље. Ружно je oso ш т о се
д а н а с десило, али je била u iopa в а р и ја н т а , g a их
покупе u одведу у Н ови Cag, па Шамо g a воде посШу-
пак (збоГ оШмице Вуковића). J a мислим g a немају
нишШ а og д о к а за u g a м ож ем о ово сам и, не ш ребају
н ам идиоШи са силране.
т
„ЗЕМУНЦИ“ У ПОЛИЦИЈИ
Признањ е: дрога да - отмице не!
2001. М УП
T
okom м а ја год и н е, и н сп ек то р и у
н екол и ко н авр ата, no од обр ењ у и стр аж н ог
с у д и је , и зво д е и з п р и тво р а ухап ш ен е и са
њ и м а о б а в љ а ју р азго во р е н а ок ол н о сти и звр ш ењ а
о тм и ц а и д руги х к ри ви ч н и х дела.
Спасојевић je изјавио да није организовао никак-
во злочиначко удружење, већ да се дуже врем е бави
криминалом и дружи са криминалцима. Није вршио
отмице и мисли да његови пријатељи са којима je
ухапшен нису учествовали у томе, јер je то ризичан
посао, a сувише мала зарада, a да они одрађују много
крупније послове тргујући наркотицима. Користећи
фалш пасоше, требало je да путују у Колумбију како
би учествовали у пребацивању преко тоне кокаина
намењеног за европско тржиште. Хапш ењ ем у Фран-
цуској, њ има je ускраћена зарада од око 25 милиона
марака. Трговином наркотицима се не бави у Србији,
већ искључиво у Европи и то см атра добрим за др-
жаву, јер се дрога не појављује на наш ем тржишту, a
зарађени новац улази у нашу земљу и инвестира се у
разне објекте од чега и сам а држ ава има велике ко-

ристи.
И зјаве осталих су идентичне и синхронизоване
са ш ефовом. Сви су негирали изврш ењ е предочених
кривичних дела, a величали покушај кријумчарења
кокаина. И нспектори су ухапшенима понудили и rio-
лиграфско тестирањ е. П рихватио je само најмлађи и
нај неискусниј и
- М илош Симовић.
Суочен са конкретним питањ има у вези са
убиствима и отмицама, на средини полиграфског
тестирањ а, Симовић се толико узнемирио да je ско-
чио са столице, покидао прикључене каблове и пре-
кинуо ислеђивање. О вај случај je у свом исказу пред
Специјалним судом коментарисао Дејан М иленковић
Багзи, описујући да их je у Ш илеровој полицајац Па-
жин обучавао како да се понашају у полицији. Kao не-
гативан пример поменуо je случај када je М илош Си-
мовић пристао да иде на полиграф у вези са отмицом
М ишковића. Рекао им je да нико од чланова банде не
сме никада да иде на детектор лажи, јер немају шансе
да прођу то испитивањ е и да од хил>аду људи, један
може да превари полиграф. Тада je пред свима Дућа
озбил>но укорио М илош а да се он „главоња" прави па-
метан и пристаје да иде на полиграф и на тај начин
озбиљно угрози њ егову криминалну организацију.
ИЗЛАЗАК HA СЛОБОДУ И САОПШТЕЊЕ

ВОЂЕ КЛАНА
Прогони ме нови режим
ериод мај-јули 2001. године, кад се са вели-
П ким теш коћам а прикупљају докази за от~

мице, долази до озбиљ них п ром ен а у кри-
миналистичкој полицији М УП. T o директно утиче
на дал>и рад ф орм иране радне групе тл, коначно, до
њ еног расф орм ирањ а.
Начелник Управе криминалистичке полиције
(УКП) Кнежевић и његов заменик Карлеуша, форми-
рају нову криминалистичку полицију УБПОК (Управа
за борбу против организованог криминала), преузи-
мају руковођење новом управом и са собом воде све
криминалистичке полицајце које су пожелели из МУП,
СУП Београд и све Војвођане које je Кнежевић довео
са собом. Бивши „Поскок" чији су оперативци чинили
радну групу, растурен je и уништен баш no жељи Чуме-
та, Легије и „земунаца". Највећи број тих оперативаца
je прешао у УБПОК (цела тзв „Роћкова група“)> део се
вратио на своја стара места у криминалистичкој поли-
цији Београда, a руководиоци „Поскока“ - ja и Гагић,

остали смо у осакаћеној Управи криминалистичке по~
лиције МУП. За њиховог начелника постављен je, на
велико изненађење многих, Срба Ранђеловић.
Ha овај начин, предмет за отмице je у оператив-
ном смислу великим делом припао „Роћковој групи" у
УБПОК, a координатор и „чувар списа" остао сам ja у
функцији помоћника начелника УКП. Захваљујући ве-
ликом поверењу, дружењу и професионалном односу
својственом криминалистичким полицајцима, окос-
ница групе која се дрзнула да ухапси вође „земунског
клана“ и дал>е je у великом делу тајно наставила да при-
купл>а доказе и организује самозаштиту.
Претње из Земуна инспекторима који су рас-
кринкали ову банду биле су све озбиљније. Неколици-
на крим-полицајаца je стављена на „земунску листу за
одстрел", a у том периоду (2001/02) кога je Душан Спа-
a rcre
О П О ЈНИ Х Д1»ОГА
Ha челу оперативне групе, И . Н оваковић и Гвозден Гагић

сојевић намеравао да уклони - „пошаље у Канаду“, није

имао шансе да се спасе. Пошто je његова листа приори-
тета кога ликвидирати била дугачка, само je то спасило
неке од „прецртаних".
T o k o m лета 2 0 0 1 , врши се незапамћени притисак
на Четврти суд и тужилаштво да се Душан Спасојевић
пусти из притвора. Прави се лекарска документација
да je озбиљан срчани болесник, презентују се пси-
хијатријски налази да њ егова породица, жена и ћерка,
доживљавају тешке психичке трауме чињеницом да je
он у затвору. Евидентиране су тајне незаконите посете
Душану Спасојевићу у Централном затвору.
У току истраге против Спасојевића за отмице, сви
прикупљени докази и саслушања сведока нису указали
на њега као организатора и учесника. Душан Спасоје-
вић je пуштен из притвора 7. септембра 2001. године,
док je за остале захтев за укидање притвора одбијен.
„ОТМИЧАРИ“ - МОНТАЖА, КОНСТРУКЦИЈА И

ИВНУЂИВАЊЕ ДОКАЗА
По изласку из п ри твора, адвокат Душана Спа-

сојевића с ази в а конф еренцију за ш тампу, на којој
новинарим а дели одш там п ано СаопшШ ење з а
ш ш ам п у Д у ш ан а Спасојевића. А двокат износи до
тад а нечувене оптуж бе, инсинуације и лаж и којима
пљује no раду полиције и туж илаш тва.
У то м саопш тењ у се каже:
„Н исам ж елео да се обраћ ам јавн ости , али сам
присиљен безобзи рн и м притисцим а, п ретњ ам а и
уценам а политичког и полицијског вр ха Србије.
П рем а мени je укинут п ритвор, јер су правосуд-
ни органи утврдили да нисам изврш и лац било које
отмице.
М оји пријатељи, остали окривл>ени, и дал.е су
у п ри твору иако су апсолутно невини, како би се
политичком и полицијском врху омогућило да ме
уцењују ш то им сигурно никад нећу дозволити.
П ритисци и уцене потичу од оних којима сам
у догађајим а од 5. о к то бр а спасао ж ивоте, иако je
тад а м оја глава уцењена од стран е бивш ег реж има.
С ада je у опасн ости мој и ж и вот м оје породице од
стран е садаш њ ег српског реж им а.
Убеђен сам да су основни у зрок свем у овом е
догађаји од 5. о к то бр а 2000. године због чега ћу,
како би п оврати о част и углед своје породице, ус-
коро саоп ш ти ти све чињенице и околности које су
ми познате.
О детал>има м он струозн ог прогона м ојих

пријатељ а и мене обавестиће вас наш бранилац на
конф еренцији за ш тампу.
С п ош товањ ем ,
Душан С пасојевић
П оступ ак око изручењ а „отм ичара“ a п отом и

практични и кривични поступак оптерећен комби-
нованим политичким и полицијским саопш теш им а
у сад ејству са ин ф орм ацијам а подобних дневних
ли сто ва и н и зом п роти взакон ски х радњ и и посту-
пака које су предузимали органи откривањ а, изло-
жили су притиску органе кривичног гоњ ењ а (Јавно
туж и лаш тво и Суд).
Н аводни отм ичари нису изручени наш им npa-
восудним органим а у складу са м еђународним про-
писима о пруж ањ у међународне правне пом оћи ни
у складу са наш им кривичним закон одавсхвом . С ве
je унапред било „реж ирано" од стран е М У П Србије.
Душан Спасојевић, М иле Луковић, Владимир М или-
сављ евић, М илош С им овић и А лександар С им овић
нису ни депортован и нити су екстрадирани у скла-
ду са п рописим а о међународној правној помоћи.
Очигледно je у питањ у приватни или неки други
договор М У П С рбије с француским власти м а, јер
једини ко je овлаш ћен да и зврш и пријем депортова-
них или екстрадиран и х југословенски х држ ављ ана
јесте СМ У П . С авезн и министар, Зоран Ж ивковић je
јавн о ст обавести о да je ово изручењ е и зврш ен о без
њ еговог, a тим е и знањ а СМ УП.
Већ тада, a имајући у виду и зјаве појединих по-

литичара и м ин истра унутраш њ их п осл ова Душана
М ихајловића, да ће до 15. м аја саоп ш ти ти им ена от-
мичара (или ће поднети оставку) мени као бранио-
цу, a и м ојим клијентима, било je јасно да ће бити
проглаш ени отм ичарим а јер je то очигледно било у
нечијем интересу.
И злож ени притиску о вакви х саопш тењ а, a по-
себно неприм ереном притиску од стран е пуковни-
ка М илета Н оваковића, у п оступ ку због кривичног
дела из чл. 233 КЗ PC Јавно туж и л аш тво и Суд су
п рем а сви м а одредили п р и твор због опасн ости од
бек ства уз до сада у правосуђу незабележ еним раз-
л огом за задрж авањ е у п ри твору — HE П О С ЕД У ЈУ
ВА Ж ЕЋ Е ЈУ ГО С Л О В Е Н С К Е П У Т Н Е И СП РА ВЕ
(депорховањ ем стављ ени на црну листу И нтерпола
—где да побегну).
П ритвор je био одређен како би се омогућило
полицији довољ но врем ен а — онолико колико им
тр еб а — зато je п ри твор и продужен, зато су и оп-
тужени, како би М УП Србије, с једне стране, пред
јавнош ћу оправдао исхитрену и зјаву м инистра М и-
хајловића, a, с друге стране, задовољ и о интересе
оних који су ж елели да Душ ана С пасојевића, пре
свега пред јавношћу, прикаж у као врхунског крими-
налца који се бави отм ицам а.
У интересу истраге која није доврш ена не же-
лим да сао п ш тавам детаљ е чишеничног стањ а ут-
врђен ог у д осадаш њ ем т оку истраге. Ж елим сам о
да изнесем своју тврдњ у као бранилац да не п остоји
ни један једини д оказ који би упућивао да су м оји
брањ еници изврш и ли било коју отм ицу која им je
стављ ен а на терет.
He п остоји ниједан једини д оказ (наравно због

тога ш то они нису врш и ли о ва кривична дела) и по-
ред беспримерног, a у односу на неке околности и
безо бзи рн о г п он аш ањ а припадника М У П Србије.
Кривична п ри јава je уследила након скоро дво-
месечног „оп ерати вн ог“ рада М У П Србије који je, с
једне стране, врш и о конструкцију и м он таж у д оказа
(зл остављ ањ ем сведока и no њ им а сумњ ивих лица
- од Ш умског je након дуготрајног и теш ког злос-
тављ ањ а траж ен о да терети наводне отм ичаре иако
С пасојевић Душ ана никада није ни упознао) — због
чега je од стр ан е њ ихових заступ н и ка поднета кри-
вична п ри јава —м алтрети рањ ем породица и најбли-
ж их сродника м ојих клијената, прем етачинам а при-
ликом п ретреса, хапш ењ им а и уценама наводних
сведока, a, с друге стране, н евеш то изреж ираним
телеф онским к он такти м а и озн ачавањ ем регистар-
ских озн ака аутом обила који су уч ествовал и у отми-
ц ам а, приписујући их м ојим брањ еницима.
С друге стране, М У П С рби је je практично
о м етао истрагу. Н ису достави л и н алаз веш тачењ а
„чувене“ длаке, н аравн о јер не потиче од м ојих
брањ еника. Н ису достави л и сним ак пријаве отми-
це господина М иш ковића јавл>ене од стран е све-
дока деж урној служби С У П Београд (наравно, јер
пријављ ени реги старски број од стран е сведока не
о дговара њ иховој конструкцији итд.).
О бр аћ ам се јавн ости сада, иако сам и раније
био излож ен великим притисцим а и захтеви м а да
саопш ти м неке чињенице и детаљ е, нарочито након
обећањ а м и н и стра М ихајлови ћа да ће поднети о о
тавк у уколико до 15. м аја не буду откривени отмича-
ри господина М иш ковића. С о б зи р о м да нисам члан
ниједне политичке партије нити опције см атрао сам

да би м оје обраћањ е јавн ости добило политичке
импликације, a м оја једина о б ав е за и зад атак je да
заш ти ти м интересе м оји х клијената и, наж алост, до-
казујем да су невини, иако je то било јасно и налого-
давци м а и органим а откри вањ а и гоњ еш а.
Н акон у виш е н аврата на н асловним стр ан ам а
објављ ених натписа, посебно у дневном ли сту „Ве-
черње новости", да су м оји клијенти отмичари, да
je откривен стан отм ичара господина М иш ковића,
власни ш тво М илош а С им овића, претенциозним
и зјавам а no налогу господина Карлеуш е у којим а je
сумњичио м оје брањ енике, им ао сам заи ста озбиљ -
них р азл о га да се обрати м јавн ости али чиним ово
сада збо г то га ш то je и страга заврш ен а, доказан о je
да моји клијенти нису отмичари, иако се и дал>е на-
л азе у притвору.
У врем е претходн ог реж и м а п равосуђе се на-
лази ло у сумраку. M oje лично уверењ е je да je сада у
потпуном мраку, да je н аж алост Јавно туж и лаш тво
излож ено притисцим а п остало полицијски сервис
на ш та индикативно указује и зјава м ин истра М и-
хајловића након ш то je пуковник Луковић М илорад
— Легија пуш тен из п ри твора. М инистар М ихајло-
вић се обратио јавн ости тврдећи да je н езам и сли во
експресно завр ш ен а и страга, те да он о пуш тањ у из
п ри твора пуковника Луковића није био обавеш тен.
Значи, за м ин истра М ихајловића п ри творски пред-
м ети се не смеју радити хитно и бр зо како то ЗКП
налаже, a в ео м а je јасн а порука органим а п равосуђа
да се без њ егове сагласности не м ож е пустити из
п ри твора лице за које je он или м ож да држ авни врх
заинтересован.
И на крају, због о ваквог стањ а у правосуђу

нем ам м огућности да обављ ам своју бранилачку
функцију у складу са законом , зб о г чега ћу након
д овр ш етк а три п р еузета случаја из м оралних обзи-
ра, п рестати да о бављ ам функцију браниоца пред
правосудним органим а у С рбији све док правосуђе
заи ста не п остан е независно.
Н аредних дана, медији „зем унског клана“ у на-

ставц и м а преносе „истине“ са наведене конферен-
ције не дајући одговор ш та су то за „демократију у
С рбији" учинили Душан С пасојевић и њ егова банда.
СПАСОЈЕВИЋ ПОДМЕЋЕ ДОКАЗЕ

МИНИСГРУ
Бајић лажни отмичар
заш авш и из п ритвора, Д уш ан С пасојевић

добија н ајвероватн и је измишл>ену инфор-
мацију да се члан банде М арко П етрови ћ
звани М амица, док je он био у затвору, спрем ао да
му отм е дете. За ово je зн ао Н икола Бајић, a није на
врем е реаговао и пријавио. К рајем сеп тем бра 2001.
године, С пасојевић наређује М илану Јуришићу и
Душану К рсм ановићу да уз логистичку подрш ку
М иладина С увајџића убију дотадаш њ ег најбољег
друга М арка П етровића.
Они на п ревару доводе М арка у изнајмљ ени
стан код р есто р ан а „П ерпер" у Н о вом Београду, где
га je Јуриш ић убио са д ва хица и з пиш тољ а. Убијеног
П етрови ћа пакују у врећу за спавањ е и велику торбу
и у току ноћи о д возе њ еговим аутом оби лом у шуму
преко пута аер од р ом а и зак оп авају у раније при-
премљену рупу. П етрови ћев аутом обил и пиш тољ
предају Багзију који их je исекао и униш тио у Сур-
чину да би прикрио трагове. П о н аговору С пасоје-

вића, Јуриш ић одлази у Бијељину одакле родитељи-
м а убијеног П етрови ћа ш аљ е 50.000 динара, где као
п ош иљ аоца потписује покојног М арка, како би они
помислили да je син побегао из Б еограда у Босну,
тако да су дуго били у заблуди и нису пријављ ивали
ш егов нестанак.
Рупа у ко јо ј je био закопан у б и је н и М арко П етровић
У току акције „Сабл>а“ 2003. године, ухапш ени

Душан К рсм ановић радницим а М У П je п ок азао ме-
сто где су закопали убијеног М арка.
Николи Бајићу, кога су сумњичили да je знао
или у ч ество вао у припреми наводне отм ице ћерке,
Душан С пасојевић je оп рости о ж ивот, a да би се ис-
купио, натерао га je да призн а отмицу М иш ковића.
Заједно са полицајцем П аж ином, С пасојевић прави
план да Бајић напише и зјаву у којој би н авео „да je он
заједно са несталим М арком П етрови ћ ем и Ж ељком
Ф отограф ија ко ју je направила п ол иција када je

