Você está na página 1de 108

SELVARADAN JESUDIJAN I ELIZABET HOJ BIBLIOTEKA SAZNANJA

JOGA I SPORT
Kako stei i ouvati dobro zdravlje

MOTO: Snage uma su kao zraci svetlosti koja se rasipa; kada se usredsrede onda prosvetljuju. To je na jedini nain saznanja. Vivekananda

BEOGRAD

1982

Delo Joga i sport objavljeno je do sada u preko dva miliona primeraka u sledeim zemljama: Maarska, vajcarska, Nemaka, Francuska, Holandija, Jtalija, Engleska, SAD, Argentina, panija, Izrael, Norveka, Finska, Tur,ska, Japan i Jugoslavija. U pripremi: Rumunija i ehoslovaka

S A D R A J Pregled ilustraoija Predgovor Dr D. B. Desaja Perdgovor autora DEO PRVI UVOD U HATHA JOGU 1. Istinita pria o jednom bolesnom 2 . t a j e H a t h a Jbga? _ _ _ 3. Svaka bolest ima mentalne uzroke 4. Naa najvea greka: mi ne znamo 5 . taje "Prana"? _ _ _ _ 6. Potpuno disanje 7. Plivanje kao sredstvo za savrenu sanja 8. Civilizovani apetit 9. Kundalini i sedam akri DEO DRUGI deaku _ _ _ da diemo! _ _ _ regulaciju _ _ di 17 22 30 49 54 59 73 83 96 7 9 11

Naslov

originala:

SPORT UND YOGA von Selvarajan Yesudian und Elisabeth Haich All Rights Reserved. Corpyright by the Author.

PRAKTINA HATHA JOGA Autorizovan prevod i sva prava za Jugoslaviju: LJ. VULETI, DipL PhiL, P. VULETI, DipL PhiL i A. POPOVI 10. Stvaralaka snaga svesti 11. Lekovito dejstvo drevnih asana 12. Pranajama i asane tajna dugoga ivota 13. Vebe disanja pranajama Trbuno disnje Srednje disanje Gornje disanje 1. Potpuno jogi disanje 2. Kumbhaka 3 . Uddaji _ _ _ _ _ _ _ _ 4. Kapalabhati 5. Sukh Purvak Ugodna pranajama 6. Bhastrika 7. Proiavajue disanje 8. Disanje za jaanje nerava 9. Ha disanje u stojeem stavu 10. Ha disanje u leeem poloaju 11. Sedam malih vebi pranajame _ _ 103 109 116 119 119 121 121 121 124 125 126 127 127 128 129 129 130 130

Redaktor: N. PETROV, Dipl. PhiL Korektori: J. JURI, DipL PhiL i S. ALEKSI Teh. ureenje: S. CUCUREVI

tampa: Napredak", Aranelovac

14. Asane stavovi tela 134 1. Padmasana stav lotosa 134 2. Sidhasana stav za meditaciju 136 3. Joga-Mudra 136 4. Supta-Vadrasana 138 5. Ardha-Matsjendrasana 138 6. Vakrasana I i II stav uvijanja 142 7. Matsjasana stav ribe 142 8. Pasimotana 144 9. Padahastasana stav rode 145 10. Uddijana-Bandha uvlaenje stomaka 145 11. Nauli 147 12. Trikonasana stav trougla 149 13. Bhudangasana stav kobre 151 14. Ardha-Bhudangasana 152 15. Salabhasana stav skakavca 154 16. Ardha-Salabhasana 156 17. Dhanurasana stav luka 156 18. Majurasana stav pauna 157 19. Sarvangasana asana celog tela ili stav svee 159 20. Viparita-Karani _______ 163 21. Sirasana stoj na glavi 164 22. Halasana stav pluga 172 23. Bru-Madja-Driti (Fiksiranje korena nosa) Nasagra-Driti (Fiksiranje vrha nosa) Po-kretanje oiju Kolutanje oima 175 24. Simhasana stav lava 177 25. Savasana stav potpunog mira 178 15. udotvorno dejstvo vebi sporih pokreta 190 16. Nita bez svesti 202 17. Korisni saveti za uenike Joge ---- 205 18. Plan praktinih vebi _______ 210 Objanjenje sanskrtskih rei i izraza 219 Literatura 221

PREGLED ILUSTRACIJA

Sl br.

Naziv

Str.

1. Selvaradan Jesudijan u svojoj 16. godini posle jednogodinjeg upranjavanja pranajame i asana la. Kundalini i sedam akri 2.,3. Potpuno jogi disanje: 2. Trbuno disanje i 4. (prva faza); 3. Srednje disanje (druga faza) i 4. Gornje disanje (trea faza) 5. Padmasana 6. Padmasana, varijanta 7. Joga-Mudra _ _ _ _ _ _ _ _ 8. Joga-Mudra, nastavak 9. Joga-Mudra, varijanta 10. Supta-Vadrasana 11. Supta-Vadrasana, varijanta 12. Ardha-Matsjendrasana 13. Ardha-Matsjendrasana, druga faza 14. Vakrasana, sledea varijanta 15. Vakrasana, I. Nain 16. Matsjasana 17. Pasimotana 18. Padahastasana 20. Uddiiana-Bandha _ _ _ _ 21. Uddijana-Bandha u sedeem stavu 22. Uddijana-Bandha u sedeem stavu 23. Nauli _ _ _ _ _ _ _ _ _ 24. Nauli _ _ _ _ _ _ _ _ _ 25. Dakina-Nauli _______ 26. Vaman-Nauli _ __ _ _ __ 27. Trikonasana _ _ _ _ _ _ _ _ 28. Bhudangasana __ _ __ __ 29. Ardha-Bhudangasana 30. Ardha-Bhudangasana, varijanta 31. Salabhasana 32. Ardha-Salabhasana 33. Dhanurasana 34. Majurasana, poetni stav

20 98 120 135 135 137 137 137 139 139 140 140 143 143 143 143 146 146 146 146 148 148 148 148 150 150 153 153 155 155 155 158

Sl. br.
35. 36. 37. 38. 39. 40. 41. 42. 43. 44. 45. 46. 47. 48. 49. 50. 51. 52.-53. 54.57. 58.61. 62.63. 64. 65. 66. 67. 68. 69. 70. 71.

Naziv
Majurasana, konani stav Sarvangasana Sarvangasana, varijanta Viparita-Karani Sirasana, poetni stav (I faza) Sirasana, nastavak (II faza) Sirasana, nastavak (III faza) Sirasana,- zavretak (izgled s boka) Sirasana, zavretak (izgled spreda) Sirasana, varijanta I Sirasana, varijanta II Halasana, prva faza _______ Halasana, druga faza __ Halasana, trea faza (konani stav) Pravilno i nepravilno dranje tela Savasana __-_ _ Vebe za naprednije uenike Vebe za naprednije uenike Vebe za naprednije uenike Vebe za naprednije uenike Vebe za naprednije uenike Bacanje koplja __ Gaanje lukom i strelom Bacanje kugle _______ Tranje Penjanje uz ue Izvlaenje vode iz bunara Potezanje ucta Rvanje _______ _ ____ __

Str. 158 160 160 159 165 165 __ 165 165 169 169 171 173 173 173 176 179 179 181 183 186 188 198 195 195 195 195 198 198 198

PREDGOVOR Dr D. B. Desaja, izvanrednog i opunomoenog ambasado-ra Indije u vajcarskoj U Evropi su ve vladala mnoga pogrena shvatanja o Jogi. To je pojam koji su povremeno koristili oni, koje je privlaila orijentalna mistika i koji su se zanosili misti-cizmom i spiritizmom. Samo mali broj ljudi shvatao je pravi smisao Joge. Joga je usko povezana sa drevnim mudracima Indije; oni su je razvili. To je jedna metoda, ijom primenom ovek moe da postigne potpuno vladanje nad svojim duhom i telom, uz uverenje da e mu biti na kraju mo-gue da postigne potpunu harmoniju u ivotu. To je jedan od puteva da se postigne potpuno osloboenj'e. Za ostvarenje ovog cilja mora se razviti sposobnost koncen-tracije do najveeg stepena, to je jedino mogue uz pot-puno vladanje mislima. Meutim. vladanje mislima mogu-e je samo onome, koji poseduje punu kontrolu nad svo-jim telom. Potpuno ovladavanje svojim telom pretstavlja stoga prvi korak na ovom putu. Radi toga mora telo da bude sasvim razvijeno i kolovano, to se moe posti-i samo putem itavog niza vebi. Ove vebe se nazivaju Hatha Joga. Hatha Joga je, dakle, jedna metoda ijom primenom ovek moe da ostvari vladanje nad svojim telom. Pri lom treba naglasiti, da prvi korak ka tom cilju predstav-lja pravilno disanje. Posle toga, prelazi se na niz asana (stavova tela), koje treba da usavre pojedine organe i njihove funkcije. To je jedna nauka, i to potpuna. U naj-manju ruku pomae stvaranju zdravog tela, koje sa svo-

je strane doprinosi postizanju zdravog duha. Nema nikakvih skrivenih tajni; Hatha Jogu mogu upranjavati ljudi i na Istoku i na Zapadu, bez obzira na drutveni poloaj, uverenje i pogled na svet. Potrebna je samo elja da se poseduje zdravo telo, a za ispunjenje ove elje mora ovek biti spreman da uini izvesne napore. Joga je samo utoliko mistina, to su se njome bavili u naoj drevnoj zemlji, jo od nezapamenih vremena, izmeu ostalih, i mistiari. Meutim, u svojoj praktinoj primeni ona je jedna nauka isto tako savremena, kao i svaka nauka za fiziko obrazovanje. Ja pozdravljam ovu knjigu, zato to e odagnati mnoge pogrene pojmove koji su do sada postojali o Jogi i njenoj primeni. Svakako e biti od koristi svima onima, koji budu imali strpljenja da je proue. Raduje me to su ovu knjigu objavile dve osobe, koje su za to pozvane. One su posvetile mnogo godina ovom radu i time postigle u Maarskoj uspeh vredan panje. U Maarskoj je objavljena slina knjiga, koja je naila na ogroman prijem. Siguran sam, da e ova knjiga i u vajcarskoj naii na brojnu italaku publiku; neka zdravi narod vajcarske i dalje usavrava svoje zdravlje. Dr D. B. Desaj

PREDGOVOR AUTORA Potstican nekim unutarnjim nagonom, kome nisam mogao da se oduprem, napustio sam Indiju i doao u Evropu. Postupio sam kao orue u rukama sudbine i kao sud u koji se sipa voda primio sve sto mi je ona dala. Nisam mogao nai mira sve dok nisam dobio odgovor na svoje najvee, svoje jedino pitanje ovek; jer sada znam: Man, thou art thy secret alone! Who can ope thy gates but thee? And none to enter in but thee!* ovek je tajanstveno udo, koje se kree izmeu dva smrtonosna inioca vremena i prostora. injenica da su mu dani izbrojani zahteva od njega da se trgne iz sanjive umalosti i spozna stvaralaku snagu svoga bia i neogranienost svoje sutine. U svom srcu ovek osea svitanje uzviene sree u njenoj blistavoj slavi i besmrtnom velianstvu i budi se radi spoznaje, da njegova prava priroda nije nita drugo nego srea. Pratei ovaj unutarnji glas, odluio sam Ja napiem sve ono to sam video i nauio, u nadi da e moja iskustva moi da poslue kao koristan vodi onima koji se bave istim traenjem. Nemam nameru da propagiram orijentalizam ili bilo kakav kult. Meutim, prava i trajna srea moe se postii samo sa zdravim telom. Iz tog razloga, ovde navodim davno ustanovljena pravila i propise koji mogu
*) ovee, ti si jedina tvoja tajna! Ko moe otvoriti tvoja vrata osim tebe? I niko ne moe da ude osim tebe! 11

koristiti u postizanju uspeha. Oni su izloeni na nain koji odgovora potrebama onih Ijudi na Zapadu*) koji su voljni da od svoje esto slepe i besciljne prezaposlenosti odvoje nekoliko minuta dnevno i posvete ih svome razvoju. Borba za zdravlje je teka, a pobednik mora da zavlada i telom i duhom. Tajne ekaju da budu otkrivene kada se i ova tajna o oveku, poput pupoljka koji se razvija u cvet, rei i velianstvenost ovekovog pravog bia postane oevidna. Ali za to je potrebno vreme i strpljiv rad. Poput vrtara, ovek moe da nae svoj put do uspe nog ostvarenja jedino ako su mu telo i duh vaspitani da se u skladu pokoravaju nalozima neogranienog uma koji poiva u njemu. Sa razvojem mozga, koji lii na otvaranje nenih latica, i razvojem tela ka fizikoj savrenosti, prava sutina ovekova dolazi do izraaja u obliku savrenog zdravlja, spoznaje i znanja. Budite svesni kao celina i vi ete postii ovaj cilj. Svetu dananjice zdravlje je potrebnije od bilo ega drugog to bogatstvo moe da prui. Spreiti uzroke bolesti i patnji je upravo istp toliko uzvien zadatak, kao to je i omoguavanje ozdravljenja za kojim milioni tako oajniki ude. Pocnite, stoga, sa odlukom, da neete podnositi nikakve negativne uticaje bilo mentalne, bilo fizike, jer bolest je pomanjkanje pozitivne ivotne snage, praznina u konstituciji, koja se moe zavriti kolabiranjem itavog organizma. Drevna nauka o Jogi je isto toliko potpuna, koliko je i tana, jer ukazuje na one mudre i pametne korake, koje treba preduzeti, radi postizanja telesnog i duhovnog savrenstva. U mom radu mi je predano i nesebino pomagala Elizabet Hoj (Elisabeth Haich), koja nije samo moja koleginica u naoj koli Joge, nego i usoba koja mi je takoe pomogla, da protumaim prave potrebe Zapada. Ovu knjigu napisali smo zajedno na osnovu iskustava steenih tokom niza godina marljivog rada i bogate etve ohrabrujuih rezultata. Ove stranice napisane su za one, koji nemaju mogunosti da pohaaju neku kolu Joge ili a*) Zapad" ovdc pojam sa Sirim znaenjem: Evropa, Severna i Juna Amerika, Australija itd., za razliku od Indije, Istoka". p. p.

ram*) i koji nemaju sree da naiu na linog uitelja. Iskreno se nadamo, da e ova knjiga omoguiti marljivom istraivau da upranjava vebe i koraa svesnom putanjom Hatha Joge. To see, open then thine eyes, And behold below the veil of blindness,'that mortal flesh covereth... MAN the DIVINE Selvarajan Yesudian**)

*) Aram" (hindi: ashrama) obitavalite uitelja i uenika Joge. p. p. **) Da bi video otvori_onda svoje oi, I pogledaj ispod vela slepila, Da trono telo pokriva. .. VELIANSTVENOG COVEKA. Selvaradan Jesudijan

12

13

1. ISTINITA PRICA O JEDNOM BOLESNOM DEAKU Jednom u sunanoj Indiji, u gradu Madrasu, iveo je jedan mrav i boleljiv deak. Do svoje petnaeste godine bolovao je gotovo od svake velike bolesti arlaha, dizenterije, tifusa, kolere i drugih zaraznih bolesti koje su tako este u tropskim predelima. Bilo je skoro udo da je ostao u ivotu. Istina, preiveo je, ali u kakvom alosnom stanju! Bio je sama kost i koa. Njegovo malo lice je pobledelo, oi upale i uvele, dok su mu grudi bile uske i ravne. A ipak, taj deak nije nikada iveo u bedi. Naprotiv, otac mu je bio uven i bogat lekar kome su bolesnici hrlili u neprekidnom nizu. Mati mu je bila najmilija, najneinija. majka na svetu. I pored toga, ta kua u Madrasu, sa svojim velikim, senovitim dvoritem, nije znala za sreu. Stalna briga i tuga bili su sudbina njenih stanovnika, jer paljivo uvani i razneeni malian liio je vie na senku, nego li na deaka. Njegov otac pokuao je svako sredstvo poznato u medicini, ali jedva je uspevao da odrava svoga sina u ivotu. Jednoga dana deak je poao i u kolu. Sada vie nije morao leati satima kao ranije. Od tog trenutka mogao je da ivi kao i ostala deca njegovih godina. Naravno, bio je osloboen gimnastike, a kod kue su ga titili, kao i do tada, i od najmanjeg povetarca. Kada mu je bilo etrnaest godina, dobio je zapaljenje plua, ali, opet, kao nekim udom, uspeo je da se izvue. Beskrajne brige i nevolje poee iznova. Nakon pola godine oseao se opet dosta dobro, ali bi se prehlaivao i pri najmanjoj promaji. Teko se moe reima opisati, koliko je ovaj jadni deak zavideo svojim sretnim kolskim drugovima 17

DEO PRVI UVOD U HATHA JOGU

na njihovom dobrom zdravlju. Na asovima gimnastike u engleskoj gimnaziji povlaio bi se u ugao dvorita, odakle bi ojaena srca udnim pogledom pratio ivahne pokrete drugih deaka. Kad bi se as zavrio, on bi i dalje ostajao u dvoritu i, im bi ustanovio da ga neko ne posmatra, poeo bi da tri i skae unaokolo, da razmahuje rukama, upravo onako, kao to je video da su i drugi inili. U petnaestoj godini oseao se neto bolje. Sada prehlade nisu nailazile tako esto, ali neredovno i potajno vrene gimnastike vebe izazivale bi mu glavobolju i lupanje srca. Uprkos telesnoj slabosti, njegov preduzimljiv duh bio je nesalomiv. esto bi odlazio od kue, tumarajui po umama i poljima u potrazi za obitavalitima jogija*), tzv. aramima, na udaljenim brdima. No napori mu behu besplodni, te se tako zadovoljavao posmatranjem putujuih fakira, koji su pored puta pokazivali svoje vetine. Dok je ove fakire malo cenio, bio je pun divljenja za prave jogije. Zahvaljujui urodenom instinktu, veoma ga je privlaila mistina nauka drevne Indije. Proitao je svaku knjigu, koju je o tome predmetu mogao nai u oevoj biblioteci. Poznavao je i divio se teoriji psihikih nauka: uenjima Rada Joge, Dnana Joge i Karma Joge, koje otkrivaju ushiujue duhovne visine i svojim uenicima daruju zadovoljstvo, pouzdanje i snagu duha. Naiao je i na mnoge knjige o Hatha Jogi, koje su sadravale tajanstvena pravila, jednostavna, iako mnogo hiljada godina stara, za sticanje fizikog blagostanja, snage i zdravlja. Moe se lako zamisliti oduevljenje deteta sa tako slabanim telom. Gotovo u jednom nezadrivom naletu, od ranog popodneva pa do kasno u no i onda opet sve do zore, progutao je sadrinu novootkrivenih knjiga. Klicao je od radosti dok je itao o asanama, stavovima tela u Hatha Jogi, i vebama disanja, koje donose snagu i zdravlje. Na licu mesta uspravio bi se u postelji, ukrstivi noge na nain opisan u prvoj vebi. Zatim bi pokuao da ponovi, jedan za drugim, sve vanije stavove, s rezultatom da je zamalo iaio noge. U meuvremenu,
*) Jogi (sanskrt: Yogi) osoba koja se bavi prouavanjem i upranjavanjem Joge. p. p.

proitavi da je duboko disanje od posebne vanosti u ovekovom ivotu, pokuao je vebe disanja pranajama. Ispunivi svoja slabana plua, zadravao je dah dok mu gotovo ne bi pukla. Onda bi dubio na glavi i uvijao noge i ruke, dok ne bi, na kraju krajeva, pao sa kreveta, dobro lupio glavom i probudio celu kuu iz dubokog sna. Posle dugih asova takvih prenaprezanja, njegova uzburkana plua bila su gotova da prsnu. Sledeeg dana oseao se slabo i mizerno; svaki ga je zglob boleo. Posle napora tokom jedne sedmice odrinuo je knjige od sebe, lijui gorke suze. Pomisao, da je ak i ova poslednja mogunost da se domogne fizike snage propala, inila ga je neutenim. Izgubio je nadu, smatrajui da nikada nee biti zdrav, da nikada nee moi da se slobodno igra i porve sa svojim drugovima... da nikada nee moi da uiva u srei koju donosi zdrava, bezbrina mladost. Od toga dana postao je utljiv. Prezirao je telo i zanimao se samo stvarima uma. Ali samo uenje lekcija i dugo itanje nije ga moglo zadovoljiti. Panju su mu sve vie i vie privlaili problemi suvie ozbiljni i duboki za njegove godine. Jedne sparne jesenje veeri ponovo je otiao od kue. U jednoj mango umici, na nekoliko milja od grada, naiao je najzad! na dugo traenog uitelja Hatha Joge! Jogi je bio okruen grupom mladih ljudi koji su slulali njegovo izlaganje. Za vreme predavanja deak je ostao u svom skrovitu, posmatrajui skup iz daljine. Zapazio je da mladii imaju divna tela sa izvanrednim miima i da vre neke ude vebe. Takoe je zapazio da su blistali od zdravlja. Kad se skup raziao, deak, je priao uitelju i skromno ga zamolio da ga primi za uenika. DVA meseca kasnije madraski lekar jedva je prepoznao svoga sina. Sada je deak koraao prav kao strela. Grudi su mu se poveale, a ramena se irila svaki dan. Posle godinu dana grudi su mu se proirile za 10 cm., a ruke i noge skoro udvostruile svoj obim. Od tada vie nikada nije bolovao. U koli, iako nikada nije pohaao a19

18

sove engleske gimnastike, postao je najokretniji preko noi! Kada mu je bilo dvadeset godina, posle smrti svoga oca, otputovao je ponovo u jedan daleki grad da poseti svog uitelja, kome je dobrim delom dugovao zdravlje,
20

snagu, pa ak i sam ivot. Rekao je svome uitelju, da je osetio neki unutarnji poziv da preduzme dugo putovavanje u Evropu. Nakon dirljivog oprotaja, uitelj mu je rekao: Idi, mladiu moj, i upoznaj Zapad. Uporedi ljude Zapada sa ljudima Istoka nain ivota Zapada sa onim na Istoku i vidi gde se ta dva puta sastaju. Naui od ljudi na Zapadu ono o emu su oni ispred nas i upoznaj ih sa stvarima u kojima je Istok ve postigao cilj. Idi i doprinosi u svom ivotu ujedinjenju ta dva puta. Ali na Zapadu e shvatiti, da nauka o Hatha Jogi nije samo put ka zdravlju, nego i jedini metod fizike kulture na svetu zasnovan na uskoj vezi izmeu tela i psihe. Iako je to nauka o izgraivanju tela, ipak je ona zasnovana na umnim i duhovnim snagama. Mladi je pogledao svoga uitelja blistavim oima i, sklopivi ruke, poklonio se. Uitelju, znao sam to jo odavno kada sam nastojao da izgradim svoje telo. Kada sam upravljao svoju panju na razne delove tela... miie, nervne centre, zapazio sam da su se u meni razvile psihike snage dotada meni nepoznate i to do te mere, da sam postao gospodar svoga tela, dok se snaga moje volje poveavala. Ti si me vratio u ivot; ti si uzeo jednog boleljivog, krljavog deka i pretvorio ga u atletu. Ti si me izvukao iz fizike oronulosti i vratio me samom sebi! Obeavam ti... Nita ne obeavaj, dragi mladiu!... Na Zapadu je previranje i izgleda da Zapad ima malo vremena da se bavi Istokom. Ali poi i vri svoju dunost. Seja retko anje. Ali ako uspe da prenese Jogu tela makar i nekolicini svojih prijatelja, onda si izvrio svoju dunost prema svojoj brai na Zapadu. U svakom sluaju, ovo uenjc e slediti samo oni, iji je um slobodan i iji je misaoni svet otvoren za lepi i uzvieniji stepen ivota... Ali zapamti, ovo je tvoja najsvetija dunost: kada primi moju poruku preko mora, znae da je kucnuo tvoj as da doe doma... da te tvoja rodna gruda zove... Poi, mladiu moj, i neka te srea prati!... Eto, tako sam doao u Evropu...

21

2. TA JE HATHA JOGA Najvee udo na zemlji je ovek. Njegovo telo, koje se sastoji od kostiju, mesa i krvi, skriva tajne koje je on hiljadama godina pokuavao da otkrije, u potrazi za reenjem velike enigme, velike misterije, velike sfinge. Mnogi su pokuavali da ree ovu tajnu koja se zove ovek, ali je samo malo njih uspelo da natera sfingu da progovori. Samo oni najrei meu istraivaima, koji su neumorno sve dublje i dublje zalazili u svoje JA, konano su uspeli da shvate najveu tajnu koja postoji: sebe same. U Indiji ljudi su prouavali tajne ljudske psihe jo od nezapamenih vremena i mnogi su posvetili ceo svoj ivot tom cilju da bi doznali: ta je ovek i kakva je njegova sudbina ovde na zemlji? Povukli su se iz vreve ovoga sveta i usredsredili sve svoje misli i elje na jedno jedino pitanje: ko sam JA? Njihova neumorna upornost, elina izdrljivost i udnja sa kojom su tragali za istinom urodila je plodom: um im je postao prosveen i rairena pred njema leala je cela tajna POSTOJANJA. Oni su shvatili IVOT. Mogli su da vide najdublje, najskrivenije uzroke, a pred sobom videli su otvoren PUT, koji je vodio iz patnje, navie prema slobodi, srei, zadovoljstvu... Znali su da ovakvo stanje moe da postigne svako ljudsko bie i poto su tako postali prosveeni, iz saaljenja prema oveanstvu u patnjama, poeli su da ukazuju Ijudima na put izbavljenja i osloboenja. Razliiti putevi vode na vrh. Mnogi e poi udobnom, lakom, krivudavom stazom uzbrdo, jer im fiziki sastav nije prilagoen za s t r m o penjanje. Drugi e poi pre

icom, penjui se pod strmijim uglom. I konano, ima takvih koji odabiraju najkrai put, penjui se preko stenja da bi bre dostigli svoj cilj. Slino tome, ovek moe da doe i do svog velikog unutarnjeg cilja razliitim putevima, ve p r e m a svojim psihikim i fizikim sposobnostima. Veliki uitelji izradili su nekoliko sistema kako bi omoguili svakome da postigne cilj koji je sebi postavio. Ovi sistemi skrauju put i oni, koji ih primene, bre i lake dolaze do svog postavljenog cilja. Zajedniko ime za ove sisteme je Joga. Veliki uitelji i poznavaoci, koji su postigli svoj cilj idui putem Joge, zovu se Jogi. Razni sistemi Joge razlikuju se samo u svom poetku. Njihova je sutina i svrha uvek ista: savreno samopoznavanje. Meutim, ovaj cilj se moe postii samo putem bezuslovne samodiscipline. Otuda nas pojedini sistemi Joge prvo ue vladanju nad samim sobom. Meutim, postoje sistemi Joge, koji poinju sa ovladavanjem nad umom; ima sistema koji poinju sa vladanjem nad oseanjima, a postoje i drugi, koji uzimaju telo za polaznu taku itd., ve prema prirodnim sklonostima i sposobnostima uenika. Prema razliitim putevima, kojima se moe ii, pojedine Joge imaju i razliite nazive. Ali, preporuljivo je, da se pone sa onom Jogom koja omoguuje vladanje nad sopstvenim telom. To je put savrenog zdravlja i on se zove HATHA JOGA. Naziv H a t h a Joga potie od istine na kojoj se ovaj sistem zasniva. ivot naeg tela poiva na pozitivnim i negativnim strujanjima i kada su ova strujanja u potpunoj ravnotei mi uivamo savreno zdravlje. Na drevnom jeziku Istoka, pozitivno strujanje je oznaeno slovom HA, to zapravo znai SUNCE. Negativno stru janje se zove THA, to znai MESEC. Sama re JOGA ima dvostruko znaenje. S jedne strane, ona znai spajanje, dok joj je drugo znaenje jaram*). Tako, HATHA JOGA znai savreno poznavanje ovih dveju

22

energija, pozitivne energije Sunca i negativne energije Meseca, njihovo spajanje u savrenom skladu i potpunoj ravnotei i sposobnost potpunog vladanja ovim energijama, tj. njihovo stavljanje pod jaram naega JA. Ovaj sistem jedinstven je u celom svetu, jer se njime svesno usavrava telo, ispravlja svaki telesni poremeaj, a telo puni obilnom ivotnom snagom. Hatha Joga nas vraa prirodi, upoznaje nas sa isceljujuim snagama koje poivaju u bilju, drveu i korenju, ui nas o naem sopstvenom telu i silama koje deluju u njemu, i vodi nas ka vrstoj harmoniji tela i psihe. Telo reaguje i na najmanji impuls psihe, a na stanje psihe mono utie stanje tela. Ovaj uzajamni odnos koristi Hatha Joga, tako da se i psiha i telo odravaju u zdravlju. Put koji treba slediti sastoji se u tome, da svoje telo i sve njegove funkcije uinimo svesnim. ak i simpatini nervni sistem i svi oni organi, ije funkcionisanje obino ne zavisi od moje svesti, mogu se potiniti mojoj volji. Neprocenjiva vrednost ovoga je u tome, to se svaki poremeaj moe spreiti, a telo se moe potedeti od bolesti, koje potiu iz funkcionalnih uzroka. Na primer, ja mogu da kontroliem rad svog srca i da spreim njegovo lupanje koje moe da nastane zbog nekog spoljnjeg nadraaja, kao to su strah, loe vesti, ili iznenadna radost. Na taj nain, ja mogu da zatitim svoje srce od proirenja, degeneracije sranog miia i drugih obolenja. Ili, ako mogu da kontroliem luenje svog lezdanog sistema, pnda mogu da vladam funkcijama gotovo svih organa svog tela, te na taj nain i da reguliem svoje fiziko stanje. Hatha jogi, koji je dostigao najvii stepen, ima potpunu i apsolutnu kontrolu nad svojim telom. On moe po volji da regulie rad svog srca, svojih probavnih organa, kao i funkcionisanje bilo kog drugog organa u svom telu. Mnogobrojni putnici sa Zapada, koji su, posle velikih potekoa, imali tu sreu da naiu na pravog Hatha jogija tokom svoje posete Indiji, potvrdili su injenicu, da jogi od 80 ili 90 godina daju utisak da im je 30 ili 40 godina, kao i da prema zapadnim merilima ive do neverovatno duboke starosti, jer mogu, po volji, da obnavljaju svoje telo novim ivotnim snagama. 24

Meutim, samo produavanje ivota nije cilj jogija. Hatha Joga nije sama sebi cilj, ve je pre priprema za viu, psihiku Jogu. U bolesnom telu veoma je teko razviti samosvest i uzdii um na jedan vii stupanj. Iz tog razloga, prvo treba da upoznamo sile koje dejstvuju u naem telu, kako bismo ih kasnije mogli korisno upotrebiti i njima vladati. Onda nae telo nee vie pretstavljati prepreku naem usponu ka viem umnom i duhovnom razvitku. Neke osobe se zadovoljavaju sticanjem maioniarskih sposobnosti pomou kojih mogu da izvode stvari, koje neki nazivaju udima. Takvi ljudi se nasuu na pola puta ka cilju i ne mogu dalje napredovati. Cilj,kome mi moramo teiti, moe da bude samo ovaj: osloboenje uma od diktata tela. Stoga, nemojmo zameniti cilj sa sredstvom. Poznavanje naeg tela i njegovih skrivenih moi, bez obzira na veliku vanost, jo uvek je samo sredstvo ka cilju. Otuda, pravi Hatha jogi nee nikada prikazivati svoje znanje i sposobnost da bi tek zadovoljio neiju puku radoznalost. Svaki koji bi to inio nije pravi Hatha jogi. Pravi Hatha jogi koristi svoje sposobnosti samo onda, kada moe da pomogne drugima njihovom upotrebom. Moj uitelj, na primer, nikada nije rekao nama, uenicima, kakvim sve moima raspolae. Jednom je sedeo u svojoj maloj kolibi duboko u umi. Mi, uenici, bili smo na jednom proplanku ispred kolibe zabavljeni razgovorom. Odjednom jedan mungos izae iz estara. Polumrtvo, jadno malo stvorenje vuklo se po zemlji i kada nam se pribliilo, videli smo da ga je ujela zmija. Njegov instinkt ga je gonio prema kolibi naeg uitelja. Jedva je uspeo da se dovue do vrata, gde se zaustavio,~previjajui se u samrtnoj borbi. Na uitelj poloi svoju desnu ruku na ivotinjicu i pade u trans. Izvesno vreme ostao je u tom stanju. Iznenada mungos zadrhta, strese se i pobee, zdrav i ojaan. Tada smo videli kakvim moima je raspolagao na uitelj. U poslednje vreme je medicinska nauka na Zapadu ozbiljno obratila panju na Hatha Jogu, a oni koji poznaju tajne Hatha Joge, tj. jogi, pruaju dragoceno znanje medicini za njene potrebe i ciljeve.

Nii stepen Hatha Joge je toliko zanimljiv i koristan, da je vredno truda upoznati se s njim i posvetiti mu panju. ak i najvei uitelji morali su otpoeti svoje uenje sa ovim stepenom, j e r bez alfabeta nema ni itanja. Prvi stepen Hatha Joge ui nas umetnosti da budemo zdravi! Prvo i pre svega m o r a m o upoznati svoje telo, ali ne teoretski, kao pri prouavanju anatomije. Anatomija nas ui ta ima u ljudskom telu i gde se nalazi. Stvarno poznavanje svog tela znai neto sasvim drugo. Znai ustvari, pod pretpostavkom, na primer, da znam gde mi je srce, da mogu takoe da siem sa svojom sveu u svoje srce, da mogu da osetim njegov oblik, komore, pretkomore, i zaliske i to sve tako jasno i sigurno, da se to stanje moda najbolje moe izraziti ovako: Ja sam moje srce. Takoe m o r a m biti u stanju da uinim isto sa svojim elucem, crevima, jetrom, bubrezima, kao i sa svakim deliem svog tela. Ko nije nikada uradio ni jednu vebu Joge, u najboljem sluaju moe do ovog stepena da poznaje svoje nepce i unutranjost usne duplje. Meutim, ko eli da postane Hatha jogi, m o r a tako dugo vebati dok ne bude u stanju da upravi svoju svest i u najmanji deli svoga tela. Kada se dostigne ovaj stupanj, sledei korak se sastoji u upuivanju svoje svesti, ujedinjene sa snagom volje, do najsiunijih estica svoga tela. Da se vratimo prethodnom primeru: vie nije dovoljno prodreti sa sveu u srce, ve ga m o r a m potinit svojoj volji. Moje srce se mora potiniti mojoj volji, tako da moe pumpati krv bre ili sporije, onako kako naem za potrebno. Ovo nije nemogue! Upravo kao to svako moe nauiti da po volji pokree svoj jezik, prste ili mnoge druge delove svoga tela, tako isto svako moe nauiti sistematskim vebanjem, da upravlja svakim delom svog tela. ak i kod obinih ljudi postoje velike razlike u stepenu, do kojeg su njihova tela svesna. Takoe postoje razlike i s obzirom na zanimanje. Prsti jednog pijaniste mnogo su svesniji i nezavisniji od prstiju neke osobe koja nije nikada svirala klavir. Zato? Zato to je pijanista stalnim vebanjem uinio svoje prste svesnijim. Uenik Hatha Joge takoe veba neprestano, iz dana u dan, iz

godine u godinu, sa strpljivou i istrajnou. Ali on ve ba, kako da odvede svoju svest u svaki deo tela. Vredi li to raditi? Vredi! Jer rezultat je vredan divljenja. On otkriva skrivene snage u sebi kojima, malo po malo, naui da vlada. On saznaje, da postoje dva ivotna strujanja, koja deluju u njegovom telu, i da potpuna ravnotea ovih dveju sila znai savreno zdravlje. Istovremeno sa irenjem svoje svesti, uenik dolazi do spoznaje, da sve to ivi u vremenu i prostoru je ivo zato to nosi u sebi polaritet i ritam. On poinje da uvia tajne stvaranja. U onom trenutku, kada stvaralaki princip napusti apsolutno i razdvoji se na dva dela, stvara se negativan i pozitivan pol, tj. polaritet. Izmeu njih nastaje pulzirajua veza, raa se ritam, i poinje da se javlja ivot. ak i kod kristala moemo otkriti postojanje pozitivnog i negativnog pola, a susreemo ih i na svim stupnjevima manifestacije ivota. Polaritet i ritam daju ivot itavom univerzumu. Kretanje neizmernih nebeskih tela u beskrajnom svemiru, sa njihovim planetama i satelitima ukljuujui i suneve pege pulizirajui rad srca ivih bia, te nae disanje i postojanje, sve se to odigrava u jednom ritmu, koji potie iz polariteta. Pozitivna i negativna strujanja smenjuju se ritmiki, stvarajui pozitivna i negativna stanja u potpunoj ravnotei. U indiskoj mitologiji, ritam koji deluje kroz ceo univerzum, simbolie figura boga ive koji igra. Igra je oblik ispoljavanja ritma. Naa planeta Zemlja ima takoe dva pola i mi, ljudi na njoj, koji smo deca njene prirode, takoe nosimo u sebi polaritet u obliku negativnog i pozitivnog pola. Pozitivni pol se nalazi na vrhu glave, na mestu gde kosa lormira spiralu. Ta taka se lako pronalazi na glavi deteta. Negativni pol je u najniem kimenom prljenu. Izmeu ova dva pola postoji strujanje krajnje visoke uestalosti i kratke talasne duine. Ovaj napon je ivot! Nosilac ivota je kimeni stub. Kada ivot postane svestan samoga sebe i to stanje svesti preko razuma vrati u svoje sopstveno Ja, onda se takvo stanje naziva Samosvest. 27

26

Nae Ja deluje u telu i pomou nervnog sistema zrai samo sebe, odnosno 2ivot u svaki deli tela, ispunjavajui ga savrenom ravnoteom i skladnou. Na taj nain funkcionisanje tela je pravilno, odnosno zdravo. ovek nosi u sebi osobine svoga bia, koje predaju pozitivno i, istovremeno, primaju negativno i pruaju otpor. Unutar svoje linosti, koja je izatkana od suprotnosti, on mora da odri potpunu ravnoteu, da spoji suprotnosti, meusobno ih dopunjavajui, te da ih u sebi izmiri. Tek onda i samo onda je on savren. Tek onda je on potpun i zdrav i sposoban da ostvari svoj zadatak u ivotu, upravo kao to se komplementarne boje dopunjuju u sunevoj svetlosti: crveno i zeleno Ijubiasto i uto plavo i narandasto. Ove boje su prave suprotnosti, a ipak, sa tog istog razloga idu zajedno. Rezultat njihovog jedinstva je savrenostvo. Zakoni duha i tela nalaze se u istoj direktnoj suprotnosti. Zakon duha je nesebinost, dok je zakon tela sebinosti. A ipak, ovek mora nauiti kako de spojiti ove dve suprotnosti u potpunoj harmoniji i u sebi ispoljiti. Ovoj istini uili su filozofi i veliki uitelji celoga sveta, jer su poznavali tajnu bitisanja: napon izmeu pozitivnog i negativnog pola. Svest prosenog oveka je jo uvek na veoma niskom stepenu razvitka. Iz tog razloga, zraenje ivotnog strujanja u njegovom telu je u veoma maloj meri svesno; u vedini sluajeva nesvesno, automatsko. Telo oveka na niem stepenu svesnosti nije ni izdaleka toliko proeto ivotom, kao onog na viem stepenu. Ovaj drugi ima vie modanih vijuga, nervni sistem mu je mnogo gue izatkan, odnosno svesniji je, proetiji ivotom, a usled toga, njegovo telo je daleko voljniji i elastiniji istrument njegovog JA. Telesni pokreti samosvesne osobe, sa telom proetim ivotom, razlikuju se od pokreta osobe na niem stepenu razvitka svesti. Pokrete svesnije osobe oznaavamo kao graciozne, fine i lepe, dok nezgrapanim i nespretnim nazivamo onoga u ijem telu ispoljavanje ivota stoji na niem stupnju. Uvek emo tamo nai neto lepo i oaravajue, gde se ivot zrelije razvio, odno28

sno gde prepoznajemo i nalazimo sveobuhvatno bie, nae sopstveno Ja! Jedina srea koja postoji jeste: nai samoga sebe! To je ono to traimo u svakoj radosti, u svakom oseanju sree. Ako se nae Ja nalazi u tom stanju, ako poiva u sebi samom, onda postoji potpuna ravnotea u ivotnim silama kojima zraimo. U tom sluaju, i naa psiha i nae telo su zdravi. Kod osoba na niem stepenu razvitka, ravnotea se moe lako poremetiti usled neznanja, ili kao rezultat nedovoljne samosvesnosti. Takve osobe ispadnu iz svoga JA, zato to je nesvesni deo njihovog bia vei od svesnog. Ovo naruavanje njihove ravnotee odraava se i u njihovom nainu miljenja, kao i u duhovnom ivotu. Rezultat je poremeena ravnotea izmeu pozitivnih i negativnih strujanja. Meutim, ako ne postoji savrena ravnotea izmeu dveju ivotnih energija, kojima zraimo, nastaje stanje koje nazivamo bolest Glavni preduslov za zdravlje je, prema tome, postepeno poveavanje samosvesti i njeno uvoenje u sve delove tela. Na taj nain moemo izbei naruavanje reda i spreiti bolest. A ako je bolest ve tu, onda emo svesno i namerno ponovo uspostaviti stanje reda. Eto emu nas ui nauka i umetnost poznata pod imenom HATHA JOGA.

3. SVAKA BOLEST IMA MENTALNE UZROKE Nae pravo bie u svojoj sutini je blistavo, savreno i isto. injenica da zavisi od vremena i materije ograniila mu je samosvest i bili su potrebni milioni godina razvoja da bi telo postalo ponovo samosvesno. ak ni danas ovaj razvitak nije jo zavren, jer samosvest prosenog oveka jo uvek je daleko od toga da se proiri i sjedini sa njegovom pravom, uzvienom sutinom. oveanstvo, poput nekog velikog tela, ilo je ovim putem razvoja, te tako svako istorisko razdoblje pokazuje izvestan stepen napretka. Meutim, uvek ima pojedinaca koji su ispod prosenog nivoa razvitka, kao i onih, koji stoje iznad njega. Ne postoje dva oveka iji bi stepen svesnosti bio potpuno jednak. Samo ljudi, koji su dostigli savrenstvo, mogu biti jednaki; samo oni, ija je samosvest dostigla i sjedinila se sa njihovim pravim biem. Samo takve osobe misle potpuno isto. Ipak i one nose jo uvek peat svog linog filtera, svog tela. Samo su u biti, u psihi, jedno. Mnogobrojni dogaaji tokom ivota, beskrajno preplitanje ljudskih sudbina uzrokuje razliita iskustva i uticaje. Shodno tome razvija se i ljudska samosvest na razliite naine. Kod jedne osobe ta iskustva i utisci delovae jae na razvitak samosvesti upravo u onom delu, gde ee kod druge neke osobe doprineti njenom opadanju. Ali takoe je mogue, da je u nekom drugom pravcu razvitka prva od ove dve osobe nazadovala, dok je druga uinila znaajan napredak. Ove beskrajne varijacije u stepenu postignute svesti uzrok su injenici, da koliko ima ljudi, toliko ima i individualnosti.

