.Papi i L. Sklevicky (ur.

), Antropologija ene, II izdanje, XX vek, Beograd, 2003, 380-435

POGOVOR Zorica Ivanovi ANTROPOLOGIJA ENE I PITANJE RODNIH ODNOSA U IZMENJENOM DISKURSU ANTROPOLOGIJE

U seanje na aranu Papi (1949-2002) i Lydiu Sklevicky (1952-1990)

Zbornik Antropologija ene prvi put je objavljen pre dvadeset godina. Njegovo pojavljivanje ne samo da je itaocima na srpsko-hrvatskom govornom podruju, sada ve bive Jugoslavije, omoguilo uvid u feministiku kritiku klasinih antropolokih teorija i praksi, ve je oznailo pojavu novih perspektiva istraivanja, kako u okviru etnologije/antropologije, tako i ostalih drutvenih nauka na ovim prostorima. Ovakvu orijentaciju dugujemo arani Papi i Lydiji Sklevicky koje su zbornik priredile, verujui da antropologija koja naputa androcentrinu poziciju i uzima u obzir rod i rodne odnose nije, kako kae Lila Abu-Lughod, samo dobra antropologija, ve bolja antropologija1. Izborom i predstavljanjem kljunih tekstova koji su oznaili susret antropologije i feministike teorije arana Papi i Lydija Sklevicky su otvorile prostor za formiranje jednog novog polja istraivanja i doprinele da na sistematiniji nain zapone proces dekonstrukcije dominantnog modela znanja koji je poivao na jo uvek teorijski neproblematizovanom shvatanju objektivizma kao (rodno) neutralnog stanovita i naunog ideala. Tako ve u predgovoru ovom izboru tekstova ukazuju da "viestrukost poimanja zbilje namee potrebu da se pojam jedino vaeeg, objektivnog znanja zameni fleksibilnijim pojmom znanja steenog na temelju odreene perspektive gledanja"2.

1 Labu-Lughod, Can There Be A Feminist Ethnography, Woman & Performance. A Journal of Feminist Theory, Vol. 5, N 1, 1990, 17. 2 arana Papi i Lydia Sklevicky, Antropologija ene novi horizonti analize polnosti u drutvu, predgovor u ovom zborniku. Videti takoe: L. Sklevicky, Nunost "enske perspektive" u etnologiji, Etnoloka tribina 4-5, Zagreb, 1983, 121-126; . Papi, Seksizam kao instrument u analizi ideologije polnih uloga, Kultura, br. 80/81, Beograd, 1988, 40-58.

Ovakva orijentacija, koja odbacuje retoriku objektivnosti i samim tim relativizuje poziciju analitiara kao "nepristrasnog posmatraa" istovremeno je znaila prihvatanje pluralistikog koncepta kulture koji antropologiji "prua mogunost da potpunije i verodostojnije razume i protumai svu razliitost kulture i drutva koje prouava"3. Na taj nain , to danas moda jasnije vidimo, arana api i Lydija Sklevicky su anticipirale mnoga nauna interesovanja drutvenih nauka u Srbiji i Hrvatskoj. Jer Lydija Sklevicky je ivela u Zagrebu, a arana Papi u Beograda, to ovu knjigu, iz dananje perspektive kada su "iezle mnoge realnosti, koje su (im) pripadale, a mnoge su nasilno unitene"4, ini posebno dragocenom, gotovo istorijskim svedoanstvom o jednom prijateljstvu i saradnji. Stoga se treba podsetiti ko su bile, ta su radile i koji su ih teorijski problemi zaokupljali.
Lydia Sklevicki (1952-1990) je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu diplomirala sociologiju i etnologiju. Radila je u Institutu za historiju radnikog pokreta Hrvatske (danas Institut za suvremenu povijest), a potom u Zavodu za istraivanje folklora (danas Institut za etnologiju i folkloristiku). Orijentacija ka uspostavljanju istorijske antropologije ena i roda, kao i politike antropologije u nekadanjoj Jugoslaviji, uoljiva je od poetka njenog strunog obrazovanja i naunog rada. U svom magistarskom radu "ene i mo povijesna geneza jednog interesa", nastojala je da kroz istraivanje arhivske grae objasni delovanje ena u Jugoslaviji pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata5. I u svojoj, na alost, nedovrenoj doktorskoj disertaciji koja je objavljena posthumno zahvaljujui brizi njene mentorke, Dunje Rihtman-Augutin, nastavila je da "oslukuje glasova ena iz prolosti"6. Razmatrajui upotrebu tradicijskih vrednosti roda i rodnih odnosa u procesu postrevolucionarne tranzicije hrvatskog drutva (1945-1953) Lydia Sklevicky je konstruisanje sadanjosti posmatrala kroz prizmu instrumentalizacije prolosti. Suprotstavljala se pozitivistikoj paradigmi znanja koja "smatra da je znanje mogue pronai/istraiti u obliku neposredno dostupnih injenica/datosti (data)"7. Nasuprot tome, ukazivala je da je socijalne i istorijske procese mogue istraivati i razumeti samo ako se razume sloen odnos izmeu simbola, znaenja i akcije. U ovom, kao i u drugim radovima, Lydija Sklevicki je pokazala da se rodni odnosi pojavljuju kao jedan od sutinskih elementa u procesu reprodukcije i/ili transformacije drutvenih odnosa, a time i legitimizacije odnosa moi8.
. Papi i L. Sklevicky, Antropologija ene novi horizonti analize polnosti u drutvu, 11. . Papi, Lydia Sklevicky ili mape alternativnih strategija, enske studije. asopis za feministiku teoriju, Centar za enske studije, br. 8/9, Beograd, 1997, 229. 5 Biografiju i bibliografiju radova Lydije Sklevicky videti u: AnaMarija Starevi-tambuk, Lydia Sklevicky, Kruh i rue, asopis enskog informacijsko-dokumentacijskog centra, br. 3, Zagreb, zima-proljee, 1995, 13-19 i Anamarija Starevi-tambuk, Bibliografija radova Lydije Sklevicky, u: Lydia Sklevicky, Konji, ene, ratovi, Odabrala i priredila Dunja Rihtman-Augutin, enska infoteka, Zagreb, 1996, 303-311. 6 L. Sklevicky, Konji, ene, ratovi, 69. Osim doktorske teze pod naslovom "Emancipacija i organizacija. Uloga antifaistike fronte ena u postrevolucionarnim menama drutva (NR Hrvatska 1945-1953)", ova knjiga sadri izbor tekstova koji pruaju uvid u nauna interesovanja i aktivnosti L. Sklevicky. 7 L. Sklevicky, Organizacija i emancipacija, Kruh i rue, asopis enskog informacijsko-dokumentacijskog centra, br. 3, Zagreb, zima-proljee, 1995, 9; Konji, ene, ratovi 70. 8 arana Papi upotrebu rodnih konstrukcija i rodnih odnosa kao jednog od znaajnih i "delotvornih instrumenata u globalnom restruktuiranju moi" analizira u jednom drugom istorijskom kontekstu, u periodu postkomunistike tranzicije. Videti: . Papi, Women in Serbia: Post-communism, war and nationalist mutations, u: S. P. Ramet (ed.), Gender Politics in the Western Balkans, The Pennsylvania State University
4 3

arana Papi (1949-2002) je diplomirala sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je i radila kao docent na predmetu Socio-kulturna antropologija i bila jedna od predavaica na izbornom predmetu Polnost i drutvo na Odeljenju za sociologiju. Takoe je bila jedna od suosnivaica Centra za enske studije u Beogradu (1992) gde je predavala Antropologiju roda. Njena nauna i intelektualna delatnost, kao i delatnost Lydije Sklevicky, moda se najbolje moe opisati kroz pozivanje na Deridinu misao, kao stalna potraga za spoznajama koje "uznemiruju nae znanje". Onako kako je to uinila Dunja Rihtman-Augutin piui o svojoj studentkinji9. Obe su verovale da feministika teorija i rodno senzibilizovana etnologija/antropologija pruaju iroke mogunosti za dekonstrukciju ustaljenih modela znanja i razvijanje novih instrumenata analize i interpretacije drutva i kulture. U svom magistarskom radu koji je odbranila na Interdisciplinarnom postiplomskim studijama na Filozofskom fakultetu u Beogradu, arana Papi je preispitivala uticaj savremenog feministikog pokreta i njegove misli na "institucionalno ustrojstvo drutvenih nauka, kao i na tematsko proirenje, redefiniciju pojedinih pojmova, teorijsku inovaciju i stvaranje nove kritike svesti o problemu odnosa polova u drutvenim naukama, a posebno u sociologiji". Kroz uvid u razvoj drugih sociologija, jugoslovenska sociologija e, smatrala je, biti u stanju da pone da otkriva "vlastitu patrijarhalnu paradigmu", da se sa njom suoi i iz nje izae i da problemu poloaja ena i odnosa polova posveti novu i drugaiju panju10. Doktorsku disertaciju "Dijalektika pola i roda savremena tumaenja odnosa priroda/kultura u socijalnoj antropologiji"11 posvetila je analizi antropolokog modela miljenja o odnosu prirode i kulture, pokazujui istovremeno ne samo "znaaj koji polnost i polna razlika imaju za utemeljenje i legitimaciju pojmovnosti zapadne metafizike"12, ve sutinsku povezanost ovih modela znanja zasnovanih na opoziciji priroda/kultura. Ukazujui na nunost dekonstrukcije metafizikih epistemolokih temelja antropologije, zalagala se za zasnivanje "antropologije (epistemoloke) prolosti" kao vanog dela savremena antropoloke strategije u prevazilaenju sopstevenih ogranienja iz prolosti13. Ponovno objavljivanje Antropologije ene predstavlja simbolino, i tuno, zatvaranje kruga ivotnih i naunih aktivnosti njenih prireivaica. Istovremeno, ono predstavlja vraanje na poetak susreta antropologije i feministike teorije. Meutim, sadanji kontekst je drugaiji. Kako unutar, tako i van antropologije. Novi istorijski i socijalni uslovi koji su doveli do istovremene globalizacije i lokalizacije sveta podstakli su dekonstruktivistike/posmodernistike rasprave u okviru same discipline. Antropoloka teorija je transformisana u skup razliitih strategija koje ukljuuju i podrazumevaju kritiku sopstvenih odreenja, pozicija i interesa. Ukratko, refleksivnost 14. Imajui ovo na umu, namee se pitanje kako je Antropologiju ene mogue itati u promenjenom diskursu antropologije
Press, Pennsylvania, 1999,153-169. Takoe, detaljniju analizu rada L. Sklevicky videti u: . Papi, Lydia Sklevicky ili mape alternativnih strategija, enske studije. asopis za feministiku teoriju, br. 8/9, Centar za enske studije, Beograd, 1997, 228-238. 9 D. Rihtman-Augutin, Lydia: Potraga za spoznajama koje e uznemiriti nae znanje, Kruh i rue, asopis enskog informacijsko-dokumentacijskog centra, br. 3, Zagreb, zima-prolee, 1995, 21 (20-23). 10 . Papi, Sociologija i feminizam.Savremeni pokret i misao o osloboenju ena i njegov uticaj na sociologiju, Istraivako-izdavaki centar SSO Srbije, Beograd, 1989, 7. 11 Skraena i prilagoena verzija doktorske disertacije objavljena je pod naslovom Polnost I kultura. Telo i znanje u socijalnoj antropologiji, Biblioteka XX vek, Beograd, 1997. 12 . Papi, Opozicija priroda/kultura kao "prirodna" definicija i interpretacija polne razlike Levi-Strosova projekcija iskona kulture kao drutvenog ugovora izmeu mukaraca, enske studije. asopis za feministiku teoriju, Centar za enske studije, br. 1, Beograd, 1995, 155. 13 . Papi, Problem odnosa priroda/kultura i mogunost zasnivanja antropologije (epistemoloke) prolosti, Sociologija. asopis za sociologiju, socijalnu psihologiju i socijalnu antropologiju, Vol. 37, br. 3, Beograd, 1995, 278-300; Polnost i kultura. 51-156.

i rodnih odnosa. I kako su je, uostalom, kroz svoje kasnije radove iitavale same prireivaice Zbornika. To istovremeno znai da pokuaj odreivanja mesta i znaaja teorijskih radova prve generacije antropologa koji su nastojali da enu i "enski pogled na svet" ukljue u optu teoriju drutva zahteva dvostruku perspektivu. Prvo, u istorijskom kontekstu, u vremenu u kome su nastali. Drugo, njihovo pozicioniranje sa stanovita savremene istorije teorijskih tokova u okviru discipline, to omoguava da se utvrdi njihov teorijski doprinos i heuristiki znaaj.

