Dim Honberger & Tim i Duli Kenjutson

BE K S T V O

KA BOGU

Pria o porodici
koja je napustila jurnjavu savremenog ivota
i posvetila se potrazi za iskonskom duhovnou
i jednostavnim ivotom

www.najvaznijevesti.com

BEKSTVO KA BOGU
Dim Honberger & Tim i Duli Kenjutson
Naziv originala:
Escape to God, by Jim Hohnberger
Izdavako pravo za Srbiju: Branko uri
Izdava: EDEN kua knjige, N.Sad
Urednik: Branko uri
Prevod: Grupa prevodilaca
tampa: Eurodrim, Beograd
Tira: 1000
ISBN 978-86-89205-05-3
dobravest@yahoo.com
(+381)64-40-29-428

I -
,
821.111(73) - 31
,
Bekstvo ka Bogu : pria o porodici koja je napustila jurnjavu
savremenog ivota i posvetila se potrazi za iskonskom duhovnou
i jednostavnim ivotom / Dim Honberger ; [saradnici] Tim i Duli
Kenjuston ; [prevod grupa prevodilaca]. - Novi Sad : Eden kua
knjige, 2013 (Beograd : Eurodrim). - 216 str. ; 21 cm
Prevod dela: Escape to God / Jim Hohnberger. - Tira 1.000.
ISBN 978-86-89205-05-3
COBISS.SR-ID 280133383

SADRAJ

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
1. Slavna potraga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
2. Da li je formalna religija dovoljna? . . . . . . . . . . . . . . . . 19
3. Jednostavan ivot . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
4. Mnotvo mogunosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
5. Bog je uvek tamo gde smo i mi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
6. Drei se Onoga koji se ne vidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
7. Selektivno sluanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
8. Na najvei neprijatelj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128
9. Da li zaista veruje? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141
10. Bog sve u svemu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152
11. etvrta taka obrta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175
12. Oklevanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186
13. Poslednji veliki korak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194
Epilog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207
Razgovor sa Dimom Honbergerom . . . . . . . . . . . . . . . 210

Svima onima koji ive

u ovim asovima istorije sveta,
ije je versko iskustvo takvo da oseaju
rastuu glad i e za samim Bogom
i koji se nee smiriti dok ne naue
kako da svakodnevno
hodaju sa svojim Gospodarom.

PREDGOVOR
Dime, zaista bi bilo dobro da ove poruke pretoi u knjigu
molili su me Dek i njegova supruga Dudi.
Pomisao na to zatekla me je iznenaenog. Na kraju, lako je
bilo Deku da predloi pisanje knjige. On je pisac i pisanje je bila
njegova druga priroda. Engleski je bio jedan od predmeta u koli
koji sam uio samo toliko koliko je neophodno za prolaznu ocenu, da bih zatim bre-bolje sve naueno zaboravio.
Ja? Pisanje knjige? Apsurd! Zahvalio sam im se i odbacio tu
ideju. Moji darovi i sposobnosti nalaze se pre u verbalnoj komunikaciji, a ne u pisanju. Meutim, ideja nije htela da nestane. Gde
god bih se okrenuo prijatelji i poznanici su me uporno nagovarali da napiem knjigu. ak su i pisma koja smo dobijali odzvanjala
istim ehom.
Konano sam shvatio da Bog eli da mi neto kae. Kleknuo
sam na svoja kolena i u molitvi, gotovo sa nevericom rekao:
Gospode, zar zaista eli da ja piem knjigu?
Kada je na moj um ostavljen jasan utisak sa iskristalisanim
odgovorom, Da, Dime, elim, bio sam oboren s nogu, zapanjen i okiran.
Ali ja ne mogu to, Gospode. Nisam talentovan. Pored svega
toga, nemam vremena! Drim predavanja i moj ivot je isplaniran dvanaest do osamnaest meseci unapred. Jednostavno ne
znam kako bih to mogao da radim, Gospode!
Pokuao sam da potisnem ideju, da je barem odloim na neko
vreme, ali ona je nastavila da me u mislima proganja i da mi se
iznova vraa. Ve sam jasno video kako je Bog upotrebio nekoliko osoba da mi ukau na moju novu dunost. Od ranije sam
poznavao taj Bogu svojstven manir da koristi vie ljudi sa razliitim darovima kako bi ostvario svoje delo.
Kad Bog pozove nekoga da obavi odredjeni zadatak, obino
je to osoba koja nema nikakvu kvalifikaciju za posao koji je eka.
5

Na taj nain izabrano orue potpuno zavisi od Boga. Iskuenje

koje svakoga vreba jeste pripisivanje slave sebi, isticanje nekakvih sopstvenih zasluga u onome to je Bog sam ostvario. Dok
je nadgledao izgradnju hrama u Jerusalimu, Solomon je mogao
videti kako raste lepa graevina na kojoj rade hiljade radnika iji
su atori uredno stajali oko hrama. Ugledavi taj prizor car se
ipak obratio Bogu reima: Ovaj dom koji sam ja sazidao nazvan je tvojim imenom.
Solomon je sebi pripisao ono to je Bog uinio koristei hiljade svojih radnika kao svoja orua, pa ipak se taj hram nije
zvao po Njemu kao glavnom Graditelju. Do dananjeg dana je
ova velianstvena graevina poznata kao Solomonov hram. Ni
ja nisam eleo da prisvajam slavu za pisanje ove knjige. tavie,
nisam ni mogao to da uradim jer sam znao da bez Boje intervencije ne bih bio u stanju da zavrim ovaj posao.
Na kraju sam rekao Bogu da ako trai od mene da piem knjigu, onda elim da mi to isto jo neko kae. Ovog puta sam vie
voleo da to bude neko drugi, a ne obrazovani ljudi sa finim manirima i lepim izraavanjem.
Gospode, elim da to bude najsmerniji instrument koji moe da nae i upotrebi! Ako mi progovori kroz nekoga slinog,
poeu da piem knjigu.
Tokom jeseni 1995.godine, stigao sam u Kaliforniju gde me
je ekala serija predavanja. Ljubazni ljudi koji su me saekali na
aerodromu, rekli su mi za Eleonoru. Ona je bila siromana starica. Gotovo na samrti leala je u bolesnikom krevetu, u jednom
starakom domu. Eleonora je iskreno volela moja predavanja i
osetila je mir u Gospodu kao nikad ranije, dok je hvatala poruke
koje su se mogle uti na tim predavanjima. Znajui sve to, ljudi
koji su me doekali saoptili su mi:
Dime, ona je suvie bolesna da bi prisustvovala novoj seriji
tvojih predavanja, ali izrazila je elju da te vidi. Mnogo bi joj znailo ako bi bar na nekoliko minuta svratio do nje.
6

Poto sam dobio potvrdu da imamo dovoljno vremena, osetio sam nakon molitve da treba da odemo i posetimo Eleonoru.
Tako smo se nali na putu ka starakom domu. Nisam u stanju
da do kraja opiem svoja oseanja kada smo uli u sobu i kada je
ova starica uzviknula:
Dim Honberger! Ne mogu da verujem! Doi ovamo, blie! Zatim je nastavila Gospod mi je rekao da treba knjigu
da napie.
Pokazala je prstom na policu gde se nalazilo nekoliko video
traka sa mojim predavanjima i dodala:
Mora sve to da stavi u knjigu. Molim te, Dime, obeaj mi
da e sve to da stavi u knjigu. Tako je vano da to moemo da
itamo kao knjigu. Molim te obeaj mi da e to uraditi!
Moj glas je postao priguen i suze su mi navrle na oi jer sam
znao da u tom momentu stojim na svetoj zemlji. Ova starica na
samrti bila je orue koje je Bog upotrebio da me pokrene na akciju. Bio je to 8. septembar 1995.
Eleonora, vi ste odgovor na moju molitvu uspeo sam da
joj progovorim.
Eleonora je mislila da e na susret od nekoliko minuta biti
blagoslov za nju. Meutim, ja sam imao pravu privilegiju da je
upoznam i to na samom kraju njenog ivota. Zaspala je u Isusu
4. oktobra te godine.
Bog kae: Pre nego me prizove, odazvau ti se. Nikad mi
to nije bilo tako jasno ilustrovano kao za vreme pisanja knjige.
Sada kada sam znao da je pisanje moj prioritet, poeo sam da se
borim za slobodno vreme kako bih pisao bez prekidanja. Kao i
obino, Bog je uzeo stvar u Svoje ruke. Samo je trebalo da budem
strpljiv.
Nedugo posle ovih dogaaja, moj sin je prodao plac jednom
biznismenu iz inostranstva. Ovaj ovek bio je toliko oduevljen
ponaanjem mog sina, da me je nazvao da pita da li on i njegova
supruga mogu da nas posete na nekoliko dana, kako bi upoznali
7

lanove nae porodice. Hteli su da lino osete i vide odnose koji

postoje meu nama. Taj ovek je eleo da vidi ta mi to kao porodica radimo kad u naem okrilju sazrevaju tako plemeniti mladi
ljudi. Sloili smo se da dou i uivali smo u njihovom drutvu.
Pre odlaska ovaj ovek mi je saoptio:
Dime, imam vilu na ostrvu Sent Kroa. Ako tvojoj porodici
ikad zatreba mesto za odmor, ta vila vam stoji na raspolaganju
onoliko vremena koliko elite, naravno, bez ikakve nadoknade.
Eto, a ja sam se brinuo kako u nai mesto gde me niko nee
ometati. Bog je sve unapred znao, ak je i namestio da okolnosti
budu takve da smo mogli da provedemo ceo mesec u blagoslovenom miru i srei.
Svako jutro sam provodio u molitvi, tihom razmiljanju i pisanju. U popodnevnim asovima bio sam sa svojom porodicom
na plai. Kupali smo se i ronili. Bilo je to prijatno vreme za oputanje i razonodu. Moj um bio je na ovaj nain pripremljen za
primanje sveih utisaka kojima je Boji Duh eleo da me impresionira. Napustio sam ostrvo sa jasnim nacrtom za knjigu.
Poglavlja, smernice i ilustracije sve je ve bilo isplanirano.
Ali kako od tog kostura napraviti rukopis to je bilo izvan mojih sposobnosti. Znao sam da mi je potrebna pomo nekog pisca,
ali gde nai takvu osobu? Nekoliko profesionalaca iz te brane
ponudilo mi je svoje usluge, ali kad god sam se molio Bogu za to,
Bog mi je odgovarao:
Ne, to nije taj.
Znao sam da mi je bila potrebna vie nego jedna osoba da
popravi moju gramatiku, pravopis, itd. Bila mi je neophodna pomo u pisanju. Mislio sam, ako naem nekog ko e pisati umesto
mene o mom iskustvu sa Bogom, onda ta osoba mora imati isto
iskustvo i isti stil pisanja. Gde bih na ovoj Zemlji mogao nai
takvu osobu?
Pre nego me prizove, ja u ti se odazvati. Ponovo je obeanje
obilno ispunjeno. Nekoliko godina pre ovoga, upoznao sam par,
8

Tima i Duli Kenjutson, koji su eleli iskustvo o kojem sam govorio. Posavetovao sam se s njima. Poeli smo da se meusobno
blie upoznajemo. Video sam kako nastaju promene u njihovom
porodinom krugu. Sve vie su doputali Bogu da ih menja. U
proteklih nekoliko godina razmenjivali smo pisma tako da sam
brzo mogao da zakljuim kako su Timov i moj stil izraavanja
veoma slini. Dok sam iznova itao ova pisma zajedno sa svojom suprugom, Seli, esto sam oseao kako itam sopstvene misli. Tim je imao sposobnost da praktinu istinu koncizno izrazi.
Znao sam da su on i njegova supruga ve poeli da stiu ono
iskustvo za kojim su udeli.
U jesen 1998, za vreme naeg sastanka u Virdinija kampu,
Duli je ula u prostoriju gde smo bili okupljeni i ja sam u svojim mislima odmah osetio snaan upliv Svetog Duha koji mi je
govorio da je to prava osoba od koje u dobiti pomo. Znao sam
da Duli voli engleski jezik. Od ranije sam bio upoznat sa tim
da ona i njen suprug imaju interesovanje vezano za pripremu i
izdavanje knjiga. Priao sam im oboma i rekao ta imam, a oni
su odgovorili da ih uzbuuje to to e unapred videti materijal
za knjigu.
Nisam imao pojma o tome u ta sam se upetljao. Poslao sam
prvih nekoliko poglavlja, a ona su mi vraena u potpuno izmenjenom obliku. Ne samo da su pripremili knjigu za tampu, nego
su je preradili, i u tom procesu, od dobrog teksta napravili su
bolji, da bi na kraju to bila najbolja mogua verzija. Ubrzo smo
doli na ideju da im predam samo smernice sa ciljevima, ilustracijama i sutinom za svako poglavlje teksta.Sve sam to snimio na
traku koju sam im poslao. Za kratko vreme potom sam dobijao
gotov tekst koji je trebalo samo da pregledam. Posle samo nekoliko poglavlja bio sam oduevljen izgledom knjige. Uzbuenje je
raslo dok sam posmatrao Boju ruku na delu.
Ova knjiga nije trebalo da bude produkt samostalnog rada
Dima Honbergera, ve zajedniki projekat grupe ljudi koje je
9

Bog postavio na odreenu poziciju i pozvao da Mu slue. Takoe, posmatrao sam Tima i Duli dok su radili na svom linom
iskustvu. S entuzijazmom su uskoili u posao na koji ih je Bog
pozvao i nikada nisu traili bilo kakvu novanu nadoknadu ili
priznanje, pa ak ni to da im se refundiraju trokovi. Zapazivi
njihovo smerno ponaanje, znao sam da je Bog bio u pravu kada
je njih odabrao za ovaj posao. Ono za ta sam mislio da e biti
teak posao, pretvorilo se u radosno zanimanje.
Danas, kad pogledam unazad, zapanjen sam ta je sve Bog
uradio. Moram da priznam da, iako na prvim stranicama ove
knjige stoje imena svih nas koji smo na neki nain bili umeani
u njeno pojavljivanje, ipak je nismo mi napisali. To je bilo Boje
delo od samog poetka. Dok vas podstiem da itate ovo tivo,
inim to bez i malo elje za linim isticanjem, jer je ovo delo nastalo kao plod Bojeg provienja i Njegovih uputstava, a ne kao
rezultat mojih sposobnosti, kao neto za ta bih slavu pripisao
sebi.
Moja elja je da svako ko proita rei ove knjige dokui cilj
zbog kojeg ona postoji, a to je da ukae na put kojim moemo
utei k Bogu.

10

1. poglavlje

SLAVNA POTRAGA
I prije nego poviu, ja u se odazvati;
jo e govoriti, a ja u usliiti. (Isaija 65,24)
Dime ta te dovelo ovamo? pitao je Voren.
Mogao sam da mu proitam misli. Bio je sasvim ubeen da
traim svoj ivot ovde u planinama, dok sam za to vreme mogao
da zaradim gomilu para dole u gradu. Voren je traio plac u planinskoj divljini, dok smo se on, njegova trudna ena i ja truckali
po dombama seoskog puta u mom kamionetu.
Pa, Voren zapoeo sam odgovor Vidi, ja sam hrianin,
i ovde smo doli zato to...
Stani, Dime, tu se smesta zaustavi! prekinuo me je Voren.
Ja nisam hrianin i ne verujem u hrianstvo. Ne elim ni re
da ujem vie o tome!
Iznenadna nelagodna tiina okovala je atmosferu u mom
autu. Pomislio sam: Kako e Bog dosegnuti osobu poput ove?
Ipak, oseao sam se primoranim da kaem jo neto, i dok sam
se u isto vreme tiho molio, rekoh: Voren, treba mi samo par trenutaka tvog vremena i vie nikad neu rei ni re o hrianstvu.
Voren, Bog koga sam upoznao u ovim planinama toliko te voli.
Iako Ga ti odbija, jednog dana kada ti bude trebao, On e ipak
biti tu za tebe. Doi e dan kada e i tebi zatrebati moj Bog!
11

Ako je atmosfera u mojim kolima do tog trenutka bila hladna,

posle ovih rei ona je postala ledena. Izgledalo je kao da sam svojim
komentarom uinio stvari jo gorim. Obavili smo svoj posao i Voren se odvezao svojim autom. Meutim, uspomena na ovaj kratak
razgovor podsetila me je na moje sopstveno otuivanje od Boga.
Eho mojih sopstvenih rei brujio mi je u uima: JEDNOG DANA
KADA TI BUDE TREBAO, ON E IPAK BITI TU ZA TEBE!
DOI E DAN KADA E I TEBI ZATREBATI MOJ BOG!
16. DECEMBAR, 1948.
Gospodine rekao je umorni lekar pokuavi da privue panju oveku koji je izgledao jo umorniji i zabrinutiji od lekara.
Da? odgovorio je Henri ozaren iznenadnom nadom. Njegova iznenadna radosna reakcija bila je sasvim neprimerena staroj ekaonici u kojoj se oseao bajat miris duvanskog dima i uvek
prisutna atmosfera straha i iekivanja, koji su karakteristini za
ovakve ekaonice.
Muko je! zaigrao je osmeh na lekarevom grubom licu.
Deki od 3 i po kilograma!
Kako je moja ena upitao je Henri ve uzbuen prethodnom veu o sinu koji se upravo rodio.
Bio je teak poroaj zabrinutost se ponovo vratila na lice
strunjaka. Sada je moete videti odgovorio je pre nego to je
pitanje bilo dovreno.
Dok sam leao na rukama svoje majke, nisam imao svest o
tome da sam u trenutku zaea postao uesnik u ratu izmeu
Boga i sotone. Jo dok sam bio u utrobi, Bog je u Svojoj beskonanoj mudrosti poeo da ostvaruje plan koji se ticao mene lino; On je nastojao da u meni probudi enju, da podstakne potrebu za Njim. On je znao da sam ja roen u svetu koji je bio u
ratu protiv Njega, u pobuni protiv Njegovih principa, Njegove
volje i Njegovih puteva.
Bog je, takoe, znao da u biti roen sa prirodom koja je oteena usled ovekovog eksperimentisanja s grehom. Znao je On
12

da bih prirodno sledio svoje sopstvene podsticaje i sklonosti, i da

e mi i sama pomisao na predavanje i potinjavanje volje Njemu
biti potpuno strana. Dalje, Bog je veoma dobro znao da e se sotona truditi nasuprot svakom Njegovom poduhvatu. Uprkos svim
ovim neprilikama, Bog je stavio u pokret Svoj plan za mene. Poto je ekao skoro est hiljada godina ljudske istorije, da se Dim
Honberger rodi, sada je dobio priliku da pokua da zadobije moju
ljubav. Bog je bio u potrazi za mnom, jer On traga za svakim od
nas. To je slavna potraga ljubavi koja se raa u Bojem srcu.
Veronika i Henri Honberger bili su zadovljni svojim treim
detetom. Doneli su me u svoj skromni dom u Epltonu, Viskonsin, reeni da uine sve to mogu kako bi me podigli i stvorili od
mene vrednog i potenog oveka i graanina. U detinjstvu nisam
imao nikakvu svest o Bojoj ljubavi, ali mi je Bog govorio preko
mojih roditelja. Oni su mi dali prve pouke o Bojem karakteru
kroz svoje postupanje sa mnom.
Roen sam sa tvrdom voljom koja insistira na sopstvenom
putu! Kada sam bio gladan plakao sam. Kada sam eleo da mi se
promene pelene plakao sam. Kad god neto nisam voleo, plakao
sam u pokuaju da ostvarim svoju volju. Poto je majka udovoljila
mojim potrebama, pouila bi me o Bogu koji je brian i pun ljubavi, i to na nain ije vrednosti ni sama nije bila svesna.
Ponekad sam plakao zato to me je stavila u kolevku, a ja sam
eleo da me dri u naruju. Majka je imala izbor mogla je da
popusti pred mojim plaom ili da me naui da svoju volju moram potinjavati njoj. Kada je poputala, dolazei da me uzme u
naruje, davala mi je na taj nain pouku da u svojim plakanjem
uvek uspeti da isteram svoje; tako je sebina volja sve vie jaala u mom malom srcu. S druge strane, kad bi majka, kroz svoj
postupak, rekla: Ne, ne moe me naterati da te podignem, jer
sam odluila da treba da bude u kolevci, ona mi je davala pouku kako da predam svoju volju Bojoj volji i to tako to u se
pokoriti njenoj volji.
13

Roditelji stoje umesto Boga u odnosu na maloletnu decu, koja

sluajui roditelje, ue da budu posluna Bogu. Tako je poela
velika objava rata u mom ivotu. Ponekad je sotona dobijao, a
ponekad Bog, ali kroz sve to ja sam uio i odrastao.
Od samog roenja u nama raste elja da pronaemo ispunjenje
i sreu. To znai da emo ovo unutarnje ispunjenje traiti u stvarima, ukoliko nas mudro ne usmere roditelji i ne vodi milost Boja.
Samo po sebi to nije pogreno jer je Bog prilikom stvaranja ispunio
zemlju svim onim to donosi zadovoljstvo. Meutim, postoji stalno
iskuenje za ljude da vie cene stvari od Onoga ko ih je darovao.
Setite se samo svog sopstvenog dejeg iskustva od mnogih Boia. Poto ste pocepali ukrasni papir i traku kojima je bila upakovana vaa silno eljena igraka, jedva da ste u toj prilici procedili
neku re hvale onom ko vam je priutio ovaj poklon. Promrmljali
ste par rei tek na insistiranje majke, ali jedino to su vae oi videle bila je eljena stvar koja je zauzela mesto darodavca.
to se mene tie, bio je to duplo hromirani bicikl trobrzinac
marke Schwinn. Ah, kako sam ga voleo! Bio je to najlepi bicikl
u kraju. Kasnije, ova ljubav je prerasla u crvena vatrogasna kola
sa pokretnim krovom marke Pontiac novi predmet moje panje.
Lagano sam se uvebavao u svetu u kojem sam iveo, da sreu merim stvarima koje sam posedovao i da se poistoveujem sa njima.
Stvari ovog sveta nisu samo materijalnog porekla, nego tu
spadaju i poloaj, mo, ponos i zadovoljstvo. Veina veruje da
srea i ispunjenost dolaze od zadobijanja istaknutog poloaja kojeg prati mo i ponos. Drugi misle da e ostvarati trajnu sreu
ako su u braku sa odreenom osobom, ili ako su u mogunosti
da poseuju egzotina mesta. Trei, opet, ele ivot pun zadovoljstava traei nain kako da budu to slobodniji od odgovornosti, u nadi da e im to doneti istinsku sreu.
Sve nabrojano ulazi u trku iji je cilj zadobijanje naklonosti
naeg srca, a to isto i Bog eli. Bog sve to vidi. Njegova potraga
za nama poinje pre nego to postanemo svesni elje da u Njemu
14

naemo zadovoljstvo i ispunjenje: Pre nego to me prizovu, Ja

u im se odazvati. (Isaija 65,24).
Hvalite Boga zato to je u naa srca posadio elju za istinskim
ispunjenjem koje se samo delimino moe postii svetskim metodama. Svuda oko nas postoje primeri uspenih ljudi koji su stekli bogatstvo, mo i slavu sve to je prema logici ovog sveta neophodno za sreu. Ipak, neki od njih su najjadniji ljudi na svetu,
koji kao oajnici okonavaju svoj ivot u kaljuzi narkomanije.
U ovoj borbi za ljudske due, avo koristi sav svetski sjaj i zlato kako bi nas prevario. Njegovi metodi ukljuuju prevaru usled
koje ak i na najgori mogui izbor moe izgledati veoma dobro.
On napada na um, bombarduje naa ula iz svih mediijskih orua, asopisa i bilborda. On snano provocira nae elje, strasti i
apetit, u pokuaju da nas zarobi. Dovoljno je samo pogledati reklame za cigare i alkohol, pa da bude jasno kako lako ljudi mogu
da postanu robovi ovih navika. Reklamne poruke prenose ideju
da e ljudi koji piju i pue postati popularni, imati seksi atletski
izgled. Umesto toga, ovisnici se posle nekog vremena probude
kao robovi hemijskih supstanci koje im unitavaju zdravlje, kradu novac i liavaju ih sree.
Bog je u podreenom poloaju u ovoj borbi za naa srca. On
nikad ne lae i nikad ne zavodi. Njegove rei su: Evo stojim na
vratima i kucam: ako ko uje glas moj i otvori vrata, ui u k njemu i veerau s njime, i on sa mnom (Otkrivenje 3,20).
Bog se obraa naem intelektu, razumu i naoj savesti. Na
odgovor morao bi da bude dobrovoljan. On ne eli robote. Bog
moe da usadi enju za Njim u nae srce, ali odgovor na tu enju u potpunosti zavisi od nas. Bog nikada ne vri nasilje nad
naom voljom.
Nisam ni znao da imam problem sa sopstvenim egom koje
trai svoj put. Ta moja volja bila je sve to sam ikada znao. Ipak
me je Bog jurio i osvajao tridest godina, sve dok konano nisam
osetio svoju potrebu za Njim. Prolo je jo deset godina dok nije
15

zadobio moje poverenje i jo est ili ak vie godina dok tvrava mog srca nije sasvim bila osvojena, a ja u potpunosti pripao
Njemu.
Biblija govori o oveku koji se zvao Avram, kome je na udesan nain darovan sin u njegovim poznim godinama. Kao i
druga dugo oekivana deca, ovaj deak bio je maen od strane
svog oca i ubrzo je postao ponos i radost oeva u njegovoj starosti. Avram nije samo imao znanje o Bogu. On je poznavao Boga.
Ovaj ovek bio je blizak s Bogom.
Tada je Bog zatraio od Avrama da prinese svog sina kao rtvu paljenicu. Uzmi sada sina svojega, jedinca svojega miloga,
Isaka, pa idi u zemlju Moriju, i spali ga na rtvu tamo na brdu
gdje u ti kazati. (1. Mojs. 22,2).
Zato je Bog traio takvu stvar? Jadni Avram! Kako li je samo
patio dok je mislio o tome da e njegov ljubljeni sin biti uzet od
njega. Teka srca on je krenuo da poslua Boji nalog. Bog je dopustio da iskuenje ovog oveka doe do take posle koje vie nema
povratka, a onda se iznenada umeao, povikavi: U redu je, Avrame. Nikad nisam eleo tvog sina kao rtvu. Isak, tvoj sin, zauzeo je
mesto u tvom srcu koje pripada samo meni. eleo sam da ga pomerim sa trona tvog srca kako bih sa tog mesta suvereno vladao.
Avram je uio lekciju da Boji darovi ne mogu da budu vaniji
za nas od Onoga ko ih daje. Bog daje istu pouku svakom od nas.
On nas prati sve dok nas cele ne zadobije. On nije eleo Isaka
kao rtvu. eleo je Avrama. Ne trai Bog tvoje stvarice, ve one
moraju biti sklonjene sa trona tvog srca ako su bespravno zauzele
to mesto koje im ne pripada.
Mi esto oklevamo da Bogu damo ono to posedujemo zato
to se bojimo za sigurnost onoga to treba da Mu predamo, posebno ako se radi o naim dugo gajenim idolima. Mi, meutim,
ne treba da imamo takve strahove. Isus nije doao da uniti, nego
da spase. Sve to Bogu predamo savreno je bezbedno, i obrnuto,
nita nije sigurno ako nije sasvim Njemu predato.
16

est meseci kasnije

Putovao sam na Srednji zapad1. Dok sam bio u poseti jednoj
porodici, telofon je zazvonio. Domaica je rekla:
Dime, za tebe je.
Zdravo, Dime, ja sam, Voren.
Voren! skoro da sam vikao, dok je moj mozak u trenutku
premotao na razgovor u kamionu. Kako si me uopte pronaao ovde?
Nije bilo lako ree on. Njegov glas koji je do tada zvuao
samopouzdano, odjednom se promenio kada je rekao:
Dobili smo bebu,Dime.
Divno! ta je?
Sin... njegov glas je zadrhtao.
ta se dogodilo, Vorene upitao sam.
Dime odgovorio je on sa bolom u glasu Sin mi je roen
sa tri rupe u srcu. Potreban mi je tvoj Bog, Dime! Potreban mi
je tvoj Bog!
Velika potreba potisnula je u stranu Vorenovu ljutnju i strah.
Njegova pria naterala mi je suze na oi, jer mi je to stvorilo privilegiju da sa njim podelim dobru vest o Bojoj slavnoj potrazi za
svakim ljudskim srcem.
Kada sam prvi put upitao svoju enu, Seli, da izaemo, njen
odgovor je mogao da se svede na dve opcije. Mogla je da prihvati
ili da odbije. Prihvatanje bi bio vei rizik. Meutim, odbijanje, bi
znailo doivotno liavanje radosti koje potie iz mog srca usklaenog s njenim srcem, kao i braka koji je nebo potvrdilo. Kakva
bi to samo tuna alternativa bila da me je odbila!
Tako je i kada govorimo o slavnoj potrazi za osvajanjem trona
naeg srca koju preduzima Bog pun ljubavi. Ne postoji mnotvo
moguih odgovora samo jedan dobar, i onaj drugi koji je veoma
loa alternativa. Moj izbor bio je da odgovorim na ovu potragu, jer
1

Region u SAD

17

u protivnom ona ne bi prestala sve dok ne zastanem i ne sretnem

se licem u lice sa Onim koga sam poeo da upoznajem i da Ga
volim. ta je tvoj odgovor?

18

2. poglavlje

DA LI JE FORMALNA
RELIGIJA DOVOLJNA?
A ovo je ivot vjeni da poznaju tebe jedinoga
istinoga Boga, i koga si poslao Isusa Hrista. (Jovan 17,3)
Ali mama, zato moram da idem? Ne volim da idem u crkvu. Nikad nisam doiveo neto lepo tamo.
Naravno, moja majka je odbila moju molbu i ja sam morao
nevoljno da pokoravam svoje JA njenoj volji i da svakog vikenda poseujem crkvena bogosluenja. Crkva je bila takav teret za
mene da sam se, moram to priznati, ponekad iskradao u zadnji
deo crkve gde su se nalazili crkveni asopisi. Poto bih uzeo jedan od njih, brzo bih mugnuo napolje u park gde sam provodio
ostatak vremena, taman toliko koliko je trajalo bogosluenje. Nije
da se moji roditelji nisu trudili. Slali su me u hrianske kole i
vodili su me sa sobom svakog vikenda u crkvu. Meutim, crkva
je nekako bila suvie izvetaena, previe formalistika, preterano dosadna da bi me zadrala. Morao sam da je poseujem, tako
da sam od prvih dana nauio da igram igru, da se tako izrazim.
Istu igru verovatno i vi znate i to ne zato to ste bili lanovi moje
crkve i posmatrali mene i moje iskustvo. Mnogi koji ispovedaju
hrianstvo formalno obavljaju svoje dunosti i ponaaju se na
nain koji se od njih oekuje, pokazujui se spolja kao dobri, dok
u isto vreme znaju da njihovo srce nije tu. Oni to moda nisu u
19

stanju da objasne, ali takva religija ne ispunjava njihove prave

potrebe, pa ipak, oni slede utvreni put, jer to tako treba.
im sam se oslobodio uticaja mojih roditelja prestao sam da
idem u crkvu. Sledio sam sopstvena interesovanja i iao svojim
putevima. Dosta mi je bilo odlazaka u crkvu i religioznog glumatanja. Kada sam sve sabrao, za moj pojam to nije vodilo niemu.
Bog za mene nije bio nita stvarniji u poreenju sa iskustvom
mojih nereligioznih drugova. Bog me nije krivio zbog mog zalaenja. ekao je pravi momenat da zadobije moju panju.
Imao sam trideset godina, diplomu sa koleda, pet godina radnog iskustva u prodaji kompjuterskih sistema i bio sam
samostalni vlasnik Hohnberger agencije uspene agencije za
osiguranje pre svega automobila, stanova, ivota, ukljuujui i
zdravstveno osiguranje.
Bio sam mlad, agresivan i spreman da gradim sopstvenu sreu, od udobnog ivota u sadanjosti, sve do mirne starosti i penzionerskih dana u budunosti. Sve to sam gradio u ovom svetu.
Imao sam lep dom, vozio nove automobile, imao odlina primanja i posao koji je cvetao. Jurio sam ameriki san, verujui da
srea dolazi kroz stvari koje ivot ine interesantnim, komfornim i uzbudljivim.
Solomon, najmudrijij ovek koji je ikad iveo na svetu, lepo
je sroio ovo o emu govorim: Sve je tatina (Propovednik
1,2). Tatina podrazumeva prazninu, privid, neto to nikad ne
moete da uhvatite rukama. Ja sam upravo gonio ovu prazninu,
ameriki mit, a Bog je eleo da privue moju panju. Ali kako?
Jednostavno, ekao je, i kada je doao pravi trenutak, podstakao
me je da ponudim ivotno osiguranje svom zubaru. Malo sam
znao o drastinoj promeni koja e nastupiti u mom ivotu nakon
Boanskog upliva.
Moj zubar bio je ujedno i moj klijent. Ja sam osigurao njegov posao, dom, kod mene je imao zdravstveno osiguranje, kao
i osiguranje za auto, pa sam pomislio: Zato mu ne bih prodao
20

i ivotno osiguranje? Zakazali smo sastanak s tim ciljem. On,

meutim, nije pokazao nikakvo interesovanje, to je mene iznenadilo, jer je bio veoma razborit ovek.
Zbog ega ne eli da kupi ovo ivotno osiguranje upitao
sam ga.
Zato to verujem da e se Bog vratiti pre nego to budem morao da iskoristim tu vrstu osiguranja glasio je njegov odgovor.
Nasmejao sam se! U poslu kojim sam se tada bavio moete da
ujete izgovore svake vrste, ali ovaj mi je zvuao zaista smeno.
Mislio sam da se ali.
ta je pravi razlog zapitao sam elei da znam istinu.
To je pravi razlog.
Odakle ti samo takva ideja?
Iz Biblije. Zar ti nikad ne ita Bibliju, Dime?
Bibliju! Ma to je samo ponavljanje jednog te istog... Oe
na i Zdravo Marijo.
O, ne, to uopte nije tako.
I tako je zapoeo razgovor koji je trajao jo itav sat i po, i
to ne o mom ivotnom osiguranju, nego o jednom sasvim drugaijem ivotnom osiguranju. Moja panja bila je sasvim pridobijena. Kod mene je probudjeno interesovanje, a radoznalost je
ivnula. Zubar je pogledao na sat, rekavi:
Dime, imam neke obaveze. Zato ne bi u sredu uvee doao
sa svojom suprugom da nastavimo ovaj razgovor.
Mogu li da ti postavim svako pitanje, a da se ne naljuti?
Naravno uveravao me je.
Dobro mi zvui rekoh biemo tamo!
U sredu uvee, Pol i Etel Koner poeleli su nam srdanu dobrodolicu. Posle nekoliko trenutaka zadravanja u njihovoj
dnevnoj sobi, Pol je predloio da preemo u trpezariju, gde smo
nas etvoro zauzeli mesta oko velikog stola. Mislio sam u sebi
kako su udni ovi ljudi. Nisu nam ponudili pivo ili neto drugo
za jelo i pie, a sada kad smo seli za sto, Pol se izvinio to e otii
21

da neto donese. Pomislio sam: Sigurno se setio da donese pivo.

Meutim, ne. On se probio do oka stola i izbrojao: 1,2,3,4 Biblije! O, ne rekoh u sebi, Ovaj mora da je neki fanatik. Pa ni
papa nema etiri Biblije!
Tada nam je Pol podelio Biblije, rekavi:
Dime, otvori svoju Bibliju i pronai Danila.
ta je Danilo upitao sam.
To je knjiga Staroga zaveta.
ta je Stari zavet?
Ti se zaista nisi alio kad si rekao da nisi itao Bibliju nasmejao se Pol.
Seli i ja smo napustili njihovu kuu u 11.30 uvee. Nikad u
svom ivotu nismo uli tako potresne istine. One su uinile da u
mom srcu zazvoni zvono koje e konano u meni probuditi elju
za Bogom elju koju je On sam usadio u moju duu.
Nai domaini su nas pozvali da ih ponovo posetimo naredne sedmice. Nisam mogao da doekam sledeu sredu. Pol je bio
biblijski uitelj. Uinio je da Biblija za mene postane iva stvarnost.
Zato mi nikad niko u mojoj crkvi nije govorio o tim stvarima? pitao sam.
Ne znam nastavio je jednostavno Pol morae njih da
pita.
To sam upravo i odluio. Poznavao sam dva svetenika. S jednim sam iao u lov, a sa drugim sam pio. Jednog od njih pitao
sam o onom to me je muilo.
S kim si prouavao bio je njegov upitan odgovor.
Sa Dr Konerom i njegovom suprugom.
Ne, Dime, nisam te pitao za ljude sa kojima si prouavao.
Mislio sam na njihovu religiju.
Kada sam mu rekao, njegov zakljuak je bio:
Oni su fundamentalsti, Dime.
ta to znai pitao sam.
22

 Fundamentalisti veruju da kada ita Bibliju, to treba bukvalno da razume, to znai da treba da ini sve kao to tamo pie.
Bio sam zbunjen.
ta je loe u tome? I ta smo mi ako nismo fundamentalisti?
Dime,mi smo tradicionalisti. Mi verujemo da je Biblija pisana pre mnogo hiljada godina i da se danas mora tumaiti u
skladu sa tradicijom crkve i sa osnovama dananjeg drutva. To
znai da mi ne treba da ivimo onako kako su iveli ljudi u ono
varvarsko doba kada je Biblija pisana.
Oh! Ok, to ima smisla.
Naoruan ovom milju, nastavio sam biblijsko prouavanje
svake srede kod Konerovih i to je trajalo narednih osamnaest
meseci. Nisam ni slutio da se u Bibliji kriju takve ideje. Na kraju
svakog prouavanja, Etel me je pitala:
Dime, da li bi doao u crkvu ovog vikenda?
Moj odgovor bi redovno glasio:
Ne dok se sasvim ne uverim da je ovo istina.
Ovo je postala naa mala tradicija, sve dok se na njenom licu nije
video potpuni ok kada sam tokom jednog od naih susreta rekao:
Ovog vikenda dolazim u crkvu. Jedva ekam da upoznam
svece koji ive po ovoj istini!
Bio sam uzbudjen! To e biti zaista veliki dogaaj, jer ako su
me ove istine tako oduevile, onda e susret sa ljudima koji ive
u skladu s tim istinama biti velianstven. Pol i Etel nisu ni upola
bili tako uzbueni kao ja. U stvari, njima je bilo ak malo i neprijatno.
Dime rekla je Etel ima par stvari koje ti moramo rei
pre nego to poseti crkvu...
Pokuali su da mi kau ono to sam uskoro i sam saznao da
nisu svi sveci ba sveci. Kasnije sam doao do saznanja da Biblija
to isto kae u stihu: Jer nijesu svi Izrailjci koji su od Izrailja
(Rimljanima 9,6), kao i: Nije Jevrejin koji je spolja Jevrejin
Nego je ono Jevrejin koji je iznutra (Rimlj. 9,28.29).
23

Jake su ovo rei, ali nisam ni pomiljao kako e se njihova

otrica uskoro okrenuti protiv mene.
U toku tih osamnaest meseci zaljubio sam se u Boju re. Bog
je upotrebio Svoju re da u mom srcu probudi odgovor na Njegovu ljubav. Meutim, ja sam upao u jednu od zamki koju sotona
postavlja pred noge onih koji trae Gospoda. Mislio sam da intelektualna saglasnost sa istinom sainjava sve to jedan hrianin
treba da ima. Istinski sam verovao da su istine koje sadri Njegova re postale moja religija.
eznuo sam itavog svog ivota da mi neko pokae kako da
postanem hrianin, a sada mi se inilo da sam napokon otkrio
svoj put. Imao sam snanu volju, i im sam dokuio istine iz
Boje rei, spremno sam krenuo da ih primenjujem. Imao sam
revnost za te moje istine. Bio sam iskren u tome. Meutim, bio
sam sasvim u krivu kada je u pitanju ono to stvarno ini jednog
hrianina. Nisam razumeo kako neko uopte postaje hrianin.
Moja revnost me je naterala da podelim sa irom porodicom,
roacima i prijateljima ove divne istine. Dok sam pokuavao da
im objasnim kako njihovo uenje nije biblijsko, oseao sam njihovo negodovanje; nije im se dopalo to to sam im govorio. Nisu
eleli da prihvate te moje istine. Iako moda nisu bili u stanju
da na osnovu Biblije formuliu odgovor kako bi odbranili svoje
verske pozicije, ipak su odbijali moja objanjenja. To je bila prava
zagonetka za mene. Mislio sam kad zaista budu osvedoeni o
istinu, istog trena e hteti i da je posluaju.
Tako sam se vraao ponovo i ponovo, sa jo veom revnou,
sve dok mi moji roaci nisu jasno stavili do znanja da ne samo
to ne ele da imaju nita sa mojom novom religijom, nego da
im, takoe, nije ba stalo ni do mene.
Moj stav bio je: Ja sam u pravu, vi ste u krivu. Ja verujem u istinu, a vi verujete u la. To ih je potpuno odbilo i to s razlogom.
Neki su primetili moju revnost za ubeivanjem, pa sam ubrzo
postao biblijski uitelj i davao biblijske asove drugim iskrenim
24

duama koje su poput mene prihvatile divne istine iz Biblije kao

svoju religiju. Postao sam glavni stareina u lokalnoj crkvi i spolja sam izgledao kao dobar ovek.
Meutim, postalo je vrlo jasno ak i jednom tvrdoglavom
Nemcu da neto u mom hrianskom ivotu nije bilo kako treba. Mogao sam da poseujem crkvu i da izlaem divne poruke o
pobeivanju greha, a onda bih doao kui i vikao na svoju enu
i besneo na decu. Znao sam da to nije ispravno, ali ak ni moja
snana ljudska volja nije mogla da zadobije pobedu u ovoj oblasti.
Biblija ovo opisuje na sledei nain: Iz jednijeh usta izlazi
blagoslov i kletva. Ne valja, ljubazna brao moja, da ovo tako
biva.Eda li moe izvor iz jedne glave toiti slatko i grko? ... Tako
nijedan izvor ne daje slane i slatke vode... Ako koji od vas misli
da vjeruje, i ne zauzdava jezika svojega, nego vara srce svoje, njegova je vjera uzalud (Jakov 3,10-12;1,26).
Gospod je poeo da mi govori kroz ove i sline tekstove. Moj
um je poela da nagriza sumnja. Da nisam neto propustio? Da
li sam zaista obraen? Bio sam u crkvi, ali da li sam bio u Hristu?
Bio sam u rei, ali jesam li bio u Rei koja je postala telo (koja
je utelovljena) i koja se naselila meu nas? Sinulo mi je da kad
se mi nae u tegli s kolaima, to ne znai da je od mia postao
kola. Nekoliko godina je bilo potrebno da Gospod konano savlada moj tvrdoglavi duh i da ja ujem njegov glas:
Dime, treba da se povue i da preispita svoje delo. Mora
da bude siguran u svoje obraenje.
Ja? Zato, Gospode? Pa ja sam glavni stareina u crkvi! Doveo
sam itavo tuce ljudi u Tvoju crkvu. Zar ja da nisam obraen?
Da, Dime, postoje stvari koje jednostavno ne razume.
Poeo sam da shvatam da ispravno verovanje, ili valjano doktrinalno miljenje ini samo mali deo prave religije. Danas ima
na milione hriana koji ispovedaju veru i dre se ispravnog
miljenja, pa ipak istinska duhovnost nikad nije bila na niim
granama.
25

vrsta biblijska naela su apsolutni imperativ za svakog hrianina koji eli da preivi velike dogaaje na kraju zemaljske
istorije. Ipak, mi moemo da izlaemo nae stavove na nain koji
e sluaoce uvesti u sistem istina, umesto da ih dovede Bogu.
Nisu same rei te koje oivljuju duu, ve sam Bog. Dok sluaoci kroz lino iskustvo ne doive Boga, oni esto nisu nita
bolji zato to su uli istinu. Biblija nije cilj sebi samoj. Ona je
sredstvo, instrument koji ljude upuuje na intimno druenje sa
svojim Bogom. Hristos nam danas govori istim reima koje je
uputio crkvi onog vremena kada je hodao zemljom. Pregledajte
pisma, jer vi mislite da imate u njima ivot vjeni; i ona svjedoe
za mene. (Jovan 5,39).
Imao sam teoloko razumevanje i mogao sam da govorim o
svojim biblijski utemeljenim stavovima, koristei nauene izraze.
Meutim, kada sam se sreo oi u oi sa pravim, ivim hrianstvom, moje veliko znanje pokazalo se kao ludost.
Da sam sedeo u podnoju krsta i tu zapoeo razgovor s Marijom Magdalenom, kako bi izgledao taj dijalog?
Marija, vidim da ti nisi odbacila Hrista kao drugi. Da li ti
postie ova dobra dela kroz pripisanu ili dodeljenu pravdu? Ako
si primila pravdu od Boga, onda si ti sigurno opravdana osoba. Kada se to dogodilo? Da li je to bilo zakonsko ili unutarnje
opravdanje?
ta? Ko? Ma o emu ti to? verovatno bi pitala u udu Ja
Ga volim! On je moj Gopod, moj Spasitelj! On me je otkupio!
ija religija je ispravna glavnog crkvenog stareine ili ona
koju je imala jedna bludnica? Baratao sam svim teolokim terminima, ali ona je imala ivo iskustvo.
Organizovane crkve mogu lako da postanu zamena za spasonosno poznavanje Boga, najvei surogat kojeg je svet ikada video.
Velika se opasnost krije u samozadovoljstvu. Mi smo prihvatili
doktrine i redovno poseivali bogosluenja. Tako smo dospeli u
stanje samozadovoljstva hranei se milju da smo sigurni unutar
26

tora. Na kraju krajeva, mi smo u okrilju crkve i u Njegovoj rei,

to je sve dokaz da smo pronali Boga. Ali jesmo li zaista?
lanstvo i ispovedanje vere grekom su postali sinonim za
novo roenje. Mi ne vidimo opasnost koja nam preti niti oseamo
potrebu za dubljim iskustvom, jer u naem okruenju ne postoji
niko ko bi imao drugaije iskustvo u odnosu na nae. Ovakva
situacija preovladava u gotovo svim crkvama i denominacijama
naeg vremena. To podmetnuto, lano verovanje da smo pravu
religiju pronali kroz znanje, ispovedanje i redovno poseivanje crkve, ini da Boga doivljavamo kao sporednu linost, kao
Onog kojem se obraamo kada nam je to zgodno, umesto da On
bude jezgro naeg svakodnevnog ivota.
Crkve uglavnom gue ak i onaj poslednji glas istinite vere
meu svojim lanovima. One nude sigurnost i udobnost sasvim
izvan prave zajednice sa Bogom. lanovi su postali kao bebe koje
su nauene da budu zadovoljniji vetakom hranom nego onom
pravom.
Moe da zvui kao da sam protiv svake religije, ali nije tako.
Iako me religija nije dovela Bogu, ona je bila odskona daska,
stimulans koji je otvorio moje oi i podstakao moja promiljanja.
Ona je bila katalizator2, ako hoete, koji je ubrzao moje kretanje
u odreenom pravcu, koji je pomogao da se ukorenim u odreenim principima, stvorivi neku vrstu strukture u mom verskom ivotu. Bez ovoga bi mali broj ljudi uspeo da pronae put
do dubljeg iskustva. Zato u imati venu zahvalnost zbog ovog
dela mog duhovnog sazrevanja.
Meutim, ja eznem za tim da ljudi koji se nalaze u pomenutim crkvama, uvide ta to nedostaje: da je Bog linost i da kao
takvog svi mogu da Ga doive i spoznaju. Odnos izmeu Boga
i ljudske due sutina je pravog hrianskog iskustva. Svakoga
Katalizator je hemijska supstancija, koja se dodaje reakcionom sistemu da
bi ubrzala reakciju.

27

dana, svakog sata i svakog trena Bog nas usmerava, osposobljava,

inspirie da ivimo ivot sakriven s Hristom u Bogu. (Koloanima 3,3), da bude Bog sve u svemu (1.Kor. 15,28). To je iskustvo
iji sam nedostatak oseao. Nisam ga razumevao, ali sam nekako
u dubini svoje due nesvesno eznuo za njim.
Bog je stavio tu enju u moje srce elei da mi podari ivo
iskusto. Meutim, On je znao da e to doneti neke krupnije promene u mom ivotu. Bog je znao da ga nikad ne bih pronaao
usred crkvenjatva i religioznosti ovoga sveta sa njegovim ponosom, pompeznim pretvaranjem i samoisticanjem. Zato mi je
dao istu poruku koju je Isus uputio Svojim uenicima: Doite vi
sami nasamo, i poinite malo. (Marko 6,31).
Otkrivao mi je osnovne tajne novog iskustva. Prvo, morao
sam da odgovorim na Njegov slavni pohod na presto moga srca,
i da odluim da Ga pronaem. I traiete me, i nai ete me, kad
me potraite svijem srcem svojim. (Jeremija 29,13).
Tada je Bog rekao:
Dime, mora biti spreman da ogranii svoje planove, da
smanji svoj neprekidni angaman...mora da pojednostavi svoj
ivot kako bi bio u stanju da se umiri i pozna da sam ja Bog
(Psalam 46,10 eng.prev.).

28

3. poglavlje

JEDNOSTAVAN IVOT
Jer ovako govori Gospod Gospod, svetac Izrailjev:
ako se povratite i budete mirni, izbaviete se, u miru
i uzdanju bie sila vaa; ali vi neete. (Isaija 30,15)
Njihov sastanak bio je neto najvee to je svet ikada video. Iz
svih krajeva sveta pristizali su delegati zabrinuti za svoj lini opstanak. Te veeri osnovni ton ovom skupu dao je njihov veliki voa.
Prisutni su apatom komentarisali, izraavajui svoju nadu: Ako
iko moe da promeni situaciju, onda je to veeranji govornik!
On je njihov voa od pamtiveka. I vie od toga, on je osoba
koju svi oni imitiraju. Zadobio je njihova oseanja i njihovu odanost. Posle mnogo godina postao je njihov bog.
Snani aplauzi prolomili su se kada je on zauzeo svoje mesto
pred njima na uzdignutom podijumu. Pogledao je na ta nebrojena lica sa kojih je itao oduevljenje, i u stilu dobrog politiara otvoreno je izrazio svoje zadovoljstvo zbog njihove podrke.
Kada su se ovacije stiale, duboko je uzdahnuo i poeo.
Posluajte me demoni! Ne moete spreiti hriane da poseuju svoje crkve! Oni e tamo svakako ii! Ne moete ih spreiti
da ispovedaju svoje doktrine i odravaju svoje molitve. Oni e
to initi. Ako hoemo pravi uspeh, moramo menjati taktiku.
Vreme je klju, prijatelji moji! Dopustiemo im da se bave
svojim doktrinama i molitvama. Neemo im smetati da idu u
29

crkvu. Ali moramo kontrolisati njihovo VREME. Vreme je sutinska stvar, jer bez slobodnog vremena oni nikad nee nai
spasonosnu vezu s Isusom, ree on izgovarajui poslednju re s
neskrivenim prezirom.
Sotona je nastavio dalje: Ostavite ih da veruju da su spaseni
sve dok mi upravljamo njihovim vremenom. U tom sluaju, oni
e biti nai u istoj meri koliko i oni koji nikada nisu uli u crkvu.
Kako emo to postii? Jednostavno. Obuzmite njihovu panju
nevanim stvarima ovog ivota i ponudite im bezbrojne planove
kako bi njihov um bio zauzet. Navedite ih da troe, troe, troe,
i da rade,rade,rade, kako bi nadoknadili potroeno. Napunite
njihove potanske sanduie katalozima sa najraznovrsnijim
ponudama. Neka ove privlane zamke budu jo privlanije kad
im to ponudite na kredit.
Nauite ih da srea zavisi od materijalnih stvari i naterajte
mueve da rade 8,10 ili 12 sati dnevno, est ili ak sedam dana
u nedelji. Navedite ih ako je mogue da imaju po dva radna
mesta. Neka im izgleda kao da nema drugog izlaza ako hoe da
njihove porodice zadre eljeni stil ivota. Zatim, uinite da i njihove supruge mnogo rade, pored obaveza koje imaju u svojim domovima, kako ne bi ostalo nita od energije za supruga i decu.
Bez mere nadraujte njihov um da ne bi uli Isusa koji apue njihovoj savesti. Bombardujte njihova ula muzikom koja
odzvanja iz njihovih kua, kancelarija i iz svake prodavnice.
Neka ih loe vesti presreu gde god se nalazili. Koristite novine,
asopise, radio, televiziju, 24 asa dnevno.
Izopaujte moral u porodicama, posebno kod mladih, plasiranjem nedolinih slika koje stvaraju neiste misli. Za ovo e
vam sluiti reklame, bilbordi, filmovi, naslovne strane asopisa
i, naravno, televizija. Koristite TV spektakle posredstvom kojih
e kroz njihove kue paradirati najpokvareniji ljudi u drutvu.
Neka se iznose najprljaviji detalji iz njihovog nemoralnog iskustva, sve dok ljudi ne ponu da gledaju na zlo kao na neto obino,
30

neto to moe da bude jo jedna alternativa u njihovom ivotnom izboru.

