UVODNE NAPOMENE

1. Intereso vanj e za jezike probleme javlja se od najstarijih istorijskih vremena kod mnogih kulturno razvijenih naroda.. iri razmah tog interesovan ja bivao je po pravilu neposredno izazvan konkretnim socijalnim prilikama. 2. U sredinama npr. gde je religija igrala dalekosenu drutve nu ulogu javlja se redovno tenja za poznavanjem jezika kulta i to u onom vidu u kojem je taj jezik ostajao zafeeleen u odgovarajuim religioznim tekstovima. Jezik Veda je npr. ta to dobio svoje detaljne opise jo u davnim danima hindu religije, dosta vekova pre nae ere (v. 17). Hrianski srednji vek je znatan deo svoje kulturne aktivnosti posvetio prouavanju latinskog (v. 2427). Jevreji sju uili hebrejski iz Biblije (v. 34). Arabljani su osnivali gramatike centre s osnovnom ambicijom da se pravovemima omogui pra vilno itanje Korana (v. 31) itd. Zaeci preciznih gramatikih opi sa, filolokih studiranja teksta, ideje o jezikom uzom i kodifikaciji gramatikih pravila sve to lei upravo u dalekim, skromnim poecima ove vrste, diktiranim osobenim karakterom jednog vre mena i konkretnih ljudskih obiaja. 3. U jednoj, za svoje doba visoko kulturnoj sredini, sa relativno dosta religioznog liberalizma, kakva je bila antika Grka, jezika ispitivanja su prela nske okvire isto praktinih ciljeva ukljuujui se u bogatu skalu filozofske problematike kojoj je helenska kultur na misao bila intenzivno naklonjena (v. 8). To prvo kontaktiranje jezike teme s filozofijom donelo je oveanstvu osnovne pojmove o jezickim kategorijama, o principima ustrojstva reenice, o pove zanosti misaonog sa govornim procesom. Ma koliko* to sve bilo vie neodreena saznaj na kontura nego jasna slika o jezikom feno menu ipak u tom ranom, prvom, malo naivnom drugovanju s filo zofijom lee koreni duge istorije gramatike, one klasine, na kojoj
11

je roena i dojueranja generacija lingvista, a od koje ni danas pojedinci ne umeju da se odmaknu. 4. Epoha centralizacije vlasti potkraj feudalne ere u Evropi dala je poleta radu na normativnoj gramatici. Stvaranje jakih po litikih centara sa izrazitom socijalnom diferencijacijom donosilo je sobom tenju da se tano' utvrdi i neprikosnoveno' potuje jezik privilegisanih nosilaca kulture. S usponom francuskog kraljev stva npr. raste i francuska tradicija strogo normativnog posla oko jezika (v. 38), tradicija koja je verno prenoena iz generacije u generaciju, prerastajui tokom vremena usko nacionalne okvire, prelivajui se u kulturnu tradiciju drugih nacija kao' podstrek, takmac ili uzor-, 5. Ali sve to je raeno na jeziku do u" poetak X IX veka ima ipak vrednost samo usputnog, parcijalnog, upravo lokalnog doga anja bez velikog odjeka van svoje sredine. Nigde do1toga vremena jeziko prouavanje nije zaista primilo' vid organizovane naune discipline iji bi radni program bio sistematski ostvarivan, sa viso kim ciljem naunog saznanja. 6. Kad pogledamo paljivo unatrag ta nam je ko od naroda zaista podario na polju naih saznanja o jeziku, ostaemo impresio nirani ne samo fragmentarnim karakterom ispoljenih interesovanja, ve i zajednikom jednostranou u oceni svoga prema tuem je ziku: svaki je narod svoj jezik smatrao uzor-jezikom, najpotpunijim dokumentom maksimalno uspele sinteze jezikih form i i ljudskoga duha. Bili su potrebni iri horizonti optih znanja, dublji kontakti meu narodima, pa da se stvori potrebna, intelektualna baza za sistematska, zaista nauna lingvistika prouavanja. JEZIKA ISPITIVANJA U ANTIKOJ GRKOJ 7. Antiki Grci su zaorali prve brazde jezikog ispitivanja u vie pravaca. Oni su, pre svega, bili prvi (i ostali dugo vremena i jedini) jezika teoretiari u svetu. Njima pripada slava prvih Ev ropljana koji su se zainteresovali kako1za akribino' ispitivanje tek stova tako i za normiranje jezika svoje kulture. Oni su, najzad, i posebno, ne samo osnivai principa klasine evropske gramatike nego i zasluni za tradiciju gramatikog prouavanja u kasnijim veko'vima. 8. Njihov rad na jezikoj teoriji prodzaao je iz njihovog filo zofskog interesovanja. Da bi upotpunili ili tanije obrazloili svoje filozofske stavove, oni su se trudili u prvom redu da sagledaju: po
12
i

reklo jezika,,1 neposredni odnos njegove glasojiae-.strukture i odgo varajueg znaenja, mogunost orimene Togikih principa u razja njavanju sutine gramatikih formi. Ova pitanja, koja su Grci prvi postavili, i danas jo stoje na repertoaru lingvistikih interesovanja. 9. Gotovo sve najznaajnije linosti antike filozofije uputale su se, bar usputno, u teoretisanja o jeziku. U okviru filozofskih di skusija razvijala su se esto i raspravljanja koja su se neposredno ticala jezikih problema. Posebno je slavna ostala vanredno dugo trajna diskusija o tome da li postoji neka duboka, neposredna, logina veza izmeu onoga to rei oznaavaju*i njihovog konkretneg" 'glasovnog^skiepa, ili je ta veza proizvoljna, nastala .u mnogostrukoj igri sluajnosti.2^ Po shvatanju analogista jezik je prirodni dar a ne plod ljud ske konvencije. On je u sutini pravilanTTogian, to znai da po stoji najistija harmonija jzm eu gt50i5llBg^sEI6pa rei i znaenja__ koje se u njemu Krije. U tenji da dokau ovu harmoniju, trudei se da elkniniu svako zamraenje ove idealne veze, k oje vreme ume sobom da doiiese, analogisti su forsirali etimoloka ispitivanja.3 Oni su, dakle, jjrvi etimolozi po orijentaciji svog lingvistikog InEeresovanja, ali njiirove etimoloke naklonosti ipak nikada nisu dosezale do sistematskih studija lingvistikih pramena.4
1 Poreklo jezika je od vajkada zanimalo ljudsku misao. Jo je stari grki istoriar Herodot (V vek pre n. e.) zabeleio npr. priu o egipat skom kralju Psametihu po ijoj su naredbi dva novoroena deteta izolovana od ostalog sveta kako bi se saznalo kojim e jezikom spontano progovoriti. Po predanju, deca su prvo izgovorila re bek os, to znai hleb na frigijskom. Tako je frigijski proglaen najstarijim jezikom svela. U novom veku razmiljanja o poreklu jezika poela su se prvenstveno odnositi na pitanje oformljenja glasovne strane jezika: moda su glasovi postali u tenji za imitiranjem prirodnih zvukova (tzv. bau-vau ili onomatopejska teorija) ili kao odgovor, odjek zvukovima prirode (dingdong ili nativistika teorija) ili, najzad, u spontanom vrisku (puh-puh ili interjekcionalna teorija). I danas se raspravlja o glotogonijskim pro blemima ( = problemima postanka jezika). 2 Ne zna se tano ko je prvi otpoeo diskusiju. Pojedinci to pripisuju Pratagpri (oko 480 410), drugi opet Pitagori (oko 572 497). Diskusija je trajala vekovima. 3 Etimologijom su se kasnije mnogi bavili, po ugledu na Grke, i la tinski gramatiari, takoe bez dovoljno objektivnosti. 4 Meu najvatrenijim pristalicama etimolokih studija (koje otkri vaju istinu o reima) istiu se predstavnici filozofske kole stojika (u III veku pre n. e.). Ostavljajui po strani etimologiju, stojici su inae u jezikim ispitivanjima imali i pozitivnih rezultata. Uenje o padeima npr. obija svoj odreeniji poetak od stojika. Dok je za Aristotela pade bio svaki oblik neke rei koji odstupa od onoga to se smatralo osnovnim (svaki glagolski oblik, recimo, u odnosu na prezentski, bio je

13

Anomalisrti, naprotiv, nisu vei-ov.ali u idealnu korelaciju iz meu formalne i semantike strukture rei. Ukazivali su~na nepra vilnosti koje siu se javljale na svakom koraku i ovde i drugde na planu jezikih odnosa. Etimoloki ar mnogih generacija analogista podsticala je npr. injenica da je jedan tako lucidan duh kakav je bioJHerakMt (oko 500 pre n. e.) isticao identinost razuma u celini sa cellrtOTiT'jezike -Mrukture. Anomalisti suljeT opet, priseali stavova slavnog Demokrita (oko 460 360) koji se odluno izjasnio protiv -hipoteze o hoanskam poreklu jezika.5 Ni Platon (427 347) Rije mimoiao ovu temu.6 Mada se borio protivvnaivnog etimologisan j a naslonjenog na bukvalnu interpretaciju Heraklitovog tvrefija, Platon je ipak podr avao H^raklita u osnovnoj ideji o> korelaciji razuma i J e z i k e strukture,7 10. Platon uopte polazi od uverenja da jeare rpaterijalni oblik ideje, a da u ideji ldi poetak saznanja o svetu. Iz ovakvog filozfKog stava rada se prvi pokuaj defimsanja. oisn-ovnih gramatikih kategorija. Primenjujui kriterije koji se tiu logikih operacija, Platon npr. ukazuje na imenicu k ao na ono o emu se neto konstatuje (to odgovara' oiSog kasnijoj, tradicionalnoj, do dananjeg dana od mnogih ponavljano] definiciji subjekta) dok b i^ a g p l_trebalo shvatiti kao-'ono to se konstatuje o imenici ( = k asn ija TcTasicmi koncepcija predikata). 11. Tek je, meutim, Aristotel (384 322) uao u istoriju jezike nauke kao utemelja klasine evropske gramatike. N jegovo uenje o kategorijama-rei menjano je tokom poznijih vekova samo u de taljima, ne u osnovnom duhu. Tradicionalna gramatika, koja, se i
pade; komparativ prideva prema obliku pozitiva je takoe bio pa de, itd.), stojici su iskljuili glagole iz padene kategorije, obuhvatajui pojmom padea iskljuivo nominalne oblike. Oni su prvi uveli klasinu opoziciju nominativa prema ostalim padeima (casus rectusi/casus obliqui). 5 Sa sledeom argumentacijom: nesavrenost jezika dokazana je postajanjem homonima i sinonima, injenicom da su jezike forme podlone promeni, kao i to da ne postoji analogija u gramatikom ponaanju rei (od nekih imenica se npr. mogu graditi glagoli, a od drugih ne). 6 On nju obrauje u svom poznatom delu Kra.tylos, u vidu raspra ve izmeu Kratila (pristalice Heraklita), Hermogena (predstavnika anomalista) i filozofa Sokrata (koji ovde, u zastupanju kompromisnih gle dita, reprezentuje Platonov stav). 7 Ograujui se od primitivizma u koncepciji ovakve korelacije, on jo isticao da nju i ne treba traiti u konkretnoj manifestaciji jezikog fenomena. Ona postoji u sferi idejnog, apstraktnog, tamo gde su isti lo giki principi odsudni za jeziku strukturu kao i za proces miljenja.

danas jo ui po naim kolama, vue sve svoje bitne korene iz Ari stotelovih naina prilaenja jezikom fenomenu, posebaorTr-oblasti -sintofcse. Kategoriui gramatike oblike po tome xla--ii--se-njima odreuje supstanca, kvalitet, kvantitet, relacija, egzistencija, promena itd., Aristotel, u stvari, uvodi u razmiljanje o jeziku kriterije kojima se odlikuju filozofska ispitivanja. To naslee filozofskih kon cepcija pokazalo se neobino trajnim i dalekosenim u kasnijoj istoriji razvoja lingvistike. Aristotel je prvi pokuao da razradi teoriju o pod eli,xei na vrste. Izdvojio je u jednu grupu imenice (qnoma) i glagole,( rhema), smatrajui da jedino ovakve rei (mogu neto da znae same za, sebe, nasuprot svim ostalim refcna, ikoje samo slue za povezivanje u logikim procesima ipiljenja (syn'desmoi). Princip ove njegove podele zadrani je dosledno^ kasnije kada je donekle promenjen kon kretan raspored pojedinih vrsta rei u okviru ovih veju grupa. . Glagoli se, po, Aristot;qlovem miljenju, odlikuju svojom ovremenjenou od svih ostalih vrsta rei. Zato glagolu i pripada prven stveno funkcija predikata. .Predikat je, dodue, ipak za Aristotela neto iri pojam od glagola. Predikat je sve ono ime se neto saoptava o pometu. Poto se mogu ljudi odreivati po osobinama, onda te osobine, izraerie ajektivima, nisu pravi glagoli, ali jesu predikati Znai, ima reenica bez glagola, kao to i predikat moe ne b.rti'pravi glagol. Reenicu Aristotel definie kao spoj glasovnih kompleksa koji ima samostalan, odreen smisao, ali silim da i svaki njegov sastavni eo takoe neto znacf sam zaJsebe. Inae, teoriju reenice Aristotel povezuje s teorijom rasuivanja, dajui pri tom centralni znaaj pitanj u_prei3ikativnosti.8 12. Filozofi-Grci su se, u stvari, mnogo vie iskreno interesovali za jezike pojave nego to su zaista slutili svu mnogostrukost i komplikovanost jezike problematike. Njihovi saznajni horizonti bili su opasno sueni ve samim shvatanjem da, je ba u njihovom jeziku najbolje oformljena ljudska misao i da se sva teoretisanja o jeziku mogu izvoditi iskljuivo na bazi grkih lingvistikih fakata. 13. Antiki Grci su udarili temelje i filolokim studijama raz vijajui tradiciju akribinog ispitivanja jezika pisanih tekstova. Naj poznatiji grki filolog antikog doba je bio Aristarh (216 144) koji
e Predikacija se sastoji u sjedinjavanju ili razdvajanju dvaju poj mova. Osnovica predikacije je u glagolu biti; ak kad se kae npr. ovek ide to, u stvari, odgovara logikom sudu: ovek jeste u stanju idenja. Ova Aristotelova teorija o suenju i predikaciji ostala je klasina u istoriji logike.

14
4

15

je studirao s jezike strane spevove Ilijadu i Odiseju. Svojim meto dom rada on spada meu izrazite predstavnike tzv. aleksandrijske kole. 14. Aleksandrijska kola je danas ve u istoriji razvoja lingvi stike pojam cele jedne vanredno plodne epohe gramatiarskog rada u centru za jezika ispitivanja koji su Grci osnovali u Aleksandriji (centar je bio aktivan ve u III i II veku pre n. e.). Slinih kola je bilo i drugde u helenistikom svetu u Maloj Aziji, u Pergamu i Tarsu.9 Meutim, samo je aleksandrijsika kola stekla izuzetnu re putaciju eminentnog centra, jedinstvenog u antikom svetu, u kojem su se vaspitavale generacije darovitih gramatiara i zasnivale velike tradicije gramatiarskog interesovanja i naina rada. Do aleksandrijaca gramatika je bila samo ogranak grkih filozofskih studija, od aleksandrijaca ona je samostalna disciplina koju neguju po sebno oibueni strunjaci, ak sa razgranatom specijalizacijom (leksi kografi su se bavili prikupljanjem i negoivanjem renikog blaga, glosatori su objanjavali teke termine, dijalekatske oblike i poetske izraze, retori su studirali jezik radi usavravanja oratorske vetine, skolijasti su bili specijalisti za komentare tekstova, it.). Alaksandrijci nisu doneli nieg naroito npvog jeziikoj teoriji. Nastavljali-su da razvijaju filozofske koncepcije O ' jeziku nasleene iz. matike grke oblasti. Nastavili saT prouavanje vrsta rei. Morfo- , loSEe^studije cvetaju, ali i fonetika ulazi u krug neposrednog irrteresrfvanja.1 0 Posebno zainteresovani za probleme grkog jezika, aleksandrijci su bili naklonjeni normirani u jezikih fakata. Poznat je njihov po kuaj da u svakoicKevni jezik svoga doba unesu izraajne forme starojonskog (na kojem su pisane uvene epske peme). Bilo je takoe tenji da se jezilT^vBEWee!frTr^uvenim Jtorskim pesmama dorskog porekla postavi na nivo jezika-uzora. Aleksandrijci su dali u svoje ,weme..nadaleko uvenu deskrip tivnu gramatiku grkoga jezika. Njena stvarna vrednost, meutim, kao pozitivnog uzora bila je smanjena injenicom da deskripcija niji' bila dovoljno objektivno sprovedena iz dva razloga: zbog su vie filozofske interpretacije lingvistikih fenomena i zbog preteri* kole istoga tipa postojale su kasnije i u Vizantiji. 1 0 Grci su izvrili podelu glasova na samoglasnike i suglasnike. Sa moglasnici su definisani kao glasovi koji mogu sami po sebi da obrazuju zvuk i koji mogu biti dugi i kratki, a suglasnici kao glasovi koji obra zuju pun zvuk tek u kombinaciji sa samoglasnicima. Izvrena je podela suglasnika na poluzvune i bezvune. Artikulacioni momenti nisu uzi mani u obzir.

vanja u postavljanju grkog na stepen potpuno idealnog, maksimal no loginog' jezika. Autornajstarije- ouvane grke gramatike, poznate pod nazivom aleksandrijske gramatike techne, bio je slavni Dionysios Thrax (^^-TKaanin; II vek pre n. e.)1 1 Pored mnogih drugih vrednih gra matiara ove kole naroito se kasnije isticao Apollonios DyskolgsH (II vek pre n. e.), takoe svojim radom pa, deskrf|Hivnoj gramatici, a posebno injenicom da je jedan od prwh gramatiara u svetu koji se poeo ozbiljnije interesovati i za sitvcaksiku pmbiomnti.kn.1 2 Dyskclosov sin Herodian bavio se istoriiom jezika: prouavajui jezik antikih grkih pisaca^ (iz V veka) Herodian je dao, pored ostalog, prve panje vredne opise grkih akcenata. Bibliografske napomene 15. Za osnovne podatke konsultovali: Bloomfiel-Language (po glavlje The Study of Language); Zvegincev-Istorija jazyk. I. (str. 9 14). Arens Sprachwissenschaft (str. 5 28). Podrobnije informacije daje zbornik lanaka pod naslovom A n t i n y e t e o r i i j a z y k a i s t i 1 j a u redakciji O. M. Freidenberga, Moskva-Lenjingrad 1936. V. i.: H. Steinthal, Geschichte der Sprachwissenschaft bei Griechen und Romern, Berlin 1863 (II izd. 1890); E. Egger, Appollonius Dyscole, Essai sur lhistoire des theories grammaticales de lantiquite, Pari 1854; Anton Dobia, S i n t a k s i s A p o l l o n i j a D i s k o l a , Kiev 1882. Od novijih, specijalnih studija preporuuje se: R. H. Robins, Ancient and Mediaeval Grammatical Theory in Europe, with Particular Reference to Modgrn Linguistic Doctrine, London 1951; W. S. Allen, Ancient Ieas on the Origin and Development of Langu age, Transactions of the Philological Society 1948/49, 35 60; Josef Derbolav, Der Dialog Kratylos im Rahmen der platonischen Sprach- und Erkenntnisphiloscphie, Schriften der Univ. des Saarlandes, Saarbrucken, West-Ost-Verlag 1953; R. H. Robins, Dionysius
1 1 Njegova je, pored ostalog, poznata definicija reenice: spoj rei koji izraava zavrenu misao. Njegova je i podela imenica na opte (npr. ovek) i pojedinane (npr. Sokrat). Thrax je prvi dao i detaljniji opis morfolokih karakteristika grkog glagola. 1 2 On je prvi postavio odredene okvire sintaksikom prouavanju; sintaksa treba da se bavi pravilima povezivanja rei u reenici. Ova pra vila Dyskolos utrvuje ostajui dosledno u okvirima svojih pojmova o vrstama rei, tj. ne odvajajui dovoljno slubu rei u reenici od onoga ime se re inae odlikuje, van konkretne sintaksine slube.

17 16

Tbrax and the W estem Grammatical Tradition, Transactions of the Philological Society, London 1957, str. 67 106. Interesantno moe lingvistima biti i izlaganje poznatog filozofa Ernsta Cassirera (v. 393) o antikim jezikim teorijama: Ernst Cassirer, The Philosophy of Symbolic Forms, New Haven 1953, po glavlje The Problem of Language in the History of Philosophy, odeljak The Problem of Language in the History of Philosophical Iealism (Plato, Descartes, Leibniz), str. 117 132. Posebno se preporuuje ovde knjiga Francisa P. Dinneena: An Introduction to General Linguistics (New York 1967) zbog bogat stva informacija koje prua (u odeljku 4. koji nosi naslov The Development of Language Study in the West, str. 70 107). V. i veoma obaveteno izlaganje Johna Lyonsa u Introduction to Theoretical Linguistics, Cambridge Univ. Press 1'9G8 (na str. 4 12). INDIJSKA GRAMATIARSKA KOLA 16. Indijcima pripada slava izuzetno darovitih gramatiara. Pominju se danas s posebnim potovanjem ne toliko zbog impozant ne obimnosti svoga rada i postignutih rezultata, koliko zbog smisla za objektivnu, egzaktnu deskripciju jezikih fakata. Ovi stari maj stori gramatike umeli su da definiu poj ave.maksimalno kratko a tano. gotovo matematiki. Bili su uz to izrazito neistoriari po interesovanju i umenju, ostajui sigurni i precizni samo na-terenu ^giah3-nije. Zbog svega toga moderni lingvisti naih dana sve vie upiru na njih svoje seanje kao na prve, daleke vesnike onog bu dueg, strukturalnog i matematikog, u lingvistici. 17. Interesovanje za jezik niklo je u indijskom drutvu vrlo davno, dosta vekova pre nae ere. To interesovanje je bilo nepo sredno vezano za njihovo opte socijalno i kulturno formiranje. U toj sredini izde!jen>j-jia_Ji^te_ neprikosnovenost drutveno najviih ubrajala je nuno i izolaciju jezika kulture. Da^JjLMstotaJezika viih bila osiguranaJinobilisane sulrlncige snage da popisu i-epiu-sva njegove forme. Kooreni takvog gramatiarskog posla zadiru u dubinu antike epohe, a njegove tradicije ostaju ive do naih dana. Pomeni o gramatiarskom interesovanju Indijaca nalaze se ak i u njihovoj drevnoj pismenosti. U tzv. v-edskim-tekstovima (u treoj grupi tekstova) raspravlja se o nekim jezikim pitanjima. P-otvrdu o v rs to jIradiciii u gramatiarskom poslu daje najsigurniji svedok Panini, pominjui razna imena-svojih prethodnika, svedoei, uostalom, sam svojim delom, istinitije od svega, da je imao 18

odakle poi i na emu razmahnuti svoj veliki, neponovljivi lingvi stiki talenat. 18. Ne zna se tano kojih je godina Punini iveo. Misli se moralo je to biti negde poetkom I\T veka pre nae ere. A ve je u njegovo vreme bilo i dovoljno interesovanja i. gramatiarskog iskustva da se moglo pristupiti onome emu je Panini pristupio: normiranju tzv. klasinog sanskrita1 3 na kojem je indijska kultura najdue i najbujnije cvetala. Za gramatiku sanskrita koja nam je od Paninija ostala rekao je umesno Leonard Bloomfield (v. 325): to je jedan od najveih -spmnfinika-4^udske-inteligencije.1 , Zadivljujui je smisao tog antinog Indijca za preciznost u oceni, u opisu, u formulaciji. Njegova je definicija maksimalno kratka i jasna, gotovo formula. U 4000 ovak vih _definicija-formula ostavio je Panini pomen o jeziku kulture svo ga sveta. Panini je oevidno potpuno razumeo da je jezik sistem. Raspolagao je pojmom nula-morfeme (termin morfema 334). Lingvistici naeg doba trebalo je mnogo napora da se obogati po znavanjem principa morfofonologije (v. 298). A Panini je, tako savreno pouzdano kao da je izrastao u vremenu strukturalne lin gvistike, odreivao ulogu i znaaj glasovnih smenjivanja u morfolo kim manifestacijama gramatikih znaenja. 19. Istorija indijskih uspeha na polju jezikog ispitivanja nije se zavrila sa Paninijem. Njegovo naslee prihvatili su potomci dovolj no daroviti da ga ne samo odre ve i jo dalje razviju. Pored mnogih drugih, takoe zaslunih gramatiara, posebno se pominje, naroito danas, Patanjali (II vek pre_n. e.) i mnogo kasniji po vremenu, ali vrlo srodan po duhu rada Bhartrhari ffiTT vpk nap prpi Obojica su predstavnici one gramatiarske kole koja je izgraivala teoriju o stalnom, neizmenljivom supstratu svih izgovornih varijacija mo guih u okviru jednog datog jezika. Primenjeno konkretno na gla sove, imala se u viduinvarijantna (=nepodlona individualnim izgovornim varijacijama) glasovna vrednastJipja postoji kao jedinica odreenog jezikog sistema u slubi obele_avanja_razlika u. znaenjima rei. Sagledana je, dakte^u principu on_pojava_koja je tek u X X veku nae ere precizno teorijski osvetljena i_nazvana jone- _ mom. Sem toga, traganje za invarijantnim vrednostima dovelo je do uoavanja znaaja funkcionalnog momenta od koga zavise modifi kacije osnovnog znaenja gramatikih kategorija. U vezi s tim je 1 3 samskrta, znai: jezik sa utvrenim pravilima, normirani jeziks. 1 4 This grammar ., . is one of the ereatest monmaenis of human inteligence L. Bloornfield, j>Language, New York 1933, 11. 2 * 19

poklonjena velika panja i definisanju odnosa zavisnosti koji se uspostavljaju meu jezikim jedinicama. 20. U egzaktne poslove indijske gramatike spada i odreivanje numerikih odnosa rei i slogova u jednome tekstu. I u tom^su po gledu Indijci nai znaajni prethodnici. Rukovanje brojkama u je zikom opisu tek je u nae doba dobilo iroke razmere, sistemati nost i mnogostruk znaaj. 21. Stari Indijci su se uspeno bavili i fonetskim opisima. Oni su od prvih u svetu (zajedno sa nekim drugim istonim narodima, prvenstveno Kinezima) koji pri opisivanju glasova poklanjaju punu panju artikulacionim momentima. Nisu se pokazali loi ni kao le ksikografi. Najmanje siu uspeha imali s etimologisanjem. Nevini istorijskoj gramatici, sinhroniari po tradiciji, oni se nisu mogli snai u otkrivanju zamrenih puteva u razvoju rei. 22. Gramatiki poduhvat antikih Indijaca ostao je usko nacio nalan, indijski. Trebalo je da prou vekovi i vekovi, da svetska nauka o jeziku poe iz druge, ne njihove kolevke, pa da Evropa sazna za indijske davne lingvistike podvige. Izolovani, ispustili su retku slavu (toliko im inae na dohvatu ruke!) neposrednih zaet nika najveih buduih dogaaja lingvistike Bibliografske napomene 23. Elementarne podatke v. u Bloomfield-Language (u poglavlju The Study of Language); neto vie podataka daju Zvegincev Istorija jazyk. I (str. 5 9) i Georges Mounin, Histoire de la linguistique des origines au X X e siecle, Pari 1967 (poglavlje V, str. 62 70). Od posebnih studija preporuuje se: John Brough, Thecries of General Linguistics in the Sanskrit Grammarians, Transactions of the Philological Society, 1951, 2746; W. S. Alen, Phonetics in Ancient India, London Oriental Series 1, London, Oxfor Univ. Press 1953, 1 96; J. F. Staal, Word order in Sanskrit and Universal Grammar, Foundations of Language, Supplementary Series, Vol. 5, 1967; Barend A. van Nooten, Parinis Theory of Verbal Meaning, Foundations of Language, Vol. 5, No 2, 1969, 242 255. V.' i O. Bohtlingk, Paninis Grammatik, Leipzig 1887 (II izd.). Posebno se preporuuje knjiga: K. Kunjunni Raja, Inian Theoriens of Meaning (Madras 1963) u kojoj e se, pored ostalog, nai i detaljnijih informacija o upotrebi termina sphota kod starih Indi jaca (o tome kako treba razumeti ovaj termin postoje danas inae kontroverzna miljenja).

PERIOD OD RIMLJANA DO KRAJA RENESANSE 24. Rimljani su podraavali Grke, posebno aleksandrijce, u gra matikim poslovima. U I veku pre nae ere poznati gramatiar Klarcus Terentius Varro (116 27) napisao je u svoje vreme i kasnije veoma cenjenu gramatiku latinskog jezika: ^De. lingua latina (u njoj se naroita panja poklanja morfolokim-pojavama). Njegova gramatika je posluila kao uzor mnogim generacijama srednjevekovnih gramatiara koji su vredno radili na prouavanju latinskog j ezika kulture svoga doba. Varro je ostao zapamen, pored osta log, i po tome to se vehementno zjagaQ_z.a-istotu latinskog jezi ka ukazujui na snagu koju imaju, s jedne strane, ve steene je zike navike, a s druge intervencije vrene po analogiji, tj. u rezultatu poputanja tenji ka ujednaavanju dotle nesaobraznih jezikih pojedinosti. 25. Ve iz prvog veka n. e. dopiru pomeni o pojedinim istaknu tim radnicima na gramatikim problemima latinskog (npr. o Remmiusu Palaemonu, poreklom iz Grke). Ipak, najznaajnija imena dolaze u neto kasnijim vekovima: u IV veku Donatus (pisac uve nog dela Ars grammatica) i u VI veku Priscian (autor dela Institutiones grammatlcae, koji je, razvijajui ideje ApolloniOsa ]5yskolosa, najvie~uticao~na savremenike). 26. Krajem IV veka gramatiarske snage su najvie koncentrisane na prouavanju latinske ortoepije i metrike^-Nekih originalnih pogleda na jezik po pravilu tada nije bilo.1 5 Od( VI veka (zahvaljajui Priscianu) razrauju se gramatiki problemi u duhu zaciie koiu ie io Dvskolos sprovodio: ue se glasovi fodeljak gra matike poznat pod nazivom De voce_ili Orthographia), daju se objanjenja o slogu (De svllaba. Prosodia), klasifikuju se rei po vrstama (De partffiuscjrationis), pristupa se jarkim pokuajima zahvata u sintaksu (Pratio, Syntaxis<^~Tek 0(jf XIII veka1 reper toar se znatno proiruje: ukazuje se na principe graenja rei, poi nje se s razradom upotrebe padea i principa kongruMciie. daju se osnovna obavetenja o tome ta je to stih. Pri kraju srednjeg veka ve su u glavncpn sreeni elementarni pojmovi o nekim od
1 5 Dodue, sv. Augustin (+ 430) je zastupao izvesne interesantne ide je o odnosima izmeu zvukovnog sastava i znaenja rei u svome elu Principia ialecticae. Ali ti njegovi pogledi pobudili su relativno malo interesovanja kod savremenika. 1 6 Godine 1199. je napisana (i to u stihovima!) prva dobro razraena (prema tadanjem nivou lingvistikog znanja) latinska gramatika (autor Alexander de Villa-Dei).

osnovnih gramatikih pojava (razgraniena je npr. imenika katego rija od pridevske, istaknut je znaaj glagolske rekcije za utvriva nje padenog znaenja, definisana je apozicija, itd.). 27. Jezika teorija u srednjem veku dobij a interpretaciju koja odgovora optem duhu kulturne i filozofske misli toga doba: skolastiari, veliki potovaoci Aristotelovih radova, uoavaju u jezikom fenomenu pre svega direktnu manifestaciju logikog rasuivanja. Za primenu skolastike logike u gramatici izjanjavao se npr. uveni Abaelard (1079 1142). U X I veku je bila na glasu skolastiarska kola Michaela Psellosa koja je imala i kasnije velikih od jeka. Skolastiki J[uh u gramatici srednjeg veka dostie kulminaciju u idejij$Raymond, Lujleaj (1235 1315) da bi vredelo konstruisati je dan univerzalan filozofski jezik kojem bi baza bio latinski, ali pre raen'tako da se u k o mb ina c ij i jezikih e1emenata ogled a maksimalna primana l ogikog principa (po ovoj svojoj ideji Lulle je u neku ruku pretea 'dananjih naunika koji rade na izgraivanju meta. jezika v. 388). Logiki duh jezikih ispitivanja ostao je karak teristian prvenstveno za francusku gramatiarsku sredinu ne samo kroz ceo srednji vek ve i kasnije (v. o koli Port-Royala 38). 28. Bilo je u srednjem veku jo pojedinanih, interesantnih za paanja o jeziku, ali su ona ostala usputno izreena, bez znaaja za razvoj jezikih studija. Poznati filozof Toma Akvinski (1225 1274) npr. razmiljajui o jeziku zakljuuje: glasovi postoje zato da neto 1 oznae^f principaliter data ad significancTum): bez veze sa znaenjem glasovi su vetaka ljudska tvorevina (significantia artificialiter) lie na svrhe. Ove ideje koje zvone udno moderno fgntnvn fonoloki: v. o fonologiji 270) izreene su upravo u prazno ostajui bez odjeka. 29. U srednjem veku su se rascvetale jezike studije i u sredi nama gde se nije govorilo indoevropskim jezicima: meu Arabljanima i Jevrejima, predstavnicima semitske jezike grupe. 30. Srednjovekovne mone arabljanske drave obuhvatale su heterogene nacionalne elemente. O porobljenih naroda Arabljani su, sa zadiv.ljujuim ekTektizmom, prihvatili osnovne kulturne te kovine na bazi kojih su onda poeli izgraivati svoju sopstvenu kulturu, gramatiarsku, tradiciju primili su, sa ostalim pozitivnim ostvarenjima, od Grka. Meutim, kako je jezik Arabljana bio sasvim drukijeg tipa od grkog, gramatiarska ispitivanja su se morala u ovom sluaju provoditi na specifian nain. 31. Neposredan motiv za jeziko ispitivanje bio je ovde prak tine prirode: trebalo je prouiti jezik Korana, svete knjige" svete religije (u ime koje su Arabljani osvajali svet). Tradicija je zabra
22

njivala da se tekst Korana prevodi ili menja. Trebalo ga je, dakle, uiti na' arapskom jeziku (to je naroito teko padalo pravovernima iz, redova pokorenih naroda, kojima arapski nije bio matemji jezik). O istosti jezika Korana brinuli su se odabrani jeziki stru njaci. Iznikle su gramatiarske kole za vaspitavanje mladih ka drova (najpoznatije su bile kole u Basri i Kufi gradovima u bazenu Mesopotamije). 32. Arabljansiki gramatiari meu prvima ukazuju na znaaj utvrivanje neposrednog odnosa izmeu konkretne sintaksike funk cije i forme datog jezikog znaka. Oni s naroitom panjom ispituju glasove (rei Korana trebalo je pravilno izgovarati!) uzimajui u obzir kako fizioloke tako i akusti ke-momente. SistenTaraBrjansKe? gramatike, izloen je u knjizi A1 Kitab koju je napisao Sibavajhttz'Basre^fKitab Sibawaih). I pisac i knjiga bili su u svoje vreme nadaleko uveni. 33. Arabljani se naroito istiu kao izvrsni leksikografi.1 7 Ostala je uspomena na mnoge vredne radnike u ovoj jezikoj oblasti, po sebno na Firuzabadija (Flruzabadi, 132'9 1414) koji je, po predanju, napisao oko sto tomova renika (renik je imao naziv Al-qamus< to bi otprilike znailo: beskrajan okean rei). Vrednost ovoga rada na leksikografiji odredile su umnogome konkretne drutvene i kulturne prilike u dravama Arabljana. Tamo je svaki pojedinac, bez obzira na drutveni poloaj, mogao zadrati u jeziku dijalekatske osobine ovoga kraja ne plaei se za svoj lini , ugled>-glavnor"]e bilo poznavati jezik Korana i umeti ga pravilno citati. Leksiki fond arapskog jezika se stoga bogatio vrlo intenzivno i nekontrolisano razkiiim leksemama koje su se upotrebljavale naporedo, unesene iz raznih krajeva gde se govorilo arapski. Leksikolozi su revnosno beleili ove sinonime, ne uoavajui njihovu ..__razliku po poreklu, poTtiBKoi vrenostL po eposi iz~koj eTU^ponikli. Takp_ su, kkle, bez perspektive, svrstavane ravnopravno rei iz raznih dijalekata, iz raznih vremena, pesgiki neologizmi kao i standardni izrazi atog istorijskog trenutka. Ovaj metodoloki nedostatak u kvalifikaciji i klasifikaciji sakupljenog remkog blaga obezvredilo je llmnogomS celokUpan zamaan rad ovih vrenih starih leksikografa. 34. U arabljanskim dravama bilo je i jevrejskog stanovnitva. Jezik Jevreja hebrejski bio je srodan arabljanskom. Ovu srod1 7 Izvrsni leksikografi bili su, jo od davnih vremena, i Kinezi. Ali je njihov rad na jeziku ostajao nepoznat predstavnicima indoevropske lingvistike tako da nije neposredno uticao na razvoj lingvistike misli u svetu.

nost Jevreji su bili uoili jo u X i X I veku. Poredei hebrejski ne samo sa arabljanskim ve i sa aramejskim, oni su zakljuili da u ta tri jezika ima dosta zajednikog. Tako Jevrejima pripada slava prvih komparatista u jezikim studijama, mada su njihovi radovi oiveli iri publicitet u Evropi tek mnogo docnije i nisu, dakle, imali neposrednog uticaja na razvoj nauke o jeziku. U kontaktu s arabljanskom kulturom razvijala se, u obimu u kojem su tadanje prilike doputale, i jevrejska tradicija rada na sopstvenim nacionalnokultumim problemima, najvie na ra z ra d i^ vanju filo'zofsko-religioznih stavova i na filolokom prouavanju .Biblije. Metod jezike analize primljen je od Arabljana. 35. Tek u doba renesanse poeli su se evropski gramatiari blie upoznavati sa tradicijom u prouavanju semitskift jezika. Pojam o korenu rei prenesen je iz te tradicije u indoevropsku gramatiku .' 36. Renesansa je doba tipino filolokog interesovanja za jezik: prouavaju se latinski i grki tekstovi. U kasnoj renesansi poinju se studirati hebrejski i arapski (posebno hebrejski, koji se \j2 ima kao najstariji jezik ovo u vezi sa biblijskom priom o potopu i Noj u). U to doba su u velikoj modi i etimoloke studije. Ve tada zablista usamljeno ponegde neka originalna lingvisti ka misao, prvi vesnik buduih vekova. U XVI veku npr. iveo je Italijan Claudio Tolomei, prvi gramatiar iju je panju osvojila pravilnost glasovnih zakona. Tolomei je umeo da uoi razvoj latin skog pl u italijansko (toskansko) pi na poreenju primera kao to su ital. pieno: lat. plenus, ital. piu: lat. plus i si. Naalost, njega u ovim opaanjima niko nije neposredno sledio. Bibliografske napomene

PERIOD OD RENESANSE DO KRAJA XVIII VEKA 38. Kroz -gramatiearske tradicije XVII i XVIII veka provlai se naslee iz prolosti. Logika koncepcija jezika npr. ostaje i dalje osnovno teorijsko uporite gramatike, posebno u francuskoj gramatiarskoj sredini (koja je bila na glasu kod savremenika). Ta sredina je bila najdostojnije reprezentovana radovima poznatog gramatiar skog centra Port Royala. Iz tog centra je 1660. izala uvena gra matika Grammaire generale et raisonnee (autori: Cl. Lancelot, A. Arnauld).1 8 U njoj je ispoljen vrlo izrazito teorijski princip portroyalaca: gramatike norme treba da maksimalno odgovaraju zahtevima logike; logika je jedna, opteljudska, univerzalna; prema tome mogue je izgraditi univerzalnu gramatiku teoriju koja bi odgova rala sutini svih jezika sveta. Odjeci ovih ideja bili su mnogobroj ni.1 0 U Evropi se upravo tada rascvetavala bogata tradicija norma tivne gramatike. 39. Ve pred kraj renesanse probudilo se u pojedinim evropskim sredinama interesovanje i za prouavanje tekstova koji nisu pisani na grkom i latinskom, ve na kojem drugom indoevropskom jeziku (to dalje ka X IX veku ovo je interesovanje sve intenzivnije). Jo je Franciscus Junius (1589 1677) ostao zapaen po svojim ispitiva njima tekstova koji se tiu germanskih jezika (u prvom redu en gleskog zatim skandinavskih jezika, pa frizijskog, holandskog, got skog.) Njegovim stopama poao je i George Hickes (1642 1715) koji je objavio gotsku i anglosaksonsku gramatiku2 0 i niz informacija iz oblasti fadanjeg znanja o engleskom i srodnim jezicima. Tek, meutim, u XVIII veku filoloka ispitivanja tekstova dobijaju so lidnu metodoloku razradu., Tada se filoloki metod poinje primenjivati i na druge oblsfsti u istoriji knjievnosti, u ispitivanju narodnih obiaja. ' 40. Normativna gramatika dobij i u XVIII veku sve odreeniju teorijsku osnovicu izraenu u koncepciji o jezikoj stagnaciji: sma1 3 Najblii uzor ovom delu je gramatika iz 1587. god. (izdata u Salamanki) koja je ostala poznata pod nazivom Minerva (autor F. Sanctius). 1 9 Gramatika Port Royala sluila je u X V III veku kao obrazac za sastavljanje filozofskih gramatika (tj. univerzalnih, sastavljenih po cptim logikim principima). Jedna od takvih gramatika je i delo En gleza Jamesa Harrisa: Hermes or a Philosophical Inquiry Concerning Language and Universal Grammar (objavljeno 1751) koje je bilo ne obino popularno kod savremenika (deivelo je do 1794. u Engleskoj pet izdanja, prevedeno je na nemaki 1788, a na francuski 1796). 2 0 Pod naslovom: Institutiones grammaticae anglo-saxonicae et moeso-goticae, Oxford 1689.

* i 37. Osnovna obavetenja pruaju: Bloomfield-Language (odeljak The Study of Language); Zvegincev - Istorija jazyk. I (str. 3420). Opirnije informacije v. u Arens-Sprahwissenschaft (str. 2354). V. jo i: R. H. Robins, Ancient and Mediaeval Grammatical Theory in E u r o p e ... (v. 15); Jean Collart, Varron grammairien latin, Pari 1954; K. Barwick, Remmius Palaemon und die romisehe ars grammatica, Leipzig 1922; Louis Kukenheim, Contributions a lhistoire de la grammaire grecque, latine et hebraique a l'epoque de la Renaissance, Leiden 1951; Khalil J. Semaan, Lingui stics in the Middle Ages. Phonetic Studies in Early Islam, Leiden 1968; Francis P. Dinneen, An Introduction to General Linguistics, New York 1967 (str. 107 150). 24

25

tralo se da krivicu za promene koje je tokom vremena pretrpeo latinski snose gramatiari zahvaljujui njihovoj nedovoljnoj bud nosti prostota je uspela da iskvari jezik (inae se jezik po sebi ne bi promenio). 41. Filozofske ideje X V III veka imaju direktnog odjeka i u jezikim ispitivanjima. Francuski racionalizam iz vremena enciklo pedista (1751 1777) samo je favorizovao logiko prilaenje jezikim faktima i podupirao tenje ka univerzalizaciji gramatike. Uticaj engleskih filozofa XVII veka, empirista i induktivaca, psihologa i pragmatiara, manifestovao se u zainteresovanosti engleske gramatiarske sredine za govorni jezik (to je sasvim novo u istoriji je zikih studija). y 42. U XVIII veku se intenzivno razmilja o poreklu jezika2 1 (osim hipoteze o hebrejskom kao najstarijem jeziku oveanstva posle potopa v. 36, postojale su i druge, isto toliko proizvoljne hipoteze i pre XVIII veka).2 2 Tada se, uostalom, poinju naglo iriti i znanja o raznovrsnosti jezike strukture. 43. Jo su u XVI veku poeli pristizati u Evropu prvi, primi tivni opisi nekih amerikih i filipinskih jezika (izvetaje su slali panski misionari). Pred kraj XVIII veka znalo se ve ukupno za oko 200 jezika,2 3 a prve decenije X IX ta se cifra popela $a oko 500.2 4 44. Najvanije otkrie nije se, meutim, ticalo nekog egzoti nog, neindoevropskog jezika. Ticalo se upoznavanja evropske nau ne publike sa jednim dotle nepoznatim indoevropskim jezikom, sa sansk ritom. Prvi veliki sanskritolog bio je Englez William Jones (1746 1794) koji je utvrdio da su sanskrit, grki, latinski, gotski i (verovatno) keltski najblii roaci, postali iz zajednikog, danas nepostojeeg
2 1 Pitanjem porekla jezika bavio se i poznati Johann Gotfrie von Herder (1744 1803) razvijajui za svoje doba progresivne ideje (jezik po njemu nije prosto boja tvorevina; ovek razvija jezik iz svojih unu tranjih potreba i si.). Njegova studija Ober den Ursprung der Sprache (objavljena 1772) imala je velikog odjeka kod savremenika. 2 2 Holananin Goropius Becanus (XVI vek) je npr., u aru patriotiz ma, izraavao uverenje da su se svi jezici sveta razvili iz njegovog, holandskog. 2 :1 Po nagovoru filozofa Leibniza a pod pokroviteljstvom ruske ca rice Katarine II, P. . Pallas je (u periodu od 1787 1798) izdao u Petrogradu neku vrstu renika od 25 rei na 200 razliitih jezika Evrope i Azije pod naslovom Linguarum totius orbis vocabularia comparativa Augustissimae cura collecta. Ve u drugo izdanje ovog renika, koje je dopunio Srbin Teodor Jankovi-Mirijevski (1790/91), ukljueno je jo 80 jezika (od kojih su neki bili sa teritorije Afrike i Amerike). 2 4 Kada je objavljen uveni Adelungov renik v. 50.

jezika. Iz ovog njegovog tvrenja nije se neposredno izrodila epoha komparativne lingvistike; ona je naila neto kasnije (v. 53). Ipak je Jonesova^teori^a'^pripremila evropsku lingvistiku misao na sledei istorijski trenutak komparativnih''jeziih studija. 45. Krajem XVIII veka otpoelo je, uostalom, i komparativno prouavanje ugro-finske grupe jezika (za ovo je naroito zasluan bio Maar S. Gyarmathi,2 5 1751 1830). Bibliografske napomene 46. Izvori osnovnih informacija: Bloomfield Language (odeljak The Study of Language); Zvegincev Istorija jazyk. I (str. 21 24). Opirnije podatke potraiti u Arens Sprachwissenschaft (str. 58 132). V. jo i Ernst Cassirer, The Philosophy of Symbolic Forms (v. 15), odeljci: The Position of the Problem of Language in the System of Empiricism. . . (133 139) i The Philosophy of the French Enlightenment. . . (139 147); P. Kuehner, Theories on the Origin and Formation of Language in the Eighteenth Century in France, Philadelphia, Univ. of Pennsylvania Press 1944; G. Harnois, Les theories du language en France de 1660 a 1821, Pari 1929; Otto Funke, Studien zur Geschichte der Sprachphilosophie, Bern 1928 (I deo: Zur Spraehphilosophie des 18. JahrhunefFs: J. Harris Hermes); L. Kukenheim, Esquisse historique de la linguistique frangaise et de ses rapports avec la linguistique generale, Leyde 1962 (drugo ispravljeno i dopunjeno izdanje izalo je u ediciji Publications romanes de lUniversite de Leyde, VIII, Leiden 1966); Maurice Leroy, Les Grands Courants de la Linguistique Moderne, Bruxelles 1963 (v. na str. 8 14); G. Tagliavini, Storia della Linguistica, Bologna 1963 (v. na str. 3550); Georges Mounin, Histoire de la linguistique des origines au X X e siecle, Pari 1967 (v. na str. 116 151); Francis P. Dinneen, An Introduction to General Linguistics, New York 1967 (v. na str. 151 173). Godine 1966. objavljeno je u Stuttgartu novo, kritino izdanje dela Grammaire generale et raisonnee ou La grammaire de PortRoyal (I tom sadri faksimil treeg izdanja od 1676. godine, a II tom varijante teksta i razliite napomene; izdava je Herbert E. Brekle). V. i: N. Chomsky, Cartesian Linguistics: A Chapter in the History of Rationalist Thought, New York 1966, kao i veoma obaveten, kritiki prikaz ove knjige u Journal of Linguistics Vol. V,
2 5 S. Gyarmathi, Affinitas linguae hungaricae cum linguis fennicae originis grammatice demonstrata, Gottingen 1799.

->

26

27

No 1, 1969, 165 187 (autor Vivian Salmon); H. E. Brekle, Die Bedeutung der Grammaire generale et raisonnee bekannt als Grammatik von Port-Royal fiir die heutige Sprachwissenschaft, Indogermanische Forschungen 72, 1967, str. 1 21. Bliu sliku o najvanijim pogledima na jezik tokom XVIII veka daju radovi: Edward Sapir, Herders Ursprung der Sprache, Mo dem Philology 5, 1907/8, str. 106 146; J. Viertel, Concepts of Language Underlying the 18th Century Controversv ahout the Origin of Language ,Problems in Semantic History of Linguistics, Lin guistics and English ( = Report of the 17th Annual Round Table Meeting on Linguistics and Language Teaching No 19, Washington 1967, izdanje F. P. Dinneen, str. 109 132). V. i Johann Gottfried Herder, Uber den Ursprung der Sprache (pogovor Karla Koniga, str. 125 150), Stuttgart 1965.

J E Z I K A ISP IT IV A N JA U XIX VEKU

28

UVODNE NAPOMENE 47. Lingvistiki poetak X IX veka odlikuje se onim to je ostalo uglavnom i karakteristika lingvistike X IX veka u celini: interesovanjem za konkretni jeziki fakat. Ovim je prekinuta tradicija jezikih prouavanja XVIII veka po kojoj je glavni akcenat panje leao na traganju za univerzalnim, logikim strukturama u jeziku. 48. Ve prvih decenija X IX veka poinje se razvijati istoricizam u ispitivanjima jezikog fenomena1 da sedamdesetih i osamdesetih godina, u eri mladogramatiarstva, sve jezike studije budu postav ljene na teorijsku osnovicu uverenja (koje je eksplicitno formulisao veliki teoretiar mladogramatiarstva, Hermann Paul): nema nauke o jeziku bez istoricizma (v. 98). 49. Otkrie sanskrita,2 indoevropskog jezika a ipak znatno raz liitog od grkog i latinskog (na kojima su dotle izgraivani lingvi stiki pojmovi), domelo je nove poglede na jezike fenomene, nove probleme pred nauku i stvaranje nove discipline uporedne gra matike. Epoha komparativnih jezikih studija, koja je obeleila speci finim tipom rada prve decenije lingvistike X IX veka, bila je
1 Ovo najpre i najvie u okviru romanskih studija: poznavanje la tinskog, iz kojeg su se vremenom razvili romanski jezici, davalo je izu zetnih mogunosti za uoavanje istorijske perspektive. Inae, prva inte resovanja za istoriju nacionalnog jezika razvila su se poetkom X I X veka u Nemakoj u vezi sa tadanjim romantiarskim oduevljenjem za na cionalna obeleja. 2 Mada je W . Jones jo 1786. ukazao na vrednost prouavanja san skrita (v. 44) neposredan kontakt evropske lingvistike javnosti s ovim jezikom ostvaren je tek kasnije, zaslugom F. Boppa v. 53. Treba se ovom prilikom podsetiti i na injenicu da je jezuitski misionar, Francuz Coeurdoux, jo 1767. napisao (za Institut frangais) memorandum o to me da postoje upadljive srodnosti meu reima sanskrita i latinskog. Naalost, njegov je memorandum objavljen tek 1808. i nije odigrao ulogu koja bi se oekivala.

31

veoma plodna. Jeziki strunjaci su najvie bili preokupirani ispi tivanjem srodstva indoevropskh jezika. Manje su se interesovali pitanjem srodstva drugih, tada takoe ve dosta poznatih jezikih grupa (semitskih, hamitskih, ugarskih i altajskih jezika). Tek krajem X IX veka, u stvari, otpoinje era ozbiljnih studija neinoevropskih lingvistikih problema (tada je npr., posle deifrovanja asirskih tekstova, otpoela epoha procvata semitske lingvistike). Iz redova komparatita izali su i prvi teoretiari jezika u ijim su shvatanjima nali svoj neposredan otklik pravci miljenja karakteristini za dati razvojni trenutak nauke u celini: Schleicher i njegova kola (v. 60). 50. Evropa je u X IX veku bila upravo zasuta lingvistikim! podacima sa najrazliitijih strana sveta. To je doba velike ekspanzije Evropljana na druge kontinente, to je onelo neminovno novih lingvistikih saznanja. Ve je A delunpovj^enik, u prve dve decenije,3 pobudio interesovanje a dcatle-nepoznate jezikeJipov stim u lira o , pojedince na optelingvistike meditacije. Jedan od lingvista izuzet no darovitih za jeziETteorijuT^aetrnk optelingvistikih studija, javio se upravo na poetkft stolea, nadahnut poznavanjem neindoevropakih jezikih struktura: veliki W. von Humboldt (v. 68). 51. Dok je u XVIII veku preovladavala logika koncepcija je zika, dotle se lingvistika teorija X IX veka odlikuje prvenstveno uvoenjem psiholokih kriterija u analizu jezikog fenomena. Lin gvistiki psihologizam ima svojih eminentnih predstavnika ve pedesetih i ezdesetih godina (v. 80); njihovi su radovi bili od presudnog uticaja na formiranje osnovnih lingvistikih koncepcija mnogih generacija.

