1

VIDOJE MOJSILOVIC
FOTOGRAFIJA
OD IDEJE
DO REALIZACIJE
1
,f
'
'
!

/
..

1,
1


by vrba
FOTO-K INO BIBLIOTEKA

VIDOJE MOJSILOVIC
FOTOGRAFTJA
OD IDEJE DO REALIZACIJE
11 DOPLJNJENO IZDANJE
NOVINSKO-JZDA V PREDUZECE
TEHNICKA K N G A
BEOGRAD 1961 .
Nacllt za omot
AUTORA
Beogr.adsld grafi&i zavod - Beograd
Bulevar Voj vode 17
l
PRILAZENJE FOTOGRAFIJI
Kada pristupate svome moti vu,
bitl osetljivi kao

HENRI CARnER-BRESSON
KREA FOTOGRAFIJA MASINA ZA BELE-
ZENJE ..
l)n videli koliko kod coveka razvijen nagon za
ne moramo iCi u njegovu praistoriju i
misticnim crtezima pecinskog coveka. nagon mo-
zcmo najbolje pratiti ogromnoj popularnosti savreme110g
.. svetloscu - Danas sve teze
'Znmisliti coveka bez foto-kamere, vec kod
dcteta mozemo zapaziti koliko ono zeli da se v i z u 1 n
lzrazava i koliko fotografija u stanju da okupira decju
i zabavu.
l'oto-kamera U prvom zainteresovanosti kod CO-
vcka ili deteta, tek kupljena, pretstavlja, sem u
izuzetnim slucajevima, masinu za belezenje uspomena
vcran likovni dnevnik najranije mladosti, ali i saznanje
mogucnosti da njome mogu praviti i umetnicke fo-
tografije. saznanje postepeno sve vise zaokupljuje
mladog ljuhite]ja fotografije, spontano mtr rada zelju da
1 sam pokaze svoje umetnicke sklonosti, istovremeno raz-
sve ostriji liCni kriterij na s:voje dotadasnje ra-
-5 -
dove. Na njegovom pejzaztt sa ili snimku
star e gradevine, ili portretu - uvek 11 s t
sto da deluje. zapravo onaj
veliki koji se javlja vise manje kod
svakog CJ!matera kod 011 znaciti, posle
trajnog lutanja trajni povratak belezenje
kod drugih poeetak rad.a. na k r t i v n fotografiji.
sas.vim prirod110, jer fotografija vise mistifici-
tehnika i stvar licnih
i ve6eg stepena zainter esovanosti da se fotogra-
fijom kreativno izrazavati.
Do o-snovnih i tehnickj
fotografija vrlo Iako doci i zatx> ova
i namenje:na koj.i su bar za samo jedan korak
da1je od pocetnika. On.a treba da
i razvije i lrojima po-
staje pasija, n.ajlepsa zabava u i li-
kovno sr edstvo za izrazavanje s.vojih umetnjckih
koje svaki co:vek nosi u sebj.
COVEK ILI KAMERA
reba g l d t i (slikarstvo), s 1 s t i (muzjka)
i d i r t i (fooografija), da covek mogao sli-
kar, ili OsnoiV fotografije, funkciooolan
sadrza.jan, vezan sa zivotom, u odabi-
ranju tipicnih i dogaaa.ja.
Fotografjja pretstavlja od najtezih kreativnih de-
i do priznanja jednog fotografa doci.
Ako se setite da vam se ni svi radovi na
umert1icke fotografije ne siVida.jtt, onda postavimo ovakvo
") Autor pod izrazom f t g r f sve ljude se
bilo koiom graaom bave kao bli p.a&ijom. Slic-
nost sa fotograf u z n t i (ka>kva kod
sasv.im dakle, formalna.

da Ji U fotogtafiji U pitatljU COVek
i cemo pokusati da da njje kamera, j er :
svi objektivi rade relativno ostro (mada se savrse11a
ostrina tt ne traZi)
plava ili bela optika - kakva apsurdnost:
su plavom
opti kom
fles - otkada pocelo slabije da sija senke
da postaju fatah1e za dobru
skupocena kamera - zar se nisu dobijale
11agrade sa kameratna koje danas niko nece da po-
gleda.
covek, 11jegova snaga zivor,
savladani zanat. Znati sta se hoc-e i ttcini ti ko-
lkogod se to z.ahtev svakog stvarala-
va, fotografskog.
Skllpoceoo is kustvo sigumo ovladanog
tehnike, zatim i tale11at. Rec j cete: ne mozemo
svj jmati U aJi zar Zivotu nlje priznata
icdoa veli ka istina da se s-ve razvija. NattCimo, dakle, da
s11imamo katnerom. Naucjmo k k
1 rcba pri premiti :La snimanje:
Budite odmorni
Ako ste da snimate, da trazite motive,
rtemojte na 11ista drugo da rta
I svezi, ispava11i,
Zivaca. ici ako ste nervoo:ni, ljuti, neraspo-
umomi, gladni i
Ne treba vam drustvo
Mislite stvarajte bez tttdih tni -
i sugestija.
- 7 -
Hodajt e polako
Nemojte jer - pazite 1 vi posmatrate z i v r,
njegove 5krivene momente, ono sto oko
umetnika vidi, covek samo donekle
(skustvo od prvog >>neuspeha
Ne budite ako nista naaete
za sr1imanje, idite ktrci i budite zadovoljni ako ste
jedan jedini snimak napravili. Znajte da to sigtrmo
blti snimak, jer ste postupili kao svaki stva-
ralac:
Analizirali ste Zivot
ezili 5te da iz njega izvucete istinski bol ili radosr'
njegove lepote, ljude.
Ako se na ovaj naCin pripre111ite za sni111anje, nece vam
se desiti da postavljate pitanje - covek ili kamera. U
prV0111 redu - covek, sto se tice skupocene kamere,
zar ne bi onda postali najcuveniji fotografi. Ne-
mojte mastati sta sve snimali kada bi imali najnoviji
Rolleiflex ili Contax. Mastajte samo .sa svojom kamerom,
granicama izrazaj11ih mogucnosti, sta vam sve
ona moze pruziti i tada cete videti da i njene mogucno-
sti nisu tako male i da krajnji rezultat moze da bude
skoro isti, ako ste radili pazljivo i strpljivo. Dobra foto-
grafija retko kada stvar 5lucajnosti i pro-
izvod kamera.
STA ZNACI GLEDATI
Nauciti fotografski gledati - prvi korak ka dobroj
fotografiji. Kada ne tog specificno >>fotografskog
gledanja, onda svi ljudi koji imaju foto-kamere pravili
iste fotografije. Pred svet sa bezbroj detalja,
- 8 -
Ova fotografija da/eko od
kreat/v11e f stmto iz-
reza prl povecava11jt1 da sc
doblla Oltal?va kal1va prika-
1111
Forograf dobro
dosta detalj
vrlo osvet-
da se snillti 1
kao 1 kao objekat
ko111e se kva-
litet/ fotografije.
Na ovoj fotografij l -
vec se oseca teillfa za kreativ-
fotografiji.
V ldoJ
treba raspoz11ati i izvuci samo ono sto esencija1no
ili za jedan (reporterska fooografija) , ili za jednu
fonnti (mrtwi ili za jedan lik (portret). Pri romc
treba narocitu paZtl.jU obracati na fotogenicne kvalitete
(vi'di: ZAPRA VO NE POSTOJI,
str. 20) koje nece tesko pronaCi a.ko fotograf ima dobrtr
moe posmatranja sigurno savlad.anj zanat. Vec pri
dodinr sa motivom, fotograf mora da ga
u format negativa, ga uobucavajuci u buduci
konaeni likovni izgled, koncentrisuci se samo na
nije ujedno eliminusuci sve nepotrebno i s.uvisno. Da
bi motiv mogao fooografski videti, fotograf mora da ga
S t i , da ga OcistiO i dao Ll ze]jenom izgledtr, mora
pronaci odgovara:jtrce osvetljenje i perspektivu, kao i kom-
fonnu koja motivu najbolje odgova-
rati. Gledati fooografski znaci ne zaboraviti da se trodi-
pokret ne direktno preneti na
fooografijtt, koja dvodimenziona l na (drugim
recima r 11 (bezbojna) i S t t i 11
(nepokretna). Da fotografija mogla preneti s.ve te kva-
litete koje susrecemo vise-manje svim fo -
nista. drugo ne ostaje nego da se sluzi dramatizaci -
jOt11 i
Fot'Ografskj gledati - gledati trecim okom, tj. fo-
t.ografskit11 objektivom koji ne da registruje ono sto
odgovara na5em varljivom cul u vida, nego ono sto za -
htevaju fooografske forme. Ne zabo-
ravjti da fotografiju treba gledati kao fotografiju, ne kao
koja samo nesto vizuelno registruje. Ako ste vec
odluciU da fotografiju primite kao kreativno sre'dstvo iz-
razavanja, tj. da kroz fotografiju sebe zelite da izrazite,
onda neprestano ucite da f t g r f s k i gledate. Po-
smatrajte predmete u svojoj okolini, gledajte
da zapazite kako menjaju svoje oblike i stfllkturu pri raz-
}jcjt<om osvetljenju, obratite na njihove ve -
- 10 -
senke i odnose izmedu planova. vam pomoci
da >>progledate, da ne snimate decu zato sto
Stl Slatka, devojke U kostiminta zatO StO SU sek-
sepi]ne, cvece zato sto lepo, Zivot na selu sto katkada

romantican, sport zato soo ste strastan sport1sta ... vec
sve to da snimate zato sto zelite drugima da pokazete svoje
fotografsko gledanje na stvari i oko
Da v d l i u pravom momentu, morate svoj
objekat ili dogadaj, osetiti atrnosferu, pronaci ideju, cekati
pravi momenat i uvek verovatj
da sve dostojno i vredno snimati i da najveca
slica ne snimati nesto sto vec snimljeno.
FOTOGRAFIJA NIJE TAJNA, ALI SU NJENE
JOS NEDOVOLJNO POZNA
U prvim svoga razvoja, fotografija dostJa imitj-
rala slikarstvo (t. zv. sl jkalJ'sk.a. fot10grafija) i toga
cesto ali danas toliko razvila
svoje origj11alne crte, da bi1o kakvo ttgleda11je sli -
potpur1o Fotografija vise pretstaiVlja
taj11t1, ali njene karakteristike vazno do,bro
radi f t g r f s k g izrazavanja
izbegavanja nepotrebnih lutanja.
Jedna od karakterjstika fotografije auten-
ticllost. Svaka fotografija 11 osnovi jer
odraz rea1nog predrnem ili dogadaja koji .se pred
kamerom. ne polazi tt svome radu od cjste
l1artije (kao pesnik) ili belog platna (kao slikar). Ono sto
njegovo oko - objektiv vidj to i uhvati. Na tu osobjnu
nadO'Vezuje se - preciznost registracije. Ostrina snimka
nesto fenomena1no tJ odnosu neke drttge graficke
tacnost registracije se ne ogleda samo
u vec i ll prikazivanjtt perspektive predmeta.
-11
Treca karakteristika fot>Ografije velika tonska skala.
Pravilnom upotrebom fi1ma, filtera, ugla osvetljenja kao
i ispravnim laborato.rskim procesom, moze se dobiti
bogatstvo koje nezamis!ivo u bilo kojoj drugoj
grafiCkoj formi. Ovoj fotografije sledeca:
monohromnost fotografije. Crno-bela fo-
tografija toliko neprirodna da postaje i r d n
cmo-bela stilizacija bezbrojnih prirodnih
Jedinstveni kvalitet pretstavlja brzina registra-
cije. Samo delic dovoljan da. bi se
napravio ili, kako to rekao Jules cudo
se dogada brzo kao misao, brzo kao
zrak<<.
Ova brzina stalan mamac za aljkavo snimanje, jer
bazirana na poboznoj nadi da, saglasavajuci se zakonima
prosecnosti. iz mno5tva drugih
uspeti. Pos}ednja karakteristika
santnija: prei11acenje prirodnih vrednosti (sv.etlih
partija u tamne i obmuto) jedit10 moguce na t. zv. ne-
gativ Takve fotografije imaju potpuni izgled
negativa i cesto se koriste za isticanje strukture i1i za
ciste eJekte.
Zasto smo rekli da fotografija nije vise tajna? Zato, jer
su pouzda110 utvrdene njene karakteristike, to omogucuje
da se njome eksperime11tise, sve iz-
razajne mogucnosti njene forme. Ako fotograf dobro po-
z11aje njene najvaznije karakteristike, lako koristiti
za bilo kakve motive sagledane.
U FOTOGRAFIJI
Za kakvu ekspo(Ziciju potreba11 r1eki svetlosni izvor.
Suncevo svetlo najcesci izvor, sa svojim nezame11ljivim
kvalitetima ali i velikim manama. Ono svemocni sti -
- !:? -

Od ove dve {otogra{l/e tesko
odrediti ko;a Uspe/a fe
OJUI gde svetlosn/ lzvor (s1mce)
lspravnlje Dok donfa
fotografija de/uje sivo,
i druga
pretstavlja ko-
liko izabran/ tre-
po-
lozaj da utfle kontrast-
nost, reljefnost f efehat
fotogra{fje. Vrlo poslu-
iltf al:o isti objehat
pod
sa 1 filtera ill sa filte-
iz razlilitilt -
uporedite
tercsattlllje ako jedan ist/ objekat
zajedno sa fednlm fo-
tografom: videcete da svakl
svoj i lz svog ugla gle-
dtm[a i emocionalnog do!ivljaja
datog objehta prilaz/ fotografif/ .
-
fotografjjj , koji zahteva da se
upozna.
Da fotograf upotrebio svetlo kao
jzvor, on mora da zna sledece:
1) Svetlost se menj a
ne samo u toku meseca. dana, vec i u toku
samo neko\jko U kada S"Unce
tada najjace, kada najnize
Na isti nacin se svetlo i toku dana,
od jz]aska do podne, i od podne do zalaska.
Mart i ima.ju istu svetla i ona ista
u devet casova pre podne kao i tri podne.
toga treba da jacina svetla z.avisi i od
okoJnih predmeta. Beli
cke stcne, po,vrsioe peska i vode sc kao
reflektovano svet]o, kao svetlo za dowet]javanje. Ali
OVO refJektOV3110 svet}O moze Se i kao g\avno,
se ono rastura svjm pravcima i ne daje tvrde senke.
o:vom i s:vetlo za oblacnih dat1a jJi
sa lakom izm.aglicom.
2) Ekspozicija i kontrast
Najkontrastniji snimci se pri dnevnoj svetlosti
ako se snima vedrom vremenu, bez okolnih svetlih
predmeta koji senke. Da bi se izbegli jako
kontrastni negativi, ekspooicijtl treba dvostruko
vreme za ili treCinu. Medu-
tim, pri ili pri snimanju reflektovanim svet-
lom, kontrastn0$t bitj smanjena i eksporicija se
mora odreaivati prema tamnim partijama vreme razvi -
janja, ako moguce, treba produZiti. Na o:vaj naCin po-
vecace se negativa samim tim ni kopije
izgledati sive.
- 14 -
Nj jedan od ova dva uslova ne pretstavlja narocitLI teskocu
savremenom fotografu, jer izve-
sne u ekspoziciji, takooe i papira
uvek mogu da pomognu da se dobije ispravna kopija
Jedina teskoca pri na dnevnom svetlu ona,
kada postoje razlike u kontrastima kada
obicno uzima srednja vrednost za ekspoziciju.
V azdusna perspektiva
Kod ove perspektive, svetlo progresivnim
tonova daje fotografiji, utisak ot-stojanja
udaljenim objektima. Ovaj utisak u srazmeri sa udalje-
noscu i cjsto<tom, odn. vazduha. Efekat se na-
rocito povecava pri mag]o:vitom i kada se snjma
u
4) Karakter svetla
Pravac wetia objas11java d,oba dana at1nosfert1
Duge se11ke vece ne jt1tro, ka.ko se
misli), - mir, predah, razmiSljanje. Kontrastno svetlo, sa
jakim pogodno za dinamicne, dramatske mo-
tive i cista resenja. Meko, difuzno svet1o, odgo-
vara lirskim, dobro i za
svet1a povecava tonske vrednosti fotografije isto
kao fi1t1er. u ranim i easovima, jesen ili rano
prolece, ze1eni, narandzasti i crvenj objekti p0$taju
ronski svetliji, p]avo nebo,
postaj u re1ativno tamnije. 11epotrebno tada
posto svetlo vec - filtrirano.
Pravac svetla (sa strane, spreda, otpozadi, protjvsvetlo)
i izvor svetla (direktno suncevo svetlo,
svetlo, ili reflektovano) dace karakter samom sve-
tlu, koje na ne utvrduje samo us]o-
ve i godisnja doba vec i strukturu materijala i mesto snj-
- 15-
..
-"



..
-
-"
"

..
:.:
""
.. _
,._
" 9
"' "'
Ji
-
-
"'
..
-
.,.
"

"
-:q
--

!1.
-u
,
..

i=
.!!.

"-
... "
... ..
" -"



--

-"' Q
. " .....
" ... . _
>
--
....
-
- - ""

--
1


..


"
"'
- "'

.D.D
"
z
..


_ ..

.. - 11:
VJ

,__

- >
0"'
'

> -
... -
> "'

. .: s
,. "" "'



...
Ou .><

" "
-
L..
,.

.. -;:

::>

<>
" -D

1


- u
-,.
... ..
,.

,. __
- <""'1-
-



" -
- '<:1 ....


-- ...
.D-" "
-.. "-


'




o u"

"'" ..
"
- 16
"






- '

"" -- >


...... "'



manja, klimatsko Karakter svetla sasvim
drukcjji planinama, moru ili jezerima.
U forografiji s.vetlo nije. vazno samo radi toga sto bez
njega jednostavnO 11CJ110g'l1.6e napra:viti STliD1ak, VCC i zoog
toga sto se samo ispravnjm korjscenjem svetla mogu na-
praviti dobre fotografije. Zato
Svaki objekat (motiv) trazi posebno osvet)jenje i samo
ispravnim izborom svetlosnog izvora, njegove jacine,
pravca i karaktera - doblce se ono sto se zeli da prikaze
na fotografiji.
napravljena prema moze korisno
posluZiti kao orijentacija za primenu svetla u fotografiji
(str. 16) .
UCIMO OD SLIKARSTVA
posmatranjem radova slikara
moz.e nauCiti za fotografiju, posto smo se vec
upotz11ali sa karakteristikama fotografske
sigurno da zapasti tt gresku da m t r m
slikarstvo.
Fotografija, kao slika, mora da g.ovori za sebe, ne da
naslov objasnja.va. Obratite, zatj m, paznju na smeStaj ljud-
skih na S'likarskim radovima i videcete da
ne poklapa. s u ili tonski odvojene ili ispravnim
u slike. Ni figur a ili
nisu slici se 1110<Ze izbaciti, sve
smest1eno u jednoj odredenoj kompozkionoj Jiniji. nije
te5ko zapazjti, ali narocjto obratite paznju sta umet::nik
hteo da. kaze i kako to postigao. lpak
imajte na umu, da slikar ima mnogo vecu slobodtl i si-
rinu izraiavanja i da na fotografiji mnogosta nemoguce
prikazati od sto sli karstvt1, mada
- 17 -

ove ekspresijc slikajtl Radovi starili
mnogo pomoci da i shvatite koliko va-
zno pravilno osvctlj cnje na slici (fotografiji) i da
vr)o CestO Utnetniku.
Ne treba uvek na slici traziti i da ako
njega vidite da cetc raztlmeti i s1ikarev rad. pre-
porucljivo kada ze1ite da prostudir ate odnos umetnika
prema svome motivu (kako svetlo kompo-
ziciju, raspored figura itd.), ali sta cemo sa modernim sli-
karstvom koje dekorativno i apstraktno. Ne
bezite ni 00 ltjega, trudite Se da shvatite 1113Stll
koja i vama i te kako Na takvim
s!ikarna nastojtc, prvo, da pronadete
potorn dobro prostudirajte odnos
tivnog elementrt i kompozicije, kontraste i
i
Nikada llC ocektljte d.a S<\111 objekat dovoljan da stvori
sl iktl : slikarskim vid eC.ete da Lll11et-
SV'CSJlO ko11trolisao njegovo u sliku,
da.jt1ci i sv:oj 'Sta,v njemu. Bilo kakav 11ovi
razmestaj objekta ili s vase strane jednostavno
jer se slici dobio haos li11ija i
tonova.
Rezirnirajuci sta mozemo da dela
starih majstora videC.emo:
- da mora da govori za sebe, ne da naslov
objasnjava;
- da se vaznost svakog predmeta na s1ici izrazava nj e-
govim polozajem u okviru slike i njegovim odnosom
prema okolnim formama ;
- da se organizacija objekta mora sprovesti svesno i
kontrolisano, jer se samo tako paznja usredsreduje na gla-
vne kompozicije;
- 1 8 -
,
1
1.
Kadn pogled ovo Timorcto,,o rcmcl-delo,
sc d11 postoji </il<c. Sli/m
da reportersl<f: dogada; rcglst
..
1al<o. Ako pailjivo 1 da mzmrstatc
videce1e d11 svnl?oj ; (s to
i gost i ol<o r1rcsro 1 ''liZitOSt 1111 slicl 1 sa-
i da ako dmgl plt1rt , vaJft
dau sto ic Koi<s z11
OI' H
da emocija osnovna pokretacka snaga slike;
da na portretu va:Zan psiholoski izraz;
da pejza:Z mora da ima atmosferu;
da osvetljenje ima narocito veliku ulogu u enterijeru;
da sadr:Zaj slike odreduje formata;
da mrtva priroda najbolja skola kompozjcjje
- da ni raspored mase sme biti haotican, vec cvrst
organizo.van.
NEFOTOGENICNOST NE POSTOJI
naCin da uvek budete sa svojjm
jeste da samo snjmate f t g n i ,,
mot ive. Nefotogenicni motivi zapravo i ne postoje,
ih fotografovo neznanje stvara takvi111. Od prila:Zenja
motivu zavi.si njegova ,, fotogenicnost , koju lako po-
stici ako se Zl1.3 treba izbegavati, to SU:
., z ivopisni pejzazi i objekti (1)
Fotograf se prevari kada snima pejzaze. 3
narocito kada refleksnom kamerom.
se mutnom sve vidi t1 pravim
bojama. da budu razlicite
ne nijansama. se inace na fotografiji
sjva, anemiona povrsina. Uko]jko se i r1alazi
iza leda fotograJa neuspeh neminova!1: divna ze-
polja, livade i plavo - sve to
fotografijj jzgledati sivo i jednoliCno.
Nekontrastni objektj (2)
Ovakvj objekti ispadaju
objekta postize se pravilnim osvetljenjem rasporedom
- 20 -
(