Ostavite ih da se praakaju u smeu ovozemaljskih problema i
nebitnih sitnica. Detaljno im prikaite svu podlost bogatih i umnih
ljudi ovoga sveta. Odvojte njihovu panju od ozbiljne realnosti ivota nitarijama kao to su kladionice, igre na sreu, loto i kazina.
Napunite njihove biblioteke knjigama, asopisima, i ponovo knjigama. To je ono to guta vreme; i to vie vremena budu provodili
na ovaj nain, utoliko manje e ga provoditi sa Bogom.
Opremite njihove kue kompjuterima i poaljite ih na putovanje elektronskom saobraajnicom3 gde mi kontroliemo veinu sajtova. aljite im mnotvo elektronskih pisama. Uvalite ih
u movaru beskrajnog informisanja i bezbrojnih informacija.
Stavite im u ruke prenosive kompjutere kako bi non-stop mogli
da rade na njima.
Neka svi, ak i deca, nose pejdere4 i mobilne telefone. Ispunite im dan telefoniranjem i telefonom. Neka njihovi telefoni
budu preplavljeni SMS porukama.
Zaokupite decu svakovrsnim aktivnostima, sportskim programima u koli i van nje, okretnim igrama, baletom, izviakim
ekskurzijama, klubovima, muzikim sekcijama, koncertima i razonodom. Drite ih pod stresom od najranijeg detinjstva zadajui
im obimne domae zadatke. Poaljite ih u predkolske ustanove i
odvojte ih to je mogue pre od uticaja roditelja. Neka njihov ivot bude to nezavisniji od onih koji treba da ih vaspitaju, da bi,
kad postanu adolescenti, imali to manje zajednikog sa majkom
i sa ocem. Neka se oseaju deprimiranim u to veoj meri, neka
uvek budu izloeni nekom pritisku, jer e tako lake odgovoriti
naim podsticajima na seksualnu aktivnost, korienje cigara,
alkohola i droge. U svemu tome oni treba da vide izlaz.
Autor misli na internet.
Danas je ova tehnologija prevaziena i zamenjena novom koja jo vie govori u prilog ovde iznetim injenicama (prim.prev.).

3
4

31

Neka budu neumereni ak i u trenucima rekreacije. aljite

ih na skupe odmore. Uinite da idu,idu,idu! Neka se sa svojih
odmora vrate umorni, uznemireni i nespremni za posao koji im
predstoji. Ne doputajte im da idu u prirodu. Umesto toga, neka
poseuju parkove za zabavu, sportske arene, koncerte i bioskope. Neka ovo bude na moto: Uiniu im odmor tako zamornim
da vie nee moi da rade, i tako skupim da e za njega morati
mnogo da zarade!
Ako se desi da izbegnu sve ove zamke, koristite ak i njihove
crkve protiv njih. Dajte im to vie odgovornosti, to vie slubi
i problema koje e morati da reavaju, kako bi njihovo vreme
bilo ispunjeno dobrim delima. Kada se okupe radi duhovnog
dobra, gledajte da ih uvuete u ogovaranje i spletke, u diskusije
po okovima, kako bi zanemarili ove duhovne sastanke i kui
otili uznemirene savesti i sa uzburkanim oseanjima. Stvarajte
krizu za krizom u njihovim crkvama, tako da budu zaokupljeni
gaenjem poara i da nemaju vremena za razgorevanje onog
svetog ognja Jevanelja koji treba da gori u njihovim srcima.
Ohrabrite ih da studiraju suvu doktrinu i da dre evangelizacije. Neka to vie uestvuju u raznim obrazovnim seminarima,
seminarima za upravitelje, crkvenim konferencijama.
Oslobodite put za veliko meucrkveno ujedinjenje i traenje
slinih puteva reforme. Neka se verbalno zalau za porodicu i
porodine vrednosti. Dopustite im da se upletu u velike drutvene
probleme, kao to je borba protiv abortusa. Neka neguju konzervativan stil ivota, ali po svaku cenu, i na svaki nain ih drite dalje
od Biblije. Ne smete dozvoliti da dou Bogu kao grenici koji imaju
potrebu za spasenjem, jer ako to uine, izgubili smo ih.
Vreme je nae najmonije oruje i na najbolji prijatelj, kolege moje. Hajde da ga koristimo lukavo i da ih navedemo da jo
samo malo spavaju u stanju u kojem su. Onda e i svet i crkva
biti nai, a mi emo zadobiti venu pobedu. Krenimo napred i
pobedimo, prijatelji moji!
32

Sa rukama podignutim u vis, sotona je zavrio svoj govor

uzvicima: Pobeda! Pobeda! Pobeda! Do nas sa ovog paklenog
sabora stie eho koji danas prepoznajemo u mnogim stvarima
koje nas okruuju.
Bio je to sasvim tih skup! Nisam mogao da razaznam sve detalje
ove konferencije, ali vi sudite o njenim rezultatima. Zli aneli urno su poleteli da uposle hriane gde god da se oni nalaze. Imali su
cilj da ih uine zaposlenim do te mere da se njihov ivot sastoji od
neprekidne jurnjave. Mi, dragi prijatelji, ne ivimo jednostavnim
ivotom. Na ivot je prenatrpan. Ceo sistem je preoptereen. Da
li je avo postigao uspeh u sprovoenju svog plana? Stvari su po
njega krenule daleko bolje nego to se mogao nadati.
Sotona je uspeo da ukrca ceo svet u jedan super brzi voz koji
svakim danom ide sve bre, i bre, i bre. Njegov mainovoa
ne eli da ga uspori kako niko ne bi mogao da sie. Proveo sam
vie od trideset godina svog ivota u tom vozu, nesvestan onoga
to se nalazi na kraju ovog puta.
Vidite, mi ljudi smo neverovatno prilagodljiva bia, tako da
esto nismo u stanju da vidimo ono to je oigledno. Ovo saznanje poelo je lagano da stie do moje svesti i poelo da dobija vidljive obrise. Ono se udruilo sa otvaranjem mogunosti
za ivot u jednom od najpoznatijih svetskih rezervata divljine,
pored jednog malog, gotovo zaboravljenog jezera u istom tom
rezervatu.
Shvativi da nam treba jedan dan odmora od uzavrelog sveta,
Seli i ja smo poeli da planiramo kratak tajm-aut. Krajem juna
1982. godine, spakovali smo se zajedno sa decom, uskoili u svoj
auto tipa karavan i uputili se prema severnom poluostrvu drave Miigen. Cilj nam je bio kamp pored obale jezera koje se
kratko zove Imp.
U to doba godine tamo skoro da nikoga nije bilo. Postavili smo
nau kamp kuicu, samo nekoliko metara od obale. Metju koji
je tada imao pet godina, i Endrju sa svoje tri, odmah su poeli
33

da bacaju kamenie u jezero. Dok su njih dvojica bili zauzeti

svojom zabavom, Seli i ja smo seli na obalu i pokuali da se opustimo. Jurnjava je na trenutak prekinuta.
Bio je to desetodnevni odmor bez problema, telefona, tekih
odgovornosti, osim onih koje se tiu moje porodice. Ipak, im
sam seo pored obale, osetio sam kako mi celo telo podrhtava.
Okrenuo sam se prema Seli i rekao:
Srce, da li bi htela da mi izmeri puls?
Naravno odgovorila je ona i uhvatila me za zglob ruke,
uskoivi brzo u ulogu koja joj je bila tako bliska, jer je radila kao
bolniarka 88... uzviknula je ubrzo.
Je li to u redu? pitao sam je.
Ne, Dime odgovorila je, a njeno lepo lice osenio je oblaak zabrinutosti to nikako nije dobro za jednog tridesetrogodinjaka koji sedi na plai i odmara.
Nekoliko dana kasnije bacao sam kamenie i pravio abice
na toj istoj plai, zajedno sa svojim sinovima. Oni su se divili
mojim naporima i to sa takvim oduevljenjem i strahopotovanjem kako samo deca mogu, kada vide neko postignue svoga
oca. Osetio sam se oputenim, osveenim i ponovo sam imao
mir u dui.
Srce, hoe li ponovo da mi izmeri puls?, pitao sam Seli. Rezultat je bio 68. Bio sam zapanjen. Matematika je bila jednostavna. Moj puls je usporio za 20 otkucaja po minutu, samo zato to
sam bio oputen. To je razlika od skoro 29.000 otkucaja u toku
samo jednog dana. Poelo je da mi puca pred oima u kakvom
stresu sam iveo do tog trenutka i ta taj stres ini mom telu.
Ovaj jednostavan dogaaj obeleio je ceo na desetodnevni
odmor. ta je u stvari sutina ivota? Prvi put sam doveo u pitanje svoja ivotna postignua. Ako sam prethodne godine zaradio
100.000 dolara, treba li ove da zaradim 150.000, a one tamo godine etvrt miliona? Gde je kraj tome i kada u konano dostii
tu granicu koja se zove uspeh?
34

Dok sam posmatrao svoje deake koji su bacali kamenie u

vodu, okantna realnost mi je izala pred oi i ja sam sa bolom u
dui rekao Seli: Ne poznajem svoju sopstvenu decu. Znao sam
ko su. Znao sam njihova imena, broj pantalona koje nose. Starao
sam se da im stomaci budu puni, ali ih nisam istinski poznavao
kao osobe. Za im ja to u stvari jurcam? Koliko nas to to jurimo
kota? Sa naeg puta vratili smo se ponovo u civilizaciju, puni
sumnji u pogledu verskog iskustva koje smo do tada gradili.
Moj marketing osiguravajuih polisa nagradio me je, donevi
nagradu plaene trokove putovanja u Reno, u Nevadi. Sve to
je ovaj ogrezli grad oznaavao, bilo je suprotno od onoga to sam
ja kao hrianin verovao. Zamolio sam da mi kompanija da novac umesto putovanja.
Ne.
Mogu li otputovati na neko drugo mesto?
Ne. Ili to putovanje ili nita.
Seli i ja smo pogledali u kartu Nevade i otkrili da juno od
Renoa postoji mesto po imenu Josemit Nacionalni park. Hajde
da poemo. Uzeemo rezervacije avionskih karata i tu hotelsku
sobu, i praviti svakodnevne ture do Josemita, predloio sam.
Tako smo Seli i ja dobili vreme koje smo mogli zajedno da
provedemo. Poetkom avgusta ostavili smo Viskonsin i stigli u
Reno, odsevi u MGM Grand Hotelu. Kasnije, u Josemitu, parkirali smo auto i proetali do kristalno iste reke koja je tekla sa
oblinjih planina. Prizor nas je toliko obuzeo da smo sat i po
sedeli pored nje i uivali u pesmi koju su brzaci pravili, udarajui
o stene. Miris etinara bio je tako jak da smo osetili kako nam sa
svakim dahom ulazi direktno u plua. Popeli smo se prvi put na
planinu sa patent konim planinarskim cipelama.
U tom tihom pejzau, pored mirnih potoka, dok smo se peli uz
tu velianstvenu planinu, pa opet silazili u planinske doline prepune karanfila i ljiljana, uli smo kako nam Bog govori kao nikad ranije. Posle nekoliko dana provedenih u takvom ambijentu, Njegov
35

glas postao je neverovatno snaan. On nam je govorio: Dime i

Seli, siite sa voza!
Shvatili smo da ne odluiti nita, opet predstavlja odredjenu
odluku. Svaki put kad nas Bog stavi pred izbor, mi se odluujemo, ak i kad se radi o odluci da ne uinimo nita. Bog je rekao:
Bei, izbavi duu svoju, i ne obaziri se natrag (1.Mojs.19,17).
Bila je potrebna akcija. Dok smo se avionom vraali kui, odluili smo da emo pokuati da naemo nain ivljenja za koji
smo osetili Boji poziv. Kada je Bog stvorio oveka, smestio ga
je u vrt, ve pripremljen za njega. Mi ne moemo da ivimo u
Edemskom vrtu, ali osetili smo poziv da to blie doemo prvobitnom Bojem planu. To e biti bolje za nae duhovno, mentalno
i fiziko zdravlje. Reili smo da odgovorimo na Boji poziv koji
smo osetili u svom srcu i kao Avram, toliko godina pre nas, postali smo doljaci koji slede svog Gospoda sve do Obeane zemlje.
Bili smo reeni da odmah aktiviramo nae planove. Stavili
smo kuu i sav svoj biznis na prodaju. Zatim smo izvukli mapu
SAD i poeli da planiramo gde emo ii. Odmah su iskoile neke
oblasti. Niko od nas nije voleo tople, vlane krajeve na jugu. Bilo
je nekih zamerki na raun drugih odredita. Pretraga se ubrzo
suzila i obuhvatila samo tri geografska podruja: gornje poluostrvo Miigena, severni Mejn i pacifiki severozapad. Pre nekoliko godina posetili smo Glejer Nacionalni park i bili smo zadovoljni ovim draguljem naeg kontinenta.
U septembru smo ponovo posetili Montanu i podrobno ispitali teren oko parka. Brinuli smo se da nae mesto za ivot ne
bude loakcija gde e ubrzo poeti da se zida i gradi, jer bi nas to
nateralo da se ponovo odselimo. Konano, u zapadnom oku
parka naili smo na jednu od najlepih divljih visoravni. Graniila se sa Glejer Nacionalnim parkom na istoku, a na zapadu sa
planinskim lancem Vajtfi.
Primetili smo da 99 % zemlje pripada federalnoj vladi. Bilo je
oigledno da ako bi svako pare privatne zemlje bilo urbanizovano,
36

cela visoravan nije mogla da se preterano izgradi. Pogledali smo

jedno u drugo i oboje podigli svoje paleve, kao znak odobravanja. Pronali smo svoju dolinu. Idemo u Montanu!
Visoravan je obuhvatala povrinu od ezdeset milja u pravcu
sever-jug, a posred nje je tekla divna, divlja reka. U celoj oblasti
ivelo je tano 175 stanovnika. Postojala je samo jedna parcela
od oko 16 hektara koja je bila na prodaju. Agenti za nekretnine
obavestili su nas da se ovaj komad zemlje ve pet godina prodaje.
To je bila zaista dobra vest jer je trebalo da prodamo nau kuu
pre nego to bilo ta kupimo. Ako se ta parcela nije prodala za pet
godina, postojala je velika verovatnoa da e nas saekati dok ne
prodamo kuu.
Nema mnogo naina da obezbedite sredstva za ivot u ovoj
dolini. Nai planovi, meutim, nisu predviali da emo u poetku neto raditi. eleli smo da prvih nekoliko godina ivimo od
gotovine koju smo dobili za kuu. Tako sam mogao da pomaem
Seli oko podizanja dece i da dobijem dragoceno vreme za razvijanje istinske veze sa Bogom. Sigurni smo bili da nas Bog vodi.
Vratili smo se u Viskonsin sa gotovim planovima za preseljenje
u Montanu.
Kako su nae pripreme za preseljenje odmicale, protivljenje
naih prijatelja i roaka bivalo je sve ee. Ta naa ideja za njih
je bila fanatina, ekstremna i budalasta.
Meutim, mi smo bili reeni da se odupremo svakom uticaju
koji nam je smetao da se potpuno i bezrezervno predamo Bogu.
Ovim potezom obezbediemo naoj deci najbolje mogue okruenje. Pruiemo im najbolje i sauvati ih od onog najgoreg.
Najvie su nam se suprotstavljali lanovi nae crkve. Vai standardi su previsoki!, govorili su nam. Ne moe se tako iveti! U
stvari, ljudi ovoga sveta imali su daleko vie razumevanja za ono
to smo nameravali da uinimo, nego naa braa iz crkve.
Nismo bili askete. Samo smo eleli da se sklonimo od onoga to nam je smetalo da razvijamo odnos sa Bogom za kojim
37

smo udeli. Hteli smo da eliminiemo iz naeg ivota sve ono to

samo po sebi nije loe, pa ak i ono to je dobro, da bismo dobili
ono to je najbolje!
Za kupovinu gole zemlje bilo je vezano nekoliko problema. Jedan od najveih bio je taj to bi morali da prodamo nau kuu do
marta meseca, da bismo zapoeli gradnju nove kue, koja bi bila
useljiva tek poetkom zime. Svako kanjenje donelo bi ogromne
probleme jer bi nas uvalilo u jurnjavu sa planinskom klimom, a
to je izgubljena trka ak i kada je re o najboljim graevinarima.
Mart je doao i proao a da reenje za na novi dom nije bilo ni
na pomolu, uprkos naem velikom trudu. Nisam shvatao ta se
dogaa. Znao sam da nas Bog zove i osetio sam da nas je vodio
kada smo pravili planove. Prijatelji i roaci su poeli da nam se
smeju i da nas ubeuju kako smo u startu upali u greku. Naa
kua nije bila prodata do odreenog roka.
Gospode, rekao sam, da li sam pogreno razumeo Tvoju
volju? Na kraju, zbunjen i obeshrabren, povukao sam nau kuu
iz prodaje.
Poetkom maja nazvao me je jedan trgovac nekretninama:
Pre nekoliko sedmica sam video da ste ponudili kuu na prodaju.
Imam klijenta koji je zainteresovan. Mogu li da ga dovedem kod vas?
Naravno odgovorio sam.
Doao je sa jednim vrlo interesantnim kupcem koji je proveo
sa nama podosta vremena dok je razgledao nau imovinu. Dogovorili smo cenu koja je bila za est hiljada dolara preko one koju
smo traili kada smo odluili da prodamo kuu. Prodali smo mu
traktor i neke poljoprivredne maine uz kuu. Za njih je posebno
platio i to punu cenu, kao za novo, iako se radilo o polovnoj mehanizaciji. Naa nada je oivela. Nai planovi ponovo su dobili na
znaaju i mi smo poeli da ih ostvarujemo.
Naredni zadatak bila je prodaja naih suvinih stvari kojih
smo imali na pretek. Seli je vodila taj posao. Ja sam se uputio u
Montanu radi kupovine naeg pareta zemlje.
38

Kada sam stigao u piljarnicu u Polbridu koja je imala jedini

javni telefon u krugu od nekoliko milja, nazvao sam agenta za
nekretnine i saznao da je plac jo uvek na prodaju. Idem gore
da ga jo jednom pogledam, a onda u sii da vam dam svoju
ponudu, rekoh mu.
Posle obilaska mesta gde je trebalo da bude na novi dom,
osetio sam da je to ono to e zadovoljiti nae potrebe. Bilo je
2.30 po podne kada sam se vratio u piljarnicu i nazvao agenta.
ao nam je rekao je agent ali imanje je prodato u 1.30
ovog popodneva.
To je nemogue! U oku i neverici nazvao sam Seli i saoptio
joj novost. Zatim sam, na kraj srca, poao malo uzbrdo da se
pomolim u novonastaloj situaciji. Dime, ui u auto i vozi gore,
preko visoravni, rekao je Gospod. Neimajui nikakvo drugo reenje, krenuo sam tim putem koji je vodio na sever, prema Kanadi. Pratilo me je oseanje samosaaljenja.
Dok sam vozio ovim putem, odjednom sam osetio kako me
neto tera da skrenem na sporedni put, prilaz jednom privatnom
posedu. Nisam znao zato to radim. Jedan stariji ovek, oigledno penzioner, nalazio se ispred kue i kao da je kosio travu. To
je, u stvari, bio korov. Pitau ga da li ima zemlje na prodaju,
pomislio sam. Priao sam mu i objasnio ta traim. Istog trena
je odgovorio:
Ja u vam prodati svoje imanje.
Zar je na prodaju? upitao sam.
Sada jeste odgovorio je on.
Poveo me je u obilazak svog poseda i pokazao brvnaru koja je
imala oko 90 kvadrata. Poelo je da mi biva jasno. Bog je od samog
poetka imao na umu drugo mesto za nas. Kupili smo tu malu
brvnaru iznad Nacionalnog parka Glejer, na posedu koji se graniio sa dravnim umskim gazdinstvom. Tek kasnije smo shvatili
da nas je Bog potedeo komplikacija oko zidanja kue. On nas je
doveo u ove krajeve da bismo izgradili karakter a ne kuu.
39

Kad sam se vratio u Viskonsin, kockice su poele da se slau.

Seli je bila usred posla. Zaradila je oko deset hiljada dolara na
prodaji polovnih stvari. Posao je bio unoven. Meutim, ovo poslednje nije bilo bez detalja koji su nam prouzrokovali velike neugodnosti za jedan krai period vremena. Osoba koja je otkupila
na biznis nije mogla da nae drugog agenta koji bi me zamenio
pre oktobra. Uslovi prodaje mog biznisa bili su takvi da sam do
tog roka morao da nadgledam agenciju i radim skraeno, sve dok
se ne nae drugi agent.
Kua je bila zatvorena poetkom avgusta i mi smo krenuli sa
selidbom u nau brvnaru u Montani. Jedva da sam imao vremena da zaponem sa pakovanjem od posla koji me je jo uvek
zaokupljao. Seli i deaci izvukli su deblji kraj oko organizovanja
selidbe u do tada najmanju kuu u kojoj smo iveli. To je bilo
izuzetno veliko optereenje za Seli, ne samo zato to je u ovom
periodu morala da bude i otac i majka, nego i stoga to smo oboje bili iz gradske sredine. iveli smo ranije na selu, ali je to bilo
neto sasvim drugaije. Tamo, u predgrau, bilo je hiljade drugih
stanovnika, dok se ovde Seli nala sama u divljini.
U agenciji sam radio kao pas kako bih mogao da dobijem u
vremenu, vratim se u Montanu i tu ostanem makar dve naredne
sedmice. Kod kue sam opet besomuno radio, ne samo na doterivanju unutranjosti naeg novog doma, nego i na pripremi
za predstojeu zimu i obezbeivanju ogreva. I tako se moj ivot
odvijao izmeu Viskonsina i Montane, tamo-ovamo, jedna sedmica u gradu, dve sedmice u divljini. Svaki put sam vozio po trideset sati, raunajui oba smera, sve dok nisam doao do gotovo
potpune isrpljenosti.
Napokon, novi agent se pojavio, tako da sam mogao da planiram svoje poslednje putovanje iz grada u kojem smo do tada
iveli, prema Montani gde se nalazio na novi dom. Kada sam
tom prilikom konano stigao kui, tamo nikoga nije bilo! To mi
je bilo udno, pa sam siao nie glavnim putem do kue u kojoj
40

su iveli ljudi s kojima smo se malo pre toga sprijateljili. Raspitao

sam se kod njih da li neto znaju o mojima i zaista se ispostavilo
da znaju. Moja dva sina bila su kod njih. Ovi ljudi prihvatili su
da se pobrinu o deci, dok je moja supruga bila u gradskoj bolnici
zbog upale plua koju je dobila usred prekomernog stresa. Bilo
joj je potrebno tri meseca da se sasvim oporavi.
Ipak, konano smo kao porodica bili na okupu u naoj brvnari u divljini. Poto smo platili sve dugove i isplatili novu kuu,
ostalo nam je neto novca, tanije 18 hiljada dolara. To smo podelili na tri dela, odluivi da ne troimo vie od est hiljada godinje. Jednostavno smo iveli bez sitnica poput papirnih ubrusa
i ostalih stvari za koje smo ranije mislili da su neophodne. Sada
nismo mogli sebi da priutimo nikakav luksuz.
Posle supruge, na red sam doao ja. Stres pod kojim sam iveo poslednjih nekoliko meseci uzeo je svoj danak. Zavrio sam
sa upalom plua, bolestan, veoma bolestan, itavih mesec dana.
Toliko sam bio slab da sam jedva mogao da ustajem iz kreveta.
Zatim je Seli polomila nogu i to na tri mesta, a tu su bili i trokovi
leenja.
Iz oblinjeg potoka snabdevali smo se vodom koju je izvlaila
pumpa. Meutim, ta zima bila je tako otra da se sve smrzlo. Sa
dvoje male dece u kui ostali smo bez vode, osim ono malo to
smo dobijali topljenjem snega. Bez vode u kui morali smo da
koristimo poljski WC.
Na kamionet se pokvario. Seli je po drugi put polomila nogu,
pa zatim i prst na spravi za runo pranje vea. Napunili smo tank
sa pet stotina galona propan gasa. To je bilo gorivo za na strujni
agregat. Sve je iscurilo napolje zbog neispravnog ventila samo sedam dana posle tankovanja. Izgubilli smo sve gorivo koje u tom
periodu nismo mogli da nadoknadimo.
Zato nam se sve to deavalo? Da li je Bog jo uvek bio sa
nama? Preselili smo se u planinsku oblast da bismo pronali
Boga, a od samog poetka imali smo samo nevolje i probleme.
41

S vremenom, shvatili smo da su to bili pokuaji sotone da nas

obeshrabri i natera nas da se vratimo u civilizaciju gde se voda
ne smrzava, doktori su blizu, i razne druge pogodnosti stoje na
dohvat ruke. Razumeli smo da u svim stradanjima kroz koje smo
kao porodica proli, postoji nekakva poruka za nas. Ako je avo
bio do te mere zaokupljen nama i naom selidbom u ove krajeve,
onda je to znailo da smo na pravom tragu.
Sve etvoro smo prihvatili kao injenicu da sotona eli da nas
uniti, ali i to da e Bog, ako ostanemo verni, pronai nain da
nas odri. Prola je i ta prva zima. Konano je granulo prolee,
a s njim su se obnovile i nae zalihe vode. Seli je vei deo zime
odnosila ve za pranje u grad. Sada je jedva doekala da taj posao obavi kod kue. Nismo znali da je septika jama i dalje bila
smrznuta, tako da se voda koju smo ispustili prelila i napravila
poplavu. Tekoe su postale neto uobiajno za nas, pa su se Seli
i deca smejali i zabavljali dok su od vode spasavali ito u dakovima i druge dragocenosti.
Trebalo nam je vremena dok u ovoj divljini nismo stekli mudrost, nauivi kako da sauvamo vodu od smrzavanja i obezbedimo dovoljno drva za ogrev.
Dragi prijatelji, na ivot u divljini nije nas spasao. Nije to bila
nikakva magina terapija. Da ste samo mogli da nas posmatrate
tih prvih nekoliko godina i da osetite kako se svako od nas bori
da odri kontrolu nad sobom. Razvili smo planove i naporno
radili da te planove doteramo skoro do savrenstva, kako bismo
na najbolji nain zadovoljili potrebe svih lanova porodice. Seli i
ja smo odvajali vreme samo za nas dvoje. Zapoeli smo oporavak
nae brane veze.
Najzad smo osetili da kontroliemo svoje vreme. Sa dobijenim
vremenom za razmiljanje otvorila se mogunost za pribliavanje Bogu. On je koristio ivot u divljini kao orue kojim nas je
privukao blie Sebi. To je znailo liavanje svih onih privlanosti
koje su karakteristine za buran gradski ivot koji smo iveli svih
42

prethodnih godina. Sve to to nam je Bog dao umesto urbanih

pogodnosti jednostavno planiranje, miran ivot, vrsta disciplina i velianstvena dela Njegovog stvaranja ubrzo je poelo
da daje rezultate.
Bili smo blii Bogu i jedno drugom. Da ste nas poznavali od
ranije i da ste posle toga nekako mogli da nas posetite u naem
novom okruenju i sa drugaijim navikama, svakako biste uoili
prve snopove etve koja je obeavala radost radost kao plod
tekih ali ispravnih izbora koje smo kao porodica napravili. Posmatrajui nae odnose sigurno biste rekli: Vredelo je truda!
ena jednog propovednika nedavno nam je poslala pismo sa
sledeim reima: Kada sam vas nazvala, bilo je to pre svega zato
to sam bila osvedoena da moram da usporim. Osetila sam da
moram da se drim odreenog plana i da provodim mnogo vie
vremena u molitvi i sa Bojom rei. Shvatila sam da moj suprug
ne eli da mi se pridrui u mojim odlukama koje sam donela poetkom godine. Ipak, reila sam da, iako sama, ostanem posveena cilju. Razumem vau ideju o dobrom, boljem i najboljem.
Iskreno elim da se opredelim za ono najbolje.
Oseala sam se tako jadno. I sada oseam da sam uhvaena u
zamku. Nekako sam se uplela u bezbroj aktivnosti: uitelj sam i
upravitelj u subotnoj koli, voa u okviru individualne slube u
dve crkve, u jo dve crkve sam koordinator za razvojne fondove, voa u oblasti zdravstvene reforme, pomonik u misionskoj
delatnosti, na elu sam dopisne biblijske kole i urednik nekih
asopisa i drugih publikacija.
Dodajte ovome rad sa decom u crkvi i sastanke koje sa suprugom poseujem svakog meseca. Takoe sam prinuena da
jednom u mesecu pohaam seminare za voe rada u oblasti line
slube, kao i seminare vezane za est drugih oblasti kojima, kao
propovednikova supruga moram svake godine da prisustvujem.
Tu su i razni crkveni odbori gde je moje prisustvo takoe obavezno s obzirom na to da imam sve te funkcije.
43

Dok vam ovo piem, izgleda mi suludo da bilo ko sebe gurne

u takav ritam ivota, posebno u svetlosti koju imamo u pogledu
linog posveenja i obaveza koje ena mora da prihvati u svom
domu. Tim pre to moj suprug nije uvek u mogunosti da mi
pomae u kui. Upravljanje kunim budetom takoe je moj deo
posla, a pomaem muu i kao njegova sekretarica. Od ega da
odustanem? Kako da ponem sa pojednostavljivanjem ivota?
Moj ivot je neprekidna jurnjava za nezavrenim poslovima i
stalno sudaranje sa ljudima oko mene.
Jedan mudar hrianin je napisao: Gospod nas nikad ne prisiljava na uurbane, komplikovane, akcije. Mnogi stavljaju na
svoja plea terete koje njihov nebeski Otac nije poloio na njih.
Obaveze koje On nije predvideo, zatrpavaju ove due. Bog eli
da shvatimo da ne uzdiemo Njegovo ime time to preuzimamo
prevelik teret na sebe. Na taj nain samo moemo da postanemo
preoptereeni u dui, sa srcem koje je puno briga i umom koji
je premoren, a to e se ispoljiti u naem sumornom izrazu lica i
neprijatnom ponaanju. Nae je da prihvatimo samo onaj deo
tereta koji nam daje Gospod, i to sa poverenjem u Njega, to e
uiniti da nae srce bude isto i puno saoseanja prema drugima. (Poruka mladima, 135).
Ko je sve te terete stavio na lea propovednikove ene? Ona je
izlazila u susret oekivanjima svih ljudi oko sebe. Tako je sabrala
sve terete koje na milostivi Bog nikada nije nameravao da spusti
na nju.
Nedavno sam govorio na jednom u nizu predavanja, kada mi
je jedna mlada ena doturila cedulju sa porukom, dok sam privodio kraju svoju temu. Pisalo je: Odmah nazovi svoju sestru!
Moja sestra i ja nismo godinama razgovarali. Mislim, nismo bili
u svai, ali godinama nismo imali kvalitetan razgovor. Zato bi
sada Luiz mene traila u drugoj dravi sa ovakvom porukom?
pitao sam se. Posle pet minuta birao sam njen broj na telefonu.
Javio se njen suprug:
44

 Hvala Bogu da si nazvao! Tvoja sestra eli da pria s tobom.

ta se dogaa, Do?
To ne mogu ja da ti kaem. Rei e ti Luiz.
Luiz je bila u suzama.
Dime, tako sam ti zahvalna to si nazvao. Upravo sam dola
iz lekarske ordinacije. Doktor mi je rekao da nainim svoj testament. Kae da sam izgubljen sluaj. Mogu li da doem i ostanem
kod tebe narednih mesec dana? Potrebna mi je pomo!
Da, doi sestro.
Jesi li siguran? Zar nee da se pomoli pre nego to odlui da
me primi? Mislila sam da se ti uvek moli pre bilo kakve odluke.
Luiz, ja sam se molio za ovo prethodnih deset godina. Nema
potrebe da sad kleknem na kolena. Posmatrao sam tvoj ivot.
Video sam ta ti je takav ivot uinio. Ovo je odgovor na moje
molitve. Doekau te na stanici. Doi!
Kada je Luiz stigla, saznao sam da ima ir koji krvari, prekancerozne elije, anemiju i video sam da je sasvim blizu potpunog
fizikog i nervnog kolapsa kao niko koga sam poznavao. Imala
je 46 godina. Njene ruke su neprestano drhtale. Njen pogled bio
je nekako izgubljen. Dovezao sam je u na mali planinski dom i
smestio je u nau gostinsku sobu.
ta se to dogodilo mojoj sestri? Odgajani smo u istoj kui,
u istoj porodici. Uhvatila se u istu zamku, neu rei amerikog
sna, nego mita. Moja sestra je radila 14 sati dnevno, est ili sedam dana u sedmici. elela je da stekne kuu iz pomenutog sna.
Zatim, kad je nala kuu, poelela je da je opremi najboljim nametajem. ivot je preuzeo kontrolu nad njom. Unitavao ju je.
Jedino je doktor mogao da je trgne iz tog sna.
Moderan ameriki san je zapravo mit. Ali mitovi ne postoje
samo u Americi. Oni su prisutni i u Australiji, Velikoj Britaniji, na Novom Zelandu, u celoj Evropi, takoe u Brazilu i svuda
po svetu. Ljudi bivaju uhvaeni u ovu zamku koja poinje da im
unitava ivot.
45

Rekao sam Luiz: Neemo ti drati nikakve propovedi. Mi

imamo drugaiji stil ivota u odnosu na tvoj. Moe, ali i ne mora da uestvuje u bilo kojoj od naih aktivnosti. To je tvoja slobodna volja. Cela naa porodica je poela da joj slui, a ona se
sasvim uklopila s nama i ula u nau dnevnu rutinu. Molila se
zajedno s nama svakog jutra i veeri, za vreme porodinog bogosluenja. Pevali smo svi zajedno i etali zajedno. Jela je isto to
i mi. Uvee je sa decom igrala drutvene igre i pratila as naeg
porodinog itanja.
Moja supruga, bolniarka, pruala joj je strunu medicinsku
pomo, tako da je njeno zdravlje poelo da se vraa. im je usporila, elja za Bogom se ponovo rodila u njenom srcu. Kada je
prolo trideset dana, Luiz mi je rekla: Zna, Dime, mogla bih
u tri rei da samem ceo moj boravak u vaem domu: MANJE
JE VIE.
Imali smo manju kuu od njene. Na nametaj je bio skromniji od njenog. Isto vai i za odeu, opremu u garai, i sve drugo to
nudi ovaj svet. Ali, smo imali vie onoga to ovaj svet ne moe
da prui. Imali smo ljubav u naem domu. Bili smo bliski meusobno. Imali smo vremena jedan za drugog. Eto zato je ona
rekla: MANJE JE VIE. Voleo bih da se isto moe rei za svaki
hrianski dom.
Ve ujem da neko kae: Jednostavan ivot je pun tekoa i
dosadan je. Tekoe moda, ali dosada? im izaemo iz kue,
naletimo na losa ili velikog jelena. Planinski lavovi pume, vukovi i grizliji jo uvek slobodno krstare ovim krajevima. Jednog
dana, dok sam irio ve na ici, osetio sam da me neto snano
gura od pozadi. Ogroman grizli mujak gurao je svoju njuku u
moj zadnji dep, traei male krekere kojima smo ih ponekad
hranili. Imali smo tu blagoslovenu priliku da pripitomimo divljeg medveda. Doputao nam je da ga mazimo. ak se peo na
ljuljaku sa deacima. Biti u prijateljstvu sa divljim ivotinjama,
to znai imati ve sad jedan deo neba. Nije li to mnogo bolje od
46

Diznilenda? Kada se zbliite s prirodom, postajete bliski i sa Bogom prirode.

Mojoj deci nikad nije dosadno. Sve to treba da se uradi je rei
Da. Da, moete ii u etnju planinom sa ranevima na leima.
Da, moete ii u vonju kanuom. Da, moete skijati, planinariti,
silaziti niz liticu i pratiti trag losa. Da, moete istraivati umu.
Da,da da! I da, mi emo sve to raditi zajedno s vama.
Deci koja ive u drugaijem okruenju stalno se govori Ne!
Ne! Ne! Na taj nain se stvara podloga za njihovu pobunu.
Mnogo je bolje iveti tamo gde je izbor koji stoji na raspolaganju
naoj deci suen na prihvatljive opcije.
Uzgred reeno, jednostavnost zahteva strogu disciplinu. Ali
to nije novi vid legalizma. Mi to radimo zajedno s Hristom, tako
da je On prisutan u naem braku i naoj porodici. Nije re o jo
jednoj novoj formi koju sledimo, kada verujemo da smo poteeni zato to ivimo najjednostavnijim ivotom na svetu. Hristos
je iveo jednostavan ivot, a On je na Uzor. Tiha jednostavnost
Hristovog ivota do Njegove tridesete godine, pripremila Ga je
za tri i po godine aktivne i veoma zamorne slube.
ta Sveti Duh govori tebi? Da li ti kae: Sii s voza? Bog obeava: Moj e narod sjedjeti u mirnu stanu i u atorima pouzdanijem, na poivalitima tihim. (Isija 32,18)
Moramo se vratiti nazad i nai svoj mir, pronai pravu vezu s
Bogom. Kada iskusimo taj mir i poverenje, shvatiemo da je Bog
s nama svakog asa i svakog trena u toku dana. Ako emo traiti
tu ivu, vitalnu povezanost sa Isusom Hristom, moramo umiriti
sopstveni ivot. Moramo ga pojednostaviti. Ako se povratite i
budete mirni, izbaviete se, u miru i uzdanju bie sila vaa. (Isaija 30,15).
Nisu svi pozvani da se presele u divljinu, ali su svi pozvani da
imaju iskustvo s Bogom u divljini. Moete poeti odmah, tu
gde se ve nalazite, tako to ete pojednostaviti svoj ivot i dobiti vreme za Boga i svoju porodicu. Nisu vam potrebne naroite
47

vetine, niti velike sume novca da bi to postigli. Treba vam samo

reenost da steknete ovo iskustvo.
Tekst iz Isaije zavrava komentarom: ...Ali vi neete. Prijatelji, ne bi trebalo da izgovorite ove rei. Molim vas, neka one ne
izau iz vaih usta. Danas je dan, sad je pravi as. Moete izabrati
da se vratite Bogu i naete mir.

48

4. poglavlje

MNOTVO MOGUNOSTI
Izberite sebi danas kome ete sluiti.
(Isus Navin 24,15).
Nai napori da pojednostavimo ivot doneli su divne rezultate.
Poslovi i privlanosti ovoga sveta bili su iskorenjeni iz srca. Meutim, to samo po sebi nije bilo dovoljno da mi donese eljenu
sreu i mir. Znao sam da nas je Bog odveo u divljinu prvenstveno
zbog naeg duhovnog napredovanja. Dok sam godinama prouavao sloene teoloke sisteme, ta prouavanja nisu nikada uspela da
proizvedu onu vrstu promene u karakteru koju sam eleo da imam
u svom ivotu. Jo uvek sam radio sa pogrenom idejom da je vie
znanja, vie razumevanja i vie savreno shvaene teologije sve to
mi je potrebno da bi nastao preobraaj u mom ivotu.
Sa takvom idejom u svojoj glavi, kupio sam pet knjiga od pet
poznatih i uglednih teologa. Ovde u divljini konano sam dobio vreme i osetio sklonost ka sticanju aktivnog, delatnog znanja
koje je samo po sebi spasonosno. udno sam poeo da itam.
U vreme kada sam zavravao itanje poslednje knjige, savladala
me je zbunjenost kakvu nikada ranije nisam osetio. Bilo je jasno
da se meu uenim teolozima, autorima knjiga, niko ni sa kim
ne slae. Ako oni ne mogu da razumeju Jevanelje i da se sloe,
kakvu nadu sam ja mogao da imam?
49

Znao sam duboko u svom srcu da Jevanelje ne moe biti komplikovano kakvim ga ljudi predstavljaju. Zdrav razum mi je govorio
da e me pravo Jevanelje sauvati u onim oblastima moga ivota
gde se snaga moje volje pokazala kao potpuno beskorisna. Takvo
Jevanelje bi mi donelo silu da kontroliem svoja oseanja, svoje
misli i strasti. Pomou Bojeg vostva uinio sam mnoge promene
u svom ivotu, a ipak sam eznuo za mirom sa Njim. Jo uvek sam
se nadao da u dobiti punu sigurnost u sopstveno spasenje.
Kao to rekoh, kao porodica smo na poetku bili svesni da je
na prigradski ivot bio isuvie komplikovan, prenatrpan obavezama. Tek kada sam se naao u divljini poelo je da mi dolazi u
glavu kako moja teologija ima isti problem koji toliko optereuje
ivot celokupne nae civilizacije. Jo jednom je dolo vreme da se
stvari pojednostave.
Vratio sam se prouavanju Biblije uz usrdnu molitvu. Ovoga
puta nisam je otvarao da bih dokazao neku teoloku poziciju ili
da bih doao do jo jednog teolokog saznanja. Pristupio sam
Bojoj rei kao grenik koji ima potrebu za spasenjem. Znao sam
da u biti izgubljen ako ne steknem bolje, dublje, ivotnije iskustvo, ono iskustvo koje moe da spase Dima Honbergera od njega samog! Kada sam se pribliio Bibliji sa poniznim i pouljivim
duhom, ona je postala ivi izvor. Sa njenih stranica potekla je
poruka spasenja koja je bila isto toliko jednostavna i isto toliko
praktina i primenljiva u mom ivotu, koliko i sam boravak u
divljini gde nas je Bog pozvao da ivimo.
Biblija mi je dala pouku o poruci Jevanelja koje se u svojoj najjednostavnijoj formi svodi na pravljenje izbora jednostavnih, iskrenih, svakodnevnih izbora. Ovi izbori, objedinjeni i
kombinovani, ine samu sutinu i osnovu hrianskog iskustva.
Moja je privilegija da u ovom poglavlju sa vama podelim istinu o
ovim izborima, istinu koja je toliko preobrazila moj ivot.
Neko moe prigovoriti da suvie pojednostavljujem Jevanelje. Iskreno, ne verujem da je to mogue. Jevanelje se mora tako
50

jednostavno izloiti da i mala deca mogu da ga shvate. Drugi

me mogu optuiti da propovedam spasenje delima. Nita nije
tako daleko od istine kao ova primedba! Pre nego to sam otkrio
pravo Jevanelje, ceo svoj dotadanji hrianski ivot potroio sam na pokuaje da budem dobar, da se promenim svojom
sopstvenom ljudskom snagom. Svakako, oseao sam uzaludnost
ovih pokuaja i ispraznost jednog takvog iskustva. Ipak, ne stidim se Jevanelja Hristovog koje ne samo da moe, nego i ini
promenu u ivotu svakog oveka, ene ili deteta koje ga prihvati.
Ove promene su neizostavni plodovi Jevanelja.
Oni koji odbacuju injenicu da hrianin moe da bude posluan i da ini dobra dela, nikad nisu okusili milost niti iskusili
silu iji je izvor izvan njih samih. Ova sila moe da vas sauva
od pada i postavi kao one koji su bez mane pred pojavom slave
Njegove, uz veliku radost (Juda 24 - eng.prev).
Dakle, ako ste skloni da kritikujete, moda neete gledati sa
odobravanjem na ono to se nalazi na narednim stranicama ove
knjige. Meutim, ako i vi, kao ja, eznete za neim boljim od
onoga to ste dosad iskusili, ako elite potpunu sigurnost sopstvenog spasenja, a ne samo teoloko naklapanje, ako ste eljni
mira sa Bogom, i shodno ovome, mira sa samim sobom, onda
okrenite stranice koje slede i istraite zajedno sa mnom sve te
mogunosti izbora koje nam stoje na raspolaganju.
***
Tek venani par bio je na samom poetku svog zajednikog ivota. Dok su sedeli na aerodromu u Salt Lejk Sitiju i ekali svoj let,
tiho su itali Bibliju koja je bila otvorena na njegovim kolenima.
On je bio nedavno rukopoloeni propovednik i njegova iskrenost
i revnost bili su na vrhuncu. Ovaj par privlaio je panju i bilo je
teko ne posmatrati ih tako oigledno zaljubljene, ali ipak sa tom
otvorenom Biblijom koja ih je odvajala od ostalih putnika.
51

Al, poboan poslovan ovek, mormon po veroispovesti, takoe ih je zapazio. Seo je preko puta, nedaleko od njih, ekajui isti
let. Zurio je pravo u ovaj par, skreui svoj pogled u stranu svaki
put kada bi primetio da oni gledaju u njegovom pravcu. Al je bio
ovek na svom mestu i nikada ne bi dozvolio sebi da ga smatraju
nepristojnim zato to pilji u nekoga. Suvie kasno je zapazio da
je ovaj mladi par ve postao svestan njegovog interesovanja za
njih. Najednom su zatvorili Bibliju. Mladi ovek je ustao sa svog
mesta i odluno se uputio ka strancu iju su panju tako snano
privukli on i njegova supruga.
Al je posetio nau porodicu samo nekoliko meseci pre ovoga. On
je uspean biznismen u Zapadnoj Montani, ne tako daleko od mesta
gde mi ivimo. Doao je u na dom sa dvojicom mladih misionara, mormona. Pretpostavljam da je razlog njihove posete bio da me
prosvetle po pitanju mormonizma. Bog je, meutim, imao sasvim
druge planove. Al je bio veoma oaran dok je sluao o naem stilu
ivljenja, naim ciljevima kada je re o ivotu na selu i nainu na koji
smo razumeli Jevanelje, tako da smo on i ja postali bliski i poeli
ee da se poseujemo, to se malo kasnije pretvorilo u prijateljstvo
koje obeava dugotrajnost. Za vreme njihove posete, druga dva misionara bila su veoma tiha i izraavali su nelagodu; jedva su prozborili koju re. Za razliku od njih, Al je potpuno preinaio razlog
njihove posete tako to je poeo ivo da se interesuje za nau religiju.
Pokazalo se da je Al zaista fascinantan ovek, nezavisan mislilac, bez
straha da preispita svoje verovanje i vrednosti. Ova retka crta tako
ga je uinila omiljenim u mojim oima da sam reio da ostanem u
kontaktu s njim i da ga poseujem kad god budem mogao.
Prolazei jednog dana pored Alove kancelarije, odluio sam da
svratim do njega. Bio je istinski srean to me vidi i poto smo razme
nili pozdrave, nastavio je da mi pria o svom iskustvu sa aerodroma.
Izvinite, gospodine! ree mladi propovednik priavi Alu
Nisam mogao a da ne primetim kako nas posmatrate. Mogu li
da vas neto pitam?
52

 Naravno! odgovori Al, dok je sebi prebacivao to je zbog

njega naruen mir mladog branog para.
Gospodine, ako se desi da nam se avion srui pre nego to
stignemo na odredite i svi zajedno poginemo, da li ste u ovom
trenutku sigurni u sopstveno spasenje?
Mislim da jesam odgovorio je moj prijatelj.
To nije dovoljno uzvratio je mladi ovek u svojoj iskrenosti Morate znati! Sada mi dozvolite da vas ponovo upitam: Ako
danas umrete, hoete li biti spaseni?
Ne znam glasio je Alov iskren odgovor.
Sluajte rekao je mladi propovednik, dok je listao stranice
svoje Biblije, a zatim poeo da ita Jovan 3,15.16: Da nijedan
koji ga vjeruje ne pogine, nego da ima ivot vjeni: Jer Bogu tako
omilje svijet da je i Sina svojega jedinorodnoga dao, da nijedan
koji ga vjeruje ne pogine, nego da ima ivot vjeni. Jovan 6,47:
Zaista, zaista vam kaem: koji vjeruje mene ima ivot vjeni. I
konano Jovan 11,25: A Isus joj ree: ja sam vaskrsenije i ivot;
koji vjeruje mene ako i umre ivljee. Tako ree na kraju pobedniki ako bude morao da umre, hoe li biti spasen?
Da, verujem tako ree Al.
U tom sluaju zakljuio je ivahno mladi propovednik ti
si hrianin i ima veni ivot.
Zna odgovorio je na to Al ovom mladom oveku zaista
se divim tvojoj revnosti. I ja sam je nekad imao dok sam iao u
misionske posete.
Misionske posete! povikao je propovednik Nekada si
iao u misionske posete! Zar si ti mormon? upitao je pomalo
sa gaenjem.
Da Ree Al zbunjen ovom iznenadnom promenom.
Zato mi niste rekli da ste mormon?
Niste ni pitali.
E pa ao mi je rekao je propovednik mormona nee biti
na nebu.
53

Kada je izgovorio ove rei, mladi ovek se okrenuo i odetao

nazad do svog mesta.
Dovrivi svoju priu, Al se lagano okrenuo prema meni i rekao:
Dime, ja sam zbunjen? Moe li mi dati neku svetlost po
ovom pitanju?
Pokuau odgovorio sam.
Bilo je jasno da Al nije zabrinut zbog nefer ponaanja i predrasuda koji je morao da pretrpi. Bio je dovoljno inteligentan
da bi ignorisao neprijatno dranje mladog propovednika. Al se
borio sa neim mnogo ozbiljnijim kako znati, kako zaista znati
jesi li ili nisi spasen.
Gospode, molio sam se u svojim mislima, daj mi mudrost
i prave rei da dam odgovor koji e zadovoljiti ovog oveka. Pomozi mi da poruim barijere koje smo postavili izmeu sebe
zbog crkvenih i doktrinalnih razlika. Spreman da Alu posvetim
punu panju, zatraio sam od njega pare papira elei da mu
ilustrujem to to sam eleo da mu kaem. Al mi je pruio list
papira. Uzeo sam olovku i poeo.
Ale, hrianski ivot ne ine doktrine, kredo, reforme, ili
pripadnost crkvi. Njega ne ini ak ni naa lina osvedoenost o
istinu. Hrianski ivot jeste skup odluka, pravljenje izbora. Kad
nam Bog da razumevanje istine i obasja na razum svetlou, to
je uvek povezano sa nekakvim izborom. Moramo izabrati da li
emo se potiniti Bojoj volji ili odbiti da to uinimo. Kada su
sve moje svesne odluke na Bojoj strani, onda me On ima.
Hajde da zamislimo hrianski ivot kao nekih sto odluka
koje moramo da donesemo poeo sam svoje objanjenje, upisujui brojku na papir Sea li se razbojnika na krstu? upitao
sam pogledavi Ala.
On je potvrdio, a ja sam nastavio:
Ovaj razbojnik nije znao gotovo nita o hrianskom ivotu. U njegovom umu postojala je svest o svega nekoliko, recimo
deset odluka koje su vezane za hrianski ivot. Meutim, kroz
54

tih deset odluka za koje je znao da ih mora doneti, on se sasvim

potinio Bogu. Hristos je u tim trenucima mogao da mu ponudi
punu sigurnost spasenja, ne zbog njegovog velikog znanja, nego
zato to je izabrao da se preda Bogu, svesno se opredeljujui za
Njega SVAKOM SVOJOM ODLUKOM. Da je due iveo, imao
bi priliku da jo vie napreduje u svom hrianskom iskustvu.
Njegov skup izbora bi se irio teei da obuhvati celu skalu koja
predstavlja puninu hrianskog ivota.
Bio je tu i Kajafa, jevrejski svetenik koji je eleo da ubije Isusa.
Bio je svestan mnogih istina iz Boje rei. Imao je mnogo svetlosti
i to mu je omoguilo recimo najmanje 70 izbora i isto toliko odluka, rekao sam zapisujui na papir novi broj. Pretpostavimo da
je on odluio da dragovoljno potini svoju volju Bogu u samo 50
sluajeva. Relativno posmatrano, on je doneo vie dobrih odluka i
sebe predao Bogu vie puta nego razbojnik, pa ipak, uprkos njegovom daleko veem znanju i veem broju dobro napravljenih izbora,
Kajafa je bio u pobuni protiv Boga. Da je on visio na krstu umesto
razbojnika, Isus ne bi mogao da mu da nikakvu sigurnost spasenja.
Zato? Zato to nije potinio svu svoju volju i doneo sve odluke koje
je svesno mogao da donese, dok razbojnik jeste to uinio.
Al rekao sam veruje li ti da je Isus doao na zemlju i da
je kao tvoja zamena platio cenu za tvoje grehe?
Da, verujem.
U tom sluaju rekoh ti si prihvatio Isusa kao svog Zamenika. To je dobro, ali to samo po sebi nije dovoljno. Mora imati
Isusa kao Gospodara svog ivota. Da li si ti u ovom trenutku potpuno predan Bogu u svim odlukama za koje svesno zna da ih
mora doneti? Da li si u miru s Bogom?
Ne, nisam odgovorio je Al tiho.
Onda nisi prihvatio Hrista kao svog Gospoda, a bez toga,
tvoja elja da Ga ima kao Spasitelja nije dovoljna da ti donese
mir u ovom ivotu, niti spasenje u ivotu koji dolazi. Ovo dvoje
neizostavno ide zajedno.
55

 Vidi Al, hrianski ivot se ne tie toliko onoga koliko ti

zna, ili koliko si aktivan, ve da li si u svakom svom svesnom
izboru izabrao Boju stranu, potinivi se Njegovoj volji. Sve to
je znao, razbojnik na krstu predao je Bogu. Stoga je bio sto posto
Boji, iako su moda postojale neke oblasti njegovog ivota koje
je trebalo korigovati, a ega on u tom trenutku nije bio svestan.
Ali, Al, neka svaki ovek tvrdoglavo i uporno odbija Boga u
samo jednoj stvari i to jedno e ga dovesti dotle da se pridrui
velikoj pobuni protiv Boga koju je sotona zapoeo. Bez obzira
na to koliko mi eleli da Isus bude na Spasitelj, bez obzira na to
koliko je nae srce privueno Njegovom ljubavlju, istrajavanje u
otporu protiv Njegovog vostva, na kraju e nas unititi, kao to
je unitilo sotonu.
Shvatam, Dime, nikad to ranije nisam razumeo. Hvala ti
rekao je Al koji se oigledno muio da se saglasi sa ovim novim
shvatanjem.
Moj razgovor sa Alom zavrio se na tom mestu, meutim biblijska pria sadri mnogo vie elemenata koje treba razumeti. Tog
istog dana do odluke su dola druga dva oveka od kojih moemo
uiti. Prvi je bio Petar. On je sledio Isusa veim delom Njegove javne slube. Imao je velike mogunosti i bio izloen velikoj svetlosti.
Iako samo obian ribar, njegova bliskost sa Hristom dala mu je jednako velik broj prilika za pravljenje dobrih izbora koliko ih je imao
i svetenik. Petar se priklonio pravoj strani u veini svojih odluka.
Ipak, u nekim sitnijim stvarima nije bio sklon da se preda. Njegova
elja za samouzdizanjem, njegov dugo godina negovani nacionalni ponos i njegovo tvrdoglavo samopouzdanje nisu bili potinjeni
Bogu. Nije mnogo vremena prolo, a Petar se naao u situaciji da
porie kako uopte poznaje Isusa. On je bio Hristov uenik, ali je
pao zato to nije potinio Bogu sve svoje poznate dileme.
Isus je bio jo jedna osoba koja je morala da donosi odluke
tog istog dana. On je u Svom ivotu ispoljavao samo predanost i
potinjenost volji Svoga Oca u izborima koje je pravio. Meutim,
56

to nije bilo bez borbe koja se tako jasno videla u Getsimaniji, dok
se molio Svome Ocu: Oe moj! ako je mogue da me mimoie
aa ova; ali opet ne kako ja hou nego kako tioe moj! ako me
ne moe aa ova mimoii da je ne pijem, neka bude volja tvoja
(Mat. 26,39.42).
On je morao da izabere kao to i mi moramo. Ako usvojimo
Isusov princip: Ne kako ja hou, nego neka bude tvoja volja, to
e nas dovesti dotle da napravimo dobar izbor, ak i kad oseamo da nam se takav izbor ne svia.
Upravo na ovom mestu mnogi postaju zbunjeni i poinju da
gledaju na hrianski ivot kao na stazu prepunu tegoba. Postati
hrianin to nije rezultat jednog izbora, ve plod donoenja
ispravnih odluka iz minuta u minut, neprekinuto istrajavanje u
odluci da Bogu da celog sebe.
Svakog dana i asa treba da ivim za Isusa. Moja panja treba
da bude usredsreena na Njegovu volju, na Njegov put. Mnogi
to pokuavaju da ostvare kroz svoje ljudske napore. Oni zalau
svoju jaku volju i napreu se vrsto reeni da ive hrianskim
ivotom. To se uvek zavrava porazom.
Kako je onda mogue iveti svakoga dana, svakoga asa i svakoga trena na slavu Bogu? To je vrlo jednostavno. Treba da ivimo kao to je Isus iveo. Svakog jutra je On odvajao vreme da bi
bio nasamo sa Bogom. Mi, takoe, moramo odvojiti vreme da
bismo se svakog jutra predali Bogu i potinili Mu svoju volju na
poetku dana. To se ne moe postii u urbi. Neophodno je vreme da bi se komuniciralo s Bogom i istinski saslualo to to On
ima ba nama lino da kae. Bog nam govori kroz Bibliju, prirodu, provienje, ali i direktno kroz utiske koje pravi u naem umu.
Posle razgovora s naim Ocem i sticanja sigurnosti da ne postoji
nita to bi nas odvojilo od sluanja Njegovog glasa, moemo da
odahnemo u pouzdanoj veri da e nas On voditi.
Poto smo napustili mesto naeg tihog predanja Bogu, neophodno je da Ga povedemo sa sobom kako bismo preko celog dana
57

odravali komunikaciju i zajednitvo s Njim. Moramo nauiti da

postavljamo pitanje: ta hoe da inim? ( Dela 9,6). Gospod
hoe da znamo da nismo sami u pravljenju izbora. Potrebna nam
je pomo koja dolazi sa Izvora koji je izvan nas, na poetku dana,
ali i tokom itavog dana. Kada nauimo da budemo osetljivi na
podsticaje Svetog Duha koji radi u naem srcu, i kada nauimo
da svolju volju podredimo tako da uvek ini Njegovu volju, onda
dolazi ono: ...ivi u meni Hristos. (Galatima 2,20).
Ali onda dolaze iskuenja, moda ona ista pred kojma smo
ranije poklekli. Nae iskustvo u prolosti svodilo se na upinjanje
da odolimo iskuenju, pri emu smo ili doivljavali neuspeh, ili
smo prisiljavali sebe da budemo posluni. Nema mira niti radosti u takvom verskom iskustvu. Prijatelji, prava borba kuanja
odvija se u srcu. Najpre moram da odluim elim li da ostanem
predan Bogu. Ako je predanje moj izbor, onda Ja umire i pobeda
je ve zadobijena. Bog daje svu neophodnu silu da bi se iskuenje
presrelo i nadvladalo. To je teko iskustvo jer Ja mora da umre.
Meutim, to je jedini put do hrianskog mira i radosti!
Dalje, moj dobar izbor ne daje mi nikakve zasluge pred Bogom. Ja nisam spasen zbog mojih odluka. Sama elja za odlukom
da se pokorim Bogu, dar je Njegove milosti. Spasenje je u potpunosti Boji dar; ipak postoji mogunost naeg izbora kojim dajemo Bogu slobodu da preobrazi na ivot posredstvom delovanja
Njegove milosti na nae srce.
Od vitalne je vanosti da ovo ispravno sagledamo, jer mnogi koji nose Hristovo ime ive ivotom udne meavine Hrista
i njihovog sopstvenog Ja koje se bori za upravljako mesto nad
ivotom. Ovaj tip hrianskog iskustva je kao yo-yo5, neprestano
kretanje gore dole. Roenje od Svetog Duha iskustvo je koje
polazi od doputanja Hristu da bude jedini Vladar ivota. Kada
Jednostavna igraka stara vekovima. Sastoji se od dva priljubljena diska izmeu kojih je namotan kalem privren za prst ruke. Igraka se putanjem
iz ruke sputa po kalemu, a onda se trzajem na gore podie uz kalem.

