ADD/ADHD DEFICIT PANJE I HIPERAKTIVNOST KOD DECE

(Osobenosti-Dijagnostika-Tretman) Izvodi iz knjige

Uvod Dijagnoza Deficit panje, ADD, ADHD...nije odomaena u klinikoj praksi kod nas. Deca sa problemima panje dobijala su, uglavnom, neke druge dijagnoze kako bi se njihova simptomatologija uklopila u sliku nekog od problema koji su blii znanjima naih strunjaka. To su obino bile dijagnoze kao to su : Pervazivni razvojni poremeaji, hiperkinetiki sindrom, Poremaaj ponaanja, i sl. Cilj ove knjige je da se naa struna javnost detaljnije upozna sa specifinostima ADD strukture linosti (ADD se ne moe smatrati poremeajem u uem smislu te rei.), dijagnostikim metodama za otkrivanje ovog stanja i mogunostima tretmana dece sa ADD strukturom. U ovom tekstu ponudiemo i konkretne savete koje psiholozi i drugi strunjaci koji se bave tretmanom ADD dece mogu da ponude roditeljima i nastavnicima. Ponudiemo konkretne modele za modifikaciju ponaanja ADD deteta, organizaciju porodice, podeavanje porodice za uspeh, podeavanje sredine deteta za uspeh deteta u koli, metakognitivne strategije (uenje kako da se ui), savete za ishranu ADD deteta...kao i primere uspenih i neuspenih roditeljskih strategija u vaspitavanju deteta sa ADD temperamentom. Potrudiemo se da se u ovoj knjizi bavimo mnogo vie praksom nego teorijom, i da ponudimo saznanja koja e pomoi strunjacima da prue konkretnu pomo roditeljima i deci sa problemima deficita panje, nastavnicima i vaspitaima da bolje prepoznaju i razumeju specifinosti dece sa ADD strukturom, i prilagode svoje pedagoke aktivnosti njihovim specifinim razvojnim potrebama.

I ODLIKE ADD-ADHD, DIJAGNOSTIKA Pojam ADD/ADHD, uestalost, opasnosti ta je to ADD-ADHD? To su skraenice za attention deficit disorder-attention deficit hyperactivity disorder. U prevodu na srpski: deficit panje, sa ili bez hiperaktivnosti. ADD/ADHD je najea dijagnoza koju dobijaju deca u SAD. Brojna istraivanja naunih i zdravstvenih institucija u svetu ukazuju na to da je sve vei procenat dece kod koje je dijagnostifikovan deficit panje. U izvetajima amerikih i kanadskih zdravstvenih organizacija taj procenat se sa 2,8 % 1990 god. popeo na 5% 1995. Po novijim istraivanjima od 7-10% dece uzrasta od 5-18 god. ima dijagnozu ADD ili ADHD. Poremeaji panje se sa veom uestalou javljaju kod deaka (3:1 u odnosu na devojice. Po nekim istraivanjima odnos je ak 6:1 do10:1). Statistike zapadnih zemalja govore da ADHD zauzima oko 70% od ukupnog broja dijagnoza koje dobijaju deca. Longitudinalne studije pokazuju da ovi problemi u 70% sluajeva ne nestaju sa odrastanjem, mada se hiperaktivnost, ako je deo problema, smanjuje nakon puberteta. Te studije pokazuju i to da su, bez adekvatnog tretmana, deca sa poremeajima panje u daleko veem riziku od: neuspeha u koli, ili uspeha uspod njihovih intelektualnih sposobnosti, ponavljanja razreda, izbacivanja iz kole. Statistike pokazuju da je 20-30 % takve dece imalo sukobe sa zakonom, da nakon punoletstva imaju daleko vei broj ( 4 puta vie od onih bez ADD) saobraajnih prekraja u kojima je neko povreen, da je uestalost razvoda u porodicama gde deca imaju ADD dvostruko vea, da je vea sklonost ove dece prema bolestima zavisnosti...Deca sa ADD problemima su, od strane nastavnika i sredine u kojoj ive, esto doivljena kao lenja, bezobrazna, nevaspitana, nemirna...to u velikoj meri utie na njihovo samopotovanje i formiranje negativne slike o sebi. ADD-ADHD-Poremeaji panje kod dece uglavnom se ispoljavaju kroz 4 osnovne karakteristike ponaanja: 1)Selektivna panja: deca sa ADD funkcioniu u dva ekstrema panje, za razliku od veine ija se panja odrava u srednjim vrednostima vei deo vremena. Ona mogu imati ekstremni fokus panje, ali samo u situacijama koje su za njih nove i interesantne (najee su to video igrice ili gledanje T.V.), i izrazito lou koncentraciju kada su u pitanju svakodnevne kolske aktivnosti. 2)Pometenost: lako im se pomete tok misli, privue ih i odvue bilo koja spoljanja stimulacija, ili bujica ideja koje nisu u funkcionalnoj vezi sa zadatkom koji obavljaju.

3)Impulsivnost: akcija ide pre refleksije, to ih esto dovodi u opasnost i nevolje. 4) Hiperaktivnost. Preterana aktivnost koja je neprikladna situaciji. Veina ovih osobina javlja se kod sve dece povremeno. Kod dece sa poremeajima panje prisutna je veina ovih osobina, vei deo vremena, i u ektremnijem obliku. est pratilac ADD su drugi problemi u uenju kao to su disleksija , disgrafija, diskalkulija... Ima li ADD kod dece u Srbiji? Sudei po broju dece kod koje je dijagnostifikovan ADD, poremeaja panje kod dece i omladine u Srbiji nema. Ako bismo procenu pravili na osnovu opisa ponaanja dece od strane nastavnika, doli bismo do zakljuka da su poremeaji panje kod dece i omladine u Srbiji prisutni u veem procentu (2030%). Zato nema dijagnoza ADD kod nae dece? Da bi se ustanovio deficit panje kod deteta potrebni su merni instrumenti koje nai strunjaci do skoro nisu imali. Dijagnostika sredstva: Za dijagnostifikovanje deficita panje, pored upitnika za roditelje i nastavnike, potrebni su: standardizovani, kompjuterizovani CPT testovi (Continuous Performance Tests-Testovi kontinuiranog izvoenja) kao to su T.O.V.A test (test of variables of attention), Brain Train IVA test (a combined Intermediate Visual Auditoru test), GDS( Gordon Dijagnostic System), i CCPT (Conners Continuous Performance Test). i neurofidbek ureaj (EEGelektroencefalogram sa posebnim softverom) koji iz EEG zapisa deteta izdvaja i proraunava odnos sporih (Teta) i brzih (Beta) modanih talasa (Teta-Beta ratio), koji pokazuje stepen koncentracije. Nakon uporeivanja rezultata ovih testova sa uzrasnim normativima moe se zakljuivati o eventualnom deficitu panje kod deteta. Ono to se obino zove bezobrazluk, lenjost, nezahvalnost, nevaspitanje...najee je, zapravo, deficit panje, ili ADD, i uglavnom ima neurofizioloko poreklo. Nije posledica loeg roditeljstva, niti je u pitanju loe dete...I, to je bitno znati, tom ADD-u ima leka. Pored negativnih simptoma koje pokazuju deca sa ADD-ADHD, koji nerviraju roditelje i nastavnike, postoje kod takve dece i pozitivni aspekti koji ih, esto, ine izuzetnim osobama. Svet bi, zaista, bio siromaniji bez doprinosa velikih ljudi kod kojih je bio dijagnostifikovan ADD ili ADHD ( Za vreme njihovog ivota, ili kasnije, na osnovu biografskih podataka). To su osobe koje su nauile da svoj temperament

(moemo rei da je ADD neuroloki zasnovan temperament) iskoriste kao svoju prednost. Meu njima su veliki pronalaza Tomas Edison, dravnik Vinston eril, veliki kompozitor Volfgang Amadeus Mocart...Moemo li pomoi deci sa ADD sklonostima da naue kako da iskoriste svoj temperament kao prednost koja ih ini razliitima u pozitivnom smislu? Moemo. Ako ovaj zadatak roditelji i vaspitai vide kao svetlo na kraju tunela, tunela briga i napora sa kojima su suoeni kroz vaspitavanje ovakve dece, i tunel moe izgledati svetliji. Vaspitanje takve dece, koliko god naporno bilo, moe se doiveti kao veliki izazov, podvig sa smislom. Da bi podvig vaspitanja bio uspeniji, pokuaemo da bolje rasvetlimo taj misteriozni ADD, da bolje razumemo decu koja treba da naue kako da sa njim izau na kraj. Za poetak, da razjasnimo ta ADD jeste, a ta nije. ta ADD jeste ADD je skup osobina koji odraavaju detetov uroeni, neuroloki zasnovan temperament. Taj skup osobina ini ADD klince veoma tekim za podizanje. U paketu ADD osobina ima, naravno, i pozitivnih: spontanost, kreativnost, sposobnost da se hiperfokusiraju na neki zadatak koji sami odaberu. A ima i osobina koje mogu pretstavljati potencijalni problem: Selektivna panja, pometenost, impulsivnost i, ponekad, hiperaktivnost (hiperaktivnost je neto kao izborni predmet meu ADD crtama). Razjasniemo, kasnije, svaku od ovih crta. U zavisnosti od toga kako je dete sa tim osobinama opaeno i oblikovano od strane roditelja i vaspitaa, ova kombinacija predispozicija se moe razviti kao njegova prednost ili nedostatak. Naravno, koliko god slinosti imaju, osobe sa ADD temperamentom su veoma razliite meusobno. ADD grupa je veoma heterogena. Postoje brojni varijeteti, oblici ispoljavanja, razliite kombinacije osobina, stepena zastupljenosti osobina...Da bismo mogli rei da je neko dete ADD tip, njegovo ponaanje mora da znatno otstupa od ponaanja vrnjaka, i da izaziva probleme u funkcionisanju deteta u kui i koli. Da bi se definisalo ta neka pojava jeste, obino pomae da se, jo na poetku definie ta ta pojava nije. To emo i uiniti. Definisaemo ta ADD nije, pa tek onda nastaviti sa razjanjavanjem osobina ADD dece. ta ADD nije ADD nije deficit panje. Verovatno ete se zapitati: Kako sad to?! Zar ADD nije skraenica od Attention Defficit Disorrder, ili Poremeaji Deficita Panje. Jeste. Tako nazivaju ovu pojavu, ili sklop osobina. Ali, niti je ADD poremeaj, niti je u pitanju deficit panje. Znamo da zvui zbunjujue, ali, razjasniemo konfuziju koja nastaje zbog imena datog ovoj pojavi. Imena, esto, ne oznaavaju dobro ono to pretstavljaju.

Deficit znai nedostatak neega. Da li deca sa ADD osobinama imaju nedostatak panje? Odgovor je: kako kada, zavisno od toga na ta je panja usmerena. ADD-erita (esto ih tako nazivamo u ali, posebno kad ih uhvate pundravci ili nezadr) mogu da imaju izuzetnu panju kad se koncentriu na neto to je njima interesantno. (esto su to video igrice, ili neka njima posebno interesantna oblast). Tada se toliko unesu u ono to rade da bukvalno ne uju ako ih dozivate. Za razliku od veine ljudi kod kojih se panja ne koleba mnogo i obino je negde u sredini, kod ADD osoba su upadljiva dva ekstrema panje: izraena otsutnost i nepaljivost kod aktivnosti koje su im dosadne (posebno kolske obaveze) i intenzivni fokus, hiperfokus panje na stvari koje su im interesantne. Hiperfokus moe biti prednost kada deca rade neto kreativno, ali i nedostatak kada ih hiperfokus u jednoj oblasti spreava da obrate panju na stvari koje drugi ljudi smatraju vanim. Dete, na primer, moe provesti nekoliko sati crtajui kreativnu ilustraciju za neki zadatak, pravii naslovnu stranu, ukraavajui zadatak...ali da, pri tome, ne obrati dovoljno panju na sam sadraj zadatka, na pravopis, gramatiku...Naravno, nee dobiti dobru ocenu. Ili e se, ako voli matematiku, hiperfokusirati na problem, reiti ga u glavi, bez postavljanja zadatka da nastavnik vidi postupnost, nakrabati zadatak da izgleda nepregledno i esto, na kraju, kad je reilo za svoju duu ono to ga interesuje (problem, nain reavanja zadatka, zagonetku) sabrati pogreno 2 i 2. Malo je nastavnika koji e zanemariti ove objektivne pokazatelje znanja. Krajnji rezultat je netaan. I roditelj i dete se mogu oseati frustriranima kad vide da deca sa manjim matematikim (i intelektualnim) sposobnostima imaju bolje ocene iz matematike. Ali, ne zaboravimo, ta sposobnost hiperfokusa pretstavlja stvarni potencijal za budunost. Ako vaspitai uspeju da izdre ADD-erita teka za vaspitanje i pomognu im da sazreju i razviju produenu sposobnost hiperfokusa na neku ozbiljnu oblast koja ih bude interesovala u srednjoj koli ili fakultetu, vrlo je verovatno da e imati tu ast da su uestvovali u stvaranju izuzetnog strunjaka. Pa, i ako kau, uz uzdah Boe, kakvo je ovo malo udovite bilo u osnovnoj koli, a eto ta ispade od nje (ili njega)..., bie to sa oseanjem ponosa i ispunjenosti. Ako ste roditelj ili nastavnik nekog ADD-erita, imajte to uvek na umu. Naravno, postoji opasnost da dete ode i na drugu stranu, da svoju razliitost pretvori u svoj nedostatak, i zato ste mu vi potrebni. Da mu pomognete da se oblikuje i usmeri. Mi emo se potruditi da vam damo neke korisne savete kako da to uinite. ADD nije samo problem sa panjom. Da, jo je komplikovanije, i zato jo tee za vaspitavanje. Pria o ADD-eritima ima jo zapleta. Pored selektivne panje, u paket osobina uglavnom ulaze i impulsivnost, pometenost, i ponekad hiperaktivnost. Tim osobinama emo se posebno pozabaviti kasnije. Za sada,