Antropologija ene i pitanje objektivnosti

Srodstvo, mit, detinjstvo, ene, smrt, itd. predstavljaju klasine "domene" antropolokog istraivanja, tako da se moe rei da interes za ene i muko-enske odnose u antropologiji ima dugu tradiciju. Meutim, pogreno bi bilo pretpostaviti da novi, feministikom teorijom inspirisan, talas zanimanja za ene i rodne odnose jednostavno nastavlja ono to je davno pre toga zapoeto unutar discipline. Stoga je, kako naglaava Merilin Stratern, potrebno odbaciti dva mita koji su se u istoriji antropolokih teorija paralelno razvijali i proimali, i koji su poivali na izjednaavanju feminizma kao teorije i ena kao subjekta njenog istraivanja: mita da je feminizam "izumeo" antropoloki interes za ene i rodne odnose; i, s druge strane, mita da interes feministiki orijentisane antropologije za ove probleme predstavlja samo nastavak stare antropoloke tradicije15. Meutim, iako se moe rei da je nedovoljna briga za ene kao poseban subjekt antropolokih istraivanja mogla biti podsticaj za razvoj feministike kritike unutar antropologije, pitanje od sutinskog znaaja koje je antropologija ene pokrenula odnosilo se pre svega na politiku reprezentacije16. Kako u etnografskim opisima, tako i u klasinim antropolokim teorijama, ene su dugo vremena prikazivane kao pripadnice marginalnih,"nemih grupa" kako ih oznaava Edvin Ardener, kao objekti branih razmena, ali ne i kao subjekti drutvenog ivota i aktivne uesnice u reprodukciji i/ili transformaciji drutvenih odnosa. "ena je bila jedva neto vie od sex simbola znaka za svog brata i ostale (mukarce)" koji je razmenjuje u branim savezima, kako ovakvo stanovite ilustruje Anet Vajner17. Iako je u antropologiji postojala duga tradicija kulturnog relativizma, a tako i pojam o mnotvu interpretacija i istina, antikolonijalna i feministika kritika je pokrenula pitanje statusa "injenica" na kojima su opisi i predstave (reprezentacije) razliitih drutava zasnovane, ukazujui istovremeno da je znanje uvek delimino i konstruisano iz odreene perspektive, da uvek predstavlja pogled odnekud. Isticano je da ako formulacije o prirodi drutva, njegovim dominantnim institucijama, odnosima moi ili pretpostavkama o "ljudskoj prirodi", promoviu specifine interese, onda objanjenje mora precizirati iji se pogled opisuje i ko govori i zastupa interese drugih. Do poetka sedamdesetih godina je ve bilo iroko prihvaeno shvatanje da je muka perspektiva bila dominantna kako u izuavanim drutvima i kulturama u kojima su se mukarci, iako samo
H. L. Moor, Anthropological Theory at the Turn of the Century, u: H. L. Moor (ed.), Anthropological Theory Today, Polity Press, Cambridge, 1999, 8. 15 Marilyn Strathern, The Gender of the Gift. Problems with Women and Problems with Society in Melanesia, University of California Press, Berkely, Los Angeles, London, 1988, 37. 16 Henrietta L. Moor, Feminism and Anthropology, Polity Pess, Cambridge, 1. 17 Anette B. Weiner, Trobriand kinship from another view: The reproductive power of women and men, Man, (n. s.) vol. 14, 1979, 330.
14

jedan njegov deo, pojavljivali kao predstavnici itavog drutva, tako i u antropologiji i zapadnoj kulturi uopte18. Kritika viricentrizma ili androcentrizma i interes za zanemarenu "ensku perspektivu" je polje unutar koga se razvijala feministika rasprava tog vremena. Meutim, kritika dominantnih teorija i modela znanja ovog prvog talasa feministike misli u antropologiji, kome pripadaju i autorke iji su tekstovi predstavljeni u ovom zborniku, nije jo uvek na znaajniji nain dovela u pitanje sam status i vrednost koncepta objektivnosti, kao ni dihotomiju izmeu objektivnog i subjektivnog kroz koju je ovaj pojam dobijao svoje znaenje. Kritika se, u velikoj meri, zasnivala i zavravala na shvatanju da ponuene teorije i znanje nisu zaista objektivni, ili nisu u dovoljnoj meri objektivni. Optube koje su ukazivale da etnografski opisi i antropoloke teorije ne daju potpunu, ve samo muku sliku drutva i sveta, kao i shvatanje da e ova "iskrivljenja istine" biti ispravljenja, a teorije biti potpunije, objektivnije i univerzalnije ako se u obzir uzme i ensko vienje i iskustvo, pokazuju da je objektivizam kao nauno stanovite i ideal jo uvek nije bio radikalno problematizovan. Androcentrizam i etnografska i teorijska nepotpunost shvatani su kao njegova suprotnost19. Jedno od osnovnih pitanja studija koje su tokom sedamdesetih godina gotovo uniformno oznaavane kao antropologija ene odnosilo se, dakle, na idejno jedinstvo muke i enske perspektive. Iako se, naravno, ne moe govoriti o jednoj i jedinstvenoj "antropologiji ene" u tom smislu da je postojala potpuna saglasnost u pogledu korpusa znanja ili analitikih pristupa, razliiti teoretiari istiu da se ova orijentacija u mnogome razvijala kao poddisciplina u okviru antropologije i koja je, pre svega, bila zainteresovana za "ensku sliku sveta" i ensku sferu aktivnosti i istovremeno nastojala da objasni neravnopravan poloaj ena u drutvu. Jednu od metodolokih pretpostavki predstavljalo je gotovo opte verovanje, manje ili vie eksplicitno izraeno, da je enama istraivaima lake da objektivnije izuavaju ene i enske aktivnosti i tako dou do objanjenja koje je blie realnosti. Meutim, ova vrsta izjednaavanja koje se vri na osnovu pripadnosti istom rodu stvarala je homologiju koja je, u sutini, samo predstavljala obrnutu sliku od one (androcentrine) koju je kritikovala: ena antropolog: ostatak njene kulture/discipline: ene u izuavanoj kulturi: ostatak te kulture20. Istu vrstu kritike upuuje i arana Papi kada se pita nisu li feministike teoretiarke ovog perioda "zapravo interiorizovale i ponovile isti taj asimetrini dualizam polova koji su tako zduno kritikovale"21. Zalaganje da se ene antropolozi orijentiu na izuavanje aktivnosti ena znailo je podelu samog predmeta istraivanja koji je esto bio definisan kao enska subkultura22. U metodolokom smislu, to je znailo pretpostavku da izmeu analitiarke i subjekta istraivanja postoji "prirodno" zasnovana veza na osnovu same injenice da su ene, odnosno da postoji univerzalni enski identitet. Ova logika je pretpostavljala da "neki subjekti imaju blii odnos sa istinom nego drugi" i da se do istine moe doi samo na osnovu injenice da smo "ne-mukarci"23. Takoe, ovaj predlog da antropolozi treba da deluju ili kao mukarci ili kao ene znaio je i podelu unutar same antropologije kao nauke, tako da se antropologija eH. L. Moor, Feminism and Anthropology, 1. L. Abu-Lughod, op. cit., 12. 20 M . Strathern, Culture in a netbag: the manufacture of a subdiscipline in anthropology, Man, (n.s.) vol. 16, 1981, 669-670. 21 . Papi, Novija feministika kritika patrijarhata: relativizacija univerzalizma, Sociologija. asopis za sociologiju, socijalnu psihologiju i socijalnu antropologiju, vol. XXXV, br. 1, Beograd, 1993, 118. Videti takoe: Polnost i kultura, 14. 22 M. Strathern, Culture in a netbag: the manufacture of a subdiscipline in anthropology, 669.
19 18

ne gotovo itavu deceniju pojavljivala kao poddisciplina koja se bavila pre svega enskim iskustvom i pogledom na svet, a ne celokupnim socijalnim odnosima. To je bio jedan od razloga zbog kojih je feministiki orijentisana antropologija sedamdesetih godina bila marginalizovana i "tolerisana kao drugaiji pristup", kao drugaiji nain interpretacije podataka koji postoji paralelno sa mnogim drugim24. Ovakva orijentacija je, dakle, pretpostavljala da se drutvo moe opisivati samo iz muke ili samo iz enske perspektive. Na taj nain, jedan od osnovnih problema ovog pristupa odnosi se na konceptualizaciju samog pojma drutva koje je shvatano kao celina sastavljena od dva razliita, i ak suprotstavljena dela, iz mukog i enskog sveta. Iako uvek heterogena i unutar sebe protivurena celina, drutvo, meutim, ne predstavlja jednostavno skup njegovih razliitih delova, kao to ni rodne razlike nisu jedina linija socijalne diferencijacije. Meutim, uprkos uoenim ogranienjima ponuenih interpretacija na koje su ve ukazivali razliiti teoretiari, antropologija ene je dovela u pitanje implicitni holizam antropolokih analiza i imala znaajno mesto u kasnijem razvoju pluralistikog koncepta drutva i kulture. Iako se rasprava o subjektivnosti i objektivnosti (sa)znanja u antropologiji moe pratiti jo od ezdesetih godina dvadesetog veka kada je dihotomija emsko/etsko25 upotrebljavana kao oznaka razliitih metodolokih stanovita u izuavanju kulture i drutva, kritika samih filozofskih osnova doktrine objektivnosti uoljivija je tek od osamdesetih godina, sa pojavom drugog talasa feministike kritke u antropologiji i razvojem refleksivne i tekstualne antropologije i postmodernizma26. Unutar same antropologije, sistematinije preispitivanje mogunosti objektivizma dovodi se u vezu sa interpretativnim pristupom Kliforda Gerca koji antropologiju shvata ne kao "eksperimentalnu nauku u potrazi za zakonom, ve kao interpretativnu nauku u potrazi za znaenjem"27. I posebno sa krizom etnografskog realizma/reprezentacije sredinom osamdesetih i devedesetih, "kada su interesovanja za socijalnu/kulturnu konstrukciju naunog znanja dobila vei prostor i u drutvenim naukama i u humanistikim disciplinama, (i kada je) ono to je izgledalo kao prirodna i potenci-

C. T. Mohanty, Feminist encounters: Locating the politics of experience, prema: Vicki Kirby, Anthropological Quarterly, Vol. 66, Issue 3, July, 1993, 130. 24 M. Strathern, Culture in a netbag: the manufacture of a subdiscipline in anthropology, 669 i d.; The Gender of the Gift. Problems with Women and Problems with Society in Melanesia, University of California Press, Berkeley, 38 (35-40). 25 Termini emski i etski predstavljaju oznake dve metodoloke pozicije u istraivanja kulture koje odlikuje razliito poimanje objektivnosti i realnosti. Zastupnici i jednog i drugog pristupa trae istinu ili realnost, objektivne etnografske injenice. Razlika izmeu njih poiva u neusaglaenosti stava gde realnost treba traiti i kako do nje doi. Zastupnici etskog/ "spoljanjeg" pristupa veruju da se objektivne, naune etnografske injenice dobijaju iz izjava posmatraa (istraivaa) koje mogu da budu proverene ispravnom primenom naunog postupka. Oni koji su se zalagali za emsku/"unutranju" perspektivu su smatrali da je drutvene procese i kulturne fenomene mogue objanjavati jedino u kategorijama i pomou termina koje koriste sami akteri/pripadnici izuavanog drutva i kulture. 26 O odnosu postmodernizma i feminizma videti na primer: V. Kirby, Anthropological Quarterly, Vol. 66, Issue 3, July, 1993, 127-134; D. A. Gordon, The Unhappy relationship of Feminism and Postmodernism in Anthropology, Anthropological Quarterly, Vol. 66, Issue 3, July, 109-117; . Papi, Polnost i kultura, 1526. 27 K. Gerc, Tumaenje kultura 1, XX vek, Beograd, 1998, 11. Tekstualna antropologija, koja vri dekolonizaciju na nivou teksta, naglaava da je glas naratora/antropologa samo jedan meu mnogim. Na taj nain je omoguila da se uje i glas subjekata, meutim, kako smatraju neki teoretiari, epistemoloko pitanje o procesu (sa)znanja prebrzo je zanemareno i izostavljeno da bi bilo zamenjeno pitanjem o tome kako konstruiemo predstave onih koje izuavamo. Ovu vrstu kritike tekstualizma, ali i mita o objektivnosti i hijerarhizovanom dualizmu daje i L. Abu-Lughod, op.cit. 9-15 (11).

23

jalno veoma korisna teorijska refleksija postalo predmet dugih i veoma vanih polemika koje su uverljivo demonstrirale ideoloke, tradicijske i narativne osobine proizvodnje nauke"28. Kao to je napred ukazano, ve u predgovoru ovom izboru tekstova prve faze feministiki orijentisane antropologije, kao i u svojim kasnijim radovima, same prireivaice Zbornika su razmatrale probleme u vezi sa konstrukcijom naunog (sa)znanja i dekonstrukcijom odnosa izmeu znanja i moi/diskursa. Polazei od Bahtinovih postavki da sam jezik funkcionie kao ideoloki sistem, Lydija Sklevicky je svaki iskaz , bez obzira u kojoj formi je dat, tretirala kao "imanentnu drutvenu injenicu". U svojim analizama istorijskih izvora i etnografske grae uvek je prvo postavljala pitanje o tome ko, i s kojeg mesta u odnosu na vlast govori, kao i kome govori, ukazujui da izvori i injenice na osnovu kojih gradimo teorije i interpretacije nikada "nisu neposredni odraz/opis stvarnosti" ve pre prikazi posredovanih stvarnosti koje su izloene delovanju moi
29

. Na taj nain, ukazujui na pozicioni i diskurzivni karakter znanja, pri-

bliila se onoj vrsti kritike objektivizma koju daje Dejms Kliford kada tvrdi da je jedini mogui pristup, pristup delimine interpretacije30. arana Papi je, sa druge strane, kritiku objektivizma i konceptualnog dualizma razvijala, pre svega, kroz dekonstrukciju opozicije izmeu prirode i kulture kao dominantnog modela znanja u antropologiji31. U susretu sa ovim promenama koje su se odigravale paralelno unutar same antropologije i u okviru feministike teorije, u drugom talasu feministiki orijentisane antropologije uoava se pomak sa rasprava o "prinudama objektivizma", koje su pretpostavljale konvencionalne naune pretpostavke o objektivnosti kao idealu, ka radikalnijem preispitivanju vrednosti i statusa samog koncepta objektivnosti32. Ovakva orijentacija se ogledala i u kritikim promiljanjima sistema pola/roda kao jednom od, svakako, najpoznatijih heuristikih instrumenata koje je antropologija ene, kao prvi talas feministike kritike u antropologiji, razvila.