.
)

svetlih i tamnih po:vrsina. Sem u izuzet11im
vima, svaki objekat bez senki delovace ravno i bez
. . .
ZIVOStl.
panorame (3)
Ako vec nemate sirokougaOJ1i objektiv, onda i:z,bega-
vaj t e prekra,sne predele koji svojim
veJikim prostra.nStV'Orn i sirjnom, jer na
fiji ispasti znatno i izgubljeni.
takvih predela postize se ako se njihova velicjna
prostranstvo uporedi sa nekim objektom
djmenzija (napri mer, kucom, drvet'Cm,
covekom itd.).
Prenatrpanost ( 4)
detalja na slici Svva-
ra se paznj a se ne na
sto najvaZ.nije. Oko sme d.a Iut a, mora
odmah da zadrzano kor1cepcijom s]ike.
Faktografski snjmci (5)
smo rekli foto-kamera i masina za bele-
zenje uspomena, koje su naroCito mnogobrojne kada
se putuje. Sigumo da necemo za'dovoljni sa nji -
hovom ako ih ne dramatizujemo :
spomenici, istoriske tvrdave, gradevjne, folklor -
ni ku,rioziteti. sa malo odgovaraj116ih pogod-
nitn osvetljenjen1, dobrim bltera i ugla sni-
- ispasce sasvi m privlacni
Neinteresantne fizionomjje (6)
Kad snimate traiite pre svega
tipove, jzrazajl1e, U cijjm ocima naslucujemo
odredeni lik. .
- 21

\
Razvijnjle jer dn budete
da dajete l?olltpozicije i
i fotogra{ije,
telmiCI?iJ.t masti da bude
smela. Atttor ove {otografije, Ferris, bi
postigao mastom da dobro ispekao
'
\
\
'1 Mozemo li da posle ovih primera, da nefoto-
i gei1ic11ost stvarno posto.jli? Svakako, jel' videli t-1a
' Se foooge11icnost ne nala.zi vec s t v r l.IostaJom, nama
nece biti da postig11emo objekta ako
smo naucili da fotog;rafS'ki gledamo. Do1bro zapamtite ova
dva poglavlja, va1s ona spasa:vaju t'roskova
i

se bavi iz Iazloga
ili t1 zanatske s.vrhe - nije
tako 5tavi&e, masta moze samo da smeta
pri primemi fotografij-e tl ali onome
koji prila.zi kao kreativnom sredstVtJ izraia-
vanja, - i te kako
Fotografu, fotografski da gleda, biti
tesko da i svoju. f t g r f s k i razvije.
11acin za to studira11:je fotografija u pozn.al1im f.otograf-
skim ca-Siopisima, godiS.njacima i na
prisustvujte raznim diskusijama
kritikama FotJografija, misljenje sa
. trudite se da sto vise shvatite po&matr-anu fooografijt1.
lizirajte tehnicku i sadrzajnu pokusajte
da zamislite kako vi isti Jn!Otiv obrad<ili. Zatim, kako
taj motiv izgledao ako d.rukcije obradio, kada se
filter, 'drugi ttgao snimanja,
i objekl1iv . . . Definisite sta. a.utor hteo
da kaze sv<Yj.om fotografijom i ka1ko to postigao,
sta. uticalo da se prihvati te i te Na taj
osposobicete sebe da d.rukcije gledate na obrad.u motiva,
da razvijate svoju to da cete si-
postiCi originalnost. Zapamtite, da tl fotJografiji
po.stizu najte:Ze oni koji naubli foto-
grafski da i koji fotografije posmatraju bez
- 23
u njjhovog obrade. Masttl
jmati ne znaci truditi se bltj orjgjnalan cenu,
vec imati toliko aktivnom da mogli odmah d.a se
setjte 11ajbolje.g resenja za jednu j.dejtJ da stalno imatc
utnu da se jedan isti motiv moze na mnogo razljcitih
naci11a obraditi. Da daklc,
SVOjU mastu StO vise ra.zviJi, StO vise i zat1311Skt1
fotografije poznava ti.
ANALIZIRAJMO FOTOGRAFIJE
Na str311i II PrjJoga imamo dve potpuno razliCite fotogra-
fije. Gomja slika primer t. zv. Ciste fot:ografije,
skoro bi se moglo reci da to fotografika. U anaJizu ove
fotogl'afije moramo, dakle, poci s te strane. ZastJO nam se
ona svida?
Najpre zbog
Od jed11e ograde, osv-etljene vrlo pog;odnom svetlosctt,
napravio interesantm.u fotografij u. Jednostavna
kompozicija, sa ljudskom postavljenom na naj -
osetljivijem mestu. bez koje oko posmatraca lutalo
siici, i crni okvir izvucen samo na dve strane slike. koji na
taj nacin jos vise sugestivan perspektivan izgled,
- daju fotografiji pecat razmisljanja autora nad
prvohitnom Pokusajte da. koji elemenat
ove fotografije resite Ila neki drtJgi nacin - videcete da
UISpeti. Drugim uglom snimanja iJi
cmog okvira, pOtpuno bi se izmenio izgled
k!ompozicije; 11potreba ne da.Ia nebo tako belo;
osvetljavanjem s leda ili spreda bela ograda se
izguhi la; meksom kopijom, bez jakih kontrastnih povrsina,
ne bi se dobio fot,ograblki izgled koji fotografiji daje spe-
draz; itd. ..
- 2-1 -
'
'

'

ehnika besprekoma: osl'!fina zadovoljavajuca,
svedeni odnosnu u sadrzaju.
Druga fotografija, kojoj autor dao naziv Nedeljom
popodne, rekna strogoj simetrijj. Vec samo prila-
zenje fotografiji 113 taj ne daje jacu origi11alnu
crtu. htoo da 11 okviru arhitektonSJke
zgrade resi mes11a ljudskih figura. onemogucava da sc
dohije jedan cvrsci cen.ta.r interes.a s1ike (odn. centar pa-
:Znje), ve'c se dohija da na. ovoj fotografiji svc
vazno, drugim recima da nista nije va:Zno. 5timung nedelj -
nog popodneva ne oseca se, ako se vec islo za inscena-
cijom, onda trebalo duhovitije postaviti figure. Lovek
sa stapom kojj direktno gleda u objektiv ocigledno smeta,
grupa zena dosta indiferentno Na fotogra-
fi.ji najjace vuku prozori, st>o znaci da na njima autor
trebao da gradi sadrzajno
Zakljt1cak: u osnovi neo1riginaJan koji se duzjm
razmisljanjem i smelijom mastom mogao, iako
jpak resHJi.
MNOGO - MNOGO BRIGA
Ako vec zelite da dobijete uspele forografije, onda naj -
da se sto moguce zadr:Zite na jednoj kameri.
Ne zato sto llOrmaltlO da se kamera sto bolje uporzlla,
VeC zato sto menjanjem Fotog:ra-
fija mozc da bude vrlo jefti11a zabava ako patite od
fotografSJkog kompJeksa - pi'odagem
- Sa moze S'e vrlo
m11ogo ako se njegov.e mogu-
cnosti. se samo koji
vam stvamo biti desna ru ka radu. tu
Svetlomer. sverlomer ucimce vas
ekspoziciju.
Stativ. stativ osigurava""C>Star negativ .
- 25 -

Fil teri upotrebom z11 tog, zelenog, ili na-
randZ.:1stog filtera, fotografije znatno dobiti ton-
skom bogatstvLI i reprod11kciji prirodnih
Predlece. Uvek su dobro dosle za snimanje detalja
i malib predmeta.
Protivsuncani zas1on. OmoguctJje vam da pravite
lepse snimke 11 protivsvetlu.
Kada pri
stupatc 1
-
::-

-

..
Q
-
"'
Q
..





...

.,..

...
-
Or1d:1 pazjrc na:
( 1)
Ncforogcr1 icnost
(2)
lzbor Stli
111 nt1ji1
( 1)
001105 IZ
medtt objckta
po.zadit1C
(2)
Daljintr. za-
i stepen
osrrine
(3)
osrrjntr
(4)
Zonu najvccc
blr1ske osrrjne 1
(5)
Prcvodenje
Porrebr1o
Odvojiti objekat
dctaJje
lzbegavati objckte
o.bjekat sa svih
Uspostaviti odnos jzmeau objckta
i
Llocjti iiZ looje treba sni -
mati
Odrediti pravac
glav11og
objekta
lzvrsi1Jj pravilan izbor objektiva
Obrat iti n.a ob-
jektiva
Poznavati o:--
jcktiva kako se ooredio tacan
otvor
Odrediti objekte koje treba <>Stro
registrovati
Pravilno upotrehiti filter
Paziti na skalu to-
110Va (ici od cmog ka
Obratiti painjtt da svetlo pada
koso sa
- 26-
1
Kada pri-
stupatc 1
Onda pazite na: 1 Potrob110
---------------------
<":
-
"'
(':
....
-

""'
-
(1)
lzbor filtera
(2)
Osverljet1je
(3)
11egativskog
materijala
(1)
lzbor ekspozicijc
(2)
Osetlj.ivost

(3)
Ugao
pravac
objekta


Obrarjrj na ron-
ske vrednosti
neforogenjcnc
Odretiti tor1ski cfckat slil.e
Odrediti sverla
Opredcliti se karaktcr. inten
zitet i tip svctla
Zr1ati osetljivost tn:!terijal:! na

Pozr1av.1ti osctlji-
vost
Tacno ekspor1irari
sc zn ili
sirnbolizaciju pokrcta
Uzeti ako se
zeli pokret pt ikazn,tj
iz od 4 5
pr'oscer1c krc-
razrrih objckata
Ako ovome dodamo: zicani okidac, cetkicu za brisanje
objektiva, za izduvavanje prasine i
torbictt za - mozemo da da to sve
sto potrebno za snimanje i eksperimerHisanje .
KADA ZAPRA VO POClNJE SNIMANJE
Nasa dosada5nja razmatranja fotografiji imala su za
cilj da nas sa naJvaznijim kompone11tama
prethodnog stvara11ja fotografije, od kojih zav1SI konacan
izgled fotografije. Pri.s.tupaj uci o bradi kojeg
SLts:rescemo se sa o>vim i vise si-
- 27-
gwmo da necete imat:i problema ako im pridajete
onu vamo:;.t koju i zasluzuju. Kolikogod vazno
se nesto snima i znati nauciti fotografski gledati,
toliko isto vamo zapamtiti fotografske karakteristike,
stand'ard:ne nefotogenicne kvahtete i stalno analizirati
Najlaksa stvar u fotografiji, i
fantasticno kratka, - trenutak ekspozicije. Ali bas tl
tom dclicu stvara se kooacna Fotografjja. U la-
boratoriji se ne stvara fot:og:rafija, vec samo
neceg vec stvorenog. Za taj, dakle, debl
ove srtranice.
napravljena prema s.lienoj Feim11gerovoj (str. 26,
27) dobar ko 11trolni po11S'etnik koji fotografa
nasta t1reba da. pazi pre eks.pozicjje.
2
SNIMANJE
.. fotografija uci da
otllrivamo i svet.
LEON
SENKA - PROBLEM 1 KOMPONENT IZRA
'!AVANJA
Najcesca rec koja se tl fotografiji to sva-
ka.ko - s n k Sa njom .se susrecemo ili kao sa proble-
mom koji trazi reS.enje ili Jmo kojtl
i kompoziciji fotografije.
ona se javlja u zahteVtl d.a se fo-
tografiji svi detalji u senci lepo vide.
Na intenzitet senki uticu i ovi faktori:
1. Izbor filma. osetljivosti (do 1. 7 DIN-a)
Jade i zato senke biti
2. Izbor filtera. Upotreba filtera
3. Kontrastnost objekta. Ako objekat delom
Lt senci i taj deo negativ biti takode

4. Karakter negativa. Kratka ekspozicija i st1vise kratko
ra.zvija11.je dace bez detalja tl
- ')9 -


Ovi zal1tcvi sc postavljalju pred fotografa samo ako :Ze1i
da fir10 negativ, ali ako ide za
efcktima, onda bas da koristi.
u smislu jednog od najznacajnijeg kva1iteta
fotografske formc Pre nego sto nabrojimo
njcne da senka crno-beloj fo-
tografiji , savrsenostima fotografij c
pretstavlja kao sa-
izrazavanja susrecemo samo u ovoj
likovnc Na foto-
grafijama senka pret.stavlja jedini motjv. FantastiCni
sen.ke, ukomponovani kao odredeni sadrzaj slike, jli kao
kontck.st glavnom - pretstavljaju vrlo
daju fotografskom stva-
ra lastv u.
senkc tr najcesce
tr snimcima nnpravlje11im ra110 ili kasno
senke, koje katkada vrlo
se koristiti i za atmosfere.
doba dana i]i dobn, ne11jbolje se postize
U SYim Ovim primerimn, SCI1Ci !13 fotografiji mozemo dati
sa 11je11og isticanja. Senka koja
fotografiji zauzima veci deo
gustooom i Jogickom sa sadrzajem sli ke, -
spontano sugerira snagu. I obr-
meke sa detaljima njjma,
poeticnije, neznije, ako moze da se kaze - plemenjtije.
Senka, dakJe, mou da btrde i cilj sredstvo, to
da njeno uvodenje 11 fotografiju - f n k n :
senka ne sme da smeta oktr kada posmatramo foto-
grafijtr vec d.a ga vodi.
se tice isticanja fonne senke, vec ranije
da to najsigurniji put da se doblje trO<U-
me.nzionalnost snimljenog objekta. Medutim, losjm raspo-
- 30 -
seaki koji r1e odgovara prirodi i objekta,
moze da se i trr1akazi objckat. Zamislite
kako delovala skulptura ako osvetlili odozdo,
!lC obrazlazuCi takav
pokazuje utjcaj ekspozicijc razvijanja kvalitet
ncgativa .

-
-
-
----
.. 11'\i'OlJCIIA "'" .,......., ""1oti., "' /11
' 11(-- ...-...-..
- ..... _ .... _. _ .... .. ...... "" ... ....
- .. ... .._ ... _ ... _ lo ......
I IHOUCQ Al VII A.NII toMo coooiMo -
t ..... - -'" .,., f'lfl.lo- \ ...,
.. Jt6o .... -t-
0 , ., . "'' '"' ' "' ... .. , _ .., _..,.,..,. ..m ..
_",. ,. potMo " ' fl
..... . _ .. ..... tf ...........
- ........ _, ....... ,. ..... ...... "
roflllr /111"1' <l<! oltr f Wlo .,,.,...,,,. .. ,
NII"\:IIA11(D .A1V11A.NII 10 . Ht -1to11 .......
,."'"' .... .. 1 ........ _...... --
.... ......... ............
GODISNJA DOBA - PRI-
STUPANJA EKSPOZICIJI
se kaze da fillnska emulzija rolerira cak
osetne greske pri ek.sponiranju. Drugim recima, slobodno
rnogli 5,6 i filmom od 1. 7 DIN-a da sni-
mate preko godine na sunctr. Ali mi smo rek)j da
fotografiji prilazimo sa da iz nje izvucemo samo
najbolje Ne treba da se od takoreci
svakog loseg negativa mou
-31 -

