EME R IP R P

KEMIJA 2
PRIPREMILA

KATA MILI

Zagreb, 2006.

Nakladnik PRIPREME , Zagreb, 1. Ferenica 45 tel.: (01) 24 50 904, 24 52 809, 091 51 36 794

Skripta slui iskljuivo za internu uporabu na teajevima koji , odravaju kao pripreme za se, u okviru PRIPREMA polaganje razredbenog ispita na svim fakultetima na kojima se pie razredbeni test iz kemije. Zabranjeno je kopiranje i prodavanje ovog materijala ili njegovih dijelova.

Tvar Ag(s) AgBr(s) AgCl(s)

f H kJmol 1 0,00
-99,5 -127,0

f G kJmol 1 0,00
-93,68 -109,7

S m Jmol K 42,75
107,1 96,11
1 1

Tvar

f H kJmol 1 -141,4
-155 -166,7 -48,5 -79,5 0,00 -266,0 -568,2 -822,2 -36,23 -92,30 -268,61 25,94 -173,2 0,00 -241,79 -285,4 -187,6 -17,51 -811,3 0,00 -169 -230 -91,0 0,00 62,26 -392,2 -435,9 -562,8 -1146,1 -425,85 -487,23 -517,6 -1113 -601,83 -385 -520,9 -359,9 -411,0 -1131 -569,0 -288,0 -426,7

f G kJmol 1 -127 -146,4 -49,0 -86,2 0,00 -283,5 -483,5 -741,0 -53,22 -95,27 -270,7 1,3 -79,9 0,00 -228,6 -237,2 -118,0 -33,02 0,00 -162 -176,6 -59,0 0,00 19,4 -379,2 -408,3 -533,13 -433,9 -1029 -569,57 -363 -466,1 -384,0 -1048 -541,0 -

S m Jmol 1 K 1 43,5 101 66,5 121 27,2 58,8 79 90,0 198,5 186,7 173,5 206,3 155,6 130,6 188,7 69,96 250,6 76,0 70,0 116,7 260,6 96,44 82,68 66,57 50 65,7 27 60,2 53,1 72,4 136 58,6 -

Ag 2 O(s) Ag 2 S(s) Al(s) AlBr3 (s) AlCl3 (s) AlF3 (s) Al2 O3 (s) Ar(g) BF3 (g) Ba(s) BaCO3 (s) BaCl2 (s) Ba(OH) 2 (s) BaSO 4 (s) Br2 (s) Br2 (l) C(s, dijamant) C(s, grafit) CaC2 (s) CaCl 2 (s) CaCO3 (s) CaO(s) Ca(OH) 2 (s) CCl4 (l) CH 4 (g) CH3 OH(l) CO(g) CO 2 (g) C2 H 2 (g) C2 H 4 (g) C2 H 6 (g) C2 H5 OH(l) CH3 COOH(l) C3 H8 (g) n- C4 H10 (g) n- C5 H12 (l) C6 H 6 (l) Cl2 (g) Cu(s) CuBr(s)

-30,6 -31,8 0,00 -526,3 -695,4 -1300 -1669,8 0,00 -1100 0,00 -1219 -860,06 -946,4 -1465 30,7 0,00 1,9 0,00 -60,0 -795,8 1206,9 -635,5 -986,59 -679,9 -74,85 -238,6 -110,5 -393,5 226,7 52,28 -84,67 -277,7 -487,0 -103,8 -124,7 173,1 49,03 0,00 0,00 -105,1

-10,8 -40,3 0,00 -505,0 -636,8 -1230 -1576,4 0,00 -1093 0,00 -1139 -810,9 -1353 3,1 0,00 2,9 0,00 -65,0 -750,2 1228,8 -604,2 896,76 635,1 -50,79 -166,23 -137,3 -394,4 209,2 68,12 -32,89 -174,76 -392,4 -23,49 124,5 0,00888 0,00 -99,62

121,7 145,6 28,32 184 167 96 51,00 154,7 254,0 67 112 126 132 245,3 152,3 2,43 5,69 70 114 92,9 40 76,1 262,3 186,2 126,8 197,9 213,6 200,8 219,8 229,5 160,7 159,8 269,9 172,8 223,06 33,30 91,6

CuBr2 (s) CuO(s) Cu 2 O(s) CuS(s)

Cu 2 S(s) Fe(s) FeO(s)
Fe(OH) 2 (s)

Fe 2 O3 (s) HBr(g) HCl(g) HF(g) HI(g) HNO3 (l) H 2 (g) H 2 O(g) H 2 O(l) H 2 O 2 (l) H 2 S(g)
H 2 SO 4 (l)

Hg HgBr2 (s) HgCl2 (s) HgO I 2 (s) I 2 (g) KBr(s) KCl(s) KF(s)
K 2 CO3 (s)

KOH(s) LiOH(s)
MgBr2 (s)
MgCO3 (s)

MgO(s) MnO(s)
MnO 2 (s) NaBr(s)

NaCl(s) Na 2 CO3 (s) NaF(s) NaI(s) NaOH(s)

Pripreme za razredbene ispite

Tvar Na 2 SO 4 (s) NH3 (g) NH 4 Cl(s) NH 4 NO3 (s) NO(g) NO 2 (g) N 2 (g) N 2 H 4 (l) N 2 O(g) N 2 O 4 (g) N 2 O 4 (l) O 2 (g) O3 (g)
PbCO3 (s)

f H kJmol 1 -1384,5

f G kJmol 1 -1266,8

S m Jmol K 149,5
1 1

Tvar PCl5 (g) PH3 (g) P4 O6 (s) P4 O10 (s) SO 2 (g) SO3 (g) SiH 4 (g) SiO 2 (s) SiCl4 (g) SnCl2 (s) SnCl4 (l) SnO(s) SnCl4 (l) SnO(s) SnO 2 (s) ZnCl2 (s) ZnO(s) ZnS(s)

f H kJmol 1 -398,9

f G kJmol 1 -324,6

S m Jmol 1 K 1 353

PbO(s) PbO 2 (s) PbS(s) PCl3 (g)

-46,19 -315,4 -365,1 90,37 33,8 0,00 51,0 81,55 10,8 -19,7 0,00 142 -700,0 -217,9 -276,6 -100,4 -306,4

-16,64 -203,9 86,69 51,84 0,00 103,6 98,3 0,00 163,4 -626,3 -188,5 -219,8 -98,7 -286,3

192,5 94,6 210,6 240,5 191,5 220,0 304,3 205,0 238 131 69,5 76,6 91,2 311,7

9,25 -1640,1 -2940,1 -296,9 -395,2 -61,9 -859,4 -609,6 -350 -545,2 -286 -545,2 -286 -580,7 -415,9 -348,0 -202.9

18,2 -2675,1 -300,4 -370,4 -39 -805,0 -569,9 -474,2 -257 -474,2 -257 -519,7 369,3 318,2 -198,

210 228,9 248,5 256,2 204 41,84 331 259 56,5 259 56,5 52,3 108 43,9 57,7

TERMOKEMIJA

Termokemija dio fizikalne kemije koja prouava promjenu toplinske energije pri kemijskim reakcijama. Entalpija (H) mjera za sadraj unutarnje energije. H 0 - razlika entalpija 0 H 0 = H 0 p H R , p = produkt, R = reaktant Apsolutna entalpija se ne moe odrediti, samo H. Termokemijske jednadbe navedeno agregatno stanje tvari, t, p, i promjena entalpije. C6 H12 O6 (s) + 6O 2 (g) 6CO 2 (g) + 6H 2 O(l) , rH = 2816 kJ mol 1 - entalpija izgaranja, H < 0, egzoterman proces (oslobaa se toplina). l H 2 O(s) H 2 O(l) , s H = 6 kJ mol 1 , -entalpija taljenja H > 0, endoterman proces (troi se toplina). Entalpija elementarne tvari je NULA. Standardno stanje tvari pri odreenoj temperaturi: - Kemijski ista tvar u vrstom ili tekuem stanju je u standardnom stanju ako je to najstabilnije stanje pri p = 101325 Pa [1 bar] - Plin je u standardnom stanju ako je njegov tlak 101325 Pa, t = 0C. - Otopljena tvar u otopini bit e u standardnom stanju ako je njena koncentracija 1 mol dm 3 MOLNA ENTALPIJA STVARANJA: H f je reakcijska entalpija u kojoj nastaje 1 mol tvari
iz elementarnih tvari. 1 Npr: H 2 (g) + O 2 (g) H 2 O(l) , H f < 0 - entalpija stvaranja 2 2H 2 (g) + O 2 (g) 2H 2 O(l) , H r < 0 - reakcijska entalpija Prvi zakon termodinamike ili zakon o ouvanju koliine energije: Energija se ne moe unititi, moe samo promjeniti oblik.

Pripreme za razredbene ispite

Hessov zakon jedan od naina iskazivanja zakona o ouvanju energije: ukupna entalpija jednaka je zbroju svih entalpija po koracima, ili ukupna entalpija ne ovisi o putu kojim reaktanti prelaze u produkte nego o entalpiji produkata i reaktanata. Karakteristino za svaku kemijsku reakciju je cijepanje kemijske veze endoterman proces i nastajanje novih veza to je egzoterman proces. Entropija mjera za nered S 0 - apsolutna entropija 0 S 0 - promjena entropije, S 0 = S 0 p SR Kod svih spontanih procesa entropija raste. Te promjene uvjek prati disperzija energije. Drugi zakon termodinamike entropija raste kod svih spontanih reakcija, ili entropija svemira je beskonana. Trei zakon termodinamike entropija savrenog kristala je NULA kod apsolutne nule. (T = 0 ili t = -273.15. Temperatura apsolutne nule ne moe se postii eksperimentalno). Entropija elementarne tvari NIJE NULA. Entropija ovisi o: - broju estica: N, S sl g G - agregatno stanje: JJJJJJJJJJJ s -raste - tlak: p, S - temperatura t, S - sloenost (graa) estica S(CO,g) < S( CO 2 g) Ako je: S > 0 RASTE entropija, S < 0 PADA entropija Gibbsova slobodna energija energija koja se moe pretvoriti u korisni rad. G 0 = H 0 T S 0 Z) Usporedi stabilnost dijamanta i grafita ako je: H f (dijamant) = 2 kJ mol, H f (grafit) = 0 kJ mol 1 . STABILNIJA alotropska modifikacija je GRAFIT jer je sadraj energije MANJI (manji sadraj energije vea stabilnost). Z) Usporedi ENTROPIJU dijamanta i grafita. Vea entropija je kod grafita, ima delokalizirane e .
C C dijamant
eC C grafit C C C C C

C C C Z) Izraunaj utroenu toplinu za proizvodnju 500g CaC2 . CaO(s) + 3C(s) CaC 2 (s) + CO(g)
1 -110.5 kJ mol su vrijednosti iz tablice! r H 0 = 59.4 kJ mol 1 + 110.5 kJ mol 1 635.5 kJ mol 1 + 3 0 kJ mol 1 0 1 1 1 r H = 169 kJ mol + 635.5 kJ mol = 465.5 kJ mol - endoterman proces Za proizvodnju 500g: H CaC 2 (s) + CO(g) H 0 = n r H 0 =

-635.5

-59.4

500 g 64.1 g mol 1

465.5 kJ mol 1 = 3631.10 kJ

Ca O(s) + 3C(s)

H = 3631.10

KJ mol

Pripreme za razredbene ispite

Z) Izraunaj r H za: CuSO 4 (aq) + Zn(s) ZnSO 4 (aq) + Cu(s)

f H 0 (Cu 2e ) = 64.8 kJ mol 1

f H 0 (Zn 2e ) = 153.9 kJ mol 1 H = H p H R = 153.9 kJ mol 1 64.8 kJ mol 1 = 89.1 kJ mol 1

Napomena: grafovi su ENTALPIJSKI DIJAGRAMI REAKCIJA
H

CuSO4 (aq) + Zn(s)