Naa prava sutna, taj veiti izvor ivota, ravnomerno zrai ivotnu energiju u telo u potpunoj ravnotei i savrenoj harmoniji. Ako je samosvest jednog oveka razvijena ravnomerno u svakom pravcu ak iako je na niem stepenu onda e ivotna energija ravnomerno priticati u njegovo telo. Pozitivna i negativna strujanja funkcioniu uravnoteeno i telo e biti zdravo. Stanje svesti kod oveka deluje kao neki filter, koji raspodeljuje izraenu ivotnu energiju u razne umne i nervne centre, koje indiski jogi nazivaju akre. Kada svest iz bilo kog razloga skrene sa puta ravnomernog, uravnoteenog razvoja, bilo zbog jednostranog razvoja u jednom pravcu, ili zbog nazadovanja u nekom drugom pravcu, onda i kod istrujavanja ivotne energije dolazi do poremeaja i opta ravnotea prestaje. Meutim, zraenje ovekove uzviene sutine, sa svojom savrenom uravnoteenou, uvek tei da ispravi nepravilnosti i sa ogromnom snagom probija sebi put kroz nepravilno rasporeenu energiju. Ovo ispravljanje, ova borba za ponovno uspostavljanje reda, je stanje, koje nazivamo bolest. Za telo zdravlje je preduslov odranja i prirodno stanje. ivotna snaga u oveku ne deluje samo putem svesne volje za ivotom, nego i u zavisnosti od toga, kao potsvesni nagon za ivotom. Nagon za ivotom ispoljava se dvojako: kao nagon za samodranjem i nagon za odranjem vrste. Oba nagona pretstavljaju mone, praiskonske sile koje pokreu svet. Nagon za odranjem vrste obezbeuje kontinuitet, kada se telo, kao sredstvo za ispoljavanje istroi; on se brine za obnavljanje kroz stvaranje potomstva. Meutim, nagon za samodranjem nastoji da odri ivot jedinke u to je mogue due neoteenotn stanju. Priroda bezuslovno nastoji da postojee zdravlje odri i ako se ne ogreimo o njene zakone, moemo svoje zdravlje neometano sauvati sve do same smrti. Priroda nikada nije htela, da se ovek odvoji od svog tela pre duboke starosti, kae uveni Jogi Ramaaraka i kada bi se samo svako pridravao zakona prirode jo od svog detinjstva, umesto to stalno radi protiv njih, smrt uslcd bolesti u mladosti ili zrelom dobu bila bi isto tako retka, kao i smrt nastala nesretnim sluajem. 31

30

32

ivotna sila je neprestano aktivna u nama, ona obezbeuje ravnoteu, ona ispravlja nepravilnosti i uva nae zdravlje uprkos injenici, da ovek bezobzirno gazi zlatna pravila zdravog ivljenja iz dana u dan. Nagon za samodranjem ima samo jednu svrhu i o tome ne moe biti spora on hoe ivot po svaku cenu, on hoce IVOT i ZDRAVLJE! Ovaj nagon je toliko jak, da u trenucima opasnosti i najkrotkijeg oveka pretvara u divlju zver. Mnogo puta smo itali, kako su se ljudi, na brodu koji tone, guali i jedan drugog gazili da bi uli u amac za spasavanje, dok su samo oni sa visoko razvijenim duhovnim ivotom, koji su ve dostigli stepen nesebinosti, imali snage da suzbiju nagon za samoodranjem. Ova mona sila neumorno radi u nama iz dana u dan, da bi nam sauvala zdravlje i ispravila greke koje inimo. Ona nas ak esto naini i bolesnim, kako bismo posle toga bili jo zdraviji. Ona stavlja u pokret veliki proces ienja, da bi na organizam oslobodila otrovnih otpadaka, koji su se nataloili usled nae nemarnosti. ivotna sila stavlja nagon samoodranja u slubu naega zdravlja. Veliki Jogi Ramaarka o njoj kae: Ona deluje u nama nezavisno od nae volje, poput igle na kompasu, koja, bez obzira koliko mi pomerali instrument iz njegovog prirodnog poloaja, uvek pokazuje prema severu, prema zdravlju. Uzalud je mi ne sluamo, uzalud se okreemo od nje, ona i pored toga ivi u nama i dejstvuje bez prekida. Ista sila izvlai nenu klicu iz semenke i esto je tera kroz sloj zemlje, koji je i hiljadu puta tvri od nje, kako bi neni izdanak dospeo do suneve svetlosti. Ista sila tera mladu biljku da raste navie, prema nebu, a da joj se korenje iri u zemlju. Ako je otvorena rana naneta naem telu, ivotna sila e je isceliti sa zapanjujuom tanou i savrenstvom, koje ovek nikada nee dostii. Medicus curat, natura sanat,*) s pravom su govorili nai preci. Hirurg operie noem, zaiva ranu i stvara preduslove za ozdravljenje. Ostalo se preputa prirodi. Ako ovek slomi nogu, lekar mu nameta kosti, ali sam proces izleenja obezbeuje ivotna sila. Ukoliko ne

moe da razvije svoju punu snagu dejstva u naem interesu, ona je jo uvek daleko od toga da napusti borbu. Naprotiv, prilagoava se okolnostima da bi mogla da nam pomogne u onom trenutku i na onom mestu, gde to ponovo postane mogue. Ako ivotnoj sili damo odreene ruke, ona e nas odravati u savrenom zdravlju. ak i ako je spreavamo glupim i neprirodnim nainom ivota, ona ne prestaje da dela u nau korist. Ona uvek nastoji da nam pomogne, ak i pod nepovoljnim uslovima, uprkos naoj nezahvalnosti i neznanju. Sve do smrti ivotna sila se bori da ouva zdravlje naeg tela. Njena sposobnost prilagoavanja je gotovo neograniena. Seme pada u usku pukotinu u steni, ali ipak kamen puca na dva dela; ili, ako je stena suvie jaka, izdanak se penje iz uske pukotine ka svetlosti. ivot mora pobediti u svim okolnostima. iv organizam se nee razboleti sve dok ivi prema praiskonskim zakonima prirode. Zdravlje i nije nita drugo do ivot pod prirodnim uslovima. S druge strane, bolest je posledica neprirodnog ivljenja. Na nau nesreu, moderna civilizacija nagoni nas na neprirodan nain ivota, tako da ivotna sila moe da titi nae zdravlje samo u ogranienoj meri, jer mi niti jedemo, niti pijemo, niti spavamo, niti diemo, niti se oblaimo pravilno i prirodno. Hatha Joga nas ui zakonitostima zdravlja radi to potpunijeg prikupljanja, poveanja i korienja slobodnog istrujavanja ivotne sile. Ko se bude pridravao pravila Hatha Joge nikada nee biti bolestan i uivae u potpunom zdravlju do duboke starosti. Ali jedan od najvanijih preduslova je upoznati sve manifestacije ivotne sile i nauiti kako se one mogu razvijati i uobliavati; jednom reju: kako moemo ove sile staviti u slubu nae samosvesti. ovek je um u telu. U njemu se odraavaju zakoni i duha i tela. Strujanje ivotne snage ispoljava se kod oveka na svakoj ravni od neogranienog uma, pa sve do materijalne ravni. do tela. Energija, koja se ispoljava na psihikoj ravni najblioj umu, pozitivna je. Energija najudaljenija od njega, koja oivljava telo, negativna je. Pozitivna energija daje ivot, dok negativna energij pri

ma i odrava ivot. Sve dok su ove dve energije u ravnotei, ovek je duhovno i telesno zdrav; ali im upravi svoju samosvest jednostrano bilo duhovnoj, bilo telesnoj ravni, otvorio je vrata raznim poremeajima. Znamo iz iskustva za ljude, koji stalno i iskljuivo u m n o rade, da su uvek dosta slabog i nenog fizikog sastava. Pozitivne energije bujaju na raun negativnih i onda takvo telo raspolae malom otpornou. Meutim, ako takva osoba, svesno vrei vebe Hatha Joge, upravi svoju svest, b a r na nekoliko minuta dnevno, na one nervne centre, koji su pozvani da telo snabdevaju ivotnom silom, ravnotea e se ponovo uspostaviti, telo e ojaati, a otpornost organizma e se poveati. Isto je tako nezdravo stanje, koje poveava prijemivost prema mnogim vrstama bolesti, ako se ode u drugu krajnost i samosvest upravlja preteno ka materijalnoj ravni, ispoljavajui interes samo za obilnim jelom i piem. Prevaga fizike strane, debljina i duhovna tromost posledica su takvog poremeaja ravnotee. Ovo su jednostavni primeri koji pokazuju jednostrano pomeranje samosvesti iz jedne u drugu krajnost. U ovim sluajevima ovek pomera pojedine ravni iz njihovog odreenog meusobnog odnosa od duhovne ka materijalnoj ravni i obrnuto. Meutim, isto tako se moe poremetiti ovaj pravilni odnos, ako se svaka ravan, uzeta po sebi, odvojeno posmatra. ovek moe da ispoljava stvaralaku snagu pojedinano, u svakom stepenu, od duhovne do materijalne ravni, kao pozitivnu i negativnu energiju. On je uravnoteen, ako svoje snage pravilno primenjuje: unutra negativnu a spolja pozitivnu. Takvog oveka nazvaemo, prema njegovom spoljnjem izraaju, pozitivnim ovekom. Ove vodee linosti, stvaraoci, koji su u stanju da iz niega stvore neto, oko kojih se iri ivot i plodotvornost, takve osobe koriste duhovne pozitivne i negativne energije u pravilnoj srazmeri i odnosu: unutra, u pravcu ivotvornog istrujavanja, oni su negativni, dakle primaju. Prihvataju intuiciju, veruju u sebe, imaju poverenja u sopstveno JA. Spolja, oni su pozitivni: oni daju, stvaraju, prozivode. Takoe na oseajnoj i psihikoj ravni oni su uravnoteeni, zdravi: zrae radost, vedrinu, poverenje; daju Ijubav, dobrotu, top34

linu; dakle, ispoljavaju se pozitivno, ali na pravom mestu i negativno, jer prihvataju ljubav koja zrai prema njima. Takvi ljudi su i fiziki zdravi, jer njihova ivotna energija sagorevanje u telu nalazi se u ravnotei sa otporom, sa materijom koja sainjava telo. Ko svoje snage koristi na suprotan nain imae ranije ili kasnije obolelo telo. Ljudi poinju da gree ve na duhovnoj ravni. Ne veruju u svoje pravo, uzvieno JA, koje daje ivot njihovoj linosti. Umesto da otvore nepresune izvore snage, koji poivaju u njima, oni ih zatvaraju svojom malodunou, odvajaju se od svog sopstvenog pravog bia i pate od nedostatka samopouzdanja. Takav ovek uvek oekuje pomo na nekoj drugoj strani, bez snage je i bespomoan, plai se svega i vidi zlo u svemu. Umesto da zrai stvaralakom snagom i da razvije stvaralaku delatnost, on svojom nevericom upropauje ceo svoj ivot. On propada gde drugi uspevaju Ova vrsta ljudi je kao bezvazduni prostor, kao vakuum, u koji sve propada i nestaje. To je negativna osoba! Mrana provalija, beznadni ponor u koji propada svaKo bolje ljudsko stremljenje, negativna sila, koja svaku pozitivnu snagu upija i bez traga guta. Budimo uvek na oprezu p r e m a takvoj sudbini! Greka poinje ve sa reima: Nita mi ne polazi za rukom! Teko nama, ako ikada izgovorimo ove rei! Time podiemo zid pred sopstvenim izvorima snage, koji se ponovo moe ukloniti samo sa najveom mukom. Nikada ne smemo biti negativni. Kada neko hoe da preduzme neku korisnu i dobru stvar, pazimo dobro da ga nikada ne obeshrabrimo, govorei: To i onako nee uspeti! Naprotiv, uspee, ako verujemo u pothvat i ako pravilno priemo njegovom ostvarenju, ako imamo dovoljno samopouzdanja da emo savladati tekoe. Uzdajmo se u svoje JA, koje je izgradilo nae telo nezavisno od nae svesti, taj udesni instrument, to divno orue koje odgovara svakoj svrsi; verujemo u to, da jo uvek u dubinama naeg bia poiva ta raskona stvaralaka snaga. A zato da nc?! Pa mi ivimo, dakle ona je tu, a kada joj svojom verom otvorimo vrata, ona nam pomae da i svoju sudbinu izvajamo isto tako velianstveno i svrsishodno, kao

35

i svoje telo; ona nam takoe pomae da i promaene stvari popravimo. Negativna osoba oekuje pomo spolja, a ne iznutra. Sebina je i nema razumevanja ni za sebe, ni za druge. Zlovoljna je, maloduna, osorna i stalno se ali. Za druge nema ljubavi, ali oekuje od drugih da je vole; ak je i u ovome negativna. Ne zna ta je prava ljubav, zna samo za strasti. Ono, to smatra da je Ijubav, nije nita drugo do udnja za neim ili nekim. Tako naopako koriene snage naruavaju joj psihiku ravnoteu. Kroz kolo nervnog sistema um neposredno utie na telo. Naruavanje misaone ravnotee prouzrokuje tako jake potrese i kolebanja, da dolazi do nervnog rastrojstva. A kako radom pojedinih organa upravljaju nervi, ispoljava se ovo tetno dejstvo po zdravlje svih organa u telu. Svako zna iz sopstvenog iskustva za usku vezu izmeu funkcionisanja svog organizma i emocionalnih promena. ak i najzdraviji ovek moe bolno da doivi odreene telesne promene posle prijema loih vesti, iako ga niko ni prstom taknuo nije. Gubi apetit, boli ga glava, ili se pojavljuju drugi nepoeljni simptomi. Od straha moe da prebledi, da mu se krv povue iz glave, moe da nastupi nesvestica. Strah razvija, kao stanje svesti, jedan negativan viak strujanja, ime se remeti red u telesnim strujanjima i ishod je negativno stanje. Ako se ovek naljuti, krv mu j u r n e u glavu i on dobija lupanje srca. Ovo je upravo suprotno napred opisanom stanju; kada pozitivna strujanja preovladaju nastaje pozitivno stanje. Svaki slini poremeaj povezan je sa neprijatnim simptomima, ali ipak uspeva prirodna samozatita u oveku da, uglavnom, ubrzo opet uspostavi red. Ali ako se loi uticaji ponavljaju u k r a t k i m razmacima, ili ako su stalni, onda dolazi ranije ili kasnije do ozbiljnog poremeaja u poretku strujanja i posledica toga je: BOLEST! Jednostrani razvitak samosvesti, ili zastoj u razvitku, takoe moe da bude uzrok mnogim ozbiljnim obolenjima, nervnim poremeajima, pa ak i duevnim obolenjima. Nae telo i duh su zdravi, kada se pozitivno strujanje ivotne sile, koje se ispoljava na materijalnoj ravni -- u naem telu nalazi u savrenoj ravnotei sa ne36

gativnom silom: sa silom otpora samoga tela. Prema tome, jedna drugoj su suprotstavljene: ivotna sila i, kao njen nosilac samo telo. Kod osobe na niem stupnju svesti nizak je i napon ivotne sile koja struji u telu, a njen nervni sistem je podeen da prua o t p o r koji odgovara tom naponu. Sa proirenjem svesti poveava se i napon ivotne sile, te shodno tome m o r a se poveati i stepen otpornosti nervnog sistema. Ako se ovo odvija postepeno, u potpunoj ravnotei, onda nervni sistem ima vremena da, drei korak sa ivotnim strujanjima veeg napona, ojaa i razvije odgovarajui stepen otpornosti. Meutim, ako se ovaj razvoj odvija nasumice, skokovito i na mahove, onda e nervni sistem oboleti zbog jakih strujanja i naglih promena, koje nisu prema njemu podeene, jer ne raspolae potrebnim stepenom otpornosti. To je slino ukljuenju nekog provodnika u struju previsokog napona; posledica je pregoreli otpornik! Otpor ivotnom strujanju je nervni sistem koji moe da oboli od iznenadne, prejake s t r u j e . D o l a z i do funkcionalnih poremeaja, zapalenja, a mogue su ak i potpune paralize. Poremeaji nastali u svesti prouzrokuju razna duevna obolenja. Svrha je Joge, da nau ljudsku svest dovede u zavisnost od nae volje, da je sistematski, svesno, postepeno proiruje, a isto tako i otpornost nosioca ivotne energije, koja se stalno poveava, tj. nervnog sistema, da postepeno poveava i uvruje. Shodno tome, krajnji cilj je: do potpunosti razvijena savrena samosvest i njeno potpuno ispoljavanje u telu Savren ovek! Ljude koji su dostigli ovaj stepen savrenstva Indusi nazivaju Divan Mukti. To je smisao i svrha naeg ivota. Sudbina ovekova, sa svim svojim nevoljama i oivljavanjima, isto je tako uzrok stalnog irenja samosvesti. Ipak, plaamo, uvek pipajui po mraku, za nae neznanje, j e r nejednaka raspodela snaga omoguuje mnogim bolestima da nasrnu na
nas.

Poto bolesti uvek nastaju iz injenice, da jedno od dva ivotna strujanja postane jae na raun drugoga, to i njih delimo na dve glavne grupe: na pozitivne i negativne bolesti. 37

Ako prenapregnemo ivotnu silu u telu, bilo preteranim polnim optenjem, bilo prevelikim umnim radom, prouzrokovaemo time poveano sagorevanje. Telo e se iscrpeti i pasti u negativno stanje. Njegova otpornost postae suvie mala. Takve negativne bolesti su, na primer: tuberkuloza, hronina zapaljenja, alergina obolenja, irevi na elucu i crevima itd. Rekonvalescencija, neurastenija i depresija takoe su negativna stanja. Suprotno se deava kada se ivotna energija, iz bilo kog razloga, smanji ili povlai, tako da elije u telu, u nedostatku sile koja ih objedinjuje, poinju da divljaju, obrazujui tumore i kancerozne izrasline. Posledica toga je, isto tako, jedno negativno stanje tela, ali uzrok treba traiti na suprotnoj strani, ne kao u sluaju tuberkuloze ili izazivaa bolesti na bazi alergije. Ovo je, takoe, razlog, zato su osobe naklonjene alergijama retko predisponirane za rak. Pozitivne bolesti su, u glavnom, ona akutna obolenja, povezana sa jakom groznicom, dakle upale, kao to su: zapalenje plua, krajnika, bubrega ili ivaca, kao i one vrste infektivnih obolenja, koja su isto tako povezana sa jakom groznicom, kao to su tifus i arlah. Postoje i meovite bolesti u kojima se pozitivna i negativna stanja smenjuju, kao na primer kod malarije ili prisustva gnoja u organizmu, kada se t e m p e r a t u r a u groznici od 40C smenjuje sa temperaturom ispod normale. Organizam stalno tei da uspostavi ravnoteu. Ako, na primer, nae telo zapadne u negativno stanje usled jake prehlade i postane bespomono prema bakterijama, organizam poinje odmah da razvija pozitivna strujanja u velikim koliinama u cilju samozatite i u telu nastaje pozitivno stanje: imamo visoku temperaturu. Nagla prevaga pozitivnih strujanja izaziva navalu krvi i zapalenja, koja, sa svoje strane, unitavaju bacile, koji su se nakupili tokom trajanja negativnog stanja, i ravnotea se ; malo po malo, ponovo uspostavlja. Tokom obolenja sa jakim upalama, poto su bakterije unitene i stvaranje pozitivnih strujanja u prevelikim koliinama postane nepotrebno, dolazi do nagle promene ka negativnom stanju, temperatura se sputa ispod

normale i bolesnik, m a d a je samu bolest prebrodio, dospeva u jedno kritino stanje, usled nagle promene strujanja. U takvim sluajevima izazivamo pozitivno stanje vetakim sredstvima: bolesniku dajemo crnu kafu ili neko drugo podraajno sredstvo. Posle pozitivnih bolesti normalno nastaje jedno blago negativno stanje period oporavka. Poto je napravilo veliki otklon na desno, klatno sada pravi isti zamah na levo i tek, malo po malo, vraa se normalnom njihanju, koje odgovara njegovoj duini: svom sopstvenom ritmu. Ovo podjednako vai i za ljude. Ako ovek primi suvie ma kakve energije, vie nego to odgovara njegovoj linosti, onda dolazi do jake reakcije i ravnotea se tek postepeno uspostavlja. Meutim, ako svesno spreimo prvi nepravilni otklon klatna, do bolesti uopte nee ni doi. Uzmimo jedan primer: pretpostavimo da se moje telo iznenada i neoekivano prehladi. Ako se slepim zakonima prirode dopusti da nesvesno deluju u meni, posledica e biti negativno stanje u telu; bakterije se mnoe, priroda se brani od njih i razvija vie pozitivne snage, nastupa groznica i bolest se razvija svojim prirodnim tokom... Ali, ako ja, kada hladnoa prvi put zahvati moje telo, istovremeno svesno razvijem potreban viak pozitivne snage i ovu snagu sprovedem u svoje telo, ravnotea se odmah uspostavlja, bakterije se ne poveavaju i, stoga groznica nije ni potrebna. Ja sam spreio bolest! To je Joga! Ve smo videli kakve fizike promene moe da prouzrokuje obian strah, ako bilo koja od dveju sila preovlada nad drugom, m a k a r samo i na krae vreme. Bez obzira da li prevaga bilo koje sile proizilazi iz neke trajne duevne smetnje, ili stalnog duevnog stanja, ona izaziva ozbiljne telesne promene i teka obolenja. Ovu injenicu ve su potvrdila i istraivanja psihijatara na Zapadu. Ljutnja, strah, duevna bol, tuga, briga, ljubomora, malodunost, pesimizam i slini negativni potsticaji potkopavaju zdravlje, razaraju nervni sistem i smanjuju otporrnost celog organizma; ine ga podlonijim bolestima i usporavaju proces ozdravljenja. 39

38

Ve 1879 g. objavio je ameriki profesor medicine, Dr Gejts (Gates), rezultate svojih istraivanja na ovom polju. Sprovodei dah svog pacijenta kroz jednu cev, hlaenu ledom, izazvao je taloenje njegovih sastojaka. Pri normalnom disanju, rodopsin jodidi nisu izazivali luenje bilo kakvog pomena vrednog taloga. Meutim, nakon pet minuta, kada je pacijent bio iritiran, nastala je neka m r k a naslaga u cevi, koja je ukazivala na prisustvo izvesnog hemiskog proizvoda u dahu pacijenta, posle burno ustalasanih oseanja. Ako bi se ova supstanca izdvojila i ubrizgala oveku ili ivotinji, izazvala bi veliko uzbuenje. Duboka bol, prouzrokovana, na primer, gubitkom voljenog deteta, stvarala je sivu naslagu. Tokom svojih opita i iskustava doao sam do uverenja, pie Dr Gejts, da emocionalna stanja, kao ozlojeenost, Ijutnja i malodunost, stvaraju kodljive, otrovne proizvode u organizmu, dok dobra oseanja zadovoljstvo, srea, veselost, dobro raspoloenje, ljubav i dobre misli uopte, mobiliu isceljujue snage organizma. Od negativnih oseanja, strah i oajanje su, moda, najrazorniji za nervni sistem. Prema Horaciju Fleeru (Horace Fletcher) strah nas ispunjava opasnim ugljen-dioksidom i truje nam atmosferu. On uzrokuje duhovno, u m n o i moralno guenje, a veoma esto i sporo umiranje. ^ U stvari, medicinska nauka belei mnoge sluajeve ljudi sa osetljivim nervnim sistemom, koji su umrli od smrtnog straha, kao da ih je grom oborio. Jedan veoma interesantan izvetaj o tome daje jedan profesor medicine iz Australije: Najvea opasnost, koja moe da zapreti detetu u njegovom razvoju, jeste prenoenje nervoznih strahovanja njegove majke. Nervozne mlade majke pokuavaju da zatite svoju decu od najmanjeg povetarca i zabranjuju im sve, to moe da ih naui hrabrosti, izdrljivosti i samopouzdanju; one ulevaju svojoj deci otrov usporenog dejstva, priinjavajui im doivotno zlo. Svoju decu treba da podiemo tako, da ne znaju za strah. To je najlepe, najdragocenije nasledstvo koje moemo da im ostavimo...

Umesto toga, deci uteruju strah sa bau-bau i avolom. U svakom jeziku postoji za to odgovarajui izraz. U svim delovima sveta decu plae njihovi roditelji i uitelji da ne ine ovo ili ono. Razaranje psihe, iji je osnovni element sugestija, koju ljudi na Zapadu veoma malo poznaju i mnogo potcenjuju, zadaje detetu za itav ivot udarac i kada odraste pritiskivae ga strah, briga, kompleksi manje vrednosti i bezbroj moralnih, seksualnih i profesionalnih smetnji. Osamdeset posto Ijudi ivi u strahu. Strah od bolesti, siromatva, nesree; strah od gubitka svojih najdraih, strah od smrti, i konano, strah od samog straha. Koliko ljudi upropasti svoje ivote i ivote svojih najbliih, zbog straha pred sutranjicom i to zbog tog straha se ne usuuju da prue odmora svom telu i duhu. Boje se gladnih godina, koje e, moda, jednom doi, Veina ljudi stalno se priprema za zlo i prikuplja i tedi poput vrednih mrava. Njihova deca moraju da oskudevaju i pate kao i oni, samo da bi jednog dana, posle trideset ili etrdeset godina, mali porodini krug bio u svom domu na okupu. Nezdrav nain ivota i nedostatak duhovnog i telesnog oporavka, koji traju decenijama, jednog dana nemilosrdno se svete. Sa nekim obolenjem stomaka, arteriosklerozom ili sranom manom, oveku onda malo vredi njegova vila i uteda u banci. Za suzbijanje straha imaju vebe Hatha Joge upravo udesno dejstvo. One obezbeuju osnov za telesno samosavlaivanje. Moramo znati da telo odgovara na svaki misaoni potsticaj. Prvenstveno to vai za nervni sistem i sistem lezda sa unutranjim luenjem, koji je veoma vaan za odravanje ivota i, sa stanovita nervnog sistema i obezbeenja ivotnih funkcija, ima odluujuu vanost. Dr Loran (Lorand) i Dr Sau (Sajous) dokazali su da razne vegetativne funkcije prvenstveno zavise od stanja lezda sa unutranjim luenjem, koje nemaju nikakvih odvoda i svoje luevme izlivaju neposredno u krv. Ako se njihovo delovanje smanji, ishod je bolest, prerana starost i, konano, smrt. Prema tome, burna oseanja i strasti, zbog svog razornog dejstva na endokrine lezde, naj ucmilosrdniji su neprijatelj naega zdravlja.
41

40

Najvanije lezde sa unutranjim luenjem su titnjaa (tiroidna lezda), iarasta lezda (epifiza), modani dodatak (hipofiza), nadbubrene i polne lezde. Nagla uzbuenja utiu na poveanje krvnog pritiska prek'o organa za njegovu regulaciiu nadbubrene 1ezde. Time se i objanjava injenica, da osobe plahovite prirode pate od prerane arterioskleroze i estih poremeaja u krvotoku. Prema nalazima Instituta za ispitivanje Joge u Lonavli, Indija, kao i medicinske nauke na Zapadu, stalna potitenost i melanholija u tolikom stepenu deluju na titnjau, da moe da nastane miksedem, bolest slina egzoftalminoj guavosti (Bazedovljevoj bolesti). Tiroidne lezde u vratu su zatitni organi prvoga reda, koje je priroda tu postavila radi zatite od raznih trovanja. Poremeene tiroidne lezde izazivaju mnoga obolenja, preranu starost i smrt. S druge strane, ako tiroidne lezde funkcioniu pravilno, a ovek je uvek u dobrom raspoloenju, mogue je ouvati telo bodrim i gipkim do duboke starosti! Duevna stanja najjae deluju na hipofizu mozga i epifizu, Kao to je to eksperimentalno dokazao Dr Sau. Profesor Pel (Pel) uspeo je da ustanovi sluajeve akromegalije (nenormalnog rasta), kao posledicu prejakih duevnih uzbuenja. Sistem lezda sa unutranjim luenjem igra naroito vanu ulogu u Jogi, poto su ove lezde sedita izvesnih centara sveti, koje jogi zovu akre. Ove akre su spona izmeu psihe i tela. AKO znamo ulogu koju ove akre igraju u raspodeli snage i stvaranju rezervi, onda znamo i vrst'u reakcije, koiu e odravanje izvesnog psihikog stanja prouzrokovati u telu delovanjerm na lezde sa unutranjim luenjem. Na taj nain, moemo se upoznati sa bliim odnosom koji vlada izmeu raznih psihikih stanja i pojedinih organa tela i tako stei vlast nad svojim sopstvenim telom. Evo nekoliko primera: Iskustvo i psiholoka istraivanja pokazali su da stvaranju kalkulusa, kamena u ui, bubrezima itd., obino prethodi dug period brige i tuge. Nagli strah izaziva diareu (proliv), a strah i briga, koji due traju, uzrokuju hronini k a t a r u crevima. esta uzbuenja utiru put sranim manama i proirenim venama. Neispunjene nade i neza42

dovoljene tenje uzrok su prekomernom luenju eluda ne kiseline i ine nas podlonim iru u stomaku. Dui strah od smrti potpuno obustavlja rad polnih lezda. Za ovo je karakteristina injenica, da su za vreme progona Jevreja p r e m a linom iskustvu mojih uenica Jevrejke potpuno prestale da dobijaju menstruaciju. Verovalo se, da je to posledica potajnog stavljanja nekog sredstva sa sterilizirajuim dejstvom u njihovu hranu. Docnije, za vreme dugih opsada mnogih gradova, hrianke, koje su tada ivele u samrtnom strahu, imale su iste simptome. Tako je strah od smrti delovao samo kao mudri ventil sigurnosti prirode. Priroda ne eli razmnoavanje sve dok traju veoma nepovoljni uslovi za ivot. Kod mukaraca, isti uzroci izazivali su impotenciju, ili veliko opadanje polnog nagona. Prema naem iskustvu, ovi opti simptomi su nestali s prestankom straha od smrti. Kod mukaraca, posle toga, klatno je otilo u drugu krajnost. Na taj nain, priroda uspostavlja ravnoteu kako za pojedince, tako i za celu vrstu. Preterana seksulanost pogoduje tuberkulozi. Zbog toga je podlonost tuberkulozi najvea u doba puberteta. Prenadraeno stanje polnih lezda prelazi na ostale lezde s unutranjim luenjem, sa kojima one zajedniki deluju, a zatim i na sve ostale lezde, kao i do hilusnih limfnih vorova u pluima, ije nadraeno stanje ini plua preosetljivim i izaziva katar. Na taj nain, otpornost plua je jako smanjena, tako da ne moe suzbiti infekciju. Da bi se zatitio, organizam potstie lezdani sistem na jo veu aktivnost, ovek postaje erotiki jo uzbueniji i njegovo se stanje dalje pogorava. U kolama H a t h a Joge dolo se do sledeeg iskustva: ako pacijentu uspe da ovlada svojim mislima, onda moe i da bez prisilnog suzdravanja istraje due vreme u potpunoj uzdranosti, istovremeno sa leenjem, i tako dolazi do potpunog izleenja u mnogim, na izgled beznadenim i tekim sluajevima. Lekari na Zapadu takoe su potvrdili postojanje veze izmeu tuberkuloze i poveane seksulanosti. Meutim, oni pretpostavljaju da je erotino stanje posledica tuberkuloze, dok je, u stvari, suprotno tano. Tako su preterano senzualni Ijudi na-

43

klonjeniji tuberkulozi. Ako bi lekari na Zapadu napravili statistiku duevnih stanja, koja su prethodila raznim obolenjima, ubrzo bi uvideli istinu, o kojoj ui Hatha Joga, da sva obolenja, ak i infektivne bolesti, su posledica psihikih uzroka! Lekari na Zapadu esto vrte glavom i pozivaju se na bakterije. Jo pre 6000 godina znali su Hatha jogi u Indiji, da su bakterije neposredni uzrok raznim obolenjima. Valja primetiti, nisu imali mikroskop, ali su dobro znali ta su bakterije i da mogu uspeno napasti samo one, ija je otpornost smanjena, ili su naklonjeni dotinoj bolesti. Meutim, oba ova stanja posledica su nepravilnog mentalnog stava. Hatha jogi, koji se pre mnogo hiljada godina stvorili indijsku medicinsku nauku, poznatu pod imenom Ajurveda, pisali su na osuenim, naroito za to pripremljenim listovima palme: ... Izazivai bolesti su bezbrojna, sitna i nevidljiva stvorenja, koja zajedno ne sainjavaju nita drugo, do telo zlog duha. Ona mogu napasti samo onoga, koji im sam napravi prolaz u svojoj dui. Zanimljivo je, da je veliki evropski naunik Paracelzus uio neemu veoma slinom: Najbolja zatita protiv svake bolesti je plemenita dua. Osnovna misao je ista. Veoma sam bio iznenaen sledeim saznanjem: dok priznati internisti smatraju smenim tvrenje ljudi sa Istoka, da i infektivna obolenja imaju psihike uzronike, ili da se poremeaji u menstruaciji mogu dovesti u red psihikim leenjem, a ne injekcijama hormona, postoji, na drugoj strani, grupa lekara na Zapadu koji isto tako nastoje da dokau, da su telo i psiha, usko povezani i da je stanje psihe od odluujue vanosti po zdravlje. To su psiholozi. U knjigama psihologa uvenih irom sveta, naiao sam na shvatanja, koja se potpuno slau sa shvatanjem Jogija. Navodim odlomak iz knjige pod nazivom: Psiha je sve u svetu poznatog specijaliste za nerve i hipnozu, Dr Franca Veleija (Dr Franz Volgvesi): ezdeset i osam sluajeva prouavanja hipnoze, koje su sakupili Dr Robert Hajlih (Dr Robert Heilig) i Hans Holf (Hans Holff), dokazuju, da se pomou psihikog uticaja u unutranjosti organizma mogu izazvati seroloke, 44

samozaceljujue i druge promene, koje pacijent ne moe svesno simulirati, jer njihov tok i kontrola zahtevaju najvee struno znanje i primenu instrumenata. Rezultati svih autora dokazuju zajedno, da svaka reakcija organizma, koji tei samozatiti, dakle i spremnost za ovu samozatitu prema bacilima i nosiocima infekcije, zavisi, koliko se moe dokazati, od psihike konstelacije. Kod ljudi, koji su patili od duevne potitenosti, a i kod svih ostalih koji su bili zdravi, ali koji su post-hipnotikom sugestijom dovedeni u stanje duevne potitenosti, sposobnost krvi za samozatitu (aglutinacija), protiv bacila tifusa, bila je vidno umanjena; ali isto tako se promenila i kod tzv. opsonin indeksa, kod kolibacila, streptokoka i stafilokoka. Posle davanja sugestija za vedro raspoloenje, kontrolni opiti su isto tako pokazali svuda poveane mogunosti za samozatitu. Drugim reima: uticaji psihe, u okviru izvesnih Ijudskih granica, jai su od medicinskih, hemijskih i toksinih delovanja. Moe li biti jaeg dokaza tvrenju jogija sa Istoka? I na Zapadu je primeeno, da ima ljudi koji nisu podloni bolestima. Oni su imuni. To znai, da su kod tih osoba pozitivna i negativna strujanja u potpunoj ravnotei i da je njihova otpornost dorasla svakom napadu. Ilatha jogi ne pobeuju bakterije hemijskim sredstvima. Oni znaju da je beskorisno unitavati bakterije, ako otpornost organizma ostaje i dalje umanjena, jer bakterije e se ponovo namnoiti ili e se ak pojaviti neki drugi prenosnik obolenja i napasti organizam. Sve dok ovo traje bolest nikako ne prestaje. Jogi spreavaju bolest odravajui ravnoteu izmeu strujanja, ili, ako je ista naruena i bolest je ve tu, oni ponovo uspostavljaju ravnoteu izmeu dva strujanja. Na taj nain, organizam savlauje protivnika, koji je u njega prodro, svojom sopstvenom snagom, postaje ponovo zdrav i to zdravlje je trajno. Ravnotea izmeu dva strujanja je potpuna, kada je i naa psihika ravnotea potpuna. Prema tome, sa stvaranjem reda moramo otpoeti u sopstvenoj psihi. Ako zagrizem u tvrdu koricu hleba i slomim zub, da li i to ima svoj duhovni uzrok? Ima! Preko nervnog sistema psiha deluje u telu. Nervni sistem neposredno uti45

e na lezdani sistem. Otuda luenje hormona u sistemu lezda sa unutranjim luenjem upravo zavisi od duevnog stanja pojedinca. Vrlo dobro n a m je poznato, da sadraj kalcijuma i vezivnog tkiva u naim kostima a prema tome i tvrdoa i elastinost naih zuba zavisi od koliine i kvaliteta hormona koji krue u naoj krvi. Ako je, onda, zub oronuo i postao krt, to, takoe, ima svojih duhovnih uzroka! A nesreni sluajevi? Ako neko padne niz stepenice i zaustavi se na kraju izubijan i sa modricama, da li i to ima duhovne uzroke? I m a ! Meutim, ovi uzroci lee duboko u potsvesti. Svaki nesreni sluaj je jedno samokanjavanje. Svaka odluka, svaki in, svaki pokret ima svoju polaznu taku u nama. Ako neko koji je po stotinu puta silazio i penjao se tim stepenicama, upravo tog puta napravi nespretan pokret i oklizne se, tu onda deluju unutranji uzroci. Jedna sila suprotstavljena naoj nameri, koja poiva u psihi, putem nervnog sistema izaziva jedan nespretan, refleksan pokret i dolazi do nesree. Samokanjavanje! Ko postane svestan toga, da je svaki nesretni sluaj ili nezgoda jedna vrsta samokanjavanja, zapitae se, kada udari lakat ili se ugrize za jezik: Zato se ovo desilo? i odmah e uti odgovor iz dubina svoje svesti... Ima ljudi koji se stalno sudaraju sa pojedinim predmetima, sapliu se gotovo na svakom koraku i naleu na uglove svakog ormara. Temeljno ispitivanje psihe takve osobe otkriva uzroke i kada u psihi uspostavimo red, dobro zdravstveno stanje se vraa i nezgode prestaju da se dogaaju. Ne zaboravimo da mi vrimo svaki svoj pokret; mi i niko drugi pravimo svaki svoj korak. Ako stavim svoju nogu pored stepenika, umesto na njega, ako podignem svoju nogu vie ili nie nego obino, ili, ako inei neki pokret, zanesem se jae ili odem vie u levo ili desno sve to ima svoje uzroke koji poivaju u meni. Moe da se dogodi, da proe dosta vremena izmeu uzroka i posledice. Mogue je, da sam pre vie godina uradio ili rekao neto loe, to je ostalo sauvano u mojoj

svesti, ekajui priliku da se ispolji kao neeljen, negativarajuem trenutku. Ono kanjava kroz nas same. Koristi nau neopreznost ili trenutak opasnosti, kada nemamo vremena za razmiljanje i moramo da postupamo instinktivno. Zapete, sebine, izolirajue sile svete nam se u takvim trenucima; one ne ine onaj pokret koji bi nam koristio, nego onaj koji e nam nauditi. Jo je primitivni ovek znao za ove odnose; ali nije znao, da on sam sebi sudi i da sam ini potez koji e ga kazniti, nego je d r h t a o pred pojavom nepoznate sile i govorio: Boja kazna! Nasuprot tome, jogi je svestan samoga sebe jer tajna njegovog Ja lei razastrta pred njim i zna da je dejstvovao jedan moni zakon, koji poiva u dubinama naeg sopstvenog bia. I savremena psihologija na Zapadu poela je da otkriva svet koji se nalazi iza svesnog, koji, dakle, poiva u nesvesnom, kao i da analizira njegove zakonitosti. Zakon nae'i Ja, koje deluje u nama, ne znai samo da ja lino izazivam sve svoje bolesti i nesretne sluajeve, nego u sebi sadri i ohrabrujuu, utenu i velianstvenu injenicu, da ukoliko svoje snage pravilno primenim svaki moj potez i odluka bie na moje najvee dobro. Osoba sa uravnoteenom psihom uvek e tano povui onaj potez, koji je za nju najprikladniji, najbolji. Ona nee dozvoliti negativnim mislima i delima da stvore pregradni zid izmeu njene linosti i njenog pravog Ja, a u trenucima opasnosti moi e da se uzdigne na najviu ravan. Uvo joj je budno za unutarnja nadahnua i, kao onaj koji je sveznajui ili prosvetljen, iskoristie jedinu raspoloivu mogunost, koja e ga izbaviti iz opasnosti. ta podrazumevamo pod pravilnom primenom svojih snaga? Kada su moja dela rukovoena bezlinom, nesebinom ljubavlju, koja poiva na sveoptem Ja, moja psiha e biti mirna, uravnoteena i zdrava. Medutim, ovo je preduslov, takode, da bih i telesno bio zdrav. 47

46

Spreavanje i leenje bolesti mora, p r e m a tome, poeti u psihi. I ovde poinje vana uloga uzajamnog delovanja izmeu psihe i tela. H a t h a Joga zasniva na ovome svoj sistem i razvija paralelno psihike sposobnosti i zdravlje tela. Na samom poetku ovaj sistem otklanja greku, u koju je u najveem stepenu zapala medicinska nauka na Zapadu, da lei bolesti umesto bolesnika! H a t h a Joga ui: poto smo svoje bolesti sami prouzrokovali, m o r a m o takoe sami i izleiti svoje zloupotrebljeno telo! Uitelj koga indiski jogi zovu Guru pomae n a m da pronaemo uzrok, ali mi sami m o r a m o postati zdravi. Hatha Joga nas ui kako treba odravati red meu silama, koje dre nae telo u ivotu i u sluaju da smo se ogreili o svoje zdravlje neprirodnim nainom ivota kako moemo povratiti svoje zdravlje. Bolestan ovek je teret i sebi i svojim blinjima i stoga je osnovna postavka Hatha Joge: DUNOST JE BITI ZDRAV!

4. NAA NAJVEA GREKA: MI NE ZNAMO DA DIEMO! Sedmog dana mog boravka u umi ituri saznao sam za najveu istinu H a t h a Joge. Meutim, kada sam sedam godina kasnije posmatrao nain ivota moje evropske sabrae, zapazio sam da im se disanje sastoji samo od lakih, povrnih udisaja, koji odgovaraju najniem stepenu ivljenja. Vedanta filozofija govori nam o istoj stvari, kada kae: Bez disanja n e m a ivota na Zemlji. ivot znai r i t a m ! Sa svojim prvim dahom, novoroene ulazi u r i t a m ivota i poinje sa udisanjem i izdisanjem da doivljava strujanje ivota u njegovoj naizmenino pozitivnoj i negativnoj fazi, koje u n a m a pulzira kao naizmenina struja. ivot je taj neprekidni ritmiki lanac udisaja i izdisaja, sve dok ovek svojim poslednjim dahom ne zatvori i poslednji beoug u lancu. Nae telo nosi u sebi najrazliitije pojavne oblike agregatna stanja. Tome odgovara i naa ishrana. Nai preci izrazili su to ovako: Nastali smo od zemlje i zato jedemo vrstu h r a n u ; umeeni smo bili s vodom, zato pijemo tenosti; dua daje smisao beivotnoj masi i stoga diemo; a duh oivljava ceo ovaj sastav, da bi mogao postati ovekom. Dok bez hrane moemo iveti nekoliko sedmica, a bez vode nekoliko dana, ivot bez vazduha mogu je samo nekoliko minuta. To znai da je veza izmeu ivota i disanja najblia i da je disanje, p r e m a tome, najvanija bioloka funkcija organizma. Sva ostala aktivnost tela je tesno povezana sa disanjem. Disanje je od najvee vanosti za nae zdravstveno stanje i ima odluujui uticaj na nae psihiko stanje, a ak i na duinu naeg ivota. 49

48

Prema indiskoj filozofiji, ovek ponese pri svakoj reinkarnaciji jedan odreen broj udisaja i izdisaja. Ko die brzo i uurbano, umire ranije, j e r ne moe uzeti vise udisaja od propisanog broja. S druge strane, onaj koji ivi mirno i die polako, tedi svoju zalihu zdravlja i imae dug ivot na zemlji. Ljudi na Istoku ne uzbuuju se lako, jer ele to je veoma m u d r o iskoristiti svoj ivot na zemlji za duhovni napredak. Oni vrte glavama kada vide svoju sabrau na Zapadu, kako skrauju boanski d a r ivota grozniavim radom i brzim, povrnim disanjem, koje iz toga nuno sledi. Civilizovani ovek ne zna da die! Nai neprirodni ivotni uslovi u stanovima modernih gradova, kao i radni uslovi u prenatrpanim farbrikama i kancelarijama, uinili su da zaboravimo ritam praiskonskog, prirodnog disanja. Na prigueni duhovni ivot, stalno kolebanje izmeu strasti i straha, stee nam grlo i, u pravom smislu te rei, mi se ne usuujemo da duboko diemo. Nain na koji deca dvadesetog veka diu jedva je dovoljan za puko ivotarenje. Njihovo dahtanje jedva je dovoljno da ih odrava u ivotu. Kako bi se sve ovo brzo izmenilo, kada bi ljudi shvatili drevnu istinu: samo svesnim regulisanjem svog naina disanja moemo postii otpornost, koja nam obezbeuje dug ivot bez bolesti. Nemarno i povremeno disanje skrauje nam ivot, umanjuje nam ivotnu snagu i ini nas podlonim najblaoj od svih bolesti obinoj kijavici. Primitivni ovek, koji je iveo u prirodnim uslovima, nije morao da se ui disanju. Lov, ribolov, borba s prirodom, i vremenskim nepogodama, te stalno kretanje na istom vazduhu, pruali su mu dovoljno mogunosti za prirodno telesno vebanje i nagnali ga da instinktivno dobro die. Kada bismo iveli normalnim, prirodnim ivotom, nae telo i plua bi ispoljili istu reakciju prema spoljnim uticajima, kao to je bio sluaj sa primitivnim ovekom ili afrikim uroenicima. Dovoljno je navesti samo jedan primer od nekoliko hiljada. Leti, kada se uklonimo od ege skoivi u vodu, ili kada nas iznenadi neoekivani pljusak na izletu, kak50

va je prva reakcija naega tela na spoljne nadraaje? Nagonski, ak i protiv svoje volje, poinjemo disati duboko! Ili, stanimo pod tu u svom kupatilu rano ujutru! Voda ne mora biti hladna, dovoljno je da bude mlaka. Sta e se odmah dogoditi? Nae grudi, kao da se pokoravaju nekoj praiskonskoj zapovesti prirode, poinju naglo da se diu i sputaju, sve dok spoljni nadraaj deluje na nau kou. Mudraci Indije spoznali su jo pre nekoliko hiljada godina postavku savremene medicine, da je koa jedna vrsta drugih plua, jer bez disanja kroz kou nema ivota. Svaki spoljni nadraaj, koji deluje na nau kou, kao to su hladnoa, toplota, mehaniki dodir itd., automatski utie na ritam naeg disanja pluima. Na taj nain velika P r i r o d a vodi rauna da primora oveka nekoliko p u t a na dan na duboko disanje sa zadrkom, koje je neophodno sa gledita ouvanja zdravlja i vitalnosti. Ali, na alost, za civilizovanog oveka, koji je otseen od prirodnog naina ivota, postoji samo jedan nain da ga priroda primora da misli na svoje zdravlje, a to je bolest. Civilizovani ovek zatvara disajne pore svoje koe tekom i nepotrebnom odeom, spreavajui time snaniju aktivnost koe i, u vezi sa pluima, blagotvorno dejstvo spoljnih nadraaja na vegetativni nervni sistem. Poto se ovek na Zapadu, na taj nain, sve vreme ogluivao o opomene mudre Prirode u pogledu zdravlja, snage i dugog ivota, za njega preostaje samo jedan nain da neposredno utie na svoja plua, a to je sport. Kakvo je stanje na Zapadu u pogledu sporta i zdravlja? Stanovnik grada u XX veku primoran je da ivi neprirodnim, takorei zatvorskim ivotom. ak i kada napusti svoju kancelariju uvee, u m o r a n od dnevnog posla, i popne se u tramvaj ili autobus da bi bre stigao svojima kui, on vie nema ni vremena ni volje za nekim telesnim vebanjem. Verovatno je taj isti ovek, dok je iveo blisko prirodi, u svom detinjstvu ili mladosti trao, plivao ili igrao za neki kolski tim sa velikim zadovoljstvom. Moda je ak imao i mnogo uspeha u jednom ili drugom sportu. Meutim, u zrelim godinama samo se veoma mali broj Evropljana i Amerikanaca sistematski bavi spor51

tom. Upravo u godinama, kada treba posvetiti najveu panju svom zdravlju i gipkosti miia, 90% od nas nisu gospodari svog zdravlja, ve robovi svog poziva. Nain ivota sa dugotrajnim sedenjem ili stajanjem, koje dovodi i do ravnih tabana, ili naginjanje nad stolom, naterao je oveka dananjice da zaboravi kako treba pravilno sedeti, stajati, hodati i disati. Posledice su upale grudi, uska ramena, astma, poremeaji u krvotoku, arterioskleroza, eerna bolest i tuberkuloza, a jedno jedino pokolenje, koje bi pravilno disalo, bilo bi dovoljno da preporodi celu ljudsku vrstu! Jedna stara indiska poslovica kae: Nije svejedno, da li su poieni svi uglovi sobe ili samo sredina. Meutim, da ovek dananjice isti samo sredinu svojih plua potvruje i sledei primer: Prema nalazima medicinske nauke na Zapadu, ovek koji sedi mirno i obavlja svoj posao, obino udahne oko 15 puta u minutu. Ipak, pri svakom udisaju i izdisaju u pluima se izmeni samo pola litra vazduha. Pri neto dubljem disanju izmeni se 1,5 litar tzv. dodatnog vazduha, a pri jo dubljem disanju jo 1,5 litar rezervnog vazduha. Plua odraslog oveka imaju, p r e m a tome, oko 3,5 litara ive zapremine, to potvruje i injenica da je u pluima preminulih naeno jo 1,5 litar preostalog vazduha. ta sve ovo skupa treba da znai? Ni manje, ni vie, ve da ovek na Zapadu, koji vodi sedei nain ivota, koristi samo deseti deo kapaciteta svojih plua, koji iznosi ukupno 5 litara. U laganoj etnji ova koliina se poveava na 2,5 kapaciteta plua, u planinarenju skae na 10, da bi se u plivanju popela i do 20 puta. Mudraci Indije i Istoka znali su pre nekoliko milenijuma za udotvorno dejstvo regulisanog disanja u odravanju dobrog zdravlja i otklanjanju bolesti. Radi toga su meditativne stavove tela, povezane sa dubokim disanjem, uzdigli tako rei do religioznih ceremonija, kako bi ih ogromne mase upranjavale svakodnevno i obavezno. Danas je, meutim, i Hatha Joga u Indiji izala iz zaaranog kruga misticizma. U gradu Lonavli, u Puni,zahvaljujui materijalnoj pomoi Sir Natawarsinhadi Bahadur Maharade i Rana Sahiba od Porbandara podignut je 52

velelepni institut za nauna istraivanja, gde se telesne Joga vebe kontroliu najmodernijim naunim sredstvima i potvruju zapanjujui rezultati sa medicinskog stanovita. Pre nego to se dotaknemo pitanja, u emu se, zapravo, sastoji metod disanja po Jogi, hteli bismo objasniti, zato je pravilno disanje od toliko velike vanosti i tako prelazimo na pitanje:

53

5. TA JE PRANA? Nekoliko hiljada godina stara nauka prosvetljenih mudraca Istoka ui, da svaka snaga, svaka energija koja deluje u svemiru, ima neki unutarnji uzrok, jezgro, klicu jedno prastanje iz kojeg proizilazi sav ivot, svaki pokret i svaka aktivnost. Ova potencijalna snaga, u svom prvobitnom stanju, zove se: prana. Prana poiva, pre poetka ciklusa stvaranja, u apsolutnom kao um ili kao zamisao svih energija. Poetak stvaranja znai, da se prana budi, da poinje delovati i da iz nje proizilaze sve vrste energija. Isto tako i sva materija se razvija iz prvobitne supstance. U svom potencijalnom, latentnom stanju ova pramaterija je ideja ili duh materije. U istonjakoj filozofiji ona se naziva akaa. U poetku stvaranja, p r a n a poinje delovati na akau, poinje da modelira i uobliava i tako nastaju bezbrojne vrste energije i materije. U svakom obliku ivota prana je prisutna kao ivotna sila i pomae ivotu da se razvije na materijalnoj ravni. Svaka sila poiva na prani: sila zemljine tee, privlaenja ili odbijanja, elektriciteta, radioaktivnosti bez prane nema ivota, jer je prana sutina svake sile, svake energije. Ovaj praprincip nalazi se svuda na svetu. On je u vazduhu, ali nije vazduh; on je u hrani, ali nije hrana: on je snaga vitamina; takoe je i u vodi sadran, ali ipak nije identian sa hemiskim sastojcima vode oni su samo nosioci p r a n e . Vazduh je ispunjen slobodnom pranom i ljudski organizam je moe najlake upijati iz sveeg vazduha kroz proces disanja. Pri normalnom disanju uvlaimo i p r a n u u normalnim koliinama, ali pri dukom disanju, a jo vie regulisanim Joga disanjem, sa-

kuplja se, osim ovih, jo jedna velika koliina rezervne prane u naem mozgu i nervnim centrima, koju moemo koristiti u sluaju potrebe. Osobe, koje neki nepredvieni telesni ili umni napor izbaci iz koloseka normalnog ivota i koje uprkos tome ne pokleknu, nego ostvare zadivljue rezultate, poseduju, a da nisu svesne, sposobnost akumuliranja prane. Za njih se onda kae, da poseduju veliku vitalnost. Ta vitalnost nije nita drugo, nego dodatna koliina prane. to se tie teorije o prani, dovoljno je da na ovom mestu kaemo samo jo to, da ona ne stoji u suprotnosti sa shvatanjima prirodnih nauka na Zapadu. Savremena nauka na Zapadu takoe smatra, da je ceo svemir ispunjen eterom. Meutim, iz ega se taj eter sastoji koji, u stvari, odgovara prani na to ona ne daje zadovoljavajui odgovor. Setimo se samo kosmikih zraenja i zraka, koji do nas dopiru sa udaljenosti od mnogo svetlosnih godina i neprestano struje ka naoj Zemlji. U njihovom sjaju beskrajno male talasne duine, koji daje ivot, ivimo mi i razvijamo se poput zelenog izdanka na prolenom suncu. Nae telo, koje se sastoji iz mnotva molekula i atoma, takoe je proeto ovim eterom pranom. Gdegod postoji ivot ili kretanje u svemiru, od najniih ivotinja, pa do najveih planetarnih sistema, sve bi to bez prane pretstavljalo samo beivotnu materiju. Ovaj udesni princip ivota je majka i izvor svake duhovne, hemijske i fizike snage. Prema Vedanta filozofiji, prana je najdublji smisao prirodnih sila i njihovog oblika ispoIjavanja. Nevidljiva, nemerljiva, neunitiva kao svaka energija a ipak nije isto, to i sila molekularnog privlaenja, ve je mnogo tananija od nje. Prana je kosmika snaga ivota, ije delovanje utie na svaki titraj na zemlji. Siuna semenka klija u prolee; u molekulima elija, u protoplazmi, poinje ivot. Meutim, u ivoj eliji ne ispoljava se samo ivotna snaga, nego i inteligencija. Prema Jogi, postoji duhovni afinitet izmeu prane i uma, odnos slian onome izmeu konja i jahaa. ivi organizam, u stvari, nije nita drugo, nego izraeni oblik umne snage, njen mehanizam. Um koji hoe da se mani56

54

festuje na materijalnoj ravni, razvija odgovarajue organe pomou p r a n e i gradi iv organizam koji odgovara njegovoj svrsi na zemlji. Prana je, dakle, ivotna vibracija koja ispunjava svemir. Od celokupne prane to ispunjava svemir, najblia nam je prana koja deluje u naoj psihi, mozgu i telu. Mi samo onda dolazimo u hramoniju sa okeanom prane to ispunjava svemir, kada smo u stanju upravljati talasom prane, koji daje ivot naem telu, i potiniti ga svojoj volji. Usmeriva i neogranieni gospodar prane ie misao! Misao ie kliu koiim moemo pred sobom otvoriti i zatvoriti vrata ivota. Ako smo putem stvaranja pogrenih misli sebe doveli u bolesno stanje, onda moemo ponovo ozdraviti pomou svesno stvorenih ispravnih misli. (Vidi takoe poglavlje: Stvaralaka snaga svesti.) Na izgled udesni rezultati hipnoze postaju lako razumljivi, ako shvatimo vezu izmeu misli i prane. Hipnotizer sakuplja i usmerava pranu u medijumu snagom izgovorenih misli. Ali indiski jogi uopte ne koriste ovu mo, koju poseduju, j e r smatraju, da niko nema prava da se mea u linost i slobodu delovanja druge osobe. Isto tako, oni ne koriste hipnotizam u svrhu leenja, jer rezultati nisu trajne vrednosti. Ustraje li osoba, koju je neko drugi izleio, na svojim mentalnim grekama, kao i pre i nastavi da misli na pogrean nain, bolest e ponovo izbiti sa obnovljenom snagom. H a t h a j o g i ue svoje uenike, kako se prana usmerava i sakupija sopstvenom snagom ue ih ; dakle. autosugestiji," kako ne bi zavisili od tue pomoi ve naprotiv. da mogu pruiti otpor svakom s t r a n o m uticaju. Cilj Joge je da u svakom ljudskom biu pobudi i razvije njegove sopstvene vrednosti, da bi se oslobodile i aktivirale mone umne i duhovne sposobnosti, koje su svojstvene svakom ljudskom biu, ali koje su potisnute nepravilnim vaspitanjem, pogrenim shvatanjima, malodunou i nedostatkom samopouzdanja i optereene psihikim smetnjama i oseanjem straha; na taj nain, svako ljudsko bie postiglo bi psihiko olakanje, poverenje u sebe samog i njihovu sigurnu posledicu: zdravlje svoga tela. Pravo ozdravljenje moe se postii samo ako se ne 56
i

prepusti jedino medikamentima i tuim uticajima, nego ako se u samom bolesniku probude isceljujue snage! Ako hoemo da budemo zdravi, m o r a m o pre svega verovati u svoje zdravlje. Ako u n e t o verujemo, onda se za to i borimo! Zamislimo sebe potpuno zdravim! negativna osoba sa bolesnom psihom uvek je hipohondar i ini upravo suprotno. Stalno veruje i uobraava da je bolesna. Nije nikakvo udo, to se javljaju na stotine poremeaja, sve dok se, konano, stvarno ne razboli. Borimo se za svoje zdravlje! Potrudimo se da uinimo neto za njega. Upravo kao to naemo vremena da se umijemo svakog jutra, treba da naemo malo vremena, desetak minuta ili pola sata, da bi svome telu pruili ono, to mu je bezuslovno potrebno da bi nesmetano moglo nastaviti svoj teak posao. Zajedno sa dnevnim obrokom hrane, pruimo svome telu dnevni obrok snage , da bi moglo probaviti tu hranu. Ta snaga ie prana! Najupadljivije ispoljavanje prane u ljudskom telu je u tome, to nas primorava da diemo. Posledica toga je pokretanje naih plua. Ako elimo da bolje upoznamo p r a n u i nauimo da svesno sakupljamo vie prane u svojim nervnim centrima, onda je na prvi zadatak da ovladamo kretanjem svojih plua, tj. svojim disanjem. To znai da prestanemo disati nasumice, neredovno i nesvesno i da nauimo svakl udisaj i izdisaj vriti svesno. s koncentracijom misli, te da upijenu pranu usmeravamo u nervne centre. koii slue kao spremnici prane. Svesno upranjavanje ovladavanja pranom, putem regulisanog disanja i koncentracije misli, nazivamo pranajama. Pranajarna ie najvaniji deo i osnova sistema Hatha Joge. Prana je pogonsko sredstvo za plua i ceo ljudski organizam. Ako telo postane nesposobno za unoenje prane, usled neke povrede ili obolenja, koje je nastalo neprirodnim nainom ivota, mona struja ivota se onda iskljuuje upravo kao to i struja radio-stanice prestaje da deluje u pokvarenom radio-prijemniku. Ona je jo uvek prisutna svuda u svemiru, ali se vie ne moe ispoljavati.

