e Prirunik

z na e b t o v i a ama z

silja

Kako izai iz nasilne veze

Izdava: Autonomni enski centar

Ovaj tekst je nastao adaptacijom broure Kako izai iz nasilne veze Autonomne enske kue Zagreb. Zahvaljujemo se na podrci i enskoj solidarnosti.

Da li je ova broura namenjena vama?

Da li vas va partner zlostavlja psihiki, ziki ili seksualno? Tue vas ili vas vrea, omalovaava, potcenjuje, okrivljuje? Zabranjuje vam izlaske? Ne dozvoljava vam da imate svoj krug prijatelja? Govori vam da ste glupa, luda ili bezvredna? Preti vam ako elite da napustite stan, potraite pravnu pomo ili da se obratite policiji? Prisiljava vas na neeljene seksualne radnje? Oseate se bespomonom i slabom? Oseate se uvek loe, bez obzira ta inite? Oseate da ste pod stalnim pritiskom ili ste vrlo nervozni? Oseate potrebu za alkoholom, drogama ili lekovima? Imate smetnje pri spavanju? Imate smetnje s apetitom? Imate zike smetnje za koje ne postoji medicinsko objanjenje? Ako ste na neka ili sva pitanja odgovorili potvrdno - vi niste jedina. Svaku treu enu partner ziki zlostavlja, a svaku drugu psiholoki. Mnoge ene budu ozbiljno povreene ili ak ubijene. Nasilje se dogaa nezavisno od prihoda, socijalnog poloaja, obrazovanja ili vere ena. Opasno je ako se nasilje ignorie. Ve je prva situacija nasilja razlog za zabrinutost, jer se ono po pravilu ponavlja. Ako je situacija takva da ste godinama u nasilju, nemojte se predavati. U ozbiljnoj ste opasnosti. Skupite hrabrost i snagu za novi poetak. Nasilje nad enama uvek se smatra zloinom. Nasilje je zakonom zabranjeno, smatra se krivinim delom i postoje zakonske kazne za njega. Za vae samopouzdanje i oseaj samopotovanja psihiko nasilje je jednako tetno kao i ziko. Mnoge ene nemaju sopstvene prihode, nemaju gde da se sklone ili ih je strah samostalnog ivota. Meutim, poslednjih godina poboljale su se mogunosti za pomo zlostavljanim enama.

U ovoj brouri moete nai informacije i adrese institucija koje vam mogu pomoi. Zlostavljane ene esto ostaju da ive sa svojim partnerima jer zbog dece ele da zadre celu porodicu na okupu. Meutim, dokazano je da deca koja ive u okruenju nasilja i sama, ee od druge dece, postaju poinitelji ili rtve nasilja. Za pozitivan razvoj vae dece, vano je nauiti da je nasilje neprihvatljivo. Imate puno pravo da se suprotstavite psihikom, zikom ili seksualnom nasilju.

Kako trenutno izgleda va ivot?

Bez obzira da li ste psihiki ili ziki zlostavljani, verovatno se oseate bezvredno i bespomono. Oseate se krivo i mislite da vi sebe morate promeniti kako bi zlostavljanja prestala. Meutim, ovo samoosuivanje nije dobro za vas i ne pomae vam. Dokle god va partner nije spreman da promeni svoje nasilno ponaanje i da sam potrai pomo za sebe, nasilje e se nastaviti! Vi se ne smatrate sposobnom da promenite situaciju. Mislite da nema izlaza iz te situacije. Razlog tome moe biti omalovaavanje vaeg partnera, stalno okrivljavanje i optuivanje - izgubili ste samopouzdanje. U tom sluaju - ne verujte vaem partneru. Iz svake situacije nasilja postoji izlaz. Nasilni mukarci su veinom vrlo sumnjiavi i stalno pokuavaju da kontroliu svoje partnerke. Moda vas va partner spreava da poseujete svoju porodicu ili prijateljice i prijatelje i zabranjuje vam izlaske. Tako dospevate u sve veu izolaciju i sve vie postajete zavisni od njega. Kada odnos izmeu ene i mukarca ne funkcionie, ena osea krivicu, sramotu ili se boji da drugi ljudi ne pomisle kako nije ispunila oekivanja. esto se zbog toga ne usudi da se obrati nekome za pomo. Vi niste odgovorni za ponaanje vaeg partnera i zato ne treba da je vas sramota. Mnoge ene su nesigurne kada primete da moraju da izmene svoje ciljeve i oekivanja. Meutim, vanije je sopstveno preivljavanje, nego ouvanje veze po bilo koju cenu. Vi nikome ne pomaete time to i dalje istrajavate u vezi koja vie ne funkcionie. Kada odluite da preuzmete odgovornost za svoj ivot i zahtevate da vas potuju, oseaete se bolje. Ako ponovno preispitate mogunosti za samostalan ivot, primetiete da su se za ene neke stvari promenile. Vie nije tako neuobiajeno i teko kada ena (s decom) ivi bez partnera. Poslednjih godina enama se nude sve vie raznih oblika podrke i pomoi, tako da je sada puno lake preduzeti korake za izlaz iz nasilja. Razmiljate li ponekad na ovaj nain: Ja sam kriva i ja to zasluujem. Ja sam sve zapoela jer stalno prigovaram. Ima toliko mnogo razloga zbog kojih treba da sam mu zahvalna; trebalo bi da sam u stanju da se ne osvrem na neke njegove mane.

 Ne mogu njega smatrati odgovornim za takvo ponaanje; on se, ipak, mora brinuti o toliko mnogo stvari. Kada bih samo... (ili kada ne bih inila, rekla), onda me sigurno ne bi udario. Sigurno postoji neki razlog za takvo njegovo ponaanje i kad ga pronaem, on e se sigurno ponaati drugaije. Vi ne moete uticati na njegovo ponaanje! Vi niste krivi! Vi ne zasluujete ivot u nasilju! Govorite li samoj sebi: On je bolestan, nije on kriv. Kada ne bi pio, onda ne bi gubio kontrolu nad sobom. On me ne bi zlostavljao kada bi radio (ili kad ne bi imao tako naporan posao). Kad deca ne bi bila tako nesnosna, ne bi smo se tako esto svaali. Nije vie mogao da se savlada i izgubio je ivce. Barem nije tako grozan kao njegov otac. On je odgovoran za nasilje koje je izvrio. On je time poinio krivino delo koje je zakonski kanjivo. Izgledaju li vai strahovi slino ovome: Ja sam ve toliko godina u braku, pa bih se oseala kao apsolutna nula da sada napustim supruga. Izgledala bih samoj sebi kao neko ko nije ispunio oekivanja. Ne mogu nikome da ispriam ta mi je uinio. Sramota me je. Niko mi ionako ne bi verovao. Osim toga, ne znam hou li uopte imati dovoljno novca za sebe i svoju decu. A i deca bi bila vrlo tuna kad bi morala da se rastanu od svojih prijatelja i sredine u kojoj ive. Istina je da e va ivotni standard biti verovatno nii, ali e se zato vae psihiko i ziko zdravlje, kao i emocionalno stanje veoma poboljati. ivot bez nasilja vredan je takve vrste promene. Osim toga, vi ete nansijsku situaciju drati u sopstvenim rukama i tako uvek imati kontrolu nad svojim novcem. Mnoge ene ostaju da ive s nasilnim partnerima jer ih je vie strah od novog i nepoznatog, nego to se boje ivota na koji su navikle. Kada donesete odluke koje odgovaraju vaim potrebama, bie vam bolje nego pre. Materijalne stvari su nadoknadive, ali vaa linost, sigurnost i zdravlje nisu. On je svuda uvaen i omiljen. Ljudi misle da je jako n. Bojim se da mi niko nee verovati ako ispriam istinu. Moda ljudi ak pomisle da sam luda. Ako to nekome ispriam, a moj partner to sazna, bie samo jo gore. Ja ne mogu da ivim sama, a ako ostanem kod njega samo e me jo vie zlostavljati. Kako mi uopte iko moe pomoi? Ne, ja ga jo uvek volim i moja je dunost da ostanem s njim.