H = 89.1 kJ

CuSO 4 (aq) + Zn(s)

Z) Bez uporabe tablica odredi predznak S za procese a) O 2 (g) 2O(g), S > 0 b) N 2 (g) + 3H 2 (g) 2NH 3 (g) , S < 0 c) C(s) + H 2 O(g) CO(g) + H 2 (g) , S > 0 d) Br2 (l) Br2 (g) , S > 0 e) N 2 (g,10 bar ) N 2 (g,1 bar ) , S > 0 f) Cdijamant Cgrafit , S > 0 g) desalinizacija morske vode, S < 0 h) AgNO3 (s) AgNO3 (aq) c = 1 mol dm 3 , S >0. Z) Toplina osloboena (H < 0) izgaranjem etina pri t = 25C, p = 101 kPa je 1299,54 kJ mol 1 . Odredi entalpiju stvaranja etina. Napomena: ako je osloboena entalpija H < 0 (predznak minus), a ako je utroena entalpija H > 0 (plus predznak) H stvaranja, nastaje 1mol!!! 5 C2 H 2 (g)+ O 2 (g) 2CO 2 (g)+H 2 O(l) r H 0 = 1299.54 kJ mol 1 2 393.5 285.84 ? 0 H f (C2 H 2 ) = ?
0 r H 0 = H 0 p HR

5 1299.54 kJ mol 1 = 2 (393.5 kJmol 1 ) + ( 285.84) kJ mol 1 H f (C 2 H 2 ) + 0 2 0 1 1 1 f H (C2 H 2 ) = 1299.54 kJ mol 787 kJ mol 285.84 kJ mol

f H (C 2 H 2 ) = 226.7 kJ mol 1
Napomena: entalpija je pozitivna, znai da je stvaranje C 2 H 2 teko postii zbog trostruke veze koja je reaktivna. (Za eten je takoer endotermno, a etan egzoterman proces) Z) Na temelju jednadbi: C(s,grafit) + H 2 O(g) CO(g) + H 2 (g), H = 131.3 kJ C(s,grafit) + 2H 2 O(g) CO 2 (g) + 2H 2 (g), H = 90 kJ izraunaj H za reakciju 2CO(g) C(s, grafit)+CO 2 (g) H = H p H R

H = 90 kJ 2 131.3 kJ = 172.6 kJ mol 1 Napomena: podaci za H iz prve dvije jednadbe, a ne iz tablica u knjizi.
Z) Odredi predznak entalpije stvaranja: , - veza a) C 2 H 6 H < 0 stabilan spoj zbog: C C b) C2 H 4 H > 0 c) C 2 H 2 H > 0 jer su nestabilni zbog reaktivnosti C C veza nestabilna.

Pripreme za razredbene ispite

Z) Izraunaj entalpiju otapanja NaCl ako je za razaranje kristalne reetke utroeno 788 kJ mol 1 , a pri hidrataciji osloboeno 784 kJ mol 1 . Vano: za razaranje kristalne reetke je H > 0, entalpija hidratacije H < 0. Hessov zakon: H = H1 + H 2 = 788 kJ mol 1 + (784 kJ mol 1 ) = 4 kJ mol 1 Z) Na temelju sljedeih informacija: H = 297 kJ mol 1 S(s) + O 2 (g) SO 2 (g) + 1 S(g) + O 2 (g) SO 2 (g)) H = 576 kJ mol Nai entalpiju prijelaza krutog u plinoviti sumpor! Rjeenje zadatka: S(s) + O 2 (g) SO 2 (g) SO 2 (g) S(g) + O 2 (g) S(s) S(g) Hess: H sg = H1 + H 2 = (297 + 576) kJ mol 1 = 279 kJ mol 1 Z) Izraunaj prirast Gibbsove energije pri nastajanju plinovitog klorovodika iz vodika i klora pri t = 25C. H 2 (g)+Cl2 (g) 2HCl(g)

H = 297 kJ mol 1 + 1 H = + 576 kJ mol

0 130

0 223

92 186,7

0 1 H 0 = H 0 = 184 kJ mol 1 p H R = 2 92 kJ mol

0 1 1 S 0 = S 0 130 + 223 J mol 1 K 1 = p S R = 2 186, 7 J mol K

= 373, 4 J mol 1 K 1 353 J mol 1 K 1 = = 20, 4 J mol 1 K 1

G 0 = H 0 T S 0 G = 184 kJ mol 1 298,15K 20, 4 J mol 1 K 1 G = 184 kJ mol 1 6082, 26 J mol 1 G = 184 kJ mol 1 6, 08226 kJ mol 1 G = 190, 08 kJ mol 1 Z) Koja od sljedeih tvari ima molnu entalpiju jednaku nuli? a) N 2 (g) H f = 0 na 25C b) Cl2 (l) (na t = 25C je plin) c) NaCl (nije elementarna tvar pa H f nije jednaka nuli!) d) N 2 (l) (na t = 25C je plin pa H f nije jednaka nuli!) e) Fe(l) (na t = 25C je u vrstom stanju pa H f nije jednaka nuli!) f) Fe(s) H f = 0 g) N ( g ) - (nije molekula pa H f nije jednaka nuli!)
OSNOVNA SVOJSTVA TEKUINA

Tvari se u prirodi nalaze u tri agregatna stanja: s, l, g. Agregatno stanje ovisi o PRIVLANIM SILAMA izmeu estica pri odreenoj t i p. Privlane sile izmeu molekula su uvijek elektrostatske prirode.

Pripreme za razredbene ispite

Vrste meudjelovanja izmeu estica Tip meudjelovanja

ion - ion

Jakost meudjelovanja
400 do 4000 kJ/mol

H O

40 do 600 kJ/mol

+ H

ion - dipol

Privlaenje s induciranim dipolom Vrelita halogenih elemenata i plemenitih plinova Element tv/C

+ - +
dipol - dipol

+ -

+ -

5 do 25 kJ/mol 10 do 40 kJ/mol 2 do 10 kJ/mol

vodikova veza dipol - inducirani dipol

+ + -

+ +

0,05 do 40kJ/mol

inducirani - inducirani dipol dipol

F2 (g) Cl2 (g) Br2 (l) I2 (s)

He(g) Ne(g) Ar(g) Kr(g) Xe(g)

-187,0 -34,6 58,78 183,0 -268,9 -246,0 -185,2 -152,3 -108,1

Jakost meumolekulskih djelovanja ima IZRAVAN odraz na vrijednost tv i tt, jer raskidanje jaih veza zahtjeva veu energiju.
t/C

100

H 2O
HF

AsH 3

SbH 3

NH 3
-100

H 2 Te H 2S H 2Se
HCl

PH 3 CH 4

HBr

Hl

GeH 4 SiH 4
4

SnH 4

-200

5 perioda

Vrelite raznih spojeva vodika. Vie vrijednosti vrelita fluorovodika, vode i amonijaka od ostalih hidrida iste grupe upuuju na to da izmeu njihovih molekula djeluju vodikove veze. Kad ne bi bilo vodikovih veza, voda bi, na primjer, pri standardnim uvjetima bila plin (vidi crtkanu liniju), pa oceani, rijeke i jezera ne bi postojali, a kia ne bi padala. FIZIKALNA SVOJSTVA TEKUINA Osnovna svojstva tekuina su: gustoa, viskoznost, napetost povrine. m GUSTOA homogene tekuine - , = omjer mase i volumena. Gustoa ovisi o V t i t0 obrnuto proporcionalno. Masa i volumen su ekstenzivna svojstva a gustoa

intezivno svojstvo tekuina. GUSTOA se mjeri AREOMETROM (direktna metoda) koji nije jako precizan, ili se moe mjeriti pomou PIKNOMETRA (indirektna metoda).
ANOMALIJA vode - voda je kod +4C najgua, druge tekuine imaju najveu gustou pri TEMPERATURI TALJENJA. Anomalija vode je posljedica vodikove veze.

Pripreme za razredbene ispite

VISKOZNOST - mjera za unutarnje trenje izmeu estica. Izraava se KOEFICIJENTOM VISKOZNOSTI (eta). [Pa s jedinica je (Paskal)(sekunda)]. VISKOZNOST ovisi o: t obrnuto proporcionalno i o grai molekule. Ravne molekule lake teku, dok se razgranate mogu zamrsiti. Viskoznost se mjeri OSTWALDOVIM VISKOZIMETROM. TEKUINE KOJE LAKO TEKU SU FLUIDNE (npr. voda). FLUIDNOST I VISKOZNOST SU U OBRNUTOM OMJERU. 1 FLUIDNOST =

Viskozna tvar je npr. med ili razliite smole. Viskoznost se smanjuje s poveanjem temperature. NAPETOST POVRINE sila koja djeluje na jedininu duinu u povrinskom sloju tekuine. F Oznaava se sa [sigma] = . Zbog povrinske napetosti kukac hoda po povrini vode ili L 3 elina igla iji je = 7.8 g cm pliva na vodi iji je = 1 g cm 3 . MJERI SE STALAGMOMETROM. Na povrinsku napetost moe se utjecati (smanjiti) pomou POVRINSKI AKTIVNIH TVARI, a to su deterdenti (tensidi), alkohol. Djelovanje je posljedica grae deterdenata (tvari) i masne kiseline.
SO3

ili

COO

hidrofilna glava = - COO karboksilna skupina okrenuta prema vodi hidrofoban rep = - SO3 sullfonska skupina ugljikovodini lanac okrenut prema zraku ili neistoi pri pranju rublja Osim s povrinski aktivnim tvarima napetost povrine moe se smanjiti poveanjem temperature. Povrinska napetost H 2 O je visoka zbog vodikovih veza, i uvijek je vea od povrinske napetosti organskih tvari (aceton, benzon). Napetost ovisi i o KONCENTRACIJI tvari poveava se s porastom koliine tvari (morska voda). Z) Napetost povrine ovisi o: temperaturi, koncentraciji, prirodi tvari s kojom tekuina granii, a takoer ovisi o dodatku povrinski aktivne tvari. Tvari koje poveavaju napetost povrine zovu se POVRINSKI INAKTIVNE TVARI, a to su: otopine eera, soli, kiselina. VRELITE ILI TEMPERATURA vrenja (tv) je temperatura pri kojoj se tlak pare tekuine izjednai s atmosferskim tlakom (1 bar) odnosno s tlakom iznad tekuine. Ako je p = 1 bar vrelite se zove NORMALNIM VRELITEM. VRELITE ovisi o TLAKU p. to je tlak pare vei vrelite je nie. Tekue organske tvari uglavnom imaju VISOKI TLAK PARE, zbog ega imaju nisko vrelite, npr. ETERI, KETONI (ACETON). TLAK PARE ISTOG OTAPALA UVIJEK JE VEI NEGO TLAK PARE OTOPINE (OTAPALO + OTOPLJENA TVAR). Ekstenzivno svojstvo tvari ovisi o veliini uzorka (masa, volumen). Intezivno svojstvo tvari ne ovisi o veliini uzorka tvari (gustoa, boja, elektrina vodljivost, prozirnost, ...) FAZNI ILI RAVNOTENI DIJAGRAM VODE Fazni dijagram pokazuje promjenu agregatnog stanja vode u odnosu na p i t.