58

se stavi taka na kombinovanje vladara (malo Hristos, malo moje

Ja), dua konano moe da odahne. Tada smo u stanju da uimo pravu nauku spasenja i jezik neba kako omoguiti Hristu
potpun pristup svim mojim odlukama, i kako potom, Njegovom
milou i ivom verom rei DA Bogu, a NE svome Ja.
Svaki izbor do kojeg smo dovedeni, prilika je da svoju volju i
svoje puteve potinimo Bogu. Biblija govori o ovome kao o umiranju sebi. Hristos je ovu istinu slikovito opisao na sledei nain: Ako zrno penino padnuvi na zemlju ne umre, ono jedno
ostane; ako li umre mnogo roda rodi (Jovan 12,24).
Kako raste penica? Ona mora najpre da bude poloena u
grob, da tako kaemo; sve vreme dok biljka ivi, ona crpi ivot
iz tog groba. Hriani treba da ive na isti nain, ukorenjeni u
Golgoti. Ne radi se samo o pristanku na Golgotu, nego o istinskom ulaenju u iskustvo Golgote.
Ne, mi ne moemo da umremo grehu onako kako je Isus
umro, ali ipak, mi moemo da umremo grehu. Pavle je o tome
pisao u Galatima 2,20: Ja sam razapet s Hristom: pa ipak ivim;
ali ne ja, nego Hristos ivi u meni; ivot koji sada ivim u telu,
ivim verom Sina Bojega (eng.prev).
Pavle je takoe napisao: Svakoga dana umirem (1.Kor. 4,10).
Oigledno da Pavle nije bukvalno umirao svakoga dana. Ono na
ta on misli je pravo hriansko iskustvo koje zahteva da svakodnevno umiremo sebi. Ohrabreni smo da drimo sebe mrtvim
(smatramo sebe mrtvim, verujemo da smo mrtvi) grehu i sebi
samima (svome Ja ), a ivi Bogu kroz Isusa Hrista, naeg Gospoda (Rimlj. 6,11 eng. prev).
U Pismu postoje lepe ilustracije koje pokazuju kako se sopstveno Ja preputa smrti, dok se istovremeno potinjavamo Bojoj volji. Ovo je moda najbolje reeno u 2.Korinanima 4,11:
Jer mi ivi jednako se predajemo na smrt za Isusa, da se i ivot
Isusov javi na (u eng.prev) smrtnome tijelu naemu. To je pravo hrianstvo. Dopustite mi da to objasnim na primeru.
59

Jednog hladnog zimskog jutra, ne tako davno, probudio sam

se u uobiajeno vreme i proveo vie od dva sata u biblijskom prouavanju i molitvi. Traio sam Boga u rano jutro znajui svoje
sopstvene slabosti i shvatajui da me jueranje iskustvo nee
spasti od dananjih proba. Svako jutro pre doruka, skupljamo se
kao porodica na molitvu pred Bogom, traei od Njega vostvo
i zatitu tokom tog dana. To je naroito vreme u naem domu
kada se meusobno zbliavamo i povezujemo jakim vezama ljubavi i to upavo za taj dan.
Posle naeg porodinog bogosluenja pogledao sam napolje i
ugledao novih 40 cm paperjastog snega. Moja supruga je pravila
palainke i ve sam u mati mogao da vidim preliv od borovnice
kako pravi mehure u vreloj rerni i kako preko tople palainke
nastaje fina glazura. To je doruak koji svrstavam meu najomiljenije. Tek to je iz kuhinje poelo da mirie, palo mi je na
pamet da odvojim nekoliko minuta, taman dok ne budu gotove
palainke, i da plugom izguram sneg sa prilaza naoj kui.
Tu gde ivimo, na planinksoj visoravni, ima dosta snega, itavi metri svake zime. Uklanjamo ga na nekoliko naina. Mogu da
koristim lopatu za sneg tei nain, ili na veliki kompresor, to
bi bio bolji nain. Meutim, malo vremena posle naeg preseljenja u divljinu, doao sam na ideju da mi treba plug koji u moi
da zakaim na svoju Tojotu Lendkruzera6.
Zapamtite da smo u to vreme iveli sa vrlo skromnom zaradom,
tako da nikako nismo mogli sebi da priutimo veliki pravi plug sa
hidraulinnim podizanjem koji kota tri hiljade dolara. Uz malo
mate, i sa investicijom od oko 60 dolara za drvenu grau, uspeo
sam da napravim drveni plug u obliku obrnutog slova V, da ga
obloim kalajem, i sve to na odloeno plaanje. Zakaio sam ga na
metalni ojaani branik svog dipa, tako da je mogao slobodno da
klizi po povrini puta i isti sneg, tedei mi ogromnu sumu novca.
6

Terensko vozilo.

60

Bio sam veoma zadovoljan naim plugom domae proizvodnje. Nije bio ba ugledan, ali je uteda novca i truda oko ienja
snega bila fantastina. Dok sam se vozio prilaznim putem sa zakaenim plugom i razgrtao sneg levo i desno od puta, uivao sam
u boinoj idilinoj sceni i druenju sa Gospodom. Na prilazni
put dugaak je oko tri milje i na njegovom kraju sam ugledao
veliku gomilu snega koju je tu zgrnuo veliki ista, dok je istio
glavni put.
Osetio sam onaj tih i tanak Boji glas koji me je upozorio da ne
pokuavam da probijam put kroz to brdo snega, meutim, ja sam
to odbio. Osim toga, i ranije sam plugom napadao sline snene
tvrave. Ovog puta plug je preskoio gomilu snega i pao s druge
strane na oieni put i pri tom je podigao ceo prednji kraj mog
vozila iznad snenog nanosa koji je bio ispred. Tako su prednji
tokovi dipa ostali da vise u vazduhu iznad gomile snega, dok se
zadnji kraj vozila oslanjao branikom na povrinu puta.
U takvoj situaciji prednji tokovi bili su potpuno neupotrebljivi i moj dip sa pogonom na sva etiri toka bio je nemoan,
sasvim nasukan. Bio sam zaglavljen na nezgodnom mestu, jer
sam svojim vozilom blokirao put upravo iza velike nepregledne
krivine. Svako ko bi krenuo ovim putem mogao je da me udari
bez ikakve anse da uspori. To me jako brinulo i nemir je poeo da se iri po itavom mom telu. U tom momentu Gospod se
obratio mom srcu:
Dime, predaj to meni rekao je taj tih i tanak glas.
Tog jutra sam izabrao da Mu predam sve svoje odluke. Sada
sam morao da obnovim taj izbor koji sam ve bio napravio. Iako
ne volim neugodnosti, ponovo sam odluio da potinim svoje
misli i svoja oseanja. Brzo sam se pomolio dodavi na sve prethodno to sam ve potinio Bogu tog jutra: Gospode, u opasnoj
sam situaciji ovde. Znam da ovim naim putem prolazi malo automobila, ali molim te, ne daj da me neki od njih udari dok budem leao ovde, pod svojim kolima.
61

Ostalo je da se uradi samo jedno da se dizalicom podigne

prednji kraj auta, a to sam mogao da uradim jedino tako to u
lei ispod njega. To je bio jedini nain da otkaim plug i odvuem ga sa puta. Auto bi se onda lako spustio na zemlju, a ja bih
ponovo zakaio plug i sve bi bilo u redu.
Dok sam lagano puzio ispod automobila, od njegovog zadnjeg
dela ka prednjem, doiveo sam jo jednu frustraciju i iskuenje da
se odvojim od Isusa i dam mesta svojim oseanjima. Kada plugom ististe sve sneg, a zatim legnete ispod ugrejanog motora,
sav sneg koji se tu nalepio, poinje da se topi. Oseao sam se kao
pod tuem. Hladne kapi padale su mi iza vrata i po licu. I kao da
to nije bilo dovoljno, one su mi ulazile u oi, to bi bilo samo po
sebi previe, ak i da je to bio ist sneg. Meutim, to to se zajedno sa snegom topilo po mom licu, vratu i oima, bila je prljavtina od motora. Odmah sam osetio potrebu za samosaaljenjem.
Silno sam bio kuan da gajim misli: Jadan ja, i da napravim od
svega pravu predstavu alopojku nad samim sobom.
Predaj to meni rekao je Bog svojim prepoznatljivim tihim
glasom koji se obraao mojem umu.
Ali Gospode odgovorio sam ne svia mi se ovo!
Dime, ne radi se o tome da li ti se svia ili ne. Re je o tvojoj
spremnosti da Mi preda ba tu razdraenost koju sada osea.
Vidite, samopredanje je sutina Hristove nauke. Jo uvek sam
uio tu teku lekciju.
Dobro, Gospode, moe preuzeti ovu situaciju odgovorio sam
samo nemoj da dozvoli da me neto udari ovde, nasred ulice.
Gotovo istog trena uo sam motor drugog automobila koji se
pribliavao. O, ne! pomislio sam i urei da se izvuem ispod
dipa, udario sam glavom u njegov zadnji deo. Bio je to udarac
od kojeg poraste dobra voruga.
Gospode rekao sam ovo nije fer i ne svia mi se!
Predaj mi ta oseanja, Dime. Nemoj im se preputati. Ja
sam s tobom.
62

Jo jednom sam morao da napravim izbor i ponovo sam, milou Bojom, potinio svoju volju Njegovoj. Bila je to jo jedna
pobeda nad sopstvenim mislima i oseanjima. Vera nije samo
verovanje u Boga, nego pre svega predanje svih mojih izbora
Gospodu, svakoga dana, asa, iz trenutka u trenutak.
Auto koji se pribliavao na vreme se zaustavio i dva oveka
su izala iz njega. Bili su traperi i poli su u istraivanje terena.
Ugledali su moj plug i shvatili nevolju u koju sam se uvalio. Sve
to za njih je bio samo povod za zabavu. Poeli su da zbijaju ale
na raun mog pluga, a da ni Zdravo nisu rekli. Smesta sam poeleo da im vratim milo za drago i nauim ih pameti, ali Bog mi
se ponovo obratio sa zahtevom da Mu predam svoj gnev.
to ne nabavi pravi plug ree jedan od dvojice ljudi.
Mogao sam da osetim kako se u meni die para besa. Moja
telesna priroda elela je da se uzdigne i da uzvrati udarac, ali me
je Isus jo jednom spreio, pozvavi me da sve to predam Njemu.
Jevanelje je vrlo jednostavno. Sve se svodi na to da kae Da
Bogu, i Ne sebi. To je vera koja radi, delatna, efektivna vera.
Sluajte poeo sam ba sam se zaglavio ovde da li vi,
momci, moete da zakaite lanac za prednji kraj pluga i da ga
vaim kamionetom odvojite od mog auta? U tom sluaju u moi
da oslobodim svoj dip i zaas emo ukloniti prepreku s puta, a
vi ete moi da nastavite kud ste krenuli.
Pristali su, i za nekoliko minuta ja sam ponovo bio u voznom
stanju. Zahvalio sam im i oni su otili svojim putem. Moj mlai
sin, Endrju, poao je za mnom i susreo me dok sam se vraao prema kui. Moja supruga je znala koliko mi vremena treba da oistim na prilazni put. Zakljuila je da se desio neki problem, im
me nema toliko dugo, pa je poslala mlaeg sina da me nae.
Kad je video da je sve u redu, upitao je:
ta se desilo?
Dugaka pria odgovorio sam mu.
E pa, kad je sve u redu nastavio je Endrju ja idem dole do
63

komije. Oni nisu kod kue, a ja sam im obeao da u nahraniti

Odija umesto njih.
Oseao sam se kao neko ko je upravo izaao iz bitke koju je
dobio. Bilo je tek devet ujutro, a ja sam bio potpuno iscrpljen.
Ranije bi svaka od ovih nezgoda sama za sebe bila dovoljna da
me odvoji od Isusa i da me natera da dam mesta svojoj staroj
prirodi. S tugom se dobro seam kako sam svoj bes iskaljivao na
eni i deci. esto sam prema njima bio neprijatan i pokazivao im
svoj gnev, posebno ako bi napravili nekakvu greku. Eto, ta greh
ini od naeg ivota. Unesreuje nas same, i sve druge oko nas.
Endrju, rekao sam zato ti ne bi uskoio da te prevezem do
tamo. Nahrani psa, a ja u za to vreme da oistim i njihov prilaz.
Kad se vrate, bie sreni to ne moraju da lopataju sneg.
Sjajno povikao je Endrju i mi smo zajedno sili putem do
naih suseda.
Skoro da sam razgrnuo sav sneg sa njihovog velikog i neasvaltiranog prilaza, kad su mi se na putu nala etiri sruena stabla,
pokrivena snegom.
Ponovo sam se zaglavio! Nisam mogao ni napred ni nazad.
Tog jutra oseao sam kao da se nikad neu iskobeljati iz nevolja.
Iznova sam morao da donosim odluku o predanju svojih oseanja i misli Bogu. Hrianskim ivotom moemo da ivimo samo
neprekidnim odbacivanjem svog Ja i neprestanim oslanjanjem
na Hrista.
Endrju najzad sam progovorio ui tamo i nahrani psa,
a ja u radio vezom zamoliti mamu da poalje Metjua sa motornom testerom. Ona e nam posluiti da pomerimo ova stabla, pa
se vraamo kui.
I tako, dok je Endrju krenuo prema kapiji naih komija, ja
sam izaao da osmotrim situaciju. Odmah sam spazio novu nevolju izduvanu gumu.
Ne, Boe. Ovo je zaista previe. Ne elim jo i izduvanu
gumu kukao sam.
64

 Ne treba da odustaje, Dime. Moe da izabere da ostane

uspravan, samo ako to hoe.
Dobro, Gospode. I ovo ti predajem. Ali postajem umoran.
Izvadio sam dizalicu i poeo da menjam gumu kad se Endrju
vratio da mi kae kako Odi nee da ga pusti da ue u dvorite.
Ponovo sam hteo da pobesnim i opet sam osetio kako me Bog
nagovara da ostanem miran i da staloeno priam sa sinom. Do
tog vremena Metju je ve trebalo da je stigao, ali ga nigde nije
bilo. Moja priroda je, po ko zna koji put tog jutra, elela da se
provali i da smisli najgore stvari o mom sinu, samo zato to se on
nije pojavio u vreme kad sam ja to oekivao.
Dime Boji tih i tanak glas jo uvek je govorio mom umu
predaj mi te misli. Dosad si odolevao u ovom ratu. Nemoj sada
da odustane. Nikada te neu napustiti ili zaboraviti. Molim te,
ne ostavljaj ni ti mene, Dime.
Dobro, Gospode, poi u da ga potraim.
Samo to smo izali na glavni prilaz da vidimo ta je bilo sa
Metjuom, on se pojavio zadihan, vukui motornu testeru.Ono
to me je iznenadilo bilo je to to se po njemu videlo da je neto
teko radio. Bio je sav oznojen i na njemu je bilo piljevine koju
pravi motorna testera.
Tata, sekao sam stabla koja su bila nagnuta prema naem
prilaznom putu i...
Nema veze, sine rekao sam O tome emo kasnije.
Nisam mogao da poverujem da sam to ja koji na taj nain
priam sa svojim sinom. Boji upliv bio je vie nego oigledan.
Pored toga, nebitno je bilo gde je nastao um u naoj komunikaciji i zato je on odluio da obara stabla. Testera je bila tu i ja sam
ve oseao ukus palainki.
Metju rekao sam ti ui u auto i upali ga, a ja u biti
ispred da iseem stabla koja su se podvukla ispod.
Tako je i bilo, i za kratko vreme poslednji trupac bio je uklonjen. Rekao sam svojim deacima da pou i nahrane Odija. Metju
65

ga je dobro poznavao i bio sam siguran da nema opasnosti da ih

pas napadne. Ja sam za to vreme istio prostor oko garae naih
komija, i kad sam ve bio pri kraju, video sam da su Metju i Endrju ipak imali problem. Pas im nije doputao da priu kapiji.
Ne puta nas unutra povikao je Metju.Osetio sam kako mi
se brzo pribliava iskuenje da ponem da se alim na svoje sinove. Poeleo sam da kaem: Zar vas dvojica ba nita ne moete
sami da uradite! Hvala Bogu koji mi to nije dozvolio. Jo uvek
je bio tu, pored mene, i osvajao je moje srce. avo je urlao: Ma,
hajde! Pusti to iz sebe! Pusti da izae napolje! Bog je takoe bio
tu da mi neno apne: Dri se, Dime! Uhvati se za Mene. Ne
mora da se odvaja od Mene i da izgovori rei zbog kojih e
zaaliti. Niko od nas ne mora da dopusti tom zlu da se ispolji. To
je stvar naeg izbora.
Sluajte, momci rekoh idem da zgrabim tog psa, a vi
onda utravajte unutra da mu postavite tu hranu i sipate vodu za
pie, i to to bre moete. Posle toga idemo kui da dorukujemo.
Gladan sam! U sebi sam dodao Gospode, ne daj da me taj pas
ujede! To bi mi ba bilo previe!
Odi nije mala pudla. To je norveki Elkhound7, taman toliko
velik koliko i samo ime njegove vrste. Zgrabio sam ga i napravio
mu kragnu8. Reao je i besneo, borei se svom snagom da se
iupa iz mojih ruku. Moji deaci nikad nisu bili bri u poslu.
Izali su iz dvorita za tren oka. im sam pustio psa, potrao je
prema svojoj zdeli i poeo da jede. Zatvorio sam kapiju i umorno
se svalio u vozako sedite.
Dobar si bio, tata hrabrili su me moji sinovi. Niko nas ne
poznaje tako dobro, niti zna borbe kroz koje prolazimo, kao naa
porodica. Moji deaci su znali da njihov otac uobiajeno reaguje
na nain koji donosi samo nevolju i to zbog samo jednog dela
svih problema koji su tog jutra nastali.
7
8

Rasa psa nastala ukrtanjem vuka i psa.

Rvaki zahvat

66

 Pa, hvala Bogu nekako sam uspeo slabano da izustim

ali postajem umoran. Oseam se kao da sam bio u I Svetskom
ratu, II Svetskom ratu i Vijetnamu zajedno, i to sve za jedno jutro.
Hvala Bogu da je gotovo rekoh napredujui putem do kue.
Amos 5,19 govori o oveku koji je imao mnogo nevolja. Taj
ovek je beei od lava naleteo na medveda. Konano je stigao
kui i naslonio ruku na zid, da bi ga ba tu ujela zmija. Takvo je
otprilike za mene bilo ovo jutro. Beao sam od lava, umakao sam
i medvedu, a sad pogodite ko me je ekao kod kue?
Upravo tako zmija. Za jednog hrianina nema odmora ili
trenutka kad e rei: Sve je gotovo.
avo najvie voli da nas potkai kad zna da smo umorni i kad
elimo da se konano odmorimo. Jedva da sam izgovorio rei
Hvala Bogu, sad je sve gotovo, kad je otpalo dno mog pluga. To
me je ponovo zaustavilo skoro nadomak kue. Gospode, jecao
sam u sebi, to nije poteno! Zaista sam smrvljen. Ve oseam
miris tih palainki, a, sad eto, jo jedna nevolja.
U pravu si Dime. Sve te nevolje koje su te jutros snale to
nije poteno, kao to nije bilo poteno da ja naputam nebo da
bih umro zbog tvojih greha. Dime, pravinost nema nita zajedniko sa ovom situacijom. Pred tobom je izbor! Moda sve to
nije fer, ali ti jo uvek moe da mi sve preda i da pobedi.
Dobro, Gospode, rekao sam, moe da ima sve. Otiao
sam u garau po eki i eksere. Endrju je izvadio kompresor za
ienje snega da njime oisti prostor oko garae. Metju je za to
vreme otiao da pomogne majci. Ja sam nastavio da se rvem s
plugom. Improvizovao sam dno da bih izbegao sakupljanje snega unutar stranica. Poto sam ga dogurao do kue, prikucao sam
njegovo dno i smestio tamo gde inae stoji u kui.
Dok sam se pribliavao garai, mogao sam da vidim Endrjua kako gura kompresor do oka u garai. Kompresor se inae
ne gura! On ima svoj pogon! To je moglo samo jedno da znai:
kompresor se pokvario. NE! Jednostavno, nisam vie mogao da
67

podnesem jo jedan problem. Osetio sam straan umor i veliku

nemo. eer u mojoj krvi sasvim se srozao. Drhtao sam i dok
sam se pribliavao Endrjuu, mogao sam da ujem kako Bog govori mom srcu, ponovo zahtevajui od mene da mu se predam.
Umesto toga, ja sam izabrao sam da dam oduka sebi. Dopustio
sam da se gnev ispolji. Iz mene je u besu prokuljalo: KO JE TO
UINIO?
Endrju je zaleen zastao bez ijedne rei. Metju i Seli su izali
na verandu da nas pozovu na doruak, a ja sam stajao tu ispred.
Svi su mogli da vide i uju ta se desilo. Podigao sam kompresor,
spustio ga na svoje krilo da vidim u emu je problem. uo sam
Boga kako govori mom srcu: Vrati se, Dime, ispravi to!
Meutim, nisam bio siguran da to elim. Dok sam gledao u
kompresor primetio sam da nedostaje mali podeavajui raf koji
ujedno dri kai na osovini. ivimo u divljini i treba nam oko tri
sata do grada gde moemo da nabavimo podeavajui raf. Zatvorio sam oi i rekao: Gospode, ako je jo ostalo milosti, molim
Te, budi mi milostiv i oprosti mi.
Otvorio sam oi i primetio neto krajikom oka malu crnu
taku. Otiao sam do tog mesta i pogledao. Bio je to podeavajui
raf. Bog je uinio da ugledam tako siunu stvar na razdaljini
od skoro etiri metra, u snegu visine 40cm. Kakvom Bogu mi
sluimo! Stavio sam raf na njegovo mesto i pridruio se svojoj
porodici za stolom, na naem zakasnelom doruku.
Na mom licu bio je osmeh skoro od uva do uva. Moja porodica posmatrala me je s nevericom. Lako sam mogao da proitam
njihove misli. ta je to zbog ega se smeje? Samo to si pustio
konice. Svi smo videli da si izgubio kontrolu nad sobom!
Sluajte rekoh im znam da se pitate zato sam tako srean, ali ja sam se od jutros drao Isusa dok su me spopadala iskuenja, vie nego ikad ranije. Danas sam pobedio iritirajue okolnosti koje nikada ranije nisam uspevao da savladam. Da, znam
da sam popustio tamo napolju sa kompresorom. Pa ipak, nisam
68

ekao satima ili danima da se vratim Bogu. Smesta sam se pokajao i zatraio Njegov oprotaj, a sada traim va. Uzbuen sam
ne zato to sam zgreio, nego zato to sam video kako Bog radi u
mom ivotu i zato to znam da e On zavriti dobar posao koji je
zapoeo u meni.
Slava Bogu, spoljanje prilike ne moraju da nas kontroliu.
Kad nauimo da izabiramo Hrista kao prvog, poslednjeg i najboljeg u svemu, i to u kontinuitetu, ubrzo e nai dobri izbori
postati navike, a navike e formirati karakter.
Na primer, moja porodica imala je tu privilegiju da provede
ceo mesec na ostrvu Sent Kroj. Ovo ostrvo, biva britanska teritorija, zadralo je nekoliko obiaja iz Ujedinjenog Kraljevstva. Ono
to nam je najvie zapalo za oi, bila je vonja levom, pogrenom
stranom kolovoza, kako se to nama inilo. Poto smo uzeli auto
iz Rent a Car-a sa aerodroma, krenuo sam rekavi svojima da mi
moraju pomoi u vonji jer je sve bilo na pogrenoj strani. Bilo
je to najneprijatnije iskustvo kojeg mogu da se setim. Morao sam
da prisiljavam sebe i da se ne vraam na stare vozake navike.
Zadivljujue, posle trideset dana zapazio sam da mogu da vozim a da i ne mislim o starim navikama u vonji. Istrenirao sam
sebe i sada je bilo jednako lako voziti na novi nain kao to je bilo
lako ranije, pod starim uslovima. Na putu ka naoj kui u SAD, pitali smo se da li emo moi isto tako lako da se naviknemo na stare
obiaje. Nije bilo potrebe za ma kakvim navikavanjem. Mogli smo
jo uvek lako da vozimo onako kako smo oduvek to inili.
Ovde se nalazi pouka koju odmah moemo da primenimo na
hrianski put. Teko nam je da promenimo nain na koji smo
oduvek odgovarali na Boje podsticaje. Mnogi koji su poeli da
hodaju s Bogom, doli su do zakljuka da je to tako teko i raspinjue iskustvo za njihovo Ja, pa su blizu odluke da od svega
odustanu.
Meutim, kao to smo upravo otkrili da jo uvek moemo da
vozimo na nain kako se inae vozi u SAD, tako e i hrianin
69

shvatiti da jo uvek u svako doba moe da izabere da se vrati na

stari ivot greha. Izbor je u Bojim oima neto najdragocenije
i On nikad nee oduzeti mogunost izbora Svojoj deci. Umesto
toga, On nam daje mnotvo izbora. Ti izbori opredeljuju nau
venu sudbinu kao i nau sadanju sreu. Beksto ka Bogu jednostavno znai vraanje svih naih izbora Njemu, neprekidno,
sve dok navika ne postane karakter i mi ne postanemo sasvim
Njegovi!

70

5. poglavlje

BOG JE UVEK TAMO

GDE SMO I MI
A kad se Jakov probudi od sna, ree: zacijelo je Gospod
na ovom mjestu; a ja ne znah. (1. Mojsijeva 28, 16)
Evo ja sam s vama u sve dane
do svretka vijeka. (Matej 28,20).
Izgleda da je to mesto u kojem smo zavrili Polbrid, u dravi Montana sam kraj sveta. Osamdesest kilometara nas je delilo
od najblieg asvaltiranog puta i elektrine mree. S druge strane,
samo nekoliko kilometara severno nalazi se kanadska granica.
Stanovnitvo je u ovim krajevima prilino proreeno pa bi u takvoj divljini svaka povreda ili nesrean sluaj mogao da bude
ozbiljan problem gde bi i sam ivot mogao da bude ugroen. U
takvoj situaciji mogue je da pored vas satima, pa ak i danima,
niko ne proe. Zato je nae pouzdanje jedino u naeg boanskog
Saputnika. On nas nikad ne ostavlja same!
Jesen u planini je predivno godinje doba sa sveim danima i
fantastinim bojama. Ovaj jesenji dan zatekao je moju suprugu
sa decom dok im je drala kunu nastavu, a mene na putu do
ume gde je trebalo da naseem drva. Iskustvo se pokazalo kao
dobar uitelj. Odluio sam ne samo da obezbedim dovoljno drva
za predstojeu zimu, nego i da reim problem za naredne dve
71

godine. Ovo je postalo pravilo, tako da je kod nas uvek bilo drva
dovoljno za dve godine, kao rezerva u sluaju da se povredim ili
razbolim, to bi me onesposobilo za tei rad. Dvogodinje zalihe
bile bi dovoljne da spree krizu.
Gore uz visoravan, kod Tipi jezera, skrenuo sam sa puta na
mestu gde sam jo ranije primetio jedno mrtvo stablo. Parkirao
sam auto i poeo da testeriem drvo koje se nalazilo na strmini.
Bilo je dugako neto preko 9 metara. Kada je poelo da pada,
zakailo se izmeu druga dva drveta.
Popevi se se uz padinu, stajao sam sa one strane drveta koja
je bila okrenuta nizbrdo. Poeo sam da ga seem na manje trupce
duine oko 40 cm, od gornjeg vrha prema korenu. Kako je svaki
iseeni trupac padao na zemlju, odgurivao sam ga nogom nizbrdo tako da su se oni nagomilali blizu parkiranog auta.
Bio je to dobar sistem rada i nisam smatrao da ga treba menjati. Iako sam morao da stojim do same gomile koja je nastala
seenjem, bilo je dovoljno mesta da se ceo proces dovede kraju.
Kada sam seenjem stigao do mesta izmeu dva stabla, zasekao
sam deblo tako da ga oslobodim. U tom trenutku sam u svojim
mislima osetio snaan upliv i podsticaj koji me je gonio da se pomerim i doem s druge strane drvetu. Odbacio sam ovu pomisao. Na kraju, ipak je moj nain obaranja stabala i seenja debla
na manje oblice, do ovog trenutka savreno funkcionisao.
Tog jutra sam traio od Gospoda da me vodi i upuuje. eleo sam
da mi On bude stalni Saputnik. Obeao sam da u posluati Njegove
podsticaje. Misao se ponovo nametala, pa sam ovoga puta zastao.
Gospode, jesi li to Ti? Da li Ti trai od mene da preem na
drugu stranu?
Da, Dime stigao je odreen odgovor.
Dobro, Gospode rekoh, menjajui svoj poloaj u odnosu
na drvo ali to je smeno.
Napravio sam rez s jedne i poeo da seem s druge strane. U
udu sam zurio u nekoliko stotina kilograma teko deblo koje
72

je puklo i palo ba na ono mesto na kojem sam se do malo pre

nalazio. Teina stabla koje se oslanjalo na druga dva drveta, napravila je takav pritisak da je njegovo ponaanje posle zasecanja bilo sasvim drugaije od onog to sam oekivao. Bilo je kao
ubistvena, napeta opruga koja je samo ekala da napravim taj
poslednji fatalan rez.
Osetio sam se slabim kada sam shvatio do kakvih bi sve posledica dolo da se nisam pomerio. To deblo koje je puklo strahovitom estinom, pokosilo bi me u nivou mojih kolena i kao
katapult odbacilo preko ivice grebena na kojem se sve dogaalo,
nekih deset metara nizbrdo. Nevolja bi bila moda jo vea s obzirom na motornu testeru koja je u mojim rukama bila u pokretu. Najverovatnije je da bih poginuo od samog udarca debla ili
motorne testere. ak i da preivim ovoj udes, male bi bile anse
da opstanem u toj divljini dok me neko ne pronae. Niko nije
znao gde se tano nalazim.
Shvatio sam da me je Gospod spasao od, u najlakem sluaju ozbiljne povrede, a mnogo verovatnije od same smrti. Polako
sam uio da je Bog bio tamo, ba u tom divljem planinskom kraju, spreman da mi pomogne, pre nego to sam i razumeo da mi
je potrebna pomo.
Poslanica Efescima, poglavlje 2, stih 8, kae isto to na drugi
nain: Jer ste blagodau spaseni kroz vjeru; i to nije od vas, dar
je Boji. Milost predstavlja Boje kontinuirano prisustvo u mom
ivotu. Ona mi se udvara, preklinje me, poziva me, pokuava da
me spase od mene samog. Ako ga budem sluao, taj glas e me
voditi, snaiti, i tititi.
Ako sve to Bog ini, ta je onda moj deo? Moram biti voljan
da se u kontinuitetu potinjavam podsticajima Duha. To je vera!
Ona je svestan izbor da saraujemo s Njim i tako ostanemo u
Njegovoj prisutnosti. To je sutinska razlika koja odluuje da li
e me snaan iznenadan udar poistiti sa strme litice, ili u, pak,
drati korak sa naim Boanskim Pomonikom.
73

Nacionalni park Glejer i okolina imaju najveu koncetraciju

grizlija u 48 drava u SAD. Svaka godina donosi nam izvetaje o
napadima ovih medveda na posetioce parka. Medvedi ne itaju istraivake mape. U suprotnom bi primetili da sa prelaskom
preko reke naputaju nacionalni park i ulaze u gazdinstvo amerike umske slube koje se granii s naim posedom. Meutim,
granice koje ljudi crtaju nita ne znae ovim stvorenjima ije su
migracije teko predvidljive.
Kada smo se preselili na planinu i smestili se tik uz teritoriju
koja je stanite ovih ivotinja, prijatelji su nam savetovali da se
naoruamo zbog pretnje koja dolazi od ovih stvorenja. Odbacio
sam tu ideju. Nisam mogao da poverujem u to da e Bog koji nas
je do ovde doveo, dopustiti da nas napadne ili pojede medved.
Moja dua je nala mir u istini da e Bog biti sa nama, jer je Boja
milost dovela Seli i mene na ovu prastaru planinsku visoravan.
Seli se teko navikavala na nae krznene susede zbog svog
prethodnog neprijatnog iskustva. Jo kada je bila sasvim mala,
njena starija braa zadirkivala su je govorei joj kako medved
ivi ispod njenog kreveta i kako e iskoiti i zgrabiti je. Dok nije
dovoljno porasla da shvati koliko je smena ta deija pria, mala
Seli se nagutala straha od toga da bi to moda stvarno moglo da
se desi. Tako je moja draga supruga stigla u divljinu Montane sa
duboko ukorenjenim strahom od medveda.
Problem je bio u tome to u Montani medvedi nisu samo
predmet deje fantazije nego uasna realnost, kako ih je Seli doivljavala. Ti pravi medvedi moda nisu iskakali ispod njenog
kreveta, to je bio njen deji strah, ali su zaista izlazili iz ume i
prilazili bez ikakve najave svog prisustva. Samo neko ko je imao
susret sa divljim medvedima moe da razume koliko su tihe te
ogromne ivotinje dok se kreu umom.
Teko je osloboditi se ukorenjenih strahova. Utoliko tee ako
ovi strahovi imaju realnu podlogu. Tako je bilo u Selinom sluaju. Kod nje se razvila borba. Znala je za stih: Savrena ljubav
74

izgoni strah (1.Jovanova 4,18). Takoe je itala rei u Bibliji: A ja

Gospod biu im Bog,...i uiniu s njima zavjet mirni, istrijebiu
zle zvijeri iz zemlje, i oni e ivjeti u pustinji bez straha i spavae
u umama (Jezekilj 34,24.25). S vremena na vreme, stari strahovi
su se ponovo budili, jai nego ikada. Selin jedini izlaz bio je da
ih preda Gospodu i da veruje svom vernom Saputniku. Polako je
uila da tamo gde je Bog, strah ne treba da postoji. Bila je to duga
borba protiv starih navika i sklonosti, sve do dana kada se oi u
oi srela sa svojim starim neprijateljem.
Nai prijatelji su nam rekli da se tog prolea u naem kraju
nala medvedica sa tri mala mladuneta. Kod medveda su trojke
rea pojava nego dvojke, pa smo se nadali da emo ih videti. Tog
jutra izneli smo svoju elju pred Gospoda u toku porodinog bogosluenja. Mollili smo Ga da stvori priliku kako bismo zajedno
videli medvedicu i njeno troje medvedia.
Naravno, Seli je na to dodala: ...Ali, na bezbedan nain, Gospode! Posle molitve primetili smo mladune na malom drvetu,
na samo 5 metara od naeg prozora. Sigurno su tu negde bila i
druga dva medvedia sa majkom. Dok smo posmatrali kroz prozor, ugledali smo ono to smo traili, veliku enku kako svojom
njukom hvata mirise koji dolaze do nje i analizira ih.
Oh, pogledajte prokomentarisala je Seli kladim se da
njui peene palainke.
Tako je i bilo! Osetili smo strahopotovanje kada je medvedica lagano krenula ka naoj verandi. Bilo je toplo proleno jutro
tako da se u tom momentu, na glavnom ulazu u kuu nala samo
tanka mrea, kao jedino to je stajalo pred gladnim medvedom
pre nego to nam ue u trpezariju. Da je samo hteo, lako je mogao da pokida mreu i kroi unutra.
Seli je, kao vrlo praktina osoba, brzo krenula prema vratima sa
namerom da zatvori velika ulazna vrata. Meutim, kada je stigla do
njih, medveda nije bilo, pa je otvorila vrata sa mreom da pogleda
gde je ivotinja. Kada je izvirila napolje mogla je da vidi medveda
75

kako se penje na verandu, ne stepenitem, to je svakako mogao, nego

irokim ivinjakom pored stepenita, jer mu se tako vie svidelo. Kad
ste tako veliki medved, malo marite za uglaene ljudske manire.
Seli je odmah napravila korak unazad i zatvorila vrata sa mreom, ali joj nije dolo da zatvori glavna vrata. Moji deaci i ja
posmatrali smo prizor otvorenih usta Seli je stajala na pragu,
dok je medvedica sasvim prila, tako da se izmeu nje i moje
supruge nala samo tanka providna mrea. Dok su odmeravale
jedna drugu, Seli je izgledala kao paralizovana.
U tom trenutku poela je da govori: Vau, ala tvoje krzno blista! Predivna si! Moja supruga je tepala medvedu! Nisam mogao
da poverujem, a izgleda da se i medvedu dopalo. Seli je nastavila, iskazujui svoje divljenje prema svemu to je odlikovalo ovu
umsku lepoticu, od deset centimetara dugih kandi do velikih
zuba koje je pokazivala. Onda se okrenula prema nama, rekavi:
Doite! Doite da je vidite! Nismo ba bili tako oduevljeni
idejom da joj se pribliimo. Posle kraeg vremena, medvedica je
napustila verandu ponovo prelazei preko ivinjaka pored stepenita. Skupila je svoje mladunce i pojurila da obavi ono to je bilo
u njenom dnevnom rasporedu za to jutro.
Iznenada, Seli kao da se osvestila. Postalo joj je jasno ta je
uinila. Okrenula se prema meni i povikala: Slobodna sam! Slobodna sam! Njeni stari strahovi su proterani. Kada smo kasnije
razgovarali, pitao sam zato je tako reagovala na medveda. Odgovorila mi je vrlo sigurno: Zato to je Bog doveo medvede. Znala
sam da nije bilo nikakve opasnosti. Boja milost oslobodila ju je
iznutra. Bila je zaista slobodna! Njegovo stalno prisustvo bilo joj
je podrka sve vreme dok je iskuenje trajalo. Medvedi su nastavili da nas poseuju s vremena na vreme, dajui nam priliku da
razvijemo dugo ekano prijateljstvo s jednim od medvedia. Ali
to je tema za narednu knjigu knjigu o medvedima.
to se Seli tie, ovo iskustvo zauvek je promenilo njen odnos
prema medvedima. Ali, dopustite mi da vas neto pitam: Da li
76

nam se Bog pribliio tog dana i uinio Svoje udo? Ili je Seli jednostavno postala svesna Njegovog stalnog prisustva sa nama?
Prijatelji, radi se o naoj svesti i svesnom poimanju Boje kontinuirane prisutnosti koja nas prati. Upravo ova svest o Njegovoj bliskoj zajednici s nama otvara puteve do naeg srca, kako
bi sagledali, uvideli i razumeli mona dela koja Bog ini u nau
korist.
Vidite, veina od nas podrava koncept po kojem Bog sedi
na Svom tronu na nebu, i tek ponekad naulji Svoje uvo prema
nama, menjajui okolnosti ivota, kao odgovor na nae molitve.
Veliki broj ljudi vidi Boga kao neto daleko, poput zemaljskih
vladara koji moda ponekad i hoe da pomognu kada nam je to
potrebno, ali se retko meaju sa obinim svetom. Ako biste posetili ma koju kraljevinu na ovom svetu i popriali sa potinjenima,
shvatili biste da ih proima oseanje straha ili nelagode u trenutku kada se nau u blizini lanova kraljevske porodice.
Takoe, ako biste mogli da itate ljudska srca i misli, otkrili
biste da su mnogi, ako ne i svi ljudi, u problemu kada se suoe s
idejom o uvek prisutnom Bogu. Kada ovek prihvati stvarnost o
Bogu kao naem stalnom Saputniku, nastaje odgovarajua promena u stavovima i u ponaanju. Ponaanje koje bi se moglo ispoljiti u situaciji kada nema kralja u blizini, prestaje u trenutku
kada je on pred oima. Ovo je, najzad, prirodna reakcija osobe
koja shvata da je u drutvu nekoga ko je vei od njega samog.
Oni kojima takvo drutvo ne prija, koji ne ele da se uzdignu do
vieg standarda, uklonie se iz kraljevog prisustva.
Koliko e tek grenik eleti da izbegne Boga ili da porekne Njegovo postojanje. Pa ipak, nije mogue sakriti se od Njega. Kada
su Adam i Eva pogreili, oni su u panici pokuali da se sakriju od
svog Tvorca. Ipak ih Bog nije unitio. Potraio ih je i nastavio da
ih voli i brine se za njih. Alkohol, droge, nemoral, materijalizam i
intelektualno poricanje mogu da umrtve vaa ula, ali sve to nije
u stanju da vas dovede do nemogueg da se sakrijete od Boga.
77

Biblija je puna pria o osobama koje su pokuale da pobegnu od

Boga: Adam i Eva, Pavle, Jona to su samo neki primeri koje
pominjemo. Svima je zajedniko da se njihov pokuaj sakrivanja
pred Bogom jadno zavrio. Pismo kae: Kuda bih otiao od duha
tvojega, i od lica tvojega kuda bih utekao? (Psalam 139,7).
Biblija takoe kae da Bog ne gleda ko je ko. Ovo znai da
On ne tretira neke ljude bolje od drugih. Ne favorizuje nikoga.
Ljudi esto kau: Voleo bih da Bog govori meni kao to je govorio onda, u biblijskom vremenu. Stvari su tada bile lake nego
sada.
Dragi prijatelji, nita tee nije danas! Ako su Enoh, Ilija i Pavle
hodali s Bogom, onda to moete i vi. Ako je Boja volja da Bog
svaki dan provodi sa Dimom Honbergerom, koji je jedan od
najsporijih uenika, jedan od najtvrdoglavijih ljudi na zemlji,
ako je Bog voljan da vodi i usmerava takvog oveka poput mene,
sa sve mojom jakom nemakom voljom i estokim temperamentom, onda Bog sigurno eli da bude i va Voa i Saputnik!
Ako je to tako jednostavno, zato se onda kolebamo? Zato
svega nekolicina ljudi otkriva Boga kao svog stalnog Pratioca?
Problem na koji ovde nailazimo tie se naeg stava. Mi ljudi smo
tako naviknuti da sami vodimo svoje poslove, da odbijamo vostvo naeg dragog nebeskog Oca. Neophodno je da usvojimo
onaj stav koji je imao Samuilo kada je rekao: Govori, Gospode,
slua sluga tvoj.
Takav poloaj izraava potpunu zavisnost od Vodia koji vidi
i zna ono to mi ne moemo. Nedostatak volje da sluamo Boji
glas liava nas Njegovog vostva. Naa slaba sklonost da posluamo Njegov glas ini da hrianski ivot bude tako tegoban. Do te
mere smo navikli da mi budemo ti koji e kontrolisati stvari, da
ak i kad nastojimo da osetimo podsticaje Bojeg Duha, pokazujemo sklonost da odbacimo Njegovo vostvo. Prirodna tenja da
sledim sopstveno znanje pre nego Boje podsticaje i vostvo, skoro da me je kotala svega lepog to smo kao porodica doiveli.
78

Pre nekoliko godina na putu za Novi Zeland, sedeo sam na

prednjem seditu kombija. Novi Zeland je lepa zemlja. Uivao
sam posmatrajui planine, farme i ovce. Neoekivano, osetio sam
tih i tanak glas Duha koji me je gonio da zatvorim oi i odremam
za neko vreme. Bilo je tek 10.30 ujutro i ja sam odbacio ovu misao jer sam, kao i obino, smatrao da znam bolje nego Bog.
Da li ste i vi nekad slino reagovali na Boje vostvo? Bogu
hvala to me nije ostavio samog kada sam Ga ignorisao. Ponovo me je obuzeo isti utisak da za trenutak zamurim i odmorim
oi. Iako sam spor da nauim lekciju, na kraju ipak ukapiram i
poveem situaciju sa prethodnim iskustvima, poput drveta koje
me je zamalo ubilo. Setivi se te opasnosti, dobio sam volju da
ozbiljnije shvatim ovaj drugi podsticaj.
Sklopio sam oi i zavalio glavu unazad, dok je sumnja jo
uvek govorila da je sve to besmisleno. BAAAMMM!! KRAAA!!!!! Osetio sam kako me zasipaju po licu delii onoga to
je nekad bila oferajbna. Sa brda pored puta odronila se stena
na vetrobran vozila i to ba ispred mene. Ovaj auto nije imao
vetrobran sa folijom koja bi zadrala razbijeno staklo, tako da se
ono raspslo na stotine najsitnijih delia koji su zavrili u mojoj
kosi, uima, po koulji, ak i u nozdrvama. Ostao sam zakucan
za sedite i drhtao.
Znao sam da me je Gospod jo jednom sauvao od teih povreda. Sauvao mi je oi! Kako je dobar Bog kome sluimo! Od
pomisli da sam jo jednom skoro odbacio Njegovo vostvo, podili su me marci. Dok su mi oi jo uvek bile zatvorene, zahvalio sam Gospodu to Ga imam kao stalnog Saputnika u svom
ivotu. Tako sam Mu zahvalan to nije samo posmatra, nego
uestvuje sa mnom u svim mojim iskuenjima i u svim mojim
dnevnim aktivnostima.
Isus eli da upravlja vaim i mojim hodom po stazama ovozemaljskog ivota. Moete raunati na Njega, jer gde smo mi, tu
je i Bog!
79

Kad ovek postane svestan da je Bog uvek uz njega, onda moe

oekivati da e za njega Gospod uiniti velika uda. Tako je bilo
u sluaju tri zarobljena Jevrejina koji je opisan u knjizi proroka
Danila, u treem poglavlju. Oni su bili pozvani da se zajedno
s drugim carskim podanicima pojave na ceremoniji posveenja
velikog zlatnog kipa koji je podigao Navuhodonosor. Od svih se
oekivalo da se poklone pred kipom cara, to su oni i uinili svi
osim Sedraha, Misaha i Avdenaga. Car se razbesneo zbog, kako
je u tom trenutku smatrao, otvorene uvrede koja mu je uinjena,
pa je zapretio jevrejskim mladiima paklenim ognjem ukoliko
odbiju da posluaju. Nameravao je car da ih vezane baci u tako
uarenu pe da bi njihovo sagorevanje postalo primer za sve koji
bi se ubudue usudili da odbiju carsko nareenje.
Mladii su na ovu pretnju smireno odgovorili: Bog kojem
sluimo moe nas izbaviti iz uarene pei, i izbavie nas iz tvoje
ruke, o Care! (Danilo, 3,17 eng.prev). Kod njih nije bilo oajanja niti maloverne zastraenosti zbog situacije u kojoj su se nali.
Njihovo ponaanje zrailo je tihim i potpunim poverenjem u to
da e Bog biti s njima.
Car Navuhodonosor bio je toliko razjaren njihovim odgovorom da je naredio da se pe uari jae nego ikada i da se tri Jevrejina u njoj ivi spale. Bio je to ishitren potez jednog razuzdanog
temperamenta, naviknutog da ima ono to eli, koji je ovog puta
ostao bez zadovoljenja i zbog toga sasvim izmakao kontroli. Ovakvo ponaanje kotalo je cara gubitka nekoliko njegovih najjaih
vojnika koji su poginuli od vreline dok su bacali u pe trojicu zarobljenika. Car nije mogao dugo da uiva u osveti nad prkosnim
Jevrejima. Bacivi pogled u otvorenu pe, povikao je: Gle vidim
etvoricu ljudi odvezanih kako hodaju posred vatre, i nita im
nije, a etvrti kao da je Sin Boji (Danilo 3,25 eng.prev). Kada
je dola kriza, Bog je bio tu, na njihovoj strani. Njegovo vidljivo
prisustvo donelo im je ohrabrenje, vostvo i zatitu. On je sve
vreme bio tu. Nebo ni danas nije nita dalje nego to je bilo onda,
80

ali Bog malo moe da uini za nas ako izgubimo oseaj nae stalne zavisnosti od Njega.
Pria o tri Jevrejina iva je slika onoga to ini ivot vere. Ovi
mladi ljudi i ranije su zavisili od sile koja je bila izvan njih samih,
neprekidno se pokoravajui tihom i tankom glasu Onoga koji je
hodao s njima.
Upravo dok sam pisao ovu knjigu, osetio sam silu uvek prisutnog Boga i Njegove zatitnike ruke. Bila je jesen sa mnogo
vlage. Iz tekih oblaka dan za danom lila je kia. Zemlja je ve
bila prezasiena vlagom. No pre, Seli i ja trebalo je da odletimo
za Dalas u Teksasu, radi nekih sastanaka, ali je kia prela u sneg
kojeg je ujutro ve bilo oko 2,5 cm. Naalost, sa toliko mnogo
vode na ljunkovitom putu, sneg se ledio i pretvarao u klizavu
smesu leda i kamenja.
ivot u divljini znai da morate napustiti kuu pre zore da
biste stigli na jutarnji let. Tog jutra bili smo na putu u pola pet
ujutro. Vozei se dobro poznatim putem koji vodi prema civilizaciji, stigli smo do vrlo otre krivine u obliku potkovice, na delu
puta koji je iao nizbrdo. Auto je poeo da klizi. Kad imate vozilo
sa pogonom na sva etirir toka i ABS sistem koji spreava blokiranje konica, u slinim situacijama nema klizanja na stranu,
nego samo unapred i to bez ikakve kontrole.
Naalost, na ovom delu puta, unapred znai blizak susret
sa velikim stablima pamukovog drveta. Ako ikako uspete da izbegnete ovo drvee, eka vas jo vea opasnost strmina koja je
tako velika da bi se na Ford Eksplorer sigurno prevrtao celom
duinom nizbrdice.
Mogao sam u svom umu da naslikam straan udarac u jedno
od ovih stabala i momentalno aktiviranje vazdunih jastuka. Povikao sam: GOSPODE, NEEE! i u tom trenutku smo izleteli s
puta pri brzini od preko 60 km/h.
Odjednom smo se zaustavili. Eksplorer se zaustavio daleko
van puta, na strmoj nizbrdici. Stabla pamukovog drveta bila su
81

samo par centimetara od suvozakih vrata gde je sedela Seli. Izlazei paljivo iz auta, poneo sam bateriju da vidim u ta smo se
uvalili. Na dip je bio pod takvim nagibom da je jedan toak
praktino bio odvojen od tla.
Popeo sam se do puta da pogledam tragove naih tokova.
Ljudskom logikom nisam mogao da objasnim nau sreu. Tragovi su ili pravo prema drveu, a ipak, neto ili neko nas je u
poslednjem trenutku odgurao u stranu. Nije bilo nikakvih prirodnih prepereka. Nagib bi nam samo dodao na ubrzanju i uinio sudar s drveem jo gorim. Meutim, uvek prisutan Bog nas
je izbavio. Nekoliko asova kasnije teglja je izvukao na auto.
Pregledali smo ga i ustanovili da na njemu nema ni ogrebotine.
Svi mi, ukljuujui i mene, treba da se molimo kako bi se naa
svest razvila i usavrila, postala osetljivija na Boje prirustvo.
Tada emo biti spremniji da odgovorimo na Njegove uplive i instrukcije. Kada smo svesni Njegovog prisustva, naa srca e ivlje
komunicirati s Njim i mi emo Ga sve bolje poznavati. Naa saradnje e kroz veru, ljubav i praksu postajati sve savrenija. Ipak,
potrebna je hrabrost da se otmemo iz stega naeg vremena.
Jedan od najdraih imena za Isusa je Emanuilo, to znai
Gospod s nama. Treba da nauimo da Bog nije na nekom udaljenom mestu u nebeskim prostranstvima, sa kojeg tek ponekad
pogleda na nas. Ne, nikako. Kada je Isus ostavio zemlju, obeao
je da e poslati Uteitelja, Bojeg Duha, da bude uvek s nama.
To je za mene prava uteha! Ja se danas vie ne molim Bogu koji
je na nekom udaljenom mestu, nego Ga prepoznajem kao svog
stalnog saputnika, jer On to jeste!