Sistem pola/roda kao analitika kategorija Istrajnost naturalistikog pristupa u objanjenju socijalnih fenomena osobito je uoljiva u tumaenjima prirode odnosa izmeu mukaraca i ena. Najkrae, naturalizam razlike i nejednakosti koje su u drutvenom ivotu uspostavljene izmeu ena i mukaraca tumai kao posledicu biolokih razlika izmeu njih. Savremene drutvene nauke, meutim, gotovo aksiomatski prihvataju da su rodni odnosi kulturne konstrukcije i da je kategorije mukosti i enskosti nemogue posmatrati kao prirodne datosti. Premda sva ljudska drutva uoavaju i priznaju bioloke razlike, one nam nita ne govore o njihovom drutvenom znaaju33. Meutim, iako i savremena istraivanja u biologiji odbacuju stanovite po kome izmeM. Milenkovi, Problem etnografski stvarnog, Etnoloka biblioteka, Beograd, 2003, 34. L. Sklevicky, Organizacija i emancipacija, 9-10; Konji, ene, ratovi 63-73 (72). 30 J. Clifford, Introduction: Partial Truths, u: J. Clifford and G. E. Marcus (eds.), Writing Culture: The Poetics and Politics of Ethnography , University of California Press, Berkeley and Los Angeles, 1986, 14-15 31 . Papi, Polnost i kultura. 32 L. Abu-Lughod, op. cit, 12. 33 H. L. Moor, Passion for Difference: Essays in Anthropology and Difference, Indiana University Press, Bloomington and Indianapolis, 1994, 71.
29 28

u biologije i socijalnog ponaanja postoji uzrono-posledina veza i ukazuju da biologija predstavlja dinamiku komponentu nae egzistencije, a ne jednosmernu determinantu, drutvene nauke su, kako kae Henrijeta Mur, esto bile, i nastavljaju da budu, "opsedane duhom biolokog determinizma", iji najnoviji oblik nalazimo u sociobiologiji34. Kao vrsta genetikog determinizma sociobiologija predstavlja ekstreman oblik naturalizacije socijalnih, dakle i rodnih, nejednakosti i kao takva je kritikovana ne samo od strane istraivaa u drutvenim naukama, ve i od samih biologa35.
U nastojanju da ospori argumente razliitih vrsta biolokog determinizma, ili bar delimino iz tog razloga, feministiki orijentisana antropologija je naglaavala vanost analitikog razlikovanja biolokog pola (sex) i kulturno konstruisanog roda (gender). Ideju da "mukarac" i "ena" predstavljaju pre socijalne i kulturne konstrukte nego prirodne kategorije u antropologiji nalazimo znatno ranije kod Margaret Mid i Filis Kejberi36. Pojam gender prvi je upotrebio pedesetih godina dvadesetog veka psiholog i seksolog Don Mani da bi objasnio postupak svrstavanja fiziki i fizioloki dvopolne dece u jednu od priznatih polnih kategorija u skladu sa kojom su vaspitavani. Smatrajui da je nemogue govoriti o njihovoj pripadnosti jednom od polova, predloio je pojam rodna uloga (gender role) i rodni identitet (gender identity)37. Meutim, sistem pola/roda kao iroko prihvaena analitika kategorija je razvijen sedamdesetih godina dvadesetog veka i predstavlja znaajnu tekovinu feministike teorije ovog razdoblja. Najpoznatiju definiciju pojma pol/rod dala je amerika antropolokinja Gejl Rubin: "'sistem pola/roda' je sklop aranmana kojima jedno drutvo pretvara bioloku polnost u proizvode ljudske delatnosti i u kojem se ove preobraene polne potrebe zadovoljavaju"38. Za razliku od esencijalistike definicije o fizikim razlikama izmeu polova, rod predstavlja kulturni i istorijski proizvod, socijalni proces konstruisanja kulturno specifinih statusa, uloga i osobina mukaraca i ena. Pojam sistema pola/roda je do osamdesetih godina bio iroko prihvaen u drutvenim naukama i u tom smislu ga je mogue posmatrati, "kao metafeministiku kategoriju ... jedan od kljunih instrumenata za razumevanje ljudske istorinosti i drutvenosti"39. Gotovo opte prihvaH. L. Moor, Understanding Sex and Gender, u: T. Ingold (ed.), Companion Encyclopedia of Anthropology, Routledge, London and New York, 1994, 814. 35 Celovitiju antropoloku kritiku daje Maral Salins: M. D. Sahlins, The Use and Abuse of Biology: An Anthropological Critique of Sociobiology, University of Chichago Press, Chichago and London, 1976. Kritiku sociobiologije od strane samih biologa videti u: N. Tuci, Evolucija, ovek i drutvo, Dosije i Alternativna akademska obrazovna mrea, Beograd, 1999, 150-162. 36 M. Mead, Spol i temperament u tri primitivna drutva, Naprijed, Zagreb, 1968 (1935); Kaberry, Aboriginal Woman, Routledge, New York and London, 1939. K. Visvesvaran, na primer, razvoj i promenu koncepta roda prati u razdoblju od 1880. do 1996, i pokazuje kako su ove promene uticale na istorijsku produkciju feministike etnografije u etiri razliiti perioda: 1880-1920, 1920-1960, 190-1980 i 1980. do danas, K. Viswesvaran, History of Feminist Etnography, Annual Review of Anthropology, 26, 1997, 591-621. 37 B. Loyd and G. Duveen, Gender Identities and Education The Impact of Starting School, Harvester Wheatsheaf, New York, 1992, 15. Takoe, kasnih 1960-ih R. Stoler, lekar i psihijatar, ukazuje na neophodnost razlikovanja pola i roda, R. Stoller, 1968. Sex and Gender, Science House, New York, 1968. Isto tako, knjiga Kejt Milet predstavlja znaajan doprinos razvoju pojma pola/roda kao analitike kategorije: K. Millet, Sexual Politics. The Classic Analysis of the Interplay Between Men, Women and Culture, A Touchstone Books, New York, 1969; K. Millet, Teorija politike polova, Marksizam u svetu, br. 8-9, Beograd, 1981, 169-184 38 G. Rubin, Trgovina enama, beleke o "politikoj ekonomiji" polnosti, videti u ovom Zborniku. 39 . Papi, Polnost i kultura, 13.
34

tanje ove distinkcije kao heuristikog instrumenta od izuzetne vanosti za razumevanje ljudske polnosti istovremeno je pokrenulo i znaajno pitanje njegove prevodljivosti u drugaijim kulturnim i jezikim kontekstima. Drugim reima, pitanje o tome kako se jezike i kulturne razliitosti mogu ispoljiti u naoj teorijskoj praksi. Rosi Bradioti tako ukazuje da je u veini evropskih jezika vrlo teko uspostaviti razliku izmeu pola i roda (sex/gender), kao i da se upotreba ovih termina koristi za oznaavanje tri razliite dimenzije: gramatiku, bioloku i/ili socijalnu diferencijaciju. Stoga nain na koji se razlika pol/rod koristi u odreenom jeziku moe imati znaajne ideoloke implikacije40. U srpskom, kao i u ostalim slovenskim jezicima, re "rod" je po svom osnovnom znaenju povezana sa raanjem i oznaava "neto to je raslo, to je proisteklo iz neega"41. Kao srodniki termin rod oznaava grupu srodnika koji imaju izgraeno shvatanje o zajednikom (patrilinealnom) poreklu, ali i skup svih osoba koje imaju svest o meusobnoj (bilateralnoj) krvnosrodnikoj povezanosti. Vremenom je znaenje proireno i re rod je poela da se koristi i u znaenju nacija i narod (na+rod)42. Takoe, ovaj termin oznaava i gramatiki rod kao i bioloke karakteristike mukosti i enskosti i poklapa se sa znaenjem rei pol. Uoavajui da je u srpskom jeziku pojam rod "isuvie optereen drugim znaenjima tako da je skoro neprobojan za ovo novo znaenje pola kao kulturnog "proizvoda" i arana Papi je ukazivala na problem prevoenja termina gender i predlagala da kada je jasno da se radi o drutvenom karakteru ljudske polnosti bude preveden terminom pol, naglaavajui, na taj nain, da polnost nikada nije samo bioloka kategorija43. U svojim kasnijim radovima u ovom znaenju je koristila i pojam rod kao i sintagmu antropologija roda. Iako se ne moe rei da je u znaajnijoj meri prihvaena u govornom srpskom jeziku, distinkcija pol/rod je prodrla u nauni diskurs i danas se uglavnom koristi oslanjajui se na angloameriku tradiciju, kao bioloka odnosno sociokulturna kategorija. Meutim, imajui u vidu aktuelno teorijsko pereispitivanje odnosa izmeu pola i roda, ini se da problem korienja ovih termina jo uvek nije reen i da zahteva novo promiljanje . Konceptualizacija sistema pol/rod bila je od izuzetne teorijske vanosti pre svega jer je nedvosmisleno upuivala na neodrivost naturalistikih interpretacija koje su sedamdesetih godina bile u ponovnom zamahu. Takoe i stoga to prevazilazi prethodne feministike tendencije svoenja kritike drutvene organizacije odnosa izmeu mukaraca i ena na "neproblematizovano i iskljuivo tlaenje ena"44 jednostavno stoga to su ene. Koncept roda, koji je postepeno zamenjivao termin ena, pomogao je, dakle, da se pitanje nejednakosti uloga i statusa ena i mukaraca oslobodi biolokih konotacija. Uoavanje da su definicije rodnih kategorija kulturno i istorijski razliite dovelo je i do naputanja tenje za irokim uoptavanjima i univerzalnim odgovorima, koja je u velikoj meri odlikovala antropologiju ene kao prvu fazu feministike kritike u antropologiji.
R. Bradiotti, The Use and Abuses of the Sex/Gender Distinction in European Feminist Practice, u: G.Griffin and R. Bradiotti (eds.), Thinking Differently. A Reader in European Womens Studies, Zed Books, London and New York, 2002, 288. 41 , , , II, N 4, , 1867, 51; R. Raki, Terminologija srodstva u Srba, Etnoantropoloki problemi, Monografije, knj. 13, Beograd, 1991, 75. Videti takoe: Renik srpskohrvatskog knjievnog jezika, Matica srpska, Novi Sad, 1973. 42 . , op. cit., 53. 43 . Papi, Novija feministika kritika patrijarhata: Relativizacija univerzalizma, Sociologija. asopis za sociologiju, socijalnu psihologiju i socijalnu antropologiju, vol. XXXV, br.1, Beograd, 1993, 105. 44 . Papi, Polnost i kultura, 13.
40

Takoe, dok su se autori u radovima iz sedamdesetih godina dvadesetog veka pre svega bavili poloajem ena i nastojali da prue objanjenja njihove univerzalne potinjenosti, osamdesetih godina dolazi do usmeravanja panje na socijalne i kulturne mehanizme konstituisanja kategorija mukosti i enskosti i razlika meu njima. Preovladalo je shvatanje da se problem ena nikada ne odnosi samo na ene i da ni ene ni mukarci ne mogu biti shvaeni bez razumevanja odnosa izmeu njih45. ensko pitanje, kako je nekada nazivano, postalo je pitanje rodnih odnosa, kako u antropologiji tako i u ostalim drutvenim naukama i humanistikim disciplinama. Promena perspektive se ogledala i u promeni naziva polja istraivanja, tako da je u tom periodu "antropologija ene" preimenovana u "antropologiju roda" ije je interesovanje bilo usmereno na istraivanje rodnih odnosa kao struktuirajueg principa u svim ljudskim drutvima, dakle, na izuavanje ena i mukaraca u njihovom meusobnom odnosu. Implikacija ovog novog talasa feministiki orijentisane antropologije ispoljavala se u shvatanju da izuavanje rodnih odnosa znai bavljenje socijalnim odnosima uopte46. Meutim, uprkos znaajnoj promeni interesovanja i pristupa do kojih dolazi poetkom osamdesetih godina dvadesetog veka, moe se rei da je tokom obe decenije povlaeni predmet istraivanja bio pojam roda, dok je pol ostajao teorijski neproblematizovan47. Ovakva orijentacija je jo uvek poivala na konceptualnom dualizmu koji se ispoljavao kroz opozicije pol/rod, biologija/kultura, telo/duh itd. Razlog tome je to je u antropologiji i ostalim drutvenim naukama kategorija roda od poetka svog konstituisanja, i zadugo posle toga, bila shvaena kao socijalna i kulturna interpretacija biolokih/polnih razlika, tj. kao interpretacija iste prirodne injenice. Postojala je gotovo opta saglasnost da kategorija roda predstavlja kulturno sredstvo za razumevanje i tumaenje polnih razlika, vidljivih u fizikim odlikama ljudskog tela i znaajnim za bioloku reprodukciju ljudi. U to vreme se jo uvek nije dovoljno uzimalo u obzir da su i biologija i kultura istorijski i kulturno promenljiv koncepti. Ukratko, postojala je implicitna pretpostavka da polne razlike predstavljaju univerzalnu osnovu za socijalno i kulturno konstruisanje rodnih kategorija i rodnih odnosa48. To istovremeno znai da jo uvek nije bio napravljen epistemoloki pomak sa koncepta roda i rodnih uloga i statusa na koncept tela i polnosti koji su i dalje, uglavnom, shvatani kao univerzalne, dakle pre-socijalne, datosti. Iako je jo Edmund Li ukazivao da ne postoje drutva koja ne poseduju bar elementarna znanja o fiziolokim procesima raanja i oinstva, kao i da su predstave o zaeu i roenju uvek i u svakom drutvu izraz dogme a ne neznanja49, generacije antropologa su ljudsku polnost i bioloku reprodukciju posmatrale iskljuivo kao prirodnu i, dakle, univerzalnu injenicu. Etnografska graa koja je ukazivala da su u nekim drutvima, kao to su australijsko i trobrijandsko, injenice povezane sa polnou i biolokom reprodukcijom tumaene na drugaiji nain, isticanjem uloge
45 M. Strathern, The Gender of the Gift, 33-34. arana Papi takoe naglaava da se enski problem ne moe razumeti bez razumevanja mukog roda. "Zbog toga su enske studije, upravo imajui u vidu tenju da se razmatra odnos polova kao drutvena konstrukcija, sve vie upotrebljavale naziv gender studies (studije polova)", .Papi, Telo kao proces u toku, Sociologija, Vol. XXXIV, br. 2, Beograd 1992, 270-271. 46 M. Strathern, The Gender of the Gift, 34. 47 H. L. Moor, Whatever Happened to Women and Men?, 152. 48 S. Junko Yanagisako and J. Fishburne Collier, Toward a Unified Analysis of Gender and Kinship, u: Collier and Junko Yanagisako (eds.), Gender and Kinship: Essays Toward a Unified Analysis, Stanford University Press, Stanford, California, 1987, 15. 49 E. Leach, Virgin Birth. The Henry Myers Lecture 1966, Proceedings of the Royal Anthropological Institute of Great Britain and Ireland, 1966, 39-49.

