VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZRENJANIN

SEMINARSKI RAD
PREDMET:AUTOMATIZACIJA PROCESA

TEMA: AUTOMATIZACIJA PROCESA PEENJA U TUNELSKOJ PEI

PROFESOR: Dr MILORAD RANI

STUDENT: KRSTI MARINA BR.INDEKSA: 39/07-1

2009/2010

SADRAJ
1.Uvod...................................................................................................1 2.Opis tunelske pei..........................................................................2 3.Vagoneti u tunelskim peima.........................................................5 4.Standardni vagoneti...........................................................................8 5.Opis tehnolokog procesa u tunelskoj pei......................................10 6.Zona predgrevanja..........................................................................11 7.Zona peenja..................................................................................13 8.Zona hlaenja...................................................................................15 9.Energetski bilans peenja .................................................................16 10.Merenje i kontrola procesa.............................................................19 11.Zakljucak........................................................................................21 12.Literatura........................................................................................22

UVOD

Tunelske pei su potisle krune odnosno prstenaste i komorne pei , koje ne rade kontinualno . Tunelske pei razliitih konstrukcija primenjuju se u silikatnoj industriji za peenje magnetnih , amotnih i drugih vatrostalnih opeka , keramike , sanitarne keramike , keramikih ploica , kanalizacionih cevi , livenih proizvoda , porcelanskih proizvoda...

-1-

OPIS TUNELSKE PEI

Tunelska pe je ureaj sa kontinualnim radom u kojoj se unutar proizvodi kreu kroz kanal u suprotnom smeru od kretanja gasova . Proizvodi su naslagani na vagonete koji i odreenim vremenskim intervalima ulaze u pe i istovremeno naputaju pe , poto su unutar pei poreani vagoneti celom duinom pei . Na ovaj nain su obezbeeni kontinualan rad pei , postepeno zagrevanje , peenje i hlaenje materijala , koji je naslagan na vagonetima . Tunelske pei imaju tri tehnoloke zone : - zonu predgrevanja - zonu peenja - zonu hlaenja

a)

b)

c)

ema izgleda pei sa pozicijama vagona u unutranjosti: a) zona predgrevanja b) zona peenja c) zona hladjenja

- 2 Na slici 1.1. nalazi se a) kretanje gasova kroz novije tunelske pei b) starije konstrukcije U savremenim tunelskim peima ( slika 1.1. pod a) ) je mogua iroka regulacija krive peenja i pomeranje pojedinih zona po duini pei , to se odreuje reimom zagrevanja , peenja i hlaenja proizvoda . Starije tunelske pei ( slika 1.1. pod b) ) su imale jednostavnu emu rada , koja nije pogodna iz vie razloga .

-3Koliina vazduha za sagorevanje je uvek jednaka koliini vazduha za hlaenje . U pei se uslovljava neregulisana kriva peenja , vri se raslojavanje gasova unutar pei i dolazi da neravnomernog peenja po visini pei. Konstruktivne karakteristike tunelskih pei omoguuju irok raspon regulacija : - koliine goriva - koliine temperature vazduha za hlaenje i sagorevanje proizvoda - koliine temperature produkata sagorevanja ovo postiemo nezavisnim radom ventilatora za vazduh . Sistemom recirkulacionih kanala moe se uzimati vazduh iz pojedinih mesta zone hlaenja i ubacivati u druge delove iste zone ili na druga mesta .

-4-

VAGONETI U TUNELSKIM PEIMA

Vagoneti , koji se koriste u tunelskim peima su dvoosovinski sa postoljem od elika . Pakovanje na vagonetima ( slika 1.2. ) mora da bude izvedeno tako da bude stabilno , jer ne sme da doe do ruenja prilikom pomeranja vagoneta , potrebno je ostvariti to ravnomernije strujanje gasova sa malim otporom i intenzivnu razmenu toplote , da slaganje bude dovoljno gusto , radi to potpunijeg iskorienja kapaciteta pei . Vagoneti tunelske pei su dinamiki optereeni deo agregata za peenje i predstavljaju najkritiniju taku u termotehnikom pogledu . Zbog toga su materijali , koji se koriste za izradu ovih vagoneta veoma skupi a i za odravanje je veliki utroak . Potrebno je posebnu panju posvetiti pronalaenju optimalnog kompromisa izmeu termotehnikih zahteva i radnih naprezanja . Pri konstrukciji ozida vagoneta potrebno je obratiti panju na termotehniki zahtev za izradu vagoneta . Ozid vagoneta mora biti dobar termoizolator , zbog utede energenata i ispravnosti krive peenja . Ako izolacija nije potpuna ili ako vagoneti ne prianjaju jedan za drugog , gubi se integritet atmosfere unutar tunelske pei . Gorionici su uglavnom postavljeni na svod pei pa se moe desiti da je temperatura neujednaena kroz presek pei . Ako se vagoneti meusobno ne zaptivaju dobro , dolazi do povlaenja parazitskog vazduha iz podruma pei ije prisustvo moe ozbiljno da narui njen kvalitet rada . Stoga , ozid vagoneta treba da bude to bolji termoizolator a oblik ozida treba da je takav , da se prianjanjem jednog vagoneta na drugi obezbedi dobro zaptivanje .