82

6. poglavlje

DREI SE ONOGA
KOJI SE NE VIDI
Jer se drae onoga koji se ne vidi,
kao da ga viae. (Jevrejima 11,27)
Posle bitke kod Getizburga, general Robert Li, koji je komandovao u ovom okraju, naao se u drutvu jednog oficira koji je
analizirao neke od greaka uinjenih tokom ove bitke.
Mladiu obratio mu se Li zato mi to niste rekli pre bitke? Sada je ak i ovako glupom oveku kao to sam ja sve jasno.
Mnogi od nas prihvataju Lijevu premisu da je u dvadeset od
dvadeset sluajeva kasno uvianje stvari neizbean deo ivota.
Pa ipak, ostaje onaj opor utisak...ta bi bilo, kad bi bilo. Da smo
samo mogli znati ono to sada znamo! Ko se od nas moe okrenuti unazad i razmiljati o svom proteklom ivotu, a da ne oseti
onaj probadajui bol zbog uinjenih greaka, dok nas preplavljuje oseanje aljenja zbog glupih propusta u prosuivanju, zbog
proputenih blagoslova i neiskorienih prilika.
ak i dok itate ove redove, momenti jedan za drugim prolaze gubei se u venosti, ali istovremeno pravei zapise u naem
seanju koji e nam izai pred oi jednom u budunosti. Hoe li i
naa budunost biti puna aljenja, nalik na nau prolost?
Prijatelji, voleo bih da ima neki nain da vam pokaem film o
svom hrianskom ivotu. Niko me nije uio ovim stvarima koje
83

s vama elim da podelim. Trebale su mi bukvalno godine pune

probi i greaka da shvatim svaki od ovih principa koje pred vas
iznosim.
Do sada ste mogli da razumete da nisam bio zadovoljan intelektualno shvaenom verom, gomilanjem znanja, ve sam vie
teio istini koja bi imala praktinu primenu u mom ivotu. Nadam se da u upaliti oganj iste te elje i u vaim srcima. To me
uzbuuje, jer religija koja je daleko od praktine primene, od
iskustva koje se stie dan za danom i tren za trenom, skoro je
bezvredna.
U prvim danima hrianske crkve, vera je bila jaka i puna ivota. Ona je tako potpuno menjala ivot da su ljudi ovu promenu
posmatrali u udu. Bila je to vera koju je pratila sila.
U naim danima crkva je izneverila svoje lanstvo i obesmislila
razlog svog postojanja. Zato dananje crkve sve hrianske crkve imaju toliko mnogo novih obraenika koji se posle kraeg
vremena sa gnuanjem okreu od njih? Zato se samo nekolicina
mladih u crkvama dri vere? Kako to da religija pravi tako malu
razliku u procentu razvedenih brakova izmeu hriana i ostalog
sveta? Da li ste ikada zastali i iskreno se upitali zato je to tako?
Crkveni lideri i njihovi odgovori proizveli su brojne programe
u crkvama, stvorene zato da bi sanirali probleme u ovim oblastima gde se upadljivo pokazuju slabosti. Gotovo svaki od ovih
programa predstavlja tuan promaaj. Zato? Zato to oni jesu
pokuaj da se uklone simptomi, pre nego da se problem sutinski
rei. Veliko zlo u hrianstvu jeste to to tako malo, tanije, samo
nekoliko njih koji tvrde da su hriani, a meu njima i nekolicina propovednika, imaju ono Jevanelje koje moe da preobrazi
celokupan ivot.
Bila je to otra i odvana izjava. Dopustite mi da vam to na
primeru predstavim:
Jednom prilikom bio sam pozvan da govorim pred grupom
propovednika. Ja sam samo obian govornik, a ne propovednik
84

od profesije. ta bih ja imao da kaem strunjacima? Stavi za

govornicu, rekoh im:
Voleo bih da se svaki put kad propovednik stane na ovo
mesto, upali iza njega jedan veliki ekran koji bi pokazao kakav je
ivot vodio prethodne sedmice kako se ponaao u svojoj kui,
prema svojoj deci i eni, kako je reagovao na iskuenja i probe.
Da li bi se usudili da propovedate pod tim uslovom?
NE bio je odgovor propovednika.
U tom sluaju, dragi prijatelji, niste pronali Jevanelje.
Isus ne bi imao nikakav problem ako bi Mu bio postavljen takav
uslov. On je znao da je Njegovo ponaanje ispravno i isto, isto
kao i Njegovo uenje.
Istorija rane crkve zapisana je u Bibliji, u knjizi Dela apostolska. Dela, a ne uenje apostola, ne njihovo veroispovedanje, ne
njihovi rituali dela su ta koja su obeleila istinsko Jevanelje.
Jer po rodovima njihovim poznaete ih.
Dragi itaoe, jesi li voljan da se potini ovakvom testiranju?
Ako nisi, onda te pozivam da sa ovom knjigom uini ono to
nisi uinio ni sa jednom drugom knjigom koju si proitao. To
to dri u rukama jeste vebanka za tvoj ivotni projekat. Od
tebe zavisi, itaoe, hoe li da prihvati iskustva koja su ovde
zapisana i ugradi ih u svoje iskustvo. Razmisli o idejama koje su
ovde izloene, svari ih i usvoji na najpraktiniji nain, sve dok ne
postanu tvoje sosptvene.
Nije teko iveti takvim ivotom. U toku svakog dana morate
da gajite oseaj za stalno Boje prisustvo u svom ivotu i tada
ete biti motivisani da radite prema Njegovim uputstvima. ini
vam se da je suvie prosto? Pokuajte, pa ete videti!
Jedne veeri sam dobio poziv od oveka koga sam upoznao pre
nekoliko godina. On i njegova porodica posetili su nas sa eljom
da vide na posed u divljini i upoznaju se sa naim stilom ivota.
Tom prilikom smo im govorili o praktinom Jevanelju koje smo
iveli, ali oni nisu pokazali veliko interesovanje za to. Sada je ovek
85

nazvao: Dime, voleo bih da ti i tvoja porodica doete kod nas

za vikend. Znam da ti razume ta je to praktino Jevanelje. Potrebna nam je mala pomo kao porodici i u mom braku.
Rekao sam mu da u se moliti za to. Nakon toga, sa oseanjem
da imam Boju dozvolu, nazvao sam Roba i dogovorili smo datum posete.
Stigli smo u petak uvee. Rob me je poveo u etnju. On mi
nije ispriao sve. Nije se potpuno otvorio. Kasnije se ispostavilo
da mu je, neposredno pre nego to me je nazvao telofonom, njegova supruga saoptila da je zavrila s njim. Nije to rekla u besu.
Jednostavno, bilo je gotovo. Vie nije bilo oseanja. Planirala je
da ga ostavi i da sa sobom povede decu. Rob ju je pitao da li bi
ostala ako se on zaista promeni. Ona se sloila s tim da e razmisliti o ostanku, ukoliko on to istinski uini. Tako je Rob imao
jedan vikend u toku kojeg je morao da doivi promenu kako bi
spasao svoj brak.
Rob rekao sam mu, poto je cela pria o njegovom braku
isplivala na povrinu Bog kojeg sam poeleo da upoznam u
planinama tako je moan i njegovo Jevanelje je tako delotvorno
da ti garantujem da e biti novo stvorenje u Hristu do nedelje.
Ali, Rob nastavio sam ne mogu da ti garantujem da te tvoja
ena nee napustiti.
Pa ta onda da uradim pitao je.
Jednostavno, uzmi ovaj jedan stih i primeni ga na svoj ivot.
Nalazi se u Jakovu 1,19: Neka bude svaki ovjek brz uti a spor
govoriti i spor srditi se.
Rob je gledao u mene sa onim izrazom lica koji je otprilike
znaio: I...ta s tim? Skoro da je povikao: itao sam taj stih
mnogo puta i sada e TO da mi spase brak?!
To je upravo problem koji mnogi od nas imaju sa Svetim Pismom. itamo ga i nastavljamo dalje svojim putem. Nikad ne zastanemo da bi razmislili ta praktino znai to to smo proitali i
kako se moe primeniti u naem ivotu.
86

Nastavio sam:
Robe, ta znai to: Neka bude svaki ovjek brz uti? To
znai da e morati da razvije oseaj za sluanje Bojeg glasa i
svest o tome da je Boje prisustvo s tobom u toku celog dana. Prvi
put u ivotu e morati da dopusti nekom drugom da upravlja tvojim aktivnostima. Nauie da koristi svaku situaciju da
bi proverio ono to ti zna znanjem koje dolazi od nevidljivog
Boga. Gledajui Njegovim oima videe ono to ne zna, a to
On veoma dobro zna.
Sve na ovom svetu postoji da bi omelo veru u Nevidljivog
Boga. Vidljivi svet je neprijatelj Nevidljivog Boga. Vidljivi svet
buno nastoji da zarobi tvoju panju, namee se tvojim ulima i
insistira da ga slua. Morae da skri mo te navike i da umesto toga slua Boji glas: I ui e tvoje sluati rije iza tebe gdje
govori: to je put, idite njim (Isaija 30,21).
A sada Robe, ta znai to: Spor da govori? To znai da emo
dopustiti da svaka naa re bude proputena kroz sito Hristovog
karaktera i da e nas On voditi u reima koje izgovaramo.
Rob nije imao tu naviku filtriranja svojih rei. U stvari, to je
bio jedan od glavnih razloga za probleme koji su nastali izmeu
njega i njegove supruge. Mogu to da posvedoim jer sam boravio
kod njih u kui, ali mogu da potvrdim i to da je nastala promena
od trenutka kada je primenjen proces filtriranja.
Seam se da sam jednog jutra radio u garai, istei i otrei
jednu od svojih motornih testera. Poto sam je napunio uljem i
benzinom, odloio sam je na njeno mesto gde je ekala spremna
za narednu upotrebu. Uivam dok radim svojim rukama, ali ne
volim miris naftnih derivata na svojoj koi, pa sam, pre nego to
ponem bilo ta drugo, otiao do zadnjih vrata gde je bio mokri
vor da operem dobro svoje ruke. ta to radi, srce?, zauo se
ljupki glas moje supruge sa ulaznih vrata garae.
Nakratko sam bacio pogled prema Seli koja me je posmatrala.
U istom asu sam osetio kako moje telo (telesna priroda) eli
87

da se nametne i da izgovori rei: ta, ta radim? Zar ne vidi?

Perem ruke! Kakvo glupo pitanje?! U nekim prethodnim situacijama ove vrste rekao bih sve to i jo mnogo vie. Moj brak je
trpeo zbog toga. Ali ovaj put, dok sam oseao kako se podie zlo
u meni, zauo sam Boji glas koji mi je govorio: Ponaaj se neno prema njoj, Dime! Koji u glas izabrati da sluam, onaj koji
dolazi od moga tela i koji me goni da se alim zbog bezveznog
pitanja moje supruge, ili Boji glas? Zahvalan sam Bogu to mi je
pomogao da kaem sledee rei: Perem ruke, srce.
Odlino, duo. Ba sam se pitala kako ti je proao dan, odgovorila je moja supruga. Sklad meu nama ostao je nenaruen.
Mukarci, zato se dogaa da poto se oenimo, traimo od
naih ena da sve ine i izgovaraju upravo onako kako mi to inimo? Treba da shvatimo da je preko naih ena Bog uneo divnu razliku i ravnoteu u na ivot. Ja ne bih postavio pitanje na
nain na koji je to ona uinila. Ali razlog zbog kojeg me je moja
ena privukla jeste taj to ona misli, postupa, izgleda, ak i mirie
drugaije nego Dim Honberger. To je, gospodo, dobra vest.
elim da znate, vi mukarci, da je moj brak jo vanije od
toga, moj stav prema divnoj osobi kojom sam se oenio bitno
promenjen od trenutka kada sam shvatio i nauio da uvam te
razlike meu nama kao neto najdragocenije.
Ako elite da unapredite va brak, nauite da razvijate oseaj
za Boje prisustvo sa vama i da odgovarate na Boje podsticaje.
To svaki put deluje. Rob je tek bio na putu da to otkrije.
Robe, pogledaj poslednji deo teksta, nastavio sam. Spor
na gnjev, znai da ak i kad nas naa supruga i deca isprovociraju, mi treba da izaberemo da ostanemo u Hristu i da dopustimo
Njegovom slatkom Duhu da nas kontrolie pre nego to nas u
trenutku obuzme strast, kao to se to deavalo toliko puta u prolosti. Izabiramo da Bogu predamo ova uznemiravajua oseanja
i da Mu dopustimo da ih ukloni iz naih ivota pre nego to nanesu tetu onima koje volimo.
88

Do ovog trenutka, Rob i ja smo ve dugo bili u etnji koju

je propratilo i nekoliko suza. Te veeri on je otiao u krevet sa
mnotvom stvari o kojima je trebalo da razmilja. Kada smo se
sledeeg dana probudili, pitao sam se kako e se kriza razreiti.
Pred nama je bio postavljen divan doruak. Kad smo seli za sto,
primetio sam veliku posudu sa ovsenom kaom ispred Roba. Samoposluivanje tipa, ja sam sebi najprei, izbijalo je iz njega.
Sedeo sam na svom mestu i pitao se hoe li Rob profiltrirati svoje postupke proputajui ih kroz Boga, a onda, odjednom,
on je zastao za trenutak i isruio ruke sa posudom prema mom
sinu. Nakon toga posluio je i mog drugog sina, moju suprugu,
mene, pa svoju suprugu i svoju decu. Kada je zavrio, na kratko
sam bacio pogled prema njegovoj eni. Ostala je otvorenih usta
posmatrajui svog supruga. Verujem da je u celokupnom njihovom braku, ovo bio prvi put da je videla Roba kako slui nekoga
pre sebe samog. Rob je poeo da ui lekciju Brz da uje. Boji
Duh otkrivao je sebe Robovoj savesti, a Rob je poeo da sarauje
s Onim koji je nevidljiv.
Neto kasnije u toku obroka, njegova petogodinja erka koja
je nauila da tri po kui i to vrlo nekulturno, prekinula je svog
oca u pola reenice. Setite se o emu smo Rob i ja priali no pre
ovoga budi spor da govori i spor da se gnevi. Ovo svakako
nije bila njegova prirodna sklonost, a on je to pokazao tako to je
svojoj erki odgovorio strogo i u ljutini.
U sledeem trenutku naglo je zautao, a onda je uradio neto
to nisam video da je ikada neko drugi uradio. Za trenutak je
pognuo svoju glavu, tu pred svima nama, i kada je ponovo podigao svoj pogled i upravio ga prema svojoj erki, bio je pod vlau
Bojeg Duha, tako da smo svi mogli da vidimo razliku. Ponovo
sam pogledao u njegovu enu i video da je zapanjena promenom
koja se videla na njenom beznadenom muu. I sam sam jedva
mogao da poverujem u kontrast koji se video u Robovom ponaanju.
89

Gledao sam kako se ivot ovog oveka transformie pred mojim oima. Nevidljivi Bog ga je vodio i ispravljao u njegovim
grekama. Doputajui da se taj proces odvija, Rob je gradio svoje spasenje sa strahom i drhtanjem. Jer je Bog to ini u vama da
hoete i uinite kao to mu je ugodno (Filibljanima 2,12.13).
Njegov poetak u preobraaju bio je takav da bih voleo da sam
mogao s njim da provedem celu sedmicu. Bilo je to udesno iskustvo. Na kraju, u toku razgovora na samom zavretku vikenda i
naeg druenja, Rob je imao priliku da svojoj eni uputi jednu od
onih zajedljivih doskoica. Znate ve ono posle ega se svi drugi
smeju, ali vaa supruga pati i plae u sebi jer joj je naneta uvreda.
Kada se to ponavlja godinu za godinom, na kraju ona ostane
bez emocija, njeno srce toliko otvrdne da poeli razvod. U tiini
koja je nastala posle Robove sarkastine primedbe, on je pogledao u svoju suprugu i u trenutku iskrenosti izgovorio: Zato ti
to radim? Radio sam to sve vreme naeg braka. Moe li da mi
oprosti? Da ste samo mogli da vidite izraz kajanja i gnuanja na
sebe koji se ogledao na njegovom licu. Bilo je i suza u njegovim
oima, sve dok nije postao suanj koji se nada (Zaharija 9,12).
U nedelju popodne nas etvoro bez dece bili smo zajedno. eleo sam da znam ta e ona da uradi. Hoe li ga napustiti? Ne,
odluila je da ostane.
Konano vidim zraak nade, da bi ova stvar mogla da funkcionie, odgovorila je. Ostavili smo ih sa sjajnom nadom za budunost, ali i sa znanjem kako lako sotona moe da upropasti
ovo novo iskustvo.
Nada, makar traak nade da e stvari ii nabolje, je ono to mnogi
od nas trae, bilo da je u pitanju brak koji je krenuo u loem pravcu,
ili se radi o samohranom roditelju, ili pak, neto sasvim tree.
Mojsije je takoe imao problem. On je imao dunost da u
Obeanu Zemlju vodi ceo narod sainjen od takvih kakav je
Dim Honberger. Celu jednu naciju sazdanu od tvrdoglavih, samovoljnih pojedinaca. Takav posao ne bih nikome poeleo! Ali
90

Mojsije je izdrao jer je gledao Nevidljivoga. Nauio je da na

sve to je vidljivo nedostatak hrane, manjak vode, pobunjenike, zmije, idolatriju gleda oima nevidljivog Boga. Kada je
to primenio, svi problemi su nestali. Nita Bogu nije bilo teko!
Kada bismo negovali ovu sposobnost i verovali Onom koji sve
zna i sve vidi, videli bismo mnogo vie Njegovu ruku kako kroz
provienje radi u naem ivotu.
Nakon vie od dve godine provedene u divljini, znao sam da
u na kraju morati da naem neki plaeni posao, ali do tog asa
nije mi bilo jasno ta je to trebalo da radim. Verovao sam da je
moj sveznajui nebeski Otac unapred video ime u se nadalje
baviti. Bili su to poeci stvaranja novih iskustava i jo uvek mi
je bilo teko da sledim Njegova uputstva. Bog je morao da bude
strpljiv i uporan da bi zadobio moju panju.
Dok sam obavljao neke poslove u gradu, dogodilo se da uem
u lokalnu agenciju za nekretnine. Ve smo saraivali sa Polom
dok smo razmiljali o preseljenju u Montanu. Iako tada nije mogao da nam pomogne, bio je prijateljski nastrojen tipian zapadnjak. Pozdravio me je od srca kada sam uao u njegovu agenciju.
Ubrzo posle pozdrava rekao mi je: Zna, razmiljao sam o tebi
nedavno. Planirao sam da proirim posao na nekretnine u ruralnim oblastima i u divljini, pa sam pomislio da bi ti mogao da
radi za mene.
Zahvalio sam mu odbijajui njegov predlog. Najvei deo svog
ivota proveo sam trgujui i znao sam da bi posao sa nekretninama zahtevao da provodim veliki deo vremena, to u kancelariji,
to na terenu. Morao sam da obezbedim licencu i sve to ne bi
ilo bez telefona. U to vreme jedini javni telefon u celom naem
kraju bio je radio telefon, toliko skup da je besmisleno bilo i
pomiljati na njega.
Meutim, Polove rei nisu mi odlazile iz pameti. inilo mi
se da svaki put kad siem do grada naleem na Pola u prodavnici, na ulici, i pri svakom od tih susreta on me je podseao na
91

svoj predlog i hrabrio da ga prihvatim. Na kraju sam prihvatio

poslovni sastanak s njim na kojem bi zajedno razmotrili uslove
pod kojima bih eventualno prihvatio da radim za njega. Jo uvek
sam bio siguran da je sve to samo gubljenje vremena. Meutim,
postalo je jasno da Pol nee odustati sve dok mu ne objasnim
koliko je nepraktina njegova ideja.
Uskoro smo Seli i ja sedeli u njegovoj kancelariji.
Dakle, Dime, ta treba da uinim da bih te dobio kao radnika u mojoj agenciji?
Pa poeo sam nemam licencu. Morao bi da plati sve
trokove za moje licenciranje, ukljuujui knjige i ispite.
Pol je odobravao, a ja sam nastavio:
Kada sam se preselio u planinu, mnogo truda i vremena
uloio sam u to da steknem kontrolu nad svojim vremenom. Ako
se desi da uskoim u tvoj posao, mora mi obeati da neu biti u
obavezi da poseujem nijedan od sastanaka. Moram imati slobodu da radim toliko koliko elim. Takoe, morae da plaa sve
takse kao i trokove reklamiranja.
Jel to sve to trai, Dime? pitao je Pol.
Nije. Morae da potroi na obezbeivanje radio telefonske
linije do moje kue.
I... to je to? ponovo je upitao.
Da odgovorio sam.
Sjajno uzviknuo je Pol sa pobednikim izrazom na licu koji
nije mogao da sakrije. Otvorio je fioku svog stola i izvukao dve
knjige, pruivi ih prema meni. Bila je to literatura za pripremu
strunog ispita, to je trebalo da mi obezbedi dobijanje licence.
Ti si lud otelo mi se iz usta.
Ponudio sam mu najgore uslove na svetu. Nijedan biznismen ne
bi uloio tolike pare bez ikakve garancije da e mu se one vratiti.
Pol se samo smekao i dodao: Javi mi kad bude bio spreman
za polaganje tog ispita. Tek kasnije sam saznao da se Pol raspitivao za mene kod nekih udruenja poslovnih ljudi u Viskonsinu.
92

Oni su mu rekli: Dim Honberger je najbolji kad sam obavlja

svoj posao. Samo ga ostavi na miru i sve e biti dobro.
Napokon, shvativi da Bog upravlja dogaajima i da pokuava
da mi skrene panju, odluio sam da krenem jedinim putem koji
se otvarao preda mnom. Stvar o prihvatanju posla u agenciji za
nekretnine izneo sam pred Boga kao to sam nastojao da isto inim u svakoj slinoj situaciji u svom ivotu. Gospode, ta hoe
da radim? I tako je krenulo. Prihvatio sam posao i isti princip
pokuavao da primenim u svom novom poslu. Prilikom susreta
s klijentom, traio sam da me Gospod vodi u izboru poseda koji
u mu preporuiti i Bog je blagoslovio moje oslanjanje na njega.
Polu sam u jednom trenutku rekao da je lud. Ali da li je on
zaista to bio? Uskoro sam postao prvi agent, a naa agencija prva
u dravi po prodaji. Kad samo pomislim da sam mogao sasvim
da odbacim ideju o prodaji nekretnina. Nezavisnost u odnosu na
Boga bio je u prolosti stalan pravac ivota koji je vodio Dim
Honberger. Iz dana u dan uim da sve manje poverenja imam u
sebe i molim se Bogu da me uini osetljivijim za uticaje Njegovog Duha. Naalost, tako sam lo uenik da ponekad zbog toga
oajavam, jer mi se ini da nikad neu nauiti. Vidite, Bog eli
da svakog od nas vodi stazom ivota, ali ponekad nam se ini da
Njegovo vostvo nema smisla i mi ga potiskujemo i previamo.
Dime, hoe li da se popne do staklenika i da ga zatvori
predvee, pre nego to poe u etnju? upitala me je Seli jedne
veeri.
Svakako odgovorio sam uputivi se na brdo iznad kue
gde je bila naa staklena bata. Inae, staklene bate se moraju
provetravati da ne bi dolo do pregrevanja. S druge strane, planinske noi mogu da budu veoma svee ak i usred leta, tako
da ventilacioni otvori moraju da budu zatvoreni, kako bi se zatitile nene biljke. Bilo je est sati po podne kada sam zavrio
sa zatvaranjem ventilacionih otvora na stakleniku. Obino uvee
napravim jednu kratku etnju pored reke. To mi pomae da se
93

izduvam i da se opustim pre naeg porodinog okupljanja u pola

sedam. Te veeri sam promenio plan i reio da proetam du zadnje granice naeg poseda, umesto pored reke.
im sam izaao napolje, osetio sam u svom umu podsticaj:
Dime, treba da kae svojoj eni gde ide. Mogao bi da te povredi grizli. Zvualo mi je malo blesavo. Na kraju, moji su mogli
da me vide iz kue. Tako sam odbacio ovo upozorenje. Ponovo
je isto ubeenje pokualo da mi se nametne i ponovo sam ga
odgurnuo u stranu. Meutim, oseao sam nelagodu i jo uvek je
trajala borba u mom umu.
Preao sam oko dvesta metara i stigao do jedne otre male
padine na naem posedu, koje smo zvali klupa. Upravo sam se
tuda sputao kada sam osetio jezu koja nije imala veze sa sveim
vremenom. Ugledao sam enku grizlija sa njenim mladuncima.
Stajala je uspravljena na zadnjim nogama, desetak metara s moje
leve strane i buljila pravo u mene. Kad medved bulji u vas, on ne
ostaje na tome. Zapravo, on ne vidi dobro, pa mora da se pomera
napred i nazad kako bi fokusirao dioptriju. Sve zajedno, to je neto najstranije to moe da vas snae i to moete da zamislite.
Dok sam gledao u medveda, u mom umu iskrsla je pria o Jelisiju i deci koja su ispoljila nepotovanje prema proroku, zbog ega
su ih napale dve medvedice. Ove dve zveri raskomadale su, takorei, etrdeset dvojicu deaka zato to nisu potovala Boga. Nisam
mogao da se ne zapitam jesam li i ja sada na redu zbog slinog
greha, jer sam odbio da sluam taj tih i tanak glas Bojeg Duha.
Bacio sam brz pogled na okolno drvee i rekao sam sebi:
Nema anse da bih mogao to da uradim! Pored toga, intuitivno sam znao da ovaj problem moram reiti uz pomo sile koja
dolazi od Nevidljivoga.
Isus je rekao: Moje ovce sluaju glas moj i ja poznajem njih,
i za mnom idu (Jovan 10,27). Shvatio sam da nije bilo dovoljno znati da mi je Bog govorio. Nije bilo dovoljno da prepoznam
Njegovu elju da me vodi u mom ivotu. Trebalo je da Ga sledim
94

i u tome sam sada doiveo neuspeh. Molio sam se: Boe, oprosti
mi! ta hoe da inim sada?
Dime, sagni se ispod ivice ulegnua, (klupe), tako da ne
moe da te vidi, a onda tri to bre moe u kolibu za goste!
To je bila impresija koju sam imao, pa sam brzo zalegao na dno
klupe i poeo da se trei kreem prema gostinskoj kolibi. ak
i u ovom sluaju nisam sasvim posluao. Hvala Bogu to nas ne
odbacuje zato to proputamo da Ga potpuno posluamo. Kako
je strpljiv Bog kome sluimo!
Majka mi je uvek govorila: Dime, jednom e te ta tvoja radoznalost dovesti u veliku nevolju. Dok sam trao du nizine,
pitao sam se ta medved radi. Na kraju, niko mi nije ba za petama, pomislio sam. Trei prema gostinskoj kolibi, leima sam
bio okrenut grizliju, a to mrzim.
Bio sam na pola puta do cilja kada sam zapazio zgodno mesto
odakle sam mogao da osmotrim medveda. Pogledao sam unazad
i shvatio da on nije na mestu gde sam oekivao da e biti. Tu su
bili samo njeni medvedii koje je majka poslala na drvo. Drali su
se, iako sigurni da im se nita nee deseti dok se njihova majka
ne obrauna sa mnom.
Tragajui pogledom, zapazio sam je kako stoji na zadnjim nogama na mestu koje sam upravo napustio i gleda pravo u mene.
Dobro sam poznavao grizlije, i znao sam da me sada eka kazna.
ula je kako njeni mladunci plau na onom drvetu. Vatra u njenim oima mi je govorila da nije zadovoljna Dimom Honbergerom! Odmerio sam pogledom koliko mi jo treba do gostinske
kolibe. Rekoh sebi: Nema nikakve anse!
Imate li predstavu koliko brzo moe da tri jedan grizli? Verujte, oni tre mnogo bre od Dima Honbergera, ak i kad on
ima mnogo adrenalina u sebi! Psalam 34,6 kae Ovaj stradalac
zavika, i Gospod ga u, i oprosti ga svijeh nevolja njegovijeh. To
je Bog kojem elim da sluim! A vi? Hou da sluim Bogu koji
spasava one koji plau za Njim.
95

U svojoj muci i samoprekoru obratio sam se Bogu: Gospode,

hou li ikad nauiti?
Samo se dri, Dime. Sve e biti OK!
Dok sam gledao oko sebe, zver se spustila na sve etiri noge
i pourila da pokupi svoje mlade. Ona bar zna da poslua svoga
Tvorca i da otri kad joj On kae da tri. Bio je jun mesec i mladunci su bili sasvim mali, kao dve male paperjaste loptice. Ali
do kraja leta oni e ve biti uveliko na putu da postanu isto tako
opasni predatori kao i njihova majka. Sa svojim medvediima
pored sebe, majka grizli se jo jednom okrenula prema meni da
izrazi svoj prezir pre nego to je nestala u umi.
Slamanje navike ignorisanja nevidljivog Bojeg prisustva
moe se ostvariti jedino posredstvom vere. Svako od nas mora
da naui da razvija duhovnu svest, sve dok to ne postane ono najbitnije u naem ivotu, ono na ta se oslanjamo kada odluujemo
kojim putem da krenemo.
Nisam jedini koji srlja u nevolje kad izgubi iz vida uvek prisutnog Boga. Tada i moja porodica pati. To je oduvek bilo tako,
od momenta kada je greh uao u ovaj svet. Kada je Eva dola
Adamu sa zabranjenim plodom, on je znao da je ona prekrila
Boju zapovest. Ipak, Adam je mislio da voli Evu toliko da bi
sama ideja o odvajanju od nje za njega bila nepodnoljiva. Izabrao je da pojede zabranjeni plod, kako bi ostao sa njom, ak i
po cenu da smrt bude njihova zajednika sudbina. Zapazite kako
se ovaj Adamov stav menja u situaciji kada njegova volja i putevi
nisu pokoreni Bogu.
Suoen sa svojim postupkom, Adam baca krivicu na Evu, a
onda okrivljuje Boga koji mu je stvorio enu! ena koju si udruio sa mnom, ona mi dade s drveta te jedoh. (1. Mojsijeva 3,12).
Shvatio sam da glavni teret mojih frustracija najee pada na
moju suprugu, i to se po pravilu deava kada iz vida gubim Boje prisustvo u svakodnevnom ivotnom toku. Meutim, takoe
sam dokuio da nita toliko ne unapreuje moj brak kao nauena
96

i primenjena lekcija filtriranja onoga to se vidi, to jest mojih

rei i dela, kroz sito uticaja koji dolaze od Boga koji se ne vidi.
Stvari su se tokom godina veoma promenile od kada sam prihvatio da prodajem nekretnine u divljini. Sada iskljuivo radim
za Gospoda, govorim i piem o onome to sam od Njega nauio.
Naa porodica pozvana je da svedoi o sili Jevanelja u mnogim
mestima po celom svetu.
Posle ezdeset dana provedenih u Australiji i Novom Zelandu
stigli smo kui. Na ovom putovanju upoznali smo mnogo divnih
ljudi i posluili njihovim potrebama. esto prihvatamo poziv da
boravimo u domovima ljudi kojima prenosimo svoja iskustva.
Za tih ezdeset dana nijedan obrok nismo sami pojeli, ve smo
ga redovno delili sa nekima od tamo prisutnih. Doleteli smo sasvim iscrpljeni u Kalispel, u Montani. Oseali smo se kao pekiri
u nekoj starinskoj maini za ceenje rublja. Sva naa energija bila
je isceena i eznuli smo za samoom i obinim zadovoljstvom
koje prua jednostavan obrok u intimnom krugu nae porodice.
Napredujui putem za Nort Fork, naleteli smo na sneg debljine oko 60 centimetara. Morali smo da koristimo pogon na sva
etiri toka na naem vozilu i tako smo prilaznim putem stigli do
nae kue. Do momenta kada smo uli u dvorite sneg je toliko
napadao da ga je na kamionet prosto gurao ispred sebe. im
smo stigli, zamolio sam Seli da ue u kuu, naloi i spremi nam
neto za jelo.
Metju, rekoh, izneu stvari iz kola i uneu ih u kuu. On se
sloio a ja sam na kraju zamolio Endrjua da trkne do garae i da
dovue ista snega. Trebalo je da njime oisti staze po dvoritu i
oko ulaza u garau. Svako je poao da obavlja svoj zadatak i uskoro
nas je okupio za stolom prijatan miris hrane kojim sam bio doekan kao dobrodolicom, kad god bih se vraao s nekog puta.
Mnogo ruica je blagosloveno i ini da posao bude laki. To
se i ovaj put pokazalo kao tano. Auto je bio ispranjen. Ja sam
izaao iz njega da pogledam ima li neto ispod sedita i uverim
97

se da nisam nita zaboravio. Ugledao sam Endrjua kako zavrava posao ienja snega oko garae, spreman da odloi ista na
njegovo mesto. Nauio sam svoje deake da alat ne sme da ostane
prljav po zavrenom poslu, nego da ga treba ostaviti u takvom
stanju da bude spreman za narednu upotrebu. To znai da posle
svakog korienja obavezno dolivamo gorivo i ulje u maine poput motorne testere. To dalje znai da metlom i krpom oistimo
i obriemo sav sneg sa istaa pre nego to ga vratimo u garau.
Odan onom emu sam ga uio, Endrju je uzeo vrlo skupu Fulerovu9 etku i poeo da njome isti ista snega dok je maina
jo uvek radila. inilo mu se da e moi da je na brzinu oisti i
da je malo protrese kako bi sa nje spalo ono malo snega. To bi mu
utedelo trud oko gaenja maine, pa ponovnog paljenja posle
ienja, samo zato da bi je odgurao do garae. Kao i svi ostali,
on je bio iscrpljen od puta s kojeg smo upravo stigli i koji je trajao
punih ezdeset dana.
Bio sam zauzet svojim poslom traei stvari ispod sedita
kada me je prekinuo uasan zvuk kripe koji nastaje onda kad se
tare metal o metal.Nisam ni morao da podignem glavu i ve sam
znao ta se dogodilo. Kad sam pogledao video sam da su hvataljke istaa dohvatile etku i mlele je sve dok se metalna drka nije
pretvorila u vadiep. Endrju je bio na kolenima pokuavajui da
iupa etku. Odmah sam potrao prema sinu sa reima ukora
na vrhu svog jezika. Dok sam stajao tu, pored njega, nije se usudio da me pogleda u oi. Verovatno se plaio kako u reagovati.
Zamislite tu situaciju. Upravo smo se vratili sa puta na kojem
smo propovedali o praktinom Jevanelju ljudima koji ive na
drugom kraju sveta, a moj sin je bio zabrinut, i to s pravom, zbog
toga kako e reagovati njegov otac. Tako sam mu zahvalan zbog
toga to me nije odmah pogledao u oi. To mi je dalo nekoliko
blagoslovenih trenutaka da ujem Boji glas koji mi je govorio:
9

Marka proizvoda.

98

 Dime, da li si me pitao ta bih Ja eleo da ti sada uradi?

Pa, nisam Gospode. Ja znam u emu je pogreio i mislio sam
da treba da mu dam lekciju da bi izvukao pouku iz svoje greke.
Samo mu se osmehni, Dime.
Da mu se samo osmehnem! Mora da se ali, Boe! Zato?
Pa to je bila moja skupa etka koju je on upravo unitio!
Samo mu se nasmej, Dime. Prirodne posledice tog ina
bie dovoljne.
Naravno, sve se to dogaalo u deliu sekunde. Potrebno je
mnogo vie vremena da se proita tekst, nego da se sve izdeava.
U tom trenutku Endrju je podigao svoj pogled, a ja sam mu se
nasmejao, rekavi: Hajde, doi da jedemo.
Kasnije za stolom, dok smo jeli, Endrju je progovorio:
Tata?
Da, sine.
ao mi je. Napravio sam glupost.
Znate, svi smo mi inili gluposti u svom ivotu. Bog je bio
u pravu. Prirodne posledice ovog postupka bile su dovoljne da
spree bilo kakvo ponavljanje greke. Endrju nikad vie nee pogreiti na ovaj nain. Da sam ga uio pameti onako kako je moje
telo zahtevalo, pouka bi verovatno imala slab efekat. On bi se vie
usredsredio na to da brani sebe i da prua otpor oevom gnevu,
nego na potrebu da uveba samokontrolu. ta bi Endrju mislio o
Jevanelju koje ispovedam i koje sam poslednjih ezdeset dana
tako intenzivno propovedao, da sam se pokazao nesposobnim
da uzdrim estoke rei zbog kojih bi kasnije alio. Znam ta bi
on zakljuio i u tome bi bio u pravu. Ako koji od vas misli da
vjeruje, i ne zauzdava jezika svojega... njegova je vjera uzalud
(Jakov 1,26).
Ovo je danas veliki problem hrianstva. Veina omladine
vidi da vera njihovih roditelja, u kui, iza zatvorenih vrata, nema
nikakvo dejstvo. Kad dovoljno odrastu, oni naputaju takvu beskorisnu religiju. uo sam da neke crkve gube i do 75% svoje
99

omladine. To ne treba da nas udi jer jo nismo nauili da primeujemo Boje nevidljivo prisustvo u svom ivotu i da se potinjavamo Njegovim oinskim savetima. Bog eli da ove principe
primenimo u svim naim odnosima, bilo da se radi o drugovima
ili nepoznatim osobama koje sluajno sreemo na ulici. Ali da li
se to odnosi i na one koji nisu ljubazni prema nama? Ostaviu da
to sami prosudite.
Kad neko s porodicom ivi u planini, onda vozilo s pogonom
na sva etiri toka nije luksuz. To vie nije moderan auto za majke koje ive na periferiji grada, ve apsolutna potreba, ako hoete
da budete mobilni u toku zime. Zavisim od tog vozila utoliko to
ne elim da moja supruga i porodica preko zime ostanu okovani
snegom i ledom usred divljine. Zato sam veoma osetljiv za svaku
potrebu mog auta u pogledu mehanike.
Kad je dolo vreme da zamenim svoju Tojotu Lend Kruzer i
kupim neki drugi auto, siao sam do grada i isplatio novo terensko vozilo sportskog tipa. Nedugo posle toga zauo sam zvuk
koji je dolazio iz jednog od prednjih tokova. To nije bio dobar
znak kada se radi o 4W10 vozilu. Odvezao sam ga do prodavca od
kojeg sam ga kupio, a oni su ljubazno zamenili deo koji je pravio
problem, jer je auto bio pod garancijom. Kako se bliio datum
isticanja garantnog roka, primetio sam isti zvuk kako sada dolazi
s druge strane, iz drugog toka. Sada sam znao kakav je kvar po
sredi, pa sam zakazao sastanak sa prodavcem, kako bi se napravio kompletan pregled auta.
Treba da razumete da je to slabost mog karaktera kada stvari krenu loe ja postajem nervozan. Poto znam za ovu moju
slabost, pokuavam da do tanina predupredim takve situacije i
osiguram da stvari idu glatko. Na ovaj nain sam samo uinio da
iskuenja postanu jo vea, a moja sposobnost da odrim samokontrolu manja, pa me je sve lake savladavao bes. Takav kakav
10

Vozilo sa pogonom na sva etiri toka.

100

sam, zakazao sam prvi termin u 8 sati ujutro, u prodajnom salonu. Objasnio sam problem Brentu, menaderu servisne podrke
i pitao ga koliko e to potrajati.
Oko jednog sata odgovorio je on.
Odluio sam da proetam po gradu i obavim nekoliko poslia.
Isplanirao sam jutro, tako da se ne vraam u servis pre 9.15. Tako
sam bio siguran da e auto biti gotov i da neu doi u situaciju da
se isfrustriram zbog dodatnog ekanja.
Kada sam se vratio da pokupim auto, primetio sam da stoji na
istom mestu gde sam ga i ostavio. Mogue je da se potrefilo da
su ga parkirali ba na istom mestu posle obavljenog servisa, ali
mi se odmah u srce uvuklo blago oseanje nelagodnosti i sa tim
loim predznakom uao sam u zgradu servisa:
Jel sve sreeno? upitao sam Brenta
Nije bilo anse da ga uteramo unutra odgovorio je on.
Oseao sam kako se bes podie i proima moje telo.
Kada ete moi da ga pogledate?
Nisam siguran. Zaista mislim da to nije neki veliki problem,
Dime.
Ponovo sam mogao da osetim kako je bes narastao za jo nekoliko stepeni. eleo sam da ga urazumim i odbranim svoja prava. Hvala Bogu koji je uvek prisutan da pomogne u vreme krize.
Ja sam sada bio u opasnosti, ne od menadera, nego od moje
sopstvene telesne prirode koja je htela da preuzme kontrolu nada
mnom.
Predaj to Meni aptao je Bog u mojim mislima.
Dobro Gospode, moe da uzme ovaj bes od mene.
Brente obratio sam mu se smirenim tonom kako zna
da ne postoji problem ako ga nisi pogledao? Hoe li bar da pristane da sedne u auto i da ga malo provoza? Ta buka ne moe
biti sluajna.
Mrzovoljno je pristao da provoza moj auto i vratio se u vrlo
kratkom roku.
101

 Ne mislim da postoji bilo kakav problem zakljuio je on.

Zar nisi uo buku pitao sam.
Da, uo sam je. Mislim da je to samo zato to se ovakav auto
sa 4W vozi po suvom asfaltu, a ne po snegu koji je klizav.
Bilo je to najudnije objanjenje koje sam ikada uo.
Ali to je isti zvuk koji se uo na drugoj strani kada je bio
utvren kvar zavapio sam.
Ne, to je neto drugo.
Gospode, to nije poteno. On je unapred doneo odluku i ne
poputa u svojoj ideji koja je potpuno nerazumna.
Samo ostani u meni, Dime. Ne mora da odlazi od mene
zbog loeg postupanja drugih prema tebi.
Brente, kad bi pristao da promeni taj deo toka i ako bi nestala ta buka, da li bi priznao da je upravo to bio problem?
Ni na ta ne bih pristao i nita ne bih priznao odgovorio je
Brent pokazujui vidne znakove nervoze.
Brente, izgleda da ne mogu da te nateram da promeni taj deo.
Ne, ne moe sloio se se on.
Brente, planirao sam da sledee nedelje krenem na put po
Evropi. Moja ena e ovde ostati sama sa tim vozilom. Siguran
sam da je isti problem kao to je bio sa onim drugim tokom.
Pored toga, kad se vratim garancija za auto e ve da istekne.
To je tvoj problem odgovorio je on.
Nikako da se sloimo, zar ne? upitao sam.
Nikako!
Pretpostavljam da mi jedino preostaje da ga oteram kui i
da ponovo doem ako se stvar pogora.
Pretpostavljam da je tako ree on. Uplati tamo naredjivaki mi je pokazao u pravcu blagajne, uruivi mi raun.
Krenuo sam tekim korakom ka alteru za naplatu.
Gospode tiho sam se molio nikada u svom ivotu nisam
doiveo da se neko ophodi prema meni tako nepravino i sad to jo
treba i da platim. To je zaista previe.
102

 Veruj mi, Dime. Sve predaj Meni.

O, to je tako teko kad oseamo da su naa prava zgaena i
nae telo eli da ispravi nepravdu koja nam je uinjena.
Nisam ni znao da je Sem, drugi servis menader, posmatrao
ceo zaplet i u tom momentu mi priao.
Dime, nisi zadovoljan odlukom koja ti je saoptena?
Kako bih bio? Rekao sam mu sve, objasnio celu situaciju.
Ako ga ja uvezem u garau, zamenim deo, i dalje bude buke,
hoe li platiti trokove servisa?
Naravno odgovorio sam ali ako taj zvuk nestane, hoete
li vi da prihvatite da je posredi bio kvar na koji sam vam ukazivao
i da li ete u tom sluaju da priznate garanciju?
Sem se sloio i auto se ubrzo naao u garai. Zamenjen je deo
kod toka a buke vie nije bilo. Bog je vrsto drao situaciju u
svojim rukama i sve vreme imao reenje. Nije trebalo da se sam
branim ako je Bog celog svemira na mojoj strani. Sve to sam
imao da uradim bilo je da se jednostavno predam Njemu.
Da li vi, u ovom momentu, oseate Boje nevidljivo prisustvo
koje se obraa vaem srcu? On eli da bude va uvek prisutan
Pomonik. I ui e tvoje sluati rije iza tebe gdje govori: to
je put, idite njim, ako biste svrnuli nadesno ili nalijevo (Isaija
30,21). On hoe da vas osnai za ivot iznad privlanosti ovog
sveta. Ljudi ovog sveta treba da nas vide kao osobe koje su spasene ne samo od grene prolosti, ve kao spasene u sadanjosti
(u svakom trenutku koji ivimo), jer e se tada u naem ivotu
pokazati da imamo silu od Boga, a ne samo oblije pobonosti.
Dananje crkve su u najveoj meri izgubile ovu silu, i to je razlog
to se mnogi okreu od njih. Ljudi eznu za silom koja moe da
ih spase od njih samih, za silom koja ovaj ivot boji radou.
Ovo iskustvo je svakome na dohvat ruke. Moje lino iskustvo
je procvetalo tek kada sam u svom srcu odluio da svakodnevno, iz asa u as, trenutak za trenutkom, saraujem s nevidljivim
Bogom. Ono i danas cveta i donosi rodove dok se prema ovom
103

vidljivom svetu odnosim kroz nevidljivog Boga. Ne piem kao

neko ko je dostigao vrhunac, niti kao ovek koji je do kraja iskusio ono to nam stoji na raspolaganju, ve kao neko ko se jo
uvek bori da ne gleda na ovo to se vidi, nego na ono to se ne
vidi; jer je ovo to se vidi, za vrijeme, a ono to se ne vidi, vjeno
(2. Korinanima 4,18).
Kada sam poeo da uviam i razumevam kako u praksi funkcioniu ova iva pravila, svakoga dana sam Bogu upuivao molitvu: Gospode, pomozi mi da postanem tako osetljiv na Tvoje
prisustvo da i najtii apat Isusov pokree moje srce. Sada mogu
da piem kao neko ko je stekao jedno dublje iskustvo i sazreo
u njemu. Nisam jedini u tome. Dok sam putovao po svetu, tu i
tamo, nailazio sam na manji broj osoba koje su pokazivale spremnost da uloe napore u pravljenju slinog iskustva.
Mnogi su poeleli ovo iskustvo, ali samo mali broj je doao do
njega, jer ono podrazumeva samoodricanje. To mi slama srce, jer
su svi oni bili tako blizu, sasluali su i ispitali ovo iskustvo, osetili
su kako njihovo srce privlai sila i nagoni na jedinstvo s Bogom.
Oni vide da je Bog bio u potrazi za njima u toku celog njihovog
ivota, i shvataju kakve promene treba da nastanu u njihovoj svakidanjici, kako bi im predanje Bogu bilo lake. Svi oni razumeju
da svi njihovi izbori moraju da budu potinjeni Njemu; razumeju
da je Bog uvek s nama da nas vodi i usmerava, ako smo voljni da
ga sledimo. Meutim, oni se nikad ne menjaju. Za njih je to samo
intelektualna veba, pre nego delo koje proizilazi iz srca. Ne dozvolite da se to desi sa vama. Rob je imao snanu motivaciju da
ovo iskustvo oivi u svom sluaju. Pretila je opasnost da izgubi
celu porodicu. Meutim, mnogo je jo takvih kojima prete sline
opasnosti a koji to ne vide. ta je to to bi vas motivisalo?
Dve nedelje nakon posete Robovoj porodici, poeo sam da se
pitam kako im ide. Da li je Rob posrnuo, vrativi se na stare staze,
ili je odrao budnom svest o tome da je Bog uvek prisutan?
A onda je upravo Rob nazvao:
104

 Dime, moja ena je postala moj najbolji prijatelj! Nee verovati, moja ena i ja smo svake noi ostajali u razgovorima do
kasno tokom prethodne dve sedmice. Zna, iznenadio sam se...i
ona je imala toliko toga da kae. Konano sam joj dao priliku.
elim da ti zahvalim rekao je Rob i jo elim da zna da ti
dajemo dozvolu da ovu nau priu iskoristi kako bi pomogla
drugima da se uvere i poveruju. Nisam znao da moja ena razmilja o odlasku. Zaista to nisam znao, i ako se to meni dogodilo,
sigurno da postoji jo neko ija ena isto tako razmilja da napusti mua.
Rob je govorio o privremenom gubitku, ali mnogo gora stvar
je gubitak branog saputnika ili deteta za venost. Da li zaista
verujete da oni mogu da ustanu na jedan uzvieniji ivot i budu
uzdignuti na vii stepen duhovnog postojanja od onog koji vi
sada praktikujete? Jesu li oni vredni vaeg truda? Hristos je verovao da smo mi vredni kada je rekao: Ja posveujem sebe za
njih (Jovan 17,19). Zar onda ne treba i mi da inimo isto za one
koje volimo?
Rob je polako uio da u svakoj ivotnoj situaciji vidi Onog
koji je nevidljiv i da Mu dopusti da ga On vodi. Vi i ja moemo
stei isto iskustvo. Naalost, toliko smo skloni da povlaujemo
svojim sklonostima i impulsima i da reagujemo na vidljivi svet,
da e biti neophodno da jo treniramo sluanje glasa Bojeg, kao
i osetljivost za Njegovo prisustvo, i to u svakoj situaciji. Iznad
haosa koji vlada u ovom svetu, iza buke koju prave ljudske emocije, daleko iznad naeg intelektualnog poimanja, nalazi se Boje prisustvo koje eka da ga priznamo i da s njim saraujemo.
Samo tako emo od Njegovog prisustva primiti vostvo, utehu i
smernice za ivot. To je klju za ivot u kojem nema razloga za
aljenje.