10

ene/majke i utanjem o ulozi mukarca/oca, uzimana je kao dokaz njihovog neznanja o prirodnim procesima zaea i raanja i o nepoznavanju uloge oinstva. Tako su narodi koji u svojim kulturnim konceptualizacijama srodstva nisu pridavali znaaj oinstvu optuivani za nepoznavanje osnovnih fiziolokih procesa raanja i kao takvi proglaavani primitivnim i detinjastim, nesposobnim za logiko miljenje. Meutim, iako je oigledno da heteroseksualni polni odnos, trudnoa i poroaj predstavljaju neophodne elemente bioloke reprodukcije, nikada nije postojalo ni jedno ljudsko drutvo, kako istie Fransoaz Eritije, koje bi bilo zasnovano na priznavanju jedino biolokih procesa roenja, jer "ni jedna institucija nije zasnovana u prirodi"50. Etnografska graa iz razliitih delova sveta je pokazivala da u procesu konstruisanja rodnih kategorija neke kulture ne naglaavaju bioloke razlike. Drugaije reeno, rodne razlike ne poivaju u svim kulturama na polnim razlikama, one se ne pojavljuju kao a priori datosti koje se univerzalno nalaze u osnovi drutvenih odnosa i kulturnih kategorija roda. Drutveni odnosi se ne zasnivaju na polnim razlikama, ve su rodne razlike proizvod uspostavljenog drutvenog i kulturnog poretka i odnosa moi. Tako se, na primer, moe smatrati da razlike izmeu mukaraca i ena postoje u pogledu njihove ritualne efikasnosti, moralnih vrednosti ili duhovnih potencijala, ali se ne smatra da su posledica biolokih razlika. U takvim sluajevima se esto smatra da su oni u fizikom pogledu slini51. Ova vrsta etnografskih podataka je dovela u pitanje model rodnih odnosa koji je naglaavao fiksnu i binarnu prirodu polnih razlika i pokrenula pitanje o tome da li su polne kategorije dovoljne za odreivanje rodnih kategorija i da li je uopte mogue uspostavljati distinkciju pol/rod : biologija/kultura. Posmatrano u komparativnoj perspektivi, ova vrsta binarne polne/rodne kategorizacije se pojavljuje kao kulturno odreena, karakteristina pre svega za (etno)epistemologiju zapadnih drutava odakle je poticala veina istraivaa. Dekonstrukcija zapadnog modela polnosti i rodnih odnosa istovremeno je znaila preispitivanje odnosa izmeu biolokih entiteta i socijalnih kategorija. Preovladalo je shvatanje da otro razdvajanje izmeu (biolokog) pola i (kulturno konstruisanog ) roda ne ostavlja prostora drutvenim naukama da se bave odnosom izmeu prirode i kulture i da razumeju razliite i mnogostruke naine kroz koje se ovaj odnos moe ispoljiti52. Sa kritikim promiljanjem distinkcije izmeu biologije i kulture, odnosno izmeu pola i roda, telo dospeva u centar antropolokih istraivanja.

Telo kao artefakt pol, rod i polna razlika

Iako je uvek bilo prisutno u antropologiji, telo nije uvek predstavljalo problem53. Mada su jo od ezdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka antropolozi pokazivali interes za izuavanje tela, veina tadanjih studija bila je podreena, kako ukazuje Tomas orda, interesovanju koje su istraivai pokazivali za komunikaciju kao kulturni proces, u kojem je telo predstavljalo sredstvo ili medijum komunikacije. Polazei od jezika kao modela, ova vrsta analiza koristila je lingvistike analogije za izuavanje razliitih vrsta "govora tela". Telesnost per se nije bila predmet njiF. Hritier, Masculin/Fminin. La pense de la diffrence, Editions Odile Jacobe, Paris, 1996, 284. H. L. Moor, Understanding Sex and Gender, 815. 52 H. L. Moor, Understanding Sex and Gender, 816. 53 T. J. Csordas, "The Body's Career in Anthropology", u: H. L. Moore (ed.), Anthropological Theory Today, Polity Press, Cambridge, 1999, 172.
51 50

11

hovog interesovanja54. Stoga se moe rei da je izlazak tela iz "teorijske anonimnosti" uoljiv od osamdesetih i osobito devedesetih godina, kada antropologija telo i ljudsku polnost prestaje da posmatra kao bioloku datost i u znaajnijoj meri panju poinje da usmerava na socijalne i kulturne dimenzije njegove egzistencije. Na taj nain, telo osvaja, mnogo godina posle ranih razmiljanja Pola Radina i Marsela Mosa o mehanizmima njegovog socijalnog i kulturnog konstruisanja55, status kulturnog artefakta. "Otelovljenje" ("embodiment"), odnosno interes za pitanja o tome kako je telesna osnova ljudskog delovanja i odnosa socijalno struktuirana na razliite naine, postaje jedan od dominantnih problema drutvene i kulturne teorije ovog perioda. Istaknuto mesto koju tema tela zauzima u savremenim antropolokim izuavanjima ne znai "nameru istraivanja kulturnih univerzalija ije bi postojanje bilo a priori postulirano, ve tenju da se otkrije koje probleme ljudskoj misli namee proces konstruisanja drutvenih odnosa i upisivanje ovih odnosa u telo"56.

Promena u nainu percepcije tela uoljiva je i u okviru feministike teorije i prakse, kako unutar antropologije tako i u ostalim drutvenim naukama i humanistikim disciplinama. Kako istie Endrju Stratern, dok je prvi talas feministiki orijentisanih teoretiarki bio usmeren na oslobaanje njihovog duha, drugi talas svoje napore usmerava na vraanje enskog tela njima samima57. Ovaj prelazak sa mentalistikog pristupa na pristup koji je usmeren na telo zahtevao je dekonstrukciju konceptualnog dualizma sistema pola/roda. Dejn Kolijer i Silvija Janagisako su meu prvima u antropologiji pokrenule i teorijski problematizovale pitanje o tome da li rod svuda predstavlja kulturnu interpretaciju polnih razlika izmeu mukaraca i ena. Odnosno, da li socijalna konstrukcija rodnih kategorija i rodnih odnosa u svim drutvima i kulturama poiva na binarnim, bioloki zasnovanim razlikama58. Jo rani antropoloki radovi koji su se bavili fenomenom "treeg roda" i razliitim oblicima interseksualnosti svedoili su o promenljivosti kulturnih interpretacija biolokih polnih razlika i pokazivali da dualni sistemi ne predstavljaju jedini i univerzalni nain klasifikacije ljudskih bia koji se pojavljuje automatski na osnovu priznavanja razlika u fizikom sklopu mukaraca i ena59. Meutim, rad Dejn
Csordas, op. cit., 176. U domaoj antropolokoj literaturi, kritiku proksemike i kinetike kroz analizu fizikih i kulturnih aspekata telesnosti (morfologije i semantike gesta), dao je nedavno Bojan iki. Videti: B. iki, Antropologija gesta, I-II, Etnoloka biblioteka, knj. 7 i 8, Beograd 2002. 55 M. Mos, Sociologija i antropologija, Biblioteka XX vek, Beograd, 1998, (1934)361-387; P. Radin, Primitive Man as Philosopher, Dover Publications, New York, 1927 (1957). 56 M. Godelier et M. Panoff, Introduction, u: M. Godelier et M. Panoff (eds.), La production du corps. Approches anthropologiques et historiques, Editions des Archives Contemporaines, Amsterdam, 1998, xi. 57 A. Strathern, "Garder le corps l'esprit", u: Maurice Godelier et Michael Panoff (eds..), La production du corps. Approches anthropologiques et historiques, Editions des Archives Contemporaines, Amsterdam 1998, 63. 58 S. Junko Yanagisako and J. Fishburne Collier, op. cit., 14-50. 59 W. W. Hill, The Status of the Hermaphrodite and Travestite in Navaho Culture, American Anthropologist 37, 1935; G. Deveeux, Institutuionalized Homosexuality among the Mohave Indians, Human Biology 9, 1937; R. B. Edgeriov, Pokot Interesexuality: An East African Example of the Resolution of Sexual Jucon54

12

Kolijer i Silvije Janagisako je unekoliko imao drugaiji cilj da pokrene preispitivanje analitikih dihotomija u studijama srodstva i roda, kao i dekonstrukciju zapadnog modela odnosa pola i roda kao univerzalnog analitikog sredstva u antropologiji. Sledei kritiku Dejvida najdera60 o inkorporiranosti zapadne etnoepistemologije u analitike koncepte, ove autorke ukazuju da su antropoloke analize nekritiki preuzimale zapadni (evroameriki) model rodnih razlika koji je pretpostavljao da su razlike izmeu mukaraca i ena prirodne, zasnovane na polnim razlikama. Nagalaavaju da, mada je prihvatano da su socijalne konstrukcije zasnovane na ovim razlikama, sama razlika nije bila shvaena kao socijalna konstrukcija ve kao prirodna datost61. Umesto da se pretpostavlja i uzima zdravo za gotovo da su "ene" i "mukarci" dve kategorije ljudskih bia iji su odnosi svuda struktuirani na osnovu biolokih polnih razlika, Janagisako i Kolijer se zalau za takvu analitiku strategiju koja e uspeti da pokae koji posebni socijalni i kulturni procesi dovode do toga da se mukarci i ene pojavljuju kao meusobno razliiti (podvueno u originalu). Njihov osnovni teorijski stav je da rodne kategorije i nejednakosti meu njima, posmatrane u kontekstu meukulturnog poreenja, ne predstavljaju naprosto razliite kulturne obrade i interpretacije iste prirodne injenice (da su ene i mukarci polno razliiti)62. Takoe smatraju da nema razloga da se pretpostavlja da se bioloke polne razlike i razliite uloge koje mukarci i ene igraju u biolokoj reprodukciji uvek i svuda nalaze u osnovi razliitih kulturnih konceptualizacija roda63. Na taj nain, naglaavaju da su i pol i rod socijalno konstruisani i da bi stoga izuavanje roda trebalo odvojiti od koncepta polnosti. Dakle, da ne moemo pretpostavljati da bioloki polovi predstavljaju univerzalnu osnovu kulturnih kategorija mukosti i enskosti. Ako su rodne konstrukcije kulturno promenljive, onda su i kategorije polnih razlika. Naglaavajui da su i prirodne injenice polnosti predmet interpretacija i reinterpretacija u kontekstu odreenog kulturnog diskursa o polu i polnom identitetu, perspektiva za koju se zalau predstavlja jedan od primera prodora neofukoovskog miljenja u antropologiju64.

gruity, American Anthropologist, 1964. 60 D. M. Schneider, "What is Kinship All About?", u: P. Reining (ed.), Kinship Studies in the Morgan Centtennial Year, The Anthropological Society of Washington, University of Chicaho Press, Chicago, 1972, 3263; A Critique of the Study of Kinship, The University of Michigan Press, Ann Arbor, 1984. 61 S. Junko Yanagisako and J. Fishburne Collier, op. cit., 29. 62 Ibid., 15. 63 Ibid., 32. 64 H. L. Moor, "Whatever Happened to Women and Men?, 153.