57

Na osnovu gore iznetog, moemo s punim pravom rei, ak i u evropskom smislu rei, da bez prane nazvali je mi eterom, kosmikim zraenjem ili drugim imenom ne moe biti ivota na zemlji. Bolesti moemo najlake obuzdati, kao i svoju ivotnu snagu poveati i u odgovarajuoj meri sauvati, ako svom organizmu pruimo vee i sveije koliine prane putem jogi disanja. Hatha Joga zasluuje s punim pravom, da Evropa ne smatra pranajamu, koja dolazi sa Istoka, za nekakvu teoriju zakukuljenu u mistine triarije, nego da joj ozbiljno posvete panju i lekari na Zapadu.

6. POTPUNO DISANJE Prvo i najvanije pravilo za ispravno disanje glasi: Diite kroz nos! Zapanjuje injenica, da civilizovani ovek, koji provede polovinu ivota uei, ne zna za ovo najosnovnije pravilo zdravlja. Kad bi samo znao, kakvim sve opasnostima moe da izbegne disanjem kroz nos, ne bi se tako n e m a r n o odnosio prema ovom pitanju. Prema m o m linom saznanju, veina ljudi na Zapadu die na usta, naroito pri govoru. Takoe se ni malo ne trude da pri spavanju diu sa zatvorenim ustima. Ja saaljevam malu deicu kada ih vidim kako diu na usta, dok se njihovi inae inteligentni i obrazovni roditelji ni malo ne trude, da odviknu svoju decu od ove loe navike. Posledica je pogoranje funkcionisanja tiroidne lezde. Dalje posledice su usporavanje duhovnog razvoja, a preti i opasnost od slaboumnosti. Istovremeno, detetu rastu krajnici i po sistemu na Zapadu otstranjuju se operacijom. Sa pravilnim disanjem sve bi se ovo moglo izbei. Dete ne die na usta zbog uveanih krajnika, nego mu krajnici rastu zato to die na usta. Ako nauimo dete da die pravilno i, istovremeno, vri jogi vebe, poveani krajnici se mogu vratiti na normalnu veliinu. Ulaz vazduha u disajne organe je kroz nos! Priroda ga je opremila svim potrebnim odbrambenim organima, tako da ni neistoa, ni suvie hladan vazduh, ni otrovna isparenja ne mogu ui u organizam. Na ulazu nosa jedan mali zastor od dlaica zatvara put praini, sitnim insektima i svemu onome, to bi moglo ozlediti plua. Zatim dolazi jedan vijugavi prolaz, postavljen sluzavom pokoicom, gde se suvie hladan vazduh zagreva i ostaju i one najfinije estice praine, koje su uspele da prou

58

59

kroz zastor od dlaica. Ta praina se moe lako otkloniti snanim izduvavanjem vazduha kroz nos, to nas odmah oslobaa i od mnotva bacila. Zatim, u unutranjosti nosa imamo drugu grupu uvara. lezde otstranjuju i poslednje bacile, koji su prodrli tako duboko, a u tome im pomae i organ mirisa, onaj vani organ vredan divljenja, koji odmah zvoni na uzbunu, ako materije u stanju vrenja ili trulenja ugroavaju nae zdravlje svojim otrovnim isparenjima. Najvaniji zadatak naeg organa mirisa ovo je potpuno nepoznalo na Zapadu --jeste upjjanje prane iz vazduha. Organi mirisa i mirisna povrina nisu samo signalni ureaji za prijatne i neprijatne mirise, nego su i aparat za usisavanje prane. Ako neko sumnja u tanost ove tvrdnje, onda mu se preporuuje da izvri sledeu probu, koju svako moe sam izvriti. Kada hodamo po planini ili pored neke velike vodene povrine, gde prane ima u izobilju (obino se tada kae, da je vazduh bogat ozonom), udahnimo duboko i odmah emo osetiti neki veoma osveavajui uticaj, koji n a m poveava snagu. Zatim, napravimo isto takav dubok udisaj na usta i osveavajueg dejstva nee biti. Vazduh udahnut kroz usta je bez snage i ukusa upravo mu nedostaje miris ozona, odnosno prana, iako smo udahnuli jedan te isti vazduh. Kada imamo jaku kijavicu i ne moemo disati kroz nos, kako brzo gubimo snagu i koliko nam mnogo nedostaje ona koliina prane koju normalno upijamo kroz nos! Mnoge osobe pate od slabosti srca kada imaju jaku kijavicu. Razlog je pomanjkanje prane. U ustima ne postoji organ za upijanje prane. Unose se samo hemiski sastojci vazduha. Oigledno je, da e osobi, koja due vreme die na usta, ozbiljno nedostajati prana; ona gubi snagu, lezde ne funkcioniu pravilno, ivotni procesi opadaju, celo telo dolazi u jedno negativno stanje, a otpornost toliko opadne, da je bespomona pred bolestima svake vrste. Pored toga, diui na usta ne koristi filter za bacile, koji se nalazi u nosu, te se tako potpuno izlae infektivnim obolenjima, iji izazivai dospevaju u plua iz vazduha. Nos nas titi od bacila u vazduhu. 60

U ustima nema odbrambenih organa kao u nosu. Zadatak ustiju delimino se sastoji u zatiti tela od drugih vrsta bakterija, ali njihov glavni zadatak je da tite jednjak, da nas opominju, da zadre i izbace kotice, riblje kosti i otrovne materije neprijatnog ukusa, da ne bi dospele u eludac. Ali zadatak proiavanja vazduha pripada nosu. Svakako, usta su takoe sposobna da unesu hemijske sastojke vazduha. Meutim, ova m u d r a mera opreznosti prirode je samo radi nae zatite, u sluaju da se otvori na nosu zapue usled bolesti ili nesretnog sluaja, kako bi ivot mogao i dalje da tee bez prekida za vreme leenja. Nos takoe moe da delimino preuzme funkciju usta; kada je to neophodno, pacijent se moe hraniti kroz nos. Ali zdravoj osobi nikada nee pasti na pamet, da gura h r a n u kroz nos. A zato, onda, die na usta? . Svaki organ treba da slui svrsi kojoj je namenjen. Osnovni uslov da sauvamo svoje zdravlje je da svaki organ naviknemo da svoj zadatak izvrava savreno. Diimo kroz nos uvek! To e nam pruiti najbolju zatitu protiv infektivnih obolenja i obilno unoenje prane kroz nos i plua, potpuno e snabdeti na organizam potrebnom energijom. Prvenstveno, to e ojaati nae srce, koje pumpa krv i alje p r a n u preko krvotoka u najmanje krvne sudove. Na taj nain, disanje kroz nos utie na rad naeg mozga. Time smo, takoe, zatieni od bolesti, jer se otpornost sluzokoe i lezda poboljava poveanim unoenjem prane. Ovo objanjava i sluaj bezbrojnih pacijenata, koji pate od opte slabosti organizma; im se naviknu na stalno disanje kroz nos, povrati im se snaga golovo na udotvoran nain, ponu vie uivati u ivotu i brzo se izlee od svoje hronine nemoi i iscrpljenosti. Kad bi decu u koli uili da diu na nos, mogla bi se stvoriti nova, j a a i inteligentnija generacija! Osnova i poetak svih vebi disanja je tzv. potpuno jogi disanje. Ono se sastoji od tri naina disanja: 1. donjeg ili abdominalnog disanja, 2. srednjeg disanja i 3. gornjeg. disanja. Da bismo razumeli potpuno jogi disanje, inoraino se prethodno upoznati sa njegova tri sastavna dela. 61

Razmotrimo najpre gornje ili plitko disanje, koje se na Zapadu naziva klavikulamo disanje. Oko 90% svih ena u Evropi die na ovaj nain. Uskoro emo videti zato. Pri ovoj vrsti disanja, gde se pokreu samo rebra, ramena i kljunjae, koristi se samo gornji deo plua; obzirom da je to i najmanji deo plua, dospeva samo veoma mala koliina vazduha u njih. Poto je dijafragma podignuta, plua se ne mogu iriti nadole. Najosnovnije znanje iz anatomije dovoljno je da ubedi svakoga, da gornje disanje troi najvie energije, a daje najmanje rezultate. Veina obolenja organa za disanje i glasnih ica posledica su nepotpunog, manjkavog disanja. Ovo disa nje pretstavlja najlaki nain da se nazebe ili poprimi navika disanja na usta. injenica da veina ena nesvesno die plitko a da, esto, o tome nema pojma itavog ivota nije posledica neke anatomske razlike izmeu mukarca i ene u grai grudnog koa. Pravi uzrok je u tome, to se ene, da bi bile vitkije, uteu raznim steznicima, miderima i pojasevima, koji su veoma tetni, jer spreavaju donje, abdominalno disanje, ometaju cirkulaciju krvi i sokova i rad trbunih organa. Ovo stanje se dalje pogorava neprirodnim nainom ivota ena i injenicom, da ih njihov nain rada, tj. ivenje, runi rad, igranje brida, a da ne pominjemo kucanje na maini, prisiljava da rade u pogrbljenom poloaju. Ako ostanemo pognuti nad pisaom mainom, ili svojim runim radom jedan ili dva asa, uopte neemo moi disati nekim drugim nainom, osim gornjim disanjem. Donja rebra su pritisnuta u otrom uglu iznad dijafragme i spreavaju prodor vazduha nadole. Ali ne diu samo ene nepravilno. Meu pevaima, advokatima, svetenicima i govornicima nalaze se mnogi, ije je disanje skroz pogreno. Uzrok nije samo u civilizovanom nainu ivota, nego i u jednoj biolokoj zakonitosti po kojoj svaki stanovnik grada, koji ivi neprirodnim nainom ivota, odmah poinje ponovo disati povrno im njegov poziv postavi vee zahteve njegovim pluima. Ako posle svega gore iznetog neko jo gaji i najmanju sumnju u tetnost i nekorisnost gornjeg disanja, mo-

gu mu dati ovaj savet: stojei uspravno, kao u stavu mirno sa rukama priljubljenim uz telo, neka podigne ramena i udahne duboko. Zatim, neka zabaci glavu unazad i opusti ramena i odmah e uvideti, da moe udahnuti jo vazduha, b a r onoliko, koliko i prvi put. Druga proba: sednimo za sto u pognutom poloaju, upravo kao to sedimo pri radu. Disanje e nam opet biti povrno, budui da su nam ramena u neprirodno visokom poloaju! Sada moemo razumeti zato Ijudi, koji ive u velikim gradovima, sve vie prelaze sa donjeg na gornje disanje. Razmotrimo sada drugi neprirodni nain disanja na Zapadu, tzv. srednje disanje, ili, kako ga evropski lekari nazivaju, interkostalno (= izmeu rebara) disanje. Veina ljudi, koji ne vode sedei nain ivota, diu na ovaj nain. Srednje disanje je za jedan stepen bolje od gornjeg disanja, jer obuhvata bar jedan mali deo i donjeg disanja, dok se umesto samo gornjih delova ispunjavaju vazduhom i srednji delovi plua. Ovim nainom die veina mukaraca kada sede ili stoje, naroito u nekoj prostoriji sa loim vazduhom, u bioskopu, pozoritu ili nekoj sobi sa zatvorenim prozorima. Priroda nam instinktivno ne dozvoljava da duboko udiemo ustajali vazduh i mi pribegavamo ubrzanom, interkostalnom disanju. Posmatrajmo sami sebe idui put kada se nalazimo u bioskopu. Priroda nikada potpuno ne naputa duboko disanje. ak i ovek, koji ivi najneprirodnijim nainom ivota U gradu, esto udahne duboko, i to naglo i grevito, naroitd kada se nae na istom vazduhu. To je oajniki, refleksni trzaj, slian zevanju, priguenih plua koja vapiju za vazduhom. Trbuno ili abdominalno disanje naziva se i duboko, donje ili dijafragmatino disanje. Veina mukaraca die ovim nainom kada lei ili se odmara. To je nain disanja koji zastupaju ameriki i evropski pobornici zdravl|ja, dok je ono, u stvari, samo jedan deo potpunog jogi disanja. Trbunim i dijafragmatinim disanjem koriste se jaki Evropljani i Amerikanci, koji su dobro graeni i imaju zdrav poziv. Veina mukaraca moe disati abdo61

62

minalno, j e r ne nose steznike i slinu odeu, tako da konvencionalnosti civilizovanog ivota manje zloupotrebljavaju njihova plua. Potrebno je, meutim, naglasiti, da se najistiji tip trbunog disanja moe nai samo kod jakih, zdravih mukaraca, vojnika, atleta, zemljoradnika i planinskih obana. Postaje n a m odmah jasno, zato se ovaj nain disanja naziva abdominalnim ili dijafragmatinim, ako pogledamo poloaj dijafragme. Inae, dijafragma igra jednu veoma vanu ulogu u pranajami jogija i bie konjsno da upoznamo njenu funkciju. Dijafragma ili preaga je jedna jaka miina opna, koja deli grudni ko od stomaka. U stanju mirovanja ispupena je nagore, p r e m a grudnom kou. U radu se sve vie izravnjava, pritiskujui probav ne organe nadole, te na taj nain izaziva ispupenje stomaka. Pri povrnom, gornjem disanju ispunjava se vazduhom samo gornji deo plua; pri srednjem disanju, samo srednji i mali deo gornjeg dela plua; a pri dubokom, abdominalnom disanju ceo donji i srednji deo plua. Otuda je ovaj nain disanja bolji od prethodna dva, koje smo upravo razmotrili. Oigledno je iz gore iznetog, da je najsavreniji nain disanja onaj, koji podjednako puni vazduhom donji, srednji i gornji deo plua, dajui organizmu najveu moguu koliinu kiseonika i prane. Taj nain je drevno Joga disanje, koje emo sada detaljno opisati. Potpuno savreno Joga disanje sadri sve dobre osobine donjeg, srednjeg i gornjeg disanja, a nijednu od njihovih loih osobina. Ono nagoni na intenzivan rad sve organe za disanje, svaku eliju plua i sve miie za disanje. Grudnom kou je, konano, mogue da se iri sve do svoje normalne, prirodne zapremine, a sam uinak plua se moe, ta vie, i poveati snanijim korienjem zanemarenih kostalnih ili porebarnih miia. Dijafragma radi takoe pravilno i obezbeuje izvanredno povoljno bioloko dejstvo nenim masiranjem svih organa u trbunoj duplji. Ovo emo potpunije razmotriti u jednom od narednih poglavlja.

Potpuno jogi disanje je najjednostavnija i najneophodnija osnova za svako jogi disanje. Nije potrebno posebno naglaavati. da m o r a m o poeti sa strpljivou i postepenou, izbegavajuci svako naprezanje. Sve sto je preterano veoma je opasno PO zdravlie. a to vai i za nesistematsko i neredovno uprajiavanie pranajame. italac e se setiti mog linog iskustva, kada sam u biblioteci svoga oca proitao prvu knjigu o Hatha Jogi u preteranom oduevljenju poeo satima neprekidno izvoditi vebe. Neka uenik ide svojim putem strpljivo kae jedna indiska poslovica inae e pod njim propasti temelj, a prebrzo sagraena zgrada sruie se nad njim. Osnovna veba potpunog jogi disanja izvodi se na sledei nain: Stoiei uspravno. u normalnom. prirodnom stavu (Sl. 2, 3, 4 i 49), napravimn snaan izdisaj. a zatim polako udiirno vazduh kroz sledee tri. medusobno povezane faze: 1. Ispupimo polako stomak, ime stavljamo u pok,ret i dijafragmu, t.j. mi isturamo stomak napred. a da pri tom svesno ne udiemo. Zapaziemo s iznenaenjem, da vazduh, samo isturanjem stomaka, sam od sebe ulazi u donje delove plua. Preporuljivo je pre same vebe, bar dok ste jo poetnik, staviti oba dlana na stomak, da bi kontrolisali njegovo pokretanje. Za mukarce, ova prva faza jogi disanja, tj. donje ili abdominalno disanje, nije teka, jer svaki zdravi mukarac koristi ovo disanje. Meutim, sa uenjem sam zapazio, da najmanje polovina Evropljanki, koje se ne bave sportom i vebanjem, uopte ne moe disati trbuhom (dijafragmom). Posebno molim svoje itateljke, da ne idu dalje sa vebanjem sve dok ne naue, angaujui svu svoju volju i mo koncentracije, da diu abdominalno (trbuhom) bez napora i nekih potekoa. Meu svojim uenicima u Indiji i Evropi zapazio sam, da od tih 50% ena, koje mogu disati samo gornjim delovima plua, te usled toga ne mogu obavljati i trbuno disanje pri prvom pokuaju, gotovo skoro bez izuzetaka, pate od poremeaja organa za probavu, stomanih bolesti, hroninog zatvora i raznih ginekolokih poremeaja. Trbuh im je potpuno beivotan,
65

64

tako nepokretan, kao da je neki strani predmet, a ne deo njihovog tela. 2. U drugoj fazi ovog disanja irimo donja rebra i srednji deo grudnog koa, tako da vazduh postepeno stru ji u srednji deo plua. Ova faza odgovara srednjem disanju. 3 Trea faza udisanja s astoji se u potpunom irenju i ispupavanju grudnog koa. Pri tome uvlaimo onoliko vazduha. koliko naa proirena plua mogu primiti. U ' ovoj poslednjoj fazi uvlaimo trbuh, koji sada slui kao potpora pluima. a gornjim delovima plua je istovremeno omogueno da se potpuno ispune vazduhom. Prema tome, poslednja faza pretstavlja potpuno izvedeno gornje disanje. Na prvi pogled izgleda kao da se jogi disanje sastoji od tri ritmika pokreta. Meutim, to je samo teoretski tano, j e r pri vrenju ovog disanja jedan pokret treba da se preliva u drugi bez prekida ili zastoja. Posmatrano sa bone strane, savreno potpuno jogi disanje izgleda kao neko lagano talasasto kretanje od abdomena navie. Sa malo vie vebe moiemo uvlaiti vazduh ravnomerno u glatkim prelazima iz jedne u drugu fazu. A sada poinjemo polako izdisati kroz nos tako, da vazduh izlazi istim redosledom k o j i m je i ulazio. Prvo uvlairno prednji zid stomaka, zatim skupljamo donja rebra i. konano, sputamo kljunjae i ramena. Pri izdisanju skupljamo trbune i p o r e b a r n e miie do tog stepena. da ostane to jc mogue manja koliina vazduha u pluima. Naravno, ovo ne smemo raditi forsirano. Na pola asa pre svakog od tri glavna obroka treba da upranjavamo ovaj najjednostavniji oblik pranajame, i to najmanje jedan minut prvog dana. Od drugog dana, tokom sledeih pet dana, svakodnevno treba vebu produavati za po jedan minut. Tek nakon pet dana vebanja moemo poeti sa drugim vrstama jogi disanja, jer opisana osnovna veba pretstavlja temelj za dalji napredak. Ispitajmo sada delovanje potpunog jogi disanja prednosti savreno spojenih faza donjeg, srednjeg i gor-

njeg disanja p r e m a uenjima mudraca Indije i nalazima Instituta za istraivanje indiske Joge u Lonavli. Prema uenjima Joge, svakodnevno upranjavanje najjednostavnijeg oblika jogi-pranajame ini oveka gotovo i m u n i m prema tuberkulozi i ostalim plunim bolestima. Ko sistematski upranjava jogi disanje nee dobitl ni kijavicu, ni bronhijalni katar. Jer ta je, uopte, tuberkuloza? Smanjena vitalnost nastala usled nestaice vazduha, dakle usled nepravilnog disanja. Smanjena ivotna snaga izaziva i slabljenje otpornosti organizma i stvaranje povoljne sredine za razvoj zaraznih klica. Jaka, zdrava pluna tkiva mogu se odupreti bakterijama. A zdrava plua moemo imati jedino putem njihove pravilne upotrebe. Tuberkulozne osobe su uglavnom uskih grudi. U veini sluajeva, nepotpuno razvie grudnog koa posledica je nepravilnog mentalnog stava. Ljudi sa kompleksima straha i manje vrednosti povlae svoja ramena prema napred i navie, stenjavajui time svoj grudni ko. Ova loa navika moe se esto zapaziti i kod dece. Posledica toga je da stenjena plua jedva mogu disati. Kako grudni ko ne moe pravilno da se iri, tako ni plua ne mogu da se pravilno razviju. Priliv vazduha je nedovoljan, to izaziva trajnu nestaicu kiseonika i prane u krvi. A vc nam je poznato, da je oslabljeno telo, koje je zapalo u negativno stanje, prava topla leja za bacile tuberkuloze. Pored toga, treba imati na umu i ovo: ljudi koji pate_od kompleksa nie vrednosti. nesreni su i obino trac utehu u seksu. Dobro je poznato, da deca, koju i njihovi braa i sestre tlae i koja oseaju da ih njihovi roditelji dovoljne ne vole, pribegavaju opasnoj navici samozadovoljavanja. A preterana seksualnost prenadrauje celokupni lezdanl sistem, dakle i plune lezde hiluse; u pluima se stvara katar i bacilima tuberkuloze je otvoren put. Vidimo, dakle, kakva je opasna lanana reakcija moe da se izazove jednim negativnim mentalnim stavom i manjkavim disanjem. U mnogim sluajevima moe se postii potpuno ozdravljenje za kratko vreme, ako se pacijent odvikne od povrnog disanja i pone disati duboko i potpuno. Du 67

66

boko disanje mu menja i mentalni stav, jer kako moe biti plaljiv ovek sa irokim, dobro razvijenim grudima, koji die polako i duboko? Plua, koja se dobro pune vazduhom daju telu vie prane i kiseonika. cirkulaciia krvi postajc snanija, celo telo oivi, ojaa i bolest iezava. U pluima, koja su potpuno proeta vazduhom i krvlju, tuberkuloza ne moe napredovati. (Vidi takoe 3. poglavlje). Prema uenju Joge kvalitet krvi zavisi najveim delom od prane i kiseonika, koje su plua upila. Ako sadri samo malo prane i kiseonika njen kvalitet je slab. Tada se zasiuje otpadnim materijama i toksinima, koji se nepotpuno otstranjuju, i celo telo se puni otrovnim tvarima. Slab kvalitet krvi ne utie samo na organizam, ve i na svaki pojedini organ. Stomak i probavni organi uglavnom jako stradaju usled nedovoljnog disanja. Hrana izvlai iz krvi kiseonik, jer pre probave i upijanja (asimilacije) hrane, potrebno je da prethodno doe do procesa oksidacije. Ali ako asimilacija nije normalna, organizam ne dobija dovoljno hrane, telesna snaga opada i naa energija i vitalnost se smanjuju. Sva se ova zla mogu spreiti pravilnim disanjem. Nepravilno disanje ne utie samo na stomak i plua, nego na ceo nervni sistem, mozak i kimenu modinu, nervne centre, ak i na same nerve, jer ne dobijaju dovoljno prane i sveeg kiseonika. Dijafragma, koja se prirodno pokree pri jogi disanju, vri blag pritisak na jetru, trbuh i njegove organe, a ovaj pritisak, u kombinaciji sa ritmikim pokretima plua, pretvara se u jednu nenu masau, koja poboljava prirodno funkcionisanje unutarnjih organa. Usled toga, svaki pojedini udisaj posredno povoljno utie na trbune organe, potstiui u n j i m a krvotok i poveavajui metabolizam. Ova blagotvorna unutranja masaa izostaje kada diemo samo gornjim ili srednjim delovima plua. Oduevljeni pobornici sistema fizikog vaspitanja na Zapadu ne treba da zaborave, da vebanje spoljnih miia nije sve. Unutranjim organima je takoe potrebno vebanje. Priroda se za ovo pobrinula preko pravilnog di68

sanja. Gimnastika, rvanje, maevanje i slini sportovi obezbeuju povoljnije uslove unutranjim organima, nego to ih imaju u jednom mlitavom telu; ali bez vebi disanja sportovi nikada ne mogu imati tako povoljno dejstvo na organizam, kao p r i r o d n a masaa usklaene ritmike pranajame. Sada bi neko mogao da se zapita, zbog ega je duboko disanje toliko vano u ivotu. Zato da vrimo vebe disanja, kada isti rezultat moemo postii bavei se sportom? Kada trimo, veslamo, igramo tenis, ili se maujemo, plua n a m rade punom snagom; automatski smo primorani da diemo duboko i, na taj nain, posredno dolazimo do blagotvornog dejstva jogi disanja! Meutim, to nije tako. Kod napornih sportova, pluca, zaista, rade punim kapacitetom, ali nesistematski u grevitim i naglim pokretima miia. U isto vreme, organizam razvija veliku energiju i poveano unoenje kiseonika u plua odmah se troi usled stalnog gubitka energije. Bez ritma nema i v o t a ! Od kretanja atoma, pa do izlaska sunca, ili kucanja srca, sve na ovom svetu potinjava se ritmu. Ovo objanjava zato istrajno ritmiko upranjavanje jogi disanja, bilo kada telo miruje, ili se samo malo kree, ima neuporedivo vee i blagotvornije dejstvo na sve nae organe, nego bavljenje nekim sportom l'art pour l'art.*) Treba jo dodati, da su sportovi na Zapadu dinamini, aktivni, dok su telesne vebe Hatha Joge pasivne. Kod aktivnih sportova troimo snagu i onda m o r a m o umorni da odemo da se o d m a r a m o . A u pasivnosti Joga vebi mi skupljamo ogromnu energiju i akumuliramo je u sebi. To je slino graenju neke brane preko r e k e . Mona_energija se gomila, a u tome pociva jedna neizmerna rezerva snage. Pomou vebi Hatha Joge podiemo u svojoj pasivnosti jednu branu preko reke ivota i sakupljamo ukroenu snagu. Upravo zbog toga, bez obzira koliko se umor*) L'art pour l'art (lar p u r lar) francuski: ,,Umetnost radi umetnosti" U prcnosnom znaenju: baviti se neim radi njega samoga, bez cilja, tj. u ovom sluaju, baviti se sportom, radi samoga sporta

69

ni vratili sa posla, u stanju smo da lako radimo vebe Hatha Joge, jer ne izazivaju nikakav dodatni umor, s obzirom da su pasivne vebe. ta vie, posle njih oseamo se primetno osveenim. Onaj, koji ih je makar jednom radio, zna to dobro! udesno dejstvo zadravanje daha moe se, takoe, delimino objasniti na taj nain. italac e zapaziti, da pri upranjavanju vebi disanja pranajama, koje su opisane u Praktinom delu ove knjige, Indusi istovremeno vre i zadravanje daha na krae ili due vreme. To je svojevrsna regulacija disanja, koja ima izvanredno bioloko dejstvo na organizam. Jo u detinjstvu moda je svako od nas pokuao, iz radoznalosti ili zabave radi, da zadri dah, moda radi takmienja sa ostalim deacima, da bi se ustanovilo ko moe najdue da izdri. Ali kada odraste, ovek na Zapadu nagonski se boji takvih stvari, s obzirom da je uveren, da mu takvi besmisleni i nepotrebni eksperimenti mogu samo nakoditi. Ko zna, moda e mu pui neki krvni sud u pluima, ili e doiveti ok, zato to nema vie vazduha. Kako je ovo shvatanje zaista detinjasto! Dovoljno je da se samo setimo primitivnih Ijudi i divljih plemena, koja ive pod vedrim nebom u prirodi. Ne uzimajui za momenat u obzir prirodno disanje kroz kou, koje smo ranije pomenuli, pri kojem svaki spoljni nadraaj izaziva plua da refleksno reaguju dubokim udisajem i grevitim, naglim zadravanjem daha, posmatrajmo sada jednog sportistu ili oveka koji radi teke telesne vebe. Tokom tih vebi on ne moe da die neprekidno, iako mu se grudni ko, usled rada miia, snano iri i skuplja. Za vreme napornog fizikog rada organizam zahteva vee koliine kiseonika i vie energije iz prane i da bi organizam imao dovoijno vremena za upijanje i raspodelu poveanih koliina kiseonika i energije iz prane, Majka P r i r o d a se pobrinula sama. za to, da telo, koje intenzivno radi i troi energiju, automatski, prema potrebi, pravi prekide u disanju. Posmatrajmo bacaa koplja, diska, ili maevaoca, tenisera, i zapaziemo kako on, neposredno p r e izvoenja svog glavnog pokreta, zadri dah i esto napravi jo i-

tav niz drugih pokreta pre nego to izdahne vazduh. to je vei rad miia ili napor, koji treba uiniti, to e dnblji biti udisaj pre njega i due e trajati zadravanje daha. U trci na 100 m. trka jedva ako udahne nekoliko puta do cilja. Kod trkaa na duge staze vai pravilo, da samo onaj moe raunati na uspeh, koji ume da ekonomie sa disanjem. Jogi su znali za ovu istinu jo pre nekoliko milenijuma i spoznali su injenicu, da pranajama sa zadravanjem daha sakuplja velike koliine prane i da je zbog toga od izvanredno povoijnog dejstva ne samo na organe za disanje i probavu. nego i na krv i celokupni nervni sistem. Koliko se mnogo vie sakupi prane u organizmu vebama disanja, koje se rade u stanju mirovanja, ili veoma umerenog pokretanja tela, nego kad telo obavlja teak rad, pri kojem se dobijena energija odmah potroi! Kod jednostavnih vebi jogi disanja. sakupljena energija prane ne jaa i osveava samo telo, kao kod sporta, nego ispoljava i terapeutsko delovanje na organizam. Meutjm, regulisano disanje ima izvanredno dejstvo ne samo zato, to svesno tedimo kiseonik i pranu, nego i zato a _to.neke od ovih vebi disanja reguliu, uspostavljaju red i ravnoteu izmeu pozitivnih i negativnih strujanja koje vitaliziraju nae telo. Samo disanje je stalna izmena pozitivnog i negativnog stanja. Kada udiemo, nalazimo se u negativnom stanju; tada primamo, uvlaimo ivotvorni element. Kada izdiemo, mi smo pozitivni: tada raspodeljujemo snagu, koju smo udahnuli, u s v e delove tela - tada dajemo, zraimo Ko misli logino ve shvata, da ako svesno kontroliemo Ravnomernost svog disanja, onda to samo po sebi Uspostavlja ravnoteu izmeu p o z i t i v n i h i negativnih sila u nama. Zadravanje daha primorava oveka, da svoju svest usmeri u sredite svoga Ja -- makar i na izvesno vreme i da sjedini ove dve sile . Usled toga on dospeva u stanje potpune psihike i telesne ravnotee. To je isto, kao kada biste zaustavili zaljuljanu vagu u trenutku kada je kazaljka u sreditu, tj. kada je vaga u potpunoj ravnotei.-Ako uzmem jednog bolesnika, koji je

70

izgubio ravnoteu, i na slian nain mu povratim izgubljenu ravnoteu, onda je mnogo uinjeno za njegovo oz-

dravljenje. Vebe naizmeninog disanja, kao to je, na primer, bhastrika, tj. naizmenino disanje kroz levu i desnu nozdrvu, omoguavaju da ovek u jo veem stepenu dovede svoje telo u sklad sa ravnoteom izmeu pozitivnih i negativnih sila. Na taj nain odrava telo svoje zdravlje; ali, ako je obolelo usled nepravilne raspodele ovih sila, ovim nainom mu se ponovo uspostavlja ravnotea i dolazi do ozdravljenja. U ovome je sadrana celokupna tajna metoda pranajame. Fiksirajui stanje ravnotee, odposno zadravajui svoje disanje, mi u potpunosti proiavamo i najmanje vazdune mehurie u pluima (alveole) i potstiemo ih na jo bolji rad. Tako se otpadne materije i toksini, koji se ^zadravaju u krvi, veoma brzo izbacuju napolje. Zadravanje daha ima slino dejstvo na plua i krv, kao to neko sredstvo za proiavanje ima na probavne organe. Zbog toga, oni koji redovno upranjavaju jogi disanje ne pate nikada od obolenja plua, stomaka, jetre, ui ili srca, niti meu njima ima obolelih od astme ili skleroze. Kome je posle svega izloenog jasna sutina pranajame, uvidee, da je sa gledita biologije i medicine ne samo na Istoku, nego i na Zapadu, od ivotne vanosti za svakog da upranjava pranajamu, ako eli da ouva svoje zdravlje i ivotnu snagu. Stvar je tako jednostavna, da je mnogi ljudi i ne uzimaju ozbiljno, nego, ta vie, troe itava bogatstva na komplikovana leenja i medikamente. Zdravlje kuca na njihova vrata, ali oni nee da ih otvore. Oni ine neoprostivu greku, neprihvatajui priznatu istinu.

7. PLIVANJE KAO SREDSTVO ZA SAVRENU REGULACIJU DISANJA Zaista, plivanje je jedini sport iji se poeci gube u magli preistorijskih vremena i koje se, ak i danas, jo uvek smatra za najprirodnije i najsavrenije telesno vebanje od svih drugih vrsta starih i modernih sportova. Nijedan drugi sport nije toliko koristan po zdravlje. Odmah emo saznati i razloge zbog ega. Pre svega, plivanje nije neko izvetaeno, nego prirodno telesno vebanje. Drugo, ak i danas, to je jedini sport na svetu, koji nas svojim savreno ritmikim pokretima i regulacijom disanja, primorava da diemo duboko po metodi pranajame. Zahvaljujui ovim svojim osobinama, plivanje je izvanredno korisfno po zdravlje kada se upranjava redovno i umereno. Da bi ovo delovanje bilo potpuno, potrebno je da celokupnu tehniku svog disanja saobrazimo pravilima pranajame. Oni koji upranjavaju jogi disanje svakodnevno i savesno rade drevne asane (stavove tela) opisane u Praktinom delu ove knjige, mogu dostii najvii stepen zdravIja i ivotne snage; nikada nee biti bolesni i, prema Hatha-Jogi-Pradipiki*), senka njihovog ivota produie se kao zraci sunca, koje polako zalazi. Takvi jogi nemaju potrebe za nekim posebnim sportom. To, to plivanju, i pored toga, posveujem posebnu panju, ima, pored napred izloenog, i jedan naroit razlog. Iz iskustva mi je poznato, da veina osoba, koje vebaju pranajamu, ele da postignu brz uspeh sa vebama disanja i esto nemaju dovoljno strpljenja, da marljivo
*) Hatha-Joga-Pradipika (sanskrt: Hatha-yoga-pradipika) uveni klasini udbenik Hatha Jogc kojeg je napisao Svatmarama. p. p.

72

73

vebaju bar dva meseca neprekidno. A prerano prekinute vebe pranajame nisu niodkakve trajne koristi. Druga esta greka poetnika u Evropi je zanemarivanje vebi, nakon to je prvi nalet oduevljenja proao, zato to mu naporno disanje zaista zamara plua u prvim danima vebanja, ili mu, jednostavno, dosade, jer traju suvie dugo. Ali ovek mora imati jaku volju, da ne bi ponovo stekao lou naviku povrnog disanja. Plivanju sam posvetio toliku panju iz razloga, to je to jedina vrsta prirodnog, praiskonskog kretanja tela, koje svakog primorava na regulisanje svog disanja. ovek je prisiljen da izvesno vreme zadri svoj dah, ako ne eli da se napije vode. Na taj nain, nemarni uenik jogi disanja i skeptini poetnik mogu se navesti pomou plivanja da diu na jedan nain slian pranajami. Ko bude upranjavao jednostavne vebe plivanja, najmanje dva meseca uzastopno, prema pravilima Hatha Joge, postiie iste rezultate kao i sa pranajamom! Ako neko eli brze rezultate, a nije dovoljno jake volje da se od samog poetka tano pridrava pravila disanja, neka pliva mesec ili dva po pravilima Joge. U Madrasu sam imao jednu uenicu H a t h a Joge, koja je bila Engleskinja, jedna jako gojazna slubenica, skoro etrdeset godina stara, i koja se uvek alila kako ne moe oslabiti. Do svoje dvadesete godine bavila se sportom, plivanjem i veslanjem, ali je prestala kada se udala i dola u Indiju. U Indiji je bila toliko zaposlena, da uopte nije imala vremena za bilo kakvo telesno vebanje, osim za kratke etnje. Od tada je pokuavala sve mogue. Uzimala je organoterapeutske preparate i biljne ajeve za proiavanje, pokuala je sa raznim sportovima, ak i sa boksom, da bi oslabila, ali je sve bilo uzalud. Nije mogla oslabiti ni jedan jedini kilogram. im bi malo izgubila na teini, odmah je to brzo nadoknadila. ak i kure mravljenja nisu mogle dati povoljne rezultate. Pokuao sam s njom vebe pranajame, ali njena plua i snaga volje bili su tako slabi, da je posle tri puna udisaja ostala bez daha i bila je sita svega. Takoe ni sa zadravanjem daha nije nikako ilo, to je ukazivalo na izvanredno mali kapacitet plua.

Poto sam uvideo da je beskorisno propisivati joj vebe disanja, koje ionako nije radila kod kue, pribegao sam metodi, koju je moj stari uitelj Mohan Singh koristio za zaostale uenike. Zapitao sam gospou Poter (Potter), da li zna plivati, jer je od toga sve zavisilo. Odgovorila mi je, da je bila dobra plivaica u svojim mlaim godinama i da, iako jo uvek zna da pliva, ne vidi nikakvu nadu u plivanju, obzirom da je i to jednom pokuala bez uspeha. Uprkos injenici, da je opte uverenje da se plivanjem slabi, njeno iskustvo s plivanjem bilo je suprotno. Tog popodneva, ubrzo nakon zalaska sunca, otili smo zajedno na obalu mora. U Madrasu temperatura se preko dana kree izmeu 35 i 40C, tako da ljudi ne idu na plau sve dok ugodna, blaga toplina ne zameni ubitanu egu. Odveo sam gospou Poter na jedan manje buan deo plae, zatien od naleta talasa. Na drugoj strani valobrana jahai na talasima iz Madrasa uivali su u svojim igrama. Sa usklicima zdovoljstva otrali bi u vodu sve dok im ne bi doprla do glave, priekali bi sledei veliki talas, legli bi na njega i pustili ih da ih nosi ka obali brzinom ekspresa. Moja je uenica alosno dahtala ve se kupala u znoju. Kada smo doli do mirne vode, poeo je na prvi as mravljenja. Draga gospoo Poter, rekao sam joj, uite, molim Vas, sada u vodu i pokaite mi kako plivate. Nisam m o r a o da je zamolim dvaput. Jo dok smo bili u autu, skinula je svoju haljinu za plau i zavrila vonju u kupaem kostimu. Bunula je u vodu poput tuljana, kao da je htela da se pohvali, da i pored svojih 80 kg nije zaboravila startni skok u vodu. Dostigla je do odreenog cilja, dok sam ja sa divljenjem posmatrao savrenu pravilnost njenog prsnog plivanja. Sada e ve biti u redu, pomislio sam. Gospodine Jesudijane (Yesudian), uskliknu ona dahui, ako uspete sa Vaom Jogom da dokaete Arhimedov zakon, onda u rado postati jedan od najrevnosnijih fakira! Kako to mislite? zapitao sam zapanjeno, jer nisam razumeo o emu se radi.

74

75

Pa, stari momak je tvrdio, da svako telo izgubi onoliko od svoje teine, koliko vode istisne... i ao mi je da kaem, da se u vodi ne oseam ni za gram laka, nego na obali! Odlino!, pomislio sam. Gospoa Poter ima svakako smisla za h u m o r i zna da ga koristi. Pri fizikom vebanju dobro raspoloenje je od neocenjive koristi. Ja Vam garantujem, my dear Lady,*) doviknuo sam joj, da iako sada ne gubite onoliko teine, koliko istisnete vode, u roku od dva meseca biete b a r 10 kg laki. A sada ponimo upravo onako, kao da uopte nemate pojma o plivanju. Vi plivate sasvim dobro, ali sada treba da imate na umu da plivate radi svog zdravlja. Vi elite oslabiti, a to moete postii jedino kontrolisanim disanjem, odnosno terapeutskim plivanjem. Mrs. Potter je bila toliko iznenaena, da je na trenutak potonula, da bi odmah ponovo izronila dahui i duvajui. Ali, valjda, me ne smatrate budalom?! Pazite sada, Mrs. Potter, nastavio sam, dok sam joj prilazio sa strane u toploj vodi, treba da znate, da mravljenje ili gojenje zavisi od izvesnih organa sa unutranjim luenjem. Ako ovi organi nisu u ravnotei iz bilo kog razLoga, ili su se sokovi i stanje krvotoka promenili iz bilo kog razloga, onda i titnjaa ne funkcionie vie pravilno i gubi svoju sposobnost regulacije. Ako ste suvie mravi, ili neprirodno debeli, te ako naglo gubite ili dobijate na teini, onda je to posledica nekog poremeaja. Takvo stanje se ne moe izleiti kurama za gojenje, odnosno mravljenje, tj. ajevima, arsenom ili medikamentima. Preparati organoterapije deluju samo od danas do sutra. Va organizam, Mrs. Potter, mora postati zdrav; to je jedini nain da se ponovo uspostavi izgubljena ravnotea. Ako ste sa teinom iznad normale, morate se vratiti na normalu, a ako ste ispod, dobijate upravo onoliko, koliko Vam treba... I Vi verujete da e me plivanje izleiti? Pre godinu dana plivala sam redovno i posle dva meseca popravila sam se za dva kilograma!
*) ,,My dear Lady", engleski: Draga moja gospoo". p. p.