про на ђ ен о тело
М ихајловићем зван и м Ц рногорац, такође нестао у

‘земунској К анади’ и Н Н Босан ци м а из обезбеђењ а
Радована Карацића, отео М и р о сл ава М иш ковића,
да би н овац од отм иц е користили за скривањ е хаш -
ких бегунаца" Д а би појачали „д о к азе“ Бајићу je
дато 30.000 м арака које би он закоп ао и одвео рад-
нике М У П да им покајнички преда део новц а који je
наводно добио за учеш ће у отмици. H a овај начин,
полицајац П аж ин би се п р ослави о реш авајући от-
мицу М иш ковића, као ш то га je касније „земунски
клан“ п ри казао као кључног код р еш авањ а уби ства
генерала Б ош ка Бухе, п роналаска подм етнуте дроге
и оруж ја код Ч ум ета у К отобањ и и др.
И зјав а Н иколе Бајића о „признањ у" М иш ко-
вићеве отм ице преко Ч ум ета и њ егових пријатеља
из политике, дош ла je до м ин истра М ихајловића.
П ош то je он био уп озн ат са сви м детаљ им а и дока-
зи м а дотадаш њ ег р ад а на реш авањ у отм ица, заједно

са операти вц и м а радне групе анализирали су нове
„чињенице" из Бајићеве изјаве. Заједно су закључи-
ли да су ти докази исувиш е провидни и очигледно
намеш тени.
ИЗЈАВА ТУЖИОЦА МИРОЉУБА

ВИТОРОВИЋА
I Јритискао нас окружни тужилаи,
ритиске које су врш и ли на рад полиције и
П Туж илаш тва, најбољ е je објаснио тужилац

М ирољуб В и торовић у својој и зјави коју je
дао 2007. године радницим а криминалистичке по-
лиције М УП на захтев специјалног тужиоца. О на се
односи на предм ете који су вођени у Ч етвр то м оп-
ш тинском суду п роти в Д уш ана С пасојевић а и „зе-
мунског клана“.
П очетком м аја 2001. године, Ч етвр то О ЈТ
je прим ило од истраж н ог судије трећег опш тин-
ског суда у Београду и деж урног зам ен и ка Трећег
опш тинског јавн ог туж иоца из Београда, предм ет
no ком е je на основу за х тев а за спровођењ е истра-
ге истраж ни судија донео реш ењ е о одређивањ у
п ри твора п роти в Душана С пасојевића, Владим ира
М илисављ евића, М илош а С им овића, А лександра
С им ови ћа и М илета Луковића, збо г кривичног дела
ф алсиф иковањ а исправе чл. 233 ст. 3 КЗ PC, a пово-
дом п утовањ а и боравка ових особа у Ф ранцуској сa

ф алсиф икованим пасош им а.
Н акон спроведене и страге и подигнуте оптуж-
нице од 24. м аја 2001. године, п ри твори свим ок-
ривљ еним а су продужени на основу чл. 192 ЗКП,
збо г опасн ости од бекства.
Д ана 11. јуна 2001. године, Кривично ванпре-
тресн о веће Ч етвр то г опш тинског суда одбија као
неосн ован предлог браниоца окривљ еног Душана
С пасојевића за укидањ е п ри твора, као и понуђено
јем ство . С ад а се не сећам да ли je то било п оводом
овог предлога браниоца или из неког другог разло-
га, али зн ам да je то било почетком јуна када je усле-
дила п р ва интервенција окруж ног туж иоца. Наиме,
код мене у канцеларију je уш ла Биљана Р адовановић
ч етврти опш тински туж илац и изненађено к азал а
да je окружни туж илац зо в е да сиђе на паркинг. По-
сле краћег врем ен а се врати ла и к азала да окружни
туж илац од ње траж и да наш е туж илаш тво схави
предлог за укидањ е п ри твора, уз образлож ењ е да
С пасојевић и други нису изврш и ли кривично дело
отм ице (у вези са чим je било п озн ато да тр еб а тек
да уследи поднош ењ е кривичне пријаве) и то због
тога ш то би С пасојевић на слободи р азотк р и о пра-
ве изврш и оце. He знам , али je могуће да je такви х
за х тев а окруж ног туж иоца преко Бил>ане Радовано-
вић било јо ш до 26. м аја 2001. године.
Tor 26. м аја, п оводом новог предлога бранио-
ца окривљ еног С пасојевића за укидање п ри твора и
полагањ е је м ст в а од 250.000 м арака, на исти начин
како je то напред објаш њ ено, попунио сам и потпи-
сао службену белеш ку с м иш љ ењ ем да предлог тре-
ба одбити. Н еколико м инута затим , телеф оном ме je
п о звал а Биљана Радовановић говорећи да се налази

на колегијуму код окружног јавн ог туж иоца и да joj
je он наредио да се сагласи са предлогом браниоца
за укидање п ри твора и полагањ е је м с т в а и да у том
смислу попуним судски ф орм улар na да дође ре~
ф ерен т КВ већа. О дговорио сам да je реф ерен т већ
била и да сам дао негативно миш љењ е. П осле не-
колико минута, Биљана м и je јави л а да ће реф ерент
КВ већа п оново доћи и да нову белеш ку под истим
бројем попуним са м иш љ ењ ем да предлог бранио-
ца тр еб а усвојити. П обунио сам се и предлож ио да
она такав налог траж и од окруж ног туж иоца у пис-
меној ф орм и, a она ми je одговори ла да je он поред
њ е и да joj je он то наредио, a да она наређује мени
да дам п озити вн о миш љењ е. К азао сам да ћу je пос-
лушати, али ћу о том е написати службену белеш ку
с чим се она сагласила. Заиста, у току тог р азго во р а
дош ла je реф ерен т КВ већа, донела нови формулар
који сам ja попунио п озити вн им м иш љ ењ ем и пот-
писао, a на другом прим ерку те белеш ке која je ос~
тала у списима, на полеђини руком написао кратку
службену белеш ку под н асловом С Л . белеш ка која
гласи: „М иш љ ењ а сам да о ба предлога треба одби-
ти, али no налогу јавн ог туж иоца Ч етвр тог О ЈТ који
je добила од О круж ног јавн ог туж иоца, дао сам са-
гласност за укидање п ри твора и полагањ е јем ства,
a ш то сам оверио својим п отписом " О дм ах након
тога, отиш ао сам код председника Ч етвр то г суда и
уједно и председника КВ већа и обавести о га ш та се
деш ава и упознао га са своји м п рави м миш љењ ем.
Н акон тога, КВ веће Ч етвр то г суда je истог дана до-
нело реш ењ е којим се одбија понуђено јем ств о бра-
ниоца окривљ еног С пасојевића. Касније сам из дру-
гостепене одлуке О круж ног суда у Београду којим je

одбијена ж алба браниоца окривљ еног С пасојевића
сазн ао да, како стоји у том решењу, окружни јавни
туж илац у Београду у писм еном поднеску од 27. јуна
2001. године предлож ио да се ж алба окривљ еног
С пасојевића уваж и, те да се п рвостеп ен о реш ењ е
преиначи и п рихвати понуђено јем ство . Дакле, Ок-
ружно туж и л аш тво je било доследно у том е да се ок-
ривљ ени С пасојевић пусти на слободу.
Кратко врем е пош то сам почео рад на предмету
кривичног дела ф алсиф иковањ е исправе из чл. 233
КЗ PC, почетком м аја 2001. године Бил>ана Радова-
новић м е je послала у М УП Републике Србије у ули-
ци К н еза М илош а где ме je примио пуковник М иле
Н оваковић са сарадницима. До тог м ом ен та ниш та
нисам зн ао о постојањ у криминалне групе на чијем
je челу Душан Спасојевић, na су ми радници М УП
објаснили да je реч о веом а организованој крими-
налној групи која врш и р азн а кривична дела, да je до
тог врем ен а поднет велики број кривичних пријава,
али без резултата, јер се о ва група путем разн и х ути-
цаја или путем притисака извлачила од покретањ а
кривичних поступака или ефикасног кривичног
прогона. Тада су ми, такође, објаснили да су радни-
ци М УП дош ли до сазн ањ а да je о ва организована
криминална група изврш и ла већи број отмица (на
пример, М иш ковића, Алексића, Вуковића и један
покушај изнуде где су претњ е упућене и телефоном).
Напоменули су да су се у вези са овим консултовали
на састанку са окружним јавн им туж иоцем, првим
опш тинским јавн им туж иоцем и зам еником окруж-
ног јавног туж иоца С. Симићем, те да су исти изја-
вили да нема довољ но д оказа, a ако их и има да се
ради о надлеж ности О пш тинског туж илаш тва. To je

управо и био разлог ш то сам у току м аја био на кон-
султацијама са радницима МУП, na смо се догово-
рили да они раде на том е да се прикупи јо ш д оказа
за кривична дела отмице, и да се М УП омогући ш то
виш е врем ен а за прикупљањ е тих доказа, с тим да
се С пасојевић и други задрж е у притвору како не би
ометали прикупљањ е доказа. С тим у вези, догово-
рено je да М УП кривичну пријаву поднесе неколико
дана пре рочиш та за главни претрес, како би било
врем ен а да Ч етвр то О ЈТ пре п ретреса стави захтев
за спровођењ е истраге за кривично дело отмице ис-
траж н ом судији Ч етвр то г опш тинског суда у Београ-
ду, ш то би омогућило да се на главном п ретресу са
п ози вом на тај нови податак стави предлог за проду-
жењ е п ри твора након донош ењ а пресуде.
П ош то je главни п ретрес заказан најпре за 17.
јул, a п отом за 13. јул 2001. године, то je М УП поднео
кривичну пријаву дана 11. јула против Душана Спа-
сојевића, М илета Ауковића, Владимира М илисавље-
вића, А лександра и М илош а С им овића и мислим
С лавка С теван овић а збо г кривичног дела отмице.
Д ана 12. јула 2001. године ставио сам захтев за
спровођењ е истраге п роти в наведених лица истраж -
ном судији Ч етвртог опш тинског суда у Београду, na
сам на основу тога дан касније, 13. јула, у заврш ној
речи no претресу у односу на кривично дело фалси-
ф иковањ а исправе ставио предлог да се свим опту-
ж еним за кривично дело из чл. 233 КЗ PC продужи
п ритвор.
М еђутим, након објавл>иван>а пресуде, истог
дана, председник Већа судија A. П анчевски je донео
реш ењ е о укидању п р и твор а за све оптужене. По-
ш то сам зн ао да сви оптужени м орају бити враћени

у Ц З, одакле се врш и пуш тањ е из п ри твора, дого-
вори о сам се са истраж ним судијом Л ондровићем
да хитно одем о у Ц ентрални за т в о р и да истраж ни
судија испита оптуж ене као окривљ ене за кривично
дело отм ице док не напусте исти. О то м договору
смо обавести ли председник Ч етвр то г суда Т). М ир-
ковића који je п о звао одговорна лица у Ц ентралном
затво р у и обавести о да ћем о м и доћи. И стог дана
око 15 часова започело je саслуш ањ е окривљеног
С пасојевића и других, након чега je истраж ни судија
донео реш ењ е о одређивањ у п р и твор а због опас-
ности утицаја на сведоке и опасн ости од бекства.
П оч етком августа 2001. године, a н ајвероват-
није деветог августа, када je била седница КВ већа,
у врем е док см о Биљана Р адовановић и ja били на
годиш њ ем одмору, п озвали су м е да дођем на no-
сао, с о бзи р о м да зам ен ик јавн ог туж иоца С имић Д .
који je као први зам ен ик зам ењ и вао јавн ог тужио-
ца „ради“ на том е да се п рем а окривљ еним а укине
притвор. Због тога сам 9. августа дош ао на седницу
КВ већа, a поред мене, био je присутан и први за-
меник Симић. Реф ерент je реф ери сао и образлож ио
предлог истраж н ог судије да се п ри твор прем а свим
окривљ еним продужи, a са ти м сам се и ja сложио.
Зам еник С им ић се изјаснио да у о во м предм ету од
почетка п оступ ка нем а ниједног доказа, ш то би зна-
чило да би због тога требал о п ри твор укинути. H a
то сам казао да би предлог за пуш тањ е из п ри твора
м орао да се констатује и буде дат писменим путем,
те да уколико се то деси, ja виш е нећу обрађивати
предмет, уз упозорењ е да ускоро, у понедељак, јав-
ни туж илац Биљана Радован овић долази са одм ора.
Тада je С имић и зјави о да je јавни туж илац уп озната

и сагласна са пуш тањ ем , али сам ja инсистирао да
се предлог д о стави писмено и и зр ази о сумњу да се
јавн и туж илац са ти м њ еговим н аводи м а сагласила.
П отом je С им ић и заш ао на кратко, п ретп о стављ ам
да je неком е телеф онирао, na се врати о и траж и о од
КВ већ а да се одлука о продужењу п р и твор а одложи
за сутра —петак. М еђутим, председник КВ већ а je то
одбила, na je зам ен и к Симић бесно, уз лупање вра-
тим а, напустио просторију. Одлуком КВ већа од 9.
августа. 2001. године, п ри твор п р ем а свим окривље-
нима je продужен.
До тада, a и у даљ ем току и страге до 7. септем-
бра. 2001. године, у односу на окривљ еног C načoje-
вића су прикупљени сви докази и саслуш ани сви
сведоци. Н иједан од окривљених, ош тећених и све-
дока није указао на било који начин на окривл.еног
С пасојевића као учесника у отм иц ам а, na би због
то га било н еосн ован о да се окривљени С пасојевић
држи у притвору, јер je сумњ а да je починио кривич-
но дело, које му се зах тев о м за спровођењ е истра-
ге стављ а на терет, п рестала да буде осн ована. Ha
основу ове чињенице, закона, консултације са јав-
ним туж иоцем Ч етвр то г О ЈТ и истраж ни м судијом
сагласио сам се са већ постојећим предлогом бра-
ниоца, a м ож д а и предложио, да се п рем а окривље-
ном С пасојевићу укине притвор. Б ез о б зи р а да ли
се ради о сагласности или о предлогу, м о ја одлука
која je дон ета у консултацији са јавн им туж иоцем je
засн ован а на до тад а утврђеном чињ еничном стањ у
из кога није п рои зи лази ла осн ован а сумњ а да je он
изврш и лац предм етн их кривичних дела, a сходно
том е и на осн ову одредби чл. 190 и чл. 191 ЗК П који
je у то врем е био на снази. Реш ењ е о укидању прит-

во р а донето je 7. 9. 2001. године a тек 25. 9. 2001. го-
дине О круж но јавн о туж и л аш тво д о стављ а Ч етвр-
то м опш тинском јавн о м туж и лаш тву у н адлеж н ост
спис истраге О круж ног суда у Београду no зах тев у за
спровођењ е и страге којим je окривљ еним а Н иколи
Бајићу, Душану Спасојевићу, М и л ету Луковићу, Ду-
ш ану К рсм ановићу и М илану Јуришићу стављ ен о на
тер ет да су изврш и ли кривично дело изнуде чл. 180
ст. 3 КЗ PC, a са о бр азл ож ењ ем да се ради о кривич-
ном делу изнуде које je у надлеж ности О пш тинског
суда (ради се о изнуди над предузимачем С аш о м Пе-
ш ићем из Зем уна који je радио на адаптацији кућа
Н иколе Бајића и М илана Јуришића, a п ото м злос-
тавл>ан у „Котобањ и")-
Због чега je О круж но туж и л аш тво држ ало
толико врем ен а овај предм ет, мени није п ознато.
Сум њ ам да je исто учињено како би се омогућило
укидање п р и твор а п роти в С пасојевића. M oja сумњ а
засн и ва се на следећим чињ еницам а з а које сам саз-
нао кад м и je п редм ет достављ ен.
Кривична п ри јава за кривично дело из чл. 180
ст. 3 КЗ PC подн ета je О круж ном туж и лаш тву 6.
јуна. 2001. године у врем е када почињ е инсистирањ е
окруж ног туж иоца да се С пасојевић пусти и з прит-
вора.
У периоду до 3. јула 2001. О круж но јавн о ту-
ж илаш тво je ставило зах тев за спровођењ е истраге,
na су саслушани као окривљени Н икола Бајић, ком е
je истраж ни судија одредио п ритвор, те окривљ ени
С пасојевић и Ауковић који су у п ри твору no пред-
логу Ч етврто г ОЈТ, док су окривљ ени К рсм ановић и
Јуришић у бекству.
И ако je законски рок no окончањ у истраге за

донош ењ е одлуке о том е да ли ће се траж и ти допуна
истраге, подићи оптуж ница или ће се одустати од
кривичног гоњ ењ а, 15 дана, ови списи стоје у Ок~
руж ном јавн о м туж илаш тву без предузим ањ а било
каквих радњ и од почетка јула до 25. сеп тем бра 2001,
очигледно са циљ ем да не би м огли да послуже као
осн ов да се пред Ч етвр ти м судом продужи п ри твор
п рем а окривљ ен ом Спасојевићу.
Д а су м оје сумњ е у погледу рад а окруж ног ту-
ж иоца основане, указује чињ еница да je О кружно
туж и л аш тво за кривично дело изнуде и з чл. 180 ст.
3 КЗ P C п роти в окривљ еног С пасојевића и других
стави ло зах тев за спровођењ е и страге након 6. јуна.
2001. године у вр ем е када je окруж ни туж илац знао
да ће бити п одн ета кривична п ри јава за кривично
дело отм ице јер je почетком јуна тр аж и о да се прит-
вор окривљ ен ом С пасојевићу з а ф алсиф иковаш е
исправе укине како би он открио „п р аве“ отмичаре.
К ада je п роти в отм и чара 11. јула 2001. године под-
н ета кривична пријава, било je логично да окружни
туж илац траж и да се та п ри јава у вео м а значајном
п редм ету д о стави О круж ном јавн ом туж илаш тву
које би им ало м огућност да у сво м предм ету тра-
жи прош ирењ е и страге за отмице. М еђутим, оваква
м огућн ост je спречена повлачењ ем списа истраге
О круж ног суда почетком јула 2001. године пре него
ш то je п ри јава за отм ице поднета, зати м њ иховим
скривањ ем , како би се избегло једин ствен о вођењ е
п оступ ка пред О пш тинским судом до м ом ен та док
се п роти в С пасојевића не укине притвор.
М о р ам да каж ем да je након укидањ а притво-
pa окривљ ени С пасојевић са д ва члана своје групе
два пута упао у п ростори је Ч етвр то г О ЈТ и док су

ова двојица стајала испред вр ата, он м е je вербал-
но у мојој канцеларији напао, због то га ш то остали
чланови њ егове групе нису пуш тени и з п ри твора, на
соф истициран начин м и претио, о чему сам путем
медија већ говорио, na и сто см атрам познатим .
У даљ ем току п о с т у т с а п роти в С пасојевића и
других, В рховни суд Србије, дана 12. о кто бр а 2001,
je преостали м окривљ еним а за кривично дело отми-
це продужио п ри твор за јо ш два месеца, односно до
13. децем бра те године.
Н акон тога, 12. н о вем бр а 2001. године, на дан
када су „црвене бер етк е“ блокирале ауто-пут код
С ава центра, окруж ни јавн и туж илац je око и зм еж у
7.30 и о сам ч асова дош ао у п росто р и је Ч етвр тог
О ЈТ и траж и о од туж иоца и мене да п р ео стал а чет-
вори ц а окривљ ених буду пуш тени и з п р и твор а и то
речим а „Ф р ан ц у зи данас м орају напоље", a ja сам
п итао „како“ туж илац je к азао „повуци п ред м ет" на
ш та сам га упитао „ш та то значи повуци п редм ет
кад тог терм и н а нем а у ЗК П “. О дговори о je „не зн ам
како, али они м ор ају напоље, је р je то п рви зах тев
ови х на ауто-путу“ (мислећи на „црвене беретке")-
Т врдио je да ови окривљ ени нису и зврш и ли отм и-
це, већ неки Босан ци који су н овац искористили за
помоћ, чувањ е и скривањ е неких л>уди за које су ос-
новани м еђународни судови, na сам ja р азум ео да се
ради о хаш ки м бегунцима. Усред те тајан ствен о сти
сам ra прекинуо и рекао да н иш та не разум ем , да
нам окруж ни туж илац и зда о б авезн о уп утство пис-
м еним путем и да то м ож е да уради одм ах код наш ег
д актилограф а. П ош то je тврди о да се ж ури, и заш ао
je и з п р осто р и је говорећ и да ћем о у п у тство добити
у то к у дана. М еђутим, тек 15. н о вем бр а 2001. годи-

не, преко кури ра, окруж ни јавн и туж илац je доста-
вио о б авезн о уп у тство о п оступ ањ у у п редм ету К Т
906/1, које гласи:
Д а се Ч етвр ти О пш тински јавни туж илац са-
гласи са предлогом браниоца за укидаш е п ри твора
сам о у односу на окривљ еног Луковић М илета.
Д а јавн и туж илац no предузетој радњ и усмено
о бавести окруж ног јавн ог туж иоца.
У в ези са ови м о бавезн и м уп утством окружног

јавн ог туж иоца, истичем да je исто донето н овем бра
2001. године у вр ем е када je јо ш на снази био Закон о
јавн о м туж илаш тву, где je предвиђено да виш и јавни
туж илац им а п раво и дуж ност да ниж ем јавн ом ту-
ж иоцу даје о бавезн о уп утство за њ егов рад.
Н иједном одредбом овог закон а није пред-
виђена м огућност да ниж и јавн и туж илац м ож е да
изјавл>ује п риговоре п роти в обавезн о г уп утства ви-
ш ег јавн ог туж иоца. У кон кретном случају, Биљана
Р адовановић и ja као њ ен зам ен ик смо исказали своје
неслагањ е са одлуком окруж ног туж иоца да се М иле
Луковић и други пусте и з п ри твора, одбијањ ем да
поступим о no ш еговом усм ен ом налогу и траж ењ ем
да и зда писм ено упутство. Тек Закон ом о јавн ом ту-
ж илаш тву од 1. јануара 2002. године предвиђена je
м огућност да нижи јавн и туж илац м ож е п оводом
о б авезн о г у п у тства и зјави ти приговор.
Н акон п оступ ањ а no о б авезн о м упутству, 19.
11. 2001. године, истраж н и судија укида п ритвор
М илету Луковићу no предлогу Ч етвр то г О ЈТ и
предлаж е КВ већу да п р и твор укине и прем а осталој
тројици, a н ам а лично и зр аж ава љутњу заш то се о о
тали не пуш тају из п ри твора, јер све оно ш то важ и

за окривљ еног Луковића, важ и и за осталу тројицу.
Д ана 11. 12. 2001. године подигнута je оптуж-
ница п роти в Душана С пасојевића, М и лета Луко-
вића, браће Симовић, Владим ира М илисављ евића,
Н иколе Бајића, Душана К рсм ановића, М илана Јури-
ш ића п С л авка С тевановића, од који х су сам о браћа
С им ови ћ и М илисављ евић били у притвору. У на-
ц рту оптужнице се нисам изјаснио да ли п ри твор
тр еб а продуж ити или укинути, али je јавни туж илац
см атрал а да треба предлож ити укидањ е притво-
р а из истих разл о га збо г којих je то раније траж ио
и истраж н и судија, посебно с о бзи р ом на то да се
већина окривљ ених за и ста дела н алазе на слободи.
Н апом и њ ем да je п ри твор окривљ ених био одређен
збо г м огућности утицаја на сведоке и опасн ости од
бекства који р азл о зи су престали да п остоје и нису
утицали на каснији ток кривичног поступка, јер су
се свих д евет окривл>ених уредно одази вали пози-
ви м а суду - написао je у својој и зјави туж илац Ви-
торовић.
ПОБУНА „ЦРВЕНИХ БЕРЕТКИ “

ЈАЧА ПОЗИЦИЈЕ ЛЕГИЈЕ
Уценили премијера Ђинђића
ткада je и заш ао из притвора, Душ ан Спасо-
О јевић непрестано изналази начине како да

из затво р а извуче свог кума М илета Луко-
вића и остале чланове банде.
Од 9. до 11. н о вем бр а 2001. године М илорад
Улемек са тад аш њ и м р у ко во д ством ЈС О организује
п ротест ЈС О у својој касарни у Кули. И зм иш љ ен je
форм ални разлог, ан гаж овањ е припадника „берет-
ки“ у хапш ењ у браће Бановић које je п отраж и вао
Х аш ки трибунал.
Касније ће се у п оступ ку у Х агу п ок азати да je
одговорн ост Бановића била незнатна, али je шихо-
во хапш ењ е довело до оруж ане побуне ЈС О у Кули
и Београду. Главни р азл о г побуне je, уствари, Ле-
гијин стр ах да ће се покренути поступци за њ егово
учешће у злочиним а на И барској м агистрали , по-
кушај у б и ства Вука Д раш ковића у Будви, отм ици и
свирепом уби ству И ван а С там боли ћа и низ других
кривичних дела у којима je он учествовао. Л ако му

je било да, својим неприкосновеним аутори тетом у
јединици и сталним причам а да ће све стареш ине
ЈС О бити похапш ене и послате у Хаг, покрене једи-
ницу и дем он стрира м оћ блокирајући најваж нију
саобраћајницу у Београду.
П обуњ еници су изнели своје захтеве да се сме-
ни м инистар М ихајловић и руководиоци Д рж авне
безбед н ости Горан П етрови ћ и Зоран М ијатовић.
О ви м званичним захтеви м а, додат je и трећи тај-
ни - да се хитно из п р и твора пусте М иле Луковић.,
Владимир М илосављ евић и браћа Симовић. П осле
тродн евн их п реговор а у које се укључио и прем ијер
Ђинђић, смеш ени су начелник и зам ен и к начелника
ДБ П етрови ћ и М ијатовић, a А егија je у најуже руко-
в о д ство ДБ убацио свог најповерљ ивијег човека
Брацановића. О дустало се од зах т е в а за смену М и-
хајловића. A под политичким притиском , окружни
туж илац je Ч етвр то м туж и лаш тву написао и доста-
вио о бавезн о уп утство (наредбу) да се из п ри твора
пусти М иле Ауковић. To je и учињено, a неколико
дана касније изаш ли су и остали „земунци".
У својој и зјави пред специјалним туж иоцем,
догађај приликом побуне „црвених беретки" описао
je заш тићени сведок Дејан М иленковић Багзи:
- Увече на дан избијањ а побуне у Кули, био сам
присутан када je Улемек дош ао у Ш илерову и рекао
Душану: „Мекеру, ово нам je требало". Н асам о су
обавили разговор , a Л егија je отиш ао у Кулу. У току
побуне, С пасојевић je д ва пута иш ао у Кулу, први
пут са ш еф ом свог обезбеђењ а Вукојевићем, возећ и
блиндирани „пеж о 607". Кад се врати о, причао je да
се договори о са Л егијом „да о во г пута нема одус-
тајањ а и да ће се ићи до краја“. Други пут Спасоје-

вић je води о ф ото-реп ор тер а у договору са Легијом,
да се прем ијер ТЗинђић приликом п осете јединици
тајно сними, ш то je и учињено.
Багзи je јо ш изјави о да je он no налогу Спасоје-
вића иш ао у Кулу, да би од Легије примио поруку за
премијера:
- Д обио сам незалепљ ен коверат, тако да сам ус-
пут прочитао садрж ину поруке која je гласила: „Ако
мислиш да ово завр ш и мирно, дођи у Кулу.“ У пот-
пису „Б ерета 92“ К оверту сам предао Спасојевићу
који je своји м каналим а проследио премијеру. Ду-
ш ан je проком ен тарисао: „А ко je пам етан, схватиће
све“. П р етп остављ ам да je прем ијер збо г ове поруке
отиш ао у Кулу. С пасојевић je им ао зад атак да to k o m
побуне диже тензију у Београду. З вао je Опачића го-
ворећи „да je ситуација озбиљ на, да се ЈС О овог пута
не шали, да им ају подрш ку Кош тунице и Војске и да
једино К ош туница м ож е ово да прекине“. Знао je да
je О пачић добар са Ч анком и да ће о ва прича доћи
до п рем ијера и чланова владе. С пасојевић je преко
своји х људи орган и зовао нош ењ е цигарета, пића,
хране побуњ еницима, да би се стекао утисак да je
народ уз њих. К ада се на телеви зи ји појавио сни-
м ак посете Ђ инђића у Кули, С пасојевић се насмејао
и проком ен тарисао: „О вом е се Т ј и к и није надао, a
оног м алог нисмо пустили да уђе у Кулу“. To се одно-
сило на Ч едом и ра Јовановића. К ада je Л егија дош ао
после п р о теста у Ш илерову, рекао je Спасојевићу:
„Мекеру, ево, урадили см о онолико колико се могло,
виш е није“. Душан je био н езадовољ ан говорећи да je
требало и ону „л>игу“ да скину, мислећи на минисхра
М ихајловића, да види кога они м огу да хапсе. Након
и звесн ог врем ен а, п ош то су М иле Луковић, браћа

С им овић и Влада Будала и заш ли и з п ри твора, Спа-
сојевић се обрахио М иш и Симовићу: „Јајаро једна,
м орао сам зб о г тебе и јединицу да дигнем да бих те
извукао и з затвора", ш то no м ом миш љ ењ у говори о
стварн и м м о ти ви м а п ротеста ЈСО .
СУЂЕЊ Е „ЗЕМУНЦИМА" ЗА
ИЗНУДЕ И ОТМИЦЕ
Убице под заштитом полиције
еданаестог децем бра 2001. године заменик че-

твр тог опш тинског туж иоца М ирољуб Виторо-
вић подиже опхужницу против:
1. С пасојевић Душана, М и л ета Луковића, Бајић
Николе, К рсм ановић Душана и Јуриш ић М илана за
кривично дело изнуде из чл. 180 ст. 2 К З P C , над Пе-
ш ић С аш ом из Земуна.
2. С теван ови ћ С лавка, С им ови ћ М и лош а и
М илисављ евић Владим ира збо г кривичног дела от-
мице из чл. 64 К З PC, на ш тету Вуковић Д рагослава
из Н овог Сада.
3. Луковић М илета, С им ови ћ М и лош а и Си-
м ови ћ А лексадра збо г кривичног дела отм ице Але-
ксић М иленка из Суботице
4. Луковић М илета, С теван ови ћ С лавка и М и-
лисавл>евић Владим ира, збо г отмице М и росл ава
М иш ковића
5. С пасојевић Душана зб о г изнуде над Станић
Д аном и з Београда.
У току 2002. године, зак азан а су два-три po-

чиш та која су из разн и х процедуралних разл о га
одлагана. H a заказан и м п роцеси м а пред Ч етвр ти м
судом, „земунци" су долазили у пуном саставу. Де-
м он стрирали су м оћ тако ш то су на рочи ш та сти-
зали са д есетак аутом обила и блокирали Н ови Бео-
град око Ч етвр то г суда. О птуж ени су са адвокати м а
улазили у судницу, a напољу je о стал о да чека наору-
ж ано обезбеђењ е (десетак припадника ЈС О ), који су
контролисали ко улази у суд. М ож е се п ретп остави -
ти како су се у овакви м околн остим а могли осећати
судије и туж иоци којима je п оверен овај предмет.
С ва рочи ш та су пратили њ ихови новинари који су
сутрадан писали текстове, исм ејавајући рад поли-
ције и Т уж илаш тва, са уверавањ ем да je све „монти-
рано“ од стран е полиције и м ин истра М ихајловића.
У другој половини 2002. године „земунци“ се
осећају најмоћнијим. Њ ихова дем он страци ја силе
видљ ива je на сваком кораку. Градом, a нарочито
Земуном, препознатљ ив су њ ихов „ескорт“ - блин-
дирани „Б М В “ и „ауди“ у пратш и д ва џипа с поли-
цијским озн акам а и ротационим светлима. О ко њ их
je увек десетак припадника ЈС О под пуним наору-
ж ањ ем.
Аични новинар Душана С пасојевића п рати де-
ш авањ а у београдском подзем љ у и објављ ује нару-
чене тек сто ве који блате рад полиције, a нарочито
полицајаца који им сметају.
У „Сведоку", на насловној страни, и зл ази ек-
склузивна н ајава исповести припадника „земунског
клана“ М илана Јуришића Јурета са насловом : Ако
београдска полиција без разлоГа пуца н а нас, мо-
раћ ем о м ал о g a се бранимо, бојим се g a не буде крви
до колена. О бјављ ена je ф отограф и ја рањ еног Јури-

ш ића из болнице, са свим прикључним апарати м а за
реаним ацију и дисањ е. И ако je теш ко рањ ен, он je
см огао снаге да њ и ховом новинару да „ексклузивни
интервју" на две стране. Јуриш ић je рањ ен у разм ени
ватр е од стране интервентне п атроле београдске no-
лиције за врем е бек ства краденим „голф ом -3“ и ду-
готрајне послепоноћне п отере no улицама Земуна.
Текст je препун изм иш љ ених детаљ а где аутор пљује
no радницим а интервентне патроле, и звесн ом Џо-
дићу зван о м „Џ ода“ и Златановићу зван ом „С труја“,
који им ају личне нераш чиш ћене односе са „земун-
цим а“. П ротив ти х полицајаца се наводно води виш е
п оступака за сличне пуцањ аве, јер им м инистар и
њ ихови начелници д озвољ авају да пуцају у кога они
хоће. Јуриш ићеву вер зи ју п отере и пуцш аве у глуво
д оба ноћи м ож е да п отврди три десетак њ ихових
пријатеља који су све то гледали. H a питањ е, заш то
носи ф алсиф иковану личну карту, Јуриш ић каже:
„П итајте М илета Н овакови ћ а који ми je сам овољ -
но без разл о га расписао п отрагу коју неће да скине.
М оји пријатељи су огорчени и зн а се како ће се ово
заврш ити. Биће крви до колена, ако полиција м ож е
да пуца м ож ем о и м и м ало да се браним о“.
Ispovest Milana Jurišića Ju re, teško ranjenog u policijskoj poteri

О сокољ ени и ојачани „земунски клан“ пла-

нира н ове отмице. П рате Ц ептера, К олета, Жел>ка
М итрови ћа, Џ ајића, П еру М атића, М илију Бабо-
вића, чекајући да неко од пом енутих упадне у њихо-
ву р азап е ту криминалну мрежу...
Врш е нову серију уб и става на њ ихов - „зе-
мунски" начин, углавном у п ок рету из „борбеног"
„аудија". Убијени су Горан Трајковић, И вица Јова-
новић, А лексанадар Ристић, С лободан Радосављ е-
вић, Н енад Баточанин, Ж ељко Ш крба, Јован Гузијан
„Ц унер“ и Раде Ц ветић, С редоје Шљукић и Зоран
Шљукић, И виц а Николић. Ту je и покушај уб и ства
Азубише Бухе.
4 0 ДАНА ЗАТОЧЕНИШТВА
М илија Бабовић
елико изненађењ е за м ноге п редстављ ала je
В отм ица београдског бизнисм ена М илије Ба-

бовића. Био je вео м а п озн ат, како међу л>у-
дима који се разум еју и у односе „београдског под-
земл>а“, тако и међу пословним светом . У обе зоне
важ ио je за јаког човека. П осле киднаповањ а сви
су говорили да га je отео неко м ного сам оуверен и
дрзак, баш због репутације коју je Б абови ћ уживао.
О вај бизнисм ен je имао и обезбеђењ е, додуше, јед-
ног човека, али ни то му није п ом огло те критичне
вечери. Полицији, ти х првих- дана, киднаповањ е
није пријављено, али о отмици je брујао цео град и
писале су све новине. Т ад а нико од породице, али
ни пријатељ а и пословних сарадника није ж елео да
р азго вар а са радницима М УП о то м догађају.
Б абови ћ je отех 24. м ар та 2002. године у Јужном
булевару, у Београду. Пре киднаповањ а праћен je де-
сетак дана. У том е су учествовали браћа С имовић,
Влада Будала, М илан Јуришић, Дуле К рсм ановић и
М иладин Сувајџић. В езан ог су га одвели на салаш ,

у село Вилово, код Титела. У почетку су га чували
Јуришић и Калинић, у подруму једне од помоћних
зград а на салашу. П осле десетак дана Б абовић je ус-
пео да побегне, али су га после 200-300 м етар а Јури-
Салаш у Вилову где су чували М илију Бабовића
ш ић и Калинић стигли. За казну, следећа хри дана