Ako nauim da mu budem bolja ena, moda i prestane da me zlostavlja. Nakon poslednjeg zlostavljanja molio me je da mu oprostim i obeao da e se popraviti. ak mi je doneo i cvee. Ali sada se opet ponaa kao pre... Nije u vaem interesu da krijete da vas partner zlostavlja. Ako ni s kim ne govorite o vaoj vezi, to znai da ste sasvim sami sa svojim mislima i oseanjima. Ta usamljenost je teka. Govorite o vaoj vezi s prijateljicama i s ljudima koje poznajete. ivot s nasilnim mukarcem je opasan za vae psihiko i ziko zdravlje. Va partner ima ee priliku da vas ziki ili psihiki povredi ako ostanete da ivite s njim, nego ako ga napustite. Vae preivljavanje i vae samopotovanje su najvaniji. Vi zasluujete da ivite bez nasilja i zasluujete da budete potovani! Od drugih ljudi moda ujete sledee izjave: Mora da si ga provocirala. Histerina si (glupa, luda). Zasluila si to. Mora biti bolja supruga. On je bolestan i potrebna mu je pomo. im ostaje sa njim, zlostavljanje ti se u stvari svia. Sama nikada nee uspeti. Svaka ena mora da zna ko je gazda u kui. Ti si njegova supruga i zato je tvoja dunost da mu oprosti. Sa tobom sigurno neto nije u redu. Ti se ipak mora vie potruditi da popravi odnose. Pa on materijalno dobro zbrinjava porodicu - ta jo hoe? Pomiri se s tim. Druge ene moraju da trpe mnogo vie. Od ega ti i deca mislite da ivite ako ga napustite? Mora da ostane s njim zbog dece. Ti si ga sama takvog izabrala, mora da stoji iza svoje odluke. Ove izjave su netane! Ponekad je teko verovati u sebe kada drugi ne veruju u vas. Pokuajte zato da pronaete barem jednu osobu koja bi vas podravala u vaoj elji da zaponete ivot bez nasilja. Vi ste vredna osoba! Imate pravo na ivot bez nasilja! Da li ste razoarani? Pitate li se uvek iznova: Zato sa mnom tako postupa? Jeste li godinama gajili nadu i toliko ulagali u vezu, a sada morate da ustanovite da ste se razoarali u vaeg partnera i da se va odnos nikad nee popraviti, koliko god vi radili na tome? Teko je prestati nadati se, posebno kad stvarno pokuavate uiniti sve, i to na

najbolji nain. Tuno je kad morate prihvatiti injenicu da se ponaanje vaeg partnera nee promeniti i da ne moete uticati na njega. Mnogi mukarci misle da poseduju svoje ene kad se oene. Oni prebacuju svojim enama jer one ne odgovaraju njihovoj slici savrene ene. Koliko god vi pokuavate da promenite svoje ponaanje kako bi odgovarali toj slici, oseate se bespomono i zbunjeno, jer vidite da se nasilje nastavlja, ta god vi inili. Vi moete izbei oseaj sramote i preutkivanje tako to ete preuzeti odgovornost za svoj ivot (a ne tako to pokuavate da budete odgovorni za njegov). U tome vam mogu pomoi informacije u ovoj brouri i razgovori s drugim ljudima. Ne treba da se oseate krivom ako se informiete ili razgovarate o svojim iskustvima, a da va partner ne zna za to. Imate prava na to. Razgovori su za vas jedan od naina preivljavanja i poetak reavanja vaeg ivotnog problema. Dugo sam verovala da e se promeniti. Bio je tako divan kad smo se venali. ula sam u crkvi da moramo opratati onima koji nas povrede. To sam inila godinama. U jednom trenutku mi je, meutim, postalo jasno da moram da volim sebe kako bih mogla da volim druge. Ali ja sam oigledno nedovoljno cenila sebe kad sam dozvoljavala da me zlostavlja. U jednom trenutku mi je postalo jasno - ili ja ili on. Bilo mi je dosta da vie izigravam muenicu. Ali ja ga jo volim! Jedino elim da prestane da bude nasilan! Ponekad vas razmiljanja o ljubavi i opratanju ometaju u tome da izaete iz nasilja.Ulaete mnogo snage kako bi smirili partnera i preiveli jednu od brojnih kriznih situacija i zato vie nemate snage ni za sebe, a ni za druge. A kada zanemarujete druge odnose (s rodbinom, s prijateljicama...), sve vie se bojite da ostavite vaeg partnera. Moda ak i oseate da sami nita ne vredite, pa ste zato zadovoljavate time to je barem on s vama. Kad god va partner nije pored vas, vi oseate u sebi prazninu koju teko podnosite. Ovo stanje mnoge ene meaju s ljubavlju. Takva praznina nastaje kada niste zadovoljni svojim ivotom. Vano je da shvatite koja se osenja kriju iza tog oseanja praznine. ene koje ive u nasilju esto oseaju ljutnju i/ili tugu. Tu svoju ljutnju usmeravaju prema sebi (moda se ak i mrze), umesto da je usmere prema partneru. Zamislite da ste sami sebi najbolja prijateljica. estitajte sebi kad uradite neto dobro. Razmislite kako biste savetovali prijateljicu kad bi se ona nalazila u vaoj situaciji. Npr., kada bi moj partner tako loe postupao s mojom najboljom prijateljicom kao sa mnom, bila bih besna na njega. Kako biste doprineli promeni situacije, potrebno je da prihvatite svoja oseanja. Oseanja mogu biti protivrena i zbunjujua. Moe se dogoditi da istovremeno i volite i mrzite. Ne trebate odluivati izmeu oseanja - prihvatite ona koja imate. Kako biste lake analizirali vaa oseanja, napiite na papiru sa jedne strane sve to volite kod svog partnera, a sa druge strane ono to ne volite. Tada ete lake razumeti zato imate tako suprotna oseanja.

ta volim kod svog partnera? ................................................... ................................................... ................................................... ................................................... ................................................... .................................................. ................................................... ................................................... ................................................... ................................................... ................................................... ................................................... ................................................... ................................................... ................................................... ................................................... ...................................................

ta ne volim? ................................................... ................................................... ................................................... ................................................... ................................................... ................................................... ................................................... ................................................... ................................................... ................................................... ................................................... ................................................... ................................................... .................................................. ................................................... ................................................... ...................................................

Verovatno postoje i dobri i loi trenuci u vaoj vezi. Ponekad dobri trenuci slede odmah nakon nasilja jer se, na primer, va partner pokaje i eli to da popravi. Mnogo je tee prekinuti vezu koja ima uz loe i svoje dobre strane. Vi sami morate odluiti jesu li lepi trenuci vredni toga da trpite nasilje. Postavite sebi sledea pitanja: Kako se oseam kad me zlostavlja? to se dogaa s mojim oseanjem samopotovanja? Kako u se oseati ako se uestalost i intenzitet zlostavljanja povea? Hoe li doi trenutak kada vie neu moi da se branim? Potrebna sam mu. On nema prijatelje. On ne moe da ide ni u kupovinu bez mene. Bojim se da e propasti ako ga napustim. Ne mogu da ga ostavim tako bespomonog. Ako pokuam neto da uradim da bi meni bilo bolje, bojim se da e se zlostavljanje pojaati. Oseam se kao da sam u klopci. Mnogi nasilni mukarci zavisni su od svojih veza. Potrebne su im za sopstveni oseaj vrednosti i za pokrivanje svojih dnevnih potreba. Strah ih je da ne ostanu sami. Svaki korak partnerke koji omoguuje njenu nezavisnost budi u njima strah pa ih esto ini jo nasilnijima. Oni ele da partnerke budu zavisne od njih jer su oni zavisni od partnerki. Ne zaboravite da je svako odgovoran za svoj ivot. Podravamo vas da se pobrinite najpre za sebe samu.

Zlostavlja li vas va partner seksualno? Mnogi nasilni mukarci su bezrazlono ljubomorni. Neki mukarci ele seks odmah nakon svae ili zikog zlostavljanja ene. Kada ene u toj situaciji ne ele seksualni odnos, mukarci esto pokuavaju da ih na taj in nateraju zikom silom, pretnjama ili ucenjivanjem. Da li se u takvoj situaciji bojite da odbijete seksualni odnos jer vas je strah od jo veih poniavanja ili nasilja? Pokuajte da se ne oseate krivom kada ga odbijete. To ne znai da neto nije u redu savama. Kod ena oseaj seksualnog zadovoljstva nastaje samo onda kada ele seksualni odnos. Va partner nema pravo da vas prisili na seksualni odnos! Za pomo se moete obratiti enskom centru, na broj telefona (011) 2645.328, radnim danom od 12-20 sati. Ako vam je potrebna medicinska pomo, ispriajte svojoj lekarki ili lekaru da vas je partner seksualno zlostavljao. Ukoliko se kasnije odluite da podignete krivinu prijavu protiv vaeg partnera, lekarska dokumentacija moe vam biti korisna na sudu u cilju dokazivanja silovanja. Silovanje u braku je zloin!