13

Opravdanost ove konstatacije bie utoliko oiglednija ako se podsetimo da je u svojim analizama tela i seksualnosti Miel Fuko ukazivao da polna razlika predstavlja pre rezultat nego poreklo odreene diskurzivne prakse i da se politika mo, ak i pre nego to deluje na ideologiju, na svest pojedinaca, ispoljava na jedan mnogo oigledniji nain, u telu i putem tela. Njegov osnovni argument je bio da pojam pola ne postoji pre nego to je njegovo znaenje odreeno unutar odreenog diskursa. Na taj nain, konstrukcija polne razlike i binarnih polnih kategorija se pojavljuje kao proizvod odreenog (zapadnog) diskursa i stoga se ne moe smatrati nepromenjivom ili prirodnom65. Razvoj ovog Fukoovog stava osobito nalazimo u "queer" teoriji koja, preispitujui kategorije "normalne" seksualnosti, naglaava da biologija ne mora biti determinanta polnosti i seksualnog identiteta. Uopteno posmatrano, socijalkonstruktivistika perspektiva u svojim razliitim varijantama izmenila je vrstu pitanju koja treba postavljati. U fokus istraivanja ulaze pitanja kao to su: koji socijalni i diskurzivni uslovi dovode do binarne polne/rodne kategorizacije ljudskih bia, koji je kontekst u kome odreeni diskurs postaje prihvaen i uticajan i koji su njegovi specifini efekti u odnosu na subjekat i odreene domene socijalnog ivota? Postaje sasvim jasno da je dolo i do ozbiljne promene u shvatanju epistemolokog statusa moguih odgovora na ova pitanja. Polnost i bioloka reprodukcija su shvaeni kao sutinski deo procesa socijalne prakse. Naglaava se da je ljudsko telo jo pre roenja podeljeno du linija koje nemaju mnogo veze sa biologijom ve sa kulturnim i individualnim konceptima biologije66. Savremena antropoloka istraivanja potvruju ne samo da je telo, kako kae Godelije, "trbuhozborac drutva" odnosno izraz i instrument reprodukcije odreenog drutvenog reda, ve da ono isto tako moe biti korieno da bi osporilo i sruilo taj poredak67. U drutvenim naukama na ovim prostorima novi epistemoloki prostor za izuavanje tela i polnosti meu prvima su svojim radovima otvorile prireivaice ovog Zbornika, arana Papi i Lydija Sklevicky. Bliska poststrukturalistikom i
M. Fuko, Istorija seksualnosti. Volja za znanjem Prosveta, Beograd, 1978. O mestu odnosa priroda/kultura u Fukoovoj arheologiji znanja videti u: . Papi, Problem odnosa priroda/kultura i mogunost zasnivanja antropologije (epistemoloke) prolosti, Sociologija. asopis za sociologiju, socijalnu psihologiju i socijalnu antropologiju, Vol. XXXVII, br. 3, Beograd, 1995, 278-300; Polnost i kultura, 335-358. 66 E. Grosz, Sexual Subversion, Allen and Unwin, London, 1990, 44. 67 M. Godelier, "Meurtre du Pre ou sacrifice de la sexualit? Conjectures sur les fondement du lien social", u: M. Godelier et J. Hassoun (eds.), Meurtre du Pre ou sacrifice de la sexualit? Approches anthropologiques et psychanalytiques, Les cahiers dArcanes, Paris, 1996, 47-49; M. Godelier et M. Panoff, Introduction, u: M. Godelier et M. Panoff (eds.), Le Corps humain, Supplici, Possd, Canibalis, Editions des Archives Contemporaines, Amsterdam, 1998, xi.
65

14

postmodernom senzibilitetu, arana Papi je smatrala da telo i ljudsku polnost treba shvatati kao "proces u toku", kao kulturnu i istorijsku kategoriju uvek otvorenu za novi i drugaiji "kulturom definisani izbor iz ogromnog niza mogunosti nae telesnosti"68. Razvijajui kritiku antropolokog/zapadnog modela miljenja u kome dominira ideja o polnoj razlici iskljuivo kao opoziciji, a "ne ire shvaen princip razlike"69, svrstala se, kao i Lydija Sklevicky koja je ensko telo posmatrala kao polje za legitimizaciju nejednakosti izmeu mukaraca i ena i konstruisanje odnosa moi70, meu one feministiki orijentisane teoretiarke u savremenoj antropologiji koje su prevazilaenje konceptualnog dualizma analitikih kategorija pola i roda, i ire, prirode i kulture, smatrale neophodnim ako elimo da poboljamo teorijsku perspektivu i razumemo drutvene odnose. Epistemoloki pomak se ogledao u sve veem interesovanju antropologa za koncept polnosti i seksualnosti (predstave i ponaanja koja se vezuju za seksualne odnose). Kako kae Henrijeta Mur, ako su sedamdesete i osamdesete godine dvadesetog veka ustanovile da rod (gender) postoji, kasne osamdesete su ukazivale da pol (sex) ne postoji71. Pretpostavka o "prirodnosti" razlike, koju zapadna diskurzivna praksa smeta u telesnu konstituciju mukaraca i ena, nije se vie mogla smatrati korisnom za razumevanje kulturne imaginacije i prakse mnogih vanevropskih drutava. Iako su sva tela polno odreena razlike meu njima, kako istiu Moris Godelije i Miel Panof, mogu biti interpretirane na drugaiji nain i neke od njih kultura moe delimino izbrisati ili ak negirati72. Tako se kod Kumba iz Nepala, na primer, kao i u velikom broju drutava sa azijskog jugoistoka, smatra da kosti potiu od oevog semena, a tkivo od majine krvi73. Za Palavane sa Filipina mleko dolazi od majine krvi, koja potie od hrane koju unosi, dok je kod Barija iz unutranjosti Nove Gvineje mleko ene zamiljeno kao transformaci-

.Papi, Telo kao "proces u toku", Sociologija. asopis za sociologiju, socijalnu psihologiju i socijalnu antropologiju, vol. XXXIV, N 2, Beograd, 1992, 273. Takoe znaajan doprinos razvoju ovog polja istraivanja predstavljaju etnoloki/antropoloki radovi Miroslave Maleevi. Videti na primer: M. Maleevi, Ritulizacija socijalnog razvoja ene tradicionalno selo zapadne Srbije, Etnografski institut SANU, Posebna izdanja knj. 39, Beograd 1980; Dijeta masovna enska neuroza, Glasnik Etnografskog instituta SANU, Beograd 1977, 173-188; Menopauza poslednja misterija krvi, Obiaji ivotnog ciklusa u gradskoj sredini, Etnografski institut SANU, Beograd 2002, 199-214. 69 . Papi, Opozicija priroda/kultura kao "prirodna" definicija i interpretacija polne razlike Levi-Strosova projekcija iskona kulture kao drutvenog ugovora izmeu mukaraca, enske studije. asopis za feministiku teoriju br. 1, Centar za enske studije, Beograd, 1995, 157 i d.; . Papi, Polnost i kultura, 224 i d. 70 Videti: L. Sklevicky, Konji, ene, ratovi, 261-272; 289-292. 71 H. L. Moor, "Whatever Happened to Women and Men?, 153. 72 M. Godelije et M. Panof, Introduction, u: M.Godelier et M. Panoff (eds.), La production du corps, xii. 73 H. Diemberger, Montagnes sacres, os des anctres, sang maternel le corps humain dans une communaut tibtaine du Nepal (les Khumbo), u: M. Godelier et M. Panoff (eds.), La production du corps., 271 (269-279).

68

15

ja sperme mukaraca74. Ritualni homoseksualizam tokom inicijacija u Papua Novoj Gvineji i Melaneziji predstavlja moda najbolji primer poricanja polne razlike i kulturnog redefinisanja uloga mukaraca i ena u biolokoj reprodukciji75. Kao "ritual prelaza" u svet odraslih, priznatih lanova drutva, inicijacije predstavljaju proces socijalnog konstruisanja mukosti i enskosti i u mnogim drutvima ovog regiona sastoje se od razliitih oblika ritualizovane homoseksualne prakse, koja je posebno izraena i razvijena prilikom mukih inicijacija. U ovim drutvima se posebno naglaava odvajanje muke dece od majki i sveta ena koji se, na neki nain, shvata kao pre-socijalan. Iako je heteroseksualni odnos neophodan za zaee i raanje, prema shvatanju ovih drutava, on nije dovoljan da se postane kompletna osoba, mukarac ili ena. Muke osobine se stvaraju i mukarcem se postaje tek kroz ritualno primanje sperme mladih neoenjenih mukaraca nesrodnika, odnosno mleka koje mlae ene u laktalnom periodu daju devojicama tokom enskih inicijacija, mleka koje i samo predstavlja transformaciju mukog semena kao to je to sluaj kod Barija. Homoseksualizam, na taj nain, u ovim drutvima predstavlja ritualno izvoenje etnobiolokih, lokalnih teorija o zaeu i raanju, kada mukarci sami, van majinog tela i bez uea ena ponovo raaju deake. Kako je re o patrilinealnim drutvima, jasno je da se radi o ideolokoj i simbolikoj praksi usmerenoj na to da se reinterpretiraju osnovne injenice ivotnog iskustva i to na takav nain koji e ih prevazii i uspostaviti i legitimizovati autoritet mukaraca u razliitim domenima ivota i iskustva. U ovim drutvima, kao i u veini drutava u kojima mukarci imaju politiku mo, osobito se nastoji da se umanji uloga i znaaj ena u procesu bioloke reprodukcije jer, kako naglaavaju razliiti teoretiari, reprodukcija ljudi predstavlja instrument reprodukcije socijalnog poretka. Mnogi lokalni koncepti i etnoteorije o zaeu i raanju, o fizikom sastavu i telesnim supstancama osobe svedoe o tome da je telo esto konceptualizovano kao deljivo i viestruko rodno oznaeno. Takoe, u mnogim vanevropskim kulturnim diskursima rod je esto shvaen kao proces, pre nego kao kategorija. Kako
74 N. Revel, Corps en jeu (je) ou la chasse gnralise. Biocnose palawan. Philippines, u: M.Godelier et M.Panoff (eds.), La production du corps. Approches anthropologique et historique, Editions des Archives Contemporaines, Amsterdam 1998, 72 (71-85); M. Godelier, La production des grands hommes. Pouvoir et domination masculine chez les Baruya de Nouvelle-Guine, Fayard, Paris, 1982, 91 i d.; Corps, parent, pouvoir(s) chez les Baruya de Nouvelle-Guine, u: M. Godelier et M. Panoff (eds.), La production du corps. 1-37. 75 Videti: G. H. Gerdt, Guardians of the Flutes. Idioms of Masculinity, McGraw-Hill, New York, 1981; M. Godelier, La production des grands hommes. Pouvoir et domination masculine chez les Baruya de NouvelleGuine, 1982, posebno 61-127.

16

pokazuje Merilin Stratern, kod stanovnika novogvinejskih visoravni razlika izmeu mukaraca i ena nije shvaena kroz fizike razlike tela, ve se konstruie kroz ono to ene i mukarci ine kao lanovi drutva. Osoba je, dakle, shvaena kao proizvod socijalnih odnosa i aktivnosti, pre nego kao neko koga odreuju njegove sutinske "bioloke" karakteristike76. Naglasak na dinamikom i performativnom aspektu rodnog identiteta se od devedesetih godina uoava i u teorijskim radovima o rodu. Moe se rei da je kritiko preispitivanje ovog pojma dovelo do njegove rekonceptualizacije i da rod postaje "ne neto to jesi, ve ono to ini". Kao to naglaava Henrijeta Mur, dok su ranije rodne kategorije shvatane kao kulturna interpretacija polnih razlika koje su im prethodile, sada se polnost shvata kao rezultat regulativnog diskursa o rodu77. Dolazi, dakle, do inverzije odnosa izmeu pola i roda. Razvoj Fukoove ideje da telo nema "pol" van diskursa u kojem je oznaeno kao polno, najee se vezuje za ime Dudit Batler koja pokree pitanje o nestabilnosti analitikih kategorija pola i roda i istie mogunosti koje postoje za naruavanje odvojenih i jasnih kategorija identiteta, smatrajui da moda uopte ne treba praviti ovu distinkciju78. Meutim, naglasak na performativnosti u teorijskim radovima o rodu i rodnim kategorijama, kako istiu teoretiari, iako izuzetno znaajan i dobrodoao, "sa antropoloke take gledita ne ini se vrlo revolucionarnim" jer je postojei etnografski materijal pokazivao da su rodne kategorizacije esto zasnoivane na ulogama tj. na onome to mukarci i ene ine, pre nego na anatomiji79. Danas ve klasini primeri indijskih hidri i berdaa kod severnoamerikih Indijanaca, uglavnom mukaraca koji preuzimaju enske uloge80, ili balkanskih tobelija81, ena koje postaju socijalno mukarci odriui se svog biolokog potencijala raanja, ukazuju na nestabilnost granice izmeu pola i roda i pokazuju da nam radikalna distinkcija izmeu ovih pojmova ne omoguava da unapredimo teorijsku perspektivu.
M. Strathern, The Gender of the Gift, 184-185. H. L. Moor, op. cit., 154-155. 78 J. Butler, Nevolje s rodom. Feminizam i subverzija identiteta, enska infoteka, Zagreb, 2000; D. Batler, Tela koja neto znae. O diskurzivnim granicama "pola", Samizdat B92, Beograd, 2001. 79 H. L. Moor, Passion for Diffrence, 46. 80 Videti: G. Herdt (ed.), Third Sex and Third Gender: Beyond Sexual Dimorphism in Culture and History, Zone Books, New York, 1994. 81 Videti: R. Grmaux, Woman Becomes Man in the Balkans, u: G. Herdt (ed.), Third Sex, Third Gender. Beyond Sexual Dimorphism in Culture and History, Zone Books, New York, 1994, 241-281; P. arevi, Sex and Gender Identity of "Swarn Virgins" in the Balkans, u: M. Jovanovi, S. Naumovi, (eds.), Gender Relations in South Eastern Europe. Historical Perspectives on Womanhood and Manhood in 19th and 20th Century, Zur Kunde Sdosteuropas Band II/33, Udruenje za drutvenu istoriju Ideje 4, Belgrade-Graz, 2002, 125-141.
77 76

17

Jednom zapoeta, rasprava o odnosu pol/rod se u svojim razliitim oblicima kretala oko pitanja o odnosu biologije i kulture, tela i telesnih supstanci i znaenja, ukratko, esencijalizma prema socijalkonstruktivizmu. Meutim, brojni teoretiari sve ee odbacuju korisnost ovih opozicija i ukazuju da ni anatomija ni konvencija ne mogu objasniti postojanje polnih razlika. Analitiari inspirisani poststrukturalizmom i Lakanovim radovima su otili jo dalje dokazujui da nae polno bie nije bioloki fenomen, jer je polna razlika proizvedena putem jezika, u domenu simbolikog82. Stoga retko koriste pojam "rodni odnosi" i smatraju da distinkciju izmeu pola i roda ne treba ni praviti. Meutim, problem sa radikalnim konstruktivistikim objanjenjima je, kako istiu razliiti teoretiari, to telo praktino nestaje kao materijalni fenomen. Ono je prisutno kao tema istraivanja, ali je odsutno kao materijalni objekt analize83. Kris iling na primer smatra da socijalkonstruktivistiki pristupi, kako tradicionalni tako i savremeni, uprkos tome to su telo doveli u centar izuavanja bez oslanjanja na bioloki determinizam, u sutini nisu prevazili konceptualni dualizam koji je dugo vremena odlikovao izuavanje tela i telesnosti84. Gde je reenje? Autori poput Henrijete Mur, Kris iling, Ursule arme, Laure Rival, Danijela Milera, Dona Slatera i drugih istiu da antropolozi u svojim analizama moraju dovesti u vezu radikalni materijalizam i radikalni socijalkonstruktivizam i da telo treba analizirati i kao materijalnu osnovu za, a ne samo kao efekat konstrukcije socijalnih odnosa i razlika85. Ono to se mora priznati, kako smatraju autori ove orijentacije, su polne razlike i uloga idejnog i simbolikog u posredovanju ovog odnosa. Reenje se ne nalazi u tome, kako istie Henrijeta Mur, da odustanemo od rasprave o polu i rodu, niti da nastojimo da definiemo apsolutne granice izmeu pola i rodnih kategorija ili izmeu seksualnosti i roda ili izmeu pola i seksualnosti. Granica izmeu pola i roda moe biti nestabilna, meutim ne treba da meamo "nestabilnost polno oznaavajuih sa imanentnim nestajanjem samih mukaraca i ena onako kako ih poznajemo fiziki, socijalno i simboliki". Jer, telo predstavlja mesto gde su subjekti morfoloki i socijalno konstruisani, a odnos subjekta sa telom je istovremeno materijalan i imaginaran86. Ova orijentacija je dobijala na znaaju sa razvojem tzv. antropo-fenomenolokih studija o telu
H. L. Moor, Whatever Happened to Women and Men, 168. C. Shilling, The Body and Difference, u: K. Woodward (ed.), Identity and Difference, Sage Publications and The Open Univer-sity, London, 1997, 79. 84 Ibid, 81. 85 Ibid. 86 H. L. Moor, op. cit., 168.
83 82

18

gde se naglasak pomera sa izuavanja socijalnog konstruisanja telesnosti ka izuavanju iskustva telesnih subjekata87. Telo, na taj nain, prestaje da bude posmatrano kao pasivni primalac socijalnih struktura i odnosa, ve se odnos izmeu telesnog i socijalnog shvata kao interaktivan, dvosmeran odnos u kojem je materijalno telo oblikovano kako socijalnim tako i "prirodnim" procesima88. "Bez specifinog dvosmerno shvaenog odnosa priroda/ kultura ne moe se dokuiti sva sloenost koja stoji iza, na prvi pogled, sasvim elementarnih i samo iglednih injenica kao to su muki pol/enski pol, enska priroda/muka priroda i biologija pola/kultura roda"89. Ukratko, savremena antropologija sve vie zauzima stanovite da polna tela ne mogu biti shvaena niti kroz dokazivanje da je pol samo socijalna konstrukcija, niti kroz shvatanje da postoji deo polnosti koji ostaje van socijalne konstrukcije. Pol, rod i seksualnost predstavljaju proizvode sloenih odnosa interakcije sa materijalnim i simbolikim uslovima koji su posredovani putem predstava i simbola90. O pitanju rodnih nejednakosti u izmenjenom diskursu antropologije
Razlika izmeu pola i roda se pokazala osobito korisnom u drutvenim naukama u analizi razliitih poloaja i uloga koji se pridaju enama i mukarcima. Moe se rei da je antropologija ene, kao prvi talas feministike kritike u antropologiji, pokazivala ako ne jedinstven, onda svakako velik interes za razvoj modela koji bi bili u stanju da objasne univerzalnu podreenost ena u drutvu. Pitanje o univerzalnoj rodnoj asimetriji predstavljalo je, uostalom, jedno od najranijih teorijskih problema feministike teorije. Meutim, etnografski podaci koji su svedoili o izuzetnoj razliitosti u razumevanju i socijalnom konstruisanju rodnih kategorija i odnosa nisu mogli da objasne univerzalnu subordinaciju ena i istovremeno su pokretali pitanje o tome kako objasniti kulturnu raznolikost lokalnih koncepata roda u kontekstu onoga to se ini univerzalnom rodnom nejednakou. U traenju odgovora na ovo pitanje u antropologiji tog perioda su razvijene dve, danas ve klasine, univerzalistike teorije. Obe su polazile od pretpostavke da, uprkos promenljivosti kulturnih koncepata, mora postojati neka socioloka ili kulturna pravilnost koja objanjava univerzalnu dominaciju mukaraca. Njihov znaaj je bio upravo u tome to su poloaj ena u drutvu i poreklo razlika izmeu mukaraca i ena pokuale da objasne socijalnim i kulturnim, a ne biolokim razlozima91. Meutim, dihotomni model priroda/kultura koji je kao odgovor na pitanje o univerzalno podreenom poloaju ena u drutvu ponudila eri Ortner, kao i opozicija privatno/javno
87 U. Sharma, "Bringing the body back into the (social) action: Techniques of the body and the (cultural) imagination", Social Anthropology, Vol. 4, No.3, 1996, 251-263. 88 Shilling, op. cit., 65. 89 . Papi, Polnost i kultura, 257. 90 H. L. Moor, op. cit., 168-169. 91 H. L. Moor, Passion for Diffrence, 11.

19

koju je predloila Miel Rozaldo, imali su brojne nedostatke i bili predmet brojnih kritika, kako feministiki orijentisanih autorki, tako i zastupnika drugih teorijskih orijentacija. Naglaavajui kulturne i simbolike inioce, univerzalistika teorija koju je razvila eri Ortner je tvrdila da su ene u svim drutvima i kulturama povezivane sa prirodom, a mukarci sa kulturom92. U okviru opozicije priroda/kultura, za koju je pogreno pretpostavljala da predstavlja univerzalni nain konceptualizacije ovog odnosa, ena je, zbog svoje bioloke funkcije raanja, kulturnim i simbolikim mehanizmima smetena na stranu prirode i time oznaavana kao manje kulturno znaajna. Upravo je pretpostavka da simbolika identifikacija ena sa manje vrednovanim svetom prirode, i mukaraca sa vie vrednovanom, transcedentnom kulturom, predstavlja razlog za univerzalno obezvreivanje i potinjavanje ena, otvorila prostor za kritiku i preispitivanje ovakvog teorijskog stanovita. Ve poetkom osamdesetih godina temeljna kritika je izneta u zborniku Nature, Culture and Gender93 u kome je na osnovu razliitih etnografskih podataka ukazano da razlika izmeu mukarca i ene nije neophodno povezana sa razlikom izmeu prirode i kulture. Pojam prirode i odnosa prirode i kulture, ako uopte postoji, moe biti razliit u razliitim drutvima, kao i u okviru istog drutva u zavisnosti od istorijske epohe94. Tako se kod naroda Hagena u Papua Novoj Gvineji, kako ukazuje Merilin Stratern, opozicija izmeu "mbo" i "rmi" ne moe izjednaiti i posmatrati kao homologna opoziciji priroda/kultura u zapadnoj kulturi, jer ima razliita simbolika znaenja i razliite socijalne posledice. Stoga se moe rei da kod ovog naroda, "ne postoji kultura, u smislu kumulativnog delovanja oveka, i ne postoji priroda koja treba da bude ukroena i uinjena produktivnom"95, kako su ovi pojmovi u zapadnom kulturnom diskursu, sledei dekartovsko shvatanje sveta, obino definisani. Etnografska graa je, dakle, poricala univerzalnost ove levi-strosovske opozicije na kojoj je poivala teorija eri Ortner. Tako Barije, drugi narod na Novoj Gvineji, o razlikama izmeu mukaraca i ena takoe ne misle kao o opoziciji izmeu prirode i kulture. Kako pokazuje Moris Godelije, u njihovoj kulturnoj imaginaciji uslove i sredstva koji su omoguili razvoj kulture, kao to su orue za lov, razmena, inicijacije itd. izmislila je ena, a mukarac je samo dovrio ono to je ena zapoela." Ako bismo eleli da po svaku cenu metaforiki primenimo distinkciju priroda/kultura, za Barije su i mukarac i ena na strani kulture, ali na razliite naine doprinose prelasku iz prirode u kulturu"96. Suprotno stavu Levi-Strosa, a potom i eri Ortner, Godelije iznosi tezu da "ako su ene potinjene u drutvu Barija, to je stoga jer su mnogo vie na strani kulture, nego na strani prirode"97. Stoga je sasvim opravdano rei da je eri Ortner u svom naporu da dokae da ene nisu manje vredne jer su blie prirodi, "zapravo samo ponovila i oivela tu istu opoziciju izmeu prirode i kulture"98.
. Ortner, ena spram mukarca kao priroda spram kulture, videti u ovom Zborniku, kao i predgovor: . Papi i L. Sklevicky, Antropologija ene novi horizonti analize polnosti u drutvu, 93 C. MacCormak and M. Strathern (eds.), Nature, Culture and Gender, Cambridge University Press, Cambridge, 1980. 94 Videti: M. Bloch and J. H. Boch, Women and dialectics of nature in eighteen-century French tought, u: C. MacCormak and M. Strathern (eds.),Nature, Culture and Gender, 25-41. 95 M. Strathern, No nature, no culture: the Hagen case, u: C. MacCormak and M. Strathern (eds.), Nature, Culture and Gender, 219 (174-222). 96 M. Godelier, La production des grands hommes, 120 i d. "Opozicija (priroda-kultura) kojoj naa sopstvena kultura nastoji da da univerzalni znaaj i koju voli da nalazi svuda razliito preruenu", 120. 97 Ibid, 122. 98 . Papi, Novija feministika kritika patrijarhata, 119.
92

20

Problem se, dakle, jo jednom nalazio u inkorporiranosti etnoepistemologije zapadne kulture u antropoloke, dihotomno zasnovane, analitike kategorije i njihovoj primeni u kontekstima u kojima to uvek ne odgovara. Iako opozicija priroda/kultura ima dugu istoriju u zapadnoevropskom miljenju i antropologiji, najee se vezuje za simboliko-strukturalnu perspektivu Levi-Strosa u kojoj je koriena kao osnovno analitiko sredstvo. Kako iznosi arana Papi, koja je prva u domaoj nauci dala celovitu kritiku ovog modela znanja, moe se rei da delo Levi-Strosa predstavlja "konano dovrenje takvog koncepta antropoloke nauke iji se predmet zasniva na opoziciji priroda/kultura"99. Ne samo da dihotomija priroda/kultura ne predstavlja odgovarajue analitiko sredstvo kada pokuamo da razumemo mnoge ne-zapadne kulture i njihov odnos kako prema telu i polnosti, tako i prema "prirodnoj" sredini, ve ovaj tip dualizma ne odgovara aktualnoj praksi u modernoj nauci100. Razvoj visokih tehnologija i posebno novih reproduktivnih tehnologija moda na najoigledniji nain ukazuje na nestabilnost granice izmeu prirode i kulture i istovremeno predstavlja izazov uobiajenim socijalnim predstavama o roditeljstvu, srodstvu, ljudskom biu. Nove tehnike genetskog inenjeringa su uinile da postanemo svesni injenice ne samo da priroda postaje artefakt proizveden od strane drutva, ve takav artefakt koji je podreen zakonima trita101.

Postoji jo jedan teorijski problem u vezi sa objanjenjima koja poivaju na univerzalnoj simbolikoj opoziciji priroda/kultura. Pre svega, ova vrsta analize ustanovljava zatvorene strukture simbolikih homologija i fiksnih znaenja i stoga nije u stanju da objasni istorijske procese putem kojih dolazi do promene sistema znaenja. To je, uostalom, bila i jedna od osnovnih poststrukturalistikih kritika strukturalizma. Zanemarivanje dinamikih transformacija znaenja neposredno je povezano sa drugim znaajnim problemom koji odlikuje potragu za univerzalnim simbolikim opozicijama, a to je problem konceptualizacije simbolikih sistema koji su shvatani kao da postoje pre i nezavisno od socijalnog delovanja102. Meutim, drutveni odnosi i predstave u vezi sa njima ne mogu se objasniti samo putem simbolikog miljenja, na koje ih, kako smatra Godelije, uvek moemo svesti103. Silvija Janagisako i Dejn Kolijer, sa druge strane, istiu da je mogue tvrditi da simbolika opozicija rodnih kategorija predstavlja univerzalnu injenicu, a da istovremeno ne tvrdimo da je i sistem rodnih odnosa univerzalan, jedino ako
99

Polnost i kultura, 33; kritiku Levi-Strosovog shvatanja odnosa prirode i kulture videti posebno 157-

334. P. Descola and G. Plsson, Introduction, u: P. Descola and G. Plsson (eds.), Nature and Society. Anthropological Perspective, Routledge, London and New York, 1996, 8. 101 Ibid, 9. Literatura o ovom problemu je obimna, videti na primer: M. Strathern, Enterprising kinship: consumer choise and the new reproductive tehnologies, u: P. Heelas and P. Morris (eds.), The Valuse of Enterprise Culture: The Moral Debate, Routledge, London and New York, 1992, 199-206; Ph. Descola, Constructing Nature. Symbolic Ecology and social practice, u: Ph. Descola and G. Plsson (eds.), Nature and Society. Anthropological Perspective, Routledge, London and New York, 1996, 82-103. 102 S. Junko Yanagisako and J. Fishburne Collier, "Toward a Unified Analysis of Gender and Kinship", u: J. Fishburne Collier and S. Junko Yanagisako (eds.), Gender and Kinship: Essays Toward a Unified Analysis, Stanford University Press, Stanford, California, 1987, 18. 103 M.Godelier, LEnigme du don, Fayard, Paris, 1996, 143.
100

21

simbolike sisteme analiziramo kao da imaju strukture koje su odvojene od socijalne akcije104. Na taj nain, simboliko-strukturalna perspektiva, pa i interpretacija eri Ortner, poiva na previe dihotomizovanom shvatanju odnosa idejnog sistema i delovanja/prakse.
Drugu teoriju o rodnoj asimetriji kao "univerzalnoj injenici drutvenog ivota" razvila je Miel Rozaldo105. Nastala u isto vreme kada i prva (1974), teorijska perspektiva koju je Rozaldo ponudila naglaavala je pre socioloke nego simbolike aspekte fenomena univerzalnih rodnih nejednakosti. Prema njenoj formulaciji, koju je razvila oslanjajui se na postavke Majera Fortesa, ena je uvek i svuda identifikovana sa privatnom, porodinom sferom, kuom, dok je mukarac povezivan sa javnom sferom drutvenog delovanja. eninu univerzalnu identifikacija sa kuom i porodinim ivotom objanjavala je njenom ulogom majke: "Zbog svoje uloge majke, ene su postale prvenstveno vezane za domae aktivnosti. Njihove ekonomske i politike aktivnosti su ograniene njihovom odgovornou prema podizanju dece; fokus njihove panje i emotivnog ivota je partikularistiki i usmeren ka deci i domu"106. Miel Rozaldo je kasnije revidirala svoj poetni stav, ukazujui da distinkcija privatno/javno ne prua univerzalno objanjenje za ensku potinjenost jer, i analitiki i socioloki posmatrano, predstavlja proizvod razvoja zapadnog drutva107. Na taj nain je pokrenula kritiku rodnog esencijalizma, ali sama nije uspela da ga prevazie jer je i dalje uspostavljala direktan odnos izmeu biologije i rodnih uloga i insistirala da su "sirove" bioloke injenice svuda oblikovane socijalnom logikom. Opozicija privatno/javno je u antropologiji, a moe se rei i u drutvenoj teoriji uopte, dugo vremena predstavljala jedan od osnovnih analitikih koncepata. Dok opozicija priroda/kultura ukazuje na levi-strosovsku simboliko-strukturalnu perspektivu, dihotomija privatno/javno se vie vezuje za varijantu strukturalno-funkcionalne orijentacije razvijane u studijama srodstva. Ovu dihotomiju je formalizovao i teorijski uobliio Majer Fortes koji je u svojim analizama "tradicionalnog" drutva pravio otru razliku izmeu privatne, porodine sfere aktivnosti koja se odnosi na bioloku reprodukciju, emotivne i porodine veze i koja predstavlja enski domen, i javne sfere koja je podrazumevala politiko-pravni (politico-jural) aspekt organizacije drutva i koja je u domenu mukaraca. U ovakvoj perspektivi, ljudska polnost, roenje i odnosi izmeu roditelja i dece su i dalje posmatrane kao "osnovne ivotne injenice" koje "ine samo univerzalni sirovi materijal srodnikih sistema" i "jezgro srodnike strukture u svim drutvima" i koje kao takve pripadaju sferi privatnosti108. Iako u poetku nije pravila vezu izmeu opozicije privatno/javno i distinkcije izmeu porodinog (domestic) i politiko-pravnog domena kao to je to inio Fortes, u svojim ka-

S. Junko Yanagisako and J. Fishburne Collier, "Toward a Unified Analysis of Gender and Kinship", 18. M. Zimbalist Rozaldo, Woman, Culture and Society: A Teoretical Overview, u: M.Z.Rozaldo and L. Lamphere (eds.), Woman, Culture and Society, Stanford University Press, Stanford, 1974, 22 (17-42). Videti takoe: . Papi i L. Sklevicky, Antropologija ene novi horizonti analize polnosti u drutvu, predgovor u ovom Zborniku. 106 M. Zimbalist Rozaldo, Woman, Culture and Society, 24. 107 M. Rosaldo, The Use and the Abuse of Anthropology, Signs, N5, 1980, 401. 108 M. Fortes, The Web of Kinship among the Tallensi, Oxford University Press, London, 1949, 345; Kinship and the Social Order: The Legacy of L. H. Morgan, Current Anthropology, Vol. 13, N 2, 1972, 289.
105

104

22

snijim radovima Miel Rozaldo je prihvatila postojanje ove veze "kao i sve njene problematine teorijske implikacije"109. Problem sa ovom vrstom tumaenja koja sociokulturnim iniocima nastoji da objasni "zato je polna asimetrija univerzalna injenica ljudskog ivota" jeste to to dihotomija privatno/javno, postaje transcendentni, nadistorijski princip socijalne organizacije110. U ovoj perspektivi drutvo se pojavljuje kao entitet sainjen iz meusobno odvojenih i suprotstavljenih "domena". Tako se, kako istie Don Komarof, opozicija izmeu porodinog i politiko-pravnog istovremeno pojavljuje kao suprotnost izmeu neformalnog i formalnog, prirode i kulture, privatnog i javnog, porodice i politike i mukog i enskog. Takva dihotomna vizija drutva je logiki zahtevala tezu o "univerzalnoj asimetriji" prema kojoj su mukarci i ene, budui razliite rodne kategorije, morali da budu identifikovani sa razliitim sferama ivota, jednoj koja je dominantna i drugoj koja je podreena. Dakle, ne samo da svako drutvo i drutveni poredak mora postati binarni sistem, ve, kako istie ovaj autor, mukarci, po definiciji, moraju biti povezani sa sveobuhvatnim, regulativnim institucijama drutva politiko-pravnim "domenom", dok su ene identifikovane i smetene unutar jedinica od kojih se sastoji drutvo i koje pripadaju porodinom i privatnom "domenu"111. Aistorinost ovakvog pristupa kritikovana je jo sedamdesetih godina od strane feministikih teoretiarki kao to su Rajna Rap i Karen Saks, koje su ukazivale da opozicija privatno/javno predstavlja rezultat razvoja klasnog drutva i da se ne moe posmatrati kao univerzalna drutvena injenica112. Meutim, iako pojava dihotomije privatno/javno prati proces formiranja klasa njeno iskljuivo vezivanje za drutva koja nemaju razvijenu dravu i klasni sistem, kao to to ine ove autorke, moe biti pogreno, jer bi kompleksna dinamika prekapitalistikih drutava bila zanemarena ili ostala nerasvetljena113. Takoe, radikalna dihotomija izmeu drutava bez klasa i drave i klasnih drutvenih sistema predstavljala bi odraz binarne kategorizacije ljudskih drutava na jednostavna/sloena, topla/hladna, otvorena/zatvorena, tradicionalna /moderna i sl. koja je u antropologiji tako esto koriena i istovremeno kritikovana.114

Jedan od osnovnih problema u vezi sa univerzalistikim objanjenjima zasnovanim na dihotomiji privatno/javno, kao uostalom, i dihotomiji priroda/ kultura, jeste pretpostavka o postojanju homogenih rodnih kategorija, o zajednikom, esencijalistiki shvaenom rodnom identitetu. Rodne razlike su posmatrane kao jedina linija socijalne podele, to je istovremeno znailo da nije uzimano u obzir da su kategorije mukaraca i ena konstruisane kako na rodnim, tako i ne-rodnim principima (socioekonomski status, etnika i religijska pripadnost, uzrast ). Pojedinci, meutim, svoj poloaj ne zadobijaju samo na osnovu injenice da li su
S. Junko Yanagisako and J. Fishburne Collier, "Toward a Unified Analysis of Gender and Kinship", 19. Videti: M. Rosaldo, The Use and the Abuse of Anthropology, Signs, N5, 1980, 389-417. 110 J. L. Camaroff, Sui genderis: Feminism, Kinship Theory, and Structural "Domains", u: J. Fishburne Collier and S. Junko Yanagisako (eds.), Gender and Kinship, 54. 111 Ibid, 55-56. 112 R. Reiter, Man and Woman in South of France: Public and Private Domains, u: R. Rapp Reiter (ed.), Toward an Anthropology of Women, Monthly Review Press, New York, 1975; K. Sacks, Engels Revisited, Women, the Organisation of Production, and Private Property, u: R. Rapp Reiter, op.cit. 113 J. L. Camaroff, op. cir., 65. 114 J. Goody, La logique de l'criture aux origines des socits humaines, Armand colin, Paris, 1986, 5 i d.
109

23

klasirani kao mukarci ili ene. Ili drugaije reeno, drutveni poloaj ne proistie samo iz pripadnosti rodnoj kategoriji. U prekapitalistikom urbanom Jemenu, na primer, umesto dihotomije privatno (kua): javno (bazar) :: ensko: muko, ovaj odnos se pre izraava kroz suprotnosti bazar: kua :: mukarci i ene nieg socijalnog poloaja: mukarci i ene vieg socijalnog poloaja115. Kritika univerzalistikih tumaenja bi, dakle, mogla biti veoma kratka: neprihvatljiv propust da se kontekstualizuje. ak i kada Eleonor Likok116 uvodi istorijsku perspektivu i opravdanu zabrinutost da se zapadne kategorije prenose na druga drutva, ne uvia da kompleksnost poloaja ene ponekad onemoguava da se kae da li su ene u potpunosti nezavisne ili podreene i stoga njena vizija "egalitarnog drutva" ima unekoliko prizvuk rusoovske nostalgije. Danas svakako ne predstavlja novinu rei da se potraga za univerzalnim uzrokom rodnih nejednakosti neophodno zavrava odreenim oblikom biolokog determinizma, ak i kada predloene teorije daju drutvena ili kulturna objanjenja. Anet Vajner tako smatra da se to desilo i eri Ortner, kao i Gejl Rubin, koje su bile uhvaene u zamku Levi-Strosove ideje o recipronoj branoj razmeni koja objektifikuje ensku polnost, ne priznajui da ona moe postati izvor njihovih sopstvenih strategija i manipulacija. Pridajui enama posebno mesto meu "objektima", jer u svom kretanju izmeu mukaraca povezuju prirodu i kulturu, Levi-Stros porie motivaciju ena i mogunost pristupa njihovim sopstvenim izvorima i strategijama. Na taj nain je uinio univerzalnim zapadno uverenje da enska polnost i njena uloga u reprodukciji pretvaraju enu u vlasnitvo koje mora biti razmenjivano i kontrolisano od strane mukaraca. Kroz prihvatanje stava da je mesto ene u drutvenom ivotu odreeno prvenstveno biolokim funkcijama raanja, strukturalne implikacije shvatanja ene kao seksualnog objekta dobile su, paradoksalno, kako smatra Anet Vajner, podrku ak i meu feministkinjama117.
Ono sa im su feministika teorija, pa i feministiki orijentisana antropologija, morale da se suoe, jeste da je "enskost samo delimini identitet". To je istovremeno znailo prihvatanje pretpostavke o "razlikama u istosti" 118. Unutar feministike teorije, izazov univerzalistikim objanjenji115 G. Von Bruck, A House Turned Inside Out. Inhabiting Space in Yemeni City, Journal of Material Culture, Vol. 2, N2, Sage Publications, London, 1997, 155. 116 E. Likok, Poloaj ene u egalitarnom drutvu: implikacije po drutveni razvoj, videti u ovom Zborniku. 117 A. B. Weiner, Inalienable possession: the paradox of keeping while giving, University of California Press, Berkeley and Los Angeles, 1992, 13-16. 118 L. Abu-Lughod, Can There Be A Feminist Etnography, Woman & Performance. A Journal of Feminist Theory, Vol.5, N 1, 1990, 25.

24

ma enske potinjenosti i esencijalistiki shvaenom enskom identitetu dolazio je pre svega od ne-belih feministikih teoretiarki, feministkinja iz zemalja u razvoju, i feministkinja homoseksualne orijentacije koje su naglaavale da uzimanje u obzir strukturalnih pozicija moi onemoguava da se govori o univerzalnim kategorijama mukosti i enskosti. Sa druge strane, kako istie Lila Abu Lughod, antropolozima, kao "profesionalcima za prepoznavanje kulturnih razliitosti", je bilo teko da govore o eni. To je moda jedan od razloga zato nisu bili prisutniji u feministikim teorijskim razmatranjima sedamdesetih godina119. Postalo je, dakle, jasno da teorijska razmatranja o rodnim kategorijama i rodnim odnosima nikada ne bi trebalo da budu odvojena i nezavisna od razmatranja o sloenom odnosu izmeu definicija kategorije roda i drugih relevantnih kategorija (kao to su klasa, etnika pripadnost, religije, generacijska pripadnost, podkultura itd.). Jer, skup znaenja koja definiu odreenu verziju mukosti ili enskosti u bilo kom vremenu i prostoru uvek zavisi od sveukupnosti njihovih drugih pozicija. Rezultat je bio da su univerzalistiki obrasci o rodnim nejednakostima i enskoj podreenosti odbaeni, a teorijski koncepti preformulisani. Mi danas ovaj razvoj shvatamo kao deo opte kritike teorija irokog obima i sveobuhvatnih tipologija koje su se poslednjih decenija razvijale u antropologiji i ostalim drutvenim naukama. A rasprava o tome da li poreklo ovih transformacija treba traiti u poststrukturalizmu i dekonstruktivizmu ili feminizmu se i dalje vodi120. Ovaj gubitak poverenja u meta-naracije koje su naglaavale sistem, stabilnost, jedinstvo istovremeno je znaio razvoj koncepata i modela koji su naglaavali unutranje razliitosti, kontradiktornosti, fragmentarnost.

Jedna od odlika i rezultata ovog procesa promiljanja i kritikog preispitivanja osnovnih analitikih kategorija i postulata discipline koji odlikuje savremenu antropologiju, kao i feministiku teoriju, jeste i dekonstrukcija koncepta "patrijarhata" i evropocentrino shvaenog pojma moi. Kako je pokazala Merilin Stratern, priroda mizoginije i enske potinjenosti su kvalitativno razliite u razliitim drutvima i vremenima, i stoga je neprihvatljivo praviti paralele bez istraivanja znaenja koja se pridaju mukarcima i enama u razliitm socijalnim, politikim, kulturnim i ivotnim kontekstima121. arana Papi je, sa svoje strane, ukazivala na evropocentrinu crtu u feministikom traenju univerzalnog korena enske podreenosti, naglaavajui da "kao ni pojam ene, tako ni pojmovi dominacije i subordinacije nisu jednoznane, aistorijske, od kulture nezavisne i homogene kategorije sa nepromenljivom 'sutinom"122. Naprotiv, mnogim kulturama su, kako
Ibid, 20-21. H. L. Moor, A Passion for Diffrence, 11. 121 M. Strathern, The Gender of the Gift, 1988. Polazei sa ovih teorijskih pozicija, znaajan podsticaj i doprinos izuavanju i razumevanju logike kulturnog konstruisanja rodnih nejednakosti u drutvima jugoistone Evrope predstavljaju Zbornici: M. Blagojevi (ur.), Mapiranje mizogijnije u Srbiji: diskursi i prakse, Asocijacija za ensku inicijativu, Beograd, 2000; M. Jovanovi, S. Naumovi (eds.), Gender Relations in South Eastern Europe. Historical Perspectives on Womanhood and Manhood in 19th and 20th Century, Zur Kunde Sdosteuropas Band II/33, Udruenje za drutvenu istoriju Ideje 4, Belgrade-Graz, 2002 122 . Papi, Novija feministika kritika patrijarhata, 114. Videti takoe: . Papi, Patrijarhat, Enciklopedija politike kulture, Savremena administracija, Beograd, 1993, 814-819.
120 119

25

pokazuje Moris Bloh, predstave o eni i enskosti vieznane i kontradiktorne; ene su esto shvaane i kao izvor ivota i kao ruilaki faktor. Kontradiktornost je, dakle, sutinska odlika ovih predstava i mnogo je vie nego jednostavno povezivanje enskosti sa bilo kojom stranom ove antiteze. Takoe, kako ukazuje ovaj autor, drutvo moe imati vie predstava o rodnim odnosima i svaki pokuaj povezivanja ovih kontradikcija i razliitosti u jedan kulturni ili simboliki sistem bilo bi pogreno123. Ovakva perspektiva je istovremeno pokrenula pitanje o tome koju vrstu informacija treba imati da bi se mogla odrediti priroda i obim muke dominacije, a time i pitanje o odnosu socijalnog, idejnog i simbolikog. Jer, drutva u kojima su ene oigledno podreene u porodinom, ekonomskom i politikom ivotu, mogu biti istovremeno drutva koja svojim simbolikim principima i kosmolokim verovanjima visoko vrednuju mone aspekte enskosti. Takoe, u drutvima u ijim je simbolikim sistemima jasno uspostavljena hijerarhija izmeu ena i mukaraca, ena moe imati mo u svakodnevnom ivotu i aktivnostima124. U analizi simbolikih aspekata moi Burdijeov pojam "simbolikog kapitala" bio je vrlo znaajan125. Kroz pojam simbolikog kapitala koji je razvijen kao kritika uskog marksistikog pojma moi, u kojem se za osnovu moi i "bazu" drutva uzima ekonomski kapital, Burdije ukazuju da mo i status u drutvu nisu zasnovani iskljuivo na ekonomskim kategorijama ve i na simbolikim vrednostima126.
Prihvatanje postojanja razliitih modela i diskursa rodnih odnosa, koji ne samo da su drugaiji, ve mogu biti u suprotnosti, predstavlja jo jednu od odlika dekonstruktivistike/postmodernistike rasprave u okviru discipline. Ova promena percepcije u odnosu na analitike kategorije bila je podstaknuta promenom antropolokog shvatanja kulture i identiteta, uoljive osobito od osamdesetih godina dvadesetog veka. Nekada preovlaujua pretpostavka da svako drutvo i svaka kultura imaju jedan, sebi svojstven model rodnih odnosa odnosno sopstvenu definiciju kategorija mukosti i enskosti bila je povezana sa dirkemovskim shvatanjem kulture i jednom vrstom liberalnog kulturnog relativizma127. Naime, antropolozi su kulturu dugo vremena definisali kao zatvoren, autentian skup odlika i pravila u kome vladaju jasnoa i konsenzus u pogledu kulturnih znaenja. Danas se, meutim, kultura shvata kao aktivan proces stvaranja, osporavanja, kao i manipulacije znaenjima. Polazi se od toga da koncepti i skupovi koncepata predstavljaju istorijske kaM. Bloch, Descent and the Sources of Contradiction in Representations of Woman and Kinship, u: J. Fishburne Collier and S. Junko Yanagisako (eds.), Gender and Kinship, 336 (324-337). 124 H. L. Moor, Whatever Happened to Women and Men? , 152. 125 P. Burdije, Nacrt za jednu teoriju prakse, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999, 27-38, 206-220. 126 Ova ideja nije nova. Shvatanje da idejni i vrednosni sistemi, a ne samo ekonomija, predstavlja sutinski faktor kako reprodukcije drutva, tako i socijalne promene nalazimo jo kod Vebera. Ovu Veberovu ideju su kasnije razvijali, svaki na svoj nain, autori kao to su na primer Pjer Burdije i Moris Godelije. 127 H. L. Moor, A Passion for Diffrence, 15.
123

26

tegorije i da ideje nikada ne stvaraju koherentnu i zatvorenu celinu koja se "samoreprodukuje kroz vreme i u stalnom je stanju balansa". Nasuprot tome, kultura se pojavljuje kao kontekstualna kategorija jer ljudi deluju na lokalnom, nacionalnom i globalnom nivou128. Jedan od rezultata ove promene jeste da se kulturno znanje i drutveni ivot vie ne shvataju kao "autentini" i homogeni entiteti zasnovani iskljuivo na potovanju kulturnih pravila, ve kao rezultat kulturne prakse koja ukljuuje i preuzimanje i prekombinovanje oblika ije je poreklo u razliitim drutvima129. Istovremeno je dolo do preispitivanja koncepta identiteta, koji, sudei prema obimu literature i teorijskih rasprava, predstavlja jedan od "najmiljenijih" problema u savremenoj socijalnoj teoriji. Esencijalistiki koncept identiteta je pretpostavljao postojanje stabilnog jezgra, sutine subjekta koja uvek ostaje gotovo ista i nepromenljiva tokom vremena130. Kako se esencijalistika paradigma pokazala neodgovarajuom za objanjenje promena ili transformacija, kako u istorijskom tako i u biografskom smislu, postalo je jasno da je trebalo nai nov nain razmiljanja o identitetu. Konceptualni pomak, koji se ogledao u naputanju modela subjekta kao "autentinog" i jedinstvenog entiteta, istovremeno je znaio tenju da se konstruisana priroda identieta uini vidljivijom131. Identitet, ili pre identiteti, nisu vie shvatani kao "unutranja sutina" pojedinaca i grupa, ve kao rezultat struktura koje su spoljanje u odnosu na pojedinca. Kako pojedinci zauzimaju razliite socijalne poloaje i imaju razliite uloge, identitet se pojavljuje kao viestruko konstruisan, fragmentaran i promenljiv konstrukt. Ovaj aspekt ideniteta su naglaavali mnogi teoretiari, smatrajui da je bolje govoriti o identitetu koji je u stalnom procesu stvaranja i redefinisanja, nego o jedinstvenoj konfiguraciji jasno odreenih i fiksnih karakteristika. Iz ove perspektive rodni identitet/i je posmatran kao rezultat definicija razvijenih u okviru razliitih, nekada i antagonistikih, diskursa i razliitih dinamikih procesa koji mogu delovati na razliite naine i u razliitim pravcima. Stoga, da bi se izbeglo znaenje roda kao stabilnog socijalnog konstrukta i naglasio njegov dinamiki karakter, neki autori smatraju da ima vie smisla koristiti glagol engender (u znaenju kontinuiranog procesa re/definisanja rodnog identiteta) nego do sada korienu imenicu gender132. Na taj nain se izraava neslaganje sa shvatanjem da se rodni identitet prihvata i interiorizuje (kroz odreeni mehanizam socijalizacije) i da do kraja ivota ostaje stabilan i neprimenljiv bez obzira na razliite uloge i pozicije koje subjekt zauzima. Dakle, upotreba glagola ima za cilj
S. Wright, Politicisation of "Culture", Anthropology Today, Vol. 14, N 1, London, 1998, 4,6 (7-15). Ovu ideju jo sedamdesetih godina razvija Pjer Burdije u svojoj teoriji prakse. Uprkos ogranienjima same Burdijeove teorije, moe se rei da je teorija prakse dala znaajan podsticaj prevazilaenju ogranienja tradicionalnih antropolokih teorija kulture. P. Burdije, op.cit. 130 S. Hall, Introduction: Who Needs "Identity", u: S. Hall and P du Gay (eds.), Questions of Cultural Identity, Sage Publications, London, 1996, 15. 131 N. uri, Imagining "Grown-up" Women: A Study of Television Advertisements, Identity Construction and Governance Process, PhD thesis, The University of Birmingham, tekst u rukopisu. 132 I. Ang and J. Hermes, Gender and/in Media Consumption, u: J. Curran and M. Gurevitch (eds.), Mass Media and Society, Edward Arnold, London, 1991, 316 prema N. uri, op. cit. Engleski glagol engender je teko prevesti na srpski bez rizika promene znaenja i bez stvaranja rogobatnih kovanica. Za to postoji nekoliko razloga: pre svega jer je literatura koja se bavi ovim problemima relativno novijeg datuma i razvijana uglavnom na engleskom govornom podruju, a engleski jezik trpi izgradnju glagola i glagolskih imenica od imenica, to nije sluaj sa srpskim jezikom; zatim, ova vrsta strune literature je kod nas jo uvek malo prevoena, tako da u upotrebu nije uao izraz koji bi nauna zajednica prihvatila kao adekvatan i precizan prevod engleskog glagola engender. Stoga sam smatrala da je delotvornije ukazati na znaenje samog koncepta na kome poiva upotreba ovog glagola, nego po svaku cenu traiti, verovatno, neadekvatan prevod.
129 128

27

da naglasi kontinuitet procesa definisanja i konstantnog redefinisanja ponuenih kulturnih definicija rodnih kategorija i uloga. Uopteno posmatrano, kritika rodnog esencijalizma znaila je istovremeno i ozbiljno preispitivanje, pa i osporavanje, same kategorije roda kao analitike kategorije133. Odgovori, naravno, nisu bili jedinstveni. Meutim, moemo se sloiti sa Kamalom Visvesvaran kada kae da rodne konstrukte i odnose treba razumeti ne kao ishodite analize, ve pre kao poetnu taku za analizu kompleksnih sistema znaenja i moi. Stoga je koncept roda moda najbolje shvatiti kao heuristiko sredstvo koje ne moe biti konstruisano a priori, odvojeno i nezavisno od odreenog sistema predstava. Jer, zameniti kategoriju za realnost znailo bi konstruisati "rod" (gender) kao sociologizam, svodei ga na dihotomiju muko/ensko, pogreno ustanovljenu nezavisno od njenog delovanja u bilo kom sistemu socijalnih predstava134.

Od vremenena prvog talasa feministike kritike u antropologiji, u antropolokoj teoriji i praksi je dolo do znaajnih epistemolokih pomaka i promena. Istovremeno, i feministika teorija se menjala. Teorijske i konceptualne promene koje su se deavale za ove tri decenije moda je na najbolji nain ilustrovala Henrijeta Mur tvrdei da su sedamdesete godine dvadesetog veka bile sjajne godine za antropologe: to je bila jedina decenija kada smo bili sigurni da znamo ta su pol i rod. Ali kao i sve dobre stvari i ova sigurnost je nestala i nastupilo je vreme nesigurnosti i nestabilnosti koncepata135. To je istovremeno bila decenija prvog talasa feministike kritike u antropologiji koja je otvorila prostor za formiranje jednog novog polja istraivanja i zapoela kritiku objektivizma kao naunog ideala. Iako promene u antropolokoj teoriji nameu novo, ili pravilnije, itanje radova objavljenih u zborniku Antropologija ene, njihov teorijski doprinos i heuristiki znaaj ni na koji nain ne mogu biti umanjeni. Naprotiv, proces kritikog preispitivanja i konceptualnih promena koje odlikuju antropologiju u poslednjim decenijama dvadesetog veka u velikoj meri je bio podstaknut sa razvojem antropologije ene kao prve faze feministike kritike u antropologiji. Znaaj ove knjige su moda na najbolji nain izrazile arana Papi i Lydia Sklevicky, njene prireivaice, ukazujui da ovde objavljeni radovi omoguavaju "uvid u deo optijih napora koji tee redefinisanju ljudske istorije i otvaranju novih obrisa ljudske ravnopravnosti"136. A ovi napori su neprolazni. Ili bi bar trebalo da budu.

Jednu od najsnanijih kritika roda kao analitike kategorije iznosi Drusila Kornel. Videti: D. Cornell, Rod, Genero. asopis za feministiku teoriju, br.2, u tampi. 134 K. Viswesvaran, History of Feminist Etnography, Annual Review of Anthropology, N 26, 1997, 616. 135 H. L. Moor, Whatever Happened to Women and Men?, 151. 136 .Papi i L.Sklevicky, Antropologija ene novi horizonti analize polnosti u drutvu, predgovor ovom Zborniku.

133

28