rei emo da su ADD-erita, sa jedne strane, nezrelija od vrnjaka, a sa druge strane pokazuju kreativnost i uvide koji prevazilaze njihov uzrast. ADD nije poremeaj u uobiajenom smislu rei. Deca sa ADD osobinama su, jednostavno, drugaija. Kao to su to, na primer, levoruka deca. Levorukost, kao ni ADD, nije poremeaj, ve razliitost. U vreme kada su nastavnici i roditelji prevaspitavali levoruku decu da piu desnom rukom, i levoruka deca su se oseala hendikepiranom. To se uglavnom deava sa decom koja imaju ADD sklop crta. kolski sistem nije napravljen po njihovoj meri, pa se oseaju hednikepiranima i gube samopotovanje. Za takvu decu ne moemo rei da imaju poremeaj, ve da su, zbog svojih osobina, zbog svoje razliitosti, u loijoj situaciju nego druga deca ije su osobine prilagoenije kolskom sistemu. Kako to moe da izgleda, a da se ipak iskoristi ADD sklop u pozitivnom smeru, moemo videti iz kratkih iseaka vezanih za biografije poznatih i uspenih ljudi koje smo pomenuli ranije: Mocart:udo od deteta, kako su ga nazuvali, bio je teko dete za podizanje. Iako je jedan od najveih kompozitora svih vremena, njegov sklop ADD osobina ga je inio genijalnim, sa jedne strane, ali i gubitnikom sa druge strane. Umro je u srednjim tridesetim kao siromaan ovek. Mogao je da se hiperfokusira, i napie celu operu za samo nekoliko nedelja, ali je mnoge stvari radio u minut do dvanaest, a mnogo toga to je zapoeo ostavio nedovrenim. Nije vodio rauna o praktinim stvarima, posebno o svojim finansijama, to ga je skupo kotalo. Njegova impulsivnost u socijalnim situacijama bila je prepreka da bude finansijski adekvatno nagraivan.. Vinston eril, premijer Engleske za vreme II svetskog rata, bio je nemogue i neuspeno dete u koli. esto su ga izbacivali sa asova da se istri po dvoritu i isprazni viak energije. Bio je hiperaktivan i sklon incidentima. Kao student, bio je indiferentan, sve dok se nije zainteresovao za istoriju kada je bio mladi oficir u Indiji. Tada je upotrebio svoju ogromnu energiju, sposobnost hiperfokusiranja i kreativnost u prouavanju istorije i meunarodnih odnosa. Tomas Edison, veliki pronalaza, tipian je primerak osobe sa ADD crtama. Osobe koja nije u stanju da se bavi samo jednom aktivnou, i kojoj misli stalno lutaju u vie razliitih pravaca prema onome to mu privue panju. Pre nego to je napustio kolu, kau biografi, uglavnom je provodio vreme na asovima zamiljajui sebe na nekom drugom, dalekom mestu, ili se klatei na stolici. Kasnije, ta osobine-skakutanje i lutanje misli, sklonost imaginaciji, i sposobnost hiperfokusiranja, dovele su do velikog broja pronalazaka. Osobe sa ADD strukturom imaju izvesnu neurobioloku razliitost koja dovodi do toga da misle drugaije, ponaaju se drugaije i ue drugaije. Kod neke dece moe da postoji situacioni ADD. Ta deca mogu pokazivati sliku ADD deteta iako nemaju za to neurobioloku podlogu. Razlozi su, uglavnom, nesporazumi i problemi na relaciji dete-kola, dete-roditelji, i drugi sredinski

uslovi iji se uticaji mogu ispoljavati kroz ponaanje deteta i nain na koji ono ui. Iako su ispoljavanja slina, situacioni ADD ne bi trebalo svrstati u istu pojavu. Iako ima nekih slinosti u pristupu deci sa pravim i situacionim ADD, postoje i veoma bitne razlike, o kojima emo kasnije govoriti. Postoji i trea grupa dece koju e, moda, neko okarakteristati kao ADD tip temperamenta, a ona to svakako nisu. To su samo bistra, energina, kreativna deca koja se ponaaju drugaije i ue drugaije, iscrpljuju roditelje i uznemiravaju nastavnike svojom netipinou. Nema svako naporno dete ADD. Deca mogu biti, jednostavno, neobina, nekovencionalna, izuzetna, drugaija. Kod nas, u Srbiji, je ADD relativno nepoznat pojam i pojava. U SAD je, moda, ADD postala moderna dijagnoza. Treba se uvati i te mogunosti, pa svaku razliitost u stilu uenja i ponaanja okarakterisati kao ADD. Postoje testovi i kriterijumi na osnovu kojih se mogu napraviti razlike i precizije odrediti da li dete stvarno ima ADD, ili samo lii na takvu neurobioloku konstituciju po svom ponaanju. Kasnije emo govoriti i o tome kako roditelj moe da proceni da li njegovo dete ima ADD, i kako moe da potvrdi tu svoju procenu uz pomo kompetentnog strunjaka. etri osnovne karakteristike ADD Selektivna panja i memorija Rekli smo ve da deca sa ADD strukturom imaju selektivnu panju koja se kree od jednog do drugog ekstrema (od hiperfokusa na stvari koje ih interesuju-do izrazite nepaljivosti kada su u pitanju sadraji koji nisu njima lino interesantni.) I ono to im je interesantno, im ga izgustiraju, im im malo dosadi, prestaje da bude objekt hiperfokusa i deca gube panju. Dosada je, kod takve dece, kljuna re. Ako im se neto ne prenosi na stimulativan nain koji e spreiti oseaj dosade, stvar je propala. Nita od uenja. Ove oscilacije panje mogu imati i pozitivne i negativne efekte. Kada im je neto interesantno mogu da uu dublje u problem i budu kreativniji od ostale dece. Ali, ako im je dosadno to to ue, onda su potpuno otsutni. Svi mi imamo problem da se fokusiramo na dosadne stvari. Ali, ADD strukturama je to nemogue. ak i kada hoe, kada im je vano ono to treba da urade. Ne mogu sebe da nateraju da budu paljivi ako im je neto dosadno, koliko god to htele. To ih ini razliitima od osoba koje nemaju ADD strukturu, i koje sebe mogu da nateraju da ue i dosadne stvari, ako je to potrebno. Kada su hiperfokusirane, ADD osobe bukvalno ne uju ta se oko njih deava. Ne odgovaraju na pozive roditelja, i esto reaguju besom ako ih prekinete u onome to rade. Sposobnost hiperfokusa se pokazala kao dobra osobina kod golmana u sportu. Ima sjajnih golmana sa ADD strukturom. Iako se oni iskljue kada lopta nije u blizini gola, kada lopta pree opasnu crtu oni reaguju automatski hiperfokusom i prikuju panju za loptu. Ne razmiljaju o

tome ta treba da urade, to bi usporilo njihovo reakciono vreme. Oni, jednostavno, reaguju brzo i instinktivno jer je njihova panja zakucana za loptu. Kod dece sa ADD strukturom nije selektivna samo panja. Selektivna je i memorija. Ova deca obino od proitanog teksta zapamte stvari koje veina dece ne zapamti, ali ne memoriu ono to veina memorie. Kada, na primer, ue istoriju, zapamtie da je neki kralj ubijen, moda ak i vrstu oruja kojom je ubijen, ili neki drugi njima interesantan detalj. Ali, pri tome nee upamtiti ni ime kralja, niti godinu kada se to desilo, od kada do kada je kralj vladao...i sline nebitne stvari. Njihovi periodi koncentracije su kratki, kao otri bljesci svetlosti. Kada itaju neku lekciju, obino prelete preko teksta. Vie zbog toga da bi odradili to to se od njih trai, nego da bi obradili proitane informacije. Za njih su itanje i pamenje onoga to se ita dve odvojene stvari. Panja im je isprekidana. To je neto kao kada bismo gledali crtani film koji je pravljen sa malim brojem sliica u sekundi. Da bi smo videli prirodan pokret, trebalo bi da, koliko znamo, u jednoj sekundi prolete 24 sliice koje se nastavljaju jedna na drugu. Ako bi ih bilo manje, film bi izgledao isprekidano i nepovezano. Kod ADD struktura su ti bljesci panje kratkotrajni i proreeni. Raspon panje ili interval panje je kratak. Raspon panje je, inae, povezan sa uzrastom. Kada dete od dve godine ima kratak raspon panje to je normalno za uzrast. Isti raspon panje za etvorogodinjaka ve predstavlja problem. Ta kratkoa panje se obino primeti tek kada dete poe u kolu i nastavnici krenu sa ocenjivanjem. Ne retko se to otkriva u treem razredu osnovne kole kada zahtevi postaju vei i neophodan je dui raspon panje. Problem postaje posebno uoljiv kada dete nema animaciju, roditelja ili nastavnika koji radi sa njim jedan na jedan. Onda kada je sa veim brojem dece u uionici, ili kada treba samo da uradi domae zadatke ili da naui lekciju. ADD deca teko mogu sama da odre panju due od 5-10 minuta. Potrebno im je stalno nadgledanje. ak i kada im materijal koji ue nije dosadan, kada ue neto vano i interesantno, panja kod ADD strukture varira. Oni se iskljuuju, pa se opet ukljuuju, svakih nekoliko sekundi. Pometenost, rasejanost Osobe sa ADD struktirom mogu omesti potpuno nebitne stvari. One e esto zapoeti veliki broj aktivnosti, ali nee dovriti ni jednu. Upadljiva je njihova nesposobnost da postave prioritete i da ih stalno imaju na umu. U koncentraciji na zadatak ometaju ih i spoljanji i unutranji podsticaji (osim kada su u stanju hiperfokusa). Kada ue, moe im panju odvui muva koja proleti. Na putu do kole ih svata moe zavesti da krenu za stimulusom koji im je privukao panju, i zaborave da as poinje za nekoliko minuta. Ako uspemo da spreimo da ADD dete ometaju spoljanji stimulusi dok ui, to ipak nee

mnogo pomoi. Na scenu stupaju unutranji ometai: bujica ideja, seanja, misli koje lutaju...sve i svata, samo ne ono to je povezano sa gradivom koje ui. Lovaki um-Farmerski um Jedan od interesantnih pogleda na osobe koje se lako pometu je koncept lovakog uma Toma Hartmana. Hartman uporeuje ADD osobe sa lovcima koji konstantno skeniraju okolinu ne bi li uoili neke znake da je u blizini plen ili opasnost. Lovac pusti sken i ue u hiperfokus kada uoi neto to bi moglo biti vredno panje, neku promenu u okolini, signal opasnosti ili prisustva plena. Njega ne interesuju male promene, uobiajena situacija. Dete sa lovakim umom nee obraati panju na ono to je rutina na asu. Njegovu panju e privui neije nove cipele, ili to to je nekome ispala olovka, ili neki papiri koji krui razredom, zvuci iz dvorita koji nagovetavaju interesantan dogaaj... Suprotno lovakom umu, farmerski um trai drugu vrstu informacija. Farmer mora da radi rutinske stvari koje zahtevaju ponavljanje. On mora da planira unapred, da predvia vremenske prilike, prati male promene u napredovanju biljaka koje uzgaja. On ne moe da ivi od danas do sutra i eka da mu plen naleti. kolski sistem je, naravno, prilagoen farmerskom umu. Zahteva radne navike, doslednost, disciplinu, planiranje...sve to je jednom farmeru potrebno. Na njivi zvanoj kola lovci se ubijaju od dosade (smorno im je) jer nemaju ta da love. I, onda mi kaemo da imaju ADD. A moda bi pomoglo kada bismo im dali neto da love i na asu. Kada budemo govorili o metakognitivnim strategijama (uenje kako da se ui) koje pomau deci sa ADD da bolje funkcioniu u koli, govoriemo i o tome kako se od znanja moe napraviti plen, a od uenja situacija lova. Impulsivnost Deca sa ADD strukturom delaju pre nego to razmisle. Akcija ide pre refleksije. Kada je ishod pozitivan, to moemo nazvati i spontanou. Ali, kada zbog toga dete (ili odrasla osoba) upada u neprilike, onda takvo ponaanje nazivamo impulsivnim. Impulsivnost je osobina koju roditelji primete ranije od deficita panje ili pometenosti. Dete, sprovodi u delo ideje koje mu naprasno padnu na pamet. Takva deca ne moraju biti nevaljala, ili agresivna po prirodi. Ona nemaju lou nameru. Ona, jednostavno, ne povezuju akciju sa posledicama koje iz nje mogu da proizau. To nisu deca sa poremeajem ponaanja, deca koja se namerno suprotstavljaju ili ele da izazovu negativne posledice. To je bitna razlika. ADD klinci, jednostavno, ne razmiljaju o posledicama. Bra im je akcija od pameti. Neoprezni su. Oni se, nakon tete, oseaju loe zbog nevolja koje su izazvali. Nisu to eleli, samo su bili brzopleti i nepromiljeni. Strogo kanjavanje dece sa ADD strukturom nee pomoi da se reducira njihova impulsivnost. Samo e negativno uticati na njihovo samopotovanje i

moe dovesti do stvarnih poremeaja ponaanja. Naravno, ADD nije izgovor za ponaanja koja se ne smeju tolerisati kod dece. Impulsivnost moe biti veoma opasna osobina za dete. Ono moe, na primer, potrati za loptom na ulicu bez gledanja levo-desno da se proveri da li nailazi neko vozilo. Takva deca su sklonija povredama, zaboravljanju, gubljenju i lomljenju stvari. O masnicama, ograbotinama, razderotinama...da i ne govorimo. Kada postanu tinejderi, i ponu da voze neko prevozno sredstvo, opasnost postaje jo vea. Studije pokazuju da kada ADD deca odrastu, i dokopaju se vozakih dozvola, prave etri puta vie prekraja, prolazaka kroz crveno, prekoraenja brzine...nego oni drugi, ljudi bez ADD sklonosti. Njihove vozake sposobnosti, na testovima, nisu nita manje nego kod drugih ljudi. Ali, u realnim situacijama u saobraaju dolazi do izraaja njihova impulsivnost, nepromiljenost, pometenost i varijabilnost panje. Impulsivnost ADD struktura se posebno ispoljava u socijalnim situacijama. Jako im je teko da odloe zadovoljenje neke potrebe, da saekaju da negde dou na red, da sarauju, da dele stvari. Nepredvidljivi su. Svata im moe pasti na pamet, i to e i uraditi bez razmiljanja. Pored odraslih, i vrnjaci teko prihvataju takve osobine, pa osobe sa ADD strukturama ne odravaju lako prijateljstva. Kada su klinci, njihovi vrnjaci esto nee da se igraju sa njima, pa se lake i ee drue sa mlaima od sebe. ADD strukture esto lau impulsivno. Ne promiljaju svoje lai, ve kau brzopleto bilo ta da bi se izvukli iz neprilike. Takve impulsivne lai se lako provaljuju jer nisu promiljene. Dete i ne osea krivicu jer nije planiralo da slae. La je kao i impulsivna reakcija-bri jezik od pameti. Povodi za la mogu biti banalni, ak nebitni. Da bi nastavilo da gleda neto interesantno na televiziji, dete e slagati da nema nita za domai, iako sveska sa domaim zadacima stoji otvorena na stolu, pa nije teko ustanoviti da lae. Ta la nije iskalkulisana, ona je samo impulsivna reakcija usmerena na zadovoljenje potrebe da se gleda televizija i odraz nesposobnosti odlaganja zadovoljstva. Kada pitate dete za domae zadatke, umesto pitanja ima li domai bolje je postaviti pitanje:ta ima za domai, i koliko vremena misli da e ti trebati da ga zavri. Ono e morati da se zamisli bar nekoliko minuta da bi odgovorilo na pitanje, i manja je verovatnoa da e reagovati impulsivnim laganjem. Ako dete ve slae, treba mu, umesto lovljenja u lai, pruiti mogunost da se izvue tako to e izgledati kao da nije slagalo, ve je zaboravilo, ili napravilo greku, ili je zamislilo da je istina ono to bi elelo da jeste. Ako je ulovljeno u lai, drae se svoje lai impulsivno izmiljajui sve vie nemogue prie. Impulsivnost se ispoljava i u nainu na koji rade zadatke u koli. U elji da to pre zavre obavezu, nee proveriti dva puta rezultat, i napisae prvo to im padne na pamet. Sabrae kad treba oduzimati, deliti kad treba mnoiti, ak i ako znaju kako se reavaju takvi zadatci. Odgovarae impulsivno kada ih nastavnik ne pita, bez podizanja prstiju, ili nee dii ruku kad neto znaju, ako u tom trenutku njihovu panju okupira neto drugo. Deca sa ADD strukturom kod