Pazite na svoje ziko i psihiko zdravlje!

Sledei podsticaji na razmiljanje mogu vam pomoi da stvorite sebi ugodan ivot. Time ete poboljati i svoj oseaj samopotovanja. Slika o sebi Nemojte verovati da ste takvi kakvom vas smatra va partner. Pitajte prijateljice i prijatelje ta oni misle o vama, pa njihova miljenja uporedite s miljenjem vaeg partnera. Vama trebaju prijateljice i prijatelji koji vas vole onakvu kakva jeste. Odgovornost Imajte na umu da ste odgovorni samo za svoje postupke, a ne za postupke vaeg partnera. Niko nema pravo da vama prebacuje za njegovo ponaanje. Vae je pravo da ispriate nekome da on s vama loe postupa - ak i kad se on zbog toga ljuti. Negiranje/poricanje Moda govorite sebi da nasilje koje preivljavate nije tako strano i da e prestati. Dokle god ste prisiljeni da ivite u situaciji nasilja, negiranje je jedna od strategija preivljavanja, ali vas ono moe dovesti do toga da godinama ostanete s nasilnim partnerom. To je za vas opasno jer nasilje po pravilu vremenom postaje uestalije i intenzivnije. Kako biste izbegli mehanizam negiranja, napiite na papiru sve pojedinosti zikog i psihikog nasilja. ......................................................................................................... ......................................................................................................... ......................................................................................................... ......................................................................................................... ......................................................................................................... ......................................................................................................... Pokuajte da otkrijete kako se sve oseate u vezi sa takvim partnerom. Razmislite kako vam je bilo u dobrim i loim trenucima vaeg zajednikog ivota. To e vam pomoi da procenite kvalitet vae veze. Seksualnost Razmislite kakvi su vai seksualni oseaji prema partneru. Nije vaa krivica ako u seksualnom odnosu oseate malo ili nikakvo zadovoljstvo. Ne pristajte na seks pod

prisilom. Ukoliko raniji razgovori o vaim seksualnim zadovoljstvima nisu uspeli, nee uspeti ni u nasilnim situacijama. Spreavanje trudnoe Mislite na mogunost neeljene trudnoe. Ako va partner ne razmilja o sredstvima za spreavanje trudnoe, to je znak da on ne preuzima odgovornost za va zajedniki seksualni ivot, ve iskljuivo gleda na svoje potrebe. Veina mukaraca se protivi upotrebi kondoma iako oni nisu tetni, jednostavni su za upotrebu i sigurno su sredstvo za zatitu od trudnoe. Ako s vaim partnerom ne moete da razgovarate o toj temi, raspitajte se kod vae ginekolokinje/ginekologa koja vrsta kontracepcije bi za vas bila najpogodnija. Polne bolesti, AIDS (SIDA) Pokuajte da se zatitite od polnih bolesti. Najsigurnija zatita je kondom. Ako nasluujete da va partner ima polne odnose s drugima, zahtevajte da upotrebljava kondom - radi se o vaem zdravlju! Trudnoa Neki mukarci doivljavaju trudnou i roenje deteta kao pretnju. Mogue je da va partner za vreme trudnoe ili nakon roenja deteta pone intenzivnije da vas zlostavlja. Ako sumnjate u vau vezu, pokuajte da spreite da zatrudnite. Trudnoa bi vam mogla jo vie zakomplikovati vezu i ivot, i tada bi vam bilo jo tee da je okonate. Ne verujte da dete moe da promeni vaeg partnera ili da popravi problematinu vezu naprotiv, potpuno je obrnuto. Ako ste ve trudni, to nije razlog da ostanete s vaim partnerom koji je nasilan. Raspitajte se u Centru za socijalni rad u optini u kojoj ivite koje vam mogunosti stoje na raspolaganju i na kakvu pomo imate pravo kao samohrana majka. Bes Zlostavljane ene esto prihvataju partnerovo loe miljenje o njima. One priguuju bes prema njemu i usmeravaju ga na sebe. Posledice mogu biti depresija, pa i razmiljanje o samoubistvu. Ne verujte partneru ako vas omalovaava. Mislite o sebi kao vrednoj osobi. To je vano za va oseaj samopotovanja. Samoodbrana Postoje kursevi gde moete nauiti kako da se odbranite. Oni vam mogu pomoi da razvijete vie poverenja u sebe i da se oseate jaom.

Suoavanje Vrlo je vano da svom partneru kaete ta elite i da mu objasnite da su vam vae potrebe bitne. Jasno mu pokaite da neete trpeti njegovo nasilje. Ako je nasilje uestalo i ako se do sada jo nikada niste branili, za vas bi moglo biti opasno suprotstaviti mu se. Va partner e se moda u tom sluaju osvetiti jo veom brutalnou budui da nije navikao da mu se suprotstavljate. Mnoge ene izjavljuju kako je nasilje bilo posebno strano kada su prvi put pokuale da se odbrane. Druge ene, pak, izjavljuju da je njihova samoodbrana i suprotstavljanje to zlostavljanje zaustavilo. Pokuajte da svesno planirate vae suprotstavljanje. Traite podrku od prijatelja, vae porodice i u Autonomnom enskom centru. Predvidite situaciju da u sluaju naroito velike opasnosti morate pobei. Smislite naine na koje to moete uiniti. Svaka odbrana jaa vae samopouzdanje. Na vama je da odluite kako ete se postaviti. Sledite pri tome vau intuiciju! Preutkivanje utanje je opasno. Razgovarajte o vaoj vezi s drugim ljudima. Pronaite osobe koje ne odobravaju nasilje. Vama je potrebna podrka. Za razgovore zato izaberite osobe koje vas razumeju. Moete se obratiti Autonomnom enskom centru na telefon (011) 2645.328. Tamo ete anonimno i besplatno dobiti pomo, podrku i razumevanje. Izolacija Izolacija je jedan od naina kontrole koju vri nasilan partner nad enom koju zlostavlja. Razgovarajte sa svojim prijateljicama/prijateljima o tome ta proivljavate. Probajte da sklapate nova poznanstva. Razmislite o pristupanju jednoj od enskih grupa samopomoi u Autonomnom enskom enskom centru (011) 2435.455, svakog radnog dana od 10 do 16 asova, gde se moete raspitati za grupe samopomoi. U grupama samopomoi moete anonimno i besplatno dobiti pomo, podrku i razumevanje od ena koje se nalaze u slinoj situaciji. Traite pomo Ako se oseate ugroenom, zamolite nekoga da vam pomogne. Obratite se ljudima koji vas ne smatraju odgovornom za ponaanje vaeg partnera. Moete pozvati Autonomni enski centar. Ako ste odluili da potraite podrku i pomo to ne znai da ste nesposobni. Vi zasluujete bolji ivot - ivot bez nasilja. Samopouzdanje Za oseaj samopotovanja bitno je da verujete u sebe. Obratite panju na vaa oseanja krivice, straha i nesigurnosti. Oprostite sebi greke i uite iz njih. Pohvalite samu sebe

za dobro obavljene stvari. Ako samu sebe ne omalovaavate, ojaae vaa vera u sebe i u budunost i dobiete vie samopouzdanja. Novac Pokuajte da utedite neto novca. Moete otvoriti tednu knjiicu na svoje ime ili uvati novac na sigurnom mestu, gde ga partner nee nai. Ta uteevina pomoi e vam ako morate da hitno napustite nasilnog partnera. Nezavisnost Nemojte odmah traiti nekog drugog partnera koji bi vas spasio, potrebno vam je vreme da vratite svoje samopouzdanje i prepoznate da moete sami. Inae, lake vam se moe dogoditi da se naete u nekoj novoj vezi s istim problemima. Planirajte va nezavisan ivot. Tek kada ste se osvestili da moete iveti samostalno, u stanju ste da stvarno slobodno odluujete (elite li vezu ili ne). Odluke Pokuajte da svesno odluite za ili protiv veze s vaim partnerom i dobro preispitajte tu vau odluku. Procenite prednosti i nedostatke vae veze: Nedostaci : Prednosti : .................................................. .................................................. .................................................. .................................................. .................................................. .................................................. .................................................. .................................................. .................................................. .................................................. .................................................. .................................................. ................................................... ................................................... ................................................. ................................................... ................................................... .................................................. .................................................. .................................................. ................................................... .................................................. ................................................... .................................................. ................................................... ................................................... ................................................... ................................................... ................................................... .................................................. Imate vie mogunosti: o Moete ostati i nadati se da e se va partner promeniti o Moete se odluiti za raskid o Moete se obratiti branom savetovalitu

