Arhitekture Podsetnik II kolkvijum 1.

1 Sabiranje i oduzimanje celih brojeva - rad sa celobrojnim i relanim odvojeni podskupovi instrkukcija (ADD, ADD.S, ADD.D) - sabira i za oduzimanje i sabiranje - komplementan iskaz znaka: komp onsovne i komp. najvee cifre - komp osnove prenos se gubi, a kod najvee cifre ne (naknadno se dodaje sumi komplementa u poziciji najmanje cifre) - korisi kod aritmetikih operac. i izracunav. adresa - serisko i paralelno sabiranje 1.2 Paralelni sabirai sa serijskim prenosom (RCA) - slika - najkritinij put za formiranje prenosa iz bita najvee teine - Ts = nT1 = 2nTe (T1 kroz jednobitni potpuni sabirac, Te kroz jedan logiki element) - statisktiki, sabirci duine n, najdui lanac prenosa log2n - obimna mrea i zavisnost od vrednosti operanada 1.3 Paralelni sabirai sa paralelnim prenosom (CLA) - slika - Ts = 5*Te (ne zavisi od sirine sabiraca, zato imaju kratko vreme sabiranja) - obim hardevera koji brzo raste sa br bitova, veliki fan-out, retko se koriste 1.4 Paralelni sabirai sa izborom prenosa (CSLA) - slika - skraivanje puta prenosa - deoba n bitova sabiraka na krae grupe: n = m*k - obezbediti da svih m, k-bitnih sabiraa rade paralelno na n-bitnu sumu - problem prenos iz predhodne grupe manje teine - u svakoj od m-1 grupa po 2 k-bitna sabiraa (jedan rauna sa prenosom 0, a drugi sa 1) - izbor sume u svakoj grupi po k multipleksera - u okviru grupe Tg = 2kTe, to je i Ts bez vreme kroz mux-ove i I i ILI kola - uzimanjem svega u obzir: Ts = Tg + (m2)*2*Te+Tmux - pa je to: Ts = k2Te + 2(m-2)*Te+3Te - cena za ubrzanje je dvostruko vei hardver u odnosu na RCA 1.5 Mnoenje prosto oznaenih celih brojeva slika - 2 varijnate: poev od LSB, ili poev od MSB - kod od najmanje teine, B0 je cifra kojom se trenutno formira parcijlani proizvod - zatim pomeranje (P, B) >> 1, vie 1/2 rez u P, a nia u B - pozicija m u P sadri cifru znaka proizvoda - TM = Ti + kTs + MTp, verovatnoa 0 i 1 u mnoiocu podjednaka pa k=m/2 - Tm = Ti + m(Ts /2 + Tp) (Ti pomeranja P i B, m br jedinica u mnoiocu B, Ts sabiranaj P i A) - od najvee cifre, zahteva pomeranje ulevo P i B B nije mogue koristit za delove sume parcijalnih prouvoda - pa P mora biti 2m bitova kao i upotrbljeni paralelni sabira - pa su ovo razlozi to je poek ov najmanje teine bolji 1.6 Mnoenje metodom preskoka jedinica (prekodiranjem mnoioca) - pravila za prekodiranje bin broja: broju X dodati 0 iza cifre najmanej teine - s desna na levo, i analizirati par susednih - 00 i 11 0; 01 1; 10 k1 1.7 Booth-ov algoritam za mnoenje - slika - direktno mnoe 2 broja u dvoinom komplementu, predloio A.D. Booth 1951. godine, - poev od LSB, reg A i P su duine m+1 bitova, dok je reg B produen za 1 bit (ona 0) - A i B sadre na poetku mnoenik i mnoilac - sadraj reg preko komplementatora dostavlja na ulaz sabiraa - b-1 = 0 pomona cifra za prekodiranje mnoioca 1.8 Mnoenje prekodiranjem parova bitova mnoioca - bpi+1=bi+bi-1-2bi+1 -- pored mnoenja sa +1 i -1, i sa +2 i -2 ne oteava se mnoenje - dovoljno je da +a i a pomerimo za jedno mesto u levo (i to je kao *2) - br parcijalnih proizvoda prpolovljuje u odnosu na originalno ili Booth-ovo - ovaj nain poznat kao Booth-ovo mnoenje prekodiranjem sa osnovom 4 - prekodiranjem tri cifre mnoiocaa - mnoenje sa 3 pri formiranju parcijalnog