Pripreme za razredbene ispite

T = trajna toka sve tri FAZE U RAVNOTEI K kritina toka (iznad 100C) - toka iznad koje nema isparavanja, a voda i vodena para SE NE RAZLIKUJU. Voda ima: - 3 krivulje faze u ravnotei - 3 faze (s, l, g) homogene - 1 TROJNA temperatura sve tri faze u ravnotei - 1 KOMPONENTA tj. isti kemijski sastav u sve tri faze - 1 KRITINU TOKU

p[Pa ]

krivulja taljenja E A voda D C led B F G F

krivulja isparavanja K

vodena para H

610.6

krivulja Krivulja taljenja nagnunta je u lijevo, to sublimacije znai da poveanjem tlaka talite se smanjuje zbog pucanja vodikovih veza. 273.16 Ostale tvari krivulje taljenja imaju t = 0.01C nagnute u desno, a kod vode je to posljedica ANOMALIJE VODE (vodikove veze). SUMPOR IMA TRI TROJNE TOKE . OSTALE FAZE: - staklo amorfna tvar pothlaena tekuina - plazma jezgre atoma, oduzeti e na visokoj temperaturi - tekui kristali djelomino vrsto, a djelomino tekuina

T[K]

P) Postoji li sustav koji ima jednu fazu, a dvije komponente. Odgovor: Da. Primjeri su: a) voda + etanol b) actena kiselina + voda (ocat) c) legura cinka i bakra MJED Zn/Cu vrsta otopina CINKA U BAKRU. P) Izmjereno je vrelite vode tv = 80C. Gdje je moglo biti izvreno to mjerenje: a) Zagreb b) Split c) Ciudad Mexico d) depresija Qatara e Mount Everest jer je najnii p [Pa] Talite, tt - temperatura pri kojoj vrsta tvar prelazi u tekue stanje pri tlaku 101,3 kPa Normalno vrelite, tv - temperatura pri kojoj tvar prelazi u plinovito stanje pri tlaku 101,3 kPa. Vrelite je temperatura kod koje je tlak para tekuine jednak tlaku iznad tekuine. P) Kakav mora biti vanjski tlak da bi ledite vode bilo manje od 0C ? a) p = 101 kPa b) p < 101 kPa b p > 101 kPa ISKAZIVANJE SASTAVA OTOPINA Formule su u skripti za prvi razred na 34. srtanici! KOLIGATIVNA SVOJSTVA OTOPINA Koligativna svojstva su svojstva razrjeenih otopina koje ovise o broju estica otopljene tvari, a ne ovise o vrsti tvari. Koligativna svojstva su: - povienje vrelita - snienje ledita - osmotski tlak

Pripreme za razredbene ispite

Z) Osmotski tlak vodene otopine koja sadri 1 mol dm 3 NaCl u odnosu na osmotski tlak vodene otopine saharoze jednake koncentracije je: a) dvostruko vei b) dvostruko manji c) jednak d) deset puta vei Z) Kolika je masa eera ( M r = 342 ) koju treba dodati u 4 kg vode da bi se otopina smrznula na t = -3.72 C , K K = 1.86 K mol 1 kg t = -3.72 C M r = 342 t = 0 (3.72)C = 3.72C m ( H 2 O ) = 4 kg T = t = 3.72 K
K K = 1.86 K mol 1 kg

T = f K K b
m(eer) 3.72 K = 1 1.86 K mol 1 kg
m(eer) =

342 g mol 1 4 kg

3.72 342 g 4 = 2736 g = 2.736 kg 1.86

Z) Talite istog Ag je 961 C, K K = 34.5 K kg mol 1 .Odredi talite legure bakra i srebra ako je maseni udio bakra u leguri 0,2. (Cu) = 0,2 (u 100 g) m(Cu) = 20 g m(Ag) = 80 g = 0.08 kg 1 K K = 34.5 K kg mol tt ( Ag ) = 961C ili Tt ( Ag ) = (961 + 273.15) K = 1234.15 K

T = f K K b
20 g T = 1 34.5K kg mol 1 T = 135.72 K Tt (Cu / Ag ) = 1098.43K 63.55 g mol 1 0.08 kg ili tt (Cu / Ag ) = 825.28C

ili m(otapalo) t K m(ot.tvar) M (otopljena tvar) = b m(otapalo) t Vrijednosti za Kb i K f oitamo iz tablice!

M (otopljena tvar) =

K f m(ot.tvar)

Pripreme za razredbene ispite

Molalne konstante snienja ledita, K f , i povienja vrelita, K b za neka otapala

Otapalo voda benzen aceton kamfor

Ledite, t/C 0 5,5 -94 178,4

K f / K mol 1 kg
1,86 5,12 8 40

Vrelite, t/C 100 80,15 56 -

Kb / K mol 1 kg
0,512 2,53 1,71 -

OSMOTSKI TLAK Osmoza je prolazak molekula otapala kroz polupropusnu membranu iz prostora manje koncentracije otopine prema prostoru vee koncentracije do njihova izjednaenja. Pri tome se estice otopljene tvari sudaraju s membranom i uzrokuju nastajanju tlaka. To je osmotski tlak, koji ovisi o koncentraciji otopljene tvari u otopini.

otopina ecera

vrijeme Semipermeabilna (polupropusna) membrana

razrijedena otopina ecera

Osmotski tlak

H 2O
cista voda NAKON OSMOZE

cista voda PRIJE OSMOZE

Zadaci za vjebu

Z-9.1. Topljivost kalijeva nitrata u vodi pri razliitim temperaturama je : a) 31,6 g pri t = 20C b) 85,5 g pri t = 50C c) 202 g pri t = 90C Je li prema navedenim podatcima, energija kristalne reetke vea ili manja od energije hidratacije? Objasni odgovor! Z-9.2. Iz dijagrama topljivosti nekih soli u vodi oitaj: a) topljivost amonijeva klorida pri temperaturama 0C i 40C, b) prema oitanim vrijednostima zakljui je li proces otapanja amonijeva klorida egzoterman ili endoterman, c) kako se mijenja topljivost natrijeva klorida s povienjem temperature, d) kakav je proces otapanja natrijeva nitrata s obzirom na poveanje temperature? Je li entalpija pozitivna ili negativna? Obrazloi odgovor! Z-9.3. Neka otopina ima 50 ppm iona ive Hg 2+ u 50 kg vodene otopine. Izraunaj masu iona Hg 2 + u toj otopini! Dobivenu vrijednost izrazi u mikrogramima (g) po kilogramu otopine Z-9.4. U litri vode ima 3, 6 1016 iona Ag + . Izraunaj maseni udio srebrovih iona u toj vodi (pretpostavimo da je gustoa vode 1g / cm3 ) Z-9.5. 6,0 g kuhinjske soli otopljeno je u 250 mL vode. Izraunaj maseni udio kuhinjske soli u toj

10

Pripreme za razredbene ispite

otopini ( (H 2 O) = 1g / cm3 ) . Z-9.6. Gustoa natrijeve luine je 1,2192 g / cm3 . Maseni udio natrijeva hidroksida je 0,20. Izraunaj: a) masenu koncentraciju b) mnoinsku koncentraciju! Z-9.7. Otopina kalijeva permanganata dobivena je otapanjem 12g ove soli u vodi i razrijeena do 500 cm3 otopine. Kolika je mnoinska koncentracija kalijeva permanganata? Z-9.8. Za neku reakciju utroeno je 15mL otopine duine kiseline mnoinske koncentracije 0, 2mol / dm3 . Za istu reakciju utroi se 37,5 mL duine kiseline nepoznate koncentracije. Kolika je nepoznata koncentracija?
Z-9.9. Koliki su volumeni koncentrirane sumporne kiseline, gustoe 1,84 g/cm i masenog udjela 0,96, potrebni za pripravu: a) 1, 5 dm3 razrijeene kiseline, c(H 2 SO 4 ) = 3, 0 mol / dm3 Z-9.27. Tlak pare istog otapala A jest 1,6 bara. Dodatkom tvari B tlak pare snizi se na 1,0 bar. Izraunaj mnoinski udio komponente B u otopini! Z-9.28. Tlak pare iste vode pri t = 25C jest 0,0313 bar. Tlak pare otopine koja se dobije mijeanjem 5,4 g neke tvari s 90,0 g vode jest 0,0307 bar. Kolika je molarna masa otopljene tvari? Z-9.29. Na temperaturi t = 60C tlak pare vode je 0,1966 bar. Koliki je tlak pare otopine koja sadri 102,6 g saharoze na 1080 g vode? Z-9.30. Neka otopina sadri 9,0 g nekog neelektrolita u 125 g vode. Ledite otopine je 0,744C. Izraunaj molarnu masu neelektrolita! Z-9.31. Otopina koja sadri 1,54 g neke tvari otopljene u 100 g benzena ima vrelite 80,353C. Kolika je molarna masa otopljene tvari? Z-9.32. Izraunaj molarnu masu nekog ugljikovodika, ako je 3,75 g tog ugljikovodika otopljeno u 95,0 g acetona! Otopina ima vrelite 56,50C. Z-9.33. Koliki je osmotski tlak vodene otopine u kojoj je otopljeno 4,0 g saharoze ( C12 H 22 O11 ) u 230 mL otopine? Temperatura otopine je 10C. Z-9.34. Koliki je osmotski tlak vodene otopine mnoinske koncentracije 0,5 mol/L pri temperaturi 17C? Z-9.35. Izraunaj osmotski tlak otopine koja ima 18 g karbamida (CO(NH 2 )2 ) u 250 mL otopine pri temperaturi 24C! Z-9.36. Osmotski tlak krvi jest 7,65 105 Pa pri t = 37C.Izraunaj masu glukoze u 1 litri otopine koja e imati isti osmotski tlak kao krv, pri istoj temperaturi! Z-9.37. 3,0 g nekog neelektrolita otopi se u 500 mL otopine. Izmjeren je osmotski tlak ija je vrijednost 226,97 kPa pri t = 0C. Kolika je molarna masa neelektrolita? Z-9.38. Vodena otopina sadri 6, 75 g / dm3 neke nepoznate tvari. Izmjeren je osmotski tlak otopine pri t = 0C. On iznosi 6 104 Pa . Izraunaj molarnu masu nepoznate tvari!

11

Pripreme za razredbene ispite

Rjeenja zadataka: 9.1. Energija kristalne reetke vea je od energije hidratacije, proces otapanja je endoterman, topljivost se poveava s povienjem temperature. 9.2. a) 29 g/100 g H 2 O pri t = 0C 47 g/100 g H 2 O pri t = 40C b) proces otapanja amonijeva klorida je endoterman c) vrlo malo ovisi o temperaturi, pa se povienjem temperature topljivost neznatno poveava d) topljivost natrijeva nitrata jako ovisi o temperaturi, r H > 0 jer sustav pri otapanju dobiva energiju iz okolice tj. obogauje se energijom. 9.3. m(Hg 2+ ) = 5 104 g 9.4. w(Ag + ) = 6, 45 109 9.5. w(NaCl) = 2% 9.6. a) (NaOH) = 0, 244 g / cm3 b) c(NaOH) = 6,1 mol / dm3 9.7. c(KMnO 4 ) = 0,15 mol / dm3 9.8. c(HNO3 ) = 0, 08 mol / dm3 9.9. a) V = 249, 7 cm3 9.27. x(B) = 0,375 9.28. M = 55,78 g/mol 9.29. (otopina) = 0,1956 bar 9.30. M = 180 g/mol 9.31. M = 191,9 g/mol 9.32. M = 134,9 g/mol 9.33. = 122,76 kPa 9.34. = 12,1 kPa 9.35. = 2,96 103 kPa 9.36. m(C6 H12 O6 ) = 534, 27 g 9.37. M = 60 g/mol 9.38. M = 255,79 g/mol

12

Pripreme za razredbene ispite

KEMIJSKA KINETIKA Kemijska kinetika je dio fizikalne kemije koja prouava brzinu i mehanizam kemijske reakcije i ovisnost brzine o raznim faktorima (imbenici). Brzina kemijske reakcije je promjena koncentracije u jedinici vremena, podjeljenog sa stehiometrijskim koeficjentom [ni], koji je NEGATIVAN za reaktante (smanjuje se koncentracija), a POZITIVAN za produkte (poveava se koncentracija). Npr. raspad jodovodika: 2HI(g) H 2 (g) + I 2 (g) 1 c(HI) c(H 2 ) c(I 2 ) r= = = 2 t t t

FAKTORI KOJI UTJEU NA BRZINU KEMIJSKE REAKCIJE - temperatura estice dobivaju veu Ek , vie sudara, odnosno vie uspjenih sudara zbog vee energije Ea estica - koncentracija vea koncentracija vie uspjenih sudara, vea brzina - tlak za plinove vei broj uspjenih sudara, vea brzina - agregatno stanje tvari i ukupna povrina najbra je reakcija u plinovima, najsporija u vrstom agregatnom stanju. - graa molekula najpogodniji su (najbre reagiraju) mali kuglini ioni zbog jakog elektrostatskog privlaenja. a) Na + + Cl NaCl ion-ion najbra reakcija b) H 2 O + SO 2 H 2SO3 dipol-dipol c) H 2 O + CO 2 H 2 CO3 dipol-inducirani dipol najsporija reakcija - katalizator ubrzava kemijsku reakciju, smanjuje Ea Ea - energija koja dovodi do produkta, a neto je vea od energetske barijere INHIBITORI ILI NEGATIVNI KATALIZATORI poveavaju Ea , usporavaju reakciju Ea - bez katalizatora E ' Ea - sa katalizatorom E
a

BRZINA KEMIJSKE REAKCIJE NAJVEA JE NA POETKU, A ODREENA JE NAJSPORIJIM KORAKOM U REAKCIJI. Brzina kemijske reakcije odreuje se samo eksperimentalno.