52. Najvaniji razvojni trenutak doao je, meutim, tek pred kraj veka, sedamdesetih godina, kada su se pojavili mladogramatiari (v. 93). Tada je komparativno-istorijski metod dobio najzad punu sistematinost, rigoroznost i solidnu teorijsku fundiranost. Mlaogramatiari su ostavili za sobom dela ozbiljna, vrsto postav ljena. Ta dela se mogu dopunjavati ili korigovati; ali ostaje inje nica da u njima lei osnovni fond studiozno sakupljenih znanja o istoriji indoevropskih jezika, to im daje neosporivu vrednost.

EPOHA PRVIH KOMPARATISTA f 53. Nemac Frar^Bopp^(1791 1867) smatra se ostnivaem komparativne gramatike? Godina 1816. kada je Bopp izneo pred lin gvistiku javnost jeziki materijal sanskrita u poreeniu sa nekim drugim indoevropskim jezicima1 ostaje istorijski datum:5 "'tada J e ' otpoela ne samo komparativna epoha u lingvistici ve i sama lingvistika kao organizovana, samostalna nauna disciplina. I pre Boppar s^ znalo za sanskrit i njegovu srodnost sa drugim indoevropskim jezicima. O tortne je govorio jo u XVIII veku W. Jones (v. 44). Boppova izvanredna zasluga, meutim, lei u tome to je prvi shvatio da pitanje meusobnih odnosa^lnidofivropskih jezika moze pojtati^_predmet-4 >osebnih naunih .studija. 54. Nedostatak ovakve koncepcije liio je Danca Rasmusa Kristiana Raska (1787 1832) Boppove slave, mada je Rask radio kom parativnu jeziku analizu otprilike kad i Bopp, ak i neto ranije.0
4 U studiji:_ trber das Conjugationssystem der Sanskritsprache in Vergleichung mit jenen der griechischen, lateinischen, persischen und germanischen Sprache. Glavnim Boppovim delom smatra se meutim knjiga u tri toma (objavljeno u periodu od 1833 1852) sa naslovom Vergleichende Grammatik des Sanskrit, Zend, Armenischen, Griechischen, Lateinischen, Litauischen, Altslavischen, Gotischen und Deutschen. Knjiga se smatra prvim udbenikom uporedne gramatike. 5 Izraz uporedna gramatika (vergleichende Grammatik) javlja se, do due, i pre 1816. godine. Upotrebio ga je jo Friedrich Schlegel (1772 do 1829) u radu Uber die Sprache und Weisheit der Inder, Heidelberg 1808. Rask je bio poznavalac mnogih jezika. Napisao je, pored ostalog, zapaen rad o finsko-ugarskoj jezikoj grupi. Posebni znaaj imala je rjegova studija o severnoislandskom jeziku (Undersogelse om det gamle Nordiske eller Islandske Sprogs Oprindelse) objavljena 1818. god. (Tu Rask, pored ostalog, pokazuje da postoji pravilan odnos u zvucima ger manskih rei prema zvucima u odgovarajuim reima drugih indoevrop skih jezika: Germani imaju npr. f prema latinskom p father / pater). Drugi deo ove studije (koji je, u nemakom prevodu lingviste Vatera,
3

3 Renik (koji je izdao Johann Christoph Adelung uz s a ra d n ju i drugih lingvista, najvie Vatera, ali i Hurnbolta) nosio je naslov Mithridate^oder Allgemeine^Sprachenkunde, mit dem Vater unser als Sprachprobe in beinahe fu^&ui/dert Sprachen und Mundarten, izdato u Ber linu: I tom 1806, A tom 1809, III tom 1812 1816, IV tom 1817. U reniku se nalazi pregled svih u to vreme poznatih jezika sveta uz ukazivanjc^na njihovu strukturu i srodnost i s osvrtom na mnoge ranije'Tffi'gvistike radove. J e z ic r 's e T tliS lI E !^ p o geografskom momentu. Mada se ukazuje na poznatu srodnost izmeu persrjsfeog i germanskog, grkog i latinskog, nedostaje vrsta koncepcija.o jedinstvenoj, indoevropskoj jezikoj poro dici. Ipak',~i" pored svih svojih nedostataka, Adelungov je renik u svoje vreme uticao u pravcu irenja naunih horizonata. Za nas Jugoslovene od naroitog je znaaja injenica da je Adelung i m a o progresivne ideje o potrebi saglasnosU izm e pravopisa_i izgovora zato to je njih prihva t i o slovenaki slavista tfernej IJopitar. Kopitar nije uspeo da sa ovakvim principima prodre uTtOverraKoj sredini, ali je uticao na Vuka Karadia koji i h je primenio u srpskom pravopisu.

32

33

Zato to je inae u mnogo prilika odluno insistirao na primen! istorijskih kriterija u jezikom prouavanju, Raska mnogi smatraju zaetnikom dijahronine ( = istorijske) lingvistike. 55. Epoha komparatista obeleena je mnogim slavnim imenima. Jakob Grimm (1785 1863) je npr. autor uvene Nemake grama_ tike7 koja mu je stvorila renome utem^JJaaTiemake lm^vfetjke. U ovorti svom delu Grimm, u stvaTiTire' obraduj e samo problematiku nemakog jezika, ve daje komparativni pregled gramatikih ka rakteristika germanske jezike grupe fgotsfeogj^jiemakog, holandskog, engleskog, frizijskqg_j-sikandmavskih_jegika). U drugom izda nju prverTrnjige (l8a2. godine) Grimm unosi i sistematski pregled odiaosa^.getrnanskihjcensonajiata prema odgovarajuim konsonantima drugih indoevropskih-jezika utvrujui postojanje odreene zakonitosti u manifgstaciji tih onosar-fostalo u lingvistici poznato pod terminom Grimmov zakon).* 56. Georg Curtius (1820 1885), autor uvenog dela Grundzuge der griechischen Etymoldgle (1858 1862), uveo ie komparativnoistorijski metod u klasinu filologiju. Johann Kaspar Zeuss (1806. do 1856) j^7~objavTJwanj5Tfrsvoje~Grammatica Celtica (1853), udario temelj studijama keltske jezike grupe. Romanistika je definitivno utemeljena klasinim delom Friedricha Dieza (1794 1876), koje je, uostalom, umnogome doprinelo razvijanju istorijske perspektive uopte u jezikim studijama: Grammatik der romanischen Sprachen (objavljeno u periodu od 1836 1844). Prvo komparativno ispitivanje slovenskih jezika izvrio je eh J.J2ojjffi^sky (i753. do 1829), a prvo sistematsko prouevanje slovensl5h~glasovnih pojava Rus A. X. Vostokov (1781 1864).9 Za razvoj uporedae- g ramatike
doiveo iru popularnost) nosi naslov tlber die thrakische Sprachklasse (Iialle 1822). U njoj se ukazuje, pored ostalog, na veze izmeu german skih jezika, grkog, latinskog, baltikih i slovenskih jezika (sanskrit nije uzet u obzir). Mada insistira na meujezikoj srodnosti, Rask ipak jo nema dovoljno iskristalisan pojam o indoevropskoj porodici jezika. 7 Deutsche Grammatik: prva knjiga 1819, u preraenom izdanju 1822; druga knjiga 1826, trea 1831, etvrta 1837; delo obuhvata uglavnom sve oblasti gramatike, sa izuzetkom sintakse. ' 8 Latinskom: p, t, k odgovora gotsko: i>, h; grkom: (p, &, x gotsko: b, d, g; latinskom: b, d, g gotsko: p, t, k (primer: caput / got. haubiP). Grimmov zakon se nije uvek potvrivao, naroito ne onda kada se radilo o konsonantima u unutranjosti rei. Docnije je Grimmov zakon dopunjen Vernerovim (v. 97). 9 Prvu istorijsko-komparativnu fonetiku slovenskih jezika (i uopte prvu knjigu takve vrste koja bi se ticala neke od indoevropskih jezikih grupa) Vostokov je objavio 1820. godine pod naslovom R a s s u d e n ie o s l a v j a n s k o m j a z y k e .

slovenskih jezika od fundamentalnog je znaaj a_JaikrTjlafgvijfvanj e dela Slovenca Franje M iH oia^-^Fr^z^lIH osichlSlS 1891): Vergleichende Grammatik der Slav-ischen Sprachen (u periodu od 1852. do 1875; poslednja, etvrta knjiga t i e s i n t a k s e i jo uvek je u upotrebi kao dragocena zbirka materijala).1 1 57. U predstavnike epohe prvih komparatista spada i August Friedrich Pott (1802 1887) koji se smatra osnivaem nauno po stavljenih etimolokih studija. Objanjavajui da se etimoloke ispi tivanje tie traganja za starijim jezikim formama (a ne za njiho vim prvobitnim, izvornim oblikom i znaenjem kako se to radilo npr. u antiko doba), Pott je u periodu od 1833. do 1836. objavio svoje etimoloke radove koji su obeleili izrastanje jedne posebne, plodne grane lingvistikog ispitivanja. 58. Rani komparatisti nisu samo pioniri naunog metoda u lin gvistici. Oni su doneli i prve detaljnije informacije o materijalu razliitih indoevropskih jezika ocenjujui ga prvi put u irem preseku meusobnog poreenja. Iz njihovih redova izali su i prvi teo retiari jezika, Schleicherovci (August Schleicher i njegovi ue nici v. 60). Bibliografski podaci 59. Theodor Benfey, Geschichte der Sprachwissenschaft und orientalischen Philologie in Deutschland, Miinchen 1869; Ge schichte der indogermanisehen Sprachwissensehaft seit ihrer Begriindung durch F. Bopp (kolektiv autora, pod rukovodstvom W. Streitberga, Leipzig 1916; izato u okviru poznate publikacije koju su osnovali K. Brugmann i A. Thumb: Grundriss der indogerma nischen Sprach- und Altertumskunde); B. Delbriick, Einleitung in das Sprachstudium, Leipzig 1908 (V izdanje; ruski prevod od 1904. izdat u Petrogradu: V v e d e n i e v i z u e n i e j a z y k a ) ; V. Tbomsen, Sprogvidenskabens Historie, Kopenhagen 1902 (nemaki prevod H. Pollaka: Geschichte der Sprachwissenschaft bis zum Ausgang des 19. Jahrhunerts, Halle 1927; ruski prevod iz 1938: I s t o r i j a j a z y k o v e d e n i j a d o k o n c a XIX v e k a ) ;
10 Mikloi je, pored ostalog, veoma zasluan za istraivanje- ---------------^ sobnih uticaja balkanskih jezika razliitog porekla. Te studije, kojima

je pna^podtreE^oIIo Kopitar, docnijlTsirprerasle u znaajnu naunu disciplinu bn?.konis^~lTt~^ifcanotQixijM .

1 1 Po svojoj naunoj orTjentaciji u ovu grupu zaslunih slavista svrstava se i patrijarh slavistikg_oniggaJzremena J3rvat~Vatroslav Jagi (1838 1923). "
3'

34

35

H. Pedersen, Sprogvidenskaben i det Nittende Aarhundree: Metoder og Resultater, Kopenhagen 1924 (engleski prevod Johna Webstera Spargoa: The Discovery of Language: Lmguistic Science ip, the Nineteenth Century, Cambridge Mass. 1931; poslednje izdanje 1962); Iorgu Jordan, An Introduction to Romance Linguistics. It Schools and Scholars (preveo John Orr, London 1937); A. Meillet, Introduction a letude comparative des langues indo-europeennes (III izd. Pari 1912; ruski prevod iz 1938: V v e d e n i e v sravnitel noe izuenie indoevropejskix j azy k o v); A. Meillet, La methode comparative en linguistique historique, Oslo 1925; John T. Waterman, Perspectives in Linguistics, Chicago 1963; G. Tagliavini, Storia della Lingvistica, Bologna 1963; Maurice Leroy, Les Grands Courants de la Linguistique Moderne, Bruxelles 1963; G. Mounin, Histoire de la linguistique des origines au X X e siecle, Pari 1957. Osnovne podatke jasno izloene daju i knjige: Zvegincev Istorija jazyk. I (str. 25 17); Bloomfield Language (str. 14 16); Sreten ivkovi, Uvod u opu lingvistiku, Zagreb 1958, str. 193 do 196. Pregled postignutih rezultata u oblasti komparativnih jezikih studija daje A. Schleicher u Compendium der vergleichenden Grammatik der indogermanischen Sprachen (Weimar 1861). Godine 1967. objavljena je, na engleskom jeziku (u Bloomingtonu, Indiana; izdava i prevodilac W. P. Lehmann), antologija naj vanijih lingvistikih tekstova pisanih u X IX veku: A. Reader in Nineteenth Century Historical Indo-European Lingvistics. Tu se nalaze, pored ostalog, radovi autora kao to su R. Rask, F. Bopp, J. Grimm idr. BIOLOKI NATURALIZAM U LINGVISTICI 60. Oko sredine X IX veka duhove evropskih intelektualaca uz buuje velika novost sa polja biolokih nauka: Darwin je argumentovano izneo svoju slavnu teoriju o evoluciji vrsta. Kod mnogih se javlja uverenje da principe evolucije koje je Darwin utvrdio na ivim biima treba uoiti i u ostalim oblicima ivotne stvarnosti, poto su oni nesumnjivo univerzalni. Oyakvo shvatanje zastupao je u lingvistici profesor Jenskog univerziteta, Nemac August Schlei cher (1821 1868). 61. Schleicher je bio komparatista po osnovnoj lingvistikoj orijentaciji, ali se interesovao i za probleme rekonstrukcije indo 36

evropskog prajezika (poznato je da je ak pokuao da sastavi jednu _basnu .na rekonstruisanom indoevropskom prajeziku).1 2 Njegov komparativno-istorijski jn etgd izvirao je iz koncepcije da je jezik ivi organizam, nezavisan od oveka, iji je razvojni put odreen optim biolokim zakonima evolucije: jezik se rodi, ivi neko vreme, da ivot drugom, mlaem jeziku koji ga vremenom smenjuje da bi, kasnije i taj mlai jezik bio nastavljen nekim svojim izdankom; jezik, kao i ovek, ima genealokoustablo., tj. prapretka od kojega se, u vidu grananja stabla, razvilo mnogobrojno potomstvo' srodnika (otuda se Schleicherova teorija naziva teorijom biolokog naturalizma u lingvistici, a poznata je i pod terminima Stammbaum teorija, odnosno pedigree teorija). 62. Za- Schleicliera.lezikJe_.misao izraena u zvucima: niti ima jezika bez miljenja niti miljenja bez jezika. Znaenje rei lei u korenima rei i tu ga moemo uvek otkriti 63. Jezik je prirodan organizam i njegov razvitak ima u prin cipu iste one oblike koje zatiemo i drugde u prirodi. Postoje tri osnovna jezika tipa: korenski jezici (kakav je npr. kineski, odnosijnelLJeelma-nheleavaju se odreenim redom slaganja korena~ rei), aglutinativni (npr., maarski jezik: gramatikrodnosi obeleavaju se sistemom prilepaka stavljanjem posebnih, dodatnih jezikih formi, za svako novo znaenje, na osnovni oblik rei) i fleksivni (npr. srpskohrvatski; rei imaju odreenu fleksiju_= sistem nastavaka za obeleavan je gramatikih odnosa). Ova tri tipa, po Schleicheru, stoje u neposrednoj zavisnosti od dostignutog stup nja^ razvitka i direktno odgovaraju (po istom redu) osnovnim obli cima zemaljske stvarnosti: svetu kristala, svetu biljaka, ivotinj skom svetu.1 3 64. Schleicherova teorija je bila meu savremenicima veoma zapaena, mada je izazvala i kritike osvrte. Meu prvima koji je posumnjao u Schleicherovo jeziko stablo i podrio celu teoriju bio je Schleicherov uenik Johannes Schmidt (1843 1901).1 4 Schmidt je utvrdio da se jezike ^04JaGije-(^= novine, nove oso bine), ponikle u jednoj govornoj sredini, ne ire dalje, u druge sre dine, u vidu pravilnog grananja, kako j Schleicher zamiljao, ve
1 2 A . Schleicher, Eine Fabel in inogermanischer Ursprache, Beitrage zur vergl. Sprachforschung, Bd. 5, 1868, na str. 206. 1 3 U slinom smislu naivna mada drukije stil'izovana shvatanja o stadijumima jezikog razvoja propagirao je u X X veku sovjetski lin gvista Marr v. 200. 1 4 V. J. Schmidt, Die Verwantschaftsverhaltnisse der indogerma nischen Sprachen, Weimar 1872.

da je njihov nalet slian udaru voenog talasa; bivaju zahvaene nekad vee, nekad manje govorne oblasti, u zavisnosti o sluaja.1 5 Prema forne, tri susedne .govorne oblasti nikad nee poznavati apso lutno isti ili apsolutno razliit inventar jezikih osobina: novona stala osobina e u jednom sluaju prei granice oblasti A i zahvatiti oblast B, u drugom sluaju * zahvatie C, u treem i B i C, a u etvrtom inovacija nee uopte prelaziti granice izvorne oblasti A (izlaui detaljnije svoje ideje Schmit se sluio shemama koncen trinih krugova; po tim njegovim talasima i sama teorija je u nauci ostala poznata pod imenom teorije talasa). Radi ilustracije svojeg shvatanja Schmidt je naveo nekoliko izoglosa ( = granice prostiranja jedne jezike osobine) na osnovu kojih se po veu ju, s jedne strane, pprmanska i_bnltisko-slovenska jezika grupa u jedinstvenu fami liju, a s druge strane sanskrit i grki. U oba sluaja Schmidtove izoglose soku liniju koja deli ^indoevropske jezike na dve glavne grupe, kentumsku i satemsku. Modema dijalektoloka prouavanja su dala nove potvrde SchmitovoJ Hipotezi. 65."~ch1eicherove ideje, u modifikovano] stilizaciji, zastupao je i poznati oksfordski profesor Maks Miiller (1823 1900). Miiller se slagao sa Schleicherom u tome da lingvistici treba dati mato u okviru prirodnih nauka, poto na prolost jezika treba gledati ne kao na istorijsko zbivanje ve kao na spontani proces izrastanja koji je svojsten svakoj prirodnoj pojavi. Slagao se i u odreivanju odnosa jezika i miljenja: jezik je i za Mullera nepoisredan organ ljudske misli. Odstupao je, meutim, od Schleicherove koncepcije u jednom, za Schleicherovu teoriju bitnom detalju: nije pridavao jeziku svoj stva ivog, autonomnog organizma, istiui a jezik ostaje neraz luivo vezan za ljudsku govornu aktivnost (neponovljivo je ono to se izrekne: govorni fenomen umire upravo onog trenutka kad biva izreen). Miiller je veoma zasluan za popularizaciju ideja biolokog naturalizma meu savremenicima. Njegova predavanja iz te oblasti (Lectures on the Science of Language), odrana na Oksfordu u periodu od 1861 1863, bila su primljena sa najveim interesovanjem (nekoliko puta su objavljivana u Engleskoj, a prevoena su i na druge jezike).
1 5 Sline ideje o prostiranju jezikih inovacija imao je, uostalom, i H. Schuchardt (v. 108) v. njegove studije Der Vokalismus des Vulgarlateins, Leipzig 1866/67 i Ober die Klassifikation der romanischen Mundarten, Graz 1900 (pretampano u Schuchardt-Brevier, v. 113). Ipak je tek Schmidt teoriju talasa u potpunosti postavio i razradio, tako da njemu u ovome pripada sva slava.

66. Predstavnici biolokog naturalizma u lingvistici zasluni su za skretanje panje na govorni jezik (poto se u okviru govornog jezikog fenomena mogu, po njihovom shvatanju, najjasnije uoa vati manifestacije prirodne veze jezika i miljenja). Njihovu ideju o stihijnom karakteru jezike evolucije, uslovljene nekim zakonima prirode koji nisu pod kontrolom ljudske volje, prihvatili su u osnov nom obliku najreprezentativniji predstavnici lingvistike X IX stolea mlaogramatiari. Bibliografski podaci 67. V. Schleicherove radove: Sprachvergleichene Unte-rsuchungen: Zur vergleichenden Sprachgeschichte, Bonn 1848; Linguistische Untersuchungen: Die Sprachen Europas in systematischer Ubersicht, Bonn 1850; Die eutsche Sprache, Bonn 1859; Compendium der vergleichenden Grammatik der indogermanisehen Sprachen, Weimar 1861 1862; Die Darwinische Theorie und die Sprachwissenschaft, Weimar 1863; tiber die Bedeutung er Spra che fiir die Naturgeschichte des Menschen, Weimar 1865. V takoe: B. Delbriick, Einleitung in das Sprachstudium (v. 59); V. Thomsen, Geschichte der Sprachwissenschaft. . . (v. 59); A. V. D e s nickaja, Voprosy izuenija rodstva indoevrop e j s k i x j a z y k o v , i z d . A N SSSR, M o s k v a - L e n i n g r a d , 1955; V. Pisani, August Schleicher und einige Richtungen der heutigen Sprachwissenchaft, Lingua, vol. IV, 4, 1-954/55, 337. do 368; A. S. C i k o b a v a , P r o b l e m a j a z y k a k a k p r e d m e t a j a z y k o z n a n i j a , M o s k v a 1959; Zvegincev Istorija jazyk. I (str. 89 104). U knjizi Portraits of Linguists I dati su biografski podaci o Schleicheru (str. 374 395; autor J. Schmidt) i Mulleru (str. 395. do S99; autor E. W. Hopkins).

HUMBOLDTIZAM U LINGVISTICI (TEORIJA WELTANSCHAUUNGA ) 68. Najvei teoretiar lingvistike X IX veka bio je Nernac Wilhelm von Humboldt (1767 1835); smatra se Osnivaem ovste linavistike (= discipline koja ispituje siutinu jezikoi~ienomena_ila^falr- '/ / tima najrazliitijih jezika).

38

69. W. von H um boldt je prvi naunik koji je prouio jedan od jezika Indonezije: jezik k a w i sa oet-rva J a v e.18 K ontakt sa lin g v i stikim oscbenostim a tako b itn o razliitim od onoga im e se odli kuju indoevropske jezike strukture dao je H um boldtu m aterijala za izgraivanje dotle nesluenih pojmova o prirodi jezika i nje govoj ulozi u ivotu oveka. 70. O riginalnost Humboldtov'og naunog talenta ispoljila se i u njegovom m etodu ispitivanja kao i u teorijskim pogledim a. Poetak lingvistike X IX veka obeleen je po pravilu osvetijavanjem jezikih fakata iz istorijske perspektive 1 traganjem za osnovnim pretkom (prajezikom) iz kojeg su se kasnije razvili postojei jezici-srodnici, lanovi v e lik e indoevropske porodice (v. 49). M eutim Hum boldt nije insistirao na dijah ron iji ( = istoriji jezika). N ap rotiv^ n jegova panja je bila usm erena p rvenstveno na uoavanje jezikih stanja specifinih za dati vrem enski period, dakle n a posm atranje jezika prcseku (v. 260). P oredenie jezika vrio ie-an alitiki, ne ulazei neposredno u pitanje genetikog srodstva. R ekon strukcijom prajezika n ije se bavio. N ije aksm atFaT ni to da bi indoevropski jezici zasluivali v ie naune panje od drugih jezikih familija-.-----71. H um boldt se izjanjavao protiv univerzalne-gram atike, iz graene prem a klasinom, skolastikom ablonu, istiui da gram a tika pravila treba izvlaiti induktivno, iz sam ih specifinih -fakata svakog j n k r c in o ^ I e k a J L e fin is a o je jezik kao dinam iki fenom en (po grkoj term inologiji: jezik je energeia, n e ergon ) naglaavajui da je statika u jeziku sam o prividna. Insistirao ie posebno na vezi jezika a m iljenjem : in telek tu alna~~de!at.nosit tei obavezno ka sjed i njavanju sa zvukovnim ( = govornim) fenom enom; b ez^zdruenosti ti:' nem a p rav og_ miljenj a.~HJ ~vezr~s tTm je i njegova teorija o m isli sa zvucim a ne m oe sv et predstava da pree vi svet pojm ova, unutranjoj form i ( gprrn) jezika, o kojoj su kasnije ras pravljali m nogi em inentni predstavnici jezike teorije (posebno pred stavnici psiholoke lingvistike, kakav je bio, recimo', M arty v. 89): pod unutranjog jezikom formom treba razum eti specifinost psiholoke strukture datih govornih predstavnika od koje jieposred10 V.: W. von Humboldt, trber ie K aw i-Sprache auf der Insel Java, Berlin 18361839 (posmrtno izdanje). K aw i je starojavanski jezik (izumro u X III veku) na kojem su pisani najstariji javanski tekstovi (od IX veka). Fonoloka i morfoloka struktura ovog jezika imala je izrazito indonezijski karakter, ali je reniki fond oevidno pretrpeo intenzivan uticaj sanskrita (to je u vezi sa istorijskom ulogom indijske kulture u javanskoj sredini).

no zavisi konkretna organizacija spoja zvukovne sa znaenjs'kom stranom njihovog jezika.1 7 72. C entralno m esto H um boldtove jezike teorije obuhvata p ro blem odnosa jezike strukture sa m entalitetom naroda. Po H um boldtu, jezik je speci f i fin n^innnnr-ijgfj iih a datoga naroda, spoljanji izraz jedn e unutranje forma k ola otkriva odreeni pogled na sveit (WeTtanschauung<<; zato se i sama Hurnb oldto v a teorija najee n a ziva teorijom Weltanschauunga), 73. U n eposrednom odnosu sa m entalitetom , kulturom i n-ptom idejnom__-Qriienl.;i ri i om i ormo ga naroda stoji i steen razvijenosti njegovog jezika-J?rem a tome, istoriju jezika treba najtenje p o v e zivati s istorijom nacionalne kulture. Ovakva sim plifikacija realnih fakata proizala je iz ihjenice da Humboldt nije dovoljno razliko vao pojave koje se tiu obrazovanja leksike i frazeologije od spe cifinih uslova koji reguliu razvoj fonolokih i m orfolokih feno mena. 74. Svoju teoriju o tom e da je jezik svojevrsna em anacija duha Hum boldt je potkrepljivao, pored ostalog, podseanjem na injenicu da se ljudi m eusobno teko razum eiu u potpunosti. To- proizlazi upravo otuda, isticao je Humboldt, to im p ogled rn a svet nisu iden tini (danas se term inom lin g vistik i rela tiviza m H urnboldtov e^skole obuhvata ovaj deo H um boldtovog uenja l^ ojiposebno ukazuje na nepouzdanost iezik og sredstva u obezbeivanju^apsolutno|pspoTazumevanja). 75. U vezi sa svojom optom koncepcijom jezika, Hum boldt iz lae i m iljenje o jezikoj evoluciji: svaka pram ena u jeziku nastaje u skladu sa razvojnim usponom ljuds!?pflS~nfagT~promene vode, u stvari, u vek ka jednom osnovnom cilju ka dosezanju do pune, raere izgraehostiTeIka (Hurnboldtov izraz: Vollendtmg-).76. V elikim dogaajem svoga vremena b ilo je Humboldtovo predavanje odrano 29. juna 1820. na berlinskoj akadem iji nauka o uporednom izuavanju jezika s obzirom na razliite faze njihovog , razvoja. Tada j e Hum boldt prvi put izneo pred javnost svoje osnov ne poglede na jezik. Od toga dana pa nadalje Hurnboldtov uticaj je snano delovao na formiranje lingvistikih pogleda m nogih gene racija. Svoju je teoriju Hum boldt najpotpunije izloio u studiji Uber die V erschiedenheit des m enschlichen Sprachbaues un ihren
17 Humboldt je u nekoliko prilika i ne uvek na identian nain stilizovao svoju ideju o unutranjoj formi, to je izazvalo kasnije dosta nedoumica. V. o tome: O. Funke, Innere Sprachform. Eine Einfiihrung in A. Marty Sprachphilosophie, Reichenberg 1924, str. 111113. 41

40

E influss auf die geistige E ntw icklung es M enschengeschlechts (1830 1836; zam iljeno kao uvod u velik i rad o jeziku kaw i, ob javljeno u W. von H um boldts gesam m elte Schriften, VII Band, Ausgabe der B erliner A kadem ie; faksim il originalnog izdanja od 1836. objavljen je 1960, s pogovorom izdavaa: Bonn-H anover-H am burg-M iinchen; Diimmler). 77.L ingvisti X X veka k oj _Lzastupaju o sn ovn e teorijske stavove Humboldta, prvenstveno teoriju W eltanschauunga, nazivaju se neohum boldtovcim a* Oni su dobrim delorn iz redova leksikologa, kao npr.: L. W eisgerber, J. Trier, G. Ipsen, F. D ornseif, A. Jolles, W. Porzig, W. von W artburg, itd. N ajistaknutiji m eu neohum boldtovcim a uestvovali su (poetkom ezdesetih godina) u zasni vanju takozvane gra m a tik e k o ja se tie sa d rin e (Inhaltbezogene G ram m a tik v. 520 524). U am erikoj lingvistici, sredinom X X veka, razvile su se, neza visno od evropskog hum boldtizm a, ideje o jeziku koje takoe uzi maju za osnovicu problem W eltanschauunga v. 348. B iblio g ra fsk e napom ene 78. V.: A. Fr. Pott, W ilhelm von H um boldt und die Sprachw issensehaft, Berlin 1876; Otto Funke, Studien zur G eschichte der Sprachphilosophie, Bern 1928 (II deo, pod naslovom : Zur Sprach philosophie der Gegenwart, str. 5155); G. Ipsen, Sprachphilosopbie der G egenw art, B erlin 14)30; R. L. Brow n, W ilhelm von Hum boldts Conception of L inguistic R elativity ( = Janua Linguarum, Series M inor 65, The H ague 1967). Izvode iz H um boldtove studije tjber d ie V ersch ied en h eit. .. (v. 76), daje (na ruskom) V. A. Zvegincev u Istorija jazyk. I (68. do 86). Sem toga, kao to je v e spom enuto (v. 76), danas su iroj lingvistikoj publici pristupani i originalni H um boldtovi spisi. Bio grafski podaci o H um boldtu dati su u Portraits of L inguists II, str. 71 101 (autor A. Dove). Od radova najveeg popularizatora H um boldtovih ideja, L. W eisgerbera, preporuuje se posebno: Vom W eltbild der deutschen Sprache, D iisseldorf 1-953. Opirnije podatke o W eisgerberovim lin gvistikim pogledim a daju M. M. Guhman u studiji L i n g v i s t i e s k a j a t e o r i j a L. V / e i s g e r b e r a (u zborniku V o prosy teorii jazyka v sovrem enoj zarubenoj l i n g v i s t i k e , izd. A N SSSR , M oskva 1961, str. 123 162) i P. V alentin u stu d iji L inguistique Sem antique: A propos de louvrage 42

de Leo W eisgerber Von den K raften der deutschen Sprache (Etudes G erm aniques X IX , 1964, str. 255261). V. i prikaz istog W eisgerberovog dela koji daje Stanko epi u Suvrem ena lingvistika (skripta) III, 1964, 115 124 (o ovoj publikaciji v. 137 n). Radi blieg upoznavanja sa metodom i osnovnim teorijskim sta vovim a neohum boltovaca preporuuje se dela: W. von Wartburg, Einfuhrung in die Problem atik und Methodik der Sprachw issenschaft, H alle 1943 (francuski prevod 1946; drugo, u saradnji sa Stephanom U llm anom prepravljeno i proireno izdanje, objavljeno je 1962. u Ttibingenu); W. Porzig, Das W under der Sprache, Bern 1950. V. i: H. Basilius, Neo-Hum boldtian Ethnolinguistics, Word 8, 1952, 95 105; R. L. M iller, The Linguistic R elativity Principle and H um boldtian Ethnolinguistics ( = Janua Linguarum, Series Minor 67, T he H ague 1968).

PSIHOLOGIZAM U LINGVISTICI 79. H um boldtovo uenje o jeziku kao em anaciji duha (v. 72) pustilo je svoje korene u nemakoj lingvistici. H. Steinthal (1823. do 1899), osniva lingvistikog psihologizma, objanjavao je sutinu jezika polazei od ove Hum boldtove koncepcije. 80. Steinthal je svoje osnovno lingvistiko vaspitanje dugovao H um boldtovoj teoriji, a poglede na psiholoke fenom ene izgradio je najvie prem a teorijskim stavovim a poznatog psihologa (i peda goga) Herbarta,18 usvajajui njegove ideje o asocijativnoj orga nizaciji ljudskoga duha (tj. da se m isli, podstaknute spoljnim uti skom, sam oniklo u oveku razvijaju, i to u nizanju jedna na drugu: jedna m isao iznie iz druge putem koje joj utire mrea podsvesnih asocijacija). Godine 1855. Steinthal objavljuje svoju psiholoku gram atiku (Grammatik, Logik und Psychologie, ihre Prinzipien und ihr V erhaltniss zu einander, Berlin 1855) u kojoj se zalae za opisivanje gram atikih fenom ena s psiholoke take gledita, pod vrgavajui ujedno kritici ranije koncepcije logikog univerzalizm a u gram atici. Ovo Steinthalovo delo, k ao i delo njegovog savrem enika i jednomiljenikaljVl. Lazarusa ,(1824 1903) Das l^eben_ der _ S p el * _ (B erlin 1855) u kojem se takoe propagira psiholoka inter pretacija jezikog fenom ena, imalo je velikih odjeka meu savrem e19 Johann Friedrich Herbart (17761841), poznat najvie kao zaet nik naune pedagogije koja se oslanja na psiholoke studije.

43

nicima. N ajznaajniji dogaaj za popularizaciju psihologizm a u lin gvistici bilo je, m eutim , pokretanje asopisa Zeitschrift ftir V olkerpsychologie und Sprachw issenschaft (prvi broj 1860, poslednji 1890) u kojem su glavnu re vod ili pokretai asopisa Steinthal i Lazarus, kao i njihovi uenici. L ingvisti okupljeni oko ovog aso^ pisa n ajvie su zasluni, pored ostalog, za upoznavanje ire lin gvi stike javn osti sa teorijom H um boldta o vezi jezika sa psihologijom naroda (tada je upravo izraz V d lkerpsych ologie postao neobino po pularan uopte u krugovim a nem akih in telektualaca zainteresovahih za p itanja nacionalne kulture). 81. U svajajui naelno H um boltovu ideju o jeziku, Steinthal je proirio unekoliko njen e teorijske okvire uvodei i pojam ind>vidualna g -g o v o rn o g akta u oblast naunog interesovanja: ako1 je fiz ik m -gain ojim se duh m anifostuje, onda je jezik kolektiva izraz duha kolektiva, a jezik pojedinca izraz individualne psiho logije. Tada je i prvi put izreena m isao (koju su kasnije, posle Steinthala, zastupali i drugi lin gvisti, prvenstveno predstavnici Vosslerove k ole v. 171) o tom e da rei nem aju apsolutno odreenih znaenja: svak i pojedinac, izriui rei, stavlja u njih -avnja lina preivljanja, svoju individualnu psihologiju, tako da_ri^i^dobijaju tenkritnL sm L sao'Jedino u m om entim a kad se izgovaraju, svak i put prelivene naroitom nijans& m r^aeenja,4roja bTva neposredno uslovljena posebnim psiholokim svetom svakog pojedinca. 82. S tein th a l je p rvi eksplicitno odredio ok vire ispitivanjim a jezika koja b i oprinela upoznavanju psih b logne narnda. Ta bi se ispitivanja ticala n e sam o istorije jezik^ v e i utvrivanja nje govog porek la kao i srodno sti-i razlika u konkretnim tipovim a jezikih struktura. U vezi s tim zapoinju prvi opseniji radovi na opisivanju jezikih tipova (tada je ve bio poblie poznat i prilian broj neindoevropskih jezika19). U radu na prvim klasifikacijam a poznatih jezika- lin g v isti su se ru kovod jli Steinthalovim psiholokim^ kriterijam a: duhovno srodstvo m eu narodim a dokazivano je srod- . nim oblicim a jezike strukture, i obrnuto. 83. p s ih o lo g ijo m naroda interesovao se, pored ostalih, i osni va p r / e laboratorije- za eksperim entalnu -psihologi ju- na svetu, s la v n i" W ilhelm ~W im F7 (IB3 2 1920). Ovaj nem aki naunik, lekar po struci, p sih o lo g ijo entralnom naunom interesovanju i uticaju,
i p regled osnovnih jezikih tipova daje Steinthal 1860. u radu: Charakteristik der hauptsachlichsten Typen des Sprachbaues (Berlin 1860). Ovo njegovo delo preradio je Fr. M isteli i objavio (pod istim na slovom) 1893. u Berlinu.

ostavio je prve studiozne rasprave o psiholokoj pozadini jezikog ' ' fenom en.au - .. 84. W undtova psiholoka orijentacija je drukija od Steinthalove, dok je Steinthal asocijacionista, Herbartov sledbenik (v. 80), W unt zastupa apercepcionalistiku teoriju: sv e t ovekovih p red stava, iz kojih se raaju ideje, prima se ulima7~o tom, preko ula sazdanom psiholokom svetu, saoptava jezik.20 " " IJS T ^ u n d t nije verovao u ideju da je jegjk_ duh naroda, mada se i sam ifttenzivno interesovao problemom psihologlje~haroda. Odreena psihologija kolektiva, isticao je Wundt, plod je zajedni ko g ivota. D a -b i se ta psihologija ispitala, treba dobro poznavati sve konkretne m anifestacije tog zajednikog ivota, a to su_iezik naroda, pa obiaj i. Jideologij_a celokupna kultura, jednom re ju. 86. K lasino WtfffS tovO eio (izalo u deset knjiga) nosi naziv >;V61kerpsychologie. Prve dve knjige, pod naslovom Die Sprache (v. 92), posveene su jezikoj problematici. Tu je W unt izneo niz interesantnih opservacija (npr. o percepciji govora, o reeninim konstrukcijam a,- o obrazovanju slozenica, itd.). Posebna.je_znaajno njegovo izlaganje o glasovnim promenama.21 87. W undtovi savrem enici, .m ladogramatiari. kritiki su se od nosili prem a vrednosti W undtovih radova o jeziku, naglaavajui da povezivanje psihologije s jezikom nem a stvarnog znaaja za je zike studije (u tradicionalnom smislu). U nae vrem e W undtov rad doivljava m nogo pozitivnije ocene, prvenstveno od strane neohum boldtovaca ( y .r~~TJ) i predstavnika antropoloke lingvistike (v. 342). U istoriji eksperim entalne psihologije W undtovo m esto je posebno znaajno.22 88. S vi ostali predstavnici X IX veka, ukoliko su se b avili jezi kom teorijom , ostaju u krugu tih optih, psiholokih interpretacija jezikih pojava, dodue bez insistiranja na psihologiji naroda. Ta
20 Poznata je W undtova podela psiholokih procesa na elem entarne

i sloene. Elem entarni procesi su neposredno vezani za fizioloke to

su, u stvari, psihofizioloki procesi (Wundtova eksperimentalna ispitiva nja su se ticala upravo takvih procesa). Sloenim procesima Wundt sma tra sve ono to se neposredno tie miljenja (emocija, ideologija i si.) pa se stoga eksperim entalnim metodom ne moe prouavati. 21 Istiui da su glasovne promene prvenstveno rezultat odreenih psiholokih procesa, Wundt daje, pored ostalog, objanjenje glasovne asim ilacije i disim ilacije osvetljavajui odsudnu ulogu asocijativnih im pulsa u ovakvim sluajevima. 22 Odjeka njegovog uenja bilo je ne samo u Evropi ve i u Americi. U Americi je prvih decenija X X veka njegova eksperimentalna psiho logija doivela veliki ugled. Popularizovanju Wundtovih ideja u SAD doprineo je najvie poznati ameriki psiholog E. B. Titchener.

44

45

kav je b io npr. u nem akoj lingvistikoj sredini H ans G org von der G abelentz (1840 1893) k oji je jasno naglaavao da nem a prim itiv nih jezika, da je svaki jezik u svom pravcu savren (u svom e po znatom delu Die Sprachw issenschaft, v. 92). Takav je u slavi stici bio uveni A. A. P otebn ja (1835 1891; profesor univerziteta u H arkovu od 1860. godine) koji je ukazivao u raznim prilikam a na duboku vezu m isaonog sveta sa jezikom strukturom zaduujui nauku o jeziku nizom dragocenih radova o znaenju i upotrebi gra m atikih kategorija u ruskom jeziku (najznaajnije je sakupljeno u delu I z z a p i s o k p o r u s s k o j g r a m a t i k e v. 92). 89. P oslednjih decenija X IX veka i prvih X X razvijao je svoju psiholoku filozofiju jezika poznati lin gvista A. M arty (1847 1914). M arty je eleo da izgradi principe opte lin g v istik e n a bazi psiholo gije. P olazei od konstatacije da se znaenje jezikih form i tie iz raavanja psiholokih stanja govornog lica i stim uliranja odgova rajuih psiholokih reakcija kod sagovom ika, to spada u oblast psiholokih studija, M arty izvodi zakljuak da osnovnu jeziku teo riju filozofiju jezika treba, u stvari, sv esti na psihologiju. Mada njegova teorija n ije u celin i prihvaena, pojedine njegove ideje, esto interesantne, originalne, im ale su uticaja na form iranje optelingvistikih pogleda prvih decenija X X veka. 90. K rajem X IX v ek a ja v lja se psiholoka orijentacija i u fran cuskoj lingvistikoj sredini da poetkom X X veka doivi svoj najpuniji razm ah (v. 161). S kraja X IX veka zapoinju i sem an tike studije ( = studije o znaenjim a rei v. 404), izrasle u istoj atm osferi zainteresovanosti za vezu psiholokog sveta i jezikih formi. 91. Evropske tradicije psiholokog prouavanja jezika nastav ljaju se i u X X veku nalazei svoje em inentne predstavnike u re dovim a teoretiara jezik a i sem antiara (A. Gardiner, K. Biihler i dr.). U drugoj polovini ovog stolea psihologizam postaje vana kom ponenta i u razvoju am erika lin g v istik e (v. npr. 352360). B ib lio g ra fsk e napom ene 92. P odatke o S tein th alu i W undtu d aje O tto Funke u Studien zur G eschichte der Sprachphilosophie (v. 78) na str. 55 57, a takoe i A rens Sprachvvissensehaft: o Steinthalu (252 260) i W undtu (360 370). O predstavnicim a psihologizm a (prvenstveno o Steinthalu, W undtu i M artyju) inform ie i ikobava: P r o b l e m a j a z y k a k a k p r e d m e t a j a z y k o z n a n i j a , M oskva 1959 46
/

(str. 21 31). V. i kod Z veginceva Istorija jazyk. I u poglavlju IV (P s i x o l o g i z m v j a z y k o z n a n i i podaci na str. 105. do 107; priloeni izvodi iz dela Steinthala i Potebnje). V. pom enuta dela: H. Steinthal, Grammatik, Logik und Psycho~ logie ihre Prinzipien und ihr Verhaltniss zu einander (Berlin 1855), Potebnjino Iz z a p i s o k p o r u s s k o j g r a m m a t i k e (prve dve knjige su objavljene 1888, trea 1899, IV 1941) i W undtovo Die Sprache (I izd. 1900, III izd. 1912, Leipzig). Osim toga, radi blieg upoznavanja sa stavom mladogramatiara prema W undtovom uenju preporuuju se studije: B. Delbruck, Grundfragen der Sprachforschung m it R iicksicht auf W. W undts Sprachpsychologie, Strassburg 1901; W. Wundt, Sprachgeschichte und Sprachpsychologie, m it R iicksicht auf B. D elbriicks Grundfragen der Sprachforschung, Leipzig 1901. V.: H. G. von der Gabelentz, Die Sprachwissenschaft, ihre A ufgaben, M ethoden und bisherige Ergebnisse (I izd, 1891; II izd. 1901, Leipzig); A. Marty, Untersuchungen zur Grundlegung der allgem einen Grammatik und Sprachphilosophie (Halle 1908) i Gesamm elte Schrifte (Halle: I 1916, II 1 1918, II 2 1920); Otto Funke, Innere Sprachform; Eine Einfiihrung in A. M artys Sprachphilo sophie, R eichenberg 1024. Psiholoka ispitivanja jezika produavaju se i u X X veku; u ko jem sve vidu i sa kakvim rezultatim a inform iu knjige: A. Gar diner, The Theory of Speech and Language (I izd. 1932; II izd. Gxford 1951), K. Biihler, Sprachtheorie. D ie D arstellungsfunktion der Sprache (Jene 1934); L. S. Vygotski, M y l e n i e i j a z y k, M oskva-Lenjingrad 1934 (II izdanje 1956, Moskva); Otto Ernst, Sprachw issenschaft und Philosophie (Berlin 1949); Fr. Kainz, Psychologie der Sprache (u etiri knjige; W ien 1951 1956); Fr. Kainz, Psychologie der Einzelsprachen I (Stuttgart 1965; ovo delo ini celinu sa prethodno pom enute etiri knjige, rauna se, dakle, kao peti tom jedinstvenog opusa). V. i H. Wein, Sprachphilosophie der G egenwart. Eine Einfuhrung in die europaische und am erikanische Sprachphilosophie des 20 Jahrhunderts, Den Haag 1963. N edavno je poznati eki lingvista K. Horalek objavio knjigu Filosofie jazyka (Karlova Universita, Praha 1S67) u kojoj se sa savrem enih lingvistikih pozicija raspravlja o ulozi psiholokih fak tora na jezik. Razvoj modernih shvatanja (preteno u amerikoj sredini) o odnosu psiholokog sa jezikim fenom enom izloio je psiholog H. Horm ann u knjizi Psychologie der Sprache B erlinH eidelberg-N ew York 1967). 47

MLADOGRAMATIARI 93. Sedam desetih godina prolog veka, na univerzitetu u Leipzigu (Nem aka), nala se na okupu grupa lin gvista, darovita i radna, ija je uloga u razvijanju lingvistikih studija bila od izvanrednog znaaja. Ta je grupa nazivana prvobitno la jp cik o m kolom . Danas je, m eutim , najire poznat term in m ladogram atiari (Junggram m atiker) koji se prim enjuje ne samo na ovu grupu, ve i na sve poznije lin g v iste sa istim m etodolokim koncepcijam a. Term in je iskovan u vrem e kada je lajpcika grupa, sastavljena od predstav nika m lade generacije, vod ila borbu protiv konzervativnih ideja starijih lin g v ista (meu kojim a je bilo i vrlo poznatih imena; u iz razite protivn ik e mladih ubrajao se npr. C u ^ iu s v. 56). Sta rija, protivnika generacija je pom injanjem m ladosti onih koji su se zalagali za nove p u tev e lingvistikih m isli elela da potceni stvarnu vrednost njihovog naunog podviga. M ladima je, opet, naziv bio drag jer je u njem u lea lo obeanje neeg sveeg i novog im e je trebalo obdariti lingvistik u. Tako je term in saglasno prim ljen i ostao do danas sim bol jed n e solidne, vred ne kole kojoj e ostati asno m esto u istoriji lin gvistik e. 94. N ajvea zasluga m ladogram atiara tie se davanja pu n e na une rigorozncsti kom parativno-istorijskom m etodu. Produbljivanje lingvistike m etodologije ^zapoeto je u okviH fTspitivanja glasovnih promena. Z nalo se, dodue, i pre m ladogram atiara da. se u okviru evolu tivnih fonetskih fenom ena uoavaju upadljive pravilnosti.-3 A lT nijedna geH~&raelja~pre njih nnTfe'taKS^.sgo, apoeflktiki, izloila princip o apsolutnoj dOslednosti izvrenja glasovnih promena: gla sovi sc 'm enjaju po odreenim zakonimaJiQjjLsfi__sprovodebezrTzuetaka; izuzeci nastaju tek naknadno, analogijom (tj. iz psiholokih razlog: p o d syesn im lisocy^ ij ama atogr jezikog oblica sa drugim , u kojem do glasovne prom ene n ije moglo doi, naruava se pravilo prom ene u datom obliku). 95. O zakonitosti fon etsk ih promena g ovorili su prvi i najvie: slavista A u gust Leskien (1840 1916) i indoevropeista Karl Brugmann (184-3 1919). L eskien ov rad, objavljen 1876. pod naslovom Die L autgosetze kennen k eine Ausnahm e, bio je veom a zapaen. A li je ipak centralan'znaaj im alo ob ja v ljiv an je studije M orohologisch^JIntefsughjifrgen (K. Brugm ann u koautorstvu sa li. OstKoifom [1847 1909]; u L eipzigu 1878): to je shvaeno kao man ifest
23 O tom e da se glasovni zakoni dosleno sprovode govori npr. Schleicher u Die D arw inische Theorie (Weimar 1863).

m la o g ra m a tia rsk e id eo lo g ije, k ao d efin itiv n o u te m e l javan je sam e k ole. 96. Id eja o za k o n ito sti u jezik u , k oja j e b ila osn o v n i m oto m la d o g ra m a tia rsk o g n a u n o g u v eren j a,. zd ru en a s a k om p a ra tiv n o isto rijsk om o rijen ta cijo m lin g v isti k o g in tereso v a n ja , koju su m la d e g ra m a tia ri n a sle d ili od p reth o d n ih generacija, o d red ila je osn o v n u form u n jih o v o g raa n a je z ik u: m inuciozno, strp ljiv o , oni su istr a iv a li j |v a k u ^ j e z i k u jgojedin ost kroz sv e n je n e e v o lu tiv n e faze, b ri ljiv o p a ze i d a u h v a te o sn o v n u n it k o n k retn e zak on itosti, od stra n ju ju i iz u z eta k p o treb n im ob jan jen jim a k a o to se tru n je od b a cu je da n e za m ra i bistru slik u . A tom iziraju jezik , g o v o rile su k a sn ije n o v e g en era cije, b u n to v n ik i odbijajui d a pou u ta b a n im m eto d o lo k im sta za m a ta d a v e starih m ladogram atiara. T ano je da su esto, z a iie ti h v a t a n j e m j e n e m a le , jed n o sta v n e, m od a ak i b ezn a a jn e n iti u u k u p n o sti jezik o g tkiva, m la d o g ram atiari is p u ta li iz v id a c e lo v ito st slik e jezik o g razvoja, u k ojem n ita n e iv i sa m o z a se b e v e ' sv e u m e usob nom spoju. A li je za to taj n jih o v a k rib ia n rad n a g o m ila o dovoljn o p o zn a v a n je jezik ih k o n k retn osti, t e su k a sn ije sa to g so lid n o g oslon ca b re i sig u rn ije iz ra sta li n o v i te o r ijsk i v id ici. 97. K o m p a r a tiv n o -isto rijsk e stu d ije su tek u rukam a m la d o g ram atiara d o b ile pun u n a u n u vrednost. R ev id ira n a su i d o p u n jen a iz v e sn a ra n ija tu m a en ja (tako je recim o G rim mov__zakon d o p un jen 3 T Grngaoyim ) 24 P o sao oko~~rekonstruk cij e~rrai star ijih -fa z a in dd vrop skih jezik a izv reg rT le^ o lid n ijim T o p sen ijim zah vatom , jfrv en stv en o za slu g o m sla v n o g a K. B rugm an na25 (najbolje su ob 24 Grimmov zakon (v. 55) dopunio je K. Verner (18461896) 1877. u studiji Eine Ausnahme der ersten Lautverschiebung (Kuhns Zeitsehrift fiir vergleichende Sprachforschung XXIII). Dopuna se sastoji u objanjenju da u unutranjosti rei bezvuni germ anski spiranti. koji odgovaraju starim indoevropskim "bezvunim *p, *t, *k, ostaju bezvuni iikolikn..j e vokal neposredno ispred njih pod akcentom : 'ukoliko akeenat nije na vokalu neposredno ispred spiranta, onda bezvuni glas prelazi u zvuni (ovo isto vai i za glas s u germanskim jezicima). Vernerov zakon neto je prestilizovao kasnije komparatista A. M eillet u studiji Caracteres generaux, des langues germaniques (Pari 1917). Po M eilletovoj definiciji pomenuti spiranti i glas s postaju zvuni izmeu dva zvuna elem enta od kojih je prvi vokal prvog sloga rei; do ozvuavanja ne dolazi ako je taj prvi slog pod akcentom. 25 K. Brugm ann je, pored ostalog, pisac poznatog prirunika: Kurze vergleichende Grammatik der indogermanischen Sprachen (Strassburg 19021904). On je u zajednici sa B. Delbriickom izradio prvo izdanje klasinog dela indoevropeistike: Grundriss der vergleichenden Gram matik der indogerm anischen Sprachen: I i II knjigu izradio je Brug mann u periodu od 18861892; III, IV i V knjigu obradio je B. Delbriick
4

