ADAPTACIJA DETETA

Polazak deteta u vrti ili jasle predstavlja uglavnom prvi izlazak iz porodine sredine, tj. prvo odvajanje od roditelja, prevashodno od majke, na due vreme. Istovremeno, za dete to moe predstavljati i prvi sustet sa veim brojem nepoznatih osoba, kako sa decom tako i sa odraslima. esto je ovo traumatina situacija koliko za dete, toliko i za roditelje jer je ispunjena strahom od odvajanja i naporima da se dete prilagodi novonastaloj situaciji. Dolaskom deteta u vaspitnu grupu menja se njegov dotada nji nain ivljenja, uglavnom mimo njegove volje. !a kako bila izraena potreba za dru tvom vr njaka "obino posle #. godine$, dete u su tini nema potrebu da sigurnost porodinog okruenja menja za ne to novo i nepoznato. %ato najvei broj dece reaguje plaem ili na neki drugi nain protestuje i izraava svoju tugu zbog razdvajanja. &jima je te ko da shvate da je vrti'jasle dobro i bezbedno mesto kao i da e se roditelji vratiti kroz neko vreme. (trah od odvajanja dominira, a oseanje napu tenosti ih preplavljuje ) mani*estacije mogu biti veoma burne i dugotrajne. %a roditelje je vano da znaju da je izvesna doza straha od odvajanja uobiajena jer je vezanost za porodicu na ranom uzrastu je razvojno uslovljena. (trah od odvajanja ne treba da bude razlog za brigu, mada ga nipo to ne treba zanemariti u procesu privikavanja deteta na kolektiv. +n se moe sagledavati iz sasvim drugog ugla, odnosno kao pokazatelj da su dete i roditelj razvili kvalitetnu uzajamnu vezu. !noga pitanja u ovom periodu nameu se roditeljima, za to plae, koliko dugo plae, rade li to i druga deca, koliko obino traje adaptacija, ta je moe uiniti lak om, da li da od svega odustanu i poku aju ponovo nakon izvesnog vremena... (asvim je sigurno da se medicinske sestre u jaslama ili vaspitai u vrtiima bolje snalaze u ovakvim situacijama zato to su struno osposobljeni da razumeju dete i da mu pomognu i zato to je adaptacija dece oekivani proces posebno u septembru mesecu za koji se prave posebni planovi, osmi ljavaju aktivnosti kako bi se dete to bezbolnije odvojilo od roditelja i to pre naviklo na kolektiv.

Od ega zavisi proces adaptacije Proces adaptacije je individualan i uslovljen brojnim iniocima. +dvojena od porodice, deca stupaju u jednu novu i nepoznatu sredinu u kojoj vae drugaija pravila i u kojoj se sprovodi ritam ivota na koji nisu navikla. Dok su u porodici imala privilegovan poloaj, u kolektivu je situacija neminovno drugaija ) jedan odrasli brine o grupi dece ili se odrasli koji brinu o grupi smenjuju. - svakom sluaju, dete je u situaciji da mora da deli sa mno tvom sebi ravnih i panju, i prostor, i igrake, i mnogo ega drugog. .ok prilago/avanja zavisi od detetovih individualnih osobina, od njegovog uzrasta, od zdravstvenog stanja, od porodine atmos*ere u kojoj dete ivi. - principu se lak e prilago/avanju deca koja su *iziki snana i nemaju veih zdravstvenih problema, deca koja imaju bogata i raznovrsna socijalna iskustva pre dolaska u kolektiv, deca iji roditelji imaju pozitivan stav prema igri itd. Istovremeno, adaptacija zavisi i od op tih uslova ivota i rada u samim jaslama ili vrtiu "opremljenosti potrebnim sredstvima, strune osposobljenosti i karakteristika linosti medicinskih sestara ili vaspitaa, broja dece u vaspitnoj grupi$. ta savetovati roditeljima 0edan od zadataka ustanove je da pomogne deci i roditeljima koji prvi put dolaze u nju da prevazi/u poetne te koe. Iskustva u radu su pokazala da se adaptacija moe olak ati i skratiti njeno trajanje primenom odgovarajuih postupaka, prethodnim upoznavanjem sa detetom, individualnim pristupom, *leksibilnim vremenom za prijem dece, postepenim produavanjem boravka u kolektivu shodno detetovim mogunostima, omoguavanjem boravka roditelja u grupi i mnogim drugim. 1adi bre adaptacije, roditeljima se moe savetovati sledee, 2 da kod kue govore o vrtiu i ponekad do njega proetaju sa

detetom pre nego to ga upiu, da borave u dvoritu vrtia dok su u njemu druga deca; da se pret!odno raspitaju o ritmu "iv#jenja u vrtiu i postepeno sa njim usk#ade i kuni re"im $obroci, spavanje, boravak na
2

otvorenom,%%%&; da p#aniraju odsustvo sa pos#a dok je dete u adaptaciji, da je neko vreme po"e#jan i nji!ov boravak u prostoru vrtia; da upo'naju vaspita(e)medicinske sestre sa osobenostima i navikama svog deteta; da dopuste detetu da ponese svoju omi#jenu igra(ku u vrti; da mu poka"u da ga vo#e i kad ono odbija ostanak u ko#ektivu; da ra'govaraju sa detetom o drugoj deci, o igra(kama, o vaspita(ima, da mu podstaknu interesovanje 'a sadr"aje u vrtiu; da rastanke u vrtiu u(ine kratkim jer dugi rastanci govore o nji!ovim stra!ovima i neod#u(nosti; da ne be"e od deteta ve da se uvek po'drave i iskreno ka"u kada e se vratiti; i naravno, da uvek odr"e svoju re(*
-koliko je roditelju prete ko da se odvoji od deteta, moe se predloiti da adaptaciju obavi drugi lan porodice koji je blizak detetu.