Ea' A+B

AB

Katalizatori podjednako ubrzavaju reakciju u oba smjera. Sadraj energije reaktanata i produkata je isti, samo se katalizatorom smanjuje aktivacijska energija reakcije Ea. Heterogena kataliza katalizator i reaktanti nisu u istoj fazi. Homogena kataliza katalizator i reaktanti su u istoj fazi. Mala koliina katalizatora moe sudjelovati u reakciji s velikom koliinom reaktanata. Katalizatori sudjeluju u kemijskoj reakciji, ali iz nje izlaza nepromjenjeni. RAVNOTEA U KEMIJSKIM REAKCIJAMA A+ B RC + D r1 = k1C A CB - poetna reakcija, brzina na poetku najvea r2 = k2CC CD - povratna reakcija k konstanta brzine reakcije, OVISI o temperaturi, a ne ovisi o koncentraciji tvari koje reagiraju. U poetku je najvea brzina i koncentracija polaznih tvari. U tijeku reakcije brzina se smanjuje i poveava se koncentracija produkata, znai r1 se smanjuje, a r2 se poveava. U jednom trenutku brzine se izjednae tj. r1 = r2 , tada je sustav u stanju DINAMIKE RAVNOTEE, a koliine reaktanata i produkata se NE MIJENJAJU. Slijedi: r1 = r2

13

Pripreme za razredbene ispite

k1C A CB = k2CC CD : k2 C A CB k1 CC CD = = Kc k2 C A CB K c - koncentracijska konstanta ili konstanta ravnotee koja ovisi o koncentraciji Za jednadbu: aA + bB R cC + dD

[C ] [ D ] cC c cD d ili K C = KC = a b cA cB [ A]a [ B ]b
c

ili K p za plinove Uglata zagrada znai ravnoteu mnoinske koncentracije c. Ako je K C > 1 reakcija tee u smjeru produkta. Ako je KC < 1 reakcija tee u smjeru reaktanta. ZAKON O DJELOVANJU MASE ili Guldberg-Waageov zakon: Omjer umnoaka mnoinske koncentracije produkata i reaktanata je konstantan uz stalnu temperaturu. Faktori koji utjeu na ravnoteu: - tlak, p (ako je Vprodukti Vreaktanti) - temperatura, t - koncentracija, c Sinteza NH3 po Haber - Boschu: 3H 2 (g) + N 2 (g) R 2NH3 (g) , H < 0
2 NH 3 ] [ Kc = [ H 2 ]3 [ N 2 ]

4Vm

2Vm

3 1 Vm molarni volumen dm mol

ili K p

Za sintezu NH3 pogoduje: p vii jer 4Vm daje 2Vm (smanjuje se Vm ), t nia jer je egzoterman proces. Z) Ako se za jednadbu: 3H 2 (g) + N 2 (g) R 2NH3 (g) , H < 0 a) snizi tlak ravnotea ide u lijevo b) povea temperatura ravnotea ide u lijevo (raspada se NH3 ) c) povea koncentracija H 2 - ravnotea ide u desno d) doda sumpor sumpor ne utjee na ravnoteu (ne sudjeluje u reakciji) e) doda plemeniti plin He He ne utjee na ravnoteu f) doda katalizator katalizator ne utjee na ravnoteu, samo moe ubrzati reakciju. Z) Utjee li tlak (poveanje ili smanjenje) na poloaj kemijske ravnotee: H 2 (g) + Cl2 (g) R 2HCl(g) , H < 0 Promjena tlaka ne utjee na poloaj ravnotee jer je volumen reaktanata i produkata isti (V1 = V2). Le Chatelier [Le atelje] prouavao faktore koji utjeu na poloaj ravnotee i definirao je zakon poznat pod imenom PRINCIP NAJMANJEG NASILJA koji glasi: Ako na sustav u ravnotei djeluje vanjski utjecaj (p, t, c) ravnotea e se pomicati tako da se taj vanjski utjecaj smanji. Z) Koliko puta e se poveati brzina kemijske reakcije 2A + B R A 2 B , ako se koncentracija tvari A povea 3 puta? r = k [ A] [ B ]
2

r = k [3 A] [ B ]
2

Brzina e se poveati 9 puta.

14

Pripreme za razredbene ispite

Z) Koliko puta e se poveati brzina kemijske reakcije 3H 2 ( g ) + N 2 ( g ) R 2 NH 3 ( g ) ako se tlak vodika povea 3 puta? r = k [ H 2 ] [ N2 ]
3

r = k [3H 2 ] [ N 2 ]
3

r = 27 k [ H 2 ] [ N 2 ]
3

Kod plinova: poveanje tlaka proizvodi isti efekt kao i poveanje koncentracije reaktanata u otopini.

Brzina e se poveati 27 puta. Z) Brzina kemijske reakcije najvea je: a) na poetku b) poto je postignuta ravnotea c) negdje izmeu Z) Ravnotea se moe uspostaviti u: a) otvorenom sustavu b) zatvorenom sustavu c) i otvorenom i zatvorenom sustavu KISELINE I BAZE Tri teorije kiselina i baza (oksidi metala i hidroksidi) I) ARRHENIUS: kiseline su sve tvari koje u vodenoj otopini poveavaju koncentraciju H 3O + (oksonijev ili hidronijev) ion ili H + (vodikov ion ili proton) Baze su sve tvari koje u vodenoj otopini poveavaju koncentraciju OH (hidroksidni ion) protonira vodu - elektrolitika disocijacija kiseline H+ + HCl(aq) + H 2 O(l) H 3O + Cl (aq) Kod disocijacije kiseline uvijek dolazi do protolize. PROTOLIZA prijelaz protona H + sa jedne molekule na drugu. NaOH(s) + H 2 O(l) Na + (aq) + OH (aq) II) BRNSTED kiseline su sve tvari koje mogu dati proton H + [proton-donori], a baze su sve tvari koje mogu primiti proton [proton-akceptori]

H2 O(l) + H2 O(l)

H3O+ (aq) + OH (aq)

II konj. par konjugirana I konjugirani par kiselina baza (proton-donor) baza (proton-akceptor) konjugirana kis.
OH - najaa Brnstedova baza H 2 O - moe biti proton-donor i proton-akceptor, znai da je to AMFOTERAN ILI AMFIPROTONSKI OKSID. konj. par II Openito: K1 + B1 K 2 + B2

konj. par I
+ (aq) + OH (aq) oznai konjugirane parove. Z) U jednadbi: NH 3 (g) + H 2 O(g) R NH 4

15

Pripreme za razredbene ispite

Z) Prikai strukturu a) H 3O + a) + O HHH

b) NH + 4 b)

H N HH H

trostrana piramida (oblik) kut 110 sve tri veze jednake duljine-106 pm. III)

tetraedar (oblik)

LEWIS kiseline su sve tvari koje mogu primiti elektronski par [elektron-akceptori]. Baze su sve tvari koje mogu dati elektronski par [elektron-donori]

H H

F F B F sol

H N H donorska veza (koordinativno kovalentna veza) H

F B + N F kiselina

H baza

Znai nisu potrebni ni vodikovi ioni ( H + ), ni hidroksidni ioni ( OH ) da bi neka tvar bila kiselina ili baza. NAJVANIJE ANORGANSKE (MINERALNE) KISELINE
MONOPROTONSKE O K S O K I S E L I N E K L O R A HF HCl HBr Hl HNO3 HNO2 HCN HCNS HCIO HCIO2 HCIO3 HCIO4 H 2SO4 H 2SO3 H 2S H 2S2O3 H 2S2O7 H 2CO3 H3PO4 H3PO3 FLUOROVODICNA KLOROVODICNA BROMOVODICNA JODOVODICNA DUICNA DUIKASTA CIJANOVODICNA TIOCIJANOVODICNA HIPOKLORASTA KLORASTA KLORNA PERKLORNA SUMPORNA SUMPORASTA SUMPOROVODICNA TIOSUMPORNA PIROSUMPORNA (OLEUM) UGLJICNA FOSFORNA FOSFORASTA FLUORIDI KLORIDI BROMIDI JODIDI NITRATI NITRITI CIJANIDI TIOCIJANIDI HIPOKLORITI KLORITI KLORATI PERKLORATI SULFATI I HIDROGEN SULFATI SULFITI I HIDROGEN SULFITI SULFIDI I HIDROGEN SULFIDI TIOSULFATI KARBONATI I HIDROGEN KARBONATI FOSFATI, DIHIDROGENFOSFATI i HIDROGENFOSFATI

DIPROTONSKE TRIPROTONSKE DIPROTONSKA KISELINA - SOLI: HIDROGENFOSFITI FOSFITI

PODJELA KISELINA PREMA JAKOSTI Mjera za jakost kiseline je stupanj disocijacije .. Vrijednost 0 do 1ili 0 do 100%. broj ioniziranih molekula c H+ = = ukupan broj molekula c HA c + = H , HA - openito kiselina c HA Jake kiseline = 1

16

Pripreme za razredbene ispite

P O R A S T J A K O S T I K I S E L I N E

JAKE KISELINE HClO4 najjaca kiselina HI HBr H 2SO 4 HCl HNO 3 SREDNJE JAKE KISELINE
H 2SO3 H 3PO 4

HF

(COOH)2

SLABE KISELINE
CH 3COOH

H 2 CO 3 H 2S HCN HNO 2

IONIZACIJA (DISOCIJACIJA) KISELINA HNO 2 (aq) + H 2 O(l) H 3O + (aq) + + NO 2 (aq) Kiselina uvijek disocira na H 3O + + kiselinski ostatak. H 3O + NO 2 - Ka = [ HNO2 ] Broj atoma vodika odreuje u koliko stupnjeva disocira kiselina. I H 2SO 4 (aq) + H 2 O(l) R H3O + (aq) + HSO 4 (aq) - hidrogen sulfatni ion
II HSO 4 (aq) + H 2 O(l) R H 3O + (aq) + + SO 2 4 (aq) - sulfatni ion 2 H 2SO 4 (aq) + 2H 2 O(l) R 2H3O + (aq) + + SO 4 (aq) - sumarna jednadba

HSO 4 - je amfoteran ion jer moe dati proton, a moe i primiti proton.
+ HSO 4 + H H 2 SO 4 (konjugirana kiselina)

H+
SO 2 (konjugirana baza) 4 Svi anioni koji imaju proton mogu biti proton donori (kiseline) i proton akceptori. Svaki negativni ion moe biti baza. Kiseline su elektroliti zbog slobodnih hidratiziranih iona.