sredstvima sasvim ispravna kopija. Ali to
istovreme110 najg;ori put u fotografiji, jer se fotograf 11:1
taj nacin postepeno navikava da fotografiju primi kao me-
hanicko sredstvo izra:Zavanja. Nijedna koja
svojom tehnickom blistavoscu oduSevljava nije napravlje-
na da strogo nije vodio racuna svim zahtc-
vima koje dati motiv trazi. Blendu 5,6 za sva
doba ostavimo, dakle, onima koji ne vole da misle cije
su uspele najcesce re2ultat puke sluoojnosti.
Svako godisnje doba zahteva posebno prilaunje ekspozi -
oiji svako ima svoje specifiene uslove i sasvim odredenc
nacine obrade.
Jesen. Ovo godisnje doba za fotografa idealno tt dva
pravca: jrna pogodno moze tokom celoga
dana da snjma. vec prilicno svetlo
rtije tako jako, duge, zahvalne nistr tako o5trc,
Za ovo doba ne postoji da
podne (zbog jakih kao leti), zato izbe-
gavati jtttro i'li porpodne, tada sve-
tlo isuvise meke. Jesen ima neke ka-
rakteristike koje tra2e iskljucivo u
magla. Atmosfera o:voga do<ha,
hilo gradska ili u prirodj, se vezuje sa maglom.
Tipicnu atmosferu sa maglom po.stiCi cete samo
ako fotografjji date dubinu, pravilno
komponovanje i stimung. Obezbedite da na foto-
grafijj ima neki objekat (i to prednjem
inace delovati sivo i mo-
notono. Sa tim necete se sresti ako snjmate
prirodi, sa poje-di11ih prirodnjh objekata
(planjna, st1111a, tJSamljenih drveca, malih itd.) njj -
hovo odvajanje se takode na fotografiji zapa-
zati perspektiva). Ako magla priliCno
gusta, ekspozicije ide i do tri puta. zato
bolje osetljivije filmove) , ako ze-
- 32-
lite da otklonite (pri objekata r-adi
jasnog registrovanja) onda stavite ili crveni
filter. Ovo neutralisanje magle moze da
no ako suviSe gusta, ali ako sumaglica moze da bude
i potpuno. Snimajte u protivsvetlu, jer tada vrlo
fotogenicna fotografija atmosfere. Koristite zuti
filter, jer cete njime najizraiajnijt1 maglu, foto-
grafija usto delovati i jasnije, ostrije.
Zadrzali smo se malo vise na magli zato sto ona pretstav-
lja najkarakteristicniju atmosfersku pojavtt za jesen, ali
ne treba da su za ovo godisnje doba vezane
i druge pojave, odn.
s OS!etljiviji film, nadite dobar
(ne na zaslon), pa2ljivo
posmatrajte i neposredno posle kise, kada
pocne da se gradski asfalt zivopisno reflek-
ttlje. Koris.tite kisu, tmttrn.o jesenje nebo, kao i ogolele
od neka.da drveca, za docaravaJtje tipicne
jesenje atmosfere. Ako bas zelite i kisu da registrujete,
onda snimajte 1/ 10 sek do 1/ 2s sek i to t1 protivsvetlu
sa tanmom
Ako pada kisa i sija, osvetljavajuci u
>> kontrafuru kapljice kise, pruza vam S'C izvanred11a prili-
ka da ih vemo registrujete. Teski pljuskovi mogu proizve-
sti laku izmaglicu koja dati reljefnost i atmosferu foto-
grafiji.
Utisak kisnog dana fotografiji pojacava se kada ima
bara i sjajnih mokrih povrsina sa zanimljivjm refleksima.
Ako refleks osnova glaV11og fotografije, onda
trostrite na njega. Medutjm, lokva koja daje
refleks nije pogodna, jer daje duplikat motiva
i pretstavlja okti dve klenticne sJjke. Fotografija koja iz-
gleda isto kada se okrene naopako, nema nikakve
i obican kic.
- 33 -
D r v : Koso, jesenje svetlo za snimanje
drveca, jer drvo okrugao objekat i mora imati svojjh
usto sa svojim retkim, liScem, pruza
diva11. materjjal. Za dobre efekte u protivsvetlu ko-
ristite narandzasti filter, jer on Cini svetlijim zlatne tonove.
korisno i u kompooiciji pejzaza. Grane u pred-
njem planu (sa ili bez cesiJO zakloniti
i pomoci da se odrZi utisak p11ostomosti.
Jedno drvo ili grupa drveca zakriljala ili neprirodna
cesto karakter atmosferu nekog posebno
jnteresantnog pejzaza.
S da se kompozjcija oslanja na urav-
notezenje formata fotografije. Drvece,
koje ima krosnjtl, ka:o kedar, hrast ili kesren,
va fon11at, dok visoki topole i sl.
drvece, traze for111at. Sve koje se prtliaj tr
prema kameri 1110fl"ajtl ostrJ"e isto tako i
1 d v sa plodo:vima. Snim.ajte
ih, ali da ih StO plasticnije (svetlo
sa krupnije su za to) i da spontano
komponujete (ne fotografijtl, jzgle-
dati ako pored zrelog voca i neki predmet, sigumo
takav koji nema r1ikakvu vezu sa jesenjim plodovim.a).
r h i t k t u r jeseoje dace sve detalje
u senci. Nece vam trebati ni filter, jer nebo
bez biti taman koliko treba tamno da arhitektura
dovoljno otskocj)a<< od pozadine.
Ovom godisnjem dobu slicno plolece, u pogledu svetla
(cija jacjna ista), zatim i cinjenici da se
moze snjmati tl toktr celog dana. Meautim, dok za
jesenj, ekspozjcjju postepeno treba produzavati sto se jde
sve u u prolece obmuiJO. Zatim, prolece
nosi drugi on mnogo vedriji,
prema tome zahteva i takav stil fot>ografije. Vjse svetla,
-34-
kontrastnosti, radosti. Ne zaboravite da jskoristite
su naroCito Iepj u prolece, kao pejzaza
neposredno pos]e kise, kada vjdJjivost na daljini dostize
Ne zurite sa upocrebom filtern, zuti filter
biti sasvim dovo]jan, dok ne doc1e ...
Leto. Ne visokoosctljivi film leti. Sa fil-
mom od 17 DTN-a rezultate, jer u
godisnjem dobu jacina svetla Katkada
toliko smeta, da najbolje tada ne U podne,
kada stmce najvise, senke najtvrde, jzbegavajte snimanje.
Leti se ne snima izmedtr 11 15 casova, jer Stl kratke
senke pogodne za pejzaze jJi za predmete cija
forma ili zeli da se prikaze. Tako, naprimer, dr-
vece za letnjih mesecj najbolje u grani -
masa i efekta sa n'e prikazivati
St1.Jrdije detalja. Obilje blca, praSiljavog i ostrjje osvet-
ljenje - karaikteristike doba - cine drvece
za Ako sa1 imate porrtJrete, nemo.jte
se zacuditi kada veJjke crne
ali ako bas morate da or1da svakako duze ekspoai-
rajte (za dve do tri krace razvjjajte, jer ce.te
tako dobiti sen,ke i n1ekSj
Obratjte kada leti radite SV'Ctlomerom, narocito
kada merite svetle objektc deJimjcnoj scnci. Za
ziciju uzmite ako senci svetlomer po-
kazuje 5,6 na svetle partije 16, onda
uzmite ekspoziciju izmedtt 8 11. Ztrti zeieni filter
kontrastnost, dok narar1dzasti filter
Medutim, kada filter,
moracete vjse zatvoriti, on znatno smanjuje
v
OStrllltl.
Leto doba odmora. Na letovanju
zivot dinamicaa, zato fot:ografjje treba da imajtr
zivosti i ritrna. tuaa, nepoznata mesta, zaze-
lecete svakako da trajno svojom zabelezite
35 -
tltiskc. Ne stedite Z3tO a1i prvo mesto,
njegove folk1ome karakteristike, obicaje, znamenitosti.
vas likovni dnevnik - koristite ga u punoj
jer jos uvek fotografisanje mnogo lakse (i savre-
od ili slikanja.
Zima. za sneg vrlo
tesko na fotografiji kako treba: ne sme da bude
ni deltaje, kako se to kaze, kao krec) ni
siv dcltaje prljavo). Zatim, obilje svetla i velika jacina
svetla, zadaju dosta velike muke pri odre-
ekspozicije. Osim toga zima bas tako ni
udobna ni z:-t fotografa ni za Desava se, naprimer,
da tasled hladnoce stari zatvaraCi produze ekspozicije,
te l/100 lako mose pos-tati 1/ 50 ili eak dtazi.
Da sneg i na fotografiji delovao kao obra-
titi paZI1jt1 na verno izrazavanje 1naterije. Ne sni-
majte vrementa (sem ukoliko zelite da date
stim,tang ili da graficke efekte) i na-
stojte da pravite u protivs'Vetlu. I jednom i t1
slucaju, velike bele povrsine delova6e
ako u fotografijo ne neke tamnije objekte (drvcce,
s11eZ11e staze, skijace i sl.).
fzbegavajte kratku ekspoziciju, normalna ekspozicija
vam budc Ali sigurno vas svetlomer prevariti
ako zelite da Sl1imate grupu ljudi ili samo jednog coveka
svetlo merite sa velike daljine. Da ne lica su-
vise tamna, se svetlomerom na razdaljinu od
L 5 cm od objekta, jer cete tako da merite vrlo
jako reflektovano svetlo od okolnih snemih povrsina.
Zimi zuti filter (ili UV, ali samo
na visinama preko 1.500 m), ali ako snimate rano ujutru
ili kasno popodne, postoji opas11ost da bud.e suvise
tamno, zimi viSe plavo nego leti.
Ako se snimajtl pahuljice, treba da budu obasjane
suncem 11 senci. Vestacke se
36 -
Vidoje Mojsilovic
Ucite se da jer cete rako i forografski -pro-
gledati. Ovo za reportersku fotogra-
fijlt, koja sme da b11de go/i ve.:
da IHOIIfelfle, s11ftimt dogatlaja.
s11 i ltbedlj/vo tre-
tiUCi iivota, llltplllsi kojlllt gleda/ac treba
da razmlslja i de/a 11 !to ta fotografija
zaftteva, os1ta11je i/i
(Vidi: STA FOTOGRAF
CLEDATI. str. 8)

1.
Vidojc Mojsilovit
Fotogrtr{ija se vec i
11/Cift i ruilih {otografija casopisima,
1111 zatim l?oje
orgmt1Zt4ju (orobltlbov/ i sa
-Sta hteo i Kal1o postigao - to
stt dva l?oja da postavljat c
ttt dc fotografije.
(Vidi : " NALlZIRAJMO FOTO
GRAF:JE. srr. 24)
V i.Joje Mojsilovlt
_l
-


r



!

Vidojc MojsiJo,it
Otde se kao vec izra-
Kada se svi detalji 11 ,,;tfeli, sto se trazi
od ova fotografija potpmto
izgttbila dakle fmrl?cijtt, l1akvtt
1110ra da bttde 11 sk/ad11
sa motivom fotogrnfije.
(Vidi: 1 IZRAZAVA
str. 20
Najbolja za
- mrtva prjroda, spa-
daju 1 predmcti
fotografije. Pri
vrlo la/;o sc zapa:jt/ l?oliko
11 (otografiji
kolillo sval<i
kojl trail forografjla:
filtera, je-
osccaj mere
. . . Povrls svega toga foto-
grafska prjroda bitl
zalsta fotografska, da
lcg sa slikarskom,
kao sro 1


sredsrvtma.
Vidi: NAS UCI
POZICIJI. 70)
Voz kojj juri 120
soze se tako
da Cl! Sl! tolflOVi
videti osrro. Ali
sak da se dobije,
vec pre izgledarj kao da sc
voz krece. S/ozjccte
se da ovaj daje
redmr trlisak jer
11potrebio ekspozicijll, da-
po-
krcta.
(Vidi: RITAM POKRETA 1 RITAM
SLIKE. srr. 65)
1
Vidoj Mojsilovlt
Na mimoj povrsjni jezera i uopste vodi, se vrlo
/jjvi refleksi koji s11 narolito jakj ako vode 11
objekat svetl11. Najbolje doba za refleksa
ili Sigumo da odgovara
vode, ali 01111 se moie vrlo /ako
S11imajte kada da se
vodi.
(Vidi : NI/E srr. 71)
'1
Vidojc Mojsilovit
fotografiji pejzaia igra ''a-
l10rizoilla daje
/otogrnfiji. lsto kao i ovoj foro-
grafiji, gde lirija 11 rreiil11
formata, veliha te
sllim, cmim koji taj
dati
(Vidi : PEJZAZ NIJE RAZGLEDNICA. 7 1)
refleluor bio dn dr1 odgovarajuci OVOift
ajnrskom Zn portrete se
prirodno svetlo, reflektore za dosctljavmtje i/i
efekte. svetlo razbija 1
n preporttl/jivo l?ao svetlo. vrlo vi-
soko osetljivi fi/movi za portreta 11
jer dozvoljavajll da 11 sro daje
11verljivost i ovak' illf
(Vidi: - sniDIJE ILI SLIJ..E ZA USPOMENU
7Q}
Vid.:>jc
ViJ<'j< Mojsilovic
Ruke kod portreta imaju vrlo ulogtt. izbegavati mke
kamere {ttiOZC se dcsiti da saka veia od glave) llespret
prstc. Samo prst portretu
porcmet/o i ;allo privlaCio utolillo pre
svctle
(Vidi : PORTRETI - STUDI/E ILI SLIKE ZA liSPOMENU
"' 7 ).
Tana Hoban
Ne treba traiiti da dete pozira, da se gleda pravo objekriv
i/i da radi ovo ili 0110. Prirod11ost 1 - to
StO treba traziti 1111 Sll iiii Cit"Q dece.
(Vidi : NE TRAZITE DA POZIRA . 84)
Vidojc Mojsilovi(
Arhltekttlra fotograflfl pret5tavljel1a,
lt 05f l1oje sr 11 5Vesti coveka kao tllvrdcllt1
pretstavn Takva fotogra/lfa 111ora biti teh11icki besprc-
1 od se trazi da prjkaze lepottt
i/i kakve stare arhitektttrc.
osvctljestfe tal?orec/ koii treba pa;;iti
prJ/j/10111
(Vidi: SNI MAN] E str. s<)
objcllla 1111 fo rogra{IJI /5tjce
511/cstafcm 1 tottskom
Nilmdn dva objel1ta
111ogt1 bit/
odtt05tl: ovof fotogrnfijl, gde
covek jedva vidl, reci sa11to
zalltalt nlatllollt, prlroda
dom/11/ra 11ad covckom,

vckovmt v/a5t 1 i5to tako vel1ovmt
borb11 coveka, 5amo btt-
dakom, da 5av/ada 1 11Cf11j sva/li
pcdalj zemlje kor/511j11t za svoj
(VId.: RAD NE-
ISCRPNA str. 94)
Vldoje Mojs ilovic
Vidoje Mojsi\ovic
1 forme po5tlc/ 1
velmtlm fo to-papjra, takoilc i/i
lzve511ilt delova papira od objelltlva apamta.
(Vidi: TRIKOVJ U MRAKLI SVETLOSTI, otr. JOS)
srvarl 11/SH od ve/ikil ...
Kal1o 5vet i kako di111o
otkrjvati stvari - cvet, l1a-
111e11, drveta ili list breze ...
Ovc recl Rj/kea
mogtt se 11-
forogra{5llog
(V!dl: ZANI MLJJVOST SNJMANJA
JZBJ.I ZA. QO)



Frit. Henle

Ne bi se mog/o reli da akt fotografija jos luta, btlo lj11dsko
rclo s/uzi samo kao IIISplracija za modemiJC kompo-
zicijc ili svetla i ili kao objekat Cija
1 lepota tela, privlaci fotografa.
koliko bio ovaj zmrr fotografije, zalrteva od fotografa
veliko iskrrstvo, sig1rra11 i smisao za
Stl/110111 te/11 toveka i/i
(Vidi: OBLIKA NAGOG LJUDSKOG srr. 96)
Mc\'r. Mussor
zn kod forogmfn se razvijn prilikom
aktova pri l'estacllom svcrl1r, jcr se radn
tesce izdvaj<l samo deo rc/a, rrcba da prikaze
i lepotc.
( Vidi: OBIIKA NAGOG LJti DSKOG TELA. srr. 96)
Ni ptice za
dopustiti da i/1 (otograf M11oge
sc uopte reagi-
raju kao ljudi,
imaju raka1' izraz ili pokret kojl
:aista zabeleiiti Za sve ovo
traii se snmo od fotografn:
(VIdi: SNIMANJE VRLO ZA
HVAlNO. str. qq
Tokutro Tonka
Si<gfried Hartig
izraz ili poluet JtajCI'SCI' Sl/ ]?valiteti ovakva,

(Vidi: SNIMANJE ZIVOTINJA VRLO ZAIIVALNO. 8tr. 99)

filtera (J<of/ su
cvetova raz,,/1, ili mo:Ee da foto-
grafi/11 cveca. Bilo l<oji l<arakter (
t/vsvetlo) moie da se prl cveca, za-
visltosti sta se zeli prillazati. lpak prot/vsver/o, kao glavno i/1
11vell lltoze da za i cveca.
(Vidi: NEZNA lEPOTA CVECA. '" 100)
Dcjmo
Kolille su izraiajne /otografije se v/dctl
radovlma pravca 11 fotogra(iji. A/i, vHe
treba tal1o dobro 1 ztmatsktl fotogra(i/e kao
za apstraktnu sm1to gle-
dtmje svet i ol1o cove/111, predispozicijll
apstraktue vec i tal1vt1 obradu koja daje origiua/uost
fotogra(iji dmga likovua stvara/astva.
(Vidi: 1 SREDSTVA FOTOGRAFIJE. 102)

Vidoje Mojsilovic
Slloro su kom-
bareljefa sa
-
retiku-
fotografikom itd.
Ovo list bareljtf: od

dijapozitiv, zatim
dijapozitiv
i pailji-

odgo-
varajuci efekat.
(Vidi: TRIKOVI U MRAKU 1
NA JOS)
Vidoj< Mojsilovi<
Prvo levi profil 11 druga,

1
zatim des"a smma pnpira ekspo-
/eva vec Kod ovakvilt
trikova se voditi da cl?spozlcijc br4drt lste, jer 11
slulaju. i efekat

(Vidi: TRIKOVI U MRAKU 1 NA stt. IOS)
Victor Kllling
sa oglc-
dalima i iz sc do-
biti l?arillattlrc. Nni
cesce su 1 rav-
;Ji/1 og/cda/a, sro
ovof slici, poscbr1/ c{cl?t/ sc
JJel?olil?o fotogra-
{ija 1
Auchi-Bin

Za ovaj alllor
bio vlse tc ro
i dajc i . lc-

8rod1
Ovdc tidimo
stakla - dva
objelan: iza stakla dm-
gog ispred. morao da
rrebi i dta 9Vet /zvora,
iza stak/a i drugi koji spreda
osvetljava objekat.
( Vidi: TRIKOVI U MRAKLI 1 NA
LOSTI . srr. 1<><1
visokoosetljivl fimtovi velfl?e za prav-
i orvaraju vidi/?e fotogra(ijl. 2/v.:
i sto jos za {otogra{ije.
011 pruza dosada reme 11 forografiji. Ovai
/oka/11
HPS, od 1/ SO sec 1 {14.
(Vtdi: SNIMAN/E PRI VESTACKOM str.
V idoj Mojsilovic
Hclmur von Gorrisst>n
Bljeskavo svetlo se kada se njega
Metfutlm, kao za resenja
i telmickl uspelih /otogra/ija, vrlo retko upotrebi.
Bljeskavo svet/o, 11 sa se
kod portreta ili predmeta gde se zahteva
i kao reflektovano svetlo (od zida
1 11opste daje rezu/t,l/e, narusava-
jiiCi svetla.
(VIdi: BLJESKAVO tl FOTOGRAF!JJ. str. ltl)
FOTOGRAFSKE


Fotograf-
ski objektiv
reg/strator dogadaja.
fotografije
rezultat ogranllenosti:
stc-
se pred desava.
Vidoje
Jcan-Pierre s .. dro
2
PRECIZNOST REGISTRA-
CIJE. Od ove osobine
fotografi su napravili fet/J,
kao Adams, Edward
W eston ; dr.
kod
fotogra/ija
predmeta, takotfe kod
prlrode.
Vidoje Mojsilovil
Vidoje

'
1


TONSKA SKALA. Nijedtn
grn{icka 11 sln-
dn da tal?o
l?ao fotografija.
llije tesko postici, a/i treba
pazili mo-
tiva i telmiklt

4
MONOHROMNOST. Na
ovoj fotogra{iji vidimo citav
p/akata re-

{oto-
grafije sme da -sc
zaboravi, jer
fotograf se povcdc
sa bojama, koje fotogra -
fiji mog11 da se 5/iju 11
sivu al1o
se 11ji/10\f raspo-
red i pode za

5
BRZINA REGISTRACIJE.
1/ 1000 sec bio dovo-
ljall da se zabeleii ovaj
pokret. Kod ovakvih sport-
skih
vrlo ekspozicijom.
izraz lica ili lm-
pokret tela ili
koji Sltgerira
jer po-
kret i1tace da
ikal?vog ritma.

FOTOGRAFIJA.
Ovnj
1011-
sl?ilt
5111110 - 11 {o1ogra{ij/. Ne-
galiv {olografija
clji sa folografijom dobije-
110111
procesom daje vrlo
.
re5eft/a.
(Vidi: FOTOGRAFIJA Nl/E
NA, str. 11)
Vidoje Mojsilovif
ELEMENTI
PRENATRPANOST. Fotogra{ija da btuic m;po-
detaljima i objektilfttl. Svc bitf podrcdc1t0
objekt11. Dobro zapazite kolf11o lcva {otogrn{ija Ocf -
o5tao samo deo l1oji pr/l?azrtje 11 pri-
Ovo
prilikol1t prcpor11Cljivo, vcc to
umditi pri SIIJitOJ1t SllflttiiJtjll jcr itll<o Sllflltnl? bit ostriji
(posto ttece biti velikog {orograf sc 1la
\feC/1 obrati
Vidojc MojsiiC'vi(
ZIVOPISNOST.
ovoga pe
1
.zaza uopste bi
dos/a d, da
drugi ugao pada svetlosti.
Kolikogod se za pejzaze
kolor fotogra{iji preporucuje
da svetlost pada sa stra-
ne, tolillo opet neophod-
no da za pejzaze
bude bas tako. kolil?o
pejzaz de/ovao
kada se toliko
opet biti bez zivosti i il?ak-
vih
fotografifi ako se pod
uslo-
vinra. Senke daju ritam
pejzazu, pofacavafu kontra-
ste i razbijaju jednolicnost.
Eschmann
NEKONTRASTNI Obje-
kat za vec
da ali cesto
ga i fotografovo napravl
lnrajte da ako fe
objekat da nije,
takoae Ako da
dobijete
da one
budu fake: krace 1
duze ( otprilike za 113
pomoCi Ova
fotografija bi delovala
i kada bi
ostre razlike.
Vidoi..- MojsiloviC
SIROKE PANORAME. Nista govori siro/1a bez
objekta poznatth da fotografiJa
izazvati /1od ravan, daleki
koji nista govori. Donja fotografija postize sasvim efekat:
velika povrsina i sugerirajtt
jedan ut/sa/1 prostranstva,
predeo postao zahva/jujuci
"'" sto se ulevo ili odgottara-
juci objekat kojf uspostavio slici.
Vidoje Mojsilovit

Vldoje Mojsilovir
F/Z/0-
NOMIJE. Sigumo s/e zapa-
zilf da ljudi vr/o
Nji11ove oCi,
pogled,

ljivog,
prvi pogled
r. zv.
- ti-
povi. Nastojte dn
0110 sto kara/Herise jedftOg
toveka i to /stalmite:

uglom ili

(Vidi: NHOTOGENICNOST NF
POSTOJI. 20)
1 fakto-
grafski moie da
ako sc pod
i da odgovarafucl sti-
mozete da
i zato m1stojte da 11 fotografljllf1ta spo-
1 gmdskih
diJie od s11oga fotografskog gle-