koje je dominantna odsutnost nikada nee spontano ponuditi odgovor, ili dii ruku ako znaju, a nastavnik ih ne pita. Vrnjaci ih esto nazivaju vanzemaljcima, kao da su pali sa Marsa. Oni kod kojih dominira impulsivnost odgovorie bez pitanja, esto sa opravdanjem da su izgovorili misao da je ne bi zaboravili jer e da im pobegne. Ne retko e odgovoriti i pre nego nastavnik postavi pitanje, pretpostavljajui ta e da pita. Nemaju strpljenja da sasluaju. Sve ove osobine uglavnom dovode do zakljuka roditelja i nastavnika da su uspesi deteta ispod njegovih sposobnosti i da mora mnogo vie da radi. Kvantitet, povean broj sati provedenih u uenju, obino nije srazmeran poboljanju uspeha. Ako dete ne naui strategije uenja, ne naui da slua, ita i odri panju pri tome, poveanje vremena koje provede u uenju nee bitno uticati na popravljanje rezultata u koli. Uglavnom to dovodi do revolta deteta zbog preoptereenosti i nedostatka slobodnog vremena za igru, to jo vie komplikuje situaciju i esto rezultira poremeajem odnosa na relaciji deteroditelji i dete-kola. Radoznalost je jedna od dominantnih osobina dece sa ADD strukturom. Radoznalost je esto gorivo za njihovu impulsivnost. Ta kombinacija osobina moe biti ma sa dve otrice. Radoznalost je pozitivna osobina, ako se vodi rauna o nainu zadovoljavanja potrebe za otkrivanjem. Gurnuti icu u utinicu za struju nije ba adekvatan nain da se proveri da li struja stvarno drma. Kod odreenog tipa ADD dece vrnjaci njihove radoznalo impulsivne akcije esto vide veoma pozitivno. Ludo hrabri klinci sa stalno novim idejama privlae ostalu decu koja nemaju petlju da probaju svata. Ta njihova sklonost ka inovacijama dovodi ih u poziciju lidera grupe dece koja trai uzbuenje. I, sve je to lepo i krasno, ako ne zakae sposobnost samozatite kod ADD-erita. A upravo to se esto deava, jer im refleksija pre akcije nije svojstvena, a planiranje i predvianje moguih posledica akcije retko ukljuuju kao mentalne operacije. Sedmogodinji Perica nije bio u stanju da kontrolie svoju impulsivnu radoznalost. Na poetku neurofidbek treninga jedna ruka trenera je uvek bila uz njegovu miku da bi ga zadrao da ne pokida ice aparata ako mu neto u sobi privue radoznalost. Kada bi mu palo na pamet da vidi Zato ova kuca ima neke kvrge na laktovima? (retriver koji je stalno prisutan dok radimo sa decom), nije razmiljao o tome da na glavi ima elektrode i da moe da neto slomi ili pokida ako naglo ustane sa stolice i krene tamo gde ga je impuls poveo. Perica nije bio dete koje eli da napravi tetu. Bilo mu je jako ao kada uini neto nepromiljeno. Oito je bilo da nema nikakvu lou nameru. Jednostavno, radoznalost i impuls da uini neto bili su bri od njegovog uma. Kada smo objasnili Perici da je u toku nagradna igra, takmienje izmeu dece koja dolaze ovde, u pametnom razmiljanju i ponaanju, i da e pobednik dobiti neku super nagradu, oduevljeno je pristao da se i on ukljui. Objasnili smo mu ta se sve boduje, napravili tabelu za upisivanje plusia i minusia, i takmienje je krenulo. To mu je potpuno okupiralo panju. Lovio je sebe

samoga, svoju impulsivnost. Sada sam pomislio da ustanem i odem na terasu, ali nisam. Jel se i to rauna?... Naravno, raunalo se svako promiljeno ponaanje, svaka refleksija pre akcije. Perica je, ak, poeo i da izmilja kako mu je neto palo na pamet, pa to nije uradio, da bi dobio vie plusia. Ali, poeo je da usvaja model promiljanja pre reagovanja. Ubrzo (manje od mesec dana) nestalo je impulsivnih reakcija za vreme trening seansi. Nije bilo ni jednog minusa. Roditelji su bili u udu, ali ih je to uverilo da sline stategije treba da primenjuju i kod kue da bi se ponaanje generalizovalo. Shvatili su da se ono ponaanje koje privlai panju zapravo podstie. Ako panju privlai uglavnom negativno ponaanje (to je, kod dece ovakvog temperamenta, prirodna reakcija roditelja) onda se to ponaanje i podstie. Ako lovite i podstiete pozitivna ponaanja, onda su takva ponaanja u centru panje i podstiu se kod deteta. Hiperaktivnost Hiperaktivnost ne ide obavezno uz ADD. Ako je i ova osobina prisutna, uz tri ranije navedene (selektivna panja, pometenost, impulsivnost), onda takva deca dobijaju dijagnozu ADHD-Attention Deficit Hyperactivity Disorder. Kod nas je poznata dijagnoza koju dobijaju hiperaktivna deca: Hiperkinetiki sindrom ili Deji sindrom hiperaktivnosti. Amerika Psihijatrijska Asocijacija daje tri uobiajene klasifikacije, dijagnostika koda: 314.00-Attention-Deficit/Hyperactivity Disorder, Predominantly innattentive Type. (ADHD/preteno nepaljiv tip) 314.01-Attention-Deficit/Hyperactivity Disorder, Predominantly Hyperactive Impulsive Type (ADHD preteno hiperaktivno impulsivni tip) 314.02- Attention-Deficit/Hyperactivity Disorder, Combined Type (ADHD kombinovani tip). No, manimo se dijagnoza (iskreno, ne volimo ih. Iako su nune da bi se odreenom spletu osobina dalo ime, esto je teta vea od koristi.) i razjasnimo ta je to hiperaktivnost, kako je ne bismo meali sa energinou deteta. Neka deca su neumorna i veoma aktivna, ak i kad spavaju. Ali, to samo po sebi nije problem. Studije koje su koristile merne sprave da izmere aktivnost dece u toku dana pokazale su da stvarni nivo aktivnosti kod dece koja su oznaena kao hiperaktivna nije mnogo vei nego kod druge dece koja nisu dobila tu etiketu. Problem je u tome to su hiperaktivna deca aktivna u neprikladno vreme i u neprikladnim situacijama. U uionici, kada treba da sluaju i ue, za vreme ruka, u pozoritu, na nekoj priredbi.... Hiperaktivnost je nesposobnost da se regulie nivo aktivnosti kako bi bio usklaen sa zahtevima situacije. Primer: Joca - portret ADDerita Roditelji osmogodinjeg Joce su se pitali da li ih on sve zeza. Zbog estih poziva od strane uiteljice i albi na njegovo ponaanje, Jocu su esto i

kanjavali. Bili su svesni toga da im je dete izrazito bistro i kreativno, ali im nije bilo jasno zato rea sve same trojke i dvojke. Kad mu neto padne na pamet, neto to njega interesuje, neki njegov projekt, neki pronalazak, onda ima nepresunu energiju i satima bi se time bavio. Ali, kada je u pitanju kola, domai...bukvalno morate da mu stojite nad glavom da bi ita uradio... jadali su se roditelji. Uiteljicu je iritirao jer ...Nije u stanju da se uzdri. Odmah lupi prvo to mu padne na pamet, skae sa jedne ideje na drugu...Naprosto, ne promisli ta e da kae ili da uradi. Kad neto priam, on uje prvu stvar koju sam rekla, a ve na drugoj mu misli odlutaju negde. Ne mogu da mu zadrim panju.... Roditeljima nije bilo jasno: Kako moe da ima tako dobru memoriju za neto to njega interesuje...na primer da zna sve koarkae MBI napamet, ili da popamti doslovce sve TV reklame...a ne moe da zapamti tablicu mnoenja. Da li ga mrzi, jednostavno nee, ili ne moe!? Kako moe da ima panju kad igra igrice, ili pilji u crtae, a da ba toliko nema panju kad treba da napie domai. Taman pone, ne proe ni pet minuta, a neto drugo mu privue panju, pone da zarezuje olovku, ili se zaigra sa transformersima...Naterati ga ujutro da se na vreme obue, spremi za kolu i izae na vreme, to je prava muka. Bukvalno ovek mora stalno da stoji pored njega da bi on to uradio. Poalje ga da opere zube...i ako ne ode neko sa njim, on je ve usput ukljuio TV, ili se zaigrao sa neim...Navui e garderobu naopake, o zavezivanju pertli na cipalama nema ni govora...Ni na kraj pameti mu nije da za deset minuta treba da krene u kolu! ...Ima dana kada je drugaiji, ali nikada ne znate kakav e da ustane...Po nekad, kad radimo sa njim i pokuamo da ga zainteresujemo za neku temu na zabavan nain, sve moe da naui. Ali, u koli, kao da opet sve zaboravi. Kao da odluta... Pored etri navedene osobine, veina dece sa ADD strukturom esto ima i neku od osobina koje emo sada navesti i objasniti, i koje dodatno doprinosi njihovim tekoama u koli i socijalnim situacijama. este pratee osobine ADD Intenzitet emocija ADD klince esto opisuju kao preterano emotivnu decu koja prave probleme. Osobe sa ADD strukturom teko odvajaju svoja trenutna oseanja od sadraja koji pokuavate da im prenesete. Oseanje dominira nad njihovim rasuivanjem i, koliko god se trudili da im objasnite neto argumentima, to vam nee uspeti. Ako, na primer, ele sladoled momentalno, nita im ne znai vae objanjenje da u tom trenutku nemate novca, ili da je radnja zatvorena, ili da urite...Dete e sa intenzivnim emocijama nastaviti da trai ono to eli. esto ete slino ponaanje, iako ne tako oigledno, videti i kod odrasle osobe sa ADD strukturom. Pozitivan aspekt ove osobine moe biti sklonost ka tome da se uloi ogromna energija u ostvarivanje svojih elja i ciljeva. Ako se razvije upornosti i

izvesno strpljenje, nedostatak se moe pretvoriti u veliku prednost osobe sa ADD strukturom. Na putu ka ostvarivanju svojih ciljeva one nee prihvatati razloge koji drugima izgledaju kao opravdani argumenti za odustajanje. Ako naue da vladaju svojim nestrpljenjem i kanaliu snagu emocija ka ostvarivanju cilja, mogu napraviti prave podvige u koje se oni normalni , oni sa manjim intenzitetom elja i emocija, ne bi ni uputali. Normalan ovek bi rekao treba biti dovoljno lud da poveruje da je neto takvo mogue ostvariti, a jo lui da pokua da to i uradi. ADD osobe su dovoljno lude, ili imaju dovoljno strasti, i da poveruju u svoje mogunosti, i da ih ostvare uz ulaganje ogromne energije. Naravno, ako naue da pravilno kanaliu svoju strukturu i okrenu je u svoju prednost. Svet bi, svakako, bio dosadniji i siromaniji bez takvih ljudi. Intenzitet emocija esto je povezan je i sa sledeom osobinom: Skolonost ka preteranom reagovanju Deca sa ADD strukturom sklona su preteranom reagovanju sa minimalnim povodom (drugima izgleda da je povod minimalan, ali njima izgleda kao maksimalni razlog za reakciju). Roditelji su esto u udu kako brzo dete moe, iz ista mira, da doe do emotivne erupcije, a da se, za pet minuta, opet ponaa kao da se nita nije desilo. Oprene emocije mogu da se brzo smenjuju. Roditelji mogu da uivaju u pozitivnoj strani ove pojave, u entuzijazmu i radosti svog deteta kada je preterano reagovanje u spektru pozitivnih emocija. Ali, kada je dete razoarano, kada mu nije zadovoljena neka elja, izgleda kao da se itav svet sruio. Preteranu reakciju nee ublaiti ni saznanje deteta da e mu se elja ostvariti u budunosti. Ono eli zadovoljenje odmah, i teko mu je da odloi potrebu. To nije neobino za malu decu, za uzrast do 3-4 godine. Kod ADD struktura, ovakvo neodlono, autocentrino ponaanje moe se videti kod dece od 8-10 godina. I odrasle ADD osobe, sa izvesnom izgraenom vetinom prikrivanja i racionalizovanja ovog obrasca, esto pokazuju sklonost ka preteranom reagovanju i tenju za momentalnim zadovoljenjem. Jedna od estih racionalizacija (opravdavanja osobine, navoenje racionalnih razloga za njeno postojanje) ovog obrasca od strane osoba koje ga imaju je da su oni ljudi trenutka, da ih vodi trenutak, duboko doivljavanje sadanjosti...To jeste delimina istina. Ali, voenost trenutkom ima i drugu stranu medalje: Voeni momentom Deca sa ADD strukturom izgleda kao da su voena samo onim to se deava u sadanjosti. Ona ne ue iz prolosti, i ne razmiljaju o malice daljoj budunosti. Zaboravljaju pravila koja su uila u prolosti, ne razmiljaju o posledicama koje njihove aktivnosti mogu imati u budunosti. Kada su u neprilici, rei e bilo ta, neku nebuloznu la, samo da se trenutno izvade iz problema, iz trenutne neprijatnosti. Ne razmiljaju o tome da ih to vaenje moe dovesti u jo veu neprijatnost u budunosti. Vano je da se oslobode tenzije u

sadanjosti, a budunost im nije ni na kraj pameti. Voenost momentom, oseanjem sadanjosti, dovodi i do brzih promena fokusa od jedne do druge aktivnosti, od kojih se svaka radi kratko i sa velikim intenzitetom. Potreba za estim nagradama i pohvalama Kod ADD-erita ne pale retke i odloene nagrade. Da bi sistem nagraivanja dao efekta u vaspitanju, nagrade i pohvale moraju biti veoma este. To znai na svakih nekoliko minuta. Vremenom se moe smanjivati uestalost negrada-pohvala. I kod starije dece sa ovom strukturom moemo videti da nisu u stanju da, kada rade neki projekt, imaju na umu njegov kraj i nagradu koju e dobiti kada zavre. Potrebne su im nagrade za svaki zavreni deli posla. Kada god uu u hiperfokus, i obave deo posla dok su u njemu, neophodna im je pohvala (ako ne spoljanja, onda unutranja-da pohvale sami sebe), i tek onda su u stanju da nastave dalje i ponovo uu u novi hiperfokus i odrade naredni deo zadatka. U radu sa ADD decom veoma je vano da se uobroe ciljevi i zadaci, a sa njima i pohvale i nagrade. Suvie dalekoroni i krupni ciljevi im ne znae nita. Aktivnosti treba podeliti na manje pakete, i posle svakog odraenog pakete mora da sledi nagrada ili pohvala. Ako paket traje due (a to je vie od 5 minuta), treba pohvaljivati dete za savladavanje delova paketa, za svaki mali uspeh i uloeni trud. Lo rukopis Lo rukopis je veoma esta pojava kod dece i odraslih osoba sa ADD strukturom. Roditelje i nastavnike zbunjuje to to deca mogu imati odlinu motornu koordinaciju, mogu odlino da crtaju, ali im je rukopis neitak. Ponekad je poetak teksta itak, ali ubrzo se rukopis pretvori u vrakopis. Da li je to posledica injenice da im misli idu bre od motornog odgovora, posledica nestrpljenja, odraz dosade...ili sve to smeano zajedno, tek neretko se deava da ni sami ne mogu da proitaju svoj rukopis. Naravno, i to moe uticati na ocene, posebno na pismenim zadatcima. Dosada, smaranje Od svakog deteta ete povremeno uti da mu je dosadno, ili kako se to danas kae smorno, neto to radi. Deca sa ADD strukturom e to rei za gotovo svaku aktivnost. Ona ne podnose stvari koje se odvijaju sporo. itanje je za njih suvie sporo u odnosu na film ili video. Kada naiu na tekst u kojem ima previe opisa, bacie knjigu. Knjige sa akcijom i komikom mogu da im zadre panju. Dosada nije neto to karakterie osobe sa ADD. Naprotiv, one konstantno trae stimulaciju i ne podnose dosadu. Za njih je teko da mirno sede, askaju, itaju...uvek trae neto to e im podii uzbuenje, zaposliti ruke, intenzivno privui panju. O niskoj toleranciji na dosadu mora se voditi rauna kada pravimo program za rad sa decom ADD strukture.