48

49

raeni problemi Jionotike~-ir msH^ologiie; prvi veliki klasini rad iz sintakse- dao je B. pelfesick26). iitori^L ivih indoevropskih jezika takoe je poklonjernfptma panja. 98. Mladogramatiari su se istopi aja iezika bavili sa dubokim ubeenjem da je istoricizam u fiauT oHai metodoloki postupak koji najpotpunije odgovara visokim ciljevima- naunog saznanja. Taj sCfsvoj stav onTlTra^lttr~priBkamI~naglaavali.27 Najglasnije se za ovaj stav zalagao eminentni teoretiar mladogramatiarske kole, Hermann Paul (18461921). 99. Dok su ostali mladogramatiari svoje metodoloke* koncep cije uglavnom, ili bar najvie, praktino demonstrirali! Paulj e bio preteno zainteresovan za teoriisku nSVH nmlil p~ matike. Njegovo klasino delo: gFflVi'/ipien 'TferSprachgeschichte (v. 107) doivelo je i oduevljenih pohvala i ogorenih kritika. U njemu se najneposrednije ocrtava i sva veliina mladogramatiarskog podviga na unapreenju lingvistikih, studija i^sve njihove krupnije i sitnije slabosti na polju jezike teorije i metoda. 100. JBaui-se_gksplicitno izjasnio protiv proste deskripcije datog jezikog_stanja, kojoj nedostaje istorijska perspektiva, i to mu lin gvistika XX veka, oduevljena sinhronijom (v. 131), nikada nije oprostila. Zbog toga je zaboravljano da u Paulovom izlaganju (Pnnzipien der^Sprachgeshichley~uhaTTTepih opservacija, i^eposrednih nagovestaja mnogih novina koje e tek posle njega doci. Ostao~Je rtapvte^zapamen kao nepomirljivi apostol istoricizma. 101. Paul je polazio od uverenja da ie lingvistika jedna od nauka o ijnHgVnj kulturi Da bi se razumeo konkretan tihlik-iedns kulture u sadanjem razvojnom trenutku treba upqznati^_pre_ svega, Tstori)H ' kgTIIove pod iiim se neposrednim dejstvom vajao ovakav oftlik. Stegnut okvirima ovakvog osnuviiog uVETenja^^aul je iz
i objavio u periodu od 18931900. pod naslovom Vergleichende Syntax der indogermanischen Sprachen. Brugmann je sam autor drugog, prera enog izdanja ovog dela: I knjiga pod naslovom Einleitung und Lautlehre 1897, II knjiga pod naslovom Lehre von den Wortformen und ihrem Gebrauch u nastavcima 1. Teil 1906, 2. Teil 1909/1911, 3. Teil 1. Lief. 1913, 3. Teil 2. Lief. 1916. 80 Berthold Delbruck (18421922), najblii saradnik K. Brugmanna, posebno se istie svojim radom na sintaksi, za koju su se inae mlado gramatiari relativno slabo interesovali. Njegovo delo Vergleichende Syntax... ni danas nije izgubilo aktuelnost. To je jo uvek dragocen izvor poznavanja istorijske sintakse indoevropskih jezika. 2 7 V. npr. izlaganje K. Brugmanna i W.' Streitberga u studiji: Zu Fr. Bopps hundertjahrigen Geburtstage, Indogermanische Forschungen I, 1892 (na str. VII i dalje).

govorio fatalne rei koje su mu donele osudu poznijih generacija: ono to nije istorijsko u lingvistici j i i j e nauno. 102.i Nauka o kulturi to> je, u stvari, nauka o drutvu. I jezik treba posmatrati, pre svega,.kao svojinu koleEtiva. Jezik-svojina kolektiva jeste ono to u datom razvojnom trenutku ini jeziki proek: najtipihlja govomFmanifestacija koja se utvruje na osno vu poznavanja govora razliitih individua, traenjem aaadnie mere (za ovaj jeziki proek Paul upotrebljava termin: Sprachusus).. Meutim, naglaava Paul, prava jezika stvarnost n fie ie zikkolek-" Tlva. J(Mik~kolektiva je samo ips3noiosKa_J?oiffii ga. noiam u nama. Realnost to je jedino jezik- mdividueTn]egova konkretna govorna manifestacija. Ovo to je Paul rekao (vie usputno, nekondenzovaho, ovla) nai e 'se kasnije u temeljima uenja velikog Saussurea (v. 259). 103. Mladogramatiari su duboko verovali u pravilnost zakona jezike evolucije smatrajui da oni postoje kao stihije, nepodredivi oveku. Neki su naunici, kao recimo Brugmann, bili skloni tome da prvenstveno u fiziolokoj konstrukciji oveka trae uzroke raz liitih razvojnih tenji (u konkretnoj organizaciji govornog aparata). Drugi isu opet, pod uticajam psiholokih ideja o jeziku (najvie u duhu Wundtovog uenja v. 84). .traili m r v o m redu psiholoke uzroke iezikim promenama. Naj odreenije je o tome govorio Paul, zastupajui svojim stavom u ovom pogledu najuspeliju sintezu optih ideja sivoga vremena. 104. Paul je davao prvenstvo psiholokom faktoru, ve stoga l i o je ra z v o j Tnilt.nrf; neposredno povezivao sa razvojem ovekovog psiholokog sveta. Uostalom, on je inae naglaavao daJeziJs^, kojim govorimo pagtojLa nagna n jridn m re e odreenih ^akusIiko= ~ ~ ' niotojinihpr&dstava koja iv i 11 n pprestani.m.. asociiacijamaTUluaJtTi, razmiljajui, ovek bogati fond jezikih asocijacijaT'lNedoetatak ovakvog pothranjivanja izazvae odgovarajue osiromaen;^.- ovok . ima u podsvesti jeziki uzus svoje sredine kao uzor, ali on ga ne reprodukuje apsolutn<PvSfno. Individualni asocijativni putevi dovode~do razliitih minimalnih odstupanja od uzusa. Ukoliko_.se ta odstupanja prenesu na nove individue, sve je vea ansa da ~ ie~ znaaj odstupanja pojaa.ak do takve mere da doverdoosetae promene u jeziku. 105. Paul se, meutim, nije u ovome zadrao iskljuivo na psiholokom objanjenju. Qn_jp posebnrv n a g la a v a n i 7.rtaraj fi?inlokog momenta: oveka rmgj pija za k'^rno-tnijim artikulacionim pokretom i on joj podsvesno udovoljava. Koji e pokret kome biti
4'

50

51

ugodniji, zavisi od konkretne strukture govornih organa. Pomiljao je, dalje, i na znaaj objektivnih ivotnih uslova oveka (klimatskih, geografskih, socijalnih). Daleko od toga da stvori definitivnu teoriju o principima jezike evolucije, Paul je ipak dao u ovom pravcu niz panje vrenih opservacija koje su posluile kao plodotvoran podstrek na razmiljanje pionirima jpzirkp 1ftorijg~X3-^eka. "* 106. Mladogramatiari su se prvi poeli ozbiljnije interesovati za pitanje savremenih dijalekata, smatrajui da e se u okvirima ivog jezikog organizma najpre dati sagledati doslednost akcije nezaustavljivog zakona jezikog razvitka (tj. upravo ono to je za njih sainjavalo centralnu temu naunog interesovanja). Meutim, oni u ovome nisu postigli oekivani rezultat. Ne samo da njihova teorija nije potkrepljena novim argumentima, ve su se upravo iz redova dijalektologa pojavili prvi ubedljivi glasovi kritike na raun njihovog metoda (v. 141). Lingvistiki geografi su s emfazom uka zali na neto to eminentni predstavnici istorijske gramatike nisu dovoljno uoavali: na veliki znaaj geografskog i socijalno-istorijskog faktora u uobliavanju dijalekatskog pejzaa (v. 147). Uvoe nje tih novih, na dijalekatskom terenu iskovanih kriterija u lingvi stiki metod obogatilo je i jeziku teoriju i praksu poetkom XX veka. Bibliografske napomene 107. Dosada najpotpuniji i najbolji pregled rada mladograma tiara daje A. V. Desnickaja u V o p r o s y i z u e n i j a r o d s t v a i n d o e v r o p e j s k i x j a z y k o v , Moskva-Lenjingrad 1955, izd. AN SSSR (glava II: Iz i s t o r i i s r a v n i t e l n o g o izuenija i n d o e v r o p e j s k i x j a z y k o v ) . V. i istorije lingvistike Thomsena i Pedersena (v. 59). Osnovi Paulovog uenja izloeni su u pominjanoj knjizi ikobave: P r o b l e m a j a z y k a k a k p r e d m e t a j a z y k o z n a n i j a (v. 92). V. i: Hr. Zimmer, Junggrammatische Streifziige im Gebiete der Syntax, Colberg 1882; K. Brugmann, Zum heutigen tand der Sprachwissenschaft, Strassburg 1885. Posebno se preporuuje Paulova knjiga o principima istorije jezika: Prinzipien der Sprachgeschichte (Halle 1880; zatim jo etiri izdanja, poslenje 1920). U knjizi Portraits of Linguists I dati su biografski podati o H. Paulu (str. 549554; autor W. Streitberg), o K. Brugmannu (str. 52

575580; autor W. Streitberg), B. Delbriicku (str. 489496; autor E. Hermann), K. Vemeru (str. 538548; autor O. Jespersen), H. Osthoffu (str. 555562; autor K. Brugmann) i A. Leskienu (str. 469473; autor W. Streitberg).

PREDSTAVNIK NEZAVISNIH: HUGO SCHUCHARDT 108. Pod nezavisnima treba razumeti ovde savremenike mlado gramatiara (lajpcike grupe) koji su odstupali od mlaogramatiarskog kruga svojim nezavisnim tokom lingvistikih ideja. Njih nije bilo mnogo. Ako se izdvoje lingvistiki geografi (v. 130) i pred stavnici kazanjske kole (v. 186), ostaje vredna posebnog pomena uglavnom jedna izrazita linost, dovoljno originalnog i snanog glasa u lingvistici: Hugo Schuchart (18421928). 109. Mada i sam iz generacije mladih, Schuchart se nije uvrstio u njene borbene redove. Naao se na drugoj strani meu kritiarima. Ali njegova kritika nija bila sa konzervativnih pozicija, naprotiv. Vrlo smeo i svoj u idejama o jeziku, Schuchardt,nije mogao da poveruje u ono to ie predstavljalo centralno m estoE ngvistike teorije mladogramatiara: da se promene u jeziku vre apsolutno "pravilno i dosledno. no neTrrniftip1~snri)rirodnO'g zakona. Njegova pronicljiva misao sagledala je mogunosti i drukijih objanjenja: on je, meu prvima, uoio znaai ^eografsteog-momenta u jezikom razvoju, ukazajui, opet meu prvima, i na.ulogui individue u stva ranju jezikih promena na fenomen linog i spontanog koji se moe uoptiti putem podraavanja. 110. Schuchart je posebno zasluan za razraivanje ideje o j>.mean.im jezicima. Po tradicionalnoj koncepciji komparatista genetiki odnosi siu isti (tj. svaki je jezik po poreklu vezan samo za jednu jeziku familiju). Schuchard je, meutim, posvetio, panju tzv. kreolsikim jezicima (ili po engl. terminu: pidgin language), tj. jezicima koii su nastali ukrtanjom gpgvim nesrodnih lingvisti kih struktura (iezik npr. kojim govore neki^afriki uroenici, na bazi engleskog ali 4 sa specifinim tipolokim odlikama prvobitnog uroenikog jezika).28 Iz svojih ispitivanja on je izvukao zakljuke koji su se otro kosili sa pomenutom tradicionalnom koncepcijom komparatista. I danas, kad je nauka otila u poznavanju ovih pro89 V. ta kae o problemu meanog jezika A. Meillet u La mthode comparative en linguistique historique (Oslo 1925).

53

blema mnogo dalje od pionirskih radova Schuchardta,29 mnoge njegove opservacije ostaju klasine u ovoj grani naunog ispiti vanja. 111. Originalnost Schuchardtove linosti ogleda se i u injenici da se on intenzivno interesovao za problem znaenja xei (to je mladogramatiarima bilo sasvim tue). Kad je (1909) osnovan aso pis Worter und Sachen, u kojem su tretirana, pored etimolokih, mahom i semantika pitanja, Schuchart se isticao kao eminentan saradnik asopisa sa odluujuim uticajem na jednomiljenike. 112. O idejama Huga Schuchardta proulo se ipak mnogo vie posle njegove smrti nego to su se one stvarno usvajale dok ih je on lino izlagao. Vreme u kojem je iveo nije bilo njegovo: ono je pripadalo mladogramatiarima. Njega su usvojile tek sledee generacije, iji je glas on tako darovito predoseao. Bibliografske napomene 113. Schuchardtova kritika mladogramatiara najbolje je izlo ena u njegovom radu: Uber die Lautgesetze gegen die Junggrammatiker (Berlin 1885). Ovaj rad (neto malo skraen) i drugi, najvaniji Schuchardtovi radovi (po izboru prireivaa ovakve antologije, Lea Spitzera) nai e se u knjizi sa naslovom: Hugo Schuchardt-Brevier, Ein Vademecum der allgemeinen Sprachwissenschaft (II preraeno izd.: Halle 1928). Ruski prevod ove knjige (sa razliitim dopunama) izaao je 1950. u Moskvi, u redakciji R. A. Budagova, pod naslovom: G. u x a r d t , I z b r a n n y e s t a t i p o j a z y k o z n a n i j u. O Schuchardtu kao lingvisti govori A. Sommerfelt u Portraits of Linguists I, str. 504511. 1 8 Danas se npr. zna da teorijska opozicija pojma istog jezika prema meanom nema realne osnovice: svi su jezici vie ili manje meani.

J E Z I K A I S P I T I V A N J A U XX V E K U

54

UVODNO POGLAVLJE

OSNOVNE KARAKTERISTIKE NAUKE XX VEKA 114. Posle XIX veka u kojem je pozitivistiki orijentisana nauka nosila istoricizam kao glavni moto svojih tenji nailazi reakcija XX vek s izrazito suprotnim karakteristikama naune orijentisanosti. Epohu sakupljanja fakata smenjuje epoha produbljenije in terpretacije steenih znanja. Tek u njoj izrastaju novi pogledi na komplikovanost ivotnih formi nad koje se nadnela nauna misao. Zahvaljujui tim novim pogledima, izniklim iz sistematizacije sa kupljenih fakata, oveanstvo je ulo u dotle nepredvidljivu eru civilizacije i kulture. 115. Ve s kraja XIX veka nauka donosi dragocene rezultate koji osiguravaj a izvanrednu dinamiku daljeg razvoja. Fizika za poinje svoje veliko doba teorijom kvanta; biologija razvija teoriju o mutaciji; psihologija izgrauje svoju Gestalt-teoriju (= teoriju o optim, osnovnim strukturama pojava); itd. Prve decenije XX veka obogauju nas pojmovima kao to su, recimo: relativitet, elektronika, koloidna hernija, psihoanaliza, biheviorizam. Posle II svetskog rata zasuti smo opet novim naunim pojmovima: atomistika, kibernetika, teorija kom unikacije. . . Upravo smo svedoci dinovskog uspona naunih saznanja. 116. U X X veku su izgraene opte sm em ice novog naunog metoda. U radu na sistematisanju i generalisanju nauka je poela insistirati na vrenosti uoavanja invarijantnih karakteristika po java. Bilo je, naime, potrebno da se pri posmatranju niza srodnih fenomena iznae njihov tipian predstavnik (ono to bi, po termino logiji biolokih nauka, bilo iznalaenje genotipa u odnosu na fenotip). Tipini idealni predstavnik svoje vrste dobija se na taj nain to se, u nizu konkretnih pojava, uoavaju zajednike im, bitne osobine, a zapostavljaju one osobine koje su pojedinane, varija bilne, sluajne i stoga nebitne. Nauni metod analize poeo se, dakle, orijentisati prema apstrahovanju (= izdvajanju) invarijanata
57

( = tipinih, idealnih predstavnika) iz realnih varijanata (= kon kretnih fenomena podvrgnutih ispitivanju). 117. Osnovna suprotnost nauke XIX veka prema nauci XX veka sastoji se upravo u injenici da je nauka XIX veka naslonjena na konkretnost fakata, dok je ova druga zaokupljena i z n a l a e njem a p s t r a k c i j a k o j e iz v ir u iz po sla i z d v a j a n j a b i t n o g od n e b i t n o g u p o j a v a m a . 118. Kod onih koji su svoj intektualni svet izgradili iskljuivo u koncepcijama tradicionalne nauke XIX veka (koja je, u mnogim svojim oblastima, doskoro bila redovno reprezentovana po kolama) postoji rezervisanost, esto i nepoverenje, prema apstraktnom me todu moderne nauke. injenica je, meutim, da je tek primenom apstraktnog metoda nauka iznala najpraktinija reenja kojim je konano obezbeen ovaj dananji nivo nae civilizacije. 119. Produbljenije sagledanje fakata donosi nepobitno uverenje da ovaj svet nije haotian zbir pojedinosti, ve sistem (= organizovana celina). Utvrujui ovu istinu, nauka X X veka je istakla kao svoj radni moto: da bi se nae saznanje o svetu upotpunilo, tretja istraivati strukturu sistema, tj. odnose izmeu lanova siste ma. Tako je nastala epoha strukturalizm a u nauci, obeleena takvim dogaajima kao to je, recimo, razrada Einsteinove fizike iz koje se poela pomaljati jedna potpuno nova civilizacija oveanstva atomska civilizacija. 120. Pobornici strukturalizma morali su, ve na samom poetku svojeg avangardnog nastupanja u nauci, da savladaju otpor tra dicionalista prema toliko novim, toliko neuobiajenim putevima naune misli, nametnutim strukturalizmom (jer, kako je to poznija kritika umesno definisala,1 nauna uloga takvih kao to je bio nekada Kopemik, a u naem veku Einstein nije se sastojala prven stveno u otkrivanju novih fakata, ve u iznalaenju novih pogleda na znana fakta). Vremena nepoverenja, nezasluenih kritika, potcenjivanja danas su ve davno prebroena. Aktuelni nivo na unih rezultata potpuno je opravdao uverenje da je nauka koja poiva iskljuivo na konkretnosti injenice samo poetni stupanj naega saznanja, dok je zreliji stupanj dostignut tek strukturalnom naukom. 121. Za naunike X X veka karakteristino je shvatanje (koje npr. i Einstein zastupa) da nauka u celini treba da bude nerazluivo vezana sa teorijom saznanja epistemologijom. U centar episte
1 V.: G. J. Wamock, Analysis and Imagination u zborniku The Revolution in Philosophy, London 1956, str. 121.

molokih ispitivanja postavljen je pojam strukture. U vezi s tim naunici su se zainteresovali za mogunost iznalaenja najaekvatnijeg naunog sredstva za opisivanje struktura. Ljudski jezik nije za ovakve ciljeve pogodan; jer nije aspolutno precizan, logian. Stoga su naunici zajednikim snagama pregli na posao da uspostave principe m etajezika maksimalno loginog jezika naune analize. Posao su na sebe preuzeli najpozvaniji: matematiari, logiari, lingviste. XX vek je epoha velike meudisciplinarne saradnje u nauci. 122. Zajedniki nauni poslovi predstavnika razliitih disciplina doneli su promenu lika strunjaka u pojedinim naunim oblastima. Dok je tradicionalno lingvistino vaspitanje bilo izrazito humani stikog karaktera, dotle je modemi lingvista naoruan i znanjima dobivenim od egzaktnih nauka. Uopte, tip kulture u celini postaje bitno drukiji, zahtevajui od naunika daleko ire saznajne vidike nego to bi se to uopte moglo naslutiti u ranijim (da kaemo: nestrukturalnim ili predstrukturalnim) vremenima.

RAZVOJNI SMER LINGVISTIKE 123. Osnovne razvojne karakteristike lingvistike odgovaraju onome to karakterie nauku XX veka u celini: na polju naunog metoda postiu se revolucionarne tekovine koje bitno ire naune horizonte; veliki uspon lingvistike teorije donosi neposredne prak tine rezultate koji znae lep doprinos napretku nae kulture i ci vilizacije. 124. Lingvistika naeg doba odlikuje se u poreenju sa lingvi stikom XIX veka: sistematizacijom znanja, novom interpretacijom znanih fakata: bitnim irenjem okvira naunog interesovanja; angaovanou u meudisciplinamoj saradnji na ostvarenju velikih naunih zadataka; uspenim presaivanjem metodolokih procedura iz drugih nauka na teren analize jezikog fenomena. 125. Nezapameno doba procvata jezikih studija nastalo je onda kada je razvojno krmilo lingvistike dolo u ruke struktura listima. Predstavnici strukturalizma odlikovali su se u celini jednom izuzetnom prednou: naunom neuaurenou, sluhom za hod nau ke, eu za metodolokim osveenjem, za novim. Oni su umeli da se najcelishodnije uklope u opte razvojne tokove nauke, da u njoj nau dobro mesto, u prvim redovima. 59

58

Tradicionalna lingvistika je redovno potpadala pod uticaje dru gih disciplina (psihologije, logike, biologije, sociologije); sama nije mogla mnogo da priloi u avangardne fondove naune misli. Sa strukturalizmom su se stvari izmenile: lingvistika ne samo da je ravnopravni partner drugim disciplinama u razraivanju naunog metoda, ve se od nje esto pozajmljuju iskustva. 126. Nastajanjem ere strukturalizma nije iskorenjena tradicio nalna lingvistika. I danas njeni predstavnici vredno rade na ispiti vanju razliitih jezikih oblasti. Ali je ipak samo strukturalizam centralni dogaaj lingvistike u prvoj polovini XX veka, njeno ti pino, zaista s a m o n j e n o obeleje. Svi ostali, nestrukturalistiki pravci koji su se zatekli ili naknadno pojavili u prvim decenijama ovog stolea od marginalnog su znaaja za odreivanje osnovnog razvojnog smera nauci o jeziku. 127. I u dvadesetom veltu, kao u devetnaestom, najvie su obra ivani i obraeni glasovi. Kao' najprostiji, ispitivanju najpristupaniji jeziki elementi, oni su predstavljali najzahvalniji objekat rada i najpogodnije tle za izgraivanje teorije. 128. Gramatika prouavanja tipina za XX vek odlikuju se ne samo neupoiredivim porastom u intenzitetu ve i jo neim, bitnim: dok su pod okriljem tradicionalizma istorijska i savremena grama tika srasle do te mere da se aktuelno jeziko stanje interpretira prvenstveno u svetlosti nekadanjih, istorijskih jezikih promena, dotle strukturalna gramatika nosi sa sobom kao geslo potrebu stro gog razdvajanja sinhronine od dijahronine perspektive (v. 260). 129. Dok je u centru panje lingvistike XIX veka bila grama tika problematika indoevropskih jezika, dotle se lingvistika XX veka interesuje isto toliko, ako ne i vie, za neindoevropske jezike. Prvi modemi (strukturalni) gramatiki opisi ticali su se egzotinih jezika. Jedno vreme su se u lingvistikim; redovima s pravom ule rei negodovanja na raun toga to je, recimo, jezik indijanskog plemena Navaho bio temeljitije opisan nego li koji bilo indoevrop ski jezik. Ali to je tako bilo na samim poecima strukturalizma u lingvistici. Danas su npr. ve klasina dela: Hallovi opisi strukture francuskog i italijanskog jezika (1948. god.)2 ili Outline of English Structure Tragera i Smitha.8 Prvu deskriptivnu gramatiku jednog
2 Robert A. Hali, Jr.: French, Language Monographs No 24, 1948; Descriptive Italian Grammar, Cornell Romance Studies, Vol. 2, 1948. 3 G. L. Trager and H. L. Smith Jr., An Outline of English Structu re, Sli* Occasional Papers No 3, Norman (Okla.) 1951.

slovenskog jezika, raenu modernim metodom, objavio je 1952. god. predstavnik harvarske kole (v. 236) Horace G. Lunt.4 130. Odvajajui se od indoevropskog jezikog materijala i na putajui klasine gramatike kriterije pri analizi, lingvistika naeg doba se susrela sa pojavom dotle nesluenih raznolikosti u kon kretnim tipovima jezikih struktura. Studije tipologije jezika danas se istiu kao znaajna grana u okviru lingvistikih disciplina. 131. Istorija jezika je bila u jednom periodu zanemarena od strane najtipinijih predstavnika lingvistike prve polovine XX veka strukturalista. Zato se kod nedovoljno obavetenih stvorio utisak da je jedna od najmarkantnijih protivnosti lingvistike XIX prema lingvistici XX veka u tome to prva insistira na istoricizmu, potcenjujui naunu vrednost opisa savremenog jezikog stanja, dok je za drugu karakteristino upravo obrnuto: istorija jezika se zane maruje, a sve snage se koncentriu na prouavanje aktuelne jezike situacije. Ukoliko je takvo tumaenje stava lingvistike XIX veka i tano, za lingvistiku XX veka, ostavljajui po1strani prve godine razvoja strukturalizma, tako se neto ne moe tvrditi. Istorija je zika je bila zapostavljena samo dok se vodila bitka za pravo savre menog jezikog stanja da najzad ue na odgovarajui nain u okvire naunog interesovanja. Istorija jezika je u nae doba dobila sasvim novu sadrinu. Ra nije, njena se uloga sastajala u tome da osvetljava evolutivne pu tanje razliitih jezikih pojedinosti. Danas se od istorije jezika oe kuje objanjenje jezike evolucije u celini, ne, dakle, istorijat jedne pojedinosti, ve uoavanje svih uzroka koji su doveli do toga da jedan vid odreenog sistema bude, tokom vremena, smenjen drugim <v. 312). 132. Ni komparativne jezike studije nisu u nae doba zane marene. Ali konkretan tip naunog interesovanja i metod raa bitno se razlikuju od svega tradicionalnog. U centru su panje tipovi jezikih struktura i njihov meusobni odnos, a u analizu srodstva se uvode matematiki kriterij^ (v. 445). 133. Najtradicionalnije su jo uvek etimoloke studije. Pa ipak i tu se, zahvaljujui u prvom redu radovima predstavnika lingvi stike geografije (v. 147), opaa znatan napredak u odnosu na ono to je postignuto u prethodnom veku: uvedeni su novi, sociolokokultumoistorijski kriteriji pri rekonstrukciji porekla rei.
4 Horace G. Lunt, Grammar of the Macedonian Literary Langua ge, Skopje 1952.

60

61

134. Dijalektologija je poetkom X X veka bila najnaprednija lingvistika disciplina. I danas se ona pozitivno razvija pratei m o dem e tokove lingvistikog metoda. U ovoj oblasti, meutim, ostaje otvorena mogunost velikih daljih skokova u novo, vezanih za smeliju primenu strukturalnih gledita i statistikog postupka. 135. Najkomplikovanije jezike studije, sintaksike i semanti ke, razvijaju se intenzivno tek u X X veku (v. 419 i 404). Stili stika je takoe ozbiljno zasnovana u XX veku (v. 165). A da i ne pominjemo ovde takve lingvistike grane kao to siu na primer: semiologija (v. 397), glotohronologija (v. 445), psiholingvistika (v. 352), logistika gramatika (v. 394), generativna gramatika (v. 422), paralingvistika (v. 349) ili kinemika (v. 350) iji se nauni program nije mogao ni naslutiti u XIX veku. 136. I same filoloke studije su se dosta izm enile po tematici koju obuhvataju. Savremena filologija je svom tradicionalnom re pertoaru problema dodala jo i kulturnu istoriju jezika, posao oko sastavljanja renika dijalekata i jezika specifinih socijalnih sredina (npr. argoa), pa i opsene studije folklora. 137. Lingvistiku sadanjeg razvojnog trenutka (kraj ezdesetih godina X X veka) bitno karakteriu tri momenta: pobeda struktura listikog pravca nad tradicionalnim kolama, saranja lingvistike sa drugim disciplinama na velikim, zajednikim naunim poslovi ma i sve intenzivniji interes mlaih generacija lingvista za gene rativni pristup jeziku. Pobeda strukturalizma m anifestuje se pre svega u tome to ovog trenutka meu naunicima iji je rad od ozbiljnog znaaja za razvoj lingvistike teorije nema nijednog koji ne bi usvajao funda mentalne postavke o sistemskom karakteru jezika. U onim sredi nama gde se strukturalizam nesmetano1 razvijao od samog poetka (u SAD) nema danas praktino' nijednog lingviste koji ne bi bio dobro upoznat s osnovnim principima strukturalizma. Tamo gde se strukturalizam poeo iriti tek znatno kasnije (npr. u SSSR) danas se samo meu starijim generacijama mogu nai predstavnici tra dicionalne gramatike; svi mlai su oduevljeno prihvatili tekovine strukturalnog metoda. Strukturalistike ideje nezadrivo prodiru i u one sredine koje su, iz bilo kojih razloga, takorei do jue ostale po strani glavnih dogaaja u lingvistici.5
5 Strukturalnim metodom slue se danas i predstavnici jugoslovenske jezike nauke. Meu prvima koji su usvojili strukturalni metod bio je slovenaki romanista Radivoj Franciskus Miku. Njegove lingvi stike ideje formirane su u duhu Ballyjeve kole (v. 268). Strukturalni metod inspirisan pretenim delom prakim i harvardskim tekovinama

Nije m ali broj lingvista ovog veka koji ne pripadaju izrazito nijednoj koli; izrasli su na uenju tradicionalne lingvistike, obra uju klasine oblasti jezike problematike, ali su usvojili osnovne tekovine strukturalistikog metoda (u slavistici npr. R. I. Avanesov i G. Shevelov, u indoevropeistici i teorijskoj lingvistici J. Kurylowicz i E. Benveniste, u oblasti smtaksikih prouavanja L. Tesniere ili A. W. de Groot; it.). One generacije koje su dosiedno vaspitivane u duhu struktu ralne nauke danas se sve vie udaljavaju od klasine lingvistike problematike. Zainteresovanost postoji prvenstveno za one naune oblasti gde najvie dolazi u obzir saranja sa drugim disciplinama. Intenzivna saranja lingvistike sa drugim disciplinama bila je u prvo vreme izloena razliitim kritikama. Danas se na ovo gleda sasvim drukijim oima. Nisu vie tako retke studije, namenjene lingvistikoj publici, u kojima se jeziki fenomen kvalifikuje i klasifikuje ne samo po lingvistikim ve i po kriterijima svojstvenim drugim naukama.8 Lingvisti u koautorstvu sa predstavnicima drugih disciplina izdaju knjige o naunim temama koje su zajedno obra ivali.7
(v. 236) primenjuju u svojim radovima slavisti Pavle i Milka Ivi (Novi Sad) kao i niz njihovih uenika i saradnika. Fonoloki opis gla sova u duhu prake kole primenjen je poslenjih godina i u radovima drugih slavista, pre svega Jakoba Riglera, Tine Logara i Joe Toporiia (iz Ljubljane). Analizom distinktivnih osobina glasova bavi se zadarski romanista arko Muljai, a u novije vreme i zadarski slavista Dalibor Brozovi. Elemenata strukturalnog prilaza imamo i u radovima istaknutih makedonskih lingvista Blae Koneskog i Boe Vidoeskog. Prvenstveno pod uticajem anglosaksonskih uzora razvili su se anglisti kao Ljubomir Mihajlovi (Beograd), Ranko Bugarski (Beograd) i Rudolf Filipovi (Zagreb). Filipovi se nalazi na elu veoma aktivnog zagre bakog lingvistikog kruga koji ve mnogo godina okuplja znatan broj lingvista raznih specijalnosti i odrava este sastanke sa diskusijama. Iz toga kruga potekla je jo 1959. godine zbirka lanaka pod naslovom Strojno prevoenje i statistika u jeziku (asopis Nae teme, god. III, br. 6, str. 105298). Jo mnogo znaajnija je publikacija (skripta) Su vremena lingvistika I-IV (19621967) koja korisno doprinosi informisanju jugoslovenske publike o razvoju lingvistike. 6 U tom je smislu, recimo, karakteristina u svoje vreme veoma zapaena knjiga J. Greenberga: Essays in Linguistics (Chicago 1957) u kojoj, pored lingvistikih, i antropoloko-matematike koncepcije do laze do izraaja. 7 Takva je npr. knjiga The First Five Minutes. A Sample of Microscopic Interview Analysis koju je jo 1960. godine objavio (u Nevv Yorku) poznati ameriki lingvista Charles F. Hockett u zajednici sa strunjacima za psihoanalitike probleme R. F. Pittengerom i J. J. Danhyjem. Knjiga tretira pitanja dijagnoze odreenog psiholokog sluaja na osnovu studije naina izraavanja osobe podvrgnute psihoanalizi.

62

63

Izdaju se nauni asopisi iji su saranici iz krugova sasvim razli itih struka.8 Treba oekivati da e se ovaj tip publikacione aktiv nosti samo pojaati u budunosti. Sto se tie poslednjih dogaaja u lingvistikom svetu, oni se mogu najkrae rezimirati konstatacijom da je najnovija generacija lingvista u mnogim sredinama napustila strukturalizam kao teorij sku platformu u korist generativnog pristupa jeziku. Generativni pristup jeziku prikazan je lingvistikoj javnosti prvi put 1957. go dine (v. 423). Ideje osnivaa generativne gramatike, amerikog lingviste Noama Chomskog, prodrle su vrlo brzo, naroito meu mlade. Teorija Chomskog postala je vodea lingvistika teorija u SAD. Generativna gramatika je za kratko vreme stekla popularnost i na drugim stranama sveta.9 U Evropi, meutim, prvenstveno u slovenskim sredinama, ona se najee neguje u vrlo specifinom vidu (v. poglavlja o aumjanovim 500508 i Sgallovim 496 499 shvatanjima) razlikujui se bitno od amerikog uzora. U takvim sluajevima od Chomskog je, po pravilu, preuzeta samo ideja o celishodnosti generativnog pristupa jeziku. Sve drugo je neortodoksno, odabrano, s jedne strane, prema ve ukorenjenim, svojevrsnim tradicijama lingvistikog m iljenja poniklim na tlu o kojem je re, a s druge strane prema originalnim pogledima na sutinu lingvistikog fenomena i na prednost odreenog metodo lokog postupka. Ponekad su ak uticaj i nekih drugih amerikih lingvista (pre svega Lamba v. 509) bili osetniji od uticaja Chomskog na formiranje fundamentalnih teorijskih koncepcija. Generativni pristup je prvo uveden u domen sintakse (v. 426), a zatim u domene fonologije (v. 429) i semantike (v. 416). Primena toga pristupa pokazala se moguom ne samo na terenu sinhroninog opisa jezika, ve i u okvirima njegovog istorijskog pro uavanja.10 Sadanji napori usmereni su u prvom redu ka tome da
8 U SAD je npr. jo pre vie od desetak godina pokrenut nauni asopis The Journal of Auditory Research iji su saranici iz redova strunjaka: za akustiku, za neurologiju, za lingvistiku, za komunikaciju, za muzikologiju, za psihologiju. 9 I u jugoslovenskoj sredini taj najnoviji razvoj ima svojih odjeka. Generativni pristup jeziku primenjuju npr. u nekim svojim radovima slavista Milka Ivi (Novi Sad) i germanista Janez Orenik (Ljubljana). 10 O tome svedoe radovi sledbenika Chomskog, posebno Paula Kiparskog. V. npr. njegovu panje vrednu studiju Tense and Mood in Ino-European Syntax, Foundations of Language, Vol. 4, No 1, 1968, 3057.

se metod generativnog opisa jezika to vie usavri, a da se pri tom razni kontroverzni teorijski problemi postave u iu panje i to potpunije osvetle (v. 429). Bibliografske napomene 138. Jasno a ukratko izloene, osnovne podatke o pojedinim (ne svim) pravcima u lingvistici XX veka, s izvodima iz nekih od klasi nih dela eminentnih predstavnika pojedinih kola daje V. A. Zvegincev u I s t o r i j a j a z y k o z n a n i j a XI X i XX v e k o v v o e r k a x i i z v l e e n i j a x II, Moskva 1960. Zbornik Trens in European and American Linguistics 19301960 (Utrecht-Antwerp 1961) daje prikaze osnovnih lingvistikih pravaca u SAD. Od evrop skih kola prikazani su glosematiari, francuska lingvistika (elimino) i enevska (samo u odnosu na dalje razvijanje Saussureovog uenja). Izloeno je i aktuelno stanje u indoevropeistici, a takoe su izneseni podaci koji obavetavaju o sadanjem razvojnom nivou italijanske lingvistike. V. takoe: Vittore Pisani, Allgemeine und vergleichende Sprachwissenschaft-Indogermanistik und Julius Pokoray, Keltologie (Wissenschaftliche Forschungsberichte herausgeg. von Prof. Dr. Karl Honn, Band 2, Bern 1953); Simeon Potter, Modern Linguistics (Oxford 1957; New York 1964); Maurice Leroy, Les Grands Courants de la Linguistique Modeme (Bruxelles 1963): G. Tagliavini, Storia della linguistica (Bologna 1963); B. Malmberg, New Trends in Linguistics (Lund 1964; prevo originalnog dela na vedskom, objavljenog u Stokholmu 195-9: Nya waga,r inom spr&kforskningen. En orientering i modem lingvistik); R. H. Robins, A Short History of Linguistics (Bloomington, Indiana, 1967); A. Graur a L. Wald, Scurta istorie a lingvistici (II izd., Bukuret 1965; tu se, pored ostalog, prikazuje i sadanje razvojno stanje rumunske lingvistike); Mario Pei, Invitation to Linguistics (New York 1965); Ja. V. Loja, I s t o r i j a l i n g v i s t i e s k i x u e n i j , Moskva 1968. O razvoju tipolokih studija lepo informie Kibbey M. Home u radu Language Typology: 19th and 20th Century Views, Washington D. C., Georgetown University Press 1966. Interesantna je po nainu na koji osvetljava neke od danas kontroverznih stavova lingvistike teorije knjiga Johna Lyonsa: Introduction to Theoretical Linguistics, Cambridge University Press, Cambridge 1968.1 1 V. i literaturu navedenu u 241.
11 Ovde nisu uzimana u obzir dela pisana na jezicima koji po pra vilu nisu dovoljno pristupani najveem delu lingvistike publike. Iz tih
5

04

65

Od posebnog interesa za lingviste moe biti Moutonova edicija Current Trends in Linguistics. Prva knjiga (izd. Th. A. Sebeok, Hag 1963) nosi naslov Soviet and East European Linguistics. Tu se prikazuje stanje lingvistikih studija, pored ostalog, i u Jugo slaviji (na str. 562569; autor Horace Lunt). Naroito je znaajna III knjiga ove edicije: Theoretical Foundations (izd. Th. A. Sebeok, Hag 1966). U njoj se nalaze reprezentativni lanci eminentnih ame rikih lingvista (tu je, pored ostalog, U. Weinreich prvi put u celini objavio svoju semantiku teoriju v. 416). V. takoe i zbornik Problemes du langage (= Diogne, No 51, Pari 1965) u kojem su sakupljene studije istaknutih evropskih i amerikih lingvista. Zbornik The Structure of Language. Readings in the Philosophy of Language (izd. Jerry A. Fodor i Jerrold J. Katz, New Jersey 1064) prikazuje zapaene situdije pojedinih lingvista i filozofa kojima pripada vodea uloga u razvijanju lingvistike teorije u SAD po etkom ezdesetih godina. Sasvim nedavno objavljeni su siedei zbornici koji svojom sadrinom najblie osvetljavaju poslednje dogaaje u lingvistici: Universals in Linguistic Theory (= Proceedings of the 1967 Texas Conference on Language Universals, izd. E. Bach i R. T. Harms; Holt, Reinehart and Winsiton, New York 1968); Readings in Transformational Grammar (izd. R. Jacobs i P. Rosenbaum; Blaisdell Waltham 1968); Substance and Structure of Language (izd. J. Puhvel, University of California Press, Berkeley and Los Angeles 1968). O tome kako se lingvistiki dogaaji novijeg datuma ocenjuju u SSSR lepo infonmiu zbornici N o v o e v l i n g v i s t i k e I-IV (Moskva 19601965) i knjiga V. A. Zveginceva, T e o r e t i e s k a j a i p r i k l a d n a j a l i n g v i s t i k a (Moskva 1968). V. i zbornik T e o r e t i e s k i e p r o b l e m y s o v e t s k o g o j a z y k o z n a n i j a (Moskva 1968; daju se podaci o istraivanjima u oblastima: komparativno-istorijskih i tipolokih situdija, lingvistike geografije, strukturalnog pristupa jeziku i mainskog pre voenja). Bibliografske podatke o radovima objavljenim u SSSR u prvoj polovini XX veka (do 1962) daje knjiga: S t r u k t u r n o e i prikladnoe jazykoznanie. Bibliografikeskij u k a z a t e l l i t e r a t u r y izannoj v SSSR s 1918 po 1962 g., Moskva 1965.
razloga je, na primer, sa ovog spiska izostala inae veoma informativna knjiga turskoga lingviste Ozcan Baskana: Lengiiistik metodu, Istan bul 1967.

Onima koji se dnteresuju za modernije pristupe problemima istorije jezika bie svakako od koristi upoznavanje sa radovima sakupljenim u zborniku Directions for Historical Linguistics: a Symposium (Austin, Univer;sity of Texas 1968, izd. W. P. Lehmann i Y. Malkiel). O irokom repertoaru najvanijih problema lingvistike XX veka najtanije e informisati izvetaji sa meunarodnih kongresa: naprimer, sa IV meunarodnog kongresa odranog u Kopenhagenu 1936 (Actes du IV Congres International des Linguistes, Copenhague 1938), sa VI meunarodnog kongresa odranog 1948. u Parizu (Actes du VI Congres International des Linguistes, Pari 1949), sa VII meunarodnog kongresa odranog u Londonu 1952 (Seventh International Congress of Linguists Preliminary Reports, Lon don 1952), sa VIII meunarodnog kongresa odranog u Oslu (Pro ceedings of the Eighth International Congress of Linguists, Oslo 1958) i sa IX meunarodnog kongresa odranog 1962. god. u Cambridgeu, Mass. SAD (Proceedings of the Ninth International Congress of Linguists, The Hague 1964). V. takoe i lingvistike asopise navedene u 241. Za jugoslovenskog itaoca pogodan izvor informacija bie pomenuta zagrebaka publikacija (skripta) Suvremena lingvistika (v. 137 n.). Jedan od saradnika ove publikacije, Radosiav Katii, objavio je (1967. godine, za potrebe studenata, izdanje Sveuilita u Zagrebu) rad Osnovni pojmovi modeme lingvistike teorije koji takoe moe vrlo korisno da poslui zainteresovanima.

66

5*

87

NESTRUKTUR ALNA LINGVISTIKA

LINGVISTIKA GEOGRAFIJA Zasnivanje metoda 139. Lingvistika geografija zasnovana je na dijalektolokom ispitivanju: na prikupljanju podataka o dijalekatskim osobenostima datog jezikog sistema i o geografskoj difuziji pojedinanih osobina. Pored primene deskriptivnog metoda pristupa se i istorijskom osvetIjavanju uoenih fakata. 140. Ovako orijentisana lingvistika ispitivanja dala su elemente za nova, tanija objanjenja jezikih promena. Sakupljeni podaci obogatili su poznavanje kulturne istorije, a celokupan tip istrai vakog rada na terenu ukazao je na razliite metodoloke probleme i podstakao lingviste na zalaenje u dotle netaknute oblasti naune problematike. 141. Lingvistika geografija doivela je svoj puni procvat i poela aktivno uticati na formiranje lingvistikih pojmova u svetu tek poetkom X X veka, iako njeni koreni lee u XIX veku. Nastala je oko 1870, onda kada su dijalekti uli u krug mladogramatiarskog interesovanja zbog uverenja da e se na fenomenu dijalekata najpre potvrditi teorija o pravilnosti jezikih zakona (v. 106). Me utim, umesto da donesu traenu potvrdu, ova su istraivanja iznela pred naunu javnost dokaze o tome da i u dijalektima ima isto toliko nepravilnosti koliko i u knjievnom jeziku. 142. Teorijske tekovine lingvistike geografije proizale su ne posredno iz praktinog, terenskog rada. Sama kola je upravo i izrasla na sastavljanju dijalektolokih atlasa. U tome poslu su od poetka prednjaili francuski dijalektolozi. Kasnije su se svojim rezultatima posebno istakli i Italijani, pripadnici neolingvistike struje (dijalektologija koju oni zastupaju poznata je najvie pod terminom arealna lingvistika v. 176). 68

143. Krajem XIX veka otpoela je plodna era rada na dijalekto lokim atlasima pojedinih evropskih jezika, pre svega romanskih i germanskih. Prvi od velikih evropskih atlasa, Deutscher Sprachatlas (ije je objavljivanje pokrenuto jo 1876) delo je nemakog lingviste Georga Wenkera (18521911). Ono je znaajno kao prvi ozbiljan uzor, mada nije bez metodolokih nedostataka.12 144. Najznaajniji predstavnik lingvistike geografije, Jules Gil lieron (18541926), izaao je iz francuske lingvistike kole.13 U za jednici sa E. Edmontom, J. Gillieron je izradio LAtlas linguistique de France (posao oko izrade trajao je od 1897. do 1901, a sam atlas je objavljivan u sveskama od 1902. do 1912).14 Ovaj atlas je i danas klasino delo svetske dijalektologije. 145. Za Gillieronovim primerom pola su i drugi predstavnici romanske filologije (Louis Gauchat, J. Jeanjaquet, E. Tappolet i drugi). Najznaajnije je, meutim, ostvarenje vajcarskih naunika K. Jaberga (18771958) i J. Juda (18821952) koji su (od 1925. do 1940) radili na Sprach- und Sachatlas Italiens und der Sudschweiz ukljuujui u svoja ispitivanja kako seoski, tako i gradski govor. Njihova razrada dijalektolokog metoda je neosporno od najzna ajnijih. 146. Glavne teorijske tekovine lingvistike geografije izviru iz prouavanja leksike. Ispitujui postojee rei i njihovu rasprostra njenost u narodnim govorima, lingvistika geografija je postavila sebi za cilj da rekonstruie istoriju tih rei, uzimajui pri tom u obzir i semantiku, i fleksiju, i sintaksiku funkciju. 147. Istorija rei rekonstruie se uz pomo poznavanja geograf skih i socioloko-istorijskih faktora. Prouava se narodna psiho logija, ispituju se lingvistiki dokumenti prolosti i sadanjosti. Zahteva se, jednom reju, poznavanje razliitih fenomena od kojih zavisi ivot jezika. Takav nain prilaenja faktima ostaje kao krupna metodoloka tekovina moderne dijalektologije. Romanistika je prva imaia neposrednih koristi od nove me todoloke orijentacije. Revidirani su npr. uslovi koji su prethodili
12 Wenker je poverio dijalekatske kvestionare neizvebanim seoskim uitelj ima, stoga rezultati jezike ankete nisu bili uvek pouzdani. 13 Bio je ak grupe profesora koji su, sedamdesetih i osamdesetih godina, dostojno reprezentovali francusku lingvistiku: Gaston Parisa, Arsenea Darmestetera, Louisa Haveta i Paula Meyera. Najvie je Gaston Pari, takoe dijalektolog, uticao na Gillieronovo lingvistiko formi ranje. 14 Gillieron je paljivo sastavio kvestionar od 2000 pitanja i izabrao sebi za pomo na terenu samo jednog, ali dobro izvebanog oveka, E. Edmonta.

69

romamzaciji zapadne Evrope prvih vekova nae ere (za objanjenje razvoja francuske leksike znaajno je da se, pored ve uinjene distinkcije izmeu vulgarnog latinskog i klasinog latinskog, poeo razlikovati i pojam hrianskog latinskog od paganskog latinskog). 148. Izvesne tvrdnje lingvistikih geografa danas su takorei aksiomi modeme dijalektologije. Takav znaaj imaju, recimo, sleee konstatacije. A) Dijalekatske razlike se najee susreu u oblastd leksike i fonetike, najree u fleksiji i sintaksikim osobinama. B) Drutveno-istorijski faktori su od presudnog znaaja za lin gvistiku diferencijaciju (u doba feudalizma raste broj dijalekata, to je direktna posledica izolacije pojedinih autonomnih oblasti; u doba centralizacije dravne vlasti stupanj diferencijacije se smanjuje). C) I geografski uslovi bitno utiu na lingvistiku diferencijaciju. Planinska oblast je lingvistika periferija u odnosu na ravnicu: dok se u ravnici, zbog lakeg saobraaja, jezike inovacije brzo ire, planinski govori, zbog svog poloaja, ostaju po strani od glavnih razvojnih strujanja koja se raznose po ravnici. D) Propadanje dijalekata ubrzano je u novije vreme tenjom seljakog stanovnitva da se i u jezikom pogledu priblii stanov nitvu grada. 149. Od najvanijih doprinosa lingvistike geografije jezikoj teoriji istiu se objanjenja osnovnih zakona leksikog razvoja. U ovome najvie zasluga pripada Gillironu. Gillieron je ukazao na dva momenta koji uslovljavaju inovaciju u leksikom fondu nekog jezika ali dijalekta. Jedan se tie homonimijskih konflikata (les comflits homonymiques) a drugi nepo desne strukture rei. 150. Pod homonimijskim konfliktom treba razumeti taktfu situa ciju u kojoj se dva homonima, ije je razlikovanje po znaenju inae obino obezbeeno razliitim kontekstom, poinju upotreblja vati u istom kontekstu, to spreava pravilno sporazumevanje. U takvom sluaju homonimina situacija se uklanja: stvara se nova re koja preuzima jedno od dvaju znaenja na sebe.1 5
1 5 U gaskonjskom dijalektu, recimo, re gat imala je dva znaenja: 1. maka (< cattus); 2. petao (< gallus). U reenici kao le chien a etrangle le gat nije se moglo znati ta se htelo rei: da li je pas za davio maku ili petla. Ovaj konflikt homonima reen je u gaskonjskom na taj nain to je naziv gat ostao samo za maku, a znaenje petao ponela je nova re vicaire (v.: Gilliron Roques, Etudes de geographie linguistique XII. Mots en collision. A. Le coq et le chat, Revue de philologie frangaise 4, 1910, 278288).

P ;

^ms 151. Fonetska struktura rei menja se tokom vremena. Dogodi

se da re, koja je u poetku bila sasvim prikladna za slubu koju vri, postane prekratka, predugaka ili sa takvim sazvujem da izaziva drukije asocijacije od onih koje bi trebalo oekivati. U tak vom sluaju ona se obino zamenjuje novom, podesnijom reju.1 0 152. Upravo su Gillieronovi radovi najvie doprineli reviziji tvrdnje o apsolutnoj pravilnosti glasovnih zakona. Svoju argumen taciju izneo je Gillieron najglasnije u studiji La faillite de letymologie phonetique (Neuville 1919). Bibliografske napomene 153. Osim ve pomenutih Gillieronovih radova preporuuju se i Jabergove studije: Sprachgeographie (Aarau 1908), Aspects geographiques du langage (Pari 1936) i Der Spachatlas als Forschungsinstrument (u koautorstvu sa Judom: Halle 1928). O lingvistikoj geografiji piu: A. Dauzat, La geographie linguisrtique (Pari 1922), E. GamiUscheg, Die Sprachgeographie (Bielefeld 1928), G. Bottiglioni, Linguistic Geography (Linguistics Today, New York 1954, 255267). Najobimnije delo o istoriji dijalektolokih prouavanja dao je Sever Pop: La dialectologie: Apergu historique et methoes d enquetes linguistiques (Louvain 1950; dve knjige). Pregled literature iz oblasti lingvistike geografije u prvim decenijama njenog razvoja daje J. Schrijnen: Essai de bibliographie de geographie linguistique generale, Nimegue 1933. Bibliografiju Gillieronovih radova objavio je Mario Roques: Bibliographie des travaux de Jules Gillieron (Pari 1930). V. takoe i poglavlje VI (pod naslovom Linguistic Geography, str. 123 140) u knjizi S. Pottera, Modem Linguistics (New York 1964). Moderna dijalektologija 154. Strukturalizam nije mimoiao ni dijalektoloke studije. Interesovanje koje je postojalo kod prvih, klasinih predstavnika strukturalizma za mogunost primene novog metoda u oblasti dija1 9 Gillieron je pokazao da je prvobitna re za pelu apis zamenjena drugim recima u onim francuskim dijalektima u kojima je, iz fonetskih razloga, oblik apis bio vremenom reduciran na jedan jedini glas e. Studija u kojoj Gilliron o tome govori: Genealogie des mots qui designent labeille, dapres 1 Atlas linguistique de France (Pari 1918) smatra se jednim od klasinih dela lingvistike geografije.