Nee Vam plivanje povratiti zdravlje, odgovorio sam, ve vebe disanja, koje ete nesvesno vriti dok plivate. Poto ne mogu da Vas nagnam da radite vebe pranajame, ja u Vam dokazati jogi plivanjem da ete izgubiti nekoliko kilograma za mesec dana. Za ljude, koji nemaju strpljenja da upranjavaju pranajamu, jogi plivanje je jedini sport, koji moe da normalizuje rad njihovih organa. Kao prirodna posledica potpuno uspostavljene ravnotee, gojazna osoba mravi, a mrava osoba se goji... Volela bih to da vidim! Onda ponimo, Mrs. Potter! Za sada emo ostati pri prsnom plivanju, kao najprirodnijem nainu plivanja. Niko ne moe postati dobar i potpun pliva, ako ne naui da pravilno tedi svoj dah. Izdrljivi plivai nesvesno primenjuju jogi plivanje. Ree udiu, a izbacuju vazduh iz plua jo dok im se lice nalazi u vodi. Time sam sve rekao. Vidite, nije tako teko kao to izgleda!... Kada pliva prsnim stilom, ovek ne moe disati kako mu se svia, ve je primoran da postupa ovako: tokom prvog zamaha, udahnite duboko kroz nos i odmah zagnjurite lice u vodu, upravo kao to to ine takmiari kada plivaju prsnim stilom na trkama. Ali nemojte toliko uriti! Cela tajna jogi plivanja sastoji se u povezanom, lakom, ritmikom plivanju bez n a p o r a . . . Tako, poto udahnete, spustite glavu u vodu. Time ste primorani da zadrite svoj d a h . . . Dobro, to ste sasvim lepo uradili! Na tako neto nisam nikada pri plivanju pomiljala. ree gospoa Poter, izdignuvi glavu iz vode. Uvek sam se vie brinula za svoju frizuru... Da, dame imaju, na alost, tu lou naviku. Sada, dok Vam je lice u vodi, napravite rukama dva povezana, lagana zaveslaja, a kada Vam ruke dou ponovo ispred grudi, radi drugog zaveslaja, ponite polako da pod vodom izdiete vazduh kroz nos, tako da pri kraju drugog zaveslaja, kada Vam se glava izdigne iz vode, ostatak vazduha bude taman dovoljan da preostale vodene kapljice izduva iz n o s a . . . U istom trenutku udahnite brzo i duboko, zaronite lice ponovo u vodu i napravite sledea dva zaveslaja na isti n a i n . . . Pomou ovakvog ritmikog, komotnog plivanja, koje u stvari nije nita drugo do jedno-

76

77

stavna veba pranajame u vodi, postaete potpuno zdravi, pod uslovom da vebate sistematski i svakodnevno... Nesumnjivo, u poetku je ilo malo tee. Mrs. Potter se nekoliko puta napila vode i esto je morala zastati na trenutak da povrati dah. Ali redovno, iz dana u dan, odlazila je do svog mirnog zaliva i neumorno plivala prema mojim uputstvima. Za mesec i po dana oslabila je 5 kg, a do kraja drugog meseca, jo za 4 kg. Tako sam izgubio opkladu samo za 1 kg. Meutim, gospoi Poter slui na ast, to mi to nije zamerila. NaprotiT, od tada je postala jedna od mojih najrevnosnijih uenica; rano je dolazila, pre poetka mojih predavanja, da bi vebala p r a n a j a m u . . . Preporuujem ovaj metod svakome ko moe da pliva, a nije dovoljno jake volje da redovno upranjava propisane vebe disanja. Posle mesec ili dva svakodnevnog jogi plivanja telom e poeti da struji neko udesno dobro oseanje, a ovek e se oseati uvek sveim i zdravim; radni elan e mu porasti, a ako propusti jogi plivanje tri-etiri dana, njegova plua e sama zahtevati plivanje, kao to pua trai svoju cigaretu. To je trenutak, kada uenik treba postepeno da pree sa jogi plivanja na redovne vebe pranajame u svojoj sobi, ili, jo bolje, u prirodi. Ovaj divni sistem primenio je na meni moj stari uitelj, jer mi je svakodnevno vebanje disanja u poetku teko padalo. Takoe je i izvestan broj mojih drugova prilino zaostao u poetku uenja. Tada nas je Mohan Singh sve odveo na plau i poeo uiti jogi plivanju. Nakon mesec dana mogli smo disati bolje od ostalih uesnika... Zaista, plivanje samo po sebe je najbolji sport za regulaciju disanja. Leti treba otii na more, neko jezero ili reku i plivati po metodu Joge to vie, tj. koliko nam vreme doputa; a ni zimi ne treba zanemarivati jogi plivanje. Ovaj drevni sport istovremeno jaa nau kou i usled spoljnih nadraaja nagoni nam plua na tako snaan rad, da naprezanje volje nije uopte potrebno; dovoljno je, da se ritam naih pokreta prenese na nerve. Jo jedno jedino pravilo treba imati na umu kod jogi plivanja: u dane, 78

kada idemo na jogi plivanje, nikada ne ostati due od pola asa u vodi, i tada izostaviti vebe pranajame kod kue. Zadravanje daha tokom dva zaveslaja rukama u prsnom plivanju moe se produiti na vie zaveslaja posle nekoliko meseci. Ako se zamorimo, ne treba prestati, nego se treba jednostavno odmarati, leei na vodi i diui duboko. Najstarija, a istovremeno jo uvek i najmodernija vrsta plivanja je kraul, koju je havajski princ Kahanamoku preneo na Zapad poetkom ovog veka. Plivanje kraulom je izrazito povezano sa jogi disanjem. Snano duboko udisanje, zatim tokom etiri zamaha kumbhaka (zadravanje daha) u vodi i izdisanje, poput mehova, kroz nos, poinjui jo dok je lice u vodi... Nema nieg novog pod suncem! Ako prouimo pravila odranja zdravlja, poev od najranijih vremena, pa do najsavremenije higijene, moramo priznati, da pravila naih predaka jo uvek vae u mnogim oblastima, ak i danas, i da ovo nae tvrenje ne retko prevazilazi i nae najsmelije pretpostavke. U vezi sa plivanjem moram opisati jo jedan neobian sluaj, koji je isto toliko iznenadio mene, koliko i Mr. John Kennedy (g. Dona Kenedija), trgovakog putnika Firme Ford u Kalkuti. On je bio mlad ovek, visok 1,80 m i neobino mrav. Svakog leta provodio je nekoliko sedmica kod svojih roaka u Madrasu. Upoznao sam ga na plai. Primetio sam, da je i pored svog miiavog, iako veoma mravog tela, provodio itave sate u svom atoru i odlazio u vodu tek posle zalaska sunca na etiri ili pet minuta, da bi zatim, odmah izaao napolje. To je bilo celokupno kretanje koje je vrio i pored injenice da je bio odlian pliva! Moglo se primetiti, da se u vodi osea kao kod kue. Ronio bi, plivao leno, prsno, kraul, a zatim bi izletao iz vode kao da ga je neto ujelo. Kada sam ga zapitao za razlog njegovog udnog ponaanja, dobio sam ovaj zapanjujui odgovor: Dragi prijatelju, to je moja najvea nevolja! U mladosti sam bio pasionirani pliva i nije bilo dana da se Don E. Kenedi nije mogao videti na bazenu za plivanje u Njuerku (Nevvark)... Ali ova trka za zaradom, dragi 79

gospodine, trka! Speed!*) Da li znate ta to tamo preko, u SAD, znai? Poto sam morao da zaraujem, bio sam primoran da napustim sport. Deset godina je prolo kako se ne bavim sportom. U svakodnevnoj jurnjavi i ivotnoj borbi toliko sam izmravio, da bih se mogao rasplakati kad god se pogledam u odgledalo. Nekada sam imao 76 kg, a sada sam spao na 60 kg! Ma koliko jeo moja telesna teina ostaje nepromenjena... Zato se ne bavite sportom?, zapitao sam zaueno. Kao to vidim imate dovoljno vremena, budui da ovde provedete svake godine po nekoliko meseci. Danima sam Vas posmatrao kako plivate samo na nekoliko trenutaka, a sve ostalo vreme provodite u svom atoru. Predvee jedva ako plivate tri minuta, a zatim odmah iskaete iz vode! Upravo je u tome problem! uzdahnu on sa gorinom. Svaki deli moga tela vapije za vodom, ali se ne usuujem plivati onoliko, koliko bih eleo, jer se bojim da u jo vie izgubiti u teini. Kau, da je plivanje jedina stvar na svetu, koja smanjuje teinu bre od parnog kupatila. Ovo naivno miljenje nateralo me je da se osmehnem. Odluio sam da stvar uzmem u svoje ruke i da svog prijatelja izvedem iz zablude. Jadan ovek, provodi dane na plai, a eljan je vode! Tu neto, stvarno, nije u redu, jer upravo plivanjem mogao bi da popravi svoje stanje. Oprezno sam poeo da mu govorim o vebama Joge i zapitao ga, da li je ikada uo za pranajamu. Odgovorio je, da nije, ali kada sam mu podrobno objasnio u emu je stvar, nasmejao se pokroviteljski i upitao: Dragi gospodine, ta to sebi uobraavate? Zar mislite da me ugojite vazduhom? Don't pull my leg, boy!**) Na to sam mu potanko objasnio prednosti jogi plivanja, uveravajui ga, da e dobiti na teini, ako veba pola asa dnevno po mojim uputstvima. Nije hteo ni da me saslua, sumnjiav kao i mnogi ljudi na Zapadu. Mesec dana kasnije jo uvek je leao na plai po ceo dan,
*) Speed (spi:d), engleski: brzina, urba, hitnja. p. p. **) ,,Don't pull my leg, boy!" engleski: ,,Prestanite se egaiti sa mnom, ovee!" p. p.

a u vodu bi iao tek pred vee, i to samo za trenutak, kao kada Finci j u r n u iz svojih sauna i skoe na as u hladnu vodu. U septembru sledee godine opet sam video Dona E. Kenedija na plai. Na moje veliko iznenaenje, ovog puta nije toliko leao na pesku, nego se nalazio u grupi mladih Indusa od esnaest ili sedamnaest godina, koji su jahali na talasima. Posle nekoliko sedmica toliko se izvebao, da je mogao zai u vodu sve do grla, zatim da okrene lea talasu koji je nailazio, da se oprui na vodi i prepusti talasu da ga ponese ka obali strelovitom brzinom. Kada bi dospeo u pliak, vratio bi se bunoj skupini veselih mladia. Kada sam ga pitao za njegovu novu zabavu, sa osmehom me je uveravao, da je pronaao nain kako e i on uivati u vodi, jer jahanje na talasima nije zahtevalo napor. Nije m o r a o uopte plivati; dovoljno je bilo da polako ode u vodu, prieka prvi veliki talas, legne na njega i da ga ovaj ponese kao dasku p r e m a obali. Oh, boy, it's great fun!*) uzviknuo je oduevljeno. Divna zabava! Ve sam postao vet kao neki Kanak na Vajkiki Biu (Waikiki Beach). Svakako, ovo je daleko zanimljivije od mrzovoljnog izleavanja u atoru. Takoe ne treba da se plaim daljeg gubitka teine, j e r uopte ne m o r a m da plivam... Ubrzo posle ovog razgovora morao sam otii iz Madrasa na mesec dana. Kada sam se vratio, otiao sam na plau jednog sparnog oktobarskog dana. Kenedi se i dalje zabavljao sa mladiima. Tek to me je ugledao, poeo je divlje gestikulirati, izletevi iz vode pravo k meni. Za ime sveta! uzviknuo je gotovo bez daha. Dogodilo se udo! Svuda sam Vas t r a i o . . . Jue sam se izmerio u h o t e l u . . . nakon dva meseca i, sada se dr'te dobro, okruglo etiri kilograma sam dobio!... Samo n e z n a m , k a k vim udom se to dogodilo. Ovaj dogaaj je izazvao moj najivlji interes. Ovde neto nije u redu. rekao sam u sebi. Ovaj ovek ne pliva, ne ini ni jedan jedini pokret; jednostavno doputa
*) ,,Oh, boy, no! . p. p. 6 Joga i sport it's great fun!" engleski: ,,Ah, kako je to zabav-

80

81

da ga voda nosi i goji se... Odmah sam otiao sa njim da bih uestvovao u jahanju na talasima i sledeeg dana reio sam zagonetku: Oekujui talas, pliva duboko udahne, a zatim legne na vodu licem okrenutim u napred. Sve dok ga talas nosi ne moe disati jedno krae vreme i pored najbolje volje. Zatim ponovo udahne, ali je posle toga opet prinuen da zadri dah. Ovo se ponavlja nekoliko puta sve dok ne dospe u pliak. Najmanje 3040 sekundi primoran je zadrati svoj dah. Don E. Kenedi nije uopte plivao, a ipak je vrio potpunu vebu pranajame pola asa dnevno tokom itavog jednog meseca. Kada sam mu objasnio uzrok udesnog dobitka u teini i bioloko dejstvo vebi disanja na regulisanje zdravlja, odmah je promenio svoje miljenje o indiskoj Pranajami. Jer disanje je ivot, kae jedna poslovica na sanskrtu,*) i ako dobro die, poivee dugo na zemlji.

8. CIVILIZOVANI APETIT ovek je spoj materije i psihe. Njegov visoko razvijeni mozak omoguuje mu da svoje Ja ispolji i na materijalnoj ravni, a zato mu je potreban materijalan oblik, tj. telo, koje pripada materijalnom svetu, a njime vladaju prirodni zakoni. ivotinje su orue prirode, koje ive u zatvorenom krugu prirodnih sila i, shodno tome, ne mogu greiti protiv prirode. One ispoljavaju prirodne zakone potpuno automatski i neposredno; one nisu u stanju da primenjuju ove zakone po volji, poto nemaju visoko razvijenu svest kao ovek. Znai, stalno ive u uravnoteenom, prirodnom stanju i iz njega ne mogu ispasti. Nasuprot tome, ovek je u mogunosti, zahvaljujui upravo svom razumu, da upozna ove zakone. Sve dok zakone prirode samo upoznaje i zna, ustaljeni poredak se ne naruava i one moe u prirodi da i dalje sretno ivi. Meutim, on ne sme da poznavanje prirodnih zakona koristi tako, da ono samom sebi bude cilj. Priroda vlada naim telom putem dve prirodne sile koje pokreu svet: pomou nagona za samoodranje i nagona za odranje vrste. Meutim, veliko iskuenje, odnosno mogunost uvek postoji, da se ovi nagoni koriste kao cilj za sebe. Jer, ako ovek stavi svoj razum u slubu svojih nagona, on odmah ispada iz svog prirodnog stanja i postaje nesrean. Sve dok nije svestan svoje prave sutine, on koristi u stvari svoj razum za to, da od prirodnih zakona naini izvore zadovoljstva. Prirodni je zakon, da telo mora nadoknaditi utroenu snagu; znai, potrebna mu je hrana. Priroda deluje u naem telu i, kada organizmu treba hrana, javlja nam se 83

*) Sanskrt (sanskrtski: samskrta), klasini jezik Indusa ili Brahmana, izumro kao narodni jezik u VI veku p. n. e., ali naunici u Indiji i danas njime govore i piu. p. p.

82

ova potreba kroz oseaj, koji nazivamo glad. Poto glad znai da neega nema, naa je dunost, svakako, da podmirimo taj nedostatak jelom. A kako u svojoj svesti ponovo uspostavljanje reda delovanjem prirode doivljavamo kao zadovoljstvo, isto je tako prirodno, da oseaj zadovoljstva prati zadovoljavanje oseaja gladi. Osetivi ovo zadovoljstvo, ovek je od njega napravio cilj za sebe, odnosno sredstvo za uivanje; znai, poeo je da uiva u plodovima svog saznanja. On ne uzima vie hranu radi odravanja tela u ivotu, nego jelo s m a t r a za izvor zadovoljstva! ovek je srozao svoj razum, koji treba da vlada telom i materijom, i potinio se telu, nainivi od sebe slugu i roba svog sopstvenog tela. Nije mu bilo dovoljno da zadovolji zdravu glad, nego je otiao dalje, pronalazei sve mogue naine da bi u jelu jo dugo uivao, nakon to je ve zadovoljio potrebe svog tela! Kulminaciju takvog pogrenog stava nalazimo u izopaenosti rimskih patricija, koji su paunovim perom izazivali povraanje i sa tako ispranjenim stomakom nastavljali svoju gozbu. ovekovo nepce izgubilo je svoje prirodne reakcije; ono vie ne javlja mozgu da je h r a n a potrebna samo za i s h r a n u tela. Prenadraeno stanje nepca nagnalo je oveka da trai zadovoljstvo u hrani ak i onda, kada uopte nije gladan. Tako je stvoren civilizovan apetit, sladokustvo i oblapornost, ovekova stalna elja za h r a n o m i piem. Glad je prirodna: ona je nagovetaj prirode, da je telu potrebna hrana. Apetit je neprirodan, j e r on pretstavlja samo elju za zadovoljenjem prenadraenog nepca, a kako ova elja ne proizilazi iz zdrave potrebe za hranom, mi preoptereujemo svoje organe i dovodimo svoje telo u bolesno stanje. Ako pogledamo koliko ljudi gree p r e m a svome telu, stvarajui od jela i pia sredstvo za upropaivanje svog zdravlja, onda ne treba uopte da se udimo, to na svetu ima toliko nesrenih i bolesnih ljudi. Civilizovani ovek se ve toliko privikao na ovaj neprirodan nain jedenja i pijenja, on mu je postao drugom prirodom, da mu 84

nenormalno izgleda kao normalno i on vie uopte i ne primeuje, gde i koliko grei p r e m a prirodi i svom zdravlju. Kada uporedimo svoj nain ishrane sa ishranom ivotinja, koje jo uvek ive po prirodnim zakonima, odmah primeujemo zastraujuu razliku izmeu prirodnog jedenja i pijenja i civilizovanog naina ishrane, koji, u stvari, i nije nita drugo do stalna elja za zadovoljstvom. Ko je ikada video ednu ivotinju da pije pivo, vino ili zaslaene sokove rastvorene i zasiene ugljen-dioksidom? Poznatc n a m je iz sopstvenog iskustva da posle fizikog rada i dobrog znojenja, jedino ista voda moe n a m potpuno ugasiti e i u takvim prilikama nju jedino hoemo i treba da pijemo. Ali kada gasimo ovu prirodnu e, voda koju pijemo ima neki poseban, divan ukus neku davno zaboravljenu aromu, to se potpuno razlikuje od ovekovog traenja istog uivanja, kada iz puste navike sedi sa prijateljima u kafani, restoranu ili baru, da bi askao i punio stomak kojekakvim za njegovo nepce ukusnim piima, koja uopte nisu potrebna njegovom telu. Od svih pia, piva, viskija, likera, konjaka i svih moguih vrsta aperitiva, nijedno od njih ne prija tako, kao svea voda posle vieasovnog rada u polju, penjanja na neki planinski vrh ili nekog drugog zdravog sporta. Isto tako je i sa jelom. Koliko velika razlika postoji izmeu jednostavne i prirodne hrane, koju jedemo posle telesnog napora da bismo utolili zdravu glad i prefinjeno zainjenih specijaliteta, koje savremeni ovek samo zato jede, da bi zadovoljio prenadraeni civilizovani apetit. Deca i plemena, koja ive prirodnim nainom ivota, i nalaze se na niem stepenu razvitka, jo uvek jedu da bi utolili zdravu, prirodnu glad. Plemena, koja ive u prirodi, pripremaju svoju h r a n u veoma jednostavno. Takoe i voe jedu u sirovom stanju. Meutim, dete kvari njegova okolina jo na poetku njegovog ivota. Roditelji i ostali roaci ele da zadobiju njegovu ljubav i daju mu slatkie i okoladu. Time kvare svoje dete telesno i duhovno kroz pogreno ispoljenu ljubav. Telesno, to se ubija zdravi nagon deteta, j e r se navikava da jede kada nije gladno iz iste ve pro8S

buene elje za uivanjem u hrani. Duhovno, to se u detetu ve rano razvija nagon sebinosti, kroz stalno oekivanje i traenje poklona i iskoriavanje ljubavi svoje okoline. Nerazumni civilizovani ovek kvari i ivotinje koje ive sa njim. Siroti psi, make, ptice i ostale ivotinje, koje su imale nesreu da postanu ljubimci ljudi koji ive neprirodno, izgubili su svoje uroene nagone i dobile eIju za slatkiima i prefinjenom hranom, koju jedu po ceo dan bez oseaja gladi, upravo kao to to ine njihovi gospodari. Pri tom, njihovi gospodari, da bi ih zadovoljili, daju im slaitkie, koji im potkopavaju zdravlje i skrauju ivot, kao i njihovim gospodarima. Celu ovu stvar e izvanderno ilustrovati sledea anegdota o jednoj staroj usedelici i njenoj pudlici: Jedna stara usedelica odvela je svoju pudlicu veterinaru. Pudlica je bila debela kao prase i dobra gospoica se alila, kako njena ljubimica pati od nedostatka apetita. Dugo vremena je jela samo teletinu, kolae i pavlaku, rekla je veterinaru, ali sada nee da jede upravo nista. Veterinar ju je teio: Ostavite je samo ovde. Ja Vam garantujem, da u je za dve sedmice tako izleiti od gubitka apetita, da e sa velikim zadovoljstvom jesti oskorue. Gospoica prosto ne moe da poveruje, ali ipak poverava svoju Ijubimicu veterinaru i odlazi svojoj kui vrtei glavom. Nakon dve sedmice dola je ponovo sva uzbuena da odvede kuence. Kada je veterinar doveo njenu ljubimicu, jedva ju je prepoznala: postala je vitka, ivahna i po kretljiva. Veterinar joj baci dve oskorue; ona se odmah baci na njih i halapljivo ih pojede. Doktore, uzviknu gospoica blistajui, kako ste napravili ovo udo? Veoma jednostavno, odgovori veterinar, te dve oskorue su joj prva hrana, koju je dobila otkako ste je doveli ovamo! Zdravim postom pas je povratio svoju prirodnu glad. Njegovi probavni organi su se povratili od preopteree nja, srce i krvotok su se rasteretili i pojaali zahvaljujui mravljenju, a u celom njegovom telu dola je priroda ponovo do izraaja. 86

elja civilizovanog oveka za zadovoljstvom ne ispoljava se samo za vreme obeda, nego i u vozu, pozoritu, na, koncertu, u bioskopu. Ljudi stalno neto vau ili grickaju. Uvek im je u depu neka okolada i u svakoj prilici uzmu po komadi. Kako onda moe da im probava funkcionie pravilno? Ovo nas dovodi do jedne od najveih pogreaka civilizovanog oveka, koja mu veoma teti, a odnosi se na temperaturu hrane i pia! Friider! Prava blagodet kada se pravilno koristi, ali ljudi su od njega napravili zlo. Kada se upotrebljava za uvanje lako pokvarljive hrane, friider je blagodet, a kada se zloupotrebljava kao mogunost za sluenje jela i pia hladnih kao led, onda je zlo. Ledeno hladna jela i pia tetno deluju im dospeju u usta. Zubna pokosnica puca i gubi sposobnost odbrane od bakterija, koje se nalaze u usnoj duplji. Posledica toga je krvarenje zuba. Sluzokoa jezika takoe strada: njena prefinjena osetljivost opada, a da mi to i ne opaamo. Jezik ima veoma vaan zadatak i da raspozna najtananije razlike u ukusu, kako bismo mogli spreiti unoenje bilo kakve pokvarene i otrovne hrane. Meutim, neosetljiv jezik ne moe obavljati ovu dunost kako treba! Sluzokoa u grlu i elucu takoe oboleva, dok su u i jetra ozbiljno ugroeni. Nije nikakvo udo, to zastrasujue veliki postotak ljudi u civilizovanom svetu pati od suvika eludane kiseline, ira na elucu, upale une kesice, kamena u ui i poremeaja jetre i guterae. Ali najopasnije je ledeno hladno voe. Tenosti se bre zagreju do telesne temperature od paradi hladnog voa, narocito ako nisu dobro savakana. Takvi komadi loe savakanog, hladnog voa lee dugo u elucu i ne rashlauju samo sluzokou eluca, nego i sve susedne organe. Skoro isto se moe rei i za vrelu h r a n u i pia. Da li sluzokou napada toplota ili hladnoa ne ini neku bitnu razliku. U svakom sluaju iskustvo je pokazalo, da otstupanje od normalne temperature jela i pia utire put pojavi raka u grlu, stomaku, jetri i guterai. Uzmimo jedan primer iz ivotinjskog carstva! Jeste li ikada videli maku da pije suvie hladno ili vrue mle-

87

ko. U mnogim jezicima poslovini izraz za oklevanje je: Obilazi kao maak oko vrele kae. ak i kada joj njen nepromiljeni gospodar da takvu hranu, maka e m u d r o saekati, ma kako bila gladna, dok se h r a n a ne ohladi, ili, ako je suvie hladna, dok se malo ne zagreje. Tek onda e poeti da je j e d e . esto m o r a m o sa uasom posmatrati, kako dobronamerne, ali neupuene majke daju svojoj deci itave komadie leda da ih progutaju. Takve majke se, onda, iznenade, kad deca ponu da im povraaju i dobiju proliv. Kroz ceo svoj ivot, ta deca mogu da pate od hroninih obolenja stomaka i k a t a r a u crevima. Joga to znai da ivimo i delamo saglasno prlrodi, a ne protiv prirode. Prirodom moemo zagospodariti samo onda, kada njene zakone ne samo upoznamo, nego i priznamo. Vodeniar primorava ogromnu snagu reke da mu okree tokove i kola vodenice. Ali on moe zauzdati i koristiti tu snagu samo ako napravi vodenika kola po zakonima hidraulike, odnosno saobrazno sili prirode. Moglo bi se navesti j o dosta takvih primera. Vratimo se prirodi! ivimo, diimo, jedimo i pijmo prirodno, onda emo biti uvek zdravi. Ako smo ve naeli svoje zdravlje, vraanje prirodi pomoie nam ak i u prividno beznadenim sluajevima. Za vreme Drugog svetskog rata imao sam prilike da vidim posle osloboenja jednog velegrada, kako su ljudi, koji su ranije provodili po itav dan sedei u svojim loe provetrenim kancelarijama, morali da uklanjaju ruevine, nose grede, da vuku kolica, pa ak i da zidaju, ako su hteli da imaju krov nad glavom. esto su morali kilometrima da putuju da bi nabavili hranu. Posledica toga je bila, da su ak i oni, koji su do tada vodili ivot pun patnji i bola, usled obolenja probavnih organa, ira u stomaku, hroninih obolenja eluca, ili katara u crevima, obolenja ui i drugih bolesti, te koji su mogli iveti samo na strogoj dijeti, iznenada mogli da jedu najteu hranu pasulj, graak i kupus i da tu h r a n u odlino probavljuju. 88

Bili su potpuno lzleem od svojih patnji! Izgubih su svoj civilizovani apetit i povratili su svoju prirodnu glad. Ne ekajmo da nas sudbina natera da ivimo prirodno; ponimo svesno, od svoje volje, s dovoenjem svojih ivotnih funkcija u prirodno stanje. Jogi pobeuje apetit i otvara put razvitku prirodne gladi. On jede samo onda, kada je stvarno gladan i vae svaki zalogaj deset puta due od oveka na Zapadu, sve dok se potpuno ne natopi salivom (pljuvakom) i progutae ga tek onda, kada se pretvori u kau slinu mleku, to je sa gledita strujanja prane od izvanredne vanosti. Po uenju Joge, sva hrana, a naroito presno zeleno povre, voe, mleko, mleni proizvodi i med, ispunjeni su pranom, koja je neophodna za odravanje ivota, snage i zdravlja. Upravo kao to je nos namenjen upijanju prane iz vazduha za potrebe zdravlja tako su i usta organ za upijanje prane iz hrane. Svaki atom h r a n e sadri veliku koliinu p r a n e i pranu, oslobodenu temeljnim vakanjem, koja prodire u meso i kosti, upie organizam, da bi je rasporedio u nervne centre i tamo sauvao da mu stoji na raspolaganju. italac na Zapadu moe s pravom da se zapita, zato oveku treba p r a n a iz hrane i zato p r a n a iz vazduha, koja sve ispunjava i koju udiemo, nije dovoljna? Po ovom pitanju Joga kae, da upravo kao to elektricitet ima razne oblike, koji na oveka razliito deluju, tako i prana u vazduhu, hrani i vodi iako je u biti ista pokree razne funkcije u organizmu. U pogledu teorije prane, nauka o Jogi ispunila je mnogo knjiga, a s obzirom na opseg ove knjige, nisam u mogunosti da ovde dublje zalazim u ovu oblast. Prihvatimo, stoga, da h r a n a sadri pranu, kao to to ui drevna nauka Indije, i da se ta prana oslobaa paljivim vakanjem. I na Zapadu je iveo, u doba antike, jedan veliki mudrac Epikur*). Morate osetiti ukus i najmanjeg delia svakog zalogaja, ako elite da Vam stvarno koristi. uio je on, jer je sigurno znao, da prava vrednost hrane ne lei samo u nje*) Epikur (grki: Epikuros), starogrki filozof, tvorac epikureizma, iveo 341 270 g. p. n. e. p. p.

89

noj hranljivosti, nego i u onoj primarnoj energiji, koja poiva u njoj. Ukus je prana. Primitivni ovek dolazio je do hrane veoma neredovno, u znoju lica svog i po cenu velikih opasnosti. Poto je do nje dolazio tako retko, on je uivao i naslaivaose svojom hranom, drei je dugo u ustima. To je i zakon prirode, jer prema postavkama medicine na Zapadu, hrana mora prethodno biti dobro natopljena pljuvakom, da bi eludac mogao lako da je probavi. Stanovnici gradova na Zapadu naklonjeni su raznim stomanim obolenjima, jer jedu u urbi i ne dozvoljavaju sebi dovoljno vremena za vakanje, tako da im se eludac ne moe boriti sa nedovoljno usitnjenom i urao progutanom hranom. Usta su predvorje eluca i priroda je opremila ovaj organ sa najdivnijim ureajima za mlevanje zubima. Ako ne koristimo ovaj ureaj za mlevenje hrane, kako moemo oekivati od eluca sa mekim zidovima da se bori sa tvrdom hranom? On je primoran da povea svoje hemisko delovanje i da stvara probavne sokove i vie eludane kiseline. Preterano luenje eludanog soka i irevi, koji usled toga nastaju, imaju svoj uzrok u naoj nestrpljivosti i loe savakanoj hrani! A sada neto o zubima. Kao posledica velike prilagodljivosti prirode, ovaj organ, ako se ne koristi shodno svojoj nameni, degenerie se i propada. Da bismo svoje zube snabdeli dovoljnom koliinom krvi, moramo ih upotrebljavati onako, kako to najbolje odgovara njihovoj nameni. Kada snano vaemo, nai zubi dobijaju obilan priliv krvi oko svojih korenova. Ne bi bilo krtih zuba, kada bi deca jo u ranim godinama nauila da dobro vau. Kod ivotinja nema pokvarenih zuba i stomanih obolenja, osim kod onih, koje je pokvarila ovekova kuvana i beivotna hrana, jer nisu bile u mogunosti da koriste svoje zube prema njihovoj nameni. Potpuno savakati hranu je vano iz vie razloga. Na Zapadu takode ima pobornika ove istine. U svojoj uvenoj knjizi Horacije Fleer nam govori, da svaki zalogaj treba vakati trideset puta, pre nego to ga progutamo, i to podeljeno na levoj i desnoj strani. To odlino deluje na probavu. Stalno upranjavanje ovog metoda zatitie nas od brojnih stomanih i crevnih obolenja, ili nas od 90

njih potpuno izleiti, ako smo ve oboleli. Fleer se zalae za pravilan metod vakanja, a da i ne shvata, da obilna salivacija (natapanje pljuvakom) hrane istovremeno poveava upijanje prane. Godinama sam prouavao dela medicinske nauke na Zapadu i najnovije pravce razvoja terapeutike, da bih uporedio, koliko se razlikuju od naela Hatha Joge. Sa iznenaenjem sam primetio, da se najnovija otkria najsavremenijih evropskih i amerikih istraivaa svesno ili nesvesno sve vie pribliavaju pravilima drevne Hatha Joge. U pogledu uzimanja i vakanja hrane, najnoviji pravci u savremenoj ishrani pokiapaju se gotovo potpuno u svim takama sa drevnim indiskim uenjem. Od vajcarskog lekara, Dr Birher-Benera (Dr Bircher-Benner), pa do istaknutih medicinskih strunjaka irom sveta, moemo nai sve sama pravila Joge u njihovim objavljenim delima. Kada smo nauili ta znai pravilno vakanje, samo od sebe se postavlja pitanje: Kakvog jelovnika treba da se pridrava uenik Hatha Joge? Pisci knjiga o savremenoj ishrani pune itave tomove raspravama o sirovoj hrani, vegetarijanstvu, vitaminima. eleo bih da Ijudima na Zapadu, koji hoe da se bave Jogom iz zdravstvenih razloga, ali joj se jo nisu potpuno posvetili, dam sledei savet: 1. Neka Vam h r a n a bude prirodna i jednostavna. L' poetku moete jesti meanu hranu. Indisko uzdravanje od mesa nije opte pravilo, jer potreba za mesom zavisi od klimatskih uslova. U tropskim predelima upotrebamesa je opasna, tetna i potpuno nepotrebna. to je hladnija klima u kojoj ivimo, to ima vie opravdanja za ishranu mesom. Za narode koji ive u tropima, zabrana ishrane mesom postala je verski propis zato, sto je trebalo zatititi ljude, koji nisu imali pojma o higijeni, od tetnosti ishrane mesom. A ta bi se dogodilo Eskimu, koji bi odluio da se iz verskog ubeenja odrekne mesa? Jednostavno bi u m r o od gladi! Na dalekom Severu nema kokosovih oraha, banana i ananasa, da sa svojom velikom hranijivom vrednou zamene meso. Eskim je primoran da pije fokino ulje, da bi odrao odgovarajuu temperaturu svog tela na okrutnoj arktikoj hladnoi. Za oveka, 91

koji ivi u arkim predelima, i sama pomisao na fokino ulje bila bi uasna. Ali, da kojim sluajem dospe na Arktik, uskoro bi osetio istu potrebu i jubrzo bi srkutao fokino ulje sa istim uivanjem kao i Eskim. Prema tome, ako bi neki Eskim odluio da postane vegetarijanac a u mnogim knjigama o vegetarijanstvu sam proitao, da samo biljojedi mogu oekivati da e stii na nebo on bi onda morao jednostavno emigrirati u toplije predele, gde uspeva voe i zeleno povre. Izraz meana hrana u Hatha Jogi znai, da meso ne treba da bude osnovna hrana, nego samo zain u svakodnevnoj ishrani. Preteno treba jesti voe, povre, presne salate, mleko, maslac, med. Ko moe da obezbedi ovu h r a n u uinie najbolje ako uopte ne jede meso. A na viim, naprednijim stupnjevima Joge, to je ak i zahtev. Meutim, uenik Joge na Zapadu, koji ivi n o n n a l n o i nalazi se na poetku, moe jesti meso, ali ree. Takoe treba jesti vie kotunjavih plodova, kao i dati poasno mesto crnom i belom luku u svom jelovniku. Prema drevnim uenjima Tibetanaca i Indusa, beli luk je najbolja zatita od raka. Stanovnik grada na Zapadu esto ne pojede ni jedan eanj ovog zdravog povra u celom svom ivotu, iako se pravilna ishrana neda zamisliti bez njega! Radi toga preporuujem, da se beli luk fino istuca i pomea sa limunovim sokom, ako se neko plai, da e ga okolina osuditi to jede beli luk. Takoe m o r a m jo spomenuti, da trljanje desni i zuba belim lukom, ili grienje belog i crnog luka, tako da njihovi sokovi prodru do samih zubnih korenova, predstavlja odlinu zatitu protiv obolenja desni, kao to su krvarenje ili povlaenje (recesija) desni. U Indiji brahmani ue svoje uenike: Ako elite dostii mudrost, jedite vie luka. Upotreba belog luka se preporuuje i za spreavanje prevremenog starenja. Konano m o r a m spomenuti jo jedno univerzalno sredstvo: limun. Svako treba da pojede bar jedan limun dnevno, leti i zimi. Najbolji specijalisti za reumatizam prepisuju sok od dva do tri limuna da se popije, a zatim da se pojede jedna samlevena iimunova kora pomeana sa oljicom meda. Na alost, limun koji se moe dobiti u severnim zemljama obino je ubran pre dozrevanja , 92

opor je i njegova vitaminska i terapeutska vrednost ne moe se uporediti sa vanredno ukusnim, potpuno razvijenim limunom, koji je sazreo na drvetu. Zato je dobro pomeati limunov sok sa medom, da nam suvie jaka kiselina ne bi kodila. 2. Koliina h r a n e mora biti u skladu sa potrebama organizma. Nepotrebno je ponavljati ono, to sam ve istakao; naime, da se m o r a m o prilagoditi klimatskim i linim uslovima. Svakome je potrebna njegova posebna hrana: onome ko radi telesno i onome ko radi umno. Takoe nije svejedno, da li ovek radi napolju ili unutra, kao to postoji i razlika izmeu jogija poetnika i starijeg, naprednijeg jogija. 3. Obroke treba jesti polako, s panjom i usredsreeno na hranu. Ako doemo kui umorni, treba da se odmorimo b a r deset minuta ili etvrt asa, jer je u umornom telu u m o r a n i eludac, koji ne moe pravilno da probavljuje. ta vie, ne smetnimo s uma, da h r a n a daje snagu i da nikada ne treba jesti kada smo ljuti, ili kada je nama ovladalo neko drugo negativno oseanje. Ako jedemo u takvom, loem raspoloenju, snaga koju daje hrana upotrebie se za pojaanje ljutnje i naih niih n a g o na. Nasuprot tome, treba uvek jesti sa lepim i vedrim mislima, ispunjenim skromnou i zahvalnou prema ivotu od koga dobijamo hranu; na taj nain e se pojaati nae psihike snage i plemenite osobine. Indijci se moraju pre obeda okupati i briljivo oprati noge i ruke, a takoe je propis, da isperu i usta. Za njih je to verski propis, ali lekari znaju, da je zasnovan na higijeni i preporuuju ga i oni za ouvanje zdravlja. Savremena nauka o ishrani na Zapadu slae se gotovo po svim pitanjima sa drevnim nainom ishrane u Indiji. Naravno, uenici Joge na viem stupnju obavezani su strogim pravilima. Oni ive kod svog uitelja i on ih poduava svim potrebnim pravilima. Za revnosne uenike Joge na Zapadu sasvim je dovoljno da slede ona pravila, koja pozivaju na umerenost. ovek na Zapadu, kako sam lino zapazio, ini greku, to jede suvie mnogo i brzo. Svaki mehaniar zna, da preterano zagrevanje i suvie goriva pre vremena istroe 93

mainu i ostavljaju teke posledice. Neistoe, koje se nakupe u telu usled nepravilne ishrane, otstranjuju se s vremena na vreme kroz razne bolesti. Tipina bolest za proiavanje je epidemija poznata u Evropi pod imenom influenca (gripa). Odvelo bi nas daleko i prelo okvire ove knjige, ako bih detaljno naveo, koje sve procese pokree influenca. injenica je da priroda putem jake groznice sagori tetne materije, koje su se nakupile u organizmu, ali tamo ne pripadaju, i izbacuje ih iz organizma delimino uz stvaranje sekreta i upalu sluzokoe. Ta se bolest ovde naziva influenca (gripa) i njoj su naklonjeni samo oni ljudi, koji suvie mnogo jedu i to preteno jela, koja stvaraju otpadne materije, kao to je meso. Karakteristino je da u tzv. dobrim vremenima, kada su stanovnici Evrope imali dobru ishranu, epidemije gripe su harale gotovo neprekidno, da bi za vreme gladnih godina tokom i posle rata skoro potpuno iezle. U to vreme iveo sam u jednoj zemlji, gde je glad dostigla iroke razmere i trajala je dugo. Sudei prema zdravom razumu, moglo se oekivati izbijanje velikih epidemija tokom jeseni i zime kod iznurenog stanovnitva. Umesto toga, influenca je gotovo sasvim prestala. Ljudi nisu trovali svoju krv mesom i preteranom ishranom, tako da njihova probava i otstranjenje otpadnih tvari iz organizma nisu prevazilazili snage orgainzma. Iako je skoro itavo stanovnitvo s malo izuzetaka provelo maglovitu, kiovitu i vetrovitu jesen i hladnu zimu sa 1215 ispod nule u nezagrejanim sobama i kancelarijama, influence ipak nije bilo! Prema tome, nedovoljna ishrana je manjb opasna od prekomerne ishrane! Ljudski organizam zadovoljava se sa zapanjujue malom koliinom hrane i, kada je neizbeno, zamenjuje nedostatak hrane vodom i vazduhom. Sa prekomernom hranom organizam ne moe izai na kraj i zato nastoji da suvike ponovo izbaci iz sebe, te je prinuen da putem groznice i zapalenja izvri ienje. Prema jednoj indiskoj muhamedanskoj legendi, Alah odmeri svakom oveku pri roenju izvesnu koliinu hra94

ne da mu traje do kraja ivota. Ako tu hranu troi suvie brzo, pre e umreti. A to tedljivije jede, due e iveti. U preporuivanju umerenosti i razumne suzdranosti slau se muhamedanska legenda, hrianska Biblija, lame Tibeta, drevna uenja indijskih mahariija*) i savremena nauka...

*) Maharii (sanskritski maha veliki, moan, plemenit; rshi nadahnuti mudrac, filozof)-- najvei filozofi i mudraci Indije - p. p

9. KUNDALINI I SEDAM AKRI U prvom poglavlju smo ve spomenuli, da je naa kima, ukljuujui gornje prljenove i lobanju, nosilac ivota. U najviem svodu lobanje je pozitivan pol, dok je najnii prljen sedite negativnog pola. Napon izmeu njih je ono, to zovemo ivot. Joga filozofija, stara nekoliko hiljada godina, prema indijskoj mitologiji, naziva pozitivan pol seditem boga Vinu, dakle duha; negativni pol, meutim, je sedite Kundalini, simboliki personificirane boginje prirode. Vinu je plamen koji zrai i njegov sjaj stalno privlai Kundalini, koja, uvijena kao zmija u najniem prljenu, eka na trenutak, kada e moi da se uzdigne kroz kimeni stub i sjedini sa svojim gospodarem Vinu. Ime Kundalini znai uvijena. Ovo je pesniki i simboliki opis jedne fizioloke injenice. Jezikom savremene nauke to bi, moda, mogli izraziti ovako: Izmeu pozitivnog pola stacioniranog u glavi i negativnog pola, koji se nalazi u najniem prljenu, neprekidno pulzira struja veoma visoke napetosti. Moe se dogoditi, da se negativni pol oslobodi iz najnieg kimenog prljena da dospe do pozitivnog pola i da se sa njim sjedini. Bilo da se izraavamo simbolino ili jezikom nauke, ostaje injenica, da ovo stanje u ljudskoj svesti oznaava najvie ispunjenje i povezano je sa najpotpunijim oseanjem sree. Veita udnja, koja postoji izmeu polova, u t o m trenutku dolazi do najvieg ispunjenja. ovek doivljava u sebi najvii stepen savrenstva. Ovo stanje poznato je mistiarima celog sveta; na Zapadu su ga zvali mistino venanje ili unio mystica. Vebe Joge sa pranajamom, koje vode stvaranju savre96

ne ravnotee, kada se vre zajedno sa odreenim asanama, koje su usmerene ka buenju negativnog pola, pospeuju spajanje Kundalini sa Vinu. Kundalini i Vinu imaju svoja sedita u po jednom vanom nervnom centru i izmeu njih nalazi se jo nekoliko glavnih slinih nervnih centara, koji su usputne stanice za Kundalini koja tei nagore. Kada ova energija, nazvana Kundalini, dospe do ovih akri, onda to uvek oznaava jedan novi stepen svesti na putu ka samospoznaji dotine osobe. Ove akre su prosto transformatori, baterije i akumulatori za skupljanje i uvanje energije, odnosno prane. Veina ovih akumulacionih centara nalazi se kod prosenih ljudi u neprobuenom (latentnom) stanju. Usmeravanje svesti budi ove centre strujanja na sanskrtu akre od jednog do drugog stepena, da ne bi bili preoptereeni u trenutku ispunjenja, j e r bi moglo doi do oteenja nervnog sistema. Ponekad, kod ljudi koji nisu ni uli za Kundalini i akre i koji ive na veoma niskom stupnju svesti, neki spoljni potsticaj, nastao usled kakvog udara ili nesretnog sluaja, moe da oslobodi Kundalini i da je neoekivano izazove da pojuri uz kimeni stub. Poto svest prosenog oveka nije dovoljno razvijena za to, on dospeva u besvesno stanje. U medicini se to naziva katalepsija. Ko ovo stanje postigne svesno, pomou vebi Joge, u zanosu e doiveti najvii stepen svesti. Za posmatraa sa strane izgledae kao da je u nesvesti, poto mu se svest pomerila na drugu ravan; ali on lino doivljava pri tom savreno i potpuno budno stanje svesnosti. Ovo je jedna fizioloka i fizika injenica. Ona ne oznaava nita bolesno, ve ovekovo savreno stanje. Postoji sedam glavnih akri i pet manjih centara, to ukupno ini dvanaest. Meutim, uglavnom se navode samo sedam glavnih akri. akre se jo nazivaju i padme (padma = lotos). Sedam glavnih akri poreano je u sledeem poretku, jedna iznad druge: Sedite Kundalini je u trtinoj kosti, u najniem prljenu, i zove se:
7 Joga i sport

97

Muladhara Ovo je lotos sa etiri lista. Iznad ove akre se nalazi Svadhithana u nervnom centru iznad polnih organa. Ovo je lotos sa est listova. Zatim dolazi Manipura u nervnom centru u predelu pupka. Lotos sa deset listova. Sahasrara Adna

Viuda

Anahata

Du kimenog stuba pruaju se tri glavna kanala, koja se na sanskrtu zovu Nadi. Na levoj strani negativni: Ida-Nadi. Na desnoj strani je pozitivni: PingalaNadi; u sredini, u kimenoj modini: Suumna-Nadi. Ovaj poslednji kanal je put za Kundalini. U najniem prljenu Kundalini poiva u jednoj trouglastoj akri; jogi je vodi koncentrisanim vebama iz jedne u drugu akru, sve vie, dok ne dospe u Sahasraru. Svaku novu akru, koju dostigne, jogi doivljava kao daIje i nove stupnjeve svesnosti. On stie sposobnost vidovitosti, vetinu itanja misli, vizija vieg reda, sposobnost pregleda prolosti, sadanjosti i budunosti i druge psihike sposobnosti, a prema akri koju je aktivirao, sve dok ne dostigne stanje potpune prosvetljenosti, kada se Kundalini spoji sa Vinu. To je vrhunac, stupanj svesti o stapanju sa svojim pravim Ja, sa praprincipom. Osnova svake religije je tajna koja lei sakrivena u kimenom stubu oveka i ne poiva na imaginaciji, nego je i sama najsavrenija istina. Ovo ispunjenje jogi zovu Samadhi. Iako ovo ve spada u Rada Jogu, krajnji cilj psihike Joge, ipak je bilo potrebno da se ovde pomene, jer stanje prosvetljenosti nije samo psihika, nego i fizioloka injenica. Dovoenje akri do svesti, njihovo buenje iz latentnog stanja, takoe je svrha vebi Hatha Joge. Ako neko vebe za akre radi pogreno, onda to moe biti jako opasno; stoga, njihovo izvoenje bez odgovarajueg strunog uitelja nije dozvoljeno. Meutim, o ovome neemo dalje govoriti, jer to je ve stvar starijih uenika Joge, koji se zovu ele. Razni putevi Joge ne mogu se odvojiti jedan od drugog otrom granicom, kao ni psiha od tela. Telo je graevina, omota, okvir i nosilac psihe: njegovo potpuno poznavanje vodi nas ka psihi, a ona ka naoj sutini, naem Ja. Oigledno je, iz napred izloenog, da je dejstvo vebi Hatha Joge toliko mnogostrano i obuhvatno, da je korisno za svakoga, ko eli napredovati, da posveti punu panju Hatha Jogi bilo da se radi iskljuivo o zdravstvenim razlozima, bilo o postizanju psihikih sposobnosti vieg reda jer se ne kae uzalud: U zdravom telu zdrav duh! 99

Manipura

Svadhithana Muladhara Sl.1a Anahata akra srca. Lotos sa dvanaest listova. Viuddha akra u blizini titnjae. Lotos sa esnaest listova. Adna u sredini ela, izmeu obrva. Lotos sa dva lista. Sahasrara Vinu sedite pozitivnog pola na vrhu glave. Lotos sa hiljadu cvetova.

10. STVARALAKA SNAGA SVESTI Vebe Hatha Joge sastoje se iz tri dela: usmeravanje svesti (meditacija), regulisanje disanja (pranajama) i stavovi tela (asane). Sva tri dela moraju se vebati zajedno, jer se ni jedan ne da zamisliti bez druga dva. Usmeravanje svesti ne moe se upranjavati bez odreenog stava tela (asane) i disanja, a isto tako ne moemo disati, ili drati telo u nekom poloaju, a da svest nije upravljena bar u glavu, ako ne u drugi neki deo tela. Vebe H a t h a Joge tano propisuju, kako treba spojiti ova tri dela, ako elim postii, da moj razvoj bude pravilan i sve uspeniji. Vebe su shodno tome grupisane i svaka nosi naziv prema delu koji je prvenstveno naglaen izmeu pomenuta tri dela. Na glavni cilj je usmeravanje samosvesti ravnomerno u sve delove tela, ili, drugim reima, potpuno oivljavanje naeg tela. To nam daje klju u ruke za vladanje nad pozitivnim i negativnim snagama u nama. Kroz vebanje emo upoznati mo samosvesti. Dospeemo tako daleko, da emo moi svesno stvarati strujanje snage na bilo kom delu naega tela jednostavnom koncentracijom misli. Stalno sedite nae samosvesti je siva modana kora. Bilo bi dugotrajno i van okvira ove knjige da razmatramo, u emu se sve elije sive modane kore razlikuju od ostalih elija. To spada u strune knjige o medicini. Bitna injenica, od vanosti za nas, jeste, da su se usled stalnog uticaja naeg Ja elije sive modane kore razvile u savren instrument kakav je on upravo danas. Nae Ja je ulo u modane elije, poelo je uticati na njih i razvilo ih u posluno orue. Ako upravimo svoju svest sna103

DRUGI DEO PRAKTINA HATHA JOGA

gom svoje volje u druge nervne elije, onda i one poinju da se razvijaju i mogu takoe postati potpuni nosioci svesti kao i najvie elije modane kore. ta me onda spreava, da svoje Ja, svoju svest, uvedem u bilo koji deo tela, ako su tamo nervne elije sa istim osobinama, kao i u kori mozga? Moe se dokazati bezbrojnim primerima, da funkcije jednog vanog nerva, ukoliko bude uniten nekim nesretnim sluajem, moe da preuzme drugi nerv. Sposobnost prilagoavanja i elastinost nerava esto se potvruje na takav nain, koji se granii sa udotvornim; Hatha Joga samo koristi ove mogunosti. Svest moe dugim vebanjem razviti svaku nervnu eliju do vieg stepena sposobnosti i da je uini provodnikom strujanja vieg reda. Da bi se to postiglo, potrebno je, svakako, vreme. Ko ima d a r koncentracije moe sam postii gore navedene rezultate; im usmeri svoju svest u nervne elije jednog dela tela, odmah e izazvati odreenu reakciju. Naravno, ova reakcija ne moe jo biti tako velika, da bi se dotini nervni splet mogao koristiti i za miljenje; za prvo vreme moramo se zadovoljiti da nervi dou samo u stanje nadraenosti, kada u njih usmerimo via strujanja, i da reaguju kroz nae peckutavo oseanje razvijanja toplote i priliva krvi. Meutim, ako nekom nevrnom spletu svakodnevno, neprestano i godinama, upuujemo svoju svest, u njemu poinje jedan postepeni razvoj i on se osposobljava za prenos viih manifestacija naega Ja, koje se poveavaju od jednog do drugog stupnja. Tako, deo po deo, moemo oiveti svaki deo svoga tela i uiniti ga svesnim... Jogi na viem stepenu razvitka u stanju su da po volji ubrzaju ili potpuno zaustave proces svoje probave ili rad srca. U svetskoj literaturi nalazimo mnoge primere fakira, koji su dozvolili da ih ive zakopaju na nekoliko sedmica. uven je i sluaj onog jogija, koji se u isto naune svrhe podvrgao jednom opasnom eksperimentu, pod najstroom lekarskom kontrolom, na medicinskom fakultetu u Madrasu. On je progutao jednu veliku dozu cijankalijuma i sproveo je taj otrov netaknut kroz svoje probavne organe, a 104

da njegov organizam nije upio ni najmanji deli otrova. Zatim je otrov izaao iz njegovog tela na prirodan nain. Buenje svesti, pored svoje ogromne vanosti za zdravlje, ima i jednu drugu veliku prednost. Pomae nam da se uverimo u injenicu, da svest postoji i nezavisno od mozga. Vebe Joge omoguuju oveku da doivi potpunu sreu, jer se kroz njih upoznaje sa gospodarem tela svojim pravim, neunitivim Ja. Veliki deo oveanstva mui svesni ili nesvesni strah od smrti. Koliko zdravih ljudi hronino paralie ova pomisao, koja uvek vreba u zasedi u dubinama svesti: Kakva je korist od svega ovoga, ako na kraju postoji samo neizbena propast i smrt?... Joga nas potpuno lei od ovog straha. Onima, koji zahtevaju opipljiv dokaz, preporuujemo da se potrude i da vre opite. Ako, na primer, neko ne moe dubiti na glavi, moe lino da se uveri, da drugi, koji su jai i bolje vladaju svojom ravnoteom, mogu lako izvesti tu vebu. Meutim, unutarnja doivljavanja zbivaju se u dubinama psihe i nevidljiva su za druge. Nae Ja je nevidljivo i nema instrumenata na svetu kojim bi se njegovo postojanje dokazalo. Samo po njegovom spoljnjem delovanju moemo osetiti Ja neke druge osobe. A svoje sopstveno Ja upoznaemo, kada razvijamo samosvest i postanemo svesni svoga Ja. Nae Ja, nevidljivo za svakog drugog, moe se doiveti jedino u samom sebi. Jogi sedi nepomino dok doivljava vie postavljena stanja svesti. Ako elimo saznati njegova dostignua, koja je ostvario koncentracijom, onda moramo sami isto to doiveti. Jogi moe uiniti samo jedno, da bi dokazao svoju istinu: on pokazuje put. Svakome, ko ne veruje u udotvorno dejstvo svesti na telo, preporuujem da pokua sledei jednostavni opit: neka oprui desnu ruku sa stisnutom pesnicom i opruenim kaiprstom. Zatim, neka usmeri svoju svest u kaiprst, odnosno neka sa punom koncentracijom misli na vrh ispruenog prsta i pri tome neka ima oseaj, kao da odlazi u vrh svoga prsta. Posle kraeg vremena osetie jako peckanje i stvaranje toplote. Malo po malo kroz prst e poeti da struji toplota i, ako mu je koncentra105

cija dovoljno jaka, onda e se ta toplota poveati do pulzirajue vreline. Meutim, posledica nije samo toplota, nego i priliv krvi, jer e prst postepeno pocrveneti. Ko marljivim vebanjem postane gospodar u usmera vanju svesti, taj e iz toga veoma brzo imati velike koristi. Tako se, na primer, moe spreiti prehlada, ako se jako koncentriemo na svoja stopala pri kiovitom i vetrovitom vremenu. Na taj nain moe se stvoriti pozitivna energija, toplota, i spreiti da nam se stopala toliko ohlade, da bacili mogu nadvladati. Isto tako, ako nam je hladno po leima i na njih se koncentriemo, a leni miii su nam ve svesni, onda se skupljanjem miia potpomae razvijanju toplote i tako spreava eventualno zapalenje plua... S velikim zadovoljstvom sam primetio, da su moji uenici u Evropi veoma zainteresovani za usmeravanje svesti. U mnogobrojnim sluajevima, ovim veoma jednostavnim metodom, postizali su potpuno ozdravljenje, ak i u ozbiljnim sluajevima smrzavanja, smetnjama u krvotoku i probavi, pa ak i u, na izgled, neizleivim sluajevima paralize. ivac, koji je dugotrajno zapalenje gotovo razorilo, vie nije u stanju da prenosi ivotno strujanje i dotini deo tela postaje beivotan ili paralisan. Ali samosvest je najjaa pobuujua i oivljavajua snaga. Ona vie vredi od elektriziranja i masae. On probija izolaciju, ako je koncentracija dovoljno jaka, i nerv ponovo stie sposobnost f u n k c i o n i s a n j a nastaje iscelenje. Ko shvata smisao upravljanja sveu, takoe e shvatiti i prednosti, koje nastaju, ako moe u bilo kom delu svog tela prouzrokovati pojaan, svestan priliv krvi. Ako neko pati od lenosti probavnih organa, neka se koncentrie na svoje probavne organe i neka osea, kao da je istovetan sa njima. Ve samo ovo je dovoljno da izazove pojaan dovod krvi i da se funkcionisanje probavnih organa stavi u pokret. Ovo se moe jo vie pojaati, ako ovek sebi zamilja, da je on sam utroba i da se pokree. Svako, ko je ovo m a k a r i jedanput pokuao, mogao je osetiti, da je njegovo telo odmah poslualo i da se prilagodilo onome, to je on zamislio (imaginatio). Ko ne moe ovladati usmeravanjem svesti pri prvom pokuaju, ne treba 106

da e e Ja

klone. Ponovljeni pokuaji donee svoje plodove, to imati za posledicu jaanje poverenja i volje. Nema veradosti od pobede nad samim sobom, od pobede naeg nad naim telom. Paralelno sa usmeravanjem svesti od velike su pomoi u buenju i osveivanju tela i vebe pranajame, kao i razni stavovi tela (na sanskrtu: asane). Vanost regulacije disanja, s fizioloke take gledita, razmotrena je jo u prvom delu ove knjige. Za usmeravanje svesti je regulisanje disanja takoe od velikog znaaja. Kod udisanja moramo se na to koncentrisati, da u sebi prikupimo to vie prane, dok pri izdisanju moramo misliti na to, da svesno vodimo tu koliinu svee prane i da je, ravnomerno rasporeenu, usmerimo u sve delove tela ili tamo, kuda se u dotinoj vebi preporuuje. Tako se, na primer, u vebi Viparita-Karani koncentriemo na titastu lezdu. To znai, da mi svoje Ja stalno aljemo u titastu lezdu neprekidno mislei na nju i, istovremeno, pri svakom izdisaju, aljemo udahnutu koliinu prane u titastu lezdu, tako rei kao da je tamo upumpavamo. Isto tako moemo slati pranu u bilo koji eljeni deo tela s vrstom reenou da ga osnaimo ili izleimo. Prana se skuplja tamo, gde se svest koncentrie. Gde sija svetlo, noni leptiri se sakupljaju! Prirodno, najjai e biti onaj deo tela i najbolje e funkcionisati, na koji smo usredsredili svoju svest i koji na taj nain prima najvie prane. Naunik najvie zadrava svoju svest u mozgu i najvei deo prane skupljae se tamo, te e se njegov mozak sve vie razvijati i postati najsposobniji. Rva ili bokser stalno usredsreuju svoju panju, tj. svoju svest, na zahvat svojih ruku odnosno na udarac svoje pesnice. Prirodno, njihovi miii e mono nabujati i narasti od prane koja se tamo sakupila. Isto to vai i za ivotinje u zavisnosti od stepena njihove svesti. Zec se uvek plaio napada jaih ivotinja i zato je uvek oslukivao i ulio svoje ui na svaki zvuk. Posledica toga je, da je njegova panja, usredsreena na ui,.u njima i sakupila najvie prane, a kako je prana stvaralaka snaga, njegove ui i organ sluha, tokom miliona godina, 107

neszrazmemo su izrasle u postale beskrajno fini instrument. Po slinim zakonima razvija se sve, ivotinja, biljka, pa i sam ovek i sve to ivi. Prana izgrauje gde je svest poalje, tamo, gde se koncentrie panja. Tako se razvija surla kod slona, vrat kod irafe, noge kod noja i bezbrojne druge razlike u ivotinjskom carstvu, a tako se razvio i ovek u bie kakav je danas. Meutim, ovek nije jo postigao savrenstvo. On u sebi nosi jo beskrajno velike i mnoge mogunosti. Prana sledi automatski svest; koliko bismo mogli vie postii, ako bismo ovaj zakon prirode koristili na odgovarajui nain i svesno i sistematski upranjavali usmeravanje prane! Ako ne poznajemo tajne i zakonitosti naeg bia, onda n a m uvek preti opasnost da zbog neznanja poinimo greke i da svoje telo, taj udesni instrument, gurnemo u bolest. Zato m o r a m o prouiti zakone usmeravanja prane, a svoje telo ozraiti svojom sveu! Onda drimo u ruci klju savrenog zdravlja i dugog ivota. Ko od svog disanja stvori jednu svesnu radnju i prati kretanje vazduha u pluima, razvie, korak po korak, svoju prijemljivost i sposobnost opaanja; malo po malo moi e da oseti fino strujanje prane. Zatim e se upoznati sa glavnim nervnim spletovima koji dalje sprovode pranu u centre za sakupljanje, raspodelu, pretvaranje i transformaciju u akre. Za nas vie nije tajna, da akre imaju svoja sedita u glavnim nervnim centrima i u najvanijim lezdama sa unutarnjim luenjem. Ako u njih dospe neko nedovoljno, pogreno strujanje, onda e oni ranije ili kasnije oboleti. A kako normalno funkcionisanje ostalih organa zavisi od ovih centara, mogu bilo kakve smetnje da nam navuku najrazliitije bolesti. Shodno tome, od najvee je vanosti sauvati ili povratiti zdravlje ovih glavnih centara.

11. LEKOVITO DEJSTVO DREVNIH ASANA Postanak jogi stavova tela, nazvanih asane, gubi se u magli staroindiskih legendi. Prema tim legendama, iva je isprobao 84000 naina sedenja i stavova tela, da bi ustanovio, koje su telesne vebe pogodne za odravanje ljudskog zdravlja ili za razvijanje jednog vieg stepena samopoznavanja. Od ovih stavova danas su u upotrebi 84, dok broj asana, koje slue za ouvanje ili vraanje zdravlja, iznosi 20 do 30. ak i da nisu postale od ive, ove asane su razvili veliki mudraci Indije rii i maharii jogi vieg reda, koji su vladali udesnim fiziolokim, fizikim i takozvanim natprirodnim naukama, a kroz milenijume do dananjeg iskristaliziranog oblika. Pre sedamdeset, pa ak i pre pedeset godina, naunici na Zapadu smatrali su ovu seriju asana za sujeverje. Danas, meutim, kako sam lino zapazio, i najnepoverljiviji Evropljanin, koji je zainteresovan za svoje telesno zdravlje, priznaje izvanrednu vanost ovih stavova naroito otkako su najpoznatiji pretstavnici medicinske nauke na Zapadu potvrdili eksperimentima njihovo dejstvo. Osim nekoliko stavova tela za razmiljanje, tzv. sedeih jogi stavova, koji se prvenstveno koriste za ugodho upranjavanje pranajame i za mudre (vebe izdrljivosti i koncentracije), takozvane asane za vebanje tela imaju veoma blagotvorno delovanje na ceo organizam. Nijedna hvala nije preterana, ako treba da opiemo gotovo udotvorno dejstvo stavova tela na ljudski organizam i njihovu ulogu u ouvanju ivotne snage i poboljanju zdravlja. Tek nedavno reili su tajnu indiskih asana istraivai Joge, na medicinskoj osnovi, uz saradnju najpoznatijih evropskih naunika iz oblasti medicine. 109

108

Stara je teza fiziologije, da zdravstveno stanje ljudskog tela zavisi od stanja elija i kvaliteta elijinog tkiva. Da bi tkiva bila zdrava, potrebni su sledei preduslovi: 1. Redovno unoenje hrane i savren rad lezda sa unutranjim luenjem (endokrinih lezda); 2. Brzo i potpuno otstranjivanje otpadnih materija iz organizma. 3. Zdravo i savreno funkcionisanje nervnog sistema. Jasno je, prema tome, da probavni sistem i krvotok moraju biti u savrenom zdravstvenom stanju, da bi mogli ispravno snabdevati tkiva proteinima, eerima, mastima, solima i drugim vanim sastojcima. Ispitajmo sada, kako asane deluju na probavne organe i organe krvotoka. Posmatrajmo, najpre, dejstvo asana na probavni sistem. Probavni organi, eludac, tanka .creva, guteraa, jetra itd., nalaze se u trbunoj duplji, koju odozdo dri karlica, a sa svih ostalih strana jaki miii. Majka Priroda se pobrinula za ove organe da imaju redovnu i nenu masau kroz dizanje i sputanje preage (dijafragme), to poboljava njihov rad. U jednom minutu probavni organi prime 14 do 15 automatskih masaa, to je za odranje zdravlja neophodno. Kao to smo ve izloili u poglavlju o regulisanju disanja, neprirodan, civilizovan ovek, sa svojim gradskim ivotom, ne zna disati pravilno. To znai da mu se disanje degenerisalo, a trbuni miii toliko zakrljali, da nedovoljna masaa probavnih organa izaziva pomanjkanje eludane kiseline, poremeaja u probavi i veoma esto teke bolove u stomaku. Samo upranjavanje pranajame nije dovoljno kod osobe sa loim disanjem i degenerisanim stomanim miiima: ona mora pribei asanama, da bi u potpunosti povratila zdravlje svojih probavnih organa. Asane ne obezbeuju ovim organima samo spoljanju masau, ve im omoguavaju i jedinstvenu unutranju gimnastiku, koju ne moe zameniti nikakav drugi sistem sporta na svetu, nikakvo drugo telesno vebanje. Priznata je postavka medicine, da rniii mogu sauvati svoju snagu i gipkost, samo ako su primorani da vre pokrete skupljanja i opruanja. Od asana, Bhudan110

gasana, Salabhasana, Dhanurasana spadaju u najbolje vebe za rastezanje stomanih miia i skupljanje lenih miia. Joga-Mudra, Pasimotana, Padahastasana i Halasana, nasuprot tome, skupljaju prednje trbune miie i rasteu lene miie. Vakrasana i Ardha-Matsjendrasana dovode u ispravno funkcionisanje bone trbune miie. Lepota vebi Joge najbolje se vidi kod asana Uddijana i Nauli. Premda spadaju u najtee asane za izvoenje, ovladati njima vredno je uloenog truda, jer one ispoljavaju zapanjujue dejstvo ne samo na trbune miie, nego i na unutranje organe. Prva od njih masira spoljne i unutarnje miie vertikalno, a druga bono, sa strane. Meutim, jaina trbunih miia nije vana samo radi pravilne masae unutarnjih organa, nego i za dranje tih organa na njihovom odgovarajuem mestu u trbunoj dupIji. Ti organi slobodno vise u trbunoj duplji ili su labavo spojeni sa zadnjim zidom trbune duplje. Otuda im je potrebna jedna jaka potpora s prednje strane u cilju izbegavanja pomeranja ovih organa sa svojih odreenih mesta i izazivanja raznih poremeaja (sputenost stomaka, creva, bubrega, materice itd.). Prema tome, stavovi tela u Jogi ne odravaju samo gipkost trbunih miia i organa u trbunoj duplji putem njihove automatske masae, nego i uvruju te organe na mestima koja su im odreena. Budui da krvotok slui za prenos pripremljenih hranIjivih sokova od probavnih organa do tkiva, dobro zdravstveno stanje organa krvotoka je od odluujue vanosti. Najvaniji organ krvotoka je srce, koje, kao to je poznato, ima najjau muskulaturu. Ali se ak i srani mii moe uiniti otpornijim i jaim pomou vebi Joge. Asane Uddijana i Nauli masiraju srce odozdo preko titranja dijafragme. Ovde treba takoe imati na umu, da se mii onda nalazi u savrenom stanju, kada je izloen naizmeninim pritiscima. Poto se srce nalazi u sredini grudnog koa (u mediastinumu), svako poveanje ili smanjenje pritiska nuno se odraava na srce. Asane Bhudangasana, Salabhasana, te Dhanurasana, zatim Sarvangasana, Viparita-Karani i Halasana u svom prvom delu vre na srce na111

izmenine pritiske i tako, na aktivan nain, poboljavaju zdravlje organa z a krvotok. ^* Od svih organa krvotoka, vene su najslabije, a ipak moraju sakupljati krv iz svih delova tela i, savlaujui silu tee, sprovoditi je ponovo u srce. Ovaj rad uzbrdo jako optereuje slabe zidove vena i zbog toga ujemo ljude kako se ale na proirene vene. Krvnim sudovima je potrebnija spoljna pomo, ak i vie nego ostalim organima krvotoka. Jo hiljadama godina ranije, mudraci i uitelji Indije znali su da se krvni sudovi mogu potedeti i ojaati vebama kao to su: Sirasana, Sarvangasana, i Viparita-Karani, koje zbog obrnutog poloaja tela omoguuju lak povratak krvi u srce. Ovo svakodnevno smanjenje pritiska u venama, koje treba da traje nekoliko minuta, produava trajnost venama u znaajnoj meri. Dejstvo ovih asana je vredno divljenja. Kratak odmor, koji ovi krvni sudovi dobijaju prilikom upranjavanja pomenutih asana, sasvim je dovoljan za regeneraciju vena. Svakodnevnim upranjavanjem ovih asana u trajanju od nekoliko minuta mogu se izleiti ak i proirene vene, to i ne zvui tako neverovatno, ako pomislimo na sposobnost regeneracije ljudskog organizma, i to sa kakvom nezadrivom energijom, samo ako dospe u zdrave ivotne uslove. Pri tom ne treba isputati iz vida ni pravilnu ishranu elijinog tkiva i unoenje kiseonika. U poglavljima o disanju ve smo govorili o poveanju izmene kiseonika u organizmu i o delovanju gimnastike plua na produenje ivota. Ovde treba samo jo napomenuti, da sa vebanjem asana miii grudnog koa jo vie jaaju i delovanje pranajame, udrueno sa delovanjem asana, postaje jo oiglednije. Veba Salabhasana je pojam jedne savrene gimnastike plua, tako da se moe nazvati i Pranajama-asana. Pri izvoenju Salabhasane mora se vazduh duboko udahnuti i drati pod visokim plunim pritiskom nekoliko sekundi do kraja vebe. Sa dve do tri salabhasane dnevno ne moe ni jedna jedina pluna elija, kao ni najmanja alveola u pluima, da izbegne monom ritmu disanja. Asane obezbeuju proiavanje disajnih puteva, tako da izvesni stavovi tela mogu dopunjavati pranajamu. U mnogim sluajevima one nas tite od upale krajnika ili 1.12

kijavice. Sarvangasana, Viparita-Karani, Matsjasana, Divabandha, te Simhasana su izvanredna preventiva za suzbijanje upale krajnika u poetnom stadijumu, a lee i kijavicu. Zdravlje elijinog tkiva, kao i itavog ljudskog organizma ne zavisi samo od sistematskog i pravilnog uzimanja hrane, nego kao to smo ve na poetku ovog poglavlja napomenuli i od savrenog funkcionisanja lezda sa unutranjim luenjem ili endokrinih lezda. Najvanije endokrine lezde u ljudskom organizmu su epifiza, hipofiza, titnjaa (tiroidna lezda), nadbubrene, polne lezde itd. Nepravilno ili nedovoljno luenje bilo koje od ovih lezda moe prouzrokovati najozbiljnija obolenja. Za odravanje titnjae u dobrom zdravstvenom stanju posebno su pogodne sledee asane: Sarvangasana, Viparita-Karani, Matsjasana, Divabandha i Simhamudra. Na hipofizu i epifizu ima Saravangasana odlino dejstvo, a na polne lezde, pored Sarvangasane, povoljno utie Uddijana i Nauli. Drugi preduslov za zdravlje tkiva je potpuno otstranjenje otpadnih materija: ugljen-dioksid, mokrane kiseline, urina (mokrae), ekskrementa (izmeta), znoja. Ako ove otrovne materije ostanu, iz bilo kog razloga, u organizmu due nego to je potrebno, onda mogu izazvati ozbiljna obolenja. One se mogu uspeno otstranjivati samo kada organi za probavu, disanje i otstranjenje tenosti besprekorno funkcioniu. Ve sam spomenuo asane koje blagotvorno deluju na disanje i probavu. Za zdravlje bubrega brinu se: Uddijana, Nauli, Budangasana i Dhanurasana. Trei preduslov za zdravlje elijinog tkiva je savreno funkcionisanje nervnog sistema. Najvaniji deo nervnog sistema je mozak, zatim moni splet nerava u kimenom stubu i dve linije nerava u simpatinom nervnom sistemu. Od mozga i kimene modine nervi se granaju u sve delove tela. Ova mrea nerava je tako savrena, da nema ni jednog delia tkiva u organizmu, do kojeg ona ne bi dopirala. Ako se nervne veze poremete iz bilo kog razloga, .onda i elijina tkiva nee dobro funkcionisati; a ako nervne veze uopte ne
8 Joga i sport 113

funkcioniu, ili budu unitene, onda i ceo nervni sistem nee dobro raditi. Ako se poremete nervi debelog creva, onda debelo crevo nee vie pravilno funkcionisati i nastaje opstipacija (zatvor, tvrda stolica) ili hronini katar creva. Ako bi presekli jedan nerv lica, ili ako je isti ve oteen, miii, koje je taj nerv pokretao, vise nee moi da se skupljaju. Sistem drevnih indiskih asana isto tako blagotvorno deluje na nervni sistem, kao i na probavne organe, endokrine lezde i organe za otstranjivanje otpadnih materija. Sirasana i Viparita-Karani e u ovom smislu pruiti mozgu bogatiju krv i tako obezbediti vie kiseonika za nerve, koji pokreu pojedine organe naih ula. U vezi s tim, pri vebama Joge panja se prvenstveno poklanja trbunim miiima i kimi. Jaanjem kime i njenih miia, mi istovremeno jaamo i nerve koji prolaze kroz kimeni stub, zajedno sa nervima simpatinog nervnog sistema. Isto tako, druge asane jaaju nerve grudnog koa, abdomena (donjeg dela tela), lea i bokova. Snabdevajui glavu i mozak sveom krvlju, odgovarajue asane poveavaju mentalne sposobnosti (pamenje, radni elan, elju za stvaranjem) i pomau u samosavlaivanju. Oni, koji ele upranjavati psihiku Jogu, Rada Jogu, poee shodno tome svoje vebe sa Hatha Jogom. Potrebno je jo naglasiti, da asane slue samo zato, da se telu i miiima ouva snaga i zdravlje; za razvijanje jakih, atletskih miia one nisu pogodne. Ko eli da, pored savrenog zdravlja, stekne i eline muskule, moe i ovaj cilj lako postii putem, sa evropskog stanovita gledano, sasvim novih vebi za miie, iji je opis dat u jednom od narednih poglavlja. Potpuni opis asana i uputstvo za njihovo praktino izvoenje takoe su sadrani u jednom od narednih poglavlja. Meutim, ne zaboravimo, da upranjavanje asana uvek zahteva smireno duevno stanje. Ako ponemo svoj rad u dobrom raspoloenju i smirena duha, onda lekovite snage osloboene vebanjem ne moramo troiti na neutralisanje negativnih duevnih stanja, ve mogu odmah razviti svoje udesno umirujue delovanje na nae nerve. U tu svrhu, pre vebanja samih asana, zauzima se stav 114

za razmiljanje (meditaciju). Uenik treba uvek da nastoji, da zaboravi svoje probleme i sve tekoe ivota jednostavnim skretanjem svojih misli na via moralna pravila Jame i Nijame*.) Imaj poverenja u svoju pravu sutinu, pa e moi da se onda osloni na svoje snage. Postupaj pravilno, pa e i ivot biti pravian prema tebi. Budi umeren u svim vidovima svog ivota, pa e onda imati dug i zdrav ivot. Budi smiren poput jutarnjeg mira, gledaj s poverenjem u budunost, kao to veruje u sutranji izlazak sunca, gledaj na svet sa vedrim mirom. Snaga, koja dri svet, dri i tebe, jer si ti njegov deo. Sa ovakvim mislima stvaramo vedru atmosferu u nama i oko nas i onda moemo poeti sa vebanjem.

*) Jama i Nijama (sanskrt: Yama, Niyama) Univerzalna moralna pravila ili etike discipline koje su iznad svih vera, zemalja, doba ili vremena. p. p.

115

da ima navalu krvi (kongestija, hyperaemia), ili pun eludac, onda nee upranjavati Viparita-Karani ili Sirasanu, kao to nee kod akutno pokvarenog stomaka ili katara u crevima vebati Uddijana-Bandha ili Nauli. Nasuprot tome, kod cerebralne anemije (modane malokrvnosti), hemoroida (uljeva) ili proirenih vena pribei e Sarvangasani, i t d . . . 12. PRANAJAMA I ASANE TAJNA DUGOGA 2IVOTA Na osnovu praktinih opisa asana Joge i njihovog uporeenja sa poglavljima o pranajami, nijednom jedinom ueniku Joge na Zapadu, koji je bez predrasuda, nee izgledati neverovatno, da svako moe produiti svoj ivot pomou regulisanog disanja i drevnih vebi Joge. U daljem izlaganju daemo taan opis najvanijih vebi disanja i asana, opisaemo nain njihovog izvoenja i ukazati itaocu na koristi, koje iz njih proizilaze, po psihu i telo. Kao i sve ostale telesne vebe, tako i vebe Hatha Joge koriste samo onda, kada se pravilno primene. Upravo kao to plivanje, boks, tranje, tenis i drugi sportovi mogu biti tetni, ako se prekomerno upranjavaju, ili ako se ne pazi na pravila zdravlja na primer, vebanje na velikoj vruini sa punim stomakom na slian nain i nepravilno upranjavanje Hatha Joge moe biti veoma opasno, naroito zato, to vebe Hatha Joge imaju jako dejstvo. Ali ako ih pravilno izvodimo, onda je njihovo blagotvorno dejstvo ogromno! S druge strane, ako vebe Hatha Joge vrimo nepromiljeno i dozvolimo sebi da odemo u krajnosti nepravilnom procenom naih sadanjih mogunosti, tetno dejstvo moe biti isto tako veliko. Meutim, iskustvo je pokazalo, da ukoliko pratimo i najmanju reakciju svog organizma, uskoro emo stei instinktivno oseanje, koje nam vebe koriste, a koje nam mogu koditi; onda moemo odabrati one vebe, koje nam najhitnije trebaju i koje e nam najvie koristiti. Svako, ko je oboleo od bubrega, plua, srca, jetre i slinih bolesti, ne bi trebalo da veba bez uputstva odgovarajueg strunog uitelja! Zdrav uenik e bez sumnje moi proceniti, koje vebe mu koriste, a koje treba da izbegava. U sluaju 116 Radi boljeg objaenjenja na kraju knjige se nalazi Plan praktinih vebi sastavljen na osnovu viegodinjih iskustava. Ko se bude pridravao ovog plana, imae od toga sigurno koristi. Meutim, najozbiljnije skreemo panju naim itaocima, da se ne zavaravaju prividnom jednostavnou poetnih vebi. Niko ne bi trebalo da, moda, pomisli: Ah, da, ova mi je suvie laka, preiu odmah na sledee vebe!, jer bi to mogao zaaliti! Na primer, u istoj meri u kojoj vebe sa postepenim produavanjem zadravanja daha mogu biti korisne, isto toliko mogu prouzrokovati, ako se preteruje, proirenje srca ili plua. Tako je, na primer, jedan uenik Joge u Indiji za poetak dobio od svog uitelja zadatak, da napravi sedam potpunih jogi udisaja, i to ujutru, u podne i uvee. Samo sedam vebi meni nije dovoljno, pomisilio je uenik, jedva da e imati uopte neko dejstvo! I radi toga, da bi odmah ostvario to vei napredak, izveo je vebu pedeset puta. Kao posledica, izbio mu je neki crveni osip po telu sledeeg dana. Uitelj mu je objasnio, da je njegovo naporno disanje suvie brzo poelo isterivati iz krvi otpadne materije, koje su se u njoj nakupile, i da ih je u obliku osipa isteralo u kou. Par dana imao je povienu temperaturu i bolan svrab, a zatim je opet nastupilo normalno stanje. Od tada, suvie revnostan uenik bio je zadovoljanda napreduje onim tempom, koji bi mu uitelj propisao! Dakle, samo oprezno, strpljivo i prema mudrim uputstvima! Onda ne mogu nastati nikakvi poremeaji i mi emo uivati samo blagodeti Hatha Joge. U pomenutom planu vebe su tako sastavljene, da nakon jedne okrepljujue, uvek sledi neka veba oputanja ili jaanja, ali i smirivanja. Stoga se preporuuje 117

neupuenom poetniku na Zapadu, da se tano pridrava ovog plana. Najbolje je raditi vebe rano ujutru ili uvee pre veere. Nikada sa punim stomakom! Takoe nije preporuljivo vebati neposredno pre spavanja, poto koliine kiseonika i prane, koje se upiju tokom pranajame, i okrepljujue asane imaju toliko osveavajue dejstvo, da je posle njih teko zaspati.

13. VEBE DISANJA PRANAJAMA Vebe disanja Najvaniji preduslov za regulisanje disanja je kontrola ritma. Radi toga m o r a m o uvek paziti da stalno diemo po taktu, tano odbrojavajui propisani ritam. Za utvrivanje ritma indiski jogi uzimaju za osnovu otkucaje srca. Najbolje je, pre poetka vebanja, opipati puls i ustanoviti ritam otkucaja svog srca. Tako odreen ritam, ili takt, bie osnova naeg odbrojavanja. Svaku vebu disanja poinjemo snanim izdisanjem. Osnova svih vebi disanja je potpuno jogi disanje, koje se sastoji iz tri dela: trbunog, srednjeg i gornjeg disanja. Trbuno disanje Izvoenje (Sl. 2) U stojeem, sedeem ili leeem poloaju. Svoju svest treba da usmerimo u predeo pupka. Sa izdisanjem uvlaimo istovremeno i prednji trbuni zid. Zatim, kroz nos polako udiemo, istovremeno oputajui dijafragmu i trbuh dok se ne ispupi zbog ega se donji deo plua ispunjava vazduhom. Izdisanje: to vie uvui stomak, ime se vazduh isteruje iz plua kroz nos. Pri trbunom disanju samo se donji delovi plua ispunjavaju vazduhom, tako da samo stomak vri talasasto kretanje, dok grudni ko ostaje nepokretan. Terapeutsko dejstvo: Izvanredno olakanje za srce, smanjuje visok krvni pritisak, potpomae probavu i regulie rad creva. Trbuno disanje vri izvanrednu unutranju masau svih trbunih organa.

118

119

Srednje disanje Izvoenje (Sl. 3) U stojeem, sedeem ili leeem poloaju. Svest usmerimo na rebra. Posle izdisanja, polako udiemo kroz nos, irei rebra na obe strane. Pri izdisanju skupljamo rebra, ime isterujemo vazduh kroz nos. Kod srednjeg disanja, srednji deo plua nam se ispunjava vazduhom, dok stomak i ramena ostaju nepokretni. Terapeutsko dejstvo: Smanjuje pritisak na srce, osveava krv za jetru, u, eludac, slezinu i bubrege. Gornje disanje Izvoenje (Sl. 4) U stojeem, sedeem i leeem stavu. Upravimo svest na vrhove plua. Posle izdisaja, udiemo polako izdiui kljunjae i ramena i putajui da vazduh ulazi kroz nos i puni gornji deo plua. Pri izdisanju polako sputamo ramena i istiskujemo vazduh iz plua kroz nos. Kod gornjeg disanja trbuh i srednji deo grudi ostaju nepokretni. Terapeutsko dejstvo: Jaa plune lezde (hiluse) i potpuno proiava vrhove plua. 1. Potpuno jogi disanje 0 lekovitom dejstvu potpunog jogi disanja mogli bi se napisati itavi tomovi. Preko plua i krvotoka ono ispunjava celo telo sveim kiseonikom i pranom. Ne bi bilo svrsishodno nabrajati sve organe naeg tela, od mozga pa do nonih prstiju, i podrobno objanjavati kako i zato se svaki od ovih organa jaa, podmlauje i ovruje putem ovog disanja. Nema ni jednog jedinog, pa ni onog najmanjeg delia naeg tela, kome ovo disanje ne bi koristilo. To vai takoe i za nau psihu, jer se itavo nae bie ispunjava novom snagom. Duh nam stie mir, samopouzdanje i sigurnost. Jogi disanje otstranjuje neistoe iz krvi, poveava nam otpornost, potstie izmenu materija i regenerie naroito sistem lezda sa unutranjim luenjem. To podmlauje itav organizam. esta je pojava u 120 121

kolama Joge, da uenici u poodmaklim godinama, posle vebanja od mesec-dva dana, radosno saoptavaju o neoekivanom i naglom nestajanju izvesnih simptoma, koje su smatrali za znakove starenja i ranije ih nisu pominjali, jer nisu oekivali nikakvo poboljanje, kao to su povlaenje (recesija) desni, poetak dalekovidosti itd! U Indiji, kao i na nekoliko univerzitetskih klinika u Evropi, poznati lekari eksperimentiu sa ritmikim, potpunim disanjem jogija. U svim oblastima istraivanja postigli su zapanjujue rezultate, naroito u sluajevima visokog krvnog pritiska i obolenja srca. Lekari, koji su vodili ove opite, bili su krajnje zapanjeni neoekivanim rezultatima. U vie sluajeva obolenja srca, koji su vaili za neizleive, nastupilo je potpuno ozdravljenje, a gde ovo nije bilo postignuto, dolo je bar do trajnog poboljanja. Jednostavnim jogi disanjem je postignuto, da su bolesno proirena srca postepeno povratila svoj priblino prvobitni oblik. U veini sluajeva, obolenja srca su samo posledica funkcionalnih poremeaja drugih organa. Tako, na primer, nepravilno funkcionisanje titnjae i bubrega prouzrokuje veinu sranih poremeaja. Postoje, doista odlini medikamenti za srce, kao na primer digitalis. Ovi lekovi deluju, dodue, na srce, ali ne otklanjaju i uzrok obolenju. Potpuno jogi disanje, primenjeno sa odgovarajuim tretmanom psihe i asanama tela, lei organske poremeaje koji su prouzrokovali dotino srano obolenje i, kao posledica toga, i samo srce postaje ponovo zdravo. Prema tome, njegovo delovanje prevazilazi dejstvo bilo koje kure, koja i sa najboljim lekovima, obuhvata samo srce. Specijalizacija u medicinskoj nauci uslovila je njenu podelu i tako je terapeutika postala nain leenja simptoma. Zaboravilo se, da je oveije telo jedna nedeljiva celina, tako da je neka mala lezda esto uzrok obolenju nekog organa u sasvim drugom delu tela. Ako neko oboli na ui, pluima, ili na nekom drugom organu, onda se kod njega sve menja, od mozga pa sve do pigmentne elije u koi; znai, vie nije isto kao kod zdrave osobe. Nikada ne oboli samo jedan organ, ali je mogue, da opte bolesno stanje kulminira u jednom 122

organu. Prema tome, ceo organizam je bolestan, a ne samo jedan deo tela. Veoma me je iznenadio sluaj jednog pacijenta, koga su leili od visokog krvnog pritiska i obolenja srca i koji se morao podvri najrazliitijim kurama, kao to su putanje krvi, razni hemiski medikamenti itd., ali bez uspeha, jer ni uvenom profesoru nije padalo na pamet, da ispita stopala i hod bolesnika. On je, u stvari, patio od zaputenog sluaja sputenih lanaka. Imao je ravne tabane i usled toga bila je statika itavog njegovog tela toliko poremeena, da su oboleli nervni centri koji se granaju od kime, a srce, potpuno nemono da podnese preoptereenje prouzrokovano neravnomernim rasporedom telesne teine, takoe je podleglo obolenju. Posledice su bile visok krvni pritisak i poremeaj srca. Vebama Joge kosti stopala vraene su ponovo u svoj normalan poloaj, sistem kostiju u telu ponovo je poeo nositi njegovu teinu na normalan nain, rasipanje snage je prestalo, kima je ponovo zauzela svoje normalno mesto, nervi su ozdravili, prestao je visoki krvni pritisak i srce, osloboeno preoptereenja, brzo se povratilo. Mogao bih navesti bezbroj slinih sluajeva udotvornog iscelenja pomou Hatha Joge. U stvari, ta iscelenja nisu uopte udotvorna, nego sasvim prirodna. Hatha Joga ne lei hemikalijama, nego snagom prirode. Priroda je sveobuhvatna, stvaralaka, a ovek je dete prirode, koje se ne moe deliti i specijalizirati po delovima. Ko logino misli, moe sada da shvati sledeu injenicu: ako vebe Joge, a prvenstveno jogi disanje, imaju tako veliku lekovitu mo, koliko tek veliko dejstvo moraju imati na oveka sa zdravom psihom i zdravim telom, ako uvek die po pravilima jogi disanja! Svakako, takav ovek je potpuno zdrav, njega ne moe nikakva bolest zadesiti, on e izai na kraj sa svim ivotnim poteskoama i biti prava srea za sebe samog i svoju okolinu! Potpuno jogi disanje je osnova svake dalje vebe za regulisanje disanja. Vebe disanja, koje slede, samo su dopune i varijacije ovog metoda disanja. Blagotvorno dejstvo potpunog jogi disanja je neocenjivo. Zato, ono ne treba da bude samo veba, koju vrimo u odreeno vreme, nego na stalni metod disanja. Nedostatka uopte ne123

ma, ve samo dobrih strana, i zato dolazi u obzir podjednako za zdrave i bolesne kao stalan nain disanja. Ako se na njega naviknemo, dolazimo u posed dubokog unutarnjeg mira i savrene samokontrole iz koje nas nita ne moe izbaciti. (Vidi teoretski deo.) Izvoenje U stojeem, sedeem ili leeem poloaju. Usmeravajui snagu svoje samosvesti, vitalizirajmo itav trup, neprekidno pratei talasasto kretanje svog udisanja i izdisanja i tako doivljavamo potpunu ravnoteu. Posle izdisanja, polako udiemo kroz nos, brojei do osam ritmikih jedinica i skladno spajajui donje, srednje i gornje disanje u jedno povezano talasasto kretanje (Puraka).*) Najpre ispupimo trbuh, zatim irimo rebra i konano diemo kljunjae. Samim tim, prednji zid trbuha e se ve malo uvui i mi poinjemo izdisanje (Reaka), kao kod udisanja, tj. najpre uvlaimo trbuni zid, zatim skupljamo rebra i na kraju sputamo ramena i kljune kosti, dok polako isputamo vazduh kroz nos. Pri potpunom jogi disanju celokupni disajni mehanizam, odnosno donji, srednji i gornji delovi plua, nalazi se ravnomerno u kretanju. Izmeu udisanja i izdisanja moemo uvesti zadravanje daha onoliko dugo, koliko nam prija. Terapeutsko dejstvo: Doivljaj dubokog mira. Potpuno provetravanje plua. Poveano snabdevanje krvotoka kiseonikom i pranom, uravnoteenje pozitivnih i negativnih strujanja, smirivanje celokupnog nervnog sistema, regulisanje i usporavanje rada srca, snienje visokog krvnog pritiska i posticanje probave. Psihiko dejstvo: Smirivanje celog nervnog sistema odraava se na nae psihiko stanje. Ispunjava nas oseanje mira, uravnoteenosti i sigurnosti. 2. Kumbhaka Izvoenje: U stojeem, sedeem ili leeem stavu. Svest koncentriemo na srce. Kumbhaka**) u stvari nije
*) Puraka (sanskrt: Puraka) Udisanje, inhalacija. Reaka (sanskrt: Rechaka) izdisanje, pranjenje plua. p. p. **) Kumbhaka (sanskrt: Kumbhaka) zadravanje daha posle udisaja ili izdisaja. p. p.

nita drugo do potpuno jogi disanje produeno samo za vreme zadravanja daha. Udisanje kroz nos, dok izbrojimo 8 jedinica, kao kod potpunog jogi disanja (trbuno, srednje i gornje disanje), zadravamo dah 8 do 32 jedinice (poinjemo sa 8 jedinica i svakog dana dodajemo po jednu jedinicu, dok ne dostignemo 32 jedinice bez napora). Niko ne treba da zadrava svoj dah tfue od 32 jedinice, a samo onaj sme produavati zadravanje daha do 32 jedinice, ije je srce besprekorno. Ako pri povevanju ritma osetimo bilo kakvo naprezanje srca, moramo ostati pri onom ritmu, koji moemo postii bez ikakvog naprezanja. Izdisanje takoe kroz nos, za vreme 8 ritmikih jedinica, kao kod potpunog jogi disanja. Terapeutsko dejstvo: Uravnoteenje pozitivnih i negativnih strujanja, usporavanje rada srca i njegovo svesno regulisanje, ukoliko je isti neravnomeran, izVanredno smirivanje itavog nervnog sistema. Najefikasnija veba, kojom moemo disciplinovati nervni sistem i uiniti ga svesnim. Psihiko dejstvo: Poveava snagu volje. 3. Uddaji Izvoenje: U stojeem, sedeem ili leeem poloaju. Svest usmeriti na titastu lezdu. Udiemo kroz nos za vreme od osam jedinica, kao i za potpuno jogi disanje; zatim zadravamo dah (Kumbhaka) takoe za vreme od osam jedinica. Izdiemo kao i kod potpunog jogi disanja, ali za vreme od 16 jedinica, kroz usta, tako da stva ramo dug i otegnut glas S, slino vazdunoj konici, svc dok vazduh potpuno ne istisnemo iz plua. Zatim, odmah poinjemo s novim udisajem i nastavljamo ciklus. Terapeutsko dejstvo: Indukcijom jakog pozitivnog strujanja endokrine lezde se jako potstiu na rad. Ova veba ima naroito veliko dejstvo na nedovoljno aktivnu titnjau i time poveava funkcionisanje uma. Povcava nizak krvni pritisak. Razdraljive osobe, ija je titnjaa naklonjena prevelikoj aktivnosti, ili koje patc od povienog krvnog pritiska, ne smeju upranjavati ovu vebu. Psihiko dejstvo: Povcanje duhovne sveine. 125

124

4. Kapalabhati Izvoenje: U stojeem ili sedeem poloaju. Svoju svest usredsredimo na unutranjost nosa, posebno pazei na istou disajnih puteva. Kao i sve vebe pranajame i ova poinje izdisanjem. Meutim, poto itav ritam vebe dolazi do izraaja tokom izdisanja i njen glavni deo pretpostavlja Reaka, ne izdiemo laganim skupljanjem trbunih miia, nego njihovim naglim i brzim stezanjem, tako da vazduh isteramo kroz nozdrve u kratkoj i snanoj struji, kao iz mehova. Posle ovog brzog izdisaja ne zastajemo ni trenutak, ve odmah oputamo trbune miie, to automatski polako ispunjava donji i srednji deo plua vazduhom. Nije vano, da li se i gornji deo plua puni vazduhom, poto je ovo, zapravo, pranajama dijafragme. Ovi nagli izdisaji, slini radu mehova, treba da se vre u brzom redosledu, snanim stezanjem trbunih miia; udisanje treba da bude lagano. Terapeutsko dejstvo: Kapalabhati je jedna od najboljih gimnastika za plua, koja odlino isti i jaa prolaze za vazduh u nosu, jaa lezde u nosu, izbacuje pod pritiskom bacile koji se lako nakupe u nazalnim prolazima i ovruje gornje disajne puteve. Stalnim upranjavanjem Kapalabhatija, ljudi, koji povremeno jo uvek zapadnu u nezdravu i veoma opasnu naviku disanja na usta, ponu stalno disati kroz nos. Druga lekovita osobina Kapalabhatija je, da telo postane poletnije posle 3 do 5 serija, a nervni splet, nazvan plexus solaris*), ojaa i ispuni se novom ivotnom snagom. Psihiko tracije. dejstvo: Poveanje sposobnosti koncen-

Udisanje se uvek vri kroz obe nozdrve. Zatim, zatvarajui desnu nozdrvu palcem, vrimo Kapalabhati kroz levu nozdrvu. Znai, to je Kapalabhati kroz levu i desnu nozdrvu naizmenino. Ova veba je od velike koristi kada disajni putevi u nozdrvama nisu podjednako isti. 5. Sukh Purvak Ugodna Pranajama Izvoenje: U Padmasani (Stav lotosa). Desni kaiprst stavimo na sredinu ela, izmeu obrva. Posle snanog izdisanja, zatvaramo desnu nozdrvu desnim palcem i vrimo udisanje kroz levu nozdrvu za vreme od etiri jedinice. Posle zadravanja daha tokom 16 jedinica, otputamo desnu nozdrvu, stavljamo srednji prst na levu nozdrvu i izdiemo kroz desnu nozdrvu za vreme od 8 ritmikih jedinica (= otkucaja sopstvenog srca). Prsti ostaju u istom poloaju. Posle udisanja kroz desnu nozdrvu tokom 4 jedinice i zadravanja daha 16 jedinica, zatvaramo desnu nozdrvu i izdiemo kroz levu za vreme od 8 jedinica. Zatim, sa prstima u istom poloaju, ponavljamo ceo ciklus: udisanje kroz levu nozdrvu tokom 4 jedinice, zadravanje daha za vreme od 16 jedinica, izdisanje kroz desnu nozdrvu tokom 8 jedinica itd. Terapeutsko dejstvo: Pozitivna i negativna strujanja se dovode u stabilnu ravnoteu. Ovu vebu izvodite veoma oprezno i nikada je nemojte ponoviti vie od tri puta! Osobe sa slabim pluima treba da vebaju, umesto sa ritmom 4168, u ritmu: 888, ili da broje samo do 8 jedinica bez zadravanja daha. Psihiko dejstvo: Izvanredno jako. Znaajno poveanje mentalnih funkcija i duhovne bodrosti. Jedna od najvanijih vebi za olakanje psihike Joge (Rada Joge), u cilju postizanja stanja samospoznaje. 6. Bhastrika Bhastrika znai meh rad plua sc uporeuje sa radom kovakih mehova. Izvoenje: Sedei u Padmasani ili Sidhasani, snano i brzo udahnemo i izdahnemo deset puta, posle ega 127

Varijanta: Kapalabhati kroz svaku nozdrvu Postavivi kaiprst desne ruke na sredinu ela i zatvorivi levu nozdrvu srednjim prstom, vrimo Kapalabhati naglim i snanim izdisanjem kroz desnu nozdrvu.
*) Pleksus solaris (latinski: plexus solaris) sunani splet", t j . splet ivaca u oblasti eluca. p. p.

126

udahnemo duboko, zadravajui dah 714 jedinica. Polako izdahnemo. Sve ovo ponoviti tri puta. Ovu vebu moramo izvoditi oprezno, instinktivno prekidajui s vebanjem na najmanji znak naprezanja. Zapadanje u krajnosti moe biti samo t e t n o , ali ako se ne pretera, ovo je jedna od vebi sa najveim proiavajuim dejstvom. Postoji i varijanta Bhastrike u kojoj koristimo samo jednu nozdrvu. Terapeutsko dejstvo: Budui da je veba sa veoma jakim dejstvom, sa Bhastrikom se ne sme preterivati. Otklanja upale nosa i grla dok traje hronina kijavica, uklanja sluz i kada se blago primenjuje moe izleiti astmu. Dobra je za hladna stopala, naroito zimi, jer ne poveava toplotu samo eluca, nego i celog tela. Neke od ovih vebi su modifikovane da bi odgovarale uenicima Joge u Evropi. 7. Proiavajue disanje Izvoenje: U stojeem stavu, sa rairenim nogama, polako udiemo kroz nos kao kod potpunog jogi disanja. Kada se plua potpuno ispune vazduhom, odmah se poinje sa izdisanjem na sledei nain: usne se vrsto pripiju za zube, ostavljajui izmeu njih samo jedan mali, uzan otvor. Kroz taj uzani otvor istiskujemo vazduh kratkim, isprekidanim pokretima. Zamiljamo da nam usne uopte nisu otvorene i da je potreban veliki napor naih trbunih, dijafragmatinih i porebarnih miia za istiskivanje vazduha kroz taj uzani otvor. Ako samo izduvamo vazduh lako i bez napora, veba nee imati nikakve koristi. Terapeutsko dejstvo: Toksini nakupljeni u krvi otstranjuju se, savlauju se hronina obolenja i na imunitet se poveava. Neist vazduh, koji smo udahnuli u loe provetrenim prostorijama (bioskop, pozorite ili neko prevozno sredstvo), isti se iz plua i krvi. Glavobolja, kijavica i influenca( gripa) brzo se lee. U vreme epidemija ova veba je nezamenjiva, jer spreava infektivna obolenja. Preporuuje se, u takvim sluajevima, njeno upranjavanje pet puta dnevno sa po tri ponavljanja. U sluaje128

vima trovanja plinom ili drugim otrovima ova veba je pravi lek! Psihiko dejstvo: Poveava samopouzdanje, otklanja hipohondriju. 8. Disanje za jaanje nerava Izvoenje: U stojeem stavu, sa rairenim nogama, posle izdisanja, polako udiemo i istovremeno diemo obe ruke ispred sebe, sa dlanovima okrenutim nagore, do visine ramena. Zatim stisnemo pesnice i, jo uvek zadravajui dah, brzo ih privuemo k sebi do ramena, onda ponovo opruimo ruke, opet ih brzo vratimo nazad i istu radnju ponovimo jo jednom. Pri izdisanju olabavimo ruke, putajui ih da se spuste niz telo i odmaraju, dok smo mi pognuti napred. Veba koristi samo ako ruke pruamo napred kao da savlaujemo neki veliki otpor. Svaki put m o r a m o gurati ruke napred polako i s velikim naporom, tako da zaista podrhtavaju od naprezanja. Osobe, kojima je teko da tri puta pruaju ruke sa zadranim disanjem, neka to uine samo dva puta. Terapeutsko dejstvo: Poveava otpornost nervnog sistema; Dobro sredstvo za nervozno podrhtavanje ruku i glave. Psihiko dejstvo: Poveava nam sigurnost u nastupu i psihike sposobnosti. Oseamo se dorasli svakoj situaciji. 9 . Ha disanje u stojeem stavu Izvoenje: U raskoraenom stavu udiemo kao i kod potpunog jogi disanja. Dok udiemo, polako podiemo ruke do iznad glave, zadravamo dah nekoliko sekundi, a zatim, naglo se savijajui u napred, oputamo ruke ispred sebe u visei poloaj i istovremeno snano izdahnemo kroz usta stvarajui zvuk Ha. Kod izdisaja zvuk Ha ne stvara grlo s glasnim icama, nego brza struja izdahnutog vazduha. Zatim, polako udiui, ispravljamo se ponovo u stav s rukama iznad glave, a onda oputamo ruke polako izdiui kroz nos
9 Joga i sport

129

Terapeutsko dejstvo: Osveavanje krvotoka, lemeljproiavanje disajnih organa, suzbijanje zimljivosti. Psihiko dejstvo: Oseanje proienosti. U nekoj munoj sredini kao da se lepi za nas ta prljava atmosfera i ak kada i napustimo takvu sredinu, ona izaziva kod nas depresiju i psihiko gaenje. U takvim sluajevima, Ha disanje nas uspesno oslobaa duhovne prljavtine i brzo uklanja muni psihiki pritisak. Za policajce, detektive, psihijatre ili lekare za umobolne, kao i za sve one, koji po slubenoj dunosti dolaze u dodir sa umno poremeenim ili delinkventnim osobama, ova veba je prava blagodet, jer obezbeuje njihovo duevno zdravlje i otpornost na negativne uticaje. no 10. Ha disanje u leeem poloaju Izvoenje: Leei na leima, udiemo kao kod potpunog jogi disanja i istovremeno polako diemo ruke dok ne dou do poda iznad glave. Nekoliko sekundi zadra vamo dah, zatim brzo diemo noge, hitro savijajui kolena, obuhvatamo ih rukama, pritisnemo bedra na trbuh i istovremeno izdahnemo naglo kroz usta sa Ha zvukom. Posle odmora od nekoliko sekundi poinjemo polako udisanje, diui ruke preko glave. Istvoremeno opruamo noge nagore i polako ih sputamo na pod. Zatim, posle pauze od nekoliko sekundi, polako izdiemo kroz nos, dok ruke sputamo pored tela. Na kraju, odmorimo se uz potpunu relaksaciju. Terapeutsko dejstvo: Slino kao i kod Ha disanja u stojeem stavu. 11. Sedam malih vebi pranajame

2.
Izvoenje: U raskoraenom stavu udiemo kao kod potpunog jogi disanja, sa napred opruenim r u k a m a u visini ramena s dlanovima okrenutim nadole. Dok zadravamo dah, zabacimo ruke brzim i ritmikim pokretom unazad i to je vie mogue, zatim ponovo napred, pa nazad ili sa strane, i tako 35 puta. Zatim snano izdahnemo kroz usta, polako sputajui ruke. Vebu zavravamo proiavajuim disanjem. 3. Izvoenje: U raskoraenom stavu dok polako udiemo kao kod potpunog jogi disanja, diemo ruke ispred sebe u visinu ramena s dlanovima okrenutim unutra. Dok zadravamo dah, hitro zabacimo ruke nagore poput krila vetrenjae, nazad i ponovo u krug tri puta; zatim, radimo isto u suprotnom pravcu, tj. dole, nazad i u krug. Izdisanje vrimo snano kroz usta dok sputamo ruke. Vebu zavravamo proiavajuim disanjem. 4. Izvoenje: Legnemo licem okrenuti prema podu i stavimo dlanove na pod tako, da nam dou ispod ramena s prstima okrenutim prema napred. Posle punog udisaja zadravamo dah i za to vreme polako se izdiemo, drei telo pravo tako, da se oslanja samo na dlanove i palce nogu. Polako spustimo telo na pod i ponovimo ovu vebu 35 puta. Izdisanje vrimo snano kroz usta. Vebu zavravamo sa proiavajuim disanjem. 5. Izvoenje: Stanemo uspravno licem okrenuti prema zidu i stavimo dlanove na zid u visini ramena, potpuno opruivi ruke. Posle potpunog jogi udisaja, zadravamo dah i sa potpuno opruenim telom naginjemo se napred, savijanjem ruku u laktovima, sve dok elom ne dodir131

Izvodenje: U raskoraenom stavu, dok polako udiemo, diemo ruke sve dok se dlanovi ne sastave iznad glave. Zadrimo dah 712 sekundi, a zatim, istovremeno sa izdisanjem, polako sputamo ruke s dlanovima okrenutim na dole. Zavrimo vebu sa proiavajuim disanjem. 130

nemo zid; potom, napreui svu svoju snagu, sa potpuno opruenim telom, vraamo se u poetni poloaj. Ovo ponovimo 35 puta, a zatim snano izdahnemo na usta. Vebu zavravamo proiavajuim disanjem. 6. Izvoenje: Stanemo podboeni u raskoraeni stav, pravi kao strela. Posle potpunog jogi udisaja, kratko zadravamo dah, a zatim se polako savijemo u napred, izdiui kroz nos dok se saginjemo. Dok polako udiemo, ponovo se ispravimo; zatim, posle kratkog zadravanja daha, izdiemo savijajui se unazad. Kada ponovo udiemo, uspravimo se u poetni poloaj. Zatim to isto radimo, savijajui se u desno i ponovo se uspravimo. Prilikom izdisaja savijamo se na levu stranu, a zatim se uspravimo dok vrimo udisaj. Potom, nakon kratkog zadravanja daha, mirno izdiemo kroz nos, istovremeno oputajui ruke niz telo. Vebu zavravamo proiavajuim disanjem. 7. Izvoenje: U raskoraenom stavu, ili sedei u stavu Padmasana, izvrimo potpuno jogi udisanje, ali umesto da uvuemo vazduh u jednom neprekidnom udisaju, uvlaimo ga u kratkim isprekidanim udisajima, kao da uvlaimo neki miris, sve dok se plua potpuno ne ispune. Zadravamo dah 712 sekundi, a onda polako i mirno izdiemo kroz nos. Vebu zavravamo proiavajuim disanjem.

uslovno imati guru-a (uitelja), koji e ih savetovati i pomagati u njihovom stremljenju. U ovoj knjizi izneo sam vebe koje mogu upranjavati ak i poetnici bez ikakve opasnosti. Oni, koji prevaziu taj stepen, svakako e osetiti potrebu da potrae odgovarajueg uitelja. Isto vai i za asane. ak i za Hatha jogije, koji su dostigli najvii stupanj, ovde iznete vebe su najvanije, osnovne vebe za svakodnevno upranjavanje. Mnogobrojne ostale vebe, koje ovde ne moemo izloiti zbog ogranienog prostora, koriste se za razvijanje sposobnosti za koje se ljudi na Zapadu uglavnom ne interesuju. Ako se, ipak, takav nae, on e onda sigurno dospeti do uitelja posveenog u ovu nauku; jer: Ako je ela spreman guru je tu.

Vebe disanja pranajame imaju bezbroj drugih varijanti, ali za one, koji ele upranjavati Hatha Jogu radi odravanja svog zdravlja, potpuno je dovoljno da upranjavaju vebe koje su ovde navedene, menjajui ih prema planu vebanja, koji se nalaze na kraju knjige. Ostale vebe su samo za one, iji je jedini cilj u ivotu da postanu Hatha Jogi. Meutim, takve osobe moraju bez132 133

14. ASANE STAVOVI TELA Pravilno upranjavanje asana Joge nerazdvojno je povezano sa saradnjom nae psihe sa usmeravanjem svesti i pravilno primenjenim vebama disanja pranajame. Ako se tano pridravamo datih uputstava, postiicmo odline rezultate. Meutim, ako vebamo neredovno, diemo nepravilno i psihiki se ne uivljavamo u ono to radimo, ne moemo se nadati nikakvom uspehu. Ne zaboravimo: iako vebe Hatha Joge imaju fizioloko dejstvo, ipak je njihova svrha korienje uzajamnog delovanja izmeu psihe i tela. Da bi se povealo psihiko dejstvo, preporuljivo je veinu vebi upranjavati sa zatvorenim oima. Vebe H a t h a Joge treba vriti na tvrdom podu, a ne na mekoj, elastinoj sofi ili madracu. Indijci vebaju na maloj prostirci ili tepihu, koje niko drugi ne sme upotrebljavati. Svoje vebe poinju meditacijom i poniranjem u samog sebe. 1. Padmasana stav lotosa (Sl. 5 i 6) Izvoenje: Sednemo na pod, desno stopalo stavimo na levo bedro, a levo stopalo preko desnog na desno bedro. Ukoliko vie pribliimo stopalo trbuhu, utoliko emo lake izvesti ovu vebu! Lotosov cvet je u Indiji simbol duhovne istote i potpuno razvijene samosvesti. Upravo kao to lotosov cvet pliva na vodi u svojoj neokaljanoj, netaknutoj snenoj belini, tako lebdi i ista psiha jogija, nedirnuta telesnim strastima, nad nasrtajima niih telesnih instikta. Ovaj se stav moe uporediti sa savrenom ravnoteom i izdvo134

jenou lotosovog cveta. Potpuna simetrija naeg tela poveava harmoniju u rasporeivanju snaga. Ovaj stav tela uva ravnoteu naih pozitivnih i negativnih strujanja i, uz sadejstvo vebi disanja, poveava i usmerava njihovo delovanje. Padmasana je najpogodniji stav za vebe disanja koje izvodimo u sedeem poloaju. Svest usmerimo na srce, sedimo, ravnomerno diui, nepomini, ne doputajui svojim mislima da slobodno lete, nego ih prisiljavamo da se povinuju naoj volji. Na taj nain sakupljamo svesno ogromne koliine stvaralake energije. Delovanje se moe uporediti sa neizmernom snagom neke reke, koja se odjednom zaustavi branom. U vodi koja se sakuplja, poiva ogromna snaga. Upravo svojom prividnom neaktivnou i disciplinovanjem svojih misli jogi ukrouje i zadrava stvaralaku energiju, koja istrujava napolje. Time to ne mislimo, ne govorimo i ne delamo skupljamo ogromnu pozitivnu snagu. Terapeutsko dejstvo: Psihika i telesna stabilnost i opte smirenje nervnog sistema. Inae delovanje je razliito u zavisnosti od vebi disanja koje upranjavamo u stavu lotosa. 2. Sidhasana stav za meditaciju Izvoenje: Sednemo na pod, prekrstimo noge i, zatim, stavimo desno stopalo na levo bedro. Osobe, kojima je P a d m a s a n a suvie teka, treba da upranjavaju Sidhasanu. Ovaj stav je pogodan za psihiko samoponiranje i samoudubljivanje (koncentraciju). Terapeutsko dejstvo: Isto kao i kod Padmasane. 3. Joga-Mudra (Sl. 7, 8, 9) Mudra na sanskrtu znai simbol, primer. Ova veba je simbol Joge! Vrei je doivljavamo bezlinost. Izvoenje: Sednemo u stav lotosa sa prekrtenim nogama, ili sednemo na pete. U stavu lotosa pritisnemo obe pete na donji deo trbuha i izvrimo jogi udisaj. Pri izdisanju polako se naginjemo napred dok elom ne dotaknemo pod; ruke se nalaze nazad, na leima tako, da 136 137

prstima leve ruke obuhvatimo zglob desne. U ovom poloaju ostajemo toliko dugo, koliko moemo izdrati bez disanja. Zatim, dok polako udiemo, postepeno se uspravIjamo i zavravamo vebu laganim izdisanjem. Terapeutsko dejstvo: Ova veba ponovo dovodi na svoje mesto organe trbune duplje, koji su se pomerili sa svog mesta usled lenosti creva i poremeaja u nervima eluca i creva, a to se postie spoljnom i unutranjom miinom masaom i intraabdominalnim pritiskom. Joga-Mudra stvara snane trbune miie i jaa nerve bokova. Psihiko dejstvo je veoma veliko. Ko je naklonjen gordosti, njemu ova veba veoma koristi. Gordost nestaje u oveku i on naui da se okrene pravim vrednostima u sebi 4. Supta-Vadrasana (SL 10, 11) Izvoenje: Kleknuvi na pod sa rastavljenim stopalima, sputamo telo dok ne sednemo na pod izmeu peta. Zatim, pomou ruku i laktova sputamo trup dok nam potiljak ne doe na pod. Stavimo ruke iza glave, diemo bez napora i ostajemo u tom poloaju dotle, dokle moemo izdrati bez veeg napora. Svest upuujemo u solar pleksus, tzv. sunani splet. Terapeutsko dejstvo: Ova veba izaziva optu napetost nogu, naroito kolena i bedara, a takoe okrepljujue deluje na nerve pod koom. Sitni krvni sudovi se osveavaju, a rad pora se naroito pojaava. Otrim savijanjem nogu i ruku, krvotok se u njima usporava, i krv je primorana da ide u trup do glavnih nervnih centara, tj. do glavnog centra snage, do pleksusa solarisa (sunanog spleta). Ova veba potstie i obnavlja u velikoj meri i odlino deluje na osobe sa tromim ivanim sistemom i nedovoljno aktivnim lezdama. Jako osetljive osobe treba da upranjavaju ovu vebu samo na veoma kratko vreme i to veoma oprezno. 5. Ardha-Matsjendrasana (Sl. 12, 13) Ova veba je jedinstvena u svojoj vrsti. Vcrovatno je jcdina na svetu koja jaa kimu putem uvijanja ulevo i 138

10

11

udesno. Naziv je dobila po jogiju Bagavan Matsjendri (Bagawan Matsyendra). Meutim, poto je originalna veba veoma teka, u Hatha Jogu je uneta pod nazivom Ardha (polu-) Matsjendrasana. Ova veba priinjava i po139

etnicima izvesne potekoe. Radi toga, Srimat Kuvalajananda (Srimat Kuvalayananda), direktor Instituta za istraivanje Joge u Lonavli, dao je uproenu verziju pod imenom Vakrasana, stav uvijanja, koja ima gotovo isto dejstvo. Razmotrimo najpre vebu Ardha-Matsjendrasana. Izvoenje: Stavimo desnu petu pod levo bedro. Leva noga poiva vodoravno na podu. Zatim prebacujemo levo stopalo preko desnog bedra, stavljajui taban na pod. Grudi okreemo u levu stranu, desnu ruku stavljamo ispred levog kolena, koje stoji uspravno, a desnom akom obuhvatamo levi lanak noge ili stopalo. Zatim polako uvijamo lea ulevo, okreui i glavu u istu stranu. Levu ruku stavimo to vie u nazad i na lea, a levom akom obuhvatimo levo koleno. Svest usmeravamo u kimeni stub punom snagom i mada su nam plua dosta stisnuta diemo ritmiki. Ostajemo u ovom poloaju dok nagonski ne osetimo da je dovoljno. Posle toga, menjamo poloaj stopala i nogu i izvodimo celu vebu u suprotnu stranu. Terapeutsko dejstvo: Kao to je ve napomenuto, savreno zdravlje svoje kime moemo ouvati samo ako je pokreemo u svim moguim pravcima. Kimeni stub se moe savijati u est pravaca: napred, nazad, levo i desno i s uvijanjem u levu i desnu stranu. Sarvangasana, Halasana, Pasimotana i Joga-Mudra jaaju kimu uvijanjem u napred, a Matsjendrasana, Bhudangasana, Salabhasana i Dhanurasana jaaju je povijanjem u nazad. Ardha-Matsjendrasana ili Vakrasana je jedina veba u kojoj se kima uvre u levo i desno. Ova asana otstranjuje krivljenje kime i povoljno deluje na itav nervni sistem, jetru, pankreas, slezinu, creva i bubrege. Zajedno sa Bhudangasanom ova asana se moe smatrati uvarem bubrega. Priliv krvi u kimene prljenove i nerve, koji se granaju od kime, poveava se do maksimuma i na taj nain se vri lekovito i podmlaujue dejstvo na celokupni organizam. Jedna od najkorisnijih vebi! Jedan jo laki oblik ove asane prikazan je na Sl. 12. U ovom stavu kima se dri uspravno, bez ikakvog uvr-

140

141

tanja. Diemo potpunim jogi disanjem. Svest usredsredimo na kimeni stub. Terapeutsko dejstvo: Samopouzdanje, odlunost i istrajnost. 6. Vakrasana I i II Stav uvijanja (Sl. 15) I. Nain. Izvoenje: Sednemo na pod sa nogama ispruenim ispred sebe. Povlaei desnu nogu k sebi tako, da bedro i koleno vrsto pritiskuju t r b u h i grudi, prebacujemo desno stopalo preko levog i stavimo taban desnog stopala na pod uz levo bedro. Obe ake poloimo ravno na pod s prstima okrenutim u stranu. Svest odvodimo u kimu i nastojimo doiveti oseaj ravnotee i samopouzdanja. Posle tri potpuna jogi disanja, menjamo stopala i ponavljamo vebu. Terapeutsko dejstvo: Uspostavlja se ravnotea izmeu pozitivnih i negativnih struja. II. Nain. Izvoenje: Stav je isti kao i za prvi nain, t j . desna noga povuena i prebaena preko leve. itava kima zajedno sa glavom okree se to je mogue vie u desno. Desnu ruku opruimo iza lea, a levu stavimo ispred desnog kolena tako da leva nadlaktica pritiska desno koleno u nazad. Koncentriemo se na kimu. Posle tri p o t p u n a jogi disanja, menjamo stopala i ponavljamo vebu. Terapeutsko dejstvo: Isto kao kod Ardha-Matsjendrasane ali blae. Dalja varijanta prikazana je na Sl. 14. 7. Matsjasana stav ribe (SI. 16) Izvoenje: Iz Padmasane, pomou laktova, sputamo t r u p u nazad sve dok temenom ne dopremo do poda; grudi su isturene u luku na gore. Rukama obuhvatimo palce na nogama. Diemo lako i izbegavamo i najmanju napregnutost. Svest usmeravamo u titnjau. Terapeutsko dejstvo: Otstranjuje svaku ukoenost vrata, dok zatezanje u suprotnom pravcu izaziva rad svih vratnih miia. Leni miii se steu, a grudni i trbuni se rasteu, to omoguuje redovno disanje tokom ve142

be. Savijen poloaj glave u nazad izaziva brz priliv krvi u sve delove vrata. Krv, koja dolazi iz srca, susrevi se sa jakom preprekom, sakuplja se u vratu i potpuno proiava titnjau, krajnike i adenoide. Ova veba je odlino sredstvo protiv kijavice i gnojnih krajnika. 8. Pasimotana (Sl. 17) Izvoenje: Leei oprueni na podu, na leima, diemo ruke i istovremeno duboko udiemo sve dok nam ruke ne dou do poda iza glave. Zatim, dok polako izdiemo, lagano se uspravljamo u sedei poloaj, savijajui se u napred sve dok pristima ne dotaknemo none palce ili obuhvatimo glenjeve. Kolena moraju ostati potpuno opruena. Onda sputamo glavu sve dok ne dodirne kolena, a laktovi pod. Tokom sledeeg dubokog udisaja uspravljamo se i lagano ponovo prelazimo u leei stav s rukama oputenim uz telo. Izdahnemo polako i potpuno se opustimo. Svest je usredsreena na pleksus solaris (Sunani splet). Terapeutsko dejstvo: Ovo je odlina veba za trbune organe i po svome dejstvu sa njom se moe uporediti samo Halasana. Psoas major i minor*) i oba recti**) neobino uspeno se jaaju ovom asanom, jer se potpuno skupljaju i tako ostaju tokom itave asane. Na nerve u predelu krsne kosti ima ovaj stav takoe veoma jako dejstvo. Funkciju organa donjih ekstremiteta, bokova i karlice kontroliu nervni splet lumbo sacralis***) i jo dva manja plexi****.) Pasimotana istee i jaa ove nerve. Istovremeno spreava funkcionalne poremeaje stomaka, jetre, slezine, bubrega i creva. Kao predohrana protiv tvrde stolice i katara u crevima ova veba je od ne pr ocenjive vrednosti. Lei gubitak apetita i nedovoljnu aktivnost jetre i bubrega. Prema nalazima lekara u Institutu za istraivanje Joge u Lonavli , Indija, razvoj uljeva i eerne
*) Psoas major i minor (latinski: psoas musculus maior et minor) manji i vei slabinski mii. **) Recti (latinski pl. od: rectus abdominis) pravi trbuni miii, levi i desni. ***) Lumbo sacralis latinski: slabinsko-krsni nervni splet. ****) Plexi (latinski pl. od: plexus) nervni spletovi. p. p.

bolesti (dijabetes) bio je zaustavljen i ove bolesti su ak i izleene. Ova veba, kada se ponavlja, veoma je efikasno sredstvo za skidanje sala sa trbuha. Naprezanja slabinskih, bonih miia razvijaju dobro graene, skladne i vitke kukove. Polni organi, r e k t u m ( d e b e l o crevo), prostata (predstojna lezda), uterus (materica) i mokrani mehur, zajedno sa svojim nervima, obilno se snabdevaju krvlju i stanje im se jako poboljava. Kimeni stub postaje gipkiji. Poetnicima, naroito mukarcima, ova veba e izgledati teka. Ali marljivim vebanjem ak i najkrua kima postaje gipka i savitljiva. Zahvaljujui njenom viestrukom delovanju i besprimernoj gimnastici trbunih miia s pravom je nazvana izvor ivotne snage jogija. 9. Padahastasana stav rode (Sl. 18) Izvoenje: Isto kao i Pasimotana, samo u stojeem stavu. Teraputsko dejstvo: Isto kao kod Pasimotane, ali u ovom poloaju krv je primorana da struji u veim koliinama u glavu i stoga je dejstvo na mozak poveano. 10. Uddijana-Bandha uvlaenje stomaka (Sl. 20, 21, 22) Uddijana znai uspon, uzlet, a Bandha skupljanje, prepreka. Izvoenje: U raskoranom stavu, lako pognuti napred, drimo ruke opruene sa akama na lako savijenim bedrima. Posle potpunog jogi udisaja polako izdiemo i uvlaimo duboko trbuni. zid, podizanjem dijafragme to je mogue vie, upravo kao da su n a m unutarnji organi nestali. Ovo upijanje stomaka moe se jo bolje postii, ako se savijemo malo u struku i obe ake pritisnemo na bedra. U tom poloaju recti, pravi trbuni miii, opuste se kao da je sabijeni vazduh ugurao itav stomak. Marljivim vebanjem postajemo sve vetiji u uvlaenju stomaka. To nije laka stvar, poto su miii koji rade u ovoj vebi obino nezavisni od nae volje i mi ih moramo uiniti svesnim u njihovom funkcionisanju. Meutim, s odgovarajuom koncentracijom mi to moemo
10 Joga i sport

144

145

postii. Ovakvu vrstu asane treba uvek raditi iskljuivo sa praznim elucem. Ovo je jedna od najboljih vebi! Terapeutsko dejstvo: Gotovo svaka asana je, manje ili vie, i veba za savlaivanje lenosti creva. Ne zaboravimo, da je lenost creva u veini sluajeva posledica hroninog katara debelog creva. Dve asane, koje je Indija dala Zapadu kao nenadmani lek protiv ove moderne bolesti civilizacije, jesu: Uddijana i Nauli. U ovim asanama podiu se debelo crevo i dijafragma, zajedno sa slepim crevom. Sadraj creva izloen je pritisku, peristaltika creva otpoinje, a otpadne materije, sakupljene u vijugama debelog creva, stavljaju se u pokret. Nervi, koji upravljaju pokretima creva, takorei se preporode posle vebe Uddijane. Ova veba je, takoe, odlino sredstvo protiv sputenog eluca, creva, materice itd. Uddijana se moe upranjavati i u Padmasani (v. Sl. 21 i 22). 11. Nauli (Sl. 23, 24, 25, 26) Ova asana je upravo suprotna Uddijana-Bandhi. Mogla bi se nazvati i sredino izdvajanje rectusa abdominisa, pravih trbunih miia. Ima etiri varijante: Nauli-Mad'jama, sredino izdvajanje abdominisa; Dakina-Nauli, izdvajanje rectusa na desnoj strani; Vaman-Nauli, izdvajanje rectusa na levoj strani i, konano, Nauli-Krija, uvijanje rectusa abdominisa. Nauli je jedna od najteih vebi, zato to rectus abdominis (prave trbune miie) i ostale miie potiskujemo napred dok ih skupljamo, tako da obrazuju neku vrstu grebena po sredini stomaka, a veina ovih miia, uglavnom, ne zavisi od nae volje. Izvoenje: U stojeem stavu, kao i za Uddijanu, snano izdahnemo i napravimo Uddijanu. Istovremeno skupljamo trbune miie oba rectusa i ispupimo. ih jednim snanim pokretom u napred. Kada izdvajamo levi ili desni rectus naginjemo se na levu ili desnu stranu. Pritiskanjem aka na bedra moemo znatno potpomoi izdvajanje ovih miia. Kao varijante, Dakina-Nauli i Vaman-Nauli mogu se upranjavati na isti nain kao i 146
10*

147

Nauli-Madjama, samo to primenjujemo naizmenian pritisak akama na bedra. Kada mii rectus treba povui na desno (Dakina-Nauli), desnom akom se odupremo jae o desno bedro, dok levu ruku opustimo; obratno emo postupiti za Vaman-Nauli. Nauli se moe nauiti za nekoliko sedmica, dok e u nekim sluajevima biti potrebno, moda, i nekoliko meseci. Marljivim i istrajnim vebanjem, kao i paljivim posmatranjem trbunih miia, moemo nauiti ovu asanu ak i bez uitelja. etvrta varijanta Naulija, Nauli-Krija ili kruenje miiima, je najtea. Postie se laganim i dugim opisivanjem kruga kukovima, kao kod trbunog plesa Hula-Hula na Havajima, prenosei zatim taj ritmiki kruni pokret na izdvojene prave trbune miie. - Ova se veba takoe vri bez disanja, odnosno posle izdisanja, a kada je zavrimo, onda snano udahnemo. Terapeutsko dejstvo: Slino kao kod Uddijana-Bandhe, ali duboko postavljeni miii lea, koji dre trbune miie na svom mestu, jaaju se i regeneriu obilnim prilivom krvi. Svi organi u trbunoj duplji dobijaju automatsku masau, njihova delatnost se poveava i dovode se u stanje ravnotee. Uddijana i Nauli, kada se upranjavaju naizmenino, rasteu kimeni stub naroito u predelu krsta. Pored svojih naroitih prednosti, obe asane pretstavljaju veliku pomo onima, koji svoju celokupnu energiju usredsreuju na duhovni razvoj i, stoga, vode suzdran nain ivota, jer ove vebe spreavaju polucije u snu. 12. Trikonasana stav trougla (Sl. 27) Izvoenje: U raskoranom stavu diemo ruke po strani s dlanovima na gore do visine ramena. Tokom itave vebe drimo ruke tako opruene u visini ramena. Dok diemo ruke u ovaj poloaj, vrimo potpuno jogi udisanje. Prilikom izdisanja savijamo trup u desnu stranu, sve dok prstima desne ruke ne dotaknemo prste desne noge. U ovom poloaju opruimo ruke vertikalno i okrenemo lice na gore. Dok se uspravljamo udiemo, a onda, posle vrlo kratke pauze, polako se savijamo u levu stranu i istovremeno izdiemo. Posle krae stanke ponovo 148 149

se uspravljamo, udiui istovremeno, a zatim polako opustimo ruke niz telo dok izdiemo. Svest usmeravamo u kimu. Terapeutsko dejstvo: Ova veba omoguuje bono savijanje kimenog stuba. Boni miii trupa se naizmenino skupljaju i opruaju. Telo se savija na levo i desno i svi leni miii, koji dre prljenove, poinju da rade. Boni miii i kima se vitaliziraju. Prljenovi su izloeni bonom stezanju i istezanju. Kima postaje gipka, a njeni prljenovi, kosti i miii kukova dolaze na svoje pravo mesto. Posle zaraznih obolenja, ova asana ubrzava potpuno ozdravljenje, poto potpomae rastvaranje toksinih naslaga u organizmu. Mnogobrojne latentne infekcije otstranjuju se iz organizma. 13. Bhudangasana stav kobre (Sl. 28) Bhudanga znai kobra: ova asana je tako nazvana zato to telu daje stav slian kobri sa uzdignutom glavom. Izvoenje: Leei licem okrenuti prema podu, stavljamo obe ake s dlanovima na dole na pod ispod ramena. Sa punim jogi udisajem polako diemo glavu to je mogue vie. Zatim, zateui lene miie, podiemo ramena i trup sve vie i unazad bez pomoi ruku. Ruke koristimo samo toliko da se ne bi ponovo vratili na pod. Dok izvodimo ovu vebu, oseamo kako se pritisak na vratne prljenove postepeno iri sve nie niz kimu. U poslednjoj fazi moemo koristiti i ruke da bismo savili telo u nazad. Meutim, moramo paziti da nam trbuh ostane na podu. Poto ostanemo u tom poloaju i zadrimo disanje 712 sekundi, polako izdiemo i postepeno se vraamo u prvobitni poloaj. Tokom vebe najpre usmeravamo svest na titnjau, a zatim, kako nam se kima sve vie uvija, svest pomeramo sve nie dok konano ne doe u donji deo kime, u predelu bubrega. Kao varijanta, svest se moe usmeravati i du cele kime. Teraputsko dejstvo: Dok se nalazimo u stavu kobre, intraabdominalni*) pritisak se poveava, a obadva tr*) Intraabdominalnl (latinski: intra, unutra; abdominalis, u trbuhu, unutar trbune duplje. p. p. trbuni)

150

151

buna miia rectusa se zateu. Usled obilnog priliva krvi u kimeni stub i simpatini nervni sistem, regeneriu se gornji i donji deo tela. Postepeno, marljivim vebanjem, savlaujemo krutost kime i sve eventualne nepravilnosti. Ova asana takoe veoma povoljno deluje na trbune i lene miie, koji su smeteni dublje u telu. Svaki prljen, ila ili tetiva zatee se i radi. Kada pomislimo, da se od kimenog stuba grana trideset i jedan par nerava i da su dva glavna snopa simpatinog nervnog sistema smetena u miiima sa obe strane kime, onda moemo lako shvatiti, kakvo blagotvorno dejstvo ovaj stav ispoljava na celokupni nervni sistem. Bubrezi se, takoe, regeneriu i dobijaju obilan priliv krvi. U Indiji ova asana se uglavnom koristi za spreavanje stvaranja kamena u bubregu. Prilikom vebanja krv se istiskuje iz bubrega, ali im se telo vrati u svoj prvobitni poloaj, snaan priliv krvi ih puni i ispira sav talog iz njih. titasta lezda se potstie na rad, a funkcionalni poremecaji se otstranjuju. Osobe koje boluju od poveanja titnjae, ne smeju raditi ovu vebu! Bhudangasana, kao i ostale asane Joge, razlikuju se od sportova na Zapadu u tome, to izvesno vreme ostajemo u napetom poloaju, a upravo u tome lei tajna njenog blagotvornog delovanja. Ova veba e koristiti i onima, koji ele da se oslobode kompleksa manje vrednosti, jer povoljno utie na razvijanje samopouzdanja. 14. Ardha-Bhudangasana (SL 29, 30) Izvoenje: Kleknemo na levo koleno isturajui desno stopalo tako, da potkolenica stoji uspravno. Izvrimo potpuno jogi udisanje. Pri izdisanju prenesemo teinu tela sa levog kolena na desno stopalo, polako sputajui trup sve dok na dole oputenim akama ne dotaknemo pod. Kimu treba drati uspravno. U tom poloaju ostanemo 37 sekundi, zadravajui dah, a zatim se ponovo polako podiemo, dok vrimo potpuno jogi udisanje. Ovu vebu ponovimo tri puta, a zatim promenimo stopala (Sl. 29). 152

Druga varijanta: upravo kao i u prvoj vebi, ali tokom prenoenja teine tela na desno stopalo, uvrnemo telo u levo, okreui i glavu u istu stranu; sa malo razmaknutim r u k a m a i dlanovima okrenutim napred dotaknemo pod prstima. Poto ovu vebu ponovimo tri puta, promenimo stopala i ponovimo istu vebu u desnu stranu (Sl. 30). Terapeutsko dejstvo : Poveava se savitljivost i gipkost itavog sistema kostiju u telu. Spreava se stvaranje masnih naslaga oko kukova, a poveava se i oseaj ravnotee. 15. Salabhasana stav skakavca (Sl. 31) Salabha na sanskrtu znai skakavac. U ovom stavu podiemo noge kao skakavac, te otuda i naziv. Izvoenje: Legnemo licem okrenuti ka podu tako da nam elo i nos dodiruju pod, a pesnice budu takoe na podu pored samih bedara. Izvrimo potpuno udisanje, zadrimo dah i opirui se pesnicama o pod, podignemo opruene i sastavljene noge to je mogue vie nagore. Poto ostanemo u tom poloaju nekoliko trenutaka, vraamo se u poetni poloaj i izvrimo izdisaj. Ova veba zahteva veliki napor, ali je njeno delovanje zapanjujue. Svest je koncentrisana na bubrenu karlicu i donje kimene prljenove. Terapeutsko dejstvo: Kao posledica neprirodnog naina ivota, veliki procenat dananjeg oveanstva pati od konstipacije (zatvora). Na sedei nain ivota slabi zidove creva, jer nedovoljno kretanje stvara slabu cirkulaciju krvi i ne dozvoljava nervima u crevima da vre svoju potsticajnu funkciju. Veina asana Joge blagotvorno deluje na rad creva, a meu njima Salabhasana je najefikasnija. Poto veoma jako potstie unutranje organe, ona lei i najupornije sluajeve zatvora. Koncentrino naprezanje miia deluje na probavne lezde koje se nalaze u raznim probavnim organima i poveava priliv krvi u sluzokou. U ovom stavu zateu se svi miii opruai (ekstensori), dok se savijai (fleksori) oputaju, pritisak u trbu154 155

noj duplji se poveava, a nervi u predelu krsta i slabina, kao i oni u donjim kimenim prljenovima, jaaju. Ova asana pretstavlja jednu od najboljih vebi za lene miie. Ostali efekti su kao i kod Bhudangasane, naroito u pogledu proiavanja i podmladivanja bubrega.

16. Ardha-Salabhasana (Sl. 32)


Izvoenje: Isto kao i kod Salabhasane, samo to ne podiemo obe noge istovremeno, nego prvo jednu, pa onda drugu. Terapeutsko dejstvo: Neto umanjeno, ali delovanje je iste vrste kao i kod Salabhasane. Ova asana zahteva mnogo manje napora. 17. Dhanurasana stav luka (Sl. 33) Telo zauzima stav napetog luka. Na sanskrtu Dhanur znai luk. Izvoenje: Legnemo na pod s licem okrenutim nadole, polako udahnemo, posegnemo r u k a m a u nazad i uhvatimo lanke nogu; izvijemo se u struku i ostanemo u tom stavu to je mogue due. Tokom vebe diemo polako i svest usmerevamo u predeo karlice. Terapeutsko dejstvo: Ova veba veoma j a k o potstie lezde sa unutranjim luenjem. Poev od titaste lezde ona deluje na grudnu lezdu (thymus), hilus, jetru, bubrege i nadbubrene lezde, na pankreas, a naroito na polne lezde, veoma ih jaajui i poveavajui njihovu aktivnost. Ova veba je veoma korisna u sluajevima nedovoljne aktivnosti titaste lezde, kao i za ostale endokrine lezde, odnosno kod dijabetesa (eerne bolesti) i kod pojave simptoma nepravilnog rada polnih lezda. Kako kod mukaraca, tako i kod ena u velikoj meri je usporeno javljanje simptoma prelaznog doba (klimakterijuma), te se tako mladost moe sauvati do duboke starosti. Deca koja tee shvataju i ue treba da upranjavaju svakodnevno, jer stalno potsticanje titnjae na rad pogoduje njenom razvitku, ime se i mentalna aktivnost znatno poveava. Na ene ova asana ima izvanredno dejstvo 156

kod menstruacionih poremeaja, naroito kod zakasnelih perioda. Cela kima i svi nervni centri se jaaju, ime se odrava njihova gipkost. Zahvaljujui potsticajnom delovanju na rad endokrinih lezda, kao i opruanju i skupljanju miia, ova veba spreava stvaranje masnih naslaga; znai, da je najbolje sredstvo protiv bolesne gojaznosti! Dejstvo ove asane se moe jo pojaati, ako se u tome stavu njiemo. U poetku e Vam, moda, biti zamorna, dok kima ne postane dovoljno savitljiva, ali nakon odgovarajueg perioda vebanja ugao savijanja e se sve vie poveavati. Za ljude, koji ive sedeim nainom ivota, ova veba je blagodet, jer otstranjuje bolove koji nastaju usled zamora. Dhanurasana se ne sme upranjavati u sluaju pojaane funkcije titnjae ili preteranog rasta bilo koje druge lezde s unutarnjim luenjem. S vebanjem treba poeti veoma obazrivo i samo postepeno smemo poveavati duinu trajanja asane. Pleksus solaris sunani splet puni se novom ivotnom snagom. 18. Majurasana stav pauna (Sl. 34, 35) Na sanskrtu re majura znai paun. Ova se asana naziva stav pauna zato to nas potsea na pauna sa rairenim repom. Izvoenje: Kleknemo na pod sa rastavljenim kolenima. Dlanovi su sastavljeni na podu sa prstima okrenutim prema stopalima; sedimo na svojim petama. Laktove nastojimo to vie pribliiti i njima podboiti trbuh. Naginjui se napred, dodirnemo pod elom i time dolazimo u ravnoteu, oslonjeni na dlanove, dok istovremeno podiemo stopala i opruamo noge. Zatim podignemo i glavu, tako da su n a m samo ruke oslonac. Ova veba spada u tee asane i zahteva duu praksu. Terapeutsko dejstvo: Odlina veba za ravnoteu. Regulisanje pozitivnih i negativnih snaga mora se potpomoi unutarnjim doivljavanjem. Regeneriu se zakrljali nervi donjeg tela i trbune duplje, rad probavnih organa se potstie, a lenjost creva i opstipacija nestaju. Ova asana takoe poveava intraabdominalni pritisak. i zato je 157

njeno delovanje na organe trbune duplje veoma blagotvorno. Usled pritiska laktova na abdomen, jako se usporava krvotok u trbunoj aorti, a im veba prestane pri-

guterau (pankreas). Prema tome, ona je i sredstvo za spreavanje i leenje eerne bolesti. 19. Sarvangasana asana celog tela ili stav svee (Sl. 36, 37) Na sanskrtu sarva = ceo, anga = telo, te je, stoga, Sarvangasana asana celog tela. Ovaj stav sastoji se iz etiri dela i spada meu najvanije asane. Ova veba je toliko korisna po itav organizam, da svako treba da je upranjava nekoliko puta dnevno. Tajna njenog izvanredno povoljnog delovanja sastoji se, delom, u tome, to u ovom poloaju primamo suprotna zraenja. Poznato je, da Zemlja emituje negativna zraenja, dok iz vasione primamo pozitivna zraenja. U normalnom, uspravnom poloaju primamo, prema tome, negativna zraenja kroz stopala, dok pozitivna upijamo kroz glavu. U naredne tri vebe Sarvangasani, Viparita-Karani i Sirasani, delovanje je obrnuto, odakle i nastaje njeno veliko terapeutsko dejstvo, poto je itav organizam u obrnutom poloaju. Dejstvo ove vebe daleko prevazilazi kratke talase i ostala slina zraenja. Izvoenje: Leei na leima, sa rukama opruenim uz telo i dlanovima na podu, polako udiemo i podiemo opruene noge, ne savijajui kolena, sve dok nam noge ne dou iznad nas. im dodemo u ovoj poloaj, izdiemo trup rukama tako, da nam se kukovi oslanjaju na ake. Odatle potiskujemo t r u p dalje nagore, sve dok ne doe u istu liniju s nogama vertikalno iznad nas. Brada je vrsto pritisnuta o grudi. Diemo trbuhom (donje disanje) i ostajemo u ovom poloaju koliko nam je ugodno i bez napora. Poetnici treba da ostanu u ovom stavu krae vreme i da trajanje postepeno poveavaju. Vebu zavravamo laganim sputanjem trupa, a zatim i nogu, na pod. Nipoto ne dozvolite da se spustite na pod kao neka vrea! Zatim ostajemo nekoliko trenutka u leeem stavu, diui mirno i ravnomerno, kako bi se krvotok vratio u normalno stanje. Nemojte nikako naglo ustajati! To moe biti veoma tetno po srce. Kao to vidimo, najvanija asana, Sarvangasana, je tako jednostav159

liv svee krvi ispira i isti probavne organe. Zbog toga, kao i usled poveanja pritiska unutar trbune upljine, probavni organi jaaju i postaju zdraviji. Jo jedno vano lekovito delovanje ove asane je njen veliki uticaj na 158

na, da je moe izvesti svako dete. Dvomeseno upranjavanje ove asane daleko je korisnije za krvotok, metabolizam i duhovnu sveinu, od delovanja najskupljih lekova ili odlaska na oporavak, jer izaziva duboke pozitivne promene. Terapeutsko dejstvo: U pogledu fiziolokog delovanja asana Joge, italac je ve mogao stei miljenje na osnovu rezultata, koje je postigao Institut za istraivanje Joge u Lonavli, tako da pri analizi Sarvangasane moe i sam da shvati njeno odlino terapeutsko dejstvo. Da bismo pravilno shvatili neprocenjivo delovanje Sarvangasane, razmotrimo njen uticaj na samo telo. Kao to je ve napomenuto, Sarvangasana n a m daje, u prvom redu, strujanja koja dolaze iz Zemlje i kosmosa u obrnutom poloaju, ali u ovom poloaju i sila gravitacije deluje obrnuto na nae telo. Oni organi, koji su u normalnom poloaju tela u gornjem delu, te stoga imaju slabiji priliv krvi j e r srce m o r a da savlauje silu zemljine tee, da bi otpumpalo krv do glave i u ostale organe u predelu vrata u ovom poloaju nalaze se na najnioj taki. To znai, da krv usled svoje teine sama pritie u ove organe bez i najmanjeg napora srca. Usled toga, optereenost srca se smanjuje i sve dok smo u Sarvangasani srce se odmara, u poetku krae, a kako produavamo trajanje vebe, kasnije sve due, i to tako dobro, kako se nikada ne moe odmoriti u leeem poloaju. Istovremeno, plua i svi ostali organi u predelu vrata nalivaju se i iste sveim prilivom krvi. Poto je brada vrsto pritisnuta na grudi, onemoguena je navala krvi u glavu, a p u t e m trbunog disanja vene se steu, ime se izbegava sakupljanje krvi na jednom mestu. Ali, i pored toga, vratne ile se pune krvlju, tako da titnjaa, krajnici, une lezde, hilus, grudna lezda i plua dobijaju sveu hranu. Radi toga je Sarvangasana najdelotvornije sredstvo za leenje i podmlaivanje ovih organa. Bhudangasana i Dhanurasana jako potstiu titastu lezdu. Nasuprot tome, Sarvangasana, Viparita-Karani i Sirasana umiruju i jaaju ne samo titastu lezdu, nego i ostale gore pomenute organe. Prema tome, ove tri pomenute asane su dopuna asanama, koje slue za potsticanje.

160

11 Joga i sport

161

titnjaa je organ od kojeg zavisi na oseaj za vreme. Prema tome, titnjaa odreuje da li govorimo, hodamo, opaamo i shvatamo brzo, ili sve ove funkcije vrimo polako. Osobe sa nedovoljno aktivnom titastom lezdom ne mogu drati korak sa ostalim ljudima, uvek su u zakanjenju, poto nemaju pravilan oseaj za vreme. Kucanje srca, probava, kao i sve ostale njihove ivotne funkcije su spore. S druge strane, osobe sa prekomerno aktivnom titnjaom uvek ure, diu ubrzano, rad srca im je ubrzan, probava takoe, a nain njihovog govora je esto nerazumljivo brbljanje. Ove nepravilnosti otstranjuju se upranjavanjem ove tri asane, u kojima je telo u o b r n u t o m poloaju, a koje blagotvorno deluje na ovaj neobino vaan organ. Organi donjeg dela tela, koji usled zemljine tee imaju obilan priliv krvi, jer krv u svom toku nadole iri krvne sudove, nalaze se iznad ostalih organa kada upranjavamo Sarvangasanu. Na taj nain, svi ovi organi oslobaaju se suvika krvi. Krvni sudovi se ponovo skupljaju i stiu svoju gipkost. Medicinskim opitima je utvreno, da sistem krvnih sudova poseduje izvanrednu mo obnavljanja. Osobe, koje pate od proirenih vena, mogu se kroz sopstveno iskustvo uveriti, da upranjavanje Sarvangasane, ili drugih dveju asana u obrnutom poloaju m a k a r i samo na nekoliko minuta dnevno ima udotvorno delovanje na uljeve i teke sluajeve proirenih vena. Bolesno nabrekle vene splasnu, a njihovi se zidovi skupe do normalne veliine. ak i najtei sluajevi proirenih vena se mogu izleiti, ako ove asane upranjavamo tri puta dnevno. Osobe, koje zbog svog poziva moraju dugo stajati, kao na primer zubari, vajari, stolari, kelneri itd., mogu spreiti proirenje vena, ukoliko ovu asanu praktikuju nekoliko puta dnevno, a naroito posle rada, odnosno stajanja. Kod ena Sarvangasana uklanja uvek prisutnu opasnost od nadraenja i zapalenja materice. Suvine koliine krvi, koja sporo cirkulie, odvode se dalje, to pretstavlja umirenje i olakanje za ove organe. Naroito mladima u vreme puberteta, kao i onima koji ele voditi suzdran ivot, pruaju ove vebe veliku pomo. Nepoeljne obilne 162

koliine krvi odvode se od polnih organa, rasporeuju se na blagotvoran nain u organe u grudima i vratu i ne odvlae nam misli i elje u erotinom pravcu. Opasnost od nonih polucija, koja ugroava mlade u razvoju, potpuno nestaje, ako se ove asane upranjavaju pre odlaska na poinak. Za vreme sna, nepoeljna suvina krv, koja je odvedena iz onih delova gde nije potrebna, odlazi prema glavi i time vie pomae razvoju umnih sposobnosti. Ako elimo da n a m se deca dobro razvijaju u psihikom i svakom drugom pogledu, onda treba da upranjavaju Sarvangasanu, Viparita-Karani ili Sirasanu najmanje tri puta dnevno ujutro, u podne i uvee. Njihov rast velikim delom regulie grudna lezda (thymus), a i na ovu lezdu imaju izvanredno dejstvo gore pomenute tri odline i istovremeno najvanije vebe Hatha Joge. Meutim, i odrasli treba da upranjavaju ove vebe do duboke starosti u cilju ouvanja svog zdravlja, mladalake sveine i gipkosti; jer duboka starost ne mora da znai neizleive bolesti i oronulo telo. Dokaz za ovo su indijski Hatha jogi, kao i mnogi uenici Joge na Zapadu, koji su, nakon praktine spoznaje lekovitog delovanja H a t h a Joge, uspeli sauvati savrenost svoga tela do u duboku starost. Sarvangasana nema nijedno tetno dejstvo. Davno izgubljena mladost, ivotna snaga i nekada rasuta energija vraaju se i u tela starijih ljudi, koji se svi oseaju kao ponovo roeni. Funkcionisanje endokrinih lezda, kod kojih je nastupio poremeaj usled nepravilnog rada titnjae, postaje ponovo normalno, a organizam koji je poeo da se bori protiv nastalih bolesti, dobija novu snagu. Sarvangasana je najsavrenija veba za podmlaivanje i jaanje nerava. 20. Viparita-Karani (Sl. 38) Viparita na sanskrtu znai obrnut, a Karani znai dejstvo. Prema tome, naziv ove asane ukazuje na tri stvari: 1. Na injenicu pomenutu jo u opisu prethodne asane, da zraenja iz zemlje i kosmikog prostora primamo u obrnutom poloaju i pravcu. 2. Na poloaj tela; i
11*

163

3. na obrnuto dejstvo vremena. Kada smo u uspravnom stavu, mi starimo, dok se u stavu Viparita-Karani podmlaujemo! Izvoenje: Leei na leima polako udahnemo, podignemo noge i podupirui kukove r u k a m a postepeno izdiemo trup, dok ne doe u takav poloaj, da se oslanja na lopatice. Noge i stopala nagnuta su malo preko nae glave i u ovome je upravo i razlika izmeu ViparitaKarani i Sarvangasane. Druga razlika je u tome, to podupiremo kukove rukama, a ne t r u p . Laganim trbunim disanjem spreevamo preteran priliv krvi. U ovome poloaju ostajemo dok n a m je ugodno, odnosno bez napora. Za to vreme uradimo 34 puta Divabandhu (vidi Simhasanu). Zatim se polako vraamo u leei poloaj na leima, a onda se odmorimo i umirimo jogi disanjem pre nego to ustanemo. Terapeutsko dejstvo: Veoma slino Sarvangasani. U Indiji ova se veba uspeno koristi za leenje guavosti, Bazedovljeve bolesti, pa ak i slaboumnosti kod dece. Ako sistematski vebamo izbei emo obolenja disajnih organa. U mnogim sluajevima lee se kijavica i zapalenje krajnika u poetnoj fazi, ili se ubrzava tok bolesti. Ovo je omiljena veba ena, jer otstranjuje i spreava bore na licu. Viparita-Karani izaziva priliv krvi u kou i miie lica, to je korisnije od bilo koje masae ili elektrine kure! Uporedite jo sa terapeutskim dejstvom Sarvangasage. 21. Sirasana stoj na glavi (SL 3945) Ovaj stav tela je trea najvanija asana. Sira na sanskrtu znai glava, te moemo rei da je ova asana stoj na glavi. Izvoenje: Kleknemo, isprepletemo prste i postavimo ruke preda se na pod (Sl. 39). Naginjui se napred, stavimo glavu u ake sa isprepletenim prstima. Opirui se stopalima o pod polako podiemo kukove (Sl. 40). Zatim izdiemo i stopala, savijajui kolena, sve dok ne doemo u ravnoteu dubei na glavi (Sl. 41). Lagano opruajui noge, dovedemo celo telo u pravu, okomitu liniju (Sl. 42). 164 165

U ovom poloaju ostajemo koliko moemo izdrati bez napora. Disanje je mirno i lagano. Da bi se spustili na pod iz ovog stava, savijamo se najpre u kukovima i kolenima dok ne dospemo u kleei poloaj na podu. U ovom poloaju zauzimamo stav za odmaranje tako, to stavimo pesnice jednu preko druge na pod, a elo na gornju pesnicu. Posebno treba paziti da sluajno ne padnemo na lea, jer takav jedan udarac mogao bi korist od cele vebe svesti na nulu. Iz istog razloga, kada smo u stavu odmaranja na podu, ne smemo naglo skoiti, nego moramo ostati u tom poloaju krae vreme, kako bismo omoguili krvotoku da se vrati u svoje normalne tokove. Terapeutsko dejstvo: Ova asana razlikuje se od prethodne dve u tome, to je ovde naglaeno dejstvo na mozak prilivom krvi i prane. Sirasana obezbeuje snabdevanje mozga krvlju i pranom. Najvaniji organ za nau egzistenciju na zemlji je mozak, stalno sedite nae svesti i moni izvor energije od ijeg besprekornog funkcionisanja zavise svi oblici naeg ispoljavanja i naa vrednost kao ljudskog bia! A ipak, koliko mu malo panje posveujemo! Ako pomislimo da nae intelektualne sposobnosti, na vid, sluh, rad ostalih ula, zapanjujue precizno funkcionisanje itavog naeg nervnog sistema, pravilni pokreti naih udova, snaga naih polnih organa a otuda i osobine nae dece u budunosti dakle, sve to zavisi od kvaliteta nervnih centara sakupljenih u glavi, onda emo uvideti, da ovaj velianstveni dar prirode, ovaj prekrasni mehanizam zasluuje veu panju. Od svih asana Sirasana je veba koja kod dece obezbeuje savreno razvijanje mozga, a kod odraslih njegovo odranje u dobrom zdravstvenom stanju. U normalnom poloaju tela glava je gore, to prouzrokuje srcu najtei posao da pumpa krv nagore, protiv sile zemljine tee, u mozak. Ve u leeem poloaju rad srca je znatno olakan. Medutim, i ovde je civilizacija pokvarila oveka i udaljila ga od drevnog, prirodnog naina leanja. itavom gomilom jastuka on spreava da bar za vreme nonog odmora njegov iscrpeni mozak dobije obilan priliv krvi, koji tako udno oekuje, a veinu nerv166

nih poremeaja, koji pustoe civilizovani svet, prouzrokuje nedovoljna ishrana mozga. Najpre se javlja brzi zamor, kasnije poinje da poputa pamenje, javlja se nervozno drhtanje ruku i glave, ula poinju da otupljuju, kao na primer vid i sluh, nastaju poremeaji oseaja ravnotee, vazomotorne smetnje, neurastenija, histerija, melanholija, depresije, strah od mesta (klaustrofobija), ljudi i razne druge fobije, kao i itavo mnotvo drugih raznih bolesnih stanja, koja svoj osnovni uzrok imaju u zaputenom stanju naega mozga. A onda nastaje udo! Posle dugog ubeivanja neurastenik poinje ravnoduno i s nevericom upranjavanje Sirasane. Pri prvom pokuaju ne uspeva da stoji na glavi, nego samo da podigne kukove; noge mu se ine tako teke, kao da su prikovane za pod. No bez obzira na to, on se ve nekako osea bolje. Osea se sveim. Sluajnost, veli on sebi... Sledeeg dana novi pokuaji, najpre uz pomo zida, i konano uspeva podii noge sa poda. Jo uvek ne moe da ih uspravi nagore, iako nastoji i rita se kao neka tvrdoglava mazga! Konano posustaje, uspravlja se na nogama i kakvo ga divno oseanje obuzima! O s m e h u j e . s e ! . . . I brzo pokuava jo j e d n o m . . . ali mu noge jo uvek otkazuju poslunost. Ponovo otvara knjigu, koja mu je tu pri ruci, i ita: Poetnik ne sme izvoditi Sirasanu vie od tri puta uzastopce. teta, kae on i jedva ima strpljenja da saeka sledei dan. Ponovo je napredovao! Sada ve skoro moe da dubi na glavi! I tako, iz dana u dan, veba sve marljivije, dok mu jedne veeri ne poe za rukom da stoji na glavi nekoliko sekundi. Idueg dana, taj ovek, koji je patio od kompleksa manje vrednosti, odjednom postaje odvaan. Ponosan na svoju novosteenu sposobnost hvali se kolegama na poslu, a svojoj porodici i prijateljima popodne, pokazujui im Sirasanu. Njegov uspeh je izvanredan. Dive mu se i zavide mu. Ponosno odlazi kui, udobno se zavaljuje u svoju naslonjau da pregleda novine. Posee rukom za svojim naoarima, koje je stalno koristio pri itanju otkako je poeo da mu poputa vid. Ali, odjednom primeuje sa iznenaenjem, da moe itati i najmanja slova bez tekoa. Ne moe da veruje svojim oima, 167

okree i guva novine i, konano, m o r a samom sebi s radou priznati, da je do sada mogao dosta dobro videti, ali da su mu ruke verovatno bile malo prekratke. No sada vidi odlino i moe itati najsitniju t a m p u bez naoara i bilo kakvog napora. Odjednom shvata, da ve nekoliko dana n e m a uobiajenog zujanja u uima, kao i da su ostali simptomi neurastenije nestali. Sino je bio toliko pospan, da je zaboravio uzeti svoje tablete za spavanje, a ipak je vrsto spavao do kasnog j u t r a . Nije ovo nikakvo preterivanje! ak i prvi pokuaj sa Sirasanom izaziva obilan priliv krvi u mozak, oi, ui, nos, usta, krajnike, adenoide, titnjau, vrhove plua itd. Srce se oslobaa velikog dela svog tereta i ispunjava se novom s n a g o m . . . Ne mogu se ni navesti svi sjajni rezultati postignuti upranjavanjem Sirasane. Bezbrojni uenici u kolama Joge, podmlaeni ili mladi, koji su povratili svoju r a d n u energiju, kao i osobe u srednjim i poodmaklim godinama, koji su patili od najrazliitijih simptoma i neurastenije, kojima nikakvo leenje nije pomagalo, mogu dokazati, da vebe Hatha Joge ali prvenstveno Sirasana imaju izvanredno lekovito dejstvo. Meutim, ovde treba ispraviti jedno pogreno uverenje, koje spreava mnoge starije osobe da upranjavaju vebe u obrnutom poloaju tela. Ne smem da dubim na glavi, moe da mi prsne neki krvni sud u mozgu! kau oni. Nemojte se plaiti! Ovu tvrdnju ne moe potkrepiti nijedan takav sluaj. oveka moe udariti kap dok lei, stoji, hoda ili u bilo kom drugom poloaju tela, ali ne zbog toga, to je bio u nekom odreenom poloaju, nego zato to su u njegovom organizmu ve postojali ozbiljni poremeaji u raspodeli pozitivnih i negativnih strujanja, stvaranju h o r m o n a i u drugim vitalnim funkcijama. Mnoge starije osobe vebaju u Institutu za Jogu u Lonavli. Ja sam lino u svojoj koli Joge imao prilike da vidim mnoge starije osobe, koje su svakodnevno upranjavale Sirasanu, a meu kojima je bio i jedan ovek, koji je imao preko 80 godina! Ali ni u jednom sluaju nije dolo ni do najmanjeg tetnog delovanja. Naprotiv, rezultati su bili odlini. Veina velikih jogija, po evropskim shvatanjima, nalazi se u neverovatno dubokoj starosti, ali ni168

jednom od njih ne bi nikada palo na pamet da izbegava asane u o b r n u t o m poloaju, zato to bi mogla da mu prsne neka ilica u mozgu. Za tako neto uo sam samo u Evropi, gde su se ljudi jako udaljili od Majke Prirode. U Indiji je, na primer, uobiajena sledea veba koncentracije: koncentriu se na vrh nosa tako, da sa oba oka posmatraju vrh nosa. Ovu vebu izvode mnogi bez ikakve bojazni i nikome nisu oi tako ostale; naprotiv, oni miii jaaju i postaju vitalizirani. U Evropi ljudi se toga plae i stalno govore deci da ne kilje, j e r im mogu oi ostati razroke! Pitao sam mnoge ljude, da li su ikada videli nekog da je postao razrok, zato to je gledao ukrtenim oima. Ne, odgovorili su, ali ljudi tako kau. A tako isto stoji stvar sa dubljenjem na glavi i krvnim sudom koji bi mogao pui u mozgu. Jo niko nije nikoga video da ga je udarila i oborila kap, zato to je dubio na glavi. Naprotiv! Ko bude upranjavao ove vebe imae krvne sudove sa tako gipkim zidovima, da e mu nestati i sklonost ka prskanju krvnih sudova. Ipak, jedno je sigurno: osobe koje imaju suvie visok krvni pritisak ne smeju upranjavati asane u obrnutom poloaju tela. Najpre se mora visoki krvni pritisak svesti na normalu odgovarajuim vebama pranajame i asanama. IM JE VISOK KRVNI PRITISAK PRESTAO, MOE SE OTPOETI SA VEBANJEM TRIJU NAJKORISNIJIH ASANA. Ponavljam, znai, ono to sam rekao u prethodnim poglavljima: obolele osobe ne treba da vebaju Jogu bez odgovarajueg strunog uitelja. Zdravi je mogu upranjavati bez ikakvog oklevanja! Na kraju ne smemo propustiti da kaemo, da ove tri asane u obrnutom poloaju, pored svog udotvornog delovanja na nae zdravlje, imaju jo jednu veliku prednost, zbog koje ih indiski jogi toliko cene kao vane asane: I medicinska nauka na Zapadu je potvrdila, da u naem mozgu postoje nervni centri, koje ljudi na prosenom stepenu razvoja ne koriste, odnosno koji poivaju u nekom latentnom stanju i iju svrhu medicinska nauka jo nije otkrila. Ovi centri su veoma dobro poznati indiskim jogijima, jer su oni istraivanjima tokom hiljada godina 170

pronali nain njihovog buenja i aktiviranja. Sve vebe Hatha Joge, a naroito Sarvangasana, Viparita-Karani i Sirasana, hteli mi to ili ne, deluju pobuujue na pomenute centre i dovode nas u posed takvih sposobnosti koje su prosenom oveku uopte nepoznate i u iju mogunost postizanja on ne veruje. Tu spada stvaranje telepatskih veza, vidovitost (clair voyance), gledanje u prolost i budunost i ostale tzv. okultne (ekstrasensorne) sposobnosti, koje moe svako postii, ko ozbiljno upranjava Hatha Jogu. Ko u ovo sumnja moe se uveriti im utroi dovoljno vremena i strpljenja da razvije svoje nervne centre iznad stepena kojega je dostigao prosean o vek! U vezi sa ovim, pogledajte jo jednom Terapeutsko dejstvo Sarvangasane. Jogi je zovu kraljem svih asana. 22. Halasana stav pluga (SI. 4648) Ova asana se zove stav pluga, jer lii na indiski plug. Hala na sanskrtu znai plug. Izvoenje: Leei na leima, s r u k a m a opruenim u stranu i dlanovima okrenutim ka podu pored bedara, polako izdiemo i podiemo obe noge, upravo kao u Viparita-Karani, ali ih prenosimo preko glave, sve dok prstima ne dotaknemo pod. Ruke ostaju na podu s dlanovima okrenutim nadole. Ovo je prvi deo Halasane (Sl. 46). U poetku, u ovom stavu ostajemo 1015 sekundi ritmiki diui bez napora. Drugi deo je neto tei. Dok u prvom delu stavljamo none prste na pod, blie glavi, u ovoj varijanti pomeramo svoja stopala koliko moemo jo unazad. Diemo duboko i stalno m o r a m o paziti da nam noge budu uvek opruene u kolenima. U drugom delu pritisak u kimi pomera se dalje p r e m a gornjem delu kimenog stuba, a u treem delu vebe dolazi i do vratnih prljenova, tako da je cela kima obuhvaena ovom gimnastikom ovravanja i jaanja. U treem delu vebe potiskujemo stopala sa potpuno opruenim nogama u kolenima jo dalje iza nas, povlaimo ruke na gore i stavljamo ake ispod vrata. U ovom poloaju ostajemo nekoliko sekundi, koliko nam je prijatno bez naprezanja, a 172

zatim poinjemo polako da se odmotavamo dovodei stopala u poetni poloaj. Terapeutsko dejstvo: Od svih asana, Bhudangasana, Dhanurasana i Salabhasana izazivaju skupljanje spoljnjeg dela kime i istezanje unutarnjeg dela. Halasana i Pasimotana deluju upravo suprotno, skupljajui unutarnji i isteui spoljni deo kime. Ove vebe veoma povoljno deluju na sve prljenove, poto je u pojedinim njihovim fazama svaki deo kimenog stuba podvrgnut istezanju ili skupljanju. Na taj nain krvotok se potpuno osveava i obezbeuje se sve priliv krvi u najvanije nervne centre i elije du itavog kimenog stuba, kao i u izlaznim delovima neravnih spletova. Tu lei objanjenje zapanjujueg delovanja Halasane. Kod iscrpenosti ili zamora moemo se odmah uveriti, da Halasana za tren oka otkljanja ove neprijatne simptome oseamo se odmah osveeni, kao i da nam se potpuno povratila snaga. Meutim, ova izvanredna veba ne pogoduje samo nervima du kimenog stuba, nego i samim prljenovima. Kod nepravilnog dranja tela, ili kod osoba sa sedeim nainom ivota, gde su prljenovi dospeli u nepravilan poloaj usled neprekidnog sedenja, ovom asanom se mogu vratiti u svoj normalan poloaj. Kod dece ova veba ispravlja krivljenja kime na jedan izvanredan nain. Simetrija tela se dovodi do savrenstva, a istovremeno stvaranje pozitivnih i negativnih strujanja se uravnoteava. Istezanjem i skupljanjem leni miii se regeneriu i obnavljaju. Organi trbune duplje izloeni su j a k o m pritisku i priliv krvi im se poveava. Ova asana podmlauje polne lezde, guterau, jetru, slezinu, bubrege i nadbubrene lezde. Kod menstrualnih poremeaja, kako pokazuje iskustvo, postignuti su izvanredni rezultati, a u tekim sluajevima eerne bolesti esto je dolo do potpunog ozdravljenja bez leenja insulinom. Halasana dalje spreava stvaranje masnih naslaga, a ve stvorene naslage sala oko trbuha i kukova potpuno nestaju, tako da glumci i glumice, kao i svi ostali koji moraju paziti na svoju liniju, mogu svakodnevnim upranjavanjem sauvati svoje mladalake forme. Na organe u grudnoj upljini i u predelu vrata takoe ima okreplju-

jue dejstvo i usled toga, a i zahvaljujui uzajamnom dejstvu, itav se sistem lezda sa unutarnjim luenjem ukljuujui i modane lezde podmlauju. Halasana podstie rad mozga i lei poremeaje prouzrokovane modanom anemijom. Glavobolja, na primer, esto odmah prestaje. Halasana je jedna od najboljih vebi za razvoj kime i lenih ivaca. Ako imamo na u m u da mladi imaju savitljivu kimu, a da su kruta lea esto p r o p r a t n a pojava u starosti, onda moemo odmah shvatiti izvanredno delovanje ove asane. Osobe sa suvie krutom kimom treba da budu oprezne kada ponu sa ovom vebom. Unazad se treba savijati polako i oprezno, a ne odjednom, kako miii ne bi pretrpeli neko oteenje usled prevelikog napora. Kroz nekoliko sedmica marljivog vebanja ak i najkrua kima poputa i malo po malo postae gipka. 23. Bru-Madja-Driti (Fiksiranje nosnog korena), Nasagra-Driti (Fiksiranje vrha nosa), Pokretanje oiju, Kolutanje oima Evo etiri odline vebe za ouvanje normalnog vida i razvijanje sposobnosti koncentracije. Prva veba se izvodi na sledei nain: sedei u Padmasani, duboko udahnemo, a zatim diui ravnomerno, fiksiramo pogledom koren nosa. Osetimo li i najmanji zamor, odmah prestanemo, odmorimo se i onda ponovimo vebu, ali ovog puta fiksirajui vrh nosa. Diui ravnomerno ostajemo u tom poloaju dok ne osetimo zamor. Zatim udahnimo i odmorimo se. Odmah posle ove vebe dobro je da izvedemo sledee dve vebe, koje izvanredno jaaju oi i pri svakodnevnom upranjavanju doprinose ouvanju mladalake sveine i gipkosti oiju do duboke starosti. Te vebe su: pokretanje oiju i kolutanje oima. Pokretanje oiju izvodi se ovako: sedei u Padmasani upravimo pogled napred. Zatim, dok duboko udiemo, skreemo pogled to je mogue vie udesno. Onda, dok lagano izdiemo, vraamo pogled u poetni poloaj, tj. ispred sebe. Odmah zatim, tokom dubokog i laganog udi175

174

sanja, skreemo pogled to je mogue vie ulevo, a onda, polako izdiui, vraamo pogled u poetni poloaj. Ovo ponovimo tri puta. Kolutanje oima izvodimo na sledei nain: prvo uperimo pogled u napred. Zatim, prilikom izdisanja, pogledamo dole. Onda, dok polako udiemo, poinjemo opisivati krug oima udesno i nagore, dok ne dou u gornju najviu taku. U toj taki poinjemo izdisanje i nastavljamo kruenje oima ulevo i nadole dok ponovo ne doemo u donju najniu taku, gde ponovo poinjemo udisanje i produavamo udesno i nagore itd. dok tako ne opiemo pun krug tri puta. Posle toga, nakon kraeg odmora, poinjemo sa kruenjem u suprotnom pravcu. Zamorene oi, sa oslabljenim vidom snano se regeneriu nakon nekoliko sedmica stalnog vebanja. Ko bude upranjavao ove izvanredne vebe jo od svoje mladosti, nee mu biti potrebne naoare do duboke starosti! Kod svih ovih vebi od velike je vanosti, da ih upranjavamo sa punom panjom, svesno i sasvim polako, sa potpunim uivljavanjem. Jedino tako e nam biti od stvarne koristi. 24. Simhasana stav lava Hatha Joga ne zapostavlja ni jedan vaan mii tela. Kako bismo onda mogli zaboraviti jezik, ija nas posebna gimnastika titi od mnogobrojnih bolesti grla i drela! Simhasana se upranjava u Padmasani ili Sidhasani uz ravnomerno disanje. Izvoenje: Izvijemo jezik unazad tako, da vrhom jezika vrimo pritisak na nepce. Onda spustimo glavu dole tako, da bradom upremo o grudi i ispruimo jezik to je vie mogue napolje. Zatim, uvlaimo jezik i ponovo vrhom jako upremo o nepce. Uvlaenje i isturanje jezika na ovaj nain ponoviti 1012 puta i svaki put saviti jezik nagore i vrhom upreti o nepce. Terapeutsko dejstvo: Civilizovani ovek na Zapadu kada odraste nikada vie ne prua jezik, osim kada mu lekar naredi da kae aaa.... To je velika greka! Upravo kao to samo hodanje nije dovoljno za miie beda176
12 Joga i sport

177

ra i listova, ako elimo da ostanemo potpuno zdravi, tako je isto i naem jeziku potrebno vie vebanja od onog, koje dobija govorom i radom prilikom vakanja. Kao to je dokazano istraivanjima Srimad Kovalajanande u Lonavli, Simhasana ispoljava sledee terapeutsko dejstvo: dob r a gimnastika vratnih miia odmah im poveava priliv krvi. Vratni nervi i lezde postaju jai i zdraviji. Grlo i grkljan dobijaju jednu posebnu masau. titasta lezda sa svojim pomonim lezdama jaa. Poboljava se sluh, a luenje salive (pljuvake) je potpunije; drelo se proiava, a eventualno zapalenje krajnika u poetnom stadij u m u se povlai. Diva-Bandha, ili jezina pregrada, je ime prve faze Simhasane, u kojoj je jezik izvijen i upire o nepce. Ovu vebu kombinujemo sa upranjavanjein asane Viparita-Karani (v. pod Viparita-Karani). 25. Savasana stav potpunog mira (Sl. 50) Sava na sanskrtu znai upokojeni. Ova asana se naziva stav potpunog, savrenog mira. To je poslednja asana i slui za odmaranje posle vebanja. Izvoenje: Legnemo na lea i obe ruke opruimo uz telo. Pete su n a m lako sastavljene, a noge potpuno opruene. Bez ikakvog napora usporavamo disanje koliko je vie mogue: mirujemo. Poevi od stopala oputamo sve svoje miie jedan za drugim. Usmeravamo postepeno svoju svest u sve miie tela, u miie stopala, listova, kolena, bedara, stomaka, ruku, ramena, vrata i glave, a onda istovremeno povlaimo svoju svest iz svih miia, da svi budu i ostanu potpuno oputeni. Celo telo treba da bude toliko oputeno, da ga prosto ne oseamo. Povlaimo, zatim, svoju svest na srce i doivljavamo samo najdubIji mir i potpuni odmor, koji donose savreno zdravlje. Terapeutsko dejstvo: Nervni sistem miruje u potpunosti. Ovo je savrena veba za odmaranje. Naime, potrebno je da znamo, da je oputanje miia isto toliko vano za njihov razvoj, kao i njihovo pokretanje! Krvotok dospeva u stanje savrene ravnotee, a raspodela krvi je ravnomerna. Protok krvi u venama postaje laki, a visoki krvni 178

pritisak naglo opada. Srce je rastereeno, jer mu je rad viestruko olakan. Deset minuta odmora u ovoj asani sa usporenim disanjem i sveu koncentrisanom na savreni odmor, vie vredi od odmora tokom cele noci. Savasana bi se mogla nazvati i aktivna pasivnost, poto se svesno povlaimo iz svih delova tela u srce i dospevamo u isto stanje, kao i u snu, samo to smo budni.

Ovim stavom zavrava se spisak asana. Joga preporuuje svim ljudima dnevno upranjavanje asana, bilo da su stari ili mladi, bilo da su ene ili mukarci. Pre nego to bih poeo opisivati dnevni plan uenja Joge, dozvolite da na trenutak razmotrimo jednu stvar, koju ovek na Zapadu, u svom grozniavo brzom ivotu, do sada nije poznavao i nije joj pridavao vanost, naime ta znai u indiskom smislu rei: ODMORITI SE! Nae telo je slino nekoj fabrici opremljenoj mainama. Otpadne materije, otrovi i proizvodi sagorevanja, koje se svakodnevno nakupe, izbacuju se iz organizma za vreme sna, upravo kao i u fabrici, kada maine moraju stati posle vieasovnog rada, radi ienja i opravke. Meutim, ovek treba, pored okrepljujueg sna, da ponovo naui davno zaboravljenu vetinu odmaranja, koja je dobro poznata samo primitivnim narodima i ivotinjama, onaj savreni mir, koji se u Hatha Jogi naziva oputenost miia. Podignimo neku kucu ili macu dok se odmaraju! Imaemo oseaj, kao da drimo neku krpu u ruci. Miii su im oputeni i meki kao testo. To je ono, to jogi podrazumevaju pod pravim odmorom. Uglavnom, ljudi na Zapadu se ure ak i onda, kada nemaju ta da rade i kada se, po njihovom miljenju, odmaraju u prirodno neaktivnosti, nego i meu Evropljavi miii su bar upola napeti. Meutim, osveavajue strujanje prane i tok snage koja regenerie organizam poinju tek onda, kada postignemo savren odmor od nekoliko minuta. U pomenutom Institutu za ispitivanje Joge u Lonavli, nedavni opiti su dokazali, da 15 minuta savrenog jogi odmora isti krv od tetnih toksina. 180

181

Ujutru pre ustajanja i uvee pre spavanja treba da upranjavamo ovaj poloaj odmaranja. ak i u toku dana moemo veoma esto nai priliku za vebu odmaranja. Ne samo meu Istonjacima, koji mogu satima da se odmaraju u prirodnoj neaktivnosti, nego i meu Evropljanima postoje izuzetni ljudi, koji usred vreve i huke ivota, ak i u pauzi izmeu dva poslovna pregovora, mogu da se potpuno iskljue i da se u bilo kome poloaju tela sasvim prepuste potpunom odmoru. Davno je poznato pravilo, da svako treba da ima godinji odmor svake godine. Najmanje jedan mesec treba ovek da provede radi telesnog i psihikog oporavka, kako bi sakupio dovoljno energije i vitalnosti za sledeu godinu. A sada pogledajmo koliko sve ovo ima veze sa odmorom ljudi na Zapadu. Veina Evropljana i Amerikanaca poinje zapravo tek onda da se ozbiljno nervira, kada treba da ponu sa letnjim odmorom. Najpre izbor mesta za odmor, a onda grozniave pripreme, pakovanja, raspravljanja sa nosaima, iznajmljivnje kola itd., pa onda jo i putna groznica! U modernom banjskom odmaralitu nesretni gost ima sve osim mira! Ovde njegovi drutveni nagoni dolaze do izraaja. U odmaralitu je obezbedena zabava i iz pristojnosti svaka ena i mukarac, koji dre do sebe, silaze u 5 asova na aj i veernju zabavu. Sledeeg dana ti isti gosti se zamaraju izletima ili na plai, poto nisu naviknuti na takve telesne napore, a uvee treba opet ii na ples. Da i ne spominjemo one, koji pola asa nakon dolaska ve igraju brid, umesto da uivaju u planinskom ili morskom vazduhu, bogatom ozonom i pranom, sedei u istom duvanskom dimu kao i kod kue. Umesto da odmorom i oputanjem smanje napetost svojih nerava, oni umiruju svoje nerve jakom kafom i jo jaim alkoholom. Spavanje se svodi na samo nekoliko asova! Idueg dana ponovo izlaze na vrelo sunce sa premorenim srcem! Zbog svega toga, vraaju se ljudi s godinjeg odmora svom svakodnevnom poslu preplanuli, ali i jako iscrpeni. Potovani itaoci, to uopte nije letnji oporavak, a jo manje odmor. To je najsigurniji nain da pre vremena iscrpemo svoje snage, a organizam, koji je ve postao pod182 183

loan neprikladnim nainom ivota i dosta izgubio od vitalnosti, nee biti u stanju da izae na kraj sa raznim obolenjima i drugim opasnostima koje vrebaju na svakom koraku. Jedan manji procenat ljubitelja sporta na Zapadu, koji mnogo ne mare za letnje zabave i drutvene skupove, zapadaju u drugu krajnost. Oni spadaju u onu grupu strastvenih izletnika i kajakaa, koji nosaju svoju opremu i atore stotinama kilometara uzbrdo i nizbrdo, prelaze itave planinske lance da bi dospeli na vrh. Takvi sportski podvizi pod izgovorom letnje rekreacije mogu kasnije dovesti do iznenadnih proirenja sranih zalistaka i drugih tekoa. Otiimo na plau nekog velegrada! Meu kupaima ima veoma malo takvih, koji se povlae u tiinu nekog udaljenijeg mesta, da bi leali na mekom pesku i zatvorenih oiju, ne mislei ni na ta, predali se istom i blaenom zadovoljstvu savrenog odmora. Ne! Veina gradskih stanovnika odlazi na plau u grupama, ili odlazi tamo da bi se sastali sa svojim krugom prijatelja. Stariji sede u toploj vodi i satima askaju, dok se mladi igraju, zabavljaju i ak u vodi flertuju. Sve se ovo odigrava na paklenoj ezi, jer svi ti ljudi nemaju pravilnu pretstavu o fiziolokom delovanju sunevih zraka. Oni ne znaju da su sunevi zraci mono terapeutsko sredstvo, ali samo u malim dozama; ali ako ih upijemo vie nego to na nervni sistem moe podneti, onda oni predstavljaju smrtonosni otrov! Da, ali upravo tatina zahteva da imamo preplanuo ten! Ah, Vi mali, nervozni ljudi, s koom boje okolade, koji ak i cigarete puite na plai, treba da znate, da pola dana provedenog na vrelom suncu poetkom leta isto toliko tetno deluje na Vae srce, kao kada bi neki novi, neistrenirani biciklista morao da pree svojim biciklom sto kilometara. Kad biste samo znali, koliko tetite svome sistemu lezda sa unutranjim luenjem, naroito titnjai, svojim preteranim, nepromiljenim sunanjem! Morska kupalita u Indiji gde u danima velikih vruina nije mnogo vrelije od Srednje Evrope ne oive kupaima sve do predvee, jer ti ljudi znaju iz iskustva, da je kupanje i plivanje najkorisnije uvee. Preko dana, pod 184

jarkim sunevim zracima, ovek moe takoe da se suna, ali najdue do 10 minuta. Tek kada koa pone tamniti, moemo ovo vreme poveati za nekoliko minuta. Indijci sa svojom prirodno mrkom koom u povoljnijem su poloaju u tom pogledu od belaca na Zapadu. No, i pored toga, Indijci ne provode itave asove odjednom na vrelom suncu. Kada zaele da plivaju, onda plivaju predvee, posle sunevog zalaska. U Indiji svako dete zna, jer je tako vaspitano, da svako poveano izlaganje tela vrelim sunevim zracima teti organizmu. Sunati se kao krokodil satima neprekidno isto je tako tetno. U vezi sa tim, jedna stara indiska poslovica ima simbolino znaenje: Samo budala hoda po ezi, kada moe da sedi u hladu... Na Zapadu ljudi uglavnom izbegavaju da idu na plau kada je oblano, ili ako sunce ne sija jako. Smatraju da bi to bio bezvredan napor i da je sunce suvie slabo da bi moglo i najmanje popraviti njihov ten. Naprotiv, iskusni kupai i pravi ljubitelji plaa znaju, da je dejstvo sunevih zraka najjae kada je nebo mutno, a sunce se tek nazire kroz oblake. Tada koa tamni jednoobrazno, a ne mestimino. A kada sunce sija moemo takoe dobiti lep ten, ako koristimo samo vazduno kupanje u hladu. ak i ako plivamo na nekom senovitom mestu, prelamanje zraka kroz vodu, koji su se prethodno filtrirali kroz oblake, dae nam isto tako dobar ten kao i neposredni sunevi zraci. Mi na jugu Indije uopte ne moemo shvatiti, radi ega ljudi na Zapadu toliko ele da pocrne. Svi smo mi tamo maslinasto mrki, ali se zbog toga ne oseamo ni najmanje sretnijim, ili vrednijim od severnjaka, koji su potpuno beli. Kada sam doao u Evropu, sa uenjem sam zapazio, da veina ljudi na Zapadu eli da potamni, kako bi se mogli pohvaliti i da bi im drugi zavideli! Junim Indijcima i ne pada na pamet da se hvale tamnijom puti od one, koju imaju njihovi sunarodnici na severu Indije! Kakvo pravo na slavu i poasti stie ovek zato to je crn? Jo nisam naiao na suncem opaljenog Evropljanina, ija je koa tamna kao okolada, koji bi mi mogao odgovoriti na ovo pitanje... 185

A sada da se ponovo vratimo pitanju pravog odmora, o kome smo ve neto rekli. To nije lako nauiti, zbog poveane i neprekidne nervne napetosti naina ivota na Zapadu. Lezimo na lea, bez neke teke ili tesne odee, opruimo ruke s dlanovima na gore pored tela, opustimo sve miie i ne mislimo ni na ta na svetu, odnosno: svojim mislima dozvoljavamo potpunu slobodu, ali tako da se sa njima ne identifikujemo, sve dok im polet ne popusti, dok im se tok sam po sebi ne uspori i na se mozak konano isprazni. Verovatno je ve svako doiveo ovo naroito stanje, kada prenapet nervni sistem, koji ezne za odmorom, svom snagom ovlada naim mislima. Usred najintenzivnijeg rada odjednom se zagledamo u prazan prostor, sve nae misli ieznu i na se mozak pretvori u vakuum. Ako nam neko neto govori, mi ne odgovaramo, zato to ne ujemo ili ne shvatamo. Posle nekoliko minuta mozak se ponovo sam ukljuuje i mi se vraamo u normalan tok rada. Meutim, sada oseamo da ide lake, dolaze nam bogatije misli i opte stanje je bolje i sveije. Ovo nije nita drugo, nego nesvesno iskljuivanje naih misli, kada smo preoptereeni velikim umnim radom, to je odmaranje uma i tela tokom jednog ili dva minuta. Meutim, ovaj osveavajui odmor moemo stvoriti pod jo povoljnijim uslovima, ta vie trebalo bi da ga upranjavamo b a r etiri do pet puta dnevno. Leei na leima, opustimo potpuno sve miie i ekamo stanje kada ne mislimo ni na ta i potpuno se odmaramo. Naa zadnja svesna pomisao, naa autosugestija, kada ponovo pokrenemo svoju matu, neka bude, da leimo potpuno oputeni i smireni i da nam je svaki, ak i onaj najmanji mii savreno oputen. Ako bi nam neko podigao ruku dok smo u tom stanju pala bi poput neke beivotne krpe. Posle takvog odmora od 4 do 5 minuta u potpuno oputenom stanju, moemo osetiti kako se neki deo tela obino aka ili stopalo pomalo trza kao u nekom gru. To je znak da smo se potpuno povukli iz svog tela, preputajui njegovo dalje funkcionisanje snagama prirode, koje redovno deluju; time su neskladnosti naeg linog, nesavrenog Ja iskljuene sa svojim ometajuim delovanjem. 187

Ova veba odmaranja, koja nas oputa i oslobaa umora, u trajanju od 5, 10 do 15 minuta, leei na leima, zove se Savasana. Kad god je mogue treba da je upranjavamo na sveem vazduhu, u umi pod drveem, ili na plai, kao i ujutru i uvee u postelji, ali bez jastuka. Ako imamo na umu izlaganja o kimi u prvom poglavlju, onda emo shvatiti zato je toliko vano da kimeni stub bude prav dok leimo. Kad god tokom dana imamo nekoliko minuta na raspolaganju ak i tokom radnog vremena moemo upranjavati ovu vebu. Ne treba ekati da gotovo padamo od umora! Na kraju ovog izlaganja o Hatha Jogi elimo da dodamo: ko bude upranjavao pranajamu i asane postiie ne samo potpuno fiziko i psihiko zdravlje, ve e mu biti i mogue, da shvati i najveu tajnu sveta: OVEKA!

188

189

15. UDOTVORNO DEJSTVO VEBI SPORIH POKRETA Primitivnog oveka nije trebalo uiti telesnim vebama. Njegov jednostavni, prirodni nain ivota i njegovo kretanje na sveem vazduhu, kao i aktivnosti, koje konkuriu dananjim sportovima, lov, ribolov, tranje, veranje po drveu, bacanje kamena, plivanje, borba s divljim zverima, bacanje koplja itd., obezbeivale su mu najsavrenje telesno vebanje i najveu moguu koncentraciju panje. Primitivni ovek morao je biti neka vrsta univerzalnog genija, poto je bio primoran da sam podmiruje sve svoje potrebe svojim trudom i snagom svojih ruku, a prema zamislima koje je stvarao sopstvenim razmiljanjem. To je znailo, da se njegov dan, od ranog j u t r a pa do kasno u no, sastojao od neprekidnog vebanja tela. Usled toga, on nije bio samo zdrav, nego su mu i miii sticali ogromnu snagu. Meutim, im je poeo da se civilizuje, sam je sebe ograniio na odreene delatnosti, odnosno deo posla, kojega je do tada iskljuivo sam obavljao, preneo je na druge i jednoga dana dolo je do neprirodne situacije u kojoj jedan deo oveanstva takorei uopte ne vri nikakav fiziki posao, dok je drugi deo preoptereen bezdunim i tekim fizikim radom. Ako malo razmotrimo ovo stanje superspecijalizacije onda emo uvideti osnovni uzrok bezbrojnim obolenjima, koja haraju oveanstvom, zbog zloupotrebe ivotne snage u oveka i sa tim povezanim protiv prirodnim uslovima ivota. Nain ivota zaposlenih u kancelarijama i raznim usstanovama je teak zloin protiv sopstvenog zdravlja. I pored toga, broj odraslih koji oseaju potrebu za spor190

tom i koji se njime u izvesnoj meri bave b a r svakog drugog dana je veoma mali. Lako je pojmljivo, da u groznici savremenog ivota oni koji nemaju drugih mogunosti i moraju zaraivati u m n i m radom, jedva imaju vremena za sport i ive u svojoj svakodnevnoj, monotonoj mentalnoj rutini, ne pruajui svome telu ta mu je preko potrebno. Celokupno kretanje se svodi na malo hodanje od ustanove do stana ukoliko se i za to ne koristi prevozno sredstvo i na rukovanje priborom za jelo u vreme obeda. Onda nije nikakvo udo, to nam ovakav degenerisani nain ivota tokom niza godina smanji ivotnu snagu i otpornost p r e m a stalnim nasrtajima na zdravlje i umnog radnika, koji ivi u telesnoj nepokretljivosti, uini podlonim najrazliitijim obolenjima. Poznata je injenica, da redovno bavljenje nekim sportom moe osloboditi i najokorelijeg popodnevnog dremljivca omamljujueg oseaja pospanosti, koji ga obuzima posle ruka, a protiv kojega bi se uzaludno borio da nastavi stari nain ivota. Ali i za osobe koje rade samo fiziki, ta jednostranost je takoe veliki nedostatak. Kosa, fabriki radnik, zidar, ma koliko radili od jutra do mraka, nikada nee postii savrenu muskulaturu ili besprekorno zdravlje. Fiziki rad moe stvarno razviti telo i uiniti ga otpornim jedino ako u sebi sadri dovoljno promena i ako je raznovrstan, tako da angauje svaki mii ravnomerno. Prirodno telesno vebanje i nagonska tenja ka sportskim igrama deo je ovekovog naslea. Dok je iveo u prirodnim uslovima, Majka Priroda se starala da se ovekov svaki mii razvija i jaa. I rad i igra bili su deo njegovog ivota, ali ne i rad koji danas obavlja veliki broj radnika. To je oblik rada koji ubija psihu. Ne, nekada je to bila aktivnost primitivnog oveka, uroenika, vojnika ili pionira, koji je krio nove puteve, koja je zahtevala stotine svrsishodnih vebanja i prirodnih telesnih pokreta, u kojima je psiha isto toliko uestvovala, kao i telo. Od sportova na Zapadu svaki je, prirodno, pogodan za razvijanje muskulature, ali se ipak sa njima ne sme preterati. Pored toga, sve vrste sportova pretstavljaju napor za srce. Sportsko srce je jedna opte poznata opasnost 191

za sportiste. Osim toga, razliite vrste sportova sa malim izuzecima razvijaju muskulaturu jednostrano. Maevalac razvija desnu ruku i bedro, teniser desnu ruku, a kliza bedra i listove. Ako elimo ravnomerno razvijenu muskulaturu, m o r a m o se istovremeno baviti sa vie sportova. Meutim, ko ima toliko vremena? Ali sa drevnim indiskim metodama za razvijanje miia moie svako da izgradi lepo i ravnomerno razvijeno telo, i to bez skupe sportske opreme i velikog utroka vremena. Potrebno je samo jedno ogledalo i 15 m i n u t a vremena dnevno. Pomou ovog sistema usporenih vebi, koji ne propisuje vebe kojima bi se umrtvljivala psiha, nego se sastoji od zabavne gimnastike, koja zahteva pri tome jaku psihiku koncentraciju, moe se za k r a t k o vreme razviti mona muskulatura. Znai, svako moe da se bavi sportom kod kue. Ovaj sistem n a m omoguava u potpunosti da se svakodnevno bavimo korisnim vebanjem. Najstarije indiske vebe za razvijanje miia Dhandal i Bhaski razlikuju se od gimnastike na Zapadu sutinski u tome, to se ne sastoje od nesvesnih ponavljanja odredenih pokreta, nego od vebi naglaenih pokreta koji se izvode sa velikom psihikom koncentracijom. Isto kao to u nekom interesantnom poslu ili nekoj napetoj igri uestvujemo sa svojom psihom, a ne samo sa miiima, tako i jogi izvodi svoje vebe sa velikim interesovanjem i posmatra uz angaovanje svoje volje, odnosno svoje jake mate, deo tela koji je upravo u pokre tu i u svojim mislima obasipa ga snagom prane. Kod svesnog izvoenja vebi potrebna n a m je naa sposobnost imaginacije ili snaga zamiljanja (mata), kako bismo otstranili smetnje koje dolaze iz potsvesti: nae sumnje, nau skepsu. Ako, na primer, polako savijemo desnu ruku, taj pokret itavo vreme stalno p o s m a t r a m o i snagom svoje uobrazilje sebi pretstavimo, da u tom trenutku velika koliina prane struji u na biceps*) i da ova prana istovremeno bogato snabdeva krvlju celu ruku, onda smo ve postigli eljeni rezultat! Vidi takoe poglavlje: Stvaralaka snaga svesti. Posle nekoliko nedelja
*) Biceps P. P(latinski: biceps) dvoglav; dvoglavi mii nadlaktice.

marljivog upranjavanja ovog jednostavnog postupka sa koncentracijom misli sa iznenaenjem emo zapaziti, da nam je taj mii nadlaktice toliko narastao, kao da smo nekoliko meseci neprestano radili neki teak posao. Stvaralaka snaga svesti omoguava miiu da dostigne onaj oblik i onu veliinu, koju mi sebi snagom uobrazilje pretstavimo. Isprobajmo ovaj metod na ostalim delovima tela: usmerimo snagom uobrazilje (imaginacije) ivotnu silu u dotini deo tela, mislimo stalno na to, kako se miii toga dela tela brzo jaaju i razvijaju i posmatrajmo neposredno ili u ogledalu raskonu igru miia i za kratko vreme izgradiemo divno telo, koje e izazvati divljenje i kod sportista. Tajna trajnog delovanja vebi sporih pokreta na miie i ceo organizam lei u stvaralakom radu svesti. Kao to je ve bilo reeno u poglavlju o usmeravanju svesti, tanani nervni zavreci, koji dopiru do svih tkiva, snagom svesne volje pune se energijom. Tokom vebe ovi mali rezervoari napune se izvesnom koliinom prane, tako da se izgradnja materije, odnosno miia, nastavlja ne samo tokom samog vebanja, nego i posle njega, ak i za vreme sna, ispunjavajui oblike koje je stvorila naa mata, takorei po naem diktatu. Kod deteta i mladih, koji jo rastu, snaga svesti je u stanju da do izvesnog stepena izmeni ak i sistem kostiju prema naoj volji. Ovo mogu shvatiti samo oni, koji lino pokuaju da to i s k u s e n e u teoriji, nego u praksi. Nakon kraeg vremena vebanja moi e da osete stvaralaku snagu svesti u svom sopstvenom telu. Ove vebe, izvedene pomou autosugestije i koncentracije misli, deluju usled psihikog uticaja neuporedivo jae na miie i organizam od bilo kojeg sporta bez uea psihe. Indiski sistem vebanja usporenim tempom daje zapanjujue rezultate, ako ga svakodnevno upranjavamo. Pri tom n a m nisu potrebni nikakvi aparati, jer Joga propisuje prirodna, drevna vebanja za telo, koja su izvesna imitacija svakodnevnih sportova oveka koji je iveo u prirodi. Kao primer, opiimo prvu vebu. Bacanje koplja (Sl. 64). Stisnimo pesnicu desneruke tako, kao da drimo koplje. U raskoranom stavu i s
13 Joga i sport 193

192

levom rukom opruenom u stranu povlaimo itavo telo u nazad, kao da se spremamo da bacimo koplje. Desnu ruku povlaimo nazad i lako zabacimo telo u nazad. Ovo je osnovni poloaj. Sad otpoinjemo s pokretima bacanja koplja, sve do poslednje faze, kada je desna ruka, koja dri koplje, opruena ispred nas, a leva se nalazi pozadi. Tokom ovog celog pokreta vrimo odgovarajui pokret nogu, tako da nam u zavrnoj fazi desna noga doe napred, kao kod maevaoca. Obratimo posebnu panju, da nam pokreti deluju plastino i umetniki. Veoma je vano, da ovu i naredne vebe izvodimo potpuno bez odee ili samo u kupaim gaicama, po mogustvu pred ogledalom u kome moemo videti odraz itavog tela. Naroito prilikom vebanja u sobi ogledalo je veoma vano, poto pomou koncentracije misli moemo neprekidno pratiti sami sebe, kao i harmoniju naih pokreta i igru miia. A sada dolazi zapravo veba Joge: vebanje usporenim tempom. Pred ogledalom zauzmemo osnovni stav bacaa koplja i izvodimo sa apsolutnom napregnutou svih miia, koji uestvuju u tom pokretu, svaku fazu bacanja koplja tako polako, kao da sami sebe posmatramo u nekom usporenom filmu. Pokreti moraju biti tako spori, da veba, koja bi u normalnim uslovima trajala svega 2 do 3 sekunde, traje od pola minuta, pa do jednog celog minuta. Za to vreme, nagnuvi malo glavu u stranu, posmatramo sami sebe, pa onda sve savreniju igru miia koji bujaju i pokoravaju se naoj volji, dok snagom svoje uobrazilje aljemo pranu u njih. Po zavretku cele vebe, odnosno pokreta, ostajemo u poslednjoj fazi jedan itav minut, nepomini kao kip, i onda se opet lagano vraamo u poetni poloaj. itavu vebu ponovimo 23 puta. Na kraju, brzim pokretom, kao da neto stresamo oslobodimo sve upotrebljene miie i potpuno ih opustimo. Vebu zavravamo sa nekoliko serija jogi disanja. Mnogi sportisti i treneri na Zapadu smejae se ovim vebama. Meutim, pre nego to izraze svoje miljenje, treba sami da oprobaju dejstvo vebi sporih pokreta najmanje tokom jedne sedmice, pa e doiveti zapanjujue rezultate. Svest crta oblike novih miia, nabijenih snagom, prema naoj elji, ako svoju energiju aljemo u telo 194

svesno i sa p u n o m panjom. Nema tih plua, ma kako ona slaba bila, koja nee odgovoriti na dejstvo snage samosvesti i ak i kod odraslih pokazati znake razvoja. Sve zavisi od nae mate, nae volje, kao i od toga da li imamo vere. Sve, u to uloimo veru, uspeva. Jer, MORAMO VEROVATI U ONO EGA NEMA, DA BI GA MOGLO BITI. imaginacija je stvaralaka snaga u naim rukama. Druga veba, koju treba upranjavati svakodnevno, je gaanje lukom i strelom (Sl. 65). U raskoranom stavu, okrenemo se malo u stranu i nainimo pokret kao da drimo luk u levoj ruci. vrsto stojei, zateemo miie bedara i ruku i drei levu ruku opruenu, desnom r u k o m povlaimo zamiljenu tetivu luka, a zatim je opustimo. Cela veba treba da traje oko jedan minut, a zavravamo je stresanjem i oputanjem miia i sa nekoliko jogi udisaja. Maevanje. Zauzmemo stav za maevanje. Kao da drimo ma u ruci, skaemo napred i nazad, zadajui udarce levo i desno, ali sve usporeno poput pua! Dizanje tegova. Sagnemo se napred, uhvatimo rukama zamiljene teke tegove i podignemo ih u visinu ramena. Savivi kolena lakim poskokom, dolazimo u stav za potisak sa rairenim nogama, zatim potiskujemo teret do iznad glave rairenim rukama. Stojei pred ogledalom i posmatrajui svoje pokrete, izvodimo ovu vebu tako polako, da traje itav minut. Na kraju, kao i uvek, u cilju oputanja stresemo miie i zavrimo vebu dubokim disanjem. Cepanje klade . Ovo je jedna od najvanijih drevnih vebi. U raskoranom stavu dignemo obe ruke pred ogledalom, zamiljajui da u pesnicama, koje su jedna iznad druge, drimo dralje jedne teke sekire, koju diemo i sputamo kao da cepamo neku kladu. Usporeno izvoenje u trajanju 1 do 2 minuta. Stresanje miia i disanje. Bacanje kugle . Vidi Sl. 66. Tranje (Sl. 67). Takode drevni sport oveka kada je iveo u prirodi. Pred ogledalom prolazimo kroz pojedine pokrete tranja, a da se ne pomeramo sa mesta. Po196

lako diui upuujemo p r a n u u sve miie koji uestvuju u ovoj vebi. Zavravamo vebu stresanjem miia i disanjem. Boks . Zauzmemo pognuti stav boksera pred ogledalom, kao da emo se sa samim sobom boriti. Zadamo nekoliko direktnih udaraca levom i desnom rukom, a zatim, nagnuvi se napred, nekoliko udaraca sa strane. I ovde sve izvodimo to je mogue sporije, sa potpunom koncentracijom celokupne nae panje i napetou svakog miia koji uestvuje u pokretu. Zavretak vebe: stresanje miia i duboko disanje. Plivanje. Ova veba odgovara treningu plivanja kakav se praktikuje u Evropi. Leei potrbuke na uskoj klupi ili visokoj stolici, vrimo pokrete plivanja, stalno pazei na usklaivanje svog disanja. Zatim legnemo na lea i plivamo leno. Vanost plivanja kao prirodnog sporta ve je razmotrena u vezi sa pranajamom, a ponovo naglaavamo, da pored svih telesnih vebanja, svako treba da pliva b a r pola asa dnevno. Koenje. Isto tako dobra veba za razvijanje lenih i slabinskih miia, kao i za ouvanje gipkosti kime. Pokreti u levu i desnu stranu povoljno deluju na nerve koji se granaju od kimenog stuba. Vrimo pokrete koenja u levu i desnu stranu, a onda, sagnuvi se, seemo srpom kratku travu takoe sporim pokretima. Zavretak vebe: stresanje miia i disanje. Penjanje uz ue . Veoma vana veba za izgraivanje tela, koja se moe upranjavati na vie naina. Svrha joj je podraavanje prirodnih pokreta pri penjanju na drvo, uz lijane itd. Izvanredno je jednostavna. Ako vebamo u prirodi, uhvatiemo se za neku jaku granu, a u naoj sobi bie dobar i okvir vrata. Najpre visimo nekoliko sekundi nepomino i postepeno poveavamo ovo vreme na nekoliko minuta. Zatim, poto se odmorimo za trenutak, ponovo se uhvatimo za granu, ili okvir vrata, i izdiemo se polako do brade onoliko puta, koliko moemo. Hodanje etvoronoke. Civilizovani, odrasli ljudi mogu smatrati ovu vebu ispod svog dostojanstva, ali ona je, ipak, izvanredno korisna. Hodanje etvoronoke samo 197

pet minuta ima isto blagotvorno dejstvo na krvotok, mozak i endokrine lezde, kao i asane u obrnutom poloaju. U hodanju etvoronoke ne smemo ii na kolenima, ve na opruenim nogama i rukama, tako da n a m glava visi. Fizioloko delovanje ovakvog stava razmotreno je jo u ranijim poglavljima. Jedan do dva minuta hodamo etvoronoke sa to kruim i to vie ispravljenim nogama i rukama; zatim, mnogo sporije, ali sa neto savijenim udovima, te konano zavravamo sa puzanjem na laktovima. To je tzv. indijansko puzanje. Ako se izvodi nekoliko minuta, to je jedna od najboljih vebi za razvijanje miia. Izvlaenje vode iz bunara (Sl. 69). U raskoranom stavu, pred ogledalom, lako pognuti napred, izvodimo pokrete izvlaenja na uetu teskog vedra punog vode iz bunara. S jednom rukom povijenom u laktu, a drugom opruenom, posegnemo nadole i uhvatimo zamiljeno uea onda ga vuemo nagore tako, da dok n a m je leva ruka savijena i akom dodiruje same grudi, desnom rukom poseemo skoro do poda, da bismo uhvatili sledei deo ueta. Zatim, vuemo ue desnom rukom, dok levom poseemo nadole. Stresanjem miia i s nekoliko dubokih udisaja zavravamo vebu. Potezanje ueta. (Sl. 70) U raskoranom stavu pred ogledalom ispruimo desnu ruku, uhvatimo zamiljeno ue i vuemo ga svom snagom, dok zakreemo telo udesno. Zatim levom rukom vuemo ulevo. Ovi naizmenini pokreti su jedna od najboljih vebi za miie lea. Meutim, ni ovde ne smemo smetnuti s uma, da je najvanije to sporije vriti pojedine pokrete, kako bismo mogli svojom sveu upravljati svakom fazom vebe. Nai pokreti moraju biti potpuno harmonini. Penjanje uz ue. (Sl. 68) Ova je veba ista kao i prethodna, samo to nae zamiljeno ue visi okomito. Prema tome, vrimo pokrete povlaenja ueta nadole, kako bismo se uz njega popeli. Rvanje. (Sl. 71) Ispred ogledala rvemo se sa zamiljenim protivnikom. U ovoj vebi nai spori pokreti deluju posebno lepo. S vremena na vreme, izmeu raznih zah199

vata, izvodimo Kumbhaku u kojoj ne treba nikada zadravati dah due od 7 sekundi. Pokreti za nogomet, klizanje na ledu, tenis, skijanje i bacanje kugle mogu se takoe upranjavati tempom usporenog filma. Zato je potrebno ogledalo, u kome se moe videti cela naa figura, u ovim vebama sporih pokreta? To je, u stvari, jedna olakica za Evropljane koji vebaju kod kue. Indiski jogi omoguuju svojim uenicima da ove vebe Dhandal i Bhaski uvek izvode tano po pravilima zajedno sa svojim Guru-om (uiteljem). Oni posmatraju sa jednom visokokvalitetnom psihikom koncentracijom izvanrednu igru miia svoga uitelja, koji poseduje besprekorno razvijenu muskulaturu. Znai, oni vebaju prema uzoru. U potsvesti im se urezuje slika jednog savrenog tela, koje je pred njima i koje je upravo putem ovakvih vebi dostiglo sadanju savrenost. Ovaj visoki stepen asocijacije i koncentracije prane moe se postii ako imamo zaista lepo razvijenog uitelja. Poto se na Zapau to ne moe uvek postii, ogledalo se nudi kao odlina zamena. Ovde moramo sami sebi lepo razvijene oblike upeatljivo zamiljati, bez uzora i primera. Stoga moe biti korisno, da nae ogledalo okruimo sa nekoliko slika lepo razvijenih atletskih tela. Ako ne moemo nabaviti veliko ogledalo, onda problem moemo reiti pomou neke svetiljke, pred koju emo stati i na zidu posmatrati svoju senku. Nastojimo da stvaramo samo lepe slike od naih raznih pokreta tokom vebanja! Vano je samog sebe posmatrati, bilo u odrazu ogledala, bilo u obrisu senke. Ako se do sada nismo bavili nikakvim sportom, onda je nae telo, naa muskulatura, kao neka sirova masa, otprilike kao neisklesani blok pred nekim vajarem. Da li je neko ikada video nekog vajara da zatvorenih oiju stvara svoje delo i da svoj rad kontrolie i da mu se divi tek kada je potpuno gotov? Isto tako, kao to vajar stalno promatra tokom rada postepeni razvoj svoga dela i tome se raduje i iz tog rada stvara uverenje, potsticaj i ak oduevljenje, pratei s velikom panjom oivljavanje mrtvog materijala, moramo i mi da se divimo igri svojih miia, skladnim po-

kretima svoga tela i brzom razvijanju nae muskulature, sve dok se iz bezoblinog, sirovog materijala ne stvori iva statua sa atletskim miiima. Ovaj jedinstveni sistem drevnih vebi, koji sjedinjuje uverenje, snagu volje i uobrazilje sa telesnim vebama, zasluuje ozbiljnu panju i detaljno prouavanje sportskih instruktora.

200

201

16. NITA BEZ SVESTI Iako sam u ovoj knjizi izneo samo indiska pravila, koja se odnose na fiziku kulturu oveka prikaz filozofije psihike Joge izneo sam u svojoj knjizi: Joga u dva sveta ipak je Hatha Joga potpuno proeta osnovnim elementima psihike Joge. Stoga bih morao i o tome da kaem jo nekoliko rei. Pre nego to bih m a k a r okvirno izloio osnovne postavke vie indiske filozofije, neka mi bude dozvoljeno da jo jednom naglasim izvanredno dejstvo, koje telesne vebe vrene uz puno uee s v e s t i mogu da imaju na muskulaturu tela. Misli, koje su oblik ispoljavanja svesti, svemone su i uobliavaju nau sudbinu nabolje ili nagore. U poglavlju o uzajamnom delovanju psihe i tela, mogli smo videti, da se pomou dobrih i pozitivnih misli moe privui dobro, dok nas negativne, loe misli i zla oseanja guraju u zlo, bedu i bolest. Snaga misli upravlja naim ivotom, naim odnosima s drugim ljudima, naim poslovima i navikama. Meutim, snaga koncentrisane misli ukoliko znamo kako da je sredimo i na sugestivan nain ispoljimo toliko je mona, da pomou nje upueni moe lako ovladati voljom drugih ljudi. Ali jogi ne tei ovom cilju, nego eli jedino da spozna svoju pravu sutinu. U vezi sa tim, eleli bismo ovde da spomenemo izvanredan nauni opit, kojeg je izveo istaknuti profesor na amerikom univerzitetu Jeil (Yale University), V. G. Anderson (W. G. Anderson) u vezi sa merenjem snage misli i uma. Jednog studenta postavio je na vrlo osetljivu vagu tako, da se teite njegovog tela nalazilo tano nad sreditem same vage. Onda je profesor zadao studentu da re-

i neke matematike zadatke i krv je studentu poela jae strujati p r e m a mozgu, to je pokazala i vaga naginjanjem u pravcu glave, usled promenjene ravnotee. to su matematiki zadaci bili tei, odnosno to je student morao da se dublje zamisli, to je bio vei otklon vage. U nastavku eksperimenta zamolio je profesor studenta, da se intenzivno koncetrie na telesne vebe i da zamiIja, na primer, kako izvodi 1020 dubokih unjeva i da mu miii stopala intenzivno rade. Posle nekoliko minuta vaga se nagnula u pravcu nogu, to je bio zapanjujui dokaz, da je sama snaga svesti dovoljna, da izazove skretanje krvotoka p r e m a nogama, i to samo putem zamiljenih, dakle u mislima izvedenih pokreta. Ovaj opit izveo je profesor Anderson i sa jo nekoliko svojih slualaca i pri tom dobio sline zadivljujue rezultate. Da bi jo detaljnije ispitao zadivljujue dejstvo svesti na telo i miie, profesor je merio snagu desne ruke jedanaestorici svojih mladih studenata. Ona je iznosila u proseku 60 kg, dok je prosena snaga leve ruke iznosila 50 kg. Zatim je svojih jedanaest studenata podvrgao jednom specijalnom i veoma briljivo pripremljenom treningu, ali samo jedne, desne ruke. Posle toga su izvrena tana merenja koja su otkrila iznenaujuu injenicu, da dok se snaga desne ruke poveala za 3 kg, snaga vuenja i potiska neuvebavane leve ruke poveana je itavih 3,5 kg u istom periodu! Ovaj eksperiment pruio je dokaz, da je mozak, koji je upravljao vebama koje su izvoene s interesovanjem, slao krv ne samo u miie koji su vebani, nego je jaao i razvijao i neaktivnu levu ruku. Prof. Anderson je konstruisao i jednu naroitu klupu u obliku klackalice, koja je bila u potpunoj ravnotei kada bi na nju legao. Ako bi poeo da zamilja da plee, ili da izvodi ameriku narodnu igru dig,*) posle nekoliko sekundi deo klupe pod njegovim nogama poeo bi se sputati. Nemaki atleta osamdesetih godina prolog veka, Ojgen Zando (Eugen Sandow) svojevremeno je izjavio, da telesne vebe izvoenjem bez koncentracije misli i interesovanja, dakle samo mehaniki, veoma malo mo*) Dig (engleski: jig) vrsta narodne igre sitnim koracima i poskakivanjem. p. p.

202

203

gu doprineti razvijanju miia. On i profesor Anderson bili su prvi, koji su neto uli o izvanrednom delovanju jednog indiskog sistema vebanja pred ogledalom; naalost oni su o njemu mislili samo u vezi sa svojim vebama, te je tako ovo znanje ubrzo palo u zaborav. Celokupni sistem Hatha Joge zasniva se na vraanju ka prirodnom nainu ivota, ka intuiciji koja vodi oveka ka njegovoj sutini. Zasniva se na povratku plodovima uma i tako postaje jedan od najdragocenijih zaloga jednog novog sveta u nastajanju i 'ednog pokolenja, koje e iveti sretnim i prirodnim ivotom. Kada utihne potpuno zveket oruja rodie se novi, slobodniji svet i pribliava se vreme kada e ovek izleiti svoje rane i poeti da se razvija na nov, zdraviji i svesniji nain. Neka tri najvea dara Hatha Joge: ZDRAVLJE, SNAGA i MLADOST, pripadnu tom novom pokolenju!

17. KORISNI SAVETI ZA UCENIKE JOGE Ustajte i odlazite na spavanje uvek u isto vreme. Odlazite na spavanje najkasnije u 10 asova, jer kosmiki poloaj Zemlje do ponoi omoguuje nervnom sistemu najpovoljnije zraenje za njegov oporavak. Neka Vaa prva pomisao nakon buenja bude ZDRAVLJE! Udubite se misaono u sutinu zdravlja i snage tela i duha. Ako je mogue, okupajte se svakoga dana i oslobodite svoju kou njene neistoe i opasnih otrova, Neka Vaa psihika i fizika atmosfera bude uvek ista. to je mogue ee oslobodite svoje noge iz neprovetrenog zatvora obue i hodajte bosonogi po umi, livadi, obali reke ili jezera, jer kroz tabane upijate zraenja zemlje, koja jaaju i osveavaju Va organizam na izvanredan nain. Stanovnici gradova se zato tako lako umaraju, to ih obua, beton i asfalt razdvajaju od ovog zdravog izvora energije. Na selu ljudi mogu peaiti vie kilometara bez zamora; ta vie oni esto izuju obuu i nose je prebaenu preko ramena! Pre spavanja vebajte svoje prste na nogama, pokreite ih pojedinano, kako bi se vitalizirali i postali svesni. Vebajte se da sa njima uzimate granice i kamenie. Svakog dana provedite nekoliko minuta potpuno bez odee. Ovo vazduno kupanje Vam je neophodno, budui da je dodir koe sa vazduhom onemoguen tokom celog dana, a teka odea spreava disanje koe. Ako s vazdunim kupanjem ponete u leto i upranjavate ga svakodnevno, ubrzo ete stei izvanrednu otpornost. Ujutru i uvee izvedite vebe oiju, kako nikada ne biste bili zavisni od naoara.

204

205

Pazite da Vam nozdrve uvek budu iste, jer su one ulazna vrata prane. Ujutru vrite ispiranje nosa umrkavanjem mlake, blago zasoljene vode iz dlana. Ako imate kijavicu ili zapaljenje nosa, onda vrite ispiranje tri puta dnevno. U jedan sud nalijte toliko toplu vodu, koliko moete normalno izdrati i u njoj rastvorite jednu ravnu ajnu kaiicu sode bikarbone, uronite lice i uvucite taj rastvor polako kroz nos sve dok ne dospe u usnu duplju. Zatim je izduvajte i izvedite Sarvangasanu. Tako ete se osloboditi i najupomije kijavice. Pre i posle svakog obeda treba da isperete usta. istite redovno zube. Otsecite granicu hrasta, bora (jele, smreke i tsl.), ili eukaliptusa, jer tanin osveava i jaa Vae desni i spreava stvaranje zubnog kamenca, a time i kvarenje desni (recesija), ove tako este bolesti na Zapadu. Izmeu dlaica Vae etkice za zube bujaju milioni mikroba. Tanin u hrastovoj granici deluje kao odlino dezinfekciono sredstvo. Upotreba granice je veoma jednostavna: uzmite jednu granicu oko pola santimetra u preniku i grickajte joj kraj, dok se vlakna ne rascvetaju u obliku male etkice. Oistite zatim svoje zube ovom etkicom iznutra i spolja u okomitom pravcu, kako bi se oistili i zubi i prostori izmeu njh. Krunice zuba su se ve oistile grickanjem granice. Pazite naroito da ne nadraite ili otetite svoje desni, ta vie grickajte granicu sve dok ne postane potpuno i fino mekana. Svea granica je savitljiva, puna soka i nije toliko kruta, da bi nam ozledila desni. istite tako zube svakog drugog dana. U ostale dane uzmite malo vlane soli na kaiprst i kada se rastopi istrljajte prstom zube i desni, to e poveati cirkulaciju krvi, ojaati desni i korenove zubi. Zubi e Vam biti sneno beli, a dah sve. Hranu treba dobro vakati. Dobro vakanje nije vano samo za probavu, jer ono obezbeduje i obilan priliv krvi u zubne korenove. Jelovnik treba da Vam hrane. Ako ste jeli mnogo nu, bez prelaznog perioda, nizmu. Prelaz treba izvriti se sastoji to vie od sirove mesa, ne vrite naglu promejer bi mogli nakoditi orgapostepeno. Upotreba mesa do

izvesne manje granice opravdana je u hladnijim predelima i ne pretstavlja nikakvu prepreku za Jogu. Iznad svega umerenost! Meso stvara suvie mnogo otpadnih materija i otrova i teko optereuje probavne organe. Voe, povre, kotunjavi plodovi, itarice, med, mleni proizvodi treba da b u d u Vaa glavna hrana. Pazite da svakodnevno imate urednu stolicu. Ako Vam je rad creva nepravilan, onda je potrebno upranjavati odgovarajue asane: Uddijana-Bandha, Pasimotana, JogaMudra, Nauli itd. Naviknite svoja creva na redovne pokrete pranjenja u odgovarajue vreme ujutro ili posle nekog obroka. Ako elite postii ozbiljne rezultate u Hatha Jogi, treba da izbegavate duvan, alkoholna pia i loe navike na druge opasne poroke, j e r svi oni umrtvljuju nervne centre, koje Joga upravo tei da probudi. Nikada nemojte dozvoliti da Vam zavist, mrnja, oholost, pouda, ljubomora ili drugi neki niski nagon obuzme duh. Takva oseanja stvaraju opasna strujanja u oveku, truju duh i telo i posledica toga je bolest. Disciplinujte svoje raspoloenje, sauvajte svoju duhovnu vedrinu i ne dozvolite spoljnim okolnostima da na Vas utiu! Budite uvek svesni injenice, da ste na nebu svoga duha Vi jedino sunce! Govorite samo onda, kada imate neto rei. Nepotrebnim brbljanjem rasipaju se ogromne koliine pozitivne energije. Izbegavajte pogreno miljenje, govorenje i delanje. Veoma je korisno provesti po jedan dan svakog meseca, najbolje kada je mlad ili pun mesec, u potpunom postu i utanju, tzv. Maunam. Brana, koju na taj nain zatvarate, omoguava Vam skupljanje ogromnih koliina Vae energije i poveanje Vaeg zdravlja i snage volje. Upranjavajte Jogu uvek u posebnoj sobi, ako je mogue, u kojoj je sve i ist vazduh. Nemojte upranjavati Jogu u sobi ispunjenoj duvanskim dimom i isparenjima alkohola, gde su nedavno voeni svakakvi razgovori! Kada udete u svoju sobu radi vebanja, ostavite napolju zajedno sa svojom odeom, sve svoje nedae, strahovanja, zlovolju i brige. Tada e Va dom zraiti vedrinom i uz207

206

vienom istoom. Upranjavajte Jogu na istom tepihu, ili prostirci, okrenuti licem prema istoku. Otponite svoje vebe otstranjenjem svakog oseaja straha, gledajte u budunost s punim poverenjem i ponite s dubokim disanjem uvereni u lekovitu snagu pretstojeih vebi. Neka Vam se psiha ispuni mirom, radou, strpljenjem i odlunou! Neka Vam pred oima stalno lebdi mentalno osloboenje. Teite nepokolebljivo njegovom ostvarenju. Nauite nekoliko reenica napamet iz uenja velikih uitelja sveta. Ako osetite da Vas potitenost pritiska, odagnajte je svetlom misli koje struji iz uenja velikih uitelja. Ako nije drugaije navedeno, sledee misli su iz dela Svvami Vivekanande: Izbegavaj dve stvari, o putnie: preterano obuzdavanje tela. nekorisne elje i Buddha Kratko je zadovoljstvo, kao blesak munje; zato onda sledim samo put zadovoljstva? Buddha ovek treba da okrene svoje oi p r e m a sebi, da bi mogao krenuti najudesnijim putem otkria sveta. Brunton Snaga mora doi jednom narodu kroz vaspitanje. Ako ovek sebi pretstavi stvarnost, onda e iz te predstave i nastati stvarnost. E. H. Ako je materija mona, misao je svemona. Spas sveta lei u kulturnom oveanstvu. Pestalozzi Beskrajna budunost je pred tobom i mora uvek imati na umu, da svaka tvoja re, misao ili delo ima svog dejstva na tebe i kao to su loe misli i dela spremna da te zaskoe kao tigrovi, tako isto postoji ohrabrujua nada, da su dobre misli i dela spremna da te uvek i neprekidno brane neizmerenom snagom.

Veliko geslo glasi: Pomo, a ne napad, Prilagoavanje, a ne unitavanje, Sklad i mir, a ne razdor. U snazi pojedinca lei snaga itavog naroda. Snage uma su kao zraci svetlosti koja se rasipa; kada se usredsrede, one prosvetljuju. To je na jedini nain saznanja. Svako moe ukazati na zlo, ali prijatelj oveanstva je onaj koji pronalazi izlaz iz tekoe. ovek nikada ne napreduje od zablude ka istini, nego od istine ka istini, od manje istine ka veoj istini. Zlo je gvozden lanac, dobro je zlatan lanac; i jedno i drugo je lanac. Budi slobodan i znaj jednom za uvek, da za tebe ne postoji nikakav lanac. Uzmi zlatan lanac da se oslobodi gvozdenog lanca, a onda odbaci od sebe oba lanca! to su prilike vie protiv vas, to se vie ispoljava vaa unutarnja snaga. Istina je beskrajno tea od neistine, a tako i dobrota. Ako ih posedujete, prokrie sebi put isto svojom teinom. Kako je celokupno znanje na svetu steeno, ako ne usredsreenou umnih snaga? ivot je spreman da n a m otkrije svoje tajne, samo ako znamo pokucati, odnosno dati odgovarajui potsticaj. Snaga i jaina pptsticaja dolazi putem koncentracije. Nema granica snazi ljudskoga uma. to je usredsreeniji, to vie snage deluje na jednoj odreenoj taki; u tome je tajna. Savrenostvo ne treba postizati ono je ve u nama. Sreu i zadovoljstvo ne treba sticati mi ih ve imamo, oduvek su bili nai. Ako kae da si sputan, sputan e i ostati. Ako sme da kae da si slobodan, slobodan si ovog trenutka.

208

14 Joga i sport

209

18. PLAN PRAKTINIH VEBI Svrha H a t h a Joge je a nam telo uini svesnim, da ga prome naim biem! Ali to nije sve. Krajnji cilj je da budemo svesni i u svome umu, odnosno u svojoj psihi. Upranjavanje asana zajedno sa pranajamom potpuno dovodi telo pod nau kontrolu; ali isto tako treba istovremeno voditi rauna da disciplinujemo i svoj um. ovek mora drati svoj um pod stalnom kontrolom i ne dozvoliti svojim mislima da besciljno lutaju; ta vie, mora nastojati da ivi u stalnom miru i uravnoteenosti. Ako nekontrolisane misli zavladaju nama, mi vie ne stojimo na vrstom tlu i bespomono se preputamo svakoj nesrei. Tajna sree zavisi od toga, u kojem stepenu vladamo svojim u m o m i telom. Vebe Hatha Joge ue nas potpunom ovladavanju telom i snagama koje u njemu deluju. Kod vebi koje sadri ovaj plan zapaamo, da posle devete vebe u svakoj sedmici dolazi uvek Savasana. Ona slui tome, da nam pomogne u disciplinovanju naih misli. U budnom stanju, sedite svesti je mozak. Meutim, moramo jc prisiliti da se na nekoliko minuta povue i isprazni nam organ miljenja. Na misaoni centar odmara se, normalno, samo tokom sna, kada se priroda brine da se ovaj najvaniji izvor energije oslobodi svojih svakodnevnih optereenja. Sedimo u Padmasani, iskljuimo sve misli, usredsredimo se na srce i reguliemo disanje dok ne postane sasvim lagano i ravnomerno. Kimeni stub drimo pravo i doivljavamo savreni mir. Panju usredsredimo na srce i ponemo oseati tako, kao da ulazimo u srce. Ostavivi svaki nemir pred ulazom, zraimo savrenim mirom 210

i spokojstvom... Pazimo da nas nijedna druga misao ne uznemiri. Ovu vebu treba upranjavati svakodnevno 5 do 10 minuta! Ova veba je naroito potrebna i korisna za ljude na Zapadu sa suvie aktivnim nainom ivota. uvajui spokojstvo u srcu, legnemo na lea i zavrimo nae vebe uvek sa Savasanom. Ko upranjava H a t h a Jogu neka se upravlja p r e m a cilju kojeg eli postii. Zaposlenim u kancelarijama, koji su jako angaovani i upranjavaju Jogu radi ouvanja svog zdravlja, preporuuje se da vre vebe navedene u Planu praktinih vebi predvee, pre veere, ali nikada s punim stomakom. Ko moe posvetiti vie vremena razvoju svoga tela i samosvesti, ujutru treba da praktikuje Vebe sporih pokreta, a uvee vebe Joge, ili obrnuto: ujutru vebe Joge, u uvee vebe sporih pokreta. Ko jo intenzivnije eli da se bavi Jogom, najbolje e postupiti, ako potrai odgovarajueg, upuenog uitelja i pod njegovom kontrolom dalje praktikuje Jogu. 1. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje u Padmasani ili Sidhasani (str. 121, 134, 136) 7 2. Kumbhaka 10-12 sec. zadravanje daha (str. 124) 2 3. Uddaji S-s-s... (str. 125) 3 4. Vakrasana, I. nain (str. 142) 2 5. Joga-Mudra (str. 136) 3 6. Matsjasana (str. 142) 2 7. Bhudangasana (str. 151) 3 8. Viparita-Karani (str. 163) 3 9. Meditacija (str. 134, 136, 202, 204, 210211) 5 10. Savasana (str. 178) 5 2. Semica 1. Potpuno jogi disanje u sedeem stavu (str. 121, 134, 136) 2. Kapalabhati (str. 126) 7 x 3 x 211 x x x x x x x x min. min.

Sukh Purvak (str. 127) Vakrasana, II. nain (str. 142) Pasimotana (str. 144) Supta-Vadrasana (str. 138) Trikonasana (str. 149) Sarvangasana (str. 159) Meditacija (str. 134, 136, 202, 204, 210211) Savasana (str. 178) 3. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje u sedeem stavu (str. 121, 134, 136) 2. Prociavajue disanje (str. 128) 3. Disanje za jaanje nerava (str. 129) 4. Vakrasana, II. nain (str. 142) 5. Uddijana-Bandha u stojeem stavu (str. 145) 6. Padahastasana (str. 145) 7. Ardha-Salabhasana (str. 156) 8. Halasana (str. 172) 9. Meditacija (str. 134, 136, 202, 204, 210211) 10. Savasana (str. 178) 4. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje u sedeem stavu (str. 121, 134, 136) , 2. Ha disanje u stojeem stavu (str. 129) 3. Ha disanje u leeem poloaju (str. 130) 4. Ardha-Matsjendrasana, I faza (str. 438) 5. Ardha-Bhudangasana, I faza (str. 152) 6. Joga-Mudra (str. 136) 7. Trikonasana (str. 149) 8. Viparita-Karani (str. 163) 9. Meditacija (str. 134, 136, 202, 204, 210211) 10. Savasana (str. 178) 5. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje u sedeem stavu (str. 121, 134, 136) 2. Pranajama br. 1 (str. 130) 3. Pranajama br. 2 (str. 131) 4. Ardha-Matsjendrasana, II faza (str. 138) 212

3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 5 min. 5 min.

5. 6. 7. 8. 9. 10.

Pasimotana (str. 144) Bhudangasana (str. 151) Uddijana-Bandha u stojeem stavu (str.145) Sarvangasana (str. 159) Meditacija (str. 134, 136, 202, 204, 210211) Savasana (str. 178) 6. Sedmica

3 3 3 3 10 10

x x x x min. min.

7 x 3 x 3 x 2 x 3 x 3 x 2 x 2 x 5 min. 5 min. 7 x 2 x 3 x 3 x 3 x 3x 3x 3 x 10 min. 10 min. 7 3 3 2 x x x x

1. Potpuno jogi disanje u leeem poloaju (str. 121, 134, 136) 2. Pranajama br. 3 (str. 131) 3. Pranajama br. 4 (str. 131) 4. Vakrasana, I I . nain (str. 142) 5. Joga-Mudra' (str. 136) 6. Majurasana (str. 157) 7. Dhanurasana (str. 156) 8. Halasana (str. 172) 9. Meditacija (str. 134, 136, 202, 204, 210211) 10. Savasana (str. 178) 7. Sedmica 1 . Potpuno jogi disanje u sedeem stavu (str. 121, 134, 136) 2. Pranajama br. 5 (str. 131) 3. Pranajama br. 6 (str. 132) 4. Ardha-Matsjendrasana, I faza (str. 138) 5. Matsjasana (str. 142) 6. Majurasana (str. 157) 7. Uddijana-Bandha u sedeem stavu (str.145) 8. Viparita-Karani (str. 163) 9. Meditacija (str. 134, 136, 202, 204, 210211) 10. Savasana (str. 178) 8. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje u sedeem stavu (str. 121, 134, 136) 2. Pranajama br. 7 (str. 132) 3. Disanje za jaanje nerava (str. 129) 4. Uddijana-Bandha u stojeem stavu (str.145) 5. Nauli (str. 147) ili Trikonasana (str. 149) 6. Salabhasana (str. 154)

7 x 2 x 2 x 3 x 3 x 2 x 2 x 3 x 10 min. 10 min. 7 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 10 min. 10 min. 7 3 2 3 3 2 x x x x x x 213

7. 8. 9. 10.

Sirasana (str. 164) 3 Viparita-Karani (str. 163) 3 Meditacija (str. 134, 136, 202, 204, 210211) 10 Savasana (str. 178) 10 9. Sedmica

x x min. min.

7. 8. 9. 10.

Dhanurasana (str. 156) Halasana (str. 172) Meditacija (str. 134, 136) Savasana (str. 178) 12. Sedmica

2 3 10 10

x x min. min.

1. Potpuno jogi disanje u sedeem stavu (str. 121, 134, 136) 7 x 2. Kapalabhati (str. 126) 3 x 3. Kumbhaka 1020 sec. zadravanje daha (str. 124) 2 x 4. Sarvangasana (str. 159) 3 x 5. Joga-Mudra (str. 136) 2 x 6. Bhudangasana (str. 151) 2 x 7. Majurasana (str. 157) 3 x 8. Sirasana (str. 164) 3 x 9. Meditacija (str. 134, 136, 202, 204, 210211) 10 min. 10. Savasana (str. 178) 10 min. 10. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje u sedeem stavu (str. 121, 134, 136) 7 x 2. Sukh Purvak (str. 127) 3 x 3. Ha disanje u stojeem stavu (str. 129) 3 x 4. Simhasana u sedeem stavu (str. 177) 3 x 5. Pasimotana (str. 144) 3 x 6. Ardha-Bhudangasana (str. 152) 2 x 7. Ardha-Matsjendrasana, II faza (str. 138) 2 x 8. Sarvangasana (str. 159) 3 x 9. Meditacija (str. 134, 136, 202, 204, 210211) 10 mm. 10. Savasana (str. 178) 10 min. 11. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje u sedeem stavu (str. 121, 134, 136) 7 x 2. Uddaji (str. 125) 3 x 3. Ha disanje u leeem poloaju (str. 130) 3 x 4. Simhasana (str. 177) 3 x 5. Ardha-Salabhasana (str. 156) 3 x 6. Uddijana ili Nauli u stojeem stavu (str. 145, 3 x 214 147)

1. Potpuno jogi disanje u sedeem stavu (str. 121, 134, 136) 2. Pranajama br. 2 (str. 131) 3. Pranajama br. 7 (str. 132) 4. Vakrasana, II, nain (str. 142) 5. Supta-Vadrasana (str. 138) 6. Salabhasana (str. 154) 7. Nauli ili Uddijana (str. 145, 147) 8. Sirasana (str. 164) 9. Meditacija (str. 134, 136) 10. Savasana (str. 178) 13. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje u sedeem stavu (str. 121, 134, 136) 2. Kumbhaka 1020 sec. zadravanje daha (str. 124) 3. Kapalabhati (str. 126) 4. Pranajama br. 6 (str. 132) 5. Joga-Mudra (str. 136) 6. Ardha-Bhudangasana, II faza (str. 152) 7. Matsjasana (str. 142) 8. Viparita-Karani (str. 163) 9. Meditacija (str. 134, 136) 10. Savasana (str. 178) 14. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje u sedeem stavu (str. 121, 134, 136) 2. Sukh Purvak (str. 127) 3. Pranajama br. 4 (str. 131) 4. Ardha-Matsjendrasana, II faza (str.138) 5. Trikonasana (str. 149) 6. Padahastasana (str. 145) 7. Majurasana (str. 157)

7 3 3 3 3 3 3 3 10 10

x x x x x x x x min. min.

7 x 3 3 3 3 3 3 3 10 10 7 3 2 2 3 3 3 x x x x x x x min. min. x x x x x x x 215

8. Halasana (str. 172) 9. Meditacija (str. 134, 136) 10. Savasana (str. 178) 15. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje u sedeem stavu (str. 121, 134, 136) 2. Ha disanje u leeem poloaju (str. 130) 3. Pranajama br. 1 (str. 130) 4. Joga-Mudra, varijanta (str. 136) 5. Vakrasana, I I . nain (str. 142) 6. Ardha-Salabhasana (str. 156) 7. Bhudangasana (str. 151) 8. Sirasana (str. 164) 9. Medftacija (str. 134, 136) 10. Savasana (str. 178) 16. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje u sedeem stavu (str. 121, 134, 136) 2. Disanje za jaanje nerava (str. 129) 3. Pranajama br. 3 (str. 131) 4. Simhasana (str. 177) 5. Sirasana (str. 164) 6. Uddijana-Bandha u sedeem stavu (str. 145) 7. Dhanurasana (str. 156) 8. Sarvangasana (str. 159) 9. Meditacija (str. 134, 136) 10 10. Savasana (str. 178) 17. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje u sedeem stavu (str. 121, 134,. 136) 2. Kapalabhati (str. 126) 3. Pranajama br. 7 (str. 132) 4. Salabhasana (str. 154) 5. Majurasana (str. 157) 6. Dhanurasana (str. 156) 7. Uddijana-Bandha u stojeem stavu (str. 145) 8. Viparita-Karani (str. 163) 9. Meditacija (str. 134, 136) 10. Savasana (str. 178) 216

3 x 10 min. 10 min.

18. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje u sedeem stavu (str. 121, 134, 136) 2. Kumbhaka 2030 sec. zadravanje daha (str. 124) 3. Sukh Purvak (str. 127) 4. Vakrasana, I. nain (str. 142) 5. Ardha-Matsjendrasana, I faza (str. 138) 6. Trikonasana (str. 149) 7. Pasimotana (str. 144) 8. Halasana (str. 172) 9. Meditacija (str. 134, 136) 10. Savasana (str. 178) 19. Sedmica 7 x 2 3 2 2 3 3 3 10 10 x x x x x x x min. min.

7 3 3 3 3 3 4 3 10 10 7 3 2 3 3 3 2 3

x x x x x x x x min. min.

x x x x x x x x min. 10 min. 7 3 3 2 2 2 3 3 10 10 x x x x x x x x min. min.

1. Potpuno jogi disanje u sedeem stavu (str. 121, 134, 136) 7 x 2. Uddaji (str. 125) 5 x 3. Pranajama br. 5 (str. 131) 3 x 4. Matsjasana (str. 142) 3 x 5. Padanastasana (str. 145) 3 x 6. Ardha-Matsjendrasana, II faza (str. 138) 3 x 7. Uddijana-Bandha u stojeem stavu (str. 145) 3 x 8. Sarvangasana (str. 159) 3 x 9. Meditacija (str. 134, 136) 10 min. 10. Savasana (str. 178) 10 min. 20. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje u sedeem stavu (str. 121, 134, 136) 2. Ha disanje u leeem poloaju (str. 130) 3. Pranajama br. 4 (str. 131) 4. Sirasana (str. 164) 5. Supta-Vadrasana (str. 138) 6. Uddijana-Bandha u sedeem stavu (str. 145) 7. Dhanurasana (str. 156) 8. Viparita-Karani (str. 163) 9. Meditacija (str. 134, 136) 10. Savasana (str. 178) 7 3 3 3 2 3 2 3 10 10 x x x x x x x x min. min. 217

21. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje u sedeem stavu (str. 121, 134, 136) 7 x 2. Sukh Purvak (str. 127) 3 x 3. Kumbhaka 2030 sec. zadravanje daha (str. 124) 3 x 4. 'Pranajama br. 4 (str.131) 2 x 5. Joga-Mudra (str. 136) 3 x 6. Majurasana (str. 157) 3 x 7. Ardha-Matsjendrasana, II faza (str. 138) 2 x 8. Sirasana (str. 164) 3 x 9. Meditacija (str. 134, 136) 10 min. 10. Savasana (str. 178) 10 min. Kao to se vidi iz ovog plana, svaka serija vebi traje ukupno oko 25 do 40 minuta. Po zavrenoj seriji svako moe upranjavati odgovarajue vebe pranajame i asane, koje mu najvie lee, odnosno koriste. Meutim, nije preporuljivo vebati odjednom vie od jednog asa.

OBJANJENJE SANSKRTSKIH REI I IZRAZA Ardha pola, polu Ardha-Bhudangasana polustav kobre Ardha-Matsjendrasana Nazvana je po jogiju Matsjendri (Yogi Matsyendra). Poto je originalna, prvobitna veba veoma teka, preuzeta je u Hatha Jogu pod imenom Ardha (polu) Matsjendrasana. Ardha-Salabhasana Salabha na sanskrtu znai skakavac, Ardha-Salabhasana polustav skakavca, tj. ne podiemo obe noge odjednom, nego naizmenino najpre jednu, a potom i drugu nogu. Bhastrika meh. Vrsta vebe disanja pri kojoj vazduh, jako udahnemo i odmah jako izdahnemo. Ubrzano potpuno jogi disanje. Bhudangasana Bhudanga znai zmija, kobra, tj. stav kobre. Bru-Madya-Driti Fiksiranje pogledom korena nosa. Dhanurasana Dhanu: luk. Stav luka. Halasana Ovaj stav tela naziva se stav pluga, poto je slian indiskom plugu. Hala na sanskrtu znai: plug. Joga-Mudra Stav peata. Zatvoreni stav. Kapalabhati Kapala lobanja; Bhati svetlost. To je jedna proiavajua veba disanja za glavu i potstie jasno miljenje i sposobnost koncentracije. Kumbhaka Stanka, zadravanje daha nakon udisaja ili izdisaja. Matsjasana Stav ribe. Matsja riba. Majurasana Stav pauna. Majura paun. Mudra Peat. Stav peata, zatvoreni stav. Stav brave. Nauli Izdvajanje srednjih trbunih miia. Dakina i Vaman Nauli i zdvajanje desnog i levog trbunog miia. 219

* * *
Kako pranajamu i asane, tako i drevni sistem, koji sa telesnim vebama spaja uverenost, snagu volje i snagu uobrazilje, toplo preporuujem sportskim instruktorima na Zapadu. Veoma se isplati posvetiti svoju nepodeljenu panju ovoj potovanja vrednoj prirodnoj nauci, a takoe bi bilo veoma korisno pruiti omladini, jo od najranijeg detinjstva blagodeti Hatha Joge. Onda bi raslo jedno novo pokolenje obdareno novim snagama, samodisciplinom i velikom snagom volje, jer: telo je samo onda odgovarajui i posluni instrument ispoljavanja nae psihe kada je zdravo! OM

218

Padahastasana Stav rode. Padmasana Stav lotosa. Padma = lotos (-ov cvet). Pasimotanasana Istezanje kime (savijanjem napred). Salabhasana Salabha znai skakavac. Stav skakavca. Sarvangasana Stav svee. Savasana Stav potpunog mira. Sava = upokojeni. Sidhasana Stav duhovnog poniranja, udubljivanja u samog sebe. Simhasana Stav lava. Simha = lav. Sirasana Sira = glava. Stoj na glavi. Supta-Vadrasana Stav dijamanta za samosavlaivanje i razvijanje snage volje. Trikonasana Stav trougla. Uddijana-Bandha Vezati, podii, pretvarati. Ovom vebom energija prane se usmerava u sredinu kimenog stuba. Vakrasna Stav uvijanja.

L I T E R A T U R A konsultovana tokom rada na ovom prevodu (selektivni spisak) 1. Yesudian S. and Haich E.: Yoga and Health. G. Allen & Unvvin, Ltd. London , 1959. 2. Yesudian S.: Hatha-Yoga Ubungsbuch. Fortsetzung von ,,Sport u. Yoga". Drei Eichen Verlag. Munchen Engelberg , 1976. 3. Iyengar B. K. S.: Light on Yoga Yoga Dipika. G. Allen & Unwin , Ltd. London , 1965. 4. Ramacharaka Y.: Hatha Yoga or the Yogi Philosophy of Physical Well-Being. Taraporevala , Bombay , 1966. 5. Ramacharaka Y.: The Hindu-Yogi Science of Breath. L. N. Fovvler & Co., Ltd . 20 th Ed . London , 1960. 6. Lysebeth A.: Uim Jogu. Sportska tribina . Zagreb , b. g. 7. Rele V. G.: Yogic Asanas for Health and Vigour. Taraporevala . Bom bay , 1956. 8. Ruchpaul E.: Hatha Joga s pravom mjerom. Globus . Zagreb , 1980. 9. Sarasvati S. S.: Joga i hipertenzija. NIPRO Partizan ". Beograd , 1980. 10. Puljo J.: Yoga. Medicinska knjiga . Beograd Zagreb , 1979. 11. Shrimad-Bhagavad-Glta. With Text, Word-for-Word Translation, English Rendering, Comments and Index. By S. Svvarupananda . Advaita Ashrama. Calcutta , 1967. 12. The Complete Works of S. Vivekananda. Mayavati Memorial Ed. Vol. IVIII. Advaita Ashrama . Calcutta , 19621964 (Selektivno). 13. Yesudian S. u. Haich E.: Raja-Yoga. Yoga in den zwei Welten. Drei Eichen Verlag . Engelberg - Munchen , 1975. 14. Yesudian S.: Selbsterziehung durch Yoga. Drei Eichen Verlag . Mun chen , 1976. 15. Radakrinan S.: Indijska filozofija. Knj. I i II. Nolit . Beograd , 1964/1965. 16. Ramacharaka Y.: The Philosophies and Religions of India. L. N. Fowler & Co., Ltd. London , 1936. 17. Nagaraja R. P.: Introduction to Vedanta. Bharatiya Vidva Bhavan . Bombay , 1966. 18. Wood E.: Yoga. Penguin Bks. Ltd. Harmondsvvorth , 1974. 19. Devasthali Dr G. V.: The Students' New Sanskrlt Dictionary. K. B. Ohawale . Bombay , 1955. 20. Kosti Dr A.: Viejezini medicinski renik. (Lexicon medicum polyglottum). III izd. Institut za stru. usavr. zdravstvenih radnika. Beograd, 1976. 21. Matica srpska Matica hrvatska: Renik srpskohrvatskog knjievnog jezika. Knj. IVI. N. Sad Zagreb, 19671976. 22. Vujaklija M.: Leksikon stranih rei i izraza. Prosveta, Beograd, 1966.

220

221