Biblioteka tajne DUE

Doni RENDELS i Piter HAF

ta nam se dogaa posle smrti? Dali bi trebalo da verujemo Priama o iskustvima bliske Smrti, vantelesnom opstanku, Reinkarnaciji, opsednutosti Duhovima, poltergaistima i Porukama iz groba?Dali neki deo Nas nastavlja da ivi posle smrti? Doni Rendals i piter Haf su Strunjaci u oblasti porouavanja Paranormalnog. U knjizi IVOT POSLE SMRTI Oni dude zabavnu meavinu Naunih injenica, neobinih Pripovesti oevidaca i pria od koih Se ledi krv u ilama.Ova Fascinantna knjiga e vam pomoi da se jednom za svagda opredelite

Doni RENDELS i Piter HAF

IVOT POSLE SMRTI

Preveo Duan STANKOVI

SADRAJ
UVOD 1.Univerzalno, globalno verovanje 2.Demoni i andeli 3.Komunikatori sa mrtvima 4.Opstanak vetine 5.Duhovi 6.Poltergajsti buni duhovi 7.Kue duhova 8.ivotinjski raj 9.Fenomeni elektronskog glasa 7 10 29 50 90 103 137 152 171 181

10.Duhovi na videu i kompjuteru 11.Prolost ivi 12.Izvan tela ili izvan razuma 13.Iskustvo blizine smrti 14.Zakljuak: O smrti Literatura Indeks

202 214 241 256 278 285

UVOD
U ivotu je izvesna samo jedna stvar - nae fiziko nestajanje. Niko ne moe da izbegne smrt, pa ipak, od samog poetka ovek se nada i veruje u zagrobni ivot -snarnost posrojanja gde dua opstaje, moda evoluira iJi se vraa na Zemlju u novom ruhu. Ovo verovanje nameu neandertalski obredi sahranjivanja pre vie od pedeset hiljada godina, drevna egipatska mumifikacija i prethrianski paganski rituali. U naem savremenom svetu nauke, verovanje samo po sebi nije dovoljno. Zahtevaju se dokazi, a trae ih naunici medicinske i fizike struke. Najvei pomaci u istraivanju zagrobnog ivota ine se na poljima seanja" na proli ivot i iskustava bhzine smrti. Posebno nauno ispitivanje fenomena blizine smrti, koje izvode medicinski strunjaci jo od kraja sedamdesetih, predstavlja ubedljiv dokaz da razum i telo predstavljaju odvojene entitete i shodno tome um je u stanju da nadivi vlastitu materijalnost. Ipak, u najgorem sluaju, ovek predstavlja uobraenu ivotinju koja se - zbog svog superiornog intelekta ne miri injenicom kako treba da umre i vrati se Zemlji poput ivotinje nieg reda koje eksploatie radi sebinog zadovoljstva i udobnosti. Da H ta rasna" nadmenost zahteva zagrobni ivot da zatiti ovekov krhki ego? Da H bi bilo oholo verovati da se nalazimo izvan tog mehanizma kosmosa - koji, ini se, funkcionie unutar jedne strukture ci klinog obnavljanja, kao kljune komponente neke ogromne, nedokuive kosmike maine? Energiju je nemogue unititi, ve samo pretvarati iz jednog oblika u drugi. Da li nam se to deava posle telesne smrti? Iz pera nekih naih najveih pisaca fantastike, od Brema Stokera i Aldernona Blekvuda do savremenika kao to su FiUp Hoze Farmer, proistekU su postulati o neunitivosti due. Da H takve prie predstavljaju isto proizvod mate ih otkria zasnovanih na konkretnoj univerzalnoj istini?

Kako da dopiete poslednju glavu ove knjige?

Pocrebno je da. se udubimo u oblmnu liceracuru koja. se odnosi na sve u vezi sa zagrobnim ivotom i stvorimo irok presek istorijskog i savremenog materijala. U ovoj knjizi predstavljamo verovanja, mitove, Ijudsko iskustvo i istraivanja zagrobnog ivota. Mnogo toga to ete proitati predstavlja rezultat naih vlastitih istraivanja kua duhova, reinkarnacije i vantelesnih iskustava. Medutim, nismo u krstakom pohodu. Zadravamo svoju objektivnost i mi, kao i vi, moemo samo da donosimo sudove na osnovu dokaza. Obe vrste argumenata i za i protiv rezimiraju se da biste ih ocenili. Uz to, nudimo jedan jednostavan metod za formiranje vaeg suda. Na kraju svakog poglavlja dajemo rezime glavnih ideja za i protiv opstanka posle smrti. Posle svake cehne daje se zbir od 10 prema tome da li verujete dokazima koji su vam predoeni za opstanak iH U vie sumnjate u njih. U sluaju da se slaete sa njima dodajte veUki znak plus 10 ih vie od 10 ako smatrate da zasluuje. Ukoliko sumnjate u to, dodajte znak minus bilo gde izmedu -1 i -10 prema tome koHko verujete u navedeni sluaj. Ako ste neodluni, zbiru dodajte nulu. Na kraju knjige imaete da saberete trmaest rezultata. Saberite sve pozitivne rezultate. zatim sve negativne i oduzmite manji od veeg. Rezultati e dati jedan ukupan zbir pozitivan ili negativan prema vaim ocenama koji e biti odraz vae procene svih dokaza prezentovanih u ovoj knjizi. Na kraju nudimo nekoliko ideja koje se odnose na ono to bi mogao da predstavlja zbir koji ste dobili. inei to, vi ete u stvari napisati poslednje poglavlje ove knjige! Sve dok se ne ponudi uverljiv dokaz svako od nas mora da prosudi raspoloive dokaze i oceni njihovu vahdnost.

1
Univerzalno, globalno verovanje

VEROVANJE u zagrobni ivot je univerzalno. Ono proima vreme, kulturu, evoluciju i fiiozofsku revoluciju. Neke od najveih civiUzacija razvile su se na premisi da postoji neki svet iznad ovozemaljskog, u dimenziji koja nije fizika nego duevna. Najuveniji filozofi Ijudskog roda proklamovali su ideju da postoji mesto duha, dimenzija Ijubavi i svetlosti ili za neke, mesto patnje - uareni Pakao. S druge strane, ovaj drugi svet je istilite, pozornica na kojoj se sopstveno JA ponovo raa u materijalnom obliku. To to je ovo miljenje razlono utemeljeno i vrlo rasprostranjeno jedan je od najznaajnijih dokaza njegove verodostojnosti. Ako ova univerzalna verovanja nisu podsvest kulturne svesti o nekoj osnovnoj istini, tada mora postojati jak razlog za njihovo postojanje - verovatno povezan sa naim nagonom za opstanak u strogo animaUstikom i evolucionom smislu. Dalji progres drutva nesumnjivo zahteva usvajanje ovih pogleda. injenica da je ivot kratak i moe se zavriti naglo ini prihvatljivijom elju za obnavljanjem vrste tako da se postavi iznad konanosti smrti nego to je ideja da ovaj ivot ne predstavlja nita drugo nego prolaznu fazu koja vodi ka neemu boljem. Zato onda izmiljati" prie ako smo samo ivotinje, a one tek beskorisni mitovi? Ako je opstanak stvaran, tada emo svi nositi ovu injenicu duboko unutar svoje psihe. Globalna verovanja ove prirode bila bi onda predvidiv odgovor ak i ako postoje kosmiki razlozi zato se puna svesnost razdvaja od naeg svesnog uma. ak i primitivni ovek izgleda da je delio ovo fundamentalno verovanje da se ivot ne zavrava sa nestankom tela. Pre pedeset hiljada godina, neandertalci su sahranjivali svoje umrle. Ovo ne mora da zvui uobiajeno, ali zahteva napor da se probije rupa, naroito neprikladnim alatom, kada je svaki tekui sat potreban za nagomilavanje zaliha sveeg mesa. Bilo je lake i loginije ostaviti umrlog grabljivicama. Ipak, neandertalci nisu jednostavno samo pokopavali svoje saplemenike - obavijali su ovo na ritualan nain. Tela su ponekad bila vezana konopcima u poloaj fetusa. Da li to ukazuje na verovanje u reinkarnaciju? Da li to prinudno stavljanje tela u ovakav stav ohrabruje ponovno rodenje? Da li konopci treba da spree ponovo oivelog pokojnika da se podigne iz zemlje i da terorie ive? Kako god bilo, ovo ilustruje miljenje da su telo i duh odvojeni entiteti i da ego opstaje i poseduje mo nad telom: duh unutar maine. Kako se ovo verovanje manifestuje od kulture do kulture, od epohe do epohe? Postoji li uniformnost verovanja koja vie moe da ukae na sam njihov izvor nego na matu? Da li ovo fundamentalno naelo Ijudske filozofije ima neke veze sa Jungovim kolektivnim nesvesnim"? Svajcarski psiholog Karl Jung, postavio je ovu teoriju poetkom XX veka. Sugerisao je da je, odvojeno od linog nesvesnog, takode postojalo rasno ili zajedniko nesvesno. Ovo obuhvata svaku misao, emociju, svaki deU informacije koji je Ijudski rod ikada iskusio ili oivotvorio. Svaka jedinka povezana je sa kolektivnim nesvesnim, povlaei se iz njega isto kao to se pridruuje ovoj ogromnoj matrici. Po telesnoj smrti svako od nas mogao bi biti apsorbovan u ovaj nadrazum - aktuelno mesto zagrobnog ivota.

EGIPAT
Egipatski verski tekstovi uklesani na zidovima piramida u Sahari spadaju u najstarije koji opisuju verovanje u zagrobni ivot. Oni stvaraju osnovu za moderne okultne sisteme magije. Budui da su stari vie od etiri milenijuma, svaki detaljno opisuje rituale koji su biU potrebni da se umrli faraon preseli sa ovog na onaj svet. Magije i molitve koristile su se da izazovu eljeni efekat. U to vreme egipatska hijerarhija takode je koristila ove magije, prvo privilegovani, a onda svako ko je mogao da ih plati. Bez obzira da li se radilo o faraonu ili seljaku, pod uslovom da je duh imao istotu srca, koegzistirao je sa bogovima u zagrob-nom svetu. RazUite magije prenosile su pokojnike razUicim pucevima. Mrtvi su mogU da lete kao ptice iU se penju stepenicama ka nebu, a. kada stignu, ive u venom blaenstvu. Dugovenost se dalje potvrdivala poistoveenjem sa Ozirisom - bogom plodnosti i ponovnog radanja. Zbog pomoi pokojniku, uz njegovo telo sahranjivala se KNJIGA MRTVIH kao neka vrsta prirunika. Ona je upuivala novovaskrslu duu na ispravne odgovore na iskuenja koja duh mora da prode pre susreta sa Ozirisom. Moda je sve ovo smiljeno da odagna svaku sumnju da e pokojnik ii na mesto blaenstva. Egipani su verovaU da bogovi procenjuju duu, a onda je nagraduju iU kanjavaju. Papirus Ani, koji datira od 1320. p. n. e, sadri crte vaganja srca i perja koje predstavlja istinu". Ovo vaganje srca" zabeleio je Tot, boji pisar.

Ritual mumifikacije imao je svoje korene u egipatskoj mitologiji. Bog Set, kasnije oboavan kao Satan, rastrgao je Ozirisa u nastupu Ijubomore i razneo njegovo telo irom Egipta. Izis, ena Ozirisova, sakupila je sve delove, uvezala ih zavojima i udahnula im ivot. Sa mrtvima je pokopavana njihova ovozemaljska imovina. Egipani nisu biU prvi koji su pokopavali stvari. Postavlja se pitanje od kakve koristi su mogle da budu stvari nekom nedodirljivom duhu? U Nemakoj i Skandinaviji mrtvi su bili sahranjivani sa obuom na nogama da potede stopala od potucanja na onom svetu. Kraljevske grobnice koje datiraju iz 2250. p. n. e, u Uru u Mesopotamiji sadravale su mnogo nametaja, muzikih instrumenata, pa ak i kockarskih rekvizita. Oruje, vino i hrana otkrivani su u grobovima kao i ostaci pogubljenih vojnika i dvorjana kojima je bilo odredeno da slue svoje gospodare na onom svetu. Ove verne sluge oigledno su umirale svojevoljno, poto nisu nadeni nikakvi znaci otpora ili nasilja prilikom pogubljenja. Medutim, opis rtvovanja jedne robinje na pogrebu vikinkog vode u Svedskoj u X veku, koji je dao arapski putopisac po imenu Ibn Fadlan, pokazuje da je ona bila omamljena drogom. Egipani su verovali da se iz tela dok prebiva u grobnici izdie njegov eterski dvojnik" i ide ka nebu. Na poetku se mislilo da zagrobni svet postoji iznad gvozdenog svoda sveta, ali je kasnije premeten na Zemlju gde Sunce sija nou pod zemlju. Ova nebeska zemlja bila je poznata kao Polje trske smetena unutar Polja mira. Tamo je duh iveo u prelepoj kui usred velikog imanja, ispunjenog raznim cveem i vinovom lozom punom groda. Imanjem su upravljale male statue kojima je sada udahnut ivot, a koje su bile pokopane zajedno sa umrlima. U sreditu ovoga Raja nalazila se Kua venosti gde su boravili svi bogovi; ponovo rodeni mukarci i ene mogli su da se kreu medu njima. Bilo je to mesto srenog slavlja i stvaranja Ijubavi.

GRKA
Podzemnim svetom drevnih Grka vladali su Persefona i njen mu Pluton. Ovi bogovi bili su moni, lepi, ali ipak na neki nain greni. Poput Egipana i Grci su verovali da postoje mnogi putevi prema ovom tamnom, arobnom mestu. Njihovo vrednovanje zagrobnog ivota bilo je pesimistino, to se najbolje vidi u Homerovim epovima, poseb-no ODISEJI. Ovaj veliki ep opisuje kako se lutajui junak Odisej sputa u Had da otkrije zato je spreen da se vrati kui posle pada Troje. Tamo susree senku" svoje majke. Kada pokuava da je zagrli, puta bolan uzdah frustracije. Ona objanjava: Ovo je propisan nain za smrtnike kada umru. Tetive veu miie i kosti, jer one su unitene moi bletavog ognja, im ivot napusti bele kosti, senka se nadvije i onda brzo poleti." Re oganj" odnosila se nakremaciju tela; ivot je bio timos - ivotinjski bitak koji nestaje zajedno s telom, a senka" ili psiha odnosi se na samu sutinu bitka koji se onda sputa u Had. Homerovi junaci bili su telesno veoma izraeni. Borili su se, pili vino, prisustvovali velikim gozbama i nezasito vodili Ijubav. Njima je podzemni svet, gde se dua rastaje od tela, bio nematerijalno mesto bede, Homer je takode opisao jedno mesto na kraju zemlje na obalama uvene reke Okeanus. Elizijum je bilo mesto gde su se pravedni upuivali posle smrti, zemlja savrene sree i uzvienog prolea kojom je vladao Radamantus. Ipak, postojala su mesta u zagrobnom ivotu nastanjena samo probranima. Takvo jedno mesto pominjao je pesnik Pindar kao Ostrvo blagoslovenih, koje je bilo nastanjeno plemstvom na ijem vrhu se nalazio njihov kralj Kronus. Vremenom ova verovanja prihvatili su Rimljani, for nializovali ih, preistili i pomeali sa sopstvenim mitovima. U rimskom spevu ENEIDA, Vergilije opisuje Had kao mesto osvetnike kazne. Ovde su odvojena priznanja za smrtnike grehove, a krivce kanjavaju demoni i zmije. Veliki junaci kao to je Enej nalaziH su staze ka podzemnom svetu, gde su pre povratka mogli da razgovaraju sa svojim mrtvim precima.

JUDAIZAM
Oko II veka p. n. e. Jevreji su izgradili verovanje u sud posle smrti, pre nego to su videli oveka kao psihofiziko bie koje je bilo sve pre nego to je uniteno smru. Ono to je preostalo bila je senka", stvar od malog znaaja. Ova senka sputala se duboko u ponor ispod temelja sveta koji se zove Seol, mesto tame i praine - i bilo je nastanjeno i pravednim i nepravednim. Ova ideja ima slinosti sa grkim mitolokim verovanjem. Konano se desila promena koncepcije to je oznaeno u Danijelovoj propovedi 12: 2: I mnogi od onih koji poivaju u praini zemlje probudie se, neki u venom ivotu, a neki u venom sramu i preziru." Nikome nije poznato ta je izazvalo ovu promenu, ali sada je verovanje u ponovno rodenje i procenu mrtvih postalo deo hebrejskog mitosa. Jevrejska knjievnost je prihvatila tu ideju i izvela detaljne opise Jehovinog suda. Verovalo se da e

doi dan Jehove, kada e Bog kazniti tlaitelje jevrejskog naroda. Ovo se postepeno preobrazilo u ideju Sudnjega dana i ovakva preiena verovanja kasnije je prihvatilo hrianstvo.

HINDUIZAM I BUDIZAM
Stari Indusi nisu verovali u reinkarnaciju - smatrali su da ovek ivi samo jednom. On odlazi u svet blaenstva ko ji je delio sa bogovima ako je bio dobar, a u svet pakla ako je bio zao. Ovo verovanje takode su imali i Iranci. Zoroastronizam je religija koju je osnovao iranski prorok Zoroastro oko VI ili VII veka. U to vreme nastajao je mnogo sloeniji verski sistem u Indiji. Predstavljao je meavinu arijskih, nearijskih i sumerskih uticaja. Nomadska plemenska skupina Arijani iz Evrope osvojila je severnu Indiju izmedu 1700. i 1200. godine p. n. e. Njihova religija zasnivala se na oboavanju neba i ukljuivala je bogove analogne rimskim i grkim. Oko 3500. godine p. n. e. Sumeri su naselili Vavilon i zaeli kulturni razvoj koji je formirao osnovu za drutvenu strukturu do modernih vremena. Svako naselje imalo je svoje posebno boanstvo, to je vremenom stvorilo mnotvo bogova sa sloenim medusobnim odnosima. Hinduizam, koji je nastao iz svega ovoga, uveo je hijerarhiju bogova koji su bili u savrenom poretku unitarnog principa, sile za koju se kae da postoji u celoj prirodi i Ijudima. To znai da se veruje da Bog postoji u svakom ivom biu. Indijske religije su jedine koje se dre postulata da posle smrti dua gubi individualnost i postaje uzvienija. Hinduizam nema osnivaa, ali ima zbornik tekstova poznat kao VEDA - re koja znai mudrost" ili znanje". VEDA je utemeljila verovanje u ponovno radanje i transmigraciju, ideju da dua nekog oveka moe opet da se rodi u telu neke druge ivotinje. Razlog za ponovo radanje je zakon karme, da dua mora stalno da se vraa smrtnom postojanju sve dok ne sazna sve lekcije duhovnog razvoja. Hindi su metafiziki nastrojeni i provode ivot tragajui za ujedinjujuim principom za koji veruju da povezuje ceo kosmos, a bio je oznaen kao BRAMAN ili povremeno ATMAN. Ovo traganje vodi do mistinog stanja uma, toli, ko udnog da ga je nemogue objasniti reima. Ovu kosmiku svest" objanjava jedan savremeni praktiar koji kae da on pokazuje kosmos kao potpuno nematerijalan, potpuno duhovan i potpuno iv, pokazuje da smrt predstavlja jedan apsurd, da sve i svako ima vean ivot; pokazuje da kosmos predstavlja boga i obratno, zlo nikada nije niti e ui u njega. Budizam se pojavio u VI veku p. n. e. razvijajui se iz hinduizma. Postavio je seriju gradiranih rajeva od kojih je svaki lepi i osetljiviji od prethodnog. Prolazak kroz ove dimenzije zavisi od individualne vrline i meditacije." Ipak, kod obe religije ne postoji elja za konanim i linim zadovoljstvom, nego oslobodenjem od okova linosti". Ovo isto duhovno stanje poznato je kao nirvana. Dua moe da stanuje u stepenicama raja eonima, ali konano mora odustati od nastavljanja svog hodoaa. I u verovanjima budista i hinduista postoji Pakao gde due pate, ali ne moraju trajno da budu proterane. Hindu bog KRISNA, na primer, posetio je kraljevstvo mrtvih i oslobodio omiljenog uenika. U budizmu BODISATVA esto ulazi u Pakao i zatim oslobada neke od svojih pristalica. Bodisatva je onaj koji se duhovno veoma razvija, a na putu je da postane Buda zbog zasluge koju je stekao na prethodnom ovozemaljskom ivotu. Kineska budistika boginja KVAN DIN pretvorila je Pakao u Raj dok se nalazila u transu. Prema RIGVEDI, delu VEDE, bog mrtvih zove se JAMA. Sin VIVASVANTA, prvog smrtnika koji treba da umre i ode u zagrobni ivot, JAMA je postao sudija za mrtve kod kineskih, japanskih i tibetanskih budista. Oslikan je kao figura koja uliva strah i bdi nad paklom. Budistika i hindu verovanja u zagrobni ivot su sloena i detaljno razradena kao i njihova drutvena struktura ovde na Zemlji.

ISLAM
Prorok Muhamed osnovao je sloeni islamski pokret u VII veku u Meki u Arabiji. Kada je imao etrdeset godina poeo je da prima otkria od Boga, a posle dvanaest godina islamski pokret uhvatio je korene kod velike zajednice muslimana. Muhamedova verovanja i zakoni zapisani su u Kuranu, a zatim u zbirci spisa pod nazivom Tradicija. Kuran daje uputstva za mnoge stvari i priprema oveka da se podredi Bogu i izvri njegovu volju ili e podneti posledice u zagrobnom ivotu. Dobrima je obeavan vrt raja ispunjen zadovoljstvima. Zlima je preeno surovim kaznama. Posle pokopa umrlih i razlaska onih koji ale za njima, dva andela, Mubar i Nakir, stiu i ispituju ih. Pokojnici moraju da sednu uspravno i od njih se oekuje da imaju potpuno znanje i veru u islam. Ako se na pitanja tano odgovori onda je pokojniku doputeno da ode u raj kroz vrata koja se otvaraju na zapoved s nebesa. U suprotnom, grenik plaa stranu cenu., vrata pakla se otvaraju i putaju oganj i jak vetar, grob se pribliava, drobi mu rebra i ostavlja ga da pati sve do dana ponovnog rodenja. Tada ovek mora da uspravno stane pred Boga i da mu se sudi. Odbrana nije doputena -sve iz pokojnikove prolosti belei se i ita iz zapisa. Na kraju se odmeravaju dobra i loa dela da bi se odredila sudbina svake osobe.

U zborniku Tradicija takode se pominje most preko Pakla za koji kau da je neniji od vazduha i otriji od maa". Svi moraju pokuati da ga predu: vernici stiu bezbedno, dok nevernici padaju u ponor.

HRISANSTVO
Hrianska religija potie iz Judeje i njeni prvi sledbenici bili su Jevreji. Poetno irenje desilo se u grkom govornorn podrujuna istonom Mediteranu. Izgleda da se prvi put javlja kao posebna religija, drugaija od jevrejske, 64. godine n. e. Kasnijim irenjem pojavio se raskorak izmedu prakse i propovedanja svetih spisa medu sledbenicima. Hriani govore o tome da bi nam neki dobroudni Bog podario ivot samo zbog toga da se posle relativno kratkog vremena zavri sa fizikim nestankom. Hrianska doktrina ui da Ijudska dua, koju je Bog stvorio, biva besmrtna. Kada je jednom usadena u telesni okvir, tada su neraskidivo vezani sve do smrti kada dua naputa telo. Medutim, teorija organske evolucije ui nas da se ovek razvio od niih ivotinja. Ako je to tano, kod koje take je ovek postao besmrtan ili da li je sav emocionalni ivot neunitiv? Sam Isus je obeao vean ivot: ,Ja sam ponovno roenje i ivot; onaj ko veruje u mene mada umire, ipak e iveti." Neki, poput sekte gnostika, govore da je telo zato to je materijalno samo po sebi zlo, jer Hrist je bio stvoren od duhovnog tela, a ne od krvi i mesa. Medutim, kada je Isus vaskrsnuo sa krsta, uverio je svoje sledbenike u svoju fiziku stvarnost jedui ribu. Neki crkveni velikodostojnici kao to je profesor Roland Beinton, ne slau se da je verovanje u Hristovo vaskrsnue predstavljalo stvaralaku silu koja je stajala iza nastanka Crkve; to i verovanje da e se bn uskoro vratiti na Zemlju da uspostavi novi poredak - Hrist je ubedio svoje sledbenike da se smrt moe prevazii, a demonske sile poraziti. Tal;ode je obeao poslednji sudnji dan kada e dobri primiti venu sreu, a greni vean bol i patnju u ognju Pakla. Posle poslednje presude vedna dua upuuje se u istilite gde se oslobaa svojih grehova. Kod drugog dolaska Hrista ralanjena tela svih koji su ikada iveli bie ponovo vaspostavljena i njihove due im vraene za poslednji sud. Hriani smatraju oveansrvo za polurasu. Svako dete rada se sa prokletstvom Adamovog greha i odmah biva ukaljano u oima Boga. Na ovo se dodaju svi grehovi ikada uinjeni u ivotu. Posle smrti ak i novorodene mora da se pokori Bogu. U srednjem veku zastraujua sila Pakla bila je esta slikarska tematika. Oni koji su boravili u Raju, bili su predstavIjeni kako se zadovoljno osmehuju s visine posmatrajui one koji pate dole. U celini savremeni hriani i Jevreji, iako jo vrsto veruju u zagrobni ivot, posmatraju Raj i Pakao u blaoj i filozofskoj formi. Neki odbijaju ceo koncept Pakla ili prihvataju da, ukoliko postoji, predstavlja mesto gde je iskvarenima zabranjen pristup Bogu. S druge strane, Raj se vidi kao stanje gde se Ijudska dua uzdie na ravan s bojom i biva u njegovoj blizini. Savremeni hrianski fundamentalistiki pokret vrsto veruje u dimenziju mesta - Raja i Pakla.

AUSTRALIJSKI DOMOROCI ABORIDINI

Priroda Australije rezlikuje se u mnogo emu od bilo koje faune na zemlji jer je ova ogromna kopnena masa ostrvo ve mnogo geolokog vremena. U drugim delovima sveta na poetku evolucije, u doba kada su kontinenti bili spojeni, primitivne ivotinje su se selile i kao posledica pojavile su se vrste koje su se razvile od zajednikih predaka. Izolovanost AustraUje dozvolila joj je da se razvije skoro kao druga planeta, stvarajui jedinstven ivotinjski svet koji i danas vidimo. Mada se veruje da su se prvi Ijudski stanovnici naselili upravo na ovaj kontinent, biU su veoma izdvojeni od osta lih rasa kako se civilizacija irila i medusobno meala u raznim delovima sveta. Samo je relativno skoranje naseljavanje Evropljana ovo izmenilo. Otuda ne iznenaduje to australijski domoroci imaju veliki broj verovanja, znaajno je da onaja odraavaju koncept opstanka posle smrti. VREME SNOVA predstavlja neku vrstu nebeskih sfera koje se kreu u vremenu i prostoru. To je dom bogova, duhovnih poruka, duhova i predaka, koji i danas igraju snanu ulogu u aboridinskoj kulturi. Uprkos rastu savremenih betonskih gradova - tvrdava bezdunog kapitalizma -mnogi Aboridini jo ive prema pravilima koja su stvarana milenijumima, koja nisu dalje ila od predanja i pesme. Ovo posebno nalazipotvrdu u unutranjosti zemlje u planinskim, umovitim ili ravniarskim predelima na dalekom severu, gde 80 odsto jo ivi na nain koji bi mnogi smatrali primitivnim, ali koji je, u stvari, sofistiki. Sa lutanja naokolo" - neke vrste lutajueg sanjarenja o egi i beskrajnim prostranstvima - Aboridini mogu da se sjedine s vremenom sanjarenja i angauju se u onom to se moe odrediti samo kao duhovne tenje. Mnogi od njih poseduju jedan urodeni dar za meditaciju i ekstra osetljivo opaanje, mada oni ne koriste pojmove ove vrste. Nekoliko vrsta korenja i lekova koje upotrebljavaju pripadnici plemena sadre hemikalije koje izazivaju druga stanja svesti. aman koji se moe porediti sa vraem afrikih plemena ili amerikih Indijanaca istovremeno je i psihiki medijum koji moe da se uivi" u stvari i vaan je nosilac iskustva prenoenog generacijama s kolena na koleno. Nije neobino videti nekog Aboridina kako stoji nepomino na jednom mestu dugo vremena. Pri slabom svetlu strancima se takve figure ine

kao stena ili neko drvo. Ovi Ijudi su u drugaijem promenjenom stanju gde su vreme i prostor od relativno malog znaaja. Postoji, takode, jak oseaj duhovnog vezan za sve postupke Aboridina. Oni zasnivaju svoj ivot na intuiciji i sposobnosti da se saive sa emocijama i postupcima ostalih ak i sa udaljenosti. Mitologija govori o celim plemenima koja reaguju na unutranji zov koji im govori o seobi na drugo mesto radi izbegavanja opasnosti ili o spasiocima due koji nalaze neke saplemenike u duevnom rascepu. Dok se nekim pripadnicima civiHzovanog" sveta ovi narodi mogu initi primitivnim, sa mnogih aspekata oni su daleko ispredtias. Oni su zadraH moi koje svi mi inae posedujemo u izvesnoj meri, ali koje je moderno zapadnjako drutvo potisnulo duboko u zakrljaU um. Postali smo skloni da pretpostavimo da je ophodenje s duhovima i oseanje jedinstva svih stvari obina praznoverica. Izgubili dodir sa osnovnim vetinama koje su nam pomagale da opstajemo u neprijateljskom okruenju. Istraiva paranormalnog Bil oker napravio je studiju predanja i legendi Aboridina. Mnogi od njihovih duhova, oslikanih na uvenoj steni na Severnoj teritoriji, nameu pretpostavku da telesna smrt ipak nije kraj. Prvi istraivai Aboridina otkrili su verovanje da su mrtvi odvedeni na nebo" i konano ponovo vraeni na zemlju. Oni koji su bili vraeni e to uiniti u transu, praeni tubalicama svojih prijatelja i rodaka koji su ih smatrali - mrtvima. Odavale su im se poasti i mnogi od njih postali su amani. Bez obzira da li se radilo o legendama opstanka ili primerima iskustva blizine smrti v. glavu 13 mora se uvaavati uticaj koje oni imaju na aboridinsku kulturu i znaaj stava da mi imamo duh i da on nadivljava telesno ogranienje.

AMERIKI INDIJANCI
Postoje mnoga plemena amerikih Indijanaca od kojih veina ima jaka verovanja u prisustvo duhova. Mnogi od njihovih rituala koji traju jo i danas, zasnivajiii se na ideji da mrtvi postoje u drugoj dimenziji koja ima formu medusobne povezanosti sa Zemljom. Ova druga dimenzija bila c prvobitno koncipirana kao pstojanje na nebu visoko iznad zemlje. Za zvezde i bletave planete neka plemena mislila su da su logorske vatre drugih plemena koja tamo ive, ali kasnije su ovim nebeskim telima data boanska svojstva. Indijanski zagrobni ivot bio je nastanjen duama Ijudi i ivotinja koji su koegzistirali bez potrebe za medusobnim ubijanjem radi hrane. Indijanci su verovali da postoji mala razlika izmedu Ijudi i ivotinja. esto su se izvinjavali duhu medveda koga su ulovili. Stvorenja poput medveda i orla zauzimala visoka mesta u sistemu njihovih vrednosti. Orlov velianstveni let i dominacija nad svetom nekim plemenima bi su jasan znak da to predstavlja duhove uvare. Veina plemena verovala je da duhovne zatitnike u formi ivotinja mogu da prepoznaju mladi rathici kroz rituale koji su obuhvatali iscrpljivanje i muenje samih sebe: Za duh ivotinje verovalo se da se nalazi u koi mladog ratnika. Razvoj poljoprivrede razvio je indijanska verovanja u personifikovane sile prirode koje su esto odredivale sudbinu njihovih useva. Sve do kraja XIX veka Poni Indijanci bili su poznati po rtvovanju mladih devojaka jutarnjoj zvezdi Venus. rtva, oteta od nekog drugog plemena, bila je razgoliena i vezana za ttvenik i onda ubijana strelama. Danima pre prinoenja na rtvu, sa njom se dobro postupalo. Davali su joj dobru odeu i hranu, zbog toga da budu sigurni da e njen duh otii zvezdi koja je imala veliku mo kojom bi ih titila. Nakon to je beli ovek raskrio neprohodne. ume Severne Amerike i zbrisao mnoga indijanska plemena, smetajui preostale po rezervatima gde su jedva mogli da opstanu, ovi nekad ponosni Ijudi poklekli su i desila se neobina religijska metamorfpza. Ve trista i vie godina belci su nastojali da Indijance preobrate u hrianstvo. Godine 1890. religija belog oveka bila je apsorbovana u domorodaku kulturu i manifestovala se kroz fenomen Plesa duhova. Religiju Plesa duhova osnovao je Mesija Pajuta Indijanaca po imenu Vovoka. Sama ceremonija, koja se irila poput prerijskog poara po rezervatima, poinje malim brojem Indijanaca koji formiraju krug i pevaju tiho mumlajui. Postepeno im se pridruuju ostali - moe ih biti i do pet stotina - pesma postaje glasnija i Ijudi pleu sve dok mnogi od njih ne padnu u trans. U tom stanju Indijanci govore da naputaju svoja tela da posete svet duhova. Jedan Minekondu Indijanac, po imenu Nemirni Medved, posetio je 9. oktobra 1890. godine poglavicu Sijuksa Bika Koji Sedi i rekao mu za Vovoku. Rekao mu je da e se svi Indijanci vratiti i nastaniti Zemlju. Putovao je da sretne Mesiju i zaustavio se kod jezera Piramid u Nevadi. Tamo su mu u logoru Pajuta rekli da se Mesija vratio, ovog puta u obliku jednog Indijanca. Grupa se pridruila stotinama drugih hodoasnika iz raznih plemena oko Vokerovog jezera. Nakon tri dana pojavio se njihov Hrist. Vovoka je propovedao da se vratio da zavede novi red. Sledeeg prolea Zemlju e prekriti novi sloj koji e pokopati sve bledolike, a vratie se nove ume, livade i krda bizona. Indijance e tititi magija Plesa duhova. Njihovi duhovi izdii e se iznad zemlje za vreme ove promene, a posle e se ponovo roditi zajedno sa precima. Prema prii Nemirnog Medveda, poto su on i njegovi prijatelji krenuli, Vovoka je lebdeo iznad njih i poduavao ih novim pesmama. Mada je Ples duhova bio potpuno miroljubiv, Vaington je naredio da se pohapse ti izazivai nereda". Jedan od onih koji su trebali da budu uhapeni bio je Bik Koji Sedi i sluajno ga je u meteu ustrelio jedan pripadnik indijanske policije. Masakr tri stotine Indijanaca, ukljuujui i ene i decu,

kod Ranjenog Kolena, bio je jedno u nizu krvoprolia koja su usledila. Plemena kao Hopi u Arizoni i Novom Meksiku imaju niz ekolokih verovanja koja su savremena i danas. Oni smatraju da sam ivot ima unutranji duh i da Zemlja ima kolektivnu svest koju formiraju sva iva bia. Zato skrnavIjenje Zemlje ili remeenje ustaljenog poretka priziva kletvu majke Zemlje, vrhovnog duhovnog zatitnika. Aktuelnost krize sa kojom se danas suoavamo primeuju mnogi pripadnici plemena. Crpimo dragocene rude iz Zemljine utrobe i unitavamo prirodni ambijent. Sada se suoavamo sa oteenim ozonskim omotaem i tetnim gasovima koji prete da unite osnovu ivota. Indijanci ive u skladu s prirodom i smatraju da smo poremetili prirodnu ravnoteu. Nekoliko istraivaa poremeaja ciklusa radanja itarica posetilo je Hopije iji vraevi misle da je taj poremeaj upozorenje Majke Zemlje - moramo radikalno izmeniti nain ivota il emo se suoiti sa nesagledivim posledicama, Ovaj pregled veine glavnih svetskih religija i kultura na kraju navodi na zakljuak da od poetaka Ijudskog razumnog razmiljanja, postojalo je skoro univerzalno verovanje u ivot iznad materijalnog sveta, bez obzira da li pripada paganima, hrianstvu, iU nekoj drugoj veoj religiji. Ono je bivalo uvek isto. Duh u biolokoj maini nadivljava njene okvire i kree se ka mestu iznad materijalnog sveta. Da li je ovo verovanje nerazumno, samo pusto izraavanje eIje iU se zasniva na unutranjem saznanju o onom svetu -jednoj dimenziji, ili moda dimenzijama gde duhovna energija koja se oslobada okova fizikog organizma putuje? Da h je ovde nae postojanje samo deo dugog i sloenog saznajnog procesa, tako beskrajnog da moemo samo da osetimo deU njegove istinske prirode?

VEROVATI U OPSTANAK POSLE SMRTI

Dr Don So je sjajan ovek: opisuje sebe kao nekonvencionalno religioznog, bez imalo duhovnog pogleda na ivot. Takode je psiholog po zanimanju i radi na Univerzitetu u Manesteru i voljan je da istupa u korist paranormalnog kada za to ima opravdanja. Kako se ove stvari mire medusobno? Zato postoji masovno raireno verovanje u toliko razliitih kultura da ne umiramo sa svojim telom? Ljudi doivljavaju iskustva koja zahtevaju objanjenja", prosto tumai dr o. Na primer, seanja reinkarnacije mnogo lake je dobiti u kulturama koje ovo verovanje doputaju. U kulturama kao to je naa, gde je hrianska crkva odbacila ovo verovanje u III veku, ini se da ima prepreka i biva samo manji broj spontanih seanja." AH, da li je ovo mpda samo jedna ilustracija stalne Ijudske elje da prevari smrt? Moda mi elimo da verujemo da smo besmrtni toliko snano da sva plemena ili drutva postavljaju neku vrstu koncepta? Dr So komentarie: Samoobmana nesumnjivo spada u Ijudski nedostatak i to je jedan od glavnih principa koje svi parapsiholozi moraju da prepoznaju. eleli bi da su izvesne stvari tane i tee da pribave dokaze za to." Meutim, kao naunik svestan je razlike izmedu dokaza i pretpostvke: U ovim domenima uvek razlikujem lino uverenje od naunog dokaza. Pojedinci koji su imali iskustva i pamte ih esto, dolaze do zakljuka da e preiveti smrt, ali dotle dokle se nauka time bavi i pribavlja dokaze koji e uveriti sve, onda to predstavlja drugu stvar. Lino verujem da e proi mnogo godina pre nego to svet nauke prihvati mnoge od ovih dokaza i pusti nas da slobodno izvlaimo zakljuke iz toga." Gde ga ovo smeta kao naunika sa duhovnim verovanima? Postavlja me na ivicu toga", glasio je odgovor. Za dr Soa uverenje dolazi na drugaiji nain od onoga u iiauci kojapredstavlja disciplinu sa strogim pravilima: Ne jurim za duhovima, ali imao sam nekoHko iskustaa koja pamtim, posebno posle porodinog gubitka i seam ih se jasno, jer mi mnogo znae. Razumem skeptike koji e rei da sam bio u stanju podlonom sugestijama. li, u svakom sluaju, imala su snagu i ivopisnost koje nikada ne mogu da zaboravim i koja imaju jasan znaaj. Da ludem jasniji, video sam svoju tatu etiri ili pet nedelja nakon njene smrti. Mogu da se setim kako je izgledala. Za nekoga ko je bio u komi u poslednjem mesecu svoga ivota, izgledala je zdravo i sreno i to mi je mnogo znailo." Poto se takva iskustva dogadaju tokom cele istorije Ijudskog ivota na Zemlji, a oduvek smo pokuavali da ih objasnimo, za Dona Soa ne predstavlja iznenadenje da jedva da postoji kultura bez nekog verovanja u ivot posle smrti. Verovanje u kulturi formira se od preiavanja Ijudskog iskustva. injenica da je veina ovog iskustva anegdotskog karaktera relevantna je samo za nauku, koja opravdano zahteva stroije kriterijume pre nego to ga pretoi u doktrinu. Anegdotska osnova ovog globalnog verovanja ne znai da je puna sumnje i nauno promiljena ili je pogrena i nauno ispravna. Ono samo predstavlja stav drugaije filozofije tumaenja.
IV

VAE MILjENjE: ZAKLJUAK

Protiv opstanka posle smrti

 Verovanje moe predstavljati mehanizam opstanka koji je evolucija stvorila da pomogne Ijudskim ivotinjama da se izbore sa idejom smrti. Poto rasa evoluira i obuhvata individualnu smrt, prieljkivanje je neizbeno kao nain da se zadri trezvenost i osigura nastavljanje progresa. Darvinova teorija evolucije pokazuje da Ijudi potiu od ovekoUkih majmuna. Ako je to tako, po kojim kriterijumima oni ulaze u pakao ili raj u zagrobnom ivotu? S druge strane, zato bi Ijudi posedovali duh, ako ga ostale ivotinje nemaju?

Za" opstanak
Verovanje moe da predstavlja duboku intuitivnu svest o univerzalnoj istini bliskoj svim rasama na nivou unutranje svesti. Postoji veoma izraena jedinstvenost u verovanju da se ivot nastavlja posle smrti, umrU vraa na Zemlju u drugim obUcima, i jedinstvosvih stvari. Ako to predstavlja samo mit, kako su razUita drutva i civiUzacije, svaka nezavisno, dole do istog ili sUnog sadraja? Darvinove teorije mogu da se integriu u verovanje u zagrobni ivot. Neke kukure, ukljuujui i severnoamerike Indijance, veruju da ivotinje takode ive posle smrti -da ivot koji pokree bioloke sisteme ne umire sa njima.

2
DEMONI I ANELI
JEDAN od zakona fizike tvrdi da za svaku akciju postoji jednaka reakcija. Da li se to, takode, moe primeniti i na metafiziku? Da li postoji univerzalni zakon o jednakim suprotnostima? Ako je tako onda bi zagrobni ivot mogao da bude prirodna antiteza postojanja na fizikom planu. DaIje, ako dobro ne moe da postoji bez zla, onda ako postoji Raj postoji i Pakao. Uzeta naelno, iskustva blizine smrti v. glavu 13 izgleda da podravaju ovu filozofiju. U okviru zakona o univerzalnom polaritetu, nameu se prie o demonskim i aneoskim biima. Za njih se veruje da nastanjuju Raj i Pakao, ali da nisu zatvoreni u njima, to mnogi svedoci mogu da potvrde. Ako smo ozbiljno spremni da razmatramo dokaze za opstanak posle smrti, ovo mora da ukljui izvetaje o demonskim i andeoskim biima. Oni u istoj meri ine deo pretpostavke o zagrob-nom ivotu kao i komunikacije sa duhovima. ovek je uvrstio verovanja u takva bia jo od stvaranja koncepta zagrobnog ivota.

DEMONI
Termin demon" izveden je od grkog daimon, od okultista nazvan daemon". Prvobitno je bio pojam za natprirodna bia, bilo dobra bilo zla; ali hriani su sve paganske duhove oznaili kao satanske, te odatle njihovo poistove enje sa zlom. Demoni su isto natprirodna bia i nikada nisu imali Ijudski oblik. Njihova esto zastraujua i nagla pojava verno ocrtava zlokobnost i zle namere za koje se kae da predstavljaju emisare svog mranog gospodara - Satane. Hrianski fundamentalisti veruju da je Satana stvarno bie - pali andeo iz verskih spisa - koji alje demone u ovaj svet da izazivaju oaj i preokreu volju pojedinaca u njegovom sporu s Bogom. Demonoloka literatura preplavljena je imenima i oblicima stotina demona; na primer oni su Ijudoderski duhovi koji potiu sa Srednjeg istoka i Azije - natprirodna bia koja pustoe grobnice i prodiru leeve. Okultisti vekovima tvrde da imaju mo da dozovu demone iz podzemnog sveta upotrebom magija. arobnjak se titi stojei u maginom krugu i dovodi bie u trougao. Nekromantija, kako se to zove, potie od Mesopotamaca pre vie hiljada godina, a upranjava se i danas ak i u najnaprednijim drutvima. Hiljade okultista irom Evrope i Amerike rade na dozivanju demona. Oni slede tragove AUstera Kroulija, oznaenog kao najopakijeg ivog oveka" prve polovine XX veka. Krouli, roen u Vorvikiru, poistovetio se sa Zveri 666 iz Apokalipse, prema BibUji. Kroz ritual, potpomognut drogama, alkoholom i seksom, on i njegove poklonice uU su u nove svetove i stupiU u dodir sa demonskim movima. Jedno takvo bie, po imenu Ajvas, kontaktirao je KrouU za vreme svog boravka u Kairu. Ajvas mu je izdiktirao kratku knjigu tokom tri dana u aprilu 1904. godine. Trebalo je da se nazove

Zakonik - novi poredak Ijudske vrste. Lea Hirsig, KrouUjeva Majka Harlota", takode je optila sa ovim biem. AU, ne dolaze svi demoni na Uce Zemlje po pozivu. Postoje prie u kojima su takva bia dolazila svojom voljom. Da U se SeU Robertson nala Ucem u Uce sa sa demonom jednog ranog jutra 25. juna 1989?

Lice na prozoru
Seli Robertson vodi jedan kasino u Notingemu, sreno je udata i majka je dvoje male dece. Te navedene veeri stigla je kui s posla oko 23:30 sati, popila aj, gledala televiziju, a zatim legla u krevet. Njen mu ve je vrsto spavao. Negde oko deset do tri posle ponoi, neto ju je prenulo iz sna. Odluila je da ode do kupatila, ali kada se pridigla iz kreveta, osetilaje daju neko ili neto posmatra. Oseanje je bilo jako, zastraujue. U to doba brani par spavao je u sobi sa navuenim zavesama na prozoru. Seli se okrenula ka prozoru i suoila se sa glavom i ramenima jednog neobinog i runog bia. Figura je bila ovekolika, ali glava i lice su bili bez dlaka. Imala je velike iljate ui, vrlo kratak vrat i dug nos. Imala je skupljene okrugle oi i malu okruglu bradu. Glava je bila jajolika, a koa sive boje." Zurei u ovo bie, Seli je rukom pokuala da probudi svog mua; ali jedan glas visokog tona iznenada se razlegao i osetila je da se paralisala. Osetila je estoku, nepodnoljivu glavobolju. Sve vreme to lice koje je bilo Ijudsko, a ipak neljudsko, nastavilo je da zuri. Konano, Seli je izgubila kontrolu i vrisnula je. Visoki glas je utihnuo i spodoba je nestala. Bilo je tri i petnaest. Uprkos larmi, njen mu je jo vrsto spavao. Trebalo mu je nekoliko minuta da se probudi. Kada se pomerio i ona mu rekla ta se desilo, rekao je da to mora da je bio komar. Ali Seli je uporno tvrdila da nije tako: Lice je bilo vrsto i tako stvarno kao da si ti stajao preda mnom." Da li je to mogao biti neko sa maskom za no vetica, ko je zurio kroz prozor?" Jedva mogue, jer Robertsonovi spavaju na prvom spratu, etiri metra visoko.

MUKI I ENSKI ZLI DUHOVI NAPASNICI INKUBI I SUKUBI

Jedna od najeih kategorija demonskih stvorenja sastoji se od demonskih Ijubavnika". Vekovima gledani kao inkubus i sukuhus - muki i enski uglavnom - bacaju ini na Ijudska bia, esto dok se nalaze u neprirodno dubokom snu dok lee pored njih. Ovaj fenomen je stvaran i danas je veoma iv. Stvaran" je u smislu da se iskustva rtava" sa zlim mukimenskim duhovima slau ak u najsitnijim detaljima. Veina njih nita ne zna o ovom fenomenu za koji ne znaju ni kako se naziva. Ako je to bila mata, tada bi se oekivaU opisi koji se razlikuju od sluaja do sluaja. Fenomen ne mora biti demonski, ali nudi na prouavanje neto vie od subjektivne mate. Veina rtava su ene, mada se to moe objasniti injenicom da su ene sklonije od mukaraca da govore o problemima ove vrste. Uprkos oiglednom tabuu za ovu temu, znamo za nekoliko savremenih sluajeva. Evo prie jedne od rtava koja nam se javila: elim da vam kaem o izvesnim neobinim stvarima koje mi se deavaju. Jedna stvar koje se sada bojim je da imam neto u kui. Jedan prijatelj rekao mi je da je to stvar koja se zove inkubus. Kada ta stvar dode, takode imam jedno iskustvo naputanja svog tela u tim trenucima. Cela stvar je uvrnuta i zaista ne znam ta da radim da to zaustavim. Sve ovo poelo je oko 1985. ili 86. os od sredine 1986. imala sam posetu inkubusa i to ne samo u svojoj spavaoj sobi, nego i u drugim delovima kue. Nikada me ne povreduje ili dotie, aU uveravam vas da nisam neki smetenjak. I meni i mojoj porodici dogadale su se takve udne stvari, ali nikada nisam iskusila neto gore od ovoga. Svakako se bojim i verujte da ne sanjam iU izmiljam ovakve stvari." rtve opisuju pritisak na krevet, svoje grudi ili druge deiove tela. Neke priznaju puno seksualno iskustvo, obino protiv svoje volje. Jo jedna rtva koju smo intervjuisali, imala je iskustvo sa inkubusom u nekoliko prilika tokom etiri meseca. Ove posete obino su se deavale posle odlaska mua na posao, poto se spremala da ustane. Stefani je videla kako se grudnjak otvara i osetila je pritisak na grudima. U nedavnim sluajevima imala je seksualno iskuuvo. Stefani je duevna" i gledala je nekoliko sahrana i inogla bi predstavljati nekoga kome treba medijum u smi Au da dopusti bestelesnim biima da se pojavljuju iz zairobnog ivota.

Farma Blek Bruk

Farma Blek Bruk u Eseksu bila je iza raznih natprirodiiih fenomena, a nekoliko enskih lanova porodice je imalo iskustva sa inkubusom. Porodica spada medu poznatije; inorali smo da izmamimo detalje od njih, jer su eleli da ostanu anonimni. Potujui njihovu elju, upotrebili smo pseudonime. Evo ta nam je Dejn Bond ispriala: I mama i ja osetile smo neto u krevetu pored nas. SkoI o obe smo osetile neto da sedi na naim nogama, mada i.imo nije bilo niega. Mamin krevet tresao se i obe smo osetile da nam se naunice izvlae nou. Desilo mi se to iiajmanje tri puta mada se teko setiti kako je to poelo. Zaspala bih, postepeno bih se budila i malo po malo shvaI ala da sam prikovana za krevet. Osetilo se kao dva prsta koji steu oko vrhova mojih ramena sa obe strane vrata to le zabolelo. Osetila sam se fiziki sputanom i kada sam pokuala da se migoljei oslobodim, ruke su mi bile stegnute uz telo. Ne bih rekla da sam bila oduzeta, samo potpuno sputana. Oi su mi bile otvorene aU pokrivene, isto tako i usta, ali ne i ui. ula sam svoj prigueni glas kako doziva pomo, ali niko nije pritekao. Mislim da se to nastavilo nekoliko minuta, ali zaista ne znam. Seam se jednom da sam se predala i ekala da se to jednom zavri. Iznenada bi stalo, i osim to mi je srce tuklo sve vreme, bilo bi sve u redu. Zatim bi samo zaspala. Odnedavno, budila sam se da bih

osetila kako me neto dodiruje kroz pokriva. Osetilo se kao da neko svira klavir na mom boku. Ohrabrivi se, pomisUla sam da bih mogala to da epam, aU kada sam htela da pomerim ruku, shvatila sam da sam potpuno oduzeta - svaki deo mene osim oiju. Morala sam da leim tu dok su njegovi prsti iU goredole po mom telu." Dejnina sestra Sandra ispriala je jednako zastraujuu priu: Otila sam u krevet i zaspala kada sam osetila da me neto gui. Seam se da sam bila u potpunom mraku. Nemona da se pokrenem, bila sam prikletena dodatnim pritiskom na svom vratu. Ne seam se opiranja, niti koUko dugo je to oseanje trajalo. Posle svega to se seam je oseanje olakanja i mira pre nego to u zaspati." Rei da je inkubus fizioloki odgovor na seksualno frustrirane pojedince ne mora zaista da objanjava ovaj fenomen. Ako je to bio sluaj, onda sudei po albama na ovaj problem na stranicama enskih asopisa, bila bi to epidemija! Naprotiv, poetni prilaz inkubusu nije uopte seksualan i zaista mnoge posete kao gore navedene ne prerastaju u medusoban odnos pune snage. U svakom sluaju, ovi prilasci su veoma odbojni i zastraujui za rtve. Inkubussukubus o kojima se govorilo stotinama godina, mora da su odigraU svoju ulogu u nastanku legende o vampirima. Za vampire kau da sisaju krv svojih rtava da bi sami preiveU. Istina, krv predstavlja ivotnu silu". Za demone se, takoe, tvrdi da uzimaju duevnu energiju" da bi se manifestovaU. rtve inkubusasukubusa go vorile su o padanju u san posle suoenja - sigurno nezgodne stvari nakon to im je iscrpljena energija? Ponekad se iiii da su inkubussukubus aktivno podrani od svedoka. jedan od najubedljivijih sluajeva je Stena Gua, psihologa istraivaa i medija po svom priznanju. U veoma jasno napisanoj knjizi STVORENJAIZ UNUTRANJEG SVEMIRA Gu opisuje dolazak svog demonskog Ijubavnika: Leao sam u krevetu rano ujutru, budan ali pospan, dok je dan ve svanuo. Postao sam svestan bUzine druge osobe u krevetu pored mene. Za trenutak sam potpuno odbacio tu ideju. Tada se ona - bila je to jedna ONA - pomerila malo bhe, gurajui me. Sa oseanjem rastueg uzbudenja koje sam pokuao da kontroliem, nekako sam znao da je to psihiko bie. Znao sam da to nije stvarna osoba koja je dola u moju sobu na normalan nain." Gu se opustio i dopustio biu" da preuzme kontrolu. Osetio je da je ono bilo sastavljeno od svih ena koje je ikad poznavao, ukljuujui i njegovu bivu suprugu. Ipak, nije lo bio samo proizvod njegove mate, nego njegovog vlastitog stvorenja" upotrebljavajui svoja seksualna seanja da n mu se predstavio. U prvi mah ono je nestajalo, ali prilikom eih poseta ono je, u stvar,i vodilo Ijubav s njim. Gu tvrdi da je, na neki nain, seks sa tim biem bio vie zadovoljavajui nego sa stvarnom enom.

Kada fantazije oive

Sluaj koji sugerie da takva iskustva sam Ijudski um nioe da oblikuje je onaj Ninde patuljka iz Cidla. U leto 1 88. jedna grupa mladia redovno se sastajala na tereniiiia Ebni Hola da bi uestvovali u asovima borilakih ve.iina. Ovo je podrazumevalo tapove i stavove za samoodInanu i kanalisanje njihovog nakupljenog besa. Jedne julske veeri kada se grupa nalazila napolju, u dan topot koraka prolomio se iz grmlja. Prvo su pomisHli da je to jedan od njihovih drugara koji je lutao naokolo, ali uskoro je postalo jasno da ova stvar" nije ba sasvim prirodna. Jedan od hrabrijih krenuo je prema njoj. Drugi su tvrdiU da su mogli da razaznaju njene obrise u senci, aU onaj hrabriji nije mogao da vidi nita iako je stajao odmah do fantoma. Da li ovo sugerie da je mata stvorila udovite od svetlosti i senke sa dodatkom nasluivanja? Susreti su se nastavili jo nekoliko meseci i grupa je poela da se igra sa demonom. Kako je vreme prolazilo, struktura demona bila je sve vra. Konano su ga opisali kao stvorenje poput patuljka koje je bilo odeveno u tamnu borilaku odeu. Sedelo bi na stenama pored vodopada zurei u njih. S vremena na vreme lebdelo bi iznad njih kao udovite. Fenomen je poeo da se ponaa na izuzetno natprirodan nain. Dematerijalizovao bi se i iao sa mesta na mesto. Osealo se u vazduhu gde god bi se prikazao. Jedan od enskih lanova tima mogao je da oseti njegovo prisustvo u nekoj vrsti svesnog dodira". Nije prolo dugo pre nego to su zapoeli napadi. Jedna devojka otila je u bunje i nije videla nita, ali ju je ta stvar" privukla. OstaU su ovo videU; onda je ona vrisnula i uasnuta pobegla, jer je bila ubedena da ju je dodirnula" neka sila. Stvari su se pogorale kada je njihov instruktor ustvrdio da su ga davile neke nevidljive ruke i panino je pobegao, da bi ga spasiU kada se ve spremao da skoi u jezero. U oktobru skoro svako od njih doiveo je nekakvo iskustvo. Jednog oveka neka nevidljiva sila je bacila na zid. Jedna devojka zaspala je na klupi; probudila se da bi iskusila klasinu demonsku no uasa, oseajui pritiskanje odozgo, i videi bestelesni obris jedne ruke koja je iz vazduha pokuavala da je zgrabi. Konano je ovo bilo suvie za grupu. Sa psiho" devoj koin u grupi koja je tvrdila da bi to" bacilo zle ini na svakoga prisutnog, odluili su da napuste terene Ebni Hola. Nae ispitivanje mesta nije otkrilo znake da je ta sila akluelan fenomen - bez prisustva grupe. Preputeno nam je da sami pronademo nain kako se njena forma pojavljivah dok je verovanje jaalo. Na poetku oni koji su verovali" videli su je jasnije sa daljine, nego oni koji su je izazivali I prilazili joj sasvim blizu. Zatim se izotrila u punu stvarnost, kada se naao medijum da kanalie verovanje i cnergiju. Mogue je daje od svega najrelevantniji oblik koi je sila poprimila. Fantomski ninda ratnici nisu ba petparake utvare. Ipak, ovde se radilo o grupi Ijudi koji su poveavali mentalnu, emoionalnu i fiziku energiju i oslobadali je u kratkim razmacima u obliku istonjake borilake vetine. U klimatskom okruenju, u mesecima koji su nametali verovanje u pojavu demona, postao je stvaran i oiiveo je -kao manifestacija istonjakog usmerenja ove grupe. Da li je to rezultat otputanja negativne energije? Izvesno je da je u

ovom sluaju to izgleda kao da je demon kreacija fantazije u ivotu ovih Ijudi. Ali to nije bila prosta halucinacija ni izmiljanje. Zaista, zavrava se sa sopstvenim ivotom, kao kod tibetskih tulpa". Za tibetanske monahe kau da mogu da stvore ova bia kroz meditaciju. U poetku bie moe da vidi samo njegov stvaralac, ah postepeno i ostah Ijudi mogu da ga postanu svesni, uzimajui ga kao stvarno. Poto dobije snagu, bie oivi sopstvenim ivotom van kontrole svog stvaraoca. Konano, medutim, snaga mish gubi se i ono zatim nestaje. Da h je demon iz Ebni Hola bio samo proizvod jakog verovanja koje je postalo vie autonomno poto se dehlo? Moderni haos" arobnjaci trae mogunost da dozvole silama haosa da ulaze u ovaj svet i veruju da demoni koje oni prizivaju predstavljaju njihove vlastite unutranje h nosti koje su ule u savremeni ivot. Meutim, hrianski fundamentalisti estoko se ne slau da demoni predstavIjaju samo proizvod uma. Moda su demoni stvarna, objektivna bia stvorena na nevolji i destrukciji. Negativna emocionalna energija koju oveanstvo oslobada moe ih ojaati u ovom svetu. Ova negativna ivotna snaga moe im biti potrebna isto kao to je nama potreban kiseonik za podvodne aktivnosti. Nedavni sluaj koji osvetljava takozvane none uase dolazi od jedne ene iz Felinga na severoistoku Engleske. Ona opisuje uasan oseaj pritiskanja na svom stomaku usred noi kada je bila u krevetu. Bojei se sranog udara, duboko je udisala vazduh, ali tada je shvatila da je to bilo tako teko, ali nevidljivo, kao da neka osoba sedi na njoj. Ovaj jasan fenomen bio je prijavljivan vekovima i pripisivan jednom demonskom biu, poznatom kao inkubus ili sukubus, za koje se tvrdi da trai i napastvuje Ijudska tela. Na istoj premisi prave se filmovi scrave. Ali, ena iz Felinga verovala je da je ta sila kroz napad iskuavala njeno telo. Videla je traak svetlosti na svom dlanu i vrh njene ruke postao je providan, pokazujui kosti i tetive kao da je pod ikszracima. Stropotavi se na krevet, zapala je u stanje duboke iscrpljenosti. Ovakvi sluajevi postali su uobiajeni. U martu 1998. bilo je objavljeno da je neka mlada ena policajac pobegla uasnuta iz stana blizu svoje stanice u Patniju u Londonu. Ovo se desilo nakon to je osetila pritisak na telu i straha da se duh nalazi u njenoj sobi. Nevil Grivi, koji vodi kvart, potvrdio je da je bilo drugih slinih sluajeva i skrenuo panju na oblinje vekovima staro groblje. Jedan svetenik je trebalo da osveta zgradu. Danas se takvi sluajevi esto tumae ili kao raskalani duhovi kao u ovom sluaju, iU kao rezultat pretpostavke nepoznatog - mali sivi ovek koji preuzima ulogu prethodno pripisivanu demonima i andelima. Meutim, 1997. godme psiholog dr Sju Blekmor sa Univerziteta Zapadne Engleske preduzela je istraivanje mnotva takvih sluajeva koji su je navodili da veruje da su oni rezultat stanja poznacog kao paraliza spavanja. Prema Blekmorovoj telo je sklono prirodnoj oduzetosti tokom faza dubljeg sna, verovatno kao jedan zatitni mehanizam. Mi normalno ovo ne oseamo, jer nismo pri svesti. Ali kada neki izadu iz dubokog sna, mogu nakratko da postanu budni i prepoznaju fizike simptome oduzetosti miia koje, razumljivo, pripisuju jednom napadu nekog stranog bia. U tranziciji izmedu stanja sna i budnosti mogu da se dogode snana vizuelna prividenja, ali inae se zaboravljaju posle budenja. Ovu stazu mogu da slede zamiljanja koja se diktiraju procesom miljenja neposredno pre njihovog dogadanja tako u ekstremnim sluajevima uzimaju formu demonskog napada.

ANELI
Termin andeo" potie od latinske rei angelus, vrlo rano uao je u engleski jezik oznaavajui dobroudno natprirodno bie. U hebrejskom i grkom nosi znaenje glasnik", prvobitno se pojavljujui u Starom Zavetu u frazi andeo Gospodov". Andele je Bog prvo stvorio od plamena. Postoje mnoge prie o pojavljivanjima andela pred Ijudima u Bibliji, mada oni nisu bih odmah prepoznatljivi kao natprirodna bia. Nasuprot popularnim prikazima na prozorima crkava ili estitkama, andeli nisu imali krila. Krila su bila dodata u kasnijim predstavljanjima, jer su andeli bili u stanju da lete" - stoga zakljuak da moraju imati krila. Ovi boji izaslanici pojavljivali su se u Ijudskom obliku, spekuliu zoolozi, da bi efikasno komunicirali sa Ijudima. Nosili su poruke Bogu ili od Boga, kao to su pomagali i vodili poje dince i cele narode svojom mudrou. Mihajlo", jedan od glavnih andela, opisan je u Danijelovoj propovedima 10 i 12 kao veHki princ koji je odgovoran za va narod". Aneo koji je doneo Danijelu ovu vest opisan je na sledei nain: Stajao sam na obali veUke reke Tigris. Podigoh pogled i videh jednog oveka odevenog u laneno platno, ije su slabine bile ukraene zlatom Aphaza. Njegovo telo bilo je kao beril, lice kao pojava munje, oi kao plamene baklje ruke i noge sjajne popuc uglaane bronze, a odjek njegovih rei kao huka mnotva. I ja, Danijel, videh sam ovu viziju, jer Ijudi koji bejahu sa mnom je ne videe, aU ih proe veUki drhtaj i oni pobegoe da se skriju." AndeU se, takode, mnogo pojavljuju u Novom Zavetu. Prvi andeo pojavljuje se u Josipovom snu govorei mu Isusovo uenje, a kasnije grupi pastira kojima je bilo najavljeno Hristovo odenje. Andeli su bili zatitnici i kae se da svako ima svoga andela uvara. U zagrobnom ivotu, andeli bdiju nad duama. Ali nisu svi andeli dobri. Jedan andeo, koji se pobunio protiv Boga, trebalo je da postane gospodar svega to je zlo.

Znamo sve o Isusu

U savremenom svetu, medutim, videnje andela ili demona ima jedan dodatni povratni efekat: oevidac ne mora da prepozna njihovo poreklo. To moe da se odnosi na ono to se dogodilo Din Hingli u Roli Ridisu u Vest Midlendu jednog ranog januarskog jutra 1979. godine. Rekla je da su neka neobina scvorenja ulecela kroz zadnja vrata, stvarajui udne zvuke dok su letela po njenoj kui. Bila su siuna, sa votanim licima i ugljeno crnim oima, aU najvie su im se isticala predivna krilca. Ova krilca reflektovala su boje, dok su leteU po njenoj sobi i govoriU joj o miru i Ijubavi, sauestvujui u njenim problemima sa Crkvom i Znamo sve o Isusu." Teko je sumnjati kako bi se ova bia vrednovala pre samo jednog veka - bez obzira na njihovo udno ponaanje pri uzimanju ponudene pite s mesom - i beei sa uasom kada prisutni zapaU cigaretu! Ali, za potonje istraivae oni su bili samo stranci", a ne andeli. U stvari, oni su ak stigli u jednom NLO - jajolikom objektu koji se prizemljio u bati iza kue Hinglijevih. Tragovi na snegu koji se otapao svedoili su o prisustvu neeg neobinog u ovoj udnoj prii. Jedna Londonka, na proputovanju po istonoj Evropi, otkrila je ta joj se desilo nedaleko od Poznanja u Poljskoj. Iznenada, na krovu autobusa koji se kretao ispred njenog vozila jasno je spazila nekoliko gremlina", davolikih, zelenih monstruma veliine sedmogodinjeg deteta. Interesantno, procenila je da ne poseduju punu telesnost, aH da nisu ni sasvim prozrani. Igrali su se naoigled svih, a ipak niko ih nije uoio, pa ak ni voza njenog autobusa. Da li to znai da su oni bili samo prividenje, i ako je tako, zato?