држ али су га везан ог за дрво у оближ њ ој ш уми и
зверски мучили.
У међувремену, no наређењ у С пасојевића, Су-
вајџић купује кућу у селу Крчедин код Беш ке и ту
пребацују отетог. О вде су га чували К рсм ановић и
Сувајџић. T o k o m 4 0 дана заточен и ш тва, Бабовић
je претрп ео м ноге физичке повреде, јер су га сва-
кодневно мучили збо г покуш аја бексхва. С ве вре-
ме, п р еговоре са породи цом о њ еговом ослобађањ у
водио je отм ичар М иле Луковић-Кум, имитирајући
ш иптарски говор. О ткуп од десет и no милиона евра
плаћен je из д в а пута. О ба пута nape je носио М ило-
рад Улемек Легија. П реко њ ега отмичари су знали
све нам ере породице - да ли je обавеш тен а поли-
ција, ко скупља nape и колико je прикупљено... О ба

пута, н овац je Легија носио малтене п раво у Шиле-
рову. П осле друге исплате пустили су Бабовића на
ауто-путу Београд-Н иш , код „Л асте“.
О бе куће у којима je чуван Б абовић срушене
су до тем ељ а и саграђени н ови објекти, како би се
зам етнули трагови. С ве je то урадио Сувајџић no
налогу С пасојевића. П оловину n ap a од отмице, узео
je Аегија. С едм ог априла 2003. године, скоро годину
дана после отмице, М илија Б абови ћ je дао и зјаву по-
лицији. Д ве недеље касније п реп озн ао je м есто где je
држан, део салаш а у Вилову и неке п ростори је куће
у Крчедину.
Б абови ћ je испричао да га je негде око 20.20 ча-
сова, у близини балона за м али фудбал, зауставило
виш е о со б а у црним униф орм ам а, ком бинезоним а,
који су им али полицијске озн аке на грудима и нао-
руж аних аутом атим а и пиш тољ им а.
- Полиција, ово je хапш ењ е — обратили су се
бизнисмену.
П отом су га пиш тољ ем ударили неколико пута
no глави, a зати м угурали у „ауди“. Главу су му об-
лепили ш ироком селотејп траком . Н ије м огао да
дише. А исицам а су му руке везал и на леђа. Чуо je
радио-станице. У брзо га пребацују у друго возило, a
зати м je уведен у неки објекат са „зем љ аним подом и
прекривен даскама". Н аредна четири дана провео je
везан. Ставили су му лисице на руке и ноге, a између
je био теж ак ланац. Увече су м у затезал и ланце, тако
да у то м полож ају није м огао ни да спава. Од четвр-
тог до деветог дана постепено су му олабавили везе.
Једног дана искористио je прилику и непажњу двоји-
це чувара и побегао. To ће га кош тати гадних мука.
П отрчали су за њ им и запуцали. Како je девет

дана био го то во непокретан, без снаге, није далеко
одмакао. У брзо су га сустигли и почели да ударају
пиштол>има no глави, схрпали у „ладу ниву“ и одвез-
ли у шуму. Там о су га гурнули у рупу, везал и за дрво
и тукли no целом телу. П осле три дана пакла, кад су
се уверили да нису откривени, п он ово га стављ ају у
ауто и одвозе, ово г пута у друго склониш те, кућу у
Крчедину. Једног дана, долази м уш карац који м у се
представљ а као „В ођа“ и који све вр ем е прича шип-
тарским акцентом. Касније ће се и сп остави ти да je
то био М иле Луковић Кум. М учили су га и давали
„бесу“, како би све било аутентично, да ће му, ако не
Кућа у К рчедину где je отети Бабовић пребачен
буде слушао наређењ а, побити чланове породице,

набрајајући прецизно њ ихова имена.
С во вр ем е док трају преговори, они траж е
од њ ега да каж е име човека који ће посредовати
у преговорим а, односно који ће бити курир и до-
нети откуп. K ora год да je Б абовић предлож ио од
својих пријатељ а (Лековић, Зечевић, Радомир Жи-
ванић-Баја), они би га батинали, јер им се није сви-

део предлог. У једном м ом ен ту чак je предлож ио и
своју жену. Киднапери и мучитељи су знали кога
ж еле за „курира“, a Б абови ћ тога никако није м огао
да се „сети“. О нда су м у помогли. П итали су га да ли
зна неког „јаког момка", na се уз њ ихову пом оћ не-
како сетио Легије. Али, да би завар ал и траг, тад а га
батинају јо ш виш е, говорећи: „Х оћеш да н ам м онти-
раш полицију?“. И пак, на крају „пристају" да Легија
буде тај човек. „Убићемо и ту ш арену п..ку ако буде
тр е б ал о "
- Био сам изненађен како они знају све моје
пријатеље, јер сам м ислио да су Ш иптари —причао
je касније Бабовић. - Знали су ко би све м огао да до-
несе nape за м оје избављ ењ е. У н овом склоништу,
колико се сећам, дош ао je један младић да ме чува
и захваљ ујући њ ем у мој се полож ај м ало поправио.
В ези вао м е лабави је и блаж е лепио лепљиву траку,
na сам лакш е м огао да диш ем.
Био je то Душан К рсмановић. У Крчедину ће
о стати до коначног пуш тањ а. Ч есто je, како je при-
чао полицији, чуо ж енски глас и неко дете. Веро-
ватн о су то биле комш ије. Један од оних који су га
чували je „отеж ано говорио", a no свем у судећи реч
je о Ђури М у тавом и њ еговом „муцањ у“. Д ан пре
пуш тањ а, рекли су м у да ће бити ослобођен. Како je
проти цало врем е, a од слободе ни трага, Б абови ћ je
био уверен да ће га убити. Следећег дана м у се опет
обратио „ш еф “ са ш иптарским акцентом и рекао да
ће бити пуштен.
С тави ли су м у в ат у на лице, a онда селотејп. На-
терали су га да легне у неко возило, тако да му je гла-
в а била у крилу човека који je говорио ш иптарски.
П осле полусатне вож њ е, избацују га из вози л а код

бензинске пумпе „С лап “ на ауто-путу Београд-Н иш .
Скинули су м у фармерке, кошуљу, каиш, сат и јакну.
Узели су м у и 1.800 евра које je им ао у џепу у тре-
нутку када су га отели. Ипак, приликом ослобађањ а
дали су му н еш то новца. Зауставио je такси и одве-
зао се кући.
Њ его ва п ород и ц а je н о вац дала у д ва н аврата.
П рви пут 5.250.000 евра. Н о вац je н осио Д анко, М и-
лијин пријатеЛ), А еги ја и Зверко, иначе Улемеков
чо век и з ЈС О . К ада су н о вац донели код О струж -
ничког м о с т а no н алогу отм и чара, обе то р б е са ми-
л и он и м а су потоп љ ен е у воду, ж елећи на тај начин
да ун иш те одаш и љ ач ако га им а. П ороди ц а и прија-
тел>и узалуд су чекали да М илију пусте. А гонија je
н астављ ен а, јер су отм ичари траж и л и јо ш толико.
Други део откупа, од такође 5.250.000 евра,
носили су Л егија, Ж арко Зечеви ћ (дугогодиш њи
челник Ф К П арти зан ) и Зверко. Н овац je предат у
близини скр етањ а са ауто-пута з а аеродром у Сур-
чуну. Т ор ба са н овц ем je и збач ен а из кола код над-
вож њ ака. Н аредних д вад есет минута, no наређењ у
отм ичара, м орали су да стоје на једној ливади. П о-
сле то га су се удаљили ка граду очекујући да ће у о
коро зачути М илијин глас.
Ta п р ва сум а сакупљ ена je у сарадњ и са Бајом
Ж иванићем (“В еран о м о т о р с “) који je у врем е отми-
це био у Атини. С а ш им су отм ичари и п реговара-
ли. У н аставк у п р еговор а, док су покуш авали, a на
крају и успели да узм у јо ш толико, р азго вар ал и су
директно са породицом .
С ве вр ем е п реговора, киднапери су породици
д о стављ ал и касете са снимљ еним М илијиним no-
рукам а. П ет je так ви х касета које су слате другарим а

и породици. К асете су сти зал е тако ш то би отм ича-
ри п рво телеф он и рали и најавили д о л азак такси сте
који би и донео траку. И нтересан тн о je да je једну од
касета сум њ ичави так си ста однео п р аво у полицију.
Породица и сарадници Милије Бабовића од мо-
мента отмице нису желели никакав контакт са поли-
цијом. Узалудни су били покушаји да се на било који
начин дозна било какав детаљ који би покренуо истра-
гу. За полицију, овај случај отмице није званично ни
постојао.
Милијини пријатељи, блиски породици, no саз-
нању за отмицу договорили су се да заш тите Милију,
тако што су забранили било какву причу no граду, на-
рочито не са новинарима. У граду су препричаване
разне верзије о томе да ли je Милија жив, где га држе и
ко су отмичари.
Лансирана je прича да je откуп плаћен електрон-
ском поштом и убачени су још неки детаљи који би
требало да укажу да je реч о међународној групи кри-
миналаца. Могуће je да су те приче лансиране од стра-
не отмичара, како би истрага кренула у погрешном
правцу.
Сведок сарадник Зоран Вукојевић Вук испричао
je да je Бабовићева отмица темељно планирана. Свако
вече су „земунци" наводно ишли да играју мали фудбал
у Јужни булевар. Овај припадник клана, међутим, рећи
ће касније да je тек из новина сазнао да je праћење ус-
пело и да je бизнисмен отет.
- Питам Дућу ко га je „дигао" a он се смеје —при-
чао je Вукојевић. - Ja му кажем нема ко други, само ви,
a он се још јаче насмејао. Дућа je причао да je Милија
поклонио сат од 100.000 евра Легији за то ш то je учи-
нио за њега и његово ослобађање. Бабовић није могао

претпоставити да je Легија све радио у договору са
Дућом.
- Једног дана - причао je Вукојевић, М илијин
бр ат je ан гаж овао извесн ог Курка и Ж илета и з зе-
мунске полиције да га пронађу. О ва двоји ц а су јавн о
нудила награду од п ет м илиона евра за било какву
инф орм ацију о несталом . И спричао сам то Дући, a
он м и каж е да им п ренесем да „гледају своја п осла
и да не м аф ијају кад нису мафијаш и". Затим сам у
гараж и, у гепеку аутом обила, видео две то рбе пуне
napa. Биле су новчанице од 200 и 500 евра. М ислим
да je било око пола милиона. Дућа ми je рекао да je
н овац послао Гаги, то je био наш нарко-дилер из Хо-
ландије. Једну торбу сам однео својој кући. Н аред-
них дана сам Дући доносио no 150.000 до 200.000,
када и како je траж ио. П осле м есец дана траж и о je
да донесем торбу са свим п ар ам а. Ту je био и Багзи.
П ом ислио сам одм ах да je то новац од Б абовић еве
отм ице, јер Гаги није дуговао толико napa.
М иладин Сувајџић je описујући ову отм ицу ре-
као да му je јануара 2002. године С пасојевић пред-
лож ио да купи кућу у којој би чували М илана Јанко-
Ђ ура Мутави
вића Ц ептера, кога н ам ер ава да киднапује. О тмице

су темељ но планиране.
- К ада су се договори ли како ће и зврш и ти от~
мицу, С пасојевић je рекао оно њ егово п озн ато „Ко
се боји не м о р а“ али нико није одустајао — причао
je Сувајџић. - Рекао je и да ће бити страш н а ф рка и
да ће се „дићи цела Европа", као и да им а човека код
Ц ептера, који ће да нам п ом аж е код отмице. Купио
сам кућу-салаш у Вилову и платио je 55.000 евра. Ре-
као ми je и да кућа буде п реписана на неког из моје
ф амилије и да ће м и после свега о стати (и данас je
њ егова, прим. аутора).
К ако нису успели да отм у Ц еп тера зато ш то je
ретко долази о и имао велико обезбеђењ е, устреми-
ли су се на Бабовића.
' Цукело - о бр ато ми се Спасојевић, који je
често зн ао тако погрдно да м е н ази ва, и ти ћеш да
п рати ш Б абови ћ а —причао je Сувајџић. - М илија je
д о ста вр ем ен а п роводио у фирми, a ja сам за то вре-
ме био у оближ њ ем кафићу и м отри о кад долази на
посао и када одлази. To сам јављ ао Аци или М иш и
Симовићу, a они Багзију и Јури... Јавл>ао сам кад он
креће из фирме. Дућа ми je објаснио да се вози цр-
ним „мерцедесом".
Киднапери су пратили Милију и када je одлазио
у Ф К П артизан код пријатеља Зечевића, док иде на ре~
креацију, игра фудбал... где су га и отели.
- После отмице, Бабовић им je одмах нудио
200.000 евра да га пусте, a они су се смејали - сведочио
je Сувајџић. - У једној од гараж а у блоку 63 из „аудија“
су га пребацили у „голф“ и одатле одвезли у Вилово.
Сутрадан су се сви окупили у Ш илеровој да добију
даља упутства.
Један од оптужених, Душан Крсмановић, детаљ-

но je у полицији описао ш та се све дешавало са Бабо-
вићем. Рекао je „да су мету пратили око две недел>е“ a
да je критичног дана за воланом возила у који су уба-
цили бизнисмена, био Багзи. Када je долазио до објек-
та где су га чували он би му попуштао ланце да га не
затежу. Снимљене поруке да спреме новац упућиване
су његовој жени и „извесном Баји“.
- Спасојевић ми je говорио да причам са њим и
да га „навучем" да као преговарача око откупа сам по-
мене Легију, ш то je Дући највише одговарало —сведо-
чио je Крсмановић. —После свега, добио сам 200.000
евра, a касније ми je Спасојевић узео пола.
Крсмановићева прича код истражног судије
била je још исцрпнија. Тврдио je да су план за отми-
цу Бабовића сковали Аегија и Спасојевић. Додао je и
да je Дућа био врло љут када je оној двојици ш то су
га чували (Калинић и
Јуре), у једном тренутку
побегао.
- Причао je и „како
je Калинић луд“ и скре-
нуо ми пажњу „да пазим
да не малтретира Бабо-
вића".
Крсмановић je жр~
тву чувао двадесетак
дана. П рвих ноћи Кали-
нић je спавао са Бабо-
Калинић у Монте Карлу

вићем у соби. Ч врсто му je везивао руке лисицама иза

леђа, a ноге за кревет, и у том положају га остављ ао да
лежи, ш то je Бабовић теш ко издржавао.
- К ада би јаукнуо од болова, Калинић би га јо ш
тукао —причао je К рсмановић. - Ч вр сто му je вези-
вао и траке преко очију. Рекао сам једног дана да je
С пасојевић наредио да га блаж е веже, јер ме не би
другачије послуш ао. Зам оли о сам Калинића да га ja
чувам. Блаж е сам га вези вао. Х ран у нам je, једном
недељно, доносио Сувајџић.
Касније, С пасојевић je од К рсмановића извукао
готово свих оних 200.000 ш то му je дао од отмице Ба-
бовића. П рво je траж ио за „неке златне сатове ролек-
се“, стално их je неком поклањ ао, a онда je опет тра-
жио „за плате ЈС О “. H a крају му није остао ни динар.
Д ејан М иленковић Багзи je испричао идентич-
ну причу. Рекао je да су отм ицу бизнисмена догово-
рили Дућа и Легија. Спасојевић, прем а Багзијевим
тврдњ ам а, није много зн ао о Бабовићу, али je кљу-
чне инф орм ације од то га кога им а у породици, где
су му фирме, с ким се дружи, ко су му ортаци и оно
најваж није —колико им а napa —доносио Аегија.
- Л егија je зн ао свако кретањ е Бабовића, na чак и
колико им а и где су м у п р ед ставн и ш тва у иностран-
ству —испричао je Багзи. —П ратили смо га 15 дана
како бисм о „снимили пут“. К ористили смо м але и
неупадљиве аутом обиле „ф ијат пунто“, „рено-клио“,
„ф орд еск ор т“... Били см о распоређени од М илијине
куће до ф ирм е „В ерано м о т о р с “ у Улици 29. новем-
бра. Ц ео тај део см о покривали. Видели смо да вози
„м ерцедес“ слона, a д еш авало се и да га други возе, a
п р евози о се и „пеж оом 407“ зелене боје. П рвих дана
никако нам се није дало да га отм ем о. Д олазио je и
у Ф К П арти зан , na се врати поред М узеја „25. м ај“ и

тако три-четири дана. О нда je нестао. Н ије га било
п ех-ш ест дана. П осле пратњ е, им али см о обичај, да
одем о негде на пиће, na тек онда у Ш илерову, где
см о описивали како није било прилике да га отм е-
мо. Душан им je говорио: „П олако, урадићете ви т о “.
Када ни после недел>у дана нису успели да га кидна-
пују, a нису успели ни да виде мету, см атрали су да
су откривени и да их je кам ера на ф ирм и „сними-
л а“. С пасојевић je почео да бесни да их je „Б абовић
п ровали о и да се склонио". И пак, уздао се у Легију и
њ егове информације.
- О нда се Бабовић појавио —причао je Багзи. —
Дућа je преко Легије сазн ао да je био у и н остран ству
и да нисмо „провал>ени“. Tor дана када см о га отели,
возили см о „ауди". Био сам са М илош ем Симовићем.
H a А утокоманди смо видели „пежоа", a у њ ему Бабо-
вића и возача. П ратили смо га до балона у Јужном бу~
левару, где je играо мали фудбал. Н осио je спортску
торбу. Знали см о да je кренуо на рекреацију и имали
смо врем ен а да се припремимо за акцију. О тиш ли
смо no „ауди А 8“ у гаражу. Ja сам вози о, a са м ном су
били Симовићи.
Кад се М илија појавио, Багзи je са „аудијем" стао
испред њега, a пресрео га je Влада М илисављ евић и
рекао: „Полиција"! Бизнисмен je почео да се опире,
na га je Влада ударио пиш тољ ем у главу и заједно га
убацују у ауто. М иш а С им овић je са „калаш њ иковом "
приш ао возачу „пежоа" и рекао му да изађе. Узео му
je кључеве од аута и бацио их у мрак.
- М омци, нема потребе за овим, м ож ем о одм ах
све да реш и м о —покуш ао je Бабовић да се спасе веће
невоље.
Отмичари нису хтели ни да разговарају са њим.

Када су већ били на ауто-путу, пребацују га у гепек дру-
гог возила —„голфа 2“. Све време je био везан, a крајње
одредиште je било Вилово.
- Пажин и Легија су обавеш тавали Дућу када je
прислушкиван, na смо се посебно спремали за разго-
вор —сведочио je Багзи. —Зато сам отишао до говор-
нице и телефонирао му. Упитао сам га ш та радиш, a он
ми одговара да га je управо звао Легија из Грчке и ре-
као да му je отет неки пријатељ на Б. и пита Дућу да ли
зна ш та се дешава, као и да ће га звати поново. Тако су
no договору исценирали разговор да би збунили при-
слушкиваче.
Улемек je у тренутку отмице био у Грчкој код
М илијиног партнера и пријатеља Баје. Дан после ки-
днаповања, обојица су дошли у Београд. П редстава
коју су осмислили Аегија и Дућа могла je да почне.
Улемек се „из све снаге трудио да помогне" Бабовиће-
вим пријатељима и породици.
У породичној кући Бабовића, свакодневно су
пријатељи и чланови породице где je често присутан
и Аегија, анализирали захтеве отм ичара, планирали
даље поступке и убрзан о прикупљали траж ени но-
вац. Више пута су преслуш аване достављ ене касете
са упутствим а „Ш иптара“ и обавеш тењ и м а о стању
Бабовића и њ еговим порукам а породици. Увек je на
садржај ти х касета реаговао Легија, често у сузам а je
објаш њ авао ш та ће да ради отм ичарим а кад му пад-
ну ш ака. Касније, кад се р азотк ри л а њ егова улога у
отмици, један од Бабовићевих пријатеља се присе-
тио како je, када су паковали новац за откуп, рекао:
„Д абогда да овај новац отмичари искористе за ле~
чење своје деце“. Легија je на то н еопрезно реаговао:
„Н емој тако, то није у реду“.

- За то време, Дућа нам у Ш илеровој даје ин-
струкције ко ће и како да чува М илију — причао je
Багзи. —Даје нам упутства да се са Бабовићем лепо
поступа, да нема потребе да га мучимо и посебно
скреће пажњу Калинићу да, пош то je лудак, не сме
да м алтретира Милију. Бабовићу смо у почетку тра-
жили десет милиона евра, али он je тврдио да има
негде око 70.000, као и две уметничке слике које вре-
де јо ш толико, и да je то све. Када смо пренели Дући
ш та каже, он се смејао. Рекао нам je: „М а, пусти га,
фолирант, зн ам о све о њему. Аегија каж е да ћемо да
узм ем о те nape сто посто". Дућа нам je причао и да je
Аегија са Бајом и да je овај рекао да нем а п роблем а
да ће да скупе колико год буде требал о новца, сам о
да извуку ортака. Легија je све врем е био у кон такту
са породицом и знао je ш та се деш ава. М иш а Симо-
вић je мобилним телеф оном наводио Аегију у оба
н аврата где ће да остави nape. П осле сваке исплате
— новац се делио у теретани у Ш илеровој. С ви смо
били ту и седели на спрату изнад. Један no један смо
силазили у подрум. Дућа ми je рекао да je половину
napa узео Легија.
- П ита м е С пасојевић ш та мислиш колико смо
зарадили — описивао je Багзи. — Н исам хтео да ко-
м ентариш ем. Д ао ми je 200.000 долара. П аре које je
одвојио за мене су биле поређане на сточићу од бам-
буса, a то р б а са остатком новца, поред стола. Н исмо
смели да причамо између себе колико je ко добио.
Касније нам je рекао да je највиш е дао М илош у Си~
мовићу, јер je највиш е и радио и да га je у великом
делу одменио. Он je био главни орган изатор на тере-
ну и и зд авао je нам а осталим а наређењ а.
П осле ослобођењ а Бабовића, после десет-пет-

наест дана, Л егија je у Ш илерову свратио са М илијом
Бабовићем. С ви су били у кафићу. Дућа се изненадио
и панично гурнуо Јуру у један део кафића да га Ми-
лија не види и препозна.
- Једино je Легија долазио без најаве, na je ова
п осета за нас била изненађењ е. Касније су Легија,
Бабовић, Кум и Дућа ушли у кућу. Дућа нам je испри-
чао да га je Л егија довео да се „распи та ко су отмича-
ри“ и ако м огу да му пом огну да их пронађе. Дућа још
каже: „Замисли, М илија je Легији поклонио сат ш то
Преса за м иксовањ е херои на прона ђена у Крчедину
му je п ом огао“. С латко см о се смејали.

H a салаш у у Вилову једно врем е „земунци“ су
м иксовали и дрогу. Део зграда je срушен, na су на-
прављ ени и свињ ици како нико не би посумњ ао ш та
се там о ради.
С ведок сарадник Дејан М иленковић-Багзи де-
таљ но je описао отм ицу овог Београђанина. Тврдио
je да С пасојевић није п озн авао Милију, али да je све
детаљ не инф орм ације о њ ем у добио од Улемека.
П оред тога, н авео je да су планиране и отм ице М и-

одрага К остића, Д рагана Џајића, Ц ептера, Карића...
Н ико од њ их не би био убијен, причао je Багзи, већ
je једини м о ти в био да им узм у н овац и ојачају кри-
миналну организацију.
ДУГАЧКА ЛИСТА ЗА ОТМИЦЕ
Џаја нам je умакао
агзи je причао да су „земунци" неколико дана

пратили и сам ог Ц ајића како би га отели. У
том е je, поред Багзија, учествовао и М илош
Симовић. С лавни фудбалер праћен je пет дана у
пролеће 2002. године, м есец дана пре отм ице Бабо-
вића. О дустали су јер je, прем а Б агзи јевом сведоче-
њу, С им ови ћ „испустио" Ц ајића на путу до аеродро-
м а и изгубили су прилику да га отму. П окуш али су да
исценирају саобраћајну незгоду, али славни спорти-
ста није хтео да стане иако су га своји м аутом удари-
ли отпозади. С а њим je тад а у колим а био још један
човек. T o je С им ови ћ испричао Дући и договорили
су се да од тога дигну руке. М иленковић je тврди о и
да je Цајића, такође, ти п овао Легија. М ислили су да
отм у сваког за кога п ретп оставе да им а новца.
- Ш то се тиче плана за киднаповањ е Ж ељка
М итрови ћа, п оводом то га смо имали састан ак у
Ш илеровој. С ви су слушали ш та говори Спасојевић.
П итањ а je смео да п остави сам о М илош Симовић.
С пасојевић je испричао да je р азго вар ао са Ц ецом,

која je д о бр а са Ж ељком и да м у je она рекла да
М и трови ћ изн оси nape у џ акови м а у и н остран ство,
као и да „не зн а ш та ће са толиким п ар ам а“ - Плани-
рали см о ту отмицу. Знали см о где м у je телевизија,
куда се креће и надгледали га. П ратили смо га, али
није било прилике. П осле два-три дана, зо в е М илош
С им ови ћ Дућу и каж е м у да je М и трови ћ појачао
обезбеђењ е и да je набавио јо ш д ва џипа. О дустали
смо.
- Ц ептер je, такође, као и Костић, требал о да
буде отет. Али, ти х месеци je ретко долази о у земљ у
и нисмо хтели да губимо време.
КЛЕШТИМА МУ КИДАЛИ НОС
Суад М усић
иднаповањ е овог Р ож ајца no свем у je било
К другачије и специфично. О ва отм ица ника-

да званично није пријављ ена полицији. Ч ак
ни у врем е када се судило целом „зем унском клану“
због м ногих других злодела, na и киднаповањ а, међу
њ има мема М усићевог случаја. И данас, када се на~
лази у затво р у због продаје веће количине хероина,
он и збегава да говори о сво м заточен и ш тву код „зе-
мунаца". T o je, међутим, и разум љ и во када се им а у
виду кроз какву je голготу прош ао.
Суад М усић je, п рем а неким сазнањ им а, био
главни р азн осач дроге no Србији. Радио je за чуве-
ног С ају из Рожаја. С пасојевић je од С аје куповао
дрогу, био je чест го ст Ш илерове. Били су уверени
да ће С ајо од Дуће да траж и пом оћ око отмице Мус-
ића и на том е су сковали цео план. В еровал и су да
ће С ајо скупљати н овац за откуп. Цил> je био, поред
новца, и да се С аја код њ их задуж и како би им на
име помоћи код и збављ ењ а Б атка испоручивао хе-
роин. М усића су јурили дуго, али у том периоду и

јо ш неколико „м ета“ na која „падне“ прва.
П рем а њ ем у су „земунци" посебно С ретко Ка-
линић, били и зузетн о сурови из јо ш једног, поред
остали х разл о га. Суад М усић je муслиман (ш то je
излуђивало Калинића) и нарко-дилер. Код њ еговог
„случаја" Душан С пасојевић и остали смислили су
посебну „причу". П ланирали су да за ш егову слобо-
ду они н аводно дају новац, a зау звр ах no најповол>-
нијим услови м а добију најбол>и хероин.
М усић je о тет крајем децем бра 2002. године, ис-
пред хотела „С лавија" у Београду. О тмичари су били
м аскирани ф ан том кам а и наоруж ани аутом атима.
М усићу су рекли да су инспектори из О дељења за
сузбијањ е наркотика. Зна се да су у киднаповањ у
уч ествовал и А лександар Симовић, Владимир М и-
лисављ евић, Дејан М иленковић-Багзи, Душан Кр-
смановић... Сачекали су га испред хотела у центру
Викендица у Банстолу где су држ али Суада Мусића

Београда, представљ ајући се као полицајци, возећ и

џип са М табл и ц ам а и ротациони м светли м а. H a
силу су га угурали у вози л о и од везли на унапред
купљени салаш „Банстол", надом ак Н овог С ада. Де-
сетак дана je п ровео там о и био подвргн ут звер ск ом
мучењу. Толико, да je чак м орао и један од „земун-
ских“ д о к то р а да интервениш е.
Ни после о сам дана од отмице, С ајо се није
јављ ао Спасојевићу, a ш то je била важ н а карика це-
а о г плана.
Б атка je највиш е чувао С ретко Калинић и он се

посебно и ж и вљ авао над њ им показујући су р ово ст
стечену на р ати ш ти м а к р о з која je п рош ао. О д по-
родице се очекивало да се део откупнине плати у
новцу, a о статак у виш е од сто ки лограм а хероина.
М усићева п ороди ца из Рож аја била je п озн ата no
трговини наркотицим а и снабдевали су С пасоје-
вића и ш егов клан „р о б о м “. П осле плаћеног откупа,
пуш тен je на ауто-путу Београд-Н иш , код „Л асте“.
П осле у б и ства п рем ијера Зоран а ТЈинђића, и откри-
вањ а сал аш а „Б анстол" полиција je п рон аш ла крва-
ве ланце и катанце којим je вези ван М усић. У једној
од јам а, у којим а су киднапери сакривали траго ве и
доказе, п ронађен je њ егов ручни часовник „ролекс“.
О овој отмици сазнало се после хапш ењ а М и-
ладина Сувајџића-ТЗуре М утавог. Он je детаљ но ис-
причао да су М усића пратили данима, a да га je „ти-
п овао“ С елм ан Хамидовић, звани Сека, из Н овог Па-
зара, као и С лободан Ресимић, зван и С лоб а Талијан.
Талијан ће се касније појавити и као „кључни сведок“
за убиство полицијског генерала Бош ка Бухе.
“Р овер“ којим су га отели касније je, no устаље-
ном „зем унском рецеп ту“, запаљ ен како би се униш-
тили трагови. З а волан ом je био Багзи. У једној од

новобеоградски х гараж а, М усића су пребацили у
друго вози л о, na je тако д овезен на салаш . П оред
Калинића, који je непрестано био са њим, обилази-
ли су га и испитивали Спасојевић, М иле А уковић и
М илан Јуриш ић Јуре, a цил> je био да им п ризна ко-
лико браћа им ају napa.
П р етп остављ а се да je за М усићев ж и вот плаће-
но 400.000 евр а у кешу, с ти м ш то je ш егов брат по-
зајм и о од С пасојевића 1.500.000 евра. У том е се и
састо јала целокупна п р евар а код ове отмице. Они
су се С аји понудили као пом оћ у спасавањ у брата,
јер га je Дућа уверио да су ти киднапери „јаки и опас-
ни л>уди“. Н оћ пре него ш то je М усић пуштен, Спа-
сојевић je боравио у „Банстолу" и надгледао припре-
м е за пуш тањ е М усића и узим ањ е н овц а који je ос-
тављ ен на ауто-путу код „Л асте“, a торбу je покупио
Багзи.
- Видео сам да je С ретко скинуо пресвлаку са
кревета, сву крваву, a склонио je и тепих на ком е су
били тр агови М усићеве крви —причао je Т>ура. - С ве
je то запалио како би униш тио трагове. Д ок су га му-
чили, траж или су да им призн а са ким „ради“ дрогу.
Рекао им je да највиш е тргује са Јагодинцима,
посебно са извесн и м Н еш ом, и да се прим опредаја
обично обављ а код бензинске пумпе на улазу у Кру-
ш евац. П ричао je Батко и како се дрога кријумчари
скривена у текстилу у аутобусима који сти ж у из
Турске, a п оср ед ством путничке агенције која je ре-
ги стр о ван а у Рож ајима.
С алаш „Б анстол“ je, иначе, купљен после отми-
це М илије Б абовић а и то за 87.000 евра. С увајџић га
je купио, јер je С пасојевић им ао дугачак списак л>уди
које je хтео да отме. Купио je чак и свињ е, како би све

деловало аутентично. Сувајџић се често појављ ивао
на салашу, како би га виделе ком ш ије и мислили да
je домаћин који ту живи.
С пасојевић и Легија, п рем а сведочењ у Ђ уре
М утавог, говорили су да ће оти м ати милионере, a
на списку су били и Ж ељко М итровић, П ера М атић,
Вучуревић... С пасојевић je планирао да „Б анстол“
буде главно склониш те за отете.
- П очео сам да копам и рупу у подруму објекта
на салашу, no наређењу Спасој евића, у којој бисмо
држ али отете богаташ е док не плате откуп, али ни-
сам стигао да je заврш и м —причао je Сувајцић.
И нтересантно je да су једно врем е пратили
М и трови ћ а и Перу М атића, али нису успели да их
киднапују, јер су имали јако обезбеђењ е. За М итро-
вића су знали да je добар са Ц ецом Раж натовић, na
су мислили да би Легија, који je био у пријатељ ским
в е за м а са певачицом, м огао преко ше да им а утицаја
на п реговоре и да зна ш та се д еш ава у породици ки-
днапованог.
М усић je мучен на разн е начине. Калинић га je
палио п ош то би га попрскао неким спрејом, пекао
струјом (a онда кр оз см ех говори о да га je „индуко-
в а о “), убаци вао м у je одједном no 10-15 петарди у
одећу, ш то je ж ртви наносило велике ране и плико-
ве, в ези в ао затеж ући ланце до крајњ их граница и то
н ази вао „б р ем зо м “... Кидао му нос и уш и клеш тим а,
a толику суровост, прем а соп ствен ом признању, ни
Ђ ура М утави није м огао да гледа.
- У позоравао сам их да м ож е да добије сепсу
због зарђали х клеш та — сведочио je годину дана
касније Сувајџић. - Куповао сам завоје и лекове да
га превијају, чак сам га и купао у бурету, јер се неко-

лико пута t o k o m м учењ а „унередио". С ваки дан сам
му д авао чисте гаће и мајице. М усић им je, међутим,
говорио да м огу да га убију, али да он napa нема, већ
сам о неш то м ало дроге.
Д а би проверили и сти н и тост приче да М усић
нем а траж ен новац, одвели су га и за куће, скинули
голог и натерали да уђе у ископану јаму. Тих дана
тем п ерату ра je силазила и десет степени испод
нуле. Готово се см рзао. Репетирали су и ш кљоцали
оружјем, али он je понавл>ао да га слободно убију,
али да он napa нема. Тек тад а су м у п оверовали .
Kao и у другим случајевима и М усића су изво-
дили из салаш а и вози кали унаоколо док je телеф о-
нирао бр ату и траж и о помоћ. С нимили су касету на
којој он поручује брату и С аји да обезбеде пет ми-
лиона евра, ако хоће да га виде ж ивог. Киднапери су
и директно р азго вар ал и са Б аткови м братом , тра-
жећи откуп у новцу или у зам ен у - дрогу.
- У бићемо ти децу, али и „оног Душ ана из Зе-
муна ш то ти помаж е", понављ ао je Калинић тукући
М усића.
H a дан М усићеве отмице, С пасојевић и М иле
Ауковић су, п рем а разр ађ ен о м плану, били у Немач-
кој, тако да су када je породица затраж и л а помоћ
одм ах дош ли у Београд да пом огну „пријатељ им а" и
дотадаш њ им сарадницим а у продаји дроге. Било je
то одм ах после м инирањ а м аш и на за асф алтирањ е
путева ф ирм е „Д ифенс роуд“, власн и ш тво Азубише
Бухе Ч ум ета. К ада су се врати ли у Београд, дош ао je
у Ш илерову И брица, Б атков брат, и траж и о пом оћ
за њ егово ослобађаш е, не слутећи да у то м тренутку
р а зго ва р а уп раво са отм ичарим а. П риликом једне
п осете салашу, да иронија буде већа, полиција из