DOBIVANJE KISELINA 1. Otapanje halogenovodika u vodi HX(g) + H 2 O(l) HX(aq) - openito, x = F, Cl, Br, I HF(g) + H 2 O(l) HF(aq) HCl(g) + H 2 O(l) HCl(aq) 2. Otapanje oksida nemetala u vodi tj. anhidrida kiselina SO 2 (g) + H 2 O(l) H 2 SO3

17

Pripreme za razredbene ispite

P4 O10 (s) + 6H 2 O(l) 4H 3 PO 4 (aq) SO3 (g) + H 2 O(l) H 2 SO 2 (aq)

N 2 O5 (g) + H 2 O 2 HNO3 Cl2 O 7 + H 2 O 2 HClO 4

ANHIDRIDI tvari koje u reakciji s vodom daju KISELINE ili LUINE

3. Otapanje H 2S(g) u vodi: H 2S(g) + H 2 O(l) H 2S(l)(aq) LUINE Luine su vodene otopine hidroksida. NaOH(s) + H 2 O(l) Na + (aq) + OH (aq) [ NaOH(aq)] hidroksid luina Topljivi hidroksidi: KOH, NaOH, RbOH,CsOH,Ca(OH) 2 , NH 4 OH OH daje lunati karakter, masan opip, nagriza kou i sluzokou.

PODJELA LUINA PREMA JAKOSTI C Mjera za lunatost: = OH , BOH luina (openito) C BOH
JAKE LUINE CsOH RbOH KOH NaOH LiOH Ba(OH) Sr(OH)2 Ca(OH)
porast jakosti luine

SLABE LUINE NH3(aq) ili NH4OH Mg(OH)2 Al(OH)3 , Fe(OH)2 , Cu(OH)2

U vodenoj otopini, kod slabih luina, koncentracija hidroksidnih iona je od 0. 000 001 do 0.0001 mol/l. Kod jakih luina koncentracija hidroksi dnih iona je izmeu 0.001 i 1 mol/l. Hidroksidi 1. skupine kristaliziraju, a njihovu kristalnu reetku ine ioni. Otapanjem u vodi kristalna reetka se rui odnosno disocira. Hidroksidi 2. skupine (kalcijev i barijev hidroksid) su vrlo slabo topljivi obzirom da je sva otopljena koliina potpuno disocirana (jake su luine).

DISOCIJACIJA (IONIZACIJA) LUINA + NaOH(s) + H 2 O(l) NaOH(aq) Na (aq) + OH (aq) Luine su elektroliti zbog slobodnih hidratiziranih iona = vodii drugog reda Openito: BOH(s) + H 2 O(l) B+ (aq) + OH (aq) DOBIVANJE HIDROKSIDA 1. Metal (I i II PSE) + H 2 O(l) hidroksid + H 2 (g) 2Na(s) + H 2 O(l) 2NaOH(aq) + H 2 (g) 2. Metalni hidrid + H 2 O(l) hidroksid + H 2 (g) burna reakcija CaH 2 (s) + H 2 O(l) Ca(OH) 2 (aq) + H 2 (g) 3. Oksid metala + H 2 O(l) hidroksid CaO(s) + H 2 O(l) Ca(OH) 2 (aq) 4. Peroksid + H 2 O(l) hidroksid + O 2 (g) NaH(s) + H 2 O(l) NaOH(aq) + H 2 (g)

18

Pripreme za razredbene ispite

2Na 2 O 2 (s) + 2H 2 O(l) 4NaOH(aq) + O 2 (g)

5. Superoksid + H 2 O(l) hidroksid + O 2 (g) 4KO 2 (s) + 2H 2 O(l) 4KOH(aq) + 3O 2 (g) 6. Elektroliza vodene otopine soli I, II skupine PSE, kao i Al soli.
Ne reagira, umjesto Na + na katodi se reduciraju molekule vode. NaCl(s) + H 2O(l) Na + (aq) + Cl (aq) K(-) A(+)

K( ) 2H 2 O(l) + 2e H 2 + 2OH + A( + ) 2Cl 2e Cl2 2H 2 O(l) + 2Cl H 2 + 2OH + Cl2 Produkti elektrolize NaCl(aq) su: H 2 ,Cl2 , NaOH 7. Amonijak + H 2 O(l) amonijeva luina NH3 (g) + H 2 O(l) NH 4 OH(aq) INDAKATORI tvari koje mijenjaju boju ovisno o pH otopine. INDIKATOR KISELINA LUINA plav ut (naranast, ionizirana sol) ljubiast ljubiast(plav)

lakmus crven metiloran(kiselina) crven(neionizirani oblik) fenolftalein bezbojan univerzalni indikator crven pH vrijednost moe se tono odrediti pH-metrom pH vrijednost mjera za kiselost i lunatost pH = log cH+ mol dm
3 3

cH + = 10 pH cOH-

pOH = log cOH- mol dm

ANTILOGARITAM od pH i pOH pOH = 10

pH + pOH = 14 Grafiki odnos pH i cH + pH-skala prikazan je na crteu:

0 100 H+ max 1 10
-1

2 10-2

10

11

12

13 14 pH

10-3 10-4 10-5 10-6 10-7 10-8

10-9 10-10 10-11 10-12 10-13 10-14 cH +,mol dm-3

rast e bazi nost

raste ki se lost

OHmax

cH + >10-7

10-7

cH+ < 10-7

Ako je: cH + = cOH pH = 7 neutralno

cH + > cOH pH < 7 kiselo cH + < cOH- pH > 7 lunato

IONSKI PRODUKT VODE H 2 O(l) + H 2 O(l) R H 2 O + (g) + OH (aq)

cH O+ = cOH = 107 mol dm 3

3

19

Pripreme za razredbene ispite

 H 3 O + OH Kc = 2 [ H2 O]
2 + K c [ H 2 O] = H 3O OH = K w - konstanta vode ili ionski produkt vode K w = 107 mol dm 3 107 mol dm 3 = 1 1014 mol 2 dm 6 kod t = 25C

temperatura C 0 15 25 37 40 60

K w mol 2 dm 6 1,14 10-15 4,50 10-14 1 10-14 2,39 10-14 2,92 10-14 9,61 10-14

Kw - odreuje se eksperimentalno

Z) Koliki je pH otopine u kojoj je koncentracija OH 0, 2 103 mol dm 3 ? pH = ? cOH = 0, 2 103 mol dm 3

pOH = log cOH mol dm 3 pOH = log 0, 2 103 mol dm 3 mol dm 3 pOH = (log 0, 2 + (3log10) pOH = (0, 69 3) pOH = 3 + 0, 69 = 3, 69 pH + pOH=14 pH=14 3,69=10,30 Z) Ako je koncentracija otopine natrijevog hidroksida 0,001mol dm 3 , pH te otopine je: a) 3 b 11 c) -3 d) 10 cNOOH = 0, 001mol dm 3 = 103 mol dm 3 pOH = log cOH mol dm 3 pOH = log103 mol dm 3 mol dm 3 pOH = log103 pOH = 3 pH + pOH=14 pH=14 3=11 Z) pH neke kiseline je 2,7. Koliki je cH + te otopine? pH=2,7 pH = log cH + mol dm 3

cH + = 10 pH - antilogaritam cH + = 102,7 cH + = 1,99 103 mol dm 3 Z) pH vodene otopine NaOH je: a) 3 b) 1 c) 6 d) 7 e 10

20

Pripreme za razredbene ispite

Z) Koliki je pH vodene otopine H 2SO 4 koncentracije 0,005 moldm 3 pH=? 2 H 2SO 4 2H + + SO 4 c = 0, 005 mol dm 3
H 2SO 4

pH = log cH + mol dm 3 pH = log102 mol dm 3 mol dm 3 pH = 2

cH +

cH 2SO4

2 pazi na odnos!!! 1

cH + = 2 cH 2SO4 = 2 0, 005 mol dm 3 = 0, 01 mol dm 3

Z) Koncentracija kalcijeve luine je 0,005 mol dm 3 . Izraunaj pH. pOH = log cOH mol dm 3 pOH = log10 mol dm pOH = 2 pH+pOH == 14 pH=14 2=12
2 3

mol dm

2 Ca(OH) 2 (s) Ca 2+ (aq) + 2OH

H O

c(OH ) cCa(OH)2

2 pazi na odnos!!! 1

cOH = 2 cCa(OH)2 = 2 0,005mol dm 3 = 0,01mol dm 3

Z) Koliki je pH otopine H 2SO 4 ija je koncentracija 0,001 mol dm 3 Z) Koncentracija H + iona je 1,66 mol dm 3 . Koliki je pH te otopine? Z) Ako je stupanj dispcijacije karbonatne kiseline 17% za prvi stupanj disocijacije kiseline ija je mnoinska koncentracija 0,1 mol dm 3 . Izraunaj kolika je koncentracijska konstanta.
H 2 CO3 R H + + HCO3 - I stupanj - 17% = 0,17 cH 2CO3 = 0,1mol dm 3

cH + cH 2CO3 cH + 0,1mol dm 3

H + HCO3 Kc = H 2 CO3

0,17 =

Kc =

0,017 mol dm 3 0,017 mol dm 3 0,1mol dm 3

cH + = 0, 017 mol dm 3 cH + = cHCO = 0, 017 mol dm 3

3

K c = 2,89 103 mol dm 3

Z) pH otopine NaOH koncentracije 0,0001 mol dm 3 je: a) 4 b) 10 c) 11 d) 3 pH = ? NaOH R H + + HCO3 Istupanj cNaOH = 0,0001mol dm 3 cOH = cNaOH = 104 mol dm 3 pOH = log cOH mol dm 3 pOH = log 104 mol dm 3 mol dm 3 pOH=4 pH+pOH=14 pH=14-4=10 pH=10

Z) pH otopine NaOH koncentracije 0,0001 mol dm 3 je: a) 4 b) 10 c) 11 d) 3 pH = ? NaOH R H + + HCO3 I stupanj cNaOH = 0, 0001 mol dm 3 cOH = cNaOH = 104 mol dm 3

21

Pripreme za razredbene ispite

pOH = log cOH mol dm 3 pOH = log 104 mol dm 3 mol dm 3 pOH=4 pH+pOH=14 pH=14-4=10 pH=10

ODREIVANJE KONCENTRACIJA OTOPINA KISELINA I BAZA Da bi se odredila koncentracija otopine neke baze, obino se postupa tako da se pripremi otopina kiseline tono poznate koncentracije. Otopina kiseline ulije se u biretu, usku graduiranu cijev s pipcem. Tono poznati volumen, npr. 20 mL otopine baze nepoznate koncentracije ulije se u Erlenmeyerovu tikvicu. U otopinu baze doda se nekoliko kapi otopine indikatora. Kiselina iz birete dodaje se kap po kap u otopinu baze. Kad se pokae promjena boje indikatora, odita se volumen utroene kiseline. Na osnovi takvog mjerenja izrauna se koncentracija otopine baze. Postupak se zove titracija (franc. titrer) Titracija jake baze jakom kiselinom Tijekom titracije mijenja se pH otopine. Krivulja koja pokazuje promjenu pH otopine tijekom titracije 25 mL otopine natrijhidroksda, c(NaOH) = 0,1 mol/L, s otopinom kloridne kiseline c(HCl)= 0,1 mol/L

bireta otopina jake kiseline

pH 14 podrucije pH u kojem fenolftalein mijenja boju tocka ekvivalencije podrucije pH u kojem metiloranz mijenja boju

otopina jake baze i indikatora Pribor za titraciju

20 30 40 V(otop. HCl)/mL 10 Krivulja pokazuje kako se mijenja pH otopine tijekom titracije jake kiseline bazom. Pri neutralizaciji jakih kiselina jakom luinom moe se koristiti bilo koji indikator.
Titracije slabe kiseline jakom bazom Slika prikazuje krivulju titranja slabe kiseline, kao to je octena kiselina, jakom bazom. U poetku se pH otopine mijenja polagano i otopina je kisela. U blizini toke ekvivalencije pH otopine se naglo mijenja u podruiju od oko pH 7 do 10. Toka ekvivalencije ne nalazi se pri pH = 7, ve pri pH od oko 8,5. To znai da valja odabrati takav indikator koji prikazuje promjenu boje u tom podruiju pH, a to je fenolftalein. Hidroliza: CH 3 COO (aq) + H 2 O(l) CH 3 COOH(aq) + OH (aq)