proizv. - reava se tako to se jednom izrauna parcijalni proizvod 3xa = a+2a koji se po potrebi kasnije poziva 1.9 Deljenje celih brojeva sa obnavljanjem parcijalnog ostatka slika - Parcijalni ostatak je ostatak deljenika koji koristimo u tekuem koraku deljenja - deljenik s duine 2m bit upisuje u reg P i B, - delilac b, duine m bitva u reg A - u m+1 u P, i m+1 i m u A pozicije znaka - P i B omoguavaju pomeranje u levo, cifra m-1 iz B u 0-tu u P - paralelni sabira irine m+2 bitova - po zavretku u B je q, a u P je ostatak r, reg M defie broj koraka do zavetka deljenja - da bi kolicnik stao u reg B, tj 0<=q<=2m-1, mora da je: avp<b. - ako se dobije neg parcijalni ostata, dodaje mu se pomereni delioc da se obnovi jer nesme nikad biti negativan 1.10 Deljenje celih brojeva bez obnavljanja parcijalnog ostatka - slika - parcijlani ostatak moe biti negativan - nakon pomeranja reg P i B umesto oduzimanja, dodati A - manje br operacija odizimanja, sabiranje ali zahteva sloenih upravljanje 7.2 Virtuelni ke

- Adresiranje kea moe se zapoeti virtuelnom adresom, a dovriti prevedenom fizikom adresom (virtuelni ke). -pomeraj u virtuelnoj adresi, koristi za adresiranje skupa ke blokova i itanje njihovih etiketa. - Po prevoenju virtuelne u fiziku adresu, ona se moe uporediti sa proitanim etiketama blokova u adresiranom skupu ke blokova. - Prednost virtuelnog kea je pristup bez ekanja na okonanje prevoenja virtuelne adrese. - Veliine primarnih ke memorija su 4 KB64 KB, sekundarnih ke memorija su 128 KB4 MB, a glavne memorije 256 MB 16 GB.

2.1 Predstavljanje realnih brojeva sa pokretnom zapetom - na 2 naina: sa fiksom zapetom i sa pokretnom zapetom (mantisa M, ili znaajnik Z, eksponen E, i osnova B) - a = 12,56 moe kao 12,56*100 ili 1,256*101 normalizovani oblik - stariji oblik a=M*BE M normalizovana mantisa, B je 1/BM<1 i B={2, 8, 10, 16} - noviji oblik IEEE 754-85, a=Z*BE, Z znaajnik 1 Z<2, B = 2. Z je oblika Z=z,f, gde 0f<1 - prosto iskazivanje znaka (znak i apsolutna vrednost broja) - radi jednostavnijeg poreenja dva br E se predtsavlja: e=E+P, P=2k-1 (stariji oblik) ili P=2k-1-1, a k je br bin cifara eksponenta - transorfamcijom: E iz opsega [-(2k-1-1), 2k-1] pri polarizaciji P=2k-1-1 preslikavaju u opseg vrednosti [0, 2k-1] polarizovanog eksponenta e, a u taj isti opseg preslikava i E iz opsega [-2k-1, 2k-1-1] pri polarizaciji P=2k-1 - u kompjuteru: znaka s, polarizovanog eksponenta e i mantise M, odnosno razlomka f - kriterijum za prestavljanej: preciznost, opseg ,broj taaka predstavljenih na brojnoj osi, relativno rastojanje izmeu taaka, opseg relativnih greaka zaokruenja itd. 2.2 Standard IEE 754-85 za binarnu aritmetiku sa pokretnom zapetom - slike - standard predvia - a=Z*Be sa polarizacijom vrednosti P=2k-1-1 - celi deo norlanizovanog Z = 1, mogue izostaviti jedinicu skrvena/implicitna jedinica - 3 foramta: jedno, dvostruka preciznost, i proirena jednost i dvostr - jednostruka: 32 bit s -1, e k=8, f m=23, Polarizacija P=127 - dvostruka: 64 bit s -1, e k=11, f m=52, Polarizacije P=1023 - jednostruka proirena: e k>=11 bit, f - m>= 31 bit - dvostruko proireni: e - k>= 14 bit, f - m>= 63 bit - Emax i Emin maks i min nepolarizovanih eksponenata normalizovanih br.va, P - polarizacija eksp - specijalne vrednosti: 1,f2 E, EminE Emax - Denormalizovane vrednosti umesto - 0 i 1,02Emin stavljamo - 0,f2Emin - daje postepeno potkoraenje jo 2m-1 vrednosti razliitih od nule - smanji greke za blike vrednsoti operanada operacijama oduzimanja 2.3 Sabiranje brojeva sa pokretnom zapetom - svoenjem oba sabirka na isti eksponent - vei mora ostati normlanizovan, pa manji izjednaava sa veim - mora se pomerati znaajnik manjeg udesno za broj odreen razlikom eksp - ima 5 koraka: 1) izabrati sabirak sa manjim eksponentom i njegov znaajnik pomeriti u desno za broj binarnih pozicija odreen razlikom eksponenata veeg i manjeg sabirka; 2) za eksp. rezu. uzeti vei eksponent sabiraka; 3) sabrati znaajnike i odrediti znak rezu.; 4) ako je potrebno, normalizovati vrednost rez., svesti vrednost razlomka na 23 cifre iza binarne zapete, i ako je potrebno ponovo normalizovati vrednost rez.; 5) proveriti rezultat na prekoraenje-potkoraenje. 2.4 Mnoenje i deljenje brojeva sa pokretnom zapetom - mnoenje: 4 koraka: sabrati eksponente i oduzeti polarizaciju: ec=ea+eb-P; pomnoiti znaajnike i odrediti znak rezultata; ako je potrebno, normalizovati vrednost rezultata, svesti vrednost razlomka na 23 cifre iza binarne zapete, i ako je potrebno ponovo normalizovati vrednost rezultata; proveriti rezultat na prekoraenje-potkoraenje. - Oduzimanje polarizacije korienja eksponenata u vika P (oba eksponenta su bila polarizovana pa se oduzima jedno P, a jedno zadrava proizvod). - deljenje: prvo: ec=ea-eb+P - Dodavanje polarizacije - da bi se eksponent rezultata zadrao u polarizovanom obliku; - i posle sve to kao za mnoenje 1.8 Dodatne cifre za ouvanje tanosti rezultata i zaokruivanje - dobijaju se rezultati koji mogu imati vie od 24 odnosno 53 bin cifre - dovoljno izraunati razlomak rez. sa tri dodatne cifre u odnosu na predvienu duinu razlomka - 3 cifre: cifre su cifra zatite, cifra zaokruenja i lepljivi bit - prve dve sledee cifre rezultata iza poslednje cifre razlomka - lepljivi bit: 1 ako je ostatak rez., posle izdvajanja razlomka i cif zatote i zaokruenja razliit od 0, inae je 0 - lepljivi bit se formira kao rezultat ili logike operacije svih preostalih bit rezultata iza cif zatitete i zaokruenja 2.5 Svoenje razlomka rezultata na potreban broj cifara i greke koje se pri tome prave

- posle normalnizacije u nekom koraku: Z=1,f -1,f2...f -23rs - r-cifra zaokruenja, s-lepljivi bit treba svesti na 23 cifre razlomka - svoenja sa 25 na 23 cifre moe na 2 naina: odsecanje i zaokruenje - odsecanje: odbacuju dodatne cifre razlomka - Maks greke aproksimacije je oko jedinice u poziciji cifre f-23=(2-23). - polarizovana zato to je grka uvek istog (pozitivnog) znaka. - zaokruivanje: 1,f-1,f-2...f -23rs zamenjuje vrednou dobijenom dodavanjem cif r u poziciji cifre f -23. - kad je r=0 odsecanje, greka nije polarizovana - Maks greke aproksimacije jednaka je 2-24 (1 u poziciji -24), polovina maks greke pri odsecanju - Standard IEEE 754 predvia 4 mogua zaokruivanja: zaokruivanje na najbliu vrednost, prema nuli (odsecanje), navie (ka +) i nanie (ka -). 7.1 Fiziki ke - Ke adresiran fizikim adresama dolazi u tom lancu iza MMU-a. - Veliki nedostatak obraanje keu tek poprevoenja virtuelne adrese. - U ovom reenju nema nikakvih ogranienja, direktne komunikacije kea i U-I sistema raunara.

3.1 Numeriki procesori - CPU se dodaju funkcionalne jedinice, takva grupa je: FP CPU, numeriki CPU ili numeriki koprocesor - danas mogue u jednom ipu i centralni i numeriki procesor - 1) Numeriki CPU u procesoru PA7100: FP ALU, FP mnoa i FP delitelj koji moe izraunavati kvad. koren - FP ALU i FP mnoa protono organizovani, FP delitelj nije. - FP ALU obavlja: sabiranja, oduzimanja, poreenja, komplementiranja i prevoenja operanada iz Integer u FP oblik i obrnuto. - FP mnoa: mnoenje FP br sa jednostrukom i dvostrukom preciznou, cele br duine 32 bita. Pri mnoenju, parcijalni proizvodi formiraju se prekodiranjem parova cifara mnoioca. Oni se sumiraju korienjem polja sabiraa sa pamenjem prenosa i, u poslednjem stepenu, sabiraa sa prostiranjem prenosa. Za deljenje se koristi modifikovani SRT algoritam sa osnovom 4 algoritam deljenja bez obnavljanja parcijalnog ostatka. - 2) Numeriki CPU u procesoru R10000: FP sabira, FP mnoa, FP delitelj i FP jedinicu za izraunavanje kvadratnog korena. - Sabira i mnoa - protono org. sa po tri stepena. ostale dve nisu protono organizovane. - Sabira: sabiranja/oduzimanja, poreenja i konverzije. - Mnoa: mnoenja (parova cifara mnoioca), prenosa i uslovnog prenosa, deljenje se koristi SRT algoritam sa osnovom 4. - 3) Numeriki CPU u procesoru Alpha21264 istovremeno moe sledee: sabiranje/opduzimanje/konverziju, mnoenje, dve load/store operacije, deljenje i izraunavanje kvadratnog korena. - Sabira i mnoa -protono, sa intervalima ponavljanja operacija od jednog taktnog ciklusa. - mnoenju - prekodiranjem parova i trojki cifara mnoioca - sumiraju polja sabiraa sa pamenjem prenosa. - deljenje koristi se iterativni metod recipronih vrednosti i aproksimacije kolinika. - 4) Num. CPU u procesoru Pentium 4 ima: FP sabira, FP mnoa, FP delitelj i FP jedinicu za izraunavanje kvadratnog korena. - Sabira i mnoa - protono, preostale dve nisu. - Pored rada sa SP i DP podacima, ovaj procesor moe obraivati i podatke sa preciznou duine 128 bitova. 3.2 Memoriski Sistem raunara: - reg memorija, ke mem., glavna mem., sekundarna mem, - sainjene od: memoriskog medijuma i upravljaki sistem memorije - izdeljena na grupe bitova memoriske lokacije, svaka sadri jedistvenu adresu - pristup mem na osnovu ega: adresni, asocijativni pristup; naina: proizvoljan (sluajni), sekvecijalni, direktan pristup - nestalne memorije, stalne memorije - kapacitet memorije (KB, MB, GB), vreme pristupa (tA) latencija mem; vreme ciklusa (tC), propusnost mem (D), u MB/sec, vreme pristupa bloku T B = tA + L/D (L duina bloka)- slika; snaga disipacije, specifina cena (dolar po MB, dolar po GB), pouzdanost memorije (srednje vreme izmeu otkaza) 3.3 DRAM - slika - Dr. Robert Dennard patentirao 1968, Intel 1970 prvi komericjalni 1103, kapacitet 1Kbit - poluprovodnika memo, sa magnetnim jezgrom, memorsika elija MOS tranzistor-kondenzator, informacija naelektrisanje kondenzatora, dinamika mora se osveava 3.4 Sens pojaavai - sadraj svih memoriskih elija se prenosi do sens pojaavaa oni na osnu napona na kondenzatoru odreuju bit podatka u toj eliji - pristup memoriji - dva koraka: 1) vrsti i proita sadraj cele vrste (stranice), 2) koloni koja sadri adresirani podatak. Razdvajaju RAS i CAS, br

adresnih linija = duini adrese vrste ili kolone (due) - RAS adresa vrste, CAS adr kolone, CS bira DRAM, WE upis (inae itanje), OE dozvola izlaza podatka 3.5 Faze pristupa memoriji - pretpunjenje (deaktiviraju linije rei, bit linije srednji naponski nivo), pristup vrsti (aktiviranje) i pristup koloni - pristup vrsti je destruktivan posle zavretka pristupa koloni obnavlja njen sadraj. - tRP - vreme pretpunjenja, tRCD - RAS do CAS kanjenje i CL - CAS latencija - FPM DRAM - bafer vrste, u kome je prisutan sadraj cele vrste proitan pri poslednjem pristupu vrsti zahteva samo CL umesto tRP + tRCD + CL 3.6 SDRAM - rad sinhronizovan sa ulaznim taktnim signalom, Asinhronom jezgru mem dodati upravljaki reg upravlja komandama (kombinacija logikih nivoa upravljakih signala aktiviranje vrste, kolone, itanje, upis, predpunjenje) - memorijskih banaka (polja memorijskih elija) sa adresnim kolima i sens pojaavaima (baferima vrsta) - ponuenih duina grupe podataka - reim grupe (dostavljenoj adresi kolone dodaje se sadraj brojaa grupe) 3.7 Tipovi SDRAM memorija - SDR SDRAM (prenosi po 1 re u svakom taktnom ciklusu, svi ostali po 2), DDR SDRAM, DDR2 SDRAM i DDR3 - razlikuju po obimu pribavljenih podataka po jednom nalogu, nainu prenosa podataka izmeu SDRAM ipa i kontrolera DRAM-a i brzini memorijskog jezgra . - DDR2 i DDR3 dvostruko/etvorostruko veoj uestanosti od unutranje radne uestanosti SDRAM - DDR, DDR2 i DDR3 SDRAM sa n ulazno-izlaznih linija podataka - pribavljaju iz polja podatke duine 2n, 4n, 8n mogu da 1 n-to bitni podatak dostave dva puta u toku jednog taktnog ciklusa. - SDRAM brzina prenosa podatka po 1 prikljuku podataka u Mb/s i latencijom CL. 3.8 DIMM i SO DIMM moduli - DDR2 i DDR3 SDRAM pakuju u DIMM i SO DIMM module. - DIMM ploica sa zalemljenih k ipova SDRAM-a, sa dvostranim konektorom sa 240 pinova, od kojih su 64 pina U-I prikljuci podataka modula. Br ipova k na modulu je: kn=64 - DIMM za prikljuenje na 64-bitnu memorijsku magistralu - specificiraju na osnovu maksimalne propusnosti kao PC2 xxxx

4.1 Osveavanje i Upravljanje DRAM - Osveavanje DRAM vrsta proita pa povratnim upisom obnovi (32 ili 64 ms) - istovremeno osveavaju vrste sa istom adresom u svim bankama. - kontroleri DRAM memorija obavezni pratioci DRAM-a slika 4.2 SRAM - memorijskih elija SRAM organizovano kao 2m rei w bitova - m adresnih ulaza, w ulaza-izlaza podataka i upravljake ulaze CS; OE; WE - ne multipleksira adresne linije - puna adresa joj se dostavlja istovremeno - itanje nije destruktuvno - vreme ciklusa ne bude due od vremena pristupa - SRAM (u odnosu na DRAM) daleko manjeg kapaciteta po ipu, bre, sa konstantnim vremenima pristupa i ciklusa, skuplje i jednostavnije za upravljanje. 4.3 ROM - poluprovodnika mem. sa proizvoljnim pristupom, prethodno upisani sadraj moe samo itati. - Prgramiranje ROMA, 2 naina: maskiranjem u procesu proizvodnje i elektrinim signalima - EPROM i EEPROM - mogu se programirati i brisati mnogo puta. - Glavna razlika (u odnosu na SRAM) je u implementaciji polja memorijskih elija. - Spolja gledano, ROM je organizacije 2m rei w bitova. - koriste se za trajno uvanje programa, mikroprograma i nepromenljivih podataka. 4.4 Fle memorija - poluprovodnika, moe programirati, brisati, itati na mestu gde je trajno postavljena u ureaju - NAND i NOR, SLC (1 bit po eliji), MLC (vie bitova po eliji), SLC bri - NAND Fle: Stranice su osnovni elementi organizacije - Blokovi 2k stranica - organizovani po slojevima - Substrat dva sloja - ipovi jedan ili vie substrata (obliku magacina) - Pojedinani podaci itati proizvoljnim redosledom ili sekvencijalno. - programirati pojedinane stranice, a brisati blokovi. - ipovi fle memorija kapaciteta nekoliko stotina Mbita do 16 ili 32 Gbita. 4.5 Asocijativne memorije - asocijativni pristup podacima. - Pristup podatku na osnovu kljua. - Poreenjem datog kljua sa svih podataka da li je traeni podatak u memoriji. 4.6 Mem sa Magnetnim diskom Tvrdi disk - zapisivanja bitova podataka u malim elijama od feromagnetnih materijala sa dva stabilna magnetna stanja, koja predstavljaju logike vrednosti 0 i 1. - Ova stanja odreena su veliinom ili smerom magnetnog fluksa elije. - induktivna glava za upis i itanje podataka.

- iroko koriste kao sekundarne memorije raunara. 4.7 Sektori, piste i cilindri - podaci se mogu proitati ili upisati u blokovima tj - sektorima. - Cela krunica na povrini diska sa smetenim podacima je - pista - Grupa pista na svim povrinama na istom rastojanju od osovine - cilindar. 4.8 Vreme pristupa podatku - Vreme pristupa podatku na disku: vreme traenja, rotaciono kanjenje i vreme prenosa podatka. - Vreme traenja TS vreme potrebno za pomeranje glave na tanu radijalnu poziciju, od 0.5 ms do 20 ms - Rotaciono kanjenje TR je vreme potrebno za rotiranje krunih ploa do nailaska traenog sektora ispod glave diska, od 0 do periode obrtanja diska T, srednjim rotacionim - T/2, od 4 do 10 ms. - Vreme prenosa podataka duine n sektora sa jedne piste, TT : za disk drajv sa r /min i srednjim brojem sektora po pisti k: TT = 601000n/(rk) [ms] - Srednje vreme itanja ili upisivanja u n sektora na 1 pisti: TA = TS(srednje) +T/2 + TT - Duina pista je promenljiva, 4.9 Viestruko zonsko zapisivanje - Tehnika viestruko zonsko zapisivanje - pri istoj linearnoj gustini zapisa, rastui broj sektora - Ovaj pristup grupie 500-25.000 sukcesivnih pista u zone. - Svaka zona - konstantan broj sektora po pisti, sa skokovitim promenama broja sektora u pistama u sukcesivnim zonama. 4.10 Bufer Diska - Elektronika interfejsa u disk drajvu sadri bafer memoriju, - veliine izmeu 4MB i 32MB, koja ima - dvostruku ulogu: 1) omoguuje da se prenos podataka izmeu memorije sistema i bafera diska i izmeu bafera diska i diska obavlja sa njima svojstvenim brzinama. 2) uloga ke memorije diska - Aplikacije obino pristupaju podacima sekvencijalno kontroler pribavljanjem unapred sekvencijalnih podataka. 4.11 SSD - Stalna memorija izraena od ipova MLC NAND fle memorije. - Prednosti: Kraa latencija i vea propusnost, Manja potronja i vea pouzdanost, Beumni rad i manja opasnost od oteenja pri padu i druge. 4.12 Hijerarhijske organizacije memorije - dva oslonca: princip lokalnosti programa, fiziki zakoni - manje je bre - lokalnost: Knuth 1971. god.: program provodi 90 % vremena u izvravanju samo 10 % (statikih) naredbi programa - Vremensku lokalnost i Prostornu lokalnost 4.13 Ke memorije - brze memorije malog kapaciteta, umetnute izmeu procesora i glavne memorije raunara - pribavi potreban podatak, procesor se obraa ke memoriji - blokovi (linije) podataka, Glavna i ke memorija podeljene su na okvire blokova, (ke blok) - ke memorija mora sastojati od memorije podataka i adresara - adresar: etiketa, V indikator, M indikator - B = 2b [B], G = 2g [B]. GB =G/B = 2g/ 2b= 2g-b, C = 2c [B], CB= C/B = 2c/ 2b = 2c-b [blokova]. 5.1 Smetanje i traenje podataka u ke memoriji - potpunim asocijativnim preslikavanjem, skupnoasocijativnim preslikavanjem, i direktnim preslikavanjem. - asocijativnost skupa, A-blona skupnoasocijativna ke memorija - ke memorije sa skupnoasocijativnim preslikavanjem reprezentativan je i za ostala dva oblika, kada skup spadne na samo jedan ke blok, kada jedan skup obuhvati sve blokove - Jedinstveni ke, Ke instrukcija i ke podataka - Primarna ke, Sekundarna ke memorija, ke treeg nivoa 5.2 Zamena blokova podataka u ke memoriji - Izbor bloka za zamenu moe uticati na budue promaaje, strategija zamene bloka. - strategije zamene: sluajnim izborom (RAND), bloka koji je prvi napunjen (FIFO), blok koji sadri najmanje skoro korieni blok podataka - Ovakvu optimalnu strategiju zamene (OPT) - deo kontrolera kea blok izbora rtvovanog bloka podataka, - LRU stek pridruuje se svakom skupu ke blokova, stanjem stepena Z, zateena stanja stepena X i Y 5.3 Upis podataka u ke memoriju - Situacija pri upisu u ke neto je komplikovanija nego pri itanju, proverom etikete, pri upisu procesor definie duinu podatka - sa neposrednim upisom, sa posrednim upisom - pri posrednom upisu izbegla nepotrebna vraanja nemodifikovanih blokova pri zameni modifikovan - umetanjem bafera upisa izmeu ke memorije i nieg nivoa memorije - Tef = Tpog + mTprom - Tprom promaajna kazna, i m je faktor promaaja. 5.4 Klasifikacija promaaja - Neizbeni promaaji (promaaji hladnog starta ili promaaji prvog obraanja), Kapacitetni promaaji, Konfliktni i kolizioni promaaji ili interferentni promaaji. - Smanjenje faktora promaaja: poveanje duine blokova, poveanje asocijativnosti,. ke rtvovanih blokova, korienjem stream buffera, kompilatorom upravljano pribavljanje unapred - Mere za snienje promaajne kazne: davanje prioriteta promaajima pri itanju u odnosu na upise, pribavljanje podbloka podataka pri

promaaju, rani restart procesora i pribavljanje poev od zahtevane rei, neblokirajue ke memorije, ke memorija u vie nivoa (L2 i L3 ke). - neblokirajue ke memorije - zahteva uvoenje u ke dodatnih memorijskih struktura - Ke memorije u dva nivoa - - Tef = Tpog + mL1(Tpog L2 + mL2*TpromL2) 5.5 Glavna memorija - moraju biti programi koji se izvravaju i podaci koje ti programi koriste - DRAM memorije koriste pri proizvoljnim pristupima veliku latenciju merenu periodama takta procesora i veliku propusnost - reenje: velika duina blokova podataka koje glavna memorija dostavlja ke memoriji - komunicira i sa U/I ureajima: disk drajvovi, grafike i mrene kartice 5.6 Osnovno i proireno reenje slika - a) Izmeu CPU i prima. kea najee se prenose podaci duine rei - b) dvostrukom irinom glavne memorije, sekundarnog kea i njihove veze - c) Slanjem naloga, sa jednom adresom, paralelno se pristupa adresiranim lokacijama u svim bankama. - posle svaka memorijska banka ekskluzivno koristi magistralu za vraanje proitanog podatka. 5.7 Memorija sa preklapanjem pristupa - k banaka, k=2c, adresiraju se odbacivanjem c adresnih bitova najmanje teine. - Mem banka 0 sadri sve rei ije su adrese po modulu k jednake 0 - adrese lokacija u memorijskoj banci menjaju se sa korakom k. - idealna za razmenu podataka sa ke - podatke sa sukcesivnim adresama - SDRAM memorije, kada rade u reimu prenosa grupe duine k rei = kao preklapanjem pristupa sa k memorijskih modula. 5.8 VIRTUELNA MEMORIJA - Do prelaska na izvrenje, programi u sekundarnoj memoriji u svom izvrnom objektnom obliku. - punjenje glavne memorije programom, dodela memorije programu, - po zavrtetku programu se oduzima memorija, - upravljanje mem - dodele mem programima, punjenja i oslobaanja mem - Upravljanje postaje sloeno: 1) nema dovoljno prostora za dranje celih programa i njima pridruenih podataka u toku izvrenja programa, 2) u glav. mem. smenjuje se vie procesa pri multiprogramskom radu raunara. - virtuelna memorija - upravljanje mem uini efikasnijim i sa manje greaka. - multiprogramskom - izolovanje adresnih prostora razliitih programa, dozvoliti kontrolisanu deobu memorije za kooperaciju i sinhronizaciju programa. - Virtuelna memorija objedinjuje: hardverske izuzetke, hardverom potpomognuto prevoenje adresa, glavnu memoriju, disk memoriju i jezgo operativnog sistema da svakom procesu obezbedi veliki, uniformni i privatni adresni prostor. 5.9 Kljuna koncepcija virtuelna memorija - odvajanje virtuelnih (logikih adresa), koje se koriste u programu, od adresa lokacija glavne memorije i sekundarne memorije u kojima se programi uvaju. - os na najbolji nain dodeliti memoriju tom programu. - svako obraanje memoriji zahteva prevoenje virtuelne adrese u fiziku adresu,

6.1 MMU - jedinica za upravljanje memorijom implementirana u ipu procesora - ne sme adresiranja sa fiksnim adresama (apsolutno adresiranje). - Najpogodniji bazno adresiranje, 6.2 Segmentna i Stranina virtuelna memorija - segmentna virtuelna memorija - spoljanja fragmentacija memorije - upakuje stranice fiksnih duina - stranina virtuelna memorija unutranja fragmentacija memorije - stranine virtuelne memorije virtuelni - virtuelne stranice, fizike stranice 6.3 Elementi virtuelne i fizike adrese - Virtuelni adr prostor veliine 2v bajtova, V virt stranica - Fiziki adr prostor veliine 2r bajtova sadri R fizikih stranica - av deli na pomeraj unutar stranice p i broj virtuelne stranice BVS - af , deli na pomeraj unutar stranice p i broj fizike stranice BFS. 6,4 Stranina tablica i SST - stranine tablice (ST) - za svaku virtuelnu stranicu ima po jednu stavku - Stavka stranine tablice (SST) adresira se BVS, dobijene iz av izdvajanjem p iz nje - P(SST)=1 - pogodak stranice. P(SST)=0 - greka stranice - Pored SST, mora postojati jo jedna tablica koja za svaku kreiranu virtuelnu stranicu sadri njenu adresu na disku. 6.5 Prevoenje adresa pri pogodku - Pogodak:K1: Procesor formira virtuelnu adresu VA i alje je u MMU. K2: MMU formira adresu stavke stranine tablice A(SST) i upuuje zahtev za pribavljanje SST iz kea/glavne memorije. K3:

Ke/glavna memorija vraaju u MMU zahtevanu SST. K4: MMU formira fiziku adresu i dostavlja je keu/glavnoj memoriji. K5: Ke/glavna memorija vraaju procesoru zahtevanu re podatka - Slika 3,3 drugi deo 6.6 Prevoenje adresa pri greci stranice - Greka: K4: Bit P(SST)=0 pa MMU aktivira izuzetak, koji predaje upravljanje procesorom rukovaocu izuzecima greke stranice u kernelu operativnog sistema. K5: Rukovalac izuzecima greke stranice pronalazi rtvovanu stranicu u glavnoj memoriji (onu koja e biti zamenjena), i ako je ona modifikovana, vraa je na disk. K6: Rukovalac izuzecima greke stranice pribavlja novu stranicu u glavnu memoriju i aurira u njoj i odgovarajuu SST. K7: Rukovalac izuzecima greke stranice vraa upravljanje procesu koji ga je aktivirao, dovodei do restartovanja instrukcije na kojoj se javio izuzetak. Procesor ponovo alje istu virtuelnu adresu u MMU. I sad imamo pogodak - linearna stranina tablica ili potpuna stranina tablica, ima V stavki 6.7 TLB- slika 5.4 - posebna ke memorije u kojoj se dre najaktuelnije stavke stranine tablice. - obraanje TLB-u svede na samo jedan taktni ciklus - implementira kao mala ke memorija sa potpunim asocijativnim preslikavanjem. - Stavka TLB-a sadri kao etiketu BVS na koju se odnosi, BFS u kojoj je prisutna ta virtuelna stranica, indikatore V, R, W i M. - promaaj u TLB-u sledi pristup straninoj tablici greka stranice - promene konteksta, do okonanja ovog opsluivanja - prenoenje promaene stranice u glavnu mem, auriranje stranine tablice i TLB-a. - pogoenoj stavci TLB-a ili ST proveravaju se bitovi zatite memorije R i W, - TLB sadri SST tekueg procesa, promena konteksta procesa - izmenu celokupnog TLB-a - stavke TLB-a proglasiti nevaeim, to se postie jednostavnim brisanjem indikatora V - ili etiketi u svakoj stavci TLB-a doda identifikator procesa PID, - Br stavki od 32 do 256, - manjeg obima ke memorije sa potpunim asocijativnim preslikavanjem, - veeg obima sa skupnoasocijativnim preslikavanjem i asocijativnou 24. - CPU sa posebnim ke memorijama instrukcija i podataka imaju i odvojene TLB-e za prevoenje virtuelnih adresa instrukcija i podataka. 6.8 Hijerarhijska stranina tablica - Linearna struktura ST moe se zameniti hijerarhijskom strukturom - Hijerarhijska ST smanjiti zauzee glavne memorije delovima straninih tablica procesa. - Ako je lokalnost obraanja procesa memoriji slabo izraena, aktivni ST-blokovi se esto menjaju. - povean br obraanja memoriji = br nivoa stranine tablice. 6.9 Strategije pribavljanja i zamene podataka u memoriji - sa diska u glavnu mem pribavljati: po zahtevu, unapred, ili njihovom kombincijom. - pribavljanje po zahtevu virtuelna stranica se sa diska prenosi u memoriju posle nastanka greke stranice. Ona nastaje u okviru instrukcije a ne po njenom zavretku - Pribavljanje unapred zasniva se na prostornoj lokalnosti: ako se program obratio stranici i, vrlo je verovatno da e se uskoro obratiti i susednim stranicama 6.10 Izbor fizike stranice za dodelu - vri algoritam zamene stranica; - liste nedodeljenih stranica - algoritam zamene je lokalni ili globalni - alg. zamene: FIFO, RANDOM, LRU drugi pogodni kod virt. memo. - najee LRU br kandidata za zamenu veliki, aproksimacija LRU algoritma 6.11 Zatita memorije od neovlaenog korienja - multiprocesa neovlaenog pristupa jednog procesa podacima drugog procesa. - omogui deoba nekih programa i/ili podataka u svrhu sinhronizacije - Proces_i i Proces_j imaju: privatne, i deljive stranice - dodeljuju se iste fizike stranice. - Pri dodeli memorije ovim stranicama upisuju se i odgovarajue vrednosti indikatora R i W u SST i TLB