-5-

-6Osim termotehnikom zahtevu za to boljom izolacijom postoje i drugi pogonski zahtevi a to su : - ozid vagoneta treba da izdri velike teine - postolje vagoneta je napravljeno od elika ija temperatura ne sme prei preko 1000 C - ivica vagoneta mora biti vrsta i stabilna da prilikom udara , sudara , pritiska ne doe do smicanja ili do razbijanja Prvi i trei pogonski zahtev uslovljava korienje tekih i loijih izolacionih materijala , zbog dobre stabilnosti i mehanike vrstoe.

Ramont ozida pei

-7-

STANDARDNI VAGONETI
Standardni vagoneti ( slika 1.3. pod a) ) su konstruisani kompozitnim ozidom , koji je sainjen od sloja lakog vatrostalnog betona i od sloja keramizita . Ovi vagoneti su teki , vrsti ali nemaju zadovoljavajue termotehnike karakteristike . Danas se ova vrsta vagoneta primenjuje pri proizvodnji , meutim ve je teoretski razraen laki vagonet ( slika 1.3. pod b) ) , koji ima drastino poboljane termotehnike karakteristike . Laki vagonet je konstruisan od lakog vatrostalnog betona i izolacionih elemenata , kao to su keramike i mineralne vlakni . Ovaj vagonet je teorijski optimizovan za najmanju toplotnu provodljivost , koja zadovoljava uslove radnih naprezanja .

- 8 -

- 9

OPIS TEHNOLOKOG PROCESA U TUNELSKOJ PEI

Proces peenja u tunelskoj pei se odigrava u tri zone :

zona predgrevanja ( na temperaturi od 20 700 C ) zona zagrevanja ( na temperaturi od 700 C u zoni predgrevanja do maksimalne temperature peenja ) zona hlaenja ( na temperaturi od 700 500 C )

Tokom rada , ureaji kojima je opsposobljena pe obavljaju sledee funkcije :

ventilator dimnih gasova sa cevovodima za odsisavanje odsisavanje dimnih gasova gorionika postrojenja sa instalacijama loenje tunelske pei ventilator u zoni hlaenja odsisavanje iz zone hlaenja za potrebe pei ventilator za cirkulaciju sa cevovodom za odsisavanje ureaj za odsisavanje iz cevovoda otpadne toplote hlaenje zidova i tavanice za potrebe pei merni instrumenti i regulatori sa komandnim ormanom merenje i regulacija

Rad ureaja se moe razmatrati prema zonama u kojima oni obavljaju svoju funkciju .

- 10 -

ZONA PREDGREVANJA
Radom ventilatora za odvoenje gasova vazduh se provodi kroz tunelsku pe . Dok vazduh prolazi kroz zonu hlaenja proizvod se hladi predajui toplotu vazduhu a zatim se on uvodi u zonu predgrevanja u vidu dimnih gasova , gde se akumulirana toplota iz vazduha predaje obracima , koji ulaze u pe po predvienom reimu . Pe sadri po osam zasuna sa svake bone strane . Da bi funkcionisanje pei i voenje plamena bilo ostvareno , ovi zasuni treba da su poreani prema pogonskoj krivi peenja s obzirom na to da je temperatura dimnih gasova u odsisnim otvorima .