70

71

lektologije17 samo je pojaamo kod kasnijih generacija. Danas se sve ee daju opisi dijalekatskih s i s t e m a , to znai da se dijalekatske osobine ne izlau kao prost zbir pojedinosti, ve se uoavaju principi po kojima date jedinice stupaju u odreene od nose jedna prema drugoj. Zatim se odgovarajui sistemi u razlii tim dijalektima meusobno poree, to baca novu svetlost na po jave srodnosti i razlika meu dijalektima i otvara nove vidike lingvistikoj teoriji. U strukturalnoj eposi dijalektologije razraeni, su novi pojm ovi i termini, kao npr. dijasistem ( = nain grafikog prikazivanja dvaju sistema tako da se istaknu i istovetnosti i raz like) ili idiolekt ( = celokupnost govornih osobina pojedinca, uklju ujui sve individualne nijanse). 155. Pod okriljem strukturalno orijentisane lingvistike geo grafije nikla su ispitivanja koja se tiu jezika u kontaktu,1 8 tj. pro blema jezikog sistema u bilingvistikoj sredini ( = u sredini gde se naporedo govore dva jezika). Osmatranje meusobnog uticaja je zikih struktura osuenih na ivot u najneposrednij em susedstvu daje mogunosti za zakljuke koji su od ireg, optelingvistikog znaaja. Stoga i teoretiari jezika danas sve vie obraaju panju na ovaj krug problema. Posebno psiholingvisti (v. 352), izrazito zainteresovani za pitanje procesa komunikacije, nalaze na ovom podruju zajedniku temu sa dijalektolozima, prenosei im svoja iskustva u osvetljavanju jezikih pojava.1 8 Ameriki dijalektolozi (Hans KUrath, Raven McDavid, William Labov) otkrili su novo polje lingvistikih ispitivanja koncentriui svoju panju na izgovorne varijacije koje nisu uslovljene geograf skim ve socijalnim faktorom. 156. Matematiki metod, pogotovu statistika, u naim se danima sve radije primenjuje pri kvalifikaciji i klasifikaciji dijalekata.
1 7 N. S. Trubeckoj npr. izlae svoja shvatanja o vrednosti uvoenja fonolokih kriterija u dijalektologiju u svome radu Phonologie et geographie linguistique, TCLP IV, 1931, 228234. i 1 8 Pojam jezici u kontaktu i sam termin popularizovao je u nauci ameriki lingvista Uriel Weinreich svojih poznatim radom Languages in Contact (New York 1953). Dosada je, sem Weinreicha, istu proble matiku ire obraivao i Einar Haugen v. njegov rad: The Norwegian Language in America, A Study in Bilingual Behavior (Philadelphia 1953). 1 8 Otuda se u dijalektologiji danas sve vie usvajaju termini iz teorije informacije (v. 449) kao kodno jezgro (engl. c ode corn ono u jeziku to je opte i stoga podjednako razumljivo svim datim govor nim predstavnicima) ili kodni um (engl. c ode noise ono to nije opta jezika norma tako da jednom delu govornih predstavnika ostaje tue, nerazumljivo).

Aktuelno je pitanje mogunosti koje prua ira primena matema tikih procedura u dijalektologiji, a takoe i pitanje stvarne vrednosti strukturalnih kriterija za klasifikaciju dijalekata. Poljska kola W. Doroszewskog (ro. 1899) razradila je metod prouavanja tzv. k v a n t i t a t i v n i h i z o g l o s a . Ove izoglose obeleavaju procente frekvencije jezikih fenomena koji su podloni varijacijama u okviru iste govorne sredine. Od teorijskog su zna aja studije Doroszewskog posveene opisivanju tih varijacija. Bibliografske napomene 157. Uvoenje u probleme modeme dijalektoloke metodologije dae radovi: Uriel Weinreich, Is a Structural Dialecrtology Possible?, Word 10, 1954, 388 400; Jean Fourquet, Linguistique struc tural e et ialectologie, Fragen und Forschungen im Bereich und im Kreis der germanische Philologie, Deutsche Akademie der Wissenschaften 8, Berlin 1956; Witold Doroszewski, Le structuralisme linguistique et les etudes de geographie dialectale, 8th Proceedings 540 564; Edwar Stankiewicz, On Discreteness and Continuity in Structural Dialectology, Word vol. 13, No 1, 1957, 4459; Pavle Ivi, On the Structure of Dialectal Differentiation Word vol. 18, no 1 2, 1062, 33-53; C. F. Voegelin and Zellig S. Harris, Methods for Determining Intelligibility Among Dialects of Natural Langua ge, Proceedings o f the American Philosophical Society 95, 1951, 322 329; J. H. Greenberg, The Measurement of Linguistic Diversity, Lg 32, 1956, 109 115. O problemima jezika u kontaktu, osim pomenutih radova Weinreicha i Haugena, v. i studije koje su oba ova naunika obja vila u 8th Proceedings: Uriel Weinreich, Research Frontiers in B ilingualism Studies (786 797; priloena i odlina bibliografija): Einar Haugen, Language Contact (771785). Prvi kratak pregled dijalekata jednog jezika s primenom struk turalnih kriterija objavio je B. Havranek pod naslovom Narei eka u Ceskoslovenska vlastiveda III (Prag 1934). Uzor struktural- < nog opisa jednog lokalnog dijalekta dat je u radu A. V. Isaenka: Nareje vasi Sele na Rou (Ljubljana 1939). Knjiga P. Ivia Die serbokroatischen Dialekte I Band (Hag 1958) pojavila se kao prva detaljna dijalektoloka studija jednog jezika zasnovana na struk turalnim principima.

72

73

FRANCUSKA LINGVISTIKA KOLA Psihofizioloka, psiholoka i socioloka ispitivanja jezika 158. U francuskoj lingvistikoj sredini razvijala se tradicija fonetskih ispitivanja jo od Rousselotovih vremena (v. 217). Po stojalo je intenzivno interesovanje za probleme znaenja jo od radova Michela Breala (v. 404), koje je samo poraslo u vreme procvata lingvistike geografije i njene naglaene panje za p ro bleme istanje leksike (v. 146). Ve krajem X IX veka ukorenila se naklonost ka povezivanju jezikih fakata sa socijalnim fenome nom, zahvaljujui sugestivnoj rei Ferdinanda de Saussurea (v. 242; Saussure je predavao u Parizu od 1881 1891). Ukrtanje svih tih uticaja dalo je specifian peat razvojnim takovima francuske lingvistike X X veka. 159. Psihofizioloke studije jezika (= ispitivanje jezikih poja va sa voenjem rauna o psiholokim i fiziolokim fenomenima koji ih tSslavlJavijuj! rlfirivrlr sl-gv^iklaainu epohu vec pred kraj XIX veka kada j e/Maurice Grammont/(1866 1948) objavio (1895) studiju: La dissimilataon consonantique dans les langues indo-europennes et dans les langues romanes, Grammont je tu izneo svoje poglede, kasnije dalje produbljivane, r > gg.knnima nsi.m .i.l.nciAp. ( = jednaenja; kad npr. n pree u m jednaei se po mostu izgovora sa b u zelem ba, postalo od zelenba) | disimilacije ( = razjednaenja; u dijale katskom lebro mesto rebro r je prelo u srodno l, ime je izbegnuto blisko susedstvo dvaju identinih glasova). Uzroke ovim i slinim glasovnim procesima Grammont je traio ne samo u fiziolokim ve i u psiholokim faktorima. Tradicija psihofiziolokih ispitivanja do danas nije prekinuta u Francuskoj (podstreka mu daje ovog tre nutka procvat slinih prouavanja u SAD, u okviru psiholingvistikih studija v. 352). 160. Psihofizioloko interesovanje za jezik usmerilo je panju ispitivaa na oblast ejeg jezika (tj. na pitanje poetaka govora). Prvi koji su ukljuili komplikovane pojave bilingvizma (= dvoje zinosti) u ovu problematiku bili su Francuz Ronjat (1913) i Jugosloven Pavlovi (1920).2 0 161. Psiholoka interpretacija jezikih fakata dolazi do izraaja naroito u radovima eminentnog predstavnika kole, J. Vendryesa.
8 0 Milivoj Pavlovi (Beograd) po svojoj naunoj orijentaciji predstav nik je francuske kole. Njegova knjiga Le language enfantin (Pari 1920) smatra se jednim od klasinih dela iz ove oblasti. I njegovi docniji radovi esto se bave uticajima psiholokih momenata na fenomene govornog akta.

Njegovu lingvistiku mnogi nazivaju afektivnom: on prilazi jeziku kroz uverenje da je svaki govorni akt emocionalno obojen nita nije prosta konstatacija, sve je izraz odreenog afekta, zato se ni kada ne kae dva puta isto saoptenje na isti nain (u ovome se Vendryes slae sa Ballyjem v. 265, i sa predstavnicima estet skog idealizma u lingvistici v. 172). U predstavnike afektivne lingvistike spada i Jugosloven Guberina, nauno formiran u duhu francuske kole.8 1 162. Socioloko prouavanje jezika zasnovano je na utvrivanju korelacije izmeu jezikih i drutvenih fenomena. Najznaajniji predstavnik socioloke lingvistike jeVintolne Meiliet.^1866 1936), poznati inoevropeista (zasluan, pored ostalog, i za-unapreenje komipara.tivno-istomskih studija slovenskih jezika). On je najvie doprineo razraivanju socioloke t iofrje o jeziku, koja bi obuhvatala sledelT osnovne stavove. Jezik nije jednostavna pojava: to je kompleks razliitih stanja (stilova) uoblienih datim s^ijalnfrj^ predinama~Xjezik ~miafa, nlicp, kancelarije, vojske i si.). Na ovo uobliavanje ne utie samo kul turni nivo sredine i njen stil ivota ve, i naroito, njena ekonom ska itehrjika- aktivnost. Glavnu ulogu u promeni znaenja rei igraj u _socij alne pozajmice (emprunts sociaux): rei prelazei jgjenog socijalnog sloja u r u g l rnenjaju znaenjske nijanse jedna opta re moe da postane'specijak>a, i obratno. Semantika evolucija tee, dakle, u rezultatu primene dvaju principa koji se ukrtaju: generalizacije i specijalizacije. 163. Razrada socioloke teorije obogatila je semantike studije (kojima se Francuzi, od X IX naovamo, aktivno bave v. 404). I istorija jezika poela se osvetljavati na nov nain.22 Naroito su, meutim, ovakva shvatanja pogodovala rasplamsavanju inteiresovanja za stilistiko prouavanje jezika.2 3
2 1 Petar Guberina je profesor zagrebakog univerziteta. U svojoj za paenoj studiji Valeur logique et valeur stylistique des propositions complexes (Zagreb 1954) on tretira problem kompleksnih reenica u duhu afektivne koncepcije jezika. 2 2 Ovu tendenciju upeatljivo ilustruje poznato delo F. Brunota: Histoire de la langue frangaise des origines a 1900 (Pari 1905) : fakta iz prolosti jezika izlau se sa ciljem da se kroz njih sagledaju elementi kulturne atmosfere nekadanjih epoha. 2 3 Meu francuskim lingvistima koji su poeli kao privrenici Meilletovih pogleda posebno se istie G. Guillaume (18831960) ne samo svojom originalnou ve i injenicom da je jedan od prvih u Francuskoj koji je usvojio strukturalistiki pristup jeziku.

74

75

Bibliografske napomene 164. V. klasina dela A. Meilleta: Linguistique historique et linguistique generale (Pari: I 1921, II 1938)2 4 i M. Grammonta: Traite de phonetique (Pari 1933; V izd. 1956). V. dalje: J. Vendryes, Le Language (Pari 1950: I izd. 1921); F. Brunot, La pen see et la langue (Pari 1922; III izd. 1965); H. Delacrodx, Le lan guage et la pensee (Pari 1924); M. Cohen, Pour une sociologie du language (Pari 1956); G. Matore, La methode en lexicologie. Domaine Frangais (Pari 1953). Poznata knjiga J. Damourettea i E. Pichona Des mots a la pensee. Essai de grammaire de la langue frangaise (izdata u sedam tomova, u periodu od 1911. do 1950; Pariz) lepo ilustruje razvoj osnovnih pogleda na jezik tipino fran cuske lingvistike sredine. Pregled (u prvom redu psihofiziolokih) ispitivanja francuske kole daje A lf Sommerfelt u The French School of Linguistics (Trends, 283293). Sr uenja G. Guillaumea (v. 163 n) izloio je Roch Valin u studiji La methode comparative en linguistique historique et en psychomecanique du langage (Cahiers de psychomecanique du langage publies par le Departement de Linguistique de lUniversite Lasal No. 6, 1064 Quebec). Biografski podaci o Meilletu dati su u Portraits of Linguists II (str. 201 240, autor J. Vendryes; str. 241249, autor A. Sommer felt). Stilistika prouavanja 165. Stilistiko prouavanje moe se odnositi na razliite feno* mene. Klasina se stilistika npr. odnosi na istraivanje individual nog u jeziku: kojim se lingvistikim sredstvima ispoljava pojedinac sa svojim karakterom, temperamentom, sposobnostima, pogledom na svet (u ovom smislu obrauje stil klasina teorija knjievnosti; slino ine i pojedini lingvisti, pre svega predstavnici estetskog idealizma v. 173). Stilistika moe biti i drutvena: ukoliko je interesuju oni jeziki oblici u kojima se ogleda kulturni tip sredine.
1 4 Godine 1965 (Beograd) objavljeno je u prevodu na srpskohrvatski Meilletovo delo: Uvod u uporedno prouavanje indoevropskih jezika (naslov u originalu glasi: Introduction a letude comparative des langues indo-europennes; prevod B. Drenovca). Skree se panja zainteresovanima da je E. Benveniste objavio bibliografiju Meilletovih radova (24 knjige i 540 lanaka) u Bulletin de la Socite linguistique de Pari 38, 1, 1937, 4468.

Ovom sociolokom stilistikom bave se ponajvie predstavnici fran cuske lingvistike kole. ak, ukoliko se stilistika shvati striktno u ovom smislu, moe se slobodno rei da je cela francuska sociolo ka lingvistika u osnovici svojoj stilistika. 166. S prodiranjem Ballyjevih ideja (v. 264) poeli su se po jedinci iz francuskih lingvistikih krugova opredeljivati za iru koncepciju stilistike, u duhu klasinog Saussureovog izdvajanja in dividualnog jezikog ostvarenja (parole) od jezika kao svojine kolektiva (langue v. 259), emu je pridodala i trea distink cija: language = sveukupnost jezika kao pojma, tj. langue i parole zajedno (ovo je razradio predstavnik francuske kole Delacroix). Individualna stilistika (odgovara pojmu parole) odnosie se na traganje za onim to u jezikom smislu legitimie pojedinca; stilistika kolektiva obuhvatie socioloka ispitivanja jezika (zadira nje u oblast onoga to je langue); opta stilistika bavie se utvr ivanjem svih naina na koje se jeziki uobliavaju osnovne kate gorije ljudskog duha (univerzalnije prilaenje, u duhu pojma language).2 5 167. U praksi francuski stilistiari sprovode ispitivanje stila po principu obuhvatanja opisom svih jezikih pojava koje odstupaju od tipine gramatike norme datoga jezika. Pri tom se objanjenja odstupanja najee trae u oblasti psiholokog motiva. Poslednjih godina se u ovoj oblasti rada sve intenzivnije primenjuje statistiki metod (v. 442). 168. Sasvim nov tip stilistikih ispitivanja razvija danas struk turalna lingvistika, u prvom redu harvardska kola (v. 236). Po lazi se od teorijskog aksioma: jezik je sredstvo komunikacije. Ono to sainjava minimum izraza na osnovu kojih je obezbeena pra vilna komunikacija, to je jeziko u najuem smislu; sve drugo to je, u strogoj oceni, samo dodatak minimumu da bi njegovu prenosnu funkciju maksimalno osiguralo, da bi ga pojaalo ili osvetlilo pripada stilistici. Upravo su u toku interesantna ispitivanja na ovoj strani. Bibliografske napomene 169. V.: Pierre Guiraud, La stylistique (ed. Que sais-je? No 646, Pari 1957); J. Marouzeau, Precis de stylistique frangaise,
8 5 Francuzi su prvi zahvatili u ono to se (od radova Trubeckog) naziva fonostilistikom: ispitivanje ekspresivne funkcije glasova. Grammont je (jo 1913. u Le vers frangais, ses moyens dexpression, son harmonie) govorio o iskorianju zvunih elemenata za izraavanje emocija.

76

77

Pari 1946; M. Cohan, Grammaire et style (Pari 1954); M. Riffaterre Problemes danalyse du style litteralre (Romance Philology vol. XIV, No 3, 1961, 216227). Radi upoznavanja sa modernim metodolokim procedurama u stilistikoj analizi v.: P. Guiraud, Language et versification dapres loeuvre de Paul Valery. Etude sur la forme poetique dansses rapports avec la structure de la langue, Pari 1953. Vredna panje teorija stila, izgraena u duhu uenja prake kole, nai e se u knjizi: F. Travniek, O jazykovem slohu, Praha 1953. Pogledi harvardske kole izloeni su u studijama objavljenim u zborniku Style in Language (ed. Thomas A. Sebeok, Cambridge Mass., 1960): R. Jakobson, Linguistics and Poetics (350377) i E. Stankiewicz, Linguistics and the Study of Poetic Language (69. do 81). V. i. E. Stankievvicz, Problemi pesnikog jezika s gledita lingvistike, Filoloki pregled I-II, Beograd 1963, 23 34. U duhu francuske kole pristupa stilistikom ispitivanju jezika M. Pavlovi u knjizi Problemi i principi stilistike, Beograd 1963.

kojima ovek ivi i koje neminovno uobliavaju njegovu linost; poto je jezik u sutini svojoj individualna manifestacija odreene psihologije, to ga treba definisati kao stilsku pojavu i tako mu prilaziti u naunom osveti javanju. Pod uticajem, dakle, pomenutih raspoloenja u filozofiji, isti ovi stavovi, uz izvesne dopune, postav ljeni su u osnovicu lingvistike teorije koju su poeli zastupati predstavnici nemakog (Vosslerovog) estetskog idealizma i italijanski neolingvisti. Vosslerova kola 171. Profesor minhenskog univerziteta Karl Vosller (1872. do 1947) spadao je u najogorenije protivnike mladogramatiara. Svoje teorijske stavove on je najee iznosio u polemici s njima. Sav proet idealistikom filozofijom svoga doba, Vossler se posebno di vio izlaganjima estetiara Crocea. Od lingvista mu je najblii bio Ilumboldt (v. 68), i to zbog zajednikog gledita o tome da jezik ima najdirektnije veze sa mentalitetom ljudi. 172. Ovaj idealista po ubeenju, po metodu, po sopstvenoj de finiciji izgradio je svoju lingvistiku teoriju uglavnom na sledeim koncepcijama. A) Razliiti materijalni oblici ivota sami za sebe nemaju ni kakvog smisla. Osnovni smisao lei u ljudskoj ideji o njima. U sva kom stvorenom delu treba traiti ono to jedino vrei: i d e j u stvaraoca, njegov unutranji impuls, njega samog. Jer svako je delo samo izraz neije linosti. B) Jezik je instrumenat duha, materijalna pojava kroz koju progovara ovek sa svojim linim shvatanjima i raspoloenjima. Prema tome, prouavanje jezika ima samo utoliko stvarnog smisla ukoliko se u njemu trai s t i l , tj. ono to najneposrednije legitimie ideju i njenog stvaraoca ovek a. C) ovek je aktivan prema svome jeziku, tj. on bira ta e da kae i kako e da kae. Ovaj je izbor uslovljen konkretnom psiho lokom strukturom govornika. Treba, dakle utvrditi, istai i uvek imati u vidu da postoji p r i n c i p k a u z a l i t e t a u odnosu oveka, iza koga stoji odreen psiholoki svet, i jezika kao reproduk cije toga sveta. D) U jeziku se vidi sutina oveka (upravo kao u ogledalu), a ta sutina jeste tenja ka e s t e t s k o m i d e a l u . Stil je, u stvari, konkretan izraz estetskog ideala oveka u trenutku njegovog najneposrenijeg razotkrivanja. 79

ESTETSKI IDEALIZAM U LINGVISTICI Uvodne napomene 170. Poetkom X X veka javlja se u evropskoj filozofskoj misli jak antiracionalistiki pokret izraen, pre svega, u intuistikoj Bergsonovoj26 doktrini i u estetskoj doktrini Benedetta Crocea.2 7 Pred stavnici ovih filozofskih struja isticali su znaaj uloge pojedinca i njegove line psihologije u stvaranju jezika. Za ovakvo shvatanje su se zainteresovali neki zapadnoevropski lingvistiki krugovi, po gotovu sitoga to su sline misli ve bile izricane u lingvistici. Hugo Schuchardt (v. 109) je npr. zastupao stavove koji bi se mogli rezi mirati u sledeem smislu: jezik je tvorevina individue, koju kolek tiv generalizuje imitiranjem; individualna psihologija je odluuju a za stvaranje jezika, a nju odreuju spoljanje okolnosti pod
1 9 Henri Bergson (18591941), jedan od najuticajnijih zapadnoevrop skih filozofa prve polovine X X veka. 1 7 Benedetto Croce (18661952), jedan od osnivaa italijanske kole neoidealizma u filozofiji (njegovo najvanije delo, dobro poznato i lin gvistima: Estetica come scienza dell e.spressione e linguistica generale. Bari 1922). O Croceovom doprinosu lingvistici govori M. Leroy u studiji Benedetto Croce et les tudes linguistiques, Revue intemationale de Philosophie XXVI, 1953, str. 342362.

78

E) ov ek unosi eo sebe u sve to kae, a nalazi se svakog trenutka u drukijoj emocionalnoj klimi. Stoga je n e p o n o v l j i v o ono to se jednom izrekne: pri svakom ponavljanju rei samo priblino pogaaju, nikad apsolutno, znaenjsku boju prvobitno izreenog.28 173. Od Vosslerovih slebenika najvie se istiu Eugen Lerch (1888 1952) i Leo Spitzer (1837 1960). Eugen Lerch je naroito poznat po svojim prouavanjima fran cuskog jezika. Idui za Vossierovim stopama, on trai neposrednu vezu izmeu jezike strukture i narodnog mentaliteta.2 8 Leo Spitzer je radio na stilistici, semantici i etimologiji roman skih jezika. Istie se kao tvorac idealistike stilistike i tzv. stilistikog kriticizma.30 Zastupao je gledite da literarna dela treba uvek ocenjivati u svoj njihovoj kompleksnosti, i sa jezike i sa literamoestetske strane. Zalagao se glasno za fuzionisanje iskustava i me toda teoretiara jezika i teoretiara knjievnosti (stoga pojedinci njegovu lingvistiku kolu i nazivaju kolom literarne stilistike).
28 Svoju teoriju Vossler je objavio u radu Positivismus und Idealismus in der Sprachwissenschaft (Heidelberg 1904). Dalja razrada ove teorije data je u radovima: Sprache als Schopfung und Entwicklung. Eine theoretische Untersuchung mit praktischen Beispielen (Heidelberg 1905), Gesammelte Aufsatze zur Sprachphilosophie (Miinchen 1923), Geist und Kultur in der Sprache (Miinchen 1925). Posebno je znaajna njegova studija Frankreichs Kultur im Spiegel seiner Sprachentwicklung (Heidelberg 1913; u drugom izdanju od 1929. zove se: Frankreichs Kultur und Sprache) zbog toga to se u njoj praktino, na materijalu, demonstrira teorija (Vossler npr. dokazuje da je red rei: subjekt glagol objekat, karakteristian za francuski jezik, upravo oevidan dokaz ljubavi Francuza prema redu i logici). 2 9 Francuzi su drutveni ljudi istie Lerch na osnovu jezike anali ze; ali su oni skloni da preziru drugoga: rado upotrebljavaju imperativni futur tipa tu viendras demain. 8 0 Njegova gledita o nainu prilaenja knjievnom delu najpotpu nije su izloena u njegovoj knjizi: Linguistics and Literary History; Essays in Stilistics, Princeton 1948. Tu on naglaava da se ne sme na sva dela primenjivati isti kritiki metod; svako delo treba svojom pri rodom da odredi prirodu kritike (ovo je upravo neposredan odjek nekad toliko popularnih ideja Bergsona i Crocea). Delo se shvata pre svega intuicijom, ali utisak ipak treba da bude proveren analizom. Savreno objektivna kritika je utopija: ovek reagira sopstvenim doivljajem na proitano delo, a prirodu toga doivljaja odreuje umnogome^ njegova individualna psiholoka konstrukcija. Svako delo je celina iji je centar duh autora. Svaki detalj vodi do duha-centra, jer je svaki detalj ideoloki motivisan. Svako je delo samo deo jedne vee, optije celine u onoj meri u kojoj je duh autora izraz duha nacije (u ovome je Spitzer veran interpretator jedne od osnovnih Vosslerovih ideja).

174.Vosslerov estetski idealizam doiveo je, s pravom, mnogo kntika. Ne samo da se njegova osnovna ideja o smislu i okvirima lingvistike nije mogla prihvatiti, ve je ukazano i na neke oevidne proizvoljnosti u tumaenju jezikih fakata, do kojih je neminovno dolazilo zbog iskljuivosti u primenjivanju jednostranih, neadekvat nih kriterija analize. Pa ipak, Vosslerovci nisu ostali apsolutno bez svake zasluge. Oni su aktivnije zainteresovali lingvistiku javnost za probleme jezikog stila, ostavljajui iz te oblasiti niz pojedinanih interesantnih opservacija. Bibliografske napomene 175. Osim pomenutih radova Vosslera ( 172 n) i Spitzera ( 173 n) v. i Spitzerove knjige: Stilstudien (Miinchen 1928) i Essays in Historical Semanties (New York 1948). Lerchovi pogledi izloeni su najjasnije u njegovim radovima: Handbuch der Framfereichkunde (Frankfurt Diestenweg 1933) i Nationenkunde durch Stilistik (Festschrift fiir E. Wechssler, 1929). V. i zbornik Idealistische Neuphilolagie, Festschrift fiir Karl Vossler, Heidelberg 1922 (sadri, pored ostalog, studije: B. Crocea, K. Biihlera, E. Lercha i L. Spitzera). Najpotpunije podatke o Vossierovim delima daje Theodor Ostermarnn: Bibliographie der Schriften Karl Vossler, 1897 1951, Miinchen 1951. Kritikih osvrta na Vosslerovu kolu bilo je mnogo. Od poslednjih a opirnijih polemikih studija istie se rad V. A. Zveginceva: E s t e t i e s k i j i d e a l i z m v j a z y k o z n a n i i ; K. F o s s l e r i e g o k o l a ( i zd. M o s k o v s k o g o u n i v e r s i t e t a , 1956). U knjizi Portraits of Linguists II dati su biografski podaci o Vossleru (str. 333 342, autor E. Gamillscheg) i Spitzeru (str. 522. do 526; autor Y. Malkiel),

Neolingvistika 176. Neolingvistiku kolu predstavljaju italijanski lingvisti ija su shvatanja o jeziku izrasla na idejama Humboldta, Schuchardta, Crocea i Vosslera. Pored toga, u ovoj lingvistikoj sredini veoma su cemjeni radovi lingvistikih geografa, posebno Gillierona. Ova je kola najvie i doprinela uvoenju kriterija lingvistike geo grafije u nauku o jeziku (ona je ak kod mnogih poznata pod
6

80

81

imenom geografske ili arealne lingvistike v. 142). I neoiLingvisti, kao i Vosslerovci, estoko su kritikoVali mlado gr amatiare ukazujui na njihove nedostatke, a zaboravljajui pri tom da se osvrnu na njihove neosporne vtrednosti. 177. Manifestom neolimgvistdke kole ismatra se' lanak koji je 1910. objavio jedan od njenih prvih i najvanijih predstavnika Matteo Giulioi Bartola (1873 1946): A lle fonti del neolatino (Miscellanea in onore di Attillio Hortis, 1910, str. 889 913). lanak sadri sve osnovne principe kole zajedno s primerima njihove me todoloke primene. Osim ovoga lanka za definitivno oformljenje kode od presudnog su znaaja bile i dve knjige objavljene u isto vreme: M. Barfoli, Introduzione alla neolinguistica (Principi Sco>pi Metodi), Geneve 1925; Matteo Bartoli e Giulio Bertoni, Breviario di neolinguistica (Parte I: Principi generali, di Giulio Bertoni; Parte II: Criteri tecnioi, di Matteo G. Bartoli), Modena 1925. 178. Osim Bartolija i Bertonija isticali su se svojim radovima i Vittorio Pisani (rod. 1899) i Giuliano Bonfante (ro. 1904). Kada je ova kola, i inae esto kritikovana, doivela 1946 (Lg 22, 273 283) naroito poraznu kritiku amerikog lingviste Roberta Halla,8 1 Bon fante je odgovorio detaljnom analizom teorijskih koncepcija svoje kole.3 2 Njegova pregledno izloena smotra problema upeatljivo istie korene neolingvistike: nemaki estetski idealizam i francusku lingvistiku geografiju. 179. Najkrae sumirano, teorijske pozicije neolingvista bi se sastojale u sledeem. ovek strvaira jezik ne samo u fizikom smislu ve i u duhov nom: svojom voljom, imaginacijom, milju, oseanjem. Jezik je ogledalo svoga stvaraoca-oveka. Sve to je jezifeo rezultat je kako fiziolokog tako i duhovnog procesa. Fiziologija sama za sebe ne moe nita da objasni u lingvistici. Ona moe samo da iznese uslove pod kojima se ostvario daiti feno men. Uzroci jezikim pojavama lee u oblasti duhovnog u oveku. Ne postoji u stvarnosti pojam kolektiv k oji govori isto onako kao to u stvarnosti ne postoji pojam prosean ovek. Samo je govorno lice realnost. Od njega potie sve, svaka, promena u jeziku.
3 1 Hali je u prvom redu zamerao nedostatak originalnosti u idejama i metodu. 3 2 The Neolinguistics Position (A. Reply to Halls Criticism of Neolinguistics), Lg 23, No 4, 1947, 344375.

Jeziku novinu koju unosi pojedinac kolektiv prihvati sigur nije, potpunije i bre ako je autor promene linost od vrenosti (s lepim poloajem u drutvu, s izrazitom kreativnom moi, sa sugestivnom konverzacijom i si.). Nita se u jeziku ne moe smatrati nepravilnim. Sve to po stoji, samim tim to postoji, pravilno je. Jezik je u sutini izraz estetskog oseanja, koje je i ovde vari jabilno, podlono modi, kao i u svim drugim ivotnim oblastima (u umetmosti, literaturi, oblaenju). Promene u znaenjima rei nastaju u rezultatu poetskih meta fora. Ispitivanje ovih promena dragoceno je za upoznavanje imagi nacije ljudskog duha. Promene u jezikoj strukturi nastaju zbog etnikih meavina, koje ne treba shvatati kao rasne meavime, ve kao meavine duhovnih kultura. Jezik u stvarnosti jeste burno poprite raznih, meusobno esto kontradiktornih razvojnih tendencija. Da bi se one razumele, po trebno je prii jezikom prouavanju sa najrazliitijih strana. Tre ba pre svega uzeti u obzir injenicu da evoluciju jezika uslovljavaju u prvome redu konkretni geografski i istorijski ustavi. Njih, dakle, treba uvek naj briljivi je specifikovati i objasniti (istorija francu skog jezika npr. ne moe biti pravilno ispitana ako se pri tom ne povede rauna i o celoj istoriji Francuske: o uticaju hrianstva na njenu kulturu, o germanskoj ekspanziji, o feudalizmu, o italijanskom uticaju, o atmosferi na dvoru, o radu Akademije, o revolu ciji, o romantizmu, i si.). 180. Ovakvim teorijskim pozicijama odreene su oblasti prak tikog rada. Neolingvisti su dosta doprineli unapreenju leksikolokih studija, a posebno su zaduili ozbiljnim prilozima i dijalektologiju, koja je imala lepu tradiciju prouavanja u Italiji jo od Ascolijevih radova.3 3 181. U okviru dijalektolokih studija predstavnici ove kole razrauju metod primene istorijskih, socijalnih i geografskih kri terija na jeziku problematiku. Zalau se za komparativno ispitiva3 3 Graziadio Isaia Ascoli (18291907), originalna pojava za svoje doba, isticao se velikim interesovanjem za ivot dijalekata i kritikim stavom prema koncepcijama mladogramatiara. Njegove ideje, koje su mnogo uticale na formiranje italijanske lingvistike sredine, bile su une koliko srodne idejama francuskih lingvistikih geografa (postoji milje nje, prvenstveno meu Italijanima, da lingvistika geografija upravo od njega poinje). Njegovi glavni radovi objavljeni su u asopisu Archivio glottologico Italiano od knj. 1 (1873) do knj. 16 (19021905).
6*

82

83

nje postojeih lingvistikih fakata u srodnim dijalektima. Posebnu panju poklanjaju istraivanju geografskih faktora: odreuju areu dodira i razlika meu dijalekatskim fenomenima (otuda se njihov lingvistiki rad esto identifikuje terminom arealna lingvistika). 182. Iz oblasti ovakvih arealnih studija proizale su izvesne konstatacije koje ostaju klasine u modernoj dijalektologiji. Pored ostalog, utvreni su odnosi centralnog i perifernog, vani za klasi fikaciju dijalekata i njihovih osobina. Centralnom se naziva ona area koja daje jeziku inovaciju. Jedna nova jezika crta potie iz jedne govorne zone, druga iz druge. Prema tome, nijedna oblast nije po svakoj osobini cen tralna oblast. Pojmovi centralno i periferno su ovde, dakle, relativni. Periferije (u geografskog smislu) jezildh oblasti obino uvaju dosta arhaizama, ali to ne znai da je svaka jezika crta zateena na periferiji arhaizam. Ukoliko, meutim, dve razliite perife rijske zone pokazuju zajedniku jeziku formu, onda je ona u naj veem broju sluajeva zaista arhaina.osobina. 183. Neoiingvisti su meu prvima ukazivali na pojavu koja je u razradi prake kole identifikovana terminom, jeziki savez (v. 297). Prihvatili su i razraivali tzv. teoriju supstrata (ideju o tome da ukoliko jedan narod napusti svoj matemji jezik u korist tueg jezika taj tui jezik biva neminovno izmenjen pod uticajem jezike strukture koju je smenio, tj. pod uticajem postojeeg jezikog sup strata). Sve im se to upisuje u pozitivne zasluge. 184. Meu idealistike stavove koji su izazvali najvei broj opravdanih kritikih osvrta spada injenica da su se neoiingvisti, manje ili vie ekisplicitno, saglaavali sa teorijom o monogenezi jezika, tj. sa shvatanjem da su se svi jezici sveta razvili iz jednog, zajednikog.8 4 Bibliografske napomene 185. Pored ve pomenutih radova Bartolija i Bertonija v. jo i: M. Bartoli, Saggi di linguistica spaziale, Torino 1945; G. Bertoni, La geografia linguistica, Udine 1925. V. i pomenutu pole miku Hall-Bonfante. Kritiki osvrti na Bartolijeve poglede dati su
3 4 Ovakvo shvatanje, inspirisano hrianskim uenjem o postanku oveanstva, zastupao je naroito energino Italijan Alfredo Trombetti (u Lunit& dorigine del linguaggio, Bologna 1905) pokuavajui da dokumentuje sluajna sazvuja izmeu rei slinoga znaenja u najrazliitijim jezicima sveta.

i u sledeim radovima: I. Iordan, Einfuhrung in die Geschichte und Methoden er romanisehen Sprachwissenschaft (Berlin 1962) i R. A. Hali Jr., Idealism in Romance Linguistics (Ithaca 1963). O Bartoliju je pisao; G. Devoto u asopisu Word 3, 1947, str. 208 216 (pretampano u Portraits o f Linguists II, str. 348 358). Dobar prikaz najvanijih tema italijanske lingvistike kole u doba poetnog procvata arealne lingvistike, dakle oko tridesete go dine, daje zbornik radova Silloge linguistica dedicata alia memoria di Graziadio Isaia Ascoli nel primo centenario della nasdta, To rino 1929. V. i: V. Bertoldi, La parola quale mezzo despressione, Napoli 1946; G. Bonfante, On Reconstruction and Linguistic Method, Word 1, 1945, 131 161; V. Pisani. LEtimologia: storia, questioni, metodo, Milano 1947 (ruski prevod izdat u Moskvi 1956); V. Beirtoldi, Larte deUetamologia, Napoli 1952. Duh tipino italijanske kole prisutan je i u takvim delima kao to su sledee knjige: G. Nencioni, Idealismo e realismo nella scienza del linguaggio (Firenza 1946 )i G. Devoto, I Fondamenti della storia linguistica (Firenza 1951).

PROGRESIVNE SLAVISTIKE KOLE Kazanjska kola 186. Pod terminom kazanjska kola razume] u se danas lingvi stike ideje koje su razvijali, sedamdesetih godina prologa veka, dva Poljaka: Jan Baudouin de Courtenay (18451929) i njegov ue nik Mikolaj Kruszewski (1851 1887). Najznaajnije od tih ideja bile su iskovane u vreme kada je Baudouin de Courtenay predavao na univerzitetu u Kazanju to objanjava postanak termina. Bez obzira na hronologiju kazanjska kola pripada X X veku po duhu svoga uenja i po injenici da se njen glas u svetu zauo mnogo godina posle kazanjskog lingvistikog drugovanja njenih predstavnika. 187. Kazanj, zabito mesto za velike naune ambicije, doekalo je Baudouina de Courtenay ipak jednim dosta budnim naunim ivotom, to je povoljno uticalo na njegovu radnu koncentraciju. Tu je uskoro mladi profesor naao sebi idealnog sagovomika o lin gvistikim temama u Kruszewskam, darovitom mladiu koji je kod njega eleo da odbrani doktorsku tezy. Iz njihovih razgovora iz 85

84

nikle su misli o jeziku, originalne, novatorske, nikad pire toga izre ene. A li ozbiljni koreni kole nisu mogli biti puteni. Baudouin de Courtenay je morao napustiti Kazanj, nastavljajui svoje seljakanje poljskog nacionaliste nemilog ruskoj carskoj vlasti.3 5 Kruszewskog je odnela smrt pre nego to je stigao da ostvari krupna dela. Od zaborava ga je spasio jedino seanje uiteljevo, k oji je o njemu i govorio i pisao,86 ukazujui na znaaj shvatanja izloenih u doktorskoj tezi rano preminulog.8 7 Rastanak sa Kruszewskim bio je veliki gubitak za Baudouina de Courtenay nikad vie on nije naao sebi takvog partnera za razvijanje velikih, novatarskih teo rija. Kasniji njegovi radovi, iako i interesantni i znaajni u mnogo pravaca, nikada vie nisu zazvuali onom sveinom kao u kazanjskim danima.88 Otuda adekvatnost termina: ne kola Baudouina de Oourtenay ve kazanjska kola. 188. Prve formulacije mnogih od osnovnih ideja m odem e ling vistike nai e se u uenju kazanjske kole: o tome npr. da treba razlikovati jezik kolektiva (u smislu Saussurevog langue v. 259) od jezika pojedinaca (parole); o razlici izmeu evolutivnog posmatranja jezikih fakata i njihovog aagledanja u jednom odre enom vremenskom preseku (Baudouin de Co-urtenay se, pored osta log, meu prvima zalagao za pristupanje deskripciji savremenog jezikog stanja); o tome da je jezik poprite kontradiktornih ten dencija koje ustovij avaju njegov razvoj: konzervativne tenje ka odravanju zateenog stanja i progresivnog inovackmog impulsa; itd. ak se i prva m odema koncepcija foneme poela zainjati u ka zanj,sko vreme; kasnije je, meutim, Baudouin de Gourtenay od nje odustao (v. 275). Sva su ta izlaganja, meutim, nedovoljno sistematina dragocene tvrdnje gube se u moru sporednog, nepreciznog, esto i kon3 5 Posle dugog premetanja s jednog univerziteta na drugi (Sankt Peterburg, Kazanj, Dorpat, Krakov, opet Sankt Peterburg), Baudouin de Courtenay je najzad 1918. dobio univerzitetsku katedru u otadbini u Varavi. 3 8 V. Baudouin de Courtenay, Mikolaj Kruszewski, jego ycie i prace naukowe, Prace filologiczne II, z. 3, 1888, 837849 i III, z. 1, 1889, 116. do 175. 8 7 Danas se na uvod ove teze, koji je posebno tampan 1881. pod naslovom ttber die Lautabwechslung, gleda kao na klasino delo kazanjske kole u kojem su najjasnije izraena progresivna shvatanja o fonemi v. i 275. 3 9 Baudouin de Courtenay je kasnije uplovio u psihologizam (v. 8892) koji je krajem X IX i poetkom X X veka osvajao evropske lin gvistike krugove. Njegova izrazito psiholoka interpretacija jezikih pojava odnosila se do kraja i na fonemu v. 275.

tradiktomog. Prekomeme terminoloke inovacije takoe oteavaju prilaenje jezgru izlaganja. 189. Najvei znaaj kazanjske kole je u tome to su za nju znali i iz njenih ideja primali podsticaje za svoje revolucionarne teorije praani (v. 292) i F. de Saussure (v. 244). Koliko su ti podsticaji bili snani (naroito u odnosu na Saussurea) svet je doznao tek mnogo kasnije. U stvari, nesrene ivotne okolnosti ne samo da su omele sreivanje, zgunjavanje znaajnih ideja u revo lucionarnu osnovicu nove jezike teorije, ve su i ono, u onakvom obliku u kakvom je reeno, ostavljale nedosluano: lingvistike pu blikacije iz gluve carske provincije, pisane slovenskim jezikom, nisu bile dovoljno pristupane zapadnoevropskim lingvistikim krugo vima koji su, krajem X IX veka, vodili glavnu re u uspostavljanju jezikih teorija. 190. Ni u slovenskim sredinama odjeci nisu bili u prvo vreme onako znaajni kakvi bi mogli biti da je kazanjsfci period zajedni kog rada Baudouina de Courtenay i Kruszews'kog dovoljno dugo potrajao te da se kola zaista vrsto postavila i razgranala. Pa ipak, nije sve prolo bez neposrednog traga. Baudouin de Courtenay je imao i drugih darovitih uenika koji su umeli da usvoje njegove progresivne poglede na jezik i da ih u praksi razvijaju. Posebno je u Sankt Peterburgu (ge je Baudouin de Courtenay dva puta boravio kao profesor) razvijena lingvistika aktivnost vredna pa nje. Tu, dodue, nije bilo daljih velikih skokova u novo, ali su tra dicije uenja Baudouina de Courtanay na dostojan nain negovane (u okvirima slavistike). Termin peterburka kola odnosi se upravo na generacije slavista koji su vaispitani na tome uenju: L. V. erba, L. P. Jakubinski, E. D. Podivanov i mnogi drugi (pored ostalog i dananji eminentni predstavnici .sovjetske slavistike kao V. V. Vinograov i S. B. Bemtejn). Uenik Baudouina de Courtenay L. V. erba (1880 1944) centralna je linost peterburke kole. erba je, pored ostalog, usmerio interesovanje svoje sredine na omen fonolokih prouavanja. Danas se pod terminom lenjingradska fonoloka kola razume fonoloko prouavanje u duhu originalnih erbinih pogleda (koje zastupaju takvi kao, recimo, njegov uenik L. R. Zinder ili M. I. Matusevi i drugi). Bibliografske napomene 191. Izvrstan prikaz kazanjske kole daje R. Jakobson u Kazanska szkola polskiej lingwistyki i jej miejsce w wiatowym raz v o ju fonalogii, Biuletyn polskiego towarzystwa j<jzykoznawczego 87

86

zesz. XIX, Wroclaw-Krakw 1960, 334. Vrlo je informativan i la nak A. A. Leontjeva: O b e l i n g v i s t i e s k i e v z g l j a d y I. A. B o d u e n a d e K u r t e n e , V Ja VIII, 6, 1959, 115127. Obilje podataka sa lepom analizom daje i zbornik studija posveen tridesetogodinjici samrti Baudouina de Courtenay u izdanju sovjet ske Akademije nauka: I. A. B o d u e n d e K u rt/e n e 1845 1929 (autori: A. A. Leontjev, V. N. Toporov, Vja. V/ Ivanov, A. S. Posvjanskaja, V. P. Grigorjev, N. S. Tolstoj). L. E. Bokareva i A. A. Leontjev prilau na kraju iscrpnu bibliografiju radova Baudouina de Courtenay. Rad peterburke kole najbolje ilustruju studije o jeziku njenog najaminentnijeg predstavnika erbe. V.: L. V. e r b a , I z b r a n n y e r a b o t y p o j a z y k o z n a n i j u i f o n e t i k e I, Lenjingrad 1958. V. i: A. A. L e o n t e v , I. A. B o d u e n d e Kurtene i P e t e rb u r g s k a ja kola russkoj l i n g v i s t i k e , VJa X, 4, 1961, 116124. Fortunatovljeva (moskovska) kola 192. Moskovski profesor uporedne gramatike Filip Fedorovi Fortunatov (18481914) bio je savremenik Baudouina de Courtenay. I njegove su ideje o jeziku bile za .svoje doba progresivne, iako ne u onoj meri novatorske koliko Baudouinove iz kazanjskih dana. Fortunatov je bio pore svega praktiar: drao se prvenstveno rada na materijalu. Ali nain na koji je on prilazio konkretnim jezikim pojavama odavao je izvanredan smisao za naunu perspektivu (od vajanje dijahronije od sinhronije v. 260) i za iznalaenje ade kvatnih kriterija analize (odvajanje lingvistikog fenomena od psiholokog). 193. Fortunatov nije ostavio veliki broj radova, ali je ipak stvorio zapaenu lingvistiku kolu (u duhu njegovih metodoloki! i koncepcija radili su istaknuti slavisti kao Pekovski, ahmatov, Beli i dr.) delujui naroito sugestivno svojim uvenim univerzi tetskim predavanjima. Bibliografske napomene 194. V.: F. F. F o r t u n a t o v , I z b r a n n y e t r u d y (I 1956, II 1957, Moskva) gde su, pored ostalog, izloeni podaci o Fortunatovljevom ivotu i radu. V. i podatke o koli koje daje Zvegincev Istorija jazyk. I (odeljaik VI).
88

O Fortunatovo vrlo kompetentno govori F. M. Berezin u svojoj nedavno objavljenoj knjizi Oerki po istorii jazykoznanija v Rossii (konec XIX naalo XX v.), Moskva 1968. Believi lingvistiki pogledi 195. Aleksandar Beli (1876 1960; Beograd), najvei jugoslovenski lingvista, iz ije je kole izala veina dananjih prouavalaca srpskohrvatskog jezika, formirao je svoje lingvistike poglede najvie u duhu Fortunaitovljevog uenja (osim Fortunatova njegovi su profesori bili i eminentni mladogramatiari: Leskien, Brugmann, Sievers). Beli je po poetnoj lingvistikoj orijentaciji bk slavista, ali se u ocnijim godinama svoga naunog rada preteno interesovao za jeziku teoriju. Sve pozitivne osobine mladogramatiara, posebno one najprogresivnije, Portunatovljeve, zastupljene su u njegovom metodu rada. Sem toga, Beli je, voden svojim sopstvenim, originalnim idejama, izraslim prvenstveno na studioznom pro uavanju srpskohrvatskog jezika, meu prvima poeo da razrauje teoriju sintagmatike (= nauka o spojevima rei u reenici). Njego va velika zasluga lei u tome to je ukazao na znaaj ispitivanja funkcije (= slube) rei u reenici za razumevanje osnovnog -prin cipa organizacije jezika i tvorbe rei i to je insistirao na potrebi da se, radi pravilnog osvetljavanja jezikih pojava, rei ispituju istovremeno s pogledom na sve tri njihove dimenzije: na znaenje, sintaksiku funkciju i oblik. Bibliografske napomene 196. Believi optelingvistiki pogledi najpotpunije su izloeni u njegovom delu: O jazikoj prirodi i jezikom razvitku (I knjiga 1941/45, II izd. 1958; II knjiga 1959; Beograd). O A. Beliu pisao je P. Ivi u asopisu Orbis 5, 1965, str. 272277 (pretampano u Portraits of Linguists II, str. 393399). MARRIZAM 197. U prvim godinama posle revolucije nastavljanje su u So vjetskom Savezu tradicije klasine Fortunatovlj eve kole. Meutim, ubrzo je sovjetskom lingvistikom zavladao poseban ideoloki i me todoloki pravac, tzv. marrizam, iji je tvorac Nikolaj Jakovljevi Marr (1864 1934). 89

198. Marr je zapoeo svoju naunu karijeru u tradicijama m ladogramatiarske kole. Isticao se kao izvrstan poznavalac kavkaskih jezika. Dao je dosta zapaenih radova iz te oblasti. Istovremeno se bavio, sa daleko manje srenim rezultatima, i lingvistikom te o rijom. 199. Neposredni kontakt sa jezikom graom neindoevropskog tipa podstakao je Marra na razmiljanje o meusobnim odnosima jezika, pre svega genetikim. Njegove ideje o poreklu jezika odgovaraju tzv. teoriji m o n o g e n e z e (koju su zastupali pojedini idealistiki orijentisani teo retiari jezika na Zapadu, u prvom redu Trombetti v. 184 n ): smatrao je da su svi dananji jeziki tipovi proizali iz j e d n o g , osnovnog. P o njemu, ljudi su se u poetku sporazumevali pomou gestova, dok su prve rei izgovarane samo u slubi magije, u mi stinim ritualima. Marr je ak utvrdio da su glasovni skupovi sal, ber, jon i ro oni osnovni glasovni elementi od kojih su kasnije, ukrtanjem, postali svi jezici sveta. On je, uostalom, bio ubeen ak i u to da se kroz jeziku stvarnost dananjice moe nazreti najstariji razvojni sloj prvi, svima osnovni jezik primitivnog ovefca. Tragajui za tim slojem, Marr se izdano uputao u fanta stina etimologisanja. 200. Uz ovakvu monogenetinu koncepciju sazrevala je i Marrova ideja o stadijalnosti, tj. o tome da jezici prolaze u svojoj evo luciji kroz odreene razvojne staijume, od nieg razvojnog stepena ka viem.39 Tipoloke razlike u jezikoj strukturi koje se danas tako jasno ispoljavaju u vezi su sa injenicom da su neki jezici ve dostigli najvii razvojni stadijum, dok drugi nisu. Postoji, da kle, jasan hijerarhijski red meu jezicima: s obzirom na dostignuti razvojni sitepen neki su vieg, a neki nieg ranga. Marr pokuava da identifikuje ovakav hijerarhijski poredak. Prema njegovoj oceni, indoevropskoj i semitskoj jezikoj grupi pripada najvie mesto. 201. Marr je jo 1908. zapoeo izgraivanje svoje teorije O ' sta dijalnosti izdvajanjem tzv. jafetske grupe jezika koja se, po Marrovom miljenju, nalazi na niem razvojnom stupnju od indo evropske i semitsike. Poto svi jezici prolaze kroz iste razvojne stadijume, prouavanje jafetske grupe dae nauci, tvrdio je Marr, dragocene podatke o dalekim, preistorijskim periodima indoevrop skih jezika.
3 9 Ovo odgovara nekim shvatanjima nemake lingvistike X IX veka, u prvom redu Schleicherovoj teoriji v. 63.