Jo neke zbunjujue osobine ADD struktura Ekstremna kolebanja energije i radnih sposobnosti Kod ADD struktura postoje ekstremna kolebanja panje, nivoa uzbuenja, oseanja i radnih sposobnosti. Iako kada pomislimo na ADD-ADHD decu obino zamislimo dete koje je impulsivno i hiperaktivno, moemo rei da su ADD strukture vei deo vremena zapravo pod niskim nivoom fiziolokog uzbuenja. Zato im je i potrebna stalna stimulacija da bi im odrala panju i nivo budnosti. Spomenuli smo da u frontalnom regionu mozga ovakvih osoba dominiraju spori Teta modani talasi koji su karakteristini za stanja pospanosti. To je posebno izraeno u popodnevnim asovima (to se i veini ljudi deava, posebno posle ruka) i moe predstavljati veliki problem kada idu u kolu popodne. Kod dece sa ADD je izuzetno vano da se dobro naspavaju i da ne ostaju budni do kasnih asova uvee. Njihovi modani talasi u toku dana su veoma slini modanim talasima ljudi koji nemaju ADD ako ih snimamo onda kada su pospani, ili spavaju. Kada ADD-eritima damo knjigu da itaju, amlituda Teta talasa se jo poveava. Elektrodermali odgovor koe (EDR), koji je mera fiziolokog uzbuenja, drastuno pada. itanje ih uspavljuje. Ali, iz te pospanosti, ako im neto njima znaajno privue panju, mogu postati momentalno hiperaktivni i impulsivni. Ponekad e traiti da rade domae zadatke uz glasnu muziku, dok im drugi put smeta i ako neko kripne stolicom ili ispusti olovku. Kada su u stanju hiperfokusa, nee toleristi bilo kakav um i ometanje. esto emo uti da mogu da ue dosadne stvari u autobusu, okrueni velikim brojem spoljanjih stimulusa, a da ne mogu da se koncentriu na dosadan zadatak u tiini sobe, jer im misli stalno skakuu sa jedne teme na drugu. Velike su dnevne oscilacije u njihovim radnim sposobnostima. Jedan dan mogu biti super u koli, dok drugi dan mogu biti totalno rasejani i nepaljivi, i nesposobni da ponove za dvojku ono to su prethodnog dana znali za peticu. Slaba sposobnost da se sasluaju drugi Na jedno uvo ue-na drugo izae je izreka koja dobro pristaje osobama sa ADD strukturom. Pored nestrpljenja da se sasluaju drugi, ono to se uje brzi izvetri, zaboravi se. Zaboravnost Osobina koja se uklapa sa prethodnom. Ono na ta dete nije obratilo panju, to mu je samo prolo kroz glavu, brzo se i zaboravlja. Nije nita neobino da takvo dete zaboravi u koli jaknu ili ak cipele, knjige, sveske, ta ima za domai. Ne moete se pouzdati da e vam preneti poruku koju je primilo

ako vas je neko zvao telefonom dok niste bili kod kue. Moe biti od pomoi ako ga nauite da zapie poruke, ali samo ako ste zakaili olovku i notes pored telefona. Inae, ako ode po olovku, velika je verovatnoa da e zaboraviti zato je polo, i zaigrati se neim drugim. Lo oseaj za vreme ADD klinci mere vreme prema svom interesovanju, a ne prema satu. Imaju veoma slabo razvijen oseaj za to koliko je vremena stvarno prolo u odreenoj aktivnosti. Jo slabiji im je smisao za uvremenjenost neke aktivnosti. Obino sve rade u pogreno vreme. Gledae televiziju onda kada treba da se oblae i spremaju za kolu, ili da rade domae zadatke. Zakasnie u kolu ako ih ne kontroliete. Nemaju prestavu o tome koliko vremena im treba da zavre pismeni zadatak, pa ga esto i ne dovre, ne zato to ne znaju nego zato to se razvlae. O onome to se zove menadment vremena, planiranje i raspodela vremena, da i ne govorimo. ADD-erita nemaju ni predstavu ta je to. Znaju da bi to moglo biti ono to rade roditelji umesto njih, i pri tome ih strano maltretiraju. Egocentrizam Egocentrizam je nesposobnost osobe da se stavi u poziciju druge osobe, da pogleda na situaciju iz ugla gledanja drugoga. Deca sa ADD strukturom e se esto aliti da neko prema njima nije bio fer. Vrnjaci, nastavnici ili roditelji. Kada sasluate njihove albe, jasno moete videti da je dete doivelo tue ponaanje kao nekorektno zato to je oekivalo da i drugi misle i oseaju isto to i ono. To ne znai da je dete sebino, ve da ivi u svom svetu i da oekuje da i drugi dele isti svet, ideje i ideale. ak i kad odrastu, ADD strukture su jako frustrirane kada neko ne deli njihovu taku gledita. Egocentrizam moe u velikoj meri da im smeta u izgraivanju prijateljstava. Mada, ne retko, njihova spontanost, kreativnost, entuzijazam, to na um, to na drum nain komuniciranja, dovode do toga da nau prijatelje koji ih vole ba takve aave kakvi jesu. ADD bez hiperaktivnosti-sanjalice i vanzemaljci Rekli smo ve da nisu sve osobe sa ADD hiperaktivne. Mnoge od njih su povuene, letargine, ive u svom svetu, sklone su dnevnom sanjarenju. esto ih smatraju lenjima i nezainteresovanima. Poto deca sa ADD kod koje dominira nedostatak panje ne prave probleme kao oni hiperaktivni i impulsivni, ADD se uglavnom otkriva tek kasnije, u tinejderskom uzrastu, kada postane upadljiv njihov neuspeh u koli, iako je oigledno da taj neuspeh nije posledica njihovih manjih intelektualnih sposobnosti. esto su to veoma inteligentne sanjalice, vanzemaljci (nadimak koji ne retko dobijaju. Ili Izgubljeni u Svemiru...Marsovci...). ee se pojavljuje kod devojica. Kako su

devojice sklonije tome da budu dobre, da ne prave nevolje, ne uznemiravaju odrasle, sredina ne reaguje tako dramatino kao na nemogue ADHD klince, i deava se da problem ostane neotkriven do tinejderskog uzrasta, ili nikada i ne bude otkriven. Za razliku od hiperaktivne dece, ADD sanjalice su esto veoma senzitivne, anksiozne osobe sa niskim samopotovanjem. esto ih, nepravedno, optuuju da su lenje i nemotivisane. Ove njihove osobine temperamenta mogu biti izrazito frustrirajue za roditelje koji ele da ih prodrmaju, probude, podstaknu da se ukljue u ivot, da pokau neku unutranju motivaciju. Dodue, neke ADD osobe mogu imati visok uspeh u aktivnostima kao to su muzika, sport, umetnost, ples...Mogu iskoristiti svoju sposobnost da se hiperfokusiraju u onim podrujima koje vole, a da i dalje pokazuju lenjost i nemotivisanost u koli. Svetla strana ADD-ADHD Mnoga deca sa ADD-ADHD imaju ogroman energetski naboj. Ona mogu biti zabavna, predizimljiva i kreativna. Njihov entuzijazam moe biti zarazan za vrnjake, i esto su motor aktivnosti u neformalnoj grupi. Veinu dece sa ADD strukturom moe da eka lepa budunost ako se njihove potrebe i specifinost prepoznaju i prihvate od strane roditelja i vaspitaa, i ako se razvija pozitivna strana njihove razliitosti i posebnosti. Ponoviemo koje su to osobine koje ADD-erita imaju, a koje treba ceniti i podsticati: -Spontanost (umesto impulsivnosti) -Kreativnost (ak i kad luta po raznim oblastima. Malo discipline i doslednosti, kada se razviju, mogu dovesti do izuzetnih postignua) -Brzo miljenje: Sposobnost da se vidi ira slika, sutina, da se brzo uoe skrivene veze izmeu pojava. -Hiperfokus: Intenzivna koncentracija na neto to ih interesuje -Upornost: jedan od aspekata liderske strukture -Visok energetski naboj: moe voditi do hiperproduktivnosti
Iako mogu da budu prilino naporni za roditelje i vaspitae, veina ovih klinaca je bistra i posebno nadarena. Ta nadarenost se retko ispoljava u svakodnevnim, obaveznim kolskim aktivnostima. Najee dolazi do izraaja u neformalnim grupama i aktivnostima. No, prepoznavanje i podsticanje ove svetle strane ADD paketa osobima je od presudne vanosti za njihovo samopotovanje i to u kom smeru e se deca usmeriti. Da li e iskoristiti svoj ADD sklop kao prednost, ili e se on odraziti kao njihov nedostatak. ADD najee nije ni deficit, niti poremeaj u uobiajenom smislu rei. Ispravnije bi bilo prevesti ADD, kako sugerie Dr. Linda Tompson, jedan od vodeih strunjaka u ovoj oblasti, kao Attention Differently Developed-Drugaije Razvijena Panja. .......................................................................................................................................................

Loe vaspitanje ili neurofizioloka predispozicija?

Kada je dete nevaspitano, nedisciplinovano, lenjo, nepaljivo, impulsivno...obino emo uti dijagnozu da je to nedostatak kunog vaspitanja. Neuroloke studije u kojima je prouavano funkcionisanje mozga osoba sa ADD strukturom upuuju na zakljuak da je neto drugo u pitanju. Kod osoba sa ADD strukturom postoje izvesne neurofizioloke razliitosti koje utiu na to da one procesuiraju informacije na drugaiji nain, ue i ponaaju se drugaije. Kakve su to neurofizioloke razliitosti kod ADD struktura? Elektroencefalograf (EEG) je instrument koji meri elektrinu aktivnost mozga, takozvane modane talase. EEG je snimak modanih talasaelektrinih aktivnosti mozga uhvaen sa povrine lobanje, i smatra se da odraava elekrine aktivnosti spoljanjih struktura mozga. Na EEG snimku svakog oveka moemo videti da mozak proizvodi talase razliite uestalosti (frekvencije) i razliite snage impulsa (amplitude). Odreeni opsezi modanih frekvencija dobili su svoje nazive po grkim slovima: Delta (0,5-4 Hz), Teta (48 Hz), Alfa (8-12Hz), Beta (13-35), Gama (35-50Hz)... EEG studije su pokazale da, kod osoba sa ADD strukturom, postoje izraenije sporije elektrine aktivnosti (Teta), posebno u frontalnom renju mozga. Druge studije koje su koristile SPECT metodu (skraenica od SinglePhoton Emission Computed Tomography) koje moe da registruje aktivnost i dubljih struktura mozga, otkrile su da je, u frontalnim oblastima mozga i limbikom sistemu ADD osoba, smanjen protok krvi, posebno kada su pod stresom. Ti regioni mozga bitni su za inhibiciju impulsa, i njihova smanjena aktivacija moe biti uzrok impulsivnosti kod dece sa ADD strukturom. Cirkulacija krvi je, takoe, smanjena i u podruju striatuma, dela mozga ija je funkcija inhibicija motornih aktivnosti, to moe biti povezano sa hiperaktivnou deteta. Istraivanja koja su koristila PET metodu (skraenica od Positron Emission Tomography) na odraslim osobama koje su u detinjstvu bile dijagnostifikovane sa ADHD, pokazala su da kod njih postoji smanjen metabolizam glukoze (eera) u frontalnom delu mozga. Metabolizam glukoze je indirektna mera aktivnosti mozga. Smanjen metabolizam glukoze u frontalnom renju ukazuje na njegovu slabiju aktivaciju. Taj deo mozga naziva se izvrnim podrujem mozga. U njemu se selektiraju ulazne informacije i razdvajaju se one koje su bitne za osobu od onih koji nisu bitne, ili su manje bitne. Tu se donosi odluka na koju e se informaciju reagovati, a koja e se zanemariti. Ako je smanjena aktivnost frontalnog regiona mozga, detetu sa ADD strukturom moe izgledati kao da su sve informacije podjednako vane. I buka iz dvorita i predavanje nastavnika. Njegov mozak ne pravi selekciju, ve reaguje na sve. To moe biti uzrok pometenosti. U tretmanu ADD dece esto se koriste psihostimulativna sredstva kao to su, npr. Ritalin (metilfenidat), Deksedrin (dekstroanfetamin), zatim antidepresanti (kada ADD prati depresivnost ili problemi sa snom) kao to su triciklini antidepresanti TCA, selektivni inhibitori oscilacija serotonina

(Prozak)... Pokazalo se da psihostimulativna sredstva popravljaju simptome kod veeg broja dece sa ADD (ali ne lee ADD) i pretpostavlja se da se njihov uticaj zasniva na poveavanju nivoa neurotransmitera, hemijskih prenosioca informacija u mozgu. Brojni izvetaji, meutim, govore i o negativnim efektima koje psihostimulativne hemijske supstance mogu imati na dete. (smanjen apetit, nesanice, glavobolje, plaljivost, povien puls, usporavanje rasta, razdraljivost, poveana napetost, pojavljivanje tikova...) Moe se pretpostaviti da je, kod dece kojoj psihostimulansi popravljaju ADD simptome, osnova problema u imbalansu neurotransmitera. Mada su ova neuroloka istraivanja jo preliminarna, moe se rei da, uglavnom, ADD nije posledica loeg roditeljstva i vaspitanja, ve neurofizioloke predispozicije. Mada, rekli smo da moe postojati i situacioni ADD, poremeaji panje koji nemaju neurofizioloku osnovu. Odraz u ponaanju i uenju moe izgledati veoma slino kao kod ADD koji je neurofizioloki zasnovan, ali su uzroci psiholoki. Kod dece koja imaju ADD strukturu roditelji nisu krivi za osobine svog deteta. ADD nije posledica loeg vaspitanja, nedostatka discipline u vaspitanju. Mozak te dece drugaije funkcionie, i to treba shvatiti. Ona ue i ponaaju se drugaije, pa je potrebno vaspitavati ih i uiti drugaije. Kako drugaije, potrudiemo se da objasnimo u ovoj knjizi ija je osnovna namena upravo to-pomo roditeljima i vaspitaima da organizuju vaspitni pristup tekoj deci-ADD-eritima.
......................................................................................................................................................