22

Pripreme za razredbene ispite

pH 14 podrucije pH u kojem fenolftalein mijenja boju tocka ekvivalencije pufer 20 30 40 V(otop. HCl)/mL 10 Krivulja titracije otopine slabe kiseline jakom bazom.
Titracija slabe baze jakom kiselinom Slika prikazuje krivulju titracije slabe baze, kao to je amonijak, jakom kiselinom. Zbog reakcije hidrolize toka ekvivalencije se ne nalazi pri pH 7, ve pri pH oko 5. Zato pri titraciji slabe baze jakom kiselinom valja odabrati takav indikator koji pokazuje prijelaz boje u kiselom. Takav je indikator metiloran. Hidroliza: + NH + 4 (aq) + H 2 O(l) NH 3 + H 3 O (aq)

pH 14 podrucije pH u kojem metiloranz mijenja boju tocka ekvivalencije pufer 20 30 40 V(otop. HCl)/mL 10 Krivulja titracije otopine slabe baze jakom kiselinom
SOLI Soli su spojevi metala ili amonijevog iona NH + 4 i kiselinskog ostatka. Sve soli su IONSKI SPOJEVI. METODE DOBIVANJA SOLI 1) NEUTRALIZACIJA: KISELINA + LUINA SOL + VODA H 2SO 4 (aq) + 2NaOH Na 2SO 4 + 2H 2 O 2) IZRAVNA SINTEZA: METAL + NEMETAL SOL Zn(s) + Cl2 (g) ZnCl2 (s) 3) METAL + KISELINA SOL + H 2 (g) Zn(s) + 2HCl(aq) ZnCl2 (aq) + H 2 (g) - jednostruka izmjena iona 4) METALNI OKSID + KISELINA SOL + H 2 O(l) - NEUTRALIZACIJA!!! CaO(s) + H 2SO 4 (aq) CaSO 4 (s) + H 2 O(l) (jer nastaje sol + H 2 O ) 5) OKSID NEMETALA + LUINA SOL + H 2 O(l) - NEUTRALIZACIJA! CO 2 + 2NaOH(aq) Na 2 CO3 (aq) + H 2 O(l) 6) SOL1 + SOL 2 SOL3 + SOL 4
Cjeline Hidroliza soli i Puferske otopine nalaze se na 35. stranici!

se

isprava zbog ove iznimke.

23

Pripreme za razredbene ispite

AgNO3 (aq) + NaCl(aq) AgCl(s) + NaNO3 (aq) - dvostruka izmjena iona AgNO3 je reagens za dokazivanje klora (halogenida), nastaje bijeli sirasti talog ili koloid AgCl , netopljiv u vodi, hidrofoban. Na 2SO 4 (aq) + BaCl2 (aq) BaSO 4 (s) + 2NaCl(aq)
reagens za bijeli teko topljivi talog dokazivanje sulfata, nastaje bijeli teko topljivi talog FeCl3 (aq) + 3NH 4SCN(aq) R Fe(SCN)3 (aq) + 3NH 4 Cl(aq) Amonijev tiocijanat (rodanid) je reagens za dokazivanje Fe3+. Nastaje crvena otopina Fe(SCN)3
+ Disocijacija soli za dokazivanje Fe3 , nastaje Fe(SCN)3 - crven Soli disociraju na ION METALA ili NH + 4 i KISELINSKI OSTATAK. Soli topljive u vodi su elektroliti. 2 Na 2SO 4 + H 2 O(l) 2Na + (aq) + SO 4 (aq) + NH 4 Cl(s) + H 2 O(l) NH 4 (aq) + Cl (aq) AgNO3 (s) + + H 2 O(l) Ag + (aq) + NO3 (aq)

REDOKS JEDNADBE U metalanim hidridima (spojevima metala s vodikom) oksidacijski broj vodika je I. Primjerice: Na H,Ca H 2 , AI H 3 . Oksidacijski broj kisika u spojevima je II. Primjerice: H 2 O, H 2SO 4 HN O 3 ,SO3 . U peroksisima kisik je oksidacijskog broja I.Primjerice: Na 2 O 2 . U superoksidima je
K O 2 , Rb O 2 , O F2 - kisik moe imati oksidacijski broj +2 jer je F jako elektronegativan.
+I I II II II II I I I

I : II

I II

+I

I I II II I

Oksidacijski broj jednostavnog iona jednak je nabojnom broju iona, pa emo ih dalje pisati samo s nabojnim brojem. Primjerice: Al3+ ,Cr 3+ . Algebarska suma oksidacijskih brojeva u molekuli je jednaka nuli . Ovo pravilo omoguuje odreivanje nepoznatog oksidacijskog broja. Primjerice u molekuli sumporne kiseline ( H 2SO 4 ) znamo oksidacijske brojeve vodika i kisika, ali ne znamo oksidacijski broj sumpora. Moemo ga izraunati na sljedei nain (u raunu emo rimske brojke zamjeniti arapskima):

H 2 SO 4 2(+1) + 4(2) + x = 0 (+2) + (8) + x = 0 x = (+8) + (2) = +6 Oksidacijski broj sumpora u sumpornoj kiselini jest VI. Algebarska suma oksidacijskih brojeva u vieatomnom ionu jednaka je nabojnom broju iona (oznauje se prvo broj zatim naboj). Primjerice, u amonijevu ionu ( NH + 4 ) traimo oksidacijski broj duika:

x II

24

Pripreme za razredbene ispite

N H+ 4 x + 4(+1) = +1 x = (+1) + (4) = 3 Oksidacijski broj duika u amonijevom ionu je III. Atomi metala uvijek su redukcijska sredstva (reducensi) jer pri spajanju s drugima vrstama atoma (u ionskim spojevima) otputaju elektrone. Neke vrste atoma metala i nemetala mogu imati razliite oksidacijske brojeve, primjerice:
Fe i Fe, S , S, S .
II III II VI IV

Ako se neka vrsta atoma nalazi u spoju u kojem ima najmanji oksidacijski broj, tada je taj atom samo redukcijsko sredstvo jer moe samo otputati elektrone. Ako pak atom ima najvei oksidacijski broj u nekom spoju, tada je on samo oksidacijsko sredstvo, tj. moe samo primati elektrone. A to je s atomima izmeu ta dva stanja? Atomi elemenata u spojevima u kojima imaju oksidacijski broj izmeu najnie i najvie vrijednosti, mogu biti i oksidacijska i redukcijska sredstva (mogu i primati i otputati elektrone). Njihovo ponaanje ovisit e o tvari s kojom reagiraju. Ako je tvar jai oksidans, tada su oni redukcijska sredsva, i obrnuto. U organskim spojevima oksidacijski broj ugljika odreuje se za svaki ugljik ne uzimajui u obzir vezu sa susjednim ugljik-atomom. C H 4 , C H 3 C H 3 , C H 3 C H 2 O H, C H 3 C O O H Redoks reakcije uvijek su vezane za izmjenu elektrona. Z) Koja od sljedeih jednadbi je redoks? a) Ag N O3 (aq) + K I (aq) Ag I (s) + K N O3 (aq) - nije redoks, nema promjene oksidacijskog broja
0 0 II II II I + II II I V II I I I I I V II IV I III I III I III I II I II I III I + III II II +1

b) Mg(s) + O 2 (g) 2 Mg O(s) - redoks zbog promjene oksidacijskog broja c) 2 Ba O 2 (s) Ba O(s) + O 2 (g) - peroksid se raspada na oksid i O 2 . d) 5H 2 O 2 (aq) + 2KMnO 4 (aq) + 3H 2SO 4 (aq) K 2SO 4 (aq) + 2MnSO 4 (aq) + 8H 2 O(l) + 5O 2 (g) e) 2H 2S(g) + 3O 2 (g) 2SO 2 (g) + 2H 2 O(l) Z) Rijei redoks jednadbe: a) Cu + HNO3 (razrj.) Cu(NO3 ) 2 + NO + H 2 O b) Cu + HNO3 (konc.) Cu(NO3 ) 2 + NO 2 + H 2 O c) Cl2 + NaOH NaCl + NaOCl d) H 2 O 2 + KMnO 4 + H 2SO 4 MnSO 4 + K 2SO 4 + H 2 O + O 2 e) H 2 O 2 + KI + H 2SO 4 K 2SO 4 + H 2 O + I 2 f) P4 + HNO3 (konc.) H3 PO 4 + NO 2 + H 2 O g) FeSO 4 + H 2SO 4 (konc.) + KMnO4 K 2SO4 + MnSO4 + Fe3 (SO 4 )2 + H 2 O Z)

K 2 Cr2 O 7 + H Cl K Cl + Cr Cl3 + Cl 2 + H 2 O
+3e redukcija=oksidans e oksidacija=reducens

VI II

I I

I I

III

I II

- kisela otopina

Ionski oblik: 2 2K + + Cr2 O7 + H + + Cl K + + Cl + Cr 3+ + 3Cl + Cl2 + H 2 O

25

Pripreme za razredbene ispite

Parcijalne jednadbe: O : 2Cl 2e Cl2 6Cl 6e 3Cl2

3 + + 7H 2 O

2 R : Cr2 O7 + 6e + 14H + 2Cr 3+ + 7H 2 O

2 Cr2 O7 + 6e + 14H + 2Cr 3+

2 6Cl + Cr2 O7 + 14H + 3Cl2 + 2Cr 3+ + 7H 2 O uravnoteena jednadba: K 2 Cr2 O7 + 14HCl 2KCl + 2CrCl3 + 3Cl2 + 7H 2 O

Z)

Br2 + O H Br + Br O 3 +e , redukcija 5e ,oksidacija

II I

V II

- disproporcioniranje isti atom oksidira i reducira

O : Br2 10e + 12OH 2BrO3 + 6H 2 O

R : Br2 + 2e

2Br

Br2 10e + 12OH 2BrO3 + 6H 2 O + 5Br2 + 10e 10Br 6Br2 + 12OH 2BrO3 + 10Br + 6H 2 O : 2 3Br2 + 6OH BrO3 + 5Br + 3H 2 O

PRAVILA ZA REDOKS kisela otopina O : ----------- + H 2 O ----------- + H +

R : ----------- + H + ----------- + H 2 O lunata otopina O : ----------- + OH ----------- + H 2 O

R : ----------- + H 2 O ----------- + OH ELEKTROKEMIJA ELEKTROLIZA Elektroliza je proces rastavljanja tvari pomou elektrine struje. Elektroliza vode zbog slabe vodljivosti u vodu se dodaje tvar koja poveava vodljivost ( Na 2 CO3 , H 2SO 4 , KNO3 , Na 2SO 4 ) a ne sudjeluje u procesu elektrolize. To su soli iji je kation iz I, II skupine i sloeni anion ili kiselina sloenog aniona. K : 2H 2 O + 2e H 2 + 2OH 2 + A : 2H 2 O 4e O 2 + 4H + 6H 2 O 4H 2 O + 4e 2H 2 + 4OH 2H 2 O 4e O 2 + 4H + 2H 2 O 2H 2 + O 2   
praskavac 4H 2 O + na katodi uvijek REDUKCIJA na anodi uvijek OKSIDACIJA

26

Pripreme za razredbene ispite

Elektroliza vodene otopine soli NaCl(s) + H 2 O(l) Na + (aq) + Cl (aq) K()

A(+)

K : 2H 2 O + 2e H 2 + 2OH + + A : 2Cl 2e Cl2 2H 2 O + 2Cl H 2 + Cl2 + 2OH 2H 2 O + 2NaCl H 2 + Cl2 + 2

CuCl2 (s) + H 2 O(l) Cu 2+ (aq) + 2Cl (aq) K() A(+ )

Metali I, II, Al i neki drugi elementi iji je E 0 manji od 0,83V ne izluuju se na katodi, umjesto njih na katodi se reduciraju molekule vode! (vodik) Produkti: H 2 ,Cl2 , NaOH.