Veza s nasilnim partnerom

Ako elite da vaem partneru date jo jednu ansu da se promeni, onda vam je potrebna podrka drugih ljudi. Nasilje je njegov problem! Ako vas partner tue ili je okrutan prema vama, njegovo ponaanje je pogreno a ne vae. Traite od partnera da izrazi svoja oseanja i iskae svoje potrebe, a da pri tom ne bude nasilan. Veina nasilnih mukaraca ima problema da preuzme odgovornost za svoje ponaanje. Recite partneru da ne elite da ivite sa njim ako ne promeni svoje nasilniko ponaanje. Predloite mu da ode u brano savetovalite ili da se podvrgne terapiji. To bi za njega mogla biti ansa da razmisli o svom ponaanju i da ga promeni. Kada najavite partneru da ete ga napustiti, objasnite mu da ste tu odluku doneli zbog njegovog nasilnog ponaanja i da je to razlog vaeg odlaska. Objasnite mu da je vaa odluka da ivite ivot bez nasilja konana. Imajte na umu da ova najava moe u vaem partneru izazvati bes i strah. Ako se bojite da e vas tada jo vie zlostavljati, ne govorite mu o tim planovima, ve ih zadrite za sebe. Pokuaj da ipak ouvate vezu s nasilnim mukarcem i da je promenite iziskuje od vas izuzetno veliki napor, ali i veliku hrabrost. Pod teretom nasilja, neke ene poinju da uzimaju sredstva za smirenje kako bi mogle da izdre takvu situaciju i preive. Druge ene u takvoj situaciji obole ziki i/ili psihiki ili ak izvre samoubistvo. Da li savetovanje pomae? Statistike pokazuju da ziko i psihiko nasilje ne prestaje, ve da u veini sluajeva postaje jo gore sve dok sam poinitelj ne uvidi: da da da da da je on sam odgovoran za svoje ponaanje mora da prestane sa nasiljem mora da pronae nove naine kako da se obrauna sa svojim besom mora da potuje partnerku ne sme partnerku smatrati odgovornom za svoje ponaanje

Neophodno je da va partner prvo ide sam na savetovanje i terapiju (barem dok ne shvati da on sam snosi odgovornost za svoje ponaanje). Tek tada, ako i vi to elite, moete se odluiti za zajedniku terapiju koja je mogua u branom savetovalitu. Strunjaci koji tamo rade ponekad imaju razliite predstave o vrednostima (npr. brak smatraju svetinjom), tako da ponekad nisu podobni za pomo zlostavljanim

enama. Oni vas ni u kojem sluaju ne smeju smatrati odgovornom za nasilje vaeg partnera i ne smeju traiti uzroke nasilja u vaem ponaanju. Ako se to ipak dogodi, obratite se za pomo Autonomnom enskom centru, gde rade ene posebno obuene za pruanje podrke i pomoi enama koje su u situaciji nasilja. Ako va partner pristane na savetovanje ili terapiju, uverite se da on to ne radi samo zato da bi vas zadrao u vezi ili vas ponovno osvojio. Nemojte mu nita garantovati ni obeavati. Odluku o tome da li ete ostati s njim u vezi moi ete da donesete tek kada on stvarno promeni svoje ponaanje. Moda mu ni tada vie nikada neete moi verovati. Ne dozvolite da vam to predstavlja moralni problem. U svakoj vezi postoje granice. Kada se ta granica pree, nije vie mogue ponovno uspostaviti poverenje i ljubav. Uvek se iznova pokae da nasilni mukarci mogu da promene svoje ponaanje tek kada stvarno shvate da imaju ozbiljan problem, te kada pristanu da se podvrgnu terapiji na due vreme. Trajae dugo dok va partner ne promeni svoj nain ponaanja i dok ne stekne nove stavove. Zbog toga terapija treba da traje nekoliko godina, a garancije za promenu i uspeh nema. Promislite da li vama to odgovara i elite li pristati na to. Sada je vreme da ponete da mislite o svojim potrebama i eljama.

Priprema za odvajanje od nasilnog partnera

Zajedniki ivot postaje nemogu Ako ste vie puta pokuali da poboljate vezu i uvek iznova proivele zlostavljanja, onda je raskid s partnerom moda neizbean. Za vas moe biti zastraujue kada primetite da vie nema smisla nastavljati vezu i da morate da napustite partnera. Uprkos vaem strahu, pomoie vam ako znate ta moe da uradite i kome moete da se obratite za pomo. 1. Prvi korak Vano je da prihvatite vau odluku o raskidu veze i da se suoite se s oseanjima koja nastaju u vama. Pokuajte da ta oseanja svesno proivete, iako vam mogu zadati bol. Sve sam pokuala i tako vie ne ide. On nee promeniti svoje nasilno ponaanje. To me rastuuje, ali ne mogu odluivati umesto njega, ve samo za sebe. Ova broura moe vam pomoi da lake donesete odluku. Moda vam informacije koje se nalaze u njoj smanje strah od nepoznate budunosti. Nita se nee promeniti u vaem ivotu dok vi ne uinite prvi korak: slobodno izrazite svoju elju za promenom i proivite sve strahove. Verujte u sebe i svoju snagu. Raskidi esto ne uspeju iz prvog pokuaja. Dozvolite da vam drugi pomognu. Niko ne moe raskinuti vezu umesto vas, ali vam moe pri tome pruiti podrku. Mnogi ljudi vam mogu pomoi. Morate im samo rei kako. Paljivo izaberite osobe koje e vam pomoi i nemojte odustati ako vam zatraena pomo jednom bude uskraena. Ako ne dobijete dovoljnu podrku od vae porodice ili vaih prijateljica i prijatelja, obratite se Autonomnom enskom centru. Vi donosite odluku i postupate prema njoj, ali uvek moete traiti pomo i prihvatiti je. Prvo morate odluiti da ete neto uiniti. Za to vam je potrebna hrabrost, kao i podrka drugih. Bolji ivot za vas u budunosti sigurno je vredan tog truda. 2. Da li vam partner preti ili pokuava da vas uceni? Napustila sam ga tek onda kada vie nije mogao biti gori. Bila sam potpuno oajna, ali imala sam oseaj da moe biti bolje. Va partner e biti ljut, povreen, i verovatno e postati jo nasilniji kada mu kaete da ga naputate. U takvoj situaciji zika zlostavljanja postaju sve gora ili se tada javljaju po prvi put. Njegovo nasilje je pokuaj da vas zadri i kontrolie. On se nada da ga neete napustiti jer zna da imate oseaj krivice, da vam je ao ili da je va