Vidoje
)
ako se negativ, sa njegove glanc strane, poprska nepro-
bojom ili ako se prilikom povecavanja foto-papir
pokrije stak1om, cija strana porprska.na bojom.
Zima motiva, nisko sun.ce i senke su
elemenat za I ovde vazi pravilo da
pada koso sa strane, jer cemo samo tako dobiti
punll kristala, tonove tacno
da zima nema svetlucave refJekse
zimske pune Zivosti i
kontra,sta i zanimljivih efekata.
POKRETA 1
Modeme foto-kamC'fe imaju zatvaraca
do 1/ 1000 s-ek, ali poslednji napor trkaca pred ciljem
moie se registrovati i dvadesetim -sekunde. Vrlo
etkspoziciju treba, dakle, da primi1110 vise kao fe-
fotografije da. u jednom delicu pot-
ostro i precizno zabeleii pokret, cak i momenat
izlaska iz puske, - ne kao jedino za
z r z v n pokreta. Fotografija
ekspresija, tome mora da se sluzi vise simboli-
. . v .
zaClJOI11 manJe regus.traCIJ0111.
slike, medutim, postiZe se regist.racijom
pokre.ta, vec i pravilnim rasporedom tonskih
Bogata tonska modulacija, ras:pored detalja ili kompozi-
cjona - mogu takoae fotografiji dati rihnickj ka-
rakter.
Za izrazavanje ritma se koristi dijagonaln.a linija
ll kompoziciji i to ciji pravci zahvataju od
90 do 45 . ako se dijagorJtahle Jinije
ili objekti koji dijagonalno kompozicjjLJ, tada
se kretanje samo istice ne povecava. Rjtmicnost foto-
- 65 -

grafije dobjce se i linjja raznih pravaca
Krive naterati oCi da ih prate, ali
one ne smejtt da dodiruju ili bttdtt ttz samu ivictt slike.
Vrlo cCJSte su i kntgova sa djjagona-
lom nekj fotografi ritmicnost t. zv. seridvic ne-
gativima (fotografija napravljena od nekoliko negativa) jtd.
Pre nego sto snjmate pokret. treba da znate sta zelite da
prikazete: simboli ku (iluziju) ili preciznu registraciju. Du-
gom postiti cete snazniju iluziju pokreta,
iako ostrina katkada potpuno razlivena (u
svesti vrlo brzi pokreti takode se registruju neostro),
dok ekspozicjjom (od 1/ 500 5ek nadalje, do
/ 2000 sck) pokret da bude potpuno ostar, ali -
zalede11, bez utiska kreta111ja. Da se ostar sa
kratkom ekspozicijom, sme se suvise
objektu, opticka osa neka pa.ra1elna sa kretanjem.
Ukoliko se objekat krece pod ostrim ttglom u
kameru, se ttzeti kraca ekspozicija, ako krece
pod pravi1n ttglom or1da jos kraca. Moze se uzeti kao pra-
vilo da ako se 1/ 50 se'k kada se krece prema
kameri, onda za djjago,nalno trebati 1/100 sek
za kretanje pod ttglom od 90 - dvestoti deo sektmde.
Jz ovoga izlazi, da kada snimate vrlo kratkom ekspozicijom
sportska takmicenja, na cinjenicu da sport
nije sav u pokretu, vec da se on manifestuje upravo naj-
snazni je u psihjckim izrazima sportista i da to ujedno
nacin da se zaledeni pokret nadomesti necim mnogo
vernijim. Najuzbudljiviji trenuci takmicara su pred star-
- tu i vase mesto sa kamerom, tu cete cekati
onaj trenutak kada se posle<hlji delit snage da
doslo do pobede. Da sportski snimak imao
sporta (podrazumcva se da fotograf mora da poznaje sport-
sku disciplinu koju mora da pokaze pravo
srce takmicara, ono sto se mnogo vise
na licu nego na misicima,
- 66 -
Vrlo lep efekat pokreta sc postize pracenjem objekta i
ekspozicijom od sek do 1/100. Na taj nacin dobice
se samo neostra pozadina, dok objekat ostar. Za
ovakvo snimanje nece potreban film visoke osetljivo-
sti, ali ako zelite da pokret ukocite, onda se ne polazi na
snjman.je bez vrlo osetJjjvih fi1mova. - lluziju pokreta
fotografiji 'Stvaraju posrednim sredstvjma samj objekti
koj su u pokretu. su: djm (od ]okomotive), prasina (od
motornih vozila), snezna prasi11a (od skijaca), talasi itd.
igra veliku ulogu kod snimar1ja pokrctnih objc-
kata. S obzirom da se ovde misli uglavnom na sportske
snimkc, suvise pozadi11a odvlacj paznj u od glav-
nog objekta. ako ostra isto toliko kao glaVllj
kat. se s njime stopiti. Ako veJika grupa takmi-
moze se desiti da dr ugog dok opet
pojcdir1e (naroci to one spravama) 11astojte
da snimate naspram neba. Ne te se r1111ogo
(ako imate t.el.eobjektiv mozete snimati i sa veJjkc dalji11e),
se desiti da noge takmicara bttdu ogromne (zato
StO Stl bJiZe kameri) glava i ruke male, i sJ.
Kod sportskih snimaka gde pozadina nebo, stavite
fj)ter. koji takode mozete da ttpotrebite i kada snimate
grupe sportista.
Svaka sportska disciplina ima svoje posebne fotografske
zahteve pogledu snimanja. Navescemo samo najglaVllije.
Futbal. Nije potrebna vrlo kratka ekspozicija ako se na-
lazi te na sredini terena. Inace, mesto u gola.
Radi pozadine, koja moic da vrlo ne-
mirna cesto potpuno da se stopi sa igraci ma, preporuCljivo
da se snima punim otvorom
Plivanje. snimatj na startu ili pri cilju. Obratite
paznju na izraze plivaca.
Boks. osetljive filmove, ali s obzirom da su
ringovi bogato osvetljeni, dovoljno ako se eksponira
- 67 -
1/ 50 ili 1/ 100 sek. konopce i bu.dite strpljivi.
jer str najzesce borbe na kraju runde.
Biciklizam. Koristite vis.oke stajr1e tacke da uhvate celu
grupu trkaca ili bar nekoJiko Efektni se
postizu ako se trkaCi -snimaju iz perspektive, sa
nebom kao pozadinom. U pogledu filma, preporucuju se
visoko05etljivi filmovi.
Gimna,stika. snimati sa trzdignutog da bi se
dobila i tamna pozadina filter na objektivtt !),
pos,to gimnasticari imaju bele dresove. Visa stajna
t:acka omogucava vam 'da bolje zapazite pokrete gimnasti-
cara i
Auto-moto. Da trkace spreda, treba izabrati
mesto na krivi11i i u kada ulaze okuku.
Nastojte da uhvatite barem dva vozila. Utisak brzine po-
vecava se ako voZ'ila ostavljajtt za sobon1 dim i
i zato iz treba snimati u protivsvetlu. Izbegavajte poza-
dini
Veslanje. mesto za sa obale ili most:1
r to sto bLiZe objektu. Snimajte momente zamaha, kada
su vesla van vode.
Brzine zatvaraea koje smo dali strani 69, primenJUJU
se za objekte koji se krecu pod od 90 tr
polozaj kamere. Za objekte koji se dijagonalno krecu pre-
ma kam.eri, eksporzicija za 1
1
/ 2 duza t / 750 sek
stavi se 1/ soo sek). Za objekte koji se
prema kameri, tj. ciji pravac kretanja paralelan sa optic-
kom osom objektiva,, se trootruko dtda eksporzicija
(napr., 1/7SO sek stavi se 1/2<;0 sek).
Primea' za upotrebu ako se objekat krece brzinom
100 km/cas (recimo od kamere uda-
40 m, onda se zatvaraca stavlja na 1/ 750 sek.
- 68 -
1

z
-
N

CQ

z
<
>
-



..



"' ..r


()
"'
'""'"'

,;,/,
.., \() .,..,



-- -- -
-- -
-.. .._
-

g V) r:.:
("""}- ------
-- -- -

("') ..._ -- -- ---
--- ---1 -
--

0V1000
V') N - ..._
tf")- ---- - --. -N



....__ ....__ - -
-
......
-u, __
"'



"' 10 \0
.;.:
UJ
'
...
N
1
NM
......
-c.se
0: "'


0 .,-, 0 0 .,-, N
0 tr') ...... 'l;f N - .... -
""" - - - ....__ - -
........ - --
- -
g

.,..,
V1 N
(' ......... ----
--- - -
-- -- -
- -
-
8 8
.,..,
.... .,-, .,-,
.. . o._,o"'N- -...
r- v - ---- -
- ..._ - -
-
-
1
- N '<t
- N 'o;t
-
- 69 -


...,. "'
-- -- --

.,..,
N ..._
-- --
-
.,..,
.,-, N
-- -- -- -
.._ --
"' "'
- -
-
N
--
- N
1
..:;200-
MRTVA PRIRODA NAS UCI
koliko da duhovito pretsta.vljena mrtva priroda na
fotografi ji, ona uvek buditi asocijacije na taj zanr sli-
karstva i da one neC-e povoljne za fotogra-
fiju. Moderna fotografij a, medutim, tezi da ugl avnom
grablkim efektima da originalnost mrtvoj prirodi i u
tome pogledu ima zaista izvanrednih uspeha. Ukoliko se
ne ide za tim efektom, onda slikarska fotografija
mrtve prirode rnora da ima pun11 naturalistiCktt
sto na fotografskom jeziku znaci da materija prikazana
sa najvecorn preciznoscu i u savr5enoj tehnickoj doteranosti
(p-re svega tonskoj), svojstvenoj samo fotografiji.
Svi ostali zahtevi koji se stavljaju pred snimanje mrtve
prirode upravo Stl oni koji nas uce kompoziciji. Rasp-ola-
zuci objektom koji na licu tnesta., koji moze da se
pornera, da se ne da zavisi od vremena - fo-
tografll se pn1za prilika da eksperimentiSe
gyetlom, dalji 110m uglom karnere, filte.rirna, pla-
ekspozicijo1n . . . Povrh sv.ega toga, on razvija
svoj ukus, t1ci se d i r n t1 objekta, t1ocavanju
centra interesa i sto mobla najvaznije, on vec unapred
zna sta zeli, ima. gotovu fotografiju 11 svojoj glavi. Videce
da svako novo aramiranje zahteva promenu osvetljenja.
izmenu koncepcije slike, novi ugao snimanja. novu studiju,
itd. Zapazice, dalje, da fotografija mrtve prirode ne sme
da bude ili da mora biti
jednostaVIla i da ima kakvu sadrzajnu osmisljenost. Zatirn
- dubinska o5trina: snimajuci i to predrnet-e koji
nece uvek u raVIl i, rnorace se st<> manji
otvor Al i ako su svi predmeti ostri, mofda doci
do njihovog spajanja. znaci obratiti paznju
na predmeta njihovo odvajanje najcesce se mora
sprovesti bas iSJpraVIlim razmestanjern tonskih
Pozadina takode igra veliku uJogu : ne sme da bude ne-
rnima i mora takva da ili tonom ili
- 70 -
bttde dovoljno od objekta. Vrlo
u direktnom sklopu komp-ozicije moze vr]o korisno da
posluzi za efektne senke, a1i pod uslovom da ttzllemi-
ruje glaVIli objekat na Fotografiji vec da bude sastav11i deo
kompozicije. Za pozadinu se uzima sivi je-
1an od malobr<>jnih rekvizita za mrtve
prirode. Za osvetljenje samo jedan reflektor,
zatim, dobar, stativ (jer se radi uglavnom sa du-
ekspozicijama) kamera veceg rormata, mogucstvu
sa objektivom vece zizne daljine (da bi doslo do kriv-
ljenja petrspektive, posto se snima uglaVIlom sa male da -
ljine).
u mrtvu prirodll ne spada samo snimanje voca, vec i sni-
manje antickih ukrasa, cveca, skulprure, predmeta od p-or-
culana, i 11ajvise, se, predmeta foto-
grafije.
PEJZAZ NIJE - RAZGLEDNICA

Priroda registlrtlje samo skalu to-
tlova od crnog d-o belog. U zanosu p-re'd nekim divnim
najcesce se zaboravlja da se svet prirode mora
gledati ocima. Upotreba filtera kod
pejzaza dolazi u prvi plan, i to najpre zatirn
tog. narandZastog (za postizanje vece vidljivosti na
velikim daljinama i za specijalne efekt e), crvenog (za
n<>cne efekte) i ultravioletnog (za rnore i na planinarna
iznad 2000 m.). Sa zelenim filterom treba biti obazriv u
prolece, jer tada liSce &vetlije fil ter joS vise
poznatu ooju blca i se utisak - snega.
(Crtez na strani 78 jasno uticaj filtera na pri-
rodne Ali sta wedi znati prevoditi ako
se zaboravi da svetlo treba 'da pada koso sa strane ili prema
kameri. Pejzaz s-e moze i t1 kontrazuru (protiv-
svetlu) i isp-asce vrlo dr:arnaticno i snazno, ali sarno ako
- 71-


su objekti kamere. Kod ovakvog svetla treba uzeri
cetvostru.ko duzu ekspoziciju, kada pada koso sa
011da dvostruko Ukoliko se snima prema Slll1Ctl koje
se probija kroz 111aglu ili 0
1
11da se za tlzima
srednja vrednost, we:d.nosti izmerene t1
i one koja izmerena pre.ma suncu.
Pejzaze snimajte suncanom ali se ne isklju-
cuje ni vreme, kada se uglavnom nastoji da da sti-
mung tezi da se predeli rese (pejzazi cije su po-
vrsine to11Ski jako kontrast11e). Kod ove zelje, sigurno da
nece trebati plan, ali
i te kako v::..Zan: prednji k,oji uvek treba da bude
i ostar, daje fotografiji otlkJanja njeno
uokviravanje golim ivicama, ali nikako ne sme da bude
suvise upadljiv. Nastojte da budete originalniji pri prona-
lazenju prednjeg plana, da to ne bude uvek neko drvo, vec
11esto zanimljivije, sto i 0110 sa svoje straJle
karakteristike prede1a, cita.vog kraja
[ prrednji pla11 i fotogra,fiji Ostri, ako se
na prvt1 treciiJ1Ju rastoj::mja ne na polovinu, kako
se to obicno radi. Naprimer: ako se prednji plan nalazi na
7 m ispred objektiva zadnji n-a 24, staviti na 8 m.
U fotografiji, naime, postoje sest razlicitih sredstava za
stvaranje iluzije prostora, iako sc, kada sre govori
i skoro iskljuCivo na prednji plan. Odmal1 se
reci , da mada svako od ovih sredstava sluzi svome
ipak njih nekoJiko daje najbolje re-
zultate.
1. Konvergentne paralelne linije, koje se postepeno sta-
paju u jednt1 t acku, kao arkade, ogra'de, stepenice, :Zelezni-
cke sine, drvoredi sl., odlicno da posluie za posti-
zanje iluzije
2. Umanjene velicine. Prostorni stvorice se ako na
fotografiji postoje dva objekt::. poznatih, istih veliCina,
- 72
jedan bliZe kameri drugi dalje, onda onaj koji
dalje znatno on.aj koji bliZe znatno

3. Osvetljenje. difuzno svet1o, iz pozicije
ili iza nje, unistava iluziju prostora. svetlo sa
ili protivsvetlo, povecava fotografiji.
4. Uporedivanje dimenzija. Kada se snima predeo,
se utisak daljine, ako t1
nema objekata pozt1at1ih i to da se
11a1aze. Utisak se Jako ako se prstima za-
objekti.
5. Atmosfera. objekti svetliji
udaljenost. Efekat se moze pojacati za vreme maglovitih
dana, ili dimom i raznim isparenjima u
6. Mala ostrina. Velikim otvorom
se neostra t::.ko da se opticki urisak da
or1a. udaljena objekat koji osta.r -
dubina predela se postize i savrsenom ostrinom,
tako oko vodeno od detalja do detalja.
Osim ovih sest posrizanja odnosa na
fotografiji, na konacan efekat moze uricati i r 1 i s t i -
,, s t Na fotografiji treba da ono sto
prirodi. Realisticna fotografija pomaze
da iSttl kakVll OCiffia gJedamO.
Ovo se postize vr]o jednostavno: treba srnimati
talno, ne nakrivljenom Medutim, koJikogod
nagib kamere moze da tlpropasti perspektivnu realisticnost
objekta, tako isto distanca sa koje se snima.
vodic moze da posluzi sledece: djstanca izmedu ka-
mere objekta ne smelo da bude od.
objekta koji se
I ovde ima iztJzetaka. bas 0
1
tsustvom realisticne
perspektive se vrlo sna:Zna iltJzjja perspektive. Na-
primer, snimanje visokih zgrada iz perspektive.
- 73-
Tipicnost jedn:oga kraja ako se pejzaz
unesu ljudi, njjhov rad detalj iz
vekovne povezanosti sa zemljom. Tako, naprimer, stavlja-
njem coveka u predl1ji plan, postiZe se utisak njegove do-
minacije prirodom. Medutim, ljudske figure se
prirodno ukljuciti u pejzaZ i smeju da postanu centar
interesa, odnosno da budu toliko velike da postanu
glavni interes fotografije. Cjm mogt1ce videti izraz lica
na coveku, onda 011 automatski postaje glavni objekat
pejzaza, te fotografija umesto da bude pejzaZ sa figu-
rama postane figura sa .
Pejzaz znat11o oziveti sa ljudskim figurama, ali nigde
vise ne treba voditi zlatnom rezu<< kao snima-
nju pejzaza. Lit1iju horizonta na sredini fo,togra-
fije, vec stavljati u dOiljtl trecinu (u odnosu 2 :5) ili
rede gornj u. U -od110Sl1 2:5 povrsinu neba
cima, koji moraju biti u skJadu sa pejzaZa: ako
se pejzazom zeli postici impresija mimoce nezno,sti rav-
nice, peskovite i sl.) svakako d-ra
i suvi.Se n.emimo u
odnosu '5 :2, kada nebo zattzima samo gomju trecinu slike,
prostor treba paz]jiV'O ispuniti i oziveti, dati mtl neki izraz.
Pri tome paziti da ravne lit1ije (seoske staze, drumovi, ve-
1egrafski stttbovi itd.) ne fdu paralelno sa ivicama fotografije
vec dijagonaJno, cime se postize i utisak tlda-
ljenosti. Vertikalne Jinjje daju cvrstinu fotografjji (podu-
pint ako ima vise paralelnih dace ritmicnost, dok
horizontalne izrazavaju mirovanje, tisinu. Ako
ima nekoliko linija koje se sve stapaju u jednu tacku, si-
gurno da nece valjati ako se objekat, koji sluZi za oZiv-
ljavanje slike, stavi u sasvjm drugi kraj fot-og:rafije. Njegovo
u toj taccj u kojoj se stapaju vise linija, ona
sigumo u zlatnom rezu.
Glavni objekat u pejzazu bude uoCljiv, da oko vidi
sta 113 fotografiji i t 11 aJi to se postiCi ako
- 74-
fotografija nije dovoljno >ociscena: sve izba-
citi, tj. ne snimati sve ono sto oko moze da obuhvati pri
jednog predela, vec samo ono sto njemu
najkarakteristicnije i sto pomaze formiranju zamisljene
kompozicije. Ono sto bitno na treba istaknuti
ili potenciranoscu tona (nacelno treba da svetlijeg tona)
ili linijama koje vode do glavnog objekta - m t i v
Pri tome paziti da se ne pojavi neuravnoteie-
nost na fotografiji, vec da predrneti budu u ravnoteznom
odnosu, da postoji red koji vrlo lako uspostaviti ako
se pazi na koncent:raciju, povezanost linija,
prelaze i
Svakj tip pejzaza zahteva izvesne uslove snimanja,
te za,to navodimo neke najvaznije stvari na koje po-
trebno paziti:
Voda. Mora, jezera, reke, najlepse delttju ako se Slllimaju
u protivsvetlu, kada se spusti poja.ve bez-
brojna svetluckanja na povrsini vooe. I ovde cete vccu
povrsinu (vodu) oziveti nekjm (brodom, kupa-
cima, jedrilicom i sl.). Pri O'V'Offi snimanju llpOt!reblte pro-
tivsuncani zaslon, dok filter nepotreban, ali Se moze
staviti zuti ili srednjezele.ni. Ako more ili suvise
plavo, nije filtera (osim l.IV), jer
nebo i voda biti i suvise cmi na Za specijalne
efekte koristite narandZasti i crvenj filter. Reke lepo
snimati iz pticje perspektive, ukloplje11e u pejzaz.
Zatim, na nekim rekama jm.a i vodopada i oni
zahvalan likovni materijal. Preporucljivo upotrebiti
1/ '50 sek, jer bi se kracim ekspozicijama mogla voda da
" zaledj .
jezera moze se koristiti za razne reflekse
na vodi, koji su najjaci kada voda u senci objekat
svetlu. Pri narocito treba imati u vidu cjnjenicu
- 7'5 -

da svetlost na jezerima sadrzj dosta zraka
da traii upotrebu zutog filtera. Jezera su oduvek
in.spiracija za fotografske idile, dok sc mo1e
moze i tako prikazati i uzbll dljivo sa njegovim nemimim
talasima, bllrama mukotrpnim. zivotom snaznjh pomoraca.
Talase snjmarj kada svetlo pada pod niskim uglom i ne
vr]o kratkom ekspozicijom. Morska pena pruza interesantan
dekorativni materijal, kao i vlazan pesak koji se reflektuje
od sunca.
Mocvare delllj t1 misticno te ih ta ko i prikazati, korjstecj
drveca u sutontt, mag1i, obljke
trulog drveca jtd. Najpovoljniji cas za snimanje
bara onaj koji prethodi sumraku odn. praskozorju. Upo-
treba filtera beskorisna, jer tada svetlost inace jma zuto-
otsjaj.
Planiue. Katkada vrlo sJaba vidljivost na p]aninama otkla-
se filter.om, t"t1i i ovde se javlja opasnost
da nebo ispadne na fotografiji suvjse se tako
moze doblti bez ttpotrebe filtera, ako se kratko osvetli
(Jto greska pri na planinama). Pla-
njnski vrhovi pruzaju narocito interesantan materijal ako se
snimaju u trenutku kada su pojedjni delovi u senci. Utisak
prostora vcJicine S<tffiO pJanitla VeC UOpste p1edeJa
postize se objekata pO(Zilatih dimenzija i
na svakako da se za to koristiti pla-
. .