Odsisi ventilatora dimnih gasova iz pei

- 11 -

U zavisnosti od kapaciteta vagoneta ili od broja vagoneta , koji se potiskuju varira i vreme prolaska vagoneta kroz pe . Pod uslovom da su kapacitet ili broj vagoneta poveani , krae je vreme prolaska kroz pe ali tada koliina gasova koja se transportuje kroz pe mora biti vea . U sluaju da se transportovana koliina gasova ne povea zajedno sa stepenom brzine transporta materijala , elementi dolaze nedovoljno zagrejani i gorivo prve loine grupe sagoreva veoma loe . Koliina dimnih gasova , koja naputa pe zavisi od :

kapaciteta pei porasta temperature pred zonom sagorevanja goriva brzine hlaenja materijala atmosfere u pei pred zonom sagorevanja goriva

Regulacija vue dimnih gasova ostvaruje se pomou leptirastih zasuna u sabirnom cevovodu sa leve i sa desne strane i ispred ventilatora dimnih gasova . Da bi postigli ujednaenu temperaturu po irini vatrenog kanala , na odsisnim sabirnim cevovodima postavljeni su bi metalni termoparovi , te se zasuni postavljaju tako da temperature na termoparovima budu jednake .

--

12 -

ZONA PEENJA
Gorionike baterije su smetene na tavanici pei . Dodatni vazduh potreban za sagorevanje se transportuje ventilatorima do gorionika . Ventilator odsisava topao vazduh pomou haube iz pei , kroz loine otvore i u njoj se regulie njegova temperatura meanjem sa okolnim vazduhom da bi se dobilo 70 100 C .

Otvor na tavanici za gorionik

Vazduh se potiskuje preko centralnog baterijskog cevovoda do gorionika . Gorionik i cevi za dovod vazduha moraju biti iste . Ako su ovi vodovi zagueni ili prljavi moe doi do nepotpunog sagorevanja i temperatura potrebna za ostvarenje procesa se na moe postii . Gorionici u bateriji moraju goreti istom jainom da bi se po irini i visini mogle ostvariti iste temperature .

13

a) a)

b) ema

gorionika: 1- ulaz dodatog vazduha za sagorevanje koji se ubacuje posebnim sistemom; 2- ulaz energenata b) Poloaj gorionika na tavanici i vagona u vatrenom kanalu

Podeavanje gorionika je potrebno i zbog odravanja i podeavanja stalne atmosfere po poprenom preseku vatrenog kanala . Regulaciju protoka goriva treba poeti od zone hlaenja , s obzirom na tok dimnih gasova . Zbog toga se temperatura meri jedan red ispred gorionika a rad gorionika mora biti tako podeen da se predviena temperatura postigne neposredno pre potiskivanja sledeeg vagona . Da bi gorionici ispravno radili potrebno je da je aavost izmerena u dimnjaku u granicama 1-2 stepena po Bacharachu . Ako su vrednosti poviene treba proveriti i po potrebi dotelovati sadraj kiseonika u zoni sagorevanja gasova , ujednaenost ili koliinu prisustva vazduha u zoni sagorevanja . Radom jedne loine grupe upravlja regulator temperature , preko termoelementa smetenog u liinom otvoru u kanalu pei . Dvopoloajni regulator prima informaciju od termoelementa i preko elektromagnetnih ventila regulie protok goriva . Kada je postignuta zadovoljavajua temperatura pei , zatvara se ventil za puno optereenje i otvara se ventil za smanjeni protok sve dok temperatura ne opadne ispod dozvoljene , kada se ponovo ukljuuje ventil punog optereenja . - 14 -

ZONA HLAENJA
Koliina vazduha , koja se povlai kroz zonu hlaenja , uz pomou ventilatora dimnih gasova , neposredno je vezana za potrebnu koliinu toplotne energije u zoni zagrevanja . Pri normalnom potiskivanju i kapacitetu vagoneta , koliina vazduha , koja je potrebna za hlaenje peenih elemenata na izlaznom delu zone , u mnogim sluajevima je nedovoljna , pa ju je potrebno poveati . Koliina odsisanog vazduha je diktirana temperaturom na mestu odsisa i ne zavisi od potrebe pei , ve samo od reima rada pei .