+ 2e Cu + + A : 2Cl 2e Cl2 K : Cu
2+

Cu 2 + + 2Cl Cu + Cl2
Na 2SO 4 (s) + H 2 O(l) 2Na + + SO 2 4

K() A(+ ) K : 2H 2 O + 2e H 2 + 2OH 2 + A : 2H 2 O 4e O 2 + 4H + 6H 2 O 4H 2 O + 4e 2H 2 + 4OH

Sloeni anion ne sudjeluje u elektrolizi, umjesto njega na anodi se oksidiraju molekule H 2 O .

4H O + 2 + 2H 2 O 4e O 2 + 4H 2H 2 O 2H 2 + O 2 Produkti su isti kao kod elektrolize H 2 O

Elektroliza taline soli KCl K + + Cl K( ) A(+ ) K : K + + e K 2 + A : 2Cl 2e Cl2 2K + + 2e 2K + 2Cl 2e Cl2 2K + + 2Cl 2K + Cl2 Elektroliza kiseline H 2 SO 4 (aq) 2H + (aq) + SO 2 4 (aq)
K : 2H + + 2e H 2 2 + A : 2H 2 O 4e O 2 + 4H 4H + + 4e 2H 2
+

HCl(aq) H + + Cl K : 2H + + 2e H 2 + + A : 2Cl 2e Cl2 2H + + 2Cl H 2 + Cl2

+ + 2H 2 O 4e O 2 + 4H 2H 2 O 2H 2 + O 2

27

Pripreme za razredbene ispite

Elektroliza luine NaOH(aq) + H 2 O(l) Na + (aq) + OH (aq) K : 2H 2 O + 2e H 2 + 2OH 2 + A : 4OH 4e O 2 + 2H 2 O 4H 2 O + 4e 2H 2 + 4OH + 4OH 4e O 2 + 2H 2 O 2H 2 O 2H 2 + O 2 Z) Koji od sljedeih spojeva se ne moe dodati pri elektrolizi H 2 O : NaCl, Na 2 SO 4 , HCl, H 2 SO 4 , CuCl2 . FARADAYEVI ZAKONI (formule na str. 34.) Faradayevi zakoni prouavaju kvantitativne odnose izluenih tvari na elektrodama. Prvi Faradayev zakon masa izluene tvari proporcionalna je koliini elektriciteta koja proe kroz elektrolizer. Drugi Faradayev zakon jednake koliine elektriciteta izluuju mnoine tvari koje su obrnuto proporcionalne sa brojem elektrona. Z) Otopina aluminijeva sulfata podvrgnuta je elektrolizi strujom jakosti 3A tijekom 2 sata. Kolike su mase izluenih elementarnih tvari na elektrodama? I = 3A Q = It Al2 (SO 4 )3 + H 2 O(l) 2Al3+ + 3SO 2 4 t = 2h Q = nZF m( H 2 ) = ? It = nZF m( O 2 ) = ? K : 2H 2 O + 2e H 2 + 2OH 2 m(H 2 ) 3 A 2h = 2 26,8 A h mol 1 + M (H 2 ) + A : 2H 2 O 4e O 2 + 4H 4H 2 O + 4e 2H 2 + 4OH 2H 2 O 4e O 2 + 4H + 2H 2 O 2H 2 + O 2 Izluene elementarne tvari su: H 2 i O 2 . = 0, 2238 g 2 26,8 mol 1 I t M (O 2 ) m(O 2 ) = Z F 3 A 2h 32 g mol 1 m(O 2 ) = 4 26,8 mol 1

m(H 2 ) =

3 2 2 g mol 1

m(O 2 ) = 1, 791 g Paziti koje se tvari ne mogu izluiti iz vodene otopine!!!

Zadaci za vjebu: Z 1. Zbog ega je vodena otopina srebrova nitrata ( AgNO3 ) elektrolit, a vodena otopina glukoze neelektrolit? Z 2. a) Napii jednadbe disocijacije sljedeih soli u vodi: kalijeva nitrata, magnezijeva nitrata, bakrova(II) nitrata. b) Od navedenih soli izdvoji onu iz koje se elektrolizom dobije metal na katodi! Z 3. Jednadbama prikai elektrolizu talina: a) aluminijeva klorida, b) bakrova(II) klorida! Z 4. Koji su produkti elektrolize vodenih otopina soli u zadatku 3?

28

Pripreme za razredbene ispite

Z 5. Koje e tvari izluivati na elektrodama pri elektrolizi vodenih otopina: a) barijeva klorida, b) barijeva nitrata? Z 6. Izraunaj vrijeme potrebno da vodiem protee mnoina elektriciteta 49 Ah, ako je jakost struje 6 A! Z 7. Koliko se atoma kalija i molekula klora izlui elektrolizom taline kalijeva klorida strujom jakosti 2,9 A u vremenu od 15 sati? Z 8. Kolika je mnoina elektriciteta potrebna da bi se elektrolizom razloilo 650 g vode? Z 9. Kolika je masa bakra koji se izlui iz otopine bakrova(II) klorida strujom 4,0 A u vremenu od 3 h? Z 10. Mnoina elektriciteta 482,5 C elektrolizom izlui 163,5 mg cinka. Kolika je molarna masa cinka? Z 11. Elektroliza taline natrijeva klorida proizvodi se strujom jakosti 4, 0 104 A . Kolike su mase natrija i klora koji se izlue u vremenu od 20 sati. Z 12. Iz otopine cinkova nitrata potrebno je proizvesti 750 mg cinka. Kolika je koliina elektriciteta potrebna za redukciju cinkova iona, ako je iskoritenje struje 90%? Z 13. Kolika je jakost struje koja prolazi kroz otopinu koja sadri ione dvovalentnog nikla, ako se u vremenu od 2,5 sati na katodi izlui 80 g nikla? Z 14. Dva serijski spojena elektrolizera sadre otopine srebrova nitrata i kromova(III) klorida. U prvom elektrolizeru izluilo se 862,4 g srebra. Izraunaj: a) masu kroma koji se izlui na katodi, b) jakost struje ako je vrijeme elektrolize 15 minuta! Z 15. Dva elektrolizera serijski su spojena. U jednome je metalni nitrat dvovalentnog metala, a u drugome metalni nitrat trovalentnog metala. U prvom elektrolizeruizlui se 0,05 mola metala ( M 2 + ), u drugom 1,716 g metala ( M 3+ ). Kolika je molarna masa trovalentnog metala? Z 16. a) Izraunaj masu bakra koja se izlui iz otopine bakrova(II) sulfata mnoinske koncentracije 2 mol / dm3 , volumena 250 cm3 . Utroena mnoina elektriciteta za elektrolizu jest 85000 C . b) Koliko je iona bakra ( Cu 2 + ) ostalo u otopini? Z 17. Kroz otopinu eljezova(III) klorida protekla je mnoina elektriciteta od 11,2 Ah. Izraunaj: a) masu izluenog eljeza, b) volumen razvijenog klora pri tlaku 720 mbar i temperaturi 28C! Z 18. Elektrolizom otopine metalnog klorida trovalentnog metala razvije se 5,9 dm3 klora s.u. Odredi molarnu masu metala ako je masa izluenog metala 10,2 g! Z 19. Strujom jakosti 0,4 A u vremenu od 20 minuta provodimo elektrolizu vodene otopine kalijeva klorida. Volumen otopine je 250 mL. Izraunaj: a) volumene vodika i klora koji se razviju na elektrodama pri s.u., b) mnoinsku koncentraciju OH iona po zavretku elektrolize!

29

Pripreme za razredbene ispite

Rjeenja zadataka: 1. U vodenoj otopini glukoze nalaze se molekule, a u otopini srebrova nitrata srebrovi ioni i nitratni ioni. KNO3 (s) R K + (aq) + NO3 (aq) 2. a)
Mg(NO3 ) 2 (s) R Mg 2+ (aq) + 2NO3 (aq) Cu(NO3 ) 2 (s) R Cu 2 + (aq) + 2NO3 (aq)

b) Cu(NO3 ) 2
AlCl3 (s) Al3+ + 3Cl

3.

a)

K : 2Al3+ + 6e 2Al + A : 6Cl

3Cl2 + 6e

2Al3+ + 6Cl 2Al + 3Cl2

CuCl 2 ( s ) Cu 2 + + 2 Cl

b)

+ A : 2 Cl Cl 2 + 2 e ___________________________ K : Cu 2 + + 2 e Cu Cu 2 + + 2 Cl Cu + Cl 2

4.

a) H 2 i Cl2 b) Cu i Cl2 K :H 2 , + A :O 2 a) b)

5. 6.

K :H 2 , + A :Cl2 K :H 2 , + A :Cl2

7. 8. 9. 10. 11. 12.

t = 8,17 h N(K) = 9, 77 1023 , N( Cl2 ) = 4,89 1023 Q = 6,97 106 C m(Cu) = 14,3 g M(Zn) = 65,4 g/mol m(Na) = 687 kg, m( Cl2 ) = 1059,7 kg Q p = 0, 683 A h I = 29,28 A
a) m(Cr) = 138,5 mg b) I = 0,86 A M( M 3+ ) = 51,48 g/mol

13.
14. 15. 16.

30

Pripreme za razredbene ispite

17.

a) n( Cu 2+ ) = n( CuSO 4 ) = 0,5 mol, n( e ) = 2n( Cu 2+ ) = 1 mol, m(Cu) = 27,99 g b) mnoina reduciranog bakra: n = 0,44 mol; broj iona bakra koji ostaju u otopini: N( Cu 2+ ) = 3,6 1022 a) m(Fe) = 7,78 g b) V( Cu 2 + ) = 7,3 dm3

18.

19. 20

M( M 3+ ) = 58,09 g/mol
a) b)

V 0 (H 2 ) = V 0 (Cl2 ) = 50,1 cm3 c(OH ) = 2, 0 102 mol / dm3

GALVANSKI LANCI elektrokemijski izvori struje Galvaski lanak je ureaj koji kemijsku energiju pretvara u elektrinu. Proces je SPONTAN. Galvanski lanak se sastoji od dvije elektrode (polulanak) i elektrolitskog kljua (most). Elektrodu galvanskog lanka ini metal uronjen u otopinu svojih iona (elektrolit vodi II reda). POZITIVNI POL je KATODA na kojoj se odvija redukcija. NEGATIVNI POL je ANODA na kojoj se odvija oksidacija, ODNOSNO SAMA ANODA SE OKSIDIRA (IZVOR JE e ). TO JE METAL KOJI IMA NEGATIVNIJI E 0 . (Kod elektrolize OKSIDIRA ANION!!!) REDUKCIJSKI ELEKTRODNI POTENCIJAL (elektrokemijski red elemenata ili voltin niz) Elektrodni potencijal - E 0 , odreuje se prema standardnoj vodikovoj elektrodi (S.V.E.) iji je E 0 = 0 pri svim temperaturama E 0 (H 2 / 2H + ) = 0 - oznaka za standdardnu vodikovu elektrodu. reducirani oksidirani oblik oblik 0 to je E negativniji to je tvar jai reducens to je E 0 pozitivniji to je tvar jai oksidans Voltin niz sa vrijednostima je na str. 32. i 33. DANIELLOV LANAK (+) POL Cu/CuSO 4 , c(CuSO 4 ) = 1 mol dm 3

(-) POL Zn/ZnSO 4 , c(ZnSO 4 ) = 1 mol dm 3 Elektrolitski klju je U cijev napunjena elektrolitom - KNO3 , Na 2 SO 4 . Shema: Redoks:

Z n | Z n S O 4 || C u S O 4 | C u +
Zn | Zn
2+

|| C u

2+

| Cu

() A : Zn 2e Zn 2+ + 2+ (+ ) K : Cu + 2e Cu Zn + Cu 2 + Zn 2 + + Cu

Element negativnijeg E 0 (Zn) istiskuje element iji je E 0 (Cu) pozitivniji. Napon: U = E p En ANODA : E 0 (Cu 2+ / Cu) = 0, 337 V