Kod snimanja predela format takode igra veHku ulogu:
fotografiju StO ViSe povecati tO takb da fotografije pJa-
ninskih pre.dela idu u vertikalan fom1at, dok mintiji pejzazi
(zitna polja, ravnice, jezera, itd.) horizoJttalan.
Za Sllimanje prredela su veceg fo.r-
mata, jer se detalji i bogati tonovi, kao sto smo vec
napomenuU, teze izvlace na malom formatu.
- 76 -

NA PLANINAMA. Levo gore: svetlo sa
svetlo za jer lzraiavaju
reljef mag/11 pojacatl gore: 5vetlo 5preda, 511
51/IICem iza kamere, daje vr/o slab1t efehat atmo5{er5he
111ag/e mer1t. Levo dole: protlvsvetlo, kame-
rom prema 51mcu, daje i
l5tice prostoml od1105 ali 1 tezi da detalje
De5HO dole: 5vetlo hm11ere (s1mce 11 leti)
za jer 1110ie
05Vet/javat/ ostre hoj/ taj dob/jlf /zg/ed kao da Sll
svetlom sn (Crtez Doyglasat).
- 77-
EFEKAT
zefe110111 (z), SQ krOVOH/ (z) / p/av/m 11ebom
Levo: Sllimak filterom
k11ca i krov 511 skoro beli trava vrlo
efekat se dobija i filtera. Levo
filtero"' zidovi svetlifi, krov skoro
trava 11 tomt.
/ilterom isto kao trava svetlija,
z11ti krov ostao 11
skoro ostale
dostn
- 78 -
1
PORTRETJ - KARAKTERA SLIKE ZA
USPOMENU
Nikada ne obracajte kada vam model kaze da
hoce 1 da ispadne. Portrerna fotografija pre svega
studija karaktera, verno dati lik coveka. C:ovek na
fotografiji treba da ima takav psiholoski izraz i Jikovne
karakteristike, koji ga u dovoljnoj meri karakterisu kaq
ripa, sa oznakama njegovog socijalnog porekla,
i rasnih osobeno$ti. Svakako da ima bezizraznih foziono-
mija, ali to ne znaci da i takvi nece ll jednom mo-
mentl! doneti izvestan ps.iholoski akcenat.
Sa modelom se morate dobro upoznati i uspostaviti prisan
prijateljski kontakt.
Morate zainteresovati za SIVOj rad, njegovu
s r d n u, ttveriti ga da s njim moguce napraviti
portrete. Govorite sa zanosom. svome radtl i to 1.1vek sa
m i, tako pruzate i -svome modelu moguc11.ost da s.ttde-
luje u u vecini mo'del u toku
priprema ili snimanja otkriti razloge svoga
straha ili zapreke, kalda ih
upoznate - onda nema vise prCJPreka. nista
postiCi, ni dugim pripremama. Model 1nora u vas da
veruje, da mu ulijete da znate svoj posao, tako
i vi liCno da znate sta zelite da postignete, kakav
onalni izraz da izvueete: spokojstvo, lj11pkost,
nost, bezbriznost, zivot, dostojanstvenost, sarm ... Raz-
govarajl!Ci s njim strpljivo i sa stvarima
koje ga zanimaju, model postepeno otkloniti
strah i ukocenost pred kamerom, vi 6ete istovremeno
primetno pronaci najpogodnjji ugao snimanja ili samo deo
glave koji vam se cini najfotogenicnijim. ZamoliCete ga
zatim da se'dne na stolicu z naslona i da lezerno
prekrsti jednu nogu preko dn1ge, sa na kolenu
ili u kriltl, lako nagnut napred.
- 79 -
Medutim, ako zelite da Sl1imate portret u sto
dana-s vrlo ova pravila namestanju svakako
da vaie. Prepusta se ukusu fotografa da postavi svoj
model, ali u svakom njegov izraz ne moze
indiferentan. Za portret u ro lakse izbeCi,
model moze da obavlja svoj posao, sto mu nemi-
novno zaokupiti paZnjtl i koncentrisati ga na 0110 sto
radi. Za ovakve portrete se prirodno osvet-
ljenje uz reflektora za specijalne
efekte ili dosvetljavanje.
Kod snimanja portreta t1 okolni predmeti, de-
kor, ako diskretno i promisljeno, dace pri-
rodnu atrnosfertt ambijenttt sa svoje jos
vise pote11cirati i odrazjti modela. znati da
se Jicnost coveka ne samo u pokretima,
polozajtt nogu i u stavu kretanju tela,
odeva111,ja, frizuri, u kojoj Zjyj,
tajna sas.toji se u tome, da se
razlicjti eieme11ti usk1ade medusobno tako da
cvrsto povezaJ1i i sjedil1jenj da tlvek od
vaznosti model ili
meti. Medutim, -svako pravilo jma izuzetatka, taj
zetak s.e pravi onda, kada se zeli posticj
ili duhovitost.
Postoje izvesni zakoni kod snimanja portreta, ali su oni
vrlo relativni. Gledati ili ne gledati u da Jinjja
ociju bude u gomjoj trecini slike, sa ili bez senki, mima
ili nemirna pozadina - sve to zavisi od nacina
od strane fotografa. Mada postoje izuzeci, ipak
polozaj glave moze da izvesno raspolozenje. Glava
zabaccna unazad, sa linijom ociju gornjoj ivici slikc,
Sttgerira utisak sttperiornosti, snage, odlucno-
sti, dok pogled nadole, daje titisak staloienosti, skromno-
sti, meditiranja, potistenosti. Jako krupni plan koso
sugerira veselost, n ern irnost, nestalnost.
- 80-
Ugao kamere takode pojacava utisak, ali treba pazttJ
koja se tada javlja. cvrstina,
oholost, moze se potencirati snimkom iz perspektive.
Kod profilnih portr.eta treba ostavljati prostor ispred g]ave,
da se utisak da glava ispasti iz fotogra-
fije. Cinioci koji direktno na izraz su oci i usta.
Oci izrazavaju sav emocionalni raspon licnosti. One su
kljuc za izno5enje istine jednom ooveku. Medutim,
obzira na duhovne i emotivne vrednosti koje oci mogu
da izrazavaju, <la gledaju u ispravnom pravcu.
Ako gledaju na jednu stranu, cak vr1o malo, mogtt dati
ltLkav, nepoverljiV izraz; efekat Se moze upropastiti
ako gledaju suvise visoko ili suV!ise nadole, ili ako zmire
zbog svetlosti. pravilo moze se tizeti, da oci treba
da gledaju u u kojem glava
Usta se takoae tnoraju pazljivo posmatrati, jer i
otkrivaju karakter coveka. Nije, naprimer, na svome mestu
sirok OS111eh na Jicu coveka ciji SC portret zeli dati pre
svega i dostojanstveno. Ali ako se bas zeli OtS111eh,
onda treba snimati neposredno pre ili posle
osmeha.
1 ruke variraju u karakteru i lepoti. Treba izbegavati ruke
blizll kamere i nespretno savijene prste. Saku ne s11imati
spreda nego sa strane; fizicku ukocenost ruke otklo-
nicete ako modelu <late da drii ili da se na nesto
1ta"Sloni, odmori. Decije ruke izgledace sve dotle lepo dok
se ne traZi da budu neprirodne.
Emocionalni izraz, medutim, moze biti promasen ako ne
bu&e u skladu sa forrnata fotografije. Vertikalan
format primenjuje za portrete kod kojih se zeli izraziti
oeko kretanje (vertikalno), uzvisenost, napetost,
uzdizanje, dostojanstvenost. Horizontalni formata
sugerira spokojstvo, sirinu, kretanje (horizon-
talno). Kva'd.ratni format najmanje potencira
izraz portreta.
- 81 -
Karakter svetla pomaze u postizanju .utiska, ali
ali Se UOpste moze reci, da SU snimanje portreta >>SVe
svetlosti lepe, osim one koja dolazi od zlata<<, kako ie
rekao Moric Magre.
Starij c osobe osvetLite tvrdom svetloscu sa -strane, sa
jacim kontras tima i senkama, dok (narocito decu
i zene) meksom svetloscu, bogatijom i
vise iz pozicije kamere. Medutim, ako se zeli >> u1epsati "
model, pogotovo ako star i stnezuran, ili zeli da se pri-
kafe u svoj njegovoj jednostavnosti, plasticnosti i lepoti,
onda difuzno svetlo (u senci kuce ili ne-
kog zida). Bla.gost takvog osvetljenja tako velika, da ga
treba korigovati: treba snimati vrlo kratkom ekspozicijom
razvijati vr}o dugo, cak dva puta 'duze nego StO inace
potreb11o.
Pri na svetlu, koristiti
koje oziveti portret za
su posledt1ja dva pred zalazak,
prva dva izlasktt sunca). Koristite kao protiv
svetlo za sni111a111je osoba sa kosom
cani na .objektiv!) za osencene partije lica u.po-
reflektovano svetlo od svetle povrsine (belog plat11a,
papira i1i kartona prevucenog staniolom, najbolje
svetlo) . Sunce moze posluziti i za sni -
portreta u enterijeru, pored prozora. Mozete dobiti
vrlo dramaticne portrete sa jakim senkama, ako koristite
samo sobno svetlo, takode vrlo lirske, sa divno
sanim senkama, ako koristite i neki difuzer. Zelite li
neutralnu pozadinu u onda uzeti jednu od
sledecih crntt, tamno-grao, grao ili belu.
Zavese takode mogu efektne kao pozadina, specijalno
za portrete dece i zena, ali moraju se izbe.gavati upadljive
sare, uostravanje na njih.
Za portrete starijih osoba neopbodna najveca ostrina,
dok za tnlade mou da i potpuno neo5ta.r
- 82-
da opet ima svojih drazi. Inace teziste ostrine
ocima. Plastieniji snimci dobljaju se vecim otVO!l'Om
koja usto neutralisati i pozadintt. Ako zelite
da nebo bude pozadina, zeleni filter, jer se
tako dovoljno izdvojiti od modela. Meautim, zeleni filter
na panhromatskom materijalu dace dobru registraciju
samo onda kada se korektno eksponira. Ako model
pocrneo, zuti filter, jer bez njega nebo
ispalo vrlo svetlo lice neprirodno tamno.
Za snimanje portreta dobre su sve ali treba
voditi racuna da se objektivom od 7,'5 ili '5 cm sme
suvise pribblavati jer doci do perspektivnog
izoblicavanja (hipertrofije) delova glave ili tela ka-
meri. Portret stavite sredinu formata 11egativa gd.e
!lajveca ostrina, ako mis1ite da vam i prilikom
povecavanja bude dovoljno OtSta.r. Objektivi sa vccom
daljinom, narocito teleobjektivi, pruzaju vecu
u radu i moze se snimati sa v<ece u'da-
ne se ljudima i njihovim raspoloze-
njitna. i i portreti su oni koji
pretstavljaju Istine tahvacene na licima ljttdi
pri njihovom zivotu, na ulici, tt kuci, na
radnom mestu. Teleobjektivi su narocito za ta.kve
portrete.
Originalni portreti na dnevnoj svetlosti mogu se pravi ti
u tehnici poznatoj pod imenom high-key i low-key.
key tehnika (belo na sivom) kada na snimku
preovlaauju beli tonovi sivi i crni vrlo malo ili nikako.
Za high-key tehniku (koja se kod portreta pri -
menjuje za snimanje dece) koristi se difuzno svetlo, ne sme
biti senki, ako se modelu vidi odelo, ono mora
bez tonskih kontrasta, kao i pozadina.
se stavlja i neki manji cmi elemenat za privlacenje paznje.
se moze ako se t1egativ
razvijanje znatno skrati.
83 -
Low-key portret, ili fotografija u cmom, istice tajanstve-
nost, dramaticnost, neizvesnost. Ovde sve u cmom, sem
svetlog detalja koji sluzi kao elemenat pamje.
NE DA DETE POZIRA
Foto-kamera odliCno sredstvo da postane najlepsi li-
kovni decijeg zivota, koji vemo registrovati
bezbre>jne ljupke momente iz zivota najmladih, njihovu
nemirnu prirodu i promenljive Pratite njiho;v zivot
i stalno imajte na umu da samo roditelji
najbolji fotografi svoga deteta: za dobar snimak naj
vaznije da Se objekat i dobro p02naje.
Deca se St1imaju s-vakom vremenu - na suncu,
senci, s'ta kisi ... Meki tonovi vise
vese}om ZiVIOttJ deteta, OSilll toga, jaka senka da
deformise i'li poteJ'tcira izvestan deo lica, naprimer, nos,
ocnu duplju, obraze, i zato treba izbegarvati jake,
senke. Polusuncano vreme idealno za snimanje dece,
jer tada ekstremnih izmedu svetlih
i osencenih partija, te meke senke fino modulirati neznu
koie. Ne treba naroCito podvlaCiti da leti sni-
tt podne treba izbegavati takode kada sunce
iza kamere: najgora stvar na snimcima dece su zmirkave
oci. Deca sa svetlom kosom narocito simpaticno izgledaju
kada se snimajtt u protivsvetlu, ali vodite racuna da se
ekspozicija za 3-4 otvora jer Jice tt
senci.
S obzirom da dete u stalnom pokretu, uzima se
kraca ekspozicija (1/ 100 sek ili 1/ 200 sek), manji otvor
(jer pri vecem otvoru dete lako moZe da izade<< iz
polja dubinske ostrine) i da
bude stalno na objektivu, da ga od
direktnih suncevih zraka. Ako se to desilo. negativu
- 84-
se refleks koji )ako mo:Z.e potpuno da upropasti
snimak.
Deca se snimaju iz visine kamere njihovoj vi-
sini, jer ako se snimaju sa vece visine glava ispasti
velika noge male, .dok sa manje visine - obmuto.
Najbolje snimati kada se dete igra u nekom prirodnom
(na moru, u decijem vrticu i sl.) i kada
necim zaokupljeno: izrazi lica se vrlo brzo
dete nece ni primetiti kameru. Ne trazite
da dete pozira<<, da se smeska, gleda pravo u objektiv
ili da rukama radi ovo ili ono; se i sami za
deciju. i psihu i ne zamarajte ga, ostavite svoju
roditeljsku sujetu nastranu, jer i dete ima <Svojtt volju,
krug se ne sme dozvoliti da foto-
grafisanje, umes.to zabave, postane stvar
na svetu . . .
SNIMANJE PRECIZNOST 1 PLASTI-
CNOST - PRVI ZAHTEVI
uvek pretstavljala omi]jeni motiv za sni-
manje i moie se sa sigurno5cu tvrditi da prvi kreati -
van snimak vise-manje svakog amatera snimak neke
gradevine iz ultra perspektive. Monttmentalnost
kakve gradevine, Zivopisnost i zanimljivost stare arhitek-
ili moderne linije savremene - uvek pretstavljaju
prve objekte za snimanje na putovanjima.
su teskoce kod snimanja arhitekture? Prva, sto ve-
Cina gradevina ne moze normalnim objektivom da se ce-
lokupno obuhvati . U gradu nema nikada toliko mesta
da se fotogra.f mogao dovoljno daleko izmaknuti da
mu ne smetaju objekti i u prednjim
Druga teskoca sto i objektivi (kao
- 85
sirokougaoni) Ztlatno iskrivljuju perspektivu.
nje prve teskoce pravljenju vi5e snimaka delo-
va ili detalja arhitekture, druge, snimati s visine ociju sa
prooocenjem mogucnosti docnijeg linija pri-
likom povecavanja. Ponekad se bas suprotnim uglom sni-
manja postizu efekti monumentalnosti i (snimci
iz perspektive). s obzirom da su to speciblni uslovi,
koji UStO traZe VCCU nttilltl i isku:stVO kao i pouzdan ukttS
treba nas tojati -snimati sa takvim objektivima cija
daljina za 1 do 2 duza od dijagonale negativa
(za kamere 9 12 iznosi 25- 30 cm), se samo tako
ispravna perspektiva. Cak upotreba teleobjektiva
ne daje srecno resenje arhitekturt'.
Ovim objektivom moze -s.a velike daljine snimati i
obuhvatiti celokttpna ali njime se dobija
odnosa i Na f.otografiji se
doblja t1tisak izvestle slepljenosti i nabijenosti
kao da jedna iz d.rttge izvire, mada se bas ovim objektivom
istice arllitekture. Najbolje i najsigurnije
upotreba velikoformattuh
sa ispravljattja linija pri samo-m snimanju.
Fotografija arhitekture mora da bude precizna, dovolj110
plasticna i da izrazava ono sto tlajkarakteristi -
cnije na jednoj manje
otvore uz obavezno snimanje sa stativa, svetlo
neminovno da dolazi koso sa strane, tako da jedna
strana uvek u senci. Svetlo sprooa potpuno ugusiti
reljefnost, kao snimanje vremenu. Za izra-
zito bele fasade nije potreban nikakav rnlter, jer se
o'dvajanje ar hitekture od bele pozadine neba (za-
pravo plave) inace postici kratkom ekspozicijom. Za arhi-
tekturu koja ne111a izrazito belu fasadu, preporucuje se
ili narandzastog fiitera, ali kod
starih arhitektura, koje su crne, nije potrebatt
filter.
- 8'6 -
i

1

I kod arhitekture igra oblik formata
fotografije. Vertikami format potencira
visinu, cvrstintJ, dok Jlacelno treba izbega-
vati, sem kod panoramskih snimaka kompleksa zgrada.
ACNA REPRODUKCIJA TERIJALA
"Jacina lezj u apsolutnoj istjnj tacnosti re-
produkcije. Nijedno ljudsko oko ne moze da vidi tako
ostro, niti umetnicka ruka tako sigurno da nacrta kao
fotografski aparat, rekao jeidan nemacki slikar za foto-
grafijtl i ta njena osobina najvise dolazj do izrazaja kod
snimanja materijala.
I<cod snimanja materijala fotograf mora prethodt1o dobro
do prostudira karakter i strttkturtt predmeta, ukoHko
zeli da njegov snimak btrde reprodttkcija tnaterijala
neka umetnicka ekspresija. S olYzirom da SiU fo,to-
grafije materijala uvek t1 vezi s ciljem,
reklamnim ili on.e moraju prve11stveno
i da odgovaraju toj svojoj nameni, to znaci da t h n i-
c k i budu savrsene. takvim fotografijama, dakle,
postavljaju <Se ovi zahtevi: da potpU110 ostre, jasne
plasticne.
Ostrin.a. Ovaj kvalitet fotografije postize se plasticnim
osvetljenjem, uostravanjetn, malim otvorom
(ali ne najmanjim, jer se tako samo
ostrina) i taenom ekspO!Zicijom, pod kojom se podrazume-
va dovoljno kratka ekspozicija koja iskljucuje mogucnost
neo5trine usled pomeranja za vreme ekspozicije
ili kretanja objekta.
Tacna ekspozicjja potreb11a radi normalnih ne-
gativa, jer se samo sa negativa tonski bogatih mogu
zadovoljavajuce fotografije materijala. Preporucljivo
filmove sa tankom-sloj11om emulzjjo:m tretirati za 3 DIN-a
- 87 -
. 1
osetljivijitn, sve ostale za 4 Vreme
se produzavati. (bez
detalja senci) i1i predugO negativ ( sa razli -
ne spasavaju se ili gra-
dacijom foto parira.
Na snimka uticu i 5led.eti fakto[i:
1. Film i papir (ose.tljiviji filmovi imaju
i manju razlaganja; beli sjajni papir Cini sliku bri-
i
2. filma (sa negativa malih formata pri vehkom
povecavanju dolazi do razlivanja ostrine);
daljina objektiva (man.ja ziZna daljina veca ostri-
na i obrnuto)
4. Daljina (pri snimanju sa vece daljine se
ostrina);
5. Jacina objektiva (svetlosno slablji objektivi daju vecu
ostrinu)
6. Osvetljenje (za oS.tre snimke treba da bude tvrde i da
dolazi sa strane);
7. Jspunjavaoje formata se treba maksimalno
pribbliti, tj. format ispuniti do kraja);
8. IspraviiOst filt<era (filteri ne smeju biti osteceni, prljavi
ili opticki neispravni; stavljajte ih sto bble obje.ktivu
i pod piavim
9. Razvijac (razvijati u sitnozrna.stom pri tem-
i sa tacnim vremenon1 razvijanja; drzati -se
stava proizv.odaca);
10. Prozirnost vazduha (dim i ma,g1a smanjuju ostrinu. na-
roCito pri snimanju udaJjenih predeL'\) i
11. Povecavaju.Ci apa.ra.t (nis.ta ne vredi ako se svi ovi
zahtevi idealno ispune ako povecavajuci aparat nije
van ili se prilikom poveca:vanja n.edovoljno precizno
Lt:ostrava; tiOStravanje vrsiti na zmu !).
- 88-
\

Jasnost. Fotografije materijala moraju da irnaju punu
. snocu, i likovnu i perspektivnu. Kolikogod va.Zno da
se predme.t jasno vidi, toliko isto neophodno da njegov
ne bude iskrivljen. Senke ne smeju da budu 11i
go ni velike, jedino ako karakter matell"ijala za,-
hteva takve senke. Ukoliko postoji vise oni
tako postavljeni da se dovoljno ja:sno jedan
od dntgoga odvajaju, to se postici
tonskih vrednosri, ili svetloscu i senkama,
uz obracanje pa.Znje velici11e predmeta. Pri
svemu tome oni smeju na da
tivno iskrivljeni i zato se obicno snima kamerama velikvg
form.ata koje mogu da ispravljaju linije.
Plasticnost. Kada se govori ovakvih snimaka
se najpre na osvetljenje. Vrlo cesto dovoljan
samo jed.'\11 svetJ.osni izy;o,r, a1i ako ima vise svetlosnih
izvora treba na fotografiji da dominira samo jedan.
ViSe svetlosnih izvora, narocito ako se pogresno postave,
i spklJhtere<< (vrsna svetla),
to ovakvim fotografijama najmanje Po-
red jednog glavnog s.vetla, druga (meksa i difuZI1a)
funkcijtt d:a senke ili da
daju spiclihte.re<< nekin1 s11imka.
Vec smo ranije da svetlo sa strane najpo-
godnije za isticanje strukture i stvaranje pro-
stornih odnosa, dok sve ostale pravce treba jednostavno
iskljlLciti iz upotrebe-. Protivsvetlo moze dati lepe efekte
ali ne kao glavno svetlo, postlo d.elovi okre-
nuti kameri u senci, z11aci bez detalja i isticanja
to za ovakvu fotogra.fiju
funkcionalno. Kod reljefa svetlo da dolazi
levo odozgo, da bi senke mogle da istaknu jer
ako bi svetlo dolazilo sa o:rida sva
ispupcenja delovala kao ..
- 89 -
Izvesnu teskoctt kod ekspozicije pretstavlja
snimanje ma\jh predmeta, zato najbolje napraviti vise
razliCitih ekspozicija. Teskoca ima i kod snimanja sjajnih
povrsina (od stakla, zbog neugodnih refleksa,
ali fjJtera (ne povecavati
zicijul) oni mogu da se izbegnu.
ZANIMLJIVOST SNIMANJA IZBLIZA
Jedan dobro izabrani detalj vise reCi od celine:
atmosfera proleca cesto mnogo vernije prikazana
detaljom rascvetalog rata
se vi'deti na ocjma vojnika. plan sastavni deq
reporterske fotografije od znacaja i indu-
strijj, skoH, reklami ... Kod portreta, krupni plan
izneti karakter, lepotu i psiholosko coveka.
Odredene i lepota objekta, struktura
carstva, mate-rijal11jh stvari, predmeta, tkanina ... 111110go
vise doiazj do jzrazaja u fotografs.kom planu. Ra-
zne apstraktne forme, linjje - na predmetima iz najbble
okoline, vjdece se tek u
Za krttpnih pla.nova i za makrofotografiju (tj.
kada lik predmeta vecj od samog predmeta), najpogodnije
su one kamere kod kojih se gleda kroz objektiv: kod
njih paralakse nema, ttostravanje precizno i se
vidi sta ulazj u snimak sta ne. Kod sa male
]jine trt-ba voditj racttna ostrini koja mala,
i zato treba sto vise zatvorjti zatim, stativ tteba
da bude potpuno svetlost sto bogatija (mnogi
kombinaciju svetla i reflektora)
rad cjst, (predlece moraju bjti savrseno ciste
i bez ikakvih ogrebotjna) . Ukoliko se snima predlecam1,
treba znati da predlece kvare korekciju objektiva i stvaraju
paralaksu. Rese11je jednostavno: treba da bude
na sto otvoru paralaksa se lako ako
- 90-
se aparat, viziranju predlecama, podigne za 4 cm (dvo-
oki refleksni imaju predlecu za
lakse - Prilikom merenja svetla svetlome-
rom, morate pailjivi i prjrodno da cete meriti sto bliZe
objektu, 5-10 cm (predlece ne traze produzenje ekspozj-
cije). Ako se upotrebljava zajedno predleca filter, bliZe
staviti predlectt.
Uostravanje dubjn.i se na sledeci nacin: ako naj-
bliza tacka objektiva 30 cm najda1ja 50 cm, uostravanje
se 37 cm, tj. na 1/ 3 od ukupne predmeta.
Otstojanje se meri od objektiva ne od ravnj fillna.
Jednooki refleksni aparati za makrofotografjju imaju 'do-
dahle uredaje, tubu i1i meh. I plocasi< se mogu
za blisko stlimanje, ali sa1no ako imaju meh
duplo izvlacenje. Svi ovi aparati
ekspozicjje, jer otvor objektiva njje isti ako se
iZV1JCe, naprimer, na pet puta vece n.ego sto
pri normalnom
REPORTAZA - TRENUCI ZABELEZENJ ZA
VECNOST
P.od reporterskom fotografijom podrazumeva se no-
vinska fotografija, ali to ne znaci da tu ne spadaju i tre-
nutni snjmci napravljeni za krug porodice. ( jedni drugi,
sa gledjsta imaju pravo opstanka ako doga-
daj, bilo kog razmera i prikazu verno ubedljivo.
Za ove druge, neki vecj zadatak i ne postoji, profe-
reporterskoj fotografijj, s obzirom na njen dru-
stveni znacaj i cilj, se ne samo vrlo za-
daci vec i ozbiljne pripreme.
koji zeli da se posveti reporterskoj f.otografjji, bilo
kao pasjji ili profesjjj, mora da zna da se njeni motivi na-
svuda oko coveka. Reporterskoj fotografiji pripada
- 91-

Zivot sa svim njegovim u zivotu
coveka ili u drustvenoj zemlje. Reporter cove.k
koji mora da ima mo.C za sagledava-
rtjern zivota, kome pora zivota nije daleka ili
nepoznata. Da bi sve to registrovao, reporter
mora da bt1de emotivan i duboko Sa ZiVOtOrn
tt svojoj On da razume i da ima
za SVe OrtO StO Se dogaaa oko njega i sto
se tek dogoditj. Od repo,rtera se tra:Zi da ima. vjsoku kul-
turu, dobro poiirtickih zbivanja
svojoj zem]jj, mo.C opservacije, intt1j ciju, ma-
stu, dovoljno okretnos.tj, smelosti radozna-
lost. Nije cilj reporterS>koj fotografiji perifernih
momenat<t jednog dogadaja, S<UVo foto-faktografsko
vec smelo u unutrasnju tl
skrivene tipicne deta]je, koji biti ne
samo vec i impuls gledaocu da Jlad
njim dela tl smisltt onog sto taj snimak zahteva,
osuduje ili brani. Reporterska fotografija otkriva i
kretizuje zivot, 0 '113. t n d ll i z 11 jer uvek nesto
JlOVO upucuje na treba da bude
ali isto ta.ko moze 'da bude i lazna. Njoj
ne treba nikakav tekstovni komentar, jer
sama sebi - Zivota.
Da bi reporte.rska , fotografija bila aktuelna i
psiholoski verna i attnosferom natoplje11a, i estet-
ske zahteve reporter mora da zna sledece:
Poznavanje dogadaja. Dogadaj, glav11e senzacije, redosled
moraju se zaati ili predvideti. s.tvara
nervozu kod reportera, opasnost i strah da nece
glavne dogadaja.
Slepo snimanje. Reporter vremena da tac11o odre-
ili da svetlo meri On mora
stalno da t1 odoka i ekspo!Zicijtl.
- 92-
1
Njemu se ne postavlja kao bezusJovnost savrsena ostrina
snimka. Vrlo cesto su bas neostri snimci pokreta i
dra111atic11osti. Jas110 da se ovde javlja kao
fotografije, odn. sad:rzaja.
Osvetljenje. I ovde vazi pravilo da svetlo treba
izbegavati, jer najcesce kvari atmosferu i
snimku. Bljeskavo svetlo sada i tako potrebno, pored
vrlo osetljivih emulzija. Krupno ne sme da pretstavlja
bauk za reportersku fotografiju, stavise ono cesto deluje
atraktivno i
ehnika snimanja. Reporter mora da bude odlucan i brz.
Ne treba ocekivati da se nesto Vaznije << desiti,
cekati. Pored kamere ma1og formata i njenih 36 sni-
maka i a.utomat-skog -lakSe i mnogo
tride&et od kojih dva tri sig1.1mo biti
dobra, nego snimiti deset snimaka od kojih moZda ni jedan
' .
nece l!Speti.
Za rad preporucljiva i ttvek treba
nastojati da se sa sto Teleobjektiv
svakako rad uciniti i ne-
kada i jedino Beoz reporter vrlo ces.to
da se prikrada objekt1.1, da bude neprimecen ili da se sluzi
trikovima (snimanje iza zaklona, ispod kaputa, ili ]edima
prema objektu, itd.). Ali nista 11ecete postiCi
ako sv10j aparat i ne dobro pozt1avali,
gove izra:Zajne mogucnosti, po.sebno neiscrpne kreativne
i tehnicke fotog1'afije. Koristite interesanmije
Llglove osvetljenje, lutajte sa ka-
merom doa u 5amo jednom :de1icu
zabelezite dokumenat - za vecnost.
Dobre reporterske fotografije samo ako
odriavate kontakt sa pratite njegova
vanja i i emotivno prilazite svojim motivima.

- 93-
RAD NEISCRPNA
Na ljudski ra'd 'Se uvek gledalo kao motiv dostojan
,, fotografije<< . Prvo, zato sto se fotografija kretala
krugu i priznatih (pejzazi,
portreti, igre svet]osti i i mase itd.) drugo,
sto se na ljtldski rad - iz fotografs.ke perspektive - gle-
dalo kao dosta >>Rad se naime shva-
tao sam.o kao registracija, neke
potke, psiholoske osnove, i}j poezjje.
medutjm, svetski fotografi
oblike ljudske coveka
zajedno sa njegovim ruku i mo2ga i
Bas kao ljudski rad otkrio mogucnostj
svodeci na.
da vemo (i na osta]e Ji-
kovne zabelezi, i izvesne
ljudskoga zivota i rada.
rada su 11eobicno skole, polja,
radne akcije, ind.11.1striski i rudnicj, Zivot i
za11atstva vrs.ta - sve su to u kojim.a rade
ljt1di. Sn.imci rada znace da treba prika-
zatj samo ooveka za intelektualca nad knjigom
iJi seljaka za plugom. Ne coveka i oruae. Njegove
ruke i njego-va dela, vec sve ono sto svaki covek na
svome do.Zivi radi . Od
polaska na posao, priprema za rad, i briga,
i ra.dnih dogovora.. do drustveno zi-
VOta t1 preduzecu i intimnog zivota Sni-
majte 0110 sto dozivljujete, duboko
karakteristicne trenutke rada zivota vasega preduzeca -
videcete koliko te fotogra.fije biti i
real11e. to su i 11ajvaznije ove fotografije:
kao sto ne moze da pozira, tako isto covek ne sme
da pozira. Radnika snimjti onog trent1tka kada se
sav predaje svome poslu, ili mozgom j}i misicima.
- 94 -
Ako se samo jedan radnik ili njih nekoliko predaje svome
radu, jedan iza neke pravo gleda
skajuci se da bi )) bolje ispao<< , da ta
nece uspeti. Nista Jlecete postici 11i ako kakav ZJlacajan
tre11utak snimite, 011 na fotografiji bude dovoljno
istaknut: 0110 Stx> g}aVJlO 113 fotografiji mora da bude
tt fotografije tj. da perspektiv11e linije vode
k tonski da bttde (ako
okolina objekat treba da svetao, i
Ohratite paznju pri panoramskom snimku koje
su cr111e da stope sa isto takvom pozadi-
Kod kompozioije prj111enjivati -
rad. - dija.gonal11e linije, ili linije slova
S<< i trougla, jer one daju fotogr afiji.
Preporuc]jivo da se drzite Ovih saveta prilikom sni-
manja sa rada:
Kamera. Ako zelite da sto vernije fotografije
da vas ne primete kada upotrebite ka-
meru 3 5 -mm. Vod.ite racuna da mali nece 'dati t e-
savrsene snimke, ako ne posedujete visoku tehniktl.
Prilazenje objektu. Nemojte se mnogo zadrzavati oko rad-
i zato najbolje da prvo obidete objekat bez ka-
da pronaaete 111esto odakle cete izracttnate
dalji11u - zatim da se vratite sa i brzo, ne-
da Ukoliko to ne pode za ruko m,
onda uspostavite kontakt sa razgovarajte s
se, i pustite ga da se polako preda poslu.
U svako111 s1ucajtl dosadujte svome objektu pricama,
v v
}OS za
Svetlo. Rekli da fotografjje iz treba da
sto vernije, da prirodno svetlo daje najbolju atmo-
sferu Bljeskav.o svetlo
dok reflektori, iako jako pomazu tt dosvetlja:vanju
- 95 -
i postizanju raznih efekata, u jer dosta skre-
6u na sebe.
Film. tlzmite osetljiviji fihn, koji uz jake objektive
maloforma.tnih dati vr1o impresivne fotografije.
Otvor treba da bude toliki da moze da
najbolju ostrintt. Dok neostra ma.Sina na deluje
sasvim 1ose, dotle covek, naro.Cito ako nekom
znom pokretu, i potpuno da sugerira dina-
nekoga rada.
Grupni rad. Kod masovnog rada, se.
dan dublnskoj ostri11i. tlkoliko grupu lJUdt
U planu, 011da najbo<Jje da ta grupa bude ostra,
dok u vise masovnost.
Narocito su efektne fotografije mas-ovnih akcija
u protivsvetlu.
LEPOTE OBLIKA NAGOG LJUDSKOG
Akt fotografija vrlo interesantna i za
i:&kustva iz u.potrebe svetla i za
fotografa. Smisao za se nar.ocito raz-
vija prilikom snimanja akto-va u tlz upotrebu
vestackog svetla, jer <Se tada najcesce izdvaja 531!1')'0 jedan
deo ljudskog tela, koji treba da prikaze neku liniju llje-
gove i lepote. Akt fotografiji to zapravo
cilj: da otkrije }epotu nagog te}a, graciO'Z!lOSt zene, ljup-
kost deteta iJi snagu coveka. Ona pobuduje este.vske ose-
caje kod coveka, teznju za zdravljem, lepotom oblika,
razvija smisao za skladnost, negu tela i po.veca.va in.teres
za sportove. Akt fotografija ukus fotog'rafa.
jer on. vrlo brZ'o dolazi do sa.znanja da banalnost
i i mere, koo i nepotZnava.nje tehnike snl-
manja., vodi losim koje ljudsko do-
stojatlstvo i koje niceg nemaju sa pravom akt
- 96-
f-otografijom. Danas se ipak moze reCi da akt fotogra-
fija prebrodila sve one faze davanja laznih ustupaka ma-
moralti i shvatanjtt &ramez-
ljivaca <<, i da ie dosla do onog stepena razvoja kpji
fotografu daje dovoljno d:okaz.a i razloga ,da pristupi
sa krajnjom ozblljnoscu i velikom zainteresovanoscu. Stu-
diranje slika,rstva i ovde pozeljno.
se tice snimanja deCijih aktova, treba se >> ljup-
fotografija. sto eroticno muski i zenski
akt, tako isto >>ljupko<< kvari 'deciji akt. svakako
tesko izbeci, jer se sve na detetu, smeh kao i plac, svaka
radnja ili kapric prihvata kao 11-esto slatko<< i
ljupko<<.
Nagu decu najbolje snimati u igri, na pes ku ili LI vodi,
i to mogucstvu teleobjektivom. Na111estene i
poze tesko da iSpasti neposredno i prirodno. Izvesnu
teskoctt pretstavlja i slabo rasclanjeno decije telo: sve
i valjkasto, pojedine partije tela prelaze jedna u
drugu, tako da se pri povecavanju lako javljaju nereljefna
111esta na fotografiji. Naj]akse udove: nozice
koje dete bacal<a da. budu dobri delovi akta, koji
samo sto progovore. Zatim, ono sto kod odraslih nije
uvek moguce - vezati materijalne predmete za akt -
lako se postize deCij im aktom.
Snimanju aktova bilo pri ili vestackoj svetlosti,
moze se prici dva naCina: prikazivanjem citave figure
modela jednog dela tela. Pri cele figure
namecu se veci i to su uglavnom ovi:
Model. Kod snimanja zenskih aktova, t.elo obicno u
dok kod muskih ono u pokretu, jer se
zeli prikazati snaga i zdravog Ovo
svakako ne treba da zakon, jer se vrlo cesto bas
zensko telo Sllima U pokretu, t . ZV. aktovi tl
(na morskoj obali, pri kupanju, u prirodi itd.). U svim
- 97-
slucajevima namece se kao pravilo da model mora
prirodan, bez poze i ukocenosti . nije tesko
ako se model snima ikakvog prethodnog namestan)a,
reziranja, se snimaju karakteristicni pokreti
pri nekom tt
ambljentu. Tada. se model samom seb1, al1
kada fotograf svesno trazi nektt pozu, onda
uspostaviti prisan kontakt sa_ m_odelom,
niti skoro
tt prvim prjprema. sto t.elo sme
jmati pozu, tako ni izraz lica
ne sme bezizrazajan u neskladu sa ozbiljnom lepo-
tom ljudskog tela.
Prj pojedinih delova tela, se pro-
naci skrjvene le:pote tela i njegove skladnostj, cesto
sasvim deo te]a dovolja11 da pokaze
kompozicionu ]iniju. U klasicnom smjsJu to i nije akt
(portret nagog tela), vec samo
delova ljttdskog tela.
Po:z:adina i detalji. Pojedi11i fotografj stavljaju akt pri
u enterijeru prema pozadj11i, ukla-
pajuCi oblike tela, stav jJi pokret, sa okolnim predmetima
tako stvaraju 1ikovnu (Fritz Henle, naprimer,
pravio izvanredne fotografije na morskim stenama,
suprotstavljajuci glatke linij e zenskog tela sa sirovom iz-
kamena). U svakom mora postojati
opravda11je za ukljucivanje ili poza-
dine tl akt fotog.rafije. Ako se akt u
vec tl ateljeu, svako ukljocivanje detalja (sta-
faza) moze samo efekat akta i
na 11esto sto nije primarno za akt fotografiju. U slucaja
telo prikazati bez namestenih pro-
vidnih tilova i raznih parcica svile, koji su obavezno tt
skladu sa neozbiljno5cu u pozi, i u najvise slucajeva ko-
micnim, nemogttcim stavom. Kod ovakvih akt fotografija
- 98 -

fotografu nije stalo do lepote tela, vec do
koketiranja i raznim llkrasnim i
seksepilom svoga modela.
Snimanje. Sem u slucajevima kada se ide za
efektima i zele izraziti grafiCki rezultati, treba
dati takvtt fotografijtl koja Odgovarati neznoj
koze. Pri dt1evnom svetltt treba
mati kada su senke duze i (narocito pogodan Jako
dan) i sto vise koristiti
svetlo od okoltlih predmeta za rasvetljavanje ki. Radi
isticanja delova tela, preporucljivo lako ga
ttljem. Ako se normalnim objektivom,
treba zaboraviti na distorzijll pojedinih delova tela
kameri, koji fotografiji mogu vrlo 11et1kusno da deluju,
mada se ona katkada svesno postize moze dati
i illteresantne reztll tate.
Kamertt drzati u normalnoj visini, jer svaki rakttrs (s11i -
mak iz ili gornjeg ttgla.) moie
porcij tela.
SNrMANJE VRLO ZAHVALNO
Kada kazemo 'da ovo sni manje zahvaJno, onda
mislimo da potstaknemo rad na tom fotografije
koji se kod nas vrlo slabo Zivotinjsko carstvo
ogromno i ono fotograftt pristttpacno, u zoolo-
skom vrtu ili prirodi. Ali i sredstva SJ1imanja Sll
svakako razli citi.
Strpljivost se uvek trazi: i tl prirodi, kada vrebate
11ekog stanovnika ili platlina, - pred tJ
zooloskom vrtu, kad.a cekate izraz ili
pokret zjvotinje. u prvom slllcaju, bice te1eobjek-
tiv (zbog i zbog u drugom, d11ze
moZda svetlo i sigur110
- 99 -
malo vise iskustva. Upotreba teleobjektiva postavlja pro-
dubinske kao i pozadine (koja svojom
mjmoscu moze znatno da privlaci paznju),
dok za u zooloskom vrtu pretstavljaju
resetke. Resetke i1i zaklanjaju zivotinje ili stvaraju teske
senke od svetla, ako se snima sa Po-
trebno proturjti aparat kroz resetke svet-
lom doci sto bliZe. Pozadjnu u kavezu neutralisati, jer
se ona cesto stopi sa telom zi votinje, najbolje pricekati
takav trenutak osvetljenja kada osvetljena samo zivo-
tinja pozadina u senci, koja se usto prilikom povecavanja
moze jos vise zatamniti. Ostrina uvek ali
ovde va.Zi pravilo da se brzi pokret zivotjnje ili let ptice
efektnije izrazava neostro.
Zivotinje su kao ljtrdi za fotografa i zato im tako i treba
prilaziti ka.da se zeli posticj neki dobar portret cetvo-
y