202. Marr je mnoge detalje menjao tokom vremena u svojoj teoriji, a posebno je bio nedoislean u svojim pogledima na to koje bi sve jezike trebalo proglasiti jafetskdm. Dok se u poetku ogra niavao uglavnom na kavkaske jezike, godine 1920. ovamo ubraja i baskijski, etrurski, pelazgijski, hetitski, urartiki, elamitski itd. 203. Godine 1924. Marr se deklarie kao pobornik marksizma u lingvistici. Iako se (1926. god.) odrie svojih ranijih radova, nje gova nova idejna orijentacija ne znai naputanje teorije o monogenezi, stadijalnosti i jafetskoj jezikoj grupi. Naprotiv, sve te svoje ranije ideje on samo dopunjuje novom teorijskom koncepci jom o tome da je jezik drutveno-ekonomska nadgradnja sa jasno ispoljenim k lasnim karakterom. Odreeni stadij umi jezikog raz voja usLovljeni su odreenom dirutveno-ekonomskom situacijom: struktura jezika se manja sa strukturom drutva i njegovom eko nomskom osnovicom. Prema tome, kao i svi ostali oblici nadgradnje, i jezike kategorije moraju neposredno odraavati odreene soci jalne odnose, a jeziki razvoj mora tei u revolucionarnim skoko vima, od jednog razvojnog stadijuma do drugog. Nove ideologije koje su u vezi sa pramenom kulture i civilizacije dovode nepo sredno do stvaranja novog jezikog sistema. 204. U tom poslednjem, marksistikom periodu Marrovog ra da iskristalisana je do kraja njegova teorija o ukrtanju jezika. Po Marru, ono to se u klasinoj gramatici naziva prajezikom samo je nepotrebna fikcija; stoga termin prajezik i sve to on implicira treba definitivno odbaciti (ovim je automatski u SSSR stavljeno na indeks istorijsko i komparativno prouavanje jezika u duhu klasine gramatike). Jezici nastaju ukrtanjem, spajanjem. Pojav ljuju se u korak sa stvaranjem drava. Univerzalni princip jezi kog razvoja ispoljava se u stalnom ukrtanju razliitih jezika. 205. Marr smatra da ne postoje jezici nacija, ve samo jezici drutvenih klasa. Po njegovom uenju, svaki jezik, stvoren ukrta njem, sadri dva koegzistentna jezika upravo onako kao to i svaka kultura podrazumeva dve kulture: eksploatatora i eksploatisanih. Jezik eksploatisanih odreen je, po zakonima drutvenog razvitka, da pobedi jezik eksploatatora. 206. Posle Marrove smrti (1934) rad na produbljivanju njegovih ideja preuzeli su saradnici Instituta jezika i miljenja, meu ko jima je vodeu re imao I. I. Meaninov (1883 1967). Definitivno izgraivanje teorije mamama pada upravo u razdoblje od 1930. do 1940, dakle najveim delom u vreme posle Marra. Tada je, izmeu ositalog, primena marrizma zahvatila ira lingvistika podruja. 91

90

Tako se npr. uenje o stadij alnosti poelo primenjivati i na sin taksu, kojom se inae sam Marr nije posebno, bavio. 207. Od svih heterogenih ideja koje teorija marrizma obuhvata svakako se najvie istiu: tvrenje da je jezik monogenetian sa uvek istim, stupnjevitim razvojnim putem i tvrenje da je jezik fenomen drutveno-ekonomske nadgradnje sa jasno ispaljenim klas nim karakterom. 208. Odavno je ve ozbiljna nauna kritika bila istakla na suprot monogenetikoj teoriji daleko prihvatljiviju teoriju poligeneze: jezik je nastajao meu ljudima u procesu rada, na razliitim mestima zemljine kugle, oformljujui se na razliite naine, ali uvek s istom osnovnom funkcijom sredstva kojim se omoguuje meu sobno sporazume van je. Prva Marrova teza se, u stvari, protivila ba marksistikom objanjenju porekla jezika. Uviajui i sami njenu potpunu neprihvatljivost, marristi su otvoreno priznavali mogunost kritinog stava u tome pravcu. 209. Mada su uglavnom utke prelazili preko neobine Marrove ideje o etiri elementa (sal, ro, jon, ber), marristi su ipak doputali primedbu o tome da hi objanjenje o jezikoj stadijalnosti trebalo u celini revidirati. 210. Tvrenje o drutveno-ekonomskoj uslovljenosti jezika bio je, meutim, aksiom u koji se nije smelo posumnjati. Zbog uverenja u maksimalno marksistiki stav u ovome prav cu nije se u SSSR dugi niz godina ula nijedna odsudna kritika koja bi dokazala koliko je Marrovo uenje u veini sluajeva bilo irealno. Van SSSR, meutim, marrizam je odbaen kao nenauna teorija Kritika je bila konkretna, dokumentovana. Izmeu ostalog, uzimani su primeri koji dokazuju da jedna od osnovnih ideja ideja o dva koegzistentna jezika od kojih jezik eksploatisanih pobeuje ne odgovara stvarnosti. 211. Marrizam je poeo da biva javno kritikovan u SSSR tek onda kada se vrhovno politiko lice (Staljin) zainteresovalo za ne zdravo stanje u sovjetskoj lingvistici.4 0 Marrova teorija je oborena ve samom konstatacijom o tome da jezik, kao sasvim specifinu pojavu, ne moemo direktno vezi vati ni za bazu ni za nadgradnju. U sledea etiri stava, koja proistiu iz ove konstatacije, opovrgnute su sve idejne postavke mar rizma.
4 4 Smatra se da je do ovoga dolo na taj nain to su izvesni istak nuti lingvisti, ne slaui se sa Marrovim idejama, a svesni da sami ne mogu svojim autoritetom da poboljaju situaciju, potraili pomo na naj viem mestu.

I. Poznato je da svaka baza ima svoju nadgradnju koja je za nju tako neraskidivo vezana da likvidacijom baze odlazi i sama nadgradnja. U Rusiji je, od revolucije naovamo, uniten kapitalizam i stvoren socijalizam, a jezik ipak nije uao u novi stadij um. II. Svaka nadgradnja aktivno slui svojoj bazi, to znai, u ovom konkretnom sluaju, da bi svaka drutvena klasa trebalo da ima svoj jezik. Meutim, u modernim evropskim dravama istim jezikom govori kapitalista i proleter. III. Nadgradnja je vremenski vezana za svoju bazu, to znai da ne moe biti dugog veka. Ruski jezik kojim je Pukin pisao je, meutim, preiveo i feudalizam i kapitalizam i jo uvek je uzorjezik i u socijalizmu. IV. Nadgradnja nije neposredno vezana sa proizvodnom delatnou oveka, dok jezik, meutim, jeste. Nove tekovine civilizacije donose u ivot drutva nove termine, iako baza ostaje neizmenjena. Ovim osnovnim kritikim stavovima, kojima se najzad izvrila marksistika diskvalifikacija Marrove teorije, doda vani su, u eri kritikovanja marrizma, i drugi opravdani argumenti.4 1 212. Marrizam je znaio za due vremena prekid sa tradicijom u razvoju klasine lingvistike na teritoriji SSSR, a takoe i prekid svakog kontakta sa razvojem lingvistike misli u ostalom svetu. To je bila svakako najvea teta koju je od marrizma pretrpela sovjet ska lingvistika, vea i od injenice da se godinama radilo predano na produbljivanju naune teorije koja je u samoj svojoj osnovici bila pogrena. U zaista malobrojne pozitivne rezultate epohe marrizma moe se ubrojati aktiviziranje panje sovjetskih lingvista na problem se mantike rei u vezi s drutvenim ivotom kao i buenje veeg interesovanja za posao oko prikupljanja i opisivanja materijala raz liitih neindoevropskih jezika. Bibliografske napomene 213. Marrova sabrana dela (u pet knjiga) objavljena su (1933. do 1937) pod naslovom I z b r a n n y e r a b o t y u Lenjingradu (izdanje: AN SSSR, G o s u d . a k a d e m i j a i s t o r i i m a t e r i a l n o j k u l tury). Radi blieg upoznavanja sa shvatanjima nastavljaa marrizma v.: I. I. M e a n i n o v , N o v o e u e n i e o j a z y k e S t a 4 1 Naglaavana je tek tada, recimo, davno poznata injenica da je jo Engels ukazivao na nemogunost objanjenja fonetskih promena ekonomskim uslovima.

92

93

d i a l n a j a t i p o l o g i j a ( G o s u d a r s t v e n n o e s o c i a l n o-e k o n o m ie sk o e i z d a t e !stvo, L ening r asko e o t d e l e n i e 1936) i O b e e j a z y k o z n a n i e ( L e n i n g r a d 1936). V. i.: Henbert Rubenstein, The Recent Conflict dn Soviet Linguistics, Lg 27, No 3, 1951, 281 287; Lawrence L. Thomas, The Linguistic Theories of N. J. Marr, Berkeley and Los Angeles, 1957. Diskusija koja je opovrgla naunu vrenost marrizma voena je na stranicama moskovskog lista Pravda, godine 1950, u bro jevima od maja, juna i jula (Staljinovi lanci: 20. VI i 4. VII).

EKSPERIMENTALNA FONETIKA 214. Fonetika je prva lingvistika disciplina koja je uspostavila egzaktan metod analize, zahvaljujui pomoi tehnikih instrumenata. Njen je razvoj bio uslovljen razvojem fizike; kad je fizika obezbedila tehnika sredstva za eksperimente, fonetika je koraknula ozbiljno unapred. 215. Jo se od antikih vremena radilo na ispitivanju glasova.4 2 Meutim, fonetske studije dobijaju ozbiljan znaaj tek poetkom X IX veka, posle radova slavnog francuskog matematiara B. J. Fouriera (1768 1830) koji je prvi izmerio zvuni talais i izneo teo riju o formantima (tj. o specifinim rezonancama zvunog talasa, koje zavise od njegove lokalizacije u govornom aparatu). 216. Nauka o glasovima se eli na akusticicu fonetiku (koja ispituje prirodu zvunih talasa) i artikulacionu (ili motoriku) fonetiku (ispituje izgovorne procese od kojih zavisi obrazovanje glasova). Iz oblasti akustioke fonetike prvi znaajniji rad (opis kon sonanata) dao je autor jedne od muzikih maina Wolfgang de Kempelen.43 Prvi sistematski rad o airtikulacionoj fonetici potie od
4 2 Dok su se Grci interesovali prvenstveno za akustiku stranu gla sova (v. 14), dotle nam je od indijskih gramatiara ostala izvrsna kla sifikacija glasova po artikulacionim karakteristikama. Od podviga na polju fonetike pre X IX veka istiu se posebno pokuaji izrade mu zikih maina (= maina koje govore). Jo je u XVII veku (1681) engle ski fiziar Robert Hooke napravio jednu takvu mainu koja isputa glasove. Slinih je pokuaja bilo (u francuskoj i nemakoj naunoj sre dini) i tokom XVIII veka. 4 8 W. de Kempelen, Mechanismus der menschlichen Stimme nebst der Beschreibung einer sprechender Maschine, Wien 1791.

poznatog psihologa H. von Helimholtza,4 4 mada je u ranijim perio dima bilo i nekih zanimljivih priloga toj oblasti prouavanja.4 5 217. Francuz P. J. Rousselot (1846 1924) je prvi esperimentalmi (ili instrumentalni oba se termina upotrebljavaju, mada ee prvi) fonetiar meu ispitivaima jezika. Uvodi u fonetske studije kimograf (slui za merenje axtikulacione energije, mada na nedo voljno usavren nain) i palatogram (pokazuje otisak artikulacije jezika na vetakom nepcu umetnutom specijalno radi toga u usta pojedincu koji izgovara naroito odabrane glasove odnosno rei). Njegovi opisi rada sa instrumentima4 6 mnogo su uticali na form i ranje tradicija u fonetskom ispitivanju. 218. U X IX veku se fonetskim studijama poklanja dosta panje. U nizu naunika koji su ostavili zapaenije radove iz ove oblasti (Brake, Grammont, Meyer i dr.) posebno se istiu p o uticaju koji su vrili na savremenike i ozbiljnou svojih radnih rezultata: Sie vers (Grunziige der Lautphysiologie, 1876) i Sweet (Hamdbook of Phonetics, 1877). Sweet i Sievers su u stvari postavili temelje motorikoj fonetici. 219. Svi se pomenuti fonetiari X IX veka nisu podjednako slu ili instrumentima pri analizi; neki su ak bili iskeptini u oceni vrednosti ovakve pomoi (npr. Sievers) to se moe razumeti ako se uzme u obzir da su instrumenti u to vreme jo bili prilino pri mitivni. Tek posle prvog svetskog rata, u korak sa razvojem fizike, poinju pristizati sve bolja i bolja tehnika sredstva u pomo fone tiarima da najzad obezbede pravilan odgovor na mnoga osnovna pitanja fonetike4 7 dajui njenim interesovanjima i mogunostima neslueni raspon. 220. Dvadesetih godina ovog veka Nemaka prednjai u Evropi na polju eksperimentalne fonetike.48 Meutim, ve se u to vreme
4 4 God. 1862: Die Lehre von den Tonempfindungen. 4 6 Ovde se u prvom redu misli na studiju koju je objavio, jo 1668. u Parizu, vatreni sledbenik Descartesa, G. de Cordemoy, pod naslovom: Discours physique de la parole*. Studija nije doivela popularnost koju zasluuje, u prvom redu zbog toga to je 1670. Moliere, u svojoj komediji Bourgeois Gentilhomme, izvrgao ruglu eksperimentalno ispitivanje gla sova. 4 6 Objavljenim u Principes de phonetique experimentale, Pari 18971905. 4 7 Tek su npr. instrumenti pokazali da je za prirodu svakog vokala odluujua koncentracija energije u odreenim frekvencijama vibracije. 4 8 Zapaene uspehe u reavanju fonetskih problema pomou instru menata zabeleio je npr. Nemac Carl Stumpf. Njegova nekad veoma cenjena studija Die Sprachlaute, objavljena u Berlinu 1926, danas je ve dezaktualizovana, zahvaljujui primeni usavrenijih tehnikih metoda.

94

95

rad na fonetskom ispitivanju s instrumentima intenzivno razvija i u SAD, odakle e uskoro, sa izrastanjem elektronike, da potekne najhitnija modernizacija egzaktnog metoda u fonetici. 221. Pred 1930. poinje se u SAD s ispitivanjem oblika zvu noga talasa pomou novog tehnikog sredstva, vakuumskih cevi (vacuum tubes). Ovo sredstvo je u eksperimentalnu fonetsku ana lizu uveo ameriki ininjer Harvey Fletcher; svoj metod rada on je popularizovao objavljivanjem (1929. u New Yorku) studije Speech and Hearing. 222. Revoluciju o fonetici izazvala je, meutim, tek upotreba spektrografa. To je sprava koja omoguava da se zvuk v i d i : vide se karakteristini formanti u obliku linije. Prvi lingvista koji se u svojim fonetskim ispitivanjima posluio detaljnom spektrografskom analizom bio je Amerikanac Martin Joos. Knjiga Acoustic Phonetics, u kojoj on (1948) izlae svoje rezultate, ostaje klasino delo modeme fonetike. 223. Fonetika je u drugoj polovini X X veka doivela u svakom pogledu neobian kvalitativan uspon. Sva oslonjena na tehniku analize s instrumentima, nalazei se stoga na granici lingvistike i fizike (pa ak i fiziologije ukoliko se radi o prouavanju motorinih procesa), ona je izrasla u znaajnu naunu disciplinu,49 ija je pomo u ostvarivanju velikih lingvistikih poduhvata dananjice sve neophodnoj a. 224. Fonetska ispitivanja se, pre svega, danas tako neposredno ukljuuju u fonoloka da se neka otra granica izmeu jedne i dru ge discipline ne bi mogla povui. U traganju za distinktivnim obelejima fonema presudnu ulogu su odigrale fonetske analize glasova vrene najmodernijim tehnikim sredstvima. 225. Od kada je u jeku interesovanje za teoriju informacije (v. 449) razvila su se u fonetici tzv. perceptualna ispitivanja sa ciljem da se utvrdi koje su osobine glasa zaista bitne za njegovu razumlji vost (inteligibilitet). Organizuju se testovi tako da se npr. glas snim ljen na magnetofonskoj traci oteti na jedan ili na drugi nain, u manjoj ili veoj meri, pa se trai od slualaca da kau koliko su razabrali. U vezi sa tim pokazali su se korisni i spektrografski snim ci: prebacivanjem akustikog fenomena u vizuelni obezbeene su
4 9 Pravilno naglaavajui znaaj modernih fonetskih ispitivanja za lingvistiku, ugledni nemaki naunik E. Zwimer je modemu fonetiku koju zastupa nazvao fonometrijom da bi izbegao uobiajeni profanisani termin koji podsea na epohu kada je fonetika bila disciplina sasvim drukijeg naunog ranga.

ire mogunosti za sagledanje ta je za inteligibilitet bitno, a ta se moe ispustiti bez tete po sporazumevanje. Danas se na ovoj strani trai i pomo u objanjavanju komplikovanog fenomena individualnih varijacija u percepciji govora. 226. U poslednje vreme je u Americi usavren i metod auto matskog prebacivanja vidljivog jezika (visible speech) ponovo u jezik zvukova. Iznaen je i nain automatskog elektrinog pravlje nja vetaokog (sintetikog) govora. Sve to ima za cilj da obogati fond znanja percep-tualne fonetike, ija bi prtimena u praksi mogla biti od neocenjive koristi. Bibliografske napomene 227. Od starijih, klasinih radova iz fonetike istiu se pomenuta dela Rousselota ( 217), Sweeta ( 218) i Sieversa ( 218) kojima treba dodati knjigu francuskog fonetiara M. Grammonta: Traite de phonetique (v. 164). Do drugog svetskog rata bile su vrlo popularne i knjige: R. H. Stetson, Motor Phonetics (Archives Neerlandaises de phontique experimentale III, 1928, 1216); A. Sotavalta, Die Phonetik und ihre Beziehung zu den Grenzwissenschaften (Helsanki 1936). U prva klasina dela amerike fonetike spada knjiga K. L. Pikea: Phonetics, A Critical Anailysiis o f Phonetic Theory and a Technique for the Practical Description of Sounds (Ann Arbor 1943). Veliki ugled u krugovima fonetiara doivela je knjiga engles kog naunika D. Jonesa: The Phoneme, Its Nature and Use, Cambridge 1950. U znaajnoj studiji M. Joosa: Acoustic Phonetics (Suppl. to Lg vol. 24, No 2, 1948) ne izlau se samo mogunosti koje prua primena spektrografa u fonetici, ve se uopte ukazuje na prednosti upotrebe instrumenata u lingvistikim poslovima. Iznesene su i izvesne (tada aktueilne) teorije o apercepiranju zvukova u vezi s problemom inteligibdliteta. God. 1958. objavljena je knjiga ruskog naunika N. I. inkina: M e x a n i z m y r e i (Moskva) koja je uinila veliki utisak. U njoj je prvi put ukazano na ulogu dijafragme u formiranju gla sova. U ugledne udbenike fonetike spadaju: R.-M. S. Heffner, Ge neral Phonetics, Madison 1949; E. Dieth, Vademekum der Phone tik, Bern 1950; W. Brandenstein, Einfiihrung in die Phonetik und Phonologie, Wien 1950; L. R. Z i n d e r , O b a j a f o n e t i k a , Lenjingrad 1960.

96

Studija G. Tragera: Phan.eti.cs, Glossary and Tables (SIL Occastonal Papers 6, U(niversity o f Buffalo, New York 1958, 127) informie, pored ostalog, o osnovnoj terminologiji m odem e fonetike. Radi uvoenja u moderan eksperimentalni metod preporuuje se: K. Potter, G. A. Kopp, H. C. Green, Visoble Speech, New York 1947; E. Pulgram, Introduction to the Spectragraphy o f Speech (Janua Linguarum 7), The Hague 1959 (znaajna za lingvistiku: ne ulazei u detalje praktinih postupaka sa spektrografom, daje ipak dovoljno jasno principe spektrografije); C. G. M. Fant, On the Predicr taibility of Farmant Levels and Spectrum Envelopes from Formant Frequences, For Roman Jakobson 109 121. Zbornik Manual of Phonetios (ed. L. Kaiser, Amsterdam 1957) sadri razliite radove eminentnih autora (Jakobson, Halle, Panconcelli-Calzia, itd.) koji daju najvanije pojmove o istoriji fonetike, o njenom mesitu u okviru lingvistikih disciplina, o njenom odnosu prema psihologiji i fiziologiji, o najvanijim dostignuima na polju analize pomou instrumenata. Izvrstan pregled istorije fonetike, naroito eksperimentalne, daje Morris Halle u svojoj knjizi: The Sound Pattem o f Russian (s-Gravenhage 1959; naroita Chapter IV: Critical Survey of Acoustical Investigations of Speech Sounds, 91 109). Pregled razvoja eksperimentalne fonetike u SAD daje P. Delattre u Les indices acoustiques de la parole: Premier Rapport, Phonetica 2, 1958, 108 118 i 226 251. Pregled dostignua na polju eksperimentalne fonetike ne samo u SAD ve uopte u svetu daju sledee dve studije objavljene u 8th Proceedings: C. G. Fant, M odem Instruments and Methods for Acoustic Studies of Speech (282 358) i E. Fischer Jargensen, What Can the New Techniques of Acoustic Phanetics Contribute to Lmguistics (433 499). U ovom trenutku najbolje reprezentuje poslednje rezultate akustike fonetike knjiga Gunnara Fanta, objavljena 1960 (s-Gra venhage): Acoustic Theory of Speech Production-With Calculations on X-Ray Studies o f Russian Articulations (sa priloenom selektiv nom bibliografijom) V. takoe: D. Abercrombie, Elements o f G e neral Phanetics (Edinburgh 1967) i Readings in Acoustic Phane tics, izd. Ilse Lehiste (Cambridge Mass. MIT Press 1967; u ovom se zborniku nalaze najznaajnije studije iz oblasti akustike fone tike koje su publikovane u periodu od 1946. do 1962).

STRUKTURALNA

LINGVISTIKA

PREGLED OSNOVNIH RAZVOJNIH KARAKTERISTIKA 228. Epoha strukturalne lingvistike nastaje pred 1930, paralelno u Evropi i Americi. Kao i drugde u naiucd (v. 120), lingvistici strukturalizam do nosi, pre svega, nove poglede na znana fakta. Ti su novi pogledi zasnovani na ispitivanju jezikih fakata u s i s t e m u , na naglaa vanju d r u t v e n e funkcije jezika, na izdvajanju istorijske od aktuelne jezike problematike. 229. Vesnici ove velike epohe javljali su se tu i tamo ve po odavno, neki jo u X IX veku.5 0 Ali sve su to bili pojedinani, usam ljeni glasovi, neprihvaani od savremenika. Prvi iji se glas zaista uo bio je Ferdinand de Saussure (v. 242). Zato to je prvi novim tako duboko uticao na savremenike i zato to i oni na koje nije neposredno uticao polaze upravo od iste teorijske baze koja lei i u osnovicama njegovih lingvistikih misli Saussureu danas pri pada slava zaetnika strukturalne lingvistike. 230. Teorijsku (Saussureovu) osnovicu, takorei azbuku struk turalne lingvistike sainjavaju aedei aksiomi. Jezik je sistem, i tako ga i treba prouavati; ne uzimati poje dina fakta izolovano, ve uvek u njihovoj ukupnosti, tj. vodei rau na o tome da je svaka pojedinost takoe odreena svojim mestom u okviru celine (sistema).
6 9 Predstavnik psiholoke lingvistike Marty (v. 89) jo 1884. tvrdi da opisivanje savremenog jezikog stanja treba da bude glavni predmet lingvistike panje, ali poto je njegov ugao posmatranja u celini vie bio filozofsM nego lingvistiki, njegova misao je prola nedovoljno zapa ena. Bilo je i drugih naunika sa (za svoje doba) progresivnim idejama u prvom redu nordijski gramatiari (kao Rask, Noreen ili Wiwel) ali i engleski (Sweet i njegovi uenici). O injenici da je jezik sistem sa relativno zatvorenom strukturom govorio je jo 1891. Nemac H. G. von der Gabelentz (u svom delu Die Sprachwissenschaft... v. 88). Po sebno su znaajne bile ideje slaviste Baudouina de Courtenav (v. 188 i 189).

98

99

Jezik je prvenstveno drutveni fenomen (slui sporazumevanju) pa ga tako treba i prouavati: ne ispitivati izolovano glasovnu ili znaenjsku stranu jezika ve uvek voditi rauna o njihovom meu sobnom odnosu, poto je taj odnos bitan u procesu sporazumevanj a. Jezika evolucija i aktuelno jeziko stanje d ve su bitno raz liite pojave; metodoloki je nedopustivo meati istoirijske kriterije u interpretaciju, aktualnog jeziokog stanja. 231. Strukturalizam se i u lingvistici manifestuje traenjem invarijanata (v. 116), izdvajanjem relevantnog (bitnog) od nebit nog (redundantnog). Zajednika tenja svih predstavnika strukturalne lingvistike jeste iznalaenje objektivnih m erila u analizi (to ujedno znai iskljuenje subjektivnih, m entalistikih kriterija). 232. R azvojni put strukturalizma u lingvistici karakterie: u poetku izrazita suprotnost meu pojedinim kolama u pitanjima izbora kriterija za odreivanje vrednosti jezikih jedinica; kasnije uklanjanje bitnih razlika, pribliavanje i na lin iji metoda i, na roito, u pogledu pravca i irine naunog interesovanja. 233. Strukturalizam je nastao paralelno u E vropi i Americi, ali bez blieg meusobnog kontakta.5 1 Osnovna razlika je od poetka leala u tome to je evropski strukturalizam zasnovao svoje glavne tokove na poznavanju Saussureovih ideja, dok je Am erici Saussure bio gotovo nepoznat.5 2 5 1 Iako su prvi konkretni oblici interesovanja bili zajedniki: gotovo istovremeno kad i Trubeckoj u Evropi, i Sapir i Bloomfield u SAD poi nju govoriti o fonemi. Tada je i poznati kineski naunik Yuen Ren Chao (sada u SAD) izneo svoja iroko zapaena gledita u danas ve klasinoj studiji: The Non-uniqueness of Phonemic Solutions of Phonetic Systems (Bulletin of the Institute of History and Philology, Academia Sinica, Vol. IV, Part 4, 1934, 363397). 5 2 Osniva amerikog strukturalizma Bloomfield (v. 325) sla gao se sa Saussureom samo u onim osnovnim idejama koje smo naveli kao aksiome strukturalne lingvistike. Inae, ne samo to na polju lingvi stikog metoda meu njima nema mnogo zajednikog, ve se u pojedi nim detaljima iskazuju upravo oprena miljenja. Jezik je, recimo, za Saussurea pre svega psiholoki fenomen jeziki znak postoji u nama kao apstraktna koliina (= kao predstava o odreenom akustikom uti sku kojim se evocira odreeno znaenje). Prema tome, jeziko ispitivanje bi trebalo, u duhu ovakve koncepcije, svoditi u prvom redu na proma tranje naina na koji se manifestuje jezika struktura u svesti pred stavnika konkretnog govornog kolektiva. Za Bloomfielda naprotiv jezik postoji pre svega kao konkretni, empirini fakat, pa, prema tome, lingvistiko ispitivanje treba prvenstveno svesti na tu neposrednu inje ninu konkretnost (= na analizu konkretnog saoptenja).
100

234. Postoje tri osnovna tipa evropskog strukturalizma. P r v i je enevska kola (v. 262). To je klasini, Sausisureov strukturali zam, k oji se kasnije, pod okriljem Ballyjevog uenja, razvio u spe cifinom pravcu. Sada on, meutim, ve uglavnom pripada istoriji: u dananjim smeirovima razvoja strukturalne lingvistike njegov je znaaj marginalan. Drugi je tip reprezentovan radovima pripadnika prakog serkla odnosno njihovih uenika (v. 292). Pojedinci su, naroito u poetku, nazivali ovu kolu i kolom funkcionalne lingvistike (ona se prvenstveno interesuje za to kako jedna glasov na jedinica f u n k c i o n i e kao znak za sporazumevanje). K a snije se esto pojavljuje, iz opravdanih razloga, termin kola fonologa (predstavnici ove kole su od poetka b ili prvenstveno zainteresovani za fonoloku problematiku). Danas je, meutim, najraireniji n aziv praka kola (njeni predstavnici = praani). Njeno mesto je izvanredno znaajno u razvojnim tokovima lin gvi stike. Reprezentujui svojim koncepcijama i metodom sve ono to je najtipinije za strukturalizam u celdni, nastala neposredno, u prirodnom prerastanju, iz korena tradicionalne lingvistike, ona je danas ve klasini oblik strukturalne lingvistike po mnogo emu: po najizrazitije l i n g v i s t i k o m tipu naunog interesovanja za jezik, po neodlaenju u ekstrem dematerijalizacije jezika (to ine glosematiari v. 368) odnosno puke deskripcije uz iskljuenje znaenja (to ine bloomfieldovci v. 329), po mirnoj, uvek uzlaznoj putanji razvoja kojim je pola, bez potresa, sa isturenih pozicija tradicionalne lingvistike stiui, istim sigurnim tempom, u poslednje metodoloke novitete dananjice. Trei tip je reprezentovan ko lom glosematiara (v. 371) koju neki nazivaju i neososirijanstvom (zbog izrazite orijentisanosti ka apstrakcijama, to je najvie u skla du sa Sauasureovom koncepcijom jezikog znaka). kola je zaista primila dosta od Saussureovog uenja, ali bar isto toliko i od logi stike (v. 368). Danas se ona vie svodi na izgraivanje opte teo rije o jezikom znaku nego na lingvistiko prouavanje. 235. Strukturalna epoha amerike lingvistike zapoeta je na Jelskam univerzitetu (Yale University). Originalnu strukturalistiku kolu, s originalnim, d i s t r i b u c i o n a l i s t i k i m metodom analize osnovao je Bloomfield (v. 330). Stoga je kola i poznata pod nekoliko termina: jelska kola, bloomfieldovci, distribucionalisti. Kada su se Amerikanci konano blie zainteresovali za tekovine evropskog strukturalizma, njima se uinilo da bi (s tim da se ukloni
101

raskorak u terminima) najvie dodirnih taaka bilo izmeu njihove distribucionalistike kole i glosematiara.5 3* Za razliku od praana, koji su svoju panju prvenstveno pokla njali istraivanju glasovnih jedinica i njihovih distinktivnih obeleja (v. 302), ameriki distribucionalisti, kao i glosematiari, ne sma traju da u tome pravcu treba usmeriti nauno interesovanje. Am e rikance i glosematiare interesuje pre svega raspored jezikih jedi nica (distribucija): Amerikance zato to smatraju da je utvrivanje rasporeda jezikih jedinica najobjektivniji metod opisivanja funk cije jezikog znaka u sistemu, glosematiare zato to se za mate rijalnu stranu jezika uopte ne interesuju, ve samo za odreivanje karaktera apstraktnog odnosa jezikih jedinica. Obe kole zastupa ju, dakle, izrazito f o r m a l i s t i k i 5 4 metod: pristupaju jezikoj analizi bez neposrednog voenja rauna o kategoriji znaenja. Meu tim, u sutini se ameriki distribucionalisti i glosematiari razrnimoilaze bitno u jednoj, ali osnovnoj koncepciji: prvi vode rauna, i to prvenstveno, o konkretnom jezikom fenomenu; dok drugi, na protiv, svesno zapostavljaju konkretnu (glasovnu) jeziku stranu. 236. Jedan od najznaajnijih dogaaja u ne tako davnoj pro losti lingvistikog strukturalizma bio je dolazak najeminentnijeg praanina, Romana Jakobsona, u SAD, za vreme II svetskog rata. Harvardski centar je postao najreprezentativnije uporite praana, u kojem su se vaspitavale nove generacije modernih lingvista. U poetku, protivurenosti izmeu jelske i harvardske kole bile su izrazito zaotrene. Dok su praani, pored insistiranja na prvoraz rednoj vrednosti prouavanja distinktivnih obeleja, priznavali i primenjivali distribudonalne kriterije u jezikoj analizi, dotle su vamerikanci ostajali iskljuivo pri kriteriju distribucije, pokua vajui da postave ak i fonoloka prouavanja samo na tu bazu. Pobeda je, na terenu fonologije, ostala u rukama praana: danas se fonoloke studije najee zasnivaju na ispitivanju distinktivnih obeleja (v. 302). S druge strane, vrednost amerikog metoda u oblasti morfolokih i sintaksikih studija danas je dokazana mainskim prevoenjem. Razvijanje teorije informacije i prodiranje matematikih kriterija u lingvistiku pripomoglo je da se izrazite protivnosti meu ovim dvema kolama konano uklone. Poslednjih godina vodeu re u svetskoj lingvistici preuzimaju lingvi6 3 U tome smislu govori ameriki lingvista Einar Haugen u svojoj poznatoj studiji Directions in Modem Linguistics, Lg 27, No 3, 1951,
211 222 .

sti meanog tipa: tvorac generativne gramatike Noam Chomsky je, npr. uesnik distribucionalista, vian procedurama matematike lingvistike, upoznat sa tekovinama harvardske kole ( praki struk turalizam u modemizovanoj interpretaciji Romana Jakobsona); sla vista i najistaknutiji fonolog meu predstavnicima generativne gra matike Morris Halle je harvardski ak, upoznat s distribucionalizmom, s matematikom lingvistikom, s teorijom informacije; doskora jedan od najaktivnijih dijalektologa i semantiara Uriel Weinreich (1926 1967) bio je takoe orijentisan u svim pomenutim pravci ma; itd. 237. Meu najvee dogaaje u istoriji moderne lingvistike spa da svakako prodor strukturalizma u SSSR. Ovo se dogodilo tek posle osloboenja od marrizma5 5 (v. 107 212). U poetku je sovjetski strukturalizam bio izrazito eklektinog tipa. Uskoro se, meutim, pojavila naglaena orijentacija ka psiholingvistikoj (v. 352) pro blematici (u vezi s teorijom informacije i mainiskim prevoenjem). Treba ovim povodom napomenuti da pojedini sovjetski lingvisti termin strukturalna lingvistika upotrebljavaju veoma iroko, tako da njime obuhvataju i izvesns svoje, originalne pristupe jeziku koji nemaju direktne veze sa lingvistikim strukturalizmom tipinim za sredinu ovog veka (sluaj, recimo, S. K. aumjana v. 500 508). 238. Osnovni program strukturalnog prilaenja jezikim fak tima koji je imao avangardni znaaj u lingvistici sredinom ovog veka sastoji se u sieeeem. A) Predmet deskriptivne ( opisne) lingvistike je prouavanje jezike strukture koje se vri pramenom objektivnih kriterija. Ti 5 5 Iako je Sergej Karcevski izlagao Saussureove ideje na Moskov skom univerzitetu u periodu od 19171919, zbog specifinih prilika ovo nije imalo nikakvog uticaja na razvoj sovjetske lingvistike. Marrizam je i tradicionalnu lingvistiku gotovo unitio, a svaki novi pravac, pogotovu sa Zapada, bio je doekivan s ogorenim negodovanjem (za klasinog amerikog lingvistu E. Sapira npr. sovjetska lingvistika publika je znala uglavnom samo po neopravdanim pogrdama koje su mu marristi upui vali nazivan je ak i rasistom; punu rehabilitaciju doiveo je Sapir u SSSR tek 1956. na stranicama asopisa V o p r o s y j a z y k o z n a n i j a). Od X X kongresa KPSS poinje se govoriti u SSSR o potrebi izgraivanja maine za prevoenje. U vezi s tim se sovjetskim lingvisti ma ukazalo na potrebu: da se upoznaju sa Strukturalnim metodom i sa tekovinama matematike logike; da pristupe radu na fonologiji i eks perimentalnoj fonetici (koja je dotle u SSSR bila zanemarena); da se naue sluiti statistikim kriterijima u jezikom ispitivanju. Godine 1956. asopis V o p r o s y j a z y k o z n a n i j a pokree diskusiju o vrednosti strukturalnog metoda u lingvistici. Diskusija se zavrila konanom pobedom strukturalizma.
103

6 4 Termini: forma, formalni, formalistiki upotrebljavaju se ovde u onoj vrednosti koju im daje moderna logika.
102

7a
kriteriji poivaju na razlikovanju relevantnog od redundantnog i na iznalaenju opozicija uspostavljenih po principu binarnosti (.= dvoj nosti). f B) Lingvistiki opisi vre se postupno, sa voenjem rauna o hijerarhiji (tj. o redosledu u znaaju jezikih pojava). P ri defimisanju pojava redovno se ima u vidu konkretan jezicki nivo (engleski termin: level) na kojem se data pojava manifestuje: da li je on lek sikog, fonolokog, morfolokog, semantikog ili sintaksinog ka raktera ( = koji se tip jezike organizacije ima u vidu pri odreiva nju slube date jedinice u okviru sistema). C) Sluba jezikog znaka proverava se supstitucijom ( = zamenjivanjem datoga znaka drugim Jezikim formama ija je funkcija poznata i koje, ukoliko umesno stoje na imestu znaka podvrgnutog ispitivanju, otkrivaju tip njegove slube u datoj prilici). D) Definicije pojava tee maksimalnoj jednostavnosti, tanosti i konzekventnositi (da bi se ovo postiglo rado se uzimaju u pomo i razliiti simboli, formule, crtei, sheme). 239. Strukturalna lingvistika je donela nove pojmove koji su iziskivali nove termine. Nedovoljan kontakt meu pojedinim kola ma olakao je nekontrolisani porast broja termina i njihov necelishodan raspored (ponekad dva ili vie termina slue za istu pojavu). Ovo je davalo argumente kritikim osvrtima, a takoe i nesporazumima meu pojedincima. U novije vrem e napori su orijentisani ka sreivanju terminologije. 240. Zahvaljujui studioznoj razradi strukturalistikog metoda koristnost lingvistikih studija tokom poslednjih decenija sve se ne ospornije potvrivala. Efikasnim gramatikim udbenicima unapreena je praksa uenja stranih jezika. U saradnji ininjera i lingvista napravljena je maiina za prevoenje. Ista saradnja omo guila je usavravanje ureaja za komunikaciju (kao to je telefon, radio, gramofon, mikrofon i si.). Medicina je sve radije saraivala s lingvistikom (u ispitivanjima mentalnih poremeaja, u oblasti defektologije govora i sluha), a psihologija se, pored ostalog, zainteresovala za lingvistike tekovine zbog razraivanja teorije o uenju (kako se pamti, kako se najlake ui i si.). Bibliografske napomene 241. Jedan od prvih radova u kojima se utvruje pojam struk turalizma u lingvistici jeste lanak H. J. Posa: Perspectives du structuralisme (TC LP V III, 1939, 71 79). O istoj temi govore i studije: V. Brondal Linguistique structurale (Acta linguistica I, 1,
104

1939, 2 10, Copenhague) i E. Cassirer, Structuralism in Modem Linguistios (Word I, 2, 1945, 99 120). Znaajna 'je studija glosematiara L. Hjeiknsleva u kojoj se izlau osnovne koncepcije strukturalnog metoda: L. H e l m s l e v , M e t o d s t r u ' k t u r n o g o a n a l i z a v l i n g v i s t i k e (Acta linguistica VI, 2 3, Copenhague 1950/51, 57 67). V. i C. E. Bazell, The Choice o f Oriteria in Structural Linguistics, W oid X, 1954, 126 135. E. Haugen u Directioms in Modem Linguistics (Lg 27, 3, 1951, 211 222) izlae strukturalne principe u paraleli izmeu jelske i glosematiarske kole. Osivrt na ofoe ove kole nalaizi se i u radu T. Bolellija, Considerazioni su alcune coirenti linguisitiche attuali (Pia 1953). Ocene posebnosti pojedinih strukturalistikih kola koje daju sovjetski lingvisti sadri zbornik O s n o v n y e n a p r a v l e n i j a s t r u k t u r a l i z m a , Moskva 1964. Ameriki strukturalizam prikazan je kompetentno i u radovima: R. A. Hali, Jr., American Linguistios 1925 1950 (Archivum Ldnguisticumi 3, 1951, 101 125 i 4, 1952, 1 16); C. F. and F. M. Voegelin, On the History of Structuralizing in 20th Century America (Anthropological Linguistics vol. 5, No 1, 1963, 12 37); Rulon Wells, Some Neglected Opportunities in Descriptive Linguistios (Anthro pological Linguistics vol 5, No 1, 1963, 3849). A. Martdnet u Structural Linguistics (Anthropology Toay, Chicago 1953, 574 586) ocenjuje i porei praki, jelski i glosematiarski strukturalizam, a u The Unity of Linguistics (Linguistics Toay, New York 1954, 1 5) osvetljava u glavnim linijama odnos tradicionalne lingvistike prema strukturalnoj. V. i ocenu struktura lizma koju daje E. Benveniste u Tenances recentes en linguistique generale (Journal de Psychologie, 1954, 130 145). V. i rad A. A. Reformatskog: t o t a k o e s t r u k t u r a l i z m ? VJa 1957, VI, 25 37. O strukturalizmu, s insistiranjem na onim momentima koji su meu predstavnicima sovjetskih strukturalista najpopularniji, govori S. K. aumjan u O s u n o s t i s t r u k t u r n o j l i n g v i s t i k i (VJa, V, 5,1956, 38 54) i u S t r u k t u r n a j a l i n g v i s t i k a k a k i m m a n e n t n a j a t e o r i j a j a z y k a (izd. A N SSSR, I n s t i t u t s l a v j a n o v e d e n i j a, M o s k v a 1958). V. i zibomik T r a n s f o r m a c i o n n y j m e t o d v s t r u k t u r n o j l i n g v i s t i k e , Moskva 1964. Originalna shvatanja sovjetskih lingvista mlae generacije koji su se izjasnili za strukturalizam dolaze naj upeatljivije do izraaja u interesantnoj knjizi darovitog Ju. D.
105

Apresjana: I d e i i m e t o d y s t r u k t u r n o j l i i v g v i s t i k i (Moskva 1966). V. i zapaeno delo: B. A. U s p e n s k i / j , S t r u k t u r n a j a t i p o l o g i j a j a z y k o v , Moskva 1965 (u njemu se autor zalae za uspostavljanje jednog invarijantnog metajezika pre ma kojem bi se ocenjivali konkretni jezici; zatim bi se na osnovu takve ocene odreivile tipoloke srodnosti i razlike). Blii uvid u primenu strukturalnih pogleda na jezik u roman skim delovima sveta dae radovi: E. Alarcos Llorach, Gramatica estructural (Madrid 1951); E. Coseriu, Sincromia, diacronia e historia (Montevideo 1958); A. Rosetti, Linguistics ( = Janua Linguarum, Series Maior X V I, The Hague 1965). Rosetti je nedavno objavio lanak, takoe vrean panje, pod naslovom Lingvistica modema (Limba Romana 16, 1967, 284 295). Objanjenje termina i pojmova prake kole daje J. Vachek u Diotionnaire de linguistique de lcole de Prague (Utrecht-Anvers 3960). Termini odomaeni u amerikoj ingvistici objanjeni su u E. P. Harnp, A Gloissary of American Technical Linguistic Usage 1 , 925 1950 (Utrecht-Antwerp 1957) i George L. Trager, Phonetics: Glossary and Tables (SIL, Occasional Papers 6, University o f Buffalo 1958, New York). Bogata, novija, kako amerika tako' i evropska lingvistika terminologija nai e se u knjigama: M. Pei, Glossary of Linguistic Terminology (New York-London 1966); O. S. A x m a nova, S l o v a r l i n g v i s t i es k i x t e r m i n o v (Moskva 1966). Uvoenje u strukturalni metod obezbeuju i (klasini udbenici amerike lingvistike: H. A. Gleason, A n Introduction to Descriptive Linguistics (New York 1955; II preraeno izdanje 1961); John B. Carroll, The Study of Language, Cambridge Mass. 1953 (lepo imformie o odnosu strukturalne lingvistike prema drugim discipli nama, posebno prema modernoj psihologiji); Charles F. Hockett, A Course in M odem Linguistics, New York 1958 (daje tumaenje amerikih dostignua na polju lingvistikog metoda). V. i rad ved skog lingviste B. Malmberga: Structural Linguistics and Human Communication. An Introduction into the Mechanism of Language and the Methodology of Linguistics (II revidirano' izdanje, Berlin 1967). Presek interesovanja istaknutih predstavnika lingvistike prua zbornik radova objavljen 1954. u New Yorku (izd. A. Martinet i U. Weinreich) pod naslovom Linguistics Today. Reprezentativan izbor radova koji su bili odluujui za lingvistiki razvoj Amerike daje M. Joos u zborniku Readings in Linguistics The Develop106

ment of Descriptive Linguistics in America since 1925 (Washington 1957). U etvrtom izdanju od 1966 (The University of Chicago Press, Chicago and London) ova ista knjiga nosi naslov Readings in Linguistics I. The Development of Descriptive Linguistics in America, 1925-56. Eric P. Hamp, Fred W. Householder i Robert Austerlitz izdali su Readings in Linguistics II (The University o f Chicago Press, Chicago and London 1966) u kojoj se nalaze radovi (ukupno 39) eminentnih evropskih lingvista iz perioda od 1929. do 1961. Izvrstan pregled strukturalne epohe u lingvistici dat je u knjizi Guilio C. Lepschy, L a linguistica strutturalle (Torino 1966; fran cuski prevod ovog dela objavljen je u Parizu 1968). V. i: T. A. Degtereva, P u t i r a z v i t i j a s o v r e m e n n o j l i n g v i s t i k i III; S t r u k t u r a l i z m i p r i n c i p i m a r k s i s t k o g o j a z y k o z n a n i j a (Moskva 1964); Manfred Biemvisch, Structuralismus. Geschichte, Probleme und Methoden, Kursbuch 5, izd. H. M. Enzensberg, Frankfurt 1966, 77 152. O strukturalizmu u lingvistici govore siedei radovi objavljeni na naem jeziku: M. Ivi, Dananji pravci rada u lingvistici, K n ji evnost jj jezik 4, 1961, 418 424; M. Ivi, O strukturalnom metodu jezike analize, Filoloki pregled I II, 1963, 105 117; Ranko Bugar ski, Sta je strukturalizam?, Filoloki pregled I II, 1965, 133 151. Najneposredniji kontakt sa prolim i aktuelnim lingvistikim strujanjima u svetu dae pre svega celishono predistavanje od govarajuih asopisa. Razvoj enevske kole, na primer, moe se pratiti iz asopisa Cahiers Ferdinand de Saussure (izdaje Societe Genevoise de Linguistique Geneve). Praani su zastupljeni rado vima objavljenim u Travaux du Cercle Linguistique de Prague (1929 1939) i u Travaux linguistique de Prague (izdaje ehoslovaka akademija nauka od 1964. godine). U rukama predstavnika harvardske (Jakobsonove) kole je danas jedna od najelitnijih slavistikih publikacija: International Journal of Slavic Linguistics and Poetics (s-Gravenhage). Glose matiari se najradije oglauju u Travaux du Cercle Linguistique de Copenhague (Copenhague) a takoe i u Acta Linguistica Revue intemationale de linguistique structurale (Copenhague). A m e riku lingvistiku reprezentuju studije objavljene u asopisima kao to su: Language (Journal of Linguistic Society of America Baltimore), Word (izdaje Linguistic Circle of New York New York), International Journal of American Linguistics (Baltimore). Britan ska lingvistika ima takoe svoje ugledno glasilo: Journal of Lingui stics (London). Francuzi objavljaju (u Parizu, od 1960) moderno
107

orijentisanu publikaciju Langages. U Amsterdamu izlazi elitni asopis Lingua u kojem sarauju predstavnici raznih kola. Od 1963. Mouton (Hag) izdaje asopis Linguistics u kojem taikoe sa rauju autori razliitih pogleda. Najinteresantnije teorijske disku sije objavljuju se danas na stranicama asopisa Foundations of Language. International Journal of Language and Philosophy (izlazi od 1965. u Dodrechtu Holandija). Od 1967. izlazi Folia Lingui stica. Acta Societatis Linguisticae Europaeae; svi su izgledi da e se i na njegovim stranicama sve ee javljati izlaganja od ozbilj nog teorijskog znaaja. Pogodan pregled razvoja aktuelne optelingvistike problematike daju saoptenja, diskusije i prikazi koji se objavljuju u sovjetskom asopisu V o p r o s i j a z y k o > z n a n i j a (Moskva). Vanredno je korisna u istom, smislu i publikacija Filozofskog fakulteta ( Filosofioka fakulta K U ) u Pragu: Jazykovedne aktuality. Nedavno je u Konstanzu (SR Nemaka) pokrenut asopis Linguistische Berichte (prvi broj 1969; izd. Peter Hartmann) ija je namena da to adekvatnije prikae najnovija strujanja u lingvistici. Ovim n ije iscrpena lista asopisa u kojima se tretiraju problemi lingvistike novijeg vremena. Potpune bibliografske podatke o lin gvistikoj publikacionoj delatnosti od II sveitskoig rata naovamo daje Bibliographie linguistique (bibliografski izvetaji koje objav ljuje Stalni internacionalni komitet lingvista, Utrecht Anvers). FERDINAND DE SAUSSURE 242. Jedan od najveih lingvista svih vremena bio je nesum njivo Svajcarac Ferdinand de Saussure (1857 1013). Njegova sna na individualnost, veliki, originalni lingvistiki talenat, izrazit smisao za naunu teoriju i lini uticaj koji je vrio na svoje uenike uinili su ga ne samo tvorcem znaajne kole (tzv. enevske kole) nego i cele 'jedne epohe u nauci o jeziku: u idejama koje je on prvi glasno i sugestivno zastupao nala je svoje korene modema, strukturalna lingvistika. 243. Saussure je bio profesor lingvistike u Parizu (od 1881. do 1889. i od 1890. do 1891) i Zenevi (od 1891; period enevske profesure je naroito znaajan u njegovom radu). Predavao je sanskrit, germanske jezike, grki, latinski, litvanski. Tek od 1894. poeo se baviti optelingvistikirn idejama. Malo je publikovao. Osim svog prvog i najznaajnijeg rada Memodre sur le systeme primitif des voyelles dans les langues indo-europeemnes (v. 244) Saussure je
108

objavio svega oko dvadesetak lanaka koji se tiu indoevropskih jezika (o baltijskkn jezicima, o germanskim, o grkom, o frigijskim zapisima). Postoje i nekoliko njegovih beleaka i kratkih lanaka s etimolokom problematikom, kao i pojedini prikazi. 244. Svoje lingvistiko obrazovanje dobio je Saussure od najeminentnijih predstavnika mladogramatiara (Brugmamna, Osthoffa, Leskiena v. 95). Poznavao je dobro, pored toga, gledita lingvistikog naturaliste Schleichera (v. 60 63) i lingvistikog geografa Gillierona (v. 149 151). Cenio je mnogo i amerikog lingvistu W. D. Whitneya, osobito njegovo delo The L ife and Growth of Language (v. 317 n). Posebno se, meutim, oduevljavao' kaizanjkom kolom (v. 186 190). Postoje podaci da je svojim uenicima govorio o originalnosti i znaaju ideja Baudouina de Cfliurtgiay i Kruszewskog, istiui da je tetama lingvistiku JZapada to-slabo prati njihoy radJ!!L.Saussure je inae bio zainteresovan i za razvoj drugih7nelingvistikih disciplina, naroito sociologije: Durkhedimove teorije ostavile su na njega dubok utisak.5 7 Oekivalo bi se da je Saussure, kao uenik mladogramatiara, zapoeo svoju naunu kari jeru idui u osnovnoj koncepciji jezika i metodoloki za stopama svojih uitelja. To se, meutim, nije dogodilo. Ve prvi njegov rad5 3 pokazuje izvanrednu samostalnost naunog postupka: jezike pojave se po smatraju u ukurpnosti svojoi. frj. u sistemu, sto' je imalo znaaj revolucionarnog podviga na poljulingvistike metodologije. Godina 1878. kada je izala ova studija mladoga studenta (M emoire sur le systeme prim itif des voyeU.es dans les langues indoeuropeennes) ostaje nezaboravan datum u istoriji nauke o jeziku.5 8 s 8 Saussureova pisma upuena Baudouinu de Courtenay uvaju se danas u Lenjingrau (v. referat N. A. Sljusareve: M e s t o F. de S o s s j u r a v r a z v i t i i s o v r e m e n n o j l i n g v i s t i k i , X*!1 Inter national Congress of Linguists: Abstracts of Papers, Bucharest, August 28 September 2, 1967, na str. 342). 5 7 Emile urkheim (18581917), poznati francuski sociolog, nagla avao je, pored ostalog, da kolektivno miljenje, koje je bezlino, istoga nesubjektivno, ima daleko vei znaaj u izgraivanju opteljudskog sa znanja od individualnog miljenja. Kolektivno miljenje ne samo da je po vrednosti iznad individualnog, ve individualno od njega zavisi razvija se direktno pod njegovim impulsima. Odjeci ovog shvatanja pri sutni su u poznatoj Saussureovoj teoriji o odnosu jezika kolektiva (langue) prema individualnom jezikom ostvarenju (parole) v. 259. 5 8 Pisan kad je Saussure imao dvadeset i jednu godinu i bio jo student lajpcikog univerziteta. 5 0 Mada je sam rad objavljen s podatkom o 1879. godini, godina 1878, kada su Saussureovi rezultati ve stekli odgovarajui publicitet u lingvistikoj javnosti, rauna se kao znaajan datum u istoriji lingvi stike (v. ta o tome kae A. Meillet u Portraits of Linguistis II, na str. 93).
109