И нђије je заустави л а ауто и легитим исала путнике.
Били су то Ш иптар, Кум, Јуре и Багзи. П атрол а није
ни слутила да су пред њ им а отмичари, нити ш та се
деш ава у околини.
П ородица М усић je обезбедила 350.000 евра, a
С пасојевић им je „п озајм и о“ још 1.500.000 евра. У ко-
лима, са Багзијем и парам а, био je и један од браће
Мусић. Н овац je пакован у Ш илеровој. За то време,
Сувајџић и А ца С им овић пребацују Суада до „Л асте"
на ауто-путу Београд —Ниш и ту су, прем а унапред
договореном, требало да га пусте кад добију вест да
je откуп плаћен. Н инослав К онстантиновић je тре-
бало да иде испред ове тројице, како би им јави о у
случају да наиђу на полицијску патролу. Он je, међу-
тим, због густе магле изгубио из вида ауто са отетим.
Н овац од ове отм ице поделили су Л егија и Спа-
сојевић. Ш еф „зем унског клана" био je л>ут ш то није
успео да у зм е виш е новца. Х тео je да убије С лобу Та-
лијана и С елм ан а Х ам и дови ћа Секу, јер су му зајед-
но типовали М усића и причали о великим парам а,
a у зето je неочекивано тако мало. У Ш илеровој се
причало да je тад а одржан велики састан ак цело-
купног члан ства, на ком е се гласало да ли да се ова
двојица збо г лош ег ти п оваш а убију или не. H a крају,
С пасојевић je рекао да њ их двојицу м орају да по-
шаљу „у Канаду“, како je озн ачавао када неко тр еб а
да се „убије и закопа".
И ста прича казује да je С еку и С лобу Талијана
тада спасило сам о врем е. Било je минус 15 и нису
могле да се копају рупе где би их „сахранили".
- Д а je било пролеће били би м р тви —сведочио
je Ђ ура М утави код истраж н ог судије.
Зоран Вукојевић, сведок-сарадник, je испричао

да су се једног јануарског дана у Ш илеровој појави-
ла три Рожајца. П осле су дош ли С ека и Сајо. О вај
некадаш њ и ш еф о безбеђењ а у Ш илеровој испричао
je и како су „земунци" исценирали и предају откупа
у коју су укључили и ове Рожајце - С уадове рођаке.
Багзи je био тај који je прим ао „уп утства“ од отмича-
ра. П рво му je телеф он ом речено да узм е касету са
уп утстви м а из контејнера код хотела „Југославија",
a њу je, no С пасојеви ћ евом наређењу, там о остави о
М илош С им овић.
Душан К рсм ановић, високорангирани припад-
ник клана, испричао je да je С пасојевић ева прет-
п оставк а била да ће С ајо обезбеди ти н овац за прија-
тељ а и о р така Суада М усића. Влада Будала, А ца
С им ови ћ и Багзи су у м ом ен ту отм ице изаш ли из
„ровера", a К рсм ановић није, јер се са њ егове стране
покварила б р ава на возилу. С ви су били наоружани
аутом атим а, оси м Владе који je им ао пиш тољ. О те-
тог су одвезли у једну од гараж а код хале „Л им ес“
(Београдске арене), a п отом пребацили у други ауто.
И К рсм ановић je касније сведочио о Калинићевој
бруталности п рем а отетом .
- С ећам се да je С пасојевић од мене траж ио
200.000 евра, када су ту били неки М усићеви рођа-
ци, a ja сам се чудио заш то то траж и када зна да не-
м ам —причао je Крсмановић. - О н je уствари глумио
пред њ им а да ће сви из њ егове екипе солидарно ску-
пити новац. Багзи ме одвео у стран у и објаснио ми
ш та се деш ава.
И стин а je да je С пасојевић преварио М усићеву
браћу и за оних „позајм љ ених" 1.500.000 евра. Пре-
м а неким сведоцим а, он je у једну торбу натрпао но-
вине, a од озго поређао свеж њ еве новчаница које су

донели М усићи. Торбу je накратко отвори о да виде
nape, a зати м je предао Багзију који je требал о да
преда откуп киднаперима. Н инослав К онстантино-
вић je био тај који je „глумио" отм ичара и „комуни-
цирао“ са Багзијем. Телефоном je „наводио" Багзија
где да о стави nape.
М усићи никада нису пријавили отмицу. С ве се
сазн ало касније t o k o m акције „Сабл>а“ и з приче све-
дока-сарадника и неких од оптужених. Суад М усић
о сво м заточен и ш тву није хтео да прича ни са поли-
цијом, нити да сведочи на суду. T o k o m полицијске
акције „Сабл>а“ оперативци су на салаш у пронаш ли
к р ваве ланце, катанце, и Суадов „ролекс". Н аправљ е-
на je и ф ото-докум ентација. Један од полицајаца из
Н овог П азар а упућен je да р азго вар а са М усићем у
Рож ајима. Д ате су м у и ф отограф ије направљ ене у
„Б анстолу“.
М усић je прим ио полицајце и једно врем е раз-
говор je текао норм ално. Рекао je да га „то виш е не
зани м а, да je јед ва преж ивео, да им а физичке и пси-
хичке последице од то р тур е којој je био подвргнут“.
У једном тренутку, н овоп азарски оперативац je из-
вади о ф отограф и је које су биле д остављ ен е из Бео-
града. К ада je Суад М усић видео слике са салаш а на
којима су ланци, али и њ егов сат, начисто се избезу-
мио. И стог тренутка му je п остало јасн о ко су били
њ егови отмичари, као и да je полиција пронаш ла ме-
сто где су га држ али заточеног. Тада je „полудео" и
и н спектора избаци о из куће. Од тада, о отмици није
п роговори о ни реч.
Багзи je о овој отмици, поред осталог, рекао и
то да je био присутан када je кован план за М усиће-
'Ч
во киднаповањ е крајем децем бра 2002. године, јер

су Спасојевићу требале nape. К ом ентарисало се да
je Дућа луд, јер у тој опш тој фрци и јурш ави за Чуме-
том , планира нову отмицу.
- Дућа je одлучио да киднапује М усића, a типо-
вао га je Сека, њ егов пријател> —сведочио je Багзи. —
Рекао н ам je да je он ортак С аје и з Рожаја, a м и см о то

знали јер je Душан годинам а куп овао дрогу од Саје.
М усића нисмо баш добро позн авали. Због свих тих
прича у м едијим а и д еш авањ а са Ч уметом, Дућа нам
je рекао да ће он са Кумом и девојком Б ибом да оде
у и н о стр ан ство док то не „обавимо", јер ће сигур-
но С аја да га зове. Тако ће да м у докаж е да он нема
в е зе са отм ицом . У киднаповањ у см о учествовали ja,
браћа С им овић, М илан Јуришић, Дуле К рсм ановић
и Влада Будала. Д обијали см о од Секе дојаве када ће
М усић да дође у Београд.
Мусић je уобичајно одседао у „Интерконтинен-
талу“. Д ва пута je план о отмици пропадао. Чекали би
га код С ава центра, у малом аутомобилу и гледали у
његов џип црногорских таблица. Једног дана им je Сека
Хамидовић јавио да м ета долази сутрадан. Одсео je у
„Конти“.
- Знали смо да ће да изађе за један сат —присећао
се Багзи. —Ha наш „рено 19“ залепили смо полицијске
таблице и ставили ротациона светла. Како je Дућа био
у иностранству, М илош Симовић je распоређивао шта
ће ко од нас да ради. Већ je пао мрак када je Мусић иза-
шао и ceo у џип и кренуо ка граду. Ми за њим. Ha Сла-
вији га зауставимо и представимо се као полицајци из
одељења за наркотике.
- Име и презиме - питао je Влада Будала, глумећи
инспектора.
- Мусић —чуо се одговор.
- Пођи за нама - наредио je „полицајац“.
Мусић се није опирао, јер je мислио да je стварно
реч о припадницима МУП. О двезли су га до гараже у
блоку 30. Узели су му мобилни телефон и златни сат.
Аца Симовић и Дуле Крсмановић су му ставили лиси-
це и фантомку. Сви су ћутали, нико није проговарао

ни реч, да се не одају. Пребацују га у други аутомобил,
и одвозе на салаш „Банстол“. Истог трена je јављено
Дући у Немачку да je „посао обавл>ен“.
Убрзо су се у Шилеровој обрела Суадова браћа
тражећи помоћ. Спасојевић наводно, иако има пуне
руке посла у Немачкој, враћа се како би им помогао.
- Мислим да су Саја и браћа знали да Дућа има
везе са отмицом, али нису имали куд —сведочио je Баг-
зи. - Тада су почеле и „игре“ како Дућа да помогне Саји
у ослобађању Мусића. Спасојевић Мусићима говори
како га je сигурно отео Кека са Новог Београда, јер он
има организовану банду која ради отмице. Помињао je
чак и неке Црногорце као могуће отмичаре. Саја je гле-
дао у Дућу као у Бога очекујући помоћ. Спасојевић je
планирао да узме пет милиона евра, a Мусићева браћа
су спавала у Шилеровој ишчекујући ослобођење брата
Суада.
Један од отмичара који се јављао, како je причао
Багзи, био je и повремени члан „земунаца" Зоран По-
вић-Пова. Спасојевић je стално понављао да иза от-
мице стоји Кека. Повић би, док je Мусићев брат седео
поред Душана, звао телефоном и тражио му пет ми-
лона евра и претио како ће му послати Суадов прст.
Телефон би тада од Мусића узимао Спасојевић, пред-
ставио би се и питао онако оштро: „Ш та je било, и шта
тражите", a овај би му одговарао „П..ко, боли ме уво ко
си, убићу и тебе и њега“.
- Дућа je, као био изненађен, како су отмичари др~
ски и поново би понављао да мора да je Кека —причао
je Багзи. - Чак су планирали да у некој Кекиној гаражи
подметну Мусићев сат, како би све било уверљивије.
Ипак, Дућа je у једном тренутку видео да се Саја много
не потреса око Мусића и баш се изненадио. Мислио je

да ће Саја да понуди новац или дрогу, али када je ви-
део да су Сајине nape у Турској, да их нема пуно, a и да
дрога тек треба да стигне, онда се сам понудио да он да
колико треба за откуп. Браћа Мусић су донела 350.000
евра и клели се да немају више. Рачунали су на Сају, али
он неће ни да мрдне прстом.
Спасојевић наставља да „преговара" са наводним
отмичарима и спушта цену на два и no милиона евра,
имају 350.000, a остатак ће дати он и Сека.
- Дућа ми каже да узмем торбу и ставим новине —
испричао je Багзи. —Свако од нас je требало да донесе
новац. Сви смо знали каква je комбинација у питању,
осим Дулета Крсмановића. Тако смо, као сви дали при-
лог и сакупили nape. Тих неколико хиљада ставили смо
преко новина. Свако je донео колико има, осим Крсма-
новића, он нам je рекао да му je Дућа узео све. Сека je
као дао 100.000 евра. Преко новина смо ставили оних
њихових 350.000. и показали Мусићима торбу са пара-
ма, тражених 2.500.000 евра.
Мусић je преживео праву тортуру. Према сведо-
чењима самих актера отмице, био je црн од батина.
Повић je наводио Багзија где да нађе касету на којој je
Мусић молио Сају да му помогне. Касета je остављена
код хотела „Јутославија", у канти за смеће.
- Све време ме, као чували ови из ЈСО које je
послао Легија, јер су л>уди који су отели Мусића много
опасни - објаснио je Багзи како je све то осмислио Спа-
сојевић. - Ha снимљеној касети, Батко je молио, кукао
и плакао да му Сајо помогне да сакупи откуп. Дућа се
опет чуо са „отмичарем" Повићем, око тога да му плати
два и no до три милиона евра. Ja сам понео торбу са
„парама“, a један од браће Мусић je кренуо са мном. Са
нама су пошли и момци из ЈСО, један од ших се звао

Павас.
Багзи je возио ауто no налогу отмичара, са сва че-
тири прозора отворена, a напољу je био минус. Смрзли
су се и он и Мусићев брат, a М илош Симовић, који je
био на вези и то оемислио, слатко се смејао са оста-
лима. Торба са откупнином бачена je код надвожња-
ка „Плави м ост“. После четири-пех минута, појавио се
ауто који je избацио киднапованог. Ослобођени Мус-
кћ, само je ceo поред пута. Није могао да стоји коли-
„Ко je луђи?“
ко je био мучен. Није препознао у првом моменту ни

брата. Браћа су га загрлила, почели да га л>убе и плачу.
- Дућа je коментарисао за Калинића да je луд, да je
ненормалан и да je звер, замало да убије Мусића - при-
чао je Багзи. —Прикључивао га je на струју, закопавао у
рупу... Аегији смо кући однели 175.000 евра, половину
од отмице —тврдио je Багзи. - Дућа и Кум су му рекли
да више није могло да се узме. Код њега кући смо Дућа,
Кум и ja избројали nape. У кућу смо ушли са доње стра-
не из дворишта. Пита Дућа Легију, да ли му требају
крупније или ситније новчанице, a Легија му одговара
да je свеједно и додаје да ће да позове „шефа“. Убрзо
се појавила њ егова супруга Александра и узима новац.
Нико други од „земунаца" није добио nape од ове
отмице.
ПРЕСУДА Ш ЕФОВА
„ЗЕМУНСКОГ K/1AHA“
Јурили Чумета, убили Ђинђића
У
лето 2002. године, до тад а десна рука Л>уби-
ш е Бухе и њ егов дугогодиш њ и одани војник
Д ејан М иленковић Багзи прелази на страну
Д уш ана С пасојевића и њ еговог клана. А егија и Спа-
сојевић доносе „пресуду" - Ч ум ета треба ликвидира-
ти. Главни разлог je Л егијина дугогодиш њ а нетрпе-
љ ивост прем а Ч умету - „сељаку“ како га je називао.
А ако je било напунити С пасојевићеву праз-
ну главу причом да je Чуме сам п реузео заједничке
заслуге за 5. октобар. П ридобио je политичаре који
су м у омогућили да н абави м аш ине и дозволу да ас-
ф алтира путеве no Србији, a они „земунци“ су наста-
вили да се баве криминалом, уби стви м а, отм ицам а,
продајом дроге... Д ок je С пасојевић после Францу-
ске чамио у затвору, Чуме се легално обогатио, a
Спасојевића je прогањ ала сум њ а да их je м ож да и он
„м он тирао" иако се наводно м ного заузи м ао за њи-
хово ослобађањ е.
И звр ш ен je п ри ти сак на Б агзи ја и Ч у м етову

супругу А>иљу да га отрују, ш то je она и покуш а-
ла. Ч ум е се о во га п ута спасио захваљ ујући сво м
и н сти н кту и бр зо ј реакцији. Д о везен je у ком и на
В М А где су га л екари спасили иако je био „клинич-
ки м р т а в “
Тринаестог августа 2002. године, у јутарш им
сатим а, у кругу Ч ум етове ф ирм е „Дифенс", и зврш ен
je покушај атен тата на Љ убишу Буху. Тада je убијен
њ егов возач, a он се поново спасио захваљ ујући
свом „ж ивотињ ском инстинкту“ и сплету срећних
околн ости да су убицам а заглавили „калашш икови".
„Зем унци“ су изврш и ли тридесетак убисхава, a овде
се први пут десило да „ом ану“ и то њ и ховом п рвом
егзекутору, плаћеном убици Калинићу, који je то м
приликом био појачан са Аегијом.
Од тог дана, Ч ум ету je јасно одакле прети опас-
ност. Беж и и з Србије. С клањ а се у суседним зем љ а-
м аењ а. Д а би га изирихирали и ош тетили, „земун-
ци“ организују дизањ е у ваздух свих м аш ина у кругу
„Д иф енса“ уз п ом оћ м инерског одељ ењ а ЈС О на челу
са З везд ан ом Јовановићем . Том приликом део Но-
вог Б еограда се тр есао као у врем е бом бардовањ а.
Д а би п роти в Ч ум ета полиција покренала no-
ступак и расп исала потрагу, уз асистенцију П ажина,
инспектора београдске полиције, у Ч ум етов п ослов-
ни п р осто р ц ен тра „К отобањ а" у Сурчину подм ет-
нуто je оруж је и неколико ки лограм а хероина, ш то
су сутрадан објавили сви медији. О д тог дана, Буха
зо ве телеф он ом новинаре и износи причу о кри-
миналним акти вн ости м а Душана С пасојевића и до
тад а медијског хероја Легије. Д анима телеф они ра и
прича о њ иховим отм ицам а, убиствим а, спрези са
полицијом... Ч ак м у je, једн ом приликом, омогућено

укључење у вечерњ и дневник P T C .
И сцрпљен даноноћним б ек ство м и скривањ ем ,
Чуме за себе н алази једини спас да све исприча
полицији. П остављ а услов да р азго во р води са ин-
спекторим а М и л етом и Роћком, за које се раније
(док су „земунци" били у затвору) зал агао да буду
склоњ ени од озбиљ ног оперативн ог рада у М УП.
Кабинет м ин истра М ихајлови ћа даје налог да се
ф орм и ра стар а п о с тава из „П оскока“, која je касније
п рерасла у оперативну групу, и на челу са специјал-
ним туж иоцем Јован ом П ријићем прип рем ала нови
удар на „земунски клан“. О ва група je изнела највећи
део посла у полицијској акцији „Сабл>а“ која je усле-
дила после уби ства п рем и јера Т^инђића.
Сукоб са Ч ум етом и свакодневно препуцавањ е
у м едијима у б р зав а одлуку владе да се оснује Спе-
цијални суд и туж илаш тво, и збор специјалног ту-
ж иоца чији ће први зад атак бити да и страж и наводе
Азубише Бухе. Л егија и С пасојевић панично доносе
одлуку „да се убију Ч еда и Б еба“, који су их „издали".
Крајем јануара 2003. године, сам о неклико дана
no објављ ивањ у и зјава Љ убиш е Бухе у којим он оп-
туж ује М илорада Луковића Легију за ум еш ан ост у
бројне отм ице и убиства, отворен и м пи см ом јав-
ности обратио се бивш и ком ан дан т „црвених берет-
ки“ у којем се углавном бавио кри ти кам а актуелне
власти у Србији.
„Јадна ли je земл>а и полиција у њ ој“, пиш е Ле-
гија, „ако случајеве тр еб а да joj р еш ава Лзубиша Буха
својим сведочењ ем. Још je туж нија чињеница да се
такви м а служе да љ агају и руш е друге, оне којима je
и те како стало до ове земл>е и овог народа и који
су то небројено пута п оказали и доказали. Т реба да

знате, сваки народ пош тује своје војнике. Због тога,
м ера м ог ж и вота je величина националног достојан -
ств а и п атр и о ти зм а који носим у себи.“
У и сто м периоду „ком андант Л егија" шаље
слична писм а појединим политичарим а и ам баса-
дорим а. Д ок траје о ва преписка Аегијини војници
из ЈС О и „земунски клан“ припрем ају уби ство пре-
м ијера ТЈинђића ш то су и и зврш и ли после непуних
м есец дана.
Ц ео „земунски клан“ je у р атн ом стању. Дани-
м а су у припрем љ еним ш текови м а (на слам арица-
м а како су то радили м аф ијаш и у њ и ховом култном
филму Кум). He долазе кући, комуницирају искљу-
чиво на „специјалним" в езам а. П осле неуспеш ног
покуш аја да нађу и ликвидирају Ч ум ета (понуђена
награда од милион евра) и сазн ањ а да je он већ дао
и зјаву у полицији и припрем а и сказ код специјал-
ног туж иоца, Л егија и Душан С пасојевић доносе
одлуку да je за њ их једини и зл аз да убију прем ијера
Ђинђића.
To je прича за нову књигу...

ПОЈАМ И ЕЛЕМЕНТИ ОТМИЦЕ

Отмица (лат. raptus) етимолошки вначи грабеж,хватање, насилно
одузимање и одвођење. У правном, односно кривичном смислу, овај
појам означава противправно одвођење или задржавање неког лица
употребом силе, претње или обмане. Отуда се и сама реч отмица често
замењује речју одвођење. Према томе, отмицом се у кривичном праву
назива један од видова противправног лишења слободе. Већина са-
времених кривичних законодавстава полази од претпоставке да je
садржина појма отмице у наведеном смислу довољно позната, na су
ретки примери да се у законским одредбама ближе одређује шта се
подразумева под овим термином.Такође, савремена кривична законо-
давства полазе од претпоставке да je отмица сама no себи акт насиља,
без обзира на средства којима je у конкретном случају извршена.
Глава ХИВ КЗ PC - Кривична дела против слобода и права чове-

ка и грађанина, члан 134.
Кривичноправно одређење отмице
Основни облик: Ко силом, претњом, обманом или на други начин

одведе или задржи неко лице у намери da od њега или другог лица изнуди
новац или какву другу имовинску корист или da њега или кога другог
принуди da нешто учини, неучини или трпи, казниће се затвором od dee
do decem aoduHa.
Тежи облици: Ko padu остварења циља отмице прети убиством
или тешком телесном повредом отетом лицу, казниће се затвором od
три do deaHaecm zoduna.
A ko j e о т е т о л и ц е з а д р ж а н о д у ж е о д д е с е т д а н а или j e п р е м а
њ е м у п о с т у п а н о н а с в и р е п н ач и н или м у j e т е ш к о н а р у ш е н о з д р а в љ е
или су н а с ту п и л е д р у г е т е ш к е п о с л е д и ц е и ли ко д е л о о т м и ц е учини
п р е м а м а л о л е т н о м ли ц у, у ч и н и л а ц ћ е с е к а зн и т и з а т в о р о м о д т р и д о
п е т н а е с т го д и н а.
A k o je услед отмице насгупила смрт отетог лица или je дело из-
вршено од стране групе, учинилац ke се казнити затвором од пет до
осамнаест година.
A k o je отмица извршена од сгране организоване криминалне

групе, учинилац ће се казнити затвором од најмање пет година.
Кривично дело отмице садржи елементе кривичног дела про-

тивправног лишења слободе, принуде и изнуде.
Да би постојало кривичнодело отмице, на страни учиниоца мора
постојати намера да се од отетог или неког другог лица изнуди новац
или каква друга материјална корист или да се отето или неко друго
лице принуди да нешто друго учини, не учини или трпи. Произилази
да je циљ отмице изнуда или принуда. У случају да наведена намера
на страни учиниоца није присутна, неће бити речи о овом, већ о неком
другом кривичном делу (противправно лишење слободе или принуда).
Радња извршења кривичногдела отмице
Дело се извршава одвођењем или задржавањем некоглица упо-

требом силе, претње, обмане или на други начин.
Одвођење подразумева промену места на коме се лице налази-
ло противно његовој вољи, употребом силе или претње. Одвођење се
може реализовати и обманом или на други сличан начин.
Одвођење се обично реализује тзв. киднаповањем лица, нпр. на-
силним увођењем у аутомобиле и одвођењем на унапред предвиђено
скровито место.
Задржавање подразумева спречавање лица да напусти место на
коме се налази.
Задржавање подразумева да се лице обманом или на други сли-
чан начин доводи, или само долази у одређени простор, након чега му
се применом силе или претње не дозвољава да исти напусти.
У новије време, отмица се врши и тако што се лице противправ-
но лишава слободе, након чега се према њему примењују бруталне
методе насиља. Затим се жртва, под претњом лишења живота, одводи
до свог стана или другог места и присиљава да преда новац и друге
вредности,уступи аутомобиле, препише одређене непокретности и сл.
Криминалистичка подела отмица
Отмице из користољубља - код ове врсте отмица мотив и циљ

њене реализације јесте остваривање материјалне користи.
Политичке отмице - код ове врсте отмица доминантан je поли-
тички циљ који треба постићи отмицом одређеног лица.
Отмице ради остваривања других циљева - омогућавање бекст-
ва лица лишеног слободе, опструкција кривичне процедуре, ометање
одређених поступака, мера и активности полиције и других државних
органа, остваривање фактичког старатељства на деци која су судском
одлуком поверена другом супружнику, у циљу присиљавања на брак
или ванбрачну заједницу итд.
Време и место извршења отмице
Извршење отмице није просторно и временки условљено. Дру-

гим речима, отмица се може извршити у свако време и на сваком месту.
По правилу, место и време извршења отмице се бира тако да се од-
вођење или задржавање лица може реализовати што лакше, no могућ-
ности без присуства сведока.односнотрећих лица.
Време и место извршења отмице конкретноглица зависи од ње-
говогдруштвеногживота и пословних и других обавеза, које условља-
вају његово кретање и боравак на одређеним местима.
Начин извршења кривичногдела отмице
Отмице које реализују озбиљне криминалне групе се, no пра-

вилу, дуго планирају пре самог извршења, уз посебну пажњу усмерену
на сагледавање кретања лица које треба отети, његових склоности и
навика везаних за посао и слободно време, хоби и друге сличне окол-
ности.
Неретко лица која су запослена код потенцијалне жртве отмице
или њој блиске особе пружају битне информације отмичарима, или су
сама део екипе која отмицу извршава.
Саму отмицу учиниоци брзо реализују, жртву онеспособљавају
физичком силом или средством за успављивање, онемогућавајући je
да пружи отпор.
Отмичари су no правилу наоружани, a оружје користе у циљу
приморавања жртве да пође са њима, спречавања отпора, као и ради
онемогућавања бекства жртве.
Уколико потенцијална жртва има телохранитеље, подразумева
се употреба оружја ради реализације отмице.
Често се отето лице везано у гепеку аутомобила превози до
скривеног места, или се на силу убацује у аутомобиле са затамњеним
стаклима уз претњу да не сме дозивати у помоћ, односно да мора бити
послушно.
Место где се држи отето лице je најчешпе кућа или викендица
на селу или изван густо насељених средина, a ретко стан у некој згради.
Начин сазнања за кривично дело отмице
Отмица je кривично дело које се одликује значајном тамном

бројком. Породица отетог лица и друге особе од којих отмичари траже
плаћање одређене новчане суме, на шта су отмице првенствено усме-
рене, често не пријављују отмицу полицији услед бојазни да ke тиме
узроковати реакцију отмичара који ke повредити жртву.
Обраћање отмичара или отетог лица родбини, пријатељима и
сл.,уз саопштавање захтева које треба испунити.
Информисање полиције од стране лица блиских жртви отмице

о отмици и захтевима отмичара (чланови породице, ужа и шира род-
бина, пословни партнери отетог, ортаци у привредним активностима,
пријатељи итд.).
Пријава од стране сведока-очевидаца, у случају када je отмица
извршена пред трећим лицима, тј. грађанима.
Информације о отмици могу дати и пословни партнери отетог;
ортаци у привредним активностима, пријатељи итд.
Пријава оштећеног након пуштања на слободу.
Оперативна делатност полиције.
Јавна оговарања.
Разјашњавање и доказивање отмице
Криминалистички рад на расветљавању кривичног дела отмице

и прикупљању доказа мора се одвијати независно од става породице
отетог, односно њему блиских лица.
Безбедностотетоглица je увек на првом месту.
Са породицом отетог се мора успоставити адекватна сарадња,
при чему у контакту са особама блиским жртви треба испољити изузет-
ну стрпљивост и тактичност.
Са лицем које пријављује отмицу треба обавити детаљан ин-
формативни разговор, који би требало да пружи одговоре на следећа
питања:
када je, где и од кога сазнао за отмицу,
у каквом je односу са отетим лицем,
да ли зна где се отето лице налазило у тренутку отмице, где се
упутило, да ли je било у друштву и са ким,
да ли je претходно уговарало неки састанак и са ким,
дa ли je жртва отмице у последње време испољавала страх и
према коме,
да ли je отетом лицу пре отмице прећено и.ако јесте, како (теле-
фоном, писмено, и сл.),
како je отето лице изгледало у време отмице, како je било обуче-
но и које je предмете носило са собом.
У случају да je пријавилац отмице за исгу сазнао од отмичара,
посебну пажњу треба обратити на:
време када су се отмичари јавили,
да ли су се јавили телефоном или на неки други начин и који,
каквим тоном и на који начин су се обра^али пријавиоцу,
кога сутражили,
колико je разговор трајао,
да ли су уговорили следећи позив и када,
каква je садржина захтева отмичара,
д а л и су с е у п о з а д и н и to ko m р а з г о в о р а чули з в у ц и и к а к в и .
Надзор и снимање телефонских разговора чланова породице

отетог лица са отмичарима. Таквим снимцима се долази до доказа,
идентификује глас отмичара, a разни шумови који се уочавају (нпр. са-
обраћајна гужва, разглас на аутобуској станици и сл.), могу да укажу и
на локацију са које отмичар обавља разговор.
У случају тражења откупа за отето лице, обезбеђује се новац,
тј. новчанице чији се серијски бројеви попишу и уговара састанак са
отмичарима, to k o m ког се поставља заседа у циљу лишења слободе от-
мичара.
Организује се тајно праћење лица које носи новац, у случају да
отмичари t o k o m предаје новца телефоном мењају месго примопредаје.
Уградња електронскоглокатора у кофер са новцем.
Вршење увиђаја на месту где je скривено отето лице.
Уколико се рад на расветљавању отмице не држи у тајности
(пре свега због захтева отмичара да родбина отетог случај никако не
пријављује полицији), у разрешењу кривичног дела отмице могу по-
моћи и средства јавног информисања. Полиција може објавити фо-
то-робот отмичара, уколико постоје очевици отмице који судали њи-
хов опис.Такође, могуће je и јавно објављивање фотографије жртве са
позивом грађанима да пруже релевантне информације уколико њима
располажу.
Чланови породице и друга лица блиска жртви могу указати на

потенцијалне отмичаре, мотиве отмице и понашања отетог пре из-
вршења кривичног дела - да ли je показао нервозу, да ли му je неко
претио, да ли je имао велике дугове или улазио у ризичне пословне
односе и слично.У истрази je посебно важно утврдити ко су особе које
су располагале информацијама о уобичајеном кретању и активностима
жртве, посебно у дану када je киндапован. Ако такви подаци нису били
доступни свима, односно ако суодређени случајевима и скривани.док
начин, време и место извршења отмице указујуда су киндапери упуће-
ни у такве информације, поставља се питање ко су отмичари и да ли
им je неко из окружења жртве одавао податке. Kao што смо претходно
истакли код сложених и тешко изводљивих отмица, које су усмерене на
лица која су свесна да могу постати жртве и која утом погледу имају
завидну безбедносну културу, отмичари често имају помоћ у особама
из окружења жртве. При томе треба имати у виду чињеницу да и сами
отмичари или њихов вођа (организатор) могу бити особе блиске оте-
том, нпр. његови пословни партнери, пријатељи, рођаци и слично.
У криминалистичким истрагама отмице, посебан значај има ус-
постављање истражног (преговарачког) тима, који ће заједно са поро-
дицом жртве и другим блиским лицима, заједно и синхроно радити на
прикупљању и анализи информација о кривичном делу и отмичарима.
У одређеним, посебно конплексним случајевима отмица истражни тим
треба лоцирати у кући жртве уколико за то има могућности, односно у
онај простор где отмичари контактирају са жртви блиским лицима (то

могу бити и канцеларије и други пословни простор жртве).Чланови ис-
тражногтима смештени у породицу киндапованог константно ће бити у
току догађаја, анализирати нове информације, саветовати чланове по-
родице и давати им инструкције о даљем поступању.Они ће се зближи-
ти са њима, надгледати их и усмеравати да не направе неки погрешан
потез, разговарати са њима и континуирано сакупљати информације о
жртви.укључујући њена претходна понашања и навике. Боравактима у
породици доноси вишеструку корист- ограничава се саобраћај у непо-
средној близини куће жртве (стални доласци и одпасци криминалисга
или полиције), члановима породице се показује посвећеност и привр-
женост циљу безбедног повратка њиховог ближњег, криминалисти се
омогућава фокусирање на вођење истраге, обезбеђују правовремене
и прецизне информације из прве руке итд. Сами чланови породице
могу постављати питања члановима тима о тренутној ситуацији, при
чему добијањем одговора постају смиренији и сигурнији у позитиван
исход. Да би успешно испунио тако важну улогу, истражни тим мора
бити добро обучен, дисциплинован и организован.
Први задатак истражногтима свакако je смиривање страха и па-
нике у породици отетог, као и процена и одабир оногчлана породице,
рођака или пријатеља који ke на најбољи начин контактирати са отми-
чарима, јављати се на њихове позиве и преговарати око откупа (тзв.
особа за контакт).Тим мора бити способан да препозна емоције члано-
ва породице,да их утеши, покаже саосећање и изгради присносг.услед
чега породица жртве постаје спокојнија и кооперативнија, у смислу
већег поверења у истражни тим и полицију да ће обезбедити успешан
исход отмице. Особе стручне за надзирање телефонске комуникације
инсталираће уређаје за мониторинг за телефонске прикључке, мобил-
не телефоне и компјутере у циљу евидентирања и увида у сваку сле-
дећу комуникацију отмичара са породицом отетог, односно особом за
контакт. Чланови тима треба да одаберу погодно место за постављање
прегоеарачког центра унутар куће или зграде, у коме ће сместити тех-
нику за надзор и из кога ће контактирати са отмичарима.У њемуће се
водити састанци и дискусије, одржавати телефонска конверзација са
својим претпосгављеним и другим особама укљученим у истрагу. Ha тај
начин ће чланови породице имати већу приватност.уз избегавање мо-
гућности да присуствују сучељавању мишљења, расправама.анализама
и предлозима решавања проблема исгражногтима, који могу бити по-
грешно схваћени као неслагање, незнање или неискуство.
Особа одабрана за контактсе од чланова тима.посебно стручња-
ка за талачке ситуације и преговарање, што пре мора оспособити за
прихватање позива од отмичара који обично укључује новчани откуп
и претње о повређивању или убиству жртве, у случају неиспуњења из-
нетих захтева. У том смислу, добра припрема je од кључне важности
за успешну комуникацију са киндаперима - која су основна правила
разговора са отмичарима, како са њима преговарати, како уговарати

новчану трансакцију, шта се може десити непредвиђено, шта ре^и у
конкретном случају, како исказати неслагање са захтевима отмичара
и изнети своје предлоге, како одпагати саму трансакцију у циљу до-
бијања на времену и слично. Особа за контакт мора бити у стању да
што рационалније разговара са отмичарима, да им противуречи, да
преговара о висини траженог новца, да их убеђује да je готов новац
немогуће прибавити у тако кратком року или у том износу, итд. Ова
стратегија доводи до смањењна очекивања киндапера и иницира њи-
хову спремносг за сарадњу и кориговање првобитних услова. T o k o m
разговора са извршиоцима, особа за контакт може тражити доказ да je
отети жив, најчешће захтевајући да са њим директно разговара.У слу-
чају сумње у истоветност гласа жртве она може бити поучена од стране
чланова тима да у разговору са отетим тражи одговоре на питања која
се тичу детаља из њиховогживота, који су само њима познати. Некада
ће бити нужно и крајње корисно да се отмичари обавесте и упозоре
на лоше здравствено стање жртве, као и да се посгојеће евентуално
прикаже горим него што стварно јесте, како би се отмичари осећали
што више одговорним за судбину отетог.У договору са криминалисгом,
особа за контакт може прибећи и лукавству, нпр., истаћи да жртва мора
корисгити одређени лек који се не може набавити у свакој апотеци,
након чега се места где се он може купити оперативно покрију,у нади
да ће се неко од отмичара појавити да узме медикамент, или тражити
достављање података од апотека о особама које су, након пласирања
обавештења отмичарима, дошле да купетакав лек.
Комуникација отмичара са члановима породице отетог или дру-
гим, њему блиским лицима од којих се захтева откуп, често представља
њихову једину слабу тачку у том тренутку. Зато се од стране кримина-
листе, уз помоћ техничкогособља мора реализовати надзортакве кому-
никације, без обзира на њен модалитет. Највећим делом, она се данас
своди на комуникацију телефоном -такви разговори се снимају и више
пута преслушавају, како би се на основу гласа утврдиле одређене карак-
теристике говорника, попут дијалекта, локализма и архаизма у говору,
узречица и сличних особености које могубити елемент идентификације,
односно одређивања круга могућих учинилаца, средине из које поти-
чу, образовања, културне припадности и тсл. Поред тога, анализом maca
се може одредити степен узнемирености лица које говори, њихова уз-
буђеност, одлучност или концентрација. Снимак разговора отмичара се
касније, у евентуално покренутом кривичном поступку, може вештачити
и послужити као доказ, након упоређивања фонограма гласа са снимка
са фонограмом гласа осумњиченог. Са снимка се посебним техникама
настоје издвојити и идентификовати евентуални пратећи звуци попут
саобраћајне гужве, разглас на аутобуској станици, проласка воза или
трамваја, слетања или узлетања авиона и тсл., који могу индицирати на
локацију са које отмичар разговара.Техничке карактеристике разговора
који се обављају системом фиксне телефоније, поред једносгавног ут-