Ptice tr letu dosta tesko snimiti, i samo uporno cekanje
moze rezultate. Ptice vrlo brzo lete i zato
potrebno pricekati trenutak zastoja, kada krila
- tada snimati. Svakako da nemoguce postav-
ljati elemente ekspozjcjje i ostrine i zato uzmjte
ekspozicije i (oko 5 m).
Posto pozadina najcesce gusci filter i protivsurl-
canj zaslon su Dobro jmati nesto u pred-
njem ali to se moze i naknadno ukopirati. Ne bu-
dite jznenadenj kada na negativu vi<Ute ptice vrlo male
velicine i zato uvek racunajte na velika povecavanja na
upotrebu sjtnozrnastog filtera i razvijaca.
NEZNA LEPOT CVECA
Lakse svakako, cvece u koloru, ali i u
beloj fotografijj tnogtr se prikazati divne
nezni cveca golim okom jedva prjmeceni detalji
- 100 -
Jjl

1
bujnog carstva. Snimanje cveca probnj kamen
za upotrebu filtera, jer ako vise cvetova
usto se pogresi izboru filtera, mogu se svi na fotografiji
stopiti u jedan ton. lzdvojite do cveta snjmite
ih i jasnije. Za snimanje cveca
kamera sa mehom za duplo izvlacenje ili objektivom sa
vecom ziZnom daljinom ili snimati sa predlecama. Ovo
dalje zahteva upotrebu stativa i kartona ili celulojda koji
da zastiti cvece od vetra. Najmanje pomeranje, s
obzirom da se snima sa male daljjne i ekspozjcijom
(zbog ostrine), prouzrokovace koja
na snjmcima cveca najmanje pozeljna. Ra<U otklanjanja
pozadine, sivi karton (i kod pri vestaCkoj
svetlosti i pri dnevnoj), mada katkada moze da se
i cma poza,dina (ako cvece bele ali ako
tesko na taj naCin netttralisati pozadinu, onda treba upotre-
ili veliki otvor dakle, bit.i neostra)
ili, ako moguce, snimati iz perspektive, sa
kao Cvece lepo izg]eda kada se pro-
tivsvetlu (za dos.vetljavaaje uzmite ili
cak ogledalo), kod vestackoj svetlosti
obavezao da se jedan tJpotrebl kao protiv-
svetlo. Kod vestackog svetla brzo ra<Ute, jer
cvece brzo klonuti usle'd uticaja toplote svetla sijalice.
Efektne snimke cveca postici cete ako snimate u senci ili
pri difuznom svetlu, jer cete (uz upotrebu kontrast-
nijeg razvijaca i sitnozrnastog filma) sve fjne ne-
znih cveea.
Izbegavaj te slikarska cveca, to tuae fo-
tografiji, vec uvek gledajte da cvece kao studija za
neku duhovitu, jednostavnu kompozjciju, ili za efekat
svetla i senke.
- 101 -
1 SREDSTV APSTRAKTNE FOTOGRAFIJE
fzrazajne mogucnosti fotografije pruzaju veliko polje
rada onim fotografima koji imaju naklonosti prema
apstraktnim formama. Medtttim, za razliku od a;pstraktnog
slikarstva, cije nerazumevar1je 11jegovih pojedinih dela
mora takvog sli karstva, fotografij i se
to]erira apsurdnost forme bez
ljivosti ideje, sadrzaja dela. koHko da fotografija
pretstavlja krajnje subjektivan odnos fotografa prema
svome motivu i ma koliko ga i na
potpuno poseban nacin vidoo i doziveo u svojoj svest;,
- ona ipak gledaocu mora da kaie, da do-
nekle shvati i apstraktntt formu primi kao
1nogu6om i za iznosenje datog sadrzaja foto-
grafije. U kakvom apscrakoog slikarstva dovoljno
katkada samo tiZivati tl njegovom dekorativnom i kolo
skladu, bez potrebe da se razttmeju pretstave i
slikara, ili kompozicija slike, ali kod a;pstra
fotografije, to nije mora da ima svojLI ko111 -
poziciju, smisao, odnose lzgleda 111oZda smest10
receno, ali U krajnjem smislu, apstraktne forme jedino niStl
larpur1artisticke - u fotografiji. Ne moze se napraviti je-
dna negativ-fotografija da takvo prilaienje obradi
nije uslovljeno njenim sadrzajem. lsto tako, ne m{)Ze se
tl bareljefu prikazati motiv koji nema tipicnih kvaliteta
koje trazi bas takav stil fotografije.
Apstraktnom fotografijom se moze baviti samo onaj koji
pored poznavanja
i zanatsku stranu fotografije, koji ima veliko
iskListvo, studioza11 i du\1. Ov:1
fot{)grafije se uglavnom i bazira
pravo laboratorisko-hemiske mogucnosti obrade filmske
emulzije, koje dozvoljavaju da fotograf radi srcem,
mozgo1n i kako kazu Ne po-
stujllci konvencionalnosti vemo " fotografsko kopiranje
- 102 -

stvarnosti, oni nastoje da realnim, poznatim
cima, dadu novu formu, takav originalan raspored
tonova, linija i povrsina, koji prikazati njihove vizije.
snove i zelje za jednim sagledavanjem i doziv-
ljajem sveta oko sebe.
Izrazajna sredstva apstraktne fotografije su vrlo
vrsna i nikad se sa ne moze reCi da
nisu i sklj N avod imo 11ajkara kter i-
. ... ..

Za dobljanje interesantnih fotograma
se vise tonskih za razliku {)d sa
crnom ili belom pooadinom. Ovi poslednji, sa crnom po-
zadinom, Se 113 taj Sto se na foto papir
stave ili realni ili isecci
hartije i zatim jako osvetli svetloscu iz po-
vecavajLiceg aparata. Na mestima foto pa;pira k{)ji Stl
zaklonjeoj, javice se bele siluete predmeta.
Jzbor predn1eta koji mogu da se tlpbtrebe za silttete veliki
i to mogu biti : razne celofan tl boji,
staklo, konac drLigi sitni predmeti.
fotograrni m{)g1l se dobiti ako se osim zakla-
njanja koriste negativi (na kojima snimljena izves11<1
sara ili sta drugo koje koristiti za dopunjavanje
ronova i efekta), te se kroz njih svetlost iz
, . '
vecavaJuceg aparata.
Bareljef. najcesci vid fotografije ujedno
i najlaksi). Fotografskim postize se utisak de-
'limicne reljefnosti, te dosta
bareljef u vajarstYtl. se < :
11:1 oegativ se stavi dijapozitiv istog negativa, al i tako
da se samo neznatno pomeri, d.a se ne poklope sasvim
Za bareljef treba koristiti dijapooitive razliCitill gu-
stina sa malo sitnih detalja, treba vrsiti tl
svi111 pravcima d{)k se izabere najpogodnija projekcij:t
- 103 -
_____________
kontura snimljenog predmeta. Teh11ika bareljefa cesto se
koristi kod snimanja portreta fotografija dekorativnog,
grafiCkog karakrera.
Retiku)acija. Ako se negatjv ili djjapozitiv iz tople vode
zagrejane od 30 do 80 prebacj po-sle 2-3 minuta u
vodu znatno manje temperature (ispod 10 pojavjce se,
usled prskanja emulzije, zrnasta mreza koja fotografjjj
dati izgled crteza ili mozaika, katkada i utisak
nistickog slikarstva, imitaciju uljanog slikarstva. Retjku-
lacija se m-oze izvesti i na jednom delu negativa (odn.
pozitiva), ak,o se drugi nezeljeni deo, premaze LOOfo
rastvorom hromne <Stipse, u koju inace retikulisani negativ
treba staviti radi otvrdnjavanja emulzije.
Montaza i tekstura. Ovaj se izvodi ili
negativima iJi visestrukom ekspozicijom. Za sendvic
se mogu uzeti nekoliko stavljenih sa
prema emulziji, cija projekcija iz. aparata za povecavaJ1je
ide preko celoog foto papira. Kod tnontaza vjse-
strukom ekspozicijom, radi se obmuto. Prvo se eksponjra
periferni negativ, deo papira koji odreden za ukompo-
novanje drugog negativa zaklanja se isecenom siluetom
objekta sa drugog Zatim se eksponira drugi ne-
gativ (prvi se izvadi iz aparata za povecavaJ1je), perjferni
delovi zaklanjajLJ. Da se tacno znalo gde ukompo-
novati drugi 11e.ga.tiv, se na papi,ru o]ovkom
njegovo me.to, ili se eksponiranjtJ prvog negativa (1.1z
zaklanjanje perifemih delova) papir razvije i
stavi u zatim se eksponira drugi negativ na ne-
eksponiranom belom delu i ponovo papir razvije na
kraju fiksira.
Za se ne moze bas reci da pretstavlja
posto veCini slucajeva daje izgled pseudo
fotografije, izradene olovkom ili ttlsem. 1 ovde se koriste
dva negativa: jedan k-oji pretstavlja motiv drt1gi poza-
- L04 -

dinu (s11imljena povrsina zida, rapavog kartona platna ili
hartije iscrtane strukture nekog materijala).
Duga ekspozicija. Vrlo cesta komp011C11ta
fotografije neo.Strina ili razlivena ostrina. Ona se
koristi za fantaziju ili, kako smo vec vjdeli, za simboH-
zacjju pokreta.
Negativfotografija. Sama negativ-fotografija, di-
japozitivom sa negativa, tesko se moze primjti za apstrakt-
nu fotografiju, ali tJ dijapozitiva i negati va
(kao sendvic<< ili ekspozjcijom) daje vrlo
interesantne efekte.
Solarizacija. Solarizovan negativ se ako se deJimjcno
razvij eni negativ od propisanog vremena razvijanja)
izlozi 2- 3 sekunde dnevnoj svetlosti potom
novo r1astavi Za ovaj postupak se koriste nega-
tivi sa vecim crno-belim partijama.
Fotografika. suo samo ime govorj, to str grafiCka re-
senja fotografskjm sredstvima. PostiZu se spe-
cjjalno trazeJlim objektima vel.ike kontrastnosti, razvija-
njem u ultra tvrdim razvijacima i foto papira
tvrde gradacije. Fotografika moze da bude vrlo intere-
sann1a, ali cesto potseca svojom
slikarsku te zato njene pristalice nastoje da
izrazito karakter.
U MRAKU 1 NA
Postoje mnoge situacije i objekti gde se trjkovj mogu
primeniti, moze se slobodno reci, da svaki stepen foto-
grafskog procesa pretstavlja siroko polje rada za trikove.
kada jednom fotograf <S hvati osnovne mnogih
trikova, 011 se toliko usavrsiti da u daljem radu za-
visitj vise od svoje nego od
- 105-
Opticki t rikovi i trikovi sa ogledalima. Opticki trikovi se
optickih Dvol!led
primer neortodoksnog ako se stavi na objektiv
kamere on udaljene objekte Posroje sarno
dve stvari na koje se mora paziti: dvogled mora cvrsto
da stoji, uz sam objektiv, da ne ulazi svetlo sa strane,
tre.ba staviti na f/s i1i f/11 ..
Zatirn, naocare od + 3 do + 6 dioptrija, mogu se
za izv]acenje mekih obrisa (konkavna
spolja i pun otvor !), n.aprime,r za ttgtrsivanje
na portretu, i1i za postizanje ko<ntrastnosti
kada ostrina nije
Trikovi sa ogledalima su takode vrlo popttlarni. Ako
objekat ispred ogledala, formira se jos jedna slika ogle-
daLu. ali ako se dva ogledala stave vertikal11o pod
od 60 , objekat t! ogledalu se reflektovati sest puta.
Svaka izmena ugla izmedu ogle<lala stvorice izvestan broj
multiplikacija. - Uostravanje LIVek vrsiti na reflektovane
objekte na stvarne.
Kriva ogledala dajtt razne efekte, zatim nerav11e
povrsine, stakLa itd. Neobicni i
efekti se narocitJo neraV11im sta.klima koja se
stavljaju izmedu objekta i kamere.
Trikovi sa povecavajuCim aparatom. Poznati trik
crtacem koji se za
ekstra tvrdim negativima i za neutralisanje
tih Najjednostavnjji mekocrtac komad stakla
sa malo vazelina.
Lep trik se postize papira u konkavnom ili
konveksnom Medutim, treba staviti mali otvor
i eksponirati dalje delove snimka, odnosno
krace
Hem:ski trikovi. ti ove trikove spadaju bareljef, solariza-
cija, izohelija i retikulacija (vidi str. 103-105), kao i njiho-
- 106 -
ve medusobne naprimer: bareljef solarizacjja
se takode mogu zatim, ako se
i1i solarizovan negativ povecaju na ekstra tvrdom papjru.
se neka vrsta grafike, itd.
Trikovi ekspozic:ijom. ekspozicija se moze upo-
za eliminisanje pokretnih objekata. naprimer. kada
se ulica zeJj prikazati pot1puno prazna. u t0111
slucaju, umesto jed11e ekspozicije od 1/ 100 sek. naprave se
deset ekspozicija od 1/ Looo se.k na jstom dopu-
stajuci da malo prode ekspozi -
cija; pokretni objekti registrovace se pobrkano,
svaka poje.dinacna ekspozjcija na negativu prekrjvena
i eliminisana od drttgih deset.
Najjednostavniji trjk sa duplom ekspozjcjjom prikazati
coveka njegovog na jednoj istoj fotografiji. lsta
liCnost se stavi najpre na levu stranu povrsine slike
ravno, pozadina potpuno crna), eksponira se. zatim
drugu stranu, ali bez pomeranja kamere. da
mogu i vise od dve ekspozicije da se naprave, ali tadJ
rad znatr1o otezan.
se mogu snimati i
jedna vrsta protivstrncanog zaslona, vrlo dubokog, na ko-
jem se, za vreme prve ekspozicije, otkrije prvo desna (ili
leva) polovimt za vreme druge ekspozicije - druga po-

ekspozicija se mnogo za svrhe.
ogla.savanje, takode nasta.vi.
ekspozicija, kako smo videli (str. 105), koristi se za
fantazij u i stvaranje iluzije pokreta i brzine. U trikove sa
dugom ekspozicijorn spada i ekspozicija: qna se na-
rocito za snimarlje pokretr1ih svetlosnih izvora
koji na taj nacin registrovani mogu dati vrlo zanimljivr
svetlosne efekte.
- 107-
U fotografske trikove spadaju j.os razne mantaze >>Setldvic
negativi, ili >>sendvic negativ-pozitiv),
fije (str. 105), fotograma i negativa; fotogra-
fike, razne ekstremnosti kod upotrebe gradacija papira, itd.
SNIMANJE PRI VEST SVETLU 1 NOCNI
SNIMCJ
Nocnj snimci specijalntt draz koju osecaju svi
fotografi: oni bude osecaj i zadovoljstva po-
bede nad tesko.Cama. Nema da jos uvek najteze
napraviti . tj. da fotografski
resena fotografova ideja. koliko savre1nene
bile oset]jive (neke idu i do 34 DIN-a) objektivj
vrlo jaki, jpak mnogj momenti iz nocnog zivota ostaju
Gradski zivot, sa
osvetljenjem, razne sportske i revjjske priredbe, re-
storani, barovi, fontane itd., pnrzaju materija]
za nocne snimke. Meautim, nocni snimci pokazuju teznju
da se na partijtr oko
svet]osnog izvora, sa crnom izmedu. sva-
kako, nije ono sto oci vide kada gledaju istll scenu i zato
lako nastaju Druga teskoca pojava svetlog
kruga oko izvora. katkada vr]o neprijatna
pojava, moze se tactli111 i tako jstim
razvijanjem razvijacu. naci11,
ukoliko moguce, j.ednostavno izbaciti svetlosnj izvor iz

Za scene koje se nece moCi snimati ekspozicijom,
bice potreban stativ, zicani okidac, baterija i
protivsuncanj zaslon. Pri drugoj ekspozjciji smetace svetla
od vozila (na fotografiji se pojaviti vjdu belih pruga)
zato prj njihovom nailasku objektiv.
nece uvek pokazivati tacnu ekspoziciju kada
mir1imaJno svet]o) zato bolje napravitj
- 108 -

1
koliko raznih ekspozjcjja. Vreme razvijanja se ili
za treCinu od vremena uz
temperature razvjjaca za 2 (najboije razvijati na
ili se uzme ekspozicija za partije razvijanje
se skratj do od propisanog ni svrhe
ako se da toliko duga ekspozjcija koja sve detalje tako
jasno prikazati kao da usred jer se na
taj atmosfera noci. Bo.lje
jer itnaju znat110 vece
krajnjih granica. Objektiv da bude savrseno
cist pri nocnih jer se javiti veo

Nocnj efekat dnevnih se postici upotre-
bonl crvenog filtera. Nar.ocito lepi verni efekti noci do-
se ako se u snimku nalazi neki objekat u protiv-
svetltr, cije vrsne, svetle povrsjne, izgledati kao da su
Ovaj filter trazi
ekspozicije od do 10 puta.
Kod snjmanja portreta prj vestackom svetlu obratite pa-
stari zakon da jacina osvetljenja opada sa kvadra-
tom rastojanja! Zatim, da se Ieflektora
postici ne:Zeljenj rez11Jtatj. Svaka dobra strana kod
osvetljavanja i svojih losih. iz pozicjje kamere
se izbegavaju bore na licu, se punija aJi
zato i neplastic11a; svetlo sa daje forme,
ali zato model jspada mrsavije. Svetlo
odozdole s:vetlo odozgo-re se za
specijaine efekte - one najjeftjnjje najba11alnije_
PORTRETI. cetiri razJjcita tipa osvetljenja, kod
portreta, i to: svetlo, opsre, svetio z.a
dekor i svetlo za efekte. Vjdecemo da svako od njjh itn<l
svoj zadatak i ZJ1acaj (vidi crtez na str.ll7).
Glavno svetlo (logiCko) ima za cilj da stvorj realnog
svetla da da senku portrettr. Svi reflektorj
- 109 -
str njemu, pomazu mu, 11jkada ne treba dopustiti da se
takmice'' sa glavnim svetlom. sto postoji jedno sunce
nebu, koje daje odredentr svetlost i senke, tako dobar
portret pod vestackom svetloscu mora jmati
sa1110 jedan odreaeni svetolosni izvor koji daje svet-
lost i se11
Glavno svetlo od , 5-3,5 m.
Opste svetlo daje svetlost svuda na objekat,
stvarajuCi nikakve odrcacnc Ono dosvetljava osetl-
cene partije pomaze da se detalji vise istaknu.
Reflektor za opste svetlo na vecoj distanci od modela
nego glavno svetlo. Moze djrektno, ili
jndjrektno, okrenut prema zjdu ili beJom Yelika
pa:Znja mora da se obrati da ovaj drugj svetlosnj jzvor ne
:; tvori neku senku lictr. ko se tro desi, onda se svetJjm
povrsjnama partije. se tice poza-
dine, senki zavisi od same ako
tamnjja grt1be i teske<<, ako svetlija
senke mekSe.
Soba u kojoj ima svetla, ako ima svetl e
zidove, moze da bude idealno mesto za portreta,
zato sto difuzno refle.ktovar10 svetlo od svetlih zidova daje
izvrsno opste sverlo. Zastor na prozoru ili zavese mogu
da se otvore ili zatvore, vec prema zelji kolika se koliCina
svetla zeli. Ovim metodom osvetljavanja, ne-
potrebno opste svetlo Od reflektora.
Snaga i da}jina opsteg svetla moze da takva da ke
i1i suvise cme ili da se Str-
vise jako opste sverlo senke, ili ih potpLJno
utralise, te tako plasticnost modela,
fotografija ispada bezivot110 i neza11imljivo. Ovaj efekat
se katkada postize za high-key tehniku.
lzvrstan za pocetnjka da svoje da
osvetljava gjpsano poprsje ili glavu za sesire. Takode
- 110 -
dobra sko]a i studjranje portreta fotografij c
slikarstva.
Svetlo za dekor pozadinu) vise zadataka i
nosti. Moze se jednostavno da osvetli ton po-
zadjne ako mnogo tamnija od modela; zatim, d<1
za stvorenih od opsteg svetla. Moze
'dekorativno da se up
1
otrCJbl za poza,dim.r, k<1o
dopuaa kompozicije.
Svetlo za dekor se sastojj od spotlighta kojj projekttrje
svetlo iza modela U takvim mo-
del mora da sedj malo od pozadine. Osvetljenje
ovoga tipa pomaze da se model odvoji od
se takode za stvaranje dekorativnih sara od
i svetlosti, narocito pozadina sive
Dobra praksa da se osvetli deo pozadjne jza crne partjje
1nodela, ostavljajtlci deo iza strane modela senci ,
tako da objekat tma kontra,ste obema Treb:'l
paziti da svetla za dekor delovj mo-
dela ne stope sa isto tako pozadinom.
Svetlo za efekte poznato kao svet]o za glamour fotogra-
fije. U svom sastoji se spot-
ligbta, namestenog iza modela, za stvaranje vrste svet-
log oreola - svetlosnog okvira oko glave.
Svetlo za efekte se i z,a pro-
fila, se nikada ne sme 'dopusrjti da osvetJi lice potpuno.
jer tako lako opste svetlo. Mc-
autim, ako se svetlo za efekte baci postojece svetlc
partije, i na sc
pojavitj kao bele povrsjr1e, bez ikakvih detalja.
Praktican rad. Standardno prilazenje osvetljavanju modcl,1
poceti sa jednim reflektorom. Cim se pocne se sa
studjranjem senki. Ako su suvjse jake, upali se drugj rc
flektor ili opste svetlo i pomera se napred-nazad sve dot k
dok senke prouzrokovane od glavnog svetla ne btrdu k:'lkt'
- 111 -
treba osvetljene. Ako svetlo visoko postavljeno,
dttze senke ispod nosa i ociju mode]a. Kada glavno
svetlo osvetljava jednu stranu modela, onda dn.tga stra-
na vise u senci. Kako se pomera glavno svetlo, tako
isto se mora i opste svetlo menjati da bi se senke rasvetlile.
Osvet]jenje koje uvek d.aje dobre rezultate ono koje se
postavlja ispred modcla sa i to sa visine da
osvetljava (pod uglom od 45) .
specijalnim efektima - napr. high-key, glavno
svetlo ne sme u istoj visini sa modelom, niti da
osvetljava iz pravca Ovako postavljanje svetla
bez plasticno"Sti senki. Glavno svetlo kao
daje tip osvetljenja koji
nije pogodan za ispravne po,rtrete, mada se katkada upo-
pri
Jedan reflcktor. Kada opste svetlo od dnevne svetlosti,
onda se upotrebiti samo reflektor. Vestacko
svetlo taaa slLtzi kao glavno svet]o dnevno kao opste.
U sa svetlim i prozorima na viSe sobe,
jedan reflektor moze dati izvrsne rezultate. Svetlo bolje
postavljeno ako se strana modela tt senci osvetli direktnim
osvetlj.enjem. U drugu ruku, ako dnevno svetlo suvjse
jako, model treba da se pro'Zoru, tako da se dnevno
svetlo upotrebi kao njtrafot lampe za rasvetljava-
vanje senki prouzrokovanih dnevnim svetlom. Medutim,
skoro uvek bolje upotrebiti vestacko svetlo kao glavno
svetlo dnevno kao opste.
Mode1 se moze i tako postaviti da svetlo od prozora do-
lazi otpozadi, osvetljavajucj diskretno jednu stranu lica.
Ovako postavljanje modela daje atraktivnost pozadinskom
svetlu. Efekat se jos vjse moze povecati ako se model po-
stavi sasvim prozora, ali ako se pretera, glavno (dne-
Vtlo) svetlo prejako i partije lako mogu da
pregore.
- 112-
Ogledalo se takode kao reflektor za svetlo,
za efekt:e, da osvetli ili pozadinu.
Dva reflektora. U ovom slucaju, jedan reflektor sc upo-
kao glavno svetlo dn.1gi kao opste. ko po-
nesto dnevnog svetla ali nedovoljno snaznog da
osvetli senke, onda se reflektor moze da
ga Ako dnevno svetlo t1 sobi dovoljno jako da
opste, drugi reflektor se moze kao svetlo
za efekte stavljeno iza modela, tako da svetlo vjse-
rnanje prema kameri.
Drugi reflektor se moze i za poza-
dine moze podjednako sluiitj kao efektl10 kao svetlo
za dekor. Ovo se postiZe taj sto se reflektor po-
stavi jza modela, kao kad,a sluii za svetlo za deko1,
ali malo okrenut prema kameri, da jedan deo svetla
osvetljava konturu g1ave drugi deo da pada t1koso
pozadi 1111 .
Tri reflcktora. Kada se tri reflektora,
slt1zi kao svetlo, u dnevnog, kao
osnovno, treci kao svetlo za dekor ili kao prO>tivsvetlo.
Ovaj re.flektor se takoe\e moze tlpOtrebiti i kao svetlo
za dekor kao sv:etlo za efekte, kako vec objasnjeno.
Ako dnevno svetlo dovoljtlO jako kao opste, onda se
5vetlo ovako postavlja: jedan reflektor kao glavno svetlo,
drt1gi kao svetlo za efekte treci kao svetlo za dekor.
Negativ materijal. Visokoosetljivi filmovi, zbog svoje
vclike osetljivosti na crvent1 bojLI, daju kozi izgled gipsa.
LISil C su plave oci ispadaju neprirodno cme. Port-
rcte pri vestackoj svetlosti najbolje snimati srednje-
osctljivim filmovjma, tonskj bolje prikazujLI ljudsko
licc.
'i tJvi se bogato osvetljenje, preckspo2:icjja dugo razvi -
1 neprijatelji dobro111
- t13 -
PEJZAZI. Najbolje vre1ne za snimanje pejzaza
no posle s.uncevog zalaska, Cim se upali gradsko osvetljenje.
svetlo tada jos jako da osvetli zgrade
i da im da siluete kao i liniju dok osvetljeni
prozori i ttlicno svetlo lepo stajati mastiljasto-
pozadine.
Ponekad se bolji rezultat postize dvema ekspozicijama,
neposredno posle zalaska
tno kasnije, kada se svo gradsko osvetljenje
se, ne se izmedu ekspozicija.
Ekspozicija za pejzaze posle zalaska
krece se 4-8 sek sa f/ 8, na osetljivijem
skom
MESECINA. Meseceva svetiost sasta:vljena od sit11ih
kao i d11eV11a, slablja (za oko 600.000 pttta
od svetlosti). ipak, i pod svet-
loscu se praviti zanimljivi nocni snimci. Najjedno-
stavnije snimati scenu posle sttncevog za1a-
ska, i to na nekoliko dana pre pune mesecine, kada se mesec
pojavljuje vrlo ttvece, vec sa prvim sumrakom. Me-
sec se tada mO<Ze fot10grafisati istovremeno ka.d i pejzaz.
met:>od sa dvema ekspozicijama: jed11a
(duza) za pejzaz bez meseca, drttga za mesec koja tako
kratka da cak ako bude 'deo pejzaza 011 se nece
registrovatj. Prilikom u po.;vecavajuCi aparat
se stave negativa, a.Ji treba paziti na pravac senki tt
pejzaztt, da bude tt skladu sa polozajem meseca. Medutim,
poseb11im meseca normalnim o.bjektivom
se vrlo sitan mesec, zatO bolje snimati te1eobjektivom
ili duplikat negativa i povecati.
Otvoreni pejzaz pod punom trazi ekspozi cij
oko 15 minuta i pun otvor (f/3,5) na najosetljivijem filmu.
Kada polumesec, ekspozicija tri puta veca. Ovim
ekspozicijama crne senke pomoci da se atmosfera
v .".
peJzaza na
- 114-
'
S obzirom da se prilikotn snimanja meseca
vrlo duga ekspozicija i da se mesec krece, na fotografiji
se dohiti neostra pruga (zvezde se takode re-
gistrovati svetle linije ne kao tacke). Ovo pt"et-
stavlja ako se mesec islcljucuje iz snimka, a1i
slucaju postoji opasnost da fotografija
bez tonova i bez ikakvih indicija da snim1jena na me-
. ' .

POZORISTE. Osvet]jenje na pozomici varira sa
i prirodoom dekora. Osim toga, osvet-
ljenje na varira od do
- sve toku jedne pretstave -, dok svet>1osJt i
efekti se rezervisu samo za specijalne s.cene. Prosecna scena
tako da se vid<ljivost na celoj pozorni-
ci, sa posebnim spotovima glavne licnosti.
Ekspoziciju na svetlomeru dakle, tesko izmeriti u mraktl
g1eda1ista, i ako se uspe u tome, ekspozicija nerealna.
Moze se reci da orijentaciona ekspozicija za
osvet1jenu pozornjctt oko 1/ 50 sek i f/ 2, sa filtnom visoke
osetljivo>Sti ko
dominira p1avo i1i rttZicasto svet1o, treba staviti 1/25 sek;
za zuto, zeleno, j}i crveno svet1o sta-
viti 1/ 10 sek.
stvar na s.vetle partije ne
Svaki pokusaj da se dobiju dobri detalji u
partijama da6e bele partije - koje SLI
delovi slike - toliko svetle, da otskakati.
bolja OJta pozorisna fotografija kojoj s tl
dve povrsine podeksponirane, nego ona kojoj stl
detalji objekti - bele,
Najbolja stajna tacka sediste ili tr pozornice i1i
ma1o iznad, tj. tl ilj - i tJo 'za. oko
jedtltl cetvrtjnu l\Straau, tacno t! sredini.
tacka levo ili od centra gledablta, pruza bolji utisak
- 115 -
pozornice i fron-
talnog izgleda pozornjce.
Komadi. dobro i bezbojno. Normal-
113 ekspozicija od 1/ 25 sek sa f/3,5 ili f/ 2, 'dace prjstojne
fotografije. Dtobro stttdirat j radnju komada unapred i
jzabrati objektiv
citi ceJu pO!ZOrtlicU zato treba kada cela

Revije. Ovde od vrlo jakog do 11emoguceg
i sto stvara jos vece nevolje - raznih Glavni su
akteri, medutjm, osvetlje11j sporovjma i se snimatj
relatjvno ekspozjcjjama. Dobar za
izl.azak zvezda , jer traje
nekoJjko i to pod bogatom svetlosctt.
Opera njje teska za Izrazi, i grupe
mome11ti za Svako sa
smjs]om za 1110ze osetiti klimaks rad11jc.
Medutim, 511imati kada pevajtt otvore11il1
ustiju prema kameri, vec u profiltl.
CIRKUS. Svetlo cirkusu dolazi odozgo i pokazuje
cjju <la se samo na centar Spotovi
sa strane arene. Postoji svakakva izmena
svetla, i u i od do kraja pretstave.
uvek izvode ispred najskupljih mesta i
tome mora da se vodj da se slucajno ne bi desj]o
da kamer j budu okrenttti. red od arene
najbolji kompromis.
Objektiv zizne da ljji1C sasvim dovoljan, dok
dugozizni potreban Otlda kada se zeJi Sllimati SaltlO
deo Duboki 11<1 -
prj sce113 na trapezu.
ekspo'Zicija bi oko 1/ LOO sek
f/ 3, 5, na filmu. Za vrlo brze radnje, mogLt ce
- 116 -
()
GLAVNO rc
flektor stvara jak11 i
iza modela. Deo
koi i dalje od re/lektora bice
1/III!Hi/i .

postaju jos posti
ic se i veca
ralzode vise

:., ... , ..
. ' . .
. "' '
... ' ' ' ' ' '
..
'

POVR$/NOM Z/1
(
Selllla se
svetla mozc da se

ili kakav !/Vetlo
materijal.
;>
ZA DEKOR. Trcci
J'ef/ektor uprav/je11 prer1ra
daje svetao lm1g f pret-
stav/ja e{el?at.

objel?ta jos l'ise ttravJt ote

- 117 -

da najkraca ekspozicija bude aedovolj 11a da zaustavi
pokret. U tim ekspozicija treba da se napravi
tl rnornenttl rnrtve tacke pokreta. Dt1za ekspozicija rnoze
--
ZA EFEKTE. Cetvrtim
osvetljava se kosa,
ili - ako se posta11i nize -
stvara se svetiOSiti oreol oko
glave.
se upotrehi za tacke u kojima ucestvuju velike Zivorinje.
medvedi, slonovi, mor$ki lavovi i sl. PreportJC-
ljivo podvostruciti ekspoziciju svetlomerom.
BLJESKA VO SVETLO U FOTOGRAFIJI
Uredaji ove vrste mogtt dvojaki : elektrot1ski
ttredaji flash) koji svet-
losnt1 ene(giju praznjenjem u gastJ
(kripton i sl.), drugi su Vacu<< - sijalice, koje dajtl
svetloot metalne u plas ti -
kugli. Ranije za ovu svrhu
sagorevanje magnezijtJmovog praha ili listica, ali zbog nc-
prakticnosti, ovaj nacin se uopste vise kori sti.
ovih uredaja odvija se u brojtt
slt1cajeva sinhronizovano sa :za tvaracem foto-kamere. U
t11 imaj tl za lamptl
- 118 -
svetla, l1 vidu kratke cevcice koja kroz izolovanu sredinu
vodi jedan pol, svojorn rnasorn cini drugi pol zajeno sa
masom kamere i zatvaraca. Kontakt za svetlo
se nalazi gotovo iskljuCivo na samom zatvaracu kamere,
ako kamera ima oklopljen zatvarac, onda na telu kamere
ili na plocici objektiva. se kod tnodernih
zatvaraca moze ukljuciti na ili Kod ukljucenja na
kolo srruje se zatvara pre otvaranja zatvaraca i ovaj kon-
takt se za snimanje sa kod
kojih postoji zaka.Snjenje od zatvaranja kola struje
do paljenja metalne trake. slt1zi za rad sQ elek-
tronskim kod kojih pomenuto zakasnjenje
ne postoji ili u manj oj meri.
Zajednicko za sve uredaje svetla pojam vo-
deceg broja. Vodeci broj otvora i uda-
ljenja u metrima, u stopama, te zato treba vodi ti
racuna !).
N d.1
N vodeci broj, d = 1 = dalj ina.
Ovaj broj kon$tantan za jedan odredeni materija] i od-
redeni uredaj i tezi se da 011 pri snimanju ostane jednak.
tj. se podesava t ako da njen proi zvod i prioizvod
daljine predmeta daje ovaj broj. Naprimer : vodeCi broj 40.
8 odgovara za daljinu od 5 m, ako daljina
10 m 4.
Elektronska
Ova poseduje vrlo kratko vreme
odn. Kod prvih modela ono iznosilo
1/ 10000 i '5/ 5000 sec, danas, ovo vreme osvet-
ljavanja skraceno na 1/ 1000 sec. Skracenje
jer se kod vrlo kratkog osvetljavanja javlja efe-

- L L9 -


l
kat tj. pO>tpuno umrtvlje11je
cak i veoma brzih pokreta. Zbog kratkog trajanja bljeska
odn0$U na brzinu zatvaraca, sinhronizacije se
sastoji u tomc da sc u dok zatvarac otvorcn
izvrsi Jasno da u ovom slt1cajt1
vodeci broj ne zavisi od brzine zatvaraca, tj. svejedno
da li se uz bljeskalicu 1/ 50 sec
ili 1/ 250 sec. Yazno zapamtiti da se radi sa kon-
taktom
rade koji sc
vise pura moze 1 veoma su ekonomic11e.

Ovaj t ip bljeskalica se sramo jedanput, i
izvrsenom sc ll tl cijem se
nalaze baterije i stavlja se mala sija1ica koja
okidanja za -
tvaraca kolo strt1je se zatvara i iz kondenzatora
zagreva traktl koja se nala.zi u tako da nastaje
skoro LIZ veoma svetlost.
vaku moze se vodeCi broj zavis110 od
ekspozicije, ali samo nanize od maksimalne vrednosti. Ova
maksimalna vrednost vodeceg broja merena u tvornici i
daje se i ostale vrednosti za razne
ekspozicije. Sa ovim se radi biJo
zacijom (do sec) ili (preko sec), ili bez
(za velike lampe ili veCi broj lampi)
kada se opa\jenje vrsi , poStO Se zatvarac kamere Otvori
na ili pogodnom spravom odvojenom od kamere.
Ovakav 11aciJl se zove Otvoren fles .
imaju svojih nad elektronskim
su: umanjena tezina uredaja, veoma lako
upotreba razlicitih lampi prema pri-
jatnije i lakse za O$Vetljenja. Nezgode uprkos
- 1.20 -
sto su nabavni troskovi za upotrebtl su skup-
lje. Narocito za masovna snimanja ovo dolazi do izrazaja.
Dok elektronske dajta svetlo koje
spektralnom sastavu jednako svetlta (kolor tem-
peratura od 5

do 5

tipa svetlo vestackom volfra-
movom svetlu (svetlo i sijalice --
3 do 3

Za sa kolor filmom za
da1evno svet)o, rade se plavo obojene sijalice koje sverlu
odgovaraju
BLJESKA VO SVETLO U
Snimanje bez ucesca drugog svetlosJtOg izvora. Ovo 511 i-
manje se vrsi i elektronskim i Brzina
zatvaraca tolika da svetlo tle pri
fotografsk,e slike. Pri se kao
uzima vodeci broj.
Ovo se moze izvoditi biJo osvetljenjem
svetla okolne svetle povrsine, tako da
predmet osvetljen diftaznim odbijenim svetJ.om. Ako
se lampa direktno ttperi objekat, se
uzima prema vodecem brojta. Za difuzera
maramice) ispred lampe, tazima se jedan otvor vise,
za bacanje svetla na i1i okolne zidove uzima se
do dva otvora vise ali nikako ispod 5, 6-8 za
film. Za merodavno otstojanje od
Iampe do predmeta od kamere do predmeta.
Snimanje uz drugi svetlosni izvor. Ovo snimanje se
moze obaviti bilo da svetlo bude glavni svet-
izvor, bilo da bude samo Drugi
slucaj se mnogo cesce primenjuje, narocito UZ Stancano
svetlo.
- 121 -
Kod ove teh11 ike, vazno da se operise i
. 110m osvetljavanja Svetlomer
alatka. Za rasvetlj avanje senkj prj suncanom naj -
bolje koristiti sledecu za elektronske
Svetlomerom ekspozjciju i parove
i vreme, naprjmer: f/ 4 -:- 1/ 400 se.c, f/ 5,6 ....:..... 1/200,
f/ s -:- 1/ 100 , f/ 11 -:- 1/ 50 jtd. Zatim za odredenu da-
ljinu izmedu predmeta i lampe, iz vodeceg broja, odrediti
otvor napr. f/ s (za daljinLJ 5 i N = 40),
ne uzeti taj otvor, nego prvi manji, uz nj egovo vreme
osvetljavanj a, tj. f/ 11 -:- 1/ 50 sec. Ako se uzeo par
f/ s -:- 1/ 100 sec, elektron-ska da\a, za ovaj
otvor svetlo dovoljno za osvetljavanje predmeta
ne za rasvetljavanje senki, efekat ne bi bio dobar.
Za slucaj nesto komplikovaniji zbog
promene vodeceg broja sa zatvaraca, ali se uz
razmisljanje pri radu i moie postici dobar rezLiltat.
Ovaj nacin snima.nja veoma znacajan i se
od vodecih svetskih fotografa.
LJT ERATU RA :
Andreas Feininger : FEININGER ON PHOTOGRAPHY
Arnold Coppel & Ed,vard Bomback : MANUAL
Foto<revija: 1949, 1951, 1955 i 1957 god.
Jeno Dulovits : MEINE BILDER
Leo Nov.ak: .. oSNOV! FOTOGRAFSKE
John PAINTlNG WITH LIGHT
Dr. Otto Groy: BILD-LEHRBUCK DER FOTOGRAFIE
Ray Bethers: .. PHOTO-VISION
Thomas Bodkin: SLIKARSTVO 1 Ml
1
11
SADR!AJ
1. PRILA!ENJE FOTOGRAFUI
forografija ili za uspomena 5
Covek ili kamera 6
Zllaci fotografski gledati 8
Fotografija 11 ij e ali karakter.istike jos
i>OZn.ate 'l1
Ll fotografiji dirigujemo 12
Llcimo od slikarstva 17
pootoji 20
$ra sa mastom 23
A11alizirajmo forografije 24
Mnogo - briga 2S
Kada zapravo pocinje l7
2. SNIMANJ E
Se11ka - kao i izrazavanja 29
godisnja doba - razlicita pristupanja e kspozioiji ; 1
i>Okreta i riran1 slike 65
Mrtva pri roda nas uci kompoziciji
Pejzaz nije - razg\ednica .
Portrcti - studije karaktera ili slike za uspomenu
70
71
i9
Nc traiire da dete pozira 84
Snimanje a rhirekrure : preciznost i plasricnosr - prvi zahrevi 8)

Tacna reprodukcija marerijala
Zanimljivost snimanja izbliza
Reportam - trenuci istine zabelezeni
Li udski rad neiscrpna tema .
Lepote oblika nagog ljudskog tela
Snimanje !ivotinja vrlo zahvalno
Nezna lepota cveca
Stilovi i sredstva apstraktne
Trikovi u i svctlosti
Snimanje pri vehackom svetlu i nocni
Bljcskavo svcrlo u fotografiji .
v
za vecnost

87
90
9 1
94
96
99
100
102

JOS

)08

118
VIDOJE MOJSILOVI C
FOTOGRAFIJA
OD lDEJE DO REALIZACIJE
Tehnicki Mibl S.
Korektor: Jva11 Ni11i c
lzdavac : preduzcce
Tehnicka knjiga, Beograd, 7 j u] a 26/ l
Beogradski graficki zavod. Beograd.
Bulevar Vojvode 17
zavrseno 961. god .
1

'



1
..
'
'

'
' >
. '
..
, ..

,