245. Saussure-student imao je neobinu hrabrost da se uhvati u kotac sa kompliikovanou starog indoevropskog v okalizma. Do njega, za nauku je .odnos dugih indoevropskih vokala p rema krat kima) izgledao nereiv problem. Polazei a d to g a da je sve u jeziku TneOsoImo povezano, da postoji neka osnovna struktura koja ob jedinjuje gramatike forme istoga sistema u celinu, Saussure je iznecT'svpje'"originalno objanjenje ove lingvistike zagonetke koje bi se, u kratko, sastojalo u sledeem. Kao to je dokazano, indoevropski jezici su im ali poseban od nos alternacije k ratkih vokala: e/0/ 06 0 (u slogovima kao: S e r k ! dork / drk, isp. grko: derkomai / dedorka / idrakon). Treba pret postaviti, tvrd io je Saussure, da je indoevropski glasovni sistem, pored nama poznatih glasova, sadravao i iedan kasnije Izgubljeni glas nepoznate vrednosti (Saussure ga ibelei sa *A ) k o ji je svojim^ prisustvom, u slinim fonetskim kontekstima, uslovl j avaTTsIian- niz alt@rnadja: *dheA / *dhoA / *dhA kao derk / dork / drk. Iezavanje togTiaj aiLStfvenoga *A dovelo je, prema zakonima indoevropske fonetike, do karakteristinog duljenja odgovarajuih kratkih vokala, od nosno do pojave vokalskog elementa tamo gde je vokal dotle nedostajo: izmeu konsonanata namesto 0 (u grkom je recimo, dolo do-odnosa: dhe / dhd / dhe; isp.: tithem i / thomos / thetos). U bedljiv nain na koji je Sausisure izneo i obrazloio svoju teoriju ostavio je na savremenike dubok utisak. N e manje je uz budila lingvistiku javnost injenica da je, prilikom istraivanja hetitskog otkriveno pri sustvo speci f i m og- --grie&og__glasa ujSravo u onim pozicijama za k o je je Saussure vezivao pojavu tajanstvejioig-*ArTaEoTFTT^fka imala prilike da se u veri u isprav nost Saussureove teorije.6 2 246. Saussureovi osnovni pogledi na jezik izloeni su u knjizi : Cours de linguistique generale objavljenoj 1916. god. pod njego vim imenom. Sam Saussure, meutim, ovu knjigu n ije napisao. Ona je izraena posle njegove smrti, po belekama njegovih uenika, 6 0 0 = odsustvo vokala. 6 1 Jedan od najarhainijih indoevropskih jezika, nepoznat u Saussureovo vreme. 6 2 Ve je 1927. godine (u studiji a indoeuropeen et h hittite, Symbolae Grammaticae in honorem Joannis Rozwadowski I, Krakow 1927, 95104) poljski naunik J. Kurylowic:z ukazao na neposrednu vezu iz meu indoevropskog a i hititskog ti. Najveu popularnost, meutim, Saussureovom doprinosu dao je u ovom sluaju tek rad Danca H. Hendriksena koji je objavljen u Kopenhagenu 1941: Untersuchungen iiber die Bedeutung des Hethitischen fiir die Laryngal-Theorie (Det kgl. Danske Vidensk. Selskab. Hist.-filolog. Medd., 28, 2).
110

duboko odanih uspomeni i idejama velikog uitelja.8 3 Kao to je kasnije R. Godel dokazao (v. 261), knjiga sadri jfidpu verziju Saussureovih shvatanja koja ne odgovara apsolutno onome to je on izlagao o jeziku tokom svojih univerzitetskih predavanja i u razgovorima sa uenicima. On npr. n ije onoliko insistirao na stro-, gom ^ razlikovanju govora pojedinaca (parole) od jezika koii ie svojinaeJe zajednice i koji, nalazei se u govornoj svesti svakog pojedinca, regulie konkretnu strukturu individualnog govora (langue). Mada je zaista ukazivao na potrebu da se ta dva pojma u jezikom fenomenu teorijski precizno razgranie, Saussure je isto vremeno bio svastan toga da je u praksi ovakvo precizno razgraniqavanje neizvodljivoS druge strane, u kmizj__su_biefi--izloerra neka~shvatanja na kojipwr-je-Sau^sure_Ji3dj^inStTtirao. Naroito je (po kompetentnoj oceni Godela) nedovoljno prikazano' Saussureavo oduevljenje 7a matgn a ^ko_prifeeinje jeziku: govorecr~o organizovanoj strukturi jezika Saussureje (i ovde opet p rvi) naglaavao da se adekvatni opis ovakve struktuj ^ cgoge^postii tek uvoenjeagr mateaStesih foiri^^^u_an^izu.~Tzlaganj e u knjizi trpi i od toga to se, bez neopKSHmh uputstava samog autora, nisu mogla ukloniti izvesna ponavljanja, nesigurna izlaganja, ponekad i protivurena tvrenja. Bez obzira, meutim, jna sve neravnine teksta i na pojedina (pod datim uslovima neizbena) odstupanja od autentinosti (sve dena, uostalom, na promaaj u nijansi, u jaini naglaska, ali ne i u utini ideje), knjiga Ceues-de linguistignp je, odigra vajui misionarsku ulogu u lingvistici, donela Saussureu dragocenu slavu onoga od koga je zapoelo novo doba. Na onome to je o n a kazala (bez obzira koliko ba zaista Saussureovim glasom) izrastale su nove generacije, nove teorije, nova dela. O n j o j se diskutovalo, sa n j o m e saglaavalo, od n j e razilazilcTu miljenju. SaussureoVa teorija za lingvistkuTtTje ova knjiga. 247. Saussure se pre svega interesovao za to ta je jezik kao predmet naunog prouavanja: kako ga razumeti i kako mu pri laziti. Da bi svoje ideje o tome to ivlje i neposrednije ilustrovao, Saussure se posluio duhovitim poreenjem s igrom aha. 248. Za igru aha uzimaju se figure koje mogu biti izraene od vrlo razliitog materijala. Izbor materijala je pm mzol-jan. Oba vezna je je d ijio -^ j^ ^ e s trk o ja se f i g u r a m a u i g r i pridaje. Tako i u jeziktrTTiaee'lfre roda predstavljati imenicu, ili predlog, ili gla gol, ili bilo drugo ta, zavisi od znaenja koje je vezano u datame 6 3 Knjigu su redigovali Ch. Bally i A. Sechehaye.
111

jeziku za glasovni sklop voda. Znaenje ne biv a uslavljeno samim sazvuiem-rei, v e poloajem ko il ona, u svojstvu jezikog znaka, ^auziimaTU-okviru cdfokttprrog" jezikog sistema?x ahovskim figuramar rukujemo po odreenim pravilim a igre koja treba potovati. Nedoputeno je m enjati u toku igre jednom utvrenu vrenost figura. Slino stoji sa jezikom. I^onkretan spoj glasovne sa znaenjskon^stranom Jezikog znaka varira od jezika do jezika, t o z n a i d a je nastao u igri~sEajnsti71proizvoljno. A li jednom utvren taj se sp o f ne moe meni ati. obavezan ie. U tom je smislu, dakle, svaki jeziki znak s jedne steene proiz voljan, s druge obavezan. P o ja ve kao to je jeziki supletivizam ( = povezivanje dveju po sazvuju neodgovarajuih fartmi ii^ ir is t v - n sistem oblika npr. u srpskohrvatskom: ovek jd. / ljudi mn.) im aju takoe svoju paralelu u ahovskoj igri. Izgubi se, recimo, jedna figura. Moemo mesto izgubljenog piona upotrebiti naprstak, gumu, bilo ta glavno je zapamtiti da e taj novi predmet, specifian po obliku, imati u ig ri vrenost izgubljene figure. 249. Svlaka potez u ig ri stvara novu situaciju na ahovskoj tabli. A li svaka nova situacija ostaje dosleno u skladu sa pravilima igre. Vremenom se dogaaju i razliite jezike promene. A reali zacija tih pramena ostaje dosleno u okviru onoga to odgovara uvek istim principima po kojim a se uspostavlja fenomen jezikog znaka. 250. Svaki potez ahovskog igraa kree samo jednu figuru. Posledice meutim, koje nastaju mogu biti od sporednog znaaja za glavni tok igre, ali mogu biti i odluujue. Tako i u jeziku: pone jedna jezika promena. razvija se, okonava se: i ^ krainjem rezaritatu o n a m o e doneti ili samo prekrajanje detalja, ili bitnu promnii n sistemu. ~ 251. Svaki potez stvara novo stanje na ahovskoj tabli. Svako novo stanje ima svoje zakone. Preanji raspored, pre uinjenog poteza, nema vie znaaja; bitno ie ono to je sad, to treba posmatrati i ocenjivati. N ije u sutini drukije ni s jezikom: pogled na jeziku stvarnost u preseku jednog razvojnog trenutka'pokazuje uvek jedinstvenu ukupnoist meusobno povezanih fakata; o vo posmatraho (aEtueIho) stanje ispoljava se nezavisno od ranijih stanja istoga jezika, sagledanih iz evolutivne perspektive. 252. Svaka ahovska figura ima svoju vrenost prema pravi lima igre, ali u igri figure dolaze u razliite poloaje jedne prema drugima. T i im poloaji daju nove vrednosti (nije svejedno npr.
112

da li je jedan pion u takvom poloaju da moe napasti protivniku figuru ili je van borbenih linija). I konkretna vrenost jezikih jedinica^biva odreena njihovom aktugBsSm, upotrebom (jedna je komunikativna vrenost srpskohrvateko^ a u / ulozi veznika, druga u obeleavanju genitiva jednine: ziaa). 253. N ajvei znaaj za razvoj moderne lingvistike imale su Saussureove konstatacije o jeziku kao organizovanom sistemu, o drutvenoj funkciji jezika, o potrebi da se, i teorijski i praktino, razlikuju dva osnovna pravca jezikog ispitivanja (v. 230). Raz vijajui svoje poglede o ovome, Saussure je, pored ostalog, ukazao na sledee. 254. Jezik je sistem znakova meusobno povezanih tako da vrenost jednog znaka biva uslovljena prisustvom ostalih. Jeziki sistem je, u* stvari,_zaanovarL na opozicijama,~T]T na meusobnom suprotstavTjanjir jezikih znakoviu 255. Jezild znak j e kompleksne prirode. To je spoj glasovnog fenomena Kojim fcigr.ijinnt) sa znaenjskim, tj. sa oznaenim pojmom (signifie). Iz Eazsarfe odnosa-sigm HaMt-L ninv ifie izrasla je nova lingvistika grana semioloaiia, ( rvmilr n jezikom znaku, v. "397)7 U 'veTTTTJm se mnogoiskutovalo, i jo se diskutuje, o pitanjima (koja je Saussure pokrenuo, v. 411) pro izvoljnosti odnosno obaveznosti jezikog znaka. 256. Upotreba jezikog znaka nije obavezno implicirana njego vim znaenjem. Francuska re redouter npr. nee se upotrebiti u svim situacijama kojima odgovara njeno znaenje bojati se: po red nje postoje u jeziku i izrazi craindre i avoir peur koji su, znaei isto, odomaeni u odreenim sluajevima; samim tim polje upotrebe rei redouter ne pokriva te sluajeve. Upotrebna mo rei naziva se njenom vrednou (valeur). Radi upoznavanja prirode je zikog znaka neophodno je, pored znaenja, prouiti i njegovu vrenost. 257. Ljudski govor ie. fpinn,mpn linearnog tipa u tome smislu v remenu: samiavaTu ga jedinice sukcesivno upredene u govornu nit. Lingvistiko ispitivanje jtreba da ima u vidu ovu injenicu pre svega u odnosu na jeziku jedinicuTnjena vimluual biva obavezno stiiizovana u kontaktu sa neposrednom okolinom (prema kon tekstu). 258. Psiholoke kategorije kao to su analogija i (naroito) aso cijacija intenzivno utiu na jeziki razvoj. TZngvistikal;reba''~dir
8 113

ukljui u krug svojih neposrednih interesovanja problem dometa i oblika takvih uticaja. 259. Jezik (langue) je svojina kolektiva, a pojedinac ga nepo sredno ostvaruje govorom (paroLe)i u ovom e realizacije odgovaraju""** u principu n<jrinam-sKkoje namee jezik-svojina kolektiva, gaopak, samcem govora daje mogunost za naruavanje aktuelne jeziken orm eT poiedinac zapone neku pramenu, oma se dalje uoptava podraavanj em, dok se konano ne uvrsti u inventar standardnih jeziikdh karakteristika. 260. Jezik se moe prefuavati u dva pravca: sinhranino i dijahronino. Sinhronija obuhvati jeziko stanje u nekom datom trenutku, dijahronija jednu fazu jezike evolucije. Jezik posmatran u sinhroni&nom proeku manifestuje se kao organizovani sistem koji ivi u jezikoj svesti datog kolektiva. Dijahronino se ispitiva nje, naprotiv, tie sukcesivnih jezikih pojava, nesadramih u istoj jezikoj svesti istih govornih predstavnika, koje se samo smenjuju ne obrazujui izmeu sebe sistem. P r i jezikoj an alizi treba uvek strogo voditi rauna o razlici izmeu dij ahroninog i sjnhroninog fenomena. Utjahronina~01i dinamina) lingvistika tie se istorije je?ikap--pis jezik o g stanja pripada sinhroninoj (Ui- statikoj) lingvistici. T ~ ~ ~ __..... Bibliografske napomene 261. K n jiga Cours de linguistique generale (Geneve 1916) doivela je nekoliko izdanja i prevoena je na razliite jezike (poslednje izdanje na francuskom jeziku objavljeno je 1967. u Wiesbaenu, Harrassowitz; kritiki priredio Rudolf Engler). Ocenu autentinosti njenih saoptenja o Saussureovim naunim stavovima daje Robert Godel u L es sources manuscrites du cours de linguistique generale de F. de Saussure (Societe de publications romanes et frangaises L X I, Geneve Pari 1957). Za istoriju razvoja Saussureovih pogleda na jezik interesantna je studija R. Godela Cours de linguistique generale (1908 1909). Introduction (CFS 15, 1957, 3 103) koja izlae m ateriju jednog Saussureovog optelingvistikog kursa (po belekauna triju Saussu reovih studenata, najvie A . Rielingera). Kritiku analizu teorije izloene u Cours de linguistique genrale daje R. W ells u Saussiures System o f Linguistics (Word, t. 3, N o 1 2, 1047, 1 31). V. i studiju Ranka Bugarskog: L in gvistika Ferdinanda de Sosira, Izraz V II (novembar), 1966, 467. do 480.
114

U Portraits o f Linguists I I v. biografske podatke koje daju: R. Gauthiot (str. 87 91), A. M eillet (str. 92 100) i -W. Streitberg (str. 100 110). E N E V S K A K O LA
i

262. enevskom kolom naziva se lingvistika izrasla iz Saussureovog uenja, a definitivno stilizovana studijama njegovih ueni ka, posebno Charlesa B allyja (1865 1947), takoe enevskog pro fesora opte lingviistike i Saussureovog neposrednog naslednika. Osim B allyja isticao se svojim radom na optelingvistikim proble mima i A lb ert Sechehaye (1870 1946)^ zainteresovan u prvom redu za odnos psiholokog i jezikog (u oblasti reeninog fenomena). Danas je najreprezentativnija linost kole Henri Frei (ro. 1899), iji se radovi tiu teorije sintaksikih odnosa. 263. kolu u celini odlikuje izrazita orijentacija prema studi jama emocionalnog (afaktivnog) u jeziku, dosleno opredeljenje za Sffihroninu lingvistiku (v. 260), potovanje teorijskog aksioma o drutvenoj funkciji jezika i o tome da se jezik manifestuje u vidu organizovane celine sistema. U prouavanju emocionalnog (stilistikog) kola je postigla lepe rezultate. Njen razvojni tok ositao je, meutim, za poslednje tri decenije, uglavnom po strani od glav nih dogaaja na polju lingvistike metodologije. Klasian oblik enevske kole sadran je u lingvistikoj teoriji Ch. Ballyja. 264. B ally je poznat, pre svega, kao osniva racionalne stilistike, ispitivanja onih jezikih izraza k o ji otkrivaju emocionalnost uopte, bez udubljivanja u problem estetskog i individualnog. M aterijal za ovakva ispitivanja uzimao je B ally iz francuskog i nemakog (vla dao je izvrsno ovim jezicima) gradei na sistematskom poreenju svoje najznaajnije opservacije iz oblasti ovako shvaene stilistike. 265. M nogi Ballyjevu llng^Hatilnj nazivaju n.tektivnom: ona po lazi od uverenja da je svaki iskaz impregniran neim linim, emo cionalnim (tako i ne postoji, u stvari, reenica koja ne bi bola mo dalna). B ally je u ovome jednomiljenik pojedinih predstavnika francuske kole (kao to je npr. Vendryes, v. 161). 266. Usvajajui Saussureov princip razlikovanja pojma jezik (langue) od govornog fenomena Balily je razradio svoju poznatu teoriju o aktualizaciji. Rei same po sebi odreuju sasvim'uoptene, nekonkretizovane I virtuelnel pojmove. Govor se, meutim, odnosi na konkretne pojave. Pretvaranje jezika u govor obeleeno je prebacivanjem vir8*

115

tuelnih (apstraktnih) pojm ova u pojmove o konkretnim pojavama (npr. sestra znai uopte pojam o linosti u odreenom srodstvu s nekim, ali dok ne pone pravi govor ta re ostaje nevezana za realno biq ;tek se u govoru razabira, iz same situacije ili stoga to govorno lice upotrebi odreeni atribut moja, tvoja i si. o ko jo j se osobi radi). Proces aktualizacije tie se prelaska jezika u go vor, tj. prebacivanja apstraktnog (virtuelnog) u realno (aktuelno). Sva sredstva koja u jeziku slue za prebacivanje pojm ova iz sfere virtuelnog u oblast aktuelnog nazivaju se aktualizatorima. Aktualizatori su npr. prisvojne zamenice (isp. razliku u odreenosti pojma kosa u spojevima m oja kosa i plava kosa). Produbljujui svoja ispitivanja na ovoj strani, B aily je zapoeo interesantne studije o oblicima determinacije u sintaksi, ija je tradicija i kasnije nastav ljena (najvie u radovima H. Freia). > 267. U vezi sa pojavam a koje prate realizaciju govora B ally je ispitivao i funkciju rei (teorija o transngziciii odnosi se na uoavanje principa po kojima e?i u reenici dobivaju okazionalne slube koje mogu, tokom, vremena, biti definitivno' stabilizovane isp. srpsikohrvatsko mlada u znaenju nevesta). 268. Interesovanje za funkciju odvelo je B allyja u prouavanje sintagmi ( spojeva rei u reenici). Tu je on zastupao teorii.ii frinarizmfl^-shvatani e o tome da su odnosi u sintagmama binarni poivaju obavezno na vezam a izmeu dva reenina lana (Bally je poimao kao sintagmu svaku dvojnu vezu rei pa i samu ree nicu; ovo poslednje izazvalo je mnoge naune diskusije). Bibliografske napomene 269. Najvanija B allyjeva dela: Precis de stylistique, Geneve 1905; T ra ite de stylistique frangaise (H eidelberg 1909; I I I izd. Geneve-Paris 1951); L e Language et la v ie (1913; I I I dopunjeno izd. 1935); Liinguistique generale et limguistique frangaSse (I izd. 1932; IV dopunjeno i revidirano izd. 1965, Bern). Bibliografske podatke o Ballyju daje J. Vendryes u Portraits o f Linguists I I (str. 188 do 201). V.: J. Vendryes, L osuvre linguistique de Charles B ally, CFS 6, 1946/47, 48 62. V. i: A. Sechehaye, Program m e et meth<kles de la linguistique th.eoraque, Pari 1908 i Essad s u r l a structure logique de la phrasec, Pari 1926; H. Frei, Criteres de delimitation, W ord 10, 1954, 136. do 145, i Caracterisation, indication, specification, For Roman Jakobson, 161 168.
116

F O N O LO K A EPOHA U LIN G V IS T IC I Pretee fonologa 270. Fonologija6 4 je nauka o fonemama;K tj. o glasovima u funkciji jezikih znakova koji omoguavaju sporazumevanje. Uloga foneme je .. distinktivna: slui obeleavanju razlike u znaenjima (razlika npr. srpskohrvatskih rei rob i bob obeleena je fonemskom opozicijom r / b). 271. Id eja o neemu to priblino odgovara dananjem pojmu foneme bila se pojavila jo vrlo davno, u indijskoj gramatiarskoj sredini (v. 1 9 ). Meutim, ona je ostala bez uticaja na razvoj lin gvistike m isli drugde u svetu. , , 272. Englez Henry Sweet (1845 1912) i Francuz Paul Passy (1859 1939) ukazivali su na potrebu da se pri analizi uoavaju one izgajM&&;,fc^^tPITtike glasova koje direktno doprinose raspozna vanju znaenja rei. Iako su radovi ovih fonetiara zapaeni od savremenika (posebno je Sweet uticao na modernizaciju lingvistikih ideja u Engleskoj i Americi), epoha fcnologije je u njim a samo nagovetena, ne i zapoeta. 273. Izuzetnu figuru u lingvistikom svetu predstavlja vajcar ski dijalektolog Jost W inteler (1846 1929) koji je praktino, u opi sivanju dijalekatskog glasovnog inventara, jo 1876. god., primenio fonoloke kriterije.6 6 A li n jegov pionirski rad savremenici nisu do voljno primetili; tek mu je mnogo kasnije odato zaslueno priznanje. ) 274. God. 1878. F. de Saussure (v. 244) je objavio rad M e moare sur le systeme prim itif des voyelles dans les langues indo6 4 Termin fonologija upotrebljava se ovde u znaenju koje mu daje praka kola (v. 292). Sa tim znaenjem javlja se ovaj termin danas manje vie u svim evropskim jezicima sem u engleskom i kod predstav nika francuske lingvistike kole (v. 274). Odgovarajui ameriki termin je fonemika (phonemics). 6 5 Termin je adaptacija grke rei phonema (= zvuk). Predloio ga je francuskom Lingvistikom drutvu (Societe de Linguistique) fonetiar A. Dufriche-Desgenettes (s tim da novi termin zameni dotadanji fran cuski izraz son du langage). Poznati romanista L. Havet.ie prihvatio Dufriche-Desgenettesov predlog' i poeo se sluiti novim terminom. Od njega je re fonema (ftfancuski phoneme) prela Saussureu, to joj je osiguralo irok publicitet u lingvistikim krugovima. U slovenski svet je izraz fonema uveo prvi put predstavnik kazanjske kole Kruszewskix (v. 186). Nijedan od pomenutih lingvista nije terminu davao onu vrednost koju on ima danas u strukturalnoj lingvistici. 6 1 U studiji: Die Kerenzer Mundart des Kantons Glarus in ihren Grundziigen dargelegt, Leipzig 1876.
117

,,

europeennes u kojem upotrebljava termin jonema (phoneme). N ji me Saussure odreuje element fonolokog sistema koji se, ma kakva bila njegova konkretna artikulacija, jasno izdvai eS&tgteh Mo menata. Kasnije je, meutim, Saussure uveo i psiholoke- kriterije *U definiciju foneme. Francuska kola (v. 158) je iz tih njegovih kasnijih, interpretacija prihvatila ideju o fonemi-lingvistikoj jedi nici u smislu auditivno-fiziolokog, psiholokog i funkcionalnog' kompleksa koji moe biti realizovan kao zvuk, ali ne mora (glavno je da uvek postoji u svesti govornih predstavnika). Ovakva kon cepcija razlikuje se od dananjeg shvatanja pojma foneme. 275. Najznaajniju ulogu u pripremanju terena fonologiji odi grali su predstavnici kazanjske kole (v. 186 189), Bauouin de Courtenay i njegov uenik M. Kruszewski ija ,su gledita o je ziku dobro poznavali i posebno cenili osnivai fonologije praani (v. 292). Bauouin de Courtenay se jo sedamdesetih godina jasno iz janjavao o tome da glasovne vrednosti bivaju iskoriavane za diferenciranje znaenja.8 7 Kruszewski (oko osamdesete),6 8 razrau jui njegovu ideju, insistira na tome da su foneme fonetske jedi nice sa posebnom funkcijom u sporazumevanju. Meutim, ve 1894.9 6 Bauouin de Courtenay naputa svoj dotadanji fonetski princip u idantifikovanju pojma foneme. Pod uticajem psahologizma u lingvi stici svoga doba (v. 79 91), on se postepeno odluuje za psiho loku definiciju foneme s tim da je do kraja vrsto zastupa. U de finitivnoj stilizaciji njegove ideje fonema je mentalna slika glasa koja se, kao invarijantna kategorija, suprotstavlja varijabilnoj konkretnoj fizaofoninoj realizaciji mentalne slike, tj. konkretnome glasu.7 0 Ovakvo gledite je uglavnom saobrazno sa onim to je u nemakoj nauci X IX veka formulisano kao odnos Sprachgebilde / Sprechakt. Ono niukoliko ne odgovara savremenoj koncepciji fo neme. 7 V.: Wechsel des s (, s) mit ch in der polnischen Sprache, Beitrage zur vergleichenden Sprachforschung VI, 1869, 221222. 6 8 U uvodu svoje teze o vokalskim alternacijama u Rig-Vedama, koji je posebno tampan 1881. pod naslovom: Uber die Lautabwechslung. 6 8 U Prba teorij alternacji fonetycznych (Rozprawy Wydzialu Filologicznego Polskiej Akademii Umiejgtnoci w Krakowie, XX, 219 364). 7 4 U vezi s tim Bauouin de Courtenay deli fonetiku na fiziofonetiku nauku koja se bavi ispitivanjem konkretnih glasova, i psihofonetiku, iji je predmet prouavanja mentalna slika glasa.
118

276. Svi ovi pionirski napori, mada nisu direktno oznaili uda ranje temelja fonologiji, ipak su uravnali puteve razmiljanja o fonemi, tako da je, ve dvadesetih godina, sazreo trenutak za rascvetavanje nove, znaajne lingvistike discipline od koje je i lingvi stika teorija i praksa imala ozbiljnih koristi. Bibliografske napomene 277. Izvrstan pregled prvih znaajnijih ideja o fonemi pre praana, sa posebnim akcentom na kazanjskoj koli, daje R. Jakobson u Kazanska szkola polskiej lingwistyki i jej miejsce w swiato-wym rozwoju fonologii (v. 191). V. i D. Jones, The History and Meaning o f the Term Phoneme , London 1957.

Fonoloki principi Trubeckog 278. Zasluga za osnivanje fonologije pripada predstavniku pra ana, velikom ruskom lingvisti Nikolaju Sergejeviu Trubeckom (1890 1938).7 1 7 1 Trubeckoj je imao iroku lingvistiku kulturu. Svoj nauni rad otpoeo je kao etnolog, ali se ubrzo zainteresovao za lingvistike proble me (od 1907. ispituje usamljene lingvistike grupe: paleosibirske i kav kaske jezike; jo kao gimnazist, pre mature, napisao je gramatiku i renik danas ve izumrlog kamadalskog jezika). Lingvistiku je studirao kod istaknutog ruskog naunika Porezinskog. Od 1913. je na studijama u Leipzigu kod mladogramatiara: Brugmanna, Leskiena, Windischa. Kad je 1915. ahmatov objavio rad O e r k d r e v n e j a g o p e r i o da i s t o r i i r u s s k o g o j a z y k a u kojoj osvetljava problem gla sovnih promena u praslovenskom u duhu uenja Fortunatovljeve kole, Trubeckoj je ovu studiju podvrgao ozbiljnoj kritici (praiovenski, istie Trubeckoj, nije jedna jedinstvena epoha jezikog razvoja; to je period koji je trajao najverovatnije oko 2500 god., to znai da je obuhvatao razliite slojeve jezike evolucije; prema tome, svi jeziki fenomeni koji se pripisuju praslovenskoj eposi ne pripadaju istom vremenskom perio du, o emu se prilikom rekonstrukcije mora strogo povesti rauna). Kri tika je imala velikog odjeka u ruskoj lingvistici; Trubeckoj vodi slavi stiku katedru u Beu. Neposredan kontakt sa slavistikom nije niukoliko oslabio njegov interes za optelingvistike probleme, naprotiv. On sreuje i ispituje i dalje svoj materijal kavkaskih jezika, a istovremeno sa pa njom i oduevljenjem prouava teorije Baudouiiia de Courtenay i Saussurea. Njegova aktivnost u prakom serklu je od odluujueg znaaja i za sazrevanje njegovih originalnih fonolokih ideja i za razvoj prake kole u celini. Opirniji podaci o ivotu i radu Trubeckog nai e se u Principes de phonologie odeljak o autobiografskim belekama (redigovao Roman Jakobson, str. XVX X IX v. 291).
119

Na uobliavanje fonolokih ideja Trubeckog presudno' je uticao, pre svega, njegov kontakt (kroz literaturu) sa shvatanjima Saussurea (v. 188 i 275) o drutvenoj funkciji jezika, o jeziku kao> organizovanoj celini-sistemu, o glasu kao specifinoj jedinici jezikog sistema. Uticala je zatim i njegova aktivnost u Prakom lingvisti kom serklu gde je, u estim meusobnim naunim razgovorima predstavnika jedne zaista izuzetno obdarene generacije, sazrela mnoga velika poetna misao m odem e lingvistike teorije. 279. Godine 1929, ve u doba svog saraivanja u Prakom serklu, Trubeckoj se prihvatio rada na istorijskoj fonetici izumrlog polabskog jezika. N jegovo iroko poznavanje veoma razliitih (i neindoevropskih) jezika navelo ga je tom prilikom, na prva znaajna zapaanja o fonetskim sistemima: u svima se jezicim a glasovi od nose jedni prema drugima kao da su lanovi jedne jedinstvene, orgamizovane celine sistema; o d n o s i u t i m s i s t e m i m a m o g u se p r i k a z i v a t i u v i d u s i m e t r i n i h shema. Ova njegova zapaanja, iliustrovana konkretnim primerima, obeleavaju poetak fonolokih studija u lingvistici. Tim e je ujedno teorijski pojam jezikog sistema (za koji lingvistika zna jo od Saussurea) dobio prvi put svoju metodoloku razradu. 280. Zasnivajui svoju teoriju o fonemii Trubeckoj je poao od toga da je . fonema jeziki znak: slui za raspoznavanje znaenja rei i ne moe se, prema tome, zamenjivati drugim jezikim zna cima bez posledica po znaenje (p i b su u srpskohrvatskom dve razliite foneme; isp. posledicu zamene p sa b u sluaju pora /bora). Glasovi se sastoje iz kompleksa akusrtako-artikulacionih (v. 216) karakteristika. Sve te karakteristike nisu, meutim, rele vantne ( = odluujue) za sporazumevanje, ve samo neke od njih. Fonema je upravo onaj minimum akustiko-artikulacionih karakfS F fsE a koji biva iskorien u pr ocesu spor azumevanj a'- (nadzubno n\, npr. u rei Ana je jedan fonetski fenomen, zadnjenepano 712 u Anka drugi; u fonolokom smislu to je, meutim, ista fonema n, sa konkretnim realizacijama koje uslovljava neposredna fonetska 7 2 U vreme kada je Trubeckoj izgraivao ovakvu koncepciju fone me, o fonemi je govorio i ugledni engleski fonetiar Daniel Jones (1887 1955). Za Jonesa je to familija glasova: poredei sve izgovorne vari jante jednog glasa u datom jeziku, on izdvaja bitne i nebitne izgovorne karakteristike, gledajui u sumi bitnih karakteristika specifinost fonemske jedinice. Njegova ispitivanja nisu daleko od onoga to ulazi u fono loki program prake kole, ali su vrena bez potrebne metodoloke rigoroznosti. Ostajui i dalje dosledan ovakvim gleditima, Jones ih je naj potpunije izloio u svojoj poznatoj knjizi The Phoneme: Its Nature and Use, London 1950.
120

okolina: fonema n reprezentuje samo one akustiko-artikulacione osobine koje su p o d j e d n a k o zastupljene i u ni i u n). ta je u kojem sluaju relevantno a ta nije, utvruje se poreenjem konkretnih fonetskih kontrasta. U govornoj praksi fonemske se vrednosti raspoznaju automat skom selekcijom relevantnih akustikih efekata od irelevantnih prema poznatim kriterij ama (automatski ovde znai podsvesno: kriteriji po kojima se vri selekcija bitnog od nebitnog lee u coveku, naueni zajedno s jezikom). Sta je u kojem sluaju relevant no, a ta n ije to varira od jezika do jezika. Poto su selekcioni k riteriji naueni po normama poznatog jezika, to> u iznenadnom kontaktu sa novim jezikom, kojem ovek jo nije priuen, identifi kacija fonemskih vrednosti stranoga jezika n ije uvek pouzdana (Srbin teko u poetku pogodi izgovor engleskog th je r u svome jeziku nikad ne izdvaja kao bitne one artikulaciono-akustike mo mente k oji ovde imaju relevantan znaaj; neki Jtfemei nisu u sta nju da u izgovoru razlikuju zvune od bezvunih glasova, pa Be ispada Pe, dobro topro i si., i to sve zato to u svom m atem jem jeziku ne pridaju relevantan znaaj razlikovanju zvunosti konso nanata; itd.). 281. Sva ovakva i slina zapaanja, koja neposredno proistiu iz fonoloke teorije Truibeckog, dobila su tokom vremena iru raz radu koja je omoguila, pored ostalog, razvijanje naunih saznanja (s izvanredno korisnom primenom u ivotnoj praksi) o tome kako se jezici ue, kako se najbolje i najbre ui, ta su sve govorne mane i s koje im strane treba prii u naporima da ih odstranimo, i slino. 282. Trubeckoj je prvi odredio i odnos invarijantne jezike je d in ic e foneme prema njenim konkretnim (i varijabilnim ) glasov nim realizacijama. Ostale su klasine u lingvistici sledee njegove konstatacije. ' A ) A k o se dva glasa istoga jezika ne mogu meusobno zamen jivati u istovetnom fonetskom kontekstu bez tete po znaenje rei, onda su u pitanju realizacije dveju posebnih fonema (npr. opozicija p / b u reima pop / bob}; B) A ko se dva glasa mogu zamenjivati u svim poloajima bez tete po znaenje rei, onda nisu u pitanju "dve razliite foneme ve fakultativne varijante iste foneme (npr. pojava individualnog vrskanja, pa nazalni izgovor pojedinih glasova u kijavici, pa izgovaranje grlenog r mesto standardnog srpskohrvatskog, apikalnog r i si.);
121

C) A k o u datom jeziku dva glasa, srodna inae po artikulaciono-akustikim osobinama, ne mogu nikada stojati u istom fonetskom kontekstu, onda ih treba smatrati kom binatorinim varijantama7 8 iste foneme (odnos pomenutih ni i n% u recima Ana i Anka). 283. K ao to se iz izloenog moe zakljuiti, odreivanje pojma varijante u odnosu na fonemu zahteva uoavanje znaaja distribucionog momenta: kakve sve poloaje fonema moe zauzimati u go vornom lancu i kakve to direktne veze im a sa konkretnim karakte ristikama datog fonolokog sistema. 284. Foneme jednoga jezika suprotstavljaju se meu sobom po'Odreenim glasovnim kontrastima; one, dakle, stupaju u opozi cije obeOeene prisustvom odnosno odsustvom odreenih artakulaciono-akustikih momenata. . 285. V elike su zasluge Trubeckog i na polju teorije opozicija. U svome kapitalnom delu Grunzuge der Phonologie Trubeckoj je pokazao kako se klasifikacija fonemskih apozicija moe izvoditi s obzirom 'na ceo sistem i s obzirom na odnos k oji postoji izmeu lanova date opozicije. M noge su njegove opservacije kasnije korigovane, dopunjene ili prevaziene, ali je neosporno da se osnovica njegove teorije vrsto dri i da e i u oceni budunosti ostati kao dragocen temelj moderne lingvistike. 286. Trubeckoj je na primer, pored ostalog, uoio da su u je z i cima najvanije tzv. binarne opozicije. Binarne opozicije se manifestuju u nizu paralelnih obrazovanja uslovljenih istim fonolokim kriterijim a; identifikacija tih kriterija objanjava strukturu samog fonolokog sistema o kojem je re (u srpskohrvatskom, recimo, odnos zvunog prema bezvunom izgovoru konsonanata ispoljava se kao distinktivni faktor u mnogo sluajeva: d/t , b / p, g I k, ! . . ; iroka primena kriterija za ovakvo razlikovanje istovre meno potvruje njegov znaaj u srpskohrvatskom konsonantskom sistemu). Brojnost paralelnih ( po istom kriteriju) obrazovanja binarnih opozicija objanjava se danas optom jezikom tenjom za ekonomijom distinktivnih faktora ( = jednom uspostavljena distink cija tei da se rasprostre na to vei broj sluajeva). Naroito se lako reprodukuju u jeziku jednom uspostavljeni ovako prosti bi narni odnosi kao to je razlikovanje konsonanata po zvunosti (u nekim srpskohrvatskim dijalektim a npr. opozicija zvunost / bezvuonost protee se kao distinktivni faktor na jo jedan deo konso7 3 Kombinatorine varijante se danas ee nazivaju, po amerikoj terminologiji, alofonama.
122

nantskog sistema: bez vuno c, prvobitno bez parnjaka, dobija prema sebi zvuni koreiat dz shodno ve postojeim odnosima u sistemu). 287. Povodom ovih prostih binarnih odnosa Trubeckoj je go vorio i o principu opozicije obeleenog (markiranog) prema neobeleenom (nem arkiranom ): u sluaju kao to je npr. suprotstavljanje po zvunosti (b / p) oba lana imaju iste fonetske karakteristike, a obeleeni (b ) jo i jedno specifino obeleje vie (zvunost), koje nedostaje neobeleenom. 288. Ova ideja Trubeckog o odnosu obeleeno / neobeleeno bila je od izuzetnog znaaja kao teorijski princip na kojem je izgraena mnoga plodonosna ideja u modernoj lingvistikoj metodologiji. Drugi znameniti praanin, Roman Jakobson (v. 301), posebno je razradio kriterij obeleenost / neobeleenost demonstrirajui njegovu primenu i na drugim jezikim nivoima, viim od fonolokog (prvi put u svojoj poznatoj studiji Zu r Struktur des russischen Verbums, v. 307 n.),7 4 280. Trubeckoj je utvrdio da jezike opozicije ne moraju biti konstantne; pod izvesnim uslovima one se neutralizuju. Neutralizacija nastupa kad u nekom poloaju ne mogu stajati oba lana opozicije ve se mesto njih pojavljuje samo jedna fonet ska vrednost (Trubeckoj je naziva arhifonemom) kojom je pred stavljen zajedniki fonetski koeficijent datih dveju fonema. Do neutralizacije dolazi npr. u obliku vrapca (prema osnovnom vrabac): zbog zakona o jednaenju po zvunosti opozicija b / p je ovde neutralisana tako da su obe foneme reprezentovame istom glasovnom vrelnou p. 290. Fonoloke opozicije izraene su vokalskim, konsonantskim i prozodijskim elementima (prozodijski elementi = pojave koje se odnose na intonaciju, akcenat, duinu i kratkou izgovora). Distinktivnu vrednost za uspostavljanje onakvih opozicija ima, po milje nju Trubeckog, prvenstveno akustiki momenat. Trubeckoj u fono loka ispitivanja polazi, dakle, pre svega kao fonetiar trudei se da odredi fonetsku strukturu datih fonema. Mada je kasnije izvrena adekvatnija selekcija fonoloki relevantnih akustiko-artikulacionih kriterija, ostaje neosporna njegova osnovna koncepcija o znaaju ispitivanja fonetske strukture glasova, kao to ostaju i njegove 7 4 Radi ilustracije Jakobson je upotrebio materijal ruskog jezika ukazujui na razliku u upotrebi rei telka (= ensko tele) prema rei telenok (= tele uopte): telka je obeleena forma, jer se odnosi iskljuivo na enski rod, telenok je neobeleena odnosi se, dodue, u. prvom redu na tele mukog roda, ali se moe primeniti i na sluajeve kad je stvarno enski rod u pitanju, samo ako se na identifikaciji toga roda ne insistira.
123

\ ,

osnovne sheme opozicionih odnosa u okviru fonolokih sistema (po znate trougaone i etvorougaone vokalske sheme; Trubeckoj se na roito proslavio svojim ispitivanjima vokalskih sistema). Bibliografske napomene 291. Fonoloka teorija Trubeckog izloena je najpotpunije u njegovom uvenom delu Grundziige der Phonologie (TC L P 7, 1939). U francuskoj verziji ovog dela (Principes de phonologie), koju je priredio (1949 Pari) J. Cantineau, nalaze se, pored dru gih korisnih dopuna, i potrebni biografski i bibliografski podaci (selektivna bibliografija fonolokih radova Trubeckog sastavljena je tamo uglavnom prema podacima koje daje B. Havranek u lanku Bibliographie des travaux de N. S. Trubetzkoy, TC LP V III, 335 342). Stranice asopisa T C L P najbolje e upoznati zainteresovane sa epohom uspostavljanja fonolokih studija. Kasniju, ameriku epohu razvoja prake fonologije obeleili su radovi R. Jakobsona v. 310. Njen razvojni nivo krajem pede setih godina adekvatno je ilustrovan knjigom predstavnika genera tivnog pristupa jeziku (inae Jakobsonovog uenika i saradnika) Morrisa Hallea: The Sound Pattem o f Russian (s-Gravenhage 1959). Tipino amerika teorija o fonemi izloena je u 333; biblio grafski podaci u 341. N ovije poglede kopenhake kole na fonoloku problema,tiku (s osvetljavanjem odnosa prema amerikanoima 1 praanima) daje Eli Fischer-Jergensen u: On the Definition o f Phoneme Categories on a Distributional Basis, Acta Linguistica V II, Copenhague 1952, 8 39; The Phonetic Basis for Identification of Phonemic Elements, Journal o f the Acoustical Society o f America 24, 1952, 611 617; The Commutatian Test and Its Application to Phonemic AnaIvsis, For Roman Jakobaon, 140 151. O generativnom pristupu fonolokoj problematici v. 428 (bi bliografski podaci siu navedeni u 430).

186 189) i Fortunatovljeve slavistike kole. U^peh takvog podu hvata obezbeivala je ve postojea izvrsna tradicija lingvistikog rada u samome Pragu.7 5 Drutvo je imalo od samog poetka inter nacionalni karakter.7 6 Meu centralnim figurama bila su, pre svega, tri znamenita Rusa: R. Jakobson, S. Kai^cevski (1884 1955) i N. Trubeckoj (1890 1938; lan drutva od 1928). Od eha se naroito isticao V. Mathesius (1882 1945; anglista po struci, originalan i retko aktivan, koji je u bitnoj meri doprineo lingvistikom razvoju svoje sredine).7 7 Uz njega su bili B. Trnka, B. Havranek i istaknuti teoretiar knjievnosti J. Mukarovsky. Njima su se Uskoro pridru ili i predstavnici mlae generacije jezikih strunjaka (kao J. Vachek, V. Skalioki i A. Isaenko). 293. Drutvo je svoju retko plodnu aktivnost razvijalo svega desetak godina (do nemaoke okupacije ehoslovake). Smru Tru beckog i odlaskom Jakobsona iz ehoslovake praani gube svoje najeminentnije vodstvo. Za vie od jedne decenije sjajni polet lin gvistikog Praga bio je priguen, utoliko pre to ni prilike u doba Hitlerove okupacije, kao ni one u vreme marrizma i Staljinove intervencije u lingvistici, nisu pruale povoljne uslove. Tek je, u stvari, krajem pedesetih i poetkom ezdesetih godina Prag ponovo dobio reputaciju snanog lingvistikog centra. Tu su se okupili, oko nekadanjih lanova serkla Havraneka, Vacheka, Isaenka i SkaJike brojni uenici i saradnioi ija je aktivnost uopte impo zantna, a posebno na polju produbljivanja lingvistike teorije.7 8 7 5 Na praku sredinu je elovao u znatnoj meri svojim kritikim duhom istoriar jezika Josef Zubaty (18561931) ukazujui revnosno na sve nedostatke dotada vladajueg mladogramatiarskog metoda. Zubaty je bio uopte vrlo progresivnih shvatanja; razumeo je npr. da je jezik sistem i da stoga jezike pojave ne bi trebalo izolovano posmatrati ve uvek s pogledom na njihov odnos prema drugim srodnim pojavama. 7 8 U vrlo tesnom kontaktu sa praanima-bio je i znameniti teoreti ar jezika iz Bea Karl Biihler (v. 410). Njegovi radovi su izvrili osetan uticaj na praane. On je, uostalom, takoe saraivao u TCLP (v. npr. njegov rad Das Strukturmodel der Sprache, TCLP 6, 1936, 311). 7 7 Njegov rad O potencialnosti jevii jazykovych, koji je objavljen jo 1911. godine (u publikaciji Vestnik Kral. esk spolenosti nauk II. na str. 124), smatra se danas znaajnim doprinosom utiranju novih puteva u teorijskom osvetljavanju jezika. 7 8 Jo je u Mathesiusovo doba, i pod njegovim impulsom, otvoreno jedno originalno, plodonosno poglavlje jezikih ispitivanja koje se obu hvata nazivom funkcionalne reenine perspektive (eki termin: aktu ini lennl v&ty). Tu se radi, pre svega, o odnosima izmeu reeninih delova sa gledita reenice kao saoptenja. Pokazuje se, naime, da ono to funkcionie kao subjekat nije uvek i polazna taka (tema) saopte nja, niti je predikat obavezno ono novo to se o poznatoj temi saoptava.
125

Praki lingvistiki serkl 292. Godine 1926. osnovano je u Pragu lingvistiko drutvo pod nazivom Praki linvistioki serkl. Osnovali su ga uglavnom mlai ljudi, poneseni tada najmodernijim strujanjima u lingvistici: ide jama Saussurea (v. 248 260), Baudouina de Courtenay (v.
124

Kontinuitet u uzlaznoj lin iji doivele su ideje Prakog serkla i na sasvim drugom terenu: u SAD, na Harvardu, tamo gde se, sticajem okolnosti, naao najvei ivi praanin, Roman Jakobson. Treba istai da se termin praka kola, bez obzira na geograf sku stvarnost, primenjuje na sve lingviste koji zastupaju koncepcije srodne lingvistikom programu Prakoga serkla. 294. Taj su program praami objavili jo 1929, u prvome broju svoje publikacije Travaux du Cercle Linguistique de Prague (TCLP). Njega se oni, u osnovnim linijama, pridravaju i danas. Program specifikuje tematiku koju treba obraditi na nain koji nedvosmiselno ukazuje na odreene teorijske stavove. T i bi se sta vovi sastojali uglavnom u sledeem.' Jezik je sistem izraajnih 'sredstava koji slui sporazumevanju. Prema tome, treba prouavati konkretnu funkciju konkretnih iska za: ta se saoptava, kako, kome, u kojoj prilici. " Jezik je realnost ( = konkretan, fiziki fenomen) iji je tip umnogome uslovljen spoljanjim (nelingvistikim) momentima^socijalnom sredinom, auditorij umom kojem se saoptava, tematikom koja se iznosi. Stoga j ppoph^'l ii1 i t^rijffk i i prakti no: iezik kulture uopte od jpmika lpip^ kn-ji?wmr>s+i jpgiik nauke od jezika novina, jezik ulice od jezika kancelarije, itd. Jezikom se iznose i intelektualne i emocionalne manifestacije ovekove linosti. Lingvistiko prouavanje treba da obuhvati i od nos jezikih formi kojima su reprezentovami s jedne strane inte lektualni, a s druge emocionalni morpentiG ovom i i pisani jezik nisu apsolutno identine pojave. Svaki od njih. ima svojih specifinosti. Odnos izmeu govornog i pisanog' jezika treba podvri naunom ispitivanju; Za lingvistiku sinhronino (v. 260) ispitivanje treba da bude od prvenstvenog inreresa~ poto se ono odnosi na neposrednu jezikurealnost. A li to ne "znai da iz kruga lingvistikog interesovanja treba iskljuiti istoriju jezika. Istorija jezika dobija pravi--smisao ako se jezika evolucija osvetli kao evolucija sistema u celini, tj.-tftko Up. npr. sleeee reenice: (1) Mira peva i (2) Peva Mira; u sluaju (2) subjekat Mira predstavlja, u stvari, ono novo to se reenicom saoptava (karakteristino je da se reenica (2) moe proiriti ubaciva njem kontrastivnog podatka koji se tie subjekta Peva Mira, a ne Olga, dok se u sluaju (1) odgovarajui kontrastivni podatak tie predi kata: Mira peva, a ne plae). Rezultati prake kole na ovoj strani teo rijskih studija veoma su zapaeni u svetu, naroito poslednjih godina. Praani su, sem toga, stekli visok renome i kao odlini teoretiari pro blematike knjievnog jezika (velikih zasluga ima u ovom pogledu istak nuti slavista B. Havrnek).
126

se ne svodi iskljuivo na opisivanje pojedinanog razvoja odreenih jezikih osobina. U dijahroniji treba redovno sagledavati sistem, a u sinhroniji dijahroniju ( = u svakoj simhromiji postoje poluzavreni procesi i pokrenute tendencije ka novom procesu koje treba uoiti). Negiranjem dijahronije iskljuila bi se mogunost objanje nja takvih pojava kao to su, recimo, arhaizmi u jezafcu. Komparativni metod u lingvistici ima svojeg opravdanja samo ukdSko' e M SvS&i naTOiovano posmatranje pojedinih pojava i na traganje za njihovom genezom bez celovitiieg pogleda na korelaciju izmeu sarih postojeih jezikih fakata. Komparativni metod treba da omoguuje rad na jezikoj tipologiji p = na opisivanju konkretnih tipova jezikih struktura. Fonoloka ispitivanja treba da se tiu u prvom redu odrei vanja tipova fonemskih opozicija u konkretnim jezicima. Morfolo ke pojave ne treba izolovati od fonolokih. Fpnemske opozicije Kffjt inju mnr fti na morfolokom nivou (misli se na sluajeve kao to je alternacija k/ u srpskohrvatskim oblicima jezike / jezie gde odnos k / obeleava razliku u padeu: akuzativ mnoine / vokativ jednine). Iz osnovnih stavova izloenih u programu izrasle su nove, dalekosene ideje i ragocena nauna ostvarenja. 295. Razvijanje gledita o teme, npr., da treba razlikovati kon kretne vidove jezike manifestacije omoguilo je otvaranje novih puteva u prouavanje razliitih jezikih stilova, posebno u proua vanje jezika poezije. U sferu lingvistike panje ule su najzad i kategorije razgovornog jezika: intonacija, p r< *g fr/ w ri i 296. Pravilan stav u odnosu na probleme istorij.e jezika oznaio je hastajanje nove znaajne epohe u razvoju ove discipline (v. 311 315). ?97. Usmeravanje naunog rada na prouavanje jezike tipologije bitno je obogatilo lingvistiku teoriju. Praani su prvi razrai vali proWMn jeziJcih saveza pojavu udruenosti (inae nesrod nih) susednih jezika po poznavanju istih osobina (balkanski jeziki savez, recimo, odnosi se na balkanske jezike koji se odlikuju istim, karakteristikim tipom preteno ^alitike^ek lah acije; maM"*su poreklom iz razliitih indoevropskih jezikih grupa: rumunski, bu garski, makedonski, grki, albanski). 298. Prouavanje uloge fonema u okviru morfolokih pojava ./ razbilo se u posebnu granu jezikih studija: m orjofonologiju. Njeni [I rezultati nisu samo znaajni za optelingvistiku teoriju, ve i za praksu razraivanja konkretnih gramatikih problema.
127

J ;

I /

299. Celokupan ovaj radni program praana predviao je primenu novih lingvistikih pogleda na slavenski jeifci materijal.7 3 Kao to siu ostali vem i i svim svojim teorijskim stavovima, tako su praani ostali v e m i i ovom: zahvaljujui njihovim naporima izgra eni su solidni temelji m odem e slavistike. Bibliografske napomene 300. Upoznati se sa radovima objavljenim na stranicama TC L P (posebno sa programom kole objavljenim u prvom broju ovog aso pisa), a takoe i sa prilozima koje donosi Travaux linguistiques de Prague (upravo se tu moe italac najbolje informisati o sadanjim interesovanjima i rezultatima prake kole). V. i pomenuti Martinetov lanak Structural Linguistics ( 241) i Vachekov renik ter minologije praana ( 241). O prakoj koli govore kompetentno njeni predstavnici!?. Trnka, J. Vachek i dr. u studiji Prague .Struc tural Linguistics, Philologica Pragensia I, Prag 1*958, 33 40. U re dakciji i sa predgovorom N. A. Kondraova izdat je u Moskvi 1967. godine zbornik P r a s k i j 1i n g v i s t i e s k i j k r u o k u kojem su sakupljeni neki od najvanijih radova pojedinih lanova Prakog serkla (zastupljeni su preteno eki autori; Jakobsonovi radovi, na primer, nisu ovom prilikom uopte uzeti u obzir). V. i sledee zbornike: A Prague School Reader on Esthetics ,Literary Structures, and Style, izd. Paul Garvin, Washington 1955; A Pra gue School Reader in Linguistics, izd. Josef Vachek, Bloomington 1964; The Linguistic School of Prague, izd. Josef Vachek, Bloo mington 1966. Praska szkola strukturalna w latach 1926 1948, izd. W. Gomy, Warszawa 1966. V. i Garvinov prikaz prake kole u zborniku Soviet and East European Linguistics ( = Current Trends in Linguistics, izd. T. Sebeok, The Hague 1963, na str. 499 522). O Vilemu Mathesiusu u njegovim shvatanjima, kao i o prakom serklu, govori B. Trnka u nekrologu Mathesiusu v. Portraits of Linguists II, 474 489. Godine 1961. objavljena je u Pragu (izcl. J. Vachek) knjiga: Vilem Mathesius, Obsahovy rozfoor souasne

anglitiny na zaklade obecne lingvistikom. U njoj se nalaze siste matski izloeni Mathesiusovi lingvistiki pogledi (definitivno uobliavani tokom tridesetih godina).