Platforma sa generatorom toplote i ventilatorom za snabdevanje komora vazduhom(vide se i prikljuci iz rekuperacije)

- 15 -

ENERGETSKI BILANS PEENJA

U pogonima sa tunelskim peima specifina potronja energije iznosi 1170 1600 ( kJ/kg ) peenog proizvoda . Ukupna potronja toplotne energije zavisi od mase proizvoda , koliine vazduha , koji prolazi kroz pe visine temperature peenja i od vremena peenja . Raspodela potronje u tunelskoj pei

- 16 Gde je :

Qu ukupna specifina potronja toplote , koja se koristi za peenje Q1 toplota odvedena dimnih gasovima Q2 toplota , koju odnese vazduh za hlaenje robe u peima Q3 toplota hlaenja zidova kanala i tavanice pei Q4 toplotni gubitak na spoljnim zidovima Q5 toplotni gubitak tavanice Q6 toplotni gubitak na vagonetima pei Q7 toplota potrebna za reakcije peenja Q8 toplota zagrejanog parazitskog vazduha Za proces suenja se koristi Q2 + Q3 . Gubitci pei od hlaenja su Q4 + Q5 + Q6 . Gubitci toplote sa dimnim gasovima je Q1 . Gubitci usled zagrevanja parazitskog vazduha je Q8 . Loim voenjem i regilacijom procesa peenja potronja goriva , zbog gubitaka toplote je znatno vea , to znai da se moraju preduzeti mere smanjenja potronje toplotne energije . U pogledu rada tunelske pei potrebno je obratiti panju na :

regulaciju rada ventilatora dimnih gasova prisustvo i zagrevanje parazitskog vazduha sagorevanje tehnolokog goriva

17

Za regulaciju rada ventilatora znaajni su sledei parametri :

pravovremeno smanjenje ili poveanje odsisivanja to utie na koliinu dimnih gasova , koji izlaze iz pei voenje reima peenja tako da temperatura dimnih gasova bude 90 100 C . ostvarivanje nulte take raspodele pritiska u pei , neposredno iza poslednje gorionike grupe automatizacija rada ventilatora dimnih gasova regulisanjem broja obrtaja ventilatora ili motorizovanom klapnom u zavisnosti od zadate temperature na mestu ispred prve gorionike grupe .

Veliki deo gubitaka u tunelskoj pei se odnosi na zagrevanje parazitskog vazduha . Da bi se to vie smanjilo , treba obratiti panju na zaptivanje vagona tunelske pei i na kvalitet peska u kanalima pei . Sagorevanje goriva treba da bude potpuno da bi se ostvarilo i potpuno iskorienje goriva . Vano je se pridravati svih uputstava o sagorevanju i ne dozvoliti da gorivo ne sagori te da se u dimnim gasovima javi poveana koliina nesagorelog goriva .

- 18 -

MERENJE I KONTROLA PROCESA

Termodinamike veliine stanja ije se vrednosti prate su : vlanost , temperatura i pritisak vazduha u procesima peenja i suenja .

zasienost vazduha odreuje se pomou Omronovih vlagometara , koji daju digitalan impuls raunaru na kojem se vri kontrola procesa temperatura vazduha odreuje se pomou Omronovih vlagometara , koji daju digitalan impuls raunaru se vri kontrola procesa pritisak vazduha se odreuje pomou Omronovih barometara , koji daju digitalan impuls raunaru na kojem se vri kontrola procesa .

- 19 -

Merenje temperature i ostalih termodinamikih veliina se kontrolie raunarski i obrada tih podataka se takoe vri raunarski , to omoguuje laku kontrolu rada i lako sastavljanje dnevnih izvetaja .

Raunarska kontrola procesa sa alarmnim oznaavanjem greaka je najpouzdaniji i najpogodniji nain . Dijagramom sastavljenim od nekoliko uzoraka iz dnevnog izvetaja moe se slikovito prikazati tenost ovog naina kontrole . Po dijagramu se vidi da su potiskivanja u zoni peenja gotovo u istoj liniji , to ukazuje na kontrolu procesa zadovoljavajueg nivoa.

- 20 -

ZAKLJUAK

Simbolicko funkcionalna ema i opis procesa tunelske pei podrazumeva dinamiku: - Zone predgrevanja - Zone pecenja - Zone hladjenja Po dijagramu odstupanja temperature pecenja se vidi da su potiskivanja u zoni pecenja gotovo u istoj liniji, sto ukazuje na kontrolu procesa zadovoljavajuceg nivoa.

- 21 -

LITERATURA
1. MILAN ANTI Industrijske pei 2. DEBELJKOVI D. , Lj. RANI Uvod u analizu i sintezu sistema automatskog upravljanja 3. INTERNET

- 22 -