strah od njegovog nasilja prevelik. Mnogi mukarci prete samoubistvom kako bi svoje partnerke naveli da ostanu uz njih. Budite odluni i razmislite da li elite da ostanete sa njim iz saaljenja, zbog oseanja krivice ili zbog straha. Ako mislite da bi to moglo biti opasno za vas, nemojte rei svom partneru da ga naputate. Izaite kada on nije kod kue. Kasnije mu se moete javiti telefonom, ako to elite i smatrate potrebnim. Stavite svoju sigurnost na prvo mesto. Oboje ete s vremenom preboleti raskid i, dugorono gledajui, biti sreniji. 3. Pripremite sebe za raskid Pokuajte razmisliti o prednostima i loim stranama vae veze i ispiite ih na papiru. Napiite kako se oseate nakon zlostavljanja ili pretnji: ......................................................................................................... ......................................................................................................... ......................................................................................................... ......................................................................................................... ......................................................................................................... ......................................................................................................... ......................................................................................................... ......................................................................................................... Strah od nepoznate budunosti jedan je od moguih razloga zato ene tako dugo ostaju u vezi s nasilnim partnerom. Preuzmite odgovornost za novi ivot, razmiljajte o nepoznatim i novim situacijama u vaem buduem ivotu. Ponite da planirate kako se mogu reiti nadolazei problemi. Bie vam moda teko da donosite vane odluke i pri tome ete se oseati usamljeno. Obratite panju na svoja oseanja i potrebe. Dajte sebi dovoljno vremena za vae odluke, opustite se i prepustite se mati. Zamislite da ste ve samostalna i nezavisna ena koju vie ne trpi nasilje. Kako e izgledati va novi ivot? Zamislite sve u detalje, a pre svega pozitivne promene. Gde ete iveti? ta ete raditi? Kako ete se oseati? Hoete li moda drugaije govoriti, hodati, smejati se ili ete se drugaije oblaiti? Hoe li vas interesovati neto novo i hoete li drugaije postupati? Setite se planova i snova koje ste imali u svojoj mladosti ili u prethodnoj vezi. Setite se svog ivota pre ove veze. Pokuajte da to matanje ostvarite. Ponite da slobodno razmiljate, delujete i oseate. Vebajte to u situacijama u kojima se oseate sigurnom.

Ono to se do sada inilo nemoguim postaje ostvarljivo, ali samo ako se usudite da uinite pravi korak u pravo vreme. Jedan takav korak je da izaete iz dosadanje uloge rtve, da razvijete novo samostalno ja i da preuzmete odgovornost za svoj ivot. Verovanje u sebe znai da sebe volite i da mislite na svoje elje i potrebe. Ako ste svesni sopstvenih potreba, onda moete donositi i odgovarajue odluke. Postavite sebi sledea pitanja kako bi bolje upoznali svoje potrebe: ta elim da postignem u svom ivotu? ta elim trenutno (u svom ivotu)? Sa kojim ljudima elim da budem? ta elim da uinim sa svojim novcem? Kako elim da se oblaim? Kuda elim da idem? Gde bih rado elela da ivim? ta u raditi za godinu dana? A za 5 godina? A za 10 godina? Kada postanete svesni svojih potreba i elja, pokuajte da isplanirate svoju budunost. Ne morate odmah sprovesti u delo ceo plan. Neka se izvoenje plana sastoji od malih pojedinanih koraka, a za svaki od njih dajte sebi dovoljno vremena za njegovo ostvarenje (npr. sledee godine e deca ii u vrti, a ja u ii na neki kurs jezika ili kompjutera). Dobro se informiite i razmislite o posledicama vaih postupaka. Za konsultacije moete se obratiti Autonomnom enskom centru gde ete dobiti besplatne informacije i podrku. Pravnu pomo moete dobiti svakog radnog dana od 16 do 20 asova, tel. (011) 2656.178. Napiite listu svih problema s kojima morate raunati kad napustite vaeg partnera. ta moete uiniti da te probleme smanjite? Problemi usamljenost novac ........................ ........................ ........................ ........................ ........................ ........................ ........................ ........................ ........................ ........................ ........................ ........................ ....................... Plan novi prijatelji nai u posao ........................ ........................ ........................ ........................ ........................ ........................ ........................ ........................ ........................ ........................ ........................ ........................ ........................ Poetak ove nedelje sutra odmah ........................ ........................ ........................ ........................ ........................ ........................ ........................ ........................ ........................ ........................ ........................ ........................ Kraj neodreeno za dve godine ........................ ........................ ........................ ........................ ........................ ........................ ........................ ........................ ........................ ........................ ........................ ........................ ........................

Iza svake odluke koju donesete sledi nova odluka. Te odluke predstavljaju nove korake -oni su put prema vaoj nezavisnosti. Sa svakim korakom stiete nova iskustva. Pri tom je moda potrebno promeniti ranije donesene odluke. Nije lako imati taan cilj pred sobom, a ipak treba biti otvorena za promene plana ukoliko je to potrebno. 4. Donoenje odluka Kada donesete neku odluku, razmislite o svim za i protiv razlozima. Ne zaboravite pri tom vaa iskustva i sledite svoja oseanja. Postavite sebi sledea pitanja: ta mi je najvaniji cilj? Koji su moji ostali ciljevi? ta je pozitivno kod tih ciljeva, a ta je negativno? ta mogu, a ta moram da uinim da bih te ciljeve postigla? ta mi je potrebno da svaladam sve prepreke? (na primer: vie informacija, struno obrazovanje, novac, pomo drugih ljudi, vie poverenja u sebe) ta je moj prvi korak u postizanju cilja? ta mi je potrebno za prvi korak? Gde to mogu nai? ta u konkretno uiniti i kako? Kada u zapoeti? Koliko mi je vremena potrebno za to? Moda vam je vrlo teko da donosite odluke, kao uostalom i mnogim drugim enama. Nije ni udo, budui da imate vrlo malo poverenja u sebe nakon dugogodinjih poniavanja. Bie vam potrebna pomo osoba koje razumeju vau situaciju i koje e vas ohrabriti u vaim odlukama. Nemojte oajavati ako odmah ne uspete da ostvarite ono to ste odluili. Svaki pokuaj vam donosi jedno novo iskustvo. Pri sledeem pokuaju biete bolje pripremljeni za mogue prepreke i prevladaete ih lake i sa vie samopouzdanja. 5. Priznati da postoje protivrenosti U svakoj vezi postoje dobre i loe strane. U fazi raskida, odnosno u prvo vreme nakon raskida, obino prevladavaju seanja na lepe trenutke. Nadanje i prieljkivanje da e se ipak jo sve dobro zavriti deluje na ene tako da se one vrlo brzo vrate svojim partnerima. To se dogaa pogotovo onda kada su mukarci naroito uporni u tome da ponovo pridobiju naklonost svojih partnerki. Oni esto tek onda, po prvi put nakon dugog vremena, pokazuju da ele da ostanu sa njima. Mnogi mukarci ele da izazovu saaljenje svojih partnerki. Izjave, npr. ne mogu iveti bez tebe zvue vrlo zavodljivo, a vi lako zaboravljate ta se dogaalo pre toga. Ako ve pre samog raskida dobro razmislite o pozitivnim stranama vae veze, ali istovremeno ostavite mesta i za tugu, bie vam kasnije mnogo lake da prebrodite oseaj gubitka.

Pokuajte da gledate na vreme koje dolazi kao na ansu koja je pred vama. Sada moete upoznati svoje sposobnosti i elje i to nezavisno od odreenog mukarca i njegovih potreba. Vrlo je bitno upoznati sopstvene potrebe i u podruju seksualnosti: veina zlostavljanih ena kae da seksualni odnosi s mukarcem nisu bili zadovoljavajui, a esto su bili praeni i gaenjem. ene se esto prilagoavaju seksualnim eljama mukaraca kako bi dobile toplinu i bliskost. Mnoge ene i ne poznaju svoje seksualne potrebe. Kada se rastanu od svog partnera, verovatno, barem u prvo vreme, nee imati redovne seksualne kontakte s mukarcima. Uprkos tome, pokuajte da upravo tada upoznate svoje telesne elje. Seksualnost je uvijek razliita i zavisi od raspoloenja, oseanja, perioda u ivotu, itd. Pokuajte da spoznate vae vlastite seksualne potrebe. Vrlo je bitno da u vremenu u kojem se pripremate za raskid dozvolite svojim oseanjima da se ispolje i da se prema sebi odnosite s mnogo ljubavi. 6. Odvajanje od nasilnog partnera postaje sve stvarnije Pribliavate se trenutku da zauvek napustite partnera ukoliko za vas vai sledee: Poinjete da detaljno planirate budunost bez vaeg partnera i raspitujete se o ustanovama koje vam mogu pruiti podrku. tedite novac za vae planove. Stiete sve vie samopouzdanja i uoavate da niste zasluili nasilje. Ne naputate svog partnera da mu pokaete, ve jer to sami elite. Vie se ne oseate odgovornom za ivot svog partnera ako ga napustite. Budui da je nasilje vaeg partnera nad vama sve ee i intenzivnije, postaje vam jasno da ste vi i vaa deca u ozbiljnoj opasnosti i da zbog toga morate otii. Informisati se, suoiti se sa svojim strahovima, prestati oseati krivicu, sticati vie samopouzdanja, imati objektivni stav o vaem partneru (zameniti idealnu predstavu sa stvarnou) - sve su to stvari za koje je potrebno i vreme i snaga. Ako vas je jako strah, idite korak po korak. Budite ponosni na svaki va napredak. Potujte tempo koji vam odgovara, ak i ako to traje dugo. Neke zlostavljane ene planiraju odlazak mesecima, pa i godinama, a sve to vreme ostaju sa svojim partnerima. ekaju dok ne pronau posao, dok ne utede novac ili dok deca ne odrastu. Ova dugorona planiranja su, naravno, mogua samo onda ako im ne preti neposredna opasnost. 7. Odluili ste se za konani odlazak Paljivo planirajte svoj odlazak i ako je mogue u tajnosti. uvajte vaa dokumenta i dokumenta vae dece, novac i ostale vredne predmete na sigurnim mestima koja su vam na dohvat ruke. Razmislite o tome koje stvari su potrebne vama i vaoj deci i kako ih moete preneti. Planirajte detaljno kuda ete ii. Ne treba da imate griu savesti da uzmete novac i vredne predmete iz kue. Te stvari pripadaju jednako vama kao i vaem partneru. Raspodela zajednike imovine e ionako slediti u procesu razvoda, pa bi bilo dobro da imate sa sobom barem deo te