Binarizam Romana Jakobsona 301. Slavista Roman Jakobson (ro. 1896), u ovom trenutku jedan od najveih lingvista sveta, praanin po osnovnom lingvisti kom uverenju, bio je, jo u prako vreme, uz Trubeckog, jedan od pionira fonologije. Posle smrti Trubeckog razvoj fonologije poveden je najsigurnije njegovom rukom. 1 302. Jakobson je veliki teoretiar distinktivnih obeleja (pojam danas u svetskoj lingvistici iroko poznat pod engleskim terminom distinctive features). Pod distinktivnim obeJejem treba razumeti ono svojstvo jednog glasa na osnovu kojeg taj glas stoji u fonolo koj opoziciji prema drugom glasu (npr. odnos prisustva / odsustva zvunosti pri izgovoru srpskohrvatskih eksplozivnih konsonanata). Fonema je, po Jakobsonovoj definiciji, skup .-ovakvih destinktivnih obeleja. Njih pravilno sagledati znai pravilno odrediti samu pri rodu foneme. Distinktivna obeleja izviru iz konkretnih artikulaciono-akustikih svojstava glasova. Za njih saznajemo, dakle, na osnovu odree nih fonetskih ispitivanja uz pomo specijalnih instrumenata. Jedna od velikih zasluga Jakobsonovih je svakako njegova uloga u naj efikasnijem ukljuivanju eksperimentalne fonetike u poslove fono lokih prouavanja. 303. Osnovicu Jakobsonove fonoloke teorije sainjava uoava nje posebnog znaaja koji ima princip binarnosti za uspostavljanje distinktivnih opozicija. Princip binarnosti (dihotomije) ispoljava se u svrstavanju jezi kih j&ttnica u parove od po dva lana izmeu kojih postoji opozicija po prisustvu / odsustvu karakteristinog obeleja (jedan lan im a to obeleje, drugi ga n e m a ; tako npr. d ima zvunost za razliku od svog parnjaka t koji je nema). 304. Danas su ve klasini Jakobsonovi opisi distinktivnih obe leja od kojih zavisi uspostavljanje fonolokih opozicija po principu binarnosti. Jakobson ove opozicije definie najee po akustikom kriteriju, i govori npr. o opozicijama izmeu visokog i niskog tona liteta, izmeu kompaktnosti i, difuznosti zvuka, it. Ova su fakta u korelaciji sa relevantnim artikulacionim momentima u koje spadaju razlike po mestu i nainu izgovora (tako se npr. glasovi visokog
129

u programu od 1929. eksplicitno se istie, u posebnim takama, da je potrebno prouiti: aktuelne probleme crkvenoslovenskog jezika; problem fonetske i fonoloke transkripcije slovenskih jezika; principe lingvistike geografije; odnos lingvistike geografije prema etnografskoj geografiji na slovenskoj teritoriji; probleme koji se odnose na stvaranje slovenskih jezikih atlasa, posebno atlasa leksike; metod slovenske lek sikografije; znaaj funkcionalne (= prake) lingvistike za kulturu slo venskih jezika.
128 *

tonaliteta svi izgovaraju u prednjem delu usne duplje). Psiholoki testovi izvreni nad- veim brojem lica pokazuju da istinktivna obeleja nisu fiktivne naune konstrukcije, ve da'zbilja postoje kao relevantne kategorije u konkretnom procesu sporazumevanja.8 0 305. Teorija informacije (v. 454) je dokazala vrednost Jakobsonovog binarnog metoda: prihvatajui ovaj isti metod ona je nau no osvetlila niz problema koji se tiu odailjanja i primanja saoptenja. S pravom se ukazuje na injenicu da saradnja lingvistike na polju teorije informacije ne bi mogla biti efikasno ostvarena bez Jakobsonove razrade distinktivnih obeleja. 306. Isti binarni metod pokuavaju naunici da primene i u stu dijama drugih sistema ljudske kulture npr. na prouavanje fol klora, umetnosti igre, jezika gestova ( = kinemikih pojava v. 350). 307. Jakobsonove lingvistike zasluge nisu iskljuivo na polju fonologije; i morfoloke studije su obogaene njegovim radom. Na roito su znaajna njegova ispitivanja (ruskog) glagolskog i padenog sistema.8 1 Tu je Jakobson dao danas ve klasinu razradu me toda odreivanja odnosa u okviru morfolokih sistema. Morfoloke kategorije se, u stvari, izmeu sebe takoe suprotstavljaju po prin cipu binarnosti: obeleena (markirana) kategorija (= koja se odli kuje prisustvom odreenog znaenjskog obeleja kojim je precizi rana granica njene upotrebe) ima prema sebi neobeleenu (nemarkiranu) kategoriju ( = koja se odlikuje odsustvom tog istog znaenj skog obeleja). Perfekat je npr. obeleena glagolska kategorija u odnosu na prezent: dok se prezent, iako u prvome redu slui odrei vanju sadanjosti, moe upctrebiti i za prolost, dotle se perfektom ne imoe odrediti i sadanjost, ve samo prolost. 308. Mnogostruka nauna delatnost R. Jakobsona je inae bila, od poetka do danas, sprovedena u duhu programa praana (v. 294): on je prvi pristupio istanji jezika sa tenjom da otkrije unu tranju (lingvistiku) logiku jezike evolucije; bavioi Se problemima jezike tipologije; razraivao problem konkretnih stilova jezike manifestacije (u toku su njegova znaajna ispitivanja poetskog jezi ka). Da bi utvrdio hijerarhiju fonolokih pojava (pre Svega distink6 0 O ovome je referisao januara 1961, na jednom od redovnih ling vistikih sastanaka koje organizuje Katedra za optu lingvistiku Columbia Univerziteta, poznati ameriki lingvista J. Greenberg. 6 1 Istorijsku ulogu u fundiranju modernog lingvistikog metoda, odigrale su njegove studije: Zur Struktur des Russischen Verbums (Charisteria Guilelmo Mathesio oBlata, Prague 1932, 74 84) i Beitrag zur allgemeinen Kasuslehre (P8& P VI, 1936, 240 288).

tivnih obeleja) Jakobson je niz svojih radova posvetio i nepotpu nim jezikim sistemima traei ta je u njima uvek ili najee prisutno, a ta moe i izostati. Tako su nastali njegovi radovi o dejem jeziku i afaziji ( = razna organska oteenja koja onemoguuju potpuno vladanje govornim aparatom kod obolelog pojedinca). 300. Harvarska (slavistika) kola, koju je Jakobson oformio (v. 236), danas je, pre svega njegovom zaslugom, jedna od najre prezentativnijih u svetu. Bibliografske napomene 310. Jakobsonova teorija o distinktivniim obelejima i principu binariteta razraivanja je u studijama: R. Jakobson, On the Identification of Phonemic Entities, TCLC V, 1949, 205 213 (sa primenom na srpskohrvatski jeziki materijal); R. Jakobson, C. G. Fant, and M. Halle, Prelimanaries to Speech Analysis, Cambridge, Mass., 1952; R. Jakobson and M. Halle, Fundamentals of Language, s-Gravenhage 1956; E. C. Cheiry, M. Halle, R. Jakobson, Toward the Logical Description of Languages in their Phonemic Aspect, L g 1953, 29, 34 46; M. Halle, The Strategy of Phonemics, Word. 10,1954,197 209; M. Halle, Ih Defense of the Number Two, Studies presented to J. Whatmough, 1957, 65 72. Svi najvaniji Jakobsonovi radovi iz oblasta fonologije prikup ljeni su i objavljeni 1962. godine (s-Gravemhage, izdanje Mouton) u zborniku Selected Writings I (Phonological Studies). Kao to je ve napomenuto (v. 291), noviji stepen razraenosti Jakobsonove binarne teorije najbolje ilustruje knjiga njegovog uenika i saradnika M. Hallea: The Sound Pattem of Russian.... Osim ve pomenutih, klasinih Jakobsonovih radova koji se tiu glagolskog i padenog sistema u ruskom (Zur Struktur des russischen Venbums, Beitrag zur allgemeinen Kasuslehre, v. 307 n.) v. i: M o r f o l o g i e s k i e n a b l j u d e n i j a n a d s l a v j a n s k i m s k l o n e n i e m (American Contributions to the Fourth International Congress of Slavicasts, The Hague 1958, 127 156); Russian Conjugation (Word IV, 1948, 155 167). Modema (strukturalna) iistorija jezika zapoeta je Jakobsonovom studijom: Remarques sur l volution phonologique du russe comparee a celle des autres langues slaves, T C IP II, 1920, 1 109. V. i njegovo Prinzipien der historischen Phonologie, TCLP IV,
9*

130
*

131

1931, 247 267 (isto u francuskom prevodu objavljeno kao dodatak [odeljak: Appendices, 315336] uz klasinu knjigu Trubeckog Principes de phonologie v. 291). V. i sledee Jakobsonove radove: Kindersprache, Aphasie und allgemeine Lautgesetze, Uppsala 1941; Typological Studies and Their Contribution to Historical Comparative Linguistics, 8th Procceedings, 1725; Linguistics and Poetics, Style in Language, ed. by Thomas Sebeok, 1960, 350 377. U knjizi Essais de linguistique gnrale (Parjs 1963) sakup ljeno je jedanaest studija R. Jakobsona (najstarija potie iz 1949) u kojima se tretiraju razliiti problemi od opte lingvistikog in teresa (studije su objavljene u francuskom prevodu N. Ruweta). 7 ugoslovenskom itaocu bie svakako najpristupanija knjiga: Ro man Jakobson, Lingvistika i poetika (izd. M. Ivi i S. Mari, Beo grad 1966; predgovor M. Ivi). U njoj se nalazi, pored ostalog, u prevodu na na jezik, Jakobsonov najvaniji rad o distinktivnim obelejima fonema. Fonoloke studije R. Jakobsona prikazuje R. Filipovi, a aktuelne probleme binarizma u fonologiji . Muljai u Suvremena lingvistika (skripta) III, 1963, str. 2 18 i str. 35 47 (o ovoj publi kaciji v. 137 n). Bibliografija Jakobsonovih radova do 1956. objavljena je U zborniku For Roman Jakobson (The Hague 1956). Dopunjenu bibliografiju v. u zborniku To Honor Roman Jakobson ( = Janua Linguarum Series Maior 31, The Hague 1967) na str. XIXXXI.
Strukturalno tumaenje glasovnih promena

311. Strukturalna lingvistika istorijskim i komparativno-istorijskim studijama nije donela toliko novog materijala kolike* novih, revolucionarnih ideja. Tradicionalno opisivanja glasovnih promena dopunjeno je sagledanjem znaaja pcomene za sistem. Retko je kad bilo plodonosnijeg podstreka za razvoj jedne discipline nego to je bio ovaj za istoriju jezika. ' v 312. Lingvistika danas razpoiae razraenom teorijojp o tome da se u jezicima dogaaju i promene od sporednijeg ^naaja za sistem i promene koje su bitne (u prvu grupu ile bi, recimo, po jave kao to je bio prelaz -l u -o u jednoj eposi razvoja srpskohrvatskog jezika: poto je do ove promene dolazilo samo u pojedi nim poloajima u rei, l nije nestalo iz jezikog sistema niti se ta bilo drugo dogodilo to bi stvarno izmenilo broj i karakter fonema
132

u jeziku; ali kada je nekadanje e zamenjeno drugim glasovnim vrednostima, broj fonema u srpskohrvatskom vokalskom sistemu smanjio se za jedan to znai da se fenomen promene ticao ovog puta sastava vokalskog sistema). U temelj istorijskih jezikih studija postavlja se danas teorijski aksiom: istorije jezika se ne tie toliko evolucija svake pojedinosti uzete posebno, koliko smena si stema. Strukturalna lingvistika stoji na stanovitu da se jezika evolucija ne moe shvatiti kao stalno i postepeno prelaenje jednog definitivno uoblienog jezikog stanja u drugo. Centralnu vanost imaju one faze u razvoju u kojima) dolazi do izmene strukture, npr. kad se dve foneme, ije su se fonetske realizacije do tad postupno pribliavale, stope u jednu. Promene u jeziku, dakle, nisu gradUf- elne ( = ne vre se postupno). S druge strane, periodu potpune pobede novih jezikih pojava neposredno prethodi period kad su one bile fakultativne u jeziku javljale se naporedo za starijim pojavama, nekad kod istog pojedinca (u slobodnoj varijaciji ili u r.avisnosti od govornog stila), nekad u okviru specifinih odlika dveju generacija (stariji uvaju arhainije oblike, mlai usvajaju nove). 313. Prvi meu predstavnicima strukturalne lingvistike koji su se prihvatili modernizacije istorije jezika bili su praani. R. Jakob son npr. u svojoj uvenoj studiji Remarques sur levolution phonologique du russe comparee a celle des autres langues siaves (v. 310) iznosi niz opservacija koje su ostale klasine u istoriji modeme dijahronine lingvistike. Da pomenemo ovde samo neke od njih. A ) Za razvoj jezika odluujuu ulogu ima ishod kolizije iz meu inkompatibilnih (= meusobno nesaglasnih, takvih koje se meusobno iskljuuju) tendencija u jezicima. U jednom razvojnom trenutku slovenskih jezika, recimo, inikompatibilne su postale tenja da se razvije princip opozicije izmeu palatalnih i nepalatalnih glasova (kao u ruskom) i tenja ka razvijanju dntonacionih suprot nosti ( = razlika u intonaciji, kao u srpskohrvatskom). Ni u jednom jeziku kasnije nisu ostvarena oba principa, ve samo jedan ili drugi. B) Sistemi trae paralelne ili simetrine serije fonema; ukoliko, tokom razvoja, neka fonema ispadne iz sistema, pa njeno mesto ostaje prazno (ime se naruava princip simetrinosti), jezik tei k tome da se praznina u fonolokom sistemu ukloni. C) Dogaa se i to da se fonoloki sistem prenatrpa: ima suvie fonema, koje nisu dovoljno daleko po izgovoru jedne od drugih,
133

pa ih stoga nedovoljno precizno razabiramo sluanjem. U tom slu aju jezik tei ka uproavanju: ili se pojedine foneme izibacuju, ili se dve foneme utapaju u jednu. D) Svaki jezik ima prelazne razvojne periode gde se javljaju zvuci koji su upravo- prestali biti posebne foneme ili koji e upravo to tek postati. 314. Slavistika je posebno uznapredovala u oblasti istorije jezika odkada se poeo priimenjivati strukturalni metod.8 2 Ne samo da su iznaena dotle nesluena objanjenja pojedinih istorijskih pojava, ve su i mnoga pre toga opte prihvaena objanjenja podvrgnuta reviziji.8 8 315. Na polju fonoloke teorije istorijskih promena najvie se istakao u novije vreme francuski strukturalista (najblii praaniima po metodu rada) Andre Martinet (rod. 1908). Njemu danas s pravom pripada renome najeminentnijeg teoretiara dijahronine lingvi stike.8 4 Njegove osnovne ideje mogle bi se najkrae rezimirati u sledeib nekoliko konstatacija. A) Postaje u oveku dve meusobno suprotne tendencije ije paralelno ejstvo regulie u principu razvoj jezika: tenja da se potpuno zadovolje sve potrebe komunikacije; tenja da se ekono8 3 O fonolokom sistemu praslovenske zajednice dali su ve svoje opservacije mnogi eminentni naunici (N. S. Trubeckoj, R. Jakobson, N. van W ijk, F. Mare i dr.). Istorijska fonologija pojedinih slovenskih jezika je takoe prilino obraena (fonoloke probleme staroslaven skog najuspenije su razraivali N. S. Trubeckoj i H. G. Lunt; funda mentalni rad o razvoju ruskog glasovnog sistema dao je R. Jakobson; polonistiku su u ovom pogledu najvie zaduili Z. Stieber i S. K. aumjan; pojave srpskohrvatske istorijske fonologije osvetljavao je P. Ivi; divergentne razvojne tendencije u fonolokim sistemima raznih sloven skih jezika najjasnije su podvukli A. V. Isaenko i E. Stankiewicz). 6 3 Preoceni izreenih hipoteza o slovenskoj (i indoevropskoj) akcentologiji pristupio je s uspehom Jerzy Kurylowicz (ro. 1895), znameniti poljski lingvista koji je, inae, zaduio strukturalnu lingvistiku teoriju mnogim znaajnim doprinosima (posebno razraivanjem pojma izomorfnosti = istooblinosti, tj. paralelnosti po manifestaciji karakteristinih sistemskih odnosa na raznim nivoima jezike organizacije npr. kriterij obeleenost/neobeleenost podjednako razvruje u parove gramatike kategorije kao i fonoloke jedinice). ( 9 4 Martinet je poslednjih desetak godina, posvetio najvie razraiva nju funkcionalnog pristupa jeziku i teorijskom osvetljavanju minimal nog jezikog znaka (koji on, sledei u tome H. Freia v. 266, naziva monemom). V. Martinetove poglede izloene u njegovim radovima: A Functional View of Language (London 1962) i Elements de linguistique generale (Pari 1960; nemako izdanje pod naslovom Grundziige der allgemeinen Sprachwissenschaft objavljeno je u Stuttgartu 1963). V. i 316.

mie sa fizikom i mentalnom aktivnou pri govornom procesu, tj. inercija.8 3 Odnois jedne prema drugoj tendenciji dobija kon kretne stilizacije na razliite naine, ali uvek sa potovanjem'jednog bitnog principa: sporazumevanj e mora biti obezbeeno. B) Glasovne proimene ne nastaju sluajno. One su uvek neim uslovljene.\ Tradicionalna lingvistika je nalazila osnovna objanje nja promeiia. u meusobnom uticaju glasova neposrednih suseda u govornom lancu. Iako je sintagmatski (tj. u spojevima nametnu tim govornim tokom) pritisak na fonetski integritet zaista znaajan momenat, jo je mnogo znaajniji uticaj suseda koji se vri u drukijim, za jeziku strukturu hitnijim okvirima: u sistemu. C) Svaka jedinica fonolokog sistema zauzima prema ostalim jedinicama odreene poloaje neke su joj blie po svojim rele vantnim artikulaciono-akustikim osobinama, neke dalje. Svaka fonema ima svoje polje disperzije (tj. polje koje zahvataju mogue realizacije te foneme). Ponekad se granice polja disperzije jedne foneme pribliavaju granicama polja disperzije najblieg suseda u sistemu. Neka su npr. fonema A i fonema B neposredni susedi. U govoru fonema A pomera svoje polje disperzije teei da se iz jednai sa fonemom B. A li to izjednaenje treba izbei da bi se obezbedila komunikacija. Stoga isperziiono polje foneme B uzmie na drugu stranu. Tako se dogaaju lanane promene u sistemu koje u krajnjem rezultatu dovode do smenjivanja jednog fono lokog sistema drugim. Bibliografske napomene 316. Pored pomenute Jakobsonove klasine studije Remarques sur revoilution phonologique du russe. . . (v. 310) posebno' se pre poruuje i znaajna knjiga A. Martineta: Eeonomie des changements phonetiques (Berne 1955). V. jo i studije: A. Martinet, Function, Structure and Sound Change, Wor 8, 1958, 1 32; A. W. de Groot, Structural Linguistdcs and Phonetic Law, Lingua I, 2, 1948, 175 208. U knjiza A. Martineta La linguistique synchromque. Etudes et recherches (Pariis 1965) nai e se ne samo izloeni najznaajniji optelingvistiki pogledi ovog naunika ve i bibliografski podaci o njegovim radovima.
6 5 Inercija se npr. manifestu je u estoj pojavi redukcije zvunosti konsonanata na kraju rei ili u optoj tenji da se zvuci u govornom lancu ulanavaju to potpunije, da se prosto meusobno integriraju.

135

KOLE AMERIKE LINGVISTIKE

Poeci Boas, Sapir, Bloomfield

317. Tradicija lingvistikog prouavanja u Americi ^poinje se stvarati u drugoj polovini X IX veka, od radova poznatoga Williama Dwighta Whitneyja8 6 (1827 1894), profesora sanstkrita na Yale uni verzitetu (tada u stvari jo Yale College). Whitneyjevi radovi, mada veoma cenjeni od savremenika, nisu mnogo odudarali po optem duhu od onoga to je u to vreme odlikovalo evropsku lingvistiku, niti su neposredno uticali na formiranje onih ideja iz kojih e se, poetkom X X veka, izroditi tipino amerika lingvistika. 318. Specifino amerika lingvistika poinje sa radovima Franza Boasa (1858 1942), profesora Columibia univerziteta, koji se bavio prouavanjem indijanskih jezika. I pre Boasa su ispitivani indijanski jezici,8 7 ali po ablonu kla sine indoevropske gramatike, to nije davalo eljene rezultate. Boas, mada vaspitan u duhu tradicionalnih gramatikih principa, nije pustio da ga oni sputavaju u praksi. Shvativi vrlo brzo da ima posla sa sasvim posebnim gramatikim strukturama kojima ne odgovaraju kalupi klasine gramatike, on je istakao smelu misao: jezici imaju svoju unutranju logiku koja iskljuuje primenu ne kog generalnog metodolokog principa; sam materijal po sebi na mee odgovarajui metod analize. Pridravajui se toga, on je uspeo da da odline opise dotle nepoznatih jezikih tipova. Ovi opisi ni do danas nisu izgubili svoju vrednost.8 8 319. Odvajanju od klasinog gramatikog metoda pogodovale su konkretne prilike: indijanski jezici nemaju tradiciju pismenosti, pa prema tome ni prave istorije. Ovim je istoricizam, na koji se opire klasina gramatika, ve u naelu iskljuen iz metoda. Celokupna panja ispitivaa morala je biti koncentrisana na pravilnom opisivanju aktuelnih jezikih fenomena tj. moralo se ostajati iskljuivo na terenu sinhronije (v. 260).
6 6 Najvaniji radovi: Language and the Study of Language, 1867; The L ife and Growth of Language, 1874. 8 7 Jo je 1788. Jonathan Edwards dao opis jezika Indijanaca iz dra ve Massachusetts u klasinom duhu. 8 8 U poslednje vreme pojedini ameriki lingvisti (u prvom redu Paul Postal) naglaavaju da je Boas u nekim od svojih radova pristupio analizi fonolokih pojava na nain koji kao da nagovetava epohu gene rativne fonologije (olienu u odgovarajuim studijama Hallea i Chi>mskog v. 428).

320. Pristupajui ozbiljno, sistematski prouavanju indijanskih jezika Boas je otpoeo veliku, do danas neprekinutu tradiciju rada amerike! lingvistike u tome pravcu. On je prvi postavio u centar lingvistike panje sinhroninu deskripciju koja i danas ostaje glavni predmet interesovanja amerike lingvistike. U najvee Boasove zasluge ubraja se objavljivanje monumen talnog dela Handbook of American Indian Languages. To nije samo zbirka odlino i sakupljenog i klasifikovanog materijala (iz devetnaest jezika sevemoamerikih Indijanaca), to je bitan prilog teorijskom problemu izgraivanja deskriptivnog metoda. U uvod nom delu Boas je, pored ostalog, izneo i svoje opaske o mogunosti ma da se na osnovu rezultata lingvistikog ispitivanja obogate zna nja psihologije, to je kasnije postajalo sve omiljenija tema ame rike lingvistike. Gotovo sve to e prvih decenija X X veka oznaa vati specifino ameriki tip lingvistike orijentacije i kulture nalazi se nagoveteno u Handbook of American Indian Languages. 321. Klasini predstavnik amerike lingvistike, pionir struk turalizma u Americi, uitelj mnogih generacija lingvista, bio je Boasov uenik: Ed;ward Sapir (1884 1939L8 9 Neobino irok po~ optoj kulturi i naunom interesovanju.9 0 Sapir je, nezavisno od SaussCffea7'poceo propagirati plodotvorne ideje o jeziku kao organizovanom sistemu, zalaui se za d e s k r i p t n n-m lin f p r ig B im iji bi prvi zadatak bio daTispituje tipove jezikih struktura. Sapir je mnogo unapredio praksu prouavanja indijanskih ie-_ zika, uobliavajui na praktinom poslu svoje osnovne teorijske poglede. Njegov rad na klasifikaciji ovih jezika bio je od velikog znaaja za dalji razvoj tipolokih studija.9 1
6 9 Sapir je izaao iz klasine kole (studirao je germanistiku) ali je, kao Boasov ak, doktorirao iz antropologije. U Chicagu se nalazi kao profesor lingvistike i antropologije od 1925. God. 1931. prelazi na Yale University. 9 0 Poznavao je i obraivao ne samo lingvistike probleme, ve je sa uspehom zalazio u oblast psihologije i etnologije. 9 1 Nauka X IX veka je bila podelila jezike po morfolokom kriteriju na tri grupe: na korenske, aglutinativne i fleksivne jezike (v. 63). Ovo me je kasnije dodata i etvrta, polisintetika jezika grupa ( = rei se obliki spajaju jedne s drugima tako da se cela reenica obrazuje u vidu - jedinstvene morfoloke celine; takav je npr. jezik Eskima). Sapir je po kazao da ovakva morfoloka klasifikacija nije adekvatna zasniva se na uproavanju postojeih fakata. Njegov je predlog da se usvoji kompleksniji, konceptualni kriterij: obrazovanje morfolokih struktura uslov- . ljeno je tenjom da do izraaja doe odreeni pojam o pojavama, a koji to varira od jezika do jezika dajui specifinost njegovoj strukturi (npr. u indoevropskim i semitskim jezicima pri gramatikoj manifestaciji kategorije imenica bitno je voenje rauna o razlikama u rodu, to za

137

322. Sapir je zasnovao teoriju o jezikim uzrocima (engleski: pattern): svaka, ovek nosi u sebi osnovne sheme organizacije svoga jezika ~tjrlniodele svih realnih mogunosti koie mu njegov jezik / prua za obebeenje komunikacije; po tim psiholokim jezikim uzorcima on onda izraava Isvoju ide ju mohiliui konkretno jeziko sredstvo. 323. Da bi se r&zum'ela organizacija uzoraka koja, regulie govornu praksu, treba upoznati temeljito kulturnu atmosferu sredine iji se jezik ispituje, poto je Sp~jezikog optenja u jednome drutvu uoblien po pravilu kulturnom atmosferom. Ovo mesto u Sapirovom uenju bilo je od bitne vanosti za dal jni razvoj ame rike lingvistike: dalo je podstreka za ukljui vanjp antropolokih ispitivanja jezika (v. 342) u program lingvistikih studija. 324 .^Pridravajui se dosledno teorije o uzorcima, Sapir je fonemu odredio kao kompleks psiholokih asocijacija koje se slivaju u idealni glas, tj. u odreenu predstavu uvreenu u podsveeti kao uzorak prema kojem se onda ostvaruju konkretni primerci izgovo renog glasa.9 2 Njegova psiholoka (menta1fati*lVa) foneme
mnoge druge jezike nema znaaja); klasifikacija jezika, dakle, treba da poiva prvenstveno na uoavanju onih pojmovnih faktora koji odluuju 0 konkretnoj, organizaciji jezikih struktura. U vezi s tim Sapir (u svom klasinom delu Language), ukazuje na etiri osnovna pojma ije obeleavanje neposredno utie na strukturalni tip: 1. pojam konkretnosti (o predmetima, akcijama, osobinama); 2. pojam odnosa (meu glavnim la novima reenice, tj. pojam o organizaciji reenice); 3. derivacioni pojam (pojam o onome to se ukljuuje u datu konkretnost specifikujui je poblie ono npr. to se ima u vidu kada se srpskohrvatskoj rei glup doda prefiks pri-); 4. pojam konkretnoodnoajnog tipa (ona npr. ideja o odnosu zavisnosti prema imenici i istovremeno o odreenom rodu koja se uobliava dodavanjem srpskohrvatskom pridevu lep sufiksa -a u no minativu jednine . r.). Prva dva pojma se obavezno obeleavaju u svim jezicima, druga dva ne. Utvrujui naine na koje se ovo konkretno obeleavanje vri i vodei rauna o tome da li se, u kojem jeziku i do koje mere sprovodi i sistem obeleavanja pomenutih neobaveznih poj mova, Sapir daje primere nove tipoloke podele. N ju su razraivali kas nije njegovi uenici. Posebno je u ovom pravcu zasluan Joseph Greenberg koji je, uzimajui u pomo egzaktni metod statistike, dao pregled jezikih srodnosti i divergencija procenjujui naj kompleksnije njihovu morfoloku strukturu (stepen sintetinosti jednog jezika npr. Greenberg odreuje uzimajui u obzir statistiki odnos izmeu autonomnih rei 1 morfema v. termin 334). V. Greenbergovu poznatu studiju: A Quantitative Approach to the Morphological Typology of Language (Method and Perspective in Anthropology, Papers ih Honor o f Wilson D. Wallis, Minneapolis 1954, 192 220). ' 9 2 Svoje poglede o ovome izloio jfe Sapir prvi put 1925. u Sound Pattems in Language i ponovo 1933. u L a Realite Psychologique des Phonmes pretampano u Selected Writings of Edward Sapir, Berkeley and Los Angeles 1949, 33 45 i 46 60.

o,gt.ay -je od sasvim marginalnog znaaja u istoriji fonolokih studija. A li je u vezi s definisanjem foneme Sapir pokrenuo jedan veoma vaan kriterij distribucioni. Po njegovom uverenju, za odredivanje prirode toneme~Odloujui znaaj imaju i konkretne kombinatorine mogunosti u govornom lancu: u. koje sve poloaje moe ili nem oeda stupi data fonema u odnosuha rugefoneme,lanove istog jezikog sistema. Primenjivanje distribucionog kriterija po stalo je uskoro osnovica amerike lingvistike metodologije (v. 330). 325. Klasian predstavnik amerike lingvistike je i Leonard \ Bloomielsw(1887 1949), takoe profesor Jelskog univerziteta9 3 (termin jelska kola odnosi se danas upravo na one amerike lin gviste koji su dalje razvijali njegov metod jezike analize). 326. I Bloomfield je dobio klasino gramatiko obrazovanje, ali mu je ostao vie veran od Sapira. I on se interesovao za in dijanske jezike i obraivao ih, ali mnogo" manje ITegOSapir. ''Uopste, Bloomfield je'otajao uvek ui po naunom interesovanju, pre svega i dosledno lingvista.. Moda bi se razlika u istorijiskoj ulozi velike amerike dvojice mogla najkrae ovako formulisati: Sapir ie odredio irinu interesovania i oblik opte kulture tipino amerikom lingvisti, ali je BloamfieM izradio temelje tipino amerikoj lingvistici. 327. Bloomfield je od poetka dobro poznavao i nadalje redovno pratio probleme evropske lingvistike, ali, odluujui se konano i sam za strukturalizam, nije usvojio riirpkt.no pvmpilfP jpzinkp tp*f>nijp ve j e potraio svoje sapstvene nuteve. TSTjigovo nauno osamostaljenje je teklo postepeno.9 4 Uticaji Evropljana jo uvek su sasvim vidljivi u njegovom prvom znaaj nijem delu, popularnom kod tadanjih generacija Tntroduction to the Studv of Language^. CNew York 1914) gde on npr. izlae po jedina probleme na ba2l"Wundtove (v. 84) koncepcije jezika. Na njegovu optu kulturu delovali su jako ne samo evropski lin gvisti i psiholozi ve i sociolozi.9 5 Najvie, meutim, u najodlunijem
8 3 Od 1940 1947; pre toga je i on predavao u Chicagu. 9 4 On, uostalom, nikada nije potpuno prekinuo s tradicijom klasine gramatike; ak mu ni istoricizam nije bio stran. Pokuavao je npr. da rekonstruie neke prajezike ( = koje potiu od najstarijeg jezikog pretka) oblike iz kojih bi trebalo da su se razvile aktuelne form e indi janskih algonkvijskih jezika v. o tome lanak, Charlesa Hocketta: Implications of Bloomfields Algonquian studies, L g 24, 1948, 117 131. 9 5 Zellig Z. Harris, Bloomfieldov uenik, istie npr. da mu je Bloom field napominjao da ga je, pri itanju Marxovog Kapitala, impresioniralo kako M arx na slian nain tretira probleme socijalne i jezike manife stacije (v. L g 27, No 3,1951, na str. 297 Harrisov lanak povodom Sapira).

138

momentu n jegovog naunog form iranja, uticao je kontakt sa i ejama am erikog b ih eviorizm a (od engl. rei behavior = ponaanje), r- 3 ^ .^ ih evIon za m 2 1 ^ se odnosi na shvatanje o tome da su sve razlike metrljucGnia uslovljene sredinom u kojoj oni ive i da je svako n jih ovo ponaanje reaktivno: dolazi kao odgovor na odreeni stimulus spolja. Ponaanje otkriva psihologiju oveka koju je iz va ja la n jegova sredina. P giholok ispitivanja t.rp<ha. dakle, da se odnose na ispitivanje ponaanja, j er je ono upravo dostupno egzakt nom, eksperimentalnom prouavanju, dok b i sva druga, direktna prilaenja intelektualnom fenomenu automatski povlaila za sobom primenu subjektivnih kriterija. U ispoljeno' ponaanje linosti spada n-jpp-mra VnunnniHran-jg ga grprlinom. ti. je zik. ^ je ziko ispitivanje mora b iti strogo objektivno, egzaktno, da b i donelo adekvatne p o ~ datke o oveku i n jegovoj psihologiji.

330. TVaiH inin.na.im a fiT-amatiika je poivala na mentallstilam definicijama koje nisu mogle zadovoljiti.9 8 Njih je trebalo smeniti fnaksimalno objektivnim, preciznim definicijama koje baziraju na najpotpunijem o poisu ponaanja jezikih jedinica. Ovo ponaanje se ispoljava u konkretnim mogi ^ = i mc^iiam hnnh krcmhimam 'ja u govornom lancu. Novi lingvistiki metod zasnovan je, dakle, na popisivanju i opisivanju svih poloaja u koje mogu dospeti je dinice jednog jezikog sistema tj. ^na odreivanju jezikih jedinica. '""Pod distribucionalizmom^podrazumeva se lingvistiki pravac zasnovan na razraivanju ovakvog Bloomfieldovog metodolokog naela. Lingvisti ko]i ga zastupaju nazivaju se distribucionalistima. Bibliografske napomene 331. V. pomenuto klasino Boasovo delo Handbook of Ameri can Indian Languages, Bulletin 40, Bureau of American Ethnology, Parts 1 and 2, Washington 1911; Part 3, New York 1938 (ed. J. J. Augustin). V. takoe: R. Jakobson, Franz Boas Approach to Language (IJAL 10, 1944, 188 195; pretampano u Portraits of Linguists II, 127 139); R. Jakobson, Boas View of Grammatical Meaning (American Anthropologist, vol. 61, No 5, Part 2, 1959, 139 145); Murray B. Emeneau, Franz Boas as a Linguist (Por traits of Linguists II, 122 127); Paul M. Postal, Boas and the Development of'Phonology. Comments Based on Iroquoian (IJAL 30, 1964, 197206). Od Sapirovih radova najvie se istie knjiga Language, An Introduction to the Study of Speech, New York 1921. Njegova izabrana dela objavio je D. G. Mandelbaum 1949 (Berkeley and Los Angeles) pod naslovom Selected Writings of Edward Sapir in Language, Culture and Personality. V, i studije: M. R. Haas, Sapir and the Training of Anthropological Linguists, American
pao svoje teorijsko geslo to mu je kasnije zamerano (v. E. Buyssens, Conception fonctionnelle des faits linguistiques, Grammaire et psychologie, Pari 1950. na str. 37). 9 8 Bloomfield je- imao na umu sluajeve kao to bi bila, recimo, tra dicionalna definicija glagola: to je re koja znai radnju. Ovom defini cijom su automatski iskljueni iz glagolske kategorije oblici kao to su srpskohrvatsko sam (si, j e ...) ili izgleda. 9 9 Termin je popularizovao Morris Swadesh (1909 1967), Sapirov uenik, izlaui metodoloki princip prouavanja fonema u duhu Sapirove distribucionalistike koncepcije (v. 324). V.: Morris Swadesh, The Phonemic Principle, Lg 10, 1934, str. 124.

329. Prihvatajui osnovne bihevioristike ideje, BloomfieiLd zauzima odgovarajui stav u lingvistici. Za objektivna, egzaktna
ispitivanja najpoHpisirjija jp _fizika ( i " " ia ) .strana jty .ik a B loom field, prem a tome, isklju ivo na tu, fiziku stranu usredsreuje svoju naunu panju. Rei da je B loom field potcenjivao znaenjsku stranu jezika n e b i odgovaralo injenicama. B loom field je, naprotiv, u duhu biheviorizm a, bio jak o zaimteresovan za rai avan je naunih puteva k o ji vod e visrkfm nilju otkrivanju zakona liudske psihe. A li je smatrao da se do toga dolazi postepeno, preko ovako objektivnih deskripcija realnih pojava, dostupnih egzaktnom opitu. On je, dakle^ svesno. zbog svojih optih teorijskih pozicija, om eio zahvat lingvistikoj analizi. Jer dotai se znaenjske~3trane j ezika zuraiilu bi d ospeti u opasnost da se u analizu potkrade subjektivni kriterij. Znaenje se nuno' m oralo zaobilaziti pri uspostavljanju adekvatnog lingvistikog metoda. Tako je Blooimfield .postao apostol ( = protiivnitva uvoenju men talnih kriterija] u lin g vistici." ~~ -----v 9 6 Psiholog John Broadus Watson osniva je amerikog biheviorizma. On je definitivno uobliio opte ideje koje su, poetkom ovog veka, osvojile evropske i amerike psihologe pod uticajem upoznavanja refleksologije slavnog ruskog naunika Pavlova (refleksologija = nauka o uslovnim refleksima koji se stiu navikom kao mehanika reakcija na odreeni n^draaj)., Watsonovi radovi uticali su bitno na osnovno formi ranje amerike kulturne misli. Program biheviorizma izloio je Watson prvi put 1913. u Psychology as the Behaviorists View It (Psychological Review X X ). V. i njegovu knjigu Psychology from the Standpoint of a Behaviorist, Philadelphia 1919. 9 7 Mada se eksplicitno izjanjavao protiv mentalizma, Bloomfield sam (za razliku od svojih uenika) nije svaki put u praksi striktno zastu-

140

141

Anthropologist 55, 1954, 447449; Ranko Bugarski, Edvard Sapir, istraiva jezika i kulture, ivi jezici, knj. VI, 1-4, 1964, 47 53. Biografski podaci o Sapiru dati su u Portraits of Linguists II, 489492 (autor C. F. Voegelin). Knjiga Language, objavljena 1933. u New Yorku, klasino je delo Leonarda Bloomfielda (ona i danas slui kao 'izvrstan uvodni udbenik u modemu lingvistiku problematiku). V. svakako i stu diju: Charles C. Pries, The Bloomfield School, Trends, 196224. Biografski podaci o Bloamfieldu dati su u Portraits of Linguists II, 508 518 (atutor E. A. Sturtevant).

Epoha distribucionalizma

(po ovoj d e fin iciji morfe m a je i cela re npr. cvet, i deo rei, npr. -i_u cveti). Z aiivataiui u problematiku jezikih jedinica vie ga redaT^koja je veom a kompleksna, Bloom field je poeo skretati panju na to koliko je neophodno da se, p ri davanju definicija, uvek maksimalno povede rauna o tome sa kojeg se lingvistikog nivoa fengl. term in level) posmatra jeziki fakat (a u srpskohrvatskom j e npr. fonema, ukoliko se govori o a iz rei mati; ve je morfema, ako se im a na umu -a u nomin sing. prideva lepa, jer je tu znak enskog roda; venikH ^ je posebna vrsta rei, Sia po sebnim, adverzativnim znaenjenl T ulazi u krug leksikih pojava). O vo razlikovanje nivoa istribucionalisti su striktno sprovodili,1 0 0 teei ka punoj preciznosti gram atikog opisa (to je b ilo zaista od velik og znaaja za unapreenje gramatike prakse).

332. Bloomfieldov metod poeli su razraivati njegovi uenici striktno se drei principa: znaenje se iskljuuje u analizi; primenjivani kriteriji moraju biti ligorozno objektivni mehaniki. Ariaiiza po striktno^iri korvusa ( zbirke prikupljenog materiala). Distribucija jezikih jedinica je u centru panje. Ona se utvruje eksroerimerttom^ surntt.it.n.r'i/ie pokuajem zamenjivanja jedinice podvrgnute ispitivanju drugom poznatom jedinicom u istom kon tekstu, pa ukoliko je zamena mogua bez bitne promene konteksta, onda obe jedinice pripadaju istoj klasi, tj. imaju ista osnovna gra matika svojstva (rei program i ovek npr. pripadaju istoj, ime nikoj, klasi jer podjednako mogu stojati na istom mestu u kon tekstu: taj me je ... razoarao). 333. Od kasnih tridesetih do pedesetih godina distribucdonalisti poklanjaju veliku panju ispitivanju fonema. Ne prihvatajui se uh^ i v a ^ a ^ ^ ^ ^ l v n i h glagvmh^ obelejg (vrtprnitn: tT3ffifl7r>oto gramom "njihove kole, oni Sl i r a 7 v i1i r>pr> p n i n m p a n a liV o . n q K a distribucije i primene supstritucionih om ita. Ovakva jednostranost uinila je da rezultati budu ogranieTiog-domaaja. Ipak, ova su ispitivanja unela u krug lingvistikog interesovanja izvesne feno mene na koje dotle nije obraana potrebna panja (ukazala su npr. na ulogu iunkture pauze iskoriene u svrhe obezbeivanj a ^onmnikacij e) 334. Mnogo su vei uspeh Bloamfieldovci imali na polju morfo lokog prouavanja. Ve je Bloomfield (u knjizi Laimmage'!. dao naj osnovnije distinkcije na planu morfolokih ohosa i uveo od govarajuu terminologiju. Jedinica morfologije jp morfema = naj manja jezika jedinica koja je u stanju da prenese neko znaenje
142

Na bazi novog metoda sazdane su gramatike definicije potpu no razliite, prostije a neuporedivo praktinije od onih kojima je raspolagala tradicionalna (klasina) evropska gramatika~(definicija kategorije prideva u engleskom glasi npr.: re koja moe stajati izmeu lana the i imenice, a keja nikada ne dobija obeleje mno ine -s). Time nije samo bitno pomozeno praksi uenja stranihrjezika, ve je obezbeeno pravilno prepariranje jezikog materijala za ciljeve mainskog prevoenja (v. 477). 335. Modeme sintaksieke studije upravo su neposredno izrasle iz morfolokih: utvrditi distribuciju morfema jednoga jezika zna ilo je, pored ostalog, opisati i sve komibinatorine mogunosti u govornom lancu, a time direktno zagaziti i u oblast sintaksikih fenomena. Izgraivanje morfoloke teorije distribucionalizma dcprinelo je, dakle, ujedno i postavljanju temelja modernoj sdntaksikoj analizi. Najznaajniji doprinos teoriji sintakse je razraivanje metoda u iznalaenju neposrednih konstituenata (= immediate constituents) onih delova n iskazu koji su gmiganno a . time i gramatiki, nearedno vezani jedni s drugima (tj. razmrsiti konkretan princip po kojem se, kroz odreenu strukturu iskaza, obavilo ulanavanje smisaomih karika). U vezi s tim su izraena posebna tehnika reenja u vidu crtanja raznih shema i dijagrama.
im u vezi s tim je i itava poplava novih termina na -ema (engl. -eme) za jeziku jedinicu iznad fonolokog nivoa: tagmema, gramema, semantema, episemema itd. Svi ne upotrebljavaju sve termine u istom znaenju (od terminoloke zbrke spasava, meutim, injenica da svaki autor po pravilu skree panju na to kako ta u kojem sluaju treba razumeti).

143

Sama definicija reenice je dobila novu, adekvatnu stilizaciju: to je ona gramatika kategorija koja ne ulazi u sastav nijedne dru ge gramatike kategorije. 336. Distribucionalistiki metod iz najortodoksnije faze, oko 1950, dobio je svoju klasinu ilustraciju u delu jednog od najistak nutijih amerikih lingvista Zelliga Harrisa: Methods in Structural Linguistics (Chicago 1951).1 0 1 U to vreme amerika lingvistika se jo uvek razvijala bez dovoljno kontakta sa evropskom, ostajui iskljuiva i preuska u metodolokim koncepcijama.1 0 2 337. Posle 1950. nastaje preokret od bitnog znaaja: Amerikanci poinju upoznavati strukturalizam prakog tipa. Najvaniju je ulogu u ovome odigrao dolazak Romana Jakobsona u SAD i stvaranje harvardske kole (v. 236). Tada se, uostalom, u Americi poeo sluaiti i glas A. Martdneta (v. 315) koji je taikoe zastupao prin cipe prake fonologije i oprineo njihovoj popularizaciji. Teorija o fonemi koja poiva na utvrivanju distinktivnih obeleja (v. 302) bila je uspenija od tradicionalno amerike, koja se, postavljena na jednostranu metodologiju, kretala iskljuivo u okvirima distribuciomih kriterija. Distribuciionalisti su poeli i sami ovo manje vie eksplioitno priznavati.1 0 3 338. Na polju morfolokih i sintaksikih studija, meutim, distribucionalisti su imali daleko vie uspeha. Razraenost njihove rr.phaninkp procedure u iezikoi analizi omoguila Je tenniKu mainskSg^reyinja. U razdoblju od 1950. do 1960. njihove glavne snagS'lukoncentrisane na daljem produbljivanju kompleksne gra matike teorije sa ciljem da se iznau to celishodnija reenja koja bi unapredila praksu rada s mainom. Bibliografske napomene 339. Najvaniji radovi iz fonoloke problematike: W. F. Twan eli, On Defining the Phoneme, Supplement to Lg 16, Baltimore 1935; M. Swadesh, Phonemic Contrast, L g 11, 1936, 298. do
1 0 1 K njiga (o kojoj se mnogo diskutovalo na razliite naine) izlae metod i daje njegovu praktinu demonstraciju u analizi fonemskih i morfemskih jedinica afrikog jezika svahili i dananjeg hebrejskog. * O provincijalizmu amerike lingvistike govori 1951. sa aljenjem njen eminentni predstavnik Einar Haugen: Directions in M odem L in guistics, L g 27, 211 222. 1 0 8 V. npr. ta kae Charles Hockett u svome prikazu Martinetove Phonology as Functional Phonetics (Lg 27, 1951, 333 342).
1 44

301; E. Haugen and W. F. Twadell, Facts and Phonemics, Lg 18, 1942, 1 22; B. Bloch, A Set of Postulates foir Phonetmic Analysis, Lg 24, 1948, 3 46; C. F. Hockett, Two Fundamental Proiblems in Phonemics SIL 7, 1949, 2 4 5 51; Ch. F. Hockett, A Manual of Phonology, IJ A L vol. 21, No 4, 1955 (Iniana University Publication in Anthropology and Linguistics, Memoir 11, 1 246). Najvaniji radovi iz morfoloke problematike: Z. S. Harris, Morpheme Altemants in Linguistics Analysis, Lg 18, 1942, 169. do 180; Z. S. Harris, Discontinaus maiphemes, Lg 21, 1945, 121 127; Ch. F. Hockett, Broblems of Morphemic AnalySis, Lg 23, 1947, 321 343; Dwight L. Bolinger, On Defining the Moirpheme, Word 4, 1948, 18 23; E. A. Nida, The Identification of Morphemes, Lg 24, 1948, 4 41; R. S. WelLs, Automatic Altemation, Lg 25, 1949, 99 116; E. A. Nida, Marpholoigy, Ann Arbor 1949 (II preraeno izdanje; I izdanje 1946); Ch. F Hockett, Pedping Morphophonernics, L g 26, 1950, 63 85; C. F. Hockett, Two Models of Grarnmatical Description, Word 10, 1954, 210 234; Z. S. Harris, Fram Phoneme to Morpheme, Lg 31, 1955, 190 222. Najvaniji radovi o neposrednim konstituentiima: R. S. Wells, Immediate Constituents, Lg 23, 1947, 81 117; Ch. F. Hockett, Translation via Immediate Constituents, IJAL 20, 1954, 313 315; 5. Chatman, Immediate Constituents and Expansion Analysis, Woird 11, 1955, 377 385. Bibliografija radova posebno znaajnih za razvoj sintakse v. 430. Pored pomenute klasine Harrisove knjige Methods in Sttructural Linguistics ( 338) pitanja metodologije posebno tretiraju radovi: B. Bloch and G. Trager, Outline of Linguistic Analysis, Baltimore 1942; Z. S. Harris, Distributional Structure, Word 10, 1954, 146 162. Egzemplifikacija metoda data je jasno u: G. L. Trager and H. L. Smith Jr., An Outline of Engliish Structure, SIL Occasional Papers No 3, Norman Okla. 1951. V. i 241 navedena dela koja daju uvid u tipino^ amerika lingvistika gledita. V. svakako studiju: Eric P. Hamp, General Linguistics the United States in the Fifties, Trends, 165 195 (konsultovati tamo navedenu bibliografiju). V. radove u kojima se osvetljava odnos kole distribucionalista prema drugim lingvistikim kolama 241. Prikaz amerike kole distribucionalista daje R. Filipovi u Su vremena lingvistika II, 1963, 83 108 (o ovoj publikaciji v. 137 n).
10 145

Pikeova tagmemika

340. Poetkom pedesetih godina ameriki lingvista K. L. Pike (rod. 1912) zasnovao je novu gramatiku teoriju, poznatu pod ime nom tagmemike, koja je kod mnogih lingvista irom sveta, ponaj vie u SAD, naila na pozitivan prijem. Teorija pre svega osvetljava korelaciju koja postoji izmeu pozicije u kojoj se ostvaruju jezike jedinice (u Pikeovoj termino logiji: slot otvor)1 0 4 i klase u koju se takve jedinice svrstavaju (po Pikeu: fille r ono to ispunjava ispunjiva). Na svakom nivou je zike strukture spoj izmeu ovakve pozicije i odgovarajue klase dovodi do obrazovanja nove jedinice, nazvane tagmemom. Kon strukcija kojoj je tagmema konstituent1 0 5 naziva se hipertagmemom (u novije vreme i sintagmemom).1 0 6 Sve jedinice treba posmatrati u kompleksnosti njihovih meusobnih odnosa. Da bi ukazao na ove odnose, Pike uvodi u analizu pojam lingvistike matrice koja je u okviru Pikeovog sistema takoe ocenjena kao emska jedinica (engl. e m ic unit; emske su one jedinice koje se, shodno takvima iji se nazivi zavravaju na -ema, kao fonema ili morfema, postmatraju prvenstveno s obzirom na njihovu slubu u procesu sporazumevanja). Matrica je, u stvari, organizovana pO' modelu prostora sa n dimenzija. Tagmeme i hipertagmeme svrstavaju se u matricu po odreenom sistemu koordinata. Time, kako to Pike naglaava, dolazi mnoigo irektnije o> svesti onoga koji vri lingvistiku ana lizu princip po kojem su uspostavljeni odnosi meu jezikim poje dinostima podvrgnutim ispitivanju. Inae, pobornici tagmemike po pravilu pribegavaju onim grafikim prikazivanjima pri analizi koja su takoe tipina za predstavnike generativne gramatike (v. 427) i predstavnike stratifikacione gramatike (v. 509). Dok je za pristalice Jakabsonovih pogleda na jezik princip binamosti od fundamentalnog znaaja (v. 303), dotle Pike insistira na principu trojnosti dajui mu centralno mesto u svojoj teoriji. Po njemu, u okviru jezika kao celovitog sistema izdvajaju se specifinou svojeg strukturiranja sledea tri domena (I) leksika, (II) gramatika i (III) fonologija. Domen (I) organizovan je pre svega , s voenjem rauna o kontrastivnim semantikim osrabenostima (tu
1 0 4 Imajui u vidu injenicu da se pod terminom slot podrazumeva, u stvari, funkcija jezike jedinice, Pikeov jednomiljenik Robert E. Longacre zamenjuje izraz slot izrazom function (= funkcija). 1 0 5 Konstituent je termin savremene lingvistike koji se upotrebljava za oznaku svake one jezike jedinice koja uestvuje u obrazovanju ( = konstituisanju) bilo kakve druge jedinice. 1 0 6 Terminoloka zamena je .i u ovom sluaju Longacreovo delo.