Kako da znate da li vae dete ima ADHD Moda ste prepoznali neke od osobina ADHD paketa u prethodnim stranicama. Ne urite sa zakljukom. Nije ptica sve to leti. Nema ADHD svako dete koje je ivahno, neumorno, nestano, neposluno, koje ne voli da ui ili ima loe ocene u koli...Kao to ni depresiju nema svaka osoba koja je po nekad u bedaku, kako klinci to umeju lepo da nazovu. Svi smo mi, sa vremena na vreme, nepaljivi, rasejani, pa i impulsivni, ali to ne znai da imamo ADD ili ADHD. Da li nam ta dijagnoza pristaje, zavisi od stepena u kojem su osobine iz ADD paketa prisutne kod nas, koliko tih osobina, u kom stepenu i koliko esto se ispoljavaju. ADD ili ADHD dijagnozu mogu da postave roditelji u saradnji sa strunjakom. Roditelji su, u tom procesu, najmerodavniji, jer ive sa detetom i njegovim problemima. Na strunjaku je da postavi prava pitanja roditeljima, da odgovore uporedi sa sopstvenom opservacijom i iskustvom steenim u radu sa decom sa ADD strukturom. Zatim, da dopuni sliku rezultatima testova za koje se pokazalo da mogu da identifikuju deficit panje i razliitost u obrascu modanih talasa (Kvantitativni EEG). Tek nam mozaik sklopljen od ovih kockica moe pokazati da li dete ima ADHD. Pre nego to potraite profesionalnu pomo, daemo vam neke sugestije i upitnike na osnovu kojih moete da steknete jasniju predstavu o tome da li vae

dete ima ADD ili ADHD strukturu. Pristup dolaenja do jasnije slike je postepen, sastoji se od niza postupaka koje treba da obavite kako biste dobili dovoljno podataka za odluivanje o tome ta da preduzmete u vezi sa problemima koje vae dete ima. Upitnici koje emo ovde prezentovati preuzeti su iz knjige The ADD Book iji su autori William Sears i Lynda Thompson. 1. Korak-popunite ADD upitnik Dok popunjavate ovaj upitnik imajte na umu da ADD crte ispoljavaju sva deca povremeno. Upitnik slui da se doe do uvida o postojanju ADD osobina kod deteta i stepena u kojem su te osobine prisutne i ispoljavaju se. Kod ADD struktura, potsetimo se, navedene osobine pojavljuju se kao jedan trajan obrazac ponaanja, u veem stepenu i vei deo vremena. ak i ako uvidite da na upitniku vae dete dobija veinu ocena u koloni gotovo uvek, to jo uvek ne znai da ono sigurno ima ADD, ali da to treba da proverite sa strunjakom. Oba roditelja treba da popune upitnik nezavisno, bez meusobnih konsultacija. Pored toga, prvo popunjavanje upitnika ne uzimajte zdravo za gotovo. Popunite ga ponovo posle nekoliko dana, ili naredne nedelje. Ako ste upitnik popunjavali u periodu kada ste bili posebno frustrirani ponaanjem vaeg deteta, nemojte rezultate uzimati zdravo za gotovo. Pustite da to malo odlei, da se slegne, kako biste dobili realniju sliku o vaem edu, manje zavisnu od trenutnog raspoloenja. ADD Upitnik
Ime deteta_______________________________Datum__________ Razred_______Datum roenja________________Uzrast________ Nikad ili vrlo retko Ponekad esto Gotovo uvek

KVALITET PANJE:
1)Kada je moje dete duboko zainteresovano za neku aktivnost teko je odvojiti ga od toga 2)Moje dete ima dobru panju kada su u pitanju aktivnosti koje ono eli da obavlja. 3)Moje dete ima problem sa panjom i koncentracijom u aktivnostima koje ja elim da obavlja. 4)Moje dete ima problem panje kod aktivnosti koje drugi (npr. nastavnici) ele da ono obavlja. Na primer, da prati instrukcije. 5)Moje dete je sanjalica, povlai se u svoj svet, ne prati ono to se deava oko njega, otsutno je. 6)Moje dete primeuje nebitne detalje koji njega interesuju, a propusti glavnu temu. 7)Moje dete ne obraa panju na vane detalje i esto pravi greke nepanje kada radi zadatke u koli. 8)Ocene u koli ne odraavaju stvarne sposobnosti mog deteta. Ono podbacuje u uspehu u odnosu na njegove sposobnosti. 9)Moje dete je nedosledno u radu i ponaanju. Jedan dana je dobro, a drugi dan loe. 10)Mom detetu je teko da prati svakodnevne rutine, kao to su spremanje za kolu i spremanje za spavanje. 11)Moje dete se lako pomete i skrene sa aktivnosti koje neko drugi trai od njega, kao to su domai zadatci kune obaveze. (Npr. kada ga poaljete da opere zube, panju mu skrene buba na zidu i zaboravi se...)

12)Moje dete zaboravlja da donese zadatke iz kole (ta ima za domai). To uglavnom ne ini iz besa ili protesta, ve stvarno zaboravi) 13)Mom detetu je potrebno puno nadgledanja i pomoi kada radi domae zadatke koji zahtevaju produenu panju. 14)Kod mog deteta je koncentracija i panja slabija nego kod njegovih vrnjaka.

SPONTANOST:
15) Moje dete ne promilja ono to treba da uradi ili da kae. Ono dela pre nego to razmisli. 16)Moje dete ima problem sa nestrpljenjem, sa time da saeka svoj red za neto. Prekida druge u razgovoru ili odgovara pre nego to je pitanje postavljeno do kraja. 17)Moje dete ima tekoe da eka u redu, da deli neto i sarauje 18)Moje dete upada u potencijalno opasne situacije 19)Moje dete ima potekoe da saeka na nagradu ili da odloi neko zadovoljstvo. Ono to hoe odmah. 20)Sposobnost mog deteta da kontrolie svoje impulse se ne poveava sa uzrastom

Organizacija:
21)Sveske, zadatci, line stvari, organizacija vremena i funkcionisanje mog deteta izgledaju veoma dezorganizovano. 22)Kada se moje dete bavi nekim svojim hobijem ili svojim projektom onda je ektremno organizovano.

Emocije:
23) Moje dete preterano reaguje na male povode. 24) Mom detetu lako postane dosadno 25) Kod mog deteta se brzo smenjuju raspoloenja 26) Moje dete se teko prilagoava iznenadnim promenama navika i svakodnevnih rutina.

Nivo aktivnosti:
27) Nivo aktivnosti mog deteta nije prikladan situaciji. (Npr. ne moe da se skrasi u uionici, za vreme ruka...) 28) Moje dete je neumorno, ne moe da se skrasi, stalno se vrpolji. 29) Moje dete je stalno u akciji, kao da ga pokree neki motor, kao da je na struju. 30) Moje dete izgleda usporeno, pospano i nemotivisano. Broj tikliranih odgovora za svaku kolonu:

Skor: zbir tikliranih odgovora za svaku kolonu pomnoen sa 0,1,2

i3

x0 =0

x1 =

x2 =

x3 =

Ukupno = ______ Interpretacija: Upitnik je dizajniran tako da vam pomogne da organizujete svoja opaanja vezana za vae dete. Krajnji rezultat moete da koristite kako biste pratili promene kod svog deteta kroz vreme (ponovnim popunjavanjem upitnika i uporeivanjem sa rezultatom prethodnog). Ako ste tiklirali kolone esto i gotovo uvek na pitanjima 1,2 i 22, verovatno je da ADD nije problem za vae dete. Ako imate veliki broj tikliranih kolona esto i gotovo

uvek na drugim pitanjima, preporuljivo je da upitnik prodiskutujete sa nekim strunjakom. Hiperaktivna deca e, na ovom upitniku, imati vei skor nego deca koja nisu hiperaktivna. I uzrast moe znaajno uticati na krajnji rezultat. Mlaa deca obino imaju vei broj poena. 2. Korak-ispitajte teinu problema-popunite dodatni upitnik
................................................................................................................................................

Razumevanje specifinosti ADD deteta i usmeravanje razvoja u skladu sa tim razumevanjem ADD deca su teka za podizanje. Njihov temperament naporan za roditelje bitno utie na interakciju sa roditeljima i na socijalni razvoj deteta. Potsetimo se nekih psiholokih injenica koje su ve opte mesto u psihologiji. Toliko se podrazumevaju da esto i ne obraamo panju na njih, a jo ree ih se pridravamo u vaspitanju dece (ast izuzecima). Koje su to psiholoke injenice? Osobine temperamenta deteta utiu na poruke koje dobija od roditelja. Te poruke dodatno oblikuju dete i detetova uverenja o sebi i svetu. Oni koji podiu decu konstantno alju detetu poruke o tome kako da misli, osea i ponaa se, kao i o tome kakvo je ono. Lako je uoljivo da deca koja su nepaljiva, koja se lako pometu, koja su ekstremno aktivna i impulsivna, dobijaju drugaije poruke (Ne, ne diraj to...ne radi to...) od dece koja po svojoj prirodi nisu takva. Te uglavnom negativno formulisane poruke dodatno oblikuju sliku deteta o sebi i oekivanja o tome kako e drugi ljudi da reaguju na njega. Takve nesvesne pretpostavke i oekivanja (Ja sam dobar-dobra nasuprot Ja uvek pravim nevolje) odreuju detetovo doivljavanje sveta. Da li je svet za ili protiv njega. Percepcija sebe odreuje kako e se dete ponaati. Ponaanje deteta proizvodi predvidljive reakcije roditelja, nastavnika i vrnjaka. Te predvidljive reakcije gotovo uvek potvruju i pojaavaju pretpostavke i sliku o sebi koje dete ve ima. I tako se stvara zaarani krug. Ne samo kod dece. Poznato je da ljudska bie tee da reafirmiu svoje pretpostavke o sebi i svetu kako bi nastavila da se ponaaju na naviknut nain koji dovodi do predvidljivih reakcija, makar te reakcije bile i negativne. Iako su negativne, reakcije su predvidljive i pruaju detetu oseaj da je sposobno da predvidi i kontrolie okolinu. Ovo pravilo, poznato iz psihoanalize kao repeticija kompulsije, ili prisila ponavljanja, naziva se jo i zaarani krug abra-kadabra. ta znai abrakadabra? Abra-kadabra su skraenice od engleskih rei: ABRA= AssumptionBehavior-Reaction-Affirms (Pretpostavke(o sebi i svetu), Ponaanje, Reakcija, Potvrda), CADABRA=Children Assumptions Determine All Behavior Regardles of Age (uverenja deteta u oveku determiniu sva ponaanja nezavisno od uzrasta osobe). Bez stalnog prisustva u svesti ovog Abra-Cadabra modela-zaaranog kruga, teko je izai iz njega i vaspitavati bilo koje dete, a

posebno dete sa ADD strukturom. I koliko god nam ovaj model izgledao poznat, veoma esto u praksi zaboravljamo na njega. ABRA-CADABRA zaarani krug
Assumption-uverenja

Affirms-potvrda

ABRA CADABRA

Behavior-ponaanje

Reaction-reakcija

Jasno je da poruke roditelja u velikoj meri oblikuju sliku deteta o sebi i svetu, i da da to utie na ponaanje deteta. Nije teko zakljuiti da je kod dece sa temperamntom kakav imaju ADD strukture posebno vano da roditelji i vaspitai alju pozitivne poruke ak i ako se dete ponaa tako da je mu nije lako poslati pozitivnu poruku. Slanjem negativnih poruka samo emo potvrditi negativnu sliku deteta o sebi, to e uticati na dalje negativno ponaanje koje e dovesti do predvidljive negativne reakcije, i ponovnog potvrivanja negativnih pretpostavki. Znamo da je to lake rei nego uraditi, ali, nema drugog naina da se prekine zaarani ABRA-CADABRA krug. Dajte pozitivne poruke u negativnim situacijama Zvui jednostavno, ali nije. ADD deca su teka za podizanje. Ako su jo i hiperaktivna, predstavljaju veliko iskuenje ak i za veoma fleksibilne porodice. Kako poslati pozitivnu poruku kada se dete ne ponaa pozitivno? Spontana reakcija je obino negativna poruka. Pretvaranje negativne poruke u pozitivnu treba usavravati i trenirati. To je vetina koju treba vebati da bi se mogla primeniti u brojnim prilikama koje ADD deca prireuju roditeljima i vaspitaima. Kada se pojavi situacija u kojoj se dete ponaa impulsivno, i na koju treba reagovati pozitivnom porukom u relativno kratkom vremenu, roditelj e uglavnom reagovati spontano negativnom porukom, u koliko nije uvebao

pozitivne reakcije. Savladavanje ove vetine nije ni malo lako. Zahteva dosta uvebavanja da bi se brzo mogao smisliti i dati adekvatan odgovor. Sakupljajui brojne takve primere situacija koje teka ADD deca prireuju roditeljima, i njihove reakcije na takve situacije, planiramo da napravimo Zbirku zadataka za roditelje teke dece. Neku vrstu vebanke preko koje bi se usavravale vetine davanja pozitivnih poruka u negativnim situacijama. Primer: Aleksa je veoma aktivan estogodinjak. Iznenada, potpuno neoekivano, sruio je svom etvorogodinjem bratu zamak od lego kockica koji je mlai bata strpljivo sastavljao, u elji da pokae kako je njegov Action Man(figurica superheroja od plastike) najjai na svetu. Aleksa nije razmiljao o svojoj akciji pre nego to je sproveo. Nije razmiljao o tome da e njegovog brata povrediti to to e mu sruiti zamak koji je gradio celo jutro. Aleksa to nije uradio iz zlobe, iz besa prema bratu ili majci, niti da bi izazvao bratov bes ili majinu ljutnju. Nije delao sa predumiljajem. Kako bi trebalo da reaguje Aleksina majka? S jedne strane, Aleksa mora da naui da je to njegovo ponaanje neprihvatljivo. Sa druge strane, ne treba ga ostaviti sa oseanjem da je lo. Ako je cilj da se razvije detetova slika o sebi kao dobroj osobi, moramo biti svesni modela koji jasno govori da e negativna reakcija na problematino ponaanje samo potvrditi detetovu sliku o sebi kao loem, i da e iz toga proistei dalje negativno ponaanje koje e provocirati sline reakcije kod roditelja i okoline. Tako se nastavlja zaarani krug. Dakle, ta da radi majka kojoj nije lako u ovakvoj situaciji? (a tu je jo i mlae dete koje je povreeno i oekuje pravdu i zatitu). Pre nego to reguje, roditelj mora da postavi sebi nekoliko pitanja, ako eli da reaguje ispravno. Koja su to pitanja? Pitanja na koje roditelj mora da odgovori pre nego to reaguje Kakva je bila stvarna namera mog deteta kad je to uinilo? Kako se moje dete sada osea? Kako e moje dete reagovati na moju reakciju? Kakvu poruku ja elim da mu poaljem? Kakvu poruku elim da izbegnem da mu poaljem? ta elim da moje dete misli o sebi? Kako mogu da afirmiem nezavisnost svog deteta? Kako mogu da postignem da se moje dete osea povazanim, da je u kontaktu? Kako mogu da podstaknem svoje dete da preuzme odgovornost? Puno pitanja, a pri svemu tome treba reagovati relativno brzo. Majka moe da reaguje na dva mogua naina. Prvi je da reaguje spontano, pre nego to razmisli

o navedenim pitanjima (zapravo, da reaguje kao i Aleksa, pre nego to razmisli), ili da prvo razmisli i promisli svoju reakciju pre nego to reaguje (da uradi ono to Aleksa ne ume, ali bi mogao da naui od majke). Razmotriemo i jednu i drugu opciju u odnosu na efekat, imajui na umu model zaaranog kruga koji smo spomenuli, i mogue odgovore na gore postavljena pitanja. Reakcija 1-Majka reaguje pre nego to razmisli Aleskina majka reaguje besno viui na njega, utrava u sobu i poinje da vriti na Aleksu. Ovo se najee i deava. Takva reakcija nije udna, i moe se rei da je spontana. Aleksi svakako nije prvi put da uini neto slino to izluuje majku. I Aleksino ponaanje i majina reakcija su deo kunog miljea. Nita novo. Naravno, nita se nee ni promeniti ako se sve okree u krug. Aleksa je veoma senzitivno dete. Majin kriticizam ga dodiruje i povreuje. On nije imao nameru da porui zamak svog mlaeg brata, ali izgleda kao da majka to ne razume. Meutim, kada se Aleksa osea povreenim, on ne izgleda tuno, ve ljutito. Moda je na veoma ranom uzrastu nauio da je napad najbolja odbrana. On reaguje nastupom besa branei se od loih oseanja okrivljivanjem svih drugih. Njegov napad besa sigurno provocira majku da i dalje obraa panju na Aleksu (jo vie vritei na njega) i da zaboravi na oseanja mlaeg deteta. To je za Aleksu veoma predvidljivo. Njegov ekstrovertni temperament ini ga veoma asertivnim u svakoj situaciji. On ispoljava bes i negodovanje. (Introvertna osoba bi pogledala u sebe i potraila svoj doprinos neprijatnoj situaciji, i verovatno se oseala anksioznom i depresivnom). Poruka koju je Aleksa dobio je da je on jedno uasno teko, loe dete. Njegova majka nije stvarno to rekla, niti je to mislila, ali je to ono to je Aleksa razumeo iz njenog ljutitog tona. Posle veeg broja takvih interakcija, on ima predstavu o sebi kao o osobi koja nije dobra i za koju e drugi uvek smatrati da je kriva. Njemu izgleda kao da negativno ponaanje uvek privlai panju. Ono to privlai panju, potkrepljuje se. Te predstave su uglavnom nesvesne i kontroliu dalje ponaanje, tako da e on koristiti svoje loe ponaanje da privue panju i uspostavi kontrolu nad svojom okolinom. Kontrola reducira anksioznost tako to ini okolinu predvidljivom. Meutim, takva vrsta kontrole ini dete uplaenim. Dete ima potrebu da bude voljeno i obuzdano. Da stariji budu odgovorni i da dre kontrolu u svojim rukama. Deca, zapravo, ne podnose razuzdanost. Veoma nesigurnima ih ini ako roditelji ne vladaju situacijom. Iako dete nije svesno toga odakle dolazi njegova anksioznost, ona izaziva vie potrebe za panjom i prisustvom odraslih (da bi ovladali situacijom), i tu panju privlai sa jo vie negativnog ponaanja. Aleksa nije nauio da preuzme odgovornost za svoje ponaanje ili da inicira pozitivnu interakciju sa drugima. Reakcija majke mu nije pomogla u tome. I majka je bila van kontrole.

Reakcija 2-Majka razmilja pre nego to reaguje Aleksina majka oseti potrebu da reaguje ljutito i uputi se urno ka sobi, ali onda uspori i ue u sobu smirenija i oprezna u odnosu na svoju reakciju. Spusti se na pod izmeu dvoje dece i kae Andreja, to je bio divan zamak. Znam da je Aleksi jako ao to ti ga je sruio. Hajde da vidimo da li zajedno moemo da napravimo jo vei zamak koji emo pokazati tati kad doe sa posla. ta mislite da napravimo posebnu igralite u zamku za vas? ta misli Aleksa, ta bismo mogli da stavimo u igralite? A ti Andrej? Da li biste obojica voleli malo okolade dok gradimo zamak?... Majina pitanja su usmerena na to da dobije pozitivne odgovore i da uspostavi situaciju za pozitivnu, konstruktivnu interakciju u kojoj e se oba deaka oseati voljenim, shvaenim i podranim. Ona se brzo prebacivala menjajui poziciju tako da ni jedan od deaka nije imao vremena da se pomeri iz svoje pozicije koju je zauzimao na podu, tako da nisu imali priliku da nastave sukob sa njom izmeu dve vatre. to je najvanije, ostala je vrsta, ali smirena. Smirenost je kljuna re, jer deca vie rade ono to vi radite, nego ono to kaete. Ako izgubite smirenost samo na jedan moment, bie vam potrebno nekoliko dana da povratite ono to je ve osvojeno u vaspitanju deteta. Kasnije su Aleksa i njegova majka tiho popriali o tome kako se Andrej verovatno oseao kada mu je bio sruen zamak. ta je omoguilo Aleksinoj majci da preokrene tu negativnu situaciju u pozitivnu? To to je znala da Aleksa nije stvarno imao nameru da uini neto loe. On je samo bio impulsivan. I ona je vodila rauna o tome da njena reakcija ne bude odraz u ogledalu njegove impulsivnosti. Pokazala mu je model promiljenosti i, umesto da se zadrava na njegovom loem ponaanju, okrenula ga je ka dobrom kooperativnom zadatku, gde je deak mogao da osea kako ima kontrolu i kako je povezan sa svojom porodicom. Deca sa ADD strukturom ne izvlae ba ono najbolje iz odraslih. esto e i roditelji koji inae nisu impulsivni reagovati impulsivno na ponaanje tekog deteta. Ljudska priroda je takva da reaguje pozitivnim porukama na dobru i saradljivu decu. To ide spontano i lako. Kod teke dece je potrebno uloiti svestan napor da bismo bili pozitivni prema njima. Postoji izreka koja kae Iz posla dobije srazmerno onome to unese u njega. Iako zahtevaju mnogo vie napora od roditelja, ovakva deca mogu da roditeljima prue i veliku nagradu. Ispunite um deteta koje se razvija porukama o tome ta je dobro kod njega mnogo vie nego porukama o tome koliko su vam neprijatna neka njegova ponaanja.
Tretirajte loa ponaanja kao izuzetak, sa porukom da je vae dete u osnovi dobro, ali, eto, desilo mu se... .......................................................................................................................................................

III-Tretman ADD ADD nije samo jedan problem koji utie na samo jednu osobu (dete). Obino se, kada je dete ADD strukture, pojavljuje vie problema koji utiu na vie osoba. Zbog toga ne postoji jedan univerzalni pristup kojim se mogu prevazii svi problemi ADD deteta. Ne moemo se fokusirati samo na dete, ve i na odnose: roditelji-dete, bliski roaci-dete, nastavnik-dete, vrnjaci-dete. U narednom tekstu izneemo brojne pristupe koji mogu biti korisni u pruanju pomoi ADD detetu da bolje izae na kraj sa sobom i svetom oko sebe. Prezentovaemo mnogo vie tehnika za modifikaciju ponaanja nego to roditelj moe da primeni u radu sa svojim detetom. Cilj nam je da pruimo iri opseg mogunosti iz kojih svaki roditelj (ili strunjak koji savetuje roditelje, radi sa detetom...) moe da izabere ono to mu se ini prikladnim za njegovo dete. Za veinu dece uglavnom je potrebno raditi u svim podrujima koja emo obraditi: Strategije za modeliranje ponaanja (Praktini naini da se oblikuje ponaanje deteta kako bi nauilo da samo vodi rauna o sebi i svojim obavezama. Porodino okruenje-podeavanje porodice za uspeh (organizacija porodice prema uivanju u zajednikom ivljenju. Dete e imitirati onaj model za koji osea da donosi zadovoljstvo ivljenja. Strategije uenja-metakognitivne strategije (uenje kako da se ui) (Ove tehnike treba da pomognu detetu da naui kako da efikasnije ui i da preuzme odgovornost za sopstveno postignue. Govoriemo i o tehnikama menadmenta vremena koje treba da pomognu detetu da se bolje organizuje u kui, koli i socijalnim aktivnostima. III/1 STRATEGIJE ZA MODELIRANJE PONAANJA Osnovni zadatak vaspitaa nije da kontrolie dete, ve da ga naui kako da samo kontrolie sebe. Mnogi vaspitai (i roditelji i nastavnici) deluju u zabludi da e nauiti dete da kontrolie samo sebe tako to e ga prvo oni kontrolisati, pa onda prestati sa tim kada vide da dete samo kontrolie sebe. To retko uspeva, a posebno ne kod dece sa ADD strukturom. Borei se protiv kontrole koju vaspita sprovodi nad njima, ADD deca (a esto i deca bez ADD) ne razvijaju samokontrolu, ve naine kako da kontroliu kontrolore. Naravno, odreeni stepen kontrole od strane vaspitaa je nuan, ali je neophodno trenirati dete za samokontrolu u onim stvarima za koje je razvojno sposobno, i poeti sa time odmah im se oseti da je dete za to sposobno. Vaspita koji ne moe da odustane od kontrole deteta i pree na vaspitanje deteta da se samo kontrolie je nekontrolisani vaspita. On ne moe da kontrolie svoju potrebu da kontrolie

(bez obzira na racionalizaciju zato to mora da radi). Logino je da odrasla osoba koja ne moe da kotrolie sebe, ne moe nauiti dete da se samokontrolie. Potreba da se kontrolie ADD dete se lako racionalizuje. Dete je nemogue, i mora se kontrolisati. Problem je u tome to bi onda vaspita neprekidno morao da bude uz takvo dete, a to je nemogue. Najee se u vaspitanju ADD dece sve vrti u zaaranom krugu jer roditelji nisu svesni tog zaaranog kruga i naina na koji je iz njega mogue izai. Ponekad, ako su i svesni toga, nemaju dovoljno snage i volje da se potrude da izau iz tog kruga, jer to zahteva da menjaju i svoje ponaanje, a ne samo ponaanje deteta. esto pomae kada im se jasno predstavi da ono to ve ine zahteva vie energije od onoga to treba da ine, s tim to naviknuto ponaanje ne dovodi do pozitivnih rezultata. Znamo da se ljudi teko menjaju. Predstave o tome ta u vaspitanju dovodi do cilja se takoe teko menjaju, jer uglavnom poivaju na onome to smo nauili dok smo i sami bili predmet vaspitanja, na ranim vaspitnim scenarijima u kojima smo bili glumci kao deca. Posao psihologa je da, bez moralizovanja, ponudi roditeljima jasan, razumljiv i precizan model koji vodi do uspeha u modeliranju ponaanja deteta. Jasnoa, preciznost i loginost modela moe pomoi u tome da se roditelji pridobiju za saradnju i probaju neto to ubrzo moe dati dobre rezultate. Potrebno je objasniti roditeljima da nemaju sva ADD deca problem sa ponaanjem, i da se to moe prepisati pozitivnom modelu vaspitanja koji primenjuju njihovi roditelji. Iz zaaranog kruga se moe izai.

TEMPERAMENT POMETENOST IMPULSIVNOST HIPERAKTIVNOST

PRIHVATLJIVO PONAANJE

LOA SLIKA O SEBI SLAB USPEH U KOLI

NEPRIKLADNO PONAANJE

DOBRA SLIKA O SEBI

PORUKE LOE DETE BLESAVO LENJO DETE

DOBAR SI HAJDE DA PROBAMO NA OVAJ NAIN...

Pored neprikladnog ponaanja, ADD decu u neprilike dovodi i neprikladan moralni razvoj. Njihov egocentrizam doprinosi tome da ona esto misle da drugi nisu fer prema njima, a da osoba o kojoj se radi i ne zna u emu je problem. Ona nemaju dovoljno razvijen sistem procene dobrog i loeg, i ne retko i nemaju svest o tome da rade neto loe. Sa njihivog stanovita, njihovo ponaanje je u redu, a nisu u stanju da se stave u poziciju drugoga, pa su esto iznenaena kritikama koje dobijaju. Poto reaguju pre nego to razmisle, teko im je da predvide efekte svog ponaanja na druge osobe. Veina dece prirodno razvija empatiju i razume posledice svojih aktivnosti na druge. Decu ADD struktura je potrebno dosledno i strpljivo uiti tim vetinama. Zato emo dati plan za postepeno, korak po korak, modeliranje ponaanja kod dece sa ADD strukturom. Poto su sva ova uputstva usmerena ka roditeljima, i posao psihologa je da roditelje uputi i podri u sprovoenju metoda modeliranja ponaanja deteta, predstaviemo ove korake kao uputstva za roditelje. 1. Korak: Identifikujte probleme u ponaanju vaeg deteta Na poetku je potrebno da prvo definiete na kojem problemu u ponaanju vaeg deteta je potrebno raditi i ta je najhitnije. Moda nije najbitnije za vae dete da se ispravi prvo ono to vama najvie kida nerve. Moda je to ponaanje u odnosu na vrnjake, ili u odnosu na uiteljicu. Pokuajte da budete to objektivniji u proceni ta je najhitnije i najbitnije za poetak. Moda biste to mogli da proverite, i posmatrate ponaanje vaeg deteta kao naunik, a ne kao policajac ili izmueni roditelj. Napravite tabelu u kojoj ete identifikovati najvanije probleme u ponaanju vaeg deteta, zapisati kada i zato se deavaju, koliko se snano ispoljavaju i u emu ometaju vae dete. Sistematizovanje vaih zapaanja o detetu moe vam pomoi da bolje procenite ta je najvanije i ta najvie teti vaem detetu, i da na osnovu toga odluite od ega ete poeti . Problem 1. 2. 3. Kada se deava ta ga izaziva Intenzitet(od 1-5)

Kako ti problemi ometaju: 1.Va odnos sa vaim detetom_______________________________________ ________________________________________________________________ ________________________________________________________________ 2. Odnose vaeg deteta sa vrnjacima_________________________________

________________________________________________________________ ________________________________________________________________ 3. Odnose vaeg deteta u koli i sposobnost uenja______________________ ________________________________________________________________ ________________________________________________________________ Sada, kada znate ta elite da promenite kod vaeg deteta, odakle traba da poenete i zato, da definiemo i ta biste trebali da radite kako bi doli do eljenih promena. Nakon definisanja problema deteta, najbolje je da to isto uinite i sa sobom.... ............................................................................................................................ ...... IV Neurofidbek Neurofidbek je neka vrsta sporta za mozak. Znamo da se vebom moe poveati snaga miia. Bodi bildingom vebai poveavaju i obim miia, njihovu masu. Neto slino se moe raditi i sa mozgom. I mozak se moe bildovati. Neurofidbek trening je, teretana za mozak, trening kojim se stimuliu nervne veze da rade bolje i bre, da se stvaraju nove veze, i da se postigne bolja koncentracija. Neurofidbek nije leenje bolesti, ve sport za mozak. Kako izgleda neurofidbek trening? Na skalp deteta se prikae elektrode i senzori (nita ne boli) koji snimaju elektrinu aktivnost sa glave ( modani talasi) i prenose je do kompjutera. Napominjemo da neurofidbek aparati ne vre nikakvu stimulaciju, ve samo snimaju modane talase vebaa. Neurofidbek je potpuno bezbedna procedura. Nema negativnih efekata. Za vreme treninga dete treba da sedi mirno i gleda u ekran. Na poetku se napravi EEG snimak koji pokazuje koje frekvencije dominiraju u modanim talasima deteta. To izgleda ovako:

Na ekranu se moe videti sirovi EEG zapis (dole), histogram koji pokazuje frekvencije (od 0-40Hz) modanih talasa i njihove amplitude (levo) i trodimenzioni prikaz modanih talasa u vremenu (desno). Softver neurofidbek ureaja momentalno proraunava odnos brzih (beta) i sporih (teta) talasa i prikazuje na ekranu Teta/Beta racio koji govori o stepenu koncentracije. to je teta-beta racio manji, to je koncentracija bolja. Na ekranu moemo videti da program proraunava i procenat vremena u kojem je koncentracija dobra (kad je teta-beta racio manji od norme za odreeni uzrast.) Na gornjem ekranu moemo vidimo jedan tipian EEG snimak ADD deteta. Visoke planine na trodimenzionalnom snimku pokazuju snane amplitude talasa u opsegu od 4-8 Hz (teta) i daleko slabije amplitude u opsegu 15-19Hz (beta). Proseni teta-beta racio na snimku je 5,30. Norma za uzrast deteta na kojem je napravljen snimak je: teta-beta<3. Procenat vremena u kojem je koncentracija dobra je samo 14, 16%. Nakon snimanja bazinog funkcionisanja, prelazi se na trening. Trening se odvija kroz igranje kompjuterskih neurofidbek igrica koje se pokreu mislima. Nema mia, nema dojstika. Misao je akcija. Dete moe da igra igricu samo ako kontrolie svoj stepen koncentracija. Sa padom koncentracije, igrica stane. Evo prikaza jedne od brojnih neurofidbek igrica:

Zadatak deteta na ovom ekranu je da natera kuglu mislima da srui unjeve. Da bi to postiglo, ono mora da potisne amplitudu teta talasa ispod 17 mikrovolti (graninik na skali teta pored patuljka je postavljen na 17), da kontrolie pokrete, da bude mirno (graninik EMG-pokreta miia je postavljen na 7 mikrovolti) i da podigne snagu beta talasa iznad 4,5 mikrovolti. To moe ako je mirno i koncentrisano. Tada se kugla kree i uje se muzika (zvuna povratna informacija da radi dobro). im koncentracija padne, kugla stane. Ako porastu teta talasi, oveuljak se namrti i kae Oooh!. Zavisno od brzine igranja i uspenosti u reavanju zadataka dete dobija poene. Za odreeni broj poena dobija se nagrada. Za vreme treninga, trener na svom ekranu vidi brojne statistike pokazatelje, teta-beta racio (trenutni, proseni, procenat dobre koncentracije u vremenu...) i podeava zadatke tako da budu teki onoliko koliko je potrebno da bi detetu bili izazovni, ali da ih moe reiti uz odreeni napor. Kako dete napreduje u sposobnostima kontrole svojih modanih talasa zadaci se postepeno oteavaju, sve dok se ne doe do eljenog nivoa funkcionisanja. Neurofidbek nije samo trening koncentracije. Koristi se i u radu sa odraslim osobama. U zavisnosti od toga iznad kog regiona mozga se postave elektrode, mogu se trenirati razliite mentalne funkcije. Smanjivanjem teta i podizanjem beta talasa iznad odreenog regiona mozga taj region postaje aktivniji, a samim tim i funkcija koju obavlja. Ako se npr. trenig niih beta

(takozvani SMR talasa-senzorimotorni ritam) obavlja u podrujima koja su zaduena za kontrolu impulsa moe se smanjiti hiperaktivnost. Beta trening u govornim podrujima (Broca i Warneke podruja) leve hemisfere moe pomoi kod disleksije i drugih problema sa govorom. Za postavljanje elektroda za EEG postoje odreene mape, standardizovani sistemi. Najei u upotrebi je sistem 10-20

Podruja za neurofidbek kod odreenih vrsta problema: Neurofidbek desne hemisfere: generalno, na desnoj hemisferi fidbek se koristi da se pojaaju SMR talasi (13-15Hz) kako bi se pomoglo klijentu da stabilizuje emocije i smanji anksioznost, tenziju, impulsivnost i da pojaa sposobnost refleksije pre akcije. Beta trening neto viih frekvencija od SMR (SMR ili niski beta talasi. Nazivaju se SMR ako se pojavljuju u senzorimotornom regionu. Van tog podruja nazivaju se niski beta.) radi se na levoj hemisferi jer se izbegava preterana aktivacija desne. Kod SMR treninga elektrode se uglavnom postavljaju centralno, ili izmeu Cz i C4. Da bi se poboljala socijalna prilagoenost kod osoba sa Aspergerovim sindromom podstie se poviavanje niskih beta (13-15 Hz) i smanjivanje teta (4-8 Hz) na takama koje se identifikuju EEG snimkom sa 19 elektroda (EEG kapa). Obino je to negde izmeu P4 i T6 kod Aspergerovog sindroma (oblik autizma). Podizanje SMR i sniavanje visokih beta centralno i na desnoj hemisferi pokazalo se efikasnim kod pacijenata sa hipertenzijom i glavoboljom (u kombinaciji sa biofidbekom, smanjivanje simpatike aktivacije), kod osoba sa Turieovim i Parkinsonovim sindromom, distonijom, fibromialgijom. Neurofidbek leve hemisfere: Na levoj hemisferi elektrode se obino postavljaju na Cz i C3 kada radimo na fokusu, koncentraciji i reavanju problema. Podstiemo smanjivanje teta i poviavanje beta aktivnosti od 15-18 ili 16-20 Hz. Kod disporije (blage depresije) i umerene depresije moemo postaviti elektrode

vie anteriorno (napred), negde oko F3- aktivna elektroda, i podsticati nie beta15-18 Hz. Ako pronaemo da postoje pikovi u frekvencijama oko 21-23 Hz ili oko 34 Hz podsticaemo klijenta da isprazni misli od brinih ruminacija i suzbije te frekvencije. Tada obino radimo kombinaciju neurofidbeka sa biofidbekom. Kada radimo sa osobama koje imaju problema u uenju-disleksiju, obino radimo na levoj hemisferi. Kod desnorukih i oko 75% levorukih osoba jezika reprezentacija je u levoj hemisferi. U radu sa disleksijom prvih nekoliko seansi biramo za postavljanje aktivne elektrode taku na posteriornoj treini linije povuene izmeu C3 i P3, zatim nekoliko seansi neto ispod nje, a nakon toga radimo odreeni broj seansi izmeu C3 i F3. Referencnu elektrodu postavljamo na resicu desnog uveta. Nagraujemo beta, a inhibiramo teta talase. Isti metod se koristi i kod osoba sa problemima u itanju, pisanju i govoru. Wernikeovo podruje (posteriorno-superiorno-temporalno) biramo kada podstiemo razumevanje govornog jezika i inicijaciju odgovora. Vizuelni stimulusi dolaze do Wernikeovog podruja kroz angularni girus. To je vano za razumevanje pisanog jezika. Wernikeovo podruje je zato ukljueno i u fonemiko znanje-dekodiranje pisanih rei i odnos izmeu glasa i simbola koji ga pretstavlja. Ono je povezano sa Broka regijom preko arcuate fascikulus. Wernikeovo i Broka podruje zajedno poznati su kao perisilvianska jezika zona. Broka podruje procesuira znaenje i alje signal motornom korteksu ako osoba ita glasno. Frontalni reanj-Frontalni reanj ima jedan istureni deo koji nazivamo prefrontalnim. To podruje je ukljueno u izvrne funkcije, voljnu kontrolu panje, inhibiciju neprikladnog i nepoeljnog ponaanja, planiranje akcija i donoenje izvrnih odluka. Ovo podruje ima ulogu i u odravanju uzbuenja i privremenoj obradi sloenih reenica. Ono se razvija negde do dvadesete godine ivota, to objanjava zato su tinejderi spontaniji i reaktivniji od odraslih (i manje skloni planiranju i samokontroli). Simptomi ADHD su, u velikoj meri, povezani sa disfunkcijom frontalnog renja, ili sa njegovom slabijom aktivacijom. Donji delovi frontalnog renja su ukljueni, u velikoj meri, u motorne funkcije i govor. Neurofidbek trening na ovim lokacijama moe da popravi i funkcije koje frontalni reanja obavlja. esto se deava da ADD deca na neurofidbek treningu po prvi put stvarno osete ta znai koncentrisati se. Uenje vetina koncentracije je slino uenju vonje bicikla. Kada se jednom savladaju, postaju trajno usvojene vetine. ak i ako due vreme ne vozimo bicikl, kada ponovo sednemo na njega potrebno je kratko vreme da se vratimo u formu. Meutim, uenje vetina kontrole modanih talasa i koncentracije zahteva dui period od uenja vonje bicikla. To zavisi od brojnih faktora: teine simptoma ADD, drugih neurolokih problema, inteligencije, podrke roditelja, motivacije deteta...Obino usvajanje vetina zahteva od 20-40 jednoasovnih seansi. Ponekad i vie od 80. Kao i u sportu, neka deca veoma brzo savladaju vetine, dok je drugima potrebno daleko vie vremena.

Uenje koncentracije uz neurofidbek trening odvija se veim delom na nesvesnom nivou. Dete naui da razlikuje koncentrisanost od iskljuenosti, ali ne moe ba da objasni ta ini da bi se koncentrisalo. Mozak ui sam. Svaki put kada se igrica pokrene, negde se zabelei da je uraeno neto dobro. Pokretanje igrice je nagrada za dete, i mozak tei da uvrsti i ee ponavlja ponaanje koje je dovelo do nagrade. Vremenom dete naui da se koncentrie bez neurofidbek ureaja, i vie mu nije potrebna ta vrsta povratne informacije da bi znalo kada je koncentrisano, a kada je iskljueno. Neurofidbek trening je edukativni proces. Kada se navika uvrsti, i dete ovlada vetinom samoregulacije, onda se radi na povezivanju ove vetine sa kolskim uenjem. Dete se ui strategijama uenja. Te strategije se primenjuju na konkretnom kolskom gradivu. Dok sa neurofidbek trenerom dete ui kako da primeni te nove strategije na uenje neke konkretne lekcije, i dalje je prikaeno na neurofidbek ureaj. Ako, za vreme uenja, ureaj signalizira da je detetu opala panja, uenje se prekida i dete se usmerava da gleda u ekran i povrati dobru koncentraciju. Na taj nain se stvara uslovni refleks, povezivanje koncentracije sa uenjem i kolskim radom. Kada se uspostavi refleksna veza, koncentracija se automatski poveava kada dete uzme knjigu da ui. Neurofidbek trening, pored poboljanja koncentracije i sposobnosti uenja, moe da ima i druge pozitivne efekte, kolateralnu korist. esto se deava da deca poboljavaju svoje socijalne interakcije za vreme i nakon treninga, smanjuju hiperaktivnost, popravljaju rukopis, autikulaciju govora, nestaju problemi sa nonim mokrenjem, nesanicom, anksioznou, popravlja se vetina itanja. Mnoga deca koja su pre trninga bila prilino egocentrina, poinju da vode rauna i o tuem miljenju i postaju sposobna da se stave u poziciju druge osobe. Sve u svemu, pored popravljanja koncentracije, esto neurofidbek trening vodi i do opteg sazrevanja deteta. Neurofidbek se, uglavnom, primenjuje na deci starijoj od 7 godina. Zapravo, neophodno je da dete bude dovoljno zrelo da moe da prati instrukcije i prati ta se deava na ekranu. esto su deca i od 5-6 godina sposobna da se ukljue u neurofidbek trening. I koeficijent inteligencije igra ulogu. Potrebno je da dete ima I.Q. makar do granice donjeg proseka (oko, ili iznad 80). Koliko je neurofidbek efikasan? Brojne studije pokazuju da je neurofidbek kod ADD efikasan u oko 85% sluajeva. (neke strudije pokazuju i efikasnost preko 95%) Npr. studija koju su izvrili Rossiter i La Vaque, objavljena u Journal for Neurotherapy 1995 pokazuje da je dvadeset seansi neurofidbek treninga imalo isti efekat u smanjivanju ADD simptoma kao i uzimanje Ritalina (psihostimulansa koji se prepisuje u tretmanu ADD). Razlika je u tome to Ritalin ima negativne propratne pojave, kao i to to efekti dejstva Ritalina prestaju im se prestane sa njegovim konzumiranjem, a efekti neurofidbek treninga su trajni. Naravno, nita nije 100% efikasno, pa ni neurofidbek. Kod izrazito hiperaktivne dece, dece sa ozbiljnim tekoama u uenju i problemima u ponaanju, potrebno je vie od 60, ponekad ak i 80

neurofidbek seansi da bi dolo do ozbiljnijih promena. Meutim, kada doe do uspeha, mogu se videti izrazite pozitivne promene. Oblasti primene neurofidbeka: Neurofidbek se koristi, najee sa uspehom, kod sledeih problema: Attention Deficit Hyperactivity Disorder (ADHD) & ADD, Aspergerov sindrom, autizam, epilepsija, problemi sa uenjem, poremeaji spavanja, auto-imuna disfunkcija, Chronic Fatigue Syndrome (CFS)(Sindrom hroninog zamora), hronini bol, depresija, opsesivno kompulsivni poremeaji, PMS-predmenstrualni sindrom, modani udar/manje traumatske povrede mozga, post traumatski stres poremeaji, bolesti zavisnosti, Tourett-ov sindrom. Posebna oblast primene je takozvani Peak performance trening, ili trening vrhunskog izvoenja. Primenjuje se u sportu, kod muziara, menadera i drugih profesija u kojima se eli postii stanje vrhunskog izvoenja neke vetine. V Ishrana ADD deteta Zdrava ishrana je vana za svu decu, ali je duplo vanija za ADD klince. Novija istraivanja govore o tome da imbalans u neurotransmiterima moe biti neurobioloka baza ADD. Ishrana treba da obezbedi sastojke koji su potrebni nervnim elijama da odre svoj metabolizam, sastojke potrebne za stvaranje mijelinskog omotaa (masna supstanca koja pokriva nervna vlakna i izoluje ih, kao ice kod struje.) i sastojke koji su potrebni za stvaranje neurotransmitera (supstanci koje su prenosioci poruka izmeu nervnih elija). Kod ishrane ADD deteta nije vano samo to ta dete jede, ve i kada i kako jede odreenu vrstu hrane. Ugljeni hidrati koji smiruju. Neki ugljeni hidrati smiruju ponaanje deteta, dok drugi uzbuuju dete. Mozak je prodira eera. On koristi 20% od ukupne koliine ugljenih hidrata koja se unosi u telo. Ali, mozak je izbirljivi deronja. Selektivan je u tome koje vrste eera koristi i kako ih upotrebljava. Osnovno pravilo je da su mozgu potrebni stabilni ugljeni hidrati, stabilno pogonsko gorivo. Kada je gorivo stabilno, i mozak radi stabilno. Kada eer u krvi skae i pada, i mozak je nestabilan pa dolazi do velikih fluktuacija u ponaanju deteta i njegovoj sposobnosti uenja. Brzina kojom odreena vrsta eera ulazi u eliju zove se glikemijski indeks(G.I.). Hrana sa visokim glikemijskim indeksom stimulie pankreas da izlui puno insulina, to dovodi do toga da se eer brzo isprazni iz krvi u elije. Tako nastaju skokovi i padovi eera u krvi i, kao posledica, skokovi i padovi u ponaanju. Hrana sa niim glikemijskim indeksom ne izaziva pankreas da lui tako velike koliine insulina, tako da i nivo eera u krvi nema tako velike oscilacije. ADD decu treba hraniti ugljenim hidratima sa najniim glikemijskim indeksom.

To im pomae da imaju manje oscilacije u ponaanju i sposobnostima panje i uenja. Daemo listu eera dobrih za mozak: Voe: Grejpfrut, jabuke, trenje, pomorande-to je voe sa niskim glikemijskim indeksom. itarice: Ovseno brano i mekinje imaju najmanji G.I. Izbegavajte ueerene itarice. pageti i pirina imaju nizak G.I. Povre i mahunarke: soja, pasulj, graak i soivo imaju najmanji G.I. od sve hrane. Mleni proizvodi: Mleko i jogurt imaju nizak G.I.. Neto vii od mahunarki, a nii od voa. ist jogurt ima nii glikemijski indeks od vonog. Dodaci hrani takoe utiu na njen G.I. Voe u komadu ima nii G.I. od sokova jer vlakna u vou stabilizuju absorbciju eera iz sadrine. Celo voe je bolje od sokova, a svee isceeni sok koji nije proceen, bolji je od proceenog soka. Ako dete ba hoe hranu koja ima visok G.I., onda je dobro da je konzumira uz jelo, pomeanu sa nekom drugom hranom koja ima nizak G.I. i koja e usporiti absorbciju eera. eeri: prosti eeri, ili brzi eeri kao to su glukoza, dekstroza i sukroza nalaze se u belom eeru, slatkiima, sladoledu, sirupima...Oni se brzo oslobaaju iz krvi i mogu da dovedu do brzog pada eera u krvi ili tzv. hipoglikemije. Hipoglikemija moe da dovede do luenja hormona stresa da bi se izvukle rezerve eera deponovane u jetri, i ponovo digao eer u krvi. Visok eer u krvi moe da dovode do disbalansa neurotransmitera i razdraljivog ponaanja, nepaljivosti ili pak pospanosti deteta. Deci je potrebna energija koju dobijaju iz takozvanih sloenih ugljenih hidrata, ili skroba. Ti sloeni eeri i voni eeri (fruktoza), ne izazivaju velika kolebanja energije i raspoloenja. Oni imaju dugake molekule za koje je potrebno due vreme da se apsorbuju, i zato su dugotrajniji izvor stabilnije energije. Doruak koji se sastoji od sloenih ugljenih hidrata i dosta proteina najbolji je izvor energije za celo pre podne. Proteini koji podiu i oputaju. Proteini utiu na rad mozga primarno preko njihovog uticaja na neurotransmitere, biohemijske potare koji raznose informacije od jedne do druge elije. Neki proteini aktiviraju mozak dok ga drugi smiruju. Aktivaciju mozga podstiu proteini koji u sebi sadre amino kiselinu L-tirozin (plodovi mora, pasulj, graak, bob, soivo, meso...) . Relaksaciju mozga podstiu proteini koji sadre triptofan (jaja, mleko, banane, mleni proizvodi, suncokret...) Dete treba hraniti i jednim i drugim proteinima uravnoteeno, kako bi uravnoteili i sposobnosti aktivacije i relaksacije mozga. Ugljene hidrate treba jesti zajedno sa proteinima.

 Masnoe koje hrane mozak. Detetu su potrebne masnoe da bi njegov nervni sistem dobro funkcionisao i da bi raslo kako treba. Za zdrav rast, potrebno je da 25-30% detetove dnevne ishrane sainjavaju zdrave masti. Da bi nervna vlakna dobila svoj mielinski omota nuno je da u ishrani ima dovoljno zdravih masti i esencijalnih masnih kiselina. Ali, treba izbegavati nezdrave masnoe kojih je mnogo u industrijski pravljenoj hrani (hidrogenizacija-ubacivanje prirodnih masti u hranu zajedno sa vodonikom da bi im se produio rok trajanja i poboljao ukus. Takve masti spreavaju elijske funkcije zdravih masti i ometaju metabolizam holesterola. Podiu lo holesterol (LDL), a smanjuju dobar (HDL).) Najvie ih ima u proizvodima kao to je ips i sline grickalice. Zdravih masnoa ima najvie u hrani iz mora, vonim uljima, lososu, plavoj ribi, orasima, soji, avokadu, semenu lana...Ako dete ne unosi dovoljno omega 3 masnih kiselina kroz ishranu (riba, plodovi mora...) dajte mu riblje ulje. Nain unoenja: Zaepi nos i progutaj. Dajte detetu vie gvoa u ishrani. Nedostatak gvoa u ishrani deteta moe da doprinese ADHD simptomima kao to su nepaljivost, agresivnost, i razdraljivost. Istraivanja su pokazala da kada deca kojoj nedostaje gvoe dobiju taj sastojak, bolje ue i ponaaju se bolje. Dovoljna koliina gvoa je neophodna za adekvatno funkcionisanje neurotransmitera. Ako vae dete ima probleme sa panjom i ponaanjem, popriajte sa pedijatrom o tome da mu se ispita nivo gvoa u krvi. Nedostatak gvoa je est kod devojica u adolescenciji, zbog raznih dijeta i slabe ishrane, estih obroka u restoranima brze hrane, menstruacija, este upotrebe hrane ili pia koji ometaju absorbciju gvoa (kao to su kafa, aj, koka kola, okolada). Hrana koja ima dosta gvoa je soja, itarice bogate gvoem, biftek, jeam, soivo, cvekla, tunjevina, suvo groe...Konzumiranje jela ili pia koja sadre dosta vitamina C uz obrok potpomae absorbciju gvoa iz hrane. Mleko i sve ono to sadri kofein u sebi smanjuje absorbciju gvoa. Test na nedostatak gvoa koji se radi preko krvi iz prsta (hemoglobin test) moe biti normalan, a da dete ipak ima snien nivo gvoa i da to utie na rad mozga. Zato je bolje uraditi serum feritin test koji sa radi na krvi izvaenoj iz vene. Vodite rauna o kalcijumu u ishrani deteta. Kalcijum je bitan ne samo za kosti koje rastu, ve i za mozak koji se razvija. Naune studije govore o tome da hiperaktivna deca unose manje kalcijuma kroz ishranu od dece koja nisu hiperaktivna. Istraivanja su pokazala da se neka kolska deca koja su imala naviku da preskau obrok ponaaju bolje ako popiju mleko ujutro.

 Vitamini i drugi dodaci. Nauno kontrolisane studije su pokazale da megavitaminske terapije ne pomau u tretmanu ADD dece. ta vie, deca mogu da dobiju i odreene kone reakcije na megadoze vitamina, posebno niacina. Meutim, pokazalo se da sledei minerali i drugi dodaci mogu da budu od pomoi ADD deci za bolje uenje i ponaanje. Cink: Pokazalo se da nedostatak ovog minerala moe da utie na loije uenje i ponaanje deteta. Bogati izvori cinka su integrisani hleb, jaja, hrana iz mora, meso, orasi, razne semenke... Lecitin: Lecitin je izvor holina koji pomae u izgradnji neurotransmitera. Ima ga u orasima, morskoj hrani, soji, povru. Moe se davati i u tabletama. Antioksidanti: I drugi antioksidanti mogu pozitivno da utiu na uenje. Vitamin E, Selen, hrom, magnezijum, L-glutamin, L-taurin, folna kiselina (folin), i vitamin C. Studije su pokazale da ADD deca koja dobijaju adekvatne dnevne doze ovih antioksidanata popravljaju uspeh u koli i skor na testovima inteligencije. Ali, adekvatne doze. To nije neto to roditelj treba da odredi odokativno. Potrebna je konsultacija sa pedijatrom ili nutricionistom.

Zdrav doruak za pametniji mozak

Pravilo br. 1: U kolu se ne ide bez zdravog doruka. Osnovna znanja o doruku: Da bi mozak radio kako treba, moramo dobro nahraniti njegove potare-neurotransmitere. Hrana utie na to kako neurotransmiteri rade svoj posao. to je bolje izbalansiran doruak, i mozak e raditi izbalansiranije. Dva tipa proteina razliito utiu na neurotransmitere. 1. Neurostimulansi, proteini koji sadre tirozin, utiu na neurotransmitere koji podstiu budnost, uzbuenje (dopamin i norepinefrin). 2. Smirujui proteini, oni koji sadre triptofan, relaksiraju mozak. Doruak treba da sadri dobar balans i jednih i drugih proteina. Konzumiranje sloenih ugljenih hidrata uz proteine pomae da se unesu u mozak aminokiseline iz tih proteina kako bi neurotransmiteri mogli da rade dobro. Sloeni ugljeni hidrati i proteini su biohemijski partneri koji zajedno rade da bi mozak dobro uio i da bi se dete dobro ponaalo. Taj biohemijski princip se zove sinergija. To znai da kombinacija dve hranljive materije daje bolji efekat nego svaka od njih pojedinano. Neto kao 2+2=5 . Ako dete kroz doruak ne dobije dovoljno ovog goriva za rad mozga, dolazi do stres reakcije koja utie na to da se izvlai energija iz rezervi. Rezultat je zamor i razdraljivost, kao i slabije uenje.

Istraivanja o doruku

U veini porodica je ujutro frka da se stigne na vreme u kolu i na posao, i obino nema vremena za zdrav doruak. Meutim, evo ta kau istraivanja o doruku: Deca koja redovno i zdravo dorukuju imaju bolje ocene, bolju panju, aktivnija su na asu i uspevaju da urade sloenije zadatke od dece koja preskau doruak. Deca koja preskau doruak pokazuju nezdravije obrasce u uzimanju hrane i u toku dana. Jedu manje hranjivu hranu, brzosagorevajuu hranu. Mogu da postanu ovisnici od eera (raznih slatkia) jer ne mogu da saekaju ruak. Neka deca su mnogo osetljivija na preskakanje doruka i to bitno utie na njihove sposobnosti uenja i na ponaanje. Deca koja dorukuju i sloene ugljene hidrate i proteine pokazuju mnogo bolje rezultate od onih koja jedu preteno visoko proteinski ili visoko ugljenohidratni doruak. Doruak koji sadri iskljuivo visoke doze ugljenih hidrata pre uspava dete nego to podstie njegov mozak da ui. Jutarnji stres izrazito utie na sposobnost uenja u koli. Pokuajte da poaljete svoje dete u kolu smireno.
Primeri zdravog doruka
ito, jogurt i krike jabuke. Kajgana, tost, sok od pomorande Omlet, pecivo od mekinja, voni jogurt. Palainke od integralnog brana sa demom od jagoda i aa mleka. Kola doruak: Kora, kao za picu, filovana voem ili demom. Pomoranda ili banana i aa mleka.

Eliminacione dijete: esto se pokazuje da na ADD probleme, posebno na hiperaktivnost, utiu alergijske reakcije koje nastaju zbog senzitivnosti deteta na odreenu hranu. Takozvane oligoantigenike dijete sporovode se da bi se izbacila iz ishrane ona hrana na koju je dete osetljivo. Nekoliko studija u kojima su sprovoene ovakve dijete pokazale su dobre rezultate. Dijete se sprovode tako to se prvo iz ishrane izbaci sva ona hrana na koju se sumnja da bi dete moglo biti osetljivo (da ima alerginu reakciju. Ta reakcija ne mora biti vidljiva). Nakon nekog vremena, uvodi se jedan po jedan od tih prehrambenih proizvoda, i prati se do kakvih promena dolazi u ponaanju deteta. Posmatra se koja hrana najvie utie na negativne promene. Ponaanje dece u ekperimentalnoj grupi uporeuje se sa ponaanjem dece u kontrolnoj grupi. Istraivanja su identifikovala 48 prehrambenih proizvoda koji utiu na hiperaktivnost. Najei uzronici su

vetake boje i konzervansi u hrani. Kada su istraivai, u jednoj od studija, izbacili deci iz ishrane vetake boje, konzervanse, okoladu, monosodijum glutamat , kafein i druge supstance na koje je porodica sumljala, 42% dece je ubrzo pokazalo bitna poboljanja u ponaanju. Ovu vrstu detektivskog posla roditelji mogu obaviti i sami da bi pronali hranu koja negativno utie na sposobnosti uenja deteta i na njegovo ponaanje, i izbacili je iz ishrane. Kako? 1. Napravite listu onoga to vae dete jede u toku nedelje, i vidite da li moete da u toj hrani naete mogue izazivae.(vetake boje, vetake zaslaivae, konzervanse, napitke sa puno eera, aditive...) 2. Istraujte vezu hrana-raspoloenje deteta. Da li vidite neku vezu izmeu onoga to dete jede i njegovog ponaanja u narednih sat vremena posle obroka. 3. Ako ne moete da naete jasnu vezu, stavite dete na dijetu ienja od takve hrane (ne dajte industrijski preraenu hranu, hranu sa vetakim bojama i zaslaivaima, konzervansima i aditivima) nedelju dana. Pojaajte ishranu visokoproteinskom hranom i sloenim ugljenim hidratima. (uretina, jagnjetina, peeni ili kuvani krompir, pirina, proso, ceeni sokovi, kruke, pirinana voda, razreeni sok od kruke...). Verovatno e ova dijeta traiti malo ubeivanja deteta i marketinga kako je to ukusno i zdravo i ...ali izdrite nedelju dana. Na kraju nedelje dijete procenite ponaanje i uenje svog deteta to objektivnije moete. Da biste bili objektivniji napravite neki spisak svojih opservacija pre dijete da biste ga uporedili sa opservacijama posle dijete. Moete napraviti i tabelu da bi vam bilo lake da uporeujete. Npr. ovako: Nema Malo Umereno Puno Komentari Opservirano ponaanje
problema 1. Smanjen apetit 2. Problemi sa uspavljivanjem . 3. Problemi sa snom 4. Napetost ili plajivost 5. Razdraljivost 6. Izgleda kao zombi (zuri u prazno) 7. Smanjena spontanost 8. Depresivnost (plaljivost) 9. Glavobolje 10. Bolovi u stomaku 11. Tikovi, preterano treptanje... 12. Vokalni tikovi (mrkanje, istresanje grla, uzdisanje...) 13. Osipi po koi 14. hiperaktivnost 15. Agresivnost

Moete dodati jo neko ponaanje za opservaciju ili izbaciti neto to nije problem kod vaeg deteta. Ako je eliminacija neke hrane dala pozitivne efekte, onda moete ponovo vraati jednu po jednu od tih namirnica da biste videli da li se simptomi vraaju kada vratite neku hranu u jelovnik deteta. Na taj nain moete detektovati izazivae. Da biste pridobili dete da uestvuje u dijeti, pokuajte da i njega uvedete u detektivsku igru razotkrivanja nevaljale hrane. Deca koja stvarno imaju alergiju na hranu ili veliku senzitivnost na neku hranu imae multisistemske simptome (gastrointestinalne, respiratorne, ili dermatoloke...) uz probleme u ponaanju. Kod veine dece senzitivnost na ishranu uticae uglavnom na ponaanje.

Zakljuak: Iz svega to smo rekli na prethodnim stranicama, nije teko zakljuiti da nije lako biti roditelj ADD deteta. Nije lako biti ni dete sa ADD strukturom u svetu kakav je danas. ADD deci treba pomoi da izau na kraj sa svojim tekim temperamentom i sa svetom koji ne podrava osobine koje takav temperament sa sobom nosi. Jasno je da pomo ADD detetu zahteva multidimenzionalni pristup. Neophodno je da se u usmeravanje i adekvatno vaspitavanje deteta sa ADD strukturom na odgovarajui nain ukljue i roditelji i nastavnici i odgovarajui strunjaci. Mnogo puta smo bili svedoci toga da se trud isplati. Kada im se pristupi sa razumevanjem njihovih osobenosti, sa strpljenjem i doslednou, ADD deca mogu da se razviju u prave bisere. U izrazito produktivne i kreativne ljude. Znamo da ovek vie uiva kada dobije neto u ta je uloio vei trud. ADD klincki odista zahtevaju prilino truda vaspitaa. Ali, oni koji su imali iskustva u vaspitavanju ADD dece, i koji su im stvarno pruili ono to im je bilo potrebno, znaju da ta teka derita umeju tako bogato da nagrade kada se usmere u pozitivnom pravcu, da se sve muke koje su zadavali vaspitaima zaborave, doive se kao minorne u odnosu na postignuti uspeh, i ostanu u seanju kao simpatine i smene anegdote iz ludih godina. Zavriemo porukom koju aljemo svima koji imaju ulogu u vaspitavanju ADD dece: Potrudite se. Vredi.