zajednike imovine. Ako morate pobei glavom bez obzira, uzmite sa sobom dokumente i novac. Tako e vam novi poetak biti laki. 8. ta treba da ponesete sa sobom? Svoja dokumenta i dokumenta vae dece: line karte, dravljanstva, izvode iz matine knjige roenih, venani list, pasoe, zdravstvene knjiice, itd. Novac, odnosno broj rauna, tedne knjiice, ekovne kartice itd. Klju od kue/stana. Vane lekove. Odeu i higijenski pribor za par dana. Najvaniji kolski pribor dece, najdrae igrake. Mislite i na male vredne predmete koji vam pripadaju, line stvari, kao npr. fotograje, koje bi va partner mogao unititi u besu. Ako morate odmah pobei zbog trenutne opasnosti, ne troite vreme koje vam moda ivot znai na pripremanje stvari! One su zamenljive - a va ivot ili ivot vae dece nije! Ukoliko je policija prisutna u trenutku kad naputate stan, zamolite policajce da priekaju dok ne spakujete najvanije stvari. Vrlo je vano da decu povedete sa sobom. Oba roditelja imaju pravo na starateljstvo nad zajednikom decom. U sluaju da decu ostavite kod partnera, moraete dokazati da vam je pretila opasnost, tako da policija i nadlene institucije za zatitu maloletnika odmah povedu istragu. Bolje je, ali ne i neophodno, da su deca s vama prilikom donoenja konane odluke za starateljstvo nad decom. Naravno da se moe dogoditi i situacija da ne moete da organizujete odlazak jer vas je trenutno nasilje prisiljava da jednostavno pobegnete iz kue. Ali, ako ipak imate vremena, pripremite odlazak u miru. Svaki novi poetak bie vam laki ako imate sa sobom vane stvari, ali i one za koje ste emocionalno vezani.

Vaa deca
Vaa deca e se drugaije ponaati nakon rastanka s ocem. Deca reaguju vrlo razliito, neka se povlae u sebe, neka postaju agresivna, neka imaju potekoe u koli. U svakom sluaju, vaem detetu je u takvoj situaciji potrebna to vea sigurnost i zatita. Uverite ih da ih stvarno volite. Razgovarajte s njima o trenutnoj situaciji koliko god je mogue vie. Bolje je da su deca upoznata s vaim odlukama i da se oseaju ukljuenima, nego da im nita ne kaete ili da ih laete. Razgovarajte sa decom o tome ta mislite. Tako e ona imati jo vie poverenja u vas. Pokuajte da objasnite deci: Da niko nema pravo da zlostavlja druge ljude. Da vi niste krivi za to to vas je partner zlostavljao. Da je svaki ovek odgovoran za svoje ponaanje. Da vie ne moete iveti zajedno s nasilnikom. Dozvolite deci da izraze svoja oseanja. Mogue je da su deca ljuta na vas jer moraju da napuste prijatelje i okolinu na koju su navikla. Pokaite deci da ih razumete. Nemojte se suprotstavljati njihovim oseanjima iako vas boli kad vidite da su tuna ili ljuta. Shvatite kao izraz poverenja to to vam deca neposredno poveravaju svoja oseanja. Deca su u takvoj situaciji izloena dvostrukim oseanjima. Ona vole svog oca, a istovremeno ih odbija njegovo nasilje i boje ga se. Ona vole svoje majku, ali nekada ele da porodica ostane zajedno i zbog toga bojkotuju majinu elju za razvodom. Pokuajte da objasnite deci da ete uvek ostati njihova majka i da e va partner uvek ostati njihov otac, bez obzira gde i kako iveli. Razvod bitno menja situaciju u porodici. Deci nije jasno kakva e pravila vaiti u novoj porodici. Zbog toga je naroito vano da sada postavite smernice prema kojima e se deca lake orijentisati: Recite deci ta smeju da rade, a ta ne. Ne tucite decu! Deca e moda pokuati da se postave izmeu vas i vaeg partnera kako bi uspela da dobiju ono to ele. Budite dosledni u svojim pravilima, nezavisno od pravila koja postavlja va partner. Ne koristite decu kako biste se osvetili partneru. Nemojte davati deci lane nade. Ako ste sigurni da ete prekinuti vezu s part nerom, podelite to sa svojom decom. Svaki ovek, pa i dete, moe se pomiriti s neim neizbenim, ma kako to bilo bolno. Meutim, vrlo ih optereuje kada se uvek ponovno razoaraju u nadanjima.

 esto je otac taj koji ima vie novca na raspolaganju. Razumljivo je da se ljutite kada va partner pokua da kupi dete. Ali, nemojte da zaboravite da je mnogo vanija stalna ljubav i panja koju pruate deci jer je oseaj da ste voljeni i prihvaeni nenaplativ. Naite redovno vreme koje ete posvetiti iskljuivo deci, kada ete raditi ono to raduje i vas i vau decu. Moda moete da pronaete i druge samohrane majke s kojima moete da se druite. Deca pokuavaju da shvate kako svet funkcionie i veruju da za sve postoji uzrok: Moda Moda Moda Moda misle da su ona kriva za sva zlostavljanja. oseaju da su ona sama uzrok nasilju. se oseaju krivima jer nisu mogla da vam pomognu. stoje na strani jaega jer se tako oseaju sigurnije.

Objasnite im da ne postoji takvo ponaanje koje moe da opravda zlostavljanje: Kontaktirajte s drugim ljudima kako bi deca upoznala i druge oblike reavanja koniktnih situacija. Ne traite od sebe da budete savreni. Nijedna ena nije savrena majka. Ali, pokuajte da imate razumevanja za elje vae dece. Ne zaboravite da su deca zavisna od vas. Nemojte, meutim, da va ivot i vae odluke zavise samo od dece. Ne smatrajte ih kao zamenu za partnera, odnosno kao zamenu za odraslog sagovornika. Ohrabrite decu da nau prijatelje i da se bave slobodnim aktivnostima izvan kue. I njima je sada potrebno prijateljstvo i potvrivanje izvan porodice kako bi stekla veu sigurnost. Informiite se o tome kako se vaa deca ponaaju u vrtiu ili u koli. Objasnite vaspitaicama i uiteljicama/uiteljima promenjenu situaciju kako bi postupali s vie razumevanja. Ako vam je potrebna podrka, kontaktirajte centar za socijalni rad u vaoj optini.