105

7. poglavlje

SELEKTIVNO SLUANJE
Govori Gospode, uje sluga tvoj
(1. Samuilova 3,9).
Ruke su mi klizile niz konopac dok sam stopalima pravio lagane, probne korake. Bili su tako usporeni da je moj petogodinji
vodi mogao lako da me prestigne. Sa svakim korakom postajao
sam sve svesniji da sam uao u jedan svet gde vlada tama i gde je
sluh najdragocenije od svih ula. Uhvatio sam sebe kako i sam
uranjam u to iskustvo dok mi je prijatelj priao o jedinstvenoj
stazi koju su on i njegova supruga preli povezanih oiju.
Ruke su mi bile ledene na pet stepeni, govorio je, ali sam
odolevao potrebi da stavim rukavice iz straha da u jo vie izgubiti otrinu oseaja. Moje ruke, vie nego stopala, govorile su o
preenom rastojanju dok je vodee ue lagano klizilo kroz njih.
vorovi koji su se nalazili na konopcu najavljivali su kraj jednog
njegovog dela. Skretanja sam mogao da osetim jedino na osnovu
promene uglova na konopcu.
Mirisi sirove zemlje, tek nedavno otkrivene usled topljenja
snegova, pratili su me dok sam hodao, a ugodan miris kedra
ukazivao je na njihovo prisustvo du staze. Veina mirisa bila je
topla i delovala prijateljski sve dok nisam uhvatio miris strvine.
To je verovatno mrtav jelen, pomislih. Miris je bio tako snaan
106

da sam shvatio da se leina nalazila sasvim blizu. Hvatala me je

nervoza jer smo moda mogli da iznenadimo nekog medveda,
koga je probudilo toplo vreme i privukao miris smrti.
Dok sam hodao, sve sam se vie oslanjao na svoje ui. kripa
snega pod stopalama upozoravala me je na mogunost da se okliznem. ubor planinskog potoka koji je svakog trenutka bivao sve
blii navodio me je da se pitam da li u sluajno ugaziti u ledenu
vodu. Ali, daleko sigurniji od svih zvukova bio je glas moga sina,
koji je sa svojih pet godina bio moj vodi: Ovde ima vie snega,
tata, ili Pripazi na ovaj panj, upozoravao je. Smeio sam se u
sebi pomiljajui kako ne mogu da pripazim na bilo ta. Onda
sam iznenada naleteo na njega. On se namerno postavio ispred
panja da bi me zatitio od opasnosti. Moja potpuna zavisnost od
njega inila je da se oseam neugodno i delujem plaljivo.
Ponekad smo hodali bez rei, a posle izvesnog vremena uplaio bih se da je on otiao napred i ostavio me da se sam borim s
nevidljivim preprekama. Pozvao bih ga samo da bih ustanovio
da je tano pored mene. Molim te, ne ostavljaj me, govorio sam
moleivo. Bez njegovih oiju mogao bih samo da pipajui traim
put du vodeeg konopca. Uz njegovo ulo vida mogao sam da
hodam s puno poverenja da e me on upozoriti i zatititi me od
opasnosti. O, tata, nikada te neu ostaviti! uzviknuo je s nevericom da sam uopte mogao tako neto da pomislim.
Na posletku sam doao do kraja ueta, do kraja svog putovanja. Uklonio sam povez sa oiju i bio zaslepljen dnevnom svetlou. Poto sam se prilagodio i slika se izotrila, ugledao sam nasmejano lice svog vodia koje je blistalo od sree, jer je opravdao
moje poverenje i uspeno me sproveo stazom.
Bog eli da i tebe i mene vodi upravo na isti nain. Moda
imate malo poverenja u Njega. Mi se verovatno nismo u potpunosti uzdali u Njega tokom itavog svog ivota. Moda lino i ne
poznajemo nekog ko je ispoljavao savreno pouzdanje u Boga.
Ipak, On nije zbog toga uvreen. On zna da smo mi, po samoj
107

svojoj prirodi, skloni da odbijamo Njegovo vostvo. A Bog ipak

stoji spreman da pomogne, uveren ba kao i onaj mali deak da
On moe da obavi posao.
Vidite, Bog zna sve probleme, sve bolove s kojima se suoavamo u ovom ivotu, i ima reenje za svaki od njih. Jo bolje,
daleko bolje od samog reenja naih problema, jeste injenica da
Bog univerzuma saosea s nama u naim borbama. Biblija kae:
Jer nemamo poglavara svetenikoga koji ne moe postradati s
naim slabostima, nego koji je u svaemu iskuan kao i mi, osim
greha (Jevrejima 4,15).
To je dobra vest! Isus zna kroz ta sve prolazimo. On zna kako
se oseamo, koliko se umaramo, i razume tuge koje ne moemo
da podelimo ak ni sa najbliim prijateljem. Ba kao i onaj vodi
petogodinjak, On kae: Neu te ostaviti, niti u te se odrei
(Jevrejima 13,5).
Oseaj zavisnosti od Boga je klju koji Njemu daje odreene ruke da radi za nas. Bez korienja ula vida, moj prijatelj je
zavisio od uputstava nekog drugog, nekog ko je mogao da vidi!
Ta pouka mi je snano bila predoena tokom jednog od mojih
mnogih letova na linijama irom sveta radi dranja predavanja
ili seminara. Nauio sam da kontrolore vazdunog saobraaja
cenim kao nikada ranije. Drago mi je to su oni u stanju da sagledaju iru sliku, sve probleme i prepreke na radarskim ekranima. Oni su zadueni za bezbednost leta, a pilot samo sprovodi
njihova uputstva. No to je vie od tehnologije. Ja sam zahvalan
za stvarnu brigu koju kontrolori oseaju za bezbednost onih za
koje su zadueni.
Na primer, dok smo se pribliavali meunarodnom aerodromu u Solt Lejk Sitiju, kontrolori su radili svoj posao i na avion, zahvaljujui njihovim uputstvima i vetini pilota savreno je
usmeren na pistu za sletanje. Prilazio je sve blie i blie tlu sve
dok se najzad nismo nali na manje od 100 metara iznad zemlje.
Umesto sletanja, nevidljiva ruka zemljine tee pritisla me je na
108

jastuk sedita, dok je avion ubrzavao i strmo se uspinjao. ta se

dogodilo? Pilot nas je izvestio da je kontrolor zapazio neto to
su instrumenti propustili da registruju. Stajni trip nije se pravilno otvorio. Uprkos zadravanju zato to je posada morala da
rei nastali problem, nijedan putnik nije stavio primedbu zbog
kontrolorovog upozorenja. Njegovo upozorenje spaslo nas je od
propasti.
Ali neka samo neko predloi da Bog treba da usmerava na ivot, da treba da posluamo Njegove opomene kako bismo izbegli
propast, mi tad bivamo ozlojeeni, opiremo se i ljutimo. Razlog
je jasan. Mi ne oseamo svoju potrebu,opasnost, ili neophodnost
da budemo usmeravani. Mi, dodue, ne govorimo otvoreno kako
nam nije potrebno Boje vostvo. Zapravo, mi obino priznajemo da nam je On potreban. Meutim, nai postupci govore da je
nae priznanje lano. U hrianskim krugovima sve je popularnije imati oblije pobonosti a odricati se njene sile (Timotiju
3,5). Na primer, izraz ta bi Isus uinio? postao je popularna
hrianska kulturalna ikona, koja se svuda pojavljuje od majica
do igraaka. Olovke, znake i posteri sve upuuje na tu vest.
Ona je predmet propovedi i tema u omladinskim grupama. Ona
tako dobro zvui. Izgleda tako tana, a ipak je najee samo humanistiko zavaravanje, a ne hrianstvo. Od ljudskog bia se
trai da u svojoj velikoj mudrosti odluuje kako bi Isus reagovao
u bilo kojoj datoj ivotnoj situaciji.
Sam Isus nam je rekao kako On odluuje ta e uraditi a ta
ne u sledeem stihu: Ne traim volje svoje, nego volju Oca koji
Me je poslao (Jovan 5,30). On se neprestano oslanjao na Oeva
uputstva koja su Ga vodila.
esto sam pitao ljude ta bi uinili da su bili na Isusovom mestu kad je primio vest da Mu najbolji prijatelj Lazar umire. Vi i ja
bismo odmah otrali i izleili svog prijatelja, ali Isus nije to uinio. On je ostao tu gde se nalazio i dozvolio da Mu najbolji prijatelj umre. Vidite, Bog je za Lazara isplanirao neto velianstveno,
109

daleko velianstvenije od samog izleenja od bolesti. Da smo mi

bili na Isusovom mestu, mi bismo napravili itavu zbrku od tih
planova zato to nismo navikli da Bog upravlja celim naim ivotom. Mi nismo odnegovali duhovnu osetljivost kakvu je Isus
imao. Bog kae: Proite se oveka, kome je dah u nosu (Isaija
2,22). To znai ne uzdati se ni u jednog oveka, ukljuujui nae
veliko oholo rezonovanje i intelekt. To znai da prestanemo da
sami upravljamo sobom, da se usaglasimo sa Bogom i negujemo
svakodnevnu duhovnu osetljivost dok nam to ne postane nain
ivota. esto neka ideja koja izgleda razumno u teoriji, postaje besmislena kad je primenimo u stvarnom ivotu. Na primer,
da li biste eleli da putujete s pilotom koji je odluio da njegovi
postupci budu zasnovani na onome to on misli da bi kontrolor
rekao u datoj situaciji, umesto da pita samog kontrolora? Ukoliko smatrate da takav nain letenja nije ba ohrabrujui, zato prihvatate takvu praksu u religioznom ivotu? Verovatno zato to
celokupnom naem religijskom iskustvu nedostaje ravnotea.
Mi ljudska bia imamo ideju da se uravnoteen ivot ogleda
u tome da Bog i ja zajedno upravljamo mojim ivotom, tako to
Bog vue nagore, a moje Ja nadole. To moe delovati kao ravnotea, ali nikuda ne vodi. Otuda, moramo razmotriti da li naa
religija ima primenu u stvarnom ivotu. Da li nas ona neprestano
vodi nagore? Ukoliko to nije sluaj, ono to mi nazivamo religijom
predstavlja nesrean ivot koji se stalno kree napred-nazad. I to
je jo gore, to je vrsta religije koja omoguuje da nae mentalno
pristajanje uz istinu umiri nau savest i opravda naa dela, dok u
stvari stojimo na niijoj zemlji. To je najgora vrsta prevare, jer
mislimo da hodamo stazom prema nebu, dok stojimo tano na
istom mestu, u istom stanju, i isto tako spremni za unitenje kakvi
smo bili pre nego to smo pronali to to se zove religija!
Seate se Roba koga smo upoznali u prethodnom poglavlju?
Robovo versko iskustvo trebalo je da postane praktino. isto
intelektualno znanje nije ga moglo uiniti novim stvorenjem u
110

Hristu. Prvi korak koji treba da uini neko ko eli da poseduje hrianstvo koje menja ivot jeste da bude brz uti (Jakov
1,19). Spremnost da zaista ujemo je klju koji otvara vrata za
uspenu komunikaciju u svim naim odnosima, a odsustvo takve
spremnosti predstavlja veliku prepreku.
Harold je bio odgajan u neemu to je on opisivao kao religija
kultnog tipa. S godinama, on je odbacio doktrinarne stavove
grupe u kojoj je bio vaspitavan, izuzev jedne stvari: jednostavan
seoski nain ivota te grupe. U svojoj 45. godini, Harold je jedan
od mnogih tipinih Amerikanaca. On je u drugom braku i podie troje dece iz dva braka. Sa svojom drugom enom, tridesetogodinjom Denifer, ivi u imunom delu Konektikata, izvan
Njujork Sitija. Oboje su strunjaci i zajedno zarauju mnogo
novca, ali njihov nain ivota donosi i mnogo izdataka.
Sada, u sredovenom dobu, Harold je sve nezadovoljniji. On
je uspeo u svetu, ali nije doiveo ispunjenjenje. Kao nominalni
hriani, on i Denifer su tokom poslednjih osam godina ili od
crkve do crkve, pokuavajui da nau ispunjenje. Denifer, iako
manje zabrinuta od svog mua, takoe traga za neim, i isto je
tako nezadovoljna ivotom. To jedva da moe delovati iznenaujue; s obzirom da je maeha Haroldovoj deci iz prvog braka,
ivot je esto stresan. Ona i Harold proli su kroz muna prilagoavanja stvarajui svoju meovitu porodicu. Verovatno bi
budunost mogla biti bolja. Zasada, s jednim svojim detetom,
enja njenog srca je materinstvo. Kad bi samo mogla da ostane
kod kue. Kad bi mogla da ima vie dece. Kad ekonomska situacija ne bi iziskivala da i ona radi, onda bi moda bila srenija.
Imanje se nalazilo u susednoj dravi, a sastojalo se od stotinak
jutara zemlje, ume i jezera. Kua je bila stara, i u celini delovala
kao ambar. Bilo je to savreno seosko imanje i samo je trebalo da
se pojavi neko sa snovima koje bi pretvorio u stvarnost. Po standardima Konektikata to nije bilo skupo i kad se Harold odvezao
da pogleda imanje, dao je pismenu ponudu na licu mesta.
111

Spolja gledano, inilo se da ovaj par ima podudarne snove.

Mora da je ta podudarnost poticala s neba, ali nije bilo tako. Vrlo
malo ena bi se radovalo da njihov mu odlui da kupi imanje bez
njihove saglasnosti, a Denifer ak nije ni videla tu zemlju. A onda
su usledili Haroldovi veliki snovi, koji su podrazumevali i graenje nove kue. Denifer, uvek praktina, brzo je shvatila da nikada
nee moi da ostane kod kue sa svim tim dodatnim trokovima.
Trebalo je vie od tri meseca da se zavre svi poslovi oko kupovine. Denifer je pokuala da Haroldu stavi do znanja svoju
zabrinutost, ali on nije na to obraao panju. Uopte nije sluao svoju suprugu. Mislio je da je mudriji i iskusniji. Meusobna
napetost porasla je do te mere da je Denifer odbila da potpie
kupoprodajni ugovor. Dakle, po svemu sudei, Harold je u tome
mogao videti odreenu poruku. Ali sve i da je video, odbio je
da obrati panju na upozorenje, zanemarujui da bilo ta uje.
Mislio je da ima prava na ostvarenje svojih snova i nita ga nije
moglo zaustaviti; tako je kupio imanje bez nje. Mnoge ene iskusile su to selektivno sluanje. Moda njihovi muevi nisu kupili
imanje bez njihovog pristanka, ali ima mnogo naina na koje mi
mukarci moemo ispoljavati neosetljivost na njihove potrebe.
Lagano i postepeno dolazilo je do promena. Denifer vie nije
dobro spavala. Na poslu je bila mrzovoljna i nezadovoljna. Njena
srea u domu sada je bila samo gorka uspomena. Prvi put od kad
je u braku, poela je da se ali na svog supruga, otvoreno govorei o razvodu. Sitnice koje je nekada previala u svojoj ljubavi,
sada su postajale nesavladive planine.
Harold je napokon shvatio da je njegova povreena ena postala neosetljiva prema njemu i uvideo da je neto pogreno. Zakljuio je da je njen posao verovatno suvie stresan i podstakao
je da potrai drugi. Njegova nesposobnost da sagleda sopstvenu
sebinost i neosetljivost, nespremnost da je saslua, da stvarno
uje svoju enu, potvrdilo je u njenom srcu ono najgore to je
mislila o njemu i sada je to donelo plod u vidu neosetljivosti.
112

Harold nije odustajao od svog sna. Sada su plaali dve hipoteke,

jednu za dom u Konektikatu i jednu za Haroldov san, dok se san
njegove ene da ostane kod kue, pretvorio u pepeo na oltaru tvrdoglavog ponosa i samovoljne neosetljivosti. Koliko e jo oni tavoriti ovako? Ostaje da o tome nagaamo. Tuno, zar ne? Sigurno
je da ne bismo eleli da budemo tako neosetljivi. A da li smo?
Kad sam se udvarao Seli, bio sam vrlo osetljiv na njena miljenja, njene primedbe, misli i elje. Stalno mi je ona bila u umu.
Sedeo bih u razredu i svud po sveskama ispisivao njeno ime,
ukraavajui ga srcima. Ipak, nije prolo mnogo vremena posle
venanja a ja sam poeo da je zanemarujem, da se ponaam prema njoj kao da je sasvim obina. ta se dogodilo? Komunicirao
sam s njom kad mi je odgovaralo ili kad bi naila neka kriza i
tako, malo-pomalo, brak je izgubio usrdnost i sveinu. Iezli su
upravo oni kvaliteti koji su doprinosili da brak bude ivo i radosno iskustvo.
Uzimajui Hristovo ime, hriani u sutini tvrde da su venani s Njim. Mnogi, zaista mnogi od nas, koji nosimo Njegovo ime,
postupamo ba kao to smo postupali Harold i ja u svom braku.
Mi ili odbacujemo Boje vostvo i idemo za svojim ciljevima, ili
tretiramo Boga onako kako nam odgovara. Nalazimo vremena
za Njega kad nam je zgodno, kad nam se prohte, a onda trimo k
Njemu kad naie kriza.
Moj brak je postao bolji kad smo Seli i ja poboljali kvalitet
komunikacije ili, istini za volju, kad sam ja zaista nauio da ujem ono to ona govori. Taj princip vai za svaki odnos. Uspena
komunikacija uvek poinje tako to emo osluniti onu drugu
stranu. U mom odnosu sa Bogom taj princip je esto dolazio do
izraaja. Sluati Boji glas skoro da je izgubljena vetina u dananjem drutvu. Stoga, ispitajmo puteve komunikacije izmeu
Boga i oveka.
Veina ljudi ima na umu Bibliju kad razmilja o Bogu koji komunicira s ljudskim rodom. Izvesno, Biblija prenosi naem umu
113

shvatanje o Bogu i ukazuje na put ostvarivanja odnosa s Njim.

Sve je pismo od Boga dano, i korisno za uenje, za karanje, za
popravljanje, za pouavanje u pravdi (2. Timotiju 3,16).
Ipak, ta ista knjiga Biblija upozorava nas da tekstovi Pisma mogu
biti pogreno shvaeni ili loe primenjivani. Postaraj se da se pokae poten pred Bogom, kao radin koji se nema ta stideti, i pravo
upravlja reju istine (2. Timotiju 2,15). itavi tomovi su napisani o
prouavanju Biblije i ponekad to moe delovati zbunjujue. Bez obzira na to to ste u prolosti pokuali ili niste pokuali prilikom svog
prouavanja, dopustite da vas ohrabrim da ostavite po strani druge
knjige i ideje, i da jednostavno priete Bibliji sa iskrenom eljom
da vam Bog obezbedi praktino vostvo u danima koji predstoje.
Priite Svetom Pismu kao grenik kome je potrebno spasenje i boravljenje u Bojem prisustvu. Budite tihi i spoznajte da je On Bog
(Psalam 46,10). Ako to uinite, Biblija e postati vie od svete istorije, vie od saveta kako da ivimo svetim ivotom. esto emo uti
Boji glas kako s njenih stranica govori lino nama.
Istinska religija je ona koja preobraava itav ivot. To je neka
vrsta eksperimentalne religije. Ona nije samo teorija, nego neto to doivljavamo i praktino. Tu Biblija blista u svom punom
sjaju. Ona nam prua lenger, ona je nepogreivi izvor u kome
moemo proveriti svoja shvatanja. Priroda jo uvek ukazuje na
put do svog Tvorca. I ja sam upravo unutar sveta prirode nauio
da prepoznajem Boji glas. Kad se ukloni ono u civilizovanom
drutvu to odvlai panju od bitnih stvari, ljudski um je skloniji
da uje Boji glas. I premda je ranjena i izopaena usled greha,
priroda jo uvek otkriva mudrost i red naeg Boga. Usred slave i
velianstva svega stvorenog, moemo osetiti ogromnu mo naeg Boga i sopstvenu nedovoljnost.
Meutim, ljudski um moe ak i najuzvienija iskustva izopaiti na nau sopstvenu propast. arls Darvin je putovao u divne
krajeve i tamo, okruen najudesnijim i najneobinijim Bojim
stvorenjima, osetio kako mu priroda govori. Ali poruke koje je
114

smatrao da uje nisu bile proverene Svetim Pismom. Da je bio

voljan da svoje teorije proveri prema Bojoj zapovesti: Zakon i
svedoanstvo traite. Ako li ko ne govori tako, njemu nema zore
(Isaija 8,20), onda ne bi otiao u tamu i zabludu mislei da je
pronaao novu i uzbudljivu svetlost.
Bog nam u ivotu isto tako govori putem svog provienja. U
velianstvenom nastojanju da stekne nau naklonost, Bog tako
ureuje okolnosti da nam one budu od koristi. Nije to neki proizvoljni postupak s Njegove strane da bi vladao nad nama, ve
pre kao svaki roditelj utie na promenu okolnosti da bi Njegova
deca, vi i ja, mogli nainiti pravilne izbore. Setite se kako sam
iao da kupim zemlju, ali sam u poslednjem trenutku dozvolio
da ona bude prodata drugom? Da li me je Bog vodio? Nisam u
to vreme to tako oseao, ali On me je vodio i progovorie i vama
preko svog provienja.
Postoji jo jedna strana vostva po provienju. Ja bih to nazvao runo. U Sudijama 6 i 7, data nam je pria o Gedeonu koga
je Bog podigao da oslobodi Njegov narod. Gedeon je sasluao
uputstva koja mu je Bog dao, ali nije imao poverenja u sopstvene
sposobnosti i talente, te je zatraio od Gospoda da potvrdi data
uputstva upotrebom vune runa.
Tada ree Gedeon Bogu: Ako e Ti izbaviti mojom rukom
Izrailja, kao to si rekao, evo, ja u metnuti runo na gumnu: Ako
rosa bude samo na runu, a po svoj zemlji suho, onda u znati da
e mojom rukom izbaviti Izrailja, kao to si rekao. I bi tako; jer
kad usta sutradan, iscedi runo, i istee rose iz runa puna zdela.
Opet ree Gedeon Bogu: Nemoj se gnjeviti na me, da progovorim jo jednom, neka bude samo runo suho, a po svoj zemlji
neka bude rosa. I Bog uini tako onu no: i bi samo runo suho a
po svoj zemlji bi rosa. (Sudije 6,36-40)
I ja sam koristio runo u svom iskustvu. Ne, nisam stavljao vunu
na tlo. Moda bi bilo bolje da sam to radio u izvesnim sluajevima,
ali dozvolite mi da vam prenesem par pria o svom runu.
115

Iao sam u lov na jelene pomou luka, ubrzo poto sam postao hrianin ili, moda da kaem, kada sam mislio da sam postao hrianin. U svakom sluaju, dok sam lovio, uo sam kako
se Gospod obraa najskrivenijem kutku mog uma. Taj tihi glas je
govorio: Spusti svoj luk, Dime.
Znao sam da je to Gospod, znao sam ta On eli da uradim,
ali sam se opirao. Gotovo prkosno, kazao sam Gospodu: Pa ako
eli da odustanem od lova lukom, poalji mi nekog s kamerom
od 35 mm i telefoto soivima, jer ja jo uvek hou da izlazim u
ume. I, Gospode, moraju mi to doneti u pola cene.
Osetio sam se prilino bezbednim posle te molitve. Dao sam
Gospodu prkosno runo, nemogu zadatak, to je bila neverna
molba mog nepotinjenog srca. Danas se nikad ne bih molio takvom molitvom! Ali onda sam bio takav.
Neto kasnije, pozvao me je telefonom jedan mladi koji je
radio u naoj zajednici, prodajui hrianske knjige od vrata do
vrata. Toplo sam ga pozdravio i on me je upitao da li bi mogao da
svrati. Svakako, samo doi, kazao sam.
Ubrzo je stigao, sa jednostavnom, braon kartonskom kutijom u
rukama. Bio sam stvarno radoznao ta bi to moglo biti. Meutim,
izgledalo je kao da mu se mnogo ne uri da me izvesti o sadraju
kutije. Konano, poto se udobno smestio, mirno je izjavio:
Imam neto da ti ispriam.
Samo ti priaj! izustio sam bez razmiljanja.
Prodavao sam knjige i pri tom posetio jednu porodicu. Bili
su veoma zainteresovani za ceo komplet knjiga sa biblijskim priama koje ja prodajem, zna, one za decu. Ali, stvarno nisu mogli
to sebi da priute. Te knjige su meu najskupljim koje prodajem,
oko trista dolara po kompletu. Ne mogu da ti predstavim koliko
su ih silno eleli. Video sam to u njihovim oima. I ne samo deca,
Dime. I roditeljima su se dopale. Zaista sam eleo da oni budu
u stanju da kupe moje knjige, ali nisam znao kako da im pomognem. U tom trenutku, otac mi je dao jednu ponudu. Rekao je:
116

Imam ovu kameru. Nedavno sam je kupio. Ona je od 35 mm i

ima telefoto soiva. Platio sam je preko esto dolara, ali bih vam
je rado dao za knjige.
Moj mladi prijatelj je zastao:
Dime kazao je potpuno ozbiljan stajao sam ne znajui ta
da im kaem i odjednom mi je palo na pamet tvoje ime. Kao da mi
je govorio glas jasan kao dan: Hajde, prihvati ponudu. Dim e uzeti kameru. Tako sam prihvatio ponudu. Hoe li uzeti kameru?
Reima ne mogu da izrazim kako sam se oseao. Suze su mi
tekle niz obraze dok sam ispisivao ek, jer sam znao da nije trebalo da se molim takvom molitvom, a Gospod je ipak razumeo.
Otarasio sam se luka i od tada nikada vie nisam lovio.
To to nam Bog govori uticanjem na na um verovatno je jedan od naina koji se najee pogreno razume. Mnogi mi kau:
Nikada ne ujem da mi Bog govori onako kako ti kae da govori tebi!, a ja uvek odgovaram: I ti uje! Samo ne prepoznaje
Boji glas tih i tanak, ili si navikao da se ogluuje o Njegove
podsticaje tako da ih na kraju vie ne uje.
Jeste li ikada primetili da ljudi koji ive u blizini eleznike pruge kao da ne registruju prolazak vozova, dok posetioci bivaju skoro
zaglueni tim zvukom? Isto nam se moe dogoditi i sa Bogom. Kad
uporno ignoriemo njegove podsticaje, oni se jednostavno stapaju
sa bukom u pozadini sve dok ne postanu gotovo neprepoznatljivi.
Imam jednog prijatelja koga u nazvati Arnold da bih zatitio
njegovu privatnost. Priao mi je posle jedne propovedi i rekao:
Dime, kae da ti Bog govori, ali ja nikada nisam uo da mi
govori tako kako On govori tebi.
On i tebi govori i uo si Ga kazao sam.
Jesam li? sumnjiavo je upitao.
Svakako jesi ohrabrio sam ga. Kad si poslednji put bio u
prodavnici i kad je tvoj pogled pao na asopise, petparake i ogovarake, ili na one sa razgolienim enama na naslovnoj stranici,
ta ti je Gospod rekao u tom trenutku, naravno u tvom umu?
117

Prilino sam bio siguran da znam odgovor. Arnold moda

nije razvio takav odnos sa Bogom koji podrazumeva stvarnu
komunikaciju, ali znao sam da on za sebe tvrdi da je hrianin.
A niko ko je ozbiljan hrianin ne moe posmatrati bezvredne,
trivijalne, uznemirujue slike bogatih i slavnih, ili pak senzualne
slike ena odevenih po poslednjoj modi, a da pri tom ne oseti
kako Gospod utie na njegove misli, pokuavajui da zatiti njegov um od takvog unda.
On je kazao: Ne gledaj to! odgovorio je Arnold.
I ta si ti uinio?
Tiina.
ta si ti uinio? ponovo sam pitao, ali on nije hteo da mi
odgovori.
O, prijatelji moji, nije tano da ne moemo uti Boji glas,
nego smo sebe istrenirali da na to ne reagujemo. Ja to nazivam
selektivnim sluanjem. Upravo zbog toga mislimo da u naem
ivotu nema Njegovog vostva.
Meutim, nije sve to nam doe u glavu podsticaj od Gospoda.
Postoje tri oblasti odakle te ideje proizilaze. Prvo, na nae misli moe
delovati Duh Gospodnji. Drugo, nae sopstveno telo, satkano od naih strasti, prohteva i elja, takoe moe biti njihov izvor. Najposle,
mi ivimo u jednom svetu koji je avo iskuao i naveo na pobunu
protiv Boga, a taj isti avo nije ni danas manje aktivan da nas navede
na greh nego to je to bio u prolosti. Dakle, kako mi moemo isfiltrirati misli koje nam dolaze u um i kako da ih razlikujemo?
Razni podsticaji se mogu podvrgnuti testu Boje Rei. Ipak,
deava se da neki podsticaj u svojoj sutini nije ni ispravan ni
pogrean. Jedan primer u tom smislu: Gospod je zatraio da preem na drugu stranu drveta koje sam sekao kako bi mi spasao
ivot. Moralno gledano, nije bilo pogreno sei ni s jedne ni s
druge strane, i nije bilo biblijskog principa na osnovu kog sam
mogao da proverim taj podsticaj. Ono to sam uinio predstavljalo je poetak navikavanja da ujem Boji glas.
118

Kao u svakom prijateljstvu, to vie sluamo Njegov glas, to

e on biti prepoznatljiviji. Opte naelo koje koristim kao test
za podsticaje koje dobijam glasi: ako podsticaj od mene trai samoodricanje ako stavlja potrebe i oseanja drugih ispred mojih sopstvenih mogu komotno da ga sledim. Takve osobine su
suprotne grenoj prirodi, telu u kojem sam roen i isto tako ne
podseaju na sotonine karakterne crte.
Potrebno je da razumemo da ljudski um, ma koliko slab i
manjkav, ostaje jedino sredstvo preko kojeg Bog moe da komunicira s bilo kim od nas. Oni koji tee komunikaciji sa suverenim
vladarem svemira trebalo bi da izbegavaju sve to slabi funkcije
uma. Izvesno je da upotreba halucinogenih sredstava za postizanje takozvanog vieg stanja bia, mora u nama izazvati sumnju
u pogledu navodnih poruka koje pojedinci primaju dok su u takvom stanju. Bog je Bog razuma i poziva nas da koristimo mo
razuma kojom nas je obdario, sledeim reima: Tada doite,
veli Gospod, pa emo se suditi11 (Isaija 1,18).
Neki hriani s kojima razgovaram oseaju se neugodno u
vezi s tim podsticajima, zato to ovi umnogome lie na poruke
koje dobijaju osobe ukljuene u pokret njuejd.
Peva, pisac pesama i kompozitor Don Denver jednom je to
ovako objasnio: I tako, sluam unutranje glasove, jer znam da
su oni tu da bi me jednostavno vodili.
Imam prijatelje koji su pripadnici njuejda i njihov nain ivota uveliko lii na moj. Oni su bez dugova. ive u jednoj lepoj
kui u divljini. Jedu zdravu hranu. I da, ba kao i ja, uju u svojim
mislima podsticaje koje e po svom izboru posluati. Meutim,
oni odbijaju da vode ivot u skladu sa Bojom Reju, ne prave
razliku izmeu glasova, niti priznaju da podsticaji mogu eventualno dolaziti od avola. Duhovi koji im daju poruke zahtevni su
do te mere da ak insistiraju na tome koju bi koulju trebalo da
11

U engleskom prevodu stoji: Zajedno prosuditi.

119

obuku. Oni nemaju slobode, ve slue bogu svojih misli. To me toliko rastuuje jer su oni tako blizu istine, a ipak tako daleko od nje.
Ma koliko mi eznuli za Bojim vostvom u svom ivotu, postoji opasnost da Bogu pristupamo bez potinjenog duha voljnog
da poslua ono na ta nam On ukazuje. Ako naa sopstvena volja
nije neutralizovana, onda se javlja tendencija da svoje omiljene
ideje i ciljeve koristimo kao merilo za prosuivanje o utiscima i
mislima. Kad imamo neku misao koja je u saglasnosti s naim
unapred stvorenim idejama, nije nam teko da pretpostavimo da
to mora biti poruka od Boga.
Moda je najvea prepreka da se oslobodi i otvori komunikacija sa Bogom nedostatak iskljuivosti. Bog eli da svakoga dana
hoda s nama kao na stalni pratilac. On hoe da s Njim razgovaramo tokom celoga dana, da se oslanjamo na Njegovu mudrost
da nas vodi bez obzira da li smo sami, u poseti prijateljima, ili radimo. Moda i vi delite moju sklonost da Boga ostavim po strani
kad imam neki zadatak. To je skoro kao da kaem: U redu, Isuse, sedi ti ovde. Ja imam neto da obavim.
I tano se to dogodilo jednoga dana kada sam na stepenicama
zauo odjek sinovljevog glasa. Oe, majka hoe da opere ve u
maini, ali generator nee da se ukljui!
Tih kratkih trinaest rei bilo je dovoljno da pokrene krizu u
mom ivotu. Sedeo sam za radnim stolom prouavajui Boju
Re kad sam zauo poziv. Verovatno nema boljeg trenutka za pojavu iskuenja nego kad ovek prouava Bibliju. Ili, da li bi moglo
da bude da se nae Ja bori za prevlast dok prouavamo Sveto Pismo? Svakako da moe! U meni je smesta narastao oseaj ljutnje,
jer nisam eleo da me prekidaju. Sem toga, bilo je etrdeset stepeni ISPOD nule i nisam eleo da izaem do garae kako bih se
uhvatio u kotac s tim hladnim komadom gvoa koji je odbijao
da funckionie.
Sav sam se umotao i krenuo do generatora, pogledao ga i osetio kako u mom srcu besni rat. Jo nisi spreman da to savlada,
120

uo sam kako mi Gospod govori u mislima. ta je moja kruta

nemaka narav htela da uinim? Jeste li ikada utnuli hladan komad gvoa? Telo ne mari ko biva povreen sve dok moe da da
oduke svojim oseanjima i frustracijama.
Vratio sam se kui, uzeo pero i papir da bih zapisao sledee:
Nezavisnost od Boga prokletstvo u ivotu Dima Honbergera.
Zatim sam pao na kolena i molio se Gospodu sve dok nisam
osetio potinjenost u svom duhu. Gospode, to je na problem,
rekao sam. I sjajno sam se osetio to imam Njega da ponese moj
teret! Ja ne znam ta je s tom mainom, ali Ti zna i ja u se osloniti na Tebe da me Ti vodi. To je ve bilo bolje! Neu taj problem
reavati sam. Sada e Gospod univerzuma biti pokraj mene.
Vrativi se problematinoj maini, imao sam podsticaj da proverim sveice, pa sam pregledao karburator. Posle hladnih pet
minuta bavljenja oko karburatora, nisam mogao da pronaem
nikakav kvar. Jo uvek je trajao onaj podsticaj u vezi sa sveicama, te sam proverio vazduni regulator. Sve je bilo u redu pa sam
preao na elektrinu mreu. Onaj podsticaj je jo uvek bio prisutan i ja sam na kraju popustio i proverio sveice; ustanovio sam
da je jedan raf popustio, to je izazvalo kratak spoj u sistemu.
Otiao sam Gospodu za pomo. ak sam i verbalno potvrdio svoju zavisnost od Njega. A potom sam zanemario Njegovo
vostvo. Kakvog li selektivnog sluanja! Nisam se nauio iskljuivosti neophodnoj da Njegov glas, Njegov upliv, uinim najuzvienijim, a da sve ostale glasove ak i svoj sopstveni sjajni
intelekt podredim Njemu.
Pre nekoliko godina, Metju je napravio staromodnu, drvenu
ljuljaku za Seli i mene. Bio je to prekrasan dar i mi smo ga koristili svakoga dana tokom vremena za ljuljanje, kako smo to nazvali.
U podne, Seli i ja ostavljali smo svoj posao da bismo zajedno seli
na ljuljaku. To je Selino vreme za posetu i razgovor. Ponekad su
nai razgovori duboki i odiu iskrenom zaokupljenou problemima. U drugim prilikama to moe biti jednostavno prepriavanje
121

dnevnih dogaanja. To je, meutim, planirano vreme koje provodim sa svojom kraljicom, vreme da je sluam, da je stvarno
ujem. I to je vreme koje sam nauio uveliko da cenim.
Jedan prijatelj mi je doao u kuu ba kad je trebalo da iskoristim vreme za ljuljanje sa Seli. Pozdravili smo ga i on je objasnio razlog svog dolaska.
Da li mnogo uri? upitao sam.
Pa treba da se vratim u grad, ali nisam u tako velikoj hitnji
odgovorio je.
Sjajno kazao sam mu zato ne bi uao u kuu, popio
au vode ako eli i onda uzmi neku knjigu dok bude ekao par
minuta. Imam zakazan sastanak sa svojom enom.
Posmatrao me je itav minut a onda uao u kuu.
Mojoj eni je bilo potrebno da zna da mi je ona vanija od
neoekivanog posetioca. Ovakvo davanje prioriteta je jedan od
kljueva za uspostavljanje ive komunikacije sa Bogom kao i sa
svojom suprugom. Sotona marljivo radi da prekine komunikaciju u naim brakovima, jer bez nje oni poinju da umiru. Zamislite koliko vie sotona eli da prekine komunikaciju izmeu due
i Boga! I on e upotrebiti sva mogua sredstva da to ostvari. On
nam odvlai panju svim i svaim, od muzike do bilborda, zagluujui naa oseanja na isti nain na koji su komunistike zemlje
onemoguavale emitovanje Glasa Amerike. Neophodni su usklaeni napori da bismo zadrali vezu sa Bogom usred nasrtaja buke
i nepotrebnih informacija u naem modernom drutvu.
Posle predavanja odranih u Tenesiju, putovao sam s porodicom ka aerodromu u Nevilu da bismo odleteli u sledee mesto
gde sam imao zakazano. Kako smo stigli nekoliko minuta ranije,
odluio sam da porodicu i na prtljag ostavim na ulazu za odlazak
aviona i da se onda vratim da predam iznajmljena kola, umesto
da se s prtljagom guramo u vozilu rentakara za kratke relacije. Zaustavili smo se u delu za poletanje i uspeli da se parkiramo tano
ispred ulaza. Obino je teko nai mesto za parkiranje u delovima
122

sa gustim saobraajem, ali toga dana dobili smo najbolje mesto

koje se moe zamisliti.
Dok sam pristajao uz ivinjak, bio sam podstaknut da ponesem
kljueve, ali nisam video razlog da to uinim. Uostalom, mogao
sam da otkljuam prtljanik iznutra zahvaljujui maloj poluzi. Ali
Bog nije dizao ruke od mene i ponovo sam, izlazei iz kola, bio
podstaknut da spustim prozor. Ali jutro je bilo hladno i znao sam
da e mi poto istovarim prtljag, prijati topla kola, pa sam ignorisao pomenuti podsticaj. Poto smo uneli prtljag unutra, vratio
sam se da bih predao kola agenciji rentakar i ustanovio da su sva
vrata na evroletu 1998 zakljuana, a jedini klju nalazio se u bravi
za paljenje motora. Odmah sam shvatio zato me je Gospod podsticao da uzmem kljueve i kazao: O, Gospode, oprosti! Moja
nezavisnost od Boga uvek se ita kao N-E-V-O-LJ-A.
Tako sam nauio neto o avionskim kompanijama preko kojih sam putovao one ne ekaju Dima Honbergera ukoliko kasni. Bio sam u velikoj nevolji zato to je moj avion prema redu
letenja trebalo da poe za manje od jednog sata. Takoe sam bio
u nevolji zato to nisam mogao da ostavim kola na takvom mestu
vie od nekoliko minuta, jer e policija najpre ostaviti opomenu,
a onda odvui kola. Otrao sam unutra da bih Endrjua poveo
sa sobom i ostavio kraj kola u sluaju da naie policija, a ja sam
otrao do rent-a-kar kompanije.
Red ispred altera bio je ogroman. Znao sam da e mi avion otii pre nego to stignem do altera. Sada kad sam se naao
u nevolji, bio sam motivisan da sasluam Boja uputstva. Stoga
sam se u sebi pomolio: Gospode, ta da uradim?
Jednostavno idi na alter i trai direktora. Da, ostalima se to
nee dopasti i da, bie ti neprijatno, ali sve e biti u redu.
Tako sam otiao do altera i potraio direktora. Rekao mi je da
nema rezervnih kljueva, ali da ga oni mogu nabaviti ako imam
serijski broj kola. Ponovo sam otrao do kola i naleteo na policajca
koji je ispisivao opomenu dok je moj sin stajao sa strane. Bilo mu
123

je veoma neugodno zbog itave situacije i nije nita govorio. Objasnio sam svoj problem policajcu koji je sreom imao toliko milosti
da mi za nekoliko minuta produi rok za uklanjanje vozila.
Brzo sam nakrabao broj vozila i otrao nazad u agenciju rentakar dok su minuti proticali i vreme mog odlaska se neumoljivo pribliavalo. Ali direktor je bio udesan i ceo proces trajao je
svega petnaest minuta, od poetka do kraja. Uskoro sam ponovo
iao prema kolima s novim kljuem.
Kad smo Endrju i ja ponovo uli u kola, hteo sam da mu kaem: Zato si zakljuao kola? I svakako bih i rekao da Gospod
nije snano progovorio mom umu da to preutim. Ali Gospode,
bunio sam se, oigledno je on to uradio. Ja nisam, a on je bio
poslednji u kolima. Verovatno je zakljuao vrata iz navike.
uti, Dime, usput e saznati ta se dogodilo. Ne izgovaraj
rei zbog kojih e zaaliti, odgovorio je Gospod. I tako, samo
to sam krenuo putem, sva vrata su se automatski zakljuala. Konano sam shvatio da je taj evrolet 1998 imao neku vrstu vremenskog ureaja koji je zakljuavao vrata. Vrativi iznajmljena
kola, pun zahvalnosti ukrcao sam se na na let, ne samo to smo
stigli na vreme, nego i to me je Gospod spreio da lano optuim svoga sina. Ipak, muila me je neka tuga, jer sam ceo vikend
proveo propovedajui drugima da budu osetljivi na ono to nam
Duh i Gospod govore, a ja sam ignorisao Njegovo vostvo i izazvao itav problem svojim selektivnim sluanjem.
esto ono to Bog trai od nas kao da nema nekog smisla. Bog
mi nije rekao da treba da uzmem kljueve zato to e se kola zakljuati iznutra, ako to ne uinim. Umesto toga, On se oslanja na nae
pouzdanje da On zna ta radi i oekuje da verom u Njegovu ljubav
i mudrost posluamo Njegova uputstva. Ja to nazivam eksperimentalnom religijom iz jednostavnog razloga to sam u svakom od tih
iskustava nauio neku pouku i uzrastao u razumevanju Boga, iako
nisam bio savren to se tie sluanja. Kad vidim nevolju koju sam
izazvao time to nisam pazio na Njegova uputstva, to u mom umu
124

jaa prisnost sa Njegovim jo uvek tihim glasom i odlunost da

ubudue brzo posluam Njegova uputstva. Taj proces koji se sastoji u uenju da sluamo Boji glas predstavlja sutinu eksperimentalne religije. To je saznavanje o tome ta funkcionie, a ta ne.
Jednoga dana uklanjao sam sneg sa prilaznog puta, dok je
moja porodica obavljala razne kune poslove. Posle izvesnog
vremena, Metjua je obuzela misao da sam se zadrao vie nego
to je bilo potrebno da se oisti sneg sa prilaza. Moda bi trebalo
da uzmem snegomobil i da proverim ta je s njim, pomislio je.
U stvari, Metju je voleo da vozi motorno vozilo za sneg i to tako
silno da se uplaio da je taj podsticaj da ode i proveri gde mu je
otac bio jednostavno izgovor da prestane s poslom i da radi ono
u emu je uivao. Vie puta se javio taj utisak i vie puta ga je on
odagnao iz svojih misli. A onda sam ja uao u kuu sav smrznut i
pokriven snegom. Kamion se pokvario na kraju prilaznog puta i
ja sam morao da se vratim preko ogromnih gomila snega.
Metju je tada shvatio da je podsticaj dolazio od Boga. Ali to
iskustvo nije bilo beskorisno, zato to je on iz njega izvukao pouku. Kako to znam? Elem, drugom prilikom otiao sam na put sa
Seli i Endrjuom. Metju je ostao kod kue sam i ja sam ga pozvao
da proverim ta se deava.
Kako je? pitao sam ga.
Uim da sluam, tata.
Potom mi je ispriao ovu priu. Morao je da odvede nekog
klijenta da pogleda imanje gore preko planinskog prelaza. Dok je
odlazio iz kue, osetio je snaan podsticaj da ponese baterijsku
lampu. To je besmisleno, pomislio je. Na kraju krajeva, vratiu se
kui pre nego to padne no. Ali podsticaj se ponovo javio i prepoznajui Boji glas, vratio se u kuu i poneo depnu lampu.
Kad si se vratio kui? upitao sam ga.
U pono.
Ogroman ekser onakav kakav se koristi za spajanje elemenata
brvnare pronaao je put do jedne od guma njegovog kamiona.
125

Uzbudila me njegova pria, jer je on ve kao tinejder uio pouke

o oslanjanju na Boga i duhovnoj osetljivosti, to meni nije bilo
poznato ni u tridesetoj godini ivota.
Da li bi nam bilo lake da sluamo i posluamo Gospoda,
kada bi nam On rekao razlog svog uputstva? Moje lino iskustvo
pokazuje da ne bi.
Kad doe jesen i priblie se niske temeprature koje dovode
do smrzavanja, jedan posao koji mi, priznajem, nije ba omiljen uvek mora da se obavi, a to je isputanje vode u gostinskoj
brvnari. Sam posao nije toliko odvratan, ali je uzani prostor ispod kuice mraan, vlaan i pun pauine. To je takvo mesto gde
oekujete da na vas skoi pauk ili mi, i onda poelite da imate
prijatelja koji bi dobrovoljno uradio taj posao umesto vas.
Tog hladnog jesenjeg dana, podigao sam vrata koja su vodila
u uzani prostor i siao da ispustim vodu iz cevi. Poto mi je bila
neophodna vea vetina ruku nego da sam u rukavicama, ostavio
sam ih na podu kraj sebe. Odmah sam osetio podsticaj da ih stavim u dep zato to bih mogao da ih zaboravim. Dodue, moete
pitati svakoga ko me poznaje i rei e vam da imam udesnu memoriju. Ja ne zaboravljam stvari. Tako sam zanemario pomenuti
podsticaj i zavrio posao.
Dok sam se vraao kui po hladnoi, posegao sam za rukavicama, a vi znate gde su ostale, zar ne? O, ne! Zaboravio sam
rukavice ispod kuice, zacvileo sam. Nisam imao drugog izbora nego da se vratim istim putem i uzmem ih. U ovom sluaju,
Gospod je uticao na moj um, ak me i opomenuo to bi moglo
da se desi, ali to dodatno saznanje ipak nije uticalo na to kako u
reagovati na Njegovo uputstvo. Mislio sam da znam bolje.
Na kraju, mi emo biti suoeni sa izborom da li emo posluati ono na ta nas Bog podstie. Moramo doneti tu odluku
zasnovanu na ivoj veri kao i na znanju. Kad eksperimentiemo
s praktinom religijom, dozvoljavajui Bogu da sve vie vlada u
naem ivotu, onda emo zatei sebe kako sve vie prepoznajemo
126

Njegov glas i sve mu vie verujemo. Ba kao ja, i vi ete imati situacije kada ete zanemariti Njegovo vostvo i stvoriti pravi haos.
Ali Bog nas nee napustiti kad to uinimo, i ako smo voljni, On
e nam pomoi da iz greaka izvuemo dragocene pouke. Prema
tome, eksperimentiite sa Bogom, oslanjajte se sve vie na Njega,
napravite skok u veri i uzdajte se u Njegovo vostvo.
Ako to inite, ustanoviete da je On ne samo nepogreivi vodi, ve i najbolji prijatelj s kojim moete putovati ivotnim stazama, i na ovom svetu i u svetu koji e tek doi.

127

8. poglavlje

NA NAJVEI NEPRIJATELJ
On treba da raste, a ja da se umanjujem
(Jovan 3,30).
Viljem Marfi bio je zanimljiv, moan ovek. Sa samo etrdeset
godina ve je bio na visokom poloaju u velikoj internacionalnoj
korporaciji. Meutim, u poslednjih nedelju dana razmiljao je o
sasvim drugim stvarima, a ne o integraciji i ugovoru. Bio je prisiljen da razmilja o svojoj smrtnosti. Sve je poelo jedne veeri
dosadnim bolom u vilici. Uskoro je usledila munina, koja ga je
preplavljivala u talasima. Rekao je svojoj eni da se ne osea dobro, eleo je da napusti restoran i ode kui. Zatim se onesvestio.
Lekari su ga zatekli sa ubzanim pulsom, ali su uspeli da puls
stabilizuju. Svest mu se vratila u ok sobi i naredne sedmice podvrgnut je mnotvu testova i ispitivanja. Dijagnoza? Snaan srani
udar. Jo gore: kataterizacijom srca utvrena je slina blokada i
u drugoj arteriji. Sada je ekao operaciju kojom je trebalo da mu
uklone tu blokadu. To e spreiti novi srani udar, mislio je, ali e
ga, kako se nadao, potedeti ugradnje bajpasa.
Na svu sreu, procedura je tekla normalno i on je prebaen u
postoperativnu jedinicu, gde ga je njegova ena ve ekala. Kardiolog im se uskoro pridruio sa nekoliko slika pre i posle u svojim rukama. Koristei slike, lekar je objasnio da je 95% zaepljenja
128

krvnih sudova svedeno na manje od 5% preostalih blokada. Koliko god da je to zvualo dobro, lekar je imao i loe vesti.
Rekao je:
Va holesterol, masnoa u vaoj krvi, jo uvek je udvostruen
u odnosu na normalne vrednosti. Loe je i to to je nivo dobrih
masnoa nizak. Treba da uzimate lek za smanjenje holesterola.
Zamolio sam nutricionistu da doe, jer morate da budete na strogoj dijeti dok se nivo holesterola ne spusti. Za oko est meseci
propisaemo dijetu, zasnovanu na novim rezultatima. Kad se
oporavite, treba da idete na program kardiovaskularne rehabilitacije. Najzad, smatrajte da ste popuili svoju poslednju cigaretu. Uz
malo sree, moemo da spreimo ponovnu blokadu.
Doktor je odgovorio na nekoliko pitanja bolesnika i izaao iz
sobe, dodajui: Vidimo se sutra.
Vilijem je saekao da kardiolog izae, okrenuo se svojoj eni
i odluno rekao:
Ne elim tako da ivim!
Narednih nedelju dana, on se, trezne glave, borio sa milju o
moguoj smrti. Sada kad je avet smrti ustuknula pred snanom
odbranom moderne medicine, ovaj inteligentan, racionalan ovek jo uvek nije bio spreman da preduzme korake potrebne za
savladavanje bolesti.
Svako e rei da su uzroci Viljemovog sadanjeg stanja bili puenje, pogrean nain ishrane, izuzetno stresan posao, te istorija
njegove porodice. Na kraju, valja rei da sa svim tim faktorima
rizika nije lako izai na kraj. U stvari, Viljemov najvei neprijatelj
izborio se i pobedio ga. Njegova samovolja nije elela da se rtvuje,
nije bila spremna da ustukne. elja je bila jaa od razuma, apetit
jai od intelekta. Kad prerana smrt prekine Vilijemov ivot, na njegovoj umrlici pisae umro prirodnom smru. Ali, u stvari, Bilova
volja bila je mrtva pre smrti, ubijena tvrdoglavom samovoljom.
Kad sam se preselio u divljinu, bio sam dosta slian Vilijemu. Moj
duhovni ivot bio je na intenzivnoj nezi, u potrebi za oivljavanjem.
129

Mislio sam da u pobei u planine od gomile neprijatelja takozvanih faktora rizika. Mislio sam da je svetovni uticaj medija
neprijatelj. Smatrao sam da propovednici propovedaju pogrenu
nauku da su lani pastiri, ili, kako ih Biblija naziva neprijatelji. Uobraavao sam da su brige i prezaposlenost moji neprijatelji.
Mislio sam da su sve te stvari neprijatelji i da me spreavaju da
ivim kao hrianin.
I bio sam u pravu. Pomenute stvari jesu neprijatelji, i one
spreavaju razvoj pravog hrianina. Stoga one treba da budu to
temeljitije potisnute iz naeg ivota, tako da se njihov uticaj svede na najmanju moguu meru.
Na nesreu, bio sam ubeen da je suprotstavljanje uticajima
tih neprijatelja ono od ega treba da se sastoji moj duhovni rat.
Sve dok se nisam preselio u divljinu, nisam shvatao da sam, ak
i u najidealnijem moguem okruenju, jo uvek isti kakav sam
bio u Viskonsinu. Stigao sam, u stvari, do bitke sa samim sobom.
Preselio sam se da bih okonao bitku sa svojim gresima, da bih
shvatio da su ti gresi samo simptomi mojih realnih problema. To
je bila gorka pilula koju sam morao da progutam, shvatajui da
je pravi problem, pravi neprijatelj, pravi rizini faktor sa kojim se
suoavam moje Ja!
Ja sam, dakle, pravi problem! Moji lini gresi bili su samo neizbeni plodovi mog Ja koje kontrolie moj ivot. To je ispit na
kome mnogi, koji se inae iskreno trude i ele da ive hrianski,
padaju. Bog mora da ima celo moje srce, da svi moji izbori budu
potinjeni Njemu. On nije zainteresovan da ima samo neke od
mojih izbora ili ak sve izbore, ve On eli sve. Klju za duhovni ivot je kad predamo svu kontrolu Isusu Hristu. Niko ne moe dva
gospodara sluiti, rekao je Isus. Zato? Jer, ili e jednoga mrzeti a
drugoga ljubiti, ili e jednome biti odan, a drugoga prezirati.
Kad sam oenio Seli, odustao sam od svih prethodnih devojaka. Sve svoje naklonosti preneo sam na nju. Odrekao sam se svih
svojih prethodnih interesa. Sahranio sam svoj stari ivot samca.
130

Ako bih sada pokuao da odravam brak sa Seli dok u isto vreme
imam vezu i sa nekom prethodnom devojkom, ta bi se desilo s
mojim odnosom sa Seli? Znate, zar ne? Mi ne bismo, u tom sluaju, ba dugo ostali venani, zar ne? Pretpostavimo da se izvinim
zbog svog ponaanja i kaem: Ali, ja sam jo uvek oenjen njom.
Ona je moja ena. Ja sam joj odan. To bi bilo prilino smeno.
Ipak, upravo to se deava kod mnogih hriana. Oni se trude
da zadre svoje prethodne ljubavi, dok grle Hrista. U isto vreme,
oni ogoreno osuuju svakog ko bi njihovu posveenost Hristu
ocenio kao odnos bez ljubavi i sa osuivakim duhom. Najposle,
oni su dobri ljudi. Oni ine dobre stvari. Oni su nanovo roeni,
ili bar tako tvrde.
Primer mladog bogataa s razlogom se nalazi u Bibliji. On je
bio dobar ovek i voa. Danas e ga mnogi smatrati novoroenim. Meutim, on je eleo da bude venan s Hristom, dok je
u isto vreme imao vezu sa svojim Ja. On nije eleo da napusti
svoju prethodnu devojku radi Hrista. Mnogi proputaju ivotnu
pouku ove prie. Nije veliko bogatstvo bilo prepreka ovom mladiu ka Hristu, ve je prava prepreka bilo to to je on vie voleo
da lino upravlja svojim ivotom, bogatstvom i samim sobom.
Sedam puta u Bibliji Hristos kae da Njegov krst treba da
bude na. Uslovi koje Hristos nudi svojim sledbenicima veoma
su jasni. Ko hoe da ide za mnom neka se odree sebe i svaki
dan uzima krst svoj pa nek ide za mnom (Luka 9,23). Umiranje
sebi, nedovoljno su razumeli i crkva i hriani kao pojedinci.
To nije jednokratna smrt, ve svakodnevno umiranje svojoj
volji i svom putu. Ova smrt nastupa kad ja svojevoljno dozvolim
da put bude zamenjen Neijom (Bojom) voljom i putem, bez
obzira na to to ta zamena razapinje moje elje i strasti. Mi smo
istinski Boji tek kad dobrovoljno izaberemo da odustanemo od
prava da upravljamo sobom.
To je bilo Hristovo iskustvo kad se molio: Ne moja, nego tvoja
volja neka bude. Da, od prvog dana kad je zapoeo svoju slavnu
131

potragu za mojim ivotom, Boji cilj bio je da Dim stekne ovo

iskustvo. U tradicionalnom zapadnjakom udvaranju, ena nije
osvojena od strane mukarca sve dok ne ponese njegovo ime. U
preuzimanju njegovog imena, ona zavetom objavljuje da je spremna da preda ne samo svoje finansije, svoje ivotne ciljeve, pa
ak i svoju privatnost, ve pre svega najdublju intimu svog bia.
Ona predaje celu sebe onom koga voli.
Samo mali broj onih koji sebe nazivaju hrianima istinski eznu za tako dubokom intimnou i predanjem Bogu. Jo manje
njih to i ostvari. Zato? Zato to je to proces, a moderna crkva je
potpuno izgubila ovu injenicu iz vida.
Kad ponete da se viate s nekim, ne ponete od oltara. Umesto toga, vi poinjete da pridobijate njegovu naklonost. Bog radi
to isto sa nama. Postepeno, oseanja se razvijaju prema nekoj
osobi. U poetku, ona ima malo mesta u vaem srcu; tada ste
spremni da date tek deo sebe. Zatim vam ta posebna osoba postaje sve vanija i vaa spremnost da sebe dajete njoj raste, i nastavlja da raste dok se ne spojite u jedno telo nakon braka.
Na odnos sa Bogom je isti. To je postepen proces koji nas
vodi do braka koji oznaava spajanje dvoje u jedno.
Svetovan pogled na hrianstvo, koji je danas popularan, veoma
remeti taj proces, jer onog momenta kad neko izrazi svoje interesovanje za Hrista, on se odmah smatra hrianinom. Biblija esto govori o crkvi udatoj za Hrista. U tom svetlu, upotrebimo udvaranje
da bismo bolje razumeli proces postajanja pravim hrianinom.
U ivotu, pre braka imamo status samca. Zvaemo to prvom
etapom. Obino imamo i drugaiji status, ukoliko postoji neka
osoba koja nas privlai. U hrianstvu, ova samaka faza bio bi
ivot bez Boga. ovek upravlja svojim ivotom i ne konsultuje
Boga. Spremnost da se razmotri mogunost da Hristos dobije
ulogu u neijem ivotu, razlikuje se od oveka do oveka.
Zatim, u drugoj etapi, neko se pojavi i ispolji interesovanje za
nas. Neto to ta osoba kae ili uradi, probudi nae zanimanje za
132

nju i mi smo spremni da je pustimo u na ivot, iako u poetku

ne irokih ruku. Tako je i sa Bogom. On nam pokazuje svoju
ljubav i brigu. Njegovo interesovanje raa elju u nama da Mu
dopustimo da zauzme mali deo naeg ivota. Mnogi misle da su
u toj etapi ve postali hriani, ali to je tek poetak.
Interesovanje pokazano u drugoj etapi raa naklonost koja
prerasta u udvaranje treu etapu. U toj etapi raa se elja da
se ujedine dva ivota. Obino se objavi veridba. Ipak, pojedinac
je jo uvek samac. On jo uvek moe da se predomisli. Nita nije
zapisano na kamenu, da tako kaem.
Za osobu koja razmilja o Hristu, iskustvo je slino. Bog nastavlja da nas privlai sebi. ovek ui lekcije zavisnosti od Boga
i poverenja u Njega. On poinje da ui kako da preda svoju volju
Bogu. Postoji elja da se od Boga naini ivotni partner. Ipak,
Ja jo uvek ima kontrolu, a brak, potpuno predanje, jo nije
doao na red.
etvrti i poslednji korak je venanje. Kada su obe osobe spremne da se odreknu svih drugih i stave potrebe onog drugog
iznad svojih, venanje dolazi na red. Oni sjedinjuju svoje volje da
bi postali jedno telo. To je svakodnevno predanje drugoj osobi.
Kada ovek, koga je Bog traio i osvojio, svojevoljno izabere da
se potpuno preda Bogu, u tom trenutku on ili ona postaje hrianin,
i u sutini je venan. U tom braku Ja mora da umre, i ne moe
biti niega to bi u srcu stajalo iznad Boga. Preuzimanje Hristovog
imena ima puno znaenje samo nakon potpunog predanja.
Odrati i produbiti ovo predanje izazov je za novog hrianina; ipak, sloboda izbora i dalje vai. ovek u braku i dalje moe
da izabere da bude neveran. Razlika koja znai promenu uma i
koja odvaja treu od etvrte etape jeste to to u treoj etapi jo
uvek nije dolo do predanja. Bog nikad ne ukida hrianinovo
pravo da se predomisli. On nas nikad ne prisiljava da imamo
zajednicu sa Njim. Umesto toga, On nas stalno poziva svojom
ljubavlju.
133

 Dime, da li ti zaista govori da neko nije hrianin dok ne

stigne do etvrte etape, mogli biste me upitati.
Moj odgovor je: Da, niko nije hrianin na osnovu profesije ili
saznanja. Mi smo hriani kada postanemo zavisni od Boga.
Ali, Dime, rei ete, ceo hrianski svet ima drugaije standarde. Mislim, svi mi razumemo ta nam govori u teoriji, ali
mora da prihvati ljude onakvim kakvi jesu. Moda je to veoma
dobro na intelektualnom nivou, ali da li je zaista praktino?
Vrlo je praktino. Provedite sa mnom jedan tipian dan i videete da li je ovo iskustvo ono za im ste udeli celog svog ivota.
Moj dan poinje u 21:00 prethodne veeri, jer ako nisam u
krevetu do 21:00, neu ustati dovoljno rano da provedem vreme
koje mi je potrebno s Bogom. Ovo vreme mi je znaajno. Stalo
mi je do toga jer sam shvatio da je i Bogu stalo do mene! To
je predivno vreme ispunjeno Njegovom milou za taj dan. Ja
provedem dva i po sata svakog jutra u molitvi i tihom razmiljanju o Njegovoj Rei, molei svog nebeskog Oca da me pripremi
za borbe koje stoje preda mnom, a o kojima nita ne znam. Ne
samo da On zna ta me oekuje, ve je isplanirao i moje izbavljenje. Boja spremnost da me izbavi predstavlja stalno otkrivenje
mojim jadnim otupelim ulima o tome koliko me On voli.
U tom periodu ne bavim se informacijama ili doktrinama.
Prilazim Bojoj Rei kao grenik kome je oajniki potrebno
spasenje. Dolazim da uhvatim pogled Onoga koji je daleko svetiji i moniji od mene. Kad neko pogleda velianstvene planine
Grand kanjona, normalna reakcija je strahopotovanje i zauenost. Sve dok droge ili alkohol ne otupe naa ula, mi oseamo
slabanost i beznaajnost oveka. To je slika koju elim da dobijem od Boga svakog jutra, slika koja mi pomae da shvatim kako
sam slab i nemoan. Ako kroz zajednicu sa Bogom uspem da
iz tog vremena provedenog s Njim izaem sa oseanjem svojih
linih potreba, biu spreman da Ga vodim sa sobom tokom celog
dana, jer znam da bez Njega ne mogu nita da uradim.
134

O, prijatelju, ovi rani jutarnji sati su mnogo vie od pukog izgovaranja molitve ili itanja Biblije. To je vreme da se napravi ivotna veza sa Bogom. Da li ste ikada pokuali da upotrebite toster
koji nije ukljuen? Svima nam se to desilo. Da li ste ga bacili zato
to u tom momentu nije radio? Naravno da niste! Ukljuili ste ga
u struju. Dali ste mu ivotnu vezu sa izvorom snage. To je ono to
nam je potrebno u naem posveenju. Da se prikljuimo!
Mnogo onih koji su isprobali vreme jutarnjeg posveenja oseali su se kao iskljuen toster. Oni izgovore svoje molitve, moda
i proitaju neto iz Biblije ili neke duhovne literature, ali nikad
ne nau ivotnu vezu sa Izvorom snage. Zadrite se u Bojem
prisustvu. Traite Ga kao to davljenik trai pomo. Ne udite za
saznanjem o religiji ili Bibliji, ve radije, traite saznanje o Bogu
lino; jer On kae: Traiete me i nai ete me, ako me traite
svim srcem svojim.
im smo izali iz tog tihog perioda zajednice s Bogom, ukazuje se mnotvo prilika da nae Ja poraste. Jednog jutra nakon
doruka, pourio sam da zavrim svoje kune poslove, jer je trebalo da doe prijatelj i poveze me. Podelili smo kune poslove na
takav nain da moja ena nije morala da nosi ceo teret poslovanja po kui. Deaci su nametali krevete i pomagali u kuvanju i
ienju.
Kako sam proao pored sinovljeve sobe, primetio sam da jo
nije namestio krevet i uinilo mi se da ja to treba da uradim za
njega. Bio sam u urbi i pokuavao da odbacim taj utisak. Na
kraju krajeva, to je bio njegov posao i eleo sam da bude odgovoran. Meutim, utisak mi se ponovo javio uz podseanje da sam
obeao Bogu da u uraditi sve to mi tog dana kae. Tako sam
ipak otiao i namestio njegov krevet, a zatim nastavio da zavravam svoje kune poslove.
Meu mojim dunostima tog jutra bila je i obaveza da naseem drva. Poto ivimo u divljini, mi kuvamo i grejemo se na
drva. Volim da seem drva i ne nalazim da je to teret. Meutim,
135

zbog prirode tog posla, lako je dopustiti mislima da odlutaju. Setio sam se prijatelja koji se nije slagao sa mnom. Setio sam se
njegovih greaka i nastojao da opravdam sebe. Onaj isti prisni
glas s kojim sam bio u zajednici tog jutra, uputio je novi poziv
mom srcu:
Dime, ti treba da se moli za svog brata, a ne da se preputa samoopravdavanju.
Pa, Gospode, za ta da se molim?
Vidite, Ja se uzdiglo skoro neprimetno i sad sam bio neodluan, nesiguran u to jesam li spreman.
Dime, elim da se moli da moe da uradi neto za svog
prijatelja koji se ne slae s tobom. elim da se moli za to da uradi neto to e te kotati vremena, tvojih talenata ili tvog novca.
Nakon borbe, upravo tamo gde sam sekao drva, izabrao sam
da se predam. Svoje Ja predao sam smrti i krenuo da se molim.
I, zamislite, u roku od nekoliko sedmica, Bog je odgovorio na tu
molitvu i dao mi priliku da uradim neto za tog oveka, neto to
me je kotalo vremena i talenata.
Tamo gde se borbe dobijaju ili gube, tamo su i misli, dragi
moji prijatelji. Ja sam imao da se suoim s nekoliko borbi u svojim mislima toga dana.
Kad sam zavrio svoje obaveze, primetio sam svog prijatelja
kako se upravo zaustavio ispred kue i ja sam ga s vrata pozdravio. Uao je u sobu za pranje vea gde je visila moja jakna, i ta
mislite da sam video? Tu je bila hrpa vea koju je moja ena oprala. Samo ga je trebalo okaiti.
Dime, elim da ti okai taj ve umesto svoje ene.
Ali to nije na listi mojih dunosti, Gospode, osim toga i moj
prijatelj me eka. Zatim, to su stvari moje ene.
Dime, elim da okai taj ve na konopac umesto svoje
ene... Dime, to su takoe i tvoje stvari.
Upravo tada dolo je do borbe u mojim mislima. Da li da posluam? Ako uradim tako, ta e moj prijatelj misliti o meni, posebno
136

to je morao da me saeka dok to uradim? Konflikt je brzo nastao. Potrebno je vie vremena da se to opie. Radujem se to
mogu da kaem da sam izabrao da predam svoje misli i mudrost
sveznajuem Bogu. Pozvao sam prijatelja unutra i ponudio ga
aom vode. Biu tu za minut rekao sam dok sam se kretao ka
vratima sa korpom za ve.
Kod konopca za ve dolo je do nove borbe. eleo sam da
to obavim na brzinu. Da li sam bio spreman da uradim dobar
posao i ispravim sve nabore kao to to moja ena radi? Biblijski
princip je da ono to ini, ini svom snagom. Moje telo elelo
je da ustane i kontrolie me. Bilo bi lako da se opravdam i kaem:
Ona treba da bude zahvalna to ja to uopte radim. Gospod je
bio sa mnom u tom naizgled beznaajnom poslu, hrabrei me
da se potinim i posluam. Duboko u sebi, znao sam, na osnovu
gorkih linih iskustava, da je to bio jedini put ka istinskoj srei.
Dok sam paljivo kaio svaki odevni predmet, postao sam
svestan oiju koje su se mrtile iza mojih lea. Moj letimian pogled potvrdio je ono u ta sam sumnjao. Moj prijatelj je stajao
kraj prozora, sa aom vode, zurei u mene s nevericom. Bilo je
potrebno samo jo par minuta pa da budem spreman da uem u
njegova kola i da krenemo.
Dime, zato si TI kaio ve tvoje ene pitao me je.
Prvo, odgovorio sam, to nije ve moje ene ve na zajedniki ve. Drugo, Bog mi je rekao da to uradim. Smeno, ali isti taj
razgovor sam imao sa Bogom.
Kako to misli da ti je Bog rekao da to uradi? pitao je.
Mislim, Bog mi je govorio u mojim mislima i rekao mi da
okaim ve odgovorio sam mu.
Moja borba otvorila je temu za razgovor, koja se nastavila
celog jutra. Nameravao sam da posluam Boja usmerenja, i da
objasnim duhovne stvari mom prijatelju, to sam i uinio. Kasno tog jutra, do vremena povratka kui, moj prijatelj je odluio
da pokua istu vrstu razgovora sa Bogom. Vidite, Bog zna ta je
137

potrebno svakoj osobi. Problem je naterati Dima da sarauje s

Njim.
Pozdravljajui svog prijatelja, uao sam u kuu mislei da u
moi da provedem neko vreme u prouavanju Biblije i u molitvi.
Meutim, im sam uao, osetio sam da moju enu neto mui. Pripremala je deake za kolu. To je bio njen dan za kuvanje ruka, a
sav onaj ve koji sam okaio ve je bio suv i spreman za peglanje.
Pomozi svojoj eni, Dime, rekao mi je poznati glas.
Ali, Gospode, planirao sam da prouavam.
Zar ljudsko Ja moe da zloupotrebi ak i prouavanje Biblije? Svakako da moe, posebno kad se neto isprei naim planovima. Svaki put kad treba da odluim da umrem svome Ja, sve
sam blie kui. Za mene, peglanje je gore od smrti. Ne volim da
peglam, ba nimalo. Ja, ipak, peglam, ali to radim iz ubeenja.
Poevi s peglanjem vea, ispeglao sam nekoliko koulja. Zatim
su na red dole enine bluze. Sa jednom sam imao dosta muke. Ona
uopte nije bila jednostavna za peglanje, jer je imala dosta nabora
sa prednje strane. Oni su uvek teki za peglanje, a kamoli kad ih ja
peglam, trudei se da to uradim savreno, onako kako bi to Seli uradila; zato sam zatraio pomo od Boga. Kad sam zavrio bluzu, Seli
je ostavila pripremu jela da bi dola i pogledala kako sam uradio svoj
posao. Bila je zadovoljna! Nisam mogao da verujem! Hvala Bogu!
Oseao sam ponos, i prvi put sam radosno peglao odeu.
Bio sam skoro gotov kad nas je Seli pozvala da jedemo. Napravila je moja omiljena jela: graak, kukuruz, pirina i domai
keks. Nisam ni slutio da e sledea borba s mojim Ja uslediti vrlo brzo. Tek to smo seli da jedemo, primetio sam na stolu
malu konzervu sa domaim paradajzom. Moda vam to izgleda
neobino, ali JA VOLIM konzervu sa domaim paradajzom. Volim da ga stavim preko hrane kao to je pirina ili ak kukuruz,
ali tu je bio problem koji sam odmah shvatio. Naime, bila je to
koliina samo za jednu osobu, a do mene je sedeo moj najstariji
sin, koji sadraj te konzerve voli kao i ja, ako ne i vie.
138

Pognuo sam svoju glavu u molitvi, ali dok sam se molio, moje
telo je vritalo: Zgrabi je brzo! Pre nego to to Metju uradi. Zasluio si je. Najposle, platio si je. Da li ste ikada uli svoje telo
kako vam se obraa na taj nain?
Nema potrebe da vam kaem ta mi je Gospod rekao da uradim, zar ne. I ponovo sam se suoio sa izborom. Sedeo sam tamo
i gledao Metjua kako jede taj paradajz i, znate ta, preiveo sam.
Nije li to zadivljujue? Da ste uli glas mog tela i udnju mog
apetita, pomislili biste da moj ivot zavisi od tog paradajza.
Posle jela, moji sinovi otili su da peru sudove. Seli je krenula
da pegla preostali ve, a ja sam konano imao neto slobodnog
vremena, sedei u fotelji sa svojom Biblijom. uo sam u meuvremenu da je pao neki plastini predmet. Bio je to poklopac za
tirak u spreju koji je ispao Seli.
Podigni taj poklopac i daj svojoj eni, Dime proaputao
mi je poznati glas mog Saputnika.
U prvom trenutku spopala me elja da se usprotivim i odgovorim: Pa to je kraj njenih nogu. Samo treba da se sagne i podigne ga. Samo to sam se udobno namestio u fotelji. Zato bih ja
morao da podignem taj poklopac?
Na svu sreu, Gospod se ne uputa u takve rasprave sa nama.
On jednostavno naznai put dunosti, a od nas zavisi da li emo
ga slediti bez izgovora ili albe.
Odloio sam Bibliju, otiao do supruge, podigao poklopac,
stavio ga na dasku za peglanje i vratio se u svoju fotelju. Dok sam
sedao, primetio sam Selin pogled pun ljubavi. Taj pogled mi je
rekao sve. Znao sam da ona razume samoodricanje koje je bilo
potrebno da ustanem iz te fotelje. Moj napor se oigledno isplatio, pribavio mi je njene simpatije, a moja jednostavna ljubaznost
produbila je njenu ljubav prema meni.
Pred kraj veeri, priao mi je sin. Mogao sam da vidim da ga
je neto duboko potreslo, ali nisam znao ta. On je posle oklevanja najzad progovorio:
139

 Video sam da si mi namestio krevet ovog jutra, poeo je. Celog dana sam ekao da mi to naplati ali ti to nisi uinio. Da li moemo da popriamo o hrianskom putu, onom kojim ti ide?
Sada ste upoznali mog najgoreg neprijatelja MENE! Svako
od nas ima neprijatelja protiv koga se bori. ta ete odluiti kad
ste taj neprijatelj upravo vi? Lako je smejati se stvarima koje uradimo sebi samima, ali u krajnjoj analizi to uopte nije smeno.
Doputajui svom Ja da ostane i vlada naim ivotom, mi ubijamo sebe isto kao to neko poini samoubistvo.
Proveo sam vei deo svog ivota u potrazi za SVOJIM putem
i u nastojanju da usreim SEBE. Da vam kaem neto, to je bio
bedan ivot! Kad izaberemo da se ne predamo, da ne dozvolimo
toj staroj prirodi da umre, tada ceo konflikt i nezadovoljstvo ivotom ustane protiv nas, i ne samo da unitava nae uivanje ve
unitava i radost svima oko nas.
U nama lei sposobnost da izaberemo kakav ivot elimo. Sloboda da biramo, sposobnost da vebamo svoju volju, to je najvei
poklon koji je Bog dao ljudskom rodu. Ako pravilno koristimo
ljudsku mo izbora, koja nas povezuje sa Bogom Univerzuma,
tada emo kroz Njegovu mo i usmerenja postati blagoslov svetu. Ako se koristi nepravilno, ta ista mo izbora vodie oveka u
aktivnosti koje ceo svet ine jezivim. Pogledajte nazad u istoriju,
analizirajte diktatore, one ija su imena postala sinonimi zla i
shvatiete da je, u svakom sluaju, sve to poelo malim, naizgled
beznaajnim izborom pri traganju za sopstvenim putem.
Prema reima Dejmsa Rasela Lavela:
Jednom svakom oveku i naciji
Dolazi trenutak odluke,
U neslozi istine i lai,
Za dobro ili zlo;...
A izbor je zauvek
izmeu te tame i te svetlosti.
140

9. poglavlje

DA LI ZAISTA VERUJE?
Verujem! Pomozi mi ti u mojemu neverju.
(Marko 9,24).
Jedan od blagoslova ivota u divljini je voda izuzetnog kvaliteta. Smatrao sam da mogu da nam olakam ivot ako instaliram
sistem dobijanja vode prirodnim padom. Taj sistem ne moe da
funkcionie na svakom imanju, ali ako je visinska razlika dovoljna, nema nieg boljeg. Za to nije potrebna elektrina struja, i
nema delova koji mogu da se pokvare.
Nae imanje je jedno od srenijih, jer imamo potok na pet metara iznad nivoa imanja, oko pet stotina metara od nae kue. Da
bismo dobijali vodu slobodnim padom, treba samo da nabavimo
aov, napravimo duboki rov ispod linije zamrzavanja i postavimo
petsto metara duge cevi. Na nesreu, kada smo stavljali cevi debljine pet centimetara, shvatio sam da treba da odem do grada i nabavim jo neke dodatne delove. Ako bih krenuo u grad rano ujutru,
uspeo bih da kupim te delove, vratim se i namestim ih pre nego to
se oko 9 sati pre podne pojavi radnik sa aovom da bi zatrpao rov.
Budei se u svoje normalno vreme, oko 4:30, osetio sam pritisak zbog trosatnog puta do grada i nazad, i pomislio da moda
samo protrim kroz svoje rezervisano vreme za Gospoda, da bih
stigao u grad.
141

 Ti razume, Gospode, ja uglavnom provodim vreme s Tobom, ali ovog jutra imam neke obaveze.
Zahvalan sam to mi je Bog dao sledei savet:
Dime, treba da provede vreme sa mnom i bude siguran
da je to ivotna, a ne samo usputna veza. Ostani sa mnom dok se
tvoje telo ne potini.
Predajui svoj plan Gospodu, ostao sam i proveo svoje lino vreme s Njim. Otiao sam od kue razmiljajui o glavnoj misli mog
jutarnjeg bogosluenja koja je zapisana u Jovanu 15:5: Ja sam okot a vi ste loze. Dok sam se vozio prema gradu, pustinjskim Nort
Fork putem, razmiljao sam o bliskoj i ivotnoj vezi koju loze imaju
sa okotom. Iznenada, veliki mujak jelena iskoio je iz jarka tano
ispred mene. Nije bilo vremena ni da pritisnem konice pre nego to
sam ga udario bonom stranom pri brzini od 80 kilometara na sat.
Bio je to neugodan tup udarac propraen zvucima lomljenja stakla i
plastike. Hauba se zguvala, a prednja reetka otpala. Para je izlazila
iz hladnjaka. Ventilator je kloparao i pridruio se itanju hladnjaka,
a hladnjak se pomerio do motora. Ostavljajui iza sebe trag od izlomljenih delova, stigao sam do proirenja puta i tu se parkirao.
Poslednja stvar koju bih radio u takvom trenutku je da ostanem na okotu. Ipak, dok sam sedeo tamo drei volan, mogao
sam da ujem taj tihi mirni glas koji nikad ne odustaje od pokuaja da privue nau panju.
Dime, potreban sam ti sada. Da li veruje da sam jo uvek
sa tobom i da mogu da reim ovaj tvoj problem?
Gospode, ne oseam se tako. Mislim da moji planovi da nabavim delove izgleda propadaju. Radnik treba da doe, a ja neu
biti tamo da ga doekam. Moj kamion je uniten. Ventilator klopara. Para i dalje izlazi. Ne samo da se neu vratiti do 9 sati, nego
u biti srean ako uopte do uvee doem kui. Ne, Gospode, ne
izgleda kao da si sa mnom sada.
eleo sam da izaem i ispitam oteenja, ali, kao i obino, Bog
je imao drugaije planove za mene:
142

 Dime, da li se sea onog doruka koji je tvoja ena spakovala za tebe?

Mora biti da se ali! Moj kamion je slupan, a ti eli da sedim i jedem!
Dime, ako ne jede sada, kasnije nee imati vremena. Nivo
eera u tvojoj krvi e pasti. Bie slab i iznerviran. Treba da nae sendvi i jede polako i mirno.
Da jedem polako?! Zato Gospode? Ja to ne uspevam ni kod
kue, a kamoli ovde kraj slupanog kamiona!
Samo mi veruj, Dime.
Ali, Gospode.
vai polako, Dime.
I tako sam seo i jeo polako, ili sam se bar trudio da tako inim.
Pri kraju dvadesetog minuta, pojeo sam svoj sendvi. Pitao sam
se da li e se pojaviti aneo, ali nije.
Dime, sea se da ti je ena spakovala i jabuku?
Gospode uzviknuo sam zar i jabuku?
I tako sam sedeo tamo, polako jedui jabuku. Kad sam zavrio, video sam kamion amerike umske slube kako se pribliava putem iz drugog smera. Kad se kamion zaustavio kraj mene
na proirenju, utvrdio sam da poznajem vozaa.
Pa, rekao je dok se pribliavao mom prozoru, ti si ba nadrljao.
Da zna da jesam sloio sam se.
Sluaj rekao je imam dispeerski radio telefon ovde u
kamionu. Da li eli da pozovem leper po tebe?
Da, molim te.
Nakon to je obavio razgovor, otiao je svojim putem, a ja sam
ostao zamiljen nad injenicom da je neko doao tim pustim putem i da je imao radio telefon u kamionu. To je bilo dosta pre
pojave mobilnih telefona, a i radio telefoni bili su retki.
Odluio sam da izaem iz kamiona i pokupim sve razbijeno
staklo i delie koji su se prosuli po putu. Kad sam podigao i poslednji deo, doao je leper iz grada i prikaio moj kamion.
143

 Gde eli da ga odvezem pitao je voza.

Setio sam se da sam prodao jedno imanje nekom finom oveku koji je bio vlasnik prodavnice autolimarije, tako da sam rekao
vozau da me odveze tamo. Dok sam se tako vozio u leperu,
shvatio sam da u morati da iznajmim neka kola i ponovo sam
bio u iskuenju da brinem oko detalja. Neobino je za jednog
biveg agenta osiguranja, da nema osiguranje za iznajmljivanje
i osetio sam kako raste bes u mom srcu. To e me kotati dosta
novca!
ta se desilo, Dime? pitao je vlasnik prodavnice autolimarije koji me je prepoznao im sam uao.
Udario sam jelena odgovorio sam.
Pa, moram da kaem da si ga dobro udario rekao je dok
je sagledavao tetu iskusnim okom. Pitao me je:
Kako e se snai u meuvremenu?
Ne znam, rekao sam.
Ja znam odgovorio je. Agent jedne rentakar firme je pre
neki dan bio ovde i ostavio gomilu besplatnih kupona za iznajmljivanje. Dau ih tebi!
Hvala Ti, Gospode, bilo je sve to sam mogao da kaem u
sebi. Upravo tad je voza lepera doao do kancelarije i ponudio
mi vonju do te rentakar agencije, to sam radosno prihvatio.
Tako sam nabavio auto i delove, i ak stigao kui na vreme da se
posao zavri.
Svako ko tvrdi da veruje u Gospoda mora sebi da postavi pitanje Da li zaista verujem? Da li sam ja zaista verovao da sam loza
na okotu tog jutra? Loza se ne brine da li e se okot postarati
za njene potrebe. Ona se jednostavno koncentrie na sopstveni
rast. Nijedna od mojih briga tog jutra nije postigla nita. Gospod
se pobrinuo oko svih detalja, i to bez moje pomoi.
Hristos je govorio svojim savremenicima o nepotrebnim brigama sledeim reima: Ne uznemiravajte se dakle i ne recite:
ta emo jesti? ta emo piti? ime emo se odenuti? Jer sve
144

to neznaboci trae. Otac va nebeski zna da vam sve to treba.

Starajte se najpre za carstvo Boje i za pravdu Njegovu, a ono e
vam se sve dodati. (Matej 6,31-33, engl. prev).
Da li zaista verujemo? pitam se.
Kao to sam vam ranije rekao, ima puno medveda u naoj
oblasti. Odbacio sam ideju da se nekako zatitim od njih. Umesto toga, odluio sam da se oslonim na Gospoda da me brani i
upozori na dolazeu opasnost. Mnogi ljudi smatraju ovakav stav
zavisnosti od Boga drskou, a ak sam i ja znao da e u nekom
momentu ovaj moj plan biti na ispitu. Tada i samo tada imau
priliku da potvrdim da li ja zaista verujem u Boga.
Prilika se pojavila, ali ne ba na nain i u vreme kako sam
oekivao. eleo bih da sam mogao da kaem Gospodu: Sutra
ujutru u 11 sati, biu spreman da proveri moje strpljenje. Ali to
ne funkcionie na taj nain. Mi uvek moramo da budemo spremni da damo odgovor za veru koja je u nama.
Jednog dana video sam gavranove kako se okupljaju kod
ume. To obino znai da je neka ivotinja uginula. Moji deaci
plaili su se da nije jelen koga smo hranili iz ruke moda uginuo,
pa su me pitali da li mogu da odu tamo da to provere. Ne samo
da sam pristao, ve sam i sam krenuo sa njima. Inae, deaci ne
vole uvek da idu sa svojim ocem, tako da sam ih pustio da idu
ispred mene prema gavranovima koji su kretali. Krenuli smo
dvema razliitim stazama deaci jednom, a ja drugom.
Ni slutio nisam da bi kraj lea mogao biti i grizli. Ali, grizli je
bio tamo. Na svu sreu, moja dva deaka bila su mlada i uzbuena. Napravili su dovoljno buke da ih medved uje kako se pribliavaju, pa je odluio da uurbano ode odatle, i to ba putem
kojim sam ja dolazio. Medved i ja smo se nali oi u oi. Medved
se uzdigao na zadnje noge, reei i frkui.
Oduvek sam verovao da e jednog dana doi do ovoga. Pitao
sam se kako bih reagovao u tom momentu. Da li bih mu okrenuo
lea i potrao, ili bih pao i sklupao se i pokrio svoju glavu, kao
145

to savetuju strunjaci za napade medveda. Moda da pokuam

da se popnem na drvo ili da padnem na kolena u oaju. Nijedna
od tih misli nije mi padala na pamet.
Dok sam tako stajao oi u oi sa najstranijom zveri divljine,
osetio sam ne strah ve Nekog jaeg koji stoji pored mene. Kao
da to radim svaki dan, dohvatio sam i slomio granicu sa drveta
ispred sebe i rekao:
Gospode, on je tvoj!
Prijatelji mi ne veruju da se moj puls nije ubrzao, ali to je istina. Nije bilo panine navale adrenalina ili znoja na mojim obrvama, samo tiho uverenje da sam u rukama mog stalnog Prijatelja i
Saputnika. Znao sam da je Vladar univerzuma moj Zatitnik.
Jedno od meni najdraih obeanja u Bibliji glasi: Neu te
ostaviti i neu te napustiti tako da smemo govoriti: Gospod
je pomo moja, niega se neu bojati.
Jo uvek zurei u medveda koji kao da se pojavio ni od kud
brinuo sam da me moji deaci ne potrae i dou ovamo. eleo
sam da viknem i da ih upozorim da ostanu tamo gde su. Meutim, ako bih viknuo to bi moglo da bude pogubno. Vikati pred
crnim medvedom znailo je izazivati ga da me napadne. Moj izbor bio je lak kao roditelj morao sam da zatitim svoju decu.
Deaci! Ostanite gde ste! povikao sam. Grizli se kao i uvek u
takvoj situaciji, spustio na sve etiri ape i krenuo ka meni. Odjednom poeo je da se okree i da gleda iza sebe. Moji deaci su navikli da dou im ih pozovem. Tako, kad sam povikao Deaci, nisu
ni saekali da uju ostalo, ve su jednostavno potrali.
Njihovi glasovi i um lomljenja granica dok su se kretali ka
nama bili su dovoljni da odvrate medveda od napada. Uskoro su
se moji deaci pojavili iza medveda, koji je bio zbunjen i oajniki eleo da pobegne od ovih udnih stvorenja, koja se nisu ponaala po uobiajenim pravilima. Krenuo je da me zaobie u luku
od desetak metara da bi stigao do ume, sve vreme reei. Zatim
se konano okrenuo i odjurio stazom daleko od nas.
146

Priajte sa bilo kim ko ivi u zemlji medveda i rei e vam

da smo uinili sve kako medved nije oekivao, pa ipak smo bili
zatieni milou ivog Boga, koji ne samo da ima kontrolu nad
svim stvorenjima ovog sveta ve i hoda sa nama.
Nedavno je trebalo da odletim do Akrona u Ohaju. Sa mog lokalnog aerodroma u Kalispelu u Montani, nema direktnog leta.
Svi letovi idu preko Solt Lejk Sitija. Moj let do Solt Lejk Sitija bio
je miran i kad sam se ukrcao za Sinsinati u Ohaju i naao svoje
mesto, nisam ni pomislio da bi stvari mogle da krenu loe.
Kapetan nam je saoptio da imaju izvestan mehaniki problem i da e let kasniti. Odmah sam se pomolio:
Gospode, Ti zna da imam vezan let za Akron. Molim te da
pomogne tim ljudima da brzo ree problem.
Odmah sam osetio da e ovo biti iskuenje. Imao sam samo
etrdeset pet minuta izmeu mog dolaska u Sinsinati i leta za
Akron. Imao sam ugovoreno predavanje te veeri i ako propustim ovaj let, svi ti ljudi e morati da ekaju. Zato sam se molio:
Gospode, Ti zna potrebe tih ljudi. Ne dozvoli da avo trijumfuje. Znam da Ti moe da uini da ovaj avion ipak stigne
na vreme. Molim Te da uini da ovi ljudi osposobe avion na
vreme!
Prolo je dvadeset minuta, zatim trideset, konano i etrdeset,
i kapetan nas je obavestio da emo poleteti za pet minuta.
Gospode, etrdeset pet minuta. Propustiu moj let. Avion
e ve uzletati kad mi stignemo. Nema vie nijednog minuta na
raspolaganju.
Dok sam izlivao svoje srce pred Bogom, On mi je ulio ovakve
misli:
Dime, da li veruje da sam ja sa tobom?
Pa, da, ja tako propovedam.
Da li veruje, Dime? Da li zaista veruje da ja mogu radi
tebe da zadrim taj let?
Daaaaa, rekao sam, verujem da moe.
147

 Da li veruje da u tako i da uradim?

E sada je to ve dublje pitanje, zar ne?
Da, verujem.
Da li e sa svoje strane da uini sve da stigne na taj let?
Da, Gospode.
Onda u zadrati taj let tebe radi.
Zapitao sam stjuardesu:
Da li moete da kontaktirate kontrolu leta i zadrite jedan
let zbog mene?
Gospodine, rekla je neno, imamo vie od etiri stotine ljudi
u ovom avionu. Mi to ne moemo da radimo za svakog od etiri
stotine putnika.
Ali objasnio sam ne ekaju me baka i deka na aerodromu, ve brojan auditorijum, a ja sam govornik.
ao mi je, gospodine.
Mislio sam da je ona teka za saradnju ili sam joj pogreno
pristupio, pa sam probao sa drugom stjuardesom, ali dobio sam
isti odgovor. Zatim sam promenio taktiku i zatraio neto to je
izgledalo jako sebino, ali nisam to traio za sebe, ve radi ljudi
koji su me oekivali.
Gospoo, da li mogu da budem prvi pri izlasku iz aviona
kad sletimo?
Pogledala me je kao da mi kae: O, vi ste prilino samoivi,
zar ne? Nakon to sam svoju dilemu podelio sa njom, bila je vrlo
predusretljiva.
Da, im avion stigne do terminala, izai ete na ova vrata, a
ja u stajati tu radi vas. Kad se ta vrata otvore, IDITE!
Sjajno, rekao sam sebi, Bog je sa mnom, a osoblje aviona je
spremno da sarauje. Bog e zadrati taj avion. Sinsinati je veliki aerodrom sa mnogo terminalskih zgrada i beskrajnim nizom
vrata. Pitao sam tu istu stjuardesu na koja tano vrata da odem
da bih uhvatio svoj let. Bio je to trei terminal od naeg! Zato
sam skinuo demper i stavio ga preko ruke. Znao sam da e ovo
148

biti prilino vrue iskustvo. Sa demperom i tanom, ve sam

stajao na vratima kad su se otvorila.
Pre nekoliko godina, gledao sam reklamu sa fudbalerom koji tri
preko aerodroma, preskaui prtljag i pravei slalom izmeu putnika.
Seate se? E pa sad sam se ja ponaao tako! Preskakao sam, provlaio
se i trao. Oznojio sam se dok sam stigao na svoju kapiju i pitao:
Gde je avion?
Nije bilo nikoga osim zemaljske stjuardese koja je rekla:
Gospodine, otiao je pre pet minuta.
Ali, Bog je rekao da e ga zadriti radi mene, izletelo mi je.
Dobro me je pogledala. Voleo bih da ste videli taj izraz lica.
Gospodine? rekla je upitno.
Gospoo, morate da pozovete pilota i kaete mu da vrati
avion jer ja moram da budem u njemu. Bog me je uverio da e
zadrati taj let.
Mogao sam da vidim avion kako rula po pisti.
Zar ne moete da mi poaljete neki kombi da me odveze do
njega. Pa, eno ga tamo! Morate to da mi uinite!
Ali nije htela.Pogledala me je kao da se pita ta li je sa ovim
ovekom! Znao sam da je Bog Vladar svih ljudi i da Mu nita nije
teko da uini. Verovao sam to! Da li sam zaista uo da mi Bog
govori? Da li je On zaista Bog svih ljudi kao to Biblija to tvrdi?
Da li Mu je zaista stalo da stignem na to predavanje? Otiao sam
od pulta sa stjuardesom i seo na jednu stolicu u odeljenju za odlaske, pognuo svoju glavi i pomolio se:
Ali Gospode, rekao si...
Dime, da li zaista veruje da sam ja Bog svih ljudi? Da li zaista
veruje da mogu da ti dovedem taj avion ak i sada ako tako hou?
Rekao sam:
Gospode, ja... ne znam. Nisam siguran. Zaista ne znam,... a
mislio sam da znam. Uradio sam sve to sam mogao, upravo kao
to si mi traio. Verovao sam Gospode. Ja zaista verujem, ali sumnja
je pred mojim oima... Da, verujem Gospode, pomozi mom neverju.
149

Dok sam sedeo tamo u toj stolici borei se da prihvatim ono

to se upravo desilo, stjuardesa mi je dotakla rame. Rekla je:
Gospodine...
Pogledao sam je, a ona je nastavila:
Ne razumem ta se deava, ali avion se vraa ka terminalu.
Hvala Bogu! rekao sam skoivi na noge. ta se desilo?
Ne znam rekla je. Ne znam.
Saznajte! preklinjao sam je.
Hou, hou. I ja bih ba volela da znam!
Otila je do telefona, razgovarala, a zatim me je pozvala da mi
objasni. Izgleda da je ovek koji na pisti usmerava avion primetio da je guma na prednjem toku iskrzana, pa je zatraio da se
zameni. To se deavalo dok sam sedeo pognute glave i dok me je
Bog pitao: Da li zaista veruje, Dime?!
Nadam se da u jednog dana sresti tu stjuardesu, jer elim da
joj postavim neka pitanja. Bio sam toliko uzbuen da sam uao
u taj avion, a da joj nita nisam rekao, ali eleo sam da je pitam:
Da li verujete u mog Boga? elim to da je pitam jer sam iz njenog pogleda video da me smatra udakom. Jednog dana elim
to da je pitam, ali moda nikad neu imati prilike. Zato elim da
pitam vas. Da li zaista verujete u mog Boga?
Prijatelji, Bog me je izbavio od medveda grizlija. Obezbedio
mi je sve to mi je bilo potrebno kad mi je kamion bio uniten.
Uinio je da se avion vrati po mene. Da li verujete da je On ba
toliko lian u odnosu na vas? Da li mislite da On moe da vas
izbavi iz vaih problema? Da li zaista verujete da Bog ima reenje
za svaku potekou ili komplikaciju s kojom se suoavate?
Ne, ne verujete! I zato imamo probleme u naim domovima,
sa naom decom, naim suprugama i u crkvama. Zato ne vidimo
Boju ruku u naem ivotu, kao u navedenim primerima? Gde je
problem? Da li mislite da je problem u Bogu? Problem smo mi!
Toliko smo zauzeti da naemo sopstveno reenje pomou sopstvene mudrosti, da ne traimo od Boga celog univerzuma da rei
150

na problem. Mi Mu ne prilazimo govorei: Gospode, potreban si

mi. Molim te da me, korak po korak, izvede iz mojih nevolja.
Zato avion pitao sam Gospoda nije mogao da bude ve
na terminalu? Tada bih verovao.
Zato to u najveoj tami ja najvie sjajim, Dime. Zar nisi
imao svoju ulogu? Da, jesi, ali seti se Zaharije 4:6 koji kae: Ne
silom, ni snagom, nego duhom mojim, govori Gospod nad vojskama. Dime, to je zato da bi razumeo da uspeh nisu doneli ni
tvoje ubeivanje stjuardesa u avionu, ni tvoje fantastino tranje po aerodromu, ni tvoje ubeivanje zemaljske stjuardese da ti
nae prevoz do aviona. Pustio sam te da uradi sve to da vidim
da li e me posluati i saraivati sa mnom, jer nema snage ni u
emu to ti uradi. Sve zavisi od mene.
Bog nam esto doputa da upadnemo u najcrnju tamu da bi
mogao da nas izbavi, da nas podseti da je On taj veliki Bog univerzuma. Kada stalno traimo Boga u svemu kroz ta prolazimo,
tada moemo da iskusimo i Njegovo staranje za nas. Hrianski
ivot je sainjen ne samo od predavanja Njegovom vostvu, ve
takoe i od prihvatanja Njegove moi. ...Ali svima koji je primie, koji veruju u ime njezino, dade ona mo da postanu sinovi
Boji.(Jovan 1,12 prev. Lujo Bakoti).
Bog eli da svojoj deci da snagu da ih izbavi iz svih njihovih
potekoa, iskuenja i zamrenih situacija. Isaija 58:11 kae: Jer
e te Gospod voditi vazda, Zar ne elite to? Bog hoe da upravlja
vaim ivotom, vaim poslovima. Da li se slaete da budete voeni? Tada ete stei lino iskustvo s Bogom. Imaete ta da ispriate.
To ne mora biti pria o avionu, ali vam garantujem da ete imati
ta da kaete o tome kako vas je Bog izbavio iz vaih nevolja. Tada
ete moi i drugima da svedoite kako vam je Bog pomogao, da bi
i oni mogli da Mu veruju. Zato Bog i dozvoljava da stiem takva
iskustva, kako bi ne samo ja, nego i ostali mogli da poveruju.
Dakle, ponovo vas pitam: Da li zaista verujete u mog Boga?

151

10. poglavlje

BOG SVE U SVEMU

Ne kao da smo sami od sebe kadri da o neemu
rasuujemo kao sami od sebe, nego je naa
sposobnost od Boga (2.Korinanima 3,5 E. arni).
Dime, da li moe da doe na sastanak agenata za nekretnine sledeeg meseca i da sa ostalim agentima podeli tajnu svog
uspeha pitao me je vlasnik agencije za nekretnine.
Oduevio sam se predlogom.
Hou, naravno odgovorio sam i veselo nastavio svojim
putem.
Bio sam polaskan. Nakon svega, kad sam zapoeo svoj rad
sa nekretninama u divljini, neki od agenata su smatrali da u
umreti od gladi tamo u planinama. Sada sam bio na prvom mestu po prodaji, delimino zahvaljujui tome to niko nije radio
sa ljudima iz moje doline. To je znailo da imam sve spiskove i
vrim sve prodaje. Bio sam u prodaji celog ivota i oseao sam da
shvatam poneto o odnosu izmeu kupca i prodavca. Svakako da
bih mogao da podelim sa drugima svoje metode i tehnike koje su
mi pomogle da napredujem.
Sve je bilo dobro do mog linog vremena s Bogom sledeeg
jutra. Gospod mi je postavio pitanje na koje nisam imao odgovora:
152

 Dime, da li e rei tim agentima PRAVI razlog svog uspeha? Ili e im objasniti samo svoj ljudski udeo u uspehu?
Ali, Gospode protestovao sam nastojei da izbegnem takav razgovor oni ne ele da upoznaju Tebe, Onog ko stoji iza
mojih metoda. Oni su zainteresovani samo za moje metode.
Znao sam da ti agenti ne oekuju nikakvu vrstu duhovnih poruka i priu o borbi u mom umu. ta bi se desilo kada bih ustao
i ispriao im pravu tajnu svog uspeha? Mogao sam da pretpostavim kako me mole da prekinem svoj govor. U najmanju ruku,
ak i da me ne izbace, znao sam da nee razumeti od Koga dolazi
sve to to je njima bitno i izgledalo mi je izvesno da e me moji
saradnici odbaciti i okrenuti mi lea.
Ne, Gospode. Ja to jednostavno ne mogu da uradim!
Ali tog zadatka nisam mogao da se oslobodim. Morao sam
da se suoim s njim, i konano sam rekao Gospodu da u rei
svojim kolegama koja je prava tajna mog uspeha.
Taj dan je doao. I dok sam stajao na podijumu i gledao ih
spremne da uju moje tajne, tresao sam se. Pitao sam se kako e
moja poruka biti prihvaena. Oseao sam da moram da se oslonim na Boga.
Ovo nije prvi put u mom ivotu da se borim sa strahom i da se
oslanjam na Boga u svom srcu. Pre nego to nastavim, ispriau
vam sledeu priu.
Konstantno usisavanje vazduha zvualo je udno i prigueno ispod vode u akvarijumu. Seli, moja partnerka u ronjenju, izgledala
je spremno i profesionalno, iako joj je nedostajao kompenzator za
plovnost. Njen izgled prikrivao je nae ogranieno iskustvo. Nai
kompenzatori, koje smo naruili, jo nisu stigli. Sa nedavno steenom diplomom za ronjenje, vratili smo se u akvarijum da vebamo
svoje vetine. Tog ronilakog dana nosili smo neke starinske prsluke
i imali cev u ustima kroz koju smo mogli povremeno da udahnemo
vazduh. Oboje smo imali pojas sa tegovima, peraja, maske i boce
koji su, naravno, imali regulatore koji sadre merae i cev za usta.
153

Seli i ja smo poloili ispit iz ronjenja u istom ovom akvarijumu. Puno asova imali smo ba o upotrebi regulatora za ovaj
kompenzator. Kad su plua ispunjena vazduhom, telo prirodno
pluta. To znai da e telo, kad uroni u vodu, teiti da izroni na
povrinu. Da bi ronilac ostao ispod vode, mora da koristi jednu
od dve metode. Prva je neka vrsta pogona na primer, ronilac
koristi svoje line napore da bi zadrao svoje telo pod vodom, na
isti nain kako to rade deca u bazenu kad zarone ispod povrine
vode da bi uzela neki predmet sa dna bazena.
Ronioci esto imaju nameru da provedu samo neko vreme
pod vodom. Zato koriste drugu opciju nose tegove koji, savlaujui njihovu prirodnu plovnost, omoguuju da se lako kreu
kroz vodu. Meutim, nije svejedno koja se teina tegova upotrebljava. Ronilac naporno radi na uspostavljanju ravnotee izmeu
tenje tegova da vuku nadole i prirodnog potiska koji ih gura nagore. Kompenzatori za plovnost dozvoljavaju da ronilac pojaa
ili smanji svoju plovnost, dodajui prsluku onoliko vazduha koliko je potrebno. Teoretski, starinski, vazduni prsluci koje smo
Seli i ja koristili, funkcionisali su na isti nain.
Prouavao sam principe ronjenja i znao njihovu sutinu. Stiui do dna akvarijuma na dubini od petnaestak metara, osetio
sam da nisam dovoljno plovan i da se odiem od dna, podiui
mulj koji mi je maglio vidik i ronjenje inio neprijatnim.
Setite se da sam znao principe ronjenja. Prema njima, ako dodam vazduh svom prsluku, ostau iznad dna. I tako sam izbacio
regulator, stavio cev za usta u prsluk i duvao, duvao. Ali, iz nekog
razloga, u prsluk nije ulazilo vazduha koliko sam eleo.
Kako sam kasnije shvatio, bilo je to zbog dubine. to dublje idete u vodu, vie pritiska se sabije po svakom kubnom centimetru
vaeg tela. Dakle, nisam mogao da upotrebim jau silu iz svojih
plua da savladam pritisak koji je okruavao prsluk, tako da vazduh u prsluk nije ulazio. Druga komplikacija nastaje kad svoj dah
uduvavate na toj dubini, ime izbacujete vazduh napolje! Otuda,
154

kad sam odustao od prsluka, posegao sam za regulatorom, jer mi

je bio potreban vazduh.
Ali, nisam uspevao da naem svoj regulator. Kao amater,
smetnuo sam s uma da je on otplovio iza mene. Jo jedna amaterska greka ogledala se u tome to sam previsoko postavio svoj
rezervoar, to me je spreavalo da pogledam iza sebe i naem
regulator. Bio sam na ivici panike.
Imao sam samo nekoliko mogunosti. Mogao sam da skinem
svoju opremu i naem regulator, ali nisam bio dovoljno vet za
takav manevar. Mogao sam da odem da naem Seli ili bilo kog
od ronilaca. Svi oni podelili bi svoju rezervu vazduha sa mnom.
I na kraju, mogao sam da jednostavno izronim na povrinu. Odluio sam se za ovo poslednje.
Ova opcija imala je jednu nezgodu. Ronilac ne sme da se podie bre od svojih mehuria, ako ne eli da doivi takozvanu
kesonsku bolest12, veoma bolno, ponekad po ivot opasno stanje
sa previe azota u krvi. U mojim pluima nije ostalo vazduha da
bih isputao mehurie, pa sam preduzeo korak koji mi je izgledao ispravan i poeo da pravim plan za ta ako...
ta ako ne mogu da se izvuem do povrine pre nego to se
onesvestim usled nedostatka vazduha? To je bila realna mogunost! Moje telo je vapilo za kiseonikom u tom trenutku. Jednu
ruku sam stavio na kopu svog pojasa, a drugu na kontrolu regulatora ugljen dioksida. Moj prsluk imao je kontrolu za naduvavanje kada je u funkciji pojasa za spasavanje. Znao sam, ako se prsluk potpuno naduva, da e me to dovesti do povrine i da e me
drati iznad vode ak i ako se onesvestim. Odbacivanje pojasa sa
tegovima pomoglo bi prsluku da me bre dobaci do povrine, ali
Dekompresiona bolest, aeroembolizam, disbarizam (lat. Morbus capsicus)
jeoboljenjekoje nastaje posle nagle promene pritiska dekompresijeuatmosferi snienog ili povienog pritiska sredine, za vreme boravka u kesonima
(zatvorenim podvodnim strukturama) u toku ronjenja i boravka na visini
uavijacijiiastronautici.

12

155

nisam hteo da rizikujem da dobijem kesonsku bolest, sem ako to

ne bude neizbeno.
Otprilike na pola puta, to se i desilo! Nehotino, pokuao sam
da udahnem, iako opkoljen vodom. Oseao sam se kao davljenik.
Zamahivao sam rukama i kako se prsluk punio, a pojas spao, naglo sam krenuo ka povrini, kaljui, itei i guei se. Izbivi na
povrinu, bio sam srean to konano imam puno vazduha oko
sebe. Bio sam, as ranije, u neprijateljskom okruenju, u kome
ovek nikad nije planirao da ivi. Dok sam bio u toj negostoljubivoj sredini, potpuno sam zavisio od aparata za disanje. Kad
sam izgubio kontakt sa njim, okruenje u kom sam bio, hladno i
nemilosrdno, okrenulo se protiv mene u nameri da me uniti.
Tako je i sa vama, moji prijatelji. Svi mi ivimo u svetu ispunjenim grehom, u okruenju u kome Bog nikad nije planirao da
ivimo. Zato u potpunosti zavisimo od Boga naeg aparata za
disanje. Kad zaboravimo na tu zavisnost, naemo se usred mora
greha, u okeanu prepunom opasnosti, a mi zarobljeni u njemu.
Tu postoji problem. I vi i ja to znamo. Celo nae iskustvo kao
da namerno spreava ovu vrstu oslanjanja na Boga iz asa u as.
ivot je bezobziran! Sve vrste misli i oseanja juriaju sa svih
strana i trae nau panju. Zavodljiva lepota reklamnih modela
privlai nae interesovanje. Decibeli i hipnotiki ritam moderne
muzike nameu se naem sluhu. Tenja naeg tela, njegovi zahtevi i elje napastvuju nas skoro neodoljivim intenzitetom. Dakle, ako ostanemo u stanju zavisnosti, lako nam je da napustimo
Boga.
Mnogi od nas imaju uroenu elju za prijateljskom komunikacijom sa Bogom oi u oi. Ali, u stvarnosti, bez obzira ta elimo, na kraju zavrimo u komunikaciji sa samim sobom. Prebiramo po mislima i brinemo o tome ta bi moglo da nam se desi u
budunosti. Ova sklonost ka analizi sopstvene situacije, esto slabi naa nastojanja da uspemo u bilo kojoj vrsti znaajne zavisnosti
od Boga. Zaokupljeni sobom, esto se deava da ignoriemo tihi
156

Boji glas koji nam govori kroz savest. Mnogi od nas liimo na
Dojsa iz prie koja sledi.
Dojs, kako si? uo se Sarin glas u poti.
O rekla je Dojs zdravo, Saro. Da ti kaem istinu, jedva
se vuem.
Dve ene bile su prijateljice, lanovi iste crkve, ali uvek u raskoraku. Dojs je bila zaposlena i samohrana majka svojoj deci
nakon nekoliko neuspenih brakova. Sara je bila nezaposlena
majka, ali u srenom braku. Dok je Dojs priala o svom uzbudljivom ivotu, Sara je sa simpatijama gledala svoju prijateljicu.
Bilo je jasno da je ivot gazio Dojs, umesto da ona njega gazi.
Sara je ve bila u takvom poloaju, pa je znala da tek dobrim rasporedom obaveza mogu da se kontroliu svi zahtevi ivota. Ona
je neno predloila svojoj prijateljici Dojs, da unese malo reda u
svoju svakodnevnicu, kako bi joj ivot bio mirniji i sreeniji.
Dojs je znala da Sara ima striktan raspored obaveza i mada je
to moda bilo dobro za Sarinu porodicu, uvredila ju je poruka da
je njen ivot bez kontrole. Zauzimajui stav mudre ene, mudre po merilima ovog sveta, obratila se Sari kao detetu sa kojim
ve gubi strpljenje:
Ti jednostavno ne razume kako je biti samohrana majka
rekla je Dojs. Osim toga, ja imam raspored, ali je itava stvar
u tome to je on spontaniji od tvoga.
Rekavi ovo, otila je, a Sara ju je ispratila tunim pogledom,
dok joj je u glavi odzvanjao Dojsin izraz spontanog rasporeda.
Bila je prilino uvreena stavom svoje prijateljice.
Da je samo bila spremna da slua objasnila je kasnije
mogla sam da joj pomognem, ali jednostavno nije htela.
Zato pominjem ovu priu? Zato to vi i ja liimo na Dojs. Mi
smo dobro analizirali svoje situacije, isplanirali ih i uverili se da nemamo drugog reenja. Kad Isus predloi drugaiji nain i mi, kao
Dojs, ostavljamo Isusa tunog, povreenog, jer smo Ga spreili da
preuzme na teret, da nam pomogne. Ispada da mi to odbijamo.
157

Biblijska istorija Bojeg naroda, u manjoj ili veoj meri, odvija se i u naem ivotu. Jevrejski narod odbijao je Boje vostvo
i ubijao one koje im je On slao. Mi odbijamo Njegovo vostvo,
a zatim krivimo one koji nas ukoravaju. Koliko esto se Hristove rei upuene Jerusalimu mogu primeniti na nas? Jerusalime,
koji ubija proroke i zasipa kamenjem poslane k sebi! Koliko
puta htjeh da skupim eda tvoja kao to koko skuplja pilie svoje pod krila i ne htjeste! Eto e vam se ostaviti vaa kua pusta.
(Mat. 23, 37.38).
Dok sam putovao po svetu, odsedao sam u domovima ljudi
koji iskreno veruju da su hriani. Sreo sam puno ljudi koji su
zatoenici svojih misli. Oni uglavnom ive u prolosti, dok ih
unitavaju jueranje greke. Oni svoje dane provode u samoopravdavanju.
Ovi ljudi najee su spremni da priznaju greke, ali ne uviaju da nita nisu nauili iz njih. Njihove greke iz prolosti rezultat
su oslanjanja na samog sebe, te se isti ablon ponavlja i dalje, dok
njihove misli nastavljaju da upravljaju njihovim ivotom.
ena koja je dola kod mene ivi je primer ovoga. Drao sam
seriju predavanja i posmatrao njenu tunu priliku kako se teko
kree izmeu sedita. Utuenog pogleda, delovala je kao da nosi
sav teret ovog sveta:
Brate Honberger poela je elim da razgovaram sa vama
o svom suprugu.
Dola je sama. Nisam primetio nijednog mukarca u njenoj
blizini koji bi mogao da joj bude mu. Ali, odmah sam znao
da, bez obzira koje probleme ima ta ena, njen mu nije njihov
izvor.
Mogu li da vas pitam neto? rekao sam.
Klimnula je glavom, iako je izgledala zbunjena ovim neoekivanim pitanjem.
Gospoo, koliko dugo ve gajite loe misli o svom suprugu?
Samo je zurila u mene, a ja sam nastavio:
158

 Vidim to na vaem licu. Ubeen sam da nikad niste velikoduno razmiljali o svom muu. Da li sam u pravu?
Nisam, priznala je.
Sada elite da govorite sa mnom o svom muu, a on ak
nije tu. Ako elite da razgovaramo o njemu, dovedite ga ovamo.
Meutim, ja elim da vam kaem kako moete da velikoduno
razmiljate o svom muu, kako moete da imate ispravan stav
prema njemu prvi put u vaem braku. Ako elite da govorimo o
tome, drage volje vam stojim na raspolaganju.
Ova ena negovala je negativne misli, dok se one konano nisu
utisnule u izraz njenog lica. Izgledala je mrzovoljno i nesreno zato
to je istinski bila mrzovoljna i nesrena. elela je da govori o grekama svoga mua i nainu kako da se on promeni. Najbolji nain
da zainteresujete suprunika za promenu jeste da tu promenu izvrite u sopstvenom ivotu. Zato bi vaem muu bila interesantna
vaa religija, kad ste vi kao ljudsko bie oigledno oajni?
Ako misli nisu pod Hristovom kontrolom, zavaravamo se mislei da smo hriani. Nae misli i naa oseanja grade karakter
koji imamo i zato je od ivotnog znaaja da Hristos ima kontrolu nad njima. Ako smo voljni da svoje misli potinimo Njemu,
onda one nee kontrolisati nas. Ali nije dovoljno samo potiniti
misli. Potrebna je odluna spremnost da prihvatimo rasuivanje
naeg Gospoda kad nas On pozove da Mu predamo BILO KOJU
svoju misao.
Ranije sam mislio da e me ovakav nain razmiljanja uiniti oajnim, da e me svesti na nivo robota. Ipak, kad sam to
proverio, otkrio sam posebnu slobodu koja izvire iz tog stalnog
oslanjanja na Boga. Stvari odjednom kao da funkcioniu na nain o kome nismo ni sanjali i mi se radujemo ba zato to neko
drugi ima kontrolu nad naim ivotom. Dozvolite mi da vam ovo
ilustrujem.
Nakon vikenda, kada smo razgovarali o veridbi, nali smo se
samo na jedan dan vonje do Seline majke. Razmiljajui o tome
159

na vreme, planirali smo put tako da iznajmimo kola i posetimo

je. Firme za iznajmljivanje kola na aerodromima obino preteruju i u pogledu udaljenosti i u pogledu cene, zato sam morao da
pregovaram o ceni da bih postigao isplativu kilometrau.
Stigavi do altera za iznajmljivanje, stao sam u red iza tri klijenta koji su ve ekali. Sirota ena za alterom kao da je bila
nova na poslu i borila se s kompjuterskim sistemom, a klijenti su
se alili na njeno nesnalaenje. Konano, moji saputnici bili su
uslueni i doao je red na mene. Bio sam poslednji, nikoga nije
bilo iza mene i mogao sam da uoim da je slubenica iza altera
umorna. Prethodni klijenti bili su grubi. Kad je uradila moju rezervaciju, video sam da je u toj rezervaciji sve bilo pogreno!
Dime, izvini se ovoj eni to je ometa stigla je misao od
Gospoda.
Da se izvinim? Gospode, zato? Nita joj neprikladno nisam
uinio.
Ovakva vrsta samoopravdanja, koju sebi dozvoljavamo, esto
odgurne Boga u stranu. Mogao sam da objasnim svoja oseanja.
I ja sam bio umoran. Imao sam dugu vonju pred sobom, a moje
telo je samo elelo da se ova ena sabere i uslui me kako valja.
Dime, elim da joj se izvini, ne zbog neeg to si ti uradio,
ve za njeno dobro.
Jo uvek nisam bio potpuno uveren, ali sam se okrenuo ka
eni i rekao:
ao mi je ako sam vam bio na smetnji.
Pogledala me je u oku za trenutak, a zatim odgovorila:
Gospodine, ja... mislim, vi mi niste na smetnji. Ovo je bio
samo jedan od onih dana kad oveku nita ne ide za rukom.
Da li mislite da moemo da reimo ovaj problem? paljivo
sam pitao.
Gospodine, sigurna sam da moemo!
I svojski se potrudila, iako je to zahtevalo da zove slubu za
meunarodne rezervacije i dva puta pozove efa kod kue, i to u
160

161

162

163

164

165

166

167

168

nedelju. Otiao sam sa zakanjenjem od sat vremena, s pravim

kolima i odgovarajuom cenom.
Znam da je bio teak dan, ali drite se Isusa rekao sam dok
sam naputao alter. On moe da vam da snagu.
Nikad neu zaboraviti njen odgovor. Nasmeila se i milo rekla:
Puno vam hvala to ste imali toliko razumevanja!
Bio je potreban itav sat da bih mogao da krenem prema svom
odreditu, ali znao sam da me je Bog upotrebio da dotaknem
srce jedne osobe i ohrabrim je!
Ja, po prirodi, nemam mudrosti da bih znao ta da kaem u
situaciji kakva je bila ova, ali uim da se oslanjam na Boga, kako
bih dotakao ivote ljudi. U tom procesu i ja se menjam. Raste
moje strahopotovanje prema Bogu, koji je tako prepun mudrosti i milosti i koji je toliko bio paljiv prema ovoj eni. Kada je
imala naporan dan, On je eleo da me iskoristi da joj uputim rei
saoseanja.
Vratimo se za trenutak malo u prolost, do jedne zimske veeri pre deset godina, kada sam prvi put uio kako da se oslanjam
na Boju mudrost. Bilo je oko pet sati uvee i slabo zimsko sunce
ve je zalo. Mrak se nadvio nad divljinom, a jedina svetlost poticala je od meseca.
Tata, hajde da se skijamo! uzviknuo je Metju, dok sam se
odmarao u stolici za ljuljanje.
Seate se ta sam ranije rekao o iznenadnim ivotnim problemima koji prete da unite vae oslanjanje na Boga? E, pa, moje
telo elelo je da odgovorim ovako: Kako to misli? Ve sam se
istuirao i poslednja stvar na svetu koju elim jeste da izaem
napolje i oznojim se od skijanja. Meni je ovako ba prijatno i ne
elim nita drugo!
Metju, ve sam se istuirao... poeo sam.
Dime, da li si me pitao ta da uradi?
Pa, nisam, Gospode, ali...
169

 Dime, treba da ide na skijanje sa svojim sinom.

Nauio sam da se hrianski ivot sastoji od izbora i napravio
sam svoj.
Idemo! rekao sam Metjuu.
Voleo bih da ste videli njegov izraz lica. Moj prethodni komentar o tuiranju govorio mu je o mom ve napravljenom izboru, i on se okrenuo od mene sa stavom znao sam da nee. Sada
se njegovo lice ozarilo i pourio je da se pripremi.
Hrianski ivot se oslanja na principe, a ne na oseanja, to
je dobro, jer su moja oseanja bila uznemirena dok sam iao za
Metjuom. Trudio sam se i znojio, a udobnost tople, suve brvnare,
nogu podignutih na sto, sada su bili samo seanje.
Gospode, da li sve ovo treba da me uini poniznim? molio
sam se. Nije bilo odgovora.
Konano smo krenuli nazad. Kad smo uli u deo sa gustim
drveem, nestalo je meseine, i okruio nas je potpuni mrak. Stekao sam utisak da treba da se zaustavim na ovom jezivom mestu
i saekam Metjua. Kad me je stigao, osetio sam da treba da ga
pitam sledee:
Sine, da ja nisam sad sa tobom, kako bi se oseao?
Svetlost je bila jako slaba, ali dovoljna da vidim izraz na njegovom licu i pre nego to je odgovorio. Hvala ti, Gospode, odahnuo sam. Vidite, ja to nisam znao, nije mi bilo ni na kraj pameti,
ali Metjuove rei potvrdile su moj utisak:
Tata, bio bih preplaen na smrt!
Moj stariji sin, Metju, plaio se mraka! Bog je to znao sve vreme, ali ja nisam. Upravo to to sam posluao Boga i otiao na skijanje sa svojim sinom, pomoglo mi je da shvatim da on ima problem
i da treba da mu pomognem da prevazie strah uz Boju milost.
Taj oseaj mi nije bio potpuno stran. Mogao sam da ga razumem.
Plaio sam se mraka ceo svoj ivot, dok nisam postao hrianin.
Veoma mnogo ljudi se, kao Metju, plai nekakvih nepoznatih
napasti koje bi mogle da ih spopadnu. Hrianin ne mora da ima
170

takve strahove. Strah je posledica zla i kad smo u iskuenju da

se plaimo, treba da zatraimo od Gospoda da nas oslobodi tog
oseaja straha na isti nain na koji hrianin mora da preda i sva
ostala oseanja Gospodu, kao to su bol, ljutnja ili gorina.
Priao sam s Metjuom o ovome i ispriao mu kako sam ja
pobedio svoje strahove. Nakon to sam ih predao Bogu, traio
sam priliku da se suoim sa ovim sotoninim laima i pokaem
da su varljive. Metju je shvatio poentu i najiskrenije zaeleo osloboenje od svojih pogrenih oseanja. Ubrzo sam primetio kako
veba principijelnost.
Na primer, jedne veeri ga je njegova majka zamolila da odnese neto u garau i dok je on oklevao, sloio sam se da to uradi sa
runom lampom. Pri povratku kui, uo je tihi Boji glas:
Zato ne bi probao bez lampe!
I probao je, a njegovo ushienje nije znalo za granice kad je
shvatio da moe da hoda po mraku, a da se ne plai.
Bilo je potrebno nekoliko meseci sa puno sitnih dogaanja
i prakse kao to je bila ova. Korak po korak, i njegov strah od
mraka bio je savladan. Molim vas da ne shvatite poentu pogreno. Nije Metju svojom ili naom snagom prevaziao ovaj strah.
On je Bojom milou izvojevao pobedu nad sotonom koji ga
je uznemiravao razmiljanjem o strahovima. Nauio je da svoj
oseaj straha preda Isusu i ostavi ga kod Njega.
Otprilike u to vreme, imao sam let od Montane do Srednjeg
zapada, sa presedanjem u Solt Lejk Sitiju. Sleteo sam u Solt Lejk
Siti kasno uvee, a avion u koji je trebalo da presednem upravo je
odleteo. Preostalo mi je prilino vremena pre nego to uhvatim
sledei let. Molio sam Boga da svojim provienjem uini neto
da stignem na vreme i ne ometem one koji treba da me odvezu
do mesta predavanja, ali to se nije desilo. Bacio sam pogled i primetio tand za prijavu vanrednih letova avio kompanije ba na
toj avionskoj liniji. Gospod me je iznenadio idejom:
Idi i prijavi se za program vanrednih putovanja.
171

Nije mi bilo do toga. Propustio sam svoj let, a ono na ta me

je Bog uputio inilo se neispltivo. Bog esto ovako postupa. Trai
od nas da uradimo neto to naoj ljudskoj mudrosti i rezonovanju izgleda kao nedovoljno smisleno. Njegov pravi razlog ne biva
nam otkriven. U svakom sluaju, ustao sam sa sedita i uputio se
ka tandu, jer sam uio da Bog treba da vodi, a ne ja.
Nakon to sam slubenici rekao da elim da se prijavim za
program vanrednih letova, zatraila mi je kartu. To je bilo malo
neuobiajeno, ali sam je ipak predao.
Kad imate let? pitala je.
Ispriao sam joj sve to se tie proputenog leta i sledeeg na
koji ekam, a ona mi je odgovorila:
Gospodine, imamo avion koji treba da krene upravo sad i
mogu da vas ubacim na taj let. Ne samo da sam stigao na vreme
nego i dosta ranije!
I sad se pitamo, zato je Bog iskoristio celu ovu situaciju sa
prijavom za program vanrednih letova da bi mi pomogao da
stignem na vreme. Pomislite kakva bi moja reakcija bila da je
On rekao: Dime, idi do tanda za prijavu na vanredne letove
i slubenica e ti pomoi da uhvati ak i raniji let. Znate, zar
ne? Tako je. Raspravljao bih se sa Bogom. Konano, udno je da
slubenica za prijavu na vanredne letove ima bolje informacije
od slubenice na alteru za prodaju karata.
Bog je tako dobar da nas esto spasava od nas samih, zadravajui od nas saznanja koja bi mogla da nas ometu. Zato Bog ponekad
trai od nas da uradimo neto na osnovu onoga to donekle razumemo da bismo Ga posluali. U stvari, On, koji unapred zna kraj od
samog poetka, u svojoj mudrosti rea dogaaje u nau korist.
Kakvom divnom Bogu mi sluimo! Sramota je da samo mali
broj onih koji se izjanjavaju kao hriani zaista poznaju Boga. Zaudo, veina crkava danas ne promovie Hrista ve sebe. Crkve,
religiozne kole i fakulteti sami sebe izgrauju u ogromne birokratske institucije, zaboravljajui samu svrhu svog postojanja.
172

Novana sredstva postaju ivotna snaga svih takvih imperija i

svi koji ometaju njihov slobodan tok, bivaju potisnuti. I tako, mi
sedimo, zadovoljni to smo ostale lanove uverili da su obraeni
i spaseni, umesto da ih uimo da im Bog bude sve u ivotu. To je
strano zanemarivanje dunosti s kojim e hrianska crkva morati jednog dana da se suoi. Ovo podizanje institucija, povezivanje ljudi sa crkvom pre nego sa Bogom, Hristos je jasno ukorio
svojim ivotom i slubom. On nije ustajao protiv jevrejske crkve
svog vremena, ali Ga je vie zanimalo da pojedinac odri ivu
vezu sa Njim nego sa crkvom.
Na razne naine, dananji pastori imaju istu dilemu koju sam
i ja imao, stojei pred trgovcima nekretninama. Da li mi naim
sluaocima prenosimo popularnu, oekivanu poruku, ili im pak
dajemo ono to menja njihov ivot, rizikujui da budemo nepopularni ili iskritikovani?
Poeo sam svoju prezentaciju o tehnikama dobre prodaje i
vezi izmeu kupaca i prodavaca. Zatim sam rekao:
Ako sledite korake koje sam vam ovog popodneva naznaio, imaete uspeha u svom radu, ali ne vrstu uspeha koju sam
ja imao. To je neto kao recept za kola mog sina. Svako voli taj
kola, a on daje osnovni recept svakom ko mu trai. Ali, kad odu
kui i naprave taj kola, ale se kako im nije ispalo kao njemu. To
je zato to moj sin koristi tajni sastojak. Prijatelji, u mom uspehu
kao agenta za nekretnine postoji tajni sastojak.
Tajna je iva veza sa Gospodom Isusom Hristom, svakog
trenutka, svakog dana. To mi pomae da pitam Gospoda koja
je najbolja nekretnina za mog klijenta. To mi pomae da svoju
ambiciju i elju za profitom ostavim po strani i otvoreno kaem
klijentima ako neka nekretnina nije za njih: Mislim da vaa ena
ne bi elela da ivi tako daleko od grada. Ponekad kaem drugim klijentima da se ne zaduuju: Svakako e vam banka dati
kredit, ali njih ne zanima vaa srea u budunosti. Mene zanima.
Prodajte neku nekretninu pre nego to kupite drugu.
173

Prijatelji, tajna mog uspeha je to nisam ja njihov agent za

nekretnine ve Bog! On jednostavno dozvoljava meni da radim
kao Njegov predstavnik. To je tajna uspeha koji i vama stoji na
raspolaganju, ako to elite.
Seate li se koliko sam se brinuo kakva e biti njihova reakcija? Pa, oko 90 posto prisutnih dolo je do mene i zahvalilo mi
se na prezentaciji. Rekli su da ih je to podsetilo na vaspitanje iz
detinjstva i vie njih je primetilo:
Zato se bavi prodajom nekretnina? Ti treba da bude propovednik!
Tada nisam shvatao koliko su njihove rei bile proroke.
A ta je sa vama? Znam da ne uivate u dosadanjem ivotu.
Teko je disati bez aparata za disanje. Da li elite da probate da u
svemu zavisite od Boga, da se oslanjate na Njega? Da li ete Mu
dopustiti da bude vae sve a zatim da uinite da On bude sve u
svemu u onome to radite ili mislite? On nas poziva: Hodite k
meni svi vi koji ste umorni i natovareni.
Doite izvoru vazduha. Nainite od Njega sve. Pavle kae: Ali
se obucite u Gospoda naega Isusa Hrista. (Rimljanima 13,14).
On je va regulator disanja. On je Jedini koji vam moe omoguiti da preivite u ovom svetu punom greha. A kad se obuete u
Njega, nikad Ga ne ostavljajte!

174

11. poglavlje

ETVRTA TAKA OBRTA

Dokle ete hramati na obe strane? Ako je Gospod Bog,
idite za njim; ako li je Val, idite za njim. Narod mu
ne odgovori ni re. (1. Carevima 18,21)
Suze su se nekontrolisano slivale iz mojih oiju. Kapi su napravile sebi put niz moje obraze i kapljale na krevet, dok su neke
sledile liniju nosa pre nego to su zavrile na Bibliji. Nisam siguran koliko sam dugo ovako sedeo kad se Seli probudila i pitala
me: Duo, zato plae?
Razmiljao sam odakle da ponem. Da li od predavanja koja
su me oekivala narednog vikenda? Ili da se vratim unazad i priam o samom pozivu? Kako da joj objasnim kada je Seli mimo
svoje volje bila ukljuena u to od samog poetka? Odluio sam
konano da poem od tog mesta od poetka! Duboko sam
udahnuo i poeo priu o etvrtoj taki obrta.
Renici definiu taku obrta kao ono na emu se neto okree,
kao centralnu, presudnu ili kritinu taku. Tog jutra konano sam,
zajedno sa Seli, odluio da oivotvorim ovaj opis. Bila je to, u stvari,
jedna od nekoliko taki obrta u mom ivotu, a etvrta po redu u mom
odnosu sa Bogom, uzimajui u obzir ono ega sam bio svestan.
Kad sam prvi put krenuo da prouavam Re Boju i shvatio
da je ona vie od pria i molitvi, brzo sam dostigao prvu taku
175

obrta u mom odnosu sa Bogom. Da sam Njegovu Re prihvatio

kao jedinog vodia u svom ivotu i da sam bio ozbiljan u primeni
njenih istina u ivotu, desile bi se znaajne promene. Da li sam
bio voljan da dopustim Bogu da ima toliko veliku ulogu u mom
ivotu?
Odluio sam da izvrim te promene i prihvatim Njegovu otkrivenu volju za moj ivot. Smatram da je ovo izmenilo nain na
koji posmatram i sebe i svoju porodicu. Prestao sam da puim i
pijem, jer sam video da je moje telo Boji hram. Hristos je umro
za mene i otkupio me po cenu svog ivota, tako da nisam bio
samo svoj i nisam mogao da radim sve to poelim. to sam vie
saznavao iz Biblije, nastojao sam da to delim s drugima, a moja
revnost podigla je zid predrasuda izmeu mene i moje porodice.
Moj izbor da pokuam da sledim Boju Re dramatino je promenio pravac mog ivota. Dakle, moja prva taka obrta bila je
prihvatanje Boje Rei kao apsolutnog autoriteta u ivotu.
Moja druga taka obrta usledila je kad me je razumevanje
Boje Rei dovelo do pridruivanja crkvi, drugaijoj od one u
kojoj sam odgajan. Neki ljudi menjaju opredeljenja tako lako kao
to menjaju koulje, ali za mene je to bio ogroman korak. Znao
sam da pravoj religiji ne sme da se pristupi povrno. Bilo mi je
teko da shvatim da, iako sam odgajan sa odreenim verovanjima i vaspitavan od strane religioznih roditelja, same te injenice
ne obezbeuju praktinu religiju koja menja ivot.
Trea taka obrta bila je kad me je Bog uverio da nam je
potrebno preseljenje u divljinu i potpuno obraenje. To je bila
borba, jer su se mnogi koje smo smatrali pravim hrianima suprotstavili naim planovima i izuzetno se trudili da nas ubede da
greimo. Sada ne sumnjamo da smo napravili pravi izbor.
Svaki put kad se vi i ja suoimo sa nekim znaajnim izborom,
moemo rei da se nalazimo na taki obrta, a u nekoj meri to i
jeste tako. Ali taka obrta o kojoj ja govorim predstavlja dalekosene izbore koji menjaju ivot i pravac nae line istorije.
176

Kad je Mojsije poslao dvanaest uhoda u Hanansku zemlju,

deset od njih je izabralo da ljudima iznese obeshrabrujui izvetaj. Samo dvojica su davali nadu. Narod je bio na taki obrta!
Njihov izbor da se vrate i predaju obeshrabrenju, kotao je celu
generaciju mogunosti uivanja u obeanoj zemlji.
Nakon nekoliko godina u divljini, iznenada sam se naao pred
odlukom koja je prava taka obrta. Nali smo skoro sve zbog ega
smo i otili u divljinu. Istinski smo upoznali Boga i bivali sve blii Njemu. Uei da podredimo svoju volju i ostanemo potinjeni
Bogu postigli smo izvanredne rezultate. Na brak postao je zaista
pravi BRAK! Porodica je postala prava PORODICA! Moj posao
sa prodajom nekretnina u divljini dobio je pravi zalet i obezbedio
nam dobar prihod. Izali smo iz dugova, a radio sam samo tri dana
sedmino. Uticaj spoljanjeg sveta bio je sveden na minimum, ak
i na mom poslu. Do grada ili smo ne vie od dva puta meseno.
iveli smo svoj san!
U trenutku uspeha Gospod je rekao:
Dime, elim da prestane da se bavi nekretninama. elim
da radi za mene puno radno vreme u misionstvu. Radie za
mene na obnovi ivota, obnovi brakova i obnovi porodica.
Seam se da sam Bogu rekao:
Gospode, ne mogu!
To je bilo tano. U svojoj sopstvenoj sili nisam mogao da misioniram za Gospoda, ali to nije bilo ono na ta sam mislio. Moj
sledei komentar je otkrio moja prava oseanja:
Konano imam lep ivot, Gospode mislio sam. Trai
previe od mene!
Pre ovoga, govorio sam tu i tamo, kad bi me pozvali ljudi koje
sam poznavao. Bio sam uspean sa nekretninama. Imao sam prihod, a vreme provedeno u propovedanju bilo je uzgredno zanimanje. Sad mi je izgledalo da Gospod trai previe od mene.
Razmiljajui o tome, borio sam se oko odluke. Gledao sam
Mojsijev ivot, on je trebalo da bude car, faraon, kada ga je Bog
177

pozvao da sve to ostavi iza sebe. Zatim, tu je bio i Petar i drugi

ribari koje je Isus pozvao da Ga slede. Oni su pozvani da slede
tog siromanog i nepoznatog Propovednika. Njihovi izbori bili
su take obrta u njihovom ivotu. ta god da odlue, nita vie
nee biti kao pre. I ja sam brzo shvatio da je poziv da postanem
misionar za mene taka obrta.
Dragi itaoe, i ti takoe ima take obrta u svom ivotu. Ne
znam ta Bog trai od tebe, ali ti to zna, i Sveti Duh zna.
Do problema dolazi kad Bog od nas trai neto za ta nismo
sigurni da to elimo. Tada ulazimo u neizvesnu situaciju sa Bogom. Neke ljude ta situacija ozlojedi, kod nekih ak i ubije ljubav
prema Bogu. Svako ima bar jednu ovakvu taku obrta u svom
ivotu. Sa sigurnou mogu da tvrdim da je i sa vama isti sluaj.
Postoji neto sa ime Bog eli da se suoite. On eli da se odluite
na dublji odnos sa Njim. Molim se Bogu da Sveti Duh pomogne
da takva odluka ispliva na povrinu vaih misli dok ovo itate.
Molim se da vam Bog ne da mira i odmora dok Mu se potpuno
ne predate. Ni ja nisam imao mira dok Mu nisam odgovorio na
Njegov neoekivani poziv za slubu.
I tako, nalazio sam se u divljini, uivajui plodove ivota na
koji nas je Bog pozvao; meutim, morao sam da odluim ta
da radim sa tom neizvesnou koja je nastala u odnosu izmeu
mene i Boga. Mladi bogata iz Biblije zauzeo je neodreeni stav
u odnosu na Boga, i to ga je kotalo svega. Sada je trebalo da ja
izaberem da li u raditi za Boga, ili u jednostavno ostati zadovoljan svojim novim ivotom.
Ako bih krenuo u misionstvo puno radno vreme, kako bih izdravao porodicu? Odakle bi dolazio novac? Znao sam da Bog to
moe da omogui, ali da li e? Da li je ovo zaista neto to On eli
od mene? Da li sam zaista spreman da sebe predam u Njegove ruke,
bez saznanja odakle e stizati novac za moju porodicu? Bila mi je
potrebna neka vrsta potvrde. Setio sam se Gedeona iz Biblije i kako
je koristio runo da dobije potvrdu od Boga. Zato sam se molio:
178

 Gospode, potrebno mi je runo za ovaj poziv u Tvoju slubu, ali ne znam ta da te pitam.
U to vreme, jedna ena koju sam poznavao, pozvala me je da
govorim u njenoj crkvi.
Dime rekla je ubeujui me mi zaista elimo da doete,
ali jedini termin koji imamo na raspolaganju je vikend, 4. jul.
Zbog praznika, verovatno nee biti prisutno vie od dvadesetak
ljudi. Razumeemo ako odbijete da doete zbog tako male posete.
Dok je to govorila, stigla mi je misao od Boga:
Ovo je tvoje runo, Dime, ako ga ve hoe.
Zato sam rekao:
Naravno da u doi.
Zatim sam kazao Bogu u molitvi:
Gospode, ako si me zaista pozvao da puno radno vreme
govorim ljudima, elim da tamo bude dosta ljudi kojima u se
obratiti. Mislim da trideset, pa ak i etrdeset ljudi nije dovoljno
za udo pa te molim da dovede pedeset ljudi dva i po puta vie
od broja koji mi je najavljen.
Prvi sam stigao u crkvu tog dana. Bio sam motivisan. eleo
sam da vidim kako e Gospod da odgovori na moju molitvu. Da
li me je Bog zaista pozvao da postanem misionar? Seli i ja sedeli
smo u prednjem delu dok su ljudi ulazili. Do trenutka kad je trebalo da ponem da govorim bilo je osmoro ljudi u crkvi.
Pa, Gospode rekao sam u sebi pretpostavljam da sam
dobio odgovor.
Ba tad su se otvorila vrata i etvorolana porodica je ula.
To je samo dvanaest, Gospode.
Jo troje ljudi je ulo.
To je petnaest.
Zatim jo dvoje i jo jedna etvorolana porodica, te se broj
poveao na dvadeset i jedan. Uskoro ih je bilo dvadeset osam, zatim trideset etiri, pa etrdeset i uskoro etrdeset tri. Pokuavao
179

sam da propovedam, ali u meni je bio pravi nemir. Pokuao sam

da se koncentriem na propoved, ali nije mi bilo jednostavno da
istovremeno i brojim. Ljudi su se sigurno pitali da li je sve u redu
sa mnom kad sam tako rastrojen. Stalno sam mislio: Nije mogue da se ovo deava, a ipak se deavalo.
Broj je nastavio da se poveava etrdeset osam, zatim pedeset jedan, pa ezdeset. Jo uvek sam propovedao i brojao, ali to jo
nije bio kraj. Stigao sam do broja sedamdeset tri, pa i do sedamdeset osam. Konano sam odustao. Zavapio sam u svom srcu:
Gospode, prestajem da brojim! Imam odgovor koji sam traio!
Ljudi su i dalje dolazili dok se crkva nije napunila.
Izlivao sam im svoje srce u propovedi. Moje rei bile su vatrene, jer znao sam da je to posao na koji me je Bog pozvao. Nakon
propovedi, svakog sam pitao:
Zato ste doli danas?
Uopte nismo imali nameru rekao mi je jedan ovek.
Jednostavno nam se nije ilo na kampovanje.
Ne znam rekao je drugi. Samo smo osetili da treba da
budemo ovde danas.
Imali smo drugaije planove rekao je jedan par ali neko
nas je pozvao i rekao: U crkvu nam ovog vikenda dolazi jedan
govornik. uli smo ga na snimcima i svideo nam se! On e prei
dve i po hiljade kilometara i ostae samo jedan dan. Promenite
planove. Morate da doete. I tako smo promenili planove i doli.
uo sam i ostale prie o iznenadnim telefonskim pozivima i
otkazivanju planova u poslednjem trenutku. Samo sam ja znao
pravi razlog njihovog dolaska. Bog mi je govorio preko njih:
Dime, traio si pedeset, ali dajem ti vie od pedeset. elim
da radi za mene!
Dok sam sa tim dragim ljudima priao o njihovom dolasku u
crkvu, sve vreme sam u sebi ponavljao: Kakvom Bogu ja sluim!
Gospode, Ti trai od mene da budem lovac na ljude i evo
sad stojim pred Tobom. Nisam se obrazovao ni u jednoj instituciji
180

ovog sveta, ve samo uz pomo Tvog Duha u divljini. Gospode,

emu eli da ih uim?
Dime, elim da ih ui praktinom Jevanelju kako da
ive verom. Ui ih kako da budu u Meni, kako da ive od Moje
milosti i kako da to primene u svom ivotu u svojim brakovima, porodicama, crkvama i kontaktima sa svetom. Naui ih
osnovama Jevanelja, a to je ivo iskustvo sa Mnom. Pomozi im
da shvate da je to iskustvo koje se stie iz asa u as, iz sata u sat,
iz dana u dan.
Dalje Dime, kao to je napisano u Otkrivenju 12:11: Oni
ga pobedie krvlju jagnjetovom i reju svedoanstva svoga, i ne
ljubie ivot svoj toliko da bi se smrti plaili, tvoje propovedanje
ne treba da bude nalik popularnim propovedima koje se mogu
obino uti u dananjim crkvama. Ti treba da propoveda iz svog
linog iskustva da im pokae Hristovu snagu u sebi, nadu na
Boju slavu u svakoj prilici. Tako e krv Jagnjetova uvek biti pred
oima ljudi u svakoj tvojoj propovedi.
Dime, ti ne treba da oboava taj lepi ivot koji si, uz Moju pomo, otkrio u planinama. Naprotiv, ja elim da se odrekne ivota
koji ima, radi dobra drugih. Pozivam te da svoje vreme provodi
daleko od usamljenosti planine, da bi svoje svedoanstvo objavljivao drugima, kako bi i oni nali praktino Jevanelje Jevanelje
koje e promeniti i njihov ivot kao to je promenilo tvoj.
Te noi sam otiao u krevet shvatajui da Gospod trai da se
odreknem unosnog posla sa nekretninama u kojem me je On
toliko blagoslovio. Meutim, kad sam se probudio sledeeg jutra
u 4.30, sedeo sam u svom krevetu sa Biblijom u rukama i drhtao.
udesno emotivno iskustvo odgovora na moju molitvu bilo je
iza mene, i sad sam bio suoen sa realnou. Da li u ja to stvarno
da radim?
Konano, rekao sam:
Gospode, Gedeon je pripremio i drugo runo. I ja, Gospode, da
ne bih nikada zaalio zbog svoje odluke koju sad treba da donesem,
181

traim dokaz drugog runa. Mora da mi potvrdi poziv na misionski rad u Tvojoj Rei. Gospode, znam da sam kazao da u Te posluati ako mi dovede ljude, ali i Gedeon je rekao da e Te posluati nakon prvog runa, pa ipak je traio i drugi znak za potvrdu.
Gospode, ovo je teak poziv. Mislim, to je odluka nakon koje
nema vraanja nazad. To je odluka do kraja mog ivota da nikad ne radim nita drugo osim ovog to trai. Nikad ranije nisam radio tako neto rekao sam Mu. elim da mi kroz Tvoju
Re potvrdi ovaj poziv za misionstvo.
Ovo je bilo zaista teko zatraiti, jer nigde u Bibliji ne pie:
Dime Honbergeru, ti treba da postane misionar Jevanelja.
Sedeo sam sa svojom Biblijom. Molio sam se i ispitivao svoje
srce da bih bio siguran da nita ne stoji izmeu mene i Boga. Nakon toga, poeo sam da prelistavam Bibliju, stranicu po stranicu
skoro itav sat dok nisam doao do treeg poglavlja Poslanice
Efescima. To je bilo kao da me je Sveti Duh prodrmao i rekao:
To je pravo mesto.
Gospode, oseam da treba ovo da itam.
Poni sa desnom kolonom, Dime.
Moj pogled pao je na sedmi stih. iji sam sluitelj (Jevanelja) postao po daru Boije blagodati, koja mi je dana njegovim
silnim dejstvom. (arni).
Drhtao sam od glave do pete! Oooo! Kakva potvrda! Sad sam
znao da me je Bog pozvao i da e me Njegova blagodat odrati.
Sedeo sam tako u krevetu sa suzama koje su lile iz mojih oiju
sve dok se Seli nije probudila. Ispriao sam joj sve to se desilo i
kako je i ona bila deo itavog plana, iako nije znala.
Boji poziv naem srcu esto nije poznat onima oko nas. Vi
ste moda jedini koji znate ta Bog trai od vas u datom trenutku.
ak ni va brani drug ne mora da zna ta je taka obrta u vaem
ivotu, ali vi to znate. ta god da je u pitanju, morate da se suoite
s tim. Danas, dok itate ove redove, vi birate ak i ako je va
izbor pokuaj da odloite donoenje odluke. Svi mi moramo da
182

shvatimo da, i kad izaberemo da ne donesemo odluku, na izbor

je, u sutini, odbijanje onoga na ta nas Bog poziva.
Seli rekao sam kad doemo kui, neu vie raditi sa nekretninama. Bog mi je traio da to predam drugom oveku.
Taj hrianin se sa svojom porodicom preselio u nau oblast
iz Kalifornije. Oni nisu imali mnogo, a on je pokuavao da stane
na svoje noge. Mogao sam da prodam svoj posao sa nekretninama, ukljuujui spiskove vredne desetine hiljada dolara. Ali, Bog
mi je rekao da to predam ovoj porodici i godinu dana, jednom
sedmino, da se sastajem sa tim ovekom i pomaem mu, da bi
njegova porodica imala istu mogunost koju je meni dao Bog.
Protivio sam se:
Gospode, neko bi mi dao 50 ili 60 hiljada dolara za taj posao. Mislim, to bi mogla da mi bude uteevina. Od tog novca
bih mogao da se izdravam narednih nekoliko godina dok sam
u ovoj novoj misiji.
Ali Gospod je rekao:
Ne, Dime. Ti treba da se osloni na Mene, a ne na uteevinu u banci.
I tako sam otiao kui i lanovima te porodice javio ta sam
odluio. Oni su se molili u vezi s tim, a nedelju dana kasnije poeo sam sa obukom oveka koji je trebalo da preuzme prodaju
nekretnina. Bilo je potrebno oko dva meseca pre nego to se osposobio za rad, i ja sam mogao nadalje da se susreem s njim
samo jednom sedmino. Do septembra sam bio spreman za novi
posao. Pitao sam Boga:
Gospode, ta da radim? Evo me.
Stigao je poziv iz Kalifornije da odem tamo i radim sa pet ili
est porodica koje su imale problema.
Ovo je tvoj prvi poziv, Dime rekao mi je Gospod.
Rado sam otiao tamo i radili smo sa tim porodicama. Doao
sam kui kao na krilima jer su te porodice prvi put uspele da
razumeju praktino Jevanelje i poele to da primenjuju u svom
183

ivotu. im su krenuli s malim promenama, poeli su da anju

rodove ivota po principima saradnje sa Bogom.
Bio sam pozvan u kuu prijatelja da razgovaram sa ovekom
koji im je bio u poseti. Taj posetilac je bio svetenik a ja to tada
nisam znao. Trebalo je uskoro da organizuje skup vie od pedeset
svetenika iz celog sveta. Priali su sa mnom o crkvenim problemima i reenjima koja bi po njihovom miljenju bila dobra. Nisam
mogao da se sloim sa njima. Dao sam im svoje miljenje, naime,
da su problemi doktrine i prakse samo simptomi mnogo dubljih
uzroka. Crkve su izgubile usredsreenost na praktino Jevanelje
koje je u stanju da menja na ivot. Nisam to oekivao, ali ovaj
svetenik mi je spomenuo predstojei sastanak i zamolio me da ga
otvorim i zatvorim obraanjem prisutnim svetenicima.
Nikad neu zaboraviti tu propoved, pod nazivom Ko sam
ja? Rekao sam prisutnim svetenicima da su nespremni za posao na koji su pozvani i da im je potrebno konstantno oslanjanje
na Boga. Kad sam zavrio otvaranje skupa, oni su bili u suzama i
moja propoved je promenila teite cele konferencije.
Nakon ovoga su usledili pozivi iz cele Evrope, sa Novog Zelanda, iz Engleske i iz Sjedinjenih Amerikih Drava. A ja sam
se pitao da li e poziva uopte biti. Bog zna najbolje. Nakon ove
konferencije, pozivi su me preplavili, jer su ti svetenici na sve
strane priali o meni, dok ja mogu da prihvatim tek mali deo
poziva. Od tog dana, dogovorili smo propovedi u etrnaest razliitih zemalja kao i u svim dravama SAD-a, osim pet. Usledili su
tekstovi u asopisima. Bio sam privilegovan, jer sam imao priliku
da irim Jevanelje putem satelitskih prenosa. I tako je poeo
moj rad, od kojeg do dana dananjeg nisam odustao.
A ta je s vama, moji prijatelji? Da li ste vi odustali? Da li sada
postoji neto u vaem ivotu to Bog trai od vas da Mu predate,
neka taka obrta u kojoj pruate otpor Bogu? Ne odlaite to. S
tim morate neizbeno da se suoite jednoga dana. Zato ne biste
doneli odluku upravo sada?
184

esto zavrim seriju predavanja postavljanjem pitanja sluaocima ta nameravaju da uine sa porukom koju su upravo
uli. To je mnogo dublje pitanje od onog da li veruju u to. Dela
su uvek rezultat istinskog verovanja. Moje srce bilo je uzbueno, a suze su mi esto navirale na oi dok su bezbrojne porodice
donosile odluku da Jevanelje uine praktinom realnou svog
ivota. Ja ih zamolim da to ine javno, jer takva izjava ohrabruje i
druge, a i u njima samima uvruje se odluka koju su ve doneli
u svom srcu.
elim da i vi opiete taku obrta u svom ivotu, kad je Bog
zatraio da Mu se predate. Napiite to ovde ako elite, ili napiite
na posebnom listu papira. U svakom sluaju, odluite danas, jer
sada je as, i nikada glas Duha nee biti glasniji.
Moja taka obrta u odnosu na Boga
Gospode, ja shvatam da zauzimam neodluan stav u odnosu
na Tebe u ovom delu svog ivota. Danas ovo predajem Tebi!
________________________
________________________
Tvoje dete,
________________________

185

12. poglavlje

OKLEVANJE
Jo malo pa e me uveriti.
(Dela apostola 26,28)
Znao sam da bi Polovo ostrvo trebalo da bude predivno mesto. Pa ipak, pogled na njega ubrzao mi je puls od ushienja. Ritmiki udarci vesala o vodu i tihi zvuci jezerske vode koja je sa
njih kapala bili su u harmoniji sa mirnim okruenjem.
Od jezera, strmo se uzdizala planina u obliku vulkana. Lie je
povremeno nagraivalo nae zainteresovane poglede na jezersku
kuu, produbljujui naa oekivanja. Ve neko vreme, unapred
smo se radovali ovom izletu. To ostrvo trebalo je da bude na
dom do sledeeg ponedeljka.
Mojoj porodici bilo je neophodno da provede izvesno vreme
na ostrvu. Pritisci od putovanja i misionstva podsticali su me da
mislim o naoj potrebi za odmorom i oputanjem, za ta nije bilo
prilike kod kue. Mogli smo, svakako, da iskljuimo telefon kad
nam je bila potrebna pauza. Meutim, ak iako bismo to uinili,
kuni poslovi i prepiska u vezi sa misionstvom uspevali su da nas
dovoljno iscrpe.
Zbog toga sam konano priao Polu da ga pitam za njegovo
ostrvo. Pol je bio moj prijatelj i mentor u poslu sa nekretninama,
ali do tada ga nisam pitao nita slino.
186

 Pol, moja porodica je pod stresom! Potrebno nam je mesto gde emo se jednostavno odmoriti i opustiti, mesto gde niko
nee moi da nas uznemirava. Da li moemo da dobijemo tvoje
ostrvo na korienje? O, Pol, dok smo tamo, da li ima neki posao koji treba uraditi i u emu bismo ti rado pomogli? Na taj
nain moemo i da dajemo, a ne samo da uzimamo.
Videlo se da je Pol bio zadovoljan:
Od dosadanjih posetilaca niko nije bio voljan da mi u bilo
emu pomogne. Svi su samo eleli da koriste ostrvo. Dime, biu
oduevljen da tvoja porodica provede neko vreme tamo, i siguran sam da emo nai neto i da uradite.
Razmiljanje o uspomenama prekinulo se naglo kad je kanu
stao u pristanitu. Nakon to smo preneli prtljag uzbrdo do
predivne jezerske kuice, Seli i ja krenuli smo nazad ka pristanitu.
Momci poeo sam sa davanjem uputstava. Vi spremite
jelo i kad bude gotovo, doite do pristanita da nas pozovete. Mi
idemo da se sunamo.
Ovo moda izgleda udno da otac kae tako neto svom desetogodinjem i dvanaestogodinjem sinu, ali navikli smo da
kuhinjske poslove obavljaju oni. U mnogim porodicama, majka je praktino sluga deci. Nijedan mu ne sme da dozvoli da
doe do toga. Cela porodica mora da pomogne oko raspodele majinih tereta kad su u pitanju kuni poslovi. Ako se tako
radi, porodica e otkriti da ne samo to deca ue vane lekcije o
odravanju kue, ve time dobijaju majku, a mu enu koja ima
vremena i energije da se igra sa njima i uestvuje u njihovom
ivotu.
Potrudite se da svoju majku ili suprugu oslobodite obaveza
koje i drugi lanovi porodice mogu da obave, i otkriete da se
va trud vraa kroz ljubav i panju koju majka moe da posveti
vama i ostalim lanovima porodice. Ako porodica podeli vreme
i snagu koja je odlazila na kune poslove, time svako dobija.
187

Veoma sam svestan da je supruga i majka srce kue, a siguran

recept za sreu u domu jeste da ena koja igra tako vanu ulogu
ima energiju i entuzijazam da ispuni svoju Bogom danu misiju.
Moji deaci su, kao i obino, pripremili divno jelo. Zatim su
imali malo slobodnog vremena pre poetka ruka i otili u etnju
po ostrvu.
Oputanje na pristanitu bilo je ugodno u ovakvim okolnostima. U malenom morskom zalivu, ista, nemirna voda odbijala je
suneve zrake, dok je svaki talasi bio kao ukraen sjajnim bljetavim dijamantom. Mir, zadovoljstvo i tihi razgovor doli su sasvim prirodno, dok smo uivali u prilici da ponovo uspostavimo
dobar meusobni kontakt. Iznenadni bat koraka zatutnjao je strmim stepenicama koje su vodile od pristanita ka ostatku ostrva.
Metju i Endrju trkali su se niz stepenite, neprestano brbljajui o
raznim stvarima koje mogu zanimati deake njihovog uzrasta.
Tata, mama, morate da ih vidite!
ta da vidimo?
Daske za skokove u vodu!
Malo-pomalo uspeli smo da uoimo da na zapadnom delu
ostrva postoje visoke stene. Na tim stenama montirane su daske
za skokove. Jedna je bila u visini jednospratne kue, a druga u
visini dvospratnice. Deaci su bili uzbueni zbog tih dasaka. Oni
su arko eleli da skau sa njih. Ali, jo uvek mali i nesigurni, oni
su za svaku takvu stvar najpre pitali oca:
Tata, da li ti moe da skae sa njih?
Naravno da mogu odgovorio sam bez razmiljanja.
Hajdemo! uzviknuli su.
Saekajte malo! prekinuo sam ih. Mislim da najpre treba
da ruamo, a onda emo, moda, otii do druge strane ostrva da
vidimo te daske.
Iskreno, oklevao sam. Znao sam da mogu da skoim sa tih
dasaka. I ranije sam to ve radio. Znao sam da se neu povrediti.
Znao sam da je Pol stavio tamo te daske ba za skakanje, i da su
188

mnogi ve skakali sa njih. Dakle, nije bilo mesta strahu da voda

nije dovoljno duboka. Moji deaci eleli su da me vide tamo na
delu. Hteo sam da im ispunim elju, ali ipak sam oklevao. Nisam
bio sasvim siguran da elim da proem kroz sve to.
Nakon ruka, deaci su brzo oprali sudove. Bili su uzbueni.
Predstojala nam je velika avantura. Prili su mi i rekli:
Da li si spreman da skae sa onih dasaka, tata?
Jo uvek sam oklevao, tako da sam zastao za trenutak.
Dok sam jo bio mali poeo sam uo sam da treba da saekam bar sat vremena nakon jela, pre nego to zaplivam, da bih
spreio pojavu greva. Dakle, krenuemo za sat vremena.
Moram priznati da nisam znao da li je ta pria istinita, i ne
verujem da bi me to zadralo da sam i sam eleo da skaem. U
tim okolnostima, bio je to samo izgovor, opravdanje da odloim
donoenje odluke. Moji deaci bili su razoarani jo jednim pomeranjem, ali kad je prolo sat vremena, vratili su se sa istim
pitanjem:
Da li sad moe da krene, tata?
U redu rekao sam Hajdemo.
Stvorili su se zaas na drugoj strani ostrva. Seli i ja smo ili
sporije od naih oduevljenih deaka. Kad smo stigli tamo, ta
mislite gde su deaci stajali? Na najnioj dasci? Nikako! Na najvioj.
Ovde, tata! pozvali su me.
U redu, stiem.
Popeo sam se do najvie daske, otiao do njenog kraja i jo
jednom pogledao na uzburkane vode ovog predivnog planinskog jezera. Kad stojite na kraju ovakve daske, odozgo sve izgleda duplo dalje nego odozdo. Dok sam tako stajao gledajui dole,
moji deaci su mi davali instrukcije:
Skoi! Skoi! Skoi! Zato ne skoi?
Dajte mi samo minut da procenim situaciju. Brojau do deset rekao sam im a zatim u da skoim.
189

Deaci su poeli da me pouruju, brojei brzo:

Jedan, dva, tri, etiri, pet, est, sedam...
Polako! povikao sam. Sam u da brojim. U svakom sluaju, hvala vam.
Stajao sam tako, rastrzan izmeu dve suprotne elje, dve suprotne ljubavi. S jedne strane, voleo sam svoje deake i eleo sam
da im ispunim oekivanja, da u njihovim oima budem heroj.
Ali nije me naputao strah. I tako sam stajao, izmeu neba i zelenih voda.
Razumski gledano, znao sam da su, bez ikakvih nezgoda, i
drugi skakali odatle, a verovatno u i ja uraditi isto. eleo sam da
skoim, ne samo radi sebe, ve i da ohrabrim svoje deake. Borba
se vodila u meni, jer trebalo je da sam odluim da li da skoim sa
daske. A to je konflikt s kojim se suoavamo i kad smo pozvani
da svoju volju potinimo Bogu.
Kad god smo u situaciji da biramo izmeu sopstvene volje
i onoga za ta znamo da je Boja volja, dolazi do konflikta. A
uobiajena reakcija na to jeste oklevanje. Mi znamo da nas Bog
poziva na iskustvo potpune predaje, pa ipak, oklevamo. Znamo
da Bog nikad ne izneverava one koji Mu veruju, a ipak smo jo
uvek uzdrani.
Na puno naina, mi smo kao deca Izraela nakon to su napustili ropstvo u Egiptu. Ostavili su za sobom jedan ivot, ali jo
uvek nisu uli u Obeanu zemlju. I pred nama je dug put u naoj
potrazi za Bogom. Moda smo ostavili loe navike ili loe drutvo iza nas. Moda su iza nas ostale doktrinarne greke ili tradicionalno shvatanje. Moda smo napustili svetovni vid zabave,
muziku i modu, ali samo da bismo najzad shvatili da, iako smo
ostavili prolost, nismo uspeli da uemo u budunost ivot
skriven sa Hristom u Bogu (vidi Koloanima 3:3).
Gledajui unazad na svoj ivot, vidim da se moje putovanje
prema ovom cilju potpune predaje sastojalo od malih koraka, a
ne od nekih velikih skokova. To je u mom ivotu bilo tako ne
190

zato to je Bog tako eleo, ve zbog naina na koji sam ja odgovarao na Njegove pozive. Moj ivot je esto bio kao to to stoji u
stihovima Teodora Monroa:
O, gorka patnjo i tugo,
Zato je ikada postojalo vreme
Kad sam ponosno govorio Isusu:
Samo moje i nita Tvoje.
Ipak, Ti si me naao: Posmatrao sam Ga
Kako krvari na prokletom drvetu;
A moje enjivo srce reklo je bojaljivo:
Poneto moje i poneto Tvoje.
Iz dana u dan Njegova nena milost,
Isceljujua, usluna, potpuna i slobodna
Spustila me je dok sam aputao:
Manje moje, a vie Tvoje.
Vie od najviih nebesa,
Dublje od najdubljeg mora,
Gospode, Tvoja ljubav me je konano osvojila:
Nita moje, a sve Tvoje.
Ne bih eleo da steknete utisak da je ovaj poslednji korak potpuno ostvaren u mom ivotu, ali rekao bih da vidim napredak i
da sam zarobljenik nade. Uveren sam da e Onaj koji je zapoeo
dobro delo u meni, dovriti to delo do dana Isusa Hrista.
ta vam Bog govori upravo sada dok ste na dasci za skakanje?
Znam da zbog neega oklevate. Najverovatnije to ima veze sa obeanjem koje ste dali u prethodnom poglavlju. Ili je re o osetljivom
podruju na koje vas je Bog podsetio kad ste pogledali obeanje,
ali ste se bojali da to obeate Bogu ili da ak priznate sebi.
191

Vi elite da predate to osetljivo pitanje, ali vam je teko da poverujete da ete biti sreni kad to uradite. To je sotonina najvea
la. On je prevario mnoge od nas da verujemo da moemo biti
sreni samo kad idemo svojim putem. Ne verujte tim oseanjima. Umesto toga, upravljajte se prema principima. Va um mora
da odlui da oseanja ne treba vie da imaju kontrolu.
Ako tako postupite, otkriete da ste nali klju za sreu u hrianskom ivotu. Shvatiete, kao i ja, da je ono od ega ste se
plaili u stvari put ka miru i srei.
To je ono to sam shvatio kad sam skoio sa one daske za skakanje! Bilo je sjajno. Vritao sam i vikao i radovao se za sve vreme
skoka. Kad sam dotakao tu osveavajue hladnu vodu, oseao
sam se ivljim vie nego ikada ranije. Popeo sam se i skoio ponovo i ponovo.
Moj sin Metju doao je do mene i oprezno me pitao:
Da li misli da i ja mogu da skoim, tata?
Naravno da moe, odgovorio sam.
Tako se i on popeo na tu dasku i proao kroz svoj proces oklevanja. Konano, skoio je. Mogao sam da vidim da se uplaio, ali
se drao hrabro i uao u vodu pravo kao strela.
Zatim mi je i Endrju priao i rekao:
Tata, hteo bih da skoim sa te daske, ali se plaim. Jel moe
da skoi sa mnom?
Naravno da mogu, sine. Daj mi ruku. Biu s tobom sve vreme.
On je bio preplaen na smrt! Nisam ga gurnuo ve sam tamo
stajao sa njim jedno vreme dok je on prolazio kroz svoje oklevanje, a zatim sam pustio da on broji i konano smo skoili zajedno. Voleo bih da ste mogli da vidite osmeh na njegovom licu.
Pomislili biste da je osvojio svet!
Zatim smo se sva trojica vratili Seli. Ona nam je dala pravu
lekciju iz hrabrosti:
Ako vi idete, idem i ja!
192

I uradila je tako!
Svi smo nauili da prevaziemo oklevanje i postignemo pobedu nad oseanjima koja nas zadravaju. Pravi hrianski ivot
je kao ta daska. esto se zahteva skok vere, odluka da neemo da
se vratimo, kao to i ne moemo nakon to skoimo sa te daske.
Mi smo obeali! Tome se Bog nada za svakog od nas.
Krenite napred!
Skoite i napravite taj poslednji veliki korak!

193

13. poglavlje

POSLEDNJI VELIKI KORAK

A kad mu sve pokori, onda e se i sam Sin
pokoriti onome koji mu sve pokori, da Bog
bude sve u svima. (1. Korinanima 15,28)
Dok sam razgledao stenu ispred nas, planirao sam sledeu
fazu naeg uspona. Metjuov tihi poziv me je prekinuo u razmiljanju. Bacio sam pogled na njega i odmah shvatio da je u nevolji. Peli smo se uz Ajsberg Pik u nacionalnom parku Glejeru.
Ovo je bio jedan od onih izleta karakteristinih za oca i sina.
Pravim ovakve izlete sa svakim od mojih sinova ponaosob,
verujui da je vrlo vano da otac bude nasamo sa svakim od svoje
dece, provodei neko vreme u zajednikim aktivnostima po njihovom izboru. To vee naa srca i otvara puteve komunikacije.
Metju je izabrao planinarenje i evo nas u slobodnom penjanju u
oblasti koja je odista zahtevala konopce.
Metju se zaglavio! Iao je za mnom dok se nije zaglavio kod jedne
izboine ispod mene. Ja sam bio dovoljno visoko da dosegnem sledee izboenje i krenem dalje, ali Metju, koji je u to vreme jo uvek bio
nii od mene, nije mogao. Brzo sam se spustio i pruio mu ruku.
Uhvati me, sine. Izvui u te.
Na njegovom licu video sam borbu sa strahom i sumnjom. Da li tata
stvarno to moe? Da li ima snage? ta e biti sa mnom ako ne uspe?
194

 Uhvati moju ruku, Metju! Ja imam snage. Mogu da te drim

da ne padne ohrabrio sam ga.
Pogledao je dole. Bio je to dug put i po njegovom dranju videlo se da se koleba. Da li je spreman da uini taj skok vere, uzdajui se da u ja uiniti ono to sam obeao?
Njegova ruka je dosegla do moje i stisnula je. Sve je bilo gotovo za trenutak, i on je stajao pored mene na izboini. Trebalo
nam je nekoliko trenutaka da stabilizujemo disanje, a zatim smo
krenuli dalje. Peli smo se uz Ajsberg Pik tog dana, ali uspeh ne bi
bio mogu da Metju nije izabrao da naini taj korak apsolutnog
oslanjanja na svog oca.
Taj korak apsolutnog oslanjanja je ono na ta smo i mi pozvani. Vi to dobro znate u svom srcu, ba kao i ja. Znate da vas Gospod zove da se oslonimo na Njega i da Mu se predamo, pa ipak
svi oklevamo. Verovatno bi nam bilo teko da objasnimo zato se
povlaimo i proputamo da steknemo to iskustvo.
Totalno oslanjanje na Boga, spremnost da iskoraimo iz sigurnosti svoga Ja, to je ono to hrianski ivot ini praktinim
i zauvek promenjenim. Oslanjanje na Boga, potpuno i savreno, trebalo bi da bude prva lekcija u hrianskom ivotu. Samo
ako istinski imamo poverenje u Hrista, ako se istinski predamo
Njemu, tada zaista moemo da se zovemo hriani. Za mnoge
od nas ak i one koji tvrde da su hriani ovo je samo san,
neostvareno iskustvo.
Umesto tog iskustva, mi koji elimo da budemo hriani inimo sve, ali odbacujemo oslanjanje na Boga. Uz skoro natoveanske napore, mi prouavamo doktrine i pouavamo druge.
Pomaemo ljudima i irimo Jevanelje. Isto tako, prisustvujemo
bogosluenjima, idemo na letnje biblijske seminare, uestvujemo u seminarima za brane parove i u crkvenim obavezama.
Mi odvajamo vreme i za linu pobonost, posveenje i misioniranje drugima. Izgledamo dobro i obavljamo razne dobre aktivnosti, tako da nam je teko da poverujemo ali to je istina. Uradili
195

smo sve osim jedine stvari koja je zaista bitna. Propustili smo da napravimo taj poslednji veliki korak, jedinu aktivnost koja bi nas istinski preobrazila iznutra, a odrazila se i na nae spoljanje postupke.
Poslednji veliki korak da bi ovek postao pravi hrianin jeste nemati poverenje u sebe, a potpuno se osloniti na Boga. Mi
moemo imati celokupnu hriansku opremu, ali kada nas niko
ne vidi, mi znamo da ne posedujemo snagu vladanja sobom koju
podstie predan i potinjen duh.
Hvala Bogu to jo nije kasno za bilo koga od nas da naini taj
korak ka potpunom oslanjanju na Boga. Prolo je sedam godina
mog hrianskog (tako sam bar mislio) ivota, kad je Bog poeo
intenzivno da me savetuje:
Dime, ako eli da bude hrianin, mora da uini ovaj
korak.
Iskreno sam razmotrio ta je pravo hrianstvo i moram da
priznam da sam se povukao:
Ne, Gospode, ne mogu to da uradim molio sam se. Mislim, da pristanem da ti predam potpunu kontrolu nad svojim
ponaanjem, da nikad ne gajim telesne misli, da nikad ne izgovorim telesne rei. Gospode, biu oajan!
Da li verujete da sam to rekao Bogu? elite li da znate ta mi
je On kazao na to?
Zar tako, Dime? Da li zaista misli da su svi aneli na nebu
oajni? Oni imaju isti odnos sa Mnom na koji i tebe pozivam.
Oni ispunjavaju moju volju, a ne njihovu sopstvenu, pa ipak su i
dalje moji zastupnici, i dalje su sa slobodnom voljom. Oni su mi
posluni jer su tako izabrali, a ta poslunost im daje radost i sreu
daleko veu od bilo kog zadovoljstva koje vae zemaljske misli ili
rei mogu da vam priine.
Bila je to luda pomisao, zar ne, Gospode?
Jeste, Dime. To je bilo od djavola. To je bila ona vrsta misli
koja je vodila najomiljenijeg anela na celom nebu da odlui da
se pobuni protiv mene.
196

I tako sam se suoio sa potpunim predanjem, potpunim oslanjanjem na Boga. Bog me je zvao da preduzmem taj poslednji veliki
korak ka pravom hrianstvu. Nikad neu zaboraviti tu borbu sa
svojom voljom. Jednog dana, sedeo sam kod kue i proitao vie od
stotinak biblijskih stihova. Svi su oni praktino govorili istu stvar, a
to je da mi je Boja sila na raspolaganju upravo sada, danas! Trebalo
je samo da se predam i oslonim na Boga da bih dobio tu silu.
Nije mi vie bilo potrebno doktrinarno znanje. Nisu mi vie
bila potrebna dobra dela. Nije mi bila potrebna vea spremnost
da bih dobio tu silu. Naime, nisam vie mogao da rastem kao
hrianin dok ne preduzmem taj poslednji veliki korak.
U redu, Gospode zakljuio samsutra u poeti da se potpuno oslanjam na Tebe. Sutra ujutru, moj ivot e biti drugaiji.
Ujutru poinje moj novi ivot!
Ne znam kako Bog to radi, ali ja esto ve rano ujutro imam
ulo za Njegovo prisustvo. To nije vidljivo, niti ujno prisustvo.
Oseam kako mi Njegov Duh govori da se probudim i ponem
da komuniciram s Njim. Ne mogu da objasnim kako Bog moe
da bude tako lian sa mnom u isto vreme kad i sa mnogim drugim ljudima ali On to moe i On to ini! I ako ste spremni, On
eli da ima upravo tu vrstu bliske komunikacije i sa vama.
Tog prvog jutra mog novog ivota, probudio sam se nekoliko minuta posle etiri ujutru. Seo sam i osetio kako me Bog poziva, podseajui me na moje obeanje da u danas biti Njegov, pa sam se molio:
Dobro jutro, Gospode!
Tako je poelo dragoceno vreme koje sam tog jutra proveo sa
Bogom. On je eleo da me pripremi za taj dan, i moje molitve su
se nastavile sve dok se sanjiva glava pored mene nije podigla i
pogledala me. Seli je upitala:
Zbog ega tako blista, dragi?
Duo rekao sam danas u hodati ceo dan sa Bogom. elim da se potpuno predam Njemu i danas u ceo dan iveti pod
Njegovom kontrolom.
197

 Zaista?
Da.
Ma hajde, molim te! uzviknula je prezrivo.
To je bilo prvo iskuenje tog dana. Moja ena se podsmevala
mom obeanju. Objektivno, nisam mogao da joj zamerim. Ona je
znala za kakvog se tvrdoglavog i temperamentnog Nemca udala.
Moje prethodne odluke i obeanja vernosti Bogu bili su kao loe
poreane domine, padajui onog minuta kad doivim stres. Nikad
nisam imao snagu koja bi mogla da me spase od mene samog.
U redu je, duo nastavio sam Do sad sam se delimino
oslanjao na Boga. Do sad sam bio polovian hrianin!
I tako sam zapoeo prvi dan pravog hrianstva.
eleo bih da postoji nain da vam pokaem video snimak toga
dana, mog prvog dana kao stvarnog hrianina. Ali video snimak
nikad ne bi mogao da pokae iskuenja i borbe u mojim mislima;
jer u mislima sam osvajao pobede. Trebalo je da donesem dobru
odluku u mislima pre nego to krenem da inim dobra dela. Potrebna bi bila cela knjiga da vam ispiem ta se sve deavalo toga
dana. Zato u vam ispriati samo nekoliko iskustava.
Tog jutra bio sam za radnim stolom kad sam uo svoje deake
kako poinju da se svaaju u dnevnoj sobi. Bila je to jedna od
onih arki za koju sam svojim sinovima hiljadu puta rekao da
treba da je izbegavaju. Krenuo sam brzo ka njima. Osetio sam
ljutnju u svom telu. eleo sam da ih odmah dovedem u red. Mi
roditelji lako upadnemo u zamku nerviranja zbog ponaanja
svoje dece, i tada im esto ponavljamo da ne ine ovo ili ono, a
oni ba to ponavljaju. Kad bismo mogli sve to da sagledamo iz
nebeske perspektive, shvatili bismo da ukor nije toliko potreban
deci koliko roditeljima.
Dime, nisi spreman da se suoi sa decom sve dok tvoje
telo, tvoja oseanja ne potini Meni.
Znao sam da je Gospod u pravu. Ali, tako je teko odustati
od onoga to elimo da uinimo, a da to ipak bude ono za ta
198

znamo da je Boja volja za nas. Povukao sam se u kupatilo i ostao

tamo dok nisam bio siguran da je moje telo potinjeno i da mogu
smireno da razgovaram sa svojim sinovima i pokaem im potovanje koje zasluuju.
Momci obratio sam se svojim sinovima. Kad sam hteo da
doem da razgovaramo o vaim postupcima, Gospod mi je progovorio ta da radim. Siguran sam da ste, pre nego to je dolo
do svae, uli mirni, tihi Boji glas koji vas poziva, govorei vam
ta da radite. Svi mi moramo da nauimo da budemo osetljivi na
taj tihi Boji glas i uvebamo se da Ga brzo posluamo. Va otac
vam nee biti na raspolaganju celog ivota, da vas vodi i ispravlja,
ali va nebeski Otac vodie vas kroz ceo va ivot ako ste voljni
da Ga sluate. Molim vas, molim vas, molim vas, da ne dozvolite
vaem umu da odbija Boje vostvo.
Proveo sam vreme sa deacima duboko zahvalan to sam izabrao da svoju volju potinim Bojoj. Moj razgovor sa njima bio je
pouan, to je bolje nego da sam ih samo ukorio za njihove greke. Pristupio sam disciplinovanju u stanju potinjenosti Bogu, a
moji sinovi su mogli da vide razliku. Drugaije su reagovali nego
prilikom mojih ranijih pokuaja.
Kasnije popodne, nakon ruka, imao sam utisak da ja treba da
operem sudove. Pranje sudova nije bio moj deo posla, ve mojih
sinova. Ali, obeao sam Gospodu da u uraditi sve to od mene
trai tog dana.
Svakako, Gospode odgovorio sam Mu u svojim mislima.
Ako eli da operem sudove, rado u to uiniti.
Uzeo sam svoj tanjir i pribor za jelo, odneo do sudopere i pustio vruu vodu. Moji deaci su za dve sekunde shvatili ta hou
da uradim. Oseajui da je ovo njihova prilika, brzo i spremno su
raistili sto, sloili tanjire za mene, a zatim nestali.
I tako sam stajao tamo perui sudove i uivajui u svom danu
sa Gospodom. Seli je, meutim, uinila neto najudnije to sam
ikad video.
199

Moja ena nikad se ne odmara. Teko je nagovaramo u veernjim asovima da provede vreme sa nama. Danas nije bilo tako.
Sela je u naslonjau i mirno me posmatrala kako perem sudove.
Da biste razumeli ono to sledi, treba neto da vam objasnim.
Nain ivota u divljini u kojoj se nalazimo unosi mnoge promene,
a kuvanje na drva jedna je od njih. Ja sam veliki ljubitelj kuvanja na
drva, jer hrana je ukusnija. Meutim, kontrola toplote nije ba laka.
Za ovo konkretno jelo, Seli je stavila nekoliko stvari u rernu,
ukljuujui i malu teglu sa sosom od jabuka. Sada je ispranjena
tegla bila u sudoperi. Kad sam poeo da je perem, primetio sam
da se neto sosa skorilo spolja na tegli dok je stajala u toploj rerni. Poeo sam neodluno da grebem. Ba se zalepilo.
Seli i ja razliito peremo sudove. Ja ih perem, a ona ih ba dobro opere. Ne kaem to da bih se opravdao, ve da objasnim da
je to slaba taka mog karaktera, to me navodi da relativizujem
stvari: Nije potrebno da provedem ceo dan perui sudove. Na
kraju krajeva, unutranjost tegle je ista, a to je najbitnije. S tim
mislima, isprao sam teglu i postavio je na suilicu za sudove.
Seli je iznenada ustala. Dola je do mene i pogledala pravo u
teglu. Uzela ju je i drala ispred mojih oiju! Nisam mogao da
verujem! Kao da me je moja supruga, inae blage naravi, provocirala! Moja oseanja su se uzburkala.
Dime, Dime, Dime, kad li e da naui? zvocala je Seli,
vrtei glavom.
I ranije smo se svaali zbog naina na koji perem sudove.
Uvek bih rekao:
Ja bar perem sudove; ne bi trebalo da se ali kako ih perem.
Svaki nerv mog bia eleo je da kae tu frazu ponovo, ali ja
sam dao obeanje da u danas biti Boji ovek, a On me je pozvao da Mu predam svoja oseanja. Jo jednom sam imao mir.
Sve se dalje desilo u deliu sekunde. Mokra tegla iskliznula je
iz Selinih ruku i pala pravo u sudoperu. Bio sam isprskan vodom
i sapunicom. Oseao sam kako u meni raste bes. Moje telo je tako
200

elelo da joj prepusti da ona to dovri. Tako se ponaamo bez Boje kontrole u svom ivotu. Vrlo lako napadamo druge i branimo
svoja prava i oseanja. Tako sam zahvalan Bogu to me nije napustio, jer im su se oseanja uzburkala u mom telu, Bog svih ljudi
bio je tamo, pored mene, traei da Mu predam svoj problem.
U trenutku, izgledalo je tako teko da se odreknem tih oseanja, ali zaista da se odreknem, a ne samo da ih obuzdam do
sledee prilike. Bog ne samo da je eleo da Mu se potinim, ve
je eleo da odustanem od svog prava da tako reagujem ponovo
kad sledei put Seli uradi neto to bi me uznemirilo. Bog radi
temeljan posao u naem ivotu, i ako Mu dopustimo, On e u
potpunosti ukloniti od nas ono to smo Mu predali.
Vadei teglu iz vode, veselo sam rekao Seli:
U pravu si. Izgleda da treba da joj posvetim malo vie panje. Pobeda je bila moja Bojom milou.
Seli me je iznenaeno pogledala. Bez sumnje, znala je da bi
njen temperamentni suprug koga je volela svakako neto odbrusio, a nije.
Funkcionie! uzviknula je.
Tako je rekao sam uz osmeh, seajui se naeg jutronjeg
razgovora i njenih sumnji.
Koliko ti esto Bog govori? pitala me je.
Ne znam odgovorio sam. Ne udaram recke.
Sledeeg dana ipak sam radi nje vodio evidenciju. Pre podne,
otiao sam do nje i rekao:
Od jutros pa do sada, svesno sam registrovao da mi je Bog
osamnaest puta traio da predam svoje misli Njemu. A sada u
da prestanem da brojim.
Taj poslednji veliki korak zahteva potpuno predanje Bogu,
spremnost da se ide do kraja. Hristos je to odlino ilustrovao u
paraboli o neprocenjivom biseru. Da bi se dobio biser, bilo je potrebno sve to ovek poseduje. Da bi se dobio Hristos kao pravi,
sutinski deo naeg ivota, takoe je potrebno da se rtvuje sve
201

to jesmo i da se to stavi pod Njegovu kontrolu. To je hrabar skok

vere sve ili nita, sa savrenim poverenjem u Boga.
To dosta lii na skok sa one daske iz prethodnog poglavlja.
Jednom kad skoimo s nje, nema povratka. Vi ste obeali. Obred
obrezanja je trebalo da nas naui istoj lekciji. Kad se to jednom
uini, nema povratka.
Tog popodneva planirao sam da naseem poslednju koliinu
drva za loenje za tu sezonu. Ve ranije sam vam rekao da volim da
seem drva, tako da ovo i nije bio neki problem. Meutim, nisam
bio spreman za nalog koji mi je Bog dao kad sam bio na pola puta
do ostave sa drvima. Dime, elim da odnese ova drva Miu.
Mi je bio moj prijatelj koji je iveo u drugoj dolini. Volim
Mia, ali ideja da mu odnesem drva nikad mi ne bi pala na pamet. Mi je bio sasvim sposoban da nasee drva. Osim toga, dug
je put do Miovog imanja. Bilo bi potrebno tri sata vonje, ne
raunajui vreme za utovar drva u prikolicu.
Gospode? Da odnesem Miu drva?
Da, Dime. To e ga ohrabriti.
Mrzim da to priznam, ali borio sam se i ovoga puta izmedju
onoga to elim i izbora Boje volje. Konano, odluio sam da
posluam, te sam natovario prikolicu i pripremio se za polazak
ka Miovoj kui.
Dime rekao mi je poznati glas kad za sebe natovari
drva u prikolicu, kako to ini?
Pogledao sam prikolicu. Drva su lepo bila poslagana i popunila celu prikolicu. Odmah sam shvatio ta Bog trai od mene.
Kad bih natovario za sebe, natovario bih je tako da vie nema
mesta ni za jedan komad.
Razumem, Gospode molio sam se. Ti eli da se prema
mom bratu ophodim kao prema sebi, zar ne, Gospode?
Izvadio sam motornu testeru, nasekao jo drva i prepunio
prikolicu. Zatim sam pozvao svog prijatelja da vidim da li je kod
kue. Jedno od njegove dece mi je reklo da e svi biti odsutni.
202

 Da li mogu da mu prenesem poruku? pitala je devojica.

Ne, ne, sve je u redu. Nemoj ni da mu kae da sam zvao.
Mislim da sam dobro uradio Gospode. Dobro je to on nee biti
kod kue da primi drva. Nikoga nee biti tamo da mi pomogne
da istovarim drva, zatim da pohvali moj napor i kae mi kako
sam dobar hrianin.
Dime, svejedno, ja elim da ode tamo.
Ali, Gospode...
Tako je, Dime, elim da ode tamo iako po tebi nema nikakvog razloga. Znam da je sve to protiv tvoje telesne prirode.
elim da ispuni Moju volju, verujui mi da ja znam najbolje.
I tako sam se vozio devedesetak minuta do svog prijatelja i, ba
kao to me je njegova erka upozorila, nisam naao nikoga kod kue.
Sam sam istovario drva i sloio ih na gomilu. Na putu kui, sreo sam
Mia i njegovu porodicu. Prve rei koje mi je uputio bile su:
ta radi ovde, Dime?
Moje telo je arko elelo da bude potapano po ramenu i u
meni je rasla elja da kaem: Upravo sam ti istovario drva. Meutim, tu je takoe bio i glas Boga, mog Oca Ava, kako pie u
Bibliji koji je nenom oinskom vrstinom rekao:
Dime...
Sutina pravog hrianskog ivota sastoji se u predaji, a to je
ono to sam izabrao.
Upravo se vraam kui rekao sam brzo, to je bilo istinito,
a nadao sam se, i prirodno.
Drago mi je da te vidim rekao mi je pri rastanku.
Jednom sam crkvi u Dalasu, u Teksasu, uputio poruku da preduzmu ovaj poslednji veliki korak ka ivotu predanja Hristu.
Tada se desila jedna krajnje neobina stvar. Upravo sam zavrio
svoju propoved i seo. Pastor te crkve krenuo je ka propovedaonici da pozove na pevanje himne Bogu i pomoli se na kraju. U
tom trenutku jedan ovek polako je ustao sa svog mesta i kao
hodoasnik krenuo centralnom stazom izmeu klupa. Pastor je
203

stajao za propovedaonicom, bez rei, a u dvorani je bila potpuna

tiina. Mladi ovek kleknuo je kraj oltara i sa dopadljivom jednostavnou tiho pognuo glavu.
Na osnovu njegove odee mogao sam da zakljuim da ne pripada toj crkvi. U stvari, izgledalo je kao da je doao pravo sa ulice. Njegove ruke bile su pune oiljaka, a lice uasno unakaeno.
Pastor je uspeo da shvati da ovaj ovek pokuava da uradi upravo
ono na ta sam pozvao sve prisutne da napravi poslednji veliki
korak. Nameravao je da Bogu da svoje obeanje. Mogli ste da
osetite kako Sveti Duh dosee do srca ljudi dok ih je pastorov
glas vodio u pevanju himne Bogu.
Hristu dajem srce svoje,
I svoj ivot svaki dan;
Da ja uvek njemu sluim,
zahvalan i radostan.
Hristu dajem sve to imam,
Svoje srce donosim!
Dajem sve na ovom svetu,
Samo da bih bio s njim!
Hristu dajem samog sebe
Sada i u venosti,
Da za njega samo svetlim
Sjajem prave vernosti!
Hristu dajem sve, Hristu dajem sve,
Samo Tebi, Spase dragi,
Jer ti ljubi me.
Sve je bilo savreno spontano. Nije se uo nikakav emotivni poziv, nije se ula nijedna re, a ipak je Sveti Duh govorio glasnije od
204

bilo kog ljudskog glasa. Skoro treina prisutnih izala je napred i

klekla ispred onog mladog oveka. Trnci su mi prolazili kimom.
Znao sam da treba da razgovaram sa ovim mladim ovekom i
ujem njegovu priu.
Pozvao sam ga da popriamo. Rekao mi je da se zove Kristofer. Govorio je polako i nerazumljivo. Oklevajui, ispriao je svoju priu. Rekao mi je kako ga je majka kao malog kanjavala polivajui ga kljualom vodom. Oiljci opekotina na njegovom licu
tiho su svedoili da je istina to to pria. Paljivo je nastavio:
Ponekad bi me zakljuala u ostavi na dan ili dva. Kad bi
me pustila, pozvala bi moju brau da me biju tapom. Kad sam
postao mladi, nisam vie to mogao da izdrim. Odselio sam se i
pridruio ulinim bandama.
Oduvek sam se pitao ta je mlade ljude motivisalo da se pridrue bandama. Sada mi je Kristofer dao objanjenje. U bandi
je prvi put u svom munom ivotu naiao na potpuno prihvatanje i odanost, po principu dok nas smrt ne rastavi. Bande,
na nesreu, nisu bile manje agresivne od njegovog porodinog
okruenja.
Dva puta sam izboden, a jednom su pucali u mene nastavio je.
Takoe sam bio i u zatvoru. Kad sam izaao, sreo sam ljude
iz ove crkve koji su mi priali o Isusu. Rekli su mi da treba da
Mu verujem kao nikom do tada u svom ivotu. Bio sam zainteresovan vie nego to sam eleo da priznam, ali sam, usput, bio i
preplaen. Svako kome sam verovao uvek bi me izneverio. Zato
sam im kazao: Ako me Isus ikad bude slagao, ubiu Ga! Ali oni
su me uverili da On nikada ne lae. Onda su mi pomenuli vae
propovedi koje ovde drite, da ljudi mogu da naue iz njih kako
da hodaju sa Isusom. Gospodine Honbergere, ono o emu ste
priali ovog vikenda da prepustimo Isusu kompletnu kontrolu
nad naim ivotom da li to znai biti hrianin?
Tako je, Kristofere.
205

 Onda ja elim da budem hrianin.

Pokuao sam da od Kristofera dobijem adresu, kako bih ostao
u kontaktu s njim, ali on je odbio. Traio sam broj telefona, ali je
i to odbio.
Kako da ostanem u kontaktu s tobom? konano sam pitao.
Pa, poeo je...
Ja ivim ispod mosta.
Osetio sam aoku u toj njegovoj izjavi. Propovedao sam crkvi prepunoj ljudi koji imaju sve prednosti, a ipak je ovaj mladi
ovek prvi iskoraio napred da preda svoj ivot Hristu. Nikad
nisam upoznao nekog ko dolazi iz tako surovog sveta kao Kristofer, koji je uprkos tome smatrao da njegova biografija ili sadanje
stanje ne bi mogli biti prepreka da preduzme poslednji veliki
korak u svrhu predanja Bogu.
A mi, koji uivamo veliku svetlost i blagoslove, odbijamo da
odgovorimo na Boji poziv milosti. Kako je mogue da oklevamo? Tako me je bilo stid zbog mog tvrdoglavog ponosa!
Kada pogledamo Kristoferov primer, da li imamo prava na
bilo kakav izgovor to ne preduzimamo taj poslednji veliki korak? Znam da elite ovo iskustvo. Znam da eznete za tim. Takoe znam i da vas Bog poziva da donesete odluku. elja nije
dovoljna. Vi morate to da odluite. Vi morate da preduzmete taj
poslednji veliki korak.
Da li shvatate frustracije koje Bog doivljava dok nas posmatra kako oklevamo, i kako se, zatim, okreemo ka tami, svedoei time da ne moemo da napravimo razliku izmeu ivota i
smrti?
Sluajte Njegove rei kojima nas preklinje da nainimo taj poslednji korak: Stavio sam pred vas ivot i smrt, blagoslov i prokletstvo. Izaberi ivot da ivi, ti i potomstvo tvoje (5.Mojsijeva
30,19). Neka ove rei pomognu da svaka dua koja ih ita pronae izbavljenje u Bogu!
206

Epilog
Prolo je skoro sedamnaest godina otkako se moja porodica
preselila u divljinu. Nai deaci su rasli, postali mladii i, najzad,
zakoraili u svet odraslih. To mi omoguuje da pogledam unazad, na poslednje dve decenije svog ivota koje su u sreditu ove
knjige. Od trenutka kad smo objavili svoj plan da se preselimo
u divljinu, bilo je onih koji su govorili da to nije praktino. Kad
smo objasnili da je na cilj da svojim deacima obezbedimo najbolje i sauvamo ih od svega loeg, kazali su da je to nemogue.
Govorili su nam da su nai pogledi bili upravljeni previsoko, da
to ne moe tako!
Posle toliko vremena, sa sigurnou mogu da tvrdim da to
moe biti tako! To funkcionie! Program koji smo osmislili da
naemo Boga i da se zbliimo kao porodica, apsolutno je izvodljiv! Ja vam ne preporuujem nita to nama nije uspelo. Ljudi su
nam neprekidno ponavljali:
Samo ekajte dok vam se deaci ne zamome. Tada e se
pobuniti protiv vaeg naina ivota.
Kasnije, kad su ljudi videli kako bez problema ive svoje tinejderske dane, promenili su rei svoje pesme:
Samo ekajte dok odrastu.
Oni su danas odrasli i mi vie ne ujemo glasove sumnjala;
znamo da ono to smo uradili funkcionie. Moda e funkcionisati i kod vas, bilo da ivite u divljini, ili se samo preselite na selo
i primenite iste principe.
Danas su Metju i Endrju uspeni agenti za nekretnine, specijalizovani za imanja u divljini i na selu. Njihov karakter, briljivo
formiran u divljini, privukao je panju mnogih njihovih klijenata,
a neki od njih su me kontaktirali, elei da znaju kako smo uspeli
da odgajimo tako posebne mlade ljude. Tajna je jednostavna. Seli
i ja ih nismo odgajili. Dopustili smo Bogu da to uradi i saraivali
smo sa Njim. I tako, dok se mi radujemo sa svojim momcima zbog
207

njihovog uspeha, stalno smo ponizni usled saznanja da samo milou Bojom naa porodica postie takve rezultate.
Sada, dok ovo piem, nas etvoro i dalje ivimo u naoj maloj
brvnari blizu nacionalnog parka Glejer. Momci vode svoj posao sa nekretninama od kue, a imaju i kancelariju u gradu. Oni
jo uvek uivaju sa svojim roditeljima. Nae zajednitvo danas je
utoliko slae, jer znamo da e se ono jednog dana zavriti. Uskoro e se nai momci oeniti i osnovati svoje porodice. Mi ne alimo zbog toga. Oni su spremni, kao i mi. Seli, moja kraljica, i ja
spremni smo da ih ohrabrimo u svakoj fazi njihovog ivota. Do
tada, uivamo u naem zajednitvu.
Nakon to me je Gospod pozvao u svoju slubu sa punim radnim vremenom, osnovali smo Restorejen Interneenel sa drugom porodicom, koja je takoe odluna da Boga sledi do kraja.
Ova neprofitna organizacija ima zadatak da pouava druge kako
da nau i ive praktino Jevanelje, kako da menjaju i obnavljaju
svoje brakove i porodice, i stiu iskustvo poput naeg. Mi iskreno
verujemo da je sama sutina Hristovog Jevanelja OBNOVA13.
A ta emo sa budunou? Da li smo postigli to smo planirali da imamo dobar brak, na primer, da nauimo da hodamo
sa Bogom? Odgovor je: Da, a uz to smo shvatili da je na cilj da
odgajimo decu kao istinske hriane.
To je, meutim, samo nagovetaj budunosti. Kao mladi,
Metju je imao elju da pronae skriveno jezero duboko u kanadskim divljinama. To je postao njegov san, njegov cilj, koji ga je
drao godinama. Najzad, postigao je taj cilj, i do trenutka kad se
budemo vratili u civilizaciju, on ve razmilja o novim oblastima
koje e istraivati, novim avanturama koje e doiveti.
Sve reeno ispunjenje je samo jednog sna, a to ne zamrauje
viziju predstojeih dostignua. Tako Seli i ja vidimo svoju budunost. Penjui se na planinu otkrivamo puno vrhova za osvajanje.
13

Ova re stoji u samom nazivu njihove organizacije.

208

U nama gori elja da vidimo ta se nalazi iza sledeeg brda. Iskustvo hrianskog ivota uvek stremi nagore. Uvek e biti novih
visina koje e zahtevati odricanja od sebe i novih dubina zbog
kojih emo morati da umiremo sebi. I jedno i drugo valja istraiti. Svako novo iskustvo nosi sa sobom vee obaveze, ali i veu
radost u drutvu Hrista, naeg stalnog Saputnika.
Da i vi budete potpuno izbavljeni u Bogu i napredujete ak i
vie sa Njim to je moja elja, moja molitva i tenja mog srca.
Amin.

209

Razgovor sa Dimom Honbergerom

Pitanje: Kada ste prvi put shvatili da neto nije u redu u vaem duhovnom iskustvu, ta vas je navelo na odluku da pojednostavite ivot?
Honberger: Nisam odgajan u veri u kojoj sam sada. Nakon
to smo doli u crkvu, postali smo vrlo aktivni u irenju istine
koja nas je dovela u crkvu. Meutim, poeo sam da shvatam da
je dobar deo mog hrianskog iskustva spoljanjeg tipa odlasci
u crkvu na bogosluenja, dranje biblijskih asova, itd. Postao
sam stareina u crkvi. Propovedao sam i bio ukljuen u crkvene
aktivnosti oko tri godine. Jedne noi sam doao kui i Seli i ja
estoko smo se posvaali. Moji sinovi, jedan od tri drugi od pet
godina, vritali su. Nisu znali ta se deava, bili su premladi da to
razumeju. Seli je otila u etnju po naem imanju od 16 hektara,
a kada se vratila, rekao sam joj:
Duo, ta se to nama deava?
Kasnije sam nazvao svoju kancelariju. (Imao sam u to vreme
agenciju za osiguranje.) Rekao sam svom osoblju da nekih deset
dana neu biti tu. Seli i ja smo krenuli na odmor do jezera Imp u
gornjem delu poluostrva u Miigenu pored Votersmida, i proveli
deset dana razmiljajui o svom ivotu.
Kad smo se udvarali jedno drugom, bili smo ludo zaljubljeni.
Imali smo predivnu romansu. Ali im smo se venali, nesporazumi su poeli. Mislili smo da emo biti sreniji ako imamo
veu kuu selili smo se tri puta. Sad smo bili u kui od 300
kvadratnih metara, graenoj od kedrovine, na imanju od 16
hektara sa malim jezerom. Vozili smo odlina kola, imali velike
prihode. Bio sam stareina u crkvi, veoma aktivan u drutvu,
ali dolo je do razmimoilaenja. Nae zajednitvo je poelo da
propada i jedina stvar koju tada nismo imali nismo pripadali
jedno drugome! Imali smo sve to drugi zovu uspehom, ali mi
smo propadali.
210

Dok smo razmiljali o nama tih deset dana, poeli smo da

sagledavamo druge u mom poslu, druge u crkvi, ali ne sa kritike
take gledita, ne upirui prstom, ve sa eljom da neto nauimo
iz njihovih primera, ali nije nam se svidelo ono to smo videli.
Shvatili smo da uspeh nije u pravcu u kome smo se kretali. Hteli smo da ponovo dobijemo nae vreme (jedino to tada nismo
imali bilo je vreme) i iskoristimo ga za istinsko traenje ivota sa
Bogom, ne samo u doktrini, ili u crkvi. Zatim smo eleli da damo
prednost svom braku i deci. Znali smo da treba da izaemo iz te
sulude trke, te pokretne trake na kojoj se nalazi Amerika a, naravno, i Evropa, Australija, Kanada i Engleska takoe.
Pitanje: Mnogi ljudi ne ive tako kako ste opisali. Oni ive u predgraima. Iako kaete da treba da siete sa pokretne trake, vaa situacija je izgledala prilino idilina, sa tom lepom brvnarom na vaem
privatnom imanju od 16 hektara. Meni to zvui vrlo relaksirajue u
odnosu na iskustvo ljudi koji ive u gradu i rade 50-80 sati nedeljno.
Honberger: Dosta ljudi mi je reklo:
Pa, da li svi treba da se preselimo u divljinu da bismo to dobili?
A moj odgovor, posebno kad se osvrnem na proteklih 18 godina, jeste da verujem da je svakome potrebno iskustvo u divljini,
ali ne morate da idete tamo da biste to dobili. Morate da ispitate
kako ete kontrolisati ono to se deava u vaem ivotu. Bilo da
je rei o stanu u ikagu, ili u Bronksu, u Njujorku, ili na selu.
Posmatrao sam dosta ljudi kako isprobavaju ovaj metod tako to
se presele na selo i ivot im bude gori nego ranije. Oni, u stvari,
na selo prenose gradski nain ivota.
Pitanje: U jednom trenutku vi govorite o jutarnjem vremenu
posveenom Bogu, koje traje oko dva i po sata. Neki e rei da
to vi moete, jer ivite u divljini, ali ta sa nama ostalima koji
ivimo u Los Anelosu ili Torontu ili Indijanopolisu? Koju vrstu
iskustva posveenja mi moemo da oekujemo?
Honberger: Dozvolite mi da vam odgovorim. Ve osam godina smo aktivni u misionskom projektu Restorejen Interneenel
211

i ljudi prave najvee greke pratei neke nazovi metode. Metod

koji treba da sledite jeste da se pomerite sa mesta vozaa i prepustite Boga da upravlja.
Pitanje: To je glavni metod?
Honberger: To je metod! Ljudi uju kako ste odgajili decu ili
kako razgovarate sa svojom enom, ili kako se selite na selo, i pokuavaju da vas oponaaju. Ali za njih to ne funkcionie. Razlog
je u tome to oni jo uvek dre kontrolu u svojim rukama.
Vidite, ceo problem koji Bog ima sa svojim narodom je u tome
to oni hoe da upravljaju sopstvenim ivotom. To je problem itavog oveanstva. Kad je Lucifer eleo da vlada, to je postao problem. I tako, ne uspevam dovoljno da naglasim ljudima da preseljenje u divljinu ne mora obavezno da im pomogne. Jer, ima daleko vie ljudi u divljinama Afrike nego to je to jedan Honberger.
Pa ipak, oni nisu pod uticajem Duha Boijeg. Preseljenje moe da
pomogne, i svi mi moemo uivati blagoslove od ivota u tihom,
mirnom okruenju, ali ljudi od toga pokuavaju da naine odgovor, a ono to nije, ve samo sredstvo za postizanje vieg cilja.
Metod je jednostavan: Dim Honberger mora da naui kako da
preda kontrolu nad samim sobom sada, a zatim da ostane potinjen Bogu kroz dejstvo Duha na njegovu savest, doputajui Bogu
da upravlja tokom celog dana. To je hrianski ivot u dve rei.
Pitanje: A dva i po sata?
Honberger: Odvajanje desetka vremena, tako ja to zovem.
Mnogi ljudi ne mogu da imaju tu vrstu vremena. To je realnost i
moramo se s tim pomiriti. Ali, kad sam sve prodao i preselio se
ovde (Montana), naao sam to vreme. Tako sam se naao u drugaijoj situaciji od veine. I rekao sam Bogu da u to vreme posvetiti Njemu. Ali poenta nije u duini vremena, ve ta postiete
u tom vremenu. To elim da naglasim. Kad prvi put ui kako
da hoda po ici, potrebni su ti dani, ali kad to naui, onda to
uradi za nekoliko minuta. To je istina i u naem hodu sa Bogom.
Smisao nije u duini vremena ili koliko ete proitati, ve da li
212

ste se predali Gospodu Isusu i da li ste shvatili da On treba da

upravlja, kao i da nakon tog vremena budete spremni da isfiltrirate svoje misli, rei, i stvari koje elite da uradite tog dana, kroz
Isusa. U stvari, ako to moete da postignete za pola sata, uradili
ste dobru stvar. Ako vam treba vie od tri sata, uradite tako. Ako
to moete da postignete za 15 minuta, postupite na takav nain.
Pitanje: Zapravo, ono to vi govorite znai da ukoliko ne isputamo kontrolu iz svojih ruku, koliina vremena odvojenog za
molitvu i prouavanje nije bitna?
Honberger: Drago mi je to ste ovo spomenuli, jer mnogi hriani misle da ukoliko odvoje dva i po sata, time postaju hriani. To
nije tano. Jer oni mogu drati kontrolu u svojim rukama i tokom
ta dva i po sata. Da li to ima smisla? Znam puno onih koji su postali
teolozi, ali koji se nakon tri, etiri, ili pet sati sa Gospodom odnose prema svojim suprugama kao prema robinjama. Hrianstvo ide
dublje od pukog razumskog slaganja sa istinom i podrazumeva potinjavanje ljudske volje volji Isusa Hrista, i to u svakom trenutku.
Pitanje: U svom misionskom radu zalazite u sva podruja crkve kako u liberalna tako i u konzervativna. Kako uspevate da
efikasno misionirate u tako razliitim sredinama?
Honberger: Konzervativci otro reaguju na liberalne lanove,
jer teologija liberala nije ista kao njihova, i tako se obino rukovode sopstvenim miljenjem. A liberali otro reaguju na konzervativce, jer su kritizeri, oholi i puni sebe. A Bog kae: Sluajte vi,
konzervativci i liberali. I jedni i drugi imate problem. elim da
se rukovodite Duhom.
Dobro smo primljeni u raznim sredinama, jer naa elja je da spasemo ljude od njih samih, a ne od odreenih grupa, konzervativaca
ili separatista. Nisu to neprijatelji. Neprijatelj je u naem srcu.
ta vredi ako svima govorite o zveri iz mora, na sedam breuljaka, ako zver jo uvek vlada u vaem srcu? Tako, kad se naemo
u konzervativnim grupama i oni nam priaju o znacima zveri i
njenoj moi, ja im kaem:
213

 Mogu li da pozovem vau enu da nam kae da li zver u

vaem srcu jo uvek vlada u vaem domu? Ako je tako, pocepajte
te vae bilborde. Zaboravite na ukazivanje na zver iz Otkrivenja
i 666, i nauite da se suoite sa zveri u svom sopstvenom srcu!
Tako se poruka koju dajemo probija kroz politike barijere koje
trenutno postoje.
Pitanje: Da li postoje grupe gde ne biste misionirali?
Honberger: Verujem da mi, ukoliko imamo Jevanelje, moramo da ga nosimo onima koji ga nemaju. Predsednici konferencija zvali su me da mi kau:
Vidimo da govorite u toj i toj sredini. Mi bismo voleli da ne
idete tamo.
A ja odgovaram:
Da li vi mislite da ja imam jevanelje?
Oni na to kau:
Da, mislimo.
Pa kako e ga dobiti oni kod kojih vi ne elite da idem?
Jer, ako zaista imate Jevanelje, nai ete naina da ga tako
prenesete da ono postane iskustvo tih ljudi.
Na jednom od naih porodinih kampova, imali smo 550 ljudi. Sto njih nije bilo nae vere. Bilo je reklama na bilbordima uz
autoputeve i u novinama. Neke ene dole su na sastanke u orcevima i kratkim bluzicama sa velikim dekolteima. Grupa ultra
konzervativaca prila mi je u veoma strogoj odei i uputila mi
sledee rei:
Brate Honberger, elimo da ti kaemo ta je standard u odevanju na ovim sastancima.
Zato? rekao sam.
Oni nastavie:
Pa, vidi onu enu tamo?
Rekao sam:
Da, vidim.
Eto, ona nas sablanjava. A ja sam kazao:
214

 Gospodo, elim da shvatite zbog ega ja dolazim. Pokuau

to maksimalno da pojednostavim. Ako ona doe i u kupaem kostimu, bie dobrodola na mojim predavanjima. Jer mene zanima
njeno srce, a ne njena odea. I ako uspemo da njeno srce poveemo
sa Isusovim, On e se pobrinuti o ostalom. To je moja filozofija.
Pitanje: Ova knjiga napisana je pod neobinim okolnostima,
zar ne?
Honberger: Otiao sam na ostrvo Sent Kroa na nekih mesec
dana da bih je napisao. Ja nisam pisac. Engleski jezik bio je sredstvo muenja za mene kroz celo kolovanje. Moja majka govorila
je da treba tome da posvetim panju, ali bih ja odgovarao:
Mama, nikad mi tako neto nee biti potrebno.
Nisam bio u pravu.
Poinjao bih da piem ovu knjigu pa bih stao, pa izgubio tok
misli Konano sam rekao:
Gospode, potrebno mi je vreme da me niko ne uznemirava.
Moe li to da mi obezbedi? I tako me je ovek kome je moj sin
prodao neku nekretninu prilino bogat ovek koji nije iz nae
denominacije pozvao telefonom. Kazao mi je:
Va sin. ta ste uradili da ga ovako vaspitate? Nikad nisam
sreo takvog oveka u svom poslu, a va sin ima samo 21 godinu.
Da li mogu da doem kod vas na neko vreme?
Ovaj ovek poseduje svoju banku, svoju hipotekarnu firmu, a
ima i stovarita i imanja na brojnim lokacijama. On je imao i vilu
na ostrvu Sent Kroa na severozapadnoj obali tamo gde je ba
dobro za ronjenje.
Tako je on doao da popriamo, traio da mu govorim i o
svojim problemima pa sam mu rekao:
Pa, znate, pokuavam da napiem ovu knjigu. A on je predloio:
Sluajte, ako vam je potrebno vreme bez uznemiravanja, zato ne biste odseli u mojoj vili?
Gde je to? pitao sam. Odgovorio je:
Sent Kroa.
215

A zatim je Gospod omoguio besplatan avionski prevoz za

mene i moju porodicu. Tako smo tamo ostali mesec dana. Pisao
sam celo jutro, svako jutro, a zatim bismo otili na ronjenje.
Pitanje: Hvala Bogu. Kakvog li naina da se napie knjiga!
Honberger: Da ne poverujete. Ja ronim na 40 metara, i znate
ta moj um radi? Ne moete ga jednostavno iskljuiti kad vam
misli nadolaze. Nalazim se tamo dole, mogu da vidim ajkulu a
moj mozak pie sedmo poglavlje. Ronim kroz svu tu lepotu, a
moj mozak i dalje pie knjigu.
Pitanje: Dime, vi imate seriju propovedi na kasetama i objavljujete novosti etiri puta godinje. Kako ljudi mogu da vam piu
i narue vae misionske materijale?
Honberger: Restoration International Inc., 1550 Mountain
Meadow Rd. Kalispell, MT 59901. (888) 446-8844. Oni mogu
da narue ove materijale i preko interneta na naoj web stranici
www.restoration-international.org
Pitanje: Poslednje pitanje. ta biste rekli, Dime, koja je najvea lekcija koju ste nauili u divljini?
Honberger: Potreban mi je Isus svakog trenutka, svakog sata,
svakog dana. I ako Ga za momenat napustim, vraam se starim
stazama. Napravio bih paralelu ne znam da li ste ikad planinarili.
Vi jednostavno bacite konopac sa kukom preko litice i sve dok se
drite za taj konopac, vi ste sigurni. Ako ga pustite, ta se deava?
Isto tako je i u hrianskom ivotu. Shvatio sam da je hrianstvo
vie nego samo pripadanje pravoj crkvi, ispravan nain ivota, ili
ivot u divljini, ili puko saznanje o zveri i medvedu iz Danila i Otkrivenja, razumevanje proroanstva o Isusovom drugom dolasku.
Sutina hrianstva je da se drimo za taj konopac, koji je olienje Isusa. I tako ja mogu sigurno da idem kroz ovaj svet sve dok
se drim za Isusa. Moja molitva je da doem do takvog nivoa u
svom hrianskom ivotu da nikada ne odluim da Ga ostavim.

216