Pomo odozgo
Drugi sluaj iz Bodmin Mura na Kornvolu govori o jednoj teko bolesnoj eni koju je mu dvorio bdijui nad njenom posteljom. Iznenada, vatrena lopta, prenika od samo nekoliko santimetara, uletela je u sobu i kretala se oko od uasa skamenjenog para. inilo se da je vie nadletala nad bolesnom enom, a potom je iezla. U prolosti je pojava takvih munja tumaena u religioznom duhu. Neki kau da ovakve svetlee lopte predstavljaju due mrtvih koje odlaze, ali budui da se pomenuta ena naglo oporavila, moda bismo sluaj mogli smatrati delom due Iz sveta mrtvih - poput andela uvara koji se vratio da bi doneo isceljenje. Naravno, ne udi saznanje da je verziju ove stare prie iz 1980. veina tumaa ocenila kao dolazak malog NLO. Piter Donson iz Kolorada, SAD, opisao je kako je sreo jednu neobinu enu u Puni u Indiji. Njene oi posebno su bile vredne panje. Rekla mu je da ima neki posao da uradi kod kue i da e mu kupiti avionsku kartu za Ameriku. Piter je pomislio da je u pitanju neka ala: potpuni stranci ne daju tek tako jedni drugima stotine dolara. Ali dokazala je svoje rei i na aerodromu mu je otkrila da radi za njegovog andela uvara - odatle potreba da se osigura njegov brz povratak kui. U svom pismu amerikom asopisu STREJND 1990 Piter je pisao da o ovome svemu nije ni razmiljao sve dok po povratku u SAD nije otiao na lekarski pregled. Ovde se otkrilo da pati od ozbiljnog poremeaja krvnog pritiska. Da je ostao u Indiji, rekao mu je lekar, verovatno ne bi preiveo.

Andeou signalnom svetlu

Oevidac u ovom sluaju je jedan hrabri inenjer bogate prakse i sa umetnikim darom, to je moda vano. Sluaj se dogodio 1957. godine kada se sa jo jednim mladim prijateljem nalazio kraj pruge Kru Nortvi u Cishajeru. Bili su u krivolovu i odmarali su se od napornog rada i napetosti, sedei ispod mosta i gledajui niz prugu. U tom pravcu nalazio se svetlosni signal, nejasan i van njihovog vidokruga. AU desilo se neto veoma neobino. Obuzelo ih je ono to oznaavamo kao faktor Oz": vreme se oduilo, a njihovi umovi preobratili su se u drugaiju stvarnost oseanja. Preplavili su ih neobini oseaji i nestalo je njihovo normalno oseanje za okolinu. U svom alternativnom stanju svesti, zamagljena svetlost promenila je oblik. Poveala se i pretvorila u pun oblik jednog andela. Bie je bilo visoko dvadeset stopa sa dugom svetloutom kosom, belim krilima i sredinjim delom koji se prelamao u mnotvo nenih boja. Nije bilo sumnje daje izronilo iz signalnog svetla, ali za dvojicu mladih Ijudi takode nije bilo sumnje da je stvarno. Na oevidac pobegao je do zida nasipa kada je bie poletelo ka njemu. Ovde je udario u svog druga. lako nijedan nisu izustili ni rei, svaki za sebe video je isti fenomen. Obojica su videla jednog andela kako izranja iz signalnog svetla i kako leti prema njima. Na jednom nivou svesti znaH su da je to prividenje, u smislu da je predstavljalo jedno iskustvo iz unutranjeg sveta" vie nego ukupna objektivnost. Istnvremeno bili su svesni da je imalo u sebi neeg stvarnog, poto su ga obojica bili jasno svesni. Sto posebno golica, ovo izduenje svetlosti ima poreklo u jednom predanju koje podsea na devojku iz lampe" za koju kau da uva eleznike pragove. Mada su svedoci uli tu priu kao deca, pretpostavili su da je bila izmiljena da bi opominjala Ijude da paze na opasnosti koje krije eleznika pruga. Da li to znai da su drugi ranije doiveli iskustvo sa andelom? Izvesno je da je te noi 1957. legenda postala golicava stvarnost, ali kako?

Zanimanje: Aneo uvar

Dejn Pertri iz Perta u Australiji, jednoga dana u est sati ujutru, posetio je, veruje, jedan andeo uvar. Bila je zima 1985. i probudila se zbog strujanja ledenog vazduha. Iznenada je shvatila da se promenio normalan raspored stvari u njenoj sobi. Zurila je u ogledalo pitajud se da li moda sanja. Ipak, oseanje koje je imala bilo je tako stvarno kao nikada do tada. Zbunjeno je posmatrala ogledalo koje je posivelo i jedna udna figura poela je da se pribliava. Nejasno je poela da razaznaje figuru pored sebe. Bie je izgledalo poput normalnog oveka, visokog skoro est stopa, svetlosmede kose i uobiajenih crta lica. Bio je odeven u neto kao skijaku odeu svetloplave boje tesno pri

pijenu uz telo tako da se inila kao druga koa. Razgovarao je sa nekom drugom osobom, prvo nevidljivom, koja je tada ula u sobu da bi proverila da li njen mu jo spava. Razgovarali su glasno kao da uopte na primeuju njeno prisustvo. Poela je da razmilja o svim tim pitanjima koja su joj se vrzmala po glavi. Ovo je bila prilika da sazna tajne svemira: da rei zagonetku ivota i smrti. Kasnije od celog razgovora Dejn je mogla da se seti dve stvari. Upitan kada e opet doi andeo" je odgovorio da e biti pozvana za dvadeset godina. Zatim, kada je pitala da li se nalazi na pravoj ivotnoj stazi, bie je govorilo udnim, skoro prodornim glasom koji joj se urezao u pamenje. Da, samo tako nastavi. AU nemoj da se uvali u neku nevolju!" Ovo nije bilo ono to je oekovala kao mudrost sa onog sveta. Drugo bie pojavilo se opet i njih dva nastavili su sa razgovorom. Izgledalo je kao da ovo posetu smatraju za neki posao koji treba da se obavi - ako je ita dosadno onda je to kuni posao. Dejn Pertri sumnja da su oni razgovaraU u bilo kakvom fizikom smislu. Mogla je samo da ih uje. Glasovi su mogU da se formiraju samo u njenom umu. Nakon ovog dogadaja otkrila je da se ponovo vratila u krevet potpuno iscrpljena onim co je iskusila. Logika joj je nalagala da to mora da je bio neki san, aU njeno iskustvo je bilo tako stvarno i ivo. Rekla nam je: Posedujem intuiciju, aU nisam ba matovita niti podlona sugestijama. Imam otvoren um koji prvo sumnja pre nego to poveruje. Nisam lan nikakve reUgiozne grupe, niti se smatram psiho osobom."

DOKAZ PROTIV"
Jo je rasprostranjeno verovanje da su u avgustu 1914. godine za vreme Prvog svetskog rata andeli dolazili na pr vu liniju fronta da se uvere da li saveznici pobeduju. Legen da kae da su hiljade vojnika tokom surove i krvave bitke kod Monsa videle andeoskog neprijatelja na nebu i kao posledica toga bili su odbaeni uz velike gubitke. Pria o andelima iz Monsa" samo pokazuje kako se mit i stvarnost prepliu do te mere da je skoro nemogue razlikovati injenice od izmiljanja. Saveznici su bili poraeni u toj bici, morali su da uzmiu pred snanim naletom Nemaca, ali borei se sa takvom hrabrou da se na momente inilo da su nadvladali neprijatelja. Istini za volju, nemake trupe bile su mnogo vee. Na ovoj osnovi je, izgleda, Artur Makin napisao kratku priu sa nazivom Strelac" u kojoj je upotrebio ovu bitku kao sredstvo da izrazi fantaziju u kojoj su se sv. orde i eta strelaca pojaviU da osiguraju bezbedno povlaenje sa bojnog polja. Pripovetka je odmah zagoHcala matu javnosti. Prema skeptinom istraivau Melvinu Harisu, Makinu su mnogi magazini nudih da tampaju priu, kao i psiholoki urnali koji su ga pitali da U se njegova pria zasniva na injenicama. Odbijajui ih rekao je da se ne zasniva, ali kako je pria kruila, poprimala je novu dimenzije. Novinama koje su prvobitno objavile tu priu, kada su dobile pristanak, nije bilo ni na kraj pameti da se ona predstavlja kao stvarnost. Jedan mesni list zatraio je dozvolu da dokae istinitost te prie. Kako je vreme prolazilo, pria se sve vie menjala. Prodavani su mnogi pamfleti koji su inih uda za ratni moral i napor. Duhovi strelaca postah su andeH. Ljudi su uistinu eleh da veruju u to, pa i vie od toga: sa sve veim brojem porodica koje su imale lanove u ratu, rasla je i potreba da veruju u natprirodnu zatitu svojih voljenih. Takode, vlasti su zapazile vrednost tog uverenja za moral i ohrabrivale su priu. Andeh Monsa" zaista ilustruju kako jedna pria postaje vehki ep kada jednom dode u ruke stvaralaca mitova. Ah, da li su skeptici bili u pravu, zar nije bilo uopte osnova za ovu legendu? Istraivanje Kevina Mek Klura potvrduje kako su mnoge trupe kod Monsa stvarno verovale da su videle andele! Mek Klur je ovo pretpostavio nedeljama pre nego to je Makin objavio svoju priu. Brigadni general Don Carteris pisao je svojoj porodici da se andeo gospodnji na tradicionalnom belom konju, sav u belom sa bletavim maem suoio sa nadiruim Nemcima i zabranio im dalje napredovanje". Pisani iskazi drugih oficira s fronta ostali su nezapaeni. Jedan od njih pisao je 1915. godine: Na nae zaprepaenje videU smo celu armiju andela izmeu nas i Nemaca. Konji Nemaca uplaiH su se i okrenuU da bee kada su ih osetiU. Oigledno su ih konji videU isto kao i mi, i taj predah omoguio je da se dokopamo sigurnijeg zaklona."

DOKAZ ZA"
Moemo U uvek pretpostaviti da takvi sluajevi imaju jednostavno objanjenje? Sten Gu veruje da je njegov sukubus jedno neno demonsko bie koje je poprimilo enske osobine i Unosti stvarnih ena urezanih u njegovoj vlastitoj podsvesti. Drugi psiholog, Margot Grej na demone gleda vie na kUniki nain. MisUm da postoji stvarnost koja ima paralelu sa podsvesnim poznata pod raznim nazivima kao vodena dubina, mesec i senka. Takode, postoje mnogi dokazi u mitologiji o Ijudima koji su iU u podzemni svet da vide tamo stvari. Kao psiholog ja mnogo radim sa Ijudima kojima se prividaju udovita smetena u osnovi podsvesti. Ova udovita uvek se prikazuju u nekoj vrsti arhetipske forme. Sto je interesantno, vraevi su moraU da se suoavaju sa demonima u podzemnom svetu pre no to su mogU da stek

nu mnoge darove: vidovitost, isceliteljsku mo, vladanje astrologijom i drugo. Verujem da oni, u stvari, prevazilaze blokadu koja ih spreava u komuniciranju sa viim nivoom njihove svesti." Zapaeni njujorki novinar i istraiva Don Kil juri za prikazivanjima neobinih stvorenja svih vrsta jo od ezdesetih godina. Posete andela i demona Ohaju i Zapadnoj Virdiniji postigle su vrhunac u jednom predskazanju o ruenju jednog mosta na putu, tokom koga mnogi Ijudi ginu. Kao to je tipino za proroanstva ove vrste kroz vekove, ovo upozorenje bilo je tako maglovito - zaista, ak, delimino netano - da se nita nije moglo uraditi da se nesrea sprei. U maju 1992. Kil je podneo referat na fortovskoj skuptini u Nebraski. Termin fortovski" koristi se za fenomen po sakupljau ovih neobinosti Caiisu Fortu. Kil se zabrinuo zbog talasa verskih uda", kako ih je nazvao, koji se iri po svetu. Andeli i vizije Device Marije vidaju se na najneverovatnijim mestima u ogromnim brojevima. Ovo posebno vai za bivi SSSR, sada Federaciju Nezavisnih Drava. U jeku glasnosti i demokratizacije, koje su unitile decenijama stvaran antihrianski pritisak, dolo je do iznenadnog talasa vizionarskih dogadaja. Kil je, ak, sugerisao da se u ovo umeala neka svemirska posada nekog broda u misiji: kosmonauti su, navodno, videli andele pored njih u samom svemiru! Teko je verovati da su takva iskustva samo rezultat psiholoke zablude, a ne istinskih susreta sa biima iz zagrobnog ivota. Uz Kilova otkria postoji globalan trend susretanja sa andelima. Devedesetih godina na ovu temu pojavile su se mnoge televizijske serije kao to je Dodirnut od andela", kao i filmovi. AH ovo predstavlja i odgovor na stvarni porast pria oevidaca. Dok se vozio koHma po pretrpanom autoputu za Los Angeles, jedan brani par iz Kalifornije tvrdi da ih je jedan aneo spasao od saobraajne nesree kada su izgubili kontrolu nad volanom pri punoj brzini. Njihova kola su nekim udom prola kroz reku vozila na drugu stranu puta koji je bio prazan bez ijedne ogrebotine. U meduvremenu, u etemu u Kentu, jedan autobus pun putnika sjurio se niz jedno brdo punom brzinom, ali zaustavio se u trenutku kada je trebalo da udari u neki zid od cigala koji se nalazio na kraju. Voza je priznao da nije imao konica i nije mogao da sprei nesreu. Ali, jedan od prestravljenih putnika Kejt Brider tvrdi da je videla figure andela u dugim odorama kako stoje ispred autobusa i verovatno rade na tome da se autobus bezbedno zaustavi. Kasnijom istragom utvrdeno je da su konice bile toliko oteene pre udesa, da nikako nisu mogle da se upotrebe.

VASE MISLJENJE: ZAKLJUCAK

Protiv opstanka
Postoji duga tradicija verovanja u natprirodna bia koja se pojavljuju u naoj mati. Inkubi i sukubi pokazuju znakove ispunjenja seksualne elje. Psihologija i sociologija pokazuju kako verovanje u neto moe da se uzme kao lana stvarnost gde ak i grupa moe da iskusi njeno prikazivanje. Za" opstanak U nekim sluajevima radi se o fizikom oseanju i efektima. Mogu li oni da budu samo zamiljeni"? Kako jedna osoba deli neko prividenje sa drugom ak ne progovorivi ni rei? Demoni i andeli mogu biti objektivna bia koja upotrebljavaju negativnu emocionalnu energiju da bi se prikazivali u naem svetu, a da pri tome njihova pojava biva uob-liena prema naim oekivanjima.

3
KOMUNIKATORI SA MRTVIMA
Religija zagrobnog ivota
SPIRITUALIZAM predstavlja jedan pokret, a ne organizaciju, pa sebe smatra religijom. Njegovo osnovno verovanje je da, pod izvesnim okolnostima, moe da se komunicira sa preivelim linostima mrtvih koji borave u niim spratovima zagrobnog ivota. Duhovi koji su malo napredovali u gornjem" delu postoje na ovim nivoima, relativno lako komunicirajui sa ivima jedno izvesno vreme. Mnogo od ove infrastrukture dogme spiritualista zasniva se na sadraju

tih komunikacija; odatle raznolikost miljenja spiritualista irom sveta. Poto se duhovna bia kreu ka viim nivoima komunikacija verovatno postaje tea. U izvesnom smislu spiritualizam je prisutan jo od vremena kada je ovek postao svestan samoga sebe kao duhovnog i fizikog bia. Oduvek je bilo vraeva, vidovnjaka - psihiki nadarenih Ijudi - koji tvrde ili veruju da su u vezi sa mrtvima. U raznim vremenima ovakvi pojedinci bili su poaeni i uzdizani na mone poloaje ili odbacivani i proganjani do smrti. Postoje tvrdnje da hrianstvo ima svoje korene u spiritualizmu - da Isus nije bio nita vie ili manje od veoma razvijenog medijuma sa isceliteljskim darom i super osetljivim opaanjem. Postoje neki dokazi da se komuniciranje sa umrlima upranjavalo kod rane hrianske Crkve, ali da je prestalo u III veku. Medutim, savremeni pokret spiritualista datira od 1848. sa pojavom sestara Poks.

Sestre Foks
Bio je decembar 1847. godme kada su se metodistiki farmer Don Foks, njegova ena i kerke, etrnaestogodinja Margareta i dvanaestogodinja Kejt, uselili u drvenaru u Hajdsvilu u dravi Njujork. Prva tri meseca porodicu je stalno budilo neobjanjivo kucanje i lupanje. U petak 31. marta 1848. godine porodica se povukla na poinak kao i obino. Gospoda Foks je kasnije objasnila ta se desilo. Te veeri legli smo vrlo rano, a no se jo nije spustila. Bila sam toliko pospana da mi je skoro bilo muka. Upravo sam legla, kada se, kao i obino, zaulo kuckanje, a deca su isti zvuk pokuala da imitiraju pucketanjem prstiju. Moje najmlade dete Keti reklaje: G. Splitfut, uradite isto to i ja i zapljeskala rukama. Istog trenutka zvuk ju je sledio istom brojem kucanja. Kadaje prestala, kucanje je nakratko utihnulo. Zatim je Margareta rekla u ah: A sada uradite kao ja. Brojte jedan, dva, tri, etiri - istovremeno pljeskajui rukama -a kucanje se zaulo kao i pre. Bojala se to da ponovi. Tada sam pomishla da mogu da postavim zadatak koji niko u mestu nije mogao da rei. Zamohla sam zvuk da otkuca broj godina moje dece jedno po jedno. Istoga momenta brojevi godina svakog mog deteta bih su otkucani, a pauza medu njima dovoljno duga sve do sedmog - kod koga je pauza bila neto dua, a onda su se ula tri izraenija otkucaja, odgovarajui na uzrast od tri godine mog najmladeg deteta koje je umrlo. Onda sam pitala: Da h to Ijudsko bie odgovara tano na moja pitanja? Kucanja nije bilo. Pitala sam: Da h je to duh? Ako jeste, otkucaj dva puta. Data su dva znaka im sam uputila zahtev." Duh koji se kasnije identifikovao kao torbar po imenu Carls C. Rosna, kojeg je u toj kui ubio kova Don C. Bel. Tog leta Foksovi su prekopali podrum, prema uputstvu duha i pronali deo Ijudskog kostura. Pedeset godina kasnije nadeno je jo kostiju i torbareva limena posuda. Porodicu su opsedali lovci na senzacije, kao i Ijudi koji su se nadali da mogu da stupe u vezu sa svojim voljenim koji su umrli. Zbog svega ovoga sestre su se preselile da ive kod rodaka. Margareta se odselila kod svoje udate sestre u Roesteru, a Kejt je otila kod prijatelja u oblinjem mestu Obern. Kucanje se nastavilo i na novim mestima i dugo je devojke pratila javnost. Kucanja su, verovatno, bile poruke koje su slali umrli rodaci ovih prisutnih. Ljudi su dolazili i svedoili da su se devojke vratile kuama i tvrdili da ih je ovaj fenomen i tamo sledio. Stampi se dopadala ova senzacija. Godine 1849. devojke su imale svoj prvi javni nastup u Roesteru, a zatim turneju po gradovima istonih drava. Bilo je to kao neka zaraza. Ostali mediji pridruili su se ovoj gomili - zametku ove mlade religije. Nije dugo trebalo da se kucanje duha" rairi po cehm Sjedinjenim Dravama, Evropi i Britaniji. Ovo je predstavljalo genezu spiritualizma - pokreta izgradenog oko psihikih sposobnosti dve maloletnice. Njegov brz uspon predstavlja prirodan kuriozitet. Prva okupljanja koja su se odravala u salonima bila su u naunom duhu. Ljudi su se trudiU da provere tvrdnje o psihikoj vezi sa umrlima na seansama. Oni koji su imali u tome uspeha, udruili su su se sa ostahm grupama i stalnim drutvima i poele su da se razvijaju razne crkve. Godine 1851tri profesora sa Univerziteta u Bafalu u dravi Njujork, objavila su da je njihovo istraivanje aktivnosti sestara Foks otkrilo da su upotrebljene prevarantske metode da bi se stvoriU zvuci kucanja duha. Kao dokaz naveli su pokretanje zgloba kolena i iskreno priznanje Kejt da je pucketala nonim palcima. Ali, ovo nije nikako pomutilo reputaciju sestara Foks ili uzdrmalo razvoj spirituaUzma. Spiritualizam je obuhvatio i druge fenomene osim kucanja duha. Najei od njih bila je telekineza - paranormalno pomeranje objekata, ukljuujui nametaj. Povremeno su mogle da se vide ruke kako pomeraju objekte, stvarajui ektoplazmu. Primeivana su bia stvorena od ovakve materije i mogla su da razgovaraju sa prisutnima. Takode su postojali medijumi direktnog glasa". Ovde se bestelesni glas umrlog mogao uti u sobi za seansu. Muziki instrumenti bi sami svirali i kretali se oko onih koji su sedeli. Duhovni vodii" su postali aktuelni. Obino duhovi umrle dece ili Indijanaca pruzimaH su kontrolu nad medijumom. Dok se medijum nalazio u transu vodi bi se nadnosio nad telo i koristio glasne ice. Mnogi od sistema komuniciranja sa umrlima koji su biH tada razvijeni i danas se upotrebljavaju, mada sa manje pompe. Nain na koji ovi mediji rade bie opisani u ovom poglavlju kasnije.

Spiritualizam u Britaniji
Spiritualistiki pokret zapoeo je svoj razvoj u Velikoj Britaniji 1852. godine kada je ameriki medijum po imenu gda Hejden uestvovala na turneji sa serijom predavanja. Naglo je zavladalo ludilo kada su i drugi mediji krenuli njenim stopama. U to vreme nastaH su mnogi kuni krugovi", okupljanje prijatelja zainteresovanih za eksperimentisanje, ili

pristalica privuenih pojedinim medijima. Sezdesetih godina XIX veka ovi krugovi postali su vie formalizovani i rasprostranjeniji. Nove organizacije irile su se iz dva centra - Londona i Kiglija u Jorkiru. Medutim, za razliku od Londona, pokret je imao velikog uspeha u Jorkiru i Lankairu. Prva nacionalna organizacija pojavila se 1865. u Darlingtonu. Britansko udruenje naprednih spiritualista predstavljalo je prvi pokuaj da se ovaj pokret definie kao jedna nezavisna religija, ali mnogi konzervativni spiritualisti doprineli su njegovom padu, svojim napadima zbog njegovog antihrianskog karaktera", i ono se konano ugasilo posle tri godine. Godine 1873. uinjen je dalji pokuaj osnivanja nacionalne organizacije, ali Britansko nacionalno udruenje bilo je takode primorano da dobrim delom smanji svoje ambicije. Bilo je malo interesovanja van Londonai 1873. godine ponovo je osnovano kao Savez londonskih spiritualista. U drugim delovima zemlje udruenja su se sjedinjavala i formirala oblasne organizacije. Prva je bila Lankairska organizacija koja se pojavila 1875. godine. Do 1912. godine bilo je petnaestak takvih organizacija. Tek 1890. konano je bila osnovana prva uspena nacionalna organizacija. Oko 1896. Nacionalni savez spirituaUsta privukao je pedeset i osam udruenja, uglavnom sa severa. Godine 1912. ta organizacija je bila rekonstituisana kao Nacionalna unija spiritualista da bi dobila legalan status. Nalazei se sada na vrstim nogama, pokret se stabiUzovao i jaao, posebno u periodu izmeu dva rata. Uprkos kritikama i stalnim optubama za prevare, nije bilo nestaice medija ili prvaka udruenja. Naunici ser OUver Lod, ser ViUjem Kruks i ser ViUjem Baret; ser Artur Konan Dojl, autor ERLOKA HOLMSA, pisac Viktor Igo i Henen Svafer, izdava asopisa PIPL, biU su aktivni zagovornici spiritualizma. Godine 1916. Lod je objavio knjigu REJMOND koja je govorila o komunikacijama sa njegovim sinom koji je poginuo u Prvom svetskom ratu. Ser Artur Konan Dojl Konan Dojl obavljao je lekarsku praksu u mestu Sautsi sve dok je nije napustio zbog slave koju mu je doneo knjievni rad. Njegovo zanimanje za paranormalno trajalo je skoro pola veka i poslednjih dvanaest godina ivota posvetio je afirmisanju spiritualizma. Uveo ga je u knjievnost u znaajnoj meri i odravao mnoge seanse u svom domu sa ledi Dojl nastupajui kao medijum. Poruke iz zagrobnog ivota prevodio je njegov arapski vodi Fineas. Dojlov sin Kingsli umro je odmah po zavretku rata od kombinacije upale plua i ratnih rana. U svojoj knjizi USPOMENE I AVANTURE, njegov otac opisuje kako je godinu dana kasnije posetio jedan medijum u Velsu gde je uo glas svoga sina koji je komumcirao s njim o stvarima koje su toj eni medijumu bile nepoznate. Dok je bio na jednoj seansi sa drugaijim medijumom, Konan Dojl je video svoju majku i neaku tako jasno kao nikad u svom ivotu". Dva druga svedoka potvrdila su ovo otelotvorenje. Tokom godina Konan Dojl je razvio jedno jednostavno, neki bi mogU rei naivno, verovanje u uslove zagrobnog ivota. Ova filozofija zasnivala se na njegovim psihikim iskustvima i dokumentovanim porukama dobijenim preko medija. Po Konanu Dojlu, u zagrobnom ivotu postoji nivelisanje izvan vremena. Oni koji koji su umrU stari, postaju opet mladi, a oni koji su bili mladi u trenutku smrti odrastaju. Svako ima oko dvadeset i pet godina. Zato fizika starost ima vanost u zagrobnom ivotu nije jasno, mada je ovaj koncept prihvatio ogroman broj medija. Mnogi mediji veruju da duhovi odrastaju. Bebe, na primer, rastu do dvadesete godine ubrzano. Treba im samo godinu ih dve da to postignu. Doris Stouks tvrdo je verovala u ovaj koncept vremena i uzrasta. Konan Dojl, pristalica Darvinove teorije evolucije, doveo je ovu logiku na parapsiholoki nivo. Razvio je teoriju spiritualne evolucije. U zagrobnom ivotu postojale su serije stepeni, sfera koje su umrh nastanjivaU prema svom ponaanju na Zemlji. Kada im se jednom odredi mesto, oni mogu da tee drugim, viim sferama. Sve ovo suvie podsea na fundamentalna verovanja koja postoje u okviru drugih reUgija v. glavu 1. Ipak, za spiritualizam se jasno vidi - uprkos njegovim naunim ili, kako su neki rekli, kvazinaunim pretenzijama - da se razvijao kao religija iz ovog zaetka.

Religija spiritualizma
Nastupanje ere visokih tehnologija nagnalo je mnoge Ijude da odustanu od hrianstva prostupajui nekoj religiji koja je primerenija vremenu. Hrianstvo je, izgleda, izgubilo korak s vremenom gde stvari treba da se proveravaju i vrednuju na osnovu dokaza - a ne da se jednostavno prihvataju kao neko maglovito verovanje". Spiritualizam nekako povezuje staro i novo. Imao je fundamentalnu postavku kao i veina religija - verovanje u zagrobni ivot - ali i vie od toga, predstavljao je materijalne dokaze koji su se mogli nauno proveriti. Kao reHgija bio je zasnovan na filozofijama koje su objanjavali umrli, to je esto bilo puno protivrenosti. Obred je, takode, odigrao svoju ulogu. Udruenja su se pretvarala u crkve sa itanjem Biblije, molitvama i pevanjem himni. Za ovo se veruje da je stvaralo potrebnu atmosferu pogodnu za stupanje u vezu sa zagrobnim ivotom, a takode stvaralo psihiku prepreku za prikazivanje zHh bia. Ovo nije impresioniralo hriansku Crkvu koja je estoko zastupala stav da BibUja zabranjuje komunikaciju sa mrtvima. Pomenuti duhovi mrtvih nisu bili nita drugo nego demonska bia, koja su izlazila pred zavedene Ijude i porobljavala ih u ime Satane. Poslednjih godina Crkva je donekle ublaila svoj stav, mada savremeni hrianski fundamentalistiki pokret jo govori estokim izrazima osude. Poslednje neosnovane tvrdnje o zloupotrebi satanskih obreda, prvi put dole su u javnost preko fundamentalistikog pokreta. Godine 1928. Konan Dojl pokuao je da pohriani spi

ritualizam, ali nije uspo. Medijum Vinifred Mojs imar. je vie uspeha kada je osnovala Svetsku hriansku hgu spirituahsta 1931. godine. etiri godine kasnije imala je 580 pridruenih crkava. Spirituahstiki pokret nije trpeo napade samo od drugih stabilnije organizovanih rehgija, medija i profesionalnih skeptika, nego i zakonske pretnje. Godine 1945, zbog zakonske prinude bila je zatvorena Spirituahstika crkva u mestu Redhil u Sariju. Takvi napadi bih su zasnovani na Zakonu protiv vetica iz 1736. godine. Iste godine kontroverzni kotski medijum Helen Dankan postala je poslednja osoba koja je osudena po ovom zakonu. Ovo je bilo objavljeno u novinama pod naslovom SUENJE STOLECA. Ovaj zakonski akt zamenjen je Zakonom protiv prevarantskih medija 1951. godine. Sada je teret bio prebaen na podnosioca albe da je izvrena namerna prevara. Mada ne postoji neka tapija ih bibhja kod spirituahsta, postoji jedna knjiga koja se zove SPIRITUALISTIKE POUKE izvedena od samostalnih spisa v. glavu 4 preasnog Vihjema Stejntona Mozesa. Uopte, spirituahsti se slau da se svemir sastoji od sedam nivoa postojanja, gde je fiziko postojanje najnii nivo. Posle smrti veina dua putuje na prvi nivo poznat kao Letnja zemlja. Shna je Zemlji, sem to tu nema patnji. Ovde due mogu da tee ka viim nivoima. One koje dosegnu sedmi nivo sjedinjuju se sa Bogom. Veina spiritualista upravlja se prema Sedam principa": Oinstvo Gospoda Boga Bratstvo oveka; Sjedinjenje duhova i slube andela; Veno postojanje Ijudske due; Lina odgovornost; Naknada i kazna za sva uinjena dobra i zla dela na Zemlji; Veni napredak otvoren za svaku Ijudsku duu.

irenje spiritualizma
Spiritualizam je preskoio granice Sjedinjenih Draava i Britanije pedesetih godina ovoga veka i rairio se prvo po Evropi. Najznaajnije je bilo njegovo prenoenje u Junu Ameriku. Ovo se moglo pripisati jednom oveku koji nije bio ni Amerikanac ni Britanac. Francuski lekar IpoUt Leon Denizar Revel psihiki je bio obaveten da je u prethodnoj inkarnaciji bio druid po imenu Alen Kardek. Promenio je svoje ime u Kardek i postao je plodan pisac. Njegove knjige, koje nigde nisu imale produ, postale su veoma traene u Brazilu. Brazilci su opremili Kardeku duhovne hramove gde su mediji pokuavaU da pomognu zbunjenim duama tek preminuHh osoba. Godine 1957. brazilska vlada zvanino je odobrila religiju i to propratila tampanjem Kardekovog portreta na pet miUona potanskih maraka.

Medijumi
Dokazi za spiritualizam lee u medijumima. Oni su fokus, a preko njih se razvija glavna postavka ove religije -vrsto, nepokolebljivo verovanje u zagrobni ivot. Dokazi za to stoje ili se rue sa njima.

Ga Leonora Pajper
Amerikanka Leonora Pajper otkrila je svoje psihike moi u svojim dvadesetim godinama, posle posete nekom iscelitelju zbog tumora. Postala je jedan od najvie ispitivanih medijuma u toku ranih godina psihikog istraivanja, izme du 1885. i 1915. Psiholog Vilijem Dejms, osniva Amerikog drutva za psihil;o ispitivanje, mislio je da moe da objasni njene moi ovozemaljskim terminima, ali je odustao ubeen da ona poseduje mo koja je ve objanjena". Njeni detalji o umrlim osobama bili su tako precizni da su unajmih privatne detektive da otkriju da h je ona ove informacije pribavljala prevarom. Nikada je nisu uhvatiU da vara, madaje Dejms uoio neke nepreciznosti, aponekad veliki nedostatak injenica. Dejms ju je predstavio Riardu Hodsonu, koji je razotkrio ve nekoUko prevarantskih medijuma. Hodson je bio zaprepaen kada mu je gda Pajper prenela nekoHko veoma Unih informacija koje su se odnosile na neke njegove pokojne rodake. Testirao ju je sa nekoUko drugih subjekata i ona je dala sUne rezultate. Kada je Hodson umro, oigledno je komunicirao kroz nju preko automatskog pisanja. Gda Pajper umrla je 1950. u osamdeset i treoj godini.

Danijel Danglas Houm

Danijel Daglas Houm se rodio u Skotskoj 1833. i odseUo se u Ameriku kada je imao devet godina. U sedamnaestoj godini proganjala ga je aktivnost bunog duha posle smrti njegove majke. Otkrivi da moe da kontroUe ovaj fenomen, stekao je ugled kao psihiki medijum. Napustio je Englesku 1855. godine i putovao po Evropi prikazujui svoje moi. Nikada nisu otkriveni bilo kakvi dokazi o trikovima tokom njegovih seansi, a ser ViUjem Kruks gaje detaljno ispitivao u svojoj laboratoriji.

Houm nije inio stvari polovino. Izvodio je predstave u dobro osvetljenim prostorijama, stvarajui kucanja koja su se jasno ula, inei da stolovi lebde, muziki instrumenti sami da sviraju, da se ruke duha materijaUzuju. Prisutni su, takode, mogU da osete kako ih neto nevidljivo dodiru je ili povlai za odeu. Houm je, medutim, postao najpoznatiji po tome to je sam lebdeo u vazduhu pred mnogim svedocima. Najpoznatije od ovoga bilo je njegovo prividno lebdenje kroz jedan prozor i ponovni ulazak kroz drugi. Soba gde se izvodio ovaj fenomen bila je visoka nekoliko spratova, a ovome su prisustvovali Lord Eder, gospodar Lindzija i kapetan Vajn. Poslednjih godina ovaj priznati podvig podvrgnut je sumnjama. Oigledno nije potpuno izvesno u kojoj zgradi se sve to odigralo, mada se veruje da je to bilo u jednoj od dve. Izvan prozora jedne, uzan sims opasuje celu zgradu, navodei neke Ijude da sumnjaju da je Houm, u stvari, hodao od jednog do drugog prozora.

Rudi i Vili Snajder

Braa Snajder spadaju u nekolicinu medija koje su ozbiljno ispitivali. Rodeni su u Austriji poetkom XX veka, a testirali su ih dvadesetih godina baron Albert fon renkNocing, nemaki lekar i istraiva paranormalnog, kasnije dr Eugen Osti i jedna kontroverzna linost po imenu Hari Prajs. Vili je prvi ispoljio svoje psihike moi; kada su one opadale Rudi je tada nastavljao. Rudi je radio u transu pod kontrolom izvesne Olge. Uz pomo svog duhovnog partnera, Vili je mogao da pokree predmete i da izaziva materijalizacije. U jednom ogledu koji je vodio dr Osti, Rudi je bio zamoIjen da pomera predmete koji su bili opasani infracrvenim zracima i bili povezani sa alarmom. Kada bi se probili zraci nekim predmetom ili rukom, zvonce bi zazvonilo, a kamera bi zabeleila prevaru. U nekoliko navrata, ulo se zvonce, mada, kako su kamere snimile, nije bilo mogue videti onoga koji pomera stvari. Ovo se poklapalo sa Olginim najavama da e ona ui u polje zraka". I drugi istraivai su ponavljali ove oglede.

Doris Stouks
Gda Stouks, koja je umrla 1987. godine, postala je dobro poznata kao sluhoviti medijum. Cak i kao dete iskusila je predznanje i znala" stvari koje nisu pripadale optem znanju; ali tek posle udaje njene psihike moi su se pojaale. Tokom II svetskog rata u Spiritualistikoj crkvi su joj rekli da joj je mu poginuo u jednoj borbi. Vrativi se kui u stanju oka, Doris je doivela iskustvo posetioca u svojoj spavaoj sobi v. glavu 5 tokom koje se pojavio njen pokojni otac. Ubedio je da njen mu Don nije mrtav i da e dobiti dokaz na Boi". I zaista ga je dobila. Ministarstvo odbrane obavestilo ju je da njen mu Don nije poginuo, mada je bio ranjen i zarobljen. Doris se proslavila sedamdesetih godina tokom pojavljivanja na Australijskoj televiziji, to je dovelo do prave poplave pisama i usijanja telefona u studiju. Poto je njen ugled porastao, otvoreno je priznala da se posluila prevarom u dva navrata. Glasovi duha su nakratko nestajali i nalazila bi se pred brojnom publikom nemajui ta da kae. U jednom od ova dva navrata, napravila je zbrku pokuavajui da vara i na iznenadan povratak glasa, Ramononov" ju je vratio na pravi put. Tokom osamdesetih bilo je objavljeno nekoliko biografija koje su, u stvari, pisali profesionalni pisci. Takav jedan saradnik bio je Majk Kidi koji je bio najavljiva i koji je sa svojom enom i jo jednim medijumom otiao na turneju da bi prikupio biografski materijal. Rekao nam je da je mogue pokupiti neke stvari od publike, nesvesno, preko jezika tela, ali je dodao: Doris je izala sa nekoliko veoma specifinih injenica o Ijudima. Bili smo u poloaju da saznamo da nikako nije mogla da dode do ovih iriformacija varanjem."

Kit arls
Medijum Kit Carls kanalie pretpostavljene psihike nadarenosti na jedan poseban nain. Rodio se u Brajtonu u Saseksu 22. avgusta 1950. i stupio u policiju kada mu je bilo sedamnaest godina i sada radi kao detektiv. Kit dopunjuje obiman i teak detektivski posao onim za ta veruje da su vidovnjake moi. Ovo mu je pribavilo nadimak Psiho pajkan". Po pitanju opstanka, Carls je dao komentar: Tohko gluposti napisano je o ivotu posle smrti. Samozvani spirituahsti sami snose vei deo krivice to se veina gluposti vue po tampi, Ne udi to se mnogi Ijudi odnose prema tome kao obinoj besmishci." Carls veruje da mu to to ima psihiku mo pomae da bude bolji pohcajac i da pohcijska obuka daje njegovom psihikom talentu onu kritiku otricu. Kao svi poznati medijumi on nabraja uvene glumce i slavne filmske hnosti koje mu se obraaju za savete. Medutim, njegov glavni posao je u domenu otkrivanja zloina. U svojoj knjizi Psiho pajkan" pisanoj zajedno sa Derekom afom, arls mnogo govori o tome kako gaje duh" dovodio do poinilaca zloina. Ovo itanje ini zanimljivim, ah kako tvrde mnogi mediji, anegdotskog je karaktera i bez nekih objektivnih dokaza. Njegove vizije smrti" Lorda Lukana i Suzi Lemplaf tek treba da se dokau.

PORUKE NOVOG DOBA

s su kanahsanje i Novo doba postale veoma vane teme. Ovo svakako ne predstavlja nesreu, ali stvorih su je duhovi u svetu iznad, koji su se udruih da prenesu ovu vitalnu poruku. Sada se otkriva na nivou intuicije mihona Ijudi koji reaguju na talas onoga za ta veruju da predstav Ija fundamentalnu istinu. Uspon ovog pokreta moe se videti po karijeri kanaliste Rut Montgomeri, ije knjige se prodaju u milionskom tirau irom sveta i koja je na mnogo naina iniciraia taj koncept. Rut je ranije radila veoma uspeno kao politiki korespondent i pisala je o mnogim amerikim predsednicima tokom svog slubovanja u Vasmgtonu. Njeno bavljenje svetom psihe poelo je nenametljivo i imala je mnogo iskustava konvencionalnog tipa, otkrivaju; i duhove umrlih i prenosei poruke o njima. U svojoj knjizi sa Doan Garland VESNIK NOVOG DOBA, Grafton, 1988. ona govori kako je, nakon to je ula za traginu smrt kerke jednog poznanika, otila do svoje pisae maine i stupila u vezu sa duhovnim vodiima putem automatskog pisanja. Devojka se izvinjavala zbog samoubistva, reima koje su sadravale nekoliko kljunih izraza kao kad se kae adio umesto dovienja. Ovo nita nije znailo Rut - koja nije poznavala tu devojku - ali mnogo je znailo njenoj oaloenoj porodici. Posle pojaanog zanimanja na naine kao to je ovaj, Rut je upoznala jedan broj kljunih linosti sveta psihe kao to je medijum Artur Ford, a onda je napisala seriju najprodavanijih knjiga tokom ezdesetih godina. U ove se ubraja jedna od najozbiljnijih studija o reinkarnaciji OVDE I UBUDUCE i biografiju proslavljenog medijuma Din Dikson DAR PREDSKAZANJA. Onda su se njene sposobnosti razvile do znatnog stepena, i tokom asova sa svojim prijateljem Arturom Fordom koji je putovao", pridruila se grupi starijih andela predvodenim ovekom po imenu Lili" koji je dnevno komunicirao sa Rut preko njene pisae maine. Na taj nain poela je da alje poruke univerzalne prirode. Ovde Ford nudi utiske Boga iz zagrobnog ivota. Bog ini jezgro svemira od koga sve potie. On je istina i energija. On je materija i duh... On je, takode, sutina naeg bia." Kasnije su usmerene komunikacije poele da upozoravaju na drastine i nepovratne promene kasnih devedesetih godina; bie uasne u fizikom smislu, ali e dovesti do zlatnog Novog doba" kada pone XXI vek. Tokom osamdesetih i ranih devedesetih ove usmerene komunikacije preko Rut Montgomeri postale su specifinije, poele su da nailaze na prijem kod drugih, koji su zauzvrat stvorili plodno tlo za ivotne promene i psihiko oporavljanje to je rezultiralo dananjim pokretom za Novo doba. Rairen je po celom svetu i ima mnogo voda, aH se fokusira na depove energije" za koje kau da postoje irom planete. Jedan od njih nalazi se u Veseksu u bUzini kamenih gromada Stonhend i Eberija u Viltiru. Ovde se odavno vidaju NLOsvetlosti; okupljaju se ezoterini mislioci; jo od kraja sedamdesetih po batama se vidaju tajanstvena kruna tela, delujui kao magnet za vernike" iz celog sveta. Oni se vide kao upozorenja" za nastupajue promene na Zemlji ili kao jasne poruke iz sveta duhova na mnogo iroj skali od pojavljivanja bunih duhova i osea se da daju znakove koje niko ne moe da zanemaruje. Oni neumoljivo ispunjavaju odavno izreena proroanstva usmerivaa da e celi svet na svojim televizijskim ekranima videti te znakove koji e biti postavljeni na Zemlji. Sigurno je da nain na koji su pokrenuli matu oveanstva u kasnim osamdesetim godinama predstavlja fenomen sam po sebi - da li je njihovo poreklo natprirodno ili nije? Drugi centar energije nalazi se na divno izvajanoj zemIji Arizone. Dugo prepoznavana kao svetilite Hopi Indijanaca, ova vrela zemlja iznie iz pustinje izmedu prikladno nazvanog grada Feniksa koji simbolizuje ponovno rodenje iz pepela i ogromne pukotine Grand Kanjona koji predstavlja parajuu pukotinu Zemlje koju predstojea kataklizma treba da donese. Sada ovde egzistira cela zajednica Novog Doba i osnovala je grad po imenu Sedona, direktno ispod mesta gde, kako metani kau, jedan nevidljivi duhovni grad prenosi dole svoju mo. Komunikacije koje dolaze od brojnih usmerivaa na ova kljuna mesta preskau granice medu medijima starih i onih koji stupaju u dodir sa NLO. Ovi pojedinci koji tvrde da stupaju u vezu sa vanplanetarnim biima veoma su diskreditovani od ozbiljnih" istraivaa NLO koji ne veruju u povezanost svoje i fizike realnosti. Medutim, Rut Montgomeri jo jednom je trebalo da se suoi sa ovim. Godme 1979. njena knjiga STRANCI MEU NAMA govorila je o uljezima", o tezi koju su ak i psiho krugovi smatrah neobinom. Ona je, u stvari, bila nadmono logina ako se o tome bolje razmisH. Rut potvrduje da je bila podstaknuta da istrai ovu stvar - tada kada joj ovaj izraz nije imao nikakvo znaenje - u jednom pismu oboavaoca", koje je trebalo njeni vodii kasnije da objasne, i koje je, u stvari, napisao jedan uljez. Ba kao to jedan zao duh, za koga se veruje da je sposoban da poseduje" Ijudsko bie, isterujui mu duu" napolje i preuzimajui mu telo, tako isto moe da radi i dobar dirh, tvrdi Rut. Jedan uljez je veoma uznapredovalo bie koje je steklo pravo da se ne mora reinkarnirati kao beba, ve direktno da preuzme telo odraslog ija dua pristaje na takvo posedovanje. Uljezi se deavaju u situacijama gde neka osoba pati od iskustva bhzine smrti, ih pokuanog samoubistva iH pod nekim drugim okolnostima. Oni prolaze kroz teka iskuenja, oigledno kao nova osoba". Ranije bi se ova primedba shvatala samo figurativno; sada mnogi Ijudi pretpostavIjaju je to bie bukvalno nova osoba zato to ju je uljez preuzeo. Ovi uljezi uvlae se u sve kljune poloaje naeg drutva da bi vodih svet posle katakhzme. Predsednik SAD 1992. ih 1996. bie jedan uljez", tvrdi Rut. Bie osloboden stranake poHtike i svoje pohtike poglede stavie u korist cele zajednice. Prema Rut koja je besumnje usamljena medu prenosiocima znakove ove mrane katastrofe videemo po uestahm zemljotresima i aktivnosti vulkana i drastine globalne khmatske promene. Zaista e se Zemlja prevrnuti". Stvaranje naslaga leda na polovima pokree ovaj fenomen svakih par stotina hiljada godina i nita ga ne moe spreiti. Kada kohina leda jednom prede izvestan prag, zemlja e se odmah prevrnuti i kroz nekohko sekundi promenie svoj prepoznatljivi izgled. Polovi e se pomerati hiIjadama kilometara, ledeni delovi postae vrele pustinje, a pustinje plodne ravnice.

Ovo se deavalo i ranije, jer postoje neki znaci kod fosih nih ostataka koji nagovetavaju sve to zbunjuje geologe. Zemljotresi i ogromni talasi phme potopie cele drave. Samo nekohko mesta bie bezbedno. To se ne odnosi na priobalna podruja ih ostrva od kojih e veina nestati preko noi. Kahfornija, vei deo Engleske, cela Holandija i Japan i veina Havaja nalaze se medu mestima kojima je odredeno da budu zbrisana sa karte u veoma bhskoj budunosti. S druge strane, Austrahja e se izdii i uznapredovati. Godine 1985. Rut Montgomeri nastavila je knjigom DOLJACI MEU NAMA koja govori da su mnogi od ovih uljeza u stvari duhovna bia sa Sirijusa, Arkturusa i iz drugih zvezdanih sistema. Oni stoje iza tajne NLO i planiraju da spasu nekohko Ijudi svojim svemirskim brodovima kada se katastrofa bude bhila. Ovih nekohko srenika bie zadrano u orbiti sve dok se pomeranje polova ne zavri, zatim e ponovo biti vraeni u zajednicu da bi se obezbedilo da Novo Doba stvoreno na ruevinama sveta bude mnogo prosveenije nego ovo danas. Ova teza ima malo pristahca, ah neoekivan odjek. Povezuju je spone. Hopi Indijanci iz Arizone prepoznavali su prirodne cikluse prema radanju useva. Postoji udna po dudarnost izmeu poruka stranih bia i prenesenih poruka duhovnih bia. Jedna unutranja struja intuicije izgleda da se manifestuje na nain na koji se razne ekoloke iH humanitarne organizacije bore da spasu razorenu planetu. Takode je interesantno da je nekoHko istraivaa paranormalnog dobilo upozorenje" da se premeste sa engleske nizije na manje naseljena i planinska podruja. Ovo je trend koji se ogleda u optem pomeranju stanovnitva. Prema naem saznanju, ovo se ne deava zbog upozorenja Novog Doba o ogromnim potopima ih potonuima ostrva, ali razlog za takav pokret moda treba potraiti u psihikim alarmima koji su ugradeni duboko unutar Ijudi. Danas postoji pogled medu istraivaima paranormalnog da je nauka ve dokazala postojanje zagrobnog ivota, ali zvaninici nisu voljni da to priznaju. Putujui predavai ispunjavali su auditorijume devedesetih godina tvrdnjom da je nova fizika" stara 75 godina pokazala ovu istinu pre nekoliko godina, ali postoji zavera da se od javnosti sakrije uasna stvarnost koja stoji iza te istine. Ovo moe da bude preterivanje, ali ima nekog opravdanja, jer vue korene od prirode, kvantne mehanike za koju se smatra da je pogodila u pravu sutinu ivota na podatomskom nivou. Ovde se estice duha radaju iz mora energije i nastavljaju da postoje dugo iza nestajanja iz polja normalne percepcije. Sutinu ovog saznanja ini osnovno shvatanje, koje je uobHio Ajntajn, da se energija ne moe nikada unititi. Potvrda koja je stigla od mnogih ogleda uvrstila je stav da sve to opaamo kao vrstu materiju zaista predstavlja jednu masu pokretnih energetskih polja. Kao takvo, sve je u jednom smislu veno poto polja energije moraju da se definiu prema fizici relativiteta i razbijanje fizikih estica atoma kada telo umre ne predstavlja stvari onakvima kakve jesu. Umesto toga subatomska energija koja tera ciglu u ciglu i osobu u osobu neizbeno nastavlja da.ivi, ak i ako je nije mogue odmah primetiti naim Ijudskim uUma. Tano je da ovakav nain gledanja na svemir ima mnogo zajednikog sa konceptom spiritualista o tome ta se deava nama stvarnim" posle fizike smrti. Takode je jasno da sve vie naunika smatra moguim da veruje u Boga" kao to veruje u svoje matematike jednaine. Zaista se mora priznati da se ove dve stvari razilaze. Vrhunski naunici piu o ovoj temi isto tako temeljno kao to vre svoja istraivanja. Neki veruju da e neko novo polje da se pojavi u XXI veku - ono koje objedinjuje filozofiju ivota i shvatanje njenog duhovnog znaenja sa objektivnim posmatranjem fizikih eksperimanata. Ako je to tako, onda nauna podrka ivotu posle smrti mogla bi da predstoji u ne tako dalekoj budunosti. Moda e vreme dokazati da staro i novo govore istom jezikom.

TA MEDIJUMI INE
Medijumi vide sami sebe kao radio prijemnike podeene na posebnu frekvenciju koji prenose informacije iz zagrobnog ivota. U optem smislu dele se na dve vrste -mentalne" i fizike" medijume. Mentalni medijumi koriste ekstra osetljive moi koje omoguavaju odravanje duhovnih komunikacija. Oni primaju mentalne utiske od umrlih osoba koje zatim pokuavaju da protumae ivima. Ovi utisci mogu da se primaju auditivno", glasovi duhova mogu da se jasno uju"; ili vidovnjaki", mogu da se osete ili vide. Ponekad ove komunikacije mogu da poprime formu automatskog pisanja i crtanja v. glavu 4. Mentainih medija ima mnogo vie nego fizikih. Kontakt sa mrtvima moe da se odigra u toku normalnog budenja, kao u sluaju Doris Kolins v. nie i Doris Stouks, ili u stanju promenjene svesti. Ovaj potonji moe se postii zurenjem u jedan predmet kao to je aa vode ili staklena kugla. Ponekad je potreban i hipnotizer. Medijumi za vreme dubokog transa esto pokazuju da ih opseda duh. Bie se oglaava koristed glasne ice medijuma; glas, izraz lica i pokreti bivaju shni onim koji pripadaju umrHma koji su u posedu tela medijuma. Fiziki medijumi preovladavah su sve do sredine XX veka, ah od tada su se povukh. Ovde se medijum ponaa kao kanal za prenoenje psihokinetikih efekata koje alju umrh. Ovo moe da uzme formu lebdenja predmeta i osoba, samostalnog sviranja muzikih instrumenata i bestelesnih glasova. Sami umrh mogu se prikazati povremeno obhkovanjem supstancije koja se zove ektoplazma" i izbija iz tela medijuma.

Savremeni medijum i njegov zanat

Doris Kohns je jedan od najpoznatijih medijuma na svetu. Ona redovno puni pozorita svojim predstavama, tokom kojih tvrdi da oscvaruje vezu sa duhovnim biima i prenosi poruke za pubhku. Rekla nam je kako je imala tu mo: Tako sam rodena da nita drugo nisam znala u ivotu... Vidim, oseam, oseam dodir i ujem, a to svi masovno imaju." Kao Doris Stouk i druge vrhunske medijume, i nju su optuivah za varanje. Skeptici, pa ak i ozbiljni aH oprezni istraivai, govorih su o priznanjima pubhke sastavljene od pozvanih gostiju. Oni tvrde da su u nekim momentima to nismo utvrdih kod Doris Kohns zvanice sedele u prvim redovima kojima je tada medijum prilazio i postizao spontan" i zaprepaujui" uspeh. U stvari, medijum je ve imao neko neizreeno predznanje o Ijudima koji su tamo sedeh. Toga dana kada smo razgovarah sa Doris Kolins, jedan ugledni britanski list objavio je sasvim sline tvrdnje o njenom radu. Zamolili smo je za komentar i ona je odluno odbila ove neosnovane tvrdnje: Ja treba da istraujem prolost Ijudi. Treba da gledam po telefonskim imenicima kako bi nala pojedince da ih pozivam na predstave. Dakle, ja drim etrdeset i tri sastanka u est nedelja tokom ove sadanje turneje, a zatim idem u grad i radim istog dana. Nikada ne gledam imenike i ne znam nikoga u tom gradu, tako da ne znam kako sve to da se postigne. Mislim da je to sve skupa smeno. Uopte nikoga ne poznajem iz svoje pubHke. Nikada ne postavljam pitanja. Idem pravo ka osobi kojoj me duhovi vode. Neko ih kasnije obino pita: Poznajete li Doris Kohns? Da li ste je ikada upoznali?, a oni kau: Ne. Moe U se proveriti informacija koju ste dobih? A oni kau da ne mogu." Doris veruje da zagrobni ivot sadri jedan svet koji smo napraviU za sebe naim deUma na ovom svetu. PitaH smo da H verovanje u opstanak - ako se ikada prihvati kao injenica - ne moe da deluje kao signal za sve zle Ijude na svetu da ine uasne zloine na tlu gde to nije vano zato to niko nikada nije stvarno mrtav? Naravno da je vano", nepokolebljivo je odgovorila. Mi prolazimo u stanje za koje imamo razumevanje. Ljudi koji ine strane stvari prolaze stanje koje dobro shvataju. Mora da je uasno. Moete h da zamishte stanje kroz koje je proao Hitler? Vidite, mi ne idemo u Pakao, nego stvaramo svoj vlastiti Pakao na nain na koji smo upotrebiH nadarenost koja nam je data." Ovo je odgovor koji medijumi esto daju i pitamo se da H on moda prikriva glavnu sutinu. Ako je ovaj stav o zagrobnom ivotu taan, onda moda objanjava zato svi mi svesno ne znamo tu injenicu - skinue deo tereta sa nas svakodnevnim izborom dela, to ne mora da bude deo bilo kakvog kosmikog plana. Naravno, ako je to istina. onda e potraga za dokazom opstanka zauvek biti osudena na neuspeh. Takav dokaz bio bi kontraproduktivan za nain na koji svemir funkcionie. Jednostavno nam moe dopustiti samo deli oseanja izmuenosti koji e krajem dana uvek zavisiti od naeg verovanja. Ovo moe da nagovesti istinu, ali nikad da uspostavi ivot posle smrti sa potpunom sigurnou.

Nestala sestra
Doris Kolins ponudila nam je jedan od najvanijih dokaza do koga je dola tokom svoga rada. To je sloena pria ija sutina je sledea: Godine 1985. jedan poznati novinar doao je na jednu od njenih seansi bez njenog znanja. Kasnije su se sastali uz aj i ona mu je rekla da ima jednu poruku od njegovih roditelja koji su joj doli kao duhovi. Potvrdio je da su oboje umrU. Poruka je glasila da on ima sestru, to je porekao. Doris mu je rekla: Vaa majka kae da je to privatna porodina stvar. Ona mi kae: On ima sestru i njegov otac eli da se uje s njim." Novinar je uporno tvrdio da ne zna ni za kakvu sestru, aU kasnije mu je sinula pomisao da se ona moda nalazi u AustraUji - neto to on nije mogao da proveri. Kasnije je crebalo da da Doris za pravo u svom lanku i da prizna da je pogreio. Zaista je imao polusescru. Rodila ju je druga majka iz avancure sa njegovim ocem. Ta ena se udala i zaista odseHla u Australiju. On je to utvrdio tragajui po porodinom stablu. Nedugo posle susreta sa Doris, njegova sekretarica javila mu je telefonom da ima nejasno je koHko dugo jedno pismo od jedne ene iz AustraHje koja tvrdi da mu je sestra. Naravno da je bio zaprepaen i odjurio je pravo u kancelariju da ga uzme. ena je pisala kako je pratila njegovu karijeru i tek u poslednje vreme osetila je elju da stupi u vezu s njim. Od njega je zavisilo da li e joj odgovoriti ili nee. Novinar je odmah telefonirao eni i posle su se sastali. Poeo je da se razvija vrlo blizak odnos. Ovo zaista predstavlja izuzetnu priu koja se pokazuje kao impresivan dokaz opstanka posle smrti. Moe, jasno, da se desi i to da postoji nekoliko dodatnih delova informacije koje nisu ukljuene u rezime, to moe da utie na vae miljenje. Prvo, ini se da kada se susreo sa Doris, novinar se ve interesovao za traganje po svom rodoslovu i ve utvrdio da je njegov otac imao dete iz druge veze. On o tome nije nikada govirio u porodici, ali ta injenica bila je u pozadini njegove svesti i stoga je mogla biti uzeta telepatski, ako je Doris bila nadarena izuzetnom osetljivou to se izgleda nazire iz njenog vidovnjakog dara. Nije sporno da je pravi izvor ono to ona tvrdi da jeste - duh novinareve pokojne majke ili oca. Medutim, to vie potvrduje jo jednu opciju nego pomisao na prevaru. Pitali smo Doris Kohns da moda nije saznala o sestri pomou nesvesne primene telepatije - itanjem informacija iz novinareve svesti, a da toga nije bila svesna, a zatim razumljivo pretpostavljajui da ova poruka dolazi iz jo jednog izvora. Bila je uporna: Kako sam to mogla da saznam? Novinar ba nita nije znao o svojoj sestri. Poruka je ponovo probudila seanje o kome nije nikada govorio." Ah, ako je to postojalo kao seanje onda je u njegovoj svesti postojao neki detalj koji je trebalo izdvojiti. Telepatija - ako je ima - ne mora da prui potpuno objanjenje, ah pod takvim okolnostima ne moe se zanemarivati. Moda je jo verovatnije daje to, kadaje novinar telefonirao svojoj dugo zaboravljenoj sestri i ona mu rekla da ima potrebu da mu pie,

bilo motivisano pohadanjem neke od seansi Doris Kohns u Austrahji gde se pojavila poruka verovatno od njenog oca! Naravno, Doris Kohns kae da nikako nije mogla da zna ko je bila ta ena iz publike. Ona je bila samo jedna od stotina kojima je Doris morala da prenese poruke dok je sama putovala po Australiji. Savreno je mogue da su bestelesni roditelji ovo dvoje Ijudi stvorili mentalnu vezu preko Doris sa razdvojenim polubratom i polusestrom. Zatim, suptilnim psihikim pritiscima upravljenim u umove toga para, bili su sigurni da se ovo dvoje sastalo. Na kraju ne moemo da utvrdimo istinitost ovoga dogadaja pretpostavljajui ne vidimo zato ne da su sve strane bile potpuno iskrene u onome to su govorile, a ova pria jo ne uspeva da dokae opstajanje posle smrti. Skeptici e uvek traiti racionalnije opcije kojima - u ovom sluaju kao i mnogim drugim - nikada ne moe da se potpuno vlada.

EKTOPLAZMA
Ovo je beliasta supstanca koja se obino izdvaja iz prirodnih sastojaka tela medijuma, kao to su genitalije, grudi, pupak, ui i oi - mada to nije uvek sluaj. Medijum Eva C. stvorila je ovu materiju iz palca. Ektoplazma je karakteristina za fizike medijume koji su izvodili predstave u XIX i prvoj plovini XX veka, ali poto se ova vrsta medija proredila, onda su izvetaji o ektoplazmi skoro nestali. Ektoplazma se opisivala kao iva i osetljiva na dodir i svetlost, kada se mogla naglo vratiti u telo medijuma i izazvati bol. Razliito opisivana da ima mekou muslina, tena ili gusta, ona je uvek hladna, blago svetla, sa karakteristinim mirisom. Nasuprot brojnim svedocima i slikama medijuma kako stvaraju ovu materiju, njena autentinost jo nije potvrdena. Jedini dokumentovani dogadaj o naunom ispitivanju ektoplazme desio se na Tehnolokom Institutu u Masausetsu. Njen sastav bio je objavljen kao kalcijum,- natrijum, voda, hlor, bela krvna zrnca, epitelne elije i svee mrlje krvi." Istraiva dr V. J. Kroford, predava na Mainskom fakultetu na Univerzitetu u Belfastu, dokazao je radei sa medijumom Ketlin Goliger da se ektoplazma stvara na neki nain izdvajanjem iz tela medijuma. Nakon to je proizvela ektoplazmu, telesna teina Goligerove smanjila se u odnosu na teinu koju je imala pre demonstracije. Kroford je, takode, pokazao da se teina stola koji je on video kako lebdi istovremeno prenela na medijum. Ektoplazma se zamilja kao neka vrsta natprirodne gline za modeliranje. Kada je jednom stvorena, duhovi je koriste da bi se prikazivali u naem svetu. Ova manifestacija moe da bude u formi lica, ruke ili, veoma retko, potpune figure. Mada je u to teko verovati, nekoliko veoma iskrenih svedoka ubedeno je da su se suoili sa figurom pokojnog rodaka ili bliskog prijatelja. Sledea pria ilustruje ovaj fenomen.

Povratak iz rata
Profesionalni umetnik Henri Tomson imao je jedno bizarno iskustvo 1956. godine, koje ima svoje korene iz II svetskog rata. Tokom rata Henri je bio narednik u Osmoj armiji u Severnoj Africi i tada se sprijateljio sa mladiem po imenu Alfi Hol. Alfi je bio veoma omiljen kod svojih drugova i Henri ga je opisao kao prihno dobrog momka, skoro kao brata". Bili su na maru kroz El Fajum u severnom Egiptu, askajui, kada je iznenada odjeknula eksplozija. Kaplar Alfred Hol nagazio je na minu i bio raznesen u paramparad. Henri nikako nije mogao da zamisli da e se ponovo sresti za manje od dvanaest godina. Godine 1956. Henri i njegova ena, inae medijum, preselili su se u Blekpul. Henri se, takode zanimao za psihika iskustva, ali je uvek traio logika objanjenja. Kada je uo da fiziki medijum Dimi Gardner ima predstavu u gradu, odluio je da je poseti iz iste radoznalosti. Gardner je bio uven po tome da moe da materijalizuje duhove u savremeni oblik. Mesto dogadaja bila je neka sobica iznad jedne radnje, a cena ulaznice taman je pokrivala trokove medijuma. Henri je bio jedan od etrnaestoro koji su inili publiku. Gardner je stigao tako ubogaljen od artritisa da je jedva mogao da sastavi par nesigurnih koraka. S tekom mukom su njegovi pomagai popeli njega i invalidsku stolicu uz stepenice. Medijum je bio odguran u jedan ugao, a oko njega je navuena crna zavesa da bi se zaustavilo oticanje ektoplazme pre nego to se oblikuje. Henri Tomson bio je zaprepaen onim to se dogodilo te veeri. U sobi se obrazovalo estsedam figura dece i ena koje su prisutni u sobi prepoznavali. Nisu bile nimalo eterine, ve su izgledale kao normalna bia od krvi i mesa koja su razgovarala. Tada je Henrija ekalo jo vee iznenadenje. Odjednom je kovrdava prilika narednika Alfija izala iza zavese. Jo izgledajui kao dvadesetdvogodinjak, ovaj uniformisani ovek" priao je Henriju i pruio mu ruku. Njegov stari prijatelj ju je prihvatio i osetio da je topla. Sledeih nekoliko minuta njih dvojica provela su askajui o vojnikom ivotu. Alfi ga je podsetio na nekoliko stvari koje je ak i Henri zaboravio. Na kraju mu je Alfi rekao da se osea srenim tamo gde se nalazi i okrenuo se da ode. Kako se pribliavao zavesi njegov oblik postajao je nejasan i providan, a zatim je potpuno nestao.

DUHOVNI VODII

Kao to smo videH, veina medijuma ne komunicira neposredno sa mrtvima, ve rade posredstvom vodia duha ih kontrole". Ovo posebno vai za medijume u transu koji doputaju ovoj kontroli da im preuzme telo. Taj feno men, kao i sam rad medijuma, nisu nica novo. Biblijsku veticu iz Endora opsedao je jedan sUan duh a rane hriane avo. Fenomen kontrole susree se kako kod Indijanaca tako i kod kineskih mudraca i arapskih lekara za koje se smatra da predstavljaju bia uzvienog duha. Odgovarajui na pitanja o svom ivotu neki od njih pravili su najprostije materijalne greke. Veina medijuma ima jednog duhovnog vodia, a neki mogu imati i vie njih. Uloga duhovnih vodia je da osiguraju povoljno stanje medijuma, a uz to da deluju kao posrednici prilikom odreivanja broja duhova sa kojima pokuavaju da komuniciraju. Katkad poneki nestani duh moe da upadne sa informacijom za nekoga ko ne prisustvuje seansi. Ponekad mu duhovni vodi dozvoli da preuzme telo medijuma koji potom usvaja govor i pokrete ovog nezvanog pokojnika. Evo kako nam aman Majkl Bromli opisuje svoj odnos sa svojim duhovnim vodiem.

Keltski aman
Majkl Bromli je kekski aman kbji je proveo sedam godina u Americi radei sa Indijancima. Re aman" veoma je stara i potie iz Sibira, mada se obino vezuje za indijanskog vraa. Veoma je verovatno da je ovo povezano sa seobom iz Sibira u Severnu Ameriku preko Beringovog prolaza u vreme kada je led spajao dva kopna. Samanizam se zasniva na prastarom verovanju da postoje mnogi nivoi duha" i u duhovnoj sferi i na Zemlji. Sirom sveta postoje amani koji su uglavnom iscelitelji i uitelji. Majkl je radio sa mentalno zaostalom decom, a tvrdi daje izleio i jednu enu od multiple skleroze. On nije oduvek bio aman. Pre dvadeset godina nije bio ni svestan da ima psihike moi. Radio sam za naftnu kompaniju. Jedan od mojih kolega penzionisao se i otiao na leenje u jedan spiritualni centar. Pozvali su i mene, ali sam posle nekoliko nedelja boravka odustao. Medutim, kao to obino biva, pobedila je radoznalost i ja sam nastavio da dolazim. Jedan medijum mi je rekao da posedujem psihiku mo i da sam iscelitelj. Mislio sam da su uvrnuti i nisam vie hteo da imam nikakva posla s njima, ali sam se ve sledee godine vratio. Drugi medijum mi je rekao stvari koje sam ve znao. Pomislio sam: Kako se to postie? Odluio sam da to saznam i upisao se na kurs o spiritualizmu. Konano sam osnovao svoju grupu koja se od tada iri." Pre nego to je postao profesionalac, Majkl je imao bogatu i raznoliku karijeru. Moj ivot je veoma liio na ciganski - lutao sam po svetu upijajud sve u sebe. Odgojen sam kao hrianin, ali sam do spiritualizma dospeo preko islama i budizma." Nekoliko medijuma mu je reklo da je njegov duhovni vodi Indijanac. Jedan od njih, psihoartist Koral Pold v. glavu 4 ak je i naslikao ovo bie pastelnim bojama. U poetku je Majkl bio sumnjiav. Naravno da svaki medijum treba da ima svog indijanskog duhovnog vodia!" Nije bio impresioniran tom slikom. Oekovao sam velianstvenu perjanicu, ali on je naglavi imao samo dva zataknuta pera." Koral Pold mu je rekao da se taj Indijanac zvao Veliki Orao. Veliki Orao i ja smo izgradili jaku vezu. Jednoga dana rekao mi je da eli da se vrati u svoju otadbinu. Rekao sam: Pa lepo, idi onda! Uzvratio je: Ne razume - ti treba da pode sa mnom. Sledeih nedelja stekle su se mnoge okolnosti, te sam otputovao u Ameriku s namerom da tamo provedem dva meseca. Uspostavio sam najneobinije kontakte i umesto dva meseca ostao sedam godina!" Dok je radio u Los Andelesu upoznao je vraeve Cejena, Lakota, Potavatomi i uma Indijanaca. Posebno je radio sa Volasom Crnim Jelenom i njegovim usvojenim sinom, vraem Potavatomi Indijanaca Donom Perotom. Volas je Lakota Indijanac i voda indijanskih zajednica. Majkl ih je uveo u kristalnu svest" - ideju da su kristali mona ivotna sila u njihovom vlastitom ivotu. Tokom prvih sastanaka pitao ih je za znaenje imena Veliki Orao. RekH su mu da orao znai snagu i odlunost, a veUki" na indijanskom jeziku znai sveti". Takode su mu rekli da orao ima po jedno mono pero na vrhu svakog krila. Ovo me je konano ubedilo i znao sam da moj indijanski duhovni vodi nije bio proizvod mate." Nakon izvesnog vremena Indijanci su ga pitali ta on predstavlja. Rekao sam: Covek sa psihiim moima. Na ponovljeno pitanje dao sam isti odgovor. Ovoga puta oni rekoe: Zato ne ukae ast svom duhu i ne proglasi se amanom jer ti to zaista jesi." Rekao je da je Britanac pa kako onda da bude aman. Ali, posle dve godine meditiranja o ovom problemu i spoznaje njegove sutine prihvatio je da bude aman. Oseao sam se veoma poaenim", rekao je: Indijanci rade sa moima ptica i ivotinja. Koristim amansku odoru, tap i bubanj ijim vibracijama ostvarujem komunikaciju sa duhovima."

MILJENJE JEDNOG PSIHOLOGA

i psiholozi napominju da ponovno vraanje na nedokazane psiholoke moi uopte nije potrebno. Kau da medijumi koriste obine principe Ijudskog ponaanja da bi od svojih klijenata izmamili informacije kojih ovi nisu svesni. Verovanje medijuma da se nalaze u vezi sa mrtvima samo je fantazija koja ponovo oivljava spiritualistiku dog

mu i odgovornost za poruke prebacuje na druge. Ovo nije neuobiajen psiholoki proces. Istina je, na primer, da se moe primeniti na takozvane prenosioce, prostorne i vremenske medijume koji obino primaju jezik i uoptene poruke preko umova vanzemaljaca. Ba kao to medijumi esto imaju duhovne vodie egzotinih rasa sa udnim i teko izgovorljivim imenima, prenosioci bestelesno komuniciraju sa stranim biima koja nose neverovatna imena - Zukan i Maksimus, pa izgleda kao da potiu iz petparakih naunofantastinih asopisa iz etrdesetih godina. Malo iznenaduje da ove paralele sugeriu psiholozima da i jedni i drugi pripadaju istom fenomenu, ali da se razliito tumae. Evo tipine poruke koje se pripisuje biu po imenu Markus: Svet se nalazi u procesu duhovne revolucije. Kosmikom poretku neophodno je proienje". Da li nam moete red je li to govor vieg duha iz Letnje zemlje ili nekog stranog bia koje krui orbitom u NLO? Izgleda da je ovo potonje ali, istini za volju, moe da bude oboje i to predstavlja problem. Profesor Alen Smiters je psiholog na Univerzitetu u Manesteru. Nakon prouavanja nekoliko medijuma tokom njihovog rada rekao nam je: Medijumi nam mogu ispriati jako mnogo o Ijudskoj svesti. Ono to se ini da izranja je deli nas koji poznajemo i predstavlja samo mali deo funkcija naeg mozga, a direktno je povezano sa govornim centrima. Zbog toga to je naa samosvest samo mali deo naeg mozga, jedan broj stvari ulazi u njega to nas iznenaduje, a neke od njih preiene prodiru u svest. Tako ponekad mislimo da poznajemo stvari koje nismo radili hladnokrvno i racionalno. Potrebne su nam prie da pokau kako se dogadaju ove stvari. To je prirodna funkcija, ali neto o emu ne razmiljamo mnogo." Moemo gledati na intuiciju" kao na objanjenje za iz jave tipa Znao sam da e me zvati", ili moda da dirnemo u podsvesno u snovima da bismo reili naune zagonetke ili napisali knjievna remekdela. Ima mnogo primera za ovo, recimo otkrie oblika molekula benzina i pisanje dela DR DEKIL I MR HAJD. Mogli bismo ovo da pripiemo mitskom nekoj muzi, racionalnom transferu podataka iz naeg vlastitog skladita" ili duhovnom pokojnim naunicima ili piscima koji slede svoj put. Sutina nije u tome da je bilo koje od ovih tumaenja tano, nego prosto da postoje i druga mogua tumaenja. Kada se osvrnete na mnoge dokaze spiritualista koji su neodoljivo privlani, dolazite do zakljuka da su oni namenjeni onima koji ih prihvataju kao stvar sudbine. Profesor Smiters nastavlja da objanjava: Postoji osnovno pravilo u psihologiji da nikada ne moemo da NE komuniciramo. Moemo da sedimo ukoeno i zurimo ispred sebe, ali sve vreme mi odajemo neke poruke. Neki Ijudi dobro itaju knjige. Neki koji imaju psihike moi stvarno dobro itaju jezik tela. Oni itaju druge Ijude veoma dobro mada toga nisu svesni. Tako oni govore uopteno i neko moe da sastavlja prie prema onome to medijumi kau da ima neki smisao. Medijum predstavIja jedan opti okvir u kome klijent prepoznaje odredeno specifino znaenje." Kao ilustraciju, razmotrimo zamiljenu razmenu izmedu medijuma i publike. To to se esto deava je tipino. Medijum: Imam jedno B. Biti ili Bil..." gleda uokolo Gledalac reagujui malo iznenadeno: Bil, da, moj otac zvao se Bil." Medijum: fiksirajui ovu osobu: Da, on alje pozdrav. Niste oekivali da u proi, zar ne?" Gledalac: smejui se: Ne, nisam. Stara pria..." Medijum: Va otac je bio teak ovek - ali kae da je sada meki." Gledalac: Imate potpuno pravo. Mora da je tu sa vama." Skreemo panju da navedeni medijum ima jedno B i da je ponudio i muko i ensko ime. U bilo kojoj publici ak i najmalobrojnijoj, neko bi verovatno razmiljao o Bilu" ili Biti". Cim neka osoba oda igru svojim oima, medijum nesvesno moe da ih uoi" i koristi male znakove u svojim odgovorima. Na primer, ovde u samo nekoliko reenica gledalac je rekao medijumu da je Bil njegov otac, nabacujui da je bio pomalo sirov i tako dalje, nudei delie informacija koje medijum moe nesvesno da apsorbuje i ugradi u dalje odgovore. Tako proces moe da se nastavi. Ne mora da bude nikakvih trikova ili namernog varanja. Medijum moe da veruje da oni primaju podatke od Bila", gledaoevog pokojnog oca. Psiholozi bi rekli da oni prosto itaju iz dogadaja... Ili da li je medijum zaista koristio ekstra osetljive sposobnosti? Jedan simpatini lankairski medijum po imenu Toti, za koga smo potpuno uvereni da je bio iskren u svojim tvrdnjama, bio je zadivljujue poten u pogledu svojih iskustava i njenim posetama seansi sa drugim medijima. Dok ona veruje da predstavlja kanal kroz koji prolaze informacije, nekad tano dekodirane, a ponekad pogreno, ona prihvata neto od onoga to kae profesor Smiters: Mnogo besmislica se govori o Bilu, Benu itd. Moete to da porvrdite - ali to ne mora nita da znai. Medutim, postoje trenuci kada moete da kaete - Kako je to medijum saznao? Ne zanima me ko je medijum - poznat, nepoznat ili takozvani uveni. Oni su onoliko dobri koliko i njihova poslednja poruka."

DOKAZ PROTIV"
a je spiritualizam popularizovao kontakt sa mrtvima" pretvarajui to u zabavu, privukao je nekoliko tipova izvodaa". Bilo je iskrenih, iskreno prevarenih i sjajnih varalica. Verovanje da informacija koja ulazi u um dolazi iz oblasti gde borave mrtvi svakako predstavlja isto to i dokazivanje toga. Postoje drugi izvori iz kojih takvi glasovi" moda dolaze i, mada nejasno, uju se" u svesti medijuma, a moe se pogreiti ako im se pripie spoljanje poreklo. Na primer, medijumi mogu imati psihiki upliv u um gledaoca. Osoba u

drutvu medijuma, u pozadini svoje svesti, neizbeno misli o umrlim Ijudima koje su on ili ona nekada poznavali i koji se mogu pojaviti". Ako se umrli tada pojavljuje da komunicira", nije H se moda pre desila komunikacija na relaciji medijum - gledalac, nego na liniji medijum - um iz nekog sveta posle smrti? Jedini nain da se ovo prevazie jeste da se pribavi informacija koju gledalac ne zna niti ju je ikada znao. Prevaranti su videli mogunost brze zarade i izvodili trikove zloupotrebljavajui oseanja gledalaca i nedavno oaloenih koji su traili utehu i dokaz" za ivot posle smrti. Bilo je mnogih skeptika koji su uspeno razotkrivali prevare medijuma, aU jedan od tragaa za dokazom bio je opsenar i eskapolog Hari Hudini. Hudini, koji je stekao medunarodnu slavu poetkom XX veka, toliko se bavio oslobadanjem iz zapeaenih sanduka i komplikovano zabravljenih lanaca da su neki Ijudi mishli da se sluio natprirodnim sredstvima. Jedan od njih bio je njegov prijatelj ser Artur Konan Dojl, koji je misUo da je Hudini prirodni medijum, sposoban da se dematerijaUzuje, a potom materijalizuje bilo gde. Hudini se zaista zanimao za spirituaUzam vrlo intenzivno, aU ipak, njegova istraivanja su se obino zavravala otkrivanjem jo jednog lanog medijuma. Jedan od njih bila je Amerikanka, gda Majna Krendon. Pod imenom Marderi" izvodila je itav repertoar jednog fizikog medijuma kucanje, potresanje stolova, kretanje svetlosti, materijalizacije i direktan glas" svog pokojnog brata Voltera. U jednom navratu Volter je ak ostavio otisak svoga palca na vosku. Hudini je bio jedan od lanova komisije psihikih istraivaa koju je imenovao asopis SAJENTIFIK AMERIKAN da ispituje gdu Krendon. Hudini je izjavio da je ona varaHca, ali konaan dokaz nije se pojavio sve do 1932. kada je jedan bostonski zubar potvrdio da je on naivno napravio otisak palca za gdu Krendon. Mnoge materijalizacije bile su rezultat medijuma ili samih preruenih medijuma. Supruga meksikog medija Luisa Martineza bila je tako otkrivena od V. G. Rola 1964. godine. Martinez je izvodio predstave od 1933. godine i neke od fotografija koje su napravljene u ovom periodu daleko u od ubedljivih. Ektoplazma koja izbija iz uiju i usta izgleda vie kao skrama od sira, a avetinjska lica lie na ona koja se dobijaju na grubo slikanom kartonu.

OPCAZ ZA" OPSTANAK

omna veina medija su tihi, nenametljivi Ijudi, spremni da upotrebe svoje moi da bi doneli unutranji mir oaloenima, esto bez ikakve naknade. Oni nude specifine informacije koje nikako nisu mogli da saznaju unapred. Uprkos jednom broju prevaranata, postoji veliki broj onih medijuma koji su bili podvrgnuti ispitivanjima tokom dugog perioda, a za koje nikada nije utvrdeno da se slue prevarama. Podvizi fizikih medijuma upotrebljeni su na filmovima. Da su ovakvi podvizi pripremani poseb-no za kamere, takva opsena obuhvatala bi veliki broj Ijudi za jedno due vreme. Spiritualizam nije izumeo medijumstvo, ali mu je dao naziv i doveo ga pred publiku i javnost. Psihiki kontakt sa mrtvima oduvek je bio prisutan u ovom ili onom obliku. Fenomeni koji se deavaju tokom seansi ne razlikuju se od aktivnosti poltergajsta v. glavu 6. Savremeni mentalni medijumi toliko polau na preciznost da i sami ohrabruju gledaoce da magnetofonski belee duhovne poruke da bi ih kasnije detaljnije prouavali. Nasuprot uvreenom miljenju, tvrdnjama o medijumima ne protive se ba svi scenski arobnjaci. Neki se aktivno angauju u istraivanju paranormalnog. Profesionalni arobnjak i psihoistraiva Lari Auerbah rekao nam je da razotkrivai kao Dejms Rendi ne ine veinu. Pokojni Dejvid Nikson priznao je da je nemogue ponoviti sve podvige Uri Geler pomou trikova. Auerbah je vanredni profesor parapsihologije na Univerzitetu DON KENEDI u KaHforniji gde je magistrirao parapsihologiju; takode je diplomirao prirodnu antropologiju na Severnozapadnom Univerzitetu. Kao arob-njak bio je umetniki savetnik za televizijsku seriju CaroUje Dejvida Koperfilda. Zajedno sa iluzionistom Kristoferom akonom 1980. godine osnovao je Centar za istraivanje paranormalnog, koji prouava pojave paranormalnog i deluje kao izvorni centar za medije, poslovne Ijude i izvrne organe vlasti. Na nedavnom zasedanju arobnjaka u Kaliforniji Auerbah je otkrio da je priblino tri etvrtine njih objavilo deavanja paranormalnih pojava tokom njihove aktivnosti. Kada trikovi nisu prolazih paranormalana pojava ih je naterala da konano ponu da ozbiljno rade! Lari Auerbah takode je objavio neke stvari vezane za Hudinija. Istakao je da je Hudini preduzeo istraivanje spiritualizma da bi naao dokaz ivota posle smrti i raskrinkavao medijume. Dalje, po Auerbahu, Hudini je konano otkrio jedan medijum koji je pruio nedvosmislen dokaz o ivotu posle smrti. Detalji o ovome nalaze se u privatnoj arhivi koje tabor arobnjakaskeptika pokuava da pobije. On tvrdi da se vodi jedna podzemna bitka kako bi se izvrio pritisak da se ovi dokumenti obelodane.

Postoji li eksperimentalni dokaz?

ni Rendls napravila je test sa jednim medijumom kako bi utvrdila da li bi mogla da dobije dobrovoljnu informaciju iz gledalita. Bila je dogovorena jedna seansa uz saradnju sa univerzitetskim psihologom dr Donom Soom. Profesor Alen Smiters takode je bio pozvan da bude jedan od uesnika ovoga pokuaja. Medijum je bila Doroti iz Manestera. Dogadaji od 17. juna 1986. bili su magnetofonski snimljeni i sauvani tako da su psiholozi kasnije mogli detaljno da proue njihovu tanost. Doroti tvrdi da se nalazi u vezi sa jednim veoma naprednim duhom koji nije stvoren na Zemlji. Ovaj

koncept stvara jedan veoma udan most izmedu medijuma koji kau da komuniciraju se nedavno umrHm i prenosilaca koji primaju poruke od stranih bia. Ona nudi interesantne dokaze za mnogo toga to se odnosi na budunost gledalaca. Oigledno je da vreme nije Unearan pojam u duhovnom svetu. Test sa profesorom Smitersom pokazao se kao potpun promaaj. Doroti kae da je on blokirao" njenu percepciju za ta se on sloio da je verovatno mogue. Od mnogih iskaza koje je dala on je kasnije odbio da potvrdi da se desio bilo koji od navedenih dogadaja - mada se sloio da bi neke i uklopio da je pokuao. Dato je samo jedno odredeno predskazanje. Kada je pitao medijuma da li e mu biti odobren jedan istraivaki prpjekat koji je traio, ona je odgovorila potvrdno, to se pokazalo kao pogreno! Medutim, odmah nakon to je Deni upoznala Doroti, medijum je ponudio poruku u vezi sa bolom u stomaku oko koga je neto trebalo hitno preduzeti. Kasnije se ta poruka ponovila. Tada to nije znailo nita, ali posle seanse sa profesorom Smitersom, Doroti je insistirala na itanju" sa Deni. Uraden je paljiv snimak tih rezultata. Napravljeno je pedesetak iskaza. Kretah su se od imena do par nejasnih primedbi koje se nisu mogle proveriti. Moda je znaajno, ah Deni je te veeri imala jedno od najivljih vantelesnih iskustava u ivotu. Mogla su da se razaznaju samo dva imena, ah su bila odbijena; pet ih nije imalo nikakvo znaenje; a samo dva interesantno je da su to prva dva koja su spomenuta imala su znaaj. Jedno je predstavljalo ime jedinog brata, a drugo je bilo ime jednog kolskog druga o kome nije mishla godinama, ah koji je poginuo u tekoj saobraajnoj nesrei godinu dana nakon to su oboje zavrih kolu. Kasnije je saznala da je medijum ivela samo par stotina jardi od stana njenog druga pre petnaest godina. Svi ostah iskazi bile su kratke reenice koje su bile poluodredene i za njih se moglo rei da su ih pun pogodak ih pun promaaj ako bi se dovele u vezu sa prohm ih sadanjim dogaajima. Bile su proverene godinu dana kasnije. Oko 40 odsto ovih reenica moglo je da se odnosi na Denin ivot. Par njih odnosilo se na prolost, tri na tadanje okolnosti ah veina se odnosila na predstojeih est meseci. Dok su neke od njih bile suvie nejasne da bi se mogle tano svrstati na primer, Vidim doktorsku diplomu - neko e se razboleti" - ne ba ohrabrujue predvidanje kod veine porodica ak neke od ovih, posebno ova, mo da su jasnije nego to se tada inilo. Bilo je nekih ohrabrujuih uspeha, Doroti je opisala jednu staru enu kako nosi zastavu Nedeljne kole - ono to je ona rekla dobro se slagalo sa Deninom bakom. Ponudila je vezu sa pohcijskom stanicom u centru Manestera. Deni je nekada tamo radila na otiscima prstiju. Tohko o prolosti; ta je sa sadanjim okolnostima? Bilo je nekohko pogodaka kao oni to se odnose na jedan ot kazani sastanak u etvrtak. Te nedelje ona je morala da otkae put u Eksiter koji je bio planiran za taj dan, a najneverovatnija je bila izjava Da li ste imali problema sa autobusom u poslednje vreme?" Dan pre ove seanse Deni je uestvovala u eksperimentima hipnoze prolog ivota" v. glavu 11 u kojim je jedna mlada ena ponovo ivela" ivot u Londonu 1920. godine. Poto je Deni malo znala o autobusima, ona je u stvari vodila zdrav spor sa hipnotisanim subjektom o boji autobusa za koji je iskoristila priliku da objavi sastanak na londonskim ulicama! Moe da se desi podsticanje neeg takvog, takva informacija, moe se rei, bila je dostupna iz Deninog uma pomou ekstraosetljivosti. Nije bilo utvrdeno da je informacija dola iz bilo kog drugog izvora. Medutim, podaci o budunosti nisu se mogH dobiti jednostavnom" telepatijom. Bilo je nekoliko pogodaka. Verovatno najdramatinija je bila primedba: Pazite kuda idete - zvae se KLOUZ, a ne neka avenija ili put. ZVACE se KLOUZ. Samo nekoliko nedelja kasnije Deni je neoekivano dobila poziv da uestvuje u sapunskoj operi BRUKSAJD da intervjuie jednu glumicu o njenim iskustvima s duhovima. Intervju se odigrao u jednoj kui na stvarnoj ulici koja se pojavljivala u seriji - verovatno najpoznatijoj ulici KLOUZ na Britanskim ostrvima! Najudnije od svih predvidanja odnosilo se na doktorsku diplomu". Ovo bi moglo da se uporedi sa ponovljenom primedbom o bolu u stomaku koji je zahtevao da se neto brzo uradi i jo jednim komentarom koji se uo tokom seanse: Doi e nedelja kada stvari nee ii kako su planirane. Ako neko eli da ostane u krevetu u nedelju, nee se oseati dobro. Desie se neto loe." Denina majka zaista je ostala u krevetu jedne nedelje tri meseca kasnije - to ni najmanje nije liilo na nju ak i kad se nije oseala dobro. Deni se setila Dorotine primedbe o bolu u srednjem delu. Uprkos majinom uveravanju da e biti dobro, Deni je pozvala lekara. Poslao je njenu majku u bolnicu gde su posle ispitivanja otkrili da ima rak. Bilaje potrebna histerektomija, ali sreom bolest je bila otkrivena u svojoj ranoj fazi i majka se izvukla. Doktor je kasnije rekao Deni da se odlagalo jo par nedelja, rak bi se jo vie rairio. Takode da je vrsta raka kod nje bila teka za rano otkrivanje, posebno u toj fazi. Mada je od tada dobila trajne doktorske dijagnoze i stvarno bila na bolesnikoj", bila je u stvari veoma srena. Ali, opet, da li je bila? Da Doroti nije primila ono hitno upozorenje, a Deni delovala brzo to je bio rezultat seanse, da li bi njena majka odloila operaciju, ba kao to je izraena bojazan u Dorotinoj poruci? Da U je to bila srea ili jo neija procena?

VASE MISLJENJE: ZAKLJUCAK

Protiv" opstanka
Postoje racionalna sredstva kojima moe da se dobije mnogo podataka koje medijumi nude. Medijumi su izrazito slini prenosiocima poruka od vanzemaljaca pokreta Novog doba. Da li su obe grupe u pravu u svome tumaenju ili da li to dokazuje psiholoko objanjenje?

 Mnogo od onoga to medijum nudi je uopteno i neodredeno. Retko sadri stvari koje bi samo duh umrlih znao. Poto je nauka dosta uznapredovala, fiziko medijumstvo se nalo u povlaenju. Prevaranti znaju da ne bi izdralo savremene naune testove. Iskreni medijumi mogli bi da se samoobmanjuju ohrabreni lakovernim Ijudima koji ele da veruju da su ostvarili kontakt. Sa toliko slatkoreivosti medijuma, zakon prosenih kae da oni povremeno imaju sreu.

Za opstanak
Otkad se spiritualizam postavio naspram nauke, mnogi medijumi su bih ispitivani do iscrpljenosti. Rezultati su esto puni nedoumice, aU postignuto je mnogo pozitivnih rezultata da bi ubedili neke veoma ugledne linosti u njihovu verodostojnost. Medijumi su veoma iskreni Ijudi bez ambicije da postanu slavni ih da se obogate od svojih psihikih moi. SpirituaUzam je samo viktorijanska oblanda za veno verovanje u nadarene Ijude koji su sposobni da komuniciraju sa mrtvima. Da sve to spada samo u istu psihologiju, onda bi bio sruen jo mnogo vekova ranije. Uprkos slatkoreivosti, dovoljno informacija je tako tano da nije ba mogue sve pripisivati istoj sluajnosti. Postoji velika gomila podataka skupljana desetinama godina koja daje verodostojnost paranormalnim fenomenima koje su stvorili fiziki medijumi. Neki naivni medijumi kada su stavljeni pod svetlost reflektora pokuavaU su da varaju pod pritiskom postizanja rezultata.

4
OPSTANAK VETINE
MOE li genije da prede granice vremena, prostora ili ak smrti? Ima napretek veoma ubedljivih dokaza koji sugeriu da vetine svih vrsta - knjievne, muzike i umetnike - zaista mogu ba ovo da uine.
o

AUTOMATSKO PISANJE
Nedavno smo stupih u vezu sa jednom enom iz Teksasa koja je izrekla jednu izuzetnu tvrdnju. Ona nije bila medijum u tradicionalnom smislu te rei, ali je poela da prima u svoj um zamisli o ivotu na starom Zapadu. Kada znamo gde je ivela onda nas to mnogo ne iznenaduje. Meutim, stvari su poprimile udan tok kada se zatekla kako ispisuje dugake rukopise udnim pismom, a jo neobinija je bila injenica da su spisi imali smisla i svojom sadrinom navodih na pomisao da su iz sveta duhova. avodni izvor bio je Desi Dejms, revolvera i odmetnik, vet u injenju pravih zlodela, koji govori pravu istinu o svom ivotu i vremenu. Na policama knjiara mogla bi se uskoro pojaviti jedna od najudnijih autobiografija" kao rezultat njenog rada! Ovaj proces poznat je kao automatiko pisanje".Popularan pogled skeptika je da je svest nedirnut izvor informacija i da se, kada neko dovede telo u stanje mate rasipajui i gurajui kontrolu svesti u pozadinu - tada mogu desiti neobine stvari. Zaista svi imamo dokaze i sami to inei dok svakodnevno postojimo. Kada bismo morali da MISLIMO o procesu disanja, verovatno ne bismo mogli da diemo. To predstavlja sloenu stvar koja zahteva kontrolu mnogih miia i aktivnosti koje su jednostavno postale automatske. Mi to inimo iz minuta u minut nikada ne razmiljajui o tome, a ipak radei to sve vreme zahvaljujui sistemu koji je deo nae podsvesti. Da li tako radi automatsko pisanje? Da H mi samo prosto dopustimo da ove skrivene vetine izbiju na povrinu i kontroUemo miie ruke i transkribujemo ono to slobodno izbija iz svesti? Ako je tako, ta onda predstavlja izvor materijala koji se pojavljuje? Da li je to mata, kako bi skeptici poverovali, ili moda na um na ovom dubokom unutranjem nivou moe da prelazi u svest drugih, ak i posle smrti? Bivi svetenik i medijum Vilijem Stejnton Mozes ispisao je dvadeset i etiri sveske automatskim pisanjem u drugoj polovini XIX veka. Neke stranice potpisao je komunikator sa duhovima. Takve aktivnosti imao je i kompozitor Mendelson. Dr J. B. Rajn bio je jedan od skeptinih istraivaa koji veruju da automatsko pisanje predstavlja subjektivan fenomen i oznaio ga je kao spontani motorni automatizam". Rajn je verovao da su sukobi, represije i opsesije, normalno potisnute u podsvest, bili oslobodeni i ispisani na stranici kada je popustila

budnost uvara svesti. Medutim, priznao je da neke sluajeve kao to je onaj sa Pejens Vort nije bilo lako objasniti. Pejens Vort bila je jedan od najuvenijih post -mortem autora u istoriji automatskog pisanja. Prvi put pojavila se kao Pat - K" 13. maja 1913. na jugu SAD gde su dve ene eksperimentisale sa VIDA stolom, posebnim rekvizitom spiritualista. Pat" se vratila 22. juna i izdiktirala nekoliko redaka proze gdi Perl Karen koji su bili izuzetni zbog svoje lepote i filozofske jasnoe: Oh, zato dopustiti tugi da krade tvoje srce? Tvoje grudi nisu ni ta drugo nego njegova majka koja ga hrani, svet njegova kolevka, a dom Ijubavi njegov grob". 8. jula nosilac poruke potpisao se kao Pejens Vort. Pejens je esto govorila arhainim engleskim koji je gda Karen teko razumevala i esto pitala za objanjenja. Ispostavilo se da se Pejens rodila u Dorsetu u jednoj kvekerskoj porodici u XVII veku. Nedugo potom odselili su u Ameriku i tada su je ubili Indijanci. Potpuni detalji o njenom zemaljskom ivotu nisu se nazirali. Izgledalo je da je vie interesuje sam ulazak u svet knjievnosti posredstvom medijuma gde Karen. Nakon izvesnog vremena gda Karen je zamenila vida sto automatskim pisanjem. Onda je Pejens poela direktno da ulazi u njenu svest ubrzavajui proces pisanja. Njen stil pisanja sve vie se kretao ka modernijem engleskom. Napredak Pejens bio je veoma velik. Izmedu 1913. i smrti Perl Karen 1938. godine diktirala je milione rei koje su se realizovale kroz poeme, romane i dramske komade. Jedne veeri sama je napisala dvadeset i dve poeme i za pet godina stvorila je 1,600.000 rei. Sva ova dela nisu bila bez vrednosti. Mnoga od njih dobila su knjievna priznanja u Britaniji i Americi. Njen roman HOUP TRUBLAD bio je objavljen pod imenom Pejens Vort bez ijednog objanjenja bizarnih okolnosti pod kojima je nastao. Knjiga opisuje ivot jednog vanbranog deteta koje ivi u viktorijanskom dobu. Dobila je povoljne kritike. Jo jedna knjiga uvrstila ju je u najtraenijeg pisca. ALOSNA PRIA bila je diktirana tempom od tri hiljade rei za jedno vee. Sa 325.000 rei ispriala je priu o jednom savremeniku Hrista, koji je zavrio tako to je bio raspet pored Hrista kao jedan od lopova. Pored svoje inventivnosti roman je bio izuzetan po svojoj politikoj i istorijskoj jasnoi. Kod normalnog reda stvari bilo bi potrebno veoma obimno istraivanje pre nego to bi se napisala ijedna re kritike o ovoj prii. Knjiev ni kridari pitali su se ko je stvarni autor romana. Da li je to bio ivi duh jedne kvekerske devojke ili gde Perl Karen? Obe mogunosti nose nedoumice. Prema nekim istraivaima, gda Karen imala je samo osnovno obrazovanje, ak nije ni bila zainteresovana za itanje, a jo manje za viemeseno istraivanje za pisanje romana koji je, navodno, napisao preiveli duh. Sve do pojave Pejens Vort ona je bila samo jedna obina domaica koja je jedino imala talenta za pevanje. Njen nedostatak obrazovanja i zanimanja za knjievnost mora da iskljui ifrovano pamenje kao odgovor v. glavu 11. Medutim, objanjenje da pisani materijal potie od jedne pokojne kvekerske devojke takode je problematino. Kako je jedna mlada devojka iz XVII veka mogla da ima znanje da stvara knjievnost iz viktorijanskog perioda Engleske? Kako je imala pristup materijalu za knjigu ALOSNA PRICA? Da li ovo predstavlja dokaz da duhovi nastavIjaju da evoluiraju u zagrobnom ivotu? Da li imaju pristup nekoj vrsti kompjuterske matrice koja sadri celokupno znanje i Ijudsko iskustvo? Da li je Pejens Vort, preko Perl Karen, stvarajui njenu knjievnu karijeru, u stvari, nju osporavala na Zemlji sve do njene prerane smrti? Postoji li zaista nekakav drugaiji odgovor?

Umetnost radi umetnosti

Metju Mening predstavlja izuzetnu linost za svakoga ko ga je upoznao - srdaan, dobronameran i van svake sumnje medijum koji pleni na pozornici. Ipak, njegova karijera i knjige poev sa knjigom VEZA koju je napisao dok je ios, bio maloletan trajali su dvadesetak godina, pokazujui neke najneobinije paranormalne fenomene koji mogu posluiti kao dokaz. Mening je prvo zabeleio poruke koje su se iznenada pojavljivale na zidovima njegove oro nule kue i kasnije je mogao da ih prenosi pomou automacskog pisanja. One su tvrdile da dolaze od pokojnika koristei ga kao vezu". Od onda je postao prenosilac najneverovatnijeg umetniog rada, reprodukujui dela u stilu bezbrojnih pokojnih slikara kao to su Artur Rekam, Obri Birdzli, Beatriks Poter i Pablo Pikaso. Slike su varirale od tanih kopija uvenih dela do novih ostvarenja koja mogu da izdre poredenja sa delima pokojnih umetnika u njihovom telesnom stanju. Njihov raspon i irina stilova, tu, ugalj ili boje, zapanjujui je - mada je oigledno veina njegovih duhova" neodluna u upotrebi boje, kao da one predstavljaju drugaiji koncept u zagrob-nom ivotu. Ovo ima smisla ako znamo da boje predstavIjaju prevashodno vizuelni fenomen, Ako svest zaista nadivi telesnu smrt jedan vremenski period, vekovima moda, onda bez trajnog vizuelnog stimulisanja gubi svoju definiciju boje koja postoji onako kako mora u nefizikoj stvarnosti. Metju Mening ne govori o izvoru ovih fenomena smireno i sa zanimanjem primajui kritike skeptika uz tvrdnju da je samo prenosio ta se dogaa. Ostavlja drugima da procene ta sve to znai mada ne otkriva ta od toga ima znaaj. Umetnici koji potpisuju svoje delo obino imaju odbojnu linost. On, na primer, kae o Pikasu da ga vatra i energija u tom umetniku umaraju dok stvara dela kroz mladieve ruke. Bez obzira da li mrtvi zaista prosleduju svoja najnovija dela na ovaj nain, taj fenomen nije manje verovaCan. Ako je Mening iskren - a nema dokaza da nije tako - onda ceo ovaj rad predstavlja dokaze koji su nekome potrebni za neto izuzetno. Na svoju veliku ast, Mening nije udio da pravi karijeru medijuma ili komunikatora psihikog umetnikog rada. Kada je ovladao strujom energije" koja prolazi kroz njega, video je njene mogunosci da isceljuje bolesne. Zaco je posvetio godine rada kao iscelitelj, klonei se javnosti.

Mening nije jedini koji ima takve sposobnosti. Brazilac Luiz Gaspareto napravio je nova dela Renoara, Sezana i Pikasa. On radi u transu obino stvarajui dva platna istovremeno - po jedno svakom rukom! Tokom jedne televizijske emisije BBC 1978. godine, Gaspareto je naslikao dvadeset i jednu sliku za sedamdeset i pet minuta. Ovi psihoumetnici, navodno usmereni ivim duhovima slavnih slikara, ne moraju prethodno da prave skice i izraduju gotova remek dela tokom jednog broja minuta ili asova. Strunjaci za umetnost raspravljaju o vrednosti ovog rada, ali u najmanju ruku rezultati zapanjuju.

Muzika sfera
Ideja da bismo uskoro mogli da ujemo Betovenovu desetu simfoniju moe da zvui smeno, uprkos injenici da ih je stvorio samo devet. Ali jedna ena tvrdi da je to zaista mogue. Rozmeri Braun ima oskudno muziko znanje, ali iz svog londonskog doma ona je stvorila muziku koju na nju prenose mrtvi kompozitori. Britanski kompozitor Riard Rodni Benet dao je komentar: Mnogi Ijudi mogu da improvizuju, ali ne moete da krivotvorite ovakvu muziku bez vebanja godinama. Ni sam nisam bio u stanju da krivotvorim Betovena." Koncertni pijanista Hefcibah Menjuhin je primetio: Gledam na ove rukopise sa dubokim potovanjem. Svaka stranica je potpuno u kompozitorovom stilu." Ipak, skeptici tvrde da ova muzika podsea vie na kompozitorov raniji rad, nego na dela iz njegovog perioda zrelosti, ali dela se nalaze izvan Rozmerinih talenata i ona veruje da joj ih veliki kompozitori diktiraju iz svojih novih domova u zagrobnom ivotu. Kao i kod automatskog pisanja i psihoumetnosti i ovde se dela stvaraju veoma veli kom brzinom. Njen prvi posetilac" pojavio se kada je imala sedam godina: jedan duh ju je unapred upozorio ta je trebalo da usledi. Godinama kasnije videla je staro platno Franc Lista i shvatila da ju je on posetio. Postepeno ju je sve vie kompozitora poseivalo ukljuujui Bramsa, Sopena i Stravinskog. Medutim, Debisi je radije preko nje prenosio platna nego muziku, poto je to moda njeno novo interesovanje. Rozmeri tvrdi da muziari prosleduju potpune kompozicije, ve napisane, ukljuujui i itava dela za orkestar. Poto one dolaze ona razgovara sa duhom nevidljivim za druge kao da se radi o zajednikom radu na nekom delu. Njene tvrdnje izazvale su veUko interesovanje u muzikim krugovima. Kadaju je Leonard Berntajn upoznao, na njega je ostavila utisak njena dobronamerna iskrenost i nepokolebljiv stav. Posebno mu se dopalo delo koje je verovatno napisao Rahmanjinov za njega toga dana: duh je rekao Rozmeri da ga da ba Berntajnu. Veoma ga je impresionirala ova muzika. Prema duhu dirigenta ser Donalda Tovija, koji je komunicirao sa Rozmeri Braun, grupa kompozitora zainteresovana je da prosleduje muziku iz istog zadovoljstva. On joj je odbojno rekao: Implikacije koje su vane za ovaj fenomen za koje se nadamo da e stimulisati razumno i osetljivo u Ijudima, pokrenue mnoge koji su inteligentni i temeljni da istrauju nepoznato kod ovekove svesti i psihe." Britanski koncertni pijanista Don Lil, dobitnik prestine nagrade Cajkovski, veruje da njegovo sviranje inspirie Betovenov Duh. Sve je poelo kada je Lil vebao na Moskovskom konzervatorijumu za takmienje za ovu nagradu. Postao je svestan da ga neko obuen u udnu odeu promatra dok veba. Lil je prepoznao tog oveka kao Betovena i od tada je vodio mnoge razgovore sa tim duhom. Drugi muziar koji veruje da je u vezi sa mrtvima je Kliford Entiknap. Hendl, koji je bio njegov uitelj u prethodnom ivotu, komunicirao je sa Entiknapom preko oratorijuma u trajanju od etiri i po sata, delovima koje su snimili Londonski simfonijski orkestar i Hor Hendlove Zadubine. Muziku je doekala kritika, ipak biranim reima. Neki skeptini istraivai paranormalnog, odbacujui svesnu prevaru, zastupaju tezu da muziki komunikatori mogu da prave iste greke kao i ostah osetljivi medijumi. Oni primaju zamisli iz podsvesti koja nema oiglednog izvora i tako ih pripisuju duhu kompozitora, koji se onda obavezno prikazuje. Sta bi moglo predstavljati druge izvore? Kao u sluaju automatskih pisaca, postoji govor nekog vehkog kosmikog skladita znanja koje neki nazivaju Akakim zapisima ih Knjigom ivota. Opet, moda se latentni stvaralaki talenti pokreu na aktivnost. Ali, zato bi bio potreban tako ustrojen teatar? Zato svest ne bi mogla jednostavno da prihvati ove maglovite izvore kao dovoljno razumne? Da li bi takva pretenzija, makar i nesvesna, zaista bila potrebna? Jedan nain testa je da se vidi da li bi gda Braun ili ostaH poput mogli da reprodukuju materijal ivih kompozitora iU ak savremenih rok muziara. Da H bi ona mogla da prisvoji neto od Majka Oldfilda, an Miel ara ih Pol Mekartnija? Da li je duh Don Lenona inspirisao njegovog sina Dulijana?

Ovde Don Lenon, iv, osim naravno, to sam mrtav!"

Sluanje Dona Lenona" kako govori o danu kada je bio ubijen predstavlja jezivo iskustvo, ali to je ono to medijum Bil Tenuto tvrdi da moe da postigne. Taj Amerikanac srednjeg rasta, sa karakteristinim naglaskom iz Nju Dersija, nikako ne Hi na Uverpulskog muziara koji je bio ubijen u decembru 1980. godine. Ipak sa njegovih usana silazile su rei glasom koji je veoma liio na Lenonov, komentariui pojedinosti o zagrobnom ivotu. Ovo su delovi posthumne knjige za koju peva kae" da pie i nosi naslov MALI BISERI OD DONA LENONA. Ova tehnika je poznata kao medijumstvo direktnog glasa, koje je danas

prilino nepoznat fenomen. Moe da ostavi veoma jak utisak na one koji su poznavali osobu koja izjavljuje da govori kroz medijum. U sluaju Bila Tenuta, sigurno moete da vidite obrise Lenona kada on" kae: j,Ovo je Don Lenon, iv, koji vam dolazi preko vazdunih talasa, osim, naravno, to sam mrtav! Ali nije vano. Jo sam tu." Ili kada se ali to ne moe da pije u bestelesnom stanju ili mora da oslobodi telo medijuma, jer ovaj treba da piki". Meutim teko je pogoditi da li je to samo veta mimikrija na podsvesnom nivou. Kao kod psihoumetnosti i muzike, moe biti da je neko ko je dovoljno vebao mogao da stupi" u skladite stvaralatva i stvori slikovit prikaz u Lenonovom stilu, pre nego daje u pitanju aktuelna komunikacija sa samim Lenonom. Izvesno je da Lenonove ene Sintija i Joko Ono nisu srene zbog ovih tvrdnji. Medijum nam je rekao da mu Joko Ono nije dopustila da poalje trake sa materijalom. Kada je Deni Rendls pokuala da navede Sintiju da saslua snimke i prokomentarie verodostojnost, bila je zabrinuta zbog Ijudi koji mogu eksploatisati Dona, to je i razumljivo. Povodom svog ubistva, TenutoLenon pokazuje udnu ambivalentnost. On ga smatra plaanjem duga prolom ivotu kao neto to je moralo da se desi. On zaista kae: Umro sam ba u pravom trenutku kao to je trebalo, tako da mogu da napravim sledei korak." On je sada lan jedne grupe ba kao i oni veliki kompo zitori od nezvaninim imenom Belo bratstvo". Oni pokuavaju da dokau postojanje zagrobnog ivota na svojim koncertima, poto e Zemlja devedesetih godina proi kroz svoj duhovni preobraaj. Reima izgovorenim mnogo pre glasnosti i perestrojke u starom SSSR, TenutoLenon je upozorio na mnogo nemira". Ali, desie se, takode, uda i to sada. Niko se na to ne obazire. Ima mnogo proienja". On govori o"revoluciji i evoluciji" i upozorava: Primite tu poruku ve jednom! Uinite ono zbog ega ste tu. A kada svi prime poruku, nee biti nikakvih bombi. Nee biti nikakvih bitaka i svi e dobiti ono to ele. Ima svega u izobilju." Cilj mu je da dokae svoj opstanak posle smrti na izuzetan nain putem materijahzacije na njihovoj TV! Uiniu to. Zapiite to na vaim papiriima tamo!" Godine 1982. tvrdio je da prenosi muziku kroz DuHjana svog najstarijeg sina. Duhjan je izgradio svoju karijeru na svojim vlastitim stvarima koje nose njegov hni stil, ah u kome neki tumai vide uticaj njegovog oca, to je potpuno razumljivo. Stoga nain njegovog rada ne bi trebalo smatrati paranormalnom pojavom. Vredi pomenuti da jedna od njegovih pesama, Levo oko", napisana posle Tenutove poruke, ima tekst koji se odnosi na mogui zagrobni ivot koji bi mogao da vodi sa svojim ocem. Mi jednostavno ne znamo da h je Bil Tenuto jedan vet imitator ih se nekako uivljava u misao da njegova kreativnost dolazi od Lenona. Ih moda Lenonov duh nastavlja da ivi? Ljudi mogu samo da donose svoj sud i odlue kako da kategorizuju te rei sa usana Bila Tenuta, izgovorene lenOnovskim glasom sa hverpulskim naglaskom: Ako imate veru u mir tada imate mir. I imaemo ga. Znam to."

DOKAZPROTIV
Uvaeni istraiva paranormalnog Artur Elison veruje da jedan od trojice Ijudi moe da izvede automatsko pisanje kada bi to pokuao. Ali, kao to on kae, rezultati bi bili najobinije trtljanje. Sve to je potrebno su jedno pero, prazan list hartije, udobna radna povrina i stolica za odmor i oputanje. Pustite neka vam um luta, zadremajte i dovedite se u stanje lake polusvesti i zaboravite sve o ogledu. Zatim vidite ta se dogada. Moda e vaa ruka pisati ono ?,x.o joj govori vaa svest. Psiholozi znaju za ovu mogunost jo od kada je ezdesetih godina dr Roder Speri prvi put pokuao da izvede operaciju razdvajanja mozga. Ljudski mozak sastoji se od dve hemisfere - jedne koja kontrolie svesnu, racionalnu, deduktivnu i matematiku misao i druge koja sadri podsvesno, imaginativno, umetniko. Njih dve normalno su povezane jednom mreom elektrinih i hemijskih veza. Medutim, kod pacijenata koji pate od ozbiljnih problema izvode se hirurki zahvati da se prekine veza i tako ogranii bilo kakav problem, kao to je sklonost napadima epilepsije, na samo jednu hemisferu. Ovo se danas izvodi bezbolno, mada ne bez sporednih efekata. Dok hemisfere bivaju nepovredene, one tee da deluju nezavisno, skoro kao dve odvojene svesti u jednoj glavi. Pokaite prostu sliku desnom oku koje je vezano za umetniku stranu mozga i ono e preneti miiima Hca da se nasmee. Pitajte tu osobu zato se osmehuje i ona nee moi da odgovori, zbog toga to nije izvren transfer te informacije preko druge strane mozga gde se kontroliu jezike i deduktivne mish. Naravno, ako oba oka vide sHku, obe strane mozga primaju informaciju i osoba e dati normalan odgovor. Upravo na ovaj nain podsvest moe da pretvara dobijenu infor maciju direktno u Ijudske odgovore - kao to su pisanje ili slikanje - o kojima svestan, racionalan um ne mora nita da zna. Postavlja se izuzetno vano pitanje: da li informacija koju podsvest prenese predstavlja fantaziju ili psihike podatke koji se prikupljaju bilo odakle? Po sadanjim dokazima izgleda da je oboje mogue.

DOICAZ ZA"
Sta je to to bi prualo prihvatljive dokaze o opstajanju genija? Ako duh pisca Dorda Orvela, koga je kontaktirala Doris Stouks 1. januara 1984. godine kao sjajnu priu za dobru vest, kae da su njegova predvidanja bila tana, onda bi to bio

odgovor na gore postavljeno pitanje. Sada kompjuteri upravljaju naim ivotima, a bie i gore od toga... Morate odbiti da budete obini brojevi.", da li to smatramo za dokaz? Ako se Vilijem Sekspir vraa preko medijuma Hester Dauden - kao to se zbilo 1947. godine kada je odgovorio na prastaru zagonetku izjavljujui da uvene komade piu samo CETIRI oveka - da li ovo usvajamo kao osnovnu vrednost? Sumnja se da bi mnogi dali potvrdan odgovor. Oekivali bismo ih vie, u najmanju ruku, u muzici ili umetnosti koju su nudili Braun, Mening i drugi, onda se zaista ini da to razumemo. Ali, da li je to dovoljno? Rozmeri Braun nam pria jednu izuzetnu priu. Jedan Nemac doao je da je intervjuie i izrazio je sumnju u njene tvrdnje. Gda Braun je mirno najavila da se List nalazi u sobi sa njima. Brzo razmiljajui, njen posetilac govorio je sa njim" na brzom nemakom, koji medijum oigledno uopte ne razume. Zaista, ona kae da povremeno mora podseati Lista na ovu injenicu poto on tei da zaluta u svoj maternji jezik kada se nalazi usred komponovanja! Oigledno shvatajui ta je posetilac rekao, List je nestao i uskoro se vratio sa jednom enom. Rozmeri Braun je objasnila svom posetiocu ta se dogodilo i opisala mu tu enu. Lice skeptinog fotoreportera potpuno je izgubilo boju - dala je savren opis straneve pokojne majke. On je upravo zamolio Lista da mu dovede majku, ali po reima gde Braun ona nije to mogla nikako da razume. Ako je ovo tano, onda prevazilazi svako racionalno objanjenje i izgleda da samo podrava tvrdriju da su pokojne, ali nekako preivele linosti bile u toj sobi toga dana i samo je gda Braun mogla da ih vidi i uje.

VAE MILJENJE: ZAKLJUAK

Protiv" opstanka Postoje psiholoka objanjenja gde moe da se pojavi kreativnost. Ta dela ne smatraju se superiornim, ak ni ravnim dnima koja stvaraju priznati umetnici tokom svog ovozemaljskog ivota. Operacija razdvajanja mozga sugerie da se podaci pojavljuju iz podsvesnog, a ne prepoznaju se kao takvi.

Za opstanak
Dela ovih osedjivih medijuma nalaze se prilino iznad normalrtog umetnikog nivoa kreativnosti koji oni poseduju. Mnogi strunjaci kau da su ti reultati u stilu" pretpostavljenog autora. Nije naden ni jedan materijalan dokaz koji sugerie da medijumi kojih se ovo tie njsu nita drugo nego samo iskreni. Potpuno nova remek dela" pojavljuju se na platnu ponekad u roku od nekoHko minuta, bez prethodnog skiciranja i crtanja U MRAKU. Ovo predstavlja mnogo vie od jednog latentnog talenta koji je pohranjen u podsvesti.

5
DUHOVI
KAD god neko razmilja o ivotu posle smrti, jedna stvar mu odmah pada na pamet - DUHOVI. Mogunost da nadivimo smrt najbolje bi mogla da se demonstrira priama gde se spektri Ijudi koji su nekada iveH vide nakon to su preh" nk onaj svet. Ako neto dokazuje da nastavljamo da ivimo u nekom obhku, onda je to ova tvrdnja. Naravno, stvari nisu nikada tako jednostavne, postoje tri vrste duhova koje treba da se razmotre. To su aveti u tradicionalnom smislu Ijudi koji su nekada bih ivi, a vide se kada su neosporno mrtvi. Potom su krizni duhovi" - prikazi nekoga ko se nalazi na samrti i jo nije mrtav kada se privida. Ah, najmanje oekivano od svega, postoje duhovi koji ive" - duhovi koji uprkos tenjama i namerama da se drugaije predstave nisu drugaiji od ostahh fantoma iako je osoba ijem duhu" se prisustvuje vrlo iva i zdrava. Postojanje ove dve potonje kategorije suoavanja sa duhom otvara ovu raspravu. Jednom je pretpostavljeno da ako Ijudi ne lau ih ne bivaju oigledno zavedeni tada se pouzdano suoavanje sa duhovima moe da se pripie samo duhu koji opstaje na svom putu ka zagrobnom ivotu ih je uhvaen u jednom svetu Pakla i prebaen na mesto koje veno poseuje". Hit serija britanske televizije POSETI ME ovo prikazuje na zabavan nain, ali je sada prilino zastarela u odnosu na dananja shvatanja. Ostale mogunosti sada se razmatraju i istraivai paranormalnog prihvataju da duhovi mogu da budu pravi", a da ih ne predstavljaju kao due mrtvih koje opstaju.

KAKO IZGLEDAJU DUHOVI

Popularan je mit da su duhovi poluprozrana bia, bele siluete koje lete po vazduhu, te ih deca oponaaju stavljajui na sebe bele arave. Mada je ovo jedno od tipinih shvatanja, daleko vie duhova opisuje se pomou njihove trodimenzionalne stvarnosti". Mnogi svedoci tvrde da je taj spektar koji su videU u poetku bio pogreno smatran nekom obinom osobom ih samo prepoznat kao ono to je predstavljao kada je uinio neto natprirodno", kao to je nestajanje ih je kasnije bio poistoveen sa nekim za koga se zna da je umro. Jedna interesantna pria ove vrste odnosila se na H. Vajtinga koji vodi jedan hotel u Vest Kantriju. Poetkom 1981. godine njegova ena je umrla od jedne stomane bolesti. Tada se u septembru iste godine desilo sledee. Gospodin Vajting sedeo je zurei u pod dok su mu mish lutale to je, kao to emo videti, veoma vano. Iznenada je shvatio da neko stoji ispred njega. Kada je podigao pogled video je da je to njegova pokojna supruga. Njen obUk bio je savren" ah je nosila odeu u kojoj je on nije nikada video za njenog ivota, inila se nekako uznemirenom. Ni manje ni vie, obila je oko Vajtinga, stavila ruku na njegovo rame i - poIjubila ga u elo. Osetio je i ruku i njene usne. Sve vreme je utala, ah njena telesnost" poela je da se menja na jedan nesvakidanji nain. On je ovo shkovito opisao: Ula je u jednu vehku matricu koja se sastojala od delova koji su oscilovaU. inilo se da postoje tri vehine. Najmanji delovi postepeno su isezh, zatim vei i, konano, oni najvei. Ovo se nije deavalo brzo, ve su samo lagano odstrujali i konano se prostor ponovo izbistrio. Njena pojava je bila neprovidna, tako da nisam bio u stanju da gledam kroz ijedan njen deo".

Vianje stvari kojih nema

U ovakvim sluajevima najee tumaenje skeptika je da sc duhovi deavaju na ivici sna. Detaljno istraivanje o kome nas je izvestio Norman Het iz Grupe za istraivanje fenomena iz Redhila i Rejgejta u Sariju, navodi sledei sluaj. Desilo se to krajem 1986. godine u jednoj staroj viktorijanskoj kui II Rejgejtu. Dvadeset i pet godina itelji ove kue proveli su bez trzavica. Jedne noi enu je iz sna trglo glasno truckanje" kao u tekih farmerskih kola, zatim rezak zvuk kao pri kucanju aa. Zvuci nisu imali oigledan uzrok, mada se ne moe iskljuiti ni zvuk klokotanja mleka. Kada su zvuci utihnuli, ena je jasno ula jecanje u uglu spavae sobe. Otimajui se utisku lia je u pitanju san, ona je morala da se uspravi u krevetu kako bi videla taj deo polumrane sobe. U uglu je sedela jedna Kiljiva pojava" esnaestogodinje devojke odevene u sivu h.iljinu naboranih rukava i sa staromodnom kapom na glai. Izgledadaje bilau odei kuhinjske spremaice i daje bila loipuno telesna. Prikaza je bila tako uverljiva da su se gole divojake ruke upadljivo isticale. Lice joj je bilo skrueno -kao da je upravo bila strogo ukorena i oterana. Zanimljivo, u poreenju sa veinom drugih suajeva, ovaj svedok nije osetio strah, kao da je ova normalna reakcija bila potisnuta. Umesto straha osetila je saaljenje i elju da poniDgne toj utuenoj osobi. Zaudo, opet kao i u mnogim ili iigim sluajevima, ena nije doivela ovu devojku kao ulje.i, ve je instinktivno osetila da je ona duh. Pojava je nestala k.idaje primetilasvedoka tako to se pod uglom od etrdeset I pct stepeni podigla i zatim utopila" u zid i tavanicu. Ne sumnjivo, kua je bila velika i mogue je da je u poetku imala poslugu, ali zato bi takav duh bio uhvaen" ovde? Norman Het rekao nam je da je zainteresovan za primenu teorije prikazivanja u snu na ovaj sluaj kao mogue reenje. O ovome e vie biti rei do kraja poglavlja. Da li je to samo iluzija? U sluaju kuhinjske spremaice u kui Rejgejt, Normana Heta zaintrigirala je stara slika jedne ene u staromodnoj haljini koja se nalazila skoro na istom mestu gde je duh" sedeo. Mada nije bio ubeden da se radi o duhu, pitao se nije h slika izazvala optiku varku. Sa sigurnou znamo da postoji jedan broj sluajeva gde su iskreni svedoci prijavljivali da su snimili vilenjake" u kronji drveta. Ispitivanja su pokazala da je splet senki podseao na mala strana bia. Izgleda da Ijudska mata i elja da se uoi red u haosu u podsvesti onog ko zapaa rezultira preobraavanjem ovozemaljskih drai u mnogo egzotinije utiske. U stvari, samim ovim procesom, svi mi vidimo neke obUke u oblacima, posebno kada nam misli lutaju. Ovo je neto to se dogada u domenu paranormalnog direktno preko raznih vrsta fenomena. Istraivali smo mnoge prijave o prisustvu NLO gde je svedok bio nepokolebljiv u tome da je video svemirski brod" i detaljno ga crtao. Konano, bilo je dokazano da su videli iU pun mesec ili neki balon. Nedavno je postojala velika nedoumica u vezi sa licem" koje se pojavljuje na nekoliko NASA snimaka povrine Marsa. Medu onima koji su u to verovali bilo je i nekoHko bivih naunika NASE koji su smatraU da to Uce" mora da je vetaka tvorevina kao Sfinga u egipatskoj pustinji; DokazivaU su da to nije sluajnost, ve da je delo neke strane civiUzacije. Skeptici, ukljuujui veinu rukovodilaca i strunjaka NASA, govoriU su da je Uce" rezuitat igre svetlosti i senki potpomognute veUkom eljom da se u to veruje. Jezive pojave, snimIjene 1976. tokom orbitalne fotografske misije iznad obla sti Sidonije, bile su povod spekulacijama koje su trajale dvadeset dve godine. Bile su napisane itave knjige o teko uoljivom gradu Marsovaca" koji se video na prikazima oko lica" jo jedna svetlosna varka, kau u NASA, pa su ak napravljeni i trodimenzionalni kompjuterizovani modeli koji uvruju uverenje da se radi o gradevinama stranih bia. Medutim, aprila 1998. NASA se vratila na Mars sa mnogo boljim kamerama. Pod pritiskom javnosti ponovo su fotografisali isti deo Sidonije tri puta, ali sa mnogo otrijim soivima. Nije bilo lica", ve samo dug planinski greben. Ipak je to bila jedna varka.

Naalost, nisu svi bili ubedeni, i glavni rukovodilac NASA, Danijel Goldin, zajedljivo je primetio da ee oni verovatno ponovo ii na Mars sa jo boljim kamerama i snimati sve dok Ijudi ne budu zadovoljni". U to, kada je opao interes za lice" na Marsu, panja se usmerila na oblast Junog pola gde su snimljene duge prave linije i kvadrati. U leto 1998. njih su proglasili naputenim fabrikama Marsovaca! Modaistorija treba da nas poui da ne urimo sa zakljucima o uzbudljivim iluzijama.

NA IVICI SMRTI
Tradicionalan pogled na prie o duhovima je da oni predstavlaju due mrtvih, nekako uhvaenih u naem svetu, kao to je objanjeno na poetku ovog poglavlja. Medutim, duhovi se takode mogi4 pojaviti u vreme kada smrt jo nije nastupila. U jednom sluaju u Volziju na Viralu, 1970. ovek i ena upravo su legli u krevet i ugasili svetlo kada su oboje videli lebdenje neke glave, tela, bez Hca kraj njihovih uzglavlja". ena je vrisnula, aU njen mu ju je umirio govorei joj da i on isto vidi. im su upaHH svetlo prikaza je nestala. Ovaj sluaj desio se u ponedeljak uvee. Tog utorka ena je usnila da je njena baka umrla. Ona je to pri mila samo kao san, ali u sredu raznosa pote uruio im je pismo koje je javilo da je njena baka zaista preminula - u isto vreme kada su primetili duha, kako se kasnije ispostavilo. Veina Ijudi koji veruju u zagrobni ivot rekla bi da se radi o kriznom duhu" koji pokazuje pokuaj bakinog duha da se pozdravi sa svojom unukom. Da h je to ba tako neposredno? Poznati medijum Rozalind Hejvud ispriala je jednu fascinantnu priu o tome kako je 1918. boravilana Egejskom moru dok je njen Ijubavnik tada bio u Parizu. Jedne noi videla ga je kako se pojavio, u prirodnoj vehini u njenom atoru, tano u istom trenutku kada ju je on video" u svojoj sobi. Nijedno nije ni pomiljalo sa se radi o duhu, u prvi mah verujui da je osoba doputovala da bude sa svojim partnerom. Kada su shvatih da se ne radi o tome, oboje su se pitaH da im se nije prividalo zbog silne elje da se ponovo vide to pre. Ipak, kako i zato su dehh takvo prividenje" u jednom posebnom momentu empatije? Cini se da jedna emocionalna veza ima veliki znaaj za ovakve sluajeve i moda predstavlja i glavni uslov da bi se duh poajvljivao. Ako je duh neznanac, nepoznata voljena osoba, da li onaj koji osea treba da se ubaci" na talasnu duinu emocija nekog stvarnog objektivnog bia? Poznati TV glumac i dobitnik Oskara Klif Robertson prijavio je slino iskustvo. Desilo se kada je kao mladi nastupao u pozoritu u Nju Hempiru odmah po zavretku II svetskog rata. Glumca je odgojila njegova baka koja je tada ivela u mestu La Hola u Kaliforniji udaljenom nekih tri hiljade milja. Oko tri sata ujutro po istonom vremenu Robertson je spavao kada je usnio jedan ivopisan san u kome mu se pojavila njegova baka. Rekla mu je da joj se ivot blii kraju i da ne treba da bude oaloen poto je ona bila spremna da ode u miru. Preklinjao ju je da ne odlazi i posle dueg ubeivanja ona je rekla da e pokuati da ostane. Glumac se probudio iz komara u velikom znoju. ali nigde nije bilo telefona sa koga je mogao da pozove Kaliforniju. Ushodao se po sobi ne mogavi da odagna san iz misli. Oko pola sedam dobio je telegram. Poslala ga je jedna tetka iz Kalifornije i javila da mu se baka veoma razbolela u pono to se poklopilo sa njegovim komarnim snom. Nisu oekivali da e preiveti i da li bi mogao da doleti avionom na zapadnu obalu? Robertson je odjurio u najblii grad da pozove La Holu. Saznao je da se njegova baka oporavila. Sada je prolazila kroz kritian period i inilo se da joj se vraa snaga. Doktor je bio iznenaden ali je napredovala. Oigledno se i ovde radilo o nalaenju na istim duhovnim talasima, verovatno zato to je Robertson bio u dubokom snu, te je veza njihovih misH mogla da ob-uhvati vie informacija. Uoljivo je da bi - da je on kojim sluajem bio budan, moda sa sveu koja je lutala" - hitnost situacije zahtevala nekakav dramatian obrt stvari. Jedna jednostavna poruka" u neijoj glavi bila bi verovatno otpisana kao matarija. Ako postoji neki mehanizam u naoj podsvesti koji je kadar da otkrije neki psihiki signal" od nekoga drugoga, i mora da prode kroz svesni um koji je budan, kako bi se to onda ostvarilo? Da H bi onda glumac imao stvaran prikaz svoje bake u prirodnoj veliini u uglu svoje sobe - tako uverljiv da bi morao da ga usvoji i postavi pitanje ta on znai? ini se da je ispravno pretpostaviti na osnovu pojavIjivanja ovih dokaza da bi to moglo da se odvija na ovaj nain. Da li to znai da duhovi predstavljaju samo ekstremne oblike ivog prividenja - poruke" uzete iz podsvesti i pretvorene u vidljive forme u trenutku kada je potreban jedan brzi trzaj" da se probudimo? S druge strane, krizni duhovi mogu pokazati da smo zaista sposobni da naputamo svoja tela i prelazimo ogromne daljine.

Poslednje zbogom
ila Mendoza je glavna sestra na odeljenju za intenzivnu negu u jednoj velikoj bolnici u Teksasu. Posmatrala je mnoge Ijude kako umiru i priznaje da je prilino ogrubela na takve stvari. Medutim, nije bila spremna jedne veeri 1982. godine kada se desio najizuzetniji dogadaj kome je ikada prisustvovala. Sila je radila u nonoj smeni, posebno obraajui panju na jednog oveka koji je bio u bolnici ve nekoliko dana. lako pod bunom panjom i negom, nije se smatralo da je bio u bilo kakvoj opasnosti niti da je ozbiljno oboleo. Oko osam sati uvee poeo je da govori veoma suvislo o jednoj voljenoj osobi koju je jako eleo da vidi. Sila nije mogla da kae o kojoj se osobi radilo, ali bilo je oigledno da je riije video mnoge godine i nije oekivao da se to jo zadugo desi. ovek je potom iz mrmljanja utonuo u nemiran san. Oko pala deset ponovo je poeo da mrmlja o ovoj osobi, a njegove vitalne funkcije poele su da padaju. Bojei se najgoreg, doveli su jo medicinskog osoblja; ali ovek je pao u komu. Onda je zapao u stanje obamrlosti kako to izgleda kod nekih Ijudi koji su vrlo blizu kraja. Pogledao je u stranu zurei u

prazan prostor. Kako je vreme proticalo postalo je jasno da on gleda nekoga u sobi samo njemu vidljivom. Odjednom mu se lice ozarilo kao svetionik. Gledao je i smeio se na ono to se jasno moglo prepoznati kao dugo odsutni prijatelj, oima punih Ijubavi i nenosti, da je prisutnima bilo teko da se suzdre od suza. Sila kae: Nije bila greka. Neko je doao da mu konano pokae put". Nekoliko minuta kasnije ovek je umro, sa izrazom sree i mira na licu. Od tada Sila gleda na zavretak ivota svojih pacijenata sa vie panje i ponosa. Kao i mnogi drugi koji brinu o neizleivo obolelim, bila je svedok onog dragocenog trenutaka kada se ivoc oslobada okova usahlog i ruiniranog cela i odlazi ko zna kuda. Bez obzira da li smrc znai odlazak ih prelazak, glavna sescra Mendoza videla je na iskustvu ovoga oveka da smrt ne predscavlja zascraujui ili aloscan dogadaj, nego izuzetno putovanje koje se dogada sa puno smirenosti i skoro zarazne radosti.

Duhovi koji predskazuju

Nije teko prihvatiti da duhove moemo objanjavati ovozemaljskim pojmovima u nekim priHkama, posebno ako svedok samo vidi jednu neobinu figuru u zamraenoj sobi kada se pojavljuje u jednom promenjenom stanju svesti obino u stanju sna ili dremljivosti. Malo tee je prihvatiti situacije kada duh oigledno poseduje znanje kome svedok nije imao nikakvog loginog pristupa - kao kod Klifa Robertsona. Ovo se ilustruje jednim stvarno uvrnutim sluajem koji se desio u Folkstounu u grofoviji Kent 1964. godine. Gospodin Milton i jo jedan maloletnik stupiH su u trgovaku mornaricu u isto vreme. Dok je njegov prijatelj ostao na brodu, Milcon je ociao kui na odsuscvo. Jedne noi, dok je sedio u poljskom coalecu od cigle na samo jard od kue, odjednom ga je zaslepio blesak sveclosci i pojava figure Zulu racnika u punoj racnikoj odori! Prescravljeni mornar pobegao je u kuu gde ga je doekala majka koja ga je opcuila da je pijan, co za mornare nije ni udo. Meducim, kasnije kada je ociao na spavanje, blesak se vracio i racnik se ponovo pojavio." Gospodin Milcon je prescravljeno kriknuo i picao fancomsku pojavu ca hoe od njega i odmah upaHo sveclo. U sobi nije bilo niega. NekoUko dana kasnije sciglo je pismo u kome je Milcon saznao da je njegov prijacelj poginuo kada je pao sa palube broda u more blizu obala Afrike. Pitanje koje se ovde postavlja je sledee: ta je tano predstavljala pojava ovog duha? Moemo da pretpostavimo da je duh Zulu ratnika doao da upozori Miltona na moguu tragediju ili da je ona moda ve u toku. lU da to postavimo na malo posredniji nain - da je Milton zamislio sliku svog prijatelja koji se davio bUzu afrike obale i u svojoj svesti je povezao sa neim to je jasno u vezi sa ovim kontinentom. Naravno, skeptiki prilaz je da se radi o prividenju iji oblik ne stoji u vezi sa smru mladia. Bilo da se radi o sluajnosti ili kasnijem obUkovanju seanja na nesvestan i nehotian nain, to pojavu duha" ini vanijom.

Duhovi koji ive

Teorije koje pokuavaju da objasne pojave sablasti kao projekcije svesti izgleda da su zaista potrebne prilikom razjanjavanja zamrenijih sluajeva. Na primer, Leonard Tuhil sea se fascinantnog iskustva koje je doiveo 1976. godine. Sa jednom prijateljicom pokuavao je da razgovara o poslu, ali je jasno uviao daje ona rastrojena. Upoznao ju je na plesu, uputio kompliment za plavu haljinu koju je nosila, ali je primetio: Izgledala je neobino kao da se samo fiziki nalazi ovde, a njena dua miljama daleko". Sledeeg dana dok je prolazio pored mesta gde je radila, Leonarda je proelo snano oseanje -"kao da je bio u dodiru sa venou". Potisnuvi ovaj oseaj, vratio se kui, ali umesto da ude ostao je pred vratima razmiljajui i gledajui u nebo. Ponovo je bio u tom stanju dremljivosti koje je, ini se, od fundamentalnog znaaja za izvesna paranormalna iskustva. Tada se desilo. Spustio sam pogled i na moje zaprepaenje, pojavila se poluprovidna prilika ove ene koje je ila stazom pored moje kue. Odmah mi je bilo jasno da gledam u dtiha, mada nikada u ivotu tako neto msam video. Sa sigurnou sam je prepoznao. Jasno sam video haljmu koju je jue nosila, ali zapravo to nije mogla biti ona ne samo zato to nije znala gde ivim, ve i stoga to sam kroz nju mogao da vidim ostale kue." Leonard je osetio jezu, ali ne i strah, bio je zabrinut zbog njenog stanja jer je video kako je jednostavno nestala. Dva dana kasnije, oko ponoi, ba kada je razgledao neki asopis na ijoj naslovnoj strani se nalazilo hce jedne ene, shka je iznenada poprimila izlomljenu" formu u Pikasovom stilu. Podigao je pogled, zatim ga spustio, ah je shka i dalje bila ista. Uveravao je sebe da je to samo privid ali bezuspeno. Sutradan je pozvao jednog zajednikog prijatelja i saznao da je ena imala jedan teak nervni slom tokom kogaje poela da prima mentalne poruke. To se desilo upravo onoga dana kada je video njenog duha, a odvedena je u bolnicu u ono vreme kada je asopis objavio ovaj dogaaj. ena nije umrla, ve se zaista oporavila. Duh koji ivi" u ovom sluaju moda je predstavljao jedno telepatsko zamiljanje koje je Leonard imao kada je otkrio njeno stanje ih je pod pritiskom izala iz svoga tela.

Jedan prilino Ijubomoran duh

Ako nadivljavamo smrt, da h Ijudske emocije zadravamo i u zagrobnom ivotu? Odgovor na ovo pitanje nude nam Dajana Kristijanson iz Eseksa i njen drugi mu, ijim se iskustvom subjektivno objanjavaju dogadaji u njihovoj porodinoj kui. Nevolja je poela 1967. kada je njen mu Len umro od raka u ranim tridesetim. Bio je kremiran i njegov

pepeo je poslat kui da tamo poiva, ah ni tu nije imao mira. Cim je Dajana obavila sve formalnosti oko sahrane, poele su da se deavaju neke stvari. U poetku su bili sitni dogadaji: uo bi se zvuk pomeranja nametaja u gluvo doba noi, inilo se da ptiica leti oko njene glave dok je bila u krevetu. Zatim su se javile prikaze. Iz ormara je izronila bela sena i poela je da joj prilazi, a zatim je iezla. Ga Kristijanson je bila prestravljena. Drugom prilikom videla je neku nejasnu belu senku kako klei uz krevet pored njenih nogu. Dajani nije ni padalo na pamet da bi njen mu jo mogao da bude prisutan, ali jednoga dana desilo se neto to je nateralo da promeni miljenje. Dok je bio iv, Len je imao obiaj da se uunja u kupatilo i stane na vagu iza nje dok je merila svoju teinu - tada je vaga pokazivala mnogo vei broj kilograma nego to je ona imala. Nekoliko meseci posle Lenove smrti neoekivano se dogodila ista stvar. Stajala je na vagi i kazaljka je poela da se pomera sve vie dok nije pokazala skoro nemoguu teinu. Ovi dogadaji postali su tako uestali, da se porodica ve zabrinula. Njen brat je izrazio bojazan da su nevolje moda izazvane dranjem pepela u kui. Nerado se sloila s tim da je najbolje da je sahrana najbolje reenje i bio je organizovan pogreb. Nadala se da e moda posle toga i ona i njen mu konano nai mir. Sa optimizmom gledajui u budunost Dajana se ponovo udala 1972. godine. Ostavila je prolost iza sebe i jedva ekala da se posveti novom ivotu. Naalost, njena oekivanja nisu se ispunila. Nedugo posle njene udaje i njen novi mu se upoznao sa neobinim pojavama koje su opsedale kuu. Jedne noi kada su zaspali, njihov krevet poeo je da se die u vazduh kao da ga potiskuje jedan veliki balon. Dajana i njen mu probudiU su se puni uasa, ali to nije toHko okiralo bivu gdu Kristijanson koja je osetila ta se dogadalo: Len se vratio i, inilo se, nije bio ba oduevljen njenim novim odnosom! Sta se deava", pitao ju je njen uzbudeno novi mu . Krevet se lagano spustio na pod spavae sobe. Ne brini", umirila ga je, nemamo ega da se plaimo, to je samo moj pokojni mu. On se ponekad vraa." Istoga dana dogovorila se sa svojim novim muem da se nadu u gradu da bi ili u kupovinu, ali on se nije pojavio. Na povratku kui obuzimala je sve jaa slutnja. Cim je stigla znala je ta se dogodilo - mu ju je napustio, jer nije mogao da podnese da ivi sa Ijubomornim duhom prethodnog mua svoje supruge! Dajana se potom jo jednom udavala i stvari su se srenije odvijale, ali, objanjava da ivot nikada ne moe da bude potpuno normalan: Jo je prisutno neto u mojoj kui, posebno u spavaoj sobi. Moja najstarija kerka izbegava da dolazi, kae da je kua opsednuta duhovima i da bi je trebalo rainiti. Jednoga dana ikona koju je kupio moj pokojni mu otkaila se sa zida i pala. Pozvala sam policiju jer sam pomishla da neko pokuava da provali u kuu." Da H je policija pomogla? Izgleda da nije. Kada im je ob-jasnila svoje iskustvo, Ijubazno su joj napomenuli da je to posao za lovce na duhove, a ne na kriminalce.

Posetioci spavae sobe

Sada je valjda jasno da se veina susreta sa duhovima deava u stanju promenjene svesti, najee kada se neko nalazi u stanju pospanosti. Poto se ovo obino dogada u spavaoj sobi, duhove koji dolaze u pohode nazvaemo posetiocima spavaih soba". U ovakvim stanjima naa ula se normalno oputaju iz prethodnog stanja napetosti. Ovo moe da omogui posetiocima da se prikazuju naim ulima ili to moda znai da se radi samo o subjektivnom doivljaju. To se odnosilo i na one sluajeve kada je vie osoba prisustvovalo ovom fenomenu. Cesto se deavalo da se svedok probudi i ugleda figuru kako stoji pored kreveta. Uprkos injenici da se on ili ona nalaze u gustom mraku, u stanju su da detaljno opiu kako izgleda duh. est je sluaj da svedok ne moe da probudi svog usnulog partnera dok se sve to dogada. Evo tipinog iskustva sa sobnim posetiocem.

Da lije to duhovno isceljenje?

Tomi Stil je poznati peva, plesa i glumac, nadaren i omiljen kod dece ve nekoliko decenija. Njegovi mjuzikli kao to je POLA NOVIA OD EST PENIJA zabavljaju milione Ijudi. Pre mnogo vremena on je doiveo jedno iskustvo koje zbunjuje sve one koji se u ovo razumeju. U petnaestoj godini Tomi je pobegao na more i stupio u trgovaku mornaricu. Medutim, nije dugo sluio na brodu. Toliko se razboleo da su morali odmah da ga prebace avionom u Englesku. U bolnici u Londonu utvrdili su da boluje od meningitisa kimene modine. Izgledalo je da nee jo dugo moi da ivi i pozvali su njegovu porodicu da bude uz njegovu postelju. Pred zoru, oduzet od struka nadole, jo se borio za ivot. Doktori su predloili da ga ostave samog. Navukli su zavese oko njegovog kreveta i dopustili mu da se na miru odmara. Dok je leao u polusvesnom stanju mladi je uo odjek glasnog smeha nekog deaka. Jedna svetla lopta doletela je preko zavesa i spustila se na njegov arav van domaaja ruke. Dete u Tomiju, ne elei da se odrekne svoje igrake, skupilo je svu energiju i pruilo ruku da je epa i ponovo baci preko zavesa. Za nekoliko trenutaka lopta se sama prebacila preko zastora i opet vratila, ali jo dalje, van dohvata njegove ruke. Potpuno izmoren sa glavom na jastucima, uinio je jo jedan napor da dohvati lopticu i baci je preko zavese. Odmah zatim sve se ponovilo, u stvari, deavalo se to nekoliko puta tokom jednog sata, a moda i due. Svaki put bilo je potrebna velika snaga volje i energija da se loptica dobaci nevidljivom detetu. Tomiju je uvek to polazilo za rukom, skoro da toga nije bio svestan, ipak je osetio kako mu se vraa snaga i kako se sve bolje osea. Sada je mogao da pokree svoje noge.

Medicmsko osoblje i Tomijeva porodica bili su zaprepaeni: groznica se povlaila, a paraliza je slabila. Oporavljao se i oseao se sve bolje. Poto su doktori pokuavali da shvate skoro udesno izleenje, Tomi je objasnio da treba zahvaliti deaku koji mu je pravio drutvo u sobi - da mu nije stalno dobacivao lopticu na krevet nikada ne bi smogao snage da se pokrene i to mu je spaslo ivot. Koji mladi?", pitali su ga. Zavese su sklonjene i, naravno, deaka nije bilo u sobi, niti se ikada tamo nalazio. Zbunjen, Tomi je opisao lopticu. Oi njegovih roditelja odavale su iznenadno priseanje. Zar se ne sea", pitah su ga. Loptica je bila ista kao ona koju je Tomi dao svom mladem bratu Rodniju kao boini poklon. Deaku se ona svidela, ali to je bio i poslednji Tomijev poklon bratu. Kasnije je Rodni tragino izgubio ivot kada je imao samo tri godine. Sta se ovde dogodilo? Da li je Tomijeva podsvest prizvala prikazanje da bi mu ono dalo volju da se izbori do potpunog oporavka? Ovo je jedan od moguih pravilnih tumaenja ove prie. Naravno, druga mogunost je da je Rodnijev duh uzvraao bratovlje vu Ijubav jednim dragocenim poklonom - zdravljem.

Nevino dete
Porodicu Nila Andersona snala je nesrea 1972. kadaje njegova petogodinja sestra umrla od iznenadne bolesti. Svi su bih utueni zbog gubitka jednog mladog nevinog ivota, pritom je lokalni svetenik zbog verskih nesuglasica sa porodicom odbio da izvri ceremoniju sahrane koja je trebalo da se obavi u Bedfordiru. Owo je ak i produbilo razdor u porodici koji se nije stiao tokom sledeih deset godma. Godme 1982. umrla je Nilova baka po ocu. Zbog toga to nikada mje mogao da oprosti njenom muu koji je u svadi iskoristio detetovu smrt, odbio je da ide na sahranu, ali se posle kajao. Nekoliko veeri kasnije, jo oseajui krivicu, Nil se probudio iz dubokog sna i video prikazu svoje bake. Izgledala je zdravo i dobro i smeila mu se. Rekla mu je da ima razumevanja za njegove postupke i da mu prata, te ne treba da brine o ovom incidentu. Nimalo ne udi to je Nil ubedivao sam sebe da je to samo san koji je uao u njegovu svest da bi odagnao njegovo oseanje krivice. Medutim, ovo je izgledalo mnogo stvarnije i ivotnije od bilo kakvog drugog sna i potpuno ga je rasteretilo briga zbog incidenta. Ipak, jo je ostala sumnja da je sve to bio samo rezultat njegove preterane mate. Tada mu je majka otkrila neto to mu nikada do tada nije rekla. Godine 1972, samo nekoliko nedelja poto je njegova sestra umrla, Nilov brat je doao kui iz kole sa jednom ozbiljnom tvrdnjom. Rekao je da je video Triu". Kada su ga pitali da objasni na koju Triu misli, odgovorio je: Nau Triu." Igrali su se neko vreme. Njegova majka je s nevericom buljila u deaka nemona da shvati ta je deak govorio, ali bilo je oigledno da za ovog estogodinjaka igranje sa vlastitom sestrom nije predstavljalo nita posebno. Znao je da mu je sestra otila" na nebo", ali verovatno nije uspeo da shvati da ovo znai da je vie nikada ne moe videti. Stvar je raspravljena sa lokalnim svetenikom. On je potvrdio oiglednu iskrenost deaka i savetujui roditeljima da to prihvate, jer niko ne moe dokazati da se to nije dogodilo. Dvadesetak godina kasnije, Nilov sada odrasli brat jo uporno tvrdi da ga je posetila njihova sestra odmah posle smrti.

HIPNAGOSKO PRIKAZANJE prikazanje u stanju dremljivosti

Postoji jedna faza kroz koju svi prolazimo kada tonemo u san i kada se budimo. Tokom ove faze mogu da se doive razni oblici prikazanja koji ne ine deo bilo kakvog sna, ali imaju slab uticaj te brzo padaju u zaborav kada se vrati puna svest. Prikazanje moe da izgleda kao rasplinuta figura i, prema jednom istraivanju psihologa, oko pet posto stanovnitva opisuje ga veoma realistino. Ovakve faze oznaavaju se kao hipnagoka" padanje u san i hipnopompska" prikazanja budenje. Um niti spava niti je budan, nego se odmara u neutralnom stanju. Neki istraivai sna misle da um moe da dopusti nagomilavanje prikazanja duboko u podsvesti i da ga tada prenese u spavau sobu gde se pojavljuje na veoma ivopisan nain. Tada nam se moe uiniti da se stvara neko bie". Hipnagoko prikazanje ovaj termin primenjuje se na obe vrste stanja je vie od halucinacije. Takode se razlikuje od snova tokom spavanja. Prikazanje se nikada ne deli sa drugima u istoj sobi. Istraiva gda F. E. Lining dala je tabelarni prikaz nalaza iz 1925. godine. Skoro dve treine ispitanih percipijenata nije znalo ta je to hipnagoko prikazanje u stanju dremea. Svaki svedok je naglasio ivotnost prikazanja. Mnoga prikazanja odnosila su se na figure, prirodne pejzae i izazvana oseanja. Mnogi percipijenti nisu imali kontrolu nad prikazanjem, mada je mali postotak izjavio obrnuto, i to pod uticajem manipulacija lucidnih sanjalica.

LUCIDAN SAN ILI SAN KOJI IVI

Jedna tinejderkaisprialaje fascinantno iskustvo istraivaima parapsiholokih laboratorija u Oksfordu. SanjaJa je

da se probudila i otila u kolu jednoga jutra. Poto je dogaaj jednostavan, bila je potpuno sigurna da je stvaran. Medutim, ulo" se glasno lupanje na krovu kolskog autobusa koje ju je odjednom probudilo". Videla je da se nalazi opet u krevetu kod kue. Umirena time, devojka je ustala i ponovila uobiajeni postupak spremanja za kolu, konano doputovala do nje i stigla do kolskog dvorita. Tada je neko bacio knjigu nanju onako iz ale. Udarac ju je iznenadavratio nazad u krevet i ponovo se budila! Ovakva iskustva nazivaju se lanim budenjima", i priblino 35 odsto stanovnitva prijavljuje da ih je imalo u nekoliko navrata. U stvari, ona ine uobiajene forme koje se nazivaju lucidnim snovima koje je u svom najistijem obliku prijavilo samo deset posto Ijudi ene malo vie nego mukarci. U lucidnom snu tok dogadanja je tako iv i realistian tako da ga osoba shvata kao stvarnost. Obino mirisi i taktilni utisci i sva normalna ulna iskustva idu uz ovu vrstu sna, to ga ini jo uverljivijim. Ipak, na momente sanjalac osea da se radi o nekom snu i u takvom stanju biva okiran budenjem. Meutim, ako se osoba odmah ne probudi, lucidni san se normalno nastavlja i sanjalac se nalazi bukvalno izgubljen u slikovitom svetu sna. Mogu da kontroliu dogadanja i da se uine da lete. To zaista hi na igranje glavne uloge u nekom filmu po vlastitom scenariju uz mnotvo specijalnih efekata. ivopisna stvarnost ostaje kao glavna osobina kada se prolazi kroz ovakva iskustva. Ovo da granica izmedu snova i budenja biva otra manje nego to se nekada zamiljalo, moglo bi da predstavlja klju reenja misterije iskustava sa posetiocima u sobi. Medutim, moe H to uvek da bude tako? Mogu da se nadu sluajevi gde se, bez obzira na stanje svesti te osobe, informacija prenosila iskustvom koje je postojalo van bilo kog oiglednog sredstva komunikacije. Tada se deava neto oigledno natprirodno.

Vraanje kui
Jedno upeatljivo iskustvo Deni Rendls upuuje nas da duhovi ne predstavljaju uvek mrtve Ijude. DogodTlo se to cdnog zimskog jutra 1978. kada je njen prijatelj morao rano da krene od Irlama u Lankairu do Cestera gde je radio. lutevi su bili opasni za vonju motorom i poto gaje Deiii ispratila, bila je vidno zabrinuta. Nakon njegovog odlaska Deni je sela na naslanjau pored kamina. Malo zatim iiznemirio ju je neki zvuk. Prenuvi se iz misli shvatila je da se njen prijatelj vratio. Da li je posluao njena upozorenja da je opasno ii na dugu vonju motorom po poledici? Da li je neto zaboravio i onda se po to vratio? Pre nego to je iTiogla da to ispita, Dem je shvatila da je on ve otiao. Pogledala je okolo, ah njega vie nije bilo. U stvari, nikada ga nije ni bilo. Kako se kasnije utvrdilo, on je otiao pravo na posao bez vraanja i Denino iskustvo nije bilo nita drugo nego jedna veoma ivopisna halucinacija koja je ipak bila veoma stvarna. Toliko je bila ubedljiva da je zaista misHla da se on vratio kui. U stvarnosti ona mora da je malo zadremala u toploj sobi i sa strahom za ishod njegovog putovanja u svojoj svesti, imala je prividenje jedne stvari koju je najvie elela -njegov bezbedan povratak. Prouavanja lucidnih snova pokazala su da se OUT odigravaju u jednoj sredini koja je tohko shna onoj u stvarnom svetu da osoba za njih poveruje da se dogadaju u momentu budenja. Kada ih neto u snu podseti da to nije stvarno oni se bude prestraeni iskustvom koje su u tom snu upravo preiveh iH nastavljaju sa snom svesni da zaista spavaju. U takvom stanju sposobni su da kontrohu ta se deava u tih nekohko minuta lucidnosti. Oni koji su imah takve snove kau da su arobni i nezaboravni. Naravno kada taj lucidni san reprodukuje stvarno okruenje tada dodaje i neke prizore poput povratka prijatelja, kao u Deninom iskustvu, ali ne prua nikakav dokaz da ceo dogadaj predstavlja jedan san i svedok moda nikako nee prihvatiti ovu injenicu. Deni se probudila ubedena da se povratak stvarno desio i jo malo se ubedivala da se on nije desio kada je kasnije mogla o tome da pita svog prijatelja. Ali ta bi se desilo da je Deni videla svoju pokojnu baku kako ulazi u sobu ili neto jednako neverovatno kao to su jedan andeo ili strano bie? Tada ne bi postojala nikakva mogunost da ih o tome ispita kasnije i tako dokae da se ta poseta koju su joj uinili, u stvari, nikada stvarno nije ni dogodila. Nekakav susret sa andelom bi se mogao prihvatiti kao paranormalan dogaaj, zbog toga to bi se, kako to Deni moe da potvrdi, inio suvie stvarnim da bi mogao da se uzme kao obian" san. Povratak prijatelja za nju je bio stvaran ba kao to bi bio svaki drugi stvarni povratak. Neko bi isto pretpostavio u sluaju posete duha pokojne bake. Ovakvi sluajevi gone nas da se pitamo koliko su esta stvarno prividenja duhova onoj osobi koja ih vida, vie nego da li su stvarna u bilo kom objektivnom smislu.

Rastanak
Gospoda Dejvis ivela je na velkoj obali blizu letovalita Ril i Lendudno. Te noi 6. avgusta 1982. probudio ju je prodoran vrisak koji je liio na zapomaganje malog deteta. Poto ju je ova larma potpuno rasanila, vrata spavae sobe su se s treskom otvorila. Vetar ih nije mogao tako otvoriti, uporno je tvrdila, a njena maka nije posedovala toUku snagu. Gospoda Dejvis ustala je iz kreveta, aU sada je sve bilo tiho. Zidni sat pokazivao je 00:50 sati po ponoi. Njen mu je i dalje spavao. Potiskujui ovaj dogadaj, ponovo je legla u krevet. U est sati zazvonio je telefon. Primanje celefonskih poziva u ovo doba nosi sa sobom lako uzbudenje: dobra vest moe da saeka, dok to ne vai za loe vesti. Gda Dejvis sledila je svoga mua niz stepenice i posmatrala kako odgovara na telefon. Bio je to poziv iz lokalnog seoskog kampa gde je on radio kao uvar. Oh, boe, ne!", ula ga je kako uzvikuje. Spustio slualicu i rekao: Izbio je straan poar."

Sat kasnije njen mu se vratio iz kampa u stanju dubokog oka. Sator jedne od porodica koje su tamo stanovale bio je tokom noi zahvaen poarom, a dvoje male dece je izgorelo u plamenu. Sto je jo gore, radilo se o Ijudima koje su poznavali - porodici koja je poseivala grad svake godine, sa kojom se brani par sprijateljio. Kako je ta vest polako poela da dopiredo svesti i uasno oseanje praznine koje uz takav gubitak postepeno raste, gospodi Dejvis palo je na pamet nekoliko stvari. Jasno je ula vrisak malog deteta u svojoj sobi pre samo nekoliko sati. Nikoga nije bilo u kui da izazove takvu larmu. Bilo je, takode, neobino da su se vrata uz tresak otvorila usred noi. Kako se to desilo? Odmah pored vrata nalazila se jedna slika na stolu. Bila je to fotografija gospodina Dejvisa koju je snimio otac u poaru postradale dece. Kada je izbio poar?", pitala je gospoda Dejvis. Njen mu mogao je da proveri. Bilo je to u 00:50 sati, tano kada je krik proparao nonu tiinu i kada su se vrata s treskom otvorila. Kao da su deca u momentu rastanka uputila poslednji poziv svojim prijateljima - moda preko fotografije koju je snimio njihov otac. ak i kada bismo pokuali da damo racionalno objanjenje i kaemo da je gospoda Dejvis imala samo jedan lucidan san ili je iskusila neki oblik hipnagokog prikazanja, svejedno se ne moe odgonetnuti ovako visok stepen sluajnosti".

FOTOGRAFIJE DUHOVA
Vidljivost duhova moe se takoe sugerisati fotografijama. Istina je da zaista postoje fotografije duhova. Mnotvo njih napravljeno je u starim crkvama i veUkim starinskim kuama, na primer, gde se jednostavno pojavilo prikazanje tokom snimanja filma. Tada fotograf obino nita ne vidi. ovek uvek mora da bude obazriv. Mogue je da zamagljenje" na negativu filma moe da izgleda kao nerazgovetna Ijudska figura. Mada smo u nekoliko priUka nailaziU na ovakav efekat, postoji nekoUko dovoljno zbunjujuih fotografskih sluajeva koji zahtevaju pomnije ispitivanje. Prikaz oigledno predstavlja Ijudsku figuru. NekoUko takvih sUka pada na pamet i one do danas zbunjuju. Figura koja je volebno dospela na film u crkvi Arundel u zapadnom Veseksu sigurno nije neka greka. Radi se o jednom nejasnom prikazanju figure visoke tri i po metra koja se pojavila na fotografiji koju je snimio vikar iz Njubija u Jorkiru kraj oltara svoje crkve. SUka je bila nauno ispitana, pa ipak ne moe racionalno da se objasni. Jo jednu izuzetnu fotografiju, koja jasno pokazuje figuru, sluajno je snimio jedan crkvenjak. Na dan 19. juna 1966. preasni i gospoa R. W. Hardi iz Vajt Roka u Britanskoj Kolumbiji tokom dravnog praznika u Engleskoj biU su u poseti jednoj gospodarskoj kui po imenu Kraljiina kua u Griniu u junom delu Londona. SnimiU su fotografiju Stepenita Tulipana koje je izgradio Inigo Dons 1629. godine. Po povratku kui u Kanadu kada su razviU film, biU su zapanjeni kada su videU jednu nejasnu figuru kako se dri za ogradu stepenita. Ispitivanje negativa u Britanskom klubu za prouavanje duhova, iskljuilo je duplu ekspoziciju. Kodak je potvrdio da negativ nije naknadno preslikavan i da oigledno nije bilo nikakvih pokuaja varke. Dalje prouavanje pokazalo je da figura ima obe leve ruke, navodei na zakljuak da su postojale dve figure na stepenitu - jedna koja prati drugu. Par je uporno tvrdio da nikoga tada nije bilo na stepenitu. Lovac na duhove Piter Andervud rekao je da je to najizuzetnija fotografija koju je video za pedeset godina svoga istraivanja. Televizija Anglija snimila je dokumentarni film o uvenoj kui duhova u Norfolku 1964. godine. Kada je bila emitovan, nekoliko Ijudi zvalo je studio i reklo da e videlo duha" u pozadini jednog kadra. Posle ponovnog cmitovanja filma, istraivai nita nisu naU, ali kadaje po trei put prikazan, javilo se jo gledalaca koji su tvrdili da su videli jednog monaha, staricu ih mrtvaku glavu. Posle paljivog pregleda ispostavilo se da se radi o jednoj mrlji od vlage na jednom kamenu u zidu u pozadini kadra, koja je imala priHno jasan Ijudski obUk. Mata i oekivanje uinili su ostatak. U sluajevima gde film belei i ono to oko ne vidi bilo je sugerisano daduhovi mogu da se pomere na infracrvenu talasnu duinu svetlosti koja je nevidljiva za oko, ah koju filmska traka moe da oseti. Medutim, ovo predstavlja veoma dug nain za utvrdivanje tanosti ove primedbe. Godine 1983. Asocijacija za nauno istraivanje neobinih fenomena prikupljala je fotografije duhova iz svih krajeva Britanije. Deni Rendls donela ih je na prouavanje dr Vernonu Harisonu, profesionalnom analitiaru fotografija. Proueno je vie desetina sHka. Harison je izrazio nadu da e neto nai, aH je dodao: Ipak, ne mogu da prihvatim ni jednu od njih kao verodostojnu." Medu njima nalazila se jo jedna koja je prikazivala mrIju od vlage na zidu, videna" kao duh; druga sa jednim ektoplazmatinim" obUkom za koju je utvrdeno da je najobinija Hnija koju je kamera napravila kada je izala iz fokusa soiva; i jedna poluprozirna figura duha koju je sni mio jedan uzbueni brani par. Ovo je obeavalo nekakav uspeh. Na alost, posle anaUze otkriveno je da su oni jednostavno snimili odsjaj rada u votanoj tehnici na staklu kroz koje su snimaU slike navodnih duhova. Ipak, postoji jedan vrlo mali broj sluajeva koji izgleda ne spadaju u ovu kategoriju i koje zahtevaju objanjenje. Kada se uzme broj fotoaparata koje Ijudi poseduju da h pojavljivanje duhova na sUkama postaje svakodnevna obina pojava? U stvari, ini se da se ona deava rede nego inae. Zato? Da U je to zbog toga to dananja oprema za snimanje ne dozvoljava vie toUko zamagljivanja na snimcima? Za one koji veruju da postoji jedan irok sveobuhvatan plan sveprisutnog Stvoritelja, duhovi se moda usteu da izadu pred kamere. Da U to znai da treba da se muimo oko dokaza za ivot posle smrti, jo nepotpuno ubedeni sve dok za to ne dode pravo vreme? Fotografije duhova i dalje se pojavljuju.

Jedna devedesetsedmogodinja ena predstavila je jednu izuzetnu sUku 1997. godine. Snimljena je 1919. i prikazuje posadu kraljevskog broda DEDALUS na grupnoj fotografiji iz Krenvela u Linkolniru. asopis NEJVI NJUZ objavio je tu sUku koju je donela Bobi Kepel, udovica vazduhoplovnog vicemarala Artura Kepela. Te godine kada je ova slika snimljena, radila je kao voza u pomorskoj bazi. Jedna nezavisna kompanija koja nije bila upoznata sa nedavnim dogadajima obradila je ovu sliku, tako da nije moglo biti govora o nekim trikovima. Ipak, jedva vidljiv obris oveka u zadnjem redu uniformisanih Ijudi na slici nepogreivo pokazuje da je to Fredi Dekson, jedan od mornarikih mehaniara. Jedini problem povodom ove injenice bio je da je Dekson poginuo tri dana pre nego to je ova sUka snimljena. Da li se Deksonov duh vratio da uestvuje u dugo planiranoj zavrnoj paradi na zatvaranju pomorske baze? Da li su misU Ijudi sa slike na svog tragino nastradalog druga uticale da se on pojavi pred okom kamere pomou neke strane sile? 1997. pojavila se jedna slika iz ropira koja je snimljena za vreme velikog poara koji je opustoio jednu lokalnu zgradu. U razbuktalom plamenu koji je snimljen za vesti, pojavljuje se prikaz jedne mlade devojke. Ona izgleda stvarno uhvaena u zamku ognja. Medutim, tada nije bilo nikakve devojke u zgradi, niti je bilo pronadeno bio kakvo telo na mestu poara. Ko je onda ona bila?

DOKAZ PROTIV"
Moe se prihvatiti, u najmanju ruku, da u nekim prilikama duhovi za svoju pojavu duguju isto toHko onom kome se prividaju kao i verovanju u hipotetiku posetu iz sveta mrtvih. Tada mogu da imaju korene u optikim varkama ili anomaUjama u opaanjima. Htenje da se veruje u neto esto moe da stvara sugestivne dokaze. Mogu da se dogode krajnje realistine halucinacije kako su pokazala nedavna prouavanja. Morton Sacman prouavao je Rut", jednu Amerikanku koju su opsedala esta privienja njenog oca. Da je ovek bio pokojnik, njena spontana prividanja i ostala ekstrasenzorna iskustva koja ukljuuju miris i dodir bila bi smatrana kao suret sa duhom koji je posetio spavau sobu. Medutim, on je bio iv i zdrav i iveo je u SAD kroz sva Rutina iskustva. Dr Sacman mogao je da pomogne Rut da kontrohe ovu sposobnost da stvara" realistine halucinacije. Konano je mogla da stvori trodimenzionalne govorne prikaze drugih Ijudi. Mogla je, ak, da stvori i drugog dr Sacmana koji sedi pored njega u njegovoj kancelariji i bilo joj je teko da razUkuje stvarno od nestvarnog. Tokom jednog eksperimenta sa doktorom Piterom Fenvikom, Rut je stvorila prividnu sliku svoga oca i postavila ju je pred svetla rein.ektora koja su bila podeena da reagu ju na ritam njenih modanih talasa. Oi bi naravno jo videle svetla sve dok ih neto stvarno i neprovidno - kao neka prisutna osoba - zakloni od njenih ula. Ako bi zaista videle svetla tada bi Rutini modani talasi reagovali. Ovo bi pokazalo da je njeno ubedenje da nita ne vidi, zbog toga to prividna slika njenog oca stoji na putu, bilo pogreno. Zanimljivo je i to to je enin mozak reagovao kao da stvarno vie ne vidi svetlost lampi. Izgledalo je upravo onako kao kada neka osoba zaklanja svetlost uprkos injenici to nita drugo, osim prividne slike vidljive samo Rut, nije tamo stajalo". Kada su je zamolili da njen duh upali svetlo u potpuno mranoj sobi, rekla je da to moe da uini i videla" je sobu kao da je bila osvetljena. Ipak jo nije mogla da ita novine ili. knjigu zbog toga to njena percepcija nije mogla da prevazide fiziku stvarnost da je bilo svetla u sobi. Ovi testovi pokazuju da je mozak sposoban da vidi" neto to nije prisutno na tako realistian nain da moe zavarati ulna opaanja. Medutim, ne doputa da se deavaju nemogue stvari dokazujui tako da se ne radi ni o emu drugom do o halucmaciji. Imajui ovo na umu, postoji razlog da se posumnja da duhovi u vreme svog pojavljivanja mogu da budu veoma uverljive halucinacije.

Linosti sklone fantaziji

Psiholozi upotrebljavaju termin linosti sklone fantaziji" da oznae nekrh etiri do osam posto stanovnika koji imaju tako izraene moi zamiljanja da im je teko da razlikuju stvarnost od zamiljenih slika. Termin su skovali ameriki istraivai Teodor Barber i Seril Vilson 1983. koji su otkrili da takvi Ijudi spadaju u posebnu kategoriju. Oni imaju ivot veoma bogat snovima - lucidno sanjajuT i sanjajui o letenju vie od veine drugih Ijudi. Mogu lako da se dovedu u duboko hipnotiko stanje, imaju veoma izra en dar za umetnost i kao deca su esto imali detaljno opisane i uverljive zamiljene drugove za igru koji im ostaju ieaHstini u misHma neobino dugo vremena. Postoje znaajni dokazi da ovakvi Ijudi doivljavaju psiliika iskustva tokom celog svog ivota. Oko 92 odsto njih c ovo izjavljivalo, to je tri puta vie od grupa nesklonih fantazijama. Skoro polovina ispitanika izjavljuje da kada sami voze, moraju da zaustave kola zbog toga to su videli neku figuru na putu za koju se konano dokazuje da je nestvarna. Dosta esto ove figure smatraU su duhovima. Takode je otkriveno dosta paranormalnih iskustava sa sobnim posetiocima. Ljudi koji su ih imaU ne pate od patolokih stanja svesti, naprotiv, esto su natproseno inteligentni. Tokom 1986. i 1987. godine Stiven Lin sa Dravnog Univerziteta i Dudit Rui sa Univerziteta Toledo u Ohaju objaviH su da su ti Ijudi bih iU veoma usamljeni tokom detinjstva ili strogo fiziki kanjavani. To se pokazuje i u sluaju Rut iju kliniku istoriju je dao dr Sacman. Ima miljenja da pojedinac razvija punu vizuelnu kreativnost kao mehanizam bekstva" od raznih uasa fizikog ivota, doputajui tako unutranjem fokusiranju ili distrakciji da mu pomognu u prevazilaenju tekoa.

Da h ovo znai da su oni koji opaaju duhove samo veoma imaginativni i ne mogu da razhkuju stvarnost od mate kao to veina od nas veruje to moe? Zabavlja, istraiva i priznati medijum Majkl Bentajn rekao nam je da mish da mata i psihiko iskustvo, jednostavno, mogu da budu jedna sposobnost: Neko e mi rei: To je samo tvoja mata! Naravno da u se sloiti da jeste. Treba da shvate da mata predstavlja sposobnost da se stvaraju ih integriu shke iz seanja ih utisaka koje dobijate odasvud." Jedan zanimljiv eksperiment koji je izveden u Kanadi obuhvatio je jednu grupu uesnika koji su se redovno sa stajah godinu dana i, kako je objanjeno u njihovoj knjizi PRIZIVANJE FILIPA, izmislih su jednog jahaa fantoma koga su postepeno dobro upoznah. Njihova kreacija bila je tako reahstina da je on na kraju poeo da ivi svojim vlastitim ivotom v. glavu 3, manifestujui takve paranormalne efekte kao to je lupkanje stolom. Dok je pisao o duhovima i narodnim predanjima za jedan asopis 1970. istraiva Frenk Smit je odluio da izmisli jednog duha. Smisho je sloenu ivotnu priu za duha jednog crkvenjaka iz neke kue na londonskim dokovima. Zatim ju je napisao kao da je stvarna i ekao da vidi ta e se dalje deavati. Kroz nekohko godina bilo je prijavljeno mnogo sluajeva da su Ijudi videh duha, opisujui ga kao starca odevenog u odeu crkvenjaka. Kada je Smit priznao prevaru, jo su stizale prie od Ijudi da su zaista videh ovu pojavu. Jedan je, ak, pokuao da ga ubedi da je on samo zamiljao da gaje izmislio - da je stvarni duh ve bio u njegovoj svesti. Psiholog Garet Ris, koji veruje da psihika energija" predstavlja objanjenje za natprirodno isceljenje, upravo zbog toga je skeptian prema standardnim interpretacijama duhova. Rekao nam je: Uvek postoji bolje objanjenje. Svi mi doivljavamo mnoga razliita stanja svesti, i vrlo esto na kraju primanja utisaka, osoba ne moe da shvati njihovu promenu." On potvrduje da se jedan veliki broj susreta sa duhovima dogaa u periodu izmeu spavanja i budenja. Ne moe se iskljuiti mogunost daje ovo stanje svesti najpogodnije za susret sa duhovima. Medutim, on smatra prihvatljivijom ideju da u takvim okolnostima pospanosti svest biva okrenuta prema unutra" i vizuelizuje slike iz podsvesti. Ovo je suprotno normalnijim stanjima budenja, kada je okrenuta prema spolja", opaajui samo vidljiv svet. Jedan razlog za ovakav skeptian stav je da duhovi uvek nose odeu. Zato? ini se prihvadjivim da, kada neko umire, bude opremijen telom duha sa odeom, pa ak i njegovim obelejima. Kada neko vidi duha, onda to nije u skladu sa tradicionalnom posetom osobe iz sveta mrtvih. Mi imamo veliku potrebu da vidimo stvari onako kako ih ve poznajemo. Tako ako Ijudi nailaze na neto to nikada do tada nisu doiveli, skloni su da to vide u Ijudskom obliku. Moda neto zaista moe da stoji iza svega ovoga to je istinski paranormalno, ali ne treba da verujemo daje to samo ono to osoba zavrava svojim vienjem."

DOKAZ ZA"
Tokom XIX veka Drutvo za istraivanje medijuma ob-jedinilo je sve prijavljene halucinacije. J. G. Pidington objavio je rezultate 1905. godine. Bilo je dobro poznato da mogu da se deavaju patoloke halucinacije, na primer, kada se Ijudi nalaze pod jakim drogama za umirivanje bolova. Iidington je uporedio takve patoloke duhove sa onim koje su prijavih Ijudi koji nisu bili pod uticajem takvih droga 1 naiao je na znaajne razlike. Medicinski sluajevi esto se deavaju na ivici spavanja, u stanju dremea i biU su skoro odmah vidljivi u prirodi. Duhovi su se pojavljivaH pre kao bezobhne mase ih svetlosti nego kao konkretne shke iH prepoznatljivi Ijudi. Sasvim suprotno je bilo kod nemedicinskih sluajeva. Kod njih se ovo dogadalo jednako tokom dana ih noi, a duhovi su bih ivopisniji i odredeniji po svojoj prirodi, a nisu nikako hiH na one iz snova, ali su ih svedoci oznaavali kao stvarne" za razhku od drogom izazavanih halucinacija koje imaju karakter sna. Figure koje vide esto su bile grekom smatrane Ijudima. Ove nalaze proirila je jedna savremenija studija Sihje Grin i arlsa Mek Kririja, iz Centra za istraivanje parafi zikih pojava u Oksfordu, naglaavajui da duhovi tee da se pojavljuju preko celog niza ula. Ona nisu samo vizuelna nego ukljuuju zvuke, mirise, dodire i drugo. Drugaija iskustva osim vizuelnih znaajno su reda kod medicinskih halucinacija, to ukazuje da sobni posetioci mogu biti razHiti, kao mogua dramatizacija informacije koju je otkrio podsvesni um i dobio je posredstvom spoljanjeg nadraaja, u vreme dok je osoba bila u promenjenom stanju svesti. Postoje sluajevi kada se ini da duh unosi informacije koje onaj koji ga opaa nikako nije mogao da zna. Martin Dons iz Berkira govori o jednom udnom sluaju koji mu se desio kada je imao jedanaest godina. Kada se probudio usred noi video je neku senku koja je stajala kraj njegovog kreveta. lako je mogao da vidi dosta detalja, najvie mu je palo u oi da ona nema pola leve ruke. Nekoliko nedelja kasnije Martin je rekao svojoj majci o posetiocu. Ona mu je objasnila da to moe da bude samo njegov deda, koji je umro pre nego to se on rodio. Deak nikada nije video fotografiju svoga dede, aU starac se kleo da e on sa neba nekako" nai naina da vidi svoje budue unuke! Ovo je pria za koju Martin kae da mu je nikada nisu ispriali. Postavlja se pitanje vezano za obogaljenu ruku. Tokom veeg dela dedinog ivota ruka mu je bila cela i kada ga je rak naeo, lekari su je amputirali borei se za njegov ivot. Zato bi sada u zagrobnom ivotu i dalje ostao sa obogaljenom rukom? Stavie, zato bi se deavalo da neki duh, koji predstavlja mrtvu osobu koja je razneta nekom eksplozijom, ponovo dolazi u obliku nekoHko razbacanih, bestelesnih paria? Ovo zaista sledi iz izlaganja Gareta Risa. Medutim, pre svega treba da se podsetimo da duh treba da predstavlja mentalnu esenciju nekoga ko je umro, a ne telo od mesa i krvi. Svedok bi zaista mogao da opaa neku inteUgenciju

koja opstaje, koja nam se predstavlja na jedan prihvatljiv nain. Odevena figura bila bi deo ovog prihvatanja isto kao i nasluivanje njenog prethodnog fizikog obhka. Gospoda Vejverton iz Herfordira rekla nam je ta joj se dogodilo 1967. godine. Probudila se jedne nod potpuno paraHzovana i nemona da govori. Zlatasti zraak svetlosti sijao je kroz prozor njene spavae sobe. Okruen svetlou nalazio se njen maloletni sin koji je govorio: U redu je, mama. Bie mi dobro." Probudila se uplaena da neto nije u redu, ali njen sin nalazio se u sobi i spavao vrstim snom. Dva dana kasnije deak je odluio da izae u vonju svojim motociklom, ali malo kasnije vratio se govorei da neto nije u redu sa konicama. Priseajui se svog sna" gda Vejverton ga je mohla da ne ide ni sama ne znajui zato. Ipak je otiao. Nekoliko sati kasnije dobila je telefonski poziv posle koga je bila skamenjena od uasa. Njenog sina prebacih su u bolnicu posle tekog saobraajnog udesa. Mladi je bio teko povreen, ali je preiveo, mada su bile potrebne etiri operacije. Kada ga je posetila u bolnici, prve rei koje je izgovorio bile su upravo one koje je ona ula u svom snu". Medutim, ovo predskazanje gospode Vejverton ako se o njemu radi nije predstavljalo kraj ove prie. Njen sin je rekao da mu je ivot spasao dalji paranormalni dogadaj. Samo nekoliko trenutaka pre sudara uo je glas svoga pokojnog dede koji mu je dovikivao: Idi kui, Teri, idi sada!" Poznat glas i njegova poruka pre samog nailaska kola verovatno su ga nagnali da reaguje bitno razliito i priseb-nije. Natprirodan dogadaj jeste neto heobino, ali dva koja su vezana za jednu nesreu zaista intrigiraju. Ipak, da li je ovo vie od sugestivnog opstajanja posle smrti? Deda je, naravno, mogao da pokrene oba iskustva. Ili, opet, upozorenje da bi se spasio mladi ivot od prerane smrti je moda bilo uvijeno" tako da poruci da vie teine. Postavlja se pitanje ko je znao ili ta je znalo za predstojeu opasnost i poslao poruku kojom ona treba da se pojavi? Jedna ena iz Eseksa razgovarala je telefonom kada se njen mu, koji je preminuo pre dva meseca, iznenada pojavio na vrhu stepenita, siao i stao odmah pored nje. Prekinula je razgovor zbog seanja", spustila sluaUcu i posmatrala ga kako nestaje. Ponovo se pojavljivao nekoliko puta posle toga i mogla je da ga vidi do u sitnice kao to su ak i pore na njegovoj koi". Izgledao je deset godina mladi. Jedinu stvar koju joj je preneo tokom svojih poseta bila je: Ima mnogo samoposluga tamo gde se nalazim!" Bila je jedna ena iz Midlseksa iju najbolju prijateljicu su brutalno pretukli i ubili 1983. godine. Ponovo se pojavIjivala mnogo puta i njih dve su razgovarale kao da ih smrt nije razdvojila. taje duh rekao? One nisu pokazale interes da identifikuju neuhvaenog ubicu za razliku od izmiljene prie novijeg filma DUH. Umesto toga vodila je svoju prijateljicu na jedno vantelesno" putovanje u nebo v. glavu 12 i hvalila se novom kuom i novim prijateljem - ba kao to je to mogla da uradi u ovom ivotu. Mrtva devojka uprla je prstom u nebo i rekla da njena baka tamo ivi i da e se ona pokrenuti u tom pravcu. Poto su prole jedan dug prolaz", devojka posetilac je zamolila da i ona ostane na nebu. Rekli su joj da mora da se vrati na Zemlju ali e se vratiti za kratko vreme. Zatim se vratila u svoje telo u krevetu imajui uasan oseaj gubitka pomean sa sreom. Interesantno je da ova faza prie treba da ide istim putem kao klasino iskustvo blizine smrti v. glavu 13 dok je ona, u stvari, susretanje sa duhom. Da li ovo nudi dokaze da iskustvo blizine smrti predstavlja predvorje ka ivotu posle smrti, kao to mnogi pretpostavljaju, ili je vie indikacija celovitog tipa halucinacije? Ako to nije tako, zato je navedena informacija u ovim sluajevima tako beznaajna? Zato rtva nije identifikovala ubicu? Da li je bilo neeg interesantnijeg za mua nego da govori o samoposltigama u zagrobnom ivotu? Da li to duhovi imaju moda smisla za humor? Nesporan sluaj ukljuivao bi jednu osobu koja vida duha nekoga za koga ne znaju da je mrtav, i primajui informaciju koja bi se kasnije pokazala kao tana, aH koju zaista ni na koji nain nisu mogli da znaju u to vreme. Bilo bi to neto ito je samo preminula osoba mogla da zna. U nekim sluajevima biU su izloeni elementi ovog ideala, ali savrena pria o duhovima ostaje u svetu fikcije. Kao rezultat, moemo samo da procenjujemo na osnovu postojeih dokaza koliko dobro fantomi podravaju stvarnost ivota posle smrti.

VASE MISLJENJE: ZAKLJUCAK

Protiv" opstanka
Postoje susreti veoma ivih Ijudi sa duhovima". Optike varke skoro uvek se deavaju u promenjenom stanju svesti, dajui prednost psiholokim objanjenjima. Iz nekog razloga sve je vie fotografija duhova. Duhovi se esto uklapaju u sistem verovanja svedoka. Obino se pojavljuju na ivici sna kada je prikazanje najjae. Postoji veliki nedostatak svedoka ih fizikih dokaza. Eksperimenti pokazuju da 4-8 odsto populacije ima sklonost ka fantaziji i teko im je da razUkuju snove od stvarnosti. Takvi svedoci doivljavaU Su sve vrste halucinacija tako ivo da mogu da zavaraju svesni um da poveruje u njih kao da su stvarnost.

Za opstanak
Duhovi u celini izgledaju trodimenzionalno i stvarno, a ne eterino. Izgleda da se prenosi stvarna informacija koju onaj koji je prima nikako nije mogao da dobije na normalan nain. Krizni duhovi mogu da se pojave kada se Ijudi nalaze na samrti, ali onaj koji ih opaa nikako ne zna za to. Ovo pokazuje da dua ima sposobnost da naputa telo. Neke fotografije nisu do kraja razjanjene i jo dovode u nedoumicu. Duhovi skoro uvek predstavljaju umrle, a ne ive Ijude. I skustvo stimulie sva ula, a ne samo viziju kao kod patolokih halucinacija. Prouavanja su otkrila znaajne razlike izmeu drogama izazvanih i medicinski pokrenutih halucinacija i iskrenog prianja o duhovima.

6
POLTERGAJSTI
DUHOVI KOJI LUPAJU
.,

Sta je poltergajst?
TERMIN poltergajst" uzet je iz nemakog jezika i znai buni duh". Neki od prvih zabeleenih sluajeva dogodili su se upravo u Nemakoj. Godine 858, na primer, padanje kamenja, glasni zvuci i kucanja bili su prijavljeni u okoHni grada Bingen na Rajni, ah ovo nije prvenstveno nemaki fenomen. Vilijem Not bio je ubeden da njegovu kuu u Velsu opsedaju duhovi koji cepaju odeu i ostavljaju mrlje prljavtine. Ovo se desilo 1184. godine. Derald od Velsa, ueai ovek iz XII veka, zabeleio je sluajeve bacanja blata, glasove duhova koji govore agresivnim tonovima i rupe u odorama napravljene iz pakosti. Takve dogadaje smatrali su davolskim poslom demona ili prirodnim uzrocima. Ovo je ukljuivalo namerne prevare, otkucavanja satnog zvona, smanjivanje drvea i podzemne vodene struje. Savremeni istraivai jo razmatraju ova objanjenja. Aktivnost bunih duhova zaista predstavlja njihovu izrazitu manifestaciju, ali ipak se razlikuju od obinih pojava duhova, zbog toga to oni nisu vezani za neko posebno mesto, aH se ini da opsedaju nekog pojedinca. Njihova dela mogu da odaju mnogo zlobe, pakosti i da uteruju strah u kosti. Tokom nekog ogranienog perioda od nekoliko nedelja ih meseci moe da se dogodi niz tajanstvenih dogadaja, ah to ne traje due od godinu dana. Stepen intenzite ta kao i broj inilaca menja se u svakom posebnom sluaju. Ove karakteristike u osnovi se sastoje od sledeeg: 1. Zvuni efekti poput lupkanja, kripanja i kucanja. 2. Pomeranje predmeta iz jedne sobe u drugu, primetno ili neprimetno. 3. Nestanak predmeta kao to su nakit i line stvari koji se obino primeuje nedeljama ili mesecima kasnije. 4. Materijalizacija spiritualistiki stvorenih predmeta" od istog vazduha malih sitnica koje variraju od novia do zardalih eksera, koji ne pripadaju mestu dogaaja. 5. Pojava pisanih poruka nevidljivom rukom, ponekad na zidovima v. glavu 4. 6. Razbacivanje stvari, na primer, pranjenje ladica i rasipanje njihove sadrine. 7. Unitavanje stvari razbijanjem posebno porculana iU spaljivanjem. 8. Preureivanje stvari na deiji nain. 9. Ubijanje ivotinja u reim prilikama. 10. Efekti koji direktno asociraju na natprirodno bie, kao to su tragovi stopa, glasovi i pojave duhova u Ijudskom ili kakvom drugom obliku. 11. Bacanje kamenja na zgradu. 12. Zlostavljanje pojedinca - kada se osoba gura nekom nevidljivom silom. Svaki sluaj prikazuje neto od gore navedenog, ali retko sve odjednom. Poetkom 1905. na farmi Binbruk blizu Market Rejzena u Linkolniru, tokom dva meseca deavali su se razni fenomeni. Bilo je tu pomeranja predmeta, bacanja sitnica po sobama, stvari koje su se palile i ubijanja ivotinja. Vatre je bilo lako gasiti, ali jedna od njih uasno je povredila jednu

slukinju koja se nalazila u kuhinji. Po prii farmera, gospodina Vajta, vatra na ognjitu bila je veoma mala i u svakom sluaju zatiena ogradicom. Zatekao je devojku kako nasred kuhinje brie pod, dok su joj lebilazahvaena plamenom! Njen poslodavac ugasio gaje inom vreom i odveo je u bolnicu Lut. Vajta je zaista brinulo ko iU ta mu ubija pilie. Pred aj ovih pojava, od 240 piUa samo mu je 24 preostalo. Svi u bili poubijani na isti, bizaran nain. Koa od vrata dorudi bila je zguljena, a otvor za vazduh na kokoinjcu bio pomeren i skren. lako je gospodin Vajt celu no straalo oko kokoinjca, pred jutro je otkrio jo etiripet mrivih pilia, a nikada niko nije uo ni uma.

Sluaj Enftld
Jedan od najuvenijih savremenih sluajeva desio se tokom 1977. godine u Enfildu u severnom Londonu. Dogadaji su zaokupili porodicu Harper, etvoro dece i njihovu inajku koja je bila razvedena sa njihovim ocem. Te veeri .0. avgusta sve je poelo kada su zatresli kreveti dvoje de cc. Sledee noi ista deca i njihova majka uli su jedan zvuk kao kad neko hoda po tepihu u papuama, zatim su usleilila etiri glasna kucanja, a onda se pojavila sHka masivne komode sa ladicama kako se kree po sobi. Njihov sused pretraio je zgradu, a kada se ulo jo kucanja, pozvali su policiju. Oni, naravno, nisu nita tu mogli da uine. Sledee veeri neka nevidljiva sila bacala je klikere i Lego kocke po celoj sobi. Pronali su jedan kliker koji se zagrejao do usijanja. Umeao se i list DEJLI MIROR, a preko njega i Drutvo za istraivanje psihikih pojava. Istragu su pokrenuli Moris Gros i Gaj Lajon Plejfer. Bilo je mnogo svedoka pokretanja nametaja i pojava lebdeih stvari. Jednog momenta posumnjalo se na uznemirenog duha jedne devojice koju je uguio njen otac u kui blizu doma Harperovih. Neto od nametaja sa tog mesta doneto je u kuu Harperovih, ali je izbaen kada su poela uznemnavanja. Doveden je jedan medijum koji stupio u vezu sa ne koliko bia, koja su navodno bila odgovorna za uznemiravanje. On je konstatovao da su duhovi odavali negativnu energiju koja je dolazila od jednog deteta - jedanaestogodinje Denet - i njene majke koja je priznala veoma gorka oseanja prema svom nastranom muu. Aktivnosti su prestale na nekoliko nedelja, a onda su se nastavile u oktobru. Istraivai su zabeleili zapanjujuih etiri stotine incidenata, ukljuujui i pojavu barice vode na kuhinjskom podu u obliku Ijudske figure. Kako to biva kod bunih duhova, incidenti su variraU od sasvim obinih pa do potencijalno opasnih. Jedan gvozdeni rotilj spustio se bUzu dece; zatim se gasna instalacija sama zapalila i odvalila sa zida. Kada je buni duh poeo da se kree, primeene su senke, a ostavIjene su poruke na komadima papira i zidovima posle jedne posete Metju Meninga. Jo mnogo neobinih stvari desilo se oko Denet koja se uznemirila, a bila je jedna od onih koje su izbaene iz kreveta. Zapadala je u stanja transa i napravila crte ene kojoj curi krv iz vrata, ispod koga je napisala ime Votson". Oigledno je da su Votsonovi biU prethodni stanari kue, a gospoa Votson umrla je od raka grla. Ostaje nejasno da U je Denet ovo znala iU ne. U decembru se javio jedan glas koji je tvrdio da je Do Votson. Glas je zvuao kao elektronski i muki, teko izgovarajui svaku re. Kasnije je tvrdio da pripada drugim Ijudima, ukljuujui i oveku koji je sahranjen na obUnjem groblju. Neki lanovi Udruenja biU su uvereni da su deca bila umeana u prevaru - zakljuak sa kojim se ova dva istraivaa zaduenih za istragu nisu sloila. Nejasno je kako su deca mogla da budu odgovorna za vie od malog dela dogaaja, kojih je bilo napretek. Pojavljivanje duhova zavrilo se u leto 1978. godine.

Da U se radi o tetnom fenomenu?

Jedan nedavni sluaj koji pokazuje decinjasce osobine fenomena desio se u okolini Manescera izmedu 1991. i 1992. godine. Manifestacija je, u stvari, poela u jednoj kui u vlasnicvu branoga para Feris, koji je kupio jednu radnju na uglu i bio zuzec njenim renoviranjem. Kada su se iselili iz kue da bi iveli u proscoru iznad radnje, akcivnosc bunih duhova doscigla je vrhunac. Neke od scvari predscavljale su obine sicnice, kao co su spaljene cigarece u neocvorenoj pakHci, iako nije bilo vidljivog izvora vacre. Gospodi Feris nascavila je da se ukazuje slika jedne osmogodinje devojice, odevene u vikcorijansku odeu, i nekoliko scvari koje su se zacim desile, mogu se pripisaci crikovima ovog dececa. Brani par, koji nije iveo sa svojom decom, uscajao je nekoliko jucara i ockrio isprecurane scvari po celoj radnji. Nekoliko rolaca bilo je uzeco iz kucije iz izloga i poslagano na cezgu u savrenom redu sa ecikecama okrenucim napred. Takode su ockrili pola cuceca oljica za kafu u savrenom porecku, sa drkama na iscoj strani. Neto je pomerilo nekoliko konzervi bezalkoholnog pia i poredalo ih po podu na slian nain. Tada se desio jedan incident koji je vie zabavio, nego uplaio gospodu Feris. Teri je otiao na posao, a ja sam zatvorila radnju na dvadesetak minuta, jer sam izala nekim poslom. Kada sam se vratila, nisam mogla da poverujem svojim oima. Na kuhinjskom podu nalazile su se sve moje kutijice za zaine. Bile su poredane od najmanje do najvee, sa drkama sa iste scrane, kao nekakvi vojnici na paradi. Na njihovom elu, scojed kao narednik, nalazila se moja erpica za pripremanje kineske hrane!" Kada je izbio poar u dogradenom kineskom spremi tu, nekoliko Ijudi pomislilo je da vide lica dvoje dece kako vire kroz prozor prostorije sa prvog sprata radnje na uglu. Ljudi su bili toliko ubedeni u ovaj prizor, da su pokuavali da razvale ulazna vrata mislei da su deca u opasnosti zbog

vatre koja se irila. Meutim, jedini Ijudi koji su se nalazili u kui bio je brani par Feris koji je spavao na prvom spratu. Ipak, buka je probudila par i spasla ga od mogue opasnosti. Da li je tu postojala neka namera?

SPONTANA PSIHOKINEZA
Ranih tridesetih godina parapsiholog Hervard Kerington je pisao: Cini se da energija isijava iz tela... kada seksualne energije prerastaju u zrelost... izgleda skoro kao da ove energije umesto pravilnog usmerenja... nalaze udne naine spoljanjeg iskazivanja." Veina modernih istraivaa misli da buni duh predstavlja jednu fiziku manifestaciju unutranje emocionalne energije. Cuveni vajcarski psiholog Karl Jung rekao je neto slino razmatrajui pojave NLO: Kada neki unutranji proces ne moe da se integrie, esto se projektuje prema spolja." Zagovornici ove teorije veruju da kod veine sluajeva postoji jedan oigledan fokus koji se nedvosmisleno pretvara u mladu devojku u pubertetu. lako verujemo da je ova tvrdnja neubedljiva, ponekad je moemo prihvatiti kao tanu. U tom smislu profesor Dord Oven obavio je jedno istraivanje 1961. godine. U jesen 1960. godine jednajedanaestogodinja devojica po imenu Virdinija otila je da ivi kod svog starijeg brata u Soi u Skotskoj. Kada je legla u krevet tog utorka 22. novembra, uznemirilo ju je neko tupkanje" koje je podsealo na skakutanje neke lopte. Virdinija je sila da se poali, a udni zvuk ju je sledio do dnevne sobe. Sledeeg dana, dok su pili aj, njeni su brli zapanjeni kada su videli da se kredenac pomera nakoliko centimetara od zida i nazad. U sredu u pono pozvali su lokalnog svetenika, preasnog Lunda. Virdmija je leala budna u krevetu. Svetenik je uo estoko kucanje koje je dopiralo sa njenog uzglavlja i video lanenu prostirku kako se lagano izdie sa poda i ide par desetina centimetara pre nego to se vrati na svoje mesto. U oba sluaja preasni Lund je otkrio vibracije koje se pojavljuju kod posmatranih predmeta. Kada je Virdinija zaspala nita se nije dogodilo. Sledee veeri doao je doktor Nizbet i uo zvuke kucanja i struganja. Takode je opazio udno guvanje na jastuku devojice koje se na jednoj strani zaustavilo. Fenomen je pratio devojicu ak i u kolu. Gospodica Stjuart, njena uiteljica, primetila je da Virdinija, izgleda, neobino jako pritiska klupu u kojoj sedi. Kada ja smanjila pritisak, poklopac klupe se sam pomerio iz svog leita. To se ponovilo tri puta. Gospodica Stjuart je to odmah ispitala i nije nala bilo kakav dokaz da je u pitanju varka. Istraiva Malkolm Robinson nedavno je razgovarao sa jednim od bivih Virdinijinih kolskih drugova koji je posvedoio ove pojave lebdenja. Kada fenomen nije pokazivao znake prestanka, Virdinija se preselila kod jedne tetke koja je ivela u blizinr, ali i tamo su je pratila lupkanja i ve pomenuta kucanja. Kada se opet vratila u Soi, stvari su se smirile, aU ve 1. decembra su poele da se ponavljaju. lako je pokuaj shkanja ovih efekata pretrpeo neuspeh, ipak je napravljen magnetofonski snimak kucanja i grubog struganja. Posle toga odrane su mohtve za skidanje ini i konano je ceo fenomen nestao. Lako je uoiti kako su sluajevi kao to je ovaj povezani sa teorijom o spontanoj psihokinezi - priznatoj sposobnosti kod nekih Ijudi da pomeraju nepomine predmete nekom nepoznatom energijom koja potie iz svesti. Prema ovoj postavci, duhovi koji prave larmu nisu nita drugo nego spontana psihokineza -jedna neobuzdana, nesvesna i nekontroHsana demonstracija unutranje histerije. Naunici Hans J. Ajzenk i Karl Sardent prokomentarisali su ovo na sledei nain: Sta moemo da saznamo od bunih duhova? Teko bi bilo sastaviti neku suvislu, pouzdanu i celovitu priu. Jedina stvar koju zaista saznajemo je da u veini sluajeva postoje veoma jaki dokazi za psihokinezu."

Buni duhovi i ivotposle smrti

Da li buni duhovi predstavljaju dokaze za opstanak posle smrti? Mada se smatraju drukijim fenomenima, zaista se ini da postoji povezanost sa pojavama duhova. Izvesno je da, kada bia komununiciraju, kao u sluaju Enfild, izgleda da su to kratkoveni duhovi koji se kreu izmedu ovog i onog sveta. Lovac na duhove Terens Viteker priao nam je o svom istraivanju u jezivom ambijentu farme Hobston kod Faulrida u okolini Kolna u Lankairu. ini se da ovo ime vodi poreklo od duge tradicije i predanja da patuljci i hob-goblini igraju na stenama. esto ih pominju lokalne deije pesmice koje se prenose generacijama. Tokom graanskog rata u XVII veku odigrala se bitka na breuljku koji je tada pripadao nekom zagrienom rojalisti. Ovaj krvavi dogaaj izgleda da je ostavio traga i kao to je Viteker otkrio; Izvesni fantomski jaha u raznim fazama razodevenosti bio je otkriven u jednoj od soba." Takode je bila primeena grupa vojnika Okrugloglavih da marira po movarama. Da li je osebujnost ove oblasti zarobila duhove prolosti ili aktuelne nadivele due masakriranih vojnika? Ova mogunost potkrepljuje se svedoenjem o jo jednom prisustvu duha. Prvi put bilo je objavIjeno 1950. godine kada je farmer koji je bio vlasnik kue
145

bio u poljskom toaletu. Terens Viteker je rekao: Iznenada su se vrata s treskom otvorila i pred njima je stajao jedan mali monah koji je drao vlastitu odseenu ruku. Ovaj prizor momentalno je izleio farmerovu tvrdu stolicu!" Mada je farmer u poetku mislio da se radi o neslanoj podvali, monaha su kasnije ponovo videli u kui. Uskoro je sve rasprodao i odselio. Tokom sedamdesetih novi vlasnici nisu nita zapaziU, aU su doiveU mnogo drugih fenomena, kao da je sablasna pojava transformisala svoju energiju u

neke druge vidove aktivnosti bunih duhova. Vie od dvadeset prozora bilo je polupano na neobian nain. Primeeno je da su biU iznutra pogurani prema spolja - znai da ih nisu mogli razbiti nikakvi vandaU. Jednoga dana vlasnikova ena popela se na sprat da spremi krevete i iznenada je bila zasuta drvljem i kamenjem koje je padalo niotkuda. Bilo je, takode, sluajeva kada je kamenje uz stranu buku letelo iz kue. Interesantnaje sluajnost" da ime farme sadri hobs" duhovi koji se igraju" i stounz" kamenje. Moda najneobiniji incident na farmi Hobstons desio se kada je neka nepoznata sila odvukla ve mainu preko cele kuhinje. Terens Viteker kae: Na maini se nalazio posluavnik sa belim i smeim jajima. Sva bela jaja bila su polupana, ali su smeda ostala cela i poreana u obliku krsta." Posle ovoga lokalni vikar doveo je jednog isterivaa duhova i aktivnost je prestala. Dugo posle toga nita se vie nije deavalo; sadanji vlasnici nee doputati bilo kakvo pretraivanje imanja i izgleda da nisu videli nita neobino.

DEMONSKI DUHOVI IZ ZAGROBNOG IVOTA

Naalost, demoni nisu ba popularni kod dananjih parapsihologa. Oni vie vole racionalniji pristup sa vrom
140

naunom osnovom. Za sluajeve kakav je Virdinijin sigurno je da psihokineza predstavlja privlano objanjenje, ali ova teorija ima i svoje nedostatke. U mnogim sluajevima ne postoji ni jedna mlada osoba koja prolazi kroz pubertet. Svedoci mogu biti osobe bilo kog uzrasta ili pola. Ako se nekontroHsana energija zaista nesvesno emituje, da li e tada krajnji ishod biti sigurno samo destruktivan? Mnogi incidenti koji se pripisuju bunim duhovima kao da pokazuju neku vrstu obine inteligencije. Ako se shvati kao neka vrsta naunog objanjenja, sponatana psihokineza otvara nove mogunosti tumaenja. Nesporno je da obino neki pojedinac predstavija objekat aktivnosti jednog bunog duha. Altivnosti duhova poinju neoekivano, prestaju neko vreme, a onda ponovo poinju. Znai li to da je duhovima iz zagrobnog ivota potrebna ta nervna energija da bi se pojavljivali, kao u sluaju Enfild? Da li se hrane" na neki psihiki nain strahom ili mrnjom? Prema istrazivau Polu Inou, jedan buni duh koji je prekrio sva pravila" pojavio se na novoizgradenom imanju u Bristolu, Konektikat, na vrhu breuljka na kome se prethodno nalazila jedna stara farma. Tokom jedne julske nedelje 1975. Don i Suzan Senford sa svoja dva sina od deset i dvanaest godina bili su prve rtve. Preko puta Senfordovih u smede obojenoj kui ivela je gospoda Hobs sa svojim etrnaestogodinjim sinom. Suzan je osetila saaljenje prema ovoj sredovenoj eni jer su druga deca kinjila njenog sina da mu je majka vetica. Ljubazno ju je pozvala da dode na kafu. Tokom pomalo usiljenog razgovora pitala ju je zato su radnici prestali sa ruenjem njene stare upe. Po prii gospode Hobs, radnici su prestali sa poslom kada je jedan od njih osetio hladne nevidljive ruke oko vrata. Sutradan je Suzan pozvana na aj u smedu kuu. Dok je sedela u slabo osvetljenoj trpezariji, zaprepastila se videv i jednu pepeljaru kako se podie sa posluavnika i lebdi po prostoriji. Njena domaica ravnoduno je dobacila: Oh, pa to je samo duh." Suzan je tada otila. Ne elei da deluje neljubazno, Suzan je ponovo najavila posetu gdi Hobs. Ovo je bila njena poslednja poseta, kako je rekla Polu Inou, jer se gda Hobs ubrzo odseUla. imje otila nastao je pakao. Kadajedoao ostatak njene porodice, zatekU su polupanu grnariju, ispreturan nametaj, a slike pootpadale sa zidova. Ovo se nastavilo tokom cele nedelje. Porodica je takode ula ivotinjske urlike i videla zastraujue zakrvavljene oi na oknima prozora. Krajem nedelje, Suzan je videla jedan nepoznat taman oblik kako se kree preko polja i nestaje kroz zid polusruene kolibe na mestu gde se nalazila upa. Senfordovi su uli da su etiri porodice u susedstvu takode imale doivljaje sa glasnim kucanjima i pomeranjem predmeta. Dok je snimao fotografije na licu mestu Pol Ino suoio se sa jakim elektrinim poljem od koga mu se digla kosa na glavi. Dok se vozio oboja vrata su se istovremeno otvorila a stvari iz auta rasipale po putu. Kada su razvili film, na dvema fotografijama videle su se snimljene dve nepravilne senke. Jedna je bila neobinog oblika, a druga je prikazivala jedno bradato lice na oknu prozora kolibe. Istraivai su otkrili da je ta koliba bila na zlu glasu zbog prostitucije i krijumarenja alkohola dvadesetih godina.

Stranci u kui
Ako vas vai voljeni napuste ne prekidajte komunicilanje. Prelazak u narednu sferu ivota je isti. Zato biste prekidali vezu sa njima? Tako govori gospoda Edit Fern iz istonog Londona, kada nam pria o svojim neobinim iskustvima sa nevidlji vim svetom. Kada je imala petnaest godina, ona i njena porodica znali su da nisu sami u kui. Jednoga dana izala je iz trpezarije i videla da gori svetlo u sobi njenoga brata. Ugasila ga je i ponovo otila gore. Svetlo se ponovo upalilo. Ovo se desilo nekoliko puta, sve dok ga na kraju Edit nije ostavila upaljeno. Nije imala izbora - jedan jak glas je rekao iz sobe: Puno vam hvala!" Pomislila je da je njen brat bio u sobi, iako nikoga tamo nije primetila. Medutim, posle nekoliko trenutaka ula je u prednju sobu preko hodnika i zatekla ga tamo. Nije bilo naina da on stigne tamo pre nje, a nikoga vie nije bilo u kui. Kako je Edit rasla, ova iskustva postajala su sve neobinija. Konano je rodila kerku i stekla unuku. Sve tri otile su u jednu vikendicu da provedu nedelju dana. Za dorukom njena kerka rekla joj je najudniju stvar:

Ormar u naoj sobi prede kao maka." Oigledno je pravio takav poseban zvuk, ali da je nastavila da se prepire sa svojom kerkom unukom Edit, poeo bi da se trese kao da je zemljotres. Prirodno, obe ih je uznemiravala ova pojava, uprkos tome to se Edit ve bila navikla na ovu vrstu ponaanja poltergajsta. Nekoliko dana po ovom dogaaju padala je kia i Edit je dokono prelazila prstima preko reda knjiga na poUci, birajui nasumice jednu od njih. Bila je to zbirka putopisa iz June Amerike i pri kraju je proitala najudnovatiju priu. Autor je tvrdio da je odseo u sobi gde je ormar poeo da prede dok je on pio vodu, zatim da se trese dok je pio alkohol, a sruio se na krevet kada je doveo jednu devojku u sobu! Edit se pira ta ju je nagnalo da odabere ba ovu knjigu. Ona kae: To nikako nije moglo izai iz moje svesti, pa da je moralo dod iz neke svesti izvan moje koja je znala ta se nalazi u tim knjigama. Mora da ih je bilo pedesetak ili vie." Kao rezultat njenog dosadanjeg ivota punog znaajnih susreta poput ovih, Edit Fern zakljuuje: Veoma malo Ijudi nalazi se pod jakim uticajem sa strane koji se vri na stanovnike Zemlje, uglavnom iz sveta duhova. Ovo telo to ga imamo na Zemlji ekvivalentno je svemirskom odelu koje bismo nosih kada bismo ili na Mesec. Ono ne predstavlja osobu.... Opstajanje duha posle telesne smrci ne zavisi od toga da li ste dobri iH loi, niti da li ste religiozni ih ne, nego je to univerzalan zakon. Svi nadive smrt tela zbog toga to ono predstavlja samo jednu Ijuturu. Ako se oslobodite svoje Ijuture ne prestajete da postojite... Vae seanje, inteligencija, sve to ste nauili na ZemIji nadivljava smrt." Ona veruje da smo svi stalno u vezi sa ovim duhovima. Oni nas hrane informacijama koje otkrivamo posle kao intuiciju" i koje mogu da utiu na naine koje smatramo za delovanje poltergajsta. Postoji jedna dobro poznata izreka da posmatra moe vie da vidi partiju nego igra koji je igra... Mi smo igrai, a oni koji se nalaze u svetu duhova su posmatrai. Oni mogu da vide i unapred i unazad. Mi moemo da vidimo samo unazad. Oni su ve iskusiH sve ono kroz ta mi tek sada prolazimo i ele da nam pomognu. Ne smeju da se meaju i mogu samo da pokuaju da nas upute... Ljudi govore o komuniciranju sa mrtvima. Ne postoje mrtvi. Komunikacija se odvija sa Ijudima... Nema niega maglovitog oko sveta duhova. Oni su nekada predstavljaU Ijude i jo su IJLidi, ali sada imaju veu sposobnost da nam pomognu, nego to su je imali dok su boravili na Zemlji."

DOKAZ PROTIV
Scare kue mogu da budu veoma bune uvee kada se smiruju" sa opadanjem temperacure, a u mnogim sluajevima zacicali su pojedince kako bacaju stvari po kui, kada su mislili da ih niko ne posmatra, da bi pojaali ucisak nacpri rodnog u odnosu na ono to se dogada. lako postoje fotografije i magnetofonski snimci koji verno opisuju fenomene bunih duhova, lako ih je falsifikovati poto sve one prikazuju stvari koje lete - a ne KAKO lete ili ta ih to goni da lete. Malo tee bi bilo diskreditovati video snimke leteih stvari, ali uprkos poveanom broju vlasnika video kamera, ipak postoji veliki nedostatak dokaza ove vrste. Mnogi sluajevi sa bunim duhovima obuhvataju decu i to moe da se objasni njihovom eljom da privuku panju na sebe ili korienjem opravdanja da prikriju vlastitog zlonamernog duha.

DOKAZ ZA
Biolog dr Lajl Votson, autor mnogih dobrih knjiga ukljuujui i bestseler SUPERPRIRODA, ispriao nam je da je proputovao svetom istraujui pojave bunih duhova. Dr Votson je iz prve ruke prisustvovao toliko razliitim fenomenima da ne vidi vie razloge da i dalje trai takve sluajeve. Buni duhovi, to se njega tie, tako su obini da su postaH skoro dosadni. Toliko mnogo uvaenih svedoka potvrdilo je veoma mnogo sluajeva, da je teko poverovati da taj fenomen ne piredstavlja hita drugo nego prevaru, prirodne uzroke ili matu. Magnetofonski snimci demonskih glasova i drugih neprirodnih zvukova pokazuju postojanje fenomena. U prilikama kada se vide Ijudi kako bacaju stvari, ne mora da bude taan odgledan zakljuak da oni spremaju neku prevaru. Onda kada se umeaju mediji i istraivai, iskreni svedoci esto dolaze pod intenzivan pritisak da stvore manifestacije duhova. Takode moe da postoji drugi razlog. Istraivai Nandor Fodor i Vilijem Rol otkrili su da svedoci ponekad bacaju stvari, a da toga nisu svesni. Rol je tajno posmatrao osumnjienog" koji je bacao stvari, a ipak je detektor lai dokazao" da on govori istinu kada je to poricao. Neki istra ivai govore o tome da u takvim prilikama buni duhovi opsedaju svedoke i koriste ih za svoje dalje delovanje. Konano, delovanje bunih duhova povremeno je prihvatano kao korisno sredstvo za optinske ili gradske vlasti da iseljavaju stanare sa mesta gde su primeene aktivnosti duhova.

VAE MILJENJE: ZAKLJUAK

Protivopstanka
Mogu se nai prirodna objanjenja za tumaenje duhova koji lupaju. Pojedice hvataju u varanju.

 Ljudi koji podsvesno trae panju mogu da uzrokuju ove fenomene i ne mora da se posee za paranormalnim objanjenjem. Mentalni stres moe da ih dovede do toga da zaborave" ta su uradili. Uprkos fizikom karakteru dela bunih duhova, niko ae moe da prui nedvosmislen dokaz njihovog paranormalnog porekla.

Za opstanak
Ljudi ponekad varaju, ak i tokom prave aktivnosti duhova, zbog toga to su izloeni pritisku istraivaa da daju rezultate. Drugim reima, testovi sugeriu da svedoka poinju da opsedaju buni duhovi. Mnogi naunici koji su istraivali ovaj fenomen poslednjih stopedeset godina, biH su ubedeni u njegovo paranormalno poreklo. Postoje stotine fotografija i magnetofonskih snimaka leteih predmeta i neobinih zvukova. Mnogi svedoci ovih pojava mogu da se smatraju potpuno verodostojnim.

7
KUE DUHOVA opsednute kue
GLAVNA razlika izmedu kua sa duhovima i pojava bunih duhova je u mestu i trajanju njihovog delovanja. Kod prvih su to preteno mesta koje poseuju duhovi; kod drugih ovaj fenomen esto vie zavisi od nekog pojedinca i moe da ga prati gde god se kree. Ova definicija dosta je slobodna i oslanja se na tradiciju. Sa mnogih aspekata duhovi, buni duhovi i opsednute kue zaista pokazuju medusobno isprepletane osobine. Medutim, kue duhova imaju svoju reputaciju koja see duboko u prolost, ak vekovima dugu. Razliiti Ijudi na razliitim mestima esto opisuju istu pojavu u takvim kuama kao da su zarobljeni" u svom okruenju. U sluajevima bunih duhova, taj fenomen je vie sporadian i nestalan v. glavu 6. Ponekad buni duh napada krevete u kui i menja raznolikost karaktera kue duhova onda kada se usele novi stanari. Cak i kada neka kua stekne reputaciju da je poseuju" duhovi, ove pojave ne deavaju se stalno. Moe da se desi prekid od nekohko godina tokom koga se nita ne pojavljuje. U nekim prilikama ini se da izvesni pojedinci mogu da izazovu ovaj fenomen ako postoji emocionalna veza izmedu njih i pojave. Tokom vremena neaktivnosti na mestu koje poseuju duhovi, fenomen se moda nalazi tamo samo to miruje. Moe U se desiti da takva mesta lee na mestu gde je tanja granica izmedu ovog i onog sveta i doputa laki pristup postojala vrata. Ako je ovo istina, ova teorija sugerie da neke posete duhova vie mogu da predstavljaju prirodne dogaaje koje ne razumemo, nego stvarne pohode duhova umrlih. Medutim, ima puno sluajeva kada fantom deluje kao da je veoma dobro znao za Ijudske posmatrae. Bilo bi to nemogue kada bi predstavljao samo snimak" otisnut na okoUnu. Kadabi ovi sluajevi duha koji reaguje" mogli da se potvrde, tada bi neke posete duhova mogle da ponude dobar dolaz za opstajanje svesnog, reaktivnog bia izvan trenutka smrti.

Krma KOD STAROG OVNA

Duboko u unutranjosti Glosterira lei jedan gradi po imenu Voton Ander Ed u kome se nalazi jedan istorijski i arheoloki dragulj. Krma KOD STAROG OVNA bila je sagradena 1189. godine i tokom osam vekova gradevinskih preureenja bilo je malo uradeno da bi se izmenila njena prvobitna struktura. Zgrada je bila u ruevnom stanju kada ju je Don Hamfriz kupio za 3.500 funti. Samo sa platom mainovode i neto honorarno zaraenog novca, Don je prionuo na posao da osposobi kuu za stanovanje. Skinuo je ispucaU krov koji je zakucao neki aljkavi tvrdica na prastare grede pomone zgrade ambara i poeo da istrauje istoriju krme. Kao to je Don otkrio krma KOD STAROG OVNA je imala veoma ivopisnu prolost. Razotkrio je sveteniku odaju i tunel pregraden ciglom koji je nekada vodio do crkve preko puta. Dvojica od poslednjih drumskih razbojnika u Engleskoj skrivaU su se u ovoj krmi i ona je dola na zao glas zbog nekoUko ubistava. Moda ovo objanjava mnotvo poseta duhova - zastraujuih iskustava koje su potvrdile desetine svedoka u poslednjih dvadesetak godina. Don Hamfriz kopao je dublje po prolosti i otkrio da normanski temelji kriju grozne tajne. Tokom rada na iskopavanju u jednoj od odaja otkrio je neki grob. Koristei svoju vetinu, lokalni traga za podzemnim vodama je rekao da osea tela pod temeljima. Uz pomo lokalnog arheologa, Don je prekopao pod jedne od soba i otkrio kosti nekoliko dece zajedno sa par slomljenih rtvenih bodea. Iz jedne prastare saksonske mape Don je otkrio da je OVAN bio sagraden na krugu zemljita opkoljenog kolibama. U blizini se nalaze

stepenice uklesane u kosinu brda. Nekada su monasi koristili ove terase za gajenje vinove loze, mada su mnogo starijeg datuma. Svi ovi nalazi obeleavali su pagansko doba u mnogim drugim zemljama poseb-no u Egiptu, odakle su mnogi mistini obiaji prodrli u zapadnu Evropu. Ideja stepenica ka nebu ostala je iva kod mnogih kultura. U Starom Zavetu Jakov je imao viziju lestvica" koje vode sve do samog Boga. U Egiptu bi se dua preminulog vladara ili amana popele stepenicama na jedan vii nivo. Stepenice su, takode, predstavljale karakteristike paganskih rtvenih oltara. Ledina" - za koju neki istraivai kau da je predstavaljala prirodnu zemljinu energiju koja prolazi kroz prizore sahrana i svetilita - prolazi kroz temelje OVNA jo vie upotpunjujui znaaj njegove arobnosti. Don Hamfriz veruje da je prostor u ovom krugu nekada predstavljao mesto za prinoenje rtava i da su te rtve bila deca. Ovo nije bilo nita neobino. Od datuma kada su Rimljani unitili Kartaginu, od 146. p. n. e. do VIII veka bilo je otkriveno na stotine urni sagorelih kostiju male dece koja su bila rtvovana pomou vatre. Postoji verodostajan dokaz u hebrejskim spisima da su jedno vreme drevni Izraelci rtvovali svoje prvorodene. Pria o Avramu Genezis 22 predstavlja slikovit primer: njegova vernost se stavlja na probu kada mu Bog nareduje da rtvuje svoga sina Isaka. Kada je rtvovanje trebalo da pone, Bog ga ockazuje i umesto Avrama rtvuje jednoga ovna zarobljenog u trnovitom grmu. Da li ova biblijska pria stoji u direktnoj vezi sa nazivom KOD OVNA i obine ledine na kojoj je sagradena ova kua? Pravo mesto za duhove je upravo krma KOD OVNA. Ve prvi pogled na nju odaje cakav utisak, a njena bogata prolost samo dopunjuje ovo oseanje. Njena unutranjost izaziva oseanje koraanja u prolost. Zgrada je masivna, okruena mranom i sumornom atmosferom. Don Hamfriz imao je mnoga iskustva sam ili sa jo svedoka. Video je kako se takve stvari dogadaju drugima - desetine gostiju potpisalo je izjave o onome to im se dogadalo. U mnotvo fenomena koji su se dogadali tokom godma ubrajaju se sledei: 1. Predmeti koji su se pomerali sa jednog na drugo mesto. 2. Predmeti koji su lebdeli" po sobama. 3. Elektrina oprema kao to su prekidai za svetlo, radio i TV aparati sami" su radili. 4. Odbacivani Ijudi po sobama naoigled svedoka. 5. Saputanje, bestelesni glasovi. 6. Iznenadni padovi temperature. 7. Cudna magla ektoplazma? koja se javlja u zgradi. 8. Pojave duhova. 9. Sluaj dvojice Ijudi koji su istrali na uUcu dok su ih malo dalje pratile stope. 10. Sluaj nekoliko Ijudi koji su doiveU da se neto" uvuklo u njihove krevete i osetiU da se neto" omotalo oko njih. 11. udne svetlosne lopte koje su vidali po kui. Evo izjave ena koja je boravila sa svojim prijaceljem nekoliko noi u OVNU, novembra 1984. godine. Toga dana u 12:20 saci nalazila sam se u Biskupovoj sobi, dok je Sciv bio napolju osecila sam da se sprema neco neobino. Bila sam odvuena do ognjita, gde sam videla neku belu izmaglicu koja je poprimila Ijudski oblik. Tako sam se uplaila da sam navukla prekrivae preko glave. Nisam gledala vie nijednom sve dok se Stiv nije vratio, a za to vreme duh je nestao. Nita vie nije se deavalo do kasno uvee. Tada sam oko sebe osetila neije prisustvo. Pokuala sam da pomerim ruke i otvorim oi, ali nisam mogla. Neko ili neto pokuavali su da me izvuku iz kreveta. Poela sam da viem, to je probudilo Stiva koji me je onda epao i tada je sve prestalo. Prvih asova sledee veeri probudila sam se natopljena znojem kao da sam bila u vreloj sauni. Kasnije sam se budila sa ubrzanim lupanjem srca bez nekog posebnog razloga, osim to sam imala utisak da su pokrivai bili odvueni na kraj kreveta." Ovo predstavlja tipino iskustvo sa inkubusom o kome smo detaljno govorili u estom poglavlju. Poslednjih godina fenomeni sukubusainkubusa, zajedno sa sporednim efektima, postali su stalna karakteristika kua sa duhovima. Don Hamfriz vodi dnevnik svojih Unih doivljaja i od 9. novembra 1996. do 19. novembra 1997. zabeleio je mnoge zastraujue epizode koje su mu donele nesanicu. Poelo je kada su ga probudila glasna kucanja metala o metal kao kod merdevina" i glasovi u njegovoj sobi u kapeli. Posle traganja nikoga nije naao. Kroz nekoHko nedelja zvuci su se vratili dok je Don sluao radio u krevetu, a pratio ih je pritisak na njegove noge koji se prenosio na grudi. Pobegao je iz sobe veoma prestravljen. 7. decembra 1996. on je napisao: Bila je to neverovatna no udnih dogadaja koji su trajali dve nedelje. Neto veliko i mono grebe, kree se po sobi i upravo podie krevet, a kada upalim svetlo i pogledam ispod kreveta, nita se ne vidi." Jedne noi krajem marta 1997. uo je neto kao da veliki pas tri po podu". Premda je bio siguran da se ne radi o mievima ili pacovima, podmetnuo je malo otrova koji je ostao je nedirnut. Razmiljao je o prelasku u drugu sobu, ali znao je iz prethodnog iskustva da e ga fenomen pratiti. U septembru Dona je probudilo grebanje, a zatim je osetio da mu na ramenima i vratu sedi neto veliko i dlakavo kao dinovski pacov. Bez ikakvog straha, stresao je ivotinju", zgrabio je za vrat i bacio na pod gde je iezla. Mesec dana kasnije Don je opisao uobiajeno budenje grebanjem i osetio je jednu pojavu u obUku mukarca koja je leala na njemu, pokuavajui da ostvari neku vrstu polnog akta. Krajem meseca ponovo su ga budiU jezivi zvuci koji su ga nateraU da pobegne u Boforovu sobu. AU to" se uvuklo u njegov krevet i nikakve moUtve nisu pomogle da se istera. U konanom zakljuku dnevnika za 1997. - 19. novembar - opisao je kako se ceo krevet zatresao goredole kao da ga je pomerala ogromna ivotinja" urno sam se sklonio pod ikonu Krv Hristova da se zatitim i ekao ta e dalje biti. Sada sam osetio neto jako oko svojih nogu."

Fenomen je prestao istom brzinom kao to je poeo. Da U je rad na iskopavanju u junu 1997. uznemirio neto paranormalno, dodajui jo jednog duha ovoj krmi? Poelo je kada je jedna grupa lovaca na duhove predvodena Markom Hobsom iz Svindona ponudila da raskopa betonski pod pri dnu stepenita. Don Hamfriz posumnjao je dabi se mogle otkriti stepenice koje vode u podrum. Kopanje nije dalo rezukat, aU sledeeg dana dok je grupa stajala okupljena oko ovoga mesta, desilo se neto neobjanjivo. Sa Donom su biU neki g. Holbruk i pet drugih posetilaca koji su uU pla i vritanje bebe. Dolazio je upravo iznad mesta gde su kopali. Don je ispriao lokalnom novinaru: Doivljavao sam mnoge stvari otkad sam ovde, aU nikada nisam uo pla bebe." Da moda nisu uU poslednje krike deteta koje je bilo prineto na rtvu u pagansko doba? Piter Haf posetio je OVNA kao lan istraivakog tima iz Udruenja za nauno prouavanje neobinih fenomena. Postavljena je oprema za snimanje velike osetljivosti, pravIjene su fotografije a svaka soba je bila pod prismotrom" preko cele noi. Jedan provedeni vikend na takvom mestu zaista nije dovoljno dugo da se dokae da li se mogu nai dokazi za postojanje posle smrti. Medutim, zaista su se dogodile neobine stvari; neke maglovite pojave nalazile su se na snimcima Lin Tangejt, a nekoliko istraivaa ukljuujui i Pitera Hafa, nezavisno su doiveli iskustvo pada temperature u Biskupovoj sobi, nesporno najopsednutijoj sobi u celom OVNU i mestu gde je najvie bilo susreta duhova sa unezverenim svedocima. Takvi iznenadni padovi temperature, poznati kao hladne take", predstavljaju uobiajenu osobinu kua duhova i temperatura moe da pada u rasponu od 20 stepeni koji obino direktno prethode pojavi drugih manifestacija, kao to su duhovi ili lupkanja. Postoje miljenja da duhovi apsorbuju toplotu iz sobe da bi je upotrebili kao energiju koja pokree paranormalne fenomene. U OVNU ove pojave izgleda da se sluajno poklapaju sa umovima na opremi za snimanje u Biskupovoj sobi. Poto je uao u sobu, Mel Tarford je imao oseaj kao mu je neko iznutra otvorio vrata. Soba je bila prazna u fizikom smislu. Dali se u njoj nalazio nevidljivi, a ipak postojei fantom?

Krma BIKOVA GLAVA

Za razliku od OVNA, krma BIKOVA GLAVA radi kao dravna ugostiteljska kua. Nalazi se u Svintonu, blizu Manestera i vode je menaderi pivare Tetli Voker. udno je da ne postoji dokumentacija o istoriji poseivanja duhova, mada kada su te stvari poele da se deavaju 1985. godine, prethodni dogadaji su se takode vratili i menaderi od tada doivljavaju iskustva te vrste. Imamo nekoliko zabeleki o raznim pojavama duhova. Zgrada potie iz XVI veka, ali je bila ponovo sagradena 1826. godme. Nasuprot nje nalazi se jedna mala kapela, ali na tom mestu je izgradena mnogo vea crkva sv. Petra. Pab se nalazi na uglu Stejn Rouda, koji se prvobitno zvao Grobljanski put, zbog toga to je vodio pravo na groblje ispred crkve. U XIX veku lanovi kluba posmatraa" straarili su sa gornje odaje koja je gledala na groblje zbog pljakaa grobnica. Suzan i Donald Flint sa svoja dva mala sina uselili su se u pab u januaru 1985. godine. Samo posle mesec dana, desio se neobjaniv incident. Prostorija blagajne bezbedno je smetena iznad podruma. Napravljena od kamena i cigle i ima samo jedan ulaz. Suzan je sedela sama u sobi s jedne strane ulaza i prouavala neke crtee. U mukloj tiini, njenu koncentraciju grubo je omelo glasno grebanje. Kada se okrenula licem prema zadnjem zidu, bila je zapanjena kada je videla jednu stolicu koja se sama od sebe kretala po kamenom podu. Pomerila se nekoliko puta - stopu ulevo, zatim nazad, pa stopu udesno. Smesta je odjurila do njihovog stana na prvom spratu i ispriala muu ta se desilo. Pokuala je da se ubedi da je vibracija sa puta svemu uzrok, ali tih kasnijih sati saobraaj je bio veoma redak. Nedavno istraivanje koje je obavilo jedno od nas odbacilo je ovu teoriju, ak i u vreme saobraajne guve. Posle prvog incidenta brani par je uo i o ostalim neobinim stvarima od nekoliko zaposlenih i muterija. Sve je teklo mirno do jedne skoro fatalne epozode koja se desila tokom uskrnjeg vikenda. Na uskrnju nedelju, 8. aprila, brani par priredio je zabavu. Suzan je pozvala svoju majku Doan, ouha Dejmsa Kilroja zajedno sa porodinim prijateljem Endrju Kameronom koji je radio kao elektrotehniar u Kraljevskom vazduhoplovstvu. Kasno te veeri, medu okupljenima za barom neko je pomenuo temu o duhu" koji je stanovao u pabu. Bilo je mnogo razgovora o hladnim takama" i prikazivanju duha u podrumu. Ovi razgovori su bili uzimani vie kao zabava nego ozbiljno, a posebno dva mukarca, Dejms Kilroj i Endrju Kameron, bili su veoma skeptini. Neko ih je izazvao da provedu jednu no u podrumu. Spremno su pristali. Kasnije kada je pab opusteo, smestili su se u svoje vree za spavanje na kamenom podu podruma, nasuprot udubljenju od cigle. Suzan i Donald su iskljuili svetlo i otili. Ljudi koji su i dalje sve ovo smatrali alom, jo malo su proaskali a onda zadremali. Nedugo zatim, Dejmsa je probudila Endrjuova histerina vika. Tamo u udubljenju nalazilo se nekoliko crvenih i narandastih vatrenih kugli. Visile su kao red fluorescentnih lampi, a svetlo je igralo i titralo. Iznenada se pojavio blesak nalik na munju, a onda je podrum jo jednom utonuo u gusti mrak. Endrju je skoio na noge viui. U mranoj prostoriji podruma moglo se uti lagano udaranje pivske buradi jedno o drugo. Endrju je stajao skamenjen od uasa poto je uo zvuk letee metle oko sebe. Dejmsu Kilroju bilo je svega dosta. Odluio je da zbrie uz stepenice. Upravo kada se spremao da to uini, neka ruka zgrabila ga je za rame i jedan glas mu je apnuo u uvo: Dejms..." Zvuk metlinog leta je prestao i neto mu je palo u dlanove malo pre nego to su se svetla upalila. Uznemireni larmom, Fhntovi i gospoda Kilroj pourili su dole u podrum. Bili su preneraeni onim to su zatekH. Endrju Kameron bio je sav skupljen u odbrambeni stav drei se za drku metle sa izrazom uasa na licu. Dejms Kilroj leao je pri dnu stepenica i krv mu je curila iz glave i pravila mrlje po podu. Brzo su ga prebacili u oblinju bolnicu gde

su mu stavili osam kopi na posekotinu iznad desnog oka. Kako je kasnije ispriao, u toj pomrini je izgubio orijentaciju, zahvatila ga je panika, sapleo se o neto i udario glavom o bure. Nikako nije mogao da ubedi doktore i sestre u bolnici u fenomen kome je prisustvovao u podrumu. Ali oiljci su bili dublji nego rana na glavi. Kikoj, prethodno skeptian i odbojan, po reima njegove supruge, nakon ovog iskustva postao je sasvim drugi ovek. Sada je tii i povueniji u sebe. Uprkos ohrabrivanju gospode Kikoj, nije hteo da razgovara o ovom incidentu ak i posle nekoHko godina. Endrju Kameron proao je mnogo bolje, mada nikada vie nee da silazi u podrum ak i po danu. Naravno, mi nikako ne moemo da znamo ta se dogada u ovoj kui koju poseuju duhovi. Jasno je da su tu na delu neke sile neobinog opisa. Po tradiciji, tu se radi o duhu koji nekim sluajem nije mogao da ude u zagrobni ivot, pa onda svoje prisustvo pokazuje na Zemlji. Ova mogunost nam skree panju dok se naunici bore oko toga da nadu neko bolje i racionalnije reenje. Moda Dejms Kilroj i Endrju Kameron zbilja jesu doU u dodir sa drugim svetom. Da U su oni videU ono kada je svest zarobljena u procepu izmeu neba i zemlje, nemona da pronade svoj mir i nesposobna da napusti svoje prebivalite koje je nekada nazivala svojim?

Parohija Borli
Osvrt na kuu duhova ne moe se ni zamisUti, a da se ne pomene kontroverzna Parohija BorU, koju je jo tridesetih godina jedan njen matoviti istraiva, Hari Prajs, naznaio kao duhovima najposeeniju kuu u Engleskoj". On je dao veUki doprinos Uteraturi o paranormalnim pojavama, aU njegova oigledna Ijubav prema svetUma kamera i flertovanje sa tampom nisu se mnogo slagaU sa ostaUm istraivaima koji su usvojiU manje pompezan stil. Oni su kritikovaU njegov nain rada, optuiU ga za varanje i ak izjaviU da je on odgovoran za stvaranje ovog mita. Njegovo udvaranje medijima ne moe se osporiti, a dokazi koje je on preterano isticao i ponekad se sluio prevarom da bi podstakao pojave duhova u kui Borli izgleda da je prilino istinito. Medutim, tvrdnja da je Prajs izmislio celu misteriju odudara od duge istorije bizarnih dogadaja u BorHju, i ini se da vie predstavlja kiselo grode" za jedan deo pojedinaca u Britanskom Drutvu za istraivanje medijuma. Krajem 1986. godine dva posetioca zaista su videla tragove stopa duhova u selu. Selo BorU nalazi se na oko dve milje od Long Melforda na granici okruga Safok i Eseks. Veinu zemljita posedovala je jedna parohijska porodica po imenu Bul. Henri Bul sagradio je parohijsku kuu 1863. na mestu nekada mnogo vee zgrade koja je pripadala polodici Heringem. Postoje samo neke indicije, ah ne i mnogo dokaza, da je kua bila deo jedne benediktanske opatije. Preko puta se nalazi crkva Borli i datira iz saksonskih vremena. Na ovom mestu takode su se dogadale neobine lojave. Predmeti su se premetali, a teki kameni kovezi kretali su se po kripti. Kada je 1927. umro Henrijev sin Hali, mnogi svedoci tvrdih su dasu vidaH kako njegovduh luta po hodnicima parohijske kue. Narednih est meseci desetak svetenika sa svojim enama posetilo je parohiju sa divnim pogledom da bi u njoj boravih, ali su svi brzo odustah. Ovo verovatno ima vie veze sa primitivnim stanjem ove zgrade nego sa neim natprirodnim. Nije bilo gasa ni struje, a podrum je bio tako vlaan da su bubavabe i alie nale ovde svoje utoite. Tokom devet meseci svoga boravka u ovoj kui izmedu 1928. i 1929. godine preasni Erik Smit i njegova ena poahli su se na mnoge stvari. Bile su to pojave kao to su vonjava zvona na vratima sama od sebe, bat koraka, nestaiiak kljueva, glasovi, pojava fantomskih koija sa konjima na drumu. U ovom momentu umeao se Hari Prajs. On jc ve imao veliki ugled kao razotkriva lanih medijuma. Jo 1885. godine zabeleeni su incidenti u BorUju, ukljuujui i mnoge osobine klasine pojave duhova. etiri kerke Henrija Bula imale su prikazanje jedne monahinje u prizemlju zgrade po danu 1900. godine. Isti fantom pojavio se kasnije tokom Prajsovih istraivanja: otkrivene su pokopane kosti, a tokom seansi primljene su tajne poruke koje su tvrdile da je ona bila zadavljena naoigled jednog lana porodice Voldgrejv pre tri stotine godina. Mada se u Borliju dogadaju prikazanja takvih prethodnih stanara, prilikom utvrdivanja poseta duhova, bilo je i pojava delovanja bunih duhova. Ona su se grupisala oko Marijane, mlade ene preasnog Fojstera, kada su se useUU u ovu parohijsku kuu 1929. godine. Gaj LEstrand, mirovni sudija, napisao je jedan prikaz svoje posete Fojsterovima 1932. godine. Evo jednog odlomka: Sve nas je uznemirio jedan glasan tresak u predsoblju: Evo ih opet!, uzdahnuo je paroh. Pourio sam do vrata i zatekao pod sav prekriven polupanom grnarijom. Paroh je sa oajem gledao u priinjenu tetu. Ove stvari su iz kuhinjskog kredenca. Vidite U koUko je nemogue da ih neko iznese odande, a onda tako brzo nestane bestraga?. Imao je pravo, ali jo nisam bio sasvim ubeden da je potpuno iskljuena mogunost varanja. Posle raspremanja ovog nereda, vratili smo se da sedimo, ali nas je niz tresaka ponovo naterao da se vratimo u hodnik. Prizor kome sam tada prisustvovao nagnao me da se pitam da li sam sanjao. Boce su letele po celoj prostoriji, iako niko od nas nije bio u stanju da vidi ta ih je bacalo. Iznenada se pojavljujui u vazduhu, zavitlale bi se i razbile o pod ili neki od zidova. Odakle se zaboga samo pojavljuju?, jedva sam izustio." Kritiari su estoko napadali Fojsterove zbog prevare, ba kada se otkrio dvostruki ivot Marijane. Izbilo je na videlo da je istovremeno bila udata za vikara i bila sudionik u mnogim aferama, od kojih je bila i jedna tokom njenog ivota u parohiji. Lajonel Fojster oigledno je preao preko svega ovoga i nakon njegove smrti 1945. Marijana je pobegla u SAD sa jednim amerikim slugom po imenu Robert ONil, ostavivi sve osim jedno od svoje dece. Trevor Hol iz Drutva za istraivanje medijuma ima mnogo udela u traganju za tajnama dvostrukog ivota Marijane Fojster.

Pre sedam godina pojaviH su se dalji detalji kada je Robert Vud objavio jednu otru i nemilosrdnu knjigu pod naslovom UDOVICA IZ BORLIJA. Istraivai su izvukli razumljiv zakljuak da, ako su Fojsterovi lagali o svom privatnom ivotu, onda su varali i u pogledu duhova. Ovo naravno izuzima istoriju Borlija i nezavisno svedoenje svedoka kao to je Gaj LEstrand. U septembru 1997. Piter Haf zakazao je susret sa jednim veoma neobinim posetiocem ovog seoceta. Bio je to sin Marijane Fojster i njenog mua Amerikanca Vinsent ONil. Jadni Vinsent otkrio je tajnu svoje majke tri godine nakon njene smrti. Naao je neka dokumenta koja su podstakla strast da otkrije vie o enama koje je poznavao kao Ijubazne i dobrodune. Ono to je saznao bilo je gorkoslatko, posle ega se oseao jadno i emerno. Medu majinim linim dokumentima nalazio se onaj koji je na tridesetak stranica govorio o vremenu koje je provela u Borliju. Sada je bilo mogue iz prve ruke proitati o posetama duhova u Borliju, opisano reima same Marijane. Sto se mene tie ovo dokazuje da ona i Lajonel nisu ba sve izmislili", rekao je Vinsent Piteru. Zgrada je tajanstveno izgorela 1939. izgleda zbog namerno podmetnutog poara da bi se prevarilo osiguravajue drutvo.

DOKAZ PROTIV"
Skeptici veruju da kue duhova predstavljaju jedan mit koji se esto nenamerno stvara da bi se zadovoljila naa osnovna potreba za matanjem. Ta potreba" je verovanje u opstanak neega van fizikog postojanja. Cinjenica" da su razliiti Ijudi u razna vremena doiveli natprirodne fenomene" ponovo jaa ovo verovanje. Posetioci stiu sa oekivanjem da se neto dogodi, ako to mesto uiva glas da ga opsedaju duhovi, tada i najmanji um podstie ovakvo verovanje. Sindrom opsednute kue predstavlja privlaan izazov i za nauku. Ljudi bi voleli da se sveznajui naunici stave u njihov poloaj i eleli bi da veruju da postoji neto daleko monije od Ijudskog roda. Opsednute kue potrebne su nam i kao nadomestak zabavi. One su zgodna podloga dobrim priama za tabloide, knjige i TV dokumentarce. Nije vano verujete li u njih ili ne: one predstavljaju zahvalne teme za bezazlene rasprave u javnim ili privatnim krugovima. Opsednuta kua predstavlja jednu od najstarijih Uterarnih tema i folklornih motiva. Plai nas i intrigira istovremeno, a bliska nam je jednako kao i samo pripovedanje. Izvesna mesta postaju glasovita zbog natprirodnih fenomena. Usamljene stare kue, okruene drveem i ibane vetrom podstiu matu. Ponekad se namerno stvara legenda o duhovima opsednutoj kui. Glasine mogu da stvaraju pojedinci da bi postali poznati, zbog novca iU iz oba razloga. Hari Prajs snimio je fotografiju Parohije BorU tokom demoUranja koja, po njegovim reima, prikazuje jednu ciglu koja se zadrala u vazduhu posle uzletanja sa tla. Medutim, prema jednom svedoku, cigla je samo pala sa zida i zastala u vazduhu pre nego to je pala na tlo. Prajs se, takode, suoio sa pobijanjem ili izvrtanjem injenica o BorU ju. Za razliku od svoje druge knjige o Borliju, u prvoj knjizi NAJOPSEDNUTIJA KUA DUHOVIMA U ENGLESKOJ on uporno spekulie o tome da je Marijana Fojster odgovorna za neke od dogadaja. Sedamdesetih godina mit o opsednutoj kui sa velikim efektom je upotrebljen u knjizi Deja Ensona PROKLETSVO AMITVILA. Ona je konano pretoena u kultni film sa nekoliko scena o duhovima koje se pamte. Sama knjiga provela je osam meseci na listi najtraenijih i prodata je u tirau od oko tri i po miliona primeraka. Razlog za njen uspeh bio je jednostavan - za priu u knjizi o AMITVILU tvrdi se da je istinita. Ona govori o iskustvu porodice Luc poto se uselila u trospratnu kuu u holandskom kolonijalnom stilu u Amitvilu, na Long Ajlendu u dravi Njujork u decembru 1975. godine. Knjiga AMITVIL opisuje celo iskustvo opsednutosti duhovima: preterana zaudaranja, zelena sluz, rojevi muica, padovi temperature, levitacija, davolji tragovi i demonska bia. Sve ovo oigledno se povezuje sa stranim masakrom potpuno istinitim porodice koja je tu ivela pre Lucovih. ovek po imenu Ronald Defo bio je uhapen zbog ovih ubistava verovatno iz koristoljublja. Pria o Lucovima imala je sve glavne adute za uspeh, ali prilikom istrage pokazano je da su sve manifestacije, ako ih je uopte bilo u kud, bile mnogo manje u odnosu na ono sto se prepriavalo medu Ijudima. Glavni likovi ove prie iz knjige tvrde da se mnoge od ovih stvari nikada nisu ni dogodile. Skeptici su estoko prigovorili tvrdnjom da je jedna obina mala pria jednostavno preuveliana. Ta porodica nalazila se u finansijskim tekoama u vreme kada je upoznala Vilijema Vebera, Defoovog zastupnika, kau skeptici. Veber je bio zainteresovan da utvrdi da li je kua bila opsedana duhovima i da dokae da je ubica bio u vlasti zlih sila. Jo traje rasprava o tome ta se stvarno de silo u Amitvilu. Pri pokuajti objanjavanja ovoga pojavom duhova svakako treba imati u vidu faktore koji nisu natprirodni. Pokazalo se da je prilino teko izdati pod zakup divni letnjikovac na obodu Peninskih brda u Lankairu, koja je stekla zloglasni naziv Ubice iz movara". U njoj je tokom ezdesetih ivela Majra HindU, ba u vreme kada su se deavala ubistva. Zakupci su izjavljivali da su otkrili prisustvo duhova, ak i onda kada uopte nisu znali istoriju ove kue. Stoga su i drugi letnjikovci biU zasuti zahtevima za iseljenje stanara koji su tvrdiU da ta mesta opsedaju duhovi. Sumnja se da je to samo jedna varka da se preko reda dode do boljeg mesta za letovanje.

DOKAZ ZA"
Cak i ako mora biti sluajeva preterivanja iU izmiljanja pojave duhova i dogadaja gde prirodni fenomeni kao to su podzemni tokovi iU kripanje drvea sugeriu njihovo raznoUko prisustvo, neki sluajevi zaista imaju osnova. Kue kao

to su Parohija BorU, krma KOD OVNA iU BIKOVA GLAVA ne bi mogle da odravaju svoj glas o poseenosti duhovima, da nisu protekle toUke godine u redovnom prijavljivanju tih pojava. U nekim sluajevima prijavljivana je ista pojava duha monahinja iz BorUja, na primer tokom raznih vremena, od Ijudi koji nisu znaU za prethodne manifestacije ovoga duha. Da su videU pravoga duha kako bi mogU da opiu istu stvar? Mnogi svedoci pojavljivanja duhova u kuama stoje van svake sumnje i nemaju objektivne motive zavaranje. U nekim sluajevima bilo je prisutno vie svedoka kao u OVNU i BIKOVOJ GLAVI. Da budemo jasniji, parapsiholozi svojom savremenom opremom kao to je video rikorder sada mogu da stave pod prismotru" opsednute kue v. glavu 10. Iznenadni padovi temperature, bezbrojne vrste zvukova, umova i buke, kao i mnoge pojave duhova biU su zabeleeni raznom osetljivom opremom. Bezbrojna kucanja snimljena su u Cingl Holu u Lankairu. Profesor fizike Don Tejlor instalisao je uredaje za merenje elektrinih i magnetnih polja u bHzini krstionice crkve u BorUju. Poto je oprema zabeleila nenormalan pokret, Don Tejlor i njegovprijatelj Don Pikford istovremeno su osetiU" neto udno u ovoj zgradi. Unapredivanje tehnologije utie na irenje ove oblasti. Savremeni lovci na duhove koriste vrhunsku opremu sa ekranima za praenje, kako bi pokuaH da uhvate nekog duha koji se prikae. Do sada su rezultati traganja za dokazima bih razoaravajue oskudni, aU vremenom oni oekuju vie uspeha i s pravom istiu da regi strovanje fenomena na ovakvoj opremi iskljuuje matu". Uredaji za merenje takode ne pate od halucinacija. Ovakav nain rada postepeno daje jednu dozu realnosti opsednutoj kui to nas moe pribUiti objektivnom dokazu koji nauka opravdano zahteva.

VAE MILJENJE: ZAKLJUAK

Protiv" opstanka
Ljudi ele da veruju da je neko mesto opsednuto duhovima i zamiljaju iU izmiljaju stvari. U nekoUko uvenih sluajeva bilo je jakih indicija da se radi o svesnoj prevari. Tokom istrage neke pojave duhova mogu se pratiti do podzemnih tokova, neravnih podova i mieva. Cak i kada su neke pojave duhova prisutne, ne moraju da budu i dokaz zagrobnog ivota. Neki duhovi mogu biti samo trag iU snimak nekog dogadaja u okruenju.

Za opstanak
Reputacija se gradi na vrstim osnovama - ne na mati ili preterivanju. Mnogi svedoci su besprekornog karaktera. Mnoge pojave duhova zabeleene su savremenom elektronskom opremom na filmu ili magnetofonu to dokazuje njihovu objektivnost. Posle videnja duha svedoci su precizno opisali prethodne stanare kua.

8
IVOTINJSKI RAJ
AKO Ijudska bia nadive smrt, da li ovo predstavlja neto duhovno jedinstveno ili da li drugi oblici ivota takode idu u raj? Skoro svi koji veruju u ivot posle smrti odgovorili bi potvrdno na ovo pitanje. Neke kulture sahranjivale bi Ijubimce sa njihovim vlasnicima - kao make koje su Egipani toliko oboavali - tako da mogu da ih prate na njihovom venom putu. Medutim, postoji jedan znaajan problem kome se retko poklanja panja. Dok je relativno lako zamisliti zagrobni ivot maaka i pasa ili nekih drugih pripitomljenih ivotinja, nisu nam poznati nikakvi izvetaji o takvom ivotu kitova ili delfina sisarima koji su verovatno isto tako uznapredovali u inteligenciji kao i Ijudska bia. Ako oni predstavljaju due" i oslobodene" senke iz okova svojih tela, zar onda ne bi trebalo da postoji neka sfera u Raju gde ove inteUgencije sada borave i moda se sjedinjuju sa Ijudskim duhovima? Stavie, gde onda povlaimo liniju koja se odnosi na opstajanje ivotinja posle smrti? Ako pretpostavimo da hrak Ijubimac odlazi u Raj, ta se onda deava sa bubavabom koju sa gnuanjem uklanjamo sa izama ili sa bezbrojnim mravima koje zgazimo kada se etamo? Kada jednom ponemo da analiziramo shku ivotinjskog raja, tada emo videti tekoe koje donosi takav koncept. Naravno, u strogo filozofskom smislu moglo bi se rei da samo duhovno evoluirana" stvorenja kao to je ovek poseduju duu. Postoji znaajna razlika medu re i ligijama u interpretaciji ovog pitanja. Neke, kao islam, uzdiu oveka na jedinstven status, dok su druge, kao neki oblici hrianstva, tolerantne prema zagrobnom ivotu ivotinja, ali sa manje jasnim pogledom na njihovu prirodu; kulture koje prihvataju reinkarnaciju esto sugeriu grupnu duu" za ivotinje nieg reda, odnosno pojedinanu duu za ivotinje

vieg reda. Ovo je, ipak, teko razumljivo sa naunog stanovita. Ako mora da postoji opstanak, tada mnogi oseaju da bi trebalo da postoji samosvest ili svest koja u nekoj formi nadivljava telesni okvir. Da li bi zato bilo mogue da veina ivotnih obUka nosi svest i tako preivljava? Ovo nas odmah vodi u duboke i bezduhovne oblasti ivotinjskog opstanka. Toje hio Dip - nema sumnjeV Tokom osamdesetih Margaret KuUd iz Pensilvanije imala je Ijubimca panijela koga je neno volela. Zvao se Dip. Taj pas bio je veoma poseban, crvenkaste dlake i mogao je da skoi veoma visoko kada ugleda svoga vlasnika. Bilo je tuno kada je Dip oboleo od neke neizleive bolesti, pa Margaret nije imala drugog izbora nego da poslua veterinara i da uspava psa. Posle est meseci vraala se kui sa jednog putovanja. Dok je ila stazom prema kui, kroz prozor se nazirao jedan obUk, koji je nedvosmosleno Uio naDipakoji je skakao kao i obino. Margaretu ovo nije uopte zabrinjavalo. Samo se blago nasmeila i otvorila vrata. Onda je nagonski zastala da bi pozdravila psa - koji se tu nalazio. Osetila je njegovo krzno, ula njegovo kevtanje i bilo pj je drago to mu je dobro. Nijednog trenutka nije joj padalo na pamet da se on, u stvari, ne nalazi tamo. Momentalno se osvestila i tada je shvatila da je Dip mrtav. Ta pomisao pogodila ju je poput udarca ekiem. Gledaju i dole oekivala je ponovo ud. viu.i ovv v preporoenog. Naravno, kao to pogaate, niega tamo nijc bilo. Margaret je rekla sasvim trezveno: Znam da ova pria zvui apsurdno. Ali bio je to Dip -bez sumnje! Bio je stvaran i ZNAM da se nalazio tamo. Doao je da me vidi." Ne iznenauje da je ona ovo shvatila kao znak da je Dip opstao u pseem Raju i da se nekako izborio da nakratko vidi svoju gospodaricu. Obratimo panju na to da je gospoda Kulid bila u stanju lutanja svesti koje smo mnogo puta zapazili kada se radilo o susretanju duhova. Bila je, takoe, pomalo uljuljkana u oekivanje da vidi Dipa poto e dola do vrata. Moemo li biti potpuno sigurni - kao ona - da je svest nesposobna da stvori ivopisnu halucinaciju koja bi ispunila takvo oekivanje? Cinjenica da je pas nestao im je nastupilo otrenjenje" moe predstavljati znaajan trag, to znai da nikakva logika ne bi mogla da ubedi Margaret Kulid. Oseaj pojavljivanja make Mici Kao i kod Ijudi, duhovi ivotinja mogu da utiu na sva ula. Debra, iz Nju Hempira u SAD, pria o uobiajenom dogaaju kakav su prijavljivaU mnogi vlasnici Ijubimaca. Posedovala je sijamsku maku po imenu Mici koja je uginula od trovanja pesticidima. Jedne veeri kada je legla u krevet, Debra je osetila nekakav pritisak na svojoj nozi i kuku. Nita se nije videlo, ali oseaj je bio upravo onakav kakav je imala kada bi joj Mici leala na nozi. U drugim prilikama imala je oseaj" da ivotinja skae na krevet kao to je to nekada inila. Naravno, mnogi Ijudi kojima je amputiran ekstremitet, imaju fantomski" oseaj svog i.gubljenog dela tela mesecima ili godmama kasnije. Izgloda d.i su nervni oseaji naueni" i mogu se pokrenuti u lan u takve aktivnosti koja podsea na oseanje koje je neko prethodno imao slino fizikoj formi ve videnog" oseaja. Da li je mogue da ovo moe da podstakne uobiajene opise stalnog oseaja da se mrtvi Ijubimci nalaze oko kue?

Nana se javlja
Lois Bern ispriala je slinu priu o svom psu meancu po imenu Nana. Kada je uginula, taj gubitak ih je strano pogodio, ali i Lois i njen mu tvrde da su videli vrata odkrinuta, ne zbog promaje, nego isto onako kako bi to uradio pas da je iv. Pored drugih zvukova ulo se njeno sipljivo disanje" i krckanje pletene korpe u kojoj je spavala. Iznova se postavlja pitanje koUko su ovi oseaji stvarni, a koliko su zasnovani na sHnosti sa zvucima koje je pas za ivota stvarao. Meutim, najudnije iskustvo Lois Bern potie iz vremena kada je uzela jedno mladune crnog labradora i osetila strepnju zbog toga kako bi Nana reagovala na novog psa kome je njen vlasnik sada podario svoja oseanja. Jednoga dana Lois je posetila jedna prijateljica, profesor koja je bila i medijum. Ona je zaprepastila Lois govorei mladunetu da zna da e ono izrasti u lepo kue zato to joj je Nana tako rekla! ena je, navodno, imala vantelesni san" v. glavu 12 tokom koga je srela" Nanu u Raju i ostvarila telepatski kontakt sa psetom. Nana je prihvatila dovodenje drugog mladuneta i, kako je medijum tvrdila, esto je provodila vreme u kui Lois brinui se o mladunetu kao neka tetkica! Tina, mala Tina!" Ovaj sluaj ima mnogo sUnosti sa priom o Dipu iz Pensilvanije. Meutim, kao to ete videti, razvija se iza trenutka kada bi se mogao protumaiti kao halucinacija. Godme 1979. Doan Hartsajd iz Zapadnog Jorkira izgubila je dvanaestogodinju enku jazaviara po imenu Tina. Posle izvesnog vremena vraala se kui u predveerje i kroz staklenu pregradu na vratima, jasno je videla uginulog psa kako radosno mae repom. Doan je otvorila vrata, govorei, Tinice, zdravo, Tinice", dopustivi joj da se muva oko nje kao i obino. Kada je ula u radnu sobu preko puta sobe gde je imala obiaj da uva okoladne pahuljice da bi poastila pseto - iako je racionalno shvatila da Tina nije tu - zaprepastila se kada je primetila da na polici nije vie bilo pahuljica.

Tina je veselo skoila na fotelju, ba onako kako je radila kada je davala do znanja da je htela pahuljice, ali Doan je nevoljno morala da joj objasni da ih vie nema. Ovo je delovalo kao neka magija za skidanje ini, pa je duh nestao. Kao i u drugim priUkama, ovo je bila samo jedan od brojnih trenutaka kada se osealo Tinino prisustvo - iako je bilo najivopisnije. Moglo se ee uti lupkanje njenih apa na odmoritu, a Doan i njen mu bi uH poznato cupkanje" Tininih dugih kandi po metalnoj oblozi vrata kad god bi leti bila irom otvorena. ImaH su obiaj da kau jedno drugome, Dolaje Tina", kao da je to bilo svakodnevno dogadanje, nepomueno njenom smru. Sto se tie branog para Hartsajd, ove stvari su se stvarno" deavale. Ostaje pitanje kako emo ih mi protumaiti.

IVOTINJSKI MEDIJUMI
Izgleda da su neke ivotinje izuzetno osetljive - ih medijumi, kako bismo inae to mogh da oznaimo. Veoma su poznate po tome to, na primer, mogu da predosete jak zemljotres i kod nekih naroda kao to su Kinezi, smatraju se boljim indikatorima od onih koje nudi nauka. Takode, moe se rei da su one sklonije da vidaju duhove nego
176

Ijudi. Naalost, za razliku od prijateljicemedijuma Lois Bern, ne moemo da ih pitamo ta se deava! Lois potvrduje jednu priu drugog svog prijatelja o dva psa koji su za ivota bili nerazdvojni. Jednog jutra u pet sati, jedan od njih leei u svojoj korpi pustio je dva krika od kojih se ledi krv u ilama, to je uplailo njihovog vlasnika, a zatim se ponovo normalno ponaao. Da li je pas moda neto sanjao? Oko dva sata kasnije jedan telefonski poziv otkrio je da je drugi pas, koji je bio daleko, iznenada uginuo. Ovo se desilo istovremeno kada je preiveli pas pustio one jezive urlike, to nas je nagnalo da postavimo pitanje da li je on to nekako znao. Denis Bardens u svojoj knjizi IVOTINJE MEDIJUMI govori o sluaju koji se zbio 1920. godine, a prvi ga je preneo londonski list DEJLI NJUZ. Jedan ovek otputovao je poslom u Rumuniju, ostavljajui suprugu i svoga psa Mikija kod kue. Par dana kasnije pas je tragino nastradao kada su ga udarila neka kola. Izdisao je u eninom krilu, dok nije stigao veterinar da mu prekrati muke. Njen mu bio je veoma optereen poslom, pa je odluila da mu nita ne javlja dok se ne vrati u Britaniju. Posle nekoliko dana stiglo joj je pismo od mua koji ju obavetavao da je stigao u Rumumju. Opisao joj je jedan izuzetan doivljaj kada je putovao vozom. Jedna devojka sa naglaenim engleskim akcentom ula je u njegov kupe i pitala ga da li je mali engleski beli pas njegov uz savren opis njegovog Mikija. Pogledao je zbunjeno oko sebe, ali nita nije video tamo kuda je ona pokazala. Zatim je zaspao i probudio ga je zvuk grebanja -koje je zvualo isto onako kako ga je Miki pravio kada se nalazio ispred vrata kupatila. Opet se nita nije videlo, ali ovek je bio dovoljno uznemiren da navede u pismu koje je njegova ena sauvala: Mogao sam se zakleti da se radi o naem Mikiju. Je li sve u redu s njim?". Ovaj dogadaj, zaista, desio se stotinama milja daleko dok je pas umirao na rukama svoje gazdarice. Da li je moda stvorio nekog kriznog duha, isto onako kao Ijudi koji su na samrti?

Povratak ivota
Jedna od najupeatljivijih pria o opstajanju ivotinja posle smrti je, svakako, ona o Pitu, psu meancu koga je posedovao ovek po imenu Don Simpson, junjaki pijun tokom amerikog gradanskog rata. Severnjaci su zarobili obojicu i Simpson je osuden na smrt streljanjem koje je trebalo da se izvri u zoru sledeeg dana. Zamolio je da njegov pas bude s njim poslednje noi, ali odbili su ga. Odmah zatim jedan severnjaki pukovnik je, van domaaja uiju zarobljenika, naredio da se pas ubije i prebili su ga do smrti. Kada su Simpsona vodili na streljanje, pitao je straara da li je sa Pitom sve u redu. Vojnik ga je slagao da je sve u redu i obeao da e se brinuti o ivotinji. Spijun je umiren otiao u susret svojoj sudbini. Privezali su ga za stub i dok je ekao puanu paljbu, pogledao je oko svojih uogu i uzviknuo da je Pit doao da ga vidi. Znao sam da e staro mome doi da se oprostimo!", uzviknuo je. Vojnici koji su svi znali istinu, a nita nisu mogli da vide kod njegovih nogu, bili su zbunjeni i stavili su Simpsonu povez preko oiju. Mislili su da je on jednostavno poludeo od straha. Tada su videli kako njihov pukovnik smrtno bled bulji u isto prazno mesto i koji je jasno video pseeg luha. Nemoan da naredi pogubljenje, rekao je da se spuste puke i okiran je otiao. Te noi junjaci su napali logor i pukovnik je poginuo. Don Simpson je bio osloboden i do kraja ivota je tvrdio da je video svog psa i , da njegov duh mora da se vratio iz zagrobnog ivota da bi I spasao ivot svog gospodara.

DOKAZ PROTIV"
Mnogi argumenti koji sugeriu da se duhovi deavaju u svesti izgleda da se koriste u susretima sa duhovima ivotinja. Medutim, postoji jo jedna kompHkacija. Mi ne moemo da dokaemo da psi ili make imaju svest, da o duama ne govorimo, a ipak se ine da su ukljueni u dvosmernu komunikaciju. U sluaju oveka u vozu za Rumuniju mogU biste da pomislite da je on taj koji je otkrio smrt svoga psa i da stoga duhu psa nije preostala nikakva uloga. Medutim, mogla bi da bude veoma znaajna injenica da je jedan stranac video duha psa, a ne njegov vlasnik. Dalje, kada pas osea"

opasnost, ili nadivi svoga gospodara, ili smrt drugog psa kao to se deava u mnogim sluajevima ovo se ini objanjivim samo ako ivotinja ima svoju svest ili razum istoga nivoa kao Ijudsko bie. Veina duhova pasa i maaka su nepostojani i esto ne daju nikakav odgovor na naredbe vlasnika. Jedna od najzanimljivijih zagrobnih pria u analima Drutva za istraivanje medija je o ivotinji koju su videli tri puta u jednom danu posle njene smrti i kada su je po bati juriU njeni vlasnici i cela posluga. Ipak je maka ila bez urbe, uopte ne hajui za svoje gonioce i sledei svoje puteve kojima je ila za ivota, Moda ovaj dokaz najbolje odgovara ideji da ivotinjski duhovi spadaju najveim delom u neku vrstu vraanja video slike ivotne energije tog stvorenja, koja se svesno vraa kao zvuk gonga koji se razlegao pre kratkog vremena.

DOKAZ ZA"
SpirituaUstika filozofija, zaista, pokuava da prevazide neke od problema koji se tiu opstanka svih ivotnih obli ka posle smrti. Ona tvrdi, navodno iz poriik.i kio alju duhovi Ijudskih bia, da u zagrobnom ivotii sanio diie ivotinja koje su vezane Ijubavlju za Ijude mogu da preivc kao posebna bia. One predstavljaju onu povlaeiiii inanjinu ivotinjskog carstva koja je napredovala dalf na duhovnoj lestvici evolucije. One koje se jo ne nakaze ii ovtj fazi i pripadaju niem redu ne poseduju individuahiu zagrobnu svest, ah postoje u okviru due za celu svoju vrstu. Ovo, verovatno, znai da kada bilo koji mrav ugino, njegova esencija se vraa grupnoj ivotnoj sih koja predstavlja mrava, shno kao kada se voda posle padanja u obhku kie ponovo vraa oblaku posle isparavanja. Ovo moe da relektuje jednu interesantnu crtu sveta prirode da je takva stvorenja ispoljavaju tokom svoga zemaljskog postojanja: ponaaju se kao da su deo jedne zajednice. Cini se da mravi imaju istu vrstu mentahteta okupljanja" kao pele i termiti. ivot ih smrt nekohko jedinki skoro su beznaajni za grupu: one se slobodno rtvuju i nikada se za njima ne ah. Postoji dokaz da je svako pojedino stvorenje deo neke grupe, a ne odvojeno bie kao to je to ovek. Postavlja se pitanje kohko se daleko sa ovim konceptom moe ii do kraja ovog evolucionog lanca? Jesu h biljke svesne? Imaju h grupnu duu? Da h ita od njihove esencije preivi smrt? Sta je sa mikrobima? Veoma primitivni organizmi kao to su alge i korah pokazuju istu vrstu svesnog modela ponaanja o kome raspravlja spirituahstika teorija. Cini se da iz ovih razmatranja proistie savren red. Takode je mogue jasno protumaiti mnoge sluajeve gde vlasnici prisustvuju pojavama ivotinjskih duhova posle uginua svojih Ijubimaca ih kriznih duhova kao to je Miki u vozu za Rumuniju, i mogu ih predstaviti kao dokaze za zagrobni ivot ivotinja. Ovo bi moglo biti dobro objanjenje za ovakve dogadaje. Pored toga postoji nekoliko fotografija koje prikazuju ivotinje, u nekoliko momenata posle njihove smrti. Pojavljivale su se neoekivano, a da ih snimatelj nije primetio dok je snimao neto sasvim drugo. Moemo U sve ovo smatrati nekakvom iluzijom ili aljivom podvalom?

VAE MILJENJE: ZAKLJUAK

Protiv" opstanka
Fantomske ivotinje i Ijudi retko utiu jedni na druge, jer Ijudi njihovo ponaanje vide vie kao neke neanimirane filmove". Izgleda da se samo neke ivotinje pojavljuju kao fantomi - one koje su drugari iU Ijubimci" Ijudi. Ne postoji vrst dokaz o tome koje ivotinje nastavljaju zagrobni ivot i zato.

Za" opstanak
Postoje sluajevi gde se ivotinje prividaju svojim vlasnicima i verovatno jedne drugima u vremenu nastupanja smrti. Neke fantomske ivotinje su trodimenzionalne i osetljive, izgledaju kao prave. Postoji nekoUko fotografija koje navode na ubedenje da prikazuju ivotinje posle smrti.

9
FENOMENI

ELEKTRONSKOG GLASA
VE mnogo godina istrauje se jedan malo poznati fenomen - uspostavljanje veze sa mrtvmia pomou savremene elektronske opreme umesto spirituahstikog medijuma. Glasovi bestelesnih bia ne samo da su se uli, nego su i snimljeni. Fenomeni elektronskog glasa poeli su da postoje kao koncept sa pronalaskom elektrine struje i mone radio opreme. Jo u XIX veku naunike je zaokupIjala ideja elektronske komunukacije sa duhovima umrhh. Pronalaza fotografrje i elektrine sijalice Tomas Edison prvi je pokuao da napravi takav uredaj, ah nije uspeo da ga usavri i od tada drugi tvrde da su u tome uspeh. Jedan od njih bio je vedski industrijalac Fridrih Jurgenson. Sve je poelo 1959. godine.

Glasovi iz Svedske
Tog leta Jurgenson se nalazio u jednom zabaenom predelu bhzu svoje kue i snimao pevanje ptia u prirodi. Kasnije kada je sluao snimak, zaudio se to nije uo samo glas ptica, nego i glasove koji su u stvari raspravljah o cvrkutu ptica! Bio je siguran da nikoga nije bilo u bhzini za vreme snimanja, ah uprkos sluajnom poklapanju teme razgovora pomisho je da je njegov magnetofon nekim sluajem uhvatio zalutalu emisiju neke radio stanice. Ponovio je postupak i glasovi su se opet pojaviH, samo to su se ovoga puta direktno njemu obratili i ustvrdiU da predstavljaju duhove umrUh prijatelja i roaka. Ovo ga je nagnalo da izvede jo vie ogleda i 1964. godine objavi rezukate u knjizi pod naslovom GLASOVI IZ SVEMIRA. Nije iznenadilo da je ova knjiga privukla mnogo panje irom Evrope, ukljuujui i one slobodoumne naunike koji su bili spremni da sve njegove tvrdnje podvrgnu strogom eksperimentalnom prouavanju. Profesor Hans Bender, psiholog i direktor dravne lab-oratorije Univerziteta u Frajburgu i dr Konstantin Raudive, bivi profesor psihologije univerziteta u Upsali i Rigi, udruili su svoje napore u pokuaju da ospore Jurgensenove oglede. Postigli su iznenadujue uspehe uz pomo psihologa doktora Aleksa Snajdera i strunjaka za elektronsku opremu Teodora Rudolfa. Na trakama je snimljeno oko stotinu hiljada nejasnih glasova koji su izgovarali reenice koje je esto bilo teko razgovetno uti ili protumaiti, a koje su predstavljale malo vie od kratkih fraza! Profesor Bender je u naunom izvetaju naveo: Obimno ispitivanje boljom elektronskom opremom u maju 1970. uinilo je veoma verovatnom hipotezu o paranormalnom poreklu fenomena glasova." Medutim, nisu svi u to bili uvereni. Dejvid Elis, student u Kembridu, dobio je stipendiju PijeroVorvik za dvogodinji postdiplomski rad na prouavanju fenomena elektronskih glasova od 1970. do 1972. godina. Zakljuio je da je do ove pojave moglo doi zbog povienih stanja svesti i objavio je u najmanje est sluajeva da je dr Raudive moda snimio radio talase neke ruske radio stanice. Britanski istraiva Dilbert Boner u novom lanku ovako je komentarisao Elisa: Nije se potrudio da snimi takve glasove, nego je samo posmatrao metode Raudiva koga je upoznao u Nemakoj i na toj injenici i na osnovu drugih razgovora sa ostalim istraivaima izveo je svoj zakljuak." Ostali kritiari takode su izrazili miljenje da je veinu 1 akozvanih glasova toUko teko razaznati i da bi oni mogli da predstavljaju nita drugo nego normalno utanje iz lozadine za koje Ijudi ELE da veruju da su uli rei i reenice. Dr Raudive objavio je svoje rezultate u knjizi, to le privuklo panju britanskog izdavaa Kolina Smita koji je .eleo da otkupi prava za njeno objavljivanje. Medutim, nije bio spreman da je bezrezervno prihvati: zahtevao je sve objektivan dokaz. Sledei uputstva doktora Raudiva, Smit je sam proizveo glas koji je jedan njegov kolega po imenu Piter Bender prepoznao kao glas svoje pokojne majke. Da H su Ijudi zaista uli samo ono to su eleli da uju? Pod pokroviteljstvom dnevnog lista DEJLI MIROR isplanirana je serija kontrolnih testova koje je trebalo da verifikuju nezavisni naunici. Glavni inenjeri elektronike kompanije Paj Ltd. Rej Priket I Kenet Etvud izveli su prvi eksperiment. Preduzete su sve zatitne mere od meanja zalutalih radio talasa i da se osigura da nita NORMALNO ne zaluta na glave za snimanje etiri magnetofona. Svi u sobi su se zaprepastili. Preko dve stotine glasova od kojih je dvadeset i sedam razgovetnih, manifestovalo se za dvadeset i sedam minuta snimanja. Govorili su na raznim jezicima, obino nerazumljivim, tekim za deifrovanje. Neke fraze bile su apatom izgovorene. Mada se takva identifikacija moe, naravno, smatrati subjektinom u jednom sluaju razaznali su glas Vinstona erila kako kae: Obratite panju!" Jo vie je udila injenica da su se neki od glasova obraali prisutnima u prostoriji. Kolin Smit nam je rekao: Svi smo bili zapanjeni. Dokaz je bio veoma jasan glasovi nikako drugaije nisu mogli da se stvaraju osim na paranormalan nain. Inenjeri koji su nadzirali ovaj eksperiment poeli su ga sa dozom zdrave sumnje, ali su kasnije i oni promenili miljenje." Dalje testove u laboratorijama Beling i Li izvodio je Piter Hejl, strunjak za suzbijanje meanja lutajuih radio talasa koji su ponekad oteavali rad naune opreme. Neki misle da se ovo moglo odnositi na sakupljanje neobine raznolikosti glasova tokom snimanja fenomena elektronskog glasa. Kasnije je Hejl dao svoj komentar: Po dobijenim rezultatima... deava se neto to nisam u stanju da objasnim normalnim fizikim terminima."

Knjiga doktora Raudiva OTKRICE objavljena je u Velikoj Britaniji 1971. Ovi snimci koje je potvrdilo nekoliko nezavisnih strunjaka, bez sumnje predstavljaju izvestan prodor na polju parapsiholokog istraivanja. Meutim, na ovom polju bie napravljen i vei skok, ukolik njegovi predstavnicii zagovornici budu bili u stanju da ubede nepoverljivi svet.

Projekat SPIRIKOM
Bogati ameriki pronalaza Dord Mik objavio je 27. oktobra 1977. godine jedno veliko otkrie: konstruisao je mainu koja omoguava dvosmernu komunikaciju ivih i mrtvih. Ovaj aparat koristio je sloenu elektroniku da bi ubacivao male snopove radio frekvencija u jedan konstantno emitovani ton. Tada se oekivalo da duh koji komunicira, promeni bilo koju ili nekoliko ovih frekvencija i tako ispie poruku na konstantnoj tonskoj podlozi. Izgleda da ova oprema neto od svoje efikasnosti bazira na psihikoj sposobnosti Bila ONila koji njome rukuje. ONil je konano zabeleio mnoge razgovore dva navodna bia poznata kao Dok Nik" i Dr Miler", oba pokojna. Neki od snimaka zaista su bili jasni, mada je duh Milera" govorio nekom vrstom sintetizovanog elektronskog glasa. Ovo je podstaklo neke kritiare da kau da je Nil moda koristio vetaki grkljan, uredaj koji se daje pacijentima posle operacije raka grla. Vil Kerni koji je pomagao Miku oko razrade originalne ideje za izradu njegovog izuma, pokuao je na razne naine da napravi duplikat glasa, pri emu je koristio i vetaki grkljan i neke druge fikere, ali bezuspeno. Miler je pruio biografske informacije sa ovozemaljskog ivota od kojih je veina bila proverena. Takode je predlagao bolje naine upotrebe elektronske opreme radi boljih rezultata! Mik je nazvao projekat SPIRIKOM i bio je spreman da ustupi svoje uredaje svakom ko bi eleo da sHnim mainama ospori njegov rad. Sigurno je da nije imao nameru da zaraduje na tome i teoretisao je da ako se dokae postojanje ivota posle smrti, tada e Ijudi poboljati odnose jedni prema drugima i prema svojoj ivotnoj sredini. Dona Fulera, koji se prouo po visokim standardima u istraivanju paranormalnih misterija, zbunila je ova protivrenost. Konano je napisao knjigu pod naslovom 29 MEGACIKLUSA. Odmah na prvoj stranici vidi se da se Fuler ba ne snalazi sa ovim materijalom. Ipak, i Mik i ONil su ga veoma impresionirali. Ako je u pitanju bila neka aljiva podvala, u emu je bila poenta? Nijedan od ove dvojice nije traio publicitet. ONil, iako siromaan, nije traio novac, a Miku pogotovu nije bilo nita potrebno. U stvari, Mik je potroio hiljade dolara svog novca na ovaj projekat. Medutim, Fuler je bio svestan toga da postoje izvesne grupe u Americi i Britaniji koji e posegnuti za veoma vetim podvalama da bi istakli nesposobnost medijuma istraivaa, izazivajui medu naunicima sumnju u sposobnost deavanja parnormalnih fenomena. Tokom traganja za materijalom za svoju knjigu, Fuler je putovao u Englesku da bi se sreo sa Rejmondom Kasom, britanskom ekspertom za fenomene elektronskog glasa, koji mu je rekao; Presluavao sam trake nebrojeno puta kao nekakav strunjak za audiofoniju. Postoji jedna stvar u koju sam siguran. Drugim reima, ONil ne razgovara sa samim sobom. Ostale testove glasova napravio je sam Mik, ali uveren sam da bi dali jednake rezultate. Svi mi koji dobro poznajemo Mika i njegove snimke ubedeni smo da ne postoji nikakava namera njegove prevare." Da li fenomeni elektronskog glasa predstavljaju istinsku komunikaciju sa biima iz zagrobnog ivota? Tako misli ogroman broj naunika i tehnikih strunjakaprojekat SPIRIKOM privukao je ogromnu panju jednog oficira Odseka za elektronsko izvidanje u Ratnom vazduhoplovstvu SAD. Naravno, uvek e biti skeptika. Presluavanje glasova iz projekta SPIRIKOM predstavIjajezivo iskustvo. S jedne strane, neko moe dabude svestan da bi mogao da postane rtva neke velike podvale. Meutim, ako je neko poten, onda ovo skoro sigurno moe da predstavlja neosporan dokaz ivota posle smrti. U stvari, Dord Mik lino se ne uzbuduje povodom toga. U svom objavljenom materijalu on nas uverava: Prvi put u istoriji oveanstva nepobitno je dokazano da smrt predstavlja samo ulaz za nastavak ivota. Sada je sigurno da individualna svest - ono to esto smatramo linou - nastavlja da postoji u sredini oslobodenoj bola i patnje." U sluaju da je Mik lagao o verodostojnosti svojih kontakata, tada bi to predstavljalo jednu pokvarenu podvalu namenjenu slabima i ranjivima. Ako pretpostavimo da govori istinu, posledica je oigledna. Izgleda da ima malo smisla verovati da je on sam prevaren ili da pogreno tumai tu situaciju. Medutim, uprkos naunom obrazo vanju i tehnikoj diskusiji o usavravanju SPIRIKOMA i njegovom pretvaranju u VIDIKOM planirani vizuelni kontakt sa umrlima trenuci razgovora sa ovim glasovima jo deluju udno banalno. Opisujui svoj pohod, dr Miler kae: Kada sam stigao ovamo, inilo mi se kao da sam se probudio ujutro, ne znajui gde se nalazim." On, takoe, nudi nekoliko filozofskih zakljuaka kao to je onaj da nije svestan vremena posle prekidanja njegovog zemaljskog kontakta u 4 ujutru!. Sa ovim se haotino meaju najbeznaajniji razgovori kao na primer onaj o argarepama! Posle razoaravajue serije komunikacija, umrli doktor se oigledno preselio na novu duhovnu dimenziju gde se kontakt preko Spirikoma pokazao nemoguim - na jedan dogadaj na koji je upozorio da e se desiti. Postavlja se pitanje zato mu vladari sveta venosti nisu dopustili da se zadri malo due posle uspostavljanja ove perspektivne veze sa Zemljom. Iskreno reeno, nekim Ijudima ovaj brzi izlazak glavnog komunikatora moe se initi kao obino hvatanje na delu, ali naravno to moe biti i nain na koji funkcionie kosmos. Ovakav eksperiment bi mogao da bude veoma znaajan za nas, ali u stvari, potpuno slui linom duhovnom razvoju doktora Milera, ako on" zaista jo ivi u nekom drugom svetu. Mi nismo na strani Spirikoma, nego vam samo nudimo injenice da ih sami prosudite. Takode je

vredno pomenuti komentare Aleksa Mek Rija. Budui i sam istraiva fenomena elektronskog glasa, otputovao je iz Skotske u SAD da se vidi sa Mikom. U objektivnom asopisu KOMON GRAUND izneo je da ga je impresionirao napor timskog rada, ali ga postignuti rezultati nisu ubedili. On je istakao kontakt preko Spirikoma sa jednom osobom koja je upala" u vezu sa doktorom Milerom. Bio je to ovek koji se predstavio kao Fred Ingstrom i izjavio da je umro 1830. godine u Virdiniji. Prvo, malo je neobino da, ako prostor i vreme nita ne znae u zagrobnom ivotu, svi ostvareni kontakti koje je pokazao Spirikom, dolaze samo od preminulih Amerikanaca. Zato ne i iz nekih drugih zemalja? Moda je ovaj zakljuak malo preuranjen na tako malom primeru. Medutim, sa Ugvistikog stanovita Mek Ri je primetio da su komentari pokojnog Freda Ingstroma pomalo zbunjujui. Na primer, rekli su mu zvui kao robot" to je on potpuno razumeo, iako je re robot" ula u upotrebu stotinak godina posle njegove navodne smrti. Ovo, naravno, jo nita ne znai. Ako se proces uenja nastavlja u zagrobnom ivotu, zato mu onda ne bi bila poznata re robot"? Ipak je izjavio da je upoznat sa upotrebom maine Spirikom. Kako primeuje Mek Ri, jo vie intrigira to to Fred upotrebljava izraze kao OK" i zaboga" to jedva da bi predstavljalo uobiajen jezik jedne seoske zajednice u Virdiniji pre 160 godina. Oba ova izraza obino se nalaze u jezikom inventaru ovozemaljskog komunikatora na mnogo vidljivijem kraju Spirikoma. Prirodno, mogao ih je pokupiti odatle, ali setimo se da se radi o nekome ko je upao" u vezu, a ne redovnom komunikatoru doktoru Mileru. Ovom izjavom, Aleks Mek Ri zaista priznaje da je oprema Spirikoma veoma zanimljiva i ne izaziva sumnju u integritet Ijudi koji njome rukuju. Moraemo jo da saekamo i vidimo da li e se pojaviti jo rezukata koji e pokazati da li e Spirikom ikada postati deo nae stvarnosti. Poruka na telefonskoj sekretarici Fenomeni elektronskog glasa idu ukorak sa tehnolokim napretkom opreme za snimanje. Sa porastom prodaje telefonskih sekretarica, bilo je neizbeno da se konano jednom pojave i na jednoj od ovih maina. Poslovni ovek iz Manestera Brajan Lin vratio se kui 9. seprembra 1991. i presluao traku na svojoj sekretarici. Medu uobiajenim porukama njegovih poslovnih klijenata i prijatelja, nalazila se i jedna od koje se sav najeio. Tano u 4:42 popodne, na snimku se pojavio jedan glas koji se mogao opisati samo kao demonski". Trebalo ga je uti da bi se shvatila njegova grozota. Zvuao je neljudski, te zbog iskrivljenosti nije bilo mogue opisati ta je govorio. Lin nam je doneo traku i bila je ispitana u naem tonskom studiju. Tu je bila sluana i ubrzano i usporeno. Usred poruke od deset sekundi Brajanu se uinilo da je razaznao rei primora me da upotrebim". Ostali su misUli da se rei mrzim te" nalaze na poetku poruke. Naravno, odmah emo se upitati da nije posredi neka neslana ala, ali Brajan nas je uveravao da niko od njegovih prijatelja ili klijenata ne bi upotrebio tako neto da bi se alio. Cak i da su ga nasumce odabrali, koji bi motiv bio za tako neto? Niko jo nije priznao ovakvu grubu alu. Traka je jo pod istragom.

Duhovi Romea Fokstrota

Romeo Fokstrot 398 je ifrovani naziv za Linkolnov bombarder koji je jo sauvan neokrnjen. Ako je verovati legendi, onda je ovo jedno od duhovima najopsednutijih mesta na Zemlji, dajui sada ve uvene audio snimke i nudei ono to moda predstavlja odlian dokaz ivota posle smrti. Linkoln je bio konstruisan kao naslednik svetski poznatog Lankastera, ali uao je u upotrebu posle Drugog svetskog rata. Stoga je Romeo Fokstrot 398 bio uglavnom upotrebljavan za isprobavanje opreme na vebama, a povuen je ezdesetih da bi bio smeten u Muzej avijacije Kosford kod Vulverhemptona, gde su poele godine mukotrpne restauracije i odravanja. Ba tokom ovog perioda postala je oigledna opsednutost duhovima ovog bombardera koji nije ni metka opaHo. Jedan restauraterski radnik ispriao je kakvim udom su im dobavljani materijali za popravaku aviona: pojavljivali" su se s nebeskog plavetnila ih su se pojavljivali u hangaru preko noi. Ovo je radnicima muzeja Kosford davalo oseaj da im je neko pomagao u ispunjavanju njihovih zahteva. Posle raznih utisaka da se osea neije prisustvo u letelici, jedan radnik je navodno primetio duha; ovo iskustvo dopunio je jo jedan radnik koji je izjavio da je video jednu nejasnu siluetu na seditu letake kabine. Pojavu su smatrah dobroudnom, a reporter Hilda Bejker primetilaje oseaj da su bih zatieni, istiui jednu priUku kada je jedan lan Drutva pao sa krila na betonski pod, aU je ostao potpuno nepovreden. Cini sa da su verovali da duh dolazi iz drugog borbenog aviona koji se sruio 1943. i verovatno se pojavio zbog toga to se jedan od motora tog aviona nalazio u hangaru do Linkolnovog. Razne prie dole su do Odeljenja za paranormalne pojave u Derbiiru koje je odluilo da sprovede istragu. Veoma smo zahvalni lanu istranog tima Majklu Hiklinu za detalje ovih ispitivanja koja su poela 1. septembra 1985. godine. Nekoliko grupa istraivaa otkrilo je hladne take" v. str. 158 na izvesnim mestima. Najudnije iskustvo doivela je Majklova ena koja je ula udnu buku u kabini za mitraljesca i videla kako se brava na vratima sama od sebe pokree. Tada je grupa postavila dve kamere i dva magnetofona, zakljuala letelicu i napustila to mesto. Kada su se vratili nali su jednu kameru otvorenu, iako je klju od aviona stalno bio kod lanova istraivakog tima. Dana 20. juna 1987. godine dobili su dozvolu za nono posmatranje aviona i hangara. Ivan Spensli bio je medu jo estoro Ijudi koji su se

prikljuili istraivakom timu. Planirao je da snimi duha i da postavi skupu mainu koja je bila tako osetljiva da je mogla da uhvati i najmanji pokret. Poto bi moraU da sede besposleno, ovo im je dalo oseanje suvinosti, pa su se dogovorili da ostave aparat u kabini povezan kablom, i da ga ne obilaze 21 sat. Ostatak noi lovci na duhove proveli su u avionu. Ve posle prvog sata vratili su se i nali zamrenu traku. Majkl HikUn rekao je da se to ranije deavalo uvek kada je maina upotrebljena. Ivan Spensli nije se s tim sloio i izraio oseanje da se dogodilo neto jo udnije. Uspeo je da osposobi rikorder oko 1:05 posle ponoi. Kasnije te noi brava se pokrenula sama od sebe kao i slavine u hangarskom toaletu. Dve nedelje kasnije Spensli je ispriao grupi da je pri analiziranju druge trake uo neke nejasne glasove koji su podseali na Morzeovu azbuku, avionske motore, glasove na interfonu i otvaranje i zatvaranje vrata hangara. Bih su suvie nerazgovetni da bi se ule rei. Hiklin kae da mu nisu vie putali traku, iako je on to traio u vie navrata. Zatim je 17. jula 1988. SANDEJ EKSPRES preneo jedan lanak Grejema Bela koji opisuje Spenslijev eksperiment. Upravnik muzeja tvrdio je da se lino uverio da je hangar bio prazan i zakljuan posle poetka testa. Majkl Hiklin ovo osporava, navodei da niko od muzejskog osoblja nije bio sa grupom 20. na 21. juni 1987 On cakode istie da je tim uo samo jedan kratak odlomak sa trake koji im je puten u hangaru te noi i koji je kasnije emitovan na televiziji. Hiklin kae da mu je zvualo kao kad metalne ploe hangara pucketaju" kada se hlade posle dnevnog zagrevanja. Krajem jula 1988. Spensli se ponovo oglasio u medijima. Pojavio se u jednoj TV emisiji o NLO sa Deni Rendls i priao o neobinim bliskim susretima. Ona je s njim razgovarala o tome, ali tada nije znala za njegovu vezu sa fan tomskim snimcima koji nisu emitovani na televiziji. Njegovo iskustvo sa NLO pojavilo se u knjizi Tima Guda. Uprkos injenici da se to dogodilo u januaru 1988. Hiklin tvrdi da Spensli nikada nije spominjao ta je video pre no to je napuscio grupu. U SANDEJ MIRORU 19. marta 1989. godme pojavila se nova pria u kojoj Spensli tvrdi da je prilikom obilaska hangara video ratnog piloca kako ocvara vraca na Fokscrotu. Medutim, pojavilo se najnovije izlaganje ovoga sluaja u nedeljnom dodatku dnevnika SVETSKE NOVOSTI od 27. oktobra 1991. i govori o njegovom prvom obilasku sa grupom iz Derbiira 1987. godine. Dogadaj za koji Hinkli kae da ne predstavlja nita drugo nego mrenje trake, isprian je sa mnogo neobjanjivih mesta i Spensli se dovodi u vezu sa dvadeset obilazaka Fokstrota posle 1987. godine ubrojavi i osam celih noi koje je proveo zakljuan u zamraenoj kabini. Tokom ovih obilazaka napravio je jo snimaka, jedan ak u po bela dana. Tri biva lana posade aviona rekonstruisali su svoje aktivnosti tokom letova koje su nekada obavljali i, po Spensliju, snimci su isti kao i oni koji su zabeleeni u fantomskom avionu. Moglo bi da se poveruje u njegovu tvrdnju o natprirodnom poreklu zvukova. Izgleda da Spensli misli da delovi sruenog aviona vre uticaj na Fokstrot, to moe biti razlog ponovnog vraanja energije" koja ga poseuje u fancomskom obliku. Meducim, postoji jedna legenda o pilotu koji je nekada rekao da toliko voli ovaj avion da e ga posle svoje smrti obilazici kao duh. Velika neslaganja medu iscraivaima tada je raspleo sam Ivan Spensli. Kada su se deavale neobine stvari u hangaru, on je tada sam vrio obilaske. Hinklin nije doiveo takva iskustva. Medutim, naa namera u predstavljanju nekih nesporazuma u ovom sluaju nije bila da drimo bilo iju stranu, niti da suprotstavljamo jedno miljenje drugome. Obojica iskreno i ubedeno izraavaju svoje poglede na ono to se dogodilo i bilo kakav sukob ilustruje samo koUko teko mogu da se raspletu niti potencijalno najuzbudljivijeg dokaza ivota posle smrti.

Boino kripanje u kui ingl

Za kuu ingl Hol u Gusnaru, na movarnoj zemlji severoistoka Prestona u Lankairu, moe se tvrditi da je iiajopsednutija duhovima u severnoj Engleskoj. Sagradena ie pre sedam vekova i njeno najpoeenije mesto svakako je soba u kojoj su se kriU svetenici da bi izbegh progone. Ovde i na hodniku sa prastarim drvenim patosom mnogi su uh zvuke kucanja i kripanje dasaka usred noi. Takode je bilo i vizuelnih fenomena kao to su plavkasto svetlucanje, shno odblescima munja o zidove, a ponekad i iieke pojave fantomskih monaha iU svetenika. Verovatno najupeatljivije iskustvo desilo se u vremenu od 11 uvee i ponoi 25. decembra 1980, kada je Derald Mejn, reporter BBC za Lankair uprihio lov na duhove" zajedno sa medijumom istraivaem Terensom Vitekerom. Terens je poneo sa sobom uredaj aljivo ga nazvavi otkriva duhova" koji je stalno putao veoma visok ton. Bilo kakva promena u bhzini elektrinog polja, zbog prisustva duha na primer, promenila bi visinu tona. Kao to je rekao tokom priprema: Da h je u pitanju neki trik ih neto stvarno, saznaemo noas". Kako je no prolazila, pridruio im se jedan spirituahsta, Kohn Cer, koji je tvrdio da osea i oseti" prisustvo neke siluete u susednoj spavaoj sobi. OstaviU su detektor u svetenikoj sobi i odjednom osetih drastinu promenu u temperaturi. Kohn je to nazvao medijumskom hladnoom", pa je ak i okoreh reporter bio malo uzdrman. Doneh su detektor iz svetenike sobe i u 11 sati temperatura je opet pala. Kada se to desilo kazaljka na detektoru znatno se pomerila. Kolin er tiho je govorio u magnetofon i opisivao dogadaje: Ko god da je, stoji ba ovde izmedu nas." Poto se trio oporavio od ovog iskustva, pridruio im se i Fred Nols, upravnik Cingl Hola koji je do tada bio dole i gledao neki film na TV. Rekao im je o jednom iskopanom skeletu, ali gaje duh grubo prekinuo! Iznenadaje odjeknulo nekoHko glasnih kucanja, to se jasno ulo na traci. Derald Mejn u prvi mah je pomislio da je Fred nogom udario u nogu stola. Fred je porekao, izmakao se i izjavio staloeniji nego ikada: Veoma mi je drago to me je prekinuo, gospodo, bio je to duh." Oko 11:52 ponovo su bili u svetenikoj sobi odmervajui injenice o onome to se dogodilo, a Terens Viteker i Fred Nols iznosiU su detalje o koracima koji su odjekivali na daanom podu. Najednom su se ula jo tri potmula kucanja.

Odmah su svi uutali. Jo nekohko udaraca ulo se verovatno iz pravca svetenike sobe i hodnika. Ovoga puta sva trojica stajala su podalje od nametaja. Niko nije sumnjao da su zvuci dolaziU IZ zida. Jo jednom je strano zahladilo. Dok se Derald muio da pobolja rad svoje opreme za snimanje, KoHn Cer je rekao da je osetio hladnu struju vazduha koja je prola pored njega, a Terens Viteker je kratko rekao da vidi duha kako ide iza vrata. Bio je neodredljivog oblika". Poto je otkucala pono, radio spiker se borio da objasni sluaocima da nema. nikakvog nametanja i da je ono to se ulo na snimku bilo zaista stvarno. Ovo je bez sumnje jedini put da su slini zvuci snimljeni na ovom ledenom mestu. Kako bi se prirodno mogao objasniti vrisak koji ledi krv koji je snimljen samo ilan pre uskrnje nedelje 1995. godine? Te noi grupa od sest istraivaa nalazila se u kui Cingl sa njenim vlasniciina i njihova dva rodaka, i su svi legli da spavaju. Istraivai su se nalazili za stolom u Grejt Holu. Kako je Piter Rajli objasnio Hafu, u 5:30 ujutro uasan krik ispunio je sobu. Potpuno ni iz ega doao je jeziv krik. Dve devojke poele su da vrite i svi smo bili okirani. Kada je zamro, pokuali smo da se saberemo. Moja prva reakcija bila je da odem gore do vrha stepenita odakle sam mislio da je krik poticao. Popeli smo se na vrh stepenica, ali tamo nije bilo niega. Proverio sam i kod prozora - ni tamo nita nisam naao." Jedna od devojaka, Lesli, opisala je kako su srele jednog starijeg oveka na stepenicama ispred njegove spavae sobe. Bio je to jedan od rodaka. Pokrivao je glavu rukama i bio je veoma prestravljen", prisetila se. Meutim, njega su probudili njihovi krici, a ne pojava fenomena. Sreom magnetofon je snimio taj krik. Kada su starcu pustili taj snimak, izjavio je da vie nikada nee provesti nijednu no u Cinglu. Mesto odakle je doao urlik oigledno je bio levi ugao prostorije Grejt HoL Zbog toga to nema plafona, nego samo obian paravan od dasaka, Piter Rajli je pomisHo da glas dolazi sa vrha stepenica. U emu je varka? Haf veruje da istraivai nita ne mogu da otkriju. Medutim, da li je bilo jo nekoga gore ko bi mogao biti uzrok svemu? To se uopte ne moe zanemariti", priznao je Rajli. Naalost ni na koji nain to ne moemo da dokaemo. Postoje upljine izmedu dasaka i pomislio bih da se bilo ko pojavio odande, svi bi ga primetili." Lesli je dodala: Prvo sam pomislila da je neto provalilo kroz prozor i poletelo da me epa. Zvuk je bio prodoran i brzo se kretao prema meni." Urlik je bio i jak i zastraujui. lako je magnetofon bio smeten gore u sobi Dona Vola s druge strane zgrade, ipak je uspeo jasno da ga snimi. Piter Haf dao je traku na analizu u Odelenje za lingvistiku Univerziteta u Manesteru. Analitiar Martin Beri napravio je spektrogram koji je odvoJTO glasove devojaka od urlika. On je naveo u svom izvetaju: Nita ne odaje utisak kakav bi neko oekivao od jednog jedinog glasa. iroko rasprostranjena struja akustine energije sugerie ili veliki broj glasova koji svi istovremeno vrite, ili nekakav vetaki izvor koji odgovara na te glasove ili pak proizvodi glas koji ni po emu ne lii ni na jedan od ovih glasova." Ako je to neka podvala, onda je suvie komplikovana. U suprotnom, morala bi predstavljati neki oblik zagrobnog ivota. Piter Rajli mislio je da je zvualo kao kada nekoga mue. Cingl Hol ima krvavu istoriju koja e to potvrditi.

Telefoniranje kui
Lusija Rendls nije u srodstvu s koautorom ove knjige imala je veoma neobino iskustvo koje se kosi sa svakom logikom. Desilo se u leto 1949. godine, kada se u svojim tridesetim godinama udala za biveg britanskog vojnika, sada direktora, koji ju je spasao od bombardovanja njene nemake domovine i doveo u Englesku. Jednog ranog jutra besnela je oluja i vazduh je bio nabijen elektricitetom. Lusija je bila veoma osetljiva na takvu atmosfersku pojavu. Borila se protiv toga peglanjem gomile vea, dok su joj misli lutale. Cekala je mua. Znala je da on danas podie platu i da e zakasniti, pa nije bilo nimalo udno kada je zazvonio telefon; moda se izvinjava zbog kanjenja. Podigla je slualicu levom rukom dok je drugom nastavila da pegla. Nije gledala u telefon, ve je pazila da ne izgori ve. Bio je njen mu, ali zvuao je veoma nerazgovetno. ula ga je kako kae: Toliko te volim". Bila je zateena. Gde se nalazi?", pitala je Lusija. Odgovorio joj je glasom koji je nestajao u daljini: Tako sam daleko, daleko." Ceo doivljaj trajao je samo nekoliko trenutaka i Lusija le bila uznemirena taman toliko da spusti peglu i zagleda se u telefon, ili je bar to pokuala. Tog trenutka shvatila je uasnu istinu. Njena ruka je bila u poloaju kao da dri slualicu, ali je, u stvari, drala samo vazduh. Oni ak nisu ni imali telefon! Ubedivala se da sanja budui da je bila veoma racionalna osoba. Oluja ju je oigledno plaila i u svom stanju rasejanosti zbog dosadnog peglanja jednostavno je uobrazila telefonski poziv. Obino prieljkivanje! Pokuala je da se otrese doivljaja - sve dok se sat kasnije nije zaulo kucanje na vratima. Jedan policajac joj je rekao da je njen mu poginuo. Pri povratku iz kancelarije je zatekao jednog obijaa automobila. Covek mu je pucao pravo u glavu i umro je istog momenta, kako je pokazala istraga. Vreme njegove smrti manje ili vie poklapalo se sa pozivom sa nepostojeeg telefona. Tri nedelje kasnije dok je jo bila u dubokoj depresiji, nastupio je jo jedan vreo i naporan dan. Ovoga puta nije bilo oluje, ali je Lusija opet osetila naelektrisanu atmosferu. Odjednom je osetila poriv da komunicira sa svojim pokojnim muem i odluila da pokua da opet dri slualicu zamiljenog telefona i da pria u vazduh kao da on zaista postoji. Ovoga puta

znala je da nema telefona i nita se nije desilo. Iznenada pojavila se neka svetlost kao da je munja udarila u prozorsko okno. Sobu je ispunio pucketavi, zujavi zvuk i njena lepa duga kosa nakostreila se kao da je privuena nekim elektrinim poljem. Ba ispred nje nalazila se jedna neobina vatrena lopta vukui njenu kosu prema sebi. Lopta nije imala nikakav oblik, bila je prosto amorfna masa i kroz nekoliko sekundi je nestala. Lusija se sada mnogo bolje oseala. Videla je ovo kao znak od svog mua i ovaj doivljaj je shvatila kao nain da se oslobodi depresije. Ovo nije jedini poznati primer fantomskih telefonskih poziva - iako su se oni deavah na stvarnim telefonima. Bez obzira da li ovo smatramo zaista neobjanjivim ili halucinacijom vezanom za Lusijinu osetljivu svesnost muevljeve smrti u tano odredenom trenutku, to ne umanjuje neobinost svega. Sa naeg stanovita ovo nikada ne moe biti vie od neke anegdote iU obine prie. Za Lusiju ovo pak predstavlja onaj potreban dokaz da mi zaista nastavljamo sa ivotom posle smrti.

DOKAZ PROTIV"
Kada jednom ujete snimke sa istraivanja fenomena elektronskog glasa, odmah se vidi gde se javljaju problemi. Morate da se dobro napregnete da biste ita uli. Cak i kada dopiru do vas navodni glasovi ini se da dolaze iz pozadine utanja trake. Vie je nego mogue da tada samo misHte da ujete nekakvu poruku, U stvari, ujete ono to oekujete iU se nadate da ete uti. Poruku iU nekakav smisao stvara vaa svest, a ne vae ui. Ovo dokazuje jedan doivljaj poetkom ezdesetih godina, kada su irom Evrope Ijudi otkrivali poruke na kratkim radio talasima. O tome se raspravljalo mesecima, ali njenu reitost su potvrdili svi. ak je i Deni Rendls ula takvu poruku i zabeleila ju na svom starom radiogramu. Poruka je sasvim jasno glasila da dolazi sa jedne stanice koja se nalazi u spoljanjem prostoru". Istina se saznala mnogo godina kasnije. Nije se radilo o tajnom povezivanju sa nekim satelitom ili vanzemaljcima kao to su neki pomislili. Radilo se o jednoj zemaljskoj sianici u Rumuniji koja je koristila neobian nain emitovanja. Ovo je ozbiljno ometalo zvuk, sve dok nije uvedena mnogo osetljivija oprema. Kao rezultat ovog poboljanja iei kao to su izvan faze" mogu da zvue tano kao izvan prostora". Stotine onih koji su mislili da poruka glasi izvan prostora" bili su spremni da se u to zakunu na Nudu. U stvari, svi su pogreili. S druge strane, poruke sa Spirikoma predstavljaju liefinitivan korak napred. Kada jednom predete izvesnu modulaciju ili Dalekov efekat glasa, tada jasno moete da ujete ta se govori i da razumete neke delove dvosmernog lazgovora. Meutim, u ovome nema nieg posebno uzbudljivog. Sve je tako obino, ako se uzme da je to verovatan kontakt sa nekom drugom sferom ivota gda sada obitavaju neki od najveih umova koji su ikada iveli. Stoga Spirikom izgleda da nudi jedan jasan izbor. Izvesno je da poruka predstavlja ili ono to nas navodi na pomisao da je ono to tvrdi ili podvala nekih neznanih osoba. Ne postoji oigledan dokaz ili motivacija za podvalu jer c5vakve eksperimente paralelno izvode svi oni koji nikada nee potpuno prihvatiti ovu vrstu miljenja ili rada kao dokaz. U svemu tome alosno je da na kraju ove veUke rasprave ostaje pitanje - kome treba verovati?

DOKAZ,,ZA
Najpozitivnije to moe da se kae o eksperimentima sa elektronskim snimanjem umrlih je da ih je relativno jednostavno mogue umnoiti iU presnimavati. Svako moe da ostavi ukljuen magnetofon u nekoj praznoj kui i da kasnije presluava snimke. Naravno, mnogi zvukovi koji su nejasni, mogu da dolaze iz raznih izvora - od glasova dece koja se igraju u daljini i prolaze kroz strujanje vetra do radija koji svira dok zvuk prolazi kroz otvore daanog poda. Meutim, postoje tvrdnje da je ovako postignuto nekoliko uspeha i da su nejasni glasovi dobijeni kroz samostalno eksperimentisanje. Mogu se postid neki neobini zvuci pomou prilino ograniene modulacije mikrofona, a za bolje rezultate dobraje i zvuno izolovana soba. Imajui u vidu koHko je lako sprovoditi ovakva istraivanja, trebalo bi da bude jednostavno utvrditi valjanost ih nevaljanost argumenata za fenomene elektronskog glasa. Sto se tie Spirikoma, njegovi podsticajni rezultati proizvode dodatne trokove za poboljanje opreme grupama istraivaa irom sveta. Poto njegovi tvorci pokazuju volju da podele svoje metode sa drugima i ohrabruju njegovo irenje po svetu, ovo se ispostavlja kao dokaz da H e prevaranti rizikovati neuspeh na ovaj nain? da to treba prihvatiti sa vie volje nego do sada. Ovo je takvo polje paranormalnog gde skeptici treba da se sloe ih da uute, jer nemaju nikakvog opravdanja da tako ne uine. Postoje stvarne tekoe da se nade alternativno reenje za uspene rezultate Spirikoma - osim namernih podvala. MisHmo da bi naunici trebalo da pokuaju sa ovakvim nainom istraivanja to pre i da izveste do ega su doli. Ako neki, ak, ni ne pomiljaju na to, ega se plae? Da bi moda moglo da uspe?

VAE MOLJENJE: ZAKLJUAK

Protiv" opstanka
Elektrina oprema moe da uhvati sve vrste lutajuih signala kao to su radio poruke. One mogu da proizvedu lane komunikacije. Obino postoje logina objanjenja kao to su mrenje trake, kripanje dasaka na podu ili skupljanje ploa na hangarima na nonoj hladnoi. Sluajevi kao kod Lusije Rendls moda se deavaju u svesti svedoka, ta god bio njihov poetni uzrok.

Za" opstanak
Raste broj sluajeva kada se dolazi do oigledno pouzdanih dokaza pomou snimanja na traku. Da li se ba svi mogu potpuno objasniti? U Spirikomovim eksperimentima ili neko ne govori istipu za koju izgleda ni sada ne postoji dokaz ili se dogodio stvaran kontakt. Cak i ako fantomski telefonski pozivi po definiciji predstavljaju prividenje, takvo iskustvo sadri jasne paranormalne naglaene tonove koje je teko objasmti bilo kako, osim da se radi o nekom obliku komunikacije koja se deava pred samu smrt ili odmah posle snirti.

10
DUHOVI NA VIDEU I KOMPJUTERU
NEKi duhovi su nesumnjivo subjekcivni u smislu da svedok mora biti osetljiv" da bi ih video". Postoje zabeleeni sluajevi da je samo jedan od cele grupe svedoka video duha. Dok je on bio u stanju da ga ivo opie, ostalima je sve potpuno promaklo. A4edutim, poscoje mnogi primeri gde grupe dele prividenje, stavljajui teite na verovanje da su duhovi objektivna pojava - da postoje sami po sebi. Ako se duhovi vide" pomou ula vida, onda nema razloga da se ne snime na film. Ve smo razmotrili duhove koji su se pojavljivali na fotografijama u poglavlju 5. Najvie udi to to su se pojavljivali upravo u trenucku snimanja fotografije! Moda je film, kao i izvesni pojedinci, osetljiv na fantomske pojave. U tom sluaju, bez obzira da li se duh vidi ili ne golim okom, dok se kretao hodnikom pre nestanka kroz zatvorena vrata ako je - poscavljena video kamera - oekivali biste da bude snimljen. Ako jeste, onda co mora da predscavlja pre jedan objektivan fenomen nego subjektivnu matu.

Kao lopov u noi

Pod okriljem Udruenja za prouavanje neobinih fenomena, Piter Haf je uz pomo mladia po imenu Jan Topam, ispitivao ovaj zamreni sluaj. Mesto dogadaja je noni klub Baterflajz u Oldamu u Lankairu. Upravnik

203
kluba Kameron VolBolo ispriao nam je ta se desilo u ranim jutarnjim asovima 27. oktobra 1991. godine. Don Ridj moj pomonik, i ja zakljuali smo klub i ukljuili alarme protiv provale. Svake subote uvee posle posla obino odemo kod njega, popijemo po aj, malo se alimo i gledamo video. Zatim ja otputujem svojoj kui u Donkasteru. Oko pola pet policija je javila da se uju alarmi. Sili smo u klub, ali nije bilo nikakvog traga provale, tako da je policija ula sa nama da proveri unutranjost kluba. Sve je bilo u redu. Alarmi su bili aktivirani iz blagajne koja je i dalje bila dobro zakljuana, a niko se nije nalazio unutra." Ljudi su proverili sigurnosnu kameru koja snima hodnik izvan blagajne. Kada smo proverili video, videli smo snimak nekoga kako dolazi niz hodnik, okree se i ulazi kroz zakljuana vrata blagajne. Vrata su bila zatvorena: zaista ih je video tako prikazao, a ipak se inilo da neka silueta ide kroz vrata...." Film je bio vremenski i datumski obeleen. U 4:32 ujutro, neto odeveno u koulju kratkih rukava uetalo je u blagajnu i aktiviraJo sve alarme. Ovaj sistem radi na principu slanja snopa infracrvenih zraka. Nije potrebno nita materijalno da bi se taj snop prekinuo. Dovoljne su i estice dima da bi se alarm oglasio. Baterflajz ima i vlastitog udela u priama o duhovima kao i mnoga druga viktorijanska zdanja. Tokom godine nekoliko zaposlenih doivelo je neobine stvari. Kada je pria stekla neto lokalnog publiciteta, ovek po imenu Derek Lojd istupio je sa tvrdnjom da duh mora da potie od njegovog oca koji je tragino nastradao u ovoj zgradi raded na njenoj obnovi 1936. godine. Te iste godine jo jedan ovek poginuo je od strujnog udara raded na trafostanici koja se nalazi napolju. Intervjuisali smo neke od zaposlenih u OLDAM IVN ING KRONIKLU koji su ispitivali taj film. Fotograf Daren Robmson je rekao:

Veoma sam se impresionirao kada sam ga prvi puta video. Menader je delovao iskreno, pa ne verujem da je u pitanju neka podvala. Medutim, neko je rekao da bi to mogla da bude dupla ekspozicija. Moda prethodni snimak nije bio potpuno izbrisan kada je traka bila ponovo u upotrebi." Da Ii je ovo mogue? Da li je prethodni snimak hodnika sa otvorenim vratima kancelarije i nekoga ko prolazi kroz njih bio samo delimino izbrisan tokom ponovnog snimanja? Da li se radilo o smiljenoj podvali? Odvojeni snimci koji su bili pomeani na jednoj traci dali su isti rezultat. Ipak, dupla ekspozicija, sluajna ili namerna, dala je povoda mnogim priama o duhovima u prolosti. Gospodin Bolo pobio je prvo objanjenje: To nije mogue. Sve nae trake se demagnetizuju pre ponovne upotrebe, to je deo naeg ugovora o obezbedenju. Posedujemo banku traka, jer svako vee poinjemo novom trakom." Dakle, ta je sa mogunou prevare? Saznali smo da se ovo moe lako proveriti. Ako postoji vie od jedne slike na traci, onda mora biti i vie od jednog signala". Traku su ispitali tehniari BBC pomou jednog oscilatora. Dejv Halm iz BBC potvrdio nam je da na traci ima samo jedan signal. Stvarno se radilo o slici jedne senke koja se kretala niz hodnik i prolazila kroz zatvorena vrata... Roder Brajson napisao je dva lanka o ovom sluaju za OLDAM IVNING KRONIKL. Policija je potvrdila da su se u to doba noi oglasili alarmi. Roder je objasnio da bi kao novinar uvek trebalo da posumnja u to, ali kada je saznao da slika nije mogla da izade u duploj ekspoziciji, dodao je: Ako je tako, onda se radi o jednom veoma udnom videu."

Postoji duh u mom kompjuteru!

Kompjuteri su sada deo naeg savremenog ivota. Nalaze se po mnogim stanovima i kancelarijama. Moda ae iznenaduje da se i na njima pojavljuju duhovi. Naili smo na nekoliko neobinih pria. Neki veoma nadareni dizajner zatekao je svoju kuu opsednutu bunim duhom. Ovaj duh inio je sve one uobiajene stvari, kao to su pomeranje cipela i slaganje vealica na krevet sa izuzetnom preciznou i simetrijom. Medutim, inio je jo neto veoma uzbudljivo. Covek je bio zaljubljenik u kompjutere, pa je voleo da igra ekranu prilagodenu verziju igre Slagalice. Tu treba da upotrebite slova koja ste izabrali" da ispiete najduu moguu re i da je ugradite u ukrtenicu nasuprot reima koje igra va protivnik. Kompjuter preuzima ulogu vaeg partnera, ako nemate nikoga. Sve je bilo normalno dok ovek nije poveo bitku sa kompjuterom. Tada je neto preuzelo kontrolu i nije htelo da igra poteno. Normalno je da iz svog ogromnog programiranog vokabulara kompjuter bira svaku re koja nosi najvie poena. Medutim, ovaj je poeo da bira rei koje su se direktno odnosile na ivot tog oveka. U nekoliko navrata, kako on to kae, kada se suoi sa problemom, vetaka pamet poela je da igra rei obrnuto da bi napisala odgovor! Naravno, ovo je prilino subjektivno. Pitamo se da moda ne radi kao i drugi sistemi predvidanja slino tarot kartama. One predstavljaju samo simbole kao konture na dnu kafene oljice ili mrlje mastila na stolu nekog psihijatra pomou kojih podsvesni um stvara sHke sa nekim unutranjim smislom. Ovo se verovatno ne razlikuje od snova. Jedina razlika je u tome kada spavamo, um stvara slike oko simbola da bi se dobila polupovezana pria. Kada se probudimo ne moemo tako lako da primetimo ovaj proces. Moda su rei koje je kompjuter igrao u slagalici bile ba one programirane za igru. Oigledno znaenje koje se ogledalo u njima moda je poteklo od naina na koji su one probudile asocijacije u svesti oveka igraa. Nisu li se one pojavile da bi izrazile ono to je njegova unutranja svest pokuavala sve vreme da mu saopti?

DOKAZ PROTIV"
Kompjuteri predstavljaju osetljivu elektronsku opremu. Znamo da su Ijudska bia ispunjena elektrinom energijom, to mogu da potvrde oni koji su pretrpeli kratak ok pri dodiru vrata automobila. Postoje dobro ispitani i potvrdeni sluajevi pojedinaca sa ovom prirodnom energijom koji ne mogu da koriste mnoge uredaje, od usisivaa do obine pegle. Jednostavno preopterete elektrina kola i izazovu kratak spoj. Stvari sa kompjuterom su mnogo delikatnije. Mnoge kancelarije priaju o nestanim" zaposlenim koji zbunjuju ekrane. Verovato je da i takvi pojedinci imaju u sebi snane bioelektrine talase koji remete rad kompjutera, pa se ini kao da u njemu postoji duh, jer ekran tada pokazuje neke besmislice, ili se ne ponaa onako kako je programiran zbog neke nevidljive tehnike greke. Jo ne znamo da U postoje neke situacije kada Ijudi sa izraenim psihikom moima ako postoje mogu da utiu na ekran kompjutera tako da podstiu aktivnost bunog duha, nesvesno ih kontroHui igranjem" sa elektronikom i stvarajui poruke sa punim smislom. Takode ne znamo da li se to moe odnositi na video, iako se to mnogo ne razlikuje. Ako je mogue da psihokineza izaziva svest da ukljui ili iskljui prekida za svetlo kao to navode neki istraivai zato onda ne izazvati kompjuter da ispisuje rajber razvio je jedan sistem koji je nazvao Vidikom. Sastojao se iz jednog adaptiranog TV aparata bez antene. Video kamerom snimao se svetlucajui ekran. On je tvrdio da je na plejbeku video shke mnogih pokojnih prijatelja i rodaka. Ostali su prihvatili ovakav izazov i tako je nastao nov izraz - instrumentalna transkomunikacija ih ITK. Eksperimentatori kao to su Adolf HoumSj il i Megi HarFibah tvrdili su da su stupili u vezu sa naunicima sa onoga sveta, stvoriU video i kompjuterske prikaze da bi to dokazali! Istraivai ITK imae malo veze sa spoljanjim svetom zbog toga, kako se vajkaju, to se pogreno interpretira njihov rad. Kada je Piter Haf istraivao materijal za svoju knjigu IVOT POSLE SMRTI I IVOT NA ONOM SVETU, doekali su ga sa velikim podozrenjem i nije mogao da prui odgovore na mnoga gorua pitanja koja se odnose na tvrdnje istraivaa ITK. Ne predstavlja li ITK najvetiju podvalu

samo u oblastima komunikacije sa zagrobnim ivotom ili je to neverovatan napredak koji ometaju predrasude sveta skeptika?

Duh u maini
U svojoj knjizi VERTIKALNA RAVAN Ken Vebster ispriao je najuzbudljiviju priu o video duhu, Kada se uselio u jednu staru kuicu u Dodlstounu na granici okruga Ciajra i Severnog Velsa, poele su da se dogadaju stvari sa bunim duhovima, od gomilanja nametaja nekom nevidljivom silom do poruka koje su napisale neke nepoznate osobe. Tada je Vebsterov kompjuter Ejkorn poeo da pokazuje poruke u momentima kada nije bio namenjen za upotrebu. Tokom dve godine pojavilo se oko tri stotine poruka koje je potvrdilo nekoliko Vebsterovih prijatelja i posetilaca. Neki od njih su nam direktno potvrdili svoju ubedenost u ovu priu. Poruke su dolazile iz raznih izvora ukljuujui i Tomasa I lardena koji je iveo u istoj kuici u XVI veku. Na neki uain je imao viziju o kutiji koja svetli" tj. ekranu kompjutera. On je nekako nije objanjeno bio u stanju da prenosi svoje poruke kroz vreme i da ih prikae na ekranu eciri veka kasnije. Ova pria poprima veoma zafnren tok pre zavretka kontakta. Ostale poruke pojavljuju se pod nakom 2109, to neki tumae da dolaze od nekog putnika kroz vreme. Takode se pojavljuju vizionarski fenomeni. Ali ta sve to znai? Da budemo otvoreni, Ken Vebster nikada ne pokuava da namee bilo kakav stav. U odgovoru na jednu kritiku u magazmu za paranorinalno MAGONIJA, januara 1990. godine on je pisao: Ne tvrdim nita drugo od onoga to sam zabeleio da se desilo, pa mi zato nisu potrebni dokazi..." Medutim, on dodaje da je Drutvo za prouavanje medijuma ispitalo stvar kao i Geri Rou, istraiva pojava NLO iz Severnog Velsa. Obe strane bile su impresionirane sudei po njihovim dugotrajnim ispitivanjima. Pojavila se neka manja potvrda istorijske tanosti o postojanju Ijudi i mesta u Tomasovim porukama, ali potrebno je mnogo vie od ovoga da bi se skeptici razuverili. Ve je bilo nekoliko tvrdnji da se neki sofisticirani prevarant ubacio u Vebsterov kompjuter, to je onda bilo popularno po kolama. Ovo se ini razumnim, poto upadanje predstavlja vetinu omiljenu medu inteligentnim tinejderima. Medutim, Vebster osporava koreknost jezika ovih poruka za period o kome se radi, na osnovu pregledanih istorijskih izvora. Osoba, takode, zna detalje 0 kuici do kojih bi neki mogui prevarant teko mogao da dode. Naravno, ako bi kroz savremene izvore mogao da utvrdi da se upotrebljeni jezik ini odgovarajuim, ondabi jedan relativno sposoban haker mogao to isto da uini da bi se dobro zabavio. S druge strane, Vebster ne krije injenicu da neke od poruka sadre stvari o dogadajima koji su istorijski netani. Na primer, Tomas strahuje, da bi njegova nestala Ijubavnica mogla da bude spaljena na lomai kao vetica, mada se takve stvari nisu dogaale u navedenom periodu. Vebster kae da su pokuali da razuvere Tomasa, ali poruka u odgovoru tvrdila je da su razuzdane gomile vrile takva nezakonita spaljivanja, to je istorija propustila da zabelei. Izgleda da ovaj sluaj nije mogue zakljuiti, te bismo o njemu jo roogli da ujemo. Takode, moe da ukae na jednu vrstu fenomena koji e se vie deavati narednih godina. Zaista se pojavila jedna pria iz jedne softverske kompanije da je jedan od njihovih kompjutera bio sniroljen filmskom kamerom gde se vidi kako se nou sam ukljuuje, uprkos tome to mu je kabl za napajanje bio izvuen iz zida! Strunjaci su pokuaH da otkriju da U odredena nagomilana energija moe ponovo da ga upali", ali nita nisu otkrili pre nego to je pomenuta maina bila odneta. Ko bi koristio fantomski kompjuter? Ken Vebster ponovo se pojavio kada je ovaj sluaj doao na TV BBC u obliku jedne drame koja se zasnivala na njegovoj knjizi. U martu 1998. takode je ispriao i o nainu na koji se Drutvo za paranormalne pojave borilo sa ovim sluajem, napisavi lanak u FORTIAN TAJMSU u kome izraava svoje neslaganje. Tom prilikom istakao je da to Drutvo ima ozbiljne tekoe sa ovim dogadajima zbog toga to se ne uklapaju u njihova oekivanja. Konano, uprkos priznanju da ne mogu da shvate ta se desilo, inilo se da su odustali od daljeg istraivanja, pretpostavljajui da je u pitanju prevara, mada to nikako nisu mogli da dokau. Oslobodili su one iz kuice optubi za prevaru. Lokalna grupa za istraivanje paranormalnog, kojoj pripadaju oba autora, ponudila je pomo dok se nije deavala promena u radu kompjutera. Naunici sa Univerziteta u Manesteiu i.ikiulc su d.ili podrku, ali naalost ta ideja nije dovela ni Jo cryA. Metoda istraivanjapretrpela je neka su.avaii,i, .to je, kako su nam sami naunici rekli, njihov zadat.ik uinilo nemoguim. Na primer, morali bi da se nalaze i.an sobe sa kompjuterom da bi saekah njegovu poruku. Ovo je moda dobar nain za postizanje uspeha, ah i prepreka koju su oni izbegavaU. Ken Vebster naglasio je da se ponovo nametao problem da oni, rtve fenomena, imaju razhite poglede u svesti prema onima koji sa strane ele da anahziraju ove dogadaje. Po njemu, sutina je u tome da se stie jak utisak o sluaju u kome su primorani da uestvuju. On izgleda osea da tumaenja o ivotu posle smrti" u odnosu na dogadaje mogu da budu puka nagadanja. Takode mish da komunikacije daju utisak da se radi manje o tajanstvenom zagrobnom ivotu, a vie o tome da oni koji su doh iz ivih bia alju svoje mish kroz vreme.

TV duhovi
Kako je navedeno u naem prvom izdanju ove knjige, devedesete donose jo uzbudljivijih sluajeva gde televizija predstavlja samo sredite tajanstvenih fenomena. Zaista se desio jedan broj sluajeva tokom kojih se svedoci zakhnju da

su videh kratke shke kako se pojavljuju na TV ekranima sa glasovima koji su tvrdih da predstavljaju probni prenos koji dolazi iz budunosti. O emu se radi? Predstavlja h to dalji primer onoga sa ime se Ken Vebster ve susreo na svom kompjuteru? Da h je mogue da je izvren upad u nau novu tehnologiju koja koristi vrhunsku elektroniku, ah ne od hakera nego od Ijudi iz nekog drugog vremena? Da h se bhi budunost kada e naa tehnologija moi da prenosi injenice i podatke kroz vreme? Ako je tako, onda sluaj kompjutera iz Dodlstouna pokazuje da prikazanja iz budunosti i prolosti mogu da budu jednako pristupana, ako imamo naune mogunosti za tako neto. Ovo moe zaista da ima nekog smisla sa stanovita nove fizike kada u odnosu materije i energije u odreenom trenutku ne postoje ni vreme ni prostor, Prema tome, zagrobni ivot moe se smatrati i bezvremenskim i besprostornim. Tokom 1991. prividale su se slike navodnih duhova, ak i na ukljuenim TV ekranima. Jednom priUkom na fotografiji snimljenoj u jednom dnevnom pansionu u Londonu pojavio se duh koji je liio na Doris Stouks, poznatu enumedijum. Niko nije video lice, ali odraavalo se na praznom TV ekranu. Sto je jo neobinije, na Boi 1997. petogodinji Lajam Plamer sjurio je niz stepenice u domu svojh bake i dede u Hansletu, blizu Lidsa, kao to to ine mnoga deca, sa eljom da otvori svoje boine poklone pre zore. Njegovi baka i deda ili su za njim pospani, ali u tim jutarnjim asovima snimili su slike razdraganog deteta kako cepa omotni papir i otkriva mnogo novih igraaka. Kada su ti snimci bili razvijeni u februaru 1998. nastupila je zapanjujua stvarnost. Na ugaenom TV ekranu iza deteta nalazilo se neto slino enskom licu sa sklopljenim oima kao da spava. Isto se pojavljuje na dve slike, to dokazuje da se ne radi o pogrenom podeavanju soiva ili omaci u procesu obrade slika. Niko od porodice nije prepoznao lice koje nije moglo da bude odraz bilo koga ko se nalazio u sobi. O kome je onda re? Izgleda da postoje samo dve mogunosti: prava slika duha" moda iz neke druge stvarnosti ili neke udrie sluajnosti kada su svetlost i senke proizvele nekakav udan privid koji Hi na Ijudsko lice. Ovo izgleda teko prihvatljivo kada se posmatra neosporno vidljivo lice na TV ekranu, kao u mnogim sluajevima poslednjih godina. Ispostavlja se da poinje nova faza potrage za dokazima postojanja ivota posle smrti.

VAE MILJENJE: ZAKLJUAK

Protip" opstanka
Postoji malo vrstih dokaza i ovakvi sluajevi uglavnom nose osobine anedgote. : Video snimci mogu da se prerade ili da se upada" u kompjutere. Poto elektronska oprema moe da se ometa elektrinim poljima, a neki Ijudi ih poseduju u sebi, za neke sluajeve ipak postoje racionalna reenja.

Za " opstanak
Sa razvojem tehnologije, sve je vie ovakvih sluajeva koji moda sugeriu pokuaje ostvarivanja kontakata sa drugim biima. Ako fenomeni elektronskog glasa mogu da postoje u auditivnom smislu, onda nema razloga da se ne ostvari jedan sofisticiranijr kontakt.

11
PROLI IVOTI
SUTINA koja provejava kroz ideju o prolim ivotima ili reinkarnaciji je da naa dela na Zemlji stvaraju karmu" neku vrste knjige dugova za sva dobra i loa dela. Ovo odreduje na sledei ivotni vek u jednom zemaljskom telu. Pojavljivae se novi problemi zavisno od toga koliko smo se uspeno borili s njima, te kroz ranija iskustva moemo da odrastamo i duhovno i telesno. Lako je prepoznati izvanrednu efikasnost ovog sistema. On nudi reenja za mnoge probleme sa kojima se bore mnoge verske doktrine. Zato nemamo sigurno saznanje da je ivot vean i stalno neto spekuliemo o boijoj volji. Reinkarnacija sugerie da e riae svesno saznanje tokom ivota ometati na duhovni razvoj. Odluke nee podlegati naem prkosnom karakteru, nego e donositi samomotivaciju koja nam ukazuje na lagodan ivot na drugom svetu. Mogla bi i znaajno da poraste sklonost ka samoubistvu kod onih sa tako tekim okolnostima. Kako Bog moe da pravda bebu rodenu sa osakaenim delom tela ili upropatenim ivotom pre nego to je stvarno poeo? Sa idejom reinkarnacije pojavljuju se i prihvatljivi odgovori. Moda bi bilo potrebno proiveti surov ivot da bi se saznale izvesne stvari za

napredak due - iU bi prerana smrt mogla da pomogne drugima, kao to su roditelji, koji bi se razvijali kroz borbu sa takvom nedaom. Medutim, ako bi svako novorodeno dete predstavljalo jednu novu duu, zar Raj do sada ne bi bio prenaseljen? Pod pretpostavkom da postoji konaan broj dua kada stanovnitvo ima nagli porast i da se one vraaju na Zemlju bre nego ranije, proli ivoti ponudili bi gotov odgovor na ovu nedoumicu. Zaista ideja o postojanju prolih ivota menja bilo kakva ispitivanja spiritualistikih problema. Ovo ne samo da potvrduje reinkarnaciju, nego je ini privlanom. Postoji jedna paralela sa naunim saznanjem. Energija se ne moe stvoriti ni unititi, moe samo da se menja iz jednog obhka u drugi. Kada zagrejete vodu, menja se u paru, koja moe da pokrene turbinu koja proizvodi novi obUk enrgije, struju, koja onda zaari nit sijaHce, pa tako dobijemo svetlo. U osnovi svih formi energija ostaje ista, samo se menjaju naini na koje se ispoljava. Reinkarnacija moe da prui duhovnu analogiju. Energija nae svesti ih unutranjeg bia nastavila bi da postoji u raznim obhcima, animirajui nova tela kada se rode. Tako ako u telu postoji takoe neki duh ih energija svesti koja ide svugde" posle smrti, verovatno bi nastavila da stvara deo svih energija koje postoje unutar kosmosa. Kada bi postala deo nekog drugog fizikog tela, ne bi inila nita to je nauno neoekivano - na mnogo naina sledila bi stalan krug prirode koji najbolje ilustruje primer kie. Kia pada na zemlju iz oblaka, isparava pod suncem, die se u vazduh da bi opet stvarala oblake. Odatle e opet padati na zemlju kao kia, moda na neko drugo mesto na Zemlji i ciklus ponovo poinje. Potrebno je samo malo mate da bi se zamishla paralela izmedu Ijudskog ivota i reinkarnacije kao to je ilustrovano primerom kine kapi. Vidimo je kao jedno nezavisno bie koje se rada" iz oblaka, kratko proivi" jedan ivot, odvaja se i umire" kao posebno bie, poto njegova sutina" isparava i ponovo se podie da bi ga ponovo apsorbovala masa oblaka koji opasuju Zemlju. Onda, u pogo dnom trenutku, nova kap se rada iz ove mase i ciklus opet poinje. Moe da bude razliita, ali sadri sutinu ranije kapi koja je prethodno ivela" i umrla" na nekom drugom mestu na Zemlji. Zaista moe da izgleda udno svakome ko ne zna da reinkarnacija kao jedan filozofski sistem moe mnogo da ponudi u potrazi za istinom o ivotu posle smrti, to postavlja neizbeno pitanje - na stranu sa estetikom - da li ona ima bilo kakav stvaran dokaz za to?

Sta ste radili u ratu?

Ovakvo pitanje o Drugom svetskom ratu bilo bi neprimereno postaviti oveku koji se rodio u Engleskoj esnaest godina posle kraja rata. Pol Ketlou izNorfolka stvarno ga je sebi esto postavljao. Razlogtome je to je imao jednu seriju neverovatno ivih snova u kojima je stalno doivljavao svoju smrt" u uasima tih bitaka. U stvari, njegova" smrt bila je smrt jednog nemakog vojnika po imenu Karl Suman, beznaajne osobe, a ne lika iz nekog holivudskog filma. Ipak, izgleda da ga jedan istokrvni Englez poznaje veoma dobro. On, na primer, zna da se Karl rodio u Hambiirgu i da je poginuo 23. oktobra 1944. na poljskom frontu. On to zna zato to je video, osetio, omirisao i proiveo ta iskustva da se bude pogoden vatrom ruskog mitraljeza i posle plovio u vantelesnom stanju v. glavu 12 iznad lea, potpuno osloboden bola. Ove vizije su uasavajue jer su suvie snane da bi se smatrale obinim proivljavanjem snova. Meutim, one ne predstavljaju poetak Polove neobine opsesije. Kada je bio dete, rat ga je opinjavao, i vie od toga, kada se igrao olovnim vojnicima uvek se odricao britanskih i ameriih u korist Rusa i Nemaca! Sada odrasU Pol sigurno ne prihvata tako lako ideju reinkarnacije. Rekao nam je: Kad bih mogao da prihvatim ideju da nisam ranije iveo i da moja seanja na to predstavljaju potpuno samozavarayanje bio bih mnogo sreniji." Medutim, pojavljuju se problemi. Nikada se nije usudio da proveri da li je pravi Karl Suman poginuo 23. oktobra 1944. godine, iako je znao da to ne bi dokazalo nita, ak i da je istina.. Da postoji beleka, onda bi se moglo tvrditi da ju je on proitao ili su mu o njoj priali, mada se on niega ne sea. Ipak, on to priznaje kao prihvatljivu kritiku. Jo vie zbunjuje nemaka uniforma koju nosi u ovim snovima, jer mu poznavanje ratnih TV filmova govori da je nemaki vojnifci nosio standardnu sivu uniformu i cokule. Ipak, Polovi snovi su utemeljeni na istini. Kako se bHio kraj rata koji je znaio neizbean nemaki poraz, a sve vie staraca i golobradih deaka bilo regrutovano da brane propalu nacistiku stvar, postalo je nemogue da se za njih pribave pristojne uniforme. Zato je specifina zelena uniforma, koju Pol vidi da njegovo drugo JA nosi, bila u opremi nemakih vojnika na poljskom frontu krajem 1944. godine. Moe se rei da je njegova svest imala informaciju o ovome, ali se on toga nije seao. Pravi Pol Ketlou ima interesantan stav protiv ideje o reinkarnaciji. Ako.njegovi snovi zaista odraavaju realnost njegovog prolog ivota kao nemakog vojnika, samo esnaest godina pre no to se rodio u svom sadanjem biu, kako onda da on smatra da je nemaki jezik skoro nemogue nauiti? Je li mogue da je neka urodena sposobnost bila ubaena" zajedno sa seanjima? Za iskustva poput Polovog mnogi istraivai misle da predstavljaju spontana seanja na prole ivote. Tvrdi se da ih svi mi imamo pohranjene u svojim glavama, ali normalno su nam nepristupani. Meutim, mogu da se pojave u snovima odraslih, kao u ovom sluaju, ili kod veoma male dece koja su izgleda, u bliem dodiru sa deliima ovih seanja. Ovim sluajem zapoeo je nekakav trend, poto je nastupio ceo talas seanja na prole ivote koji se odnose na ratne avanture, Najpoznatiju je ispriao Martin Hild iz Manestera 1996. godine, koji se zapanjujue jasno sea slube u

avijaciji za vreme rata koji se zavrio godinama pre njegovog roenja. Proveravane su injenice iz njegovog seanja i za mnoge od njih potvrdeno je da su tane. Kako ih je mogao znati, pita se on? Ovo je takoe istina i kod jednog jo neobinijeg sluaja: neki se ovek seao jednog nemakog bombardera pogodenog na nebu tokom rata. Jedan lan posade poginuo je u tom udesu, dok je drugi preiveo. Putujui iz Australije u Evropu, taj ovek je tragao za pojedinostima svog oiglednog prolog ivota, koji mu se pojavio u nekoliko upeatljivih snova. Konano se susreo sa ostarelim preivelim lanom posade u nesrei koja se dogodila pre pedeset godina. Ta dva oveka razdvojena decenijama u stvarnom vremenu - bila su povezana ovom neobinom vezom i na taj nain mogli su da ispriaju jednu od najfascinantnijih ratnih pria.

IZ USTA BEBA
Postoji veliki broj pria o deci izmedu tri i est godina koja zapanjuju svoje roditelje izjavama kao to su kada sam pre bio iv", ili kada sam bio starac". Roditelji su skloni da ih povrno uzimaju kao fantazije ih igranje uloga", to je sve deo procesa uenja. Deca tog uzrasta imaju ivu matu, ali ako se pokloni panja onome to govore, mogu se desiti iznenadenja za njihove zbunjene roditelje. Jedan mali engleski etvorogodinjak dao je prikaz na crteu kako ga je ubio neki Indijanac na Divljem Zapadu. Naravno da je mogao da zasnuje svoju priu na neemu to je video na TV, ali zar nisu primerenije da je dao romanti zovani prikaz o ubijanju Indijanaca, a ne o svojoj pogibiji? Skoro svaki pretpostavljeni proli ivot automatski se priklanja sceni pogibije. Zato? Ako je to samo fantazija, zar ne bi bilo primerenije da neki prijatan ili herojski in bude izvor prie koja se izvlai iz svesti? S druge strane, ako taj prikaz predstavlja stvarno seanje, onda bi smrt bia koje smo nekada bili mi" moglo da bude jedno od najivopisnijih iskustava. Cini se da samo stvarno seanje ima u vidu ovu anomaliju. Fantazija mu ide u susret. Zaista je istina da se nenasilne smrti kao one to se deavaju u neijem snu retko pamte, mada mogu da se prate njihovi tragovi ako se to pokua. Nasilne ili iznenadne smrti, s druge strane, najvie se pamte ukolio se zaista zasnivaju ,na stvarnim seanjima -tee da budu poetna taka seanja na proli ivot. U jednom sluaju, vrednom panje, dve mlade devojke iz Nortamberlenda poginule su u maju 1957. kada su ih udarila kola koja je vozila neka depresivna ena pokuavajui da izvri samoubistvo. Sletela je s puta u punoj brzini i udarila ih dok su ile trotoarom. Devojke i jo jedno dece poginuli su na mestu. NekoHko meseci kasnije majka devojaka ostala je u drugom stanju. Njen mu koji, naglaavamo, veruje u reinkarnaciju, insistirao je na tome da e imati blizance i da e se devojice ponovo roditi. I majka i lekar sumnjali su u to: nije bilo dokaza o dve bebe u stomaku ih o nekakvom sluaju blizanaca u porodici. Medutim, oktobra 1958. zaista su se u porodici Polok rodile bliznakinje. Sto je jo udnije, za ovu decu se govorilo da se spontano ponaaju kao poginule sestre koje nisu nikada poznavale. Jedna je, ak, imala i oiljak na svojoj glavi koji je navodno bio isti kao onaj koji je ostao devojici posle pada sa bicikla koji je imala dve godine ranije. Kada su im prvi put pokazali lutke koje su pripadale dvema poginulim devojicama, a koje su godinama bile sklonjene, bliznakinje su ih odmah nazvale istim imenima kao i dve prole" devojice. Magija" je prestala kada su imale est godina, i izgubile seanje o prolom ivotu. Ovo se nije desilo pre jednog dogaaja kada su zavritale i grevito se drei za ruke povikale: Auto! Auto! Ide pravo na nas!" Neko je na putu upalio kola, a vozilo je bilo usmereno prema njima pod istim uglom kao i auto koji je usmrtio njihove sestre. One to nikako nisu mogle da znaju, ak i ako su znale kako su devojice stradale. Naravno da oevo neuobiajeno verovanje u prole ivote sugerie nekim Ijudima da je upravo ona nesvesno i nenamerno podstakla neka deavanja. Ipak, desile su se i trae nekakvo objanjenje. Da li je ova slikovita ocena dovoljna za sve aspekte? Ako nije, onda predstavlja znaajan dokaz. Ovaj sluaj bio bi dovoljno intrigantan kada bi bio jedinstven. Prie poput ove mogu se nai u svim drutvima irom sveta, bez obzira na njihovo verovanje u reinkarnaciju, to je ipak daleko od jedinstvenog. Izgleda da postoji mala razlika, moda prema stavovima roditelja. Neki sluaju ta im deca govore, dok drugi to smatraju fantazijom.

PROLI IVOTI KAO PSIHOTERAPIJA

Kalifornijski psiholog dr Edit Fiore u sVojoj knjizi BILI STE RANIJE OVDE pie: Meni kao terapeutu nije vano da li oslobodeni predanji ivoti predstavljaju fantazije ili aktuelna doivljena iskustva u prolosti, vano je dobiti rezultate. Nalazim da vraanje u proli ivot moe da bude od stalne pomoi, to esto rezultira neposrednim ponovnim vraanjem na hronine simptome..." Ona kroz veliki broj sluajeva izlae da se stavljanjem neke fobine osobe pod hipnozu i vraanjem u predanje rodenje, do drugog ivotnog veka, ti..sin dolazi do dogadaja obino u vezi sa nekim pnzoroin smrti u prethodnom postojanju koji predstavlja i.vor fobije kod dananje Hnosti. Na primer, jedna od pacijenackinja imala je stranu psihosomatsku glavobolju i uasavala se crvene boje. U regresiji je opisala prisustvo svome ubistvu: udarih su je toljagom po glavi, a krv je prskala na sve strane. Potoje bezbrojni zabeleeni sluajevi te vrste. S druge strane, kada je britanski hipnoterapeut H. V. Herst izvodio eksperimente za svoju knjigu HILJADUGODISNJE SECANJE naiao je na neto to bi moglo da negira prethodno ispriano. Izveo je niz psiholokih testova nad Ijudima

koji su se vraaH na prethodno postojanje i potom budenjem dolazili u svoje normalno prvobitno stanje. Doao je do znaajnih rezultata. Rekao je: Odakle god dolazi proli ivot i ta god mu je uzrok, mi zaista razgovaramo sa potpuno drugaijom osobom." Kada su kasnije dva nezavisna psihologa prouila njegove rezultate, izjavili su da postoji proseno 23 odsto slinih psiholokih osobina sadanje linosti i one druge iz prolog ivota. Ovo samo po sebi malo dokazuje. Sasvim je verovatno da bi slino prouavanje ivota odvojenih svesti" kod pacijenata sa viestrukim linostima dalo sline rezultate. Medutim, zaista se namee pitanje zato bi dogadaj iz prolog ivota imao ekstreman uticaj na linost iz sadanjeg ivota, ako se to lino" toliko sutinski razlikuje. Stavie, to nas tera da se pitamo da li reinkarnacija, ak i kada bi trebalo da se dokae kao posebna injenica, moe legitimno da se nazove opstajanjem posle smrti. Ipak, ako niko od nas nita ne zna o svom ranijem ivotu i ako se naa sadanja linost znaajno razlikuje od nas" koji smo ranije iveli, onda u kom smislu mi to opstajemo, ili jasnije, koji deo nas" stvarno opstaje? Da li dua" ini samo 23 odsto linosti, a ostale njene tri etvr tine su proizvod sadanjeg okruenja? Ovakva pitanja zaokupljaju amerikog terapeuta dr Mardi Rider, koja je nedavno uestvovala u jednom neobinom sluaju. Ona je vraala u prolost trideset i pet Ijudi u jednom malom kalifornijskom mestu koji tvrde da su svi zajedno iveli svoje preanje ivote u gradu Milboro u Virdiniji. To se, havodno, deavalo tokom gradanskog rata ezdesetih godina prolog veka. Samo troje iz ove grupe kau da nikada nisu bili u Virdiniji, a ipak pod hipnozom, razni lanovi ubedljivo su priali suvisle prie i opisivali kue i ostala zemaljska obeleja koja ih postoje danas ih su postojala u to vreme. Naravno, kritiari e uvek tvrditi da bi ovo mogao biti proizvod podsvesti Ijudi hipnozom vraenih u prolost koji su o tome imah neko saznanje ah su ga zaboravih. Moda se grupa sve vie uivljavala kako se pria razvijala, potvrdujui medusobno bez svesne namere. Bez obzira da h te tvrdnje primamo sa sumnjom ih kao dokaz o stvarnom fenomenu, miljenja dr Rider interesantna su zato to se ini da ona ne,daje prednost stavu da smo zaista iveh ranije. Ona vie podrava ideju kolektivno nesvesnog", kako je to naveo Karl Jung, koji je izneo da cela mentalna shka ulazi u prostor kolektivnosti u okviru koje na jednom dubljem unutranjem nivou svi potencijalno moemo da uronimo u nae svesti i da stvaramo shke ih simbole. Ovo predstavlja izvor mitova, inspiracije i kreativnosti i, moda na ovom mestu - pristup stvarnim informacijama iz prolosti. Naravno, ako ovo uzmemo kao da je zaistao tako, tada ostaju otvorena pitanja - kako i zato to funkcionie kroz medijum prohh ivota?

Doivljavanje tudih ivota

Deni Rendls uestvovala je u jednom eksperimentu prolog ivota sa Meri eret, terapeutom iz Sarija, specijalistom u otkrivanju odnosa psiholokih osobina sadanjeg ivota sa skrivenim seanjima iz prolog ivota. Bilo je izazvano lako hipnotiko stanje, a Deni je bila potpuno svesna svega to se dogaalo. Videla" je slike kako ulaze u njenu svest i opisala ih slobodnom asocijacijom". Ona zapaa: Nemam naina da saznam odakle mi naviru slike. Mogle su da budu fantazija ih su dolazile iz mog podsvesnog pamenja. Sigurno je da su se neoekivano pojavljivale i poprimale formu ivog filma koji se odvijao pred mojim oima. Mogla sam da ga posmatram i prenosim drugima ono to vidim." Deni se u poetku vratila do perioda detinjstva pre dobi od dve godine koji ne pamti svesno. ivela je u ruralnom Lankairu i opisala enjivo gledanje u seosku kolu. Kada su je zamoHli da objasni ovu udnu reakciju, snimak pokazuje ta je rekla: Nastupa vehka avantura... ah znam da je zbog neeg to je ve bilo." Kasnije je njena majka priznala da je njena jednogodinja ki imala udan obiaj da ponavlja prie i rime kao magnetofon. Takode je imala obiaj da prolaznike pozdravlja khmanjem glave kao to to ine odrash, pa su neki pomalo zazirah. Kada je poela da pohada asove za negovateljice, nastavnici su izrazih zabrinutost za njeno ponaanje prema roditeljima, kojima su preporuih da ju odvraaju od ovih udnih navika. Da h owo sugerie da je Deni, dok je bila veoma mala, imala spontano seanje na predanji ivot, ih je ovo uvebala" sa nastavnicima koji su zo smatrali nenormalnim? Koliko je ovo estapojava kod male dece? Deni je veoma verno opisala svoje rodenje, kako navodi njena majka. ak i tada, Deni je tvrdila, imala je zadatak koji je bio u vezi sa komunikacijom. Rekla je: Nisam elela da budem ovde... ali sada jesam i moram to to bolje da iskoristim... sada se pripremam." Skoro sve pouzdane prie pod hipnozom o prolom ivotu svedoci priaju u sadanjem vremenu. Deni je takode napomenula kako je ovo priseanje pokrenulo neugodne uspomene iz detinjstva, kada je imala komare tokom kojih je sanjala da nagalavake ulazi u neku cev, peinu iU bure i ostaje tako zarobljena. Meri Ceret kae da je na ovo nailazila i ranije i da je takve none more izazvala trauma tekog porodaja. Kada je Deni pitala majku o tome, ova je potvrdila da je porodaj bio neobino teak. Deni je mogla usvojiti ovu informaciju u jednom trenutku, a da to nije shvatila. Intrigantna je potvrda ove dve njenoj svesti nepoznate okolnosti tokom regresije. Preneta na trenutak neposredno pred rodenje Deni se vratila na prizor kuice u umi:

Drvee je svuda oko nje. Grane se nadvijaju. Vrata su irom otvorena kao da nikada nisu ni zatvarana. Mrano je unutra. Svuda je stari kamen, slama ili seno, verovatno sve skupa u okruglom, ne, etvrtastom beliastom kamenu, imajedan drveni sto sajednom nogom kraom ..." Deni kae da sada prepoznaje" ovu kuicu. To je ona kuica koju je viala u svojim ivim snovima tokom ivota. Da U je ova kolibica iz sna pokrenula fantaziju za prizor prolog ivota" iU su seanja na proli ivot" bila duboko pohranjena unutar podsvesti, pa povremeno izbijala kroz mentalne barijere kao snovi? Sve je podjednako mogue. Deni se pojavila celovita uspomena na predanji ivot jedne ene po imenu Meri Rejnolds, a mesto deavanja bila je Opatijska uma u Glosteriru izmedu 1776. i 1782. godine. Odrasla je u Bristolu, u mestu er Li i udala se za oveka po imenu Frenk 1759. godine. Imao je bradu i zulufe preko celog lica i stalno je stajao sa rukama u depovima", kae Deni ili Meri", opisujui oveka iz svog sna o kolibi godinama nakon to ju je napustio, terajui je da se brine sama o sebi i krivei ju to nemaju dece. Zamoljena da opie Frenka, Meri" to ini ivopisno: Ima vile koje zabada u tlo i vie na mene. eleo je da uini neto, ali ne moe... Uzima neto u svoju ruku i smeje se govori: Ovo je moje, to je sve to je moje. To je sve to moemo da pokaemo sve ove godine.... Ta stvar izgleda kao sat..." U Opatijskoj umi Meri" se izdravala kuvanjem hrane u jednom otvorenom kazanu, koju je prodavala putnicima iz koija koje su tuda prolazile - bila je to neka vrsta pretee kafe motela. Videla je ime ovog mesta kao Alferinton kasnije promenjeno u Alvington i opisala kako je Meri postepeno posustajala zbog neke iscrpljujue bolesti i kako ju je posetio neki apotekar" On nije lekar. Bio je veoma Ijubazan. On je nemoan da bilo ta uini. Oboje to znamo, ali on mi ipak pomae. Nekada sam pomiljala da ako se ikada oporavim, bie to pravo udo i uspela sam". Konano je umrla 1782. godine u etrdeset i osmoj, usled neke nepoznate iscrpljujue bolesti. Nije li to fantazija izmiljena samo da se ostavi utisak? Uiazak u kolektivno nesvesno ili stvarno seanje na prethodno postojanje? Ko zna? Sigurno je da Deni ne zna. Ona samo napominje: Prola sam nekoliko milja vozom kroz umu pre mnogo godina i provela dan u Bristolu. Inae ovo su dva mesta koja ne poznajem. Moda moja sklonost ka okolini Bristola ima neke veze sa fantazijom, ili je Ijubav prema ovoj oblasti nekakav rezultat mog unutranjeg seanja." Ovu priu ispriali su Janu Vilsonu, skeptinom ispitivau tvrdnji u vezi sa prolim ivotima. Vilson je primetio da je jedan sluaj iz 1811. u Pensilvaniji nosio ime Meri Rejnolds. Zapala je u dvadesetoasovni san i probudila se kao sasvim druga linost". Deni priznaje da je sigurno itala o ovom sluaju nekada u prolosti i, kao to Vilson kae, izbor imena moglo bi da predstavlja igru njenog uma. Isto tako, Deni je mogla da proita o Opatijskoj umi, mada se ve due vreme nije seala niega. Ovo je uvek problem kod prolih ivota. Vilson nikada nije pokuao da ustanovi da li su ikada postojali er Li, Frenk i Meri Rejnolds, ali zato tvrdi: Ovde ima mnogo kua koje se tako zovu." Nije imao pojma o Alvingtonu, ali paljivim prouavanjem uveanih mapa dolo se do saznanja da Alvington postoji toponim verovatno izveden od ranijeg: Alfrington i nalazi se pored ua reke Severn kod Bristola na granici Velsa i Glosterira. To je seoce na rubu Opatijske ume. Sigurno je da Deni nikada tamo nije bila, ali da li je o tome nekada davno itala? Um ima neverovatnu sposob-nost pamenja.

KRIPTOMNEZIJA
Neurolog dr Vajlder Penfild je tokom svojih istraivanja doao do jednog izvanrednog otkria. Od tada, zbog nedostatka centara za bol. mogue je izvesti operaciju na mozgu nad jo budnim pacijentom. On je elektronskim putem nadraavao izvesne delove tkiva i, na svoje iznenadenje, otkrio da se pacijentima odjednom vraalo seanje". To je mogao da bude razgovor, zvuk, miris - sve ono to moe da se dogaa pri seanju na proli ivot. Koliko nam je poznato, ova seanja skoro uvek se odnose na sadanji ivot mogue znaajno pobijanje, mada su neki delovi jo nejasni, ali mnoga su sezala u dogadaje koje su pacijenti odavno zaboravili; upravo ovo je deo dokaza koji se odnosi na pojavu nazvanu - kriptomnezija - proces u kome pamenje skladiti sve mogue detalje koje razum prima ta god da je ili u kom se god delu mozga nalazi, to je jo nepoznato. Devedeset i devet posto ovoga blokira se svesno, inae bi postojao viak informacija kojima bi bilo nemogue upravljati. Zaista se moe zakljuiti da zastoj u ovom procesu moe delimino da objasni izofreniju. kada mozak sve vreme prima podatke iz mentalnih izvora. Dok se proces odvija u pozitivnom smeru, ovo verovatno otvara put nekim novim teorijama o prolom ivotu, to se u velikoj meri negativno odraava na verovanje u reinkarnaciju. Ovo se odnosi bukvalno na sve sluajeve s kojima smo se sreli - od razgovora do prelistavanja asopisa u lekarskoj ordinaciji. Kada bi nas pitali znamo li neto o tome mogli bismo poteno da odgovorimo - ne", i to bi, na svesnom planu, bilo tano, ali bi dublje poniranje u um ubrzo pokazalo da raspolaemo podacima za koje smo tvrdili da su nam nepoznati. Ako se udubimo u seanja na proli ivot i skoncentriemo na one detalje koji pripadaju domenu nesvesnog, ne moemo biti sigurni da se ovo odigrava bez upliva u kriptomneziju. Zbog toga provera injenica iz prolog ivota ne moe

posluiti kao potvrda pria iz drugih vremena. Ako bi ti fakti bili zabeleeni, tada bismo MOGLI da ih zaboravimo injenice koje su zabeleene mogu se percepirati - ali i zaboraviti, za razliku od onih koje nisu zabeleene, dakle, nisu se moda ni dogodile, te stoga niti su mogle biti zapamene, niti zaboravljene - prim. prev.. Sto je beleka nejasnija tee joj je ui u trag, osobito ako ga nismo ve otkriU. Izvesno je da se ne moe sa sigurno u tvrditi da je informacija o prolom ivotu nepoznata. Godine 1976. istraiva Defri Ajverson napisao je knjigu i napravio TV program zasnovan na radu o prolom ivotu poznatog regresioniste Arnolda Bloksama. On je, izgleda, reio ovaj problem kod jedne ene koja se pre nekoliko godina vratila u prolost, uivljavajui se u ivot Lavinije, ene tutora rimskog imperatora Konstantina, 286. godine i Rebeke, Jevrejke ubijene 1190. godine u kripti Bogorodiine crkve u Jorku. Ova dva ivota bila su impresivna zbog toga to rimske injenice odgovaraju onome to nam je poznato, ali uz nae razumevanje te situacije u detaljima koji mogu da budu istorijski tani, mada nisu bili poznati kao injenice kada su se dogodila vraanja u prolost regresije. Drugi sluaj je vaan zbog toga to, iako je taj zloin istorijska injenica, crkva o kojoj je re nije imala kriptu. Jedna je kasnije otkrivena ba u vreme kada je objavljena knjiga. Medutim, skeptini istraiva Melvin Haris sve je ovo veoma detaljno prouio i pojavio se sa veoma uznemiravajuim podacima. Pria o Rebeki na njega je ostavila mali utisak. Pojavili su se problemi u njenom opisu oblasti Jork, koji vie naginje pogrenim savremenim koncepcijama nego stvarnim istorijskim injenicama. Takode je otkrio da regresija nije posebno identifikovala Bogorodiinu crkvu, nego samo jednu slinu njoj i on tvrdi da je nedavno otkrivena podzemna odaja, nekada bio mali bunar koji datira posle 1190. godine. Prilino je ironino da bi rasprava o kripti vodila ka dokazu koji je naao Haris i koji je, izgleda, potvrdivao da seanja ove ene potiu od kriptomnezije! Tokom traganja doao je do dva romana Luja de Vola, od kojih je jedan objavljen 1947. pod naivom IVA SUMA, mnogo ranije nego to su se dogodile regresije. Nikako ne moemo da znamo da li je ova ena proitala ove knjige, ali izgleda da je skoro sigurno da romani za izvore imaju nje na seanja na rimski proli ivot. Tu se mogu nai skoro svi detalji i linosti. U okvir prolog ivota obuhvaeni su svi izmiljeni likovi iz te knjige ukljuujui izgleda i Laviniju - izvor samog seanja". Deni Rendls takode je mogla da vidi kriptomneziju na delu tokom svog treeg prolog ivota koji je doivela uz pomo Meri eret. Odlueno je da se dode do izvora njenog uasavanja od vode, koje se manifestovalo jo dok je bila dete. Deni je opisala malo drveno pristanite na jezeru na domaku jedne kue blizu estera". Videla se u liku osamnaestogodinjeg Roberta Dejla, lana dobrostojee porodice, u prizoru smrti 1937. godine kojoj je uzrok bila Ijubomora njegovog esnaestogodinjeg brata Alena. Budui da je Robert trebalo da preuzme porodine poslove, a Alen je mislio da nije dostojan, gurnuo ga je sa gata u jezero. Robert se zaglavio u neto na dnu i nije mogao da ispliva na povrinu. Alen nije uinio nita da bi pomogao i policija je celu stvar otpisala kao nesrean sluaj. Posle utapanja" Deni je nastavila da govori stvari kao to su: Zato bi on to unio? Bio mi je brat." Zatim bi sama sebi odgovorila: Pretvarao se da je fini, ali kada smo bili nasamo, nije bio takav. Nije me mrzeo, ali ve dugo nije znao ta radi." Pretraeno je nekoliko mesenih izdanja ESTER KRONIKLA za 1937. otkrilo se da nije bilo ni pomena o porodici Dejl, niti o nekom utapanju. Potrebno je, medutim, , jo istraivanja za zakljuak da se nesrea nije ni dogodila. Logina je i pomisao da je Alen Dejl jo iv, ako je ikada postojao. Medutim, Deni misH da je to pre fantazija zasnovana na kriptomneziji i moe da objasni strah od vode. Jo zanimljivije je to to je Deni odmah posle hipnoze imala jedan ivopisan san u kome se utapanje" prikazalo u punom uasu na tako plastian nain da je bilo skoro nemogue ne smatrati to stvarnim seanjem. Medutim, i sledea injenica je tana. Kada se desila regresija, Deni tek to je trebalo da se preseli u novu kuu u kraju koji je slabo poznavala. Bila je jednom tamo nekoliko nedelja pre regresije da bi pogledala to mesto. Pogledala je u lokalnu mapu. Samo to je krenula nekoliko stotina jardi od kue, videla je tablu sa natpisom Alendejl Roud! Da li je ovo bio deo pokretanja seanja" na proli ivot iz 1937. godine? Zove se MUSKETA Znamo tano ta predstavlja MUSKETA. Po Vilfredu, koijau na putu London - Bat poetkom 1800, ovo je meavina dumbira, ruma i malo baruta u koji se utapa vreo ara za vatru! Verovatno je re o specijalitetu krme KOD LABUDA u Didkotu blizu Oksforda, ali niko nije potvrdio istorijsko postojanje ovog uvrnutog pia. Deni Rendls ula je o tome od Vilfreda" zahvaljujud hipnoterapeutu Dou Kitonu. ovek je, naravno, dugo pokojnik, ako je ikada i postojao, ali odavao je stranu pijanu oduzetost, tuei se na tupom zapadnjakom akcentu kroz usta Reja Brajanta: Ne mogu da ustanem, muka mi je." Brajant je bio jedan od Kitonovih najcenjenih medija za regresiju. Izvodenje vraanja u prolost bilo je izvanredno. Naravno, to se tie Reja, Vilfredovi ivot i vreme predstavljaju neto vie. Ali ta? Osim ovog vedrog lika, Rej je takode postao" seljak Robert Sojer, koji je iveo u Eseksu polovinom ovoga veka, ali za koga se nikada nije utvrdilo da je postojao; i dve ene - jedna bogata devojica koja je umrla u petoj godini i druga, sluavka Elizabet koja se rodila ba kada se Vilfred preselio na onaj svet". Ponovo nisu nadeni bilo kakvi tragovi njihovog postojanja. Njihove ivote moda je odredila njihova obinost,

to ne predstavlja celu istinu o Rejevom najvanijem prolom ivotu" - a to je Ruben Staford, o kome se mnogo saznalo pomou Kitonove hipnoze. Staford se rodio 1822. u Brajtelmstonu Brajant spremno priznaje da svesno zna da je to staro ime za Brajton u Saseksu. Ruben je otiao na sever, prijavio se u vojsku 1844, oenio se jednom enom po imenu Meri Smit i borio se u Krimskom ratu. Ranjen je 1855. i dobio je in narednika u Lankairskoj regimenti. Preselio se u London kada su ga otpustili zbog invalidnosti i kasnije je vodio nesvakidanji ivot po dokovima sve do svoje smrti. Deni je mogla da se ukljui u jedan neobian razgovor sa oito autentinim Rubenom" preko hipnotisanog proverenog Nelankasterca Reja Brajanta. Opisao je kako su ga negovali posle ranjavanja na Krimu. D. R: ta radi?" R. B: Rana me boli." D. R. Sta ti se desilo?" R. B: Pogodili su me." D. R: Ko te pogodio?" R. B: Rusi." D. R. : Ko se brine o tebi?" R. B: Dame." D. R: Koje dame?" R. B: Florine dame." D. R: Odakle su?" :R. B: A? Iz Engleske." D. R: Sta ona radi tamo?" Na Krimu R. B shvatajui ono tamo" bukvalno u sobi: Ona je nena. One su divne dame. Sve su divne." Tako je otpriHke tekao ovaj razgovor". Rej ili Ruben opisuje lekove koje su upotrebljavale Florine dame Flori je naravno Florens Najtingejl i dalje namere - Vratiu se u regimentu, naam se." Pria o svom ivotu posle povratka kui na Preston Roudu od Ormskirka blizu raskra". Ponovo moramo da postavimo pitanje da li ovo predstavlja urodenu sposobnost uivljavanja, pripovedanja pomou unutranje svesti ili neeg dubljeg. Neobino je da Kitonovi sluajevi uvek ukljuuju britanske subjekte koji se vraaju britanskim prolim ivotima, ini se da drugi istraivai nemaju iste rezultate jedan od tri ivota Deni Rendls bio je francuski. Da li je ovo znak eksperimentatorovog efekta" - drugim reima, da li rezultati ovih ogleda variraju zbog osobe koja ih izvodi? Sigurno je da je neke delove Rubenovog sluaja potvrdilo istraivanje koje ne vodi Rej Brajant. Njegov vojni karton naden je u kasarni Fulvud u Prestonu, kao i potvrde o njegovoj smrti. Koristei podatke iz kartona - Rej ih nije video postavljali su mu pitanja pod hipnozom o sitnim pojedinostima. Greio je, ali bio je taan u optem smislu. Ne znajui da postoji beleka o smrti, Ruben je opisao ovaj prizor. Slagao se sa onim to je bilo navedeno u potvrdi. Ovo je bio prelomni trenutak za skeptinog Reja Brajanta, ali ta za njega ovo iskustvo znai? Iznenaduje odgovor da reinkarnacija nije mogua u najstroijem smislu. Rej kae da je to kao gledanje samoga sebe na TV: Uzimate jedan deo iz jednog dela svesti i posmatrate ga u drugom delu. To je vie kao sanjarenje... Osoba koja se vratila u prolost daje odgovore za koje svesno znate da su pogreni, ali ste nemoni da to zaustavite. Ipak, kasnije se esto ispostavlja da ti odgovori imaju smisla i bolji su od onih koje bismo svesno davali." Sto se tie interpretacije tog fenomena, Rej kae: Mislim da Rej Brajant i Ruben Staford nisu ista osoba. Mislim da delii njega postoje u meni. To me teralo da duu i smrt gledam vie u naunom smislu, kao premetanje jedne ivotne sile iz jednog u drugo telo, radije nego kao neku duhovnu stvar. Verujem da to god svest predstavlja, najmanje jedan njen deo nadivljava smrt. Nekada sam se plaio smrti, a sada je se ne plaim ni najmanje. Mogu da ine sa telom ta ih je volja, jer to nisam vie ja, nego samo sanduk u kome me nose."

DOKAZ PROTIV
Kao to moe da se vidi, hipnotisani subjekti su glavni izvor mnogih dokaza o seanju na proli ivot. Hipnoza predstavlja promenjeno stanje svesti u kome je subjekat veoma podloan uticaju i najmanja sugestija od osobe koja ga ispituje moe da provocira odgovor. Subjekat osea veliku potrebu da udovolji hipnotizeru. Naravno, to se uvek oekuje u okolnostima pod kojima se upotrebljava hipnoza da bi se subjekat poistovetio sa proHm ivotom. Sigurno je da tada osoba nije voljna da ELI da ponovo neto oivi inilac oduevljenja moe da bude samo dodatni podsticaj. Ako uzmemo da e hipnotizer to hteti ih se tome nadati, ovo u efektivnom smislu znai uletanje u zamku koju sadri vraanje u prolost. Eksperimenti su pokazaH da ako vratite neku osobu na neki dogadaj u prolosti, kog ne moe svesno da se seti ali ija se tanost moe proveriti u belekama - primer, poredak u kome sede aci u kolskoj uionici - ponekad se moe postii izuzetna tanost. Medutim, deavaju se i neprecizriosti, koje nisu nita vie od prostog nagadanja. Takode se pokazalo da, hipnotisana osoba koja se vratila na neki dogadaj sa pucnjem, na primer, moe da stekne lano seanje na pucnjavu koja se u stvarnosti nije desila. Drugim reima, stanje hipnotisanosti podjednako pojaava stvaralatvo, fantaziju i seanja, dajui ishod u koji nikada ne moete biti sigurni. Ovo je jedan od razloga zato sud ne prihvata svedoenje pod hipnozom. Zajedno sa realnim problemima kriptomnezije i dobrom priUkom da se ova sposobnost pojaa pod hipnozom, postoje isto tako realni problemi sa prihvatanjem svedoenja o proUm ivotima kao pouzdano seanje na neki ivot koji se stvarno dogodio. Poto u nekim sluajevima kao onaj Lavinijin oigledno znamo izvor i ubedeni smo da je pria fantazija, zato ovo ne bi bilo istina za veinu drugih, ako ne za sve sluajeve?

DOKAZ ZA"
Sva seanja na prole zivote, naravno, ne dolaze samo pod hipnozom. Seanja Pola Ketloua nisu dola na ovakav nain. Ranije opisana deca imala su spontana seanja na svoje najranije dane. Prouavanja koja je sproveo dr Jan Stivenson, ameriki parapsiholog na Univerzitetu u Virdiniji, detaljno obuhvataju mnoge sluajeve. Ispitivana su deca iz mnogih zemalja sveta uglavnom onih koji spremno prihvataju verovanje u prole ivote, ija seanja na prethodne ivote dolaze na prirodan nain. Oni IZGLEDA odraavaju ono to je Stivenson oprezno naznaio kao dokaz sugestivne reinkarnacije". Mogue je da ovde postoje i drugaija objanjenja takvih trenutaka. Moda kriptomnezija, koja bolje funkcionie u deijim snovima i mati nego u nekim drugim priUkama, iU stvaranje scenarija pomou prolog ivota" moe biti jedno od prirodnih objanjenja u ovom trenutku. Medutim, zato bi iko oseao potrebu da ponovo oivljava" fantastian proU ivot i izvlai informacije iz duboke podsvesti da bi to potpomogao? U Stivensonovim sluajevima ponekad postoje za ovo dobri razlozi. Neko dete koje se rodi u siromanoj porodici, recimo u Indiji, moe da stekne privilegiju tvrdnjom da predstavlja poko jnog rodaka neke susedne bogatije porodice. Sigurno se ! moe primetiti da je ivot u takvim sluajevima skoro uvek rnovijeg datuma, skoro uvek se deava u istoj zemlji obino U krugu od nekoliko milja od mesta gde dete trenutno ivi i jedva da se prikazuje gorim od ovog sadanjeg. Medutim, to ne vai za svaki sluaj, a postoji porast broja svedoenja koja slabe ovakav trend. Prie o Rebeki i Laviniji prikazuju drugaiji problem. Ovde ivoti, posebno devojke sa dvora rimskog imperatora, zaista izgledaju puni ivosti i fantazije. Uopte ne iznenaduje da su tako i prikazani. Medutim, takva seanja na proli ivot nisu ak ni blizu toga. Tipian proli ivot je dosadan, jednolian, sa malo vanih stvari od kojih jedva da se mogu izroditi fantazije ili snovi. esto odraava nasilan ivot, bedu i ranu smrt Ijudi u prolosti, nita zabavno. Ovo dobro ilustruje eksperiment koji je izvela Deni Rendls uz pomo hipnoterapeuta Doa Kitona. Subjekat je bila producent BBC koju nikada nisu hipnotisali, a nju su odabrali, jer se nikada nije zanimala niti je verovala u takve stvari. Ovu mladu enu vraali su u prolost tokom niza seansi koje su snimane, a Deni ju je ispitivala pod hipnozom. Opisala je jedan jednoHan ivot kerke uzgaivaa svinja tokom jednog perioda daleke prolosti koji sinije mogao tano odrediti. Zaista je ta devojka Dil Lidenouk malo zn.il.i o dogadajima van ivota na farmi i u malom oblinjim sclu Ona bi sva srena izgovarala sva imena svinja i opisivata kako su se ponaale prema mesnom trgovcu jabukovain, zatim prema mrtvim glodarima, to smo k.i.snijom proverom utvrdili da je istorijski tano! Osim roga bila jc stidljiva i nekomunikativna, to se i moglo oekivatl od jedne seoske devojke pre nekoliko vekova. Naravno, ovo izgleda kao naunofantastin.i dlam4, U kojoj putnik kroz vreme upoznaje nekog prosiog trlAka I odmah vodi jedan lak i bezbrian razgovor. Bilo bi lake razgovarati sa nekom od Dilinih svinja! Postavlja se pitanje ako je ovo fantazija, zato onda zamiljeni scenario NE izgleda kao onaj na TV? Zato se jedan dosadan, rutinski ivot predstavlja na nemut, a ipak logian nain? Da to moda nije sjajna gluma? ena vraena u prolost ovo glatko odbija, ali istovremeno smo imali grdne muke da dobijemo detalje koje je Dil iznosila na neverovatno grubom seoskom akcentu, koji nije liio na onaj koji se upotrebljavao u XX veku. Zaista je ona, producent BBC, bila neprijatno iznenadena kada je prvi put ula Dilin zemaljski glas koji silazi sa njenih usana. Nismo mogli da pronademo Dil Lidenouk, ak i da je pria o njoj istinita. Kasnije smo pronali neke tragove iz njene prie u Hertfordiru. Nismo oekivali ba ovu oblast, ali kako smo kasnije otkriU, ovdanji akcenat odgovara onome koji je bio u upotrebi u srednjem veku. Hiljade regresija odvija se na opisani nain. Veoma je izraen kontrast izmedu oekivanja i onoga to dobijate. Ako ne ukae na stvaran prilaz nekom aktuelnom prolom ivotu, tada zahteva jo neko objanjenje koje je ipak neprihvatljivo.

Mogua objanjenja
Ovaj problem pokuavaju da objasne jednim brojem ideja koje imaju drugaiji izraz od aktuelne reinkarnacije iH neke forme fantazije. Evo nekoHko glavnih zamisli.

Viestruka linost
Neka osoba u promenjenom stanju svesti, kao to je hinotiko ili pospanost moda moe da dodirne" unutranje slojeve svoje psihe koji iz nekih psiholokih razloga mogu da se ugrade u druge pojedince. Jedno miljenje je da je ovo mehanizam dranja pri ruci" svih nedostajudh karakternih crta neije linosti u sluaju hitne potrebe. Ovako jedna labilna i bojaljiva osoba moe da ima unutranju snagu iH hrabrost okupljanjem ovih osobina oko jezgra linosti duboko unutar sebe; do ovoga se dolazi regresijom i predstavlja kao proH ivot jednostavno zato to se tako neto oekuje u datim okolnostima. Ova ideja odudara od dokazane teorije, koja se izgleda, teko prilagodava obinim i neprijatnim osobinama proHh ivota ili iznenadnim seanjima na rano detinjstvo kada je linost jo daleko od poetka razvoja. Vidopttost

U svesti preminule osobe informacije se mogu otkriti na nain kako medijumi tvrde da ih dobijaju, ali ako je tako, tada se stvara lana pretpostavka. Vie od pukog tretiranja podataka koji dolaze od neke umrle" osobe, priznaje se formiranje jedne integralne" sHke i tako pretpostavlja da je to iskustvo prolog ivota koje se doivi u samome sebi. Ako prihvatimo ovo kao tano, tada pretpostavljamo da postoji ivot posle smrti, aH postoji jos jedan ozbiljan problem. Zato seanja na proH ivot nikada ne stvaraju poruke" koje alje dotina umrla osoba, nego samo pravoHnijsko seanje na obine sitnice iz njenog ivota?

Genetsko pamenje
Nekima ovo izgleda privlano kao nauna teorija. Naalost, ovo je jedina ideja koju moemo potpuno da odbacimo. Radi se o tome da kao to geni prelaze na ponaanje i fizike osobine sa roditelja na dete, pamenje moe da se prenosi iz lanca predaka ili vrste. Drugim reima, svako od nas moe da sadri fragmente seanja na ivotno iskustvo naili predaka u okviru genetskog sklopa. Postoje injenice koje odluno pobijaju ovu hipotezu. Izvesno je da se ne moe naslediti nikakvo seanje na dogadaje posle rodenja deteta od kojeg vodite poreklo. Ipak, proli ivoti esto prikazuju prizore smrti kao svoju najsnaniju crtu. Jasno je da smrt mora da sledi posle radanja vaeg pretka, pa kako onda seanje na to moe da se prenese na vas? Jo je neobinije da postoje mnogi sluajevi prolih ivota koji ne obuhvataju decu. Meri Rejnolds, ivot iz XVIII veka koji je opisala Deni Rendls spada u ovakve sluajeve. Ako nema dece, ni geni se ne mogu naslediti. O kakvom god iskustvu da se radi, ono ne predstavlja genetsko pamenje. Kolektivno nesvesno Jungova ideja je bila da sva mentalna aktivnost ulazi u neku vrstu kolektivnog prostora, a poto smo svi njegov deo, moemo da uskaemo" u njega i tako stvaramo prole ivote. Medutim, zato ulazimo u iste prole ivote, a ne u neke nove tokom svake seanse? Okultizam je od hinduizma prihvatio ideju Akakog zapisa, koji je obuhvatao sve to je bilo ko i bilo kada uinio i koji je dostupan Ijudima koji duboko meditiraju. U svojoj knjizi NOVA NAUKA O IVOTU, biolog dr Rupert Seldrejk navodi da jedno energetsko poije oblikuje sve ivotne oblike. Obiaji i trendovi evolucije dalje se prenose u jednu nevidljivu univerzalnu svest" da bi se pojedinanim doprinosom svakog pojedinca oblikovalo owo polje ivota. On koristi sledei primer da bi objasnio zato: ako ue pacove da obave neki zadatak u laboratoriji u Njujorku, budue generacije odgojene tamo ne samo da bre izvode taj zadatak il

konvencionalno objanjenje poziva se na genetiku - od pacova na drugom kraju planete bez direktne uzajamne povezanosti, nego izgleda i da ue taj zadatak! Moda Ijudska bia predstavljaju jednu svest unutar neke ire svesti, a mi imamo deHe ranijih Ijudskih bia unutar sebe".

Atomska rezonanca
Jedna od najnovijih ideja koja je trebalo da objasni seanja na prole ivote, pojavila se 1997. kao rezultat razvoja fizike. Danas se veruje da atomi mogu sa sobom da nose siune kodove koji nekako uspostavljaju rezonancu sa drugim atomima i doputaju fizikim pojavama da se pokreu u sinhronizaciji sa energijom elektromagnetnih talasa. Ako se ovo dokae, onda je verovatno da seanja na na proli ivot predstavljaju rezultat uspostavljanja rezonance atoma u naem telu sa atomima koji su nekada davno bili deo nekog grugog tela. Sigurno je da se kosmos sastoji od konanog broja atoma koji se stalno obnavljaju. Kao to voda isparava iz mora i pada na Zemlju kao kia, stvara reke koje se opet ulivaju u mora i okeane, tako isto bi delovi nae svesti mogli da predstavljaju nekadanje delove druge svesti -uma koji bismo mogh da podesimo na taj nain jer delimo harmoniju atoma na najdubljim nivoima naeg bia.

VAE MILJENJE: ZAKLJUAK

Protiv " opstanka Stanje hipnoze poznato je po stimuUsanju fantazije. Kriptomnezija se skoro nikada ne moe iskljuitikao izvor potvrdenih podataka. Nekoliko sluajeva skoro sigurno je pokazalo da su imaginativne prirode. U zemljama Treeg sveta, gde se deca seaju prolih ivota, gotovo uvek opisuju nedavne ivote sa bogatim porodicama i zato postoje mogue namere za svesnu ili nesvesnu prevaru. Zato bi svi pacijenti Doa Kitona uvek ponovo proivljavali britanske prole ivote? Skoro da ne postoje transferi ukrtanja svih prolih ivota.

Za" opstanak
Postoji dosta sluajeva svesno upamenih prolih ivota koji nisu pod hipnozom i mogu da se pojave kod dece koja su nesvesna reinkarnacije. Ponekad mogu da se pojave potpuno nejasni detalji koji zahtevaju veoma naporno proveravanje, ali koji se tada pokau kao istiniti. Bilo je nekoUko sluajeva kada su se pod hipnozom prenosile vetine kao to je poznavanje prethodih jezika. Ljudi koji regresiraju na dubokom nivou svesti ili oni koji se vraaju u prolost tokom nekoliko seansi, esto usvajaju oigledno prirodan akcenat. ProH ivoti kod suprotnog pola nisu nita neobino; ta podela na polove moe da se kree manje od polapola, aH taj odnos je vie od onoga sa sluajevima viestrukih linosti, gde samo deset posto ili manje, linosti nisu istog pola. ProU ivoti tee da budu veoma svakodnevni, prikau bedu i nasilnu smrt u razmerama koje se ne deavaju u fantaziji; podudaraju sa sutinski gorim ivotima u prolosti.

12
IZVAN TELA ILI IZVAN UMA
VEiNA racionalista objanjava zato ne veruje u opstanak posle smrti. Ljudsko bie je bioloka jedinka kojom vladaju glavni organi tela, posebno mozak. Kada obustave svoju funkciju, zbog bolesti, nesree ili istroenosti, onda se neizbeno kae da ovek umire". Ovo moemo uporediti sa radio aparatom koji slobodno emituje muziku i prestaje sa radom kada mu neki vitalan deo otkae. Ako ga moete popraviti, ponovo e raditi, ali ako je teta nenadoknadiva, nee vie raditi, nepovratno e utihnuti. Ovakav mehanicistiki prilaz ivotu uzimanje svega kao maine zastareo je nain razmiljanja u nauci, koji je preovladavao tokom renesanse, utirui put industrijskoj revoluciji, ija dostignua uivamo i danas. Danas je sve drugaije. Mozak odbija da se povinuje reenjima maine. Niko jo ne moe da objasni kako uspostavlja memoriju ili stvara emocije. Niko ne zna zato imamo svest i svesnost. Da U je to svojstveno samo Ijudskim biima ili se to moe odnositi i na ivotinje? Kakvim mehanicistikim ciljevima slui da bi imao slobodnu volju i saznanje o samosmrtnosti kao suprotnost robotskom ponaanju ugradenom u sutinu naeg postojanja. Raste broj onih naunika, od neurologa do fiziara, koji kau da mozak NE PREDSTAVLJA poreklo svesti. Um je poseban, uzvien i kanalisan KROZ organ mozga. Ipak, neki naunici misle da um moe da postoji kao neko elektromagnetno polje oko tela. Oni nas vraaju na argument mehanicista i podseaju da ako rastavimo radio da bismo potraiU signal koji on emituje, nikada ga neemo nai. Ispostavlja se da on potie od govornika i prestaje ako uradimo neto odredeno na aparatu. Medutim, ako razbijemo aparat u paramparad, signal koji se ini njegovim integralnim delom jos postoji, mada ga ne moemo pronai i podesiti. Tako neto bi moglo da se dogaa sa umom. Moda i on postoji kao neki radio signal, obraden kroz deo mozga, manipuliui fizikim delom sebe da bi menjao i kontrolisao svoje okruenje. Ako je ovaj pokuaj analogije ispravan, onda otvara put ka logikom i naunom prihvatanju ideje ivota posle smrti. Ako JA za koje tvrdimo da predstavlja nae unutranje sebe" predstavlja energetsko polje slobodno u vremenui prostoru, ali kanalisano preko mozga, onda u dobroj meri nije vano da U mozak i telo prestaju zajedno da funkcioniu. Istina je da um nee moi da funkcionie u MATERIJALNOM SVETU bez mozga i tela. Medutim, ako smo vie um nego organi mozga i tela, na duh" iU esencija mogu dalje da postoje bez obzira na status naeg fizikog domaina. Ovakav stav za neke izgleda radikalan, skoro oajan, aU znaajno je da ta ideja izgleda stalno stie potvrdu u svakodnevnom iskustvu. Posmatranja pokazuju da jedno od najeih paranormalnih iskustava - u jednom momentu ga je doivelo vie od 50 odsto populacije - predstavlja oseanje da se um vremenom odvaja od tela. Pevaica Kejt Bu poetino opisuje ovaj oseaj kao da ste zmajigraka" koji se slobodno kree po telu i plovi iznad njega. U ovom stanju, oni koji imaju ovakvo iskustvo, kau da ba TO predstavlja vlastitu sutinu, a da je telo samo jedna Ijutura. Ako ova vantelesna iskustva" VTI jasno predstavljaju deo ivota, a ne smrti, ona pokazuju put ka opstanku i potreban su putokaz. Ako um moe da se odvoji od tela, tada to opstanak ini verovatnim i prihvatljivim. U suprotnom, ako je VTI neka iluzionistika varka, tada bi - iako ne dokazuje opstanak u nekom drugom obHku - predstavljao jak dokaz za mehanicistiku interpretaciju.

Biti zmajigraka
Deni Rendls imala je jedno vantelesno iskustvo januara 1971, dva dana posle smrti bake po majci, vee pre pogreba. Boravila je sa svojim prijateljem u jednoj udnoj i nepoznatoj kui kada se iznenada probudila usred noi. Ona uporno tvrdi da je bila potpuno budna, a ipak nije bila u krevetu kako bi se oekivalo. Umesto toga Deni je lebdela nekoliko stopa iznad i gledala na svoje telo koje je spavalo. Videla je ovu nepoznatu sobu vie kao sliku svoje spavae sobe kao to to biva u nekim snovima. Ovakav oseaj predstavljao je neto posebno. U ovoj fazi Deni je bila tinejder bez iskustva o natprirodnim stvarima. Ovaj neoekivan dogadaj potpuno ju je prestraio. U tih nekoliko trenutaka kohko je sve trajalo, obuzeo ju je neopisiv uas. Trenutan potres desio se poput katapulta i opet se nala u svom telu sedela uspravljena, unezvereno zurila po sobi i strano se preznojavala. U to vreme Deni se kolovala za naunog predavaa, a to iskustvo suprotstavljalo se svemu onome to je uila. Dugo je pokuavala da ovo racionalno objasni. Rekli su joj, a ona je elela u to da veruje, da se radi samo o snu. Cinjenica da se tada nalazila pod jakim stresom ispiti na fakultetu udrueni sa smrtnim sluajem, koji su se iznenada deavaU u njenom prisustvu biH su faktori koji su izazvali trenutno odvajanje od uasa stvarnosti. Medutim, primanje objanjenja i njegovog loginog us vajanja veoma se razlikuju od potpunog verovanja u takvo reenje. Ovo je bilo nemogue zbog jednog prostog razloga. Samo temeljno i po veini merila, obino vantelesno iskustvo bilo je intenzivno i ubedljivo STVARNO. Deni je u mnogim prilikama i pre i posle, imala snove s lebdenjem ili snove sa neverovatno ivim i lucidnim slikama. Kod pomenutog njenog iskustva razlika je u tome to ga je oria OSETILA ba kao stanje budnosti. Uas koji je pri tome osetila poticao je od stvarnosti ispiti i bakina smrt, a ne od neke none more. Medutim, ovo moe da bude samo subjektivna procena.

PUTOVANJA UMA DO ZVEZDA

Nekoliko Ijudi izjavilo je da su sposobni da izazovu vantelesna iskustva skoro uvek kada to zaele. Ispitivali su ih u laboratorijama, ali sa promenljivim uspehom. Jedna takva osoba bio je i Amerikanac Robert Monro, koji je napisao niz knjiga meu kojima i onu pod naslovom DALEKA PUTOVANJA Suvenir, 1986, u kojoj iznosi neobine pojedinosti sa svojih navodnih vonji u vremenu i prostoru. Razvio je jedan sveobuhvatan koncept raznih svetova u kojima se verovatno dogaaju vantelesna iskustva. Ona imaju dosta slinosti sa raznim fazama posle ivota kroz koje kau da prolaze duhovi umrlih. Robert Monro ispriao nam je kako je doiveo jedno vantelesno iskustvo Duboko sam se opustio, a onda sam izaao iz svog tela. Onda slobodan, odlazim gore i nailazim na divne oblake kroz koje plovim. Veoma je zabavno... Kada jednom steknete hrabrosti plovidbom kroz oblake koji vas ne povreduju, moete da siete i plovite preko kua i planina. U poetku ste veoma nervozni zbog prilaska planinskoj padini brzinom od 800 milja na as i nekako se trzate, ali posle izvesnog vremena naviknete se na to i puno se zabavite." Robert Monro veruje da svi mi redovno doivljavamo vantelesno iskustvo tokom spavanja, ali toga nismo svesni. Rekao je da snovi o letenju znae racionalizaciju onoga to vantelesno iskustvo predstavlja"; Vaa leva strana mozga - svesni um - kae da tako neto ne postoji, da ste sanjali o letenju. San o padanju predstavlja ponovan ulazak u fiziko telo." Psiholozi razliito interpretiraju pojavu sna o letenju koji veina nas s vremena na vreme doivljava. Oni ga vide kao proizvod nagomilanih elja i nada. Medutim, zanimljivo je primetiti da oseaj letenja u takvim snovima" predstavlja potpunu zagonetku. Ipak, sve donedavno niko nije plovio slobodnim padobranskim padom. Pa, kako onda san o letenju moe da bude tako drevan i obian? Odakle potie prikazanje sna o letenju? Oigledno, uz neke izuzetke kao to je oseanje vetra slobodno padanje veoma lii na iroko rasprostranjen san". ak i ako to JESU snovi, a ne neposredna vantelesna iskustva, oni moraju da poprime svoj oblik na osnovu iskustava nagomilanih u naim seanjima -. a ovo ne podrazumeva seanje na aktuelno letenje! Mogu li Monroova vantelesna iskustva biti, u stvari, ivopisne forme snova, nesvesno podstaknutih u stanju oputenosti? U prilog tome moemo navesti njegove prie o uzletanju sve do zvezda i plovidbi oko Sunevog sistema. Monro je govorioo tome kako je video stvari na drugim planetama koje su kasnije potvrdile fotografije sa svemirskih letova, ali nisu mogle da nam prue bilo kakve ilustracije koje traimo. Samo je tvrdio da je video kratere na Marsu pre nego to su naunici dobili potvrdu toga na snimcima sa orbitalnih stanica. Branei se zbog oigledne nemoi da dokae svoj argument, istakao je; Prilino je dosadno. Iznenadite se i teko je drati Ijude u vantelesnom stanju zainteresovane za stenje i kratere. Oni idu kroz Mars i izlaze s druge strane. Ba je to dosadno." Ipak, ako se ikada moglo utvrditi da su vantelesni putnici na neku planetu zaista zvanino videli povrinske detalje pre nego to su ih kosmike misije fotografisale, bio bi to impresivan dokaz. Iznenauje da nauni istraivai nisu uzimali u obzir ovo injenicu. Potvrdena istina o takvim stvarima takode bi pobila mnogo toga iz Ajntajnove fizike! Oigledno je da se vantelesna putovanja na Mars odvijaju viestruko bre od svetlosti,

ako ne trenutno. Prelazak sa Zemlje na neku drugu planetu ne traje mnogo minuta ili asova, kao to bi to bilo u sluaju fizikog putovanja. Poto za sada nemamo mogunosti da saznamo kako se ak moe i zamisliti takav podvig breg kretanja od brzine svetlosti, smatrajmo moguim da bi to dalo vredne podatke za razumevanje naeg uma i pokazalo da MORAMO preiveti fiziku smrt.

SPOLJA GLEDANO UNUTRA

Jedan od najvanijih tipova vantelesnog putovanja je onaj koji nije prethodno planiran, ve se deava iznenada bez ikakve najave. Februara 1998. takav sluaj prijavio je jedan penzionisani vojnik koji je sluio na Folklandima i koji je postao pilot po povratku u Evropu. Vozio se kui sa jednog sletita u Oksfordiru prema KidUngtonu, kada su se kola otela kontroli i prela preko bankine. Def opisuje ta se dalje dogadalo: Vreme se uinilo kao da je stalo. Bilo je veoma zagonetno. Nita se nije pomeralo normalno, a ipak sam bio u stanju da racionalno razmiljam. Onda sam se u jednom tre nutku naao izvan automobila, u vazduhu, plovei i sa udne udaljenosti posmatrao sve to se dogada. Video sam kako se kola razbijaju i bio sam siguran da sam poginuo. Udarac je bio strahovit. Seam se da sam pomisHo da u trenutku smrti naa sudbina biva zaustavljena u vremenu i da ponovo oivljava taj trenutak za sva vremena. Medutim, tada sam shvatio da su tiina i mir nastupili posle nesree. Sa tom milju ponovo sam se zatekao u kolima, a Ijudi su urili da mi pomognu. Vreme je opet normalno teklo i ja sam osetio bol." Def je proao sa ozbiljnim povredama, ali nikada nije zaboravio bezvremeni trenutak koji mu se neizbrisivo urezao u svest, gde je mogao da vidi izvan normalnih svetova svesnosti i mogao da bude izvan svog fizikog bia gledajui nekako unutar sebe.

MOJ UM NALAZI SE U NONOM PALCU

Psiholog dr Sju Blekmor jedan je od vodeih svetskih istraivaa vantelesnog iskustva. Na poetku svojih predavanja ona ponekad pokuava sa jednim eksperimentom. ZamoH publiku da razmisli gde se oni" svi nalaze unutar svojih tela. Ovo je neobino pitanje kome niko od nas nee pridati bilo kakav znaaj, aH pokuajte to sada. Da H oseate da je stvarno iH unutranje VI smeteno u vaem mozgu, iznad vaih oiju, u vaem srcu iH je rasprostranjeno po celom vaem telu? Dobila je mnotvo odgovora. Neki su jednom priHkom odgovoriH oseanjem da se nalaze" u svom nonom palcu! Zanimljivo je da izgleda niko nije smatrao da se njegovo unutranje JA nalazi izvan tela. Svi se mi nekako veemo za nau unutranjost. Ovo stvara tekou kada treba da se odredi da H je na um napustio telo u nekom vantelesnom iskustvu. Moemo da mislimo da se nae JA nalazi u glavi ili nonom palcu, ali zato ne pomisliti da se ono nekako izmestilo i otilo prema plafonu? U tom smislu, moe li se neko vantelesno iskustvo smatrati stvarnou ili samo matom? Sju Blekmor doivela je vantelesno iskustvo jo u studentskim danima. Bilo je namerno pokrenuto u stanju oputenosti. Priala je o slobodnom plutanju i razgledanju vrhova zgrada. Kasnije je bila u stanju da proveri i sazna da vidik koji je gledala" u ovakvom stanju nije bio ispravan. Za nju to nije bilo nita vie od jedne sanjalake iluzije. Od tada postaje vodei parapsiholog, redovno sarauje sa asopisima i TV, rasvetljavajui ovo podruje sa stavom jednog skeptika. Kada se dogodilo ovo iskustvo, dr Blekmor bila je lan jedne grupe za prouavanje paranormalnog. Meutim, njena prethodna svesnost ove teme ne umanjuje vrednost njenog detaljnog opisa. Svakako ga to izdvaja od veine vantelesnih iskustava, ali ova nisu samoizazvana, niti se deavaju Ijudima sa iskustvom ili zanimanjem za psihike pojave, to naravno ne znai da i takvi Ijudi ne doivljavaju takvu vrstu iskustava. To potvrduje i iskustvo Deni Rendls. Medutim, prie Blekmorove i Rendlsove opisuju veoma razUite tipove vantelesnog iskustva. Iskustvo Blekmorove nije bilo neprijatno; obuhvatalo je svestan izlazak iz njenog tela i slobodno lutanje po zamiljenim krajevima, a ipak je podrazumevalo zadravanje deliminog kontakta sa telom i Ijudima oko nje u sobi. Vantelesna iskustva Roberta Monroa slina su, ali ona se deavaju Ijudima koji pokuavaju namerno da ih izazovu. S druge strane, pria Deni Rendls mnogo vie lii na spontano vantelesno iskustvo koje su prijavljivali mnogi koji pre toga nikada nisu uli za takav pojam. Nije bilo nikakvog oseaja razdvajanja ona je samo izala" od tela. niti veze sa telom ili sobom gde se njeno telo nalazilo. Izgledalo je kao da pasivno netremice posmatra svoje fiziko JA nad kojim oigledno nije imala kontrolu, a nije bilo nikakvog zadovoljstva zbog toga, nego samo intenzivna prestraenost. Ove razlike mogu da budu veoma znaajne. Strah i odsustvo kontrole blii su stvarnosti nego matovitim osobinama, samosvesti i mogunosti uivanja u izazvanim vantelesnim iskustvima. Deni je zaista imala i snove o letenju i sanjalaka vantelesna iskustva kao jedan jedini spontani dogadaj. Veoma se razHkuju u pogledu oseanja. Veina vantelesnih iskustava lie na lucidne snove. Kada se probudila nou vantelesno iskustvo bilo je tako stvarno, da je teko ne uzimati ga na drugaiji nain.

Naravno, moe da postoji gradacija izmedu ove dve krajnosti. U stvari, oba iskustva mogu da predstavljaju jedan isti fenomen koji se razliito ispoljava. Razlike nekada mogu da se zanemare, a nekad rnogu da budu oiglednije. Sju Blekmor danas sumnja u ideju da bilo ta naputa telo, a svoj stav zasniva na iskuscvu i prouavanju dokaza. Ona smatra da vantelesno iskustvo predstavlja zamiljanje u okviru promenjenog stanja svesti.

DOICAZ PROTIV
Nesumnjivo postoje izvetaji o iskustvima koja ili predstavljaju lucidne snove ih snove o letenju, aH koja u manjoj ih veoj meri pokazuju osobine vantelesnog iskustva. Kada se uporede detalji sa stvarnim okruenjem, onda ne mogu da se uklope. Vancelesno iskustvo dogada se u svetu koji je shan stvarnom svetu, ah nije jednak. Ovaj svet je zamiljen. Sju Blekmor primetila je nekohko glavnih razhka u crepovima krova i dimnjaka jedne zgrade nad kojom je letela" tokom svog vantelesnog stanja. Nikada ranije nije videla tu zgradu sa tog poloaja sve dok to nije proverila posle vantelesnog iskustva. Tada je otkrila da su detalji bili netani. U takvoj situaciji ne moe biti sumnje da ova vantelesna iskustva u sutini predstavIjaju imaginarno iskustvo. Psiholozi potpuno ispravno istiu da ako su samo neka iskustva imaginarna, zato onda sva ne bi bila takva? Moda se greke u opisu deavaju tokom snova koji oponaaju vantelesna iskustva. Ako neki ovek sanja da nosi crvene pantalone, a stvarno ne poseduje takve, tada e odbaciti injenicu da one postoje ili da ih je on uopte nosio, Shvatamo da se san zasnivao na dve percepcije koje su esto karakteristine za um - da taj ovek obino nosi pantalone, a da crvene postoje zbog toga to ih je negde video. Kao to to biva kod veine snova, stvara se zamiljeni scenario koji ponekad iskrivljava pojedine elemente od kojih je stvoren. Drugim reima, imamo mnogo snova o letenju, jer svi zaista povremeno imamo stvarna vantelesna iskustva. Ona predstavljaju imaginaran odraz nekog stvarnog iskustva. Psiholozi bi rekli da ono pokuava da uklapa injenice u teoriju, ali neki istraivai tvrde da je takav stav potreban da usaglasi ova dva tipa vantelesnog iskustva - opta imaginarna iskustva i prilino oigledne dokaze zasnovane na vantelesnim iskustvima. Sju Blekmor takode je istakla da, ak i u oigledno uspenim ogledima koji pokazuju da osoba vidi stvarnost" u vantelesnom stanju, nikada ne moemo da zaboravimo mogunost da mogu da se dobiju informacije upotrebljene za viziju pomou neke vrste ekstrasenzornih moi, a da se nikuda ne pomeramo.

DOKAZ ZA
Posmatranja pokazuju da je vantelesno iskustvo prilino postojano i raireno i moe da ukazuje na temeljnu stvarnost. Sju Blekmor uporedila je etiri odvojena posmatranja koja ine skoro osam stotina Ijudi koji tvrde da su imali vantelesna iskustva. Ako pogledamo prosek njihovih rezultata, oni sugeriu da je negde u rasponu od 15 odsto populacije imalo ono za ta veruje da je vantelesno iskustvo u nekom trenutku svog ivota, inei ovo jednim od najobinijh psihikih iskustava. U veini sluajeva 60 odsto ovo je predstavljalo iskustvo izlaska iz tela. Oko 80 odsto u proseku videlo je vlastito stvarno" telo iz razliitog ugla, ah veoma malo ih je doivelo iskustvo aktuelnog trenutka izdvajanja iz svog fizikog obhka. Spiritualisti tvrde da srebrna ica", kao tajanstvena pupana nit, povezuje astralno telo" sa fizikim telom. Medutim, samo mali procenat oko 4 odsto prijavilo je da ga je videlo tokom svog vantelesnog iskustva. Deni Rendls ga nije videla; Sju Blekmor jeste. To moe da uputi na stav da neke od sHka sugeriu da to ne mora da predstavlja manju osobinu spontanih vantelesnih iskustava od onih sanjalakih. Jedan broj istraivaa pokuao je da testira Ijude koji tvrde da su imaU vantelesna iskustva navodei ih da izadu iz tela" i vide" neki objekat koji nije za sve vidljiv sve dok ne isplove iz tela prema plafonu. Bilo je nekoliko pozitivnih, ako ne i kontroverznih rezultata. Dr arls Tart iz KaUfornije napravio je jedan od prvih pokuaja zamoUvi jednu enu da proita unapred napisan broj na papiru koji je bio smeten na pohci. Poto su je prikljuih na mainu, nije mogla fiziki da se pomera bez prekidanja kontakta sa aparatom. Na ekranu su se videle slike njenih modanih talasa i svaki prekid bi se odrazio na grafikonu. ena je bila u pravu samo u jednom sluaju kada je tvrdila da moe da se izdigne iz tela i proita broj. U drugom pokuaju, u nemogunosti da vidi papir, proitala je sat koji nije bio vidljiv iz njenog poloaja. Trenutak kada je proitala vreme poklopio se sa promenom u modanim talasima koja je odgovarala promenjenom stanju svesti, ali ne i sa iskljuenim icama aparata. Ameriki parapsiholog dr Karlis Ozis uinio je jedan zanimljiv pokuaj na ovu ideju, u kome je niz simbola u jednoj kutiji bio smeten pomou sloenog optikog sistema. Ovo je znailo da ste mogli samo da vidite neki oblik uzorka kao neku vrstu kaleidoskopske vizije kada biste se nalazili u vantelesnom stanju u vazduhu i gledaU kroz jedan otvor u kutiju. Sa bilo kog drugog poloaja videli biste neto sasvim razliito. Ozis izjavljuje da je njegov eksperiment uspeo i da je ispitanik uspeno opisao prizor. Ovo je znailo da da je on zaista gledao u prizor iz vantelesnog stanja i nalazio se negde ispred otvora na kutiji. Medutim, bilo je i kritika na raun njegove metode. Na primer, istaknuto je da je on unapred odluio da je postigao pogodak, ako se bilo koji deo slike tano navede. Modanajsavrenijaidejabilaje crnakutija" kojuje razvio britanski inenjer profesor Artur Elison. Objasnio nam je kako radi. Oko zadnjeg dela aparata nasumce se izabere jedan broj koga niko nikada nije video. Osoba koja pokuava da ga proita u vantelesnom stanju bi ukucala broj za koji je ubeena da je onaj prethodno odabran pomou dugmadi na kutiji.

Kompjuter u aparatu automatski bi proveravao ovu tvrdnju" dajui sledei broj na poledini kutije i nastavio dalje. Po zavretku tog pokuaja zabeleio bi koUko puta se videni" broj ukucan u mainu slagao sa nasumce odabranim brojem van vidnog polja aparata. Vano je da ni ispitanik ni ispitiva nikada ne znaju nijedan od brojeva koji je davala maina, pa ovo iskljuuje sve oigledne forme ekstrasenzornih sposob-nosti i sugerie da se radi o stvarnom vantelesnom iskustvu. Loa strana ovoga je to su tako dobijeni rezultati nedovoljno pouzdani i nisu nita bolji od onih sa drugih testova, jer moe da se stvori vetaka situacija. Kao to tvrde najspontaniji svedoci, ako ispitanik rukuje aparatom, jasno je da se ne nalazi u vantelesnom stanju. Na osnovu svog iskustva Deni Rendls primeuje da je u vantelesnom stanju - u kakvom je ona bila - nemogua upotreba maine. Izgleda da i ostali isvetaji potvrduju njeno zapaanje. Moda je aparat profesora Elisona podesniji za testiranje vidovirosti negoli za iskustva vantelesnog stanja.

Sadajasno mogu da vidim

Zabeleen je izuzetan napredak u prikupljanju oiglednih dokaza o vantelesnom stanju. Govorei o svom boravku u Africi, doktor Lajl Votson nam je ispriao ta je doiveo u prevrnutom autobusu. Neko vreme bio je van svog tela kadar da vidi olupinu i u njoj prikljetenog deaka. Malo je nedostajalo da se autobus jo vie nagne i zgnjei ga. im se vratio u svoje telo Votson je bio u stanju da se, skoro nepovreden, izbavi iz vozila i pomogne spasiocima da oslobode deaka koji je uistinu bio zarobljen u poloaju u kakvom ga je Votson spazio, ali na mestu koje nije bilo vidljivo sa Votsonovog sedita. Godine 1992. doktor Kit Hirn je dao prikaz detaljnih posmatranja psihikih iskustava u Britaniji. Jedan od opisanih sluajeva odnosi se na enu koja je posle operacije doivela vantelesno iskustvo lebdei nad lekarom i sestrom koji su je obilazili. U ovom vantelesnom stanju ona je otila u drugu sobu i lebdela iznad jedne spavaice sa koje jo nije bila skinuta etiketa sa cenom, a kasnije je - u svesnom stanju - zaprepastila njenu vlasnicu predvianjem" koliko je kotala! Ovakve prie imaju karakter anegdote, ali takode ilustruju kako se u kriznoj situaciji odvija vantelesno iskustvo koje prepoznajemo kao prvu fazu iskustva blizine smrti v. glavu 13. Jedan svedok i negovateljica potvrdili su zanimljiv sluaj koji je prijavila Deni Rendls avgusta 1984. kada je boravila nekoliko nedelja u bolnici Erou Park na Viralu. Jedna od bolniarki je ispriala Deni da pacijenti na intenzivnoj koronarnoj nezi esto kazuju svoja vantelesna iskustva iako ih na to nisu podsticali. Kasnije je glavna sestra jedva pristala da kae kako otprilike dva puta godinje nailazi na pacijente koji opisuju ovaj fenomen, a pre odlaska, Deni su upoznali sa sledeim primerom. Jednom pedesetogodinjaku obolelom od tromboze dali su lek heparin koji je izazvao estoku reakciju: koa mu je postala purpurna, a jedno pluno krilo je otkazalo. Doktor i bolniarka nisu bili pored njega. Pacijent je opisao kako je odjednom poeo da lebdi pet stopa iznad kreveta. Nije oseao bol. Bio je priseban i svestan onoga to doivljava. Video je svetlucanje i odbleske kao da je gledao kroz svilenu tkaninu. Video je kako ovek iz susednog kreveta reaguje na njegovo stanje, kako ustaje, prilazi i zove pomo. Sestra je brzo dola i olakala mu disanje. Kada su ga osvestili, bio je u stanju da tano opie itav dogadaj. ovek iz susednog kreveta je ovo potvrdio. Istraivanje vantelesnog iskustva tei da pokae kako se ovaj fenomen uistinu dogada. Takav dokaz" je preduslov za prihvatanje ideje ivota posle smrti. Ako moemo da napustimo telo dok jo ivi, to ukazuje da ovo dvoje nisu jedno isto, ve su rezultat neke aljive evolucione simbioze. Moda je um postojao mnogo pre no to se udruio sa primitivnim biolokim bipodima.

VAE MILJENJE: ZAKLJUAK

Protiv" opstanka Vantelesno iskustvo zaista ispoljava imaginativnu sliku koja nas navodi na pomisao da je to nekakav ivopisan san. Neki svedoci sa doivljenim vantelesnim iskustvima kau da su videli" stvari u svom vantelesnom stanju koje su kasnije proverene i pokazale se kao netane. Izvesni psiholoki uslovi, kao depersonalizacija, mogu da objasne oseanje bivanja izvan tela" tokom vremena stresa.

Za" opstanak
Neka slikovita anegdotska iskustva izgleda da navode na pomisao da Ijudi srvarno mogu da izadu iz tela i vide prizore koji su nevidljivi iz iz samog tela. Eksperimenti pokazuju da nae JA vidi" iz poloaja iznad i van tela - ali nejasno je kako to vidi bez oiju. Ako je um bez prostora i vremena, kao to sugerie vantelesno iskustvo, onda svest moe biti vena i tako nadivi smrt.

13
ISKUSTVO BLIZINE SMRTI
ta predstavlj iskustvo blizine smrti?
IZRAZ iskuscvo blizine smrti ili IBS skovao je ameriki lekar dr Rejmond Mudi u svojoj kapitalnoj knjizi IVOT POSLE IVOTA objavljenoj novembra 1975. godine. Budui svetski hit, stavila je naglasak na fenomen koji prati Ijudski rod jo od prvih poetaka svesti. Prethodnica see do vremena pre Hrista, koju belei BARDO TODOL -tibetanska knjiga umrlih. Mudijevo istraivanje ove knjige steklo je nauno uvaavanje, jer do tada je uzimana kao najobinija zbirka anegdota o Ijudima koji su se neugodno oseali kada su se otrgli smrti nekom sreom ili medicinskim znanjem. Podstaklo je mnoge pojedince na polju prouavanja mentalnog i fizikog zdravlja da prihvate ovaj izazov i otponu svoja istraivanja onoga to je prethodno bilo poznato kao vizije smrti u krevetu". Britanski kliniki psiholog Margot Grej je iscrpno objasnila osnovno znaenje ovog termina: Mnogi Ijudi koji skoro umru, zbog nesree, tokom operacije ili pod nekim drugim traumatskim okolnostima, redovno prijavljuju jedno izuzetno iskustvo kog nisu psihiki svesni. Ovakav dogadaj u vezi sa trajnim i temeljnim uticanjem na njihovo poimanje prirode stvarnosti. Postoje mnogi elementi koje nezavisno jedni od drugih ponavljaju hiljade Ijudi, a predstavljaju uobiajene delove njihovih pripovesti. Oni esto obuhvataju susret sa svetlou, sastanak sa preminuUm voljenim osobama i oseanje neopisive lepote, ogromno naraslog oseaja svrhe ivljenja i stav puneljubavi i otvorenosti." Dr Rejmond Mudi identifikovao je glavne komponente IBS koje su ovde predoene na modifikovan nain.

Komponente iskustva blizine smrti

Oseaj da se hude mrtav
U poetku subjekti ne shvataju da su mrtvi". Nalaze se kako lebde iznad svoga tela, gledajui dole na mahnite pokuaje vraanja u ivot. Kada zaista prepoznaju telo kao svoje, momentalno nastupa strah praen razumevanjem i pojaavanjem svesti o onome to se dogada. Sposobni su da u tanine ponove postupke lekara, razgovore i jos neka neuobiajena opaanja. Tokom ovog trenutka bezuspeno pokuavaju da fiziki reaguju putem dodira i govora. Mir i odsustvo bola Pre doivljavanja ovakvog iskustva Ijudi esto imaju oseaj nelagodnosti. Kada se jednom oslobode tela, medutim, njihov bol prestaje i zavlada istinski oseaj duhovne smirenosti. Vantelesno iskustvo VTI Predstavlja fenomen koji se deava daleko od pretnji svakodnevnih ivotnih situacija, spontano, ili u nekim sluajevima, svojevoljno. Ovo se takode odnosi na puto vanje kroz tunel i redovne susrete sa biima iz drugog sveta vidi ispod. Meutim, ova iskustva, uz neke izuzetke, predstavljaju obavezan deo iskustva blizine smrti. U trenutku kada sub-jekat uje lekarevu konstataciju smrti, postaje svestan sebe kao bia odvojenog od tela, iako samom sebi jo ima formu tela koja ne mora neophodno da bude eterina kopija njegovog linog fizikog oblika. Opisuje se kao da je sastavljena od energije ili svetlosti. Dok se nalazi u vantelesnom stanju, subjekat moe da se kree kroz zidove samo pomou volje i jasno opaa stvari koje se bilo gde dogadaju.

Putovanje kroz tunel Sada poto subjekat shvata da je mrtav, daleko od oseaja depresije, ispunjava se oseajem raspoloenja da sazna ta se nalazi pred njim. Ulazi u mraan tunel, ponekad opisivan poput neke duboke doline, na ijem kraju sija jarka svetlost. Povremeno ga prati jedno bie, esto zamiljano kao andeo, koje ga vodi prema svetlosti. Neto ree deava se da se putovanje ne odvija po zamisli o tunelu, ve subjekat lebdi gore prema Raju".

Bia sa drugog sveta

Na kraju tunela nalazi se mesto svetlosti, raznoliko opisivano kao nekakav predivan vrt, grad svetlosti ili sama kapija Raja. Ovde se nalaze druga bia koja sijaju intenzivnom svetlou. Ova energija" je vie od vizuelne percepcije, isijava istu Ijubav kojom se subjekat umiva. Obino se neka od ovih bia prepoznaju kao pokojni srodnici i prijatelji koji tek dolaze.

Konano Bie Svetlosti

Subjekat tada postaje svestan vrhovnog Bia Svetlosti koga reHgizni Ijudi tumae prema svojim verovanjima. Opisuje se na razne naine kao Isus, Bog, Buda ili Alah. Bie isijava takvu Ijubav i razumevanje da kada subjektu kae da se vrati, jer jo nije dolo njegovo vreme", on nema elju za odlaskom. Pregled ivota Pre povratka svom ovozemaljskom telu subjekat se ponekad suoava sa pregledom svega sto je inio u ivotu. Ceo ivot neke osobe prikazuje se pred njom: svako delo, dobro i loe, a kroz sve to ga vodi Bie Svetlosti. Medutim, ovo nije samo pasivno preputanje. Posmatra ne samo da vidi rezultate svojih proHh dela, nego i OSEA bol i Ijubav koji je izazvao kod drugih. Pregled ivota takode moe da doivi neka osoba na samrti, a koji se ne opisuje potpuno kao iskustvo blizine smrti. Mnogi Ijudi koji su bili u takvim situacijama kasnije kau kako im je ceo ivot trenutno pukao pred oima", dovodei do dobro poznate prie starih ena", koja prikazuje ovo iskustvo kao neto sasvim Hno. Ponekad se subjektima pojavljuje i traak slike o njihovoj vlastitoj budunosti. Tokom jednog iskustva bhzine smrti, vreme ne tee na isti nain kao u normalnom stanju: veoma je sabijeno i ne postoji stvaran oseaj njegovog isticanja. Dok se lekari bore za njegov ivot, tih nekoliko minuta subjektu e bukvalno izgledati kao venost.

Povratak iz smrti
Mnogi Ijudi ne ele da se vraaju u svoja fizika tela. Postoje zabeleeni slujevi kada, po povratku u ivot, pacijenti proklinju lekare to su ih ponovo vratili u ivot! Putovanje na povratku je obino mnogo bre za razliku od odlaska. U trenutku reanimacije subjekti esto ponovo ulaze u telo munjevitom brzinom. Posle doivljenog iskustva hlizine smrti Ovakvo iskustvo moe potpuno da promeni poglede nekog pojedinca bez obzira na njegova ranija religijska uverenja. Ono moe jo vie da produhovi neku osobu, pa mnogi primeuju nedostatke i besmislice zvanino priznatih religija. Smrt, sama po sebi, vie ne izaziva strah i, nasuprot dotadanjem stavu, ivot postaje jo dragoceniji. Subjekti oseaju da sada postoje samo dve vane stvari; znanje i Ijubav. Neki idu i dalje, pa razvijaju vidovnjakc moi". Retki su oni koji su, tokom doivljaja IBS, istovrcmeno iskusili sve ove komponente. lako postoje male varijacije, bitne komponente IBS kai to su lebdenje, tunel, svetlost, bia i povratak, predstavlja ju opte, univerzalno naslede.

Tamo i ponovo nazad

Osamdesetih godina, kada je jednog nedeljnog jun.i sredovena Sirli Vud iz Derbiira doivela kolaps - pom:s lila je daumire: Spremala sam ruak kada me je u levoj strani griul prostrelio otar bol. Dok sam se drala za grudi i hvatak vazduh, moj mu i najstariji sin odveli su me u dneviii sobu i poloili na kau. S mukom sam se borila za vazduh nekih dvadesetak minuta, a onda mi se stanje pogoralo i utonula sam u tamu." Ova tama ne predstavlja nesvest jer je SirH bila svesna svega. Bol je minuo, sve je bilo tiho i mirno. Lebdei je izala iz svog tela i poela da ponire u mranu dubinu. ula je kako glas njenog duha kae: Pa, to je to, ja umirem. Ovo mora da je smrt."

U tamnoj tiini njen glas je zvuao jasno i zvonko - nije bilo nikakvog straha. Potom se Sirli lebdei dizala uvis, a sivo bie vieg rasta, koje joj se pridruilo, neno ju je uzimalo za ruku. Vidljiv je bio samo gornji deo njegovog tela, dok je donji utonuo u tamu. Bie je imalo upale oi, nije imalo ni kosu ni ui. Nikakvih drugih boja sem sive nije bilo - i to u svim nijansama, od najsvethje do najtamnije. ak i njegove one jabuice bile su sive. Razliite senke su se smenjivale obHkujud konture lica i pokazujui emocije. irh i Sivo bie poeli su da se kreu kroz jednu dolinu. Iznenada, bie se veoma uzbudilo, poelo je da peva i igra, dok su mu se ramena i trup povijali goredole. Nikada nisam doivela takvu sreu i radost", rekla je irh, bilo je neopisivo. Bie mi je reklo da smo na putu za Raj, a kada stignemo kapije e se otvoriti, a bhstava svetlost e se prosuti i obujmiti nas kao topao zagrljaj Ijubavnika. Jedva sam ekala da stignemo tamo, ne pomiljajui pritom ni jednog trenutka na svoju porodicu." Konano su stigli. Neko vreme je izgledalo da stoje, a tada se srea pretvorila u razoarenje kada su shvatiH da se kapija nee otvoriti. Sivo bie se veoma uznemirilo i digavi jednu ruku povikalo: Tamo nema svetla!" Po izrazu njegovog lica Sirli je zakljudla da je veoma uzrujano: , Na trenutak je oklevalo kao da se pitalo ta da radi dalje. Odjednom smo putovali nazad brzinom svetlosti. Uzviknula sam: lpak ne mogu da umrem, potrebna sam svojoj porodici! Zauo se zviduk, a onda sam se opet nala u svom telu uavi u njega spreda. U tom trenutku izala sam iz tame i ula sebe kako stenjem." Sirli je bila bez svesti desetak minuta. Doktor je rekao da je ovaj napad bio posledica nedostatka gvoda u krvi sto je prekinulo dotok kiseonika u mozak. Ovo je izazvalo grenje" njenog srca, kako je to ona rekla. Priznaje da joj je ovo iskustvo promenilo ivot. Mada ne idem u crkvu, niti sam religiozni fanatik, sigurna sam da mi je Bog dopustio da vidim vrata Raja da bih to mogla da prenesem ostalima. To mi je ispunilo ivot, tako duboko mi se urezalo u svest da nou ne mogu da spavam. elim da uinim vie da bih pomogla drugim, manje srenim Ijudima." Naa istraivanja pokazuju da i druga neobina iskustva mogu da se doive pre i posle IBS. irH Vud je doivljavala takvo iskustvo tri meseca pre fatalnog nedeljnog jutra. Jedne noi krajem februara nalazila sam se u krevetu dva minuta, a tada sam poela da vidam stvari svojim desnim okom. Cinilo mi se da se nalazim u dnu dobro osvetljene sobe to me je uasnulo. Na trenutak sam videla svoje Hce izobHeno od strave. To nije bilo moje pravo Hce, ve njegova siva kopija. Pokuavala sam da okrenem glavu, ah ono je uvek bilo preda mnom primoravajui me da ga gledam. Kada sam se malo umirila, izala sam iz tela i otplovila na drugi kraj ove nepoznate i neobine sobe. Jedan mrtvaki sanduk se nalazio ispred dveju debehh brokatnih zavesa sa uzorkom zlatastih Hstova sikamora. Sanduk je bio ispred mene i videla sam sjaj novog drveta sHnog borovini, ah ne sasvim utog. Odjednom sam shvatila da sam u krematorijumu. Ondaje sve potamnelo i ponovo sam se vratila u normalno stanje". U to vreme irli je ovo iskustvo tumaila kao predoseanje smrti svog bolesnog oca. Medutim, svoje IBS ona od tada gleda kao upozorenje na mogunost vlastitog fizikog nestanka. Moda je, kako ona kae, Bog promenio SVOJU odiuku. Loe putovanje Tokom godina medunarodni vidovnjak Piter Li privukao je mnotvo slavnili klijenata medu kojim i Bob Marlija, Jul Brinera i princezu Majkla od Kenta. Meutim, njegovo lino iskustvo mu se vvo urezalo u pamenje. Kao i Sirli Vud, on je imao psihiko iskustvo pre susreta sa smru, ukljuujui i vantelesno iskustvo jo dok je bio deak. Evo ta se dogodilo kada je skoro umro: Boravio sam u Nemakoj sa nekim Ijudima na padini jedne planine. Iznenada sam pao i postao svestan stotina kamenia koji se kotrljaju pod mojim telom. Osetio sam busen trave ili neko izraslo bunje i shvatio, da ga nisam zgrabio, bio bih gotov. Osetio sam olakanje i onda sam se vratio na put... Poto sam pao, svi dogadaji u mom ivotu pukli su mi pred oima kao neki film. Tada sam osetio tunel svetlosti koji se nalazi ispred mene. Nagonski sam ZNAO da je to tunel ivota, a ne smrti. Poto sam lebdeo, pored mene su prolazili Ijudi koje sam prepoznavao. Iznenada sam bio izvuen iz tunela i seam se da sam pomislio da ovo i nije ba neki Raj,.- Glava me boli, noge me bole... Shvatio sam da sam jo iv i na planinskoj padini. Kada su me pokupili, oekivao sam da e mi se telo raspasti, ali nekim udom nisam imao nikakve prelome."

NEGATIVNO ISKUSTVO BLIZINE SMRTI

Vei deo IBS, za razliku od jednog manjeg dela, ima karakter uzvienosti. Negativno IBS doivljava se tako to se umesto ukusa Raja oseti vrelina Pakla. U poetku, Sirli Vud se nala kako tone u dubinu, pre lebdenja uvis i odlaska kroz dolinu. Da je nastavila da tone, iskustvo je moglo postati negativno. Istraiva IBS i filozof dr Majkl Groso navodi takav jedan sluaj. Jedan ovek uzeo je preveliku koliinu lekova da bi se ubio. U prisustvu prijatelja pretrpeo je srani napad, pomodreo i preao u kritinu fazu umiranja. Sledilo je komarno IBS, ali nedostajali su mnogi uobiajeni elementi. Spustio se u Pakao gde si ga uasna bia grabila i pretila mu kandama. Mesto je bilo klaustrofobino i zaguljivo. Moda je imao sreu da je medicinsko osoblje uspelo da ga vrati u ivot. Oigledno je da mu je ovo iskustvo pomoglo da se bolje osea, ali vie pomou tapa nego argarepe. Dr Groso dodaje pomalo

intrigantan detalj: audio traka koju su upotrebili za snimanje ovog razgovora kasnije se sama izbrisala. Groso primeuje da niko ni pre ni posle upotrebe njegovog magnetofona nije imao sline tekoe.

ISKUSTVO BLIZINE SMRTI U BORBI

Posebna oblast prouavanja su iskustva blizine smrti u borbi. Ona su stvorena na bojnom polju kod nekih pojedinaca tokom trajanja intenzivnog stresa, kada oseaju da je stalno prisutna mogunost njihovog fizikog nestanka. Ovakvi sluajevi ne slede uzor civilnih IBS navodei neke istraivae, posebno Rejmonda Mudija, da, veruju da se radi o potpuno razliitoin fenomenu. On navodi sluaj jednog vojnika na Siciliji tokom invazije na Italiju u Drugom svetskom ratii. Ovaj ameriki vojnik bacio je runu bombu na jedno nemako mitraljesko gnezdo i bacio se na tlo. Bomba je bila neispravna i nije eksplodirala. uo je kako Nemci pucaju na njega mada ga nisu pogodili. Tog trenutka oigledno je napustio telo i otputovao u Nju Dersi, lebdei iznad jednog reda ena koje su radile na proizvodnji runih bombi. Molio ih je da paljivije obavljaju svoj posao, ah ga one naravno nisu ule. Tada se vratio u telo i bacio drugu bombu koja je unitila gnezdo. Robert SaHven je civilni istraiva koji je otkrio vie od etrdeset sluajeva gde su ratni veterani imali pojaavanje osetljivosti. Njegov rad pokazuje da su ovi sluajevi u sutini bili isti kao i civilni. Meutim, dva veterana prijavila su kako su mogli da izbegavaju hice zbog toga to ih je njihova pojaana sposobnost opaanja nekako navodila da se opreznije kreu. Drugi su opet iskusili drugaiju viziju dok su beali od nekih Nemaca koji su pucaH na njih. SaHven veruje da ovakve ekstrasenzorne moi imaju neke veze sa sutinom IBS. Verovatno najupeatljivije ratno IBS bilo je ono koje je doiveo jedan vojnik u Vijetnamu, a koje je razmotrio ameriki kardiolog dr Majkl Sejbom. Vojnika su pogodiH i on se sruio mrtav", ali je u svom vantelesnom stanju mogao da posmatra predanje drugare kako pregledaju gadno izreetano telo na tlu. Odvezen je u mrtvanicu i leao u dubokoj nesvesti, samo da bi se na trenutak probudio, kada je ?mrt ve bila neizbena. Mrtvozornik se pripremao da ubrizga injekciju balzama njegovom beivotnom" obliku! kasnije bili obuzeti paranormalnim moima". kao to su prekognicija i psihiko isceljivanje.

DOKAZ PROTIV
Iskustva blizine smrti anegdotskog su karaktera - ne mogu se nauno ponavljati i prihvatati kao neto drugo osim pria koje su ispriali Ijudi koji su skoro umrli. U stvari, ula su se slina izlaganja i od Ijudi koji se nisu nalazili na ivici smrti v. glavu 12. Kako bi one mogle da poslue kao dokaz za zagrobni ivot? Neki medicinski strunjaci veruju da ovo iskustvo moe da predstavlja jedan znak razdruivanja disasocijacija. Oni navode glavne psihoze - kao to su paranoja, izofrenija - organski poremeaji mozga, kao to su delirijum, dementija i povremena epilepsija. Sizofrenija ukazuje na ujenje" vantelesnih glasova", a delirijum se izaziva nedostatkom kiseonika u mozgu to rezultira hemijskom neravnoteom i halucinacijama. Takode se ini da IBS stoje u vezi sa manjkom kiseonika u mozgu. Komponenta vantelesnosti moe se objasniti izrazom autoskopska halucinacija". Ovo podrazumeva vlastitu mentalnu projekciju u vizuelni prostor. Subjekat moe da vidi svoj savreni duplikat na isti nain kao kad gleda nekog drugog. Druga komponenta, tunel, moe se, pratiti do nesvesnog seanja na rodenje, kako je smatrao pokojni ameriki kosmolog Karl Sagan, to predstavlja iskustvo svojstveno celom Ijudskom rodu. Drugim reima, tokom ozbiljnog stresa, um pribegava seanju na guranje iz materice u krug svetlosti koja predstavlja stvaran svet", gde e se esto javljati udna bia doktori i bolniarke i usmeravati sve svoje napore na vas. Paralele dolaze do izraaja kada se sve ovo posmatra na verovatno pogrean nain. Izraz trauma rodenja" upotrebio je kalifornijski profesor engleskog jezika Olvin Loson da bi objasnio tvrdnje o pojavi stranih bia. Nae vlastito istraivanje na ovom polju potvrduje zakljuak Keneta Ringa da nesumnjivo postoje paralele, ali ne onako kako je to predoio Loson. Iskustva blizine smrti mogu da proizlaze iz jednog psiholokog mehanizma koji se naglo aktivira kada je ivot pojedinca ugroen, to bi trebalo da mu pomogne da to lake podnese ivotne opasnosti. Pojam da se um samozavarava kada je izloen smrtnim pretnjama naziva se prolaznom depersonalizacijom". Skeptici takode navode droge koje mogu da izmene svest kao to su torazin, valijum, demerol i morfijum, a koje verovatno mogu da budu drugi izvor ove pojave. Ova sredstva za ublaavanje bolova esto se primenjuju kod ozbiljno povredenih i teko bolesnih pacijenata i mogu da objasne medicinske tipove IBS, bar tako se smatra. U sluajevima kada se ona ne upotrebljavaju, mozak moe da lui sopstvena sredstva za smirenje bolova -endorfine - koji su tridesetak puta jai od morfijuma. Da li daju sline efekte? Ako IBS predstavljaju duhovna putovanja, zato onda nisu POTPUNO ista za sve sluajeve? U jednom sluaju iz naeg dosijea, ovek na zubarevoj stolici u Midlzbrou 1964. godine naao se izvan svoga tela i gledao ceo prizor sa visine plafona. Otplovioje kroz krov prema jednom neobinom biu za koje je mislio da je stranac, a onda uao u jedan NLO! Ovde je uo jednu tipinu reitu poruku o sudbini Zemlje i upozorenje da e se borici sa demonima ako bude hteo da se vrati na Zemlju. Zaista su ga uznemiravala neka mala runa stvorenja, ali konano se ponovo vratio u svoje telo. Zubar je potvrdio da je ovek dobio neku jaku alergiju i skoro umro. Poto se

opet vratio u telo, ovek je primetio kako doktor udara u njegove grudi po taktovima pesme HIT THE ROAD JACK popularnog hita toga dana. Ovo veoma nesvesno seanje" kao istinito potvrdio je navodno uznemireni zubar. Medutim, na koji nain bi se ovo ocenilo kao faktiko seanje na blizinu smrti? Ovo izgleda vie kao personaUzovana halucinacija koja se stvara oko obine teme sa elementima svojstvenim veini sluajeva. Takode stoji injenica da niko od subjekata tokom IBS nije umro, samo je bio blizu smrti". Verujemo da mozak pretrpi nepopravljivu tetu posle samo nekoliko minuta nedostatka kiseonika. Nekakav traak mora da ostane ak i kod pacijenata koji su proglaeni mrtvim, inae ne bi mogli ponovo da se vrate u ivot. Da li ovo navodi na pomisao da IBS jasno predstavlja fenomen ivota, a ne smrti?

DOKAZ ZA"
Postoje zabeleeni sluajevi subjekata koji susreu pokojne rodake ili prijatelje u fazi doivljavanja IBS, pre nego to saznaju za njihovu stvarnu smrt. Ser Vilijem Baret, autor knjige ZLE VIZIJE SMRTI 1926. godine zabeleio je sluaj jedne ene na samrti koja je videla" pokojnu sestru koja ju je ekala, a da je pri tome bila nesvesna da je sestra ve umrla. Tu injenicu su namerno od nje sakrivali. Mnogi Ijudi koji odjednom osete da plutaju", ne raspoznaju odmah svoje telo koje dole isprueno lei. Zamiljamo sebe kao da smo sazdani od ogledala i fotografija - ali to se ne odnosi na stanje smrti. Ako IBS nisu nita drugo do unutranje fantazije onda nee biti odsustva prepoznavanja. Subjekti tvrde da u svom vantelesnom stanju mogu da idu kroz zidove u ostale delove zgrade. Mudi navodi sluaj kada je jedna ena na samrti kasnije komentarisala da je njena kerka nosila pogreno zakopan ogrta na sasvim drugom kraju bolnice. Ovo je potvrdio jedan rodak. Neki subjekti su u stanju da ponove cele razgovore koje vode Ijudi u pozoritu tokom predstave, TAKOE i u drugim prostorijama, i prijavljuju posmatranje medicinskih postupaka. Literatura je prepuna takvih sluajeva. Skeptici tvrde da njihovi umovi ovo uju" i izmiljaju sliku videnja" da se to deava. Sasvim mala deca takode doivljavaju IBS. Nemaju nikakvo prethodno saznanje od ega se sastoji IBS, veoma malo oekuju smrr i skoro nikakvu sliku o svome telu. Relativno su vie oslobodena kulturnih uslovljavanja nego odrasli. Na primer, u jednom sluaju iz 1983. godine jedno dete od nepunih pet godina podvrgnuto je operaciji ugradivanja vetake komore u srce. Po svedoenju njegove majke i medicinske sestre koja je tada bila na dunosti, oporavljalo se od operacije ponavljajui jedno isto pitanje: Zato mi doktori nisu rekli kada su mi postavili tu stvar unutra? Posmatrao sam sa plafona." Deak ne samo da je naveo ceo postupak operacije koji njegove telesne oi nisu mogle da vide, nego je takode opisao vetaki deo srca za koji su mislili da je suvie mali da bi mu ga pokazali pre operacije. Ako je dete jednostavno haluciniralo, kako se onda njegov opis savreno slae sa stvarnou? U mnogim sluajevima subjekat je bio proglaavan mrtvim prema dananjem stanju prepoznavanja takvih simproma. Srce je prestalo da kuca, EKG je pokazivao prave linije, a pupile oka prestale su sa radom. Pojedinac ostaje u ovakvom stanju due od pet minuta, posle ega se veruje da se mozak nepovratno oteuje. Ponekad, satima kasnije, pacijent se spontano vraa u ivot - zajedno sa udnom priom. lako kukurno uslovljavanje ima svoju ulogu u tome kako pojedinci nazivaju ovo iskustvo, doivljavanje IBS nema potvrdu u religiji. Vernici doivljavaju IBS jednako kao i agnostici i ateisti. Ovakva iskustva esto e odvraati pojedince od organizovanih religija, poto ne uspeva da definie Raj onako kako ga Crkva tumai. Skeptici kao to je dr Suzan Blekmor raspravljaju da bi, ako IBS predstavljaju objektivno iskustvo, onda trebalo da postoje primeri Ijudi koji su slepi od rodenja. Godine 1996. profesor Kenet Ring je objavio studiju pod naslovom SMRT IVANTELESNAISKUSTVA KOD SLEPIH; STUDIJA O OIGLEDNOJ VIZIJI BEZ OIJU. Ona predstavlja istraivanje koje su sproveli profesor Ring i eron Kuper na Univerzitetu Konektikat. Obuhvaen je uzorak od tridest i jednog slepog ispitanika. Ring i Kuper eleli su da odgovore na nekoliko pitanja: da li slepi doivljavaju IBS i, u tom sluaju, da li se razlikuju od onih kod osoba sa vidom ili su istovetna? Da li slepi tvrde da vide" tokom IBS i vantelesnog iskustva? Ako se pojave takve tvrdnje, da li se mogu podrati nekim nezavisnim i objektivnim dokazima? Zamolili su mnoge organizacije slepih da objave njihovu potragu za uesnieima ovog istraivanja, posle ega im se javilo etrdeset i est osoba. Kroz proces eliminacije ustanovljeno je da zahtevima istraivanja odgovara trideset i jedna osoba. Svi su bili beli hriani, dve od tri su bile Bili su raznih zanimanja i obrazovanja iz svih zene. drutvenih slojeva. Veoma su varirale okolnosti koje su ih dovodile do doivljaja IBS ili vantelesnog iskustva. Njih etrdeset je bilo slepo od rodenja. Ring i Kuper su otkriU da njihove prie tee da se ne razlikuju od pria onih sa vidom, uzimajui u obzir one elemente koji sainjavaju klasino IBS. Viki Junipeg, ije one nerve je upropastila bolnika nebriga odmah posle njenog rodenja, ak nije mogla ni da shvati ideju svetlosti pre svoga iskustva. Bila je uesnik saobraajnog sudara autobusa i u vantelesnom stanju, mogla je da vidi" smrskano vozilo, a kasnije i da opie detalje o svom telu kako lei na metalnom krevetu i doktore koji se bore za njen ivot. Ovakve vizuelne slike u poetku su dezorijentisale istraivae. U drugom sluaju, slepom oveku po imenu Frenk dali su kravatu koju mu je kupila prijateljica u poslednjem trenutku, poto se urio na jednu versku proslavu i nije imao pojma

kakvu boju iH vez je ona imala. Dok je sedeo, osetio je da izlazi iz tela i razgleda kravatu. Kada se njegova prijateljica vratila da ga odveze kui, bio je u stanju da joj detaljno opie kravatu. Profesor smatra da rezultati istraivanja ohrabruju i osea da oni mogu da odgovore kritiarima. Mentalna bolest ne izaziva doivljavanje IBS. Sizofreniari pokazuju depresiju, oaj i beznade - nasuprot licima koja se mentalno bolje prilagode posle doivljenog IBS. Veoma malo ih je negativno reagovalo na traurnu ovog iskustva. Istina, poto IBS izgleda da dobro priprema neku osobu za buduu stvarnu smrt veoma malo je onih koji na osnovu svog iskustva nisu doli do ovakvog zakljuka ostaje da se raspravi da li to predstavlja neku evolucionu ptednost. U tom smislu mogli bismo da oekujemo da e se IBS vie dogadati u kasnijem ivotu kao neka psilioloka priprema ili u kriznim situacijama: izgleda da nema dokaza da IBS stoji u vezi sa uzrastom ili da je toliko raireno koHko nam se moda ini. Oni sa simptomima povremene epilepsije takode ne raspoznaju komponente IBS. Izuzetak je pregled ivota koji izgleda da se odnosi samo na aktiviranje modanih centara. Pristalice IBS istiu da ono ne potie od fantazija uzrokovanih upotrebom droga. Zigel je dobio meovite odgovore pri simulaciji komponenata IBS: najblii je bio kod opisivanja tunela. Medutim, poto veina droga izaziva podlonost uticaju kod subjekata, onda nas ovo mnogo ne iznenaduje. Zigel je odbacio ideju da ovaj fenomen predstavlja istu halucinaciju i priklonio se drugim uproenim objanjenjima. Subjekti ne odbijaju insistiranje na stvarnosti i sanjalakom kvalitetu ovoga iskustva. Mora da postoji neka elektrina aktivnost u mozgu da bi se dogodila halucinacija, ali u sluajevima gde elektroencefalogram pokazuje potpuno pravu Uniju otuda naziv popularnog filma o istraivaima IBS MOZGODRMCI FLAT LINE kada je mozak po definiciji mrtav, halucinacija je teoretski nemogua. Medutim, ima sluajeva kada je elektroaktivnost mozga toUko niska da aparat nije u stanju da je zabelei. Nije nova pretpostavka da postoji veza izmedu pojave nedostatka kiseonika i IBS. Jo dvadesetih godina biU su dobro poznati efekti smanjenja dotoka kiseonika u mozak. Izvodeni su razni eksperimenti na dobrovoljcima kada se postepeno smanjivala koliina kiseonika. Mentalne i fizike sposob-nosti zanaajno su se usporavale, izazivajui grenje, tromost u razmiljanju i tekoe sa pamenjem. Nije bilo nikakvih halucinacija. Potpuna jasnoa i stvarnost IBS ne mogu biti posledica nedostatka kiseonika. Nadasve, IBS daje utisak da se radi o izuzetnom, iroko rasprostranjenom, povezanom i predvidivom fenomenu -skoro besprimernom u paranormalnom smislu. Donedavno je pruao ogromnu nadu da e paranaunici doi do sigurnog dokaza o postojanju ivota posle smrti. Ako se ovo i ne ostvari ipak e to biti doprinos naem ionako oskudnom znanju o Ijudskoj svesti. IBS kao takvo predstavlja krajnju granicu prouavanja ove tajnovite oblasti izvan smrti.

VASE MISLJENJE: ZAKLJUCAK

Protiv" opstanka
Po definiciji, samo onaj koji opaa nije mrtav, samo je bUzu smrti". Takav dokaz" je veinom anegdotski - prie koje iznose Ijudi. Uprkos hsti komponenti, to iskustvo nije isto za svaki sluaj kao to bi trebalo, daje potpuno objektivno. Neki Ijudi iskusih su razne elemente IBS kada nisu bih u situaciji opasnoj po ivot. IBS moe da bude psiholoki mehanizam da bi umanjio traumatinost umiranja. Neki naunici veruju da to iskustvo predstavlja rezultat delovanja halucinogenih droga ili psihopatolokih stanja.

Za" opstanak
Postoje mnogi zabeleeni sluajevi kada je onaj koji posmatra bio zvanino proglaen mrtvim, da bi se vratio u ivot samo posle nekoliko minuta ili, pak, sati. Vantelesni posmatrai kasnije su opisivali medicinske postupke, delove razgovora i dogadaje u drugim sobama u trenutku smrti - kada sve owo fiziki nisu mogli da vide. rtve mentalnog oboljenja i halucinogenih droga pate samo od negativnih posledica. Oni koji doive IBS postaju bolji Ijudi, jer im ono pozitivno preobraava ivote. IBS ne deluje kao neka religijska dogma - mnogi agnostici i ateisti ga doivljavaju. Veoma esto veinu onih koji su ga doiveli odvraa od organizovane religije.

14
ZAKLJUAK: O SMRTI

Ovo je knjiga o smrti, ali koja nije alosna. Zaista biste mogir da pomislite da predstavlja veoma optimistiko razmatranje najveeg pitanja sa kojim svako od nas mora da se jednom suoi: ta se deava KADA istekne nae vreme? Da li prestajemo da postojimo kao mala linija na TV kada ga iskljuimo ili taj signal tamo negde lebdi u prostoru, moda privuen nekom drugom antenom spreman ponovo da oivi u novim TV aparatima, ili postoji u nama nevidljivom obliku? Ovo su sve izbori pred kojim se nalazimo. esto dokaz moe da ukae na dve strane i teko je znati kojim putem bi trebalo da se kreemo. Pored toga pojavljuje se razlika u tome ta je logino, racionalno i nauno tano i ta izgleda emocionalno unutar zakona univerzuma. Naravno, hotimino miljenje predstavlja mono iskuenje. Niko od nas ne eli da umre i zato moemo da elimo da jo jednom sretnemo one koje smo voleli i izgubili. Meutim, nije dovoljna samo elja da neto bude istinito. To mora da BUDE istinito. Ipak, zar to u onom unutranjem, skoro intuitivnom delu, ne predstavlja pre stvarnu prbnicljivost nego sebinu elju? Naunici pokuavaju da legitimiu ovo oseanje duevne snage kao proizvod naih gena. Kau da je radanje osnova ivota. Opstanak je nagon koji doputa naoj vrstj da evoluira. Kada se nadamo opstanku, mi pojre.4no tumaimo ovo ugradeno programiranje da bi se iroduila rasa kao verovanje u svoj pojedinaan opstanak. Se ilok ne shvatimo daje ovo tipian nauni racionalizam, izglcd.ic nam kao privlaan argumenat. U stvari, nauka ne zna nita vie od nas. Naunici se stalno penju uz brdo da bi doli do vrha saznanja, samo da bi otkrili da im se pred oima pojavljuju nova brda. Kada bi se duevna snaga, verovanja i mone emocije zaista mogli podvesti pod hemijske reakcije ili matematike jednaine, onda bi sigurno nauka u jednom buduem trenutku dokazala da je u pravu. Ponekad natprirodno zaista izgleda da podrava ovakav pragmatian stav zbog toga to njegovi pobornici imaju tenju da suvie neto tvrde i to rade prilino brzopleto. Zato oni trezveniji razumljivo ulau veliki napor da dokau da oni koji veruju u takve stvari nisu u pravu. Ipak, ako za ono malo stvari koje u pogledu ekstrasenzornih sposobnosti i svesti moemo da kaemo da su zaista istinite - onda je um mnogo vea zagonetka nego par sjajnih jednaina. On moe da premosti vreme i prostor i povee sve to je fiziki razdvojeno. Emocija JESTE klju svega i nijedan naunik nije se ni pribliio izdvajanju iste Ijubavi iz epruvete. Kada gledamo jedan film kao to je DUH - koji traga za opstankom posle smrti - zato reagujemo onako kako reagujemo? Moete da kaete da je to lepa pria najjednostavnije vrste: devojka upoznaje momka, zatim ga gubi, pa ponovo nalazi. Film je zasnovan na pseudostvarnosti unutar samoga sebe koju naunici navode kao biokruenje da propagira Darvinovu evoluciju. Sami prosudite koliko bi to moglo biti neodgovarajue objanjenje. Zato se onda oseamo uzvieno i proglaavamo zavretak ovog filma hepiendom? Zato mihoni odlaze da ga vie puta gledaju? Zato je zaradio vie novca nego ijedan drugi film u Britaniji? Pa, ipak, na kraju devojka ponovo gubi momka, oigledno zauvek. Srean zavretak postoji samo onda ako sva publika prihvati samo jednu osnovnu pretpostavku: kada lik Sema prati jarku svetlost i silazi u tunel u tipinom stilu IBS, tada umire". Ako je ideja o opstanku varka koja predstavlja njegov kraj onda bi e film pretvorio u tragediju. Neverovatno je da, dok gleda ovu aroliju, niko nijednog trenutka ne veruje da je Sem zauvek otiao. Film uspeva upravo zbog toga to se ini da svako razumno bie deli svest o istini koju niko nije u stanju da dokae. Nasuprot onome to govore naunici, onome to neki od dokaza mogu da osporavaju i broj naina na koje moete da nalazite racionalnija reenja - negde unutar nas to se nikada ne moe ugasiti. Samo ZNAMO da neki deo nas opstaje posle telesne smrti, moda da bi nastavio da ispunjava neki vii cilj, a to je nekakvo saznanje koje moe biti dovoljno da promeni svet.

VASE MISLJENJE
Ako ste posluali savet u uvodnom delu, trebalo bi da uzmete list papira sa zbirovima za svako poglavlje. Prua vam se prilika da donesete svoj zakljuak o ovom ispiti, vanju. Saberite sve pozitivne zbirove, zatim sve negativne i oduzmite manji od veeg. Tako ete dobiti rezultat negde izmedu plus 130 i minus 130. Nadite ispod odeljak koji obuhvata va rezultat ako je na granici dva, proitajte oba pasusa i saznaete znaenje u smislu konanog pitanja: Postoji ii ivot posle.smrti?

Vie od 100 Oseate da dokaz vie naginje u korist opstanka. Kakvu formu e on dobiti, ostaje da se vidi, ali zakljuujete da je neki unutranji deo vas na neki nain vean i da nestajanje fizikog tela ne mora biti vano za njegovo dalje postojanje. Medutim, veoma malo Ijudi e osetiti da mogu da prihvate tako tvrd stav kada im se neki od dokaza izloi na protivurean nain. Pokuajte ponovo da razmotrite negativne aspekte onih poglavlja gde ste doneli veoma pozitivne zakljuke. Budite svesni mogunosti da ste se opredelili pre nego to ste poeli i nikada niste dozvolili skepticima da uju ono to zasluuju.

Izmeu711100 Shvatili ste da ponekad morate da zuzmete oprezniji stav, ali uopte smatrate verovatnim da opstajemo posle smrti. Jedan deo unutar vas nekako je nadmoan nad materijalnim telom. Zbog svoje impresivnosti line ispovesti mogle bi da vas dobro ubede. Moda je razumno imati u vidu da su one samo anegdotskog karaktera i esto se oslanjaju na svedoenje jednog ili vie pojedinaca koji naravno mogu da gree u svojim interpretacijama. Da li se sve dogadalo ba onako kako je svedok pretpostavio da jeste? Ovde moe da lei vaa nedoumica pri odluivanju. Izmeu 41 i 70 U ravnotei mislite da je opstanak smrti realna mogunost, ali neki dokazi nisu tako uverljivi kako se na prvi pogled ini. Uvek postoje mogunosti koje mogu da se ubace u priu kako bi ovaj uoeni fenomen bio razjanjen. Ali, ponekad zauzimate poziciju skeptika, koja je nesigurna i manje pouzdana od drugaijih pristupa. Istina je da skeptici uvek pokuavaju da prevazidu" postojei zid kako bi nali objanjenje. Ali, zapitajte se jeste li ovakve prepreke pravedno razjasnili? Izgleda da posedujemo urodenu" elju da preivimo smrt, pokretaku snagu koja je duboko u nama. Ovoga moemo biti instinktivno svesni, jer u nama postoji neto" veno, recimo dua, to je ispravno gledanje na stvari. Medutim, istina moe biti i to da sebe obmanjujemo samo destrukcijom. Onaje moni inilac koji se ne sme prenebrei. eleti da se neto obistmi ne mora nuno da znai da to jeste istina Izmeu 1 i 40 Va pogled na dokaz je uravnoteen. Shvatili ste da je teko odmeriti sve injenice i doneti zakljuak. Ipak, blii ste optimisti nego pesimisti. Postoji slavna filozofska aksioma o preivljavanju. Ona kae da je loginije verovati nego neverovati. Ako verujete u neto, a verovanje se pokae tanim moete proiveti ostatak svog ivota u relativnom duevnom miru kada za prelaz kucne as. Ako greite, onda je na samrti vaa svest izbezumnjena", a vi ak neete ni znati gde ste pogreili. S druge strane, ako se odluite za negativistiki pristup neete znati da ste bili u pravu i rei sami sebi: Rekao sam to". Proveete jalove godine; bez ikakve nade ili bilo ega drugog osim surove stvarnosti. Ko moe sebida dozvoli da se ovako kocka? Izmeu -1 i - 40 Na kraju krajeva uvideli ste da ovi dokazi nisu za odbacivanje, a da su gledita skeptika samo malo prenaglaena. U balansu vi oseate da je to mogue, ali nije uobiajeno, da preivimo. Nepobitna je istina da ono to na prvi pogled izgleda kao impresivan dokaz moe da se pretvori u prah, ili, na kraju krajeva, racionalne alternative mogu da se izrode u samoj svesti. Ali, poto je va sud uvideo da pozicija skeptika nije tako jaka onda se ona ne moe primeniti potpuno na sve mogunosti ivota posle smrti. Razmotrite koje delove dokaza koje smatrate najuverljivijimapoglavlja o pozitivnim, poenima i sa najmanjim negativnim poenima udubite se u njih. Treba ih bolje istraiti, osim ako se definitivni dokaz oigledno ne pojavi. Nemojte sami sebi da zakrite sve puteve. Izmeu -41 i -70 Ubedeni ste da je nadivljavanje smrti realna mogunost, ali neki od dokaza nisu tako ubedljivi kao to se ine na prvi pogled. Uvek postoje mogunosti da se razjasni neki prijavljeni fenomen, ali ponekad imate stav da je pozicija skeptika povremeno teka i manje joj se moe verovati nego otvorenom pristupu. Istina je da skeptici sve vreme ulau ogromne napore da potrae objanjenja - ali onda se upitajte da li ste ih sasluali do kraja. Izgleda da imamo ugradenu tenju da preivimo smrt i to je naa pokretaka sila. Moete ovo oseati kao instiktivnu svest da imamo jedan vean deo, duu, ako hoete, koja je ispravan nain gledanja na stvari. Medutim, takode moe da bude istina da se samozavaravamo. Ovo je moan inilac koga je najbolje izbegavati. Zelja da netp bude istinito ni u kom sluaju ne znai da to JESTE istinito. Izmedu -71 i -100 Va sud sasvim je jasan. ivot posle smrti je gotov neverovatan, a takozvani dokazi koje predlau drugi da bi poboljali tu mogunost malo mogu da doprinesu racionalnom pristupu. Pokazuje se da ima mpogo zavedenih Ijudi koji sebe primoravaju da veruju u takve stvari moda zbog gubitka nekih voljenih osoba i traenja utehe.

S druge strane, bilo je par pria koje su vas naterale da zastanete i razmislite - da ovaj svet moda nije onakav kakav bismo voleli da bude. Jo postoje zagonetke koje treba da se razjasne, a moda bi vas neke nove injenice koje e se pojaviti, naterale dabar malo promenite svoje miljenje. U najmanju ruku ovi pozitivni faktori trebalo bi da vam ukau da budete popustljiviji prema onima koji tvrde da veruju u opstanak. Sada moete da vidite zato neki inteligentni, racionalni Ijudi uzimaju ovaj dokaz u obzir i dolaze do drugaijeg zakljuka od vas. Manje od -100 Nema nikakve sumnje u pogledu vaeg uma. Opstanak posle smrti predstavlja jedan mit, potencijalno je tetan i vodi zavodenju milijardi Ijudi lanim nadama i iluzijama. Ipak, razmislite koliko se vaa odluka zaista zasnivala na potenom i ispravnom razmatranju injenica. Da li ste potpuno izvagali sve injenice za" i protiv" ili da li ste testirali dokaze protiv" prethodno iznetog stava? Moete li iskreno da zakljuite da vam nijedan dokaz nije pruio dovoljno razloga za" ponovno razmatranje? Ako su vai odgovori na ova pitanja potvrdni, onda je to dovoljno poteno. Potpuni ste skeptik - a svetu su potreb-ni takvi Ijudi. To posebno vai ako ste u pravu, ali nikada ne odbacujte skrivenu mogunost da moda greite. Neprijatno iznenadenje zatie samo nespremne jer uistinu niko ne zna odgovor na ovo pitanje, ak i onda kada pomislimo da ga sigurno znamo. Jedino je izvesno da emo ga jednoga dana saznati.

LITERATURA
VELIKI deo materijala za ovu knjigu rezultat je naih vlastitih istraivanja, intervjua i line razmene iskustava. Medutim, nijedan istraiva nije usamljen. Mnogima dugujemo zahvalnost kao i obilju rada koji postoji u oblasti prouavanja zagrobnog ivota. Ispod navodimo knjige, asopise i grupe istraivaa koji su nam puno pomogli. Ako bi bilo koji italac eleo da se sa nama dopisuje da bi izloio svoje dokaze, onda to moe da uini obraanjem na adresu; 37 HEATHBANK ROAD, CHEADLE HEATH, STOCKPORT, CHESHIRE SK3 0 UR

KNJIGE I ASOPISI
Baker, Robert, HIDDEN MEMORIES, Prometheus, 1992. Bardens, Denms, PSYCHIC ANIMALS, Hale, 1988. Blackmore, Sue, BEYOND THE BODY, Heinemann, 1982. Burland, C.A, MYTHS OF LIFE AND DEATH, Macmillan, 1974. Cavendish, Richard ed. MAN, MYTH AND MAGIC, Purnell, 1971. Cavendish, Richard ed. ENCYCLOPEDIA OF THE UNEXPLA INED, Roudedge Kegan Paul, 1974. Charies, Keith, and Shuff, Derek, PSYCHIC COR Blake, 1995. CoUms, Doris, THE POWER WITHIN, Granada, 1986. Costello, Mike, Death Trip USA" in PSIEYE, 1986. Cranstoun, Anthony, The House a Knight Built" in NAROMin ded, journal of NARO, August 1998. issue Eno, Paul F, A Poltergeist that broke all the rules", in FATE, Ju ne 1986. Evans, Hilary, VISIONS, APPARITIONS, ALIEN VISITORS, Aquarian, 1984. Eysenck, Hans J .and Sargent, Carl, EXPLAINING THE UNEXPLAINED, Weidenfeld Nicolson, 1982. Farmer, Philip Jose, THE RIVERWORLD SERIES five volumes, Berkley, 1971. Fiore, Dr Edith, YOU HAVE BEEN HERE BEFORE, Sphere,

1978. Fort, Charles, THE COMPLETE BOOKSOF CHARLES FORT, Dover, 1974. Fuller, John G., THE GHOST OF 29 MEGACYCLES, Grafton, 1987 Garland, Joanne, HERALD OF THE NEW AGE, Grafton, 1988. Gooch, Stan, CREATURES FROM INNER SPACE, Rider, 1984. Grey, Margot, RETURN FROM DEATH, Arkana, 1986. Harris, Melvin, SORRY, YOUVE BEEN DUPED!, Weidenfeld Nicolson, 1986. Hough, Peter, WITCHCRAFT:A STRANGE CONFLICT, Lutter worth, 1991. Hurst, H. W, THE THOUSAND YEAR MEMORY, Sphere, 1983. Keeton, Joe and Petherick, Simon, POWERS OF THE MIND, Hale, 1986. KublerRoss, Elisabeth, ON DEATH AND DYING, Tavistock, 1970. McClure, Kevin, VISIONS OF BOWMEN AND ANGELS, self published booklet Meek, George: publications available from METASCIENCE ad dress below Monroe, Robert, FARJOURNEYS, Souvenir, 1986. Moody, Raymond, LIFE AFTER LIFE, Bantam, 1980. Moody, Raymond, THE LIGHT BEYOND, MacmiUan, 1988. Ortzen, Tony, Spiritualism Today", in EXPLORING THE SU PERNATURAL, April, 1987 Owen, Iris and Sparrow, Margaret, CONJURING UP PHILIP, Harper Row, 1976. Price, Harry, THE END OF BORLEY RECTORY, Harrap, 1947 Randles, Jenny, MIND MONSTERS, Aquarian, 1990. Randles, Jenny and Hough, Peter, DEATH BY SUPERNATURAL CAUSES?, Grafton, 1988. Randles, Jenny and Hough, Peter, LIFE AFTER DEATH AND THE WORLD BEYOND, Piatkus, 1996. Randles, Jenny and Hough, Peter, SCARY STORIES, Futura, 1991. Raudive, Konstantin, BREAKTHROUGH, Smythe, 1971. Ring, Kenneth, LIFE AT DEATH, Coward, McCann Geogha gan, 1980. Ring, Kenneth, THE OMEGA PROJECT, ilham Morrow, 1992. Russell, Barbara, Report on an all night vigil", in ANOMALY, 7, 1987 Schatzman;Morton, THE STORY OF RUTH, Penguin, 1982. Sheldrake, Dr Rupert, A NEW SCIENCE OF LIFE, Granada, 1983. Underwood, Peter, THE GHOST HUNTERS GUIDE, Javelin, 1988. Watson, Lyall, SUPERNATURE, Hodder Stoughton, 1974. Webster, Ken, THE VERTICAL PLANE, Grafton, 1988, Whitaker, Terence, GHOSTS AND LEGENDS OF LANCASHI RE, Hale, 1980. Wilson, Colin, POLTERGEIST!, NEL, 1981. Wood, Robert, THE WIDOW OF BORLEY, Duckworth, 1992.

ADRESE

ASSAP Association for the Scientific Study of Anomalous Phe nomena, 8 Paul Street, Frome, Somerset, BAll 1DX Metascience, Box 947, Franklin, NC 28734, USA FATE magazine, PO Box 64383, St Paul, MN 55164-0383, USA NARO Northern Anomalies Reearch Organisation, 6 Silsden Avenue, Lowton, Warrington WA3 lEN Society for Psychical Research, 49 Marloes Road, London, W8 6LA THE SCEPTIC magazine, Box 475, Manchester M60 2TH UFO CALL, nedeljne najnovije vesti o istraivanju na 0898 na 0898-121886 samo za Britaniju

INDEKS
Aboridini, australijski, 20 Akaki zapisi, 97,11S Ameriki Indijanci, 22 Amitvil, Long Ajlend, 167 Andeli, 38 Arkturus, 66 Arijani, 16 Atomska rezonanca, 238 Auerbah, Lari, 84 Automatsko pisanje i crtanje, 52,90 Ajzenk, Hans J, 142 Andervud, Piter 125 Autoskopski, 271 Ajverson, Defri, 228 Andeli Monsa, 45 Bejker, Hilda, 190 Bender, Piter, 182 Barber, Teodor, 128 Bardens, Denis, 176 Baret, ser Vilijem, 54, 272 Beri, Martin, 196 Betoven, Ludvig van, 94-95 Bel, Grejem, 191 Belo bratstvo, 98 Bender, profesor Hans, 182 Benet, Riard Rodni, 95 Bentajn, Majkl, 129 Berntajn, Leonard, 96 Binbruk, farma, Linkolnir, 138 Blekmor, dr Suzan, 36, 248, 274 Bloksam, Arnold, 228 Bodisatva, 17 Boner, Dilbert, 182 Burn, Lois, 174 Brider, Kejt, 48 Bromli, Majkl, 76 Braun, Rozmari, 94, 101 Brajant, Rej, 230 Brajson, Roder, 204 Budizam, 15 Bikova glava, Manester, 159 Bu, Kejt, 243 Baterflajz, noni klub, Oldam, 200 Buni duhovi 136, 140, Vidovnjatvo, 46, 236 Vampiri, 34 Vantelesni snovi, 174 Vanzemaljci, 79 Vidikom, projekat, 185 Vida, table, 92 Vantelesno iskustvo VTI, 8, 86, 216, 242, 245, 250, 258 Video i TV, duhovi, 208 Vidoviti, 69 Viestruke linosti, 220 Vodii, duh, 53, 63, 76 VolBolo Kameron, 200 Votson, dr Lajl, 150, 254 Vort, Pejens, 91 Vud, irli, 261 Vejverton, gda, 131 Veber, Vilijem, 167 Vebster, Ken, 208 Veseks, 64 Viteker, Terens 144, 193 Vajting, F. H, 104 Vilson, Jan, 227 Vilson, eril, 128 Grupne due, 171, 179 Galup, Dord ml., 269 Gardner, Dimi, 73 Garland, Doan, 63 Gaspareto, Luiz, 93 Geler, Uri, 84 Genetska pamenje, 238 Glasovi, 60, 82, 138, 150, 156 Gnostid, 19 Goliger, Ketlin, 72 Gu, Sten, 33, 35 Gud, Tim, 192 Grin, Silija, 124, 131 Grej, Margot, 270 Gros, Moris, 139 Groso, dr Majkl, 265 Dejvis, gda, 122 Debra, 173 Defo, Ronald, 167 Deavi deja vu, 173 De.moni, 29 Dikson, Dimi, 63 Doroti, 85 Dauden, Hester, 101 Dankan, Helen, 57 Enson, 167 Etvud, Kenet, 183 Ektoplazma, 13, 73 Edison, Tomas, 181 Egipat, 12 Elektronski glas, 17, 181-202 Elis, Dejvid, 182 Elison, profesor Artur, 100, 253 Elizijum, 14 Energija, 25, 56 Entiknap, Kliford 97 Epilepsija, 100, 271 Evoludja, teorija, 10, 280 ivotinje, 172, 178 rtva, 33, 135, 186 Zoroastrijanizam, 16 ZIo, postojanje, 17, 19, 30 Zigd, Ronald K, 276 Izmenjena svest, stanja, 267 Ino, Pol, 147 Igo, Viktor, 54 Iscelitelji, 58, 76, 95 Inkubi, 32 Instrumentalna transkomunikadja, 208 Islam, 18 Iskustva blizine smrti IBS,

22, 29, 50, 134, 255, 257 Judaizam, 15 Jung, K. G, 142 Jurgenson, Fridrih, 181 Krma kod Starog Ovna, Glosterir, 154 Kameron, Endrju, 160 Kapel, Bobi, 157 Kas, Rejmond, 186 Ketlou, Pol, 216 Kerni, Vil, 185 Kanalisanje, 62 Kolektivno nesvesno, 225 Kristijanson, Dajana, 113 Kolins, Doris, 68 Kompjuteri, duhovi, 205 Konan Dojl, ser Artur, 54 Kulid, Margaret, 172 Kuper, Seron, 274 Krendon, Majna, 82 Kroford, dr V. D, 74 Krizni duhovi, 109 KrukSj r.er ViHjem, 54 Kroli, Alister, 30 Kriptomnezija, 226 Kristalna svest, 73 Karen, Perl, 91 Kvantna mehanika, 62 Kraljiina kua, Grini, 124 Kucanje, duh, 51 Koraci, 194 Kardek, 58 Karma, 15 Kil, Don, 47 Kiton, Do, 230 Kidi, Majk, 61 Kilroj, Dejms, 160 KiblerRos, EHzabet, 266 Lana budenja, 117, 118 Lana seanja, 234 Linosti sklone fantaziji, 128 Lamplaf, Suz,i 62 Loson, profesor Olvin, 271 Lining, F. E, 119 Li, Piter, 263 Lenon, Don, 97 Lenon, Duhjan, 97 Levitacija, 167 Lil, Don, 96 List, Franc ,96 Lojd, Derek, 203 Lod, ser OHver, 54 Lorimer, Dejvid, 267 Lukan, Lord, 62 Luc, porodica, 167 Lin, Brajan, 189 Lin, Stiven, 129 Lajon, Plejfer, Gaj, 139 Make, 171 Medijumstvo neposrednog glasa, 208 Mata, 125 MekKlur, Kevin, 41 Mek Kriri, arls, 131 Mekin, Artur, 45 Mek Re, Aleks, 188 Mejn, Derald, 193 Mening, Metju, 93 Mars, 107 Martindejl, Hari, 153 Martinez, Luiz, 83 Materijalizacija, 198 Medijumi, 53, 68 Mik, Dord, 189 Mendoza, ila 110 Menjuhin, Hefzibah, 95 Majkl, Arhejndel, 35 Milton, gospodin, 111 Monro, Robert, 244 Montgomeri, Rut, 63 Mudi, dr Rejmond, 256 Mozes, pre. Vihjem Stejnton, 57 Mojs, Vinifred, 57 Mumifikacija, 67 Magnetofonski dokazi, 143, 150, 181 Noulz, Fred, 194 Nebeska tela, 252 Nova fizika, 67 Nekromantija, 25 Noni uasi, 33-34 Nirvana, 17 Nikson, Dejvid, 84 Not, Vilijem, 137 Neidentifikovani letei objekti NLO, 39, 66, 142 Operacija razdvajanja mozga, 100 Otkrivanje zioina, 62 Otmice, 268, 269 Oivljene fantazije, 35, 128 Opsednuti avion, 190 Okulcisti, 29 O Nil, Bil, 184 Ozis, dr Karlis, 252 Osti, dr Judin, 60 Oz hiktor, 42 Opstanak vetine, 144 Poruka na sekretarici, 188 Posetioci spavae sobe, 32, 115, 128 Pogreb, 13 Psi, 178 Porodica Harper, 139 Pakao, 10, 28, 70 Pregied ivota, 259 Pokret Novog Doba, 62 Paranoja, 270 Pertri, Dejn, 43 Penfild, dr Vajlder, 226 Perot, Don, 78 Pikford, Don, 169 Pidington, D. G, 131 Pajper, Lionora, 58 Plamer, Lajam, 212 Pomeranje pola, Zemlja, 66 Pold, Koral, 17 Polok, porodica, 219 Priket, Rej, 183 Projekcija, 112 Proroanstva, 47, 64 Psihokineza PK, 142 Ponovno radjanje, 11, 14 Paraliza snom, 39 Padovi temperature, 148, 156, 159 Privremena depersonalizacija, 271 Rektorat i Crkva Borli, granica Eseksa, 162 Raj, 12, 17, 18, 142, 258 Rendls, Deni, 85, 119, 221 Rendls, Lusija, 196 Rodajv, dr Koiistantin, 182 Reaktivni duhovi, 154 Ris, Geret, 130 Rider, Mardi, 222 Rid, Don, 203 Reinkarnacija, 214, 220 Regresija u proli ivot, 228, 236 Rajn, dr D. B, 91 Ru, judejski, 126 Rajli, Pite, 195 Ring, profesor Kenet, 267

Rii, dr Dord ,266 Rivejl, Hipolit Denizar, S6 Robertson, Klif, 108 Robertson, Seli, 30 Robinson, Daren, 204 Rol, Vilijem, 150 Rimljani, 14 Rimski vojnici, Jork, 153 Romeo Fokstrot, bombarder, 189 Rou, Geri, 209 Rudolf, Teodor, 182 Sposobnost uvenja zvuka, 50 Smrt, 233, 236 Sistemi predskazanja, 204 Snovi: letenje, 245 ivi ili lucidni, 119 vantelesni, 174 vreme sna, 15-16 Sestre Foks, 50 Sejbom, dr Majkl, 265 Sagan, Karl, 270 Senford, Don i Suzan, 146 Sardent, Karl, 144 Satana, 30 Sedona, 65 Seksualni susreti, 33, 35 Simpson, Don, 177 Sirijus, bia, 66 Spavanje, 111, 119, 130 Smit, Erik, 163 Smiters, Alan, 79 Smit, Kolin, 183 Smit, Frenk, 130 Spensli, Ivan, 190 Speri, dr Roder, 100 Spirikom projekat, 184 Spiritualizam, 50 Sistemi zvezda: bia sa drugih zvezda, 66 Stil, Tomi, 116 Stivenson, dr Jan, 234 Stouks, Doris, 55 Sukubi, 32 Saliven, Rober,t 265 Sumeri, 16 Sumerija, 54 Svafer, Hanen 54 Trauma rodenja, 224 Tart, dr arls, 251 , Tejlor, profesor Don, 169 Telekineza, 53 Telepatija, 72 Telefonske poruke, 176, 188 Televizija, duhovi, 211 Tenuto, Bil, 97 Tomson, Henr,i 74 Tibet, Knjiga mrtyih, 256 Tuhil, Leonard, ll2 Topam, Jan, 202 Toti, 81 Tovi, ser Donald, 96 Trezornikova kua, Jork, 153 Tangejt, Lin, 159 Tunelska putovanja, 258 Tarford, Mel, 159 Ur, 13 Farma Blek Bruk, Eseks 33 Fenomeni elektronskog glasa FEG, 181 Fern, Edit, 147 Fiore, drEdit, 220 Flint, Donald i Suzan, 160 Fodor, Nandor, 150 Ford, Artur, 63 Forteanski fenomeni, 47 Fojster Merien, 164 Fuler, Don, 184 Feris, g. i gda, 141 Feling, Engleska, 38 Fenvrk, dr Piter, 127 Fobije, 221 Fotografski dokazi, 106, 124 Hrianstvo, 7, 15, 19, 24, 28 Hejl, Piter, 184 Had, 14 Halucinacije, 118, 126, 128 Hendel, Frederik, 97 Hardi, pre. i gda R. V, 122 Haris, Melvin, 45, 228 Harison, dr Vernon, 125 HarFibah, il i Megi, 208 Het, Norman, 103 Hejden, gda, 53 Hild, Martin 218 Hirn, dr Kit 253 Hartsajd, Doan, 175 Hejvud, Rozalind 108 Hiklin, Majkl i Linda, 190 Hindli, Majra, 168 Hinduizam, 15 Hindli, Din, 30 Hirsig, Lea, 25 Hobs, Mark, 158 Hobstons farma, Lankair, 144 Hodson, Riard, 59 Houm, Danijel Daglas, 59 Houms, Adolf, 208 Hopi Indijanci, 25 Hudini, Hari, 82 Haf, Piter158 Halm, Dejv, 204 Hemfriz, Don, 154 Herst, H. V, 221 Hipnagoka slika, 119 Hipnoza, regresija, 223 . Eva, 73 ujni efekti, 138 ejkon, Kristofer, 84

Coker, Bil, 22 arobnjaci haosa, 37 arls, Kit, 62 arteris, brigadni general, Don, 46 idl ninda patuljak, 35 eret, Meri, 223 Cer, Kolin, 193 Cistilite, 15 Dekson, Fredi, 126 Dejm, Desi, 90 Dejms, Vilijem, 59 Donson, Piter, 42 Dons, Martin, 132 Derald od Velsa, 137 Sacman, Morton, 127 Sizofrenija, 227, 270 najder, dr Aleks, 182 Snajder, Rudi i Vili, 60 Srajber, Klaus, 208 SrenkNocing, baron Albert fon, 60 Samanstvo, 22, 76 So, dr Don, 26 Seldrejk, dr Rupert, 238 Seol, 15

Izdava EVRO, Beograd, Beogradska 6III Za izdavaa NOVICAJEVTI Urednik RADOSLAV MIROSAVLJEV Dizajn korica NIKOLA KOSTANDINOVI Lektura i korektura JELKAJOVANOVI Stampa IP BAKAR", Bor, 7. jula 58 Tira 1000 primeraka