Odvajanje od nasilnog partnera

1. Donoenje odluke o odvajanju od nasilnog partera Proces donoenja odluke o odvajanju od nasilnog partnera propraen je mnogim frustracijama, razoarenjima i moe da traje dugo. Mnoge stvari dugo nee profunkcionisati ili uopte nee funkcionisati onako kako ste zamislili. Neki roaci i prijatelji pruie vam podrku, dok drugi moda nee razumeti koliko vam je bilo strano i pokuae da vam nametnu oseaj krivice. Moji prijatelji su mi okrenuli lea kada ih je ganulo alosno lice mojeg partnera koji im je ispriao kako sam ga ostavila bez razloga. Razmislite ozbiljno ko vam je stvarno podrka i prihvatite injenicu da ne misle svi isto kao vi. Vrlo je bitno da sada mislite na sopstvene potrebe. Ako odluite da se iz bilo kog razloga vratite vaem partneru, znajte da sada imate dovoljno snage da ponovno odete. Ne gubite nadu predvianjima: Nikad neu otii od njega. Imajte na umu da ste prilikom prvog naputanja stekle nova iskustva i dobile na snazi. Pokuajte da donesete jasne odluke i da ih se drite. Ne smatrajte druge ljude ili sudbinu odgovornim za vae postupke. Ako se trenutno ne elite ili ne moete rastati, to ne znai da morate zauvijek trpeti tu situaciju. Nemojte previe olakati vaem partneru time to mu se odmah vraate na njegove prve molbe ili pretnje. On mora razumeti da zaista mislite da ga napustite. Jasno mu saoptite sve vae elje i uslove pod kojima ste spremne da opet budete sa njim. Sami odredite tempo odvajanja od nasilnog partnera! Usredsredite se na stvari koje su vam sada vane. Ne dozvolite drugima da odreuju va ivot. Oni vas, na primer, mogu nagovarati da se partneru osvetite ili da mu oprostite. Sakupite snagu i ponite nov, samostalan ivot. Neke ene nakon raskida ustanove da se zapravo seaju samo lepih stvari jer imaju potekoa sa samostalnim ivotom. Ako ste ispisali na papir kako se oseate nakon zlostavljanja, proitajte to ponovo kako bi se svega setili. To e vam pomoi da objektivno sagledate vau vezu. Kada vam se pojavi pred oima sve ono negativno to ste proiveli, videete da je dobro to ste se odluili za raskid, iako nije jednostavno prebroditi posledice. Setite se u tekim trenucima da je najgore prolo.

2. Kako ete se oseati nakon odvajanja? Odvajanje od partnera nije jednostavno. Meseci mogu proi dok se ne snaete u novoj situaciji, a moda ak i godine dok stvarno ne prebrodite taj raskid. ak i kad ste svesni da je odvajanje bilo jedino reenje, to ne menja vaa oseanja. Ona mogu postati jaa. Dogodie se da oseate tugu, bes, radost, slobodu, nemo i snagu - ponekad ak sve u isto vreme. Moda se bojite da ne poludite zbog svih tih protivrenih oseanja. Vi niste ludi! Nakon jedne intenzivne veze protivrena osenja su sasvim uobiajena pojava, dozvolite im da se ispolje! S vremenom ete moi da sagledate svoja oseanja pa ona vie nee biti tako Raunajte na sledea oseanja: Tuga i bol Tuga i bol su vana oseanja tokom raskida. Kada oseate bol, onda plaete. Kada plaete, osetiete osloboenje usprkos ogromnoj tuzi. Moda vas je strah da neete moi da prestanete da plaete. Pla e prestati sam od sebe kad proe najvea bol. Sve dok ne osetite bol, neete se moi osloboditi veze s partnerom. Sigurno je bilo i lepih doivljaja u vezi, a koji vam sada nedostaju i zbog kojih ste sada tuni. Ali setite se kako ste visoku cenu morali da plaate za te lepe trenutke. Dobro ziko i psihiko stanje Neposredno nakon raskida oseate se vrlo dobro jer ste napokon doneli jasnu odluku. Euforija zbog odluke daje vam snagu da ponovno stanete na svoje noge. Meutim, nemojte se iznenaditi kada nakon nekog vremena opet osetite tugu ili bes. Potrebno je, i neizbeno, da proe neko vreme u kojem ste tuni, jer se mnogo toga promenilo u vaem ivotu. Lake ete svladati posledice raskida ako dopustite da vas svi oseaji preplave i ako traite podrku drugih ljudi. Prva tri meseca nakon razvoda oseala sam se vrlo dobro. Mogla sam ostvariti svoje elje, slobodno sam se kretala i ivela onako kako sam elela. Dok sam bila u braku nisam imala mnogo prijatelja i bila sam mnogo usamljenija nego sada. Pokuajte da proivite taj bes tako da se oslobodite iznutra. Upotrebite ga kao izvor snage za novi, nezavisni ivot. Ako prevladaju ljutnja i bes zbog svih ponienja koja ste doiveli, misliete moda i na to kako da se osvetite. Osveta vas, meutim, i dalje vezuje za partnera jer se na taj nain bavite njegovim sadanjim ivotom. Svaki postupak iz osvete e uticati na vae samopotovanje. Ako ve i matate o osveti, inite samo ono to je neophodno za va vlastiti ivot. Usredsredite tu svoju energiju na vau trenutnu situaciju i na vau budunost.

jaka.

Nakon nekog vremena moda ete moi da oprostite mukarcu koji vas je zlostavljao. Neposredno nakon raskida bitno je da dozvolite sebi da oseate bes i bol, a ne da potisnete ta oseanja jednim prividnim opratanjem. Potekoe s identikacijom Vi ste se identikovale s ulogom supruge ili partnerke, posebno ako je veza trajala due vreme. Proces u kojem naputate ulogu supruge ili partnerke i postajete nova, samostalna osoba, bolan je i dugotrajan. Vano je suoiti se sa slikom o sebi i svojim identitetom koji se menja od supruge do samostalne ene. Ovo preusmeravanje e vam biti lake ako razgovarate s drugim enama koje su prole kroz slinu situaciju. Gledajui unazad, vidim da se moj ivot uvek okretao oko njega. Bez obzira na to s kojim prijateljima se druila, kako se oblaila, kuda ila ili ta radila - uvek sam se bojala njegove reakcije jer mu nikad nije odgovaralo. Sada ste upueni na sebe samu. To je istovremeno uzbudljivo i zastraujue. Moda je to prvi put u vaem ivotu da ste slobodne da samostalno odluujete. S jedne strane nije ba jednostavno, ali s druge je svakako zadovoljavajue kad moete preuzimati odgovornost za svoj ivot. Strah i nesigurnost Verovatno ste naueni da svoje ponaanje prilagoavate ponaanju vaeg partnera. Prepoznavale ste njegove signale, tumaile njegovo raspoloenje i onda ste znale kako je najbolje da reagujete da izbegnete svau. Sada kad tih znakova odjednom nema, zastraeni ste i nesigurni jer vie ne znate kako tano treba da se ponaate. Kad je on ovde, barem znam ta da oekujem. Mnoge ene se sastaju s bivim partnerom u periodu svoje nesigurnosti kako bi se opet mogle orijentisati prema njemu. Vi ste sigurniji kada znate to on misli. Ali imajte na umu da svaki oblik kontakta vodi ka staroj vrsti odnosa. Bes u partneru se ponovno moe pojaati i dovesti i do novog nasilja. Zbog toga je sigurnije da se u prvo vreme drite podalje od vaeg partnera. Ako je kontakt neophodan, nalazite se samo na javnim mestima ili neka neko drugi bude uz vas. Potpuno je prirodno da ste nesigurni u prelaznom periodu u kom mnogo toga izgleda drugaije nego pre. Pre ste navikli da vas partner kontrolie, a sada morate kontrolu preuzeti sami. To je istovremeno oslobaajue i zastraujue, a osim toga traje dosta vremena. Gubitak orijentacije Kad sam jo ivela sa svojim suprugom mislila sam da je na brak usprkos svemu dobar i zaboravljala sam loe trenutke. Sada se seam samo onog negativnog. Zar

sam sama sebe lagala? Kako je stvarno izgledao moj ivot? Ako je moj ivot zaista bio drugaiji nego to sam onda verovala, kako onda uopte mogu verovati sama sebi ubudue? Ako vam, gledajui unazad, va ivot izgleda drugaije nego to ste ga pre doivljavali, imaete oseaj da gubite orijentaciju. Sasvim je razumljivo da sada drugaije vidite svoj dosadanji ivot, vaeg partnera i sebe, nego pre raskida. Sada se moete prepustiti oseanjima koja ste pre skrivali ili potiskivali. Usamljenost Nakon raskida, moe se promeniti i va krug prijatelja. Moda se vai dosadanji prijatelji boje vae nove uloge ili se ne slau s raskidom. Neki e moda stati uz vaeg partnera. Povredie vas ako vas vai prijatelji ili porodica sada odbiju. Moda ete otkriti da neki nisu ni dorasli nekoj krizi. S drugima ete postati blii. Prijateljstva su vrlo bitna nakon raskida. Naroito dobre prijateljice mogu pruiti utehu i toplinu. Vano je da ne ekate da neko pozove vas, ve da vi imate inicijativu za druenjem. Nakon raskida e biti potrebno neko vreme dok ponovo ne steknete poverenje i skupite energiju za nova poznanstva. Dajte sebi vremena. Sledite svoj instinkt s kime se elite sprijateljiti, a s kim ne. Budite oprezni u kratkim poznanstvima s mukarcima da ne budete opet povreeni. Ne zaboravite da je na vama da kaete ne. Kada ponovno steknete poverenje u sebe, moi ete verovati i drugima. im se oseate dovoljno jakom da moete podneti razoarenja i povrede, moi ete da se opet otvarate drugim ljudima.