U = [ 0, 337 (0, 76)]V U = 1, 097 V

E = Ek Ea

podatci iz voltinog niza KATODA : E 0 (Zn 2 + / Zn) = 0, 76 V p = pozitivan n = negativan

31

Pripreme za razredbene ispite

 Napon galvanskog lanka ne moe biti negativan. E 0 mogu biti pozitivni ili negativni u odnosu na s. v. Z) Galvanski lanak graen je od a) Ag|Ag + i Cu|Cu 2+ b) a) Pb|Pb 2+ i Zn|Zn 2+ c) Mg|Mg 2+ i Sn|Sn 2+ napii shemu izraunaj napon napii redoks Ag|Ag + i Cu|Cu 2+ shema: () Cu|Cu 2+ ||Ag + |Ag (+) napon: U = E p En = 0,80 V 0, 337 V = 0, 463V redoks: (A) Cu 2e Cu 2+ (K) Ag + + e Ag + 2 Cu 2e Cu 2 + 2Ag + + 2e 2Ag + Cu + 2Ag + Cu 2+ + 2Ag

Standardni redukcijski elektrodni potencijali

Oksidrani oblik

Reducirani oblik

E0, [V]
-3,045 -2,925 -2,714 -2,363 -1,66 -1,180 -0,93 -0,83 -0,76 -0,744 -0,440 -0,403 -0,350 -0,250 -0,136 -0,126 0,000 +0,153 +0,154 +0,337 +0,401 +0,536 +0,771

Li + + e K + + e Na + + e Mg 2 + + 2e Al3+ + 3e Mn 2+ + 2e SO 2 4 + H 2 O + 2e
2H 2 O + 2e

Li(s) K(s) Na(s) Mg(s) R Al(s) R Mn(s)

R R R R
2 R SO3 + 2OH

Ne mogu se izluiti iz vodene otopine zbog negativnijeg E 0 od 0,83V

Zn 2+ + 2e Cr 3+ + 3e Fe2+ + 2e Cd 2+ + 2e PbSO 4 (s) + 2e Ni 2+ + 2e Sn 2+ + 2e Pb 2+ + 2e 2H + + 2e Cu 2 + + 2e

Sn 4+ + 2e Cu 2 + + 2e 1 O 2 + H 2 O + 2e 2 I 2 (s) + 2e

R R R R R R R R R R

H 2 + 2OH

Zn(s) Cr(s) Fe(s) Cd(s)

Pb(s) + SO 2 4

Ni(s) Sn(s) Pb(s)

H 2 (g)

R Cu + R Sn 2+ R Cu(s) R 2OH R 2I R Fe 2+

Fe3+ + e

32

Pripreme za razredbene ispite

Hg 2+ + 2e Ag + + e
HO 2 + H 2 O + 2e

R 2Hg(l) R Ag(s) R 3OH R 2Br 1 I 2 (s) + 3H 2 O R 2 R 2H 2 O R 2Cr 3+ + 7H 2 O R 2Cl R Br + 3H 2 O R Pb 2 + 2H 2 O 1 Cl2 (g) + 3H 2 O R 2 R Au(s) R Mn + 4H 2 O 1 R Br2 (l) + 3H 2 O 2 R MnO 2 (s) + 2H 2 O R 2H 2 O R 2F
2+

+0,798 +0,799 +0,88 +1,065 +1,196 +1,229 +1,33 +1,36 +1,44 +1,455 +1,47 +1,50 +1,51 +1,52 +1,695 +1,77 +3,06

Br2 (l) + 2e
IO3 + 6H + + 5e

O 2 (g) + 4H + + 4e
2 Cr2 O7 + 14H + + 6e

Cl2 (g) + 2e
BrO3 + 6H + + 6e

PbO 2 (s) + 4H + + 4e
ClO3 + 6H + + 5e

Au 3+ + 3e + MnO 4 + 8H + 5e
BrO3 + 6H + + 5e + MnO 4 + 4H + 3e

H 2 O 2 + 2H + + 2e F2 (g) + 2e REAKCIJE ISTISKIVANJA

Iz poloaja elemenata u Voltinom nizu moe se zakljuiti kako se ODVIJA KEMIJSKA REAKCIJA, KOJI PROCESI MOGU TEI SPONTANO. (treba znati) JAI REDUCENS ISTISKUJE SLABIJI IZ SPOJA JAI OKSIDANS ISTISKUJE SLABIJI IZ SPOJA JAA KISELINA ISTISKUJE SLABIJU JAA LUINA ISTISKUJE SLABIJU Z) Dovri jednadbe: -0,76V +0,337V a) Zn + CuSO 4 ZnSO 4 + Cu - jai reducens ISTISKUJE slabiji iz njegove soli. b) Cu +
0 ZnSO 4 / nema reakcije, element iji je E pozitivniji ne moe istisnuti

elektrolizom vode jer oksidira kisik)

element iji je E 0 negativniji! c) F2 + 2KCl Cl2 + 2KF - jai oksidans ISTISKUJE slabiji d) Cl2 + KF / nema reakcije, slabiji oksidans ne moe istisnuti jai! e) 2 F2 + 2 H2O O2 + 4 HF (zbog ove reakcije fluor je jedini halogeni element koji se ne moe dobiti

Oksidacijsko djelovanje halogenih elemenata raste: I 2 < Br2 < Cl2 < F2 Z) Dovri jednadbe: a) Cl2 + 2I I 2 + 2Cl b) I 2 + F c) C6 H5 ONa + HCl d) C6 H5 ONa + HCl e) CaCO3 + H 2 SO 4 CaSO 4 + H 2 O + CO 2 - jaa kiselina istiskuje slabiju!!!  
H 2 CO3 f) 2NH 4 Cl + Ca(OH) 2 CaCl2 + 2NH3 + 2H 2 O - jaa luina istiskuje slabiju!!!

33

Pripreme za razredbene ispite

LECLANCHEOV LANAK (depna baterija, suhi lanak) Primarni izvor struje, znai da se ne moe puniti IREVERZIBILAN DIJELOVI: () POL: aica od cinka (+) POL: grafit (C) obloen smjesom MnO 2 + aa + NH 4 Cl (solmijak) - elektrolit: NH 4 Cl + ZnCl2 + vrlo malo vode Redoks: Zn-2e Zn 2+ - oksidacija 2MnO 4 + H 2 O + 2e MnO(OH) + 2OH - redukcija Nastali produkti reagiraju prema jednadbi: + Zn 2 + + 2OH + 2NH 4 + 2Cl [ Zn(NH3 ) 2 ] Cl2 + 2H 2 O UKUPNA reakcija moe se prikazati pomou jednadbe Zn + 2MnO 2 + 2NH 4 Cl 2MnO(OH) + [ Zn(NH3 ) 2 ] Cl2 P) Moe li se depna baterija napuniti? Zato? P) pH otopine koja curi iz depne baterije je kiseo. Zato? Odgovor: pH je manji od 7 zbog hidrolize NH 4 Cl .
2 NH OH + H + - pH < 7 zbog hidrolize. NH 4 Cl 4

HO

OLOVNI AKOMULATOR Sekundarni izvor moe se nekoliko puta puniti i prazniti (reverzibilan izvor) DIJELOVI: () POL: Pb spuvasto (+) POL: PbO 2 - na reetki od slitine Pb/Sb (Sb = antimon) - elektrolit razrijeena H 2 SO 4 33-39% Pri radu se troi H 2 SO 4 i nastaje bijeli teko topljivi talog PbSO 4 . Taj se proces zove sulfatizacija. Mjerenjem gustoe H 2 SO 4 moe se odrediti je li akumulator pun ili prazan. Gustoa se mjeri AREOMETROM. Pun akumulator: (H 2 SO 4 ) = 1, 25 1, 30 g cm 3 Prazan akumulator: (H 2 SO 4 ) = 1,15 g cm 3 Punjenje i pranjenje olovnog akomulatora moe se prikazati jednadbom: Pb + PbO 2 + 2H 2SO 4 R 2PbSo 4 + 2H 2 O bijeli teko topljivi talog Shema Pb akomulatora:

Pb | Pb 2+

H 2 SO 4

Pb 2+ | PbO 2 +

Z) Napon jednog lanka olovnog akomulatora je 2 V. Vei napon moe se postii a) serijskim povezivanjem vie lanaka b) poveanjem koncentracije H 2 SO 4 c) punjenjem akomulatora Z) Elektrode u Pb-akomulatoru graene su od: a) Pb i Pb b) Pb i PbO 2 c) PbO 2 i PbO 2 VANO JE ZNATI: 1. Pri punjenju spaja se (+) pol akomulatora na (+) pol istosmjernog izvora struje. 2. Akomulator se smije doljevati DESTILIRANOM H 2 O 3. STAJANJEM se akomulator PRAZNI

34

Pripreme za razredbene ispite

Hidroliza soli

Hidroliza je reakcija kationa slabe luine (ili aniona slabe kiseline) s vodom ili reakcija u kojoj sudjeluju molekule vode. Do hidrolize dolazi kad su soli nastale od kiselina i luina razliite jakosti. Imamo sljedee sluajeve: 10 NaCl(s) + H2O() Na+(aq) + Cl(aq)
Uoimo: Atom natrija Na u molekuli NaCl dolazi iz jake luine NaOH. Atom klora dolazi iz jake kiseline HCl. Otopina NaCl je neutralna tj. pH(NaCl) = 7 zato to je ta sol nastala od jake kiseline i jake luine. Ioni Na+ i Cl ne reagiraju s vodom a to znai da u ovom sluaju nema hidrolize.

20

NaCN(s) + H2O() Na+(aq) + CN (aq)

Uoimo: Atom natrija Na u molekuli NaCN dolazi iz jake luine NaOH. Grupa CN dolazi iz slabe kiseline HCN. Dobivena otopina je lunata tj. pH(NaCN) > 7. Tako je sa svim otopinama soli koje su nastale od jake luine i slabe kiseline. Ion CN reagira s molekulama vode to se opisuje sljedeom jednadbom hidrolize: CN + H2O HCN + OH

30

(NH4)2SO4(s) + H2O() 2NH4+(aq) + SO42(aq)

Uoimo: Amonijev ion u amonijevu sulfatu dolazi iz slabe luine NH4OH. Sulfatni ion dolazi iz jake kiseline H2SO4. Dobivena otopina je kisela tj. pH((NH4)2SO4) < 7. Tako je sa svim otopinama soli koje su nastale od slabe luine i jake kiseline. Amonijev ion NH4+ reagira s molekulama vode to se opisuje sljedeom jednadbom hidrolize: NH4+ + H2O NH4OH + H+

Amonijev etanoat ima molekulu oblika CH3COONH4. U vodenoj otopini ova molekula disocira na sljedei nain: H 2O CH3COONH4 CH3COO + NH4+ Valja uoiti da je dobivena vodena otopina neutralna tj. pH = 7.
Puferske otopine

Openito, puferi su smjese slabih kiselina i njihovih soli (kiseli pufer) ili slabih luina i njihovih soli (lunati pufer). Primjer kiselog pufera je acetatni pufer CH3COOH + CH3COONa. Primjer lunatog pufera je amonijakalni pufer NH4OH + NH4Cl. Djelovanje pufera temelji se na pomaku ravnotee prema slabo disociranoj kiselini ili luini. U krvnoj plazmi nalazi se H2CO3 i HCO3 (karbonatni pufer). U staninoj tekuini djeluju fosfatni puferi a to su smjese HPO42 i H2PO4.
Z. Puferska otopina je vodena otopina: a) HCl i NaCl b) H2SO4 i NH4HSO4

c) HNO3 i Zn(NO3)2

d) H2CO3 i NaHCO3

O. Toan odgovor je d) zato to samo u tom, od navedenih sluajeva, imamo smjesu slabe kiseline i njene soli (pogledati definiciju kiselog pufera).

35

Pripreme za razredbene ispite