врђивања броја са кога се позива, пружају могућност утврђивања и ло-
кације са које се то чини, чега су свесни и сами пресгупници. Зато у прак-
си позиве ове врсте готово no правилу обављају из јавних говорница,
док сваки нови позив врше из друге говорнице.Ако се позиви обављају
путем мобилнетелефоније,поредутврђивања броја који позива и ИМЕИ
броја телефонског апарата могуће je утврдити и приближну локацију са
које се то чини, укрштањем правца просгирања телефонског сигнала
који апарат прима са најмање две базне станице.
У циљу уверавања чланова породице да je отети жив, али и да
би их додатно застрашили у погледу његове судбине ако не поступе no
упућеним захтевима, отмичари могу снимати и слати видео поруке у
којима се киндаповани обраћа својим најближим и моли их за помоћ.
Такви снимци се након прегледа,од стране криминалисте шаљууфорен-
зичке лабораторије, како би се на основу њих покушала одредити лока-
ција на којој je снимак направљен (на основу објеката у позадини, од-
носно у окружењу жртве) или утврдити неке друге релевантне чињенице.
Паралелно са радом усмереним на преговарање и комуникацију
отмичара са члановима породице или другим лицима од којих се захте-
ва откуп криминалистичка истрага обухвата и делатности усмерене на
долажење до сазнања ко су отмичари.Све расположиве информације до
којих се дошло анализом снимака разговора, исказима евентуалних све-
дока отмице, чланова породице и лица блиских жртви, анализом modus
operandi отмичара, трагова са места извршења отмице итд., покушавају
се уклопити у сложен мозаик одговора на златно питање криминалис-
тике Ко? Утврђивање идентитета у неким ситуацијама и не мора бити
посебно сложено - тако нпр., ако je при отмици дошло до повреде једног
од отмичара,трагови крви и утврђени ДНК профил, након претраге кроз
базу података, брзо могу показати о коме je реч.У случају сумње у иден-
титет особе која у име отмичара преговара са породицом киндапованог
(нпр. повратник специјализован за отмице), покушаће се доћи до снимка
њиховог гласа са неког претходно сачињеног аудио/видео записа, како
би се компарацијом фонограма угврдило да ли je реч о истој особи.
Некада криминалиста специјализован за отмице и исгражни тим могу
располагати одређеним степеном сумње уто ко би могао извршити кон-
кретну отмицу,нпр.,на основустепена организације и професионализма,
модуса операнди, начина комуникације отмичара, постављених захтева и
сл.), али таква сумња, услед недостатка доказа, не може прерасти у већи
степен извесности.
Уколико се t o k o m истраге сазна за место на коме се отето лице
налази у заточеништву, пре било какве акције потребно je тајно осмат-
рати такву локацију и видети шта се на њој дешава - ко улази и излази,
колико лица ту борави, да ли су наоружана.да ли неко од особа блиских
жртви посећује отмичаре и тсл. Тим за осматрање објекта непрестано
мора бити у вези са истражним тимом и усклађивати своје поступање са
инструкцијама које добија од њега. Ствар je безбедносне процене да ли

ће се акција ослобађања реализовати у објекту у коме бораве отмичари
и жртва или ће се чекати тренутак када пресгупници крену у примопре-
дају новца или измештање на другу локацију. Треба рећи да посгоје оз-
биљни разлози да се ослобађање отетог не предузима на месту на коме
се он чува, с обзиром да je оно no правилу добро познато преступни-
цима.те да су на њему no правилу спремнији да пруже организован от-
пор. Некада отмичари утаквим објектима могу поставити и експлозивне
направе, инсталирати систем камера за надзор или пустити псе чуваре,
чиме онемогућавају неопажен прилаз. Ha тај начин се знатно отежава
акција ослобађања, односно угрожава живот киднапованог t o k o m њене
реализације. По правилу, ову врсту задатка обављају посебно обучене,
специјалне јединице полиције (у САД се такве јединице.односно тимови
означавају акронимом SVVAT - SpeciaL VVeapons and Tactics), муњевито и
веома прецизно. Преговорима са отмичарима талачке ситуације (треба
прибећи само ако се процени да јето неопходно - нпр.,уколико су кин-
дапери открили да су лоцирани или када je због конкретних околности,
на пример, положаја објекта или здравственог стања жртве) мала веро-
ватноћа да се акција успешно заврши без штетних последица no жртву.
Друга кључна слабост отмичара, поред комуникације са поро-
дицом отетог, јесте примопредаја, односно преузимање новца за откуп.
Након постизања коначног договора са отмичарима, чланови породице
уговорену суму новца припремају за предају. Пре тога, истражни тим ће
пописати серијске бројеве новчаница које служе за откуп.како би се кас-
није, при њиховом проналаску код киднапера, обезбедили чврсти дока-
зи о кривици. Истовремено, пописане новчанице ће се, уколико заврше
у рукама киднапера, уочити при стављању у оптицај, чиме ће се посред-
но, доћи и до отмичара. Даље поступање полиције no правилу обухвата
више паралелних активности и мера. Ha месту договореном за предају
новца, уколико то сама локација дозвољава, организова^е се заседа. Ис-
товремено, предузеће се и тајно праћење особе која носи новац, било
да на уговорено место иде пешице, користећи јавни превоз или својим
аутомобилом. Пред тога, међу свежњеве новчаница или уторбу (кофер) у
којој се налази новац дискретно се поставља електронски лоцатор.
Свесни чињеница да се у откупу користе новчанице чији су се-
ријски бројеви пописани од стране полиције, искусни отмичари траже
предају новца у ситним апоенима због лакшег стављања у оптицај), што
им међутим, када су у питању велике суме, представља и тешкоћу због
величине терета. Када je реч о начину примопредаје новца, треба рећи
да су киднапери свесни да je то тренутак када су најрањивији, односно
када им може бити постављена заседа или надзор и снимање места при-
мопредаје, на основу чега касније могу бити идентификовани. Зато се
у циљу отклањања таквих опасности, лицу које треба да достави новац
телефоном од стране отмичара говори да новац аутомобилом однесе на
одређено место, након чега се потенцијална локација предаје више пута
мења, што може трајати и сатима, с циљем да се измакне евентуалној

присмотри од стране полиције. Чест начин примопредаје je на аутопуту
или сличној саобраћајници, где се торба или врећа са новцем преузима
док су оба возила у покрету, након чега се аутомобил отмичара удаљава
великом брзином. Kao противмеру, полиција треба да ангажује већи број
цивилних возила, који tse пратити носиоца новца и кретати се у крају
где примопредаја треба да се изврши. Наложиће се и појачана контрола
саобраћаја, посебно оних саобраћајница за које се претпоставља да се
њима могуудаљити отмичари.
Када се сазнања о отмици не држе у тајности, првенствено у слу-
чајевима када je жртва отета на јавном месту, пред ве^им бројем људи,
разрешењу кривичног дела могу помоћи и средства јавног информи-
сања.Утом смислу, полиција може наложити објављивање фото-робота
или фотографије једног или више отмичара, ако се зна њихов идентитет,
као и фотографију жртве, са позивом грађанима да пруже релевантне
информације уколико њима располажу.
Идентификација, проналажење и хватање отмичара, након ис-
пуњена њихових захтева и пуштања на слободу отетог, највећим делом
се заснива на подацима садржаним у изјави жртве. Уколико je отмица
пријављена након што je жртва ослобођена и плаћен откуп, од отетог
и лица која су учествовала у комуникацији са киднаперима и примоп-
редаји новца треба обавити разговор и прикупити све битне чињенице
које су им познате у вези са извршеним кривичним делом - опис от-
мичара, имена лица са којима су контактирали, локација где je жртва
смештена, као и чиме je жртва храњена (тзв. брза храна и која), да ли je
премештана на више места, понашање пресгупника tokom отмице, вози-
ло којим су се служили, као и бројне друге релевантне чињенице. Нажа-
лосг, жртва и чланови њене породице често неће бити у стању да пруже
неке значајније информације, због професионализма и посебног опреза
преступника у реализацији конкретне отмице.
Маринковић Д. и Лајић 0.: Криминалистичка методика, Београд

Криминалистичко - полицијска академија 2012.
Киднаповање ради откупа je данас скоро нестало у САД због

веома оштрих запрећених казни (у неким државама предвиђена je и
смртна казна) и великим делом захваљујући агресивном ставу ФБИ
према отмицама. ФБИ je киднаповање за откуп поставио као посебан
приоритет у свом раду, a киднапере прогоне без милости. Агенти ФБИ
који су успели да спасу жртве киднаповања, само спасавање описују
као лични врх своје полицијске каријере.
O АУТОРУ
П уковник М иле Н овакови ћ je рођен 1953. године,
дете милиционера. Д ети њ ство je п р овео у родном Прије-
пол>у где je заврш и о гимназију. Д иплом ирао на Факулте-
ту политичких наука у Београду и случајно наш ао посао у
Београдској криминалистичкој полицији.
О д 1976. године je почео да ради као приправник у
УКП Београд на послови м а сузбијањ а кријумчарењ а нар-
котика, где je радећи п етнаест година п остао начелник
тад а „озлоглаш еног" и чувеног Ч етвр то г одељења. У то м
периоду, a и касније, у ч ество вао je го тово у свим вели-
ким акцијам а на пресецањ у трговин е наркотицима. Че-
ти ри године, 1993-97. обављ ао je п ослове начелника ОУП
Чукарица. У Криминалистичкој полицији М УП од 1997.
године на м есту помоћника начелника задуж ен за опш ти
криминал.
П осле октобарски х пром ен а 2000. године руково-
дио je операти вном групом „П оскок“ која je р азоткри ла и
ухапсила вође „зем унског клана". П осле р астур ањ а „По-
скока" „преж и вео" je при тисак да све који су ту радили
тр еб а сменити, истерати, уклонити...
У биство прем и јера Тјинђића дочекао je на рад-
ном м есту помоћника начелника УКП М и н и старства
унутраш њ их п ослова и руководи оца ф орм иране радне
групе која je заједно са У БП О К (начелник Боро Бањац)
и радницима београдске полиције (начелник М илан 0 6 -
радовић), изнела главне п ослове у и данас кон троверзној
полицијској акцији „Сабл>а“. У чествовао je у откривањ у и

хапш ењу убица прем и јера Т>инђића, бивш ег председни-
ка С рбије И ван а С там боли ћа и починиоца ни за теш ких
кривичних дела и з п рош лости која су откри вена хоком
ове акције.
За те заслуге одликован О рденом за храброст.
Средином 2003. године постављ ен je за начелника
Управе криминалистичке полиције Србије.
П ром еном власти 2004. године и доласком мини-
стра Јочића и њ еговог полицијског окружењ а, дож ивео je
судбину свих дотадаш њ их руководилаца у М У П (Јочић се
хвалио да je сменио виш е од 400 стареш ина).
До пензије (2006) радио je у П ограничној полицији
као начелник одељењ а (за четке и м етле ш хо би у шали
тада говорили њ егови пријатељи и колеге).
С а унуцима уж и ва пензионерске дане, ако га неко
позове, одржи понекад предавањ е студентим а Поли-
ц и јск е академије и радује се сваком успеху радника М УП.
Звездан Јовановић објаш њ ава М илету Н овакови ћу покуш ај

убиства прем ијера код хале „Л им ес“
П РВИ УДАР H A М А Ф И ЈУ ..................................................................... 7

ЗЕМ У Н С К И К Л А Н ..................................................................................19
БО ЈА Н А , У БИ Ћ ЕМ О Т И БРАТА!...................................................... 27
М И Л И О Н И ЗА О ТК У П С И Н А ........................................................ 53
П АРЕ ЗА П ЕТ С А Т И ..............................................................................65
П УШ ТЕН БЕЗ ОТКУГТА....................................................................... 75
С Л О Б О Д А H A Р Е Ч ................................................................................87
У Л А Н Ц И М А H A С А Л А Ш У ...............................................................93
ЗА ТО Ч ЕН У А Л Б А Н И ЈИ ...................................................................109
СВЕ ЋЕ М И П О Б И Т И !....................................................................... 119
РАДН А ГРУП А М УП
П Р О Т И В О Т М И Ч А Р А ....................................................................... 159
Л А Ж Н И П А С О Ш И И БЕК С Т ВО
“ЗЕМ УН А Ц А " И З БЕО ГРА Д А .......................................................... 167
С П РЕЧ ЕН О Д Л А ЗА К У КОЛУМ БИЈУ.........................................177
Ф РА Н Ц У С К А П О Л И Ц И ЈА РЕА ГО ВАЛ А
БРЗО И Е Ф И К А С Н О ........................................................................... 185
СП А С О ЈЕВИ Ћ У И БА Н Д И 30 Д А Н А П Р И Т В О Р А ............... 191
М О Б И Л Н Е ВЕЗЕ - П РВИ ТРА Г........................................................ 199
А Н А Л И ЗА С Н И М Љ ЕН И Х
Т Е Л Е Ф О Н С К И Х Р А ЗГО В О Р А ........................................................ 207
П РВА К РИ ВИ Ч Н А П РИ ЈА ВА
П РО Т И В „З Е М У Н А Ц А "..................................................................... 217
„ЗЕМ У Н Ц И “ У П О Л И Ц И ЈИ ............................................................ 225
И ЗЛ А ЗА К H A СЛ О БО Д У И СА О П Ш ТЕЊ Е
ВОТјЕ К Л А Н А ........................................................................................ 227
С П А С О ЈЕ В И Ћ П О Д М ЕЋ Е Д О К А ЗЕ
М И Н И С Т Р У ....................................................................... ..................... 237
И ЗЈА В А Т У Ж И О Ц А М ИРОЉ УБА В И Т О Р О В И Ћ А ............. 241
П О БУ Н А „Ц РВ ЕН И Х БЕРЕТКИ “
ЈАЧА П О ЗИ Ц И ЈЕ Л Е Г И ЈЕ .................................................................253
СУТЈЕЊ Е „ЗЕМ У Н Ц И М А " ЗА

ИЗНУДЕ И О Т М И Ц Е ............................................................................257
40 Д А Н А ЗА Т О Ч Е Н И Ш Т В А .............................................................261
ДУГАЧКА Л И С Т А ЗА О Т М И Ц Е .................................................... 277
К Л Е Ш Т И М А М У К И Д А Л И Н О С ..................................................279
ПРЕСУ ДА Ш ЕФ О В А „ЗЕМ У Н СКО Г К Л А Н А “ .......................... 295
П О ЈА М И ЕЛ ЕМ ЕН Т И О Т М И Ц Е ..................................................299
О А У Т О РУ ................................................................................................. 309

Otmice Zemunskog Klana Mile Novakovic

Enviado por

Dados do documento

Título original

Direitos autorais

Formatos disponíveis

Compartilhar este documento

Compartilhar ou incorporar documento

Opções de compartilhamento

Você considera este documento útil?

Este conteúdo é inapropriado?

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

Otmice Zemunskog Klana Mile Novakovic

Enviado por

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

www.balkandownload.

ПРВИ УДАР HA МАФИЈУ

етооктобарске пром ене донеле су нове ве-

П тр о ве и у М ин истарству унутраш њ их посло-

чио да испуни п реди зборн а обећањ а л>уди који су га

начелник Ресора јавн е безбедн ости Властим ир Рођа

ске деликте, као и за сузбијањ е наркотика. У сваком

изаш ла из р ато ва на п р остор и м а бивш е С Ф Р Ј —Хр-

им шеф био ja. М илановић je стекао добре оперативне

помоћника директора полиције.

О перативна радна група „П оскок"

ж и“ предмете, они су то одбили, и паралелно ради-

рице ф ункционера С П О , јер je експ ертски ти м те

о њ ем у говорила као о криминалцу и убици. За мно-

купио о овом догађају. С тало се пред врати м а ДБ.

ум ови Душан Спасојевић, зван и Дућа (1968),

К рођен у А есковцу и М иле Луковић, звани

Душан С пасојевић je после служења војног

М аф ијаш ки ком плекс у Ш ил еровој

До 1999. године скупили су банду која у бео-

крађе аутом обила и враћањ а власницима за новац,

Прва постава З ем унског клана

ције да су им али одређену улогу у уби ству С лавка

„М ного смо јаки ...“

ти прашину". Д анас се зна да су планирали отмицу

К иднаповањ а су им ала и ста обележ ја, као и

- С пасојевић je д о ста урадио да се „П оскок"

БОЈАНА, УБИЋЕМО ТИ БРАТА!

Вук Бајруш евии

еограђанин Вук Бајруш евић (1973) отет je 7.

Б н овем бра 2000. године око 19.15 сати на пар-

„аудија" je било паркирано веће вози л о са упаљеним

сти м а крајем деведесетих година. Вук je поменутог

ш евић п рво одведен у викендицу на Ф руш ку гору,

који ће користити у свакој наредној отмици, како би

И знајм љ ени стан у Радоја ДакнКа

ку и дете Бајруш евић п ровео десетак дана. С вак а

Вук: - H a брду у торбици.

Багзијева кућа у Сурчину

ујаком из Суботице и да се он много залож ио за ње-

- Л ези на асфалт, стави руке на главу и број до

Отмичар; - В р а т и народу паре ш т о си покрала.

Бојана: - К аж еш ли Ши њему g a скупљам паре,

О вај отворен и р азго во р са Бојаном без фалш и-

да Бојана снима р азго во р е и д о стављ а полицији.

см о га на Ф руш ку гору. П осле два-три дана М илош

смо п озван и у Котобашу. Тамо je новац п реброја-

м а њ ем у коректн о - испричао je Сувајџић. - Влада

О тм ичар и м и тира дечји глас, говори нера-

О тм ичар; - С п рем аш ли се g a плаШиш, Гађаћу

О тм ичар: - Д ок н ам не намесШ иш мурију?

Говорили су да су они патри отске снаге, да су

често су звал и Бојану и на фиксни телеф он код куће,

О тм ичар се јављ а о во га пута фалш ирајући глас,

О тм ичар; - Бојан а, боли т е к... з а браШа.

Само Ши мене дираш . Не зн ам j a ни з а каквоГ „коман-

О тмичар; - П р ед стоји т и Ш ешка м ер а предос-

Н аизм енично преговарали са Бојаном

п ар ам а и да то јави Спасојевићу. П осебно je треба-

пуштен. Киднапери, међутим, после пуш тањ а Вука

О тм и ч ар и п о зи в ају Б ојан у п о ш то су jo j ис-

п у т He биШи чеШири Ш акве, a онда п ар е не плре-

О тмичар: - Чекај g a т и каж ем (отмичар већ