Savladavanje usamljenosti ene se mogu nositi s usamljenou na razliite naine. Ako vai naini samo jo vie pogoravaju problem, pokuajte da pronaete nove oblike savladavanja koji vam nee tetiti. Pokuajte da prepoznate prve znakove usamljenosti kao npr. esto gledanje televizije, preterano uzimanje hrane itd. U periodu dobrog raspoloenja isplanirajte ta ete raditi u kriznim trenucima kako biste to bolje mogli da svladate problem samoe. ta radim kad sam usamljena? npr. Jedem celo vee .................................................. .................................................. .................................................. .................................................. .................................................. .................................................. ................................................... ................................................... .................................................. ta bih mogla da radim? npr. Da se proetam ili itam dobru knjigu .................................................. .................................................. .................................................. .................................................. .................................................. .................................................. .................................................. .................................................. ...................................................

Obratite panju na vreme kada vam va partner posebno nedostaje. Tada pokuajte da planirate neke aktivnosti s drugim ljudima. Radite ee ono to vam dobro ide od ruke i u emu se oseate prijatno! U kakvim god prilikama iveli, ljudi nakon raskida neko vreme pate od samoe. Najbolji nain da svladate samou je da se sami pobrinete za svoje dobro raspoloenje. 3. Poetak nove veze Pre nego to se odluite da zaponete novu vezu, treba da budete sigurni da moete iveti samostalno. Tada imate velike anse da ne ponovite greke iz vae bive veze. Nove veze bi vam mogle buditi seanja na bive i moe vam biti potrebno neko vreme pre nego to opet ponete da verujete nekom mukarcu. Razgovarajte sa enama koje su ule u novu vezu. Pokuajte da saznate kako im je u njihovim vezama. U svakoj vezi postoje problemi, meutim, nositi se s njima moe biti konstruktivno ili destruktivno. Razmislite ta traite od novog partnera pre nego to uete u novu vezu. ta elim od mukarca? (Napiite i one stvari za koje mislite da na njih nemate pravo) .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... Razmislite koje osobine smatrate neophodnim, a kojih se moete odrei: .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... Sada napiite tipine osobine mukaraca s kojima ste ve bili u vrstoj vezi: .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... ....................................................................................................

Razmislite sa kakvim mukarcima treba da budete oprezni. Iskoristite svoje prethodno iskustvo. Ako upoznate mukarca koji vas privlai, posebno gledajte da li se lako razbesni i da li razbija pri tome predmete, umesto da svoj bes izrazi reima. Preterana ljubomora nije znak ljubavi, ve posesivnosti i potrebe za kontrolom! Probajte da govorite samoj sebi: Nisam kriva za nasilje koje sam preivela. Nisam odgovorna za to to me je tukao ili psihiki zlostavljao. Ne elim da me bilo ko zbog bilo ega zlostavlja. Ne moram da trpim zlostavljanja. Ja sam vredna. Zasluujem da budem potovana. Mogu sama da odluujem o svom ivotu. Mogu sama da odluim ta je dobro za mene. Mogu da promenim svoj ivot ako to elim. Nisam sama i mogu da traim pomo od drugih. Pokuajte da dugorono razmislite o svojim stavovima u ovim oblastima: Koja su moja prava? Koje uloge se oekuju od mene, a koje od mog partnera? ta ja oekujem od veze, a ta od mog partnera? Kakav uticaj na mene imaju moja prolost i moja porodica? Vano je da: VERUJETE SEBI VOLITE SEBE VREDNUJETE SEBE Sagledajte svoj ivot: Pokuajte da tano shvatite koje su vae elje i potrebe i zatim postupajte prema njimakako biste nale za sebe najprikladniji put u ivotu. I ne zaboravite: uvek moete promeniti odlukeako se pokae da vam ne odgovaraju. ena ima pravo da se predomisli. kratkoroni ciljevi: npr. zatita, sigurnost smetaj novac pravni koraci ................................................... ................................................... ................................................... ................................................... dugoroni ciljevi: npr. novi stil ivota obrazovanje posao druenje .................................................. .................................................. ................................................... .................................................

Poznajete li neku zlostavljanu enu?

Da li se ta ena ali na npr. glavobolje, nesanicu itd.? Da li je ponekad oajna ili uznemirena, a da pri tome ne kae zato? Da li uzima mnogo lekova i da li pije alkohol previe? Da li vidite na njoj modrice? Da li se kree kao da je povreena? Da li radi previe kod kue, da li je previe okupirana brakom ili brigom za svog partnera/supruga? ini li vam se da je esto umorna ili potitena? Da li se povlai sve vie i vie u sebe, naizgled bez nekog povoda? Izvinjava li se esto u poslednjem trenutku kad je pozovete?

ta moete vi da uinite?
Pitajte enu da li se boji svog partnera ili da li je on zlostavlja psihiki, ziki ili seksualno. Ohrabrite je da govori o nasilju. Verujte joj kad vam kae za nasilje! Recite joj da je opasno ako ignorie nasilje i da ono najee postaje jo gore. Ispriajte joj ta ste proitali u ovoj brouri. Uverite je da nije ona kriva za nasilje i da je ona jedna od mnogih ena koju partner zlostavlja. Podrite je da donese odluku, ali je nemojte nagovarati. Pruite joj podrku ta god odluila. Razgovarajte s njom koje sve korake moe preduzeti kako bi promenila svoju ivotnu situaciju. Dajte joj do znanja da su njena oseanja razumljiva i uobiajena za situaciju u kojoj je. Idite sa njom ako joj je potrebna pomo da negde ode. Pomozite joj da pripremi odlazak od partnera ako je to njena odluka. Nemojte se suoavati s njenim partnerom. Pokaite joj da verujete da ona moe da promeni svoju situaciju i da ima pravo na ivot bez nasilja.

Da li ste vi mukarac koji zlostavlja svoju enu?

Vi ste odgovorni za svoje postupke. Vaa partnerka nije kriva! Vi niste neuraunljivi, ve ste poinili zakonom kanjiva dela. Nasilje kao izraz besa ili razoaranja je naueno, pogreno ponaanje. Vi se ponaate pogreno. Postoje i drugi naini da izrazite strahove i razoaranja. Ako vas partnerka napusti, to je zato to se boji za svoju sigurnost. Kajanje i izvinjenja nakon nasilja nisu dovoljni. Vama je potrebna pomo da nauite kako moete da se bolje nosite sa svojim oseanjima i da prekinete nasilje koje vrite. Ne suprotstavljajte se intervenciji policije. Ona je pozvana kako bi osiguirala sigurnost svima. Pokuajte da razgovarate s nekim o vaoj situaciji. Potraite druge mukarce koji razumeju vae probleme i koji su prepoznali da promena u mukom ponaanju donosi prednosti. Vi niste jedini. Ako imate problem s alkoholom ili drogama, obratite se za to posebnim savetovalitima. Razmislite o raskidu. Obema osobama ponekad pomae i privremen raskid, kako bi bolje prepoznali u kakvoj se vezi nalaze i kako bi promenili meusobni odnos. Potraite savetodavca koji e vam pomoi da promenite svoje ponaanje.

Moja pria
.................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... ....................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... .................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... .......................................................................................................

....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ...............................................................................................