vrstu organizovanja Pike naziva nainom uspostavljanja osobenosti; engl. termin: the feature mode). Organizacija domena (II) zavisi prvenstveno od vrste primenjenog distribucionog 'kriterija (po Pikeu, ovde odgovara naziv: nain distribucije; engl. termin: the distribution mode). Za domen (III) relevantan znaaj ima princip po' kojem dolazi do konkretnog (materijalizovanog) ispoljavanja jezikog fenomena (po Pikeu: nain manifestacije; engl. termin: the manifestation mode). Sutina jezikog funkcionisanja zasnovana je na prisutnosti sledeih t r i j u pojava: konkretnog jezikog fakta (Pike upotreb ljava termin particle estica), procesa koji dovodi do meusobnog kombinovanja jezikih jedinica (Pikeov termin: wave talas) i od nosa uspostavljenih u jeziku (Pikeov termin field polje). U bilo kojoj od pomenutih triju oblasti jezikog sistema treba obavezno voditi rauna o bitnosti tih triju pojava. Funkcija jezikih jedinica je u ii interesovanja tagmemike. K a rakteristino je da, suprotno predstavnicima generativne gramatike Chomskog (v. 426) i uprkois njihovim kritikim primedbama po vodom toga,1 0 7 Pike i njegovi sledbenici redovno oznaavaju od govarajuim simbolom funkciju glavnih reenikih konstituemata (npr. sintaksiku konstrukciju u kojoj imenicu kao centar neke date sintaksike fraze1 0 8 postavljamo u poziciju subjekta i pri tom kombinujemo sa odgovarajuom glagolskom frazom u funkciji predikata prikazali bismo, primenjujui Pikeovu simboliku, na sledei nain: S /NP + P / VP).1 0 9 Tagmemika analiza iskoriava kako supstitucioni test (v. 332) tako i transformacioni.1 1 0 Transformacije ovde, meutim, ni1 0 7 V. npr. ta o tome kae P. Postal u Constituent Structure. A Study of Contemporary Models of Syntactic Description (Indiana University, Bloomington 1964) na str. 3638. 109 Frazom se u mnogim lingvistikim sredinama, po uzoru na ame riku terminoloku tradiciju, naziva sintaksika jedinica grupa rei povezanih semantiki ili funkcionalno (u naoj domaoj lingvistikoj tra diciji odgovarajui je termin sintagma). 1 0 9 S = subjekat, P = predikat, N = imenica, V = glagol, P (uz N od nosno V) = simbol sa znaenjem fraza (upotrebljeno poetno slovo od engleskog termina phrase). 1 1 0 Transformacioni test u klasinoj amerikoj lingvistici oznaava pretvaranje jedne jezike realnosti u drugu sa ciljem da se priroda te prvobitne realnosti dublje osvetli (pomenuemo, radi ilustracije, da se subjekatski karakter genitiva u srpskohrvatskom primeru pevanje ptica osvetljava transformacionom mogunou: pevanje ptica ptice pevaju, dok je objekatska priroda genitiva u primeru ubijanje ptica evidentna iz injenice: ubijanje ptica > [ljudi] ubijaju ptice).
10*

146

147

ukoliko ne impliciraju neku generativnu postupnost po sreenim pravilima (to bi inae bilo sltuaj da se radi o primeni transformacionog postupka u okviru jezike teorije Noama Chomskog v. 428). Sledbenici Pikea ne veruju u celishodnost strogog izdva janja nivoa dubinske strukture od nivoa povrinske strukture, (v. 426). Oni, naprotiv, veruju da su svi nivoi jezikog funkcionisanja najtenje meusobno povezani. U ovom pogledu oni naj blie stoje sihvatanjima britanskog lingviste M. Hallidaya ispoljemm u njegovoj kategorijalnoj gramatici (v. 516). Interesovanje za tagmemiku bilo je poetkom ezdesetih godina u SAD oslabilo zbog senzacionalnog uspeha generativne gramatike Chomskog kod mladih generacija. Potom se pojavila i Lambova stratdfikaciona gramatika koja je takoe privukla znatnu panju amerike javnosti, dodue za relativno krae vreme (v. 512). U ovom razvojnom trenutku (poetak 1969. godine) jo uvek u ame rikoj lingvistici caruje generativna gramatika. Meutim, tagmemika i dalje ima svojih odanih pristalica koji vredno rade, ne samo negujui teoriju, ve i donosei mnoge dragocene opise razliitih, ranije nepoznatih jezika vrenih u skladu s osnovnim postavkama tagmemike teorije. Bibliografski podaci 341. Pikeova teorija izloena je najpotpunije prvi put u delu Language in Relation to a Unified Theory of the Struoture of Human Behavior, Part I (Glendale, Calif., 1954), Part II (1955), Part III (1960); drugo, revidirano izdanje ovoga dela objavljeno je pod istim naslovom 1967. u Moutonovoj edioiji (Janua Linguarum, Series Maior 24, The Hague). U zborniku Current Trends in Linguistics: Theoretical Foundations Vol. III (izd. T. Sebeok, The Hague 1966) nalazi se Pikeov Janak pod naslovom A Guiide to Publications Related to Tagmemic Theory (str. 365 394) u kojem je dat osvrt na najvanije ra dove pristalica tagmemikog pristupa jeziku. __ Meu tagmemiarima svakako se najvie istakao svojim nasto janjima oko produbljivanja teorije R. E. Longacre. Od njegovih do sadanjih dela sledea dva su svakako najvanija: Grammar Discovery Procedures: A Field Manual ( Janua Linguarum, Series Minor 33, The Hague 1964); Some Fundamenta! Insights of Tagmemics, L g Vol 41, No 1 (1965), 65 76.
148

Antropoloka lingvistika

342. Antropoloka Lingvistika1 1 1 prouava odnos izmeu jezika i kulture: da li i u kojoj meri postoji uslovljenost izmeu datog kulturnog i odgovarajueg jezikog tipa. 343. U nauci X X veka razvilo se naglaeno interesovanje za fenomene kulture: od ega sve zavise njeni konkretni oblici, kakav je njen odnos prema individualnoj psihologiji, moe li se sazdati jedna opta teorija o kulturi, itd. Polazei sa bihevioristikih pozi cija (v. 328), ameriki naunici su stavili jezike pojave u centar panje: jeziko ponaanje (tj. konkretna forma komunikacije) razotkriva direktno linost-nosioca odreenog kulturnog tipa, a pri tom je najdostupnije objektivnom naunom opitu. Tako su se je zikom fenomenom poeli baviti i predstavnici drugih, nelingvistikih disciplina u prvom redu etnografi i psiholozi. Tridesetih go< dina u SAD su dole intenzivno do izraaja ideje filozofskih sernantiara (v. 401). I filozofski semantiari su bili zainteresovani za ovaj nauni problem, to je samo dalo jo vie maha antropo lokim ispitivanjima jezika u meudisciplinarnoj saradnji. 344. Ve sami oblici rada amerike lingvistike pogodovali su njenom orijentisanju u pravcu antropolokih studija. Problem he terogenog stanovnitva sa razliitim jezicima budio je zainteresovanost za unapreenje tehnike prevoenja. Poetkom ovog veka tome se posveuju veliki napori. Na praktinom poslu prouavaoci
1 1 1 Termin antropoloki upotrebljava se u ovom poglavlju u znae nju koje mu pridaju i sami autori o kojima je re: obuhvata proua vanje svega to se tie oveka, a prvenstveno njegove kulture. Pored izraza antropoloka lingvistika, koji je danas najei, upotrebljavaju se i drugi termini, kao etnolingvistika, metalingvistika, makrolingvistika, ali im svi naunici ne daju jednaku vrednost. Za veinu, nasuprot lingvi stici u uem smislu ( = mikrolingvistici) koja se neposredno interesuje za jeziki fenomen, makrolingvistika obuhvata sva ona ispitivanja u vezi s jezikom koja slue upoznavanju i drugih pojava, van okvira isto jezikih fakata, ali ipak u direktnoj vezi s procesom komunikacije (dija lektoloko prouavanje, recimo, po sebi je mikrolingvistiko; ali ako se dijalektolog pone interesovati i za individualne govorne manifestacije informatora koje su uslovljene kulturnim nivoom npr. ako pone voditi rauna o karakteristinim uzreicama informatora onda je samo ispitivanje promenilo kvalitet: postalo makrolingvistiko). Izvesni nau nici makrolingvistikom nazivaju jeziko ispitivanje zasnovano na primeni metoda iz drugih, nelingvistikih nauka (za Mandelbrota je statistiko ispitivanje jezika makrolingvistika, v. 438). Pojedinci (kao poznati lingvista G. Trager) prave sledeu terminoloku razliku: makrolingvistika je nauka o jeziku u najirem smislu obuhvata i mikrolingvistiku ( lingvistiku u uem smislu) i metalingvistiku ( = antropoloko osvet1 javan je fakata).

149

jezika su doli u kontakt sa problemima ireg, optelingvistikog znaaja: ta su idiomi, kako ih objasniti, ztbog ega su poreenja jednog etnikuma drukija od metaforinih reenja koja se nalaze u drugoj sredini, itd. Poela se neminovno nametati potreba za upoznavanjem kulturne tradicije radi razumevanja jezikih kate gorija, Meutim, glavni podstrek ka usmeravanju naunog intere sovanja na antropoloke fenomene dao1je amerikoj lingvistici kon takt sa indijanskim jezicima. 345. Otpoelo se sa prikupljanjem leksike, a leksika je otkri vala tip kulture (bogatstvo rei koje se tiu, recimo, pojmova iz lova ili ribolova najverodostojnije kazuje o privredi stanovnitva). Da bi se prikupljanje i objanjavanje renikog fonda moglo zaista efikasno obaviti, bilo je potrebno imati izvesna prethodna znanja o ivotu i obiajima date etnike sredine. Ameriki lingvisti su se stoga spontano, od samog poetka, pridruili antropolokom interesovanju predstavnika drugih disciplina. Meutim, tek je udubljiva nje u strukture indijanskih jezika dalo zaista povoda intenzivnom usmeravanju lingvistike panje na antropoloku problematiku. 346. Ove se strukture bitna razlikuju od indoevropskih. Iz njih progovara sasvim specifina psihologija. Jezik plemena Hopi npr. ne razlikuje vreme radnje u naem smislu, ali zato poseduje sred stva za kategorisanje pojava po trajanju: korak, talas, akcija ii prolazni su fenomeni; kamen, drvo*, ovek trajni; a oblak je na sredini poluprolazan. Idaho Indijanci, opet, razvili su u svome jeziku sistem razlikovanja neposrednosti u posedovanju osobine: ljiva je, recimo, slatka po sebi, kafa nije, prima slaist od eera; kolai sa sirupom su jo posrednije slatki: slaist im daje sirup koji je i sam sladak iz druge ruke od eera. Strunjaci za posleni oko provoenja s engleskog na indijanske jezike poeli su se aliti na neoekivane tekoe u poslu. N ovi zavet npr. nije mo gao biti preveden kako valja na zapoteki jezik (Indijanaca iz ju nog Meksika). Taj jezik ne sprovodi razlikovanje glagolske radnje po vremenskom momentu ve po tome da li je u datom sluaju akcija izvrena po prvi put ili nije. Kad se stiglo* do' epizode sa Kristovim dolaskom u Kapemaum moralo se prevoenje obustaviti iz bojazni da se ne povredi autentinost teksta: ne postoji podatak 0 tome da li je Hristos poseoivao Kapemaum pre atog dogaaja ili nije. Svi takvi i slini sluajevi dali su maha raspirivanju an tropolokih interesovanja u amerikoj lingvistici. 347. Antropoloka lingvistika poinje od radova Boasa (v. 318) 1 Sapira (v. 321). Naroito je Sapir zasluan za stvaranje tradicije
150

u nainu i oblicima rada kao i u formiranju opteg lika jezikog strunjaka (ispituju se revnosno indijanski jezici, s insistiranjem na tipolokim studijama; uz jezike podatke prikupljaju se i po daci o folkloru, narodnoj psihologiji, i si.; od jezikog strunjaka se zahteva iroko obrazovanje s akcentom na poznavanju etnograf skih problema i na vladanju pojmovima iz oblasti psihologije). 348. Velikog je uticaja imao na razvoj antropolokih ideja u lingvistici Sapirov uenik Benjamin Lee Whoirf (1897 1941). Whorf je s uspehom prouavao indijanske jezike (oprineo je mnogo' po znavanju jezika Acteka iz Meksika i plemena Hopi iz Arizone). Meutim, obraujui ovaj dotle nepoznat jeziki materijal, on je poeo sugestivno zastupati gledite o tome da je idejni svet oveka najtenje povezan sa jezikom strukturom.1 1 2 Primitivnih jezika nema, naglaavao je Whorf, svi su jezici podjednako savreni u svom pravcu i sve se u naelu moe izraziti svakim jezikom. Ali ipak jedan odreeni jezik po sebi favorizuje jedan odreen nain poimanja sveta, zanemarujui druge mogue poglede na iste po jave. Psiholoki okviri oveka u koje se smetaju utisci spoljnjeg sveta oblikovani su u stvari njegovim jezikom. Ti su okviri na nekim taokama obuhvatniji ili manje obuhvatni, sve u zavisnosti od jezike strukture koja doputa najpreciznije odreivanje odnosa meu pojavama u jednom sluaju dok u drugom ostavlja ideju ne dovoljno oformljenom. O tome da kultura utie na jezik nije moglo biti spora. Ali V/horfova teorija ukazuje i na obratno: da jeziki tip uslovljava tip kulture, utiui neposredno na isaznajni proces. Ovo drugo nije m oglo biti dokazano. 349. Jednom stvorena tradicija meu lingvistima da se ii sferu naunog interesovanja ukljuuju i problemi koji se ne tiu isklju ivo prirode jezikog fenomena znatno je obogatila repertoar tema koje se obrauju u lingvistici. Amerikanci su npr. uveli termin
1 1 8 W horf zastupa, u stvari, teoriju Weltanschauunga, koja je evrop skoj lingvistici poznata jo od Humboldtovih vremena (v. 72). Meutim, amerika lingvistika ne nastavlja u ovom pogledu evropske tradicije: humboldtizam nije inspirisao Whorfova shvatanja. I u ovom sluaju, kao i u mnogim drugim, amerika lingvistika javnost nije bila do voljno obavetena o tekovinama evropske lingvistike. Srodne ideje danas u Evropi zastupaju, pored neohumboldtovaca (v. 77) najvie pred stavnici engleske kole etnografskih lingvista koju su osnovali Malinowski i Firth (Firth je pored ostalog, teoretiar fonoestetike shvata nja o tome da u svima jezicima postoje sklonosti ka izboru odreenog tipa glasova za obrazovanje odreenih rei, a taj je izbor uslovljen men talitetom; vie obavetenja o Firthu potraiti u 514).

151

i pojam prelingvistikih ii paralingvistikih ispitivanja: prva ispiti vanja bi se odnoisila na sakupljanje podataka o sivim biolokim mo mentima koji su predigra govornom inu, a druga se tiu uoava nja znaaja onih fenomena koji nisu jezik u pravom smislu/ ali prate govorni aikt dajui miu odreenu boju (aputanje, vikanje, smejanje i si.).1 1 3 350. Pod okriljem ovakvog irokog interesovanja lingvistike izrasla je i jedna njena nova grana kinemika koja ispituje po krete, poloaje teila i izraz lioa u funkciji sredstva za sporazumevanje.1 1 4 Glavni zadatak ove mlade discipline je reenje problema: koliko je gesrt po sebi dovoljan instrumenat komunikacije, a koliko je samo pomono, pratilako sredstvo glavnog instrumenti jezika, Bibliografski podaci 351. O smislu i zadacima antropolokih studij a u lingvistici govore npr.: A. L. Kroeber, Some Relations of Linguistics and Ethnology, L g 17, 1941, 287 291; E. Nida, Linguistics and Ethnology in Translation Problem, Word 1, 1945, 194 208; C. F. Voegelin and Z. S. Harris, The Scope of Linguistics, American Anthropologist 49, 1947, 588 600; G. L. Trager, The Field of Lin guistics, S IL Occasional Papars No 1, Norman Okla. 1949; D. L. Olmsted, Ethnolinguistics so far, SIL, Occasional Papers N o 2, Norman Okla. 1950; Dell Hymas, Notes Towards a History of Lin guistics and Antliropoilogy, Anthropological Linguistics 5, 1, 1963, 59 103; N. C. W. Spence, The Basic Problema of Ethnolinguistics, Acrhivum linguisticum, Vol. 16, 2, 149 156. Vrednosti lingvistikih studija za produbljivanje studija kul ture naglaavaju: E. T. Hali i G. L. Trager u The Analysiis of Culture (Washington 1953). V. zbornike: Language in Culture, ed. H. Hoijer, American Anthropological Association, Memoir 79, Chicago 1954; Resiults of the Conference of Anthropologists and Linguists (autori: Claude
113 paralingvistika ispitivanja su se u poslednje vreme jako razvila zbog znaaja koji ima analiza celokupnog jezikog ponaanja pacijenta u modernim psihijatrijskim studijama. 1 1 4 Za pokrete u ovoj funkciji prvo su se zainteresovali psiholozibihevioristi (o tome govori npr. jo 1938. psiholog Woodworth u Experimental Psychology). A li zasnivanje kinemike dolazi tek kasnije, kada je Ray L. Birdwhistell zapoeo sistematske studije pokreta primenjujui uhodani metod fonologije (razlikuje kineme koje su jedinice kinemike kao to su foneme jedinice fonologije, tj. razlikuje relevantno od irele vantnog u procesu sporazumevanja).

Levi-Strauss, Roman Jakobson, C. F. Voegelin, Thomas A. Sebeok), Memoir 8, Suppl. to IJ A L vol. 19, No 2, Iniana Univ. Public, in Anthr. and Ling., 1953. Language in Culture and Society: A Reader in Linguisticsi and Anthropology (izd. D. Hymes, New York 1964); Sociolirtguistics: Froceeings of the UCLA Sociolinguistics Conference, 1964 (izd. William Bright, The Hague 1966); Approach to Setniotics (izd. Thomas A. Sebeok, Alfred S. Hayes, Mary Catherine Batesion; London-The Hague-Paris 1964); Commuinication and Culture: Readings in the Codes; of Human Culture (izd. A. G. Smijth, New York 1966; ovaj se zbornik posebno preporuuje zainteresovajnima budui da su u njemu sakupljeni radovi mnogih emi nentnih amerikih lingvista t Chomskog, Pikea, Greenberga, Gleasona, E. Pugrama i d rf. Ovom spisku treba prikljuiti i knjigu: A. Capeli, Studies in Soefcv-Linguistics ( = Janua Linguarum, Series Minor 46, The Hague 1966). V. i s metodoloke take gledita zanimljivo postavljen rad: Madeleone Maithiot, An Approach to the Cognitive Stuidy of Lan guage (== IJAL, Vol. 34, No. 1, 1968). U okvire antropoloke lingvistike ire shvaene spada i pro blematika jezikog planiranja koja je adekvatno osvetljena u sledeim radovima: E. Haugen, Language Conflict and Language Plamning, Camibiridge, Mass. 1966; V. Tauli, Introduetion to a Theory of Language Planning, Uppsala 1968. O razvoju antropolokih stadija u SAD govori Harry Hoijer u Anthropological Linguistics, Tremds, 110 127. Bibliografske podatke o antropolokoj lingvistici daje D. H. Hymes: Bibliography of Field Work m Linguistics and Anithropology, SIL 14, 1959, 82 91. Najvanije studije B. L. Whorfa izdao je J. B. Carroll: Lan guage, Thought and Reality. Selected Writings of Benjamin L. Whorf, Cambrige and New York, 1956. V. A. Zvegincev je obja vio u zborniku N o v o e v l i n g v i s t i k e I (Moskva 1060) u ruskom prevodu tri od najvanijih Whorfovih lanaka (135 199). U istom zborniku je i Zvegincevljeva studija: T e o r e t i k o - l i n gvistieskie p r e d p o s y 1k i gipotezy Sepira U o r f a (111 134). V. i sledee dve studije: G. L. Trager, The Systematization of the Whorf Hypothesis, Anthropological l i n guistics, Vol. 1, No. 1, 1959, 31 35; J. A. Fishman, A Systematization of the Whorfian Hypothesis<<, Behavioral Science Vol.. 5, No. 4, 1960, 323339.
153

152

O paraMngvistikim pojavama: G. L. Trager, Paralanguage: A First Approximation, SIL 13, 1958, 1 12 i Taos III: Paralanguage, Anthr opologieal Linguistics 2, 1960, 24 30; H. L. Smith Jr., An Outline o f Metalinguistic Analysis, Report of the Thir Annual Round Table Meeting on Linguistics and Language Teaching, Washington 1952, 59 66. O vrednosta ispitivanja paralingvistikih po java za psihijatriju v.: R. E. Pittenger and H. L. Smith Jr., A Basis for Some Contribution of Linguistias to Psychiatry, Psychiatry 20, 1957, 61 78. V. i vrlo informativnu studiju T. M. Nikolaeve i B. A. Uspenskog: J a z y k o z n a n i e i p a r a l i n g v i i s t i k a, L i n g v i s t i e s k i e i s s 1e d o v a n i j a p o o b e j i s l a v j a n s k o j f i l o l o g i i , Moskva 1966, 63 74. Klasino delo kinemike je Birdwhistellova knjiga: Introduction to Kinesics. An Annotation System for Analysas of Body Motion and Gesture, Washington 1952. V. i: G. W. Hewes, World Distribution of Certain Postural Habits, American Anthropologist 57, 1955, 231 244.
Psiholingvistika

pouzdanije doznati ono to je neposredan predmet psiholokih stu dija: individualne razlike u sposobnostima, proces uenja, percepcije i si. U doba biheviorizma to uverenje je toliko ojaalo da su poje dinci poeli naglaavati da bi upravo u centar psiholokih proua vanja trebalo postaviti problem jezikog ponaanja. Osnivanjem psiholingvistike zdruena su interesovanja i iskustva lingvista i psi hologa, s' tim da vostro u metodolokim procedurama sa testovima pripada ipak psiholozima. 354. Psiiholingvistu interesuje organizacija nervnog sistema kod oveka: koji splet nerava odgovara odreenom nivou jezike orga nizacije (tj. kako se vri ukljuivanje jezikih jedinica u signale odreenih znaenja preko koordinirane psihofizioloke akcije u integriranju odnosa na razliitim jezikim nivoima: fonolokom, morfolokom, sintaksikom, semantikom). To zahteva, pored znanja iz psihologije, i neposredan kontakt sa fiziolokim i neurolokim problemima. U centru panje su i asocijativni procesi koji se ispi tuju odabranim testovima. Daje se npr. informatoru neka re (esto iskonstruisana, bez smisla, ali koja podsea gramatikom struktu rom na postojeu leksiku datog jezika) pa se od njega trai da na nju odgovori brzo1 , prvom reju koja mu tog trenutka padne na pamet (pri tom se vodi strogo rauna o socijalnom i kulturnom nivou informatora, jer to umnogome uslovljava asocijativne re flekse). Primenom statistike rezultati ovakvih testova se briljivo klasifikuju, pa se na osnovu njih pokuava prodreti u zakone asoci jativnih puteva. 355. Slinim testovima se proveravaju i razliiti rezultati lin gvistikog ispitivanja u uem smislu, naroito fonolokog. Tako su npr. testovi pokazali da je fonoloka teorija bila u pravu postavlja jui fonemu i blie fonemi u nego fonemi a: spontana reakcija in formatora je svedoila u korist veeg znaaja opozicije H a nego li opozicije i J u u procesu komunikacije. Ovim metodom je sastav ljena i tabela konsonanata po srodnosti. Ovakvi opiti treba da do prinesu utvrivanju hijerarhije meu distinktivnim obelejima (v. 302) fonema. 356. Psiholingvista mora voditi rauna i o problemima koji interesuju antropoloku lingvistiku (v. 342): o fenomenima kulture
uoavanja psiholokih pojava: sve to ulazi u sastav vee celine kao njen deo uobliava svoju prirodu prema celini (Gestalt Psychologie). Ovo je imalo posebno velikih odjeka u Americi gde su razvijane srodne ideje biheviorizma (v. 328). U toj eposi psihologija se najaktivnije po inje baviti jezikim problemom.

352. Psiholingvistika je jedna od najmlaih lingvistikih disci plina u SAD. 1053. se smatra godinom njenog osnivanja.1 1 5 Posve ena je coveku u procesu komunikacije: ispituje psiholoke i fizio loke pojave koje prate njegovo uestvovanje u tome procesu. U neposredan krug interesovanja ove nauke ulaze, dakle: psihofizio loki fenomeni odailjanja i primanja govora; intelektualno-emocionalni odnos prema datom (ili primljenom) saoptenju s osvetljavanjem kulturno-socijalne pozadine na kojoj se uobliava individual na psihologija. 353. Za psiholingvistiku su zainteresovani, bar toliko* i lingvi sti, a moda ak i vie psiholozi. Psiholozi odavna poklanjaju panju jezikim pojavama1 1 1 * smatrajui da se preko njih moe naj
1 1 5 Tada je odran sastanak grupe lingvista, psihologa i etnografa u Bloomingtonu, na kojem su postavljeni okviri psiholingvistikim stu dijama. Objavljivanje poznatog zbornika Psycholinguistics (v. 360) obeleilo je taj dogaaj. 1 1 6 Naglaeno interesovanje psihologa za jezik poinje poetkom X IX veka, od radova predstavnika britanske empirijske kole (James M ili i njegov sin John Stuart M ili). W Wundt je p rvi psiholog k oji je napisao znaajne studije o jeziku s psiholoke take gledita (v. 83). Dvadesetih godina naeg veka prodiru u svet ideje nemake kole psihologa (M. Weitheimer, K. Koffka,, W. Kohler) postavljene na strukturalni princip

154

155

u vezi s komunikacij om. Komunikativni akt se ostvaruje po dzvesnom bodeksu. Taj je kodeks u osnovici svojoj odreen kulturnim navikama date sredine iako, naravno, svaki put doivljuje i spe cifinu stilizaciju u zavisnosti od psihikih svojstava linosti koja komunicira. Potrebno je, dakle, pre svega proniknuti u osnovni tip drutvenog kodeksa da bi se mogao pravilno pratiti proces sporazumevanja. 357. Ljudi se u mnogim prilikama nee potpuno sporaizumeti ako su svoju psiholoku linost izgradili na sasvim razliitim obli cima kulture (izrazi koji u nekim jezicima ili drutvenim sredinama znae stvarno odobravanje na drugim isu stranama samo> puka for mula utivosti koja ne kazuje nita; ono to u primitivnom seoskom ambijentu slui kao izliv simpatija moe urbanizovanom oveku po nekad izgledati kao grubost; itd.).1 1 7 Do sporazumevanja ne dolazi, uostalom, ni onda kada je, u trenutku komunikativnog akta, idejni svet oveka zaposednut neim bitno razliitim od onoga o emu se saoptava, tako da saoptenje ne prodire dovoljno dubofco> u oveju svest.1 1 8 Iznai u emu su sve psiholoke prepreke sporazumevanju i u toojoj su meri uklonjive, to je jedan od vanijih zadataka psiho lingvistike. 358. Psiholingvistika tei da pronikne i u individualne karak teristike linosti koje daju specifinu boju saoptenju. S tim u vezi ona poklanja dosta panje paralingvistikim studijama (v. 349). Prikljuuje se i psihijatrijsikim promatranjima jezikog ponaanja individua prilaui fond lingvistikih znanja psihijatrijskom poslu. 359. Znaajnu delatnost razvija psiholingvistika u oblasti ispi tivanja mehanizma pamenja i uopte procesa uenja. U ovome prednjai tenja za uspostavljanjem teorije uenja stranih jezika: kako se ue jezici, najlake, najbre, najefikasnije (uvek aktuelan problem imigranata odavno nagoni Amerikance da posveuju ovoj
1 1 7 O relativnosti sporazume van ja govorio je jo Humboldt (v. 74) ali i ova, kao i mnoge druge njegove ideje, ostala je nedovoljno poznata amerikoj lingvistici. 1 1 8 Psiholingvisti ilustruju to primerima kao to je poznata istorija sa aplauzom. Neki mladi ameriki svetenik prisustvovao je predavanju biskupa. Predavanje mu se ni najmanje nije svidelo. itajui ga sledeeg dana i u mesnim novinama, primetio je na kraju primedbu novinara, koju je nekoliko puta na isti nain proitao: applesauce, tj. pire od jabuka, to ovde znai omalovaavanje. Primedba je, meutim, glasila applause ,aplauz, ali do svesti oveka, zaokupljenog negativnim utiskom, to pozitivno saoptenje nikako nije moglo prodreti i on je po dunosti optuio novinara za uvredu biskupa, mada se intimno slagao s utiskom applesauce.

problematici najveu panju). I u ovome poslu zakljuci lingvista proveravaju se psiholokim testovima, to obezbeuje sigurniji uspeh uloenim naporima. Bibliografske napomene 360. Program psiholingvistike je utvren u pomenutom zbor niku: Psycholinguistios. A Survey of Theory and Research Pro blema, ed. Charles E. Osgood i Thomas A. Sebeok, Indiana Umiversity Publications in Anthropology and Linguistics, Memoir 10 of IJAL, 1954. Pregled postignutih rezultata na polju prouavanja psiholingvistikih problema daje R. A. Diebold u A Survey of Psycholinguistic Research, 1954 1964, zbornik Psycholinguistics 'izd. Ch. Osgood i Th. Sebeok, Indiana University Press, Bloamington London 1965. V., sem potmenutog zbornika, i zbornik izdat u New Yorku 1965. godine (iz. Sol Saporta) pod naslovom Psycholinguistics. A Book o f Readings u kojem su sakupljeni radovi od ireg optelingvistikog znaaja (zastupljeni su razni eminentni autori, od starijih npr. Bloomfield, a od novijih i takvi kao Chomisky ili Weinreich). Od interesa mogu biti i zbornici: New Directions in the Study of Language, izd. Eric H. Lenneberg, Cambridge Mass. 1964; Directions in Psycholinguistios, izd. S. Rosenberg, London 1965; Psycholinguistics Papers: the Proceedings of the 1966 Edin burg Conference, izd. J. Lyons i R. J. Waies, Edinburgh 1966; The Genesis of Language, izd. F. Smith i G. Miller, Cambridge Mass. 1966. U SSSR se poklanja znatna panja domenu psiholingvistikih studija. V. npr. sledee radove: O. S. A x m a n o v a , O p s i x o li n g v i s t i k e , M a t e r ia ly k kursam ja zykoznan i j a, izd. Moskovskog univ., 1957; A. A. L e o n t e v , P s i x o l in g v is ti k a i problema fu n k cio n a lnyx edinic r e i, zbomik V o p r o s y t e o r i i j a z y k a v s o v r e m e n u o j z a r u b e n o j l i n g v i s t i k e , izd. A N SSSR, Moskva 1961, 163 190; A. A. L e o n t e v , P s i x o l i n g v i s t i k a , Lenjingrad 1967; M a t e r i a l y v t o r o g o s i m p o z i u m a p o p s i x o l i n g v i s t i k e , izd. A. A. L e o n t e v i R. M. F r u m k i n a , Moskva 1968; V o p r o s y p o r o d e n i j a r e i i o b u e n i j a j a z y k u , red. A. A. L e o n t e v i T. V. R j a b o v a , Moskva 1967; T e o r i j a r e e v o j d e j a t e l n o s t i , izd. A. A. L e o n t e v , Moskva 1968.
157

156

O zajednikim temama lingvistike i psihologije pedesetih godi na naeg veka informie knjiga Jahna Carrolla: The Study of Lan guage, Cambridge Mass., 1953. Knjiga Georgea Millera: Language and Communication (New YorkTorontoLondon 1951) moe posluiti kao dobar uvod u modeme psiholoke studije jezika. V. i dela iz novije epohe navedena u 92.

363. Pionirski rad Vigga Br0ndala1 1 9 na uvoenju strukturalnog metoda u lingvistiku zapoet je programsko^propagamdnim lankom Linguistique structiurale u prvom broju Acta linguistica (1930). Dalji njegovi radovi doprineli su prvenstveno produbljivanju teo rije o opozicijama; on se veoma zalagao za to da se kriteriji opo zicija, izgraeni u fonolokom prouavanju, ponu primenjivati i pri analizi morfolokih i semantikih fenomena. 364. Glavna Br0ndalova nauna interesovanja bila su, meutim, usmerena ka sagleanju naina na koje se, kroz jezika fakta, manifestuju osnovne kategorije logike. Za njega su jeziki problemi bili u sutini filozofski, i on ih je kao takve i reavao. Njegovo ispiti vanje predloga npr. (izloeno u poznatoj knjizi Theorie des prepositions, v. 366) izvreno je sa ciljem da se odrede osnovna nuna saznanja i da se uspostavi princip njihove primene na svaki mogui sistem predloga i uopte rei. 365. Nalazei se po svojim naunim koncepcijama negde na sre dini izmeu filozofa i lingviste, Br0ndal nije uspeo da potpuno za korai ni u jednu ni u drugu disciplinu. Filozofi mu zameraju da je idealista, koji bezuspeno miri modemu logiku sa Aristotelovom. Za dananje glosematiare on je nedovoljno izrazit strukturalista, su vie pomirljiv prema tradicionalnoj lingvistici. A li ga svi priznaju za jednog od prvih pionira strukturalizma u lingvistici, osobito zaslunog za modemizovanje danske kole. Ocenjujui njegov rad iz perspektive sadanjeg razvojnog trenutka lingvistike u svetu treba istai kao veliku zaslugu i to to je bio jedan od prvih koji su pokuali da jezikoj problematici priu metodom simboline logike (o prodoru metoda simboline logike u dananju lingvistiku v. 395).
119 B r 0ndal je bio naunik velike kulture (poznavao je mnoge jezike; bio je specijalista za romansku lingvistiku, za istoriju nordijskih jezika i za skandinavsku toponimiju). Njegova lingvistika orijentacija odree na je neposrednim uticajem danskih lingvista (Thomsena, Jespersena, Pedersena i dr.) i francuske kole (Meilleta i Grammonta). Veoma je cenio Saussureove ideje. I poznanstvo sa Trubeckim (1928. god.) bilo je za njega od presudnog znaaja: poeo se interesovati za fonologiju. N aj m iliji B r 0ndalovi uitelj i nisu, meutim, bili lingvisti ve filozofi (A ri stotel, Spinoza, Leibniz, Kant, Bergson i dr.). Najvie je uticaja na njega imao danski filozof Harald H 0 ffding koji mu je otvorio volju za proua vanjem teorije relativiteta i uopte za orijentisanjem u pravcu filozofije, teorije fizike i matematike. Tako se Brtindal formirao kao izrazit pred stavnik strukturalne, logiko-filozofske lingvistike. Njegovi su radovi pisani u tome duhu.

KOPENHAKA KOLA
Poeci kole Viggo Brtmdal

361. Kopenhaka kola je termin koji se u prvom redu odnosi na strukturalnu lingvistiku izgraenu na idejama danskih naunika Hjelmsleva i Br0ndala, krajem tridesetih godina ovoga veka u Ko penhagenu. Mnogi misle da termin, ukoliko se odnosi na tu poetnu fazu danskog strukturalizma, ima samo geografsku vrednost: Hjelmslev i Br0ndal slau se po osnovnoj strukturalnoj koncepciji, ali ne i po daljoj razradi teorije i metoda. Meutim, svi predstavnici ove kole, ukljuujui Hjelmsleva i Br0ndala, odlikuju se o d p o e t k a (to je sasvim izuzetno) izrazitim interesovanjem za mogunost primene logistikih (v. 390) procedura u osvetljavanju jezikih fakata. Stoga i zasluuju posebno mesto, pod zajednikim termi nom, u istoriji modeme lingvistike. 362. Kopenhaka kola ima svoje korene u Kopenhakom serklu lingvista, osnovanom 1934. god., pod neposrednim naunim vodstvom Br 0 ndala i Hjelmsleva. kola je dobila svetski znaaj u razvoju modeme lingvistike kada je 1939. pokrenut asopis Acta linguistica sa jasnim podnaslovom: Internacionalna revija struktu ralne lingvistike (Revue internationale de linguistique sfcructurale). Tu su. za protekle dve decenije objavljeni mnogi interesantni radovi koji nisu doprineli samo ugledu kopenhake lingvistike ve i razvoju strukturalne lingvistike uopte. U poetku je izrazita figura kole bio originalni i sugestivni Viggo Brondaii (1887 1942). A li njegov rad na strukturalnoj teoriji nije jo dobio definitivne oblike kada ga je presekla smrt. Vodstvo kole je konano ostalo do danas na Hjelmslevu. Ugled danske mo deme lingvistike je najvie njegova zasluga.
158

159

Bibliografske napomene 366. Osim pomenurte Br0nalove knjige Theorie des prepositions (francuski prevod prvobitnog danskog teksta koji je bio ob javljen 1940; Copenhagen 1950) v. i knjigu Essais de linguisitique generale (Copenhague 1943) u kojoj su sakupljene najznaajnije Br0ndalove studije i gde je priloena i iscrpna bibliografija njegovih radova. Biografski podaci o Brondalu dati su u Portraits of Lnguists II, str. 504 507 (autor J. Holt).

asno mesto njemu kao vizionaru novih, do njega nesluenih hori zonata koje bi trebalo osvojiti. 368. Nijedna kola nije toliko uporno insistirala na svojim ne posrednim korenima u Saussureu kao Hjelmslevljeva. Hjelmslev je uopte od najzaslunijih za definisanje Saussurea kao> utemeljaa lingvistikog strukturalizma. Mnogi, zbog takvog insistiranja. Hjelmslevljevu lingvistiku teoriju Nazivaju neososirjanstvom. '" Hjelmslevljeva lingvistika se na Saussureovu izrazito naslanja samo u dva pravca. Saiussure je upozoravao na psiholoku vrednost kao apstraktnu jedinicu, uislkraujui svaku panju materijalnoj (fizikoj. Hlasu'vnujj strani jezika, baussure je prvi skrenuo panju na to da su glasovne jedinice znaci za sporazumevanje i da ih u toj svetlosrti treba prouavati; Hjelmslev je celu svoju lingvistiku sveo upravo na teoriju o znaku za sporazumevanje (koji ak ne mora biti jezike prirode; moe biti isto tako saobraajni signal ili to drugo ime se prenose informacije). Inae, Hjelmslevljeve mam finp ideje su mnogo srodnije optim idejama logikog empirizma X X veka nego to su neposredno razvijanje Saussureovog lingvistikog uenja. 369. Hjelmslev je od poetka teio ka loginoj gramatici, tj. ka takvoj naunoj obradi jeziksHroja bi bila maksimalno pre cizna i nauna, jasna i logina kao algebra. To ga je povelo- pravo u susret matematikom metodu analize. 370. Polazei, nd hvatania da za sporazumevanje nije bitno upotrebiti ljudski jezik (gluvonemi se sporazumevaju gestovima i mimdkom; svetlosni signal govori: zeleni put je slobodan; crveni stoj, ne srne se napred; itd.) Hjelmslev je naao- nepo srednu idejnu sabrau u predstavnicima logikog empirizma: oni su se upravo interesovaii za izgraivanje opte teorije znakova komunikacije semiokike (Hl Semiologije, izvedeno od grkog izraza semeion znak). Naroito su na Hjelmsleva snano uticali Camapovi radovi i oni u.kojima-^-4tJddesetilL_gedma)_jeziki fcnomCTl posmatra iiaporedo sa ostalim ImmunikativniTn (kao to silT'vojni, eleniki i saobraajni signali, Morzeovi znaci, azbuka gluvonemih i si.), dakle u sklopu opte semiotike, i kasnije studije u kojima se razrauje primana matematikih metoda u jezikoj analizi (v. 396). 371., Svoju..je.zi.nkn teoriju Hjelmslev je nazvao glosematikom (gr, alossa = jezik). Danas je njegova kola poznata najvie pod tim nazivam.
ii

Hjelmslevljeva glosematika 367. Liouis Hjelmslev (1899 1965) svakako spada u najinte resantnije figure lingvistike sredinom X X veka.1 2 0 Taj oduev ljeni teoretiar zadivljuje svojim postojanim naporom u traenju novih puteva lingvistikoj misli. Nije, meutim, uvek bio srene ruke udarao je esto i stranputicom, ali se nije ustruavo da prizna poraz i odmah pohrli za novom stazom. Ovo je imalo i posleica negativnih po njega: ee mu je zamerano da nije fconzekventan, da se odrie danas onoga u ta je jue verovao, i da se stoga u njegovoj teoriji mogu nai suprotna tvrenja i nedoree nosti.1 2 1 Njime su se ljudi lako oduevljavali i lako ga se odricali Jedno je meutim neosporno: on je bio uvek svoj, uvek iskreno spreman dal krene u potragu za novim oblicima naunog rada. Ne moe se npr. porei injenica: Hjelmslev je prvi lingvista koji je uvideo i naglasio da u velike lingvistike poslove budunosti spada i izgraivanje metajezika, naTogikim principima zasnova nog sredstva naune definicije (v. 388). Radei na masonskom prevoenju predstavnici jezikih disci plina danas sve vie uviaju kolikor ie. -u- stvari, moroki zvualo Hiplmslp-vlip-vrt oduevljenje matematikom apstrakcijom u goda?- nama oko drugog svetskog rata. ak i kad ne bi ostalo nita konkretmroa"nj egovog teoretisanja, ostae ipak u sutranjici lingvistike
im H jelm slev je bio uenik danskih profesora Holgera Pedersena (1867 1953) i Kristiana Sanfelda (1873 1942). P roveo je godinu dana u Cehoslovakoj (1923 1924) sluajui predavanja poznatog lingviste J o sefa Zubatog (v. 292 n.) i godinu dana u Parizu gde se blie upoznao sa shvatanjima A. M eilleta (v. 162) i J. Vendryesa (v. 161). 1 2 1 Faktografsku kritiku sa pedantnim lovom na H jelm slevljeve n eoslednosti dala je Berta Siertsema u svojoj disertaciji: A Study of Glossematics. Critical Survey o f 'I t s Fundamental Concepts (v. 386).

160

161

Predmet glosematike je sistematsko poireeinje struktura postojeih jezika sa osnovnim strukturama svih. semiotikih sistema, tj. svih (i nejezikih) sredstava pomou kojih se ostvaruje komu nikacija. Te osnovne strukture su utvrene logikom analizom koja se sprovodi matematikim metodom. Hjelmslevljeva lingvistika, dakle, ima izrazito pragmatian karakter: da pomogne izgraivanju opte teorije znakova za sporazumevanje semiologije. Rezultati ovako zamiljenog lingvistikog ispitivanja postaju i u drugom smislu takoe praktini: pomau izgraivanju metajezika za mainsko prevoenje, tj. onog Sistema formula u koji se prebacuje ljudski jezik pri prevoenju u maini (v. 468). 372. Jedna od najznaajnijih Hjelmslevljevih tekovina jeste uvoenje sJedeih novih distinkcija u jeziku nauku: razlikovanje izraza od sadrim i forme od supstance. ' izraz i sadrinarSTC "ve osnovne kategorije bez kojih nema sporazrumevanja. Sarina to je sama ivotna realnost o kojoj se saoptava. Izraz to je svako sredstvo pomou kojega se saoptava o sadrini, tj. o realnosti. Za lingvistu je izraz, u stvari, jezik. U procesu sparazumevania kod sadrine treba razlikovati dve posebne pojave: supstancu i formu. I kod izraza treba, takoe raz likovati iste dve pojave: supstancu i formu.' Supstanccj sadrine podrazumeva ivotnu realnost po seb^ (pred mete. liuide -f- sav svet koti nas okruuje). Forma qadrine oznaava nasu psihiku tp redstavu supstance sadainer-tjrtk^ko mi primamo, poimamo ivotnu realnost olco nas. Supstaricd izraza to je fizika, glasovna strana jezika. Forma izraza to je psihika iprecfetava a m pstance izraza, tj. kako Tcajpirimamo, poimamo jeziki znak u procesu sporazumevanja. Forme se mogu izdvojiti od supstance i posebno studirati. Posao lingviste-glosematiara upravo i jeste studiranje forme izraza u odnosu na formu, sadrine. Uzimajui u ovom smislu termin forma, glosematiari sebe nazivaju esto i formalistima. 373. Po Hjelmslevljevom miljenju najhitnije je uvek istrai vati o d n o s e . Sadrinu po sebi, recimo, glosematiar treba da uzme u obzir zbog toga to o d n o s izmeu supstance sadrine i forme sadrine uslovljava konkretan izraTPoznato je da u nekim afrikim jezicima postoje 'dve posebne rei jedna za belu, druga za omu kravu, ali re za opteg predstavnika odreene ivotinjske vrste (koja bi 162

odgovarala naem krava) ne postoji. Ovo treba objanjavati speci finim odnosom forme aadrincprumq fnipafcmri kod ffnivnirniV i predstavnika odgovarajueg afrikog jezika (tj. injenicom da oni, /.a razliku od vecme druigih naroda, u ovom sluaju pridaju po sebnu vanost razlikovanju bele od crne krave, nemajui pri tom potrebu za apstrahovanjem opteg predstavnika ove ivotinjske vrste). 374. Odnas saidrine i izraza je mnogo komplekisniji nego to na prvi pogled izgledaj istie Hjelmalevr Kaiko objctsnrttT'reSno, injenicu a j e d n o j riri mni rlrm j rr-i hlau n fjfrn ru arapi d v e ruske reci g q^ 1 u b o j i s i n i j ? Zar Rusi u ovom sluaju, gledajui isto to i Netnci, zapaaju vie od Namaca? U srpskohrvatskam jeziku npr. za razlikovanje d v a j u gramatikih pojmova znaenja instrumentala i znaenja jednine, odgovaraju, kad se radi o imeni cama mukog roda tipa jelen, d v a jezika znaka o i m (nasta vak -om), ali nijedan od njih, samostalno uzet, ne odgovara po sebno ni jednom od gramatikih pojmova o kojima je re (niti je o znak inatrumentalnog znaenja, niti m znai jedninu, niti obratno, ova dva znaka odreuje ove dve ve samo kao c e 1 i n a ----- om gramatike kategorije)! 375. Niko nije osporavao teorijsku opravdanost Hjelmsievljevog izdvajanja sadrine od izraza, forme od isupstance u naunoj analizi. Ali su mnogi sumnjali u to da li je odgovarati na pitanja slina gornjima uopte posao lingvistike. Rad na madnskom prevoenju, meutim, pokazuje danas da lingvista, angaovan oko toga rada, ne moe ni u kom sluaju da mimoie u celini ovu komplikovanu problematiku. 376. Hjelmsievljeve distinkcije imaju neospornu vrednost u teoriji leksikografije. Ve se odavno nauka trudi da precizno definie razliku izmeu pojava homonimije i polisemije. Hjelmslevljeva analiza je najzad omoguila ovakvu preciznost: ako jedna ista re obuhvata dve sadrine meu korjiim a nerma nikakvog odnosa, onda je u pitanju Immonimija, tj. u toj jednoj reci treba videti dve (isp. u srpskolirvatskom: sud = 1. posuda; 2. ustanova za suenje); ako jedna Ista re obuhvata dve sadrine meu ikojima ima odnosa, onda je u pitanju polisemija, tj. u pitanju je jedna re sa dva naenja (isp. pridev pun sa znaenjima: 1. ispunjen; 2. debeo). 377. Pri ispitivanjima na podruju samoga izraza Hjelmsiev, iz ubeenja, zapostavlja supstancu.
m*

163

Supstanca je po njegovom miljenju varijabilna pojava gla sovna strana jezika zbilja se konstantno menja, iz generacije u generaciju a Hjelmsiev traga za ultimnim invarijantama, tj. za onim to je krajnje stabilno, neizmemljivo, dokle god postoji kon kretna jezika struktura. Eto, recimo, napominje on koliko se francuski jezik u glasovnom pogledu izmemio' tokom vekova; pa opet, to je po svojoj osnovnoj strukturi jo uvek ista, francuski jezik. Izmenjene su koirikretne glasovne vrednosti. ali odnosi meu njima o istaili s t ? Ti dalje a istom smislu tipini za orio to podrazumevaino pod pojmom francuskog, jezika. Mi, uoipfe .nnimamo ulogu jednog jezikog zriakaT"prvenstveno na osnovu njegovog o d n o s a premar"irugim jezikim znacima, tj. na osnovu njegovog^mesta u sistemu. PaTlnae, van jeloke problematike, poj'Sve za nas imaju pravu vrednost tek kad odredimo njihov odnos prema drugim, srodnim fenomenima. Dogodi se npr. da poznatu nam ulicu u rod nome gradu godine sasvim pramene. Bomibardovanje uniti sve kue; na mestu sitarih, znanih zgrada izniknu nama nepoznate, nove. ak se i prvobitno' ime ulice zameni novim. Ali i pored svega toga, ona je jo uvek za nas ista ulica koju u svako doba lako pronalazimo. Njeno m e s t o u spletu drugih ulica u gradu ostalo je isto, a to je uvek odluujue za nae prepoznavanje pojava. 378. Ovakva osnovna teorijska koncepcija je uslovila vrlio spe cifian smer lingvistikog interesovanja svih predstavnika glose matike. Oni su potpuno ravnoduni prema klasinoj dilemi ostalih lingvista: da li se opredeliti za sinhronino ili dijahronino pro uavanje jezika. Za njih je ovakvo opredeljivanje bespredmetno. Oni trae ono to je osnovno u jezikoj strukturi, ono bez ega nikad ne moe biti sporazumevanja, a to su odnosi meu jezikim znacima, prisutni u sadanjosti kao to su bili u prolosti i kao to e biti u budunosti. Njihova lingvistika, dakle, nije ni sinhronina ni dijahnonina (v. 260); ona je nezainteresovana za faktor vreme. 379. Glosematiari ne obrauju posebno ni fooologiju, ni morfo logiju, ni sintaksu, ni semantiku. Baviti se time znailo bi nemi novno imati posla i sa supstancom (tj. sa konkretnim glasovima, reima, reenicama). Jezik je za njih (kako je to najkrae de~ finisao njihov sabrat po ovoj koncepciji, sovjetski lingvist Satumjan) imanentna ( unutranja, sutinska) pojava nedostupna ulnom iskustvu. 380. U svojoj naunoj obradi jezika oni se slue apstrakcijama, tj. svaku konkretnu jeziku jedinicu identifikuju uslovnim simbo lima (svaki se vokal moe npr. uslovno obeieiti sa A, svaki kon164

sonant sa C, svaki odnos sa R, svaka reenica sa F i si.). Celu .strukturu jednog konkretnog jezika oni opisuju tako sluei se simbolima. Time se postie maksimalna jasnost u pogledu onoga to je bitno za jeziku strukturu. Primena ovakvih apstrakcija u metodolokoj proceduri pri tom ne znai ograivanje od problema tike koja se tie vrlo konkretnih lingvistikih pojava (sam Hjelmsiev je obraivao', izmeu ostalog, probleme kao to su sintaksika determinacija ili kongruencija). 381. Jedinice svog apstraktnog jezikoj si.^t.P .m a glosematiari nazivaju/ormama. Forma je takoe apstraktna koliina. Ona ozn5~avaT totalni zbir mogunosti kombinacija datog jezikog^ znaka sa drugim jezikim znacima. Kakve su konkretne mogunosti kombinacTfe~do'/naj se konnufaiiom: sistematskim postavljanjem svakog j ezikog znaka u neki kontekst's tim da se pokae koji znak moe u njemu stojati a koji ne, pri emu se dobij a obavetenje o tome koji su sve znaci meusobno srodni a koji nisu. Kakav je, recimo, odnos izmeu srpskohrvatskiih glagolskih oblika vidi, gleda, voli, Sivi pokazae poreenje njihove uloge u 'odreivanju smisla istoga konteksta: ovek vidi psa / ovek gleda psa / ovek voli psa / ovek ivi psa (prve tri kombinacije su mogune, dok etvrta nije). 382. Primenom komutacije glosematiari nuno pristupaju po.smatranju supstance (tj. konkretnih jezikih fakata). Ovo- je u 'opre nosti sa njihovom osnovnom teorijskom proklamacijom o iskljui vom zadravanju na formi. Neizbena praktina primena komutacije je, stoga, po optaj oceni, najslabija tafca glosematiarske teorije. 383. Ispitujui strukturu jezikih odnosa Hjelmsiev je doao do razliitih teorijskih opservacija vrednih panje. One koje se tiu njegovog razlikovanja paradigmatike od skitagmatike spadaju danas u naroito zapaene i iroko prihvaene tekovine lingvistike teorije. Paradigmatika se odnosi-Jia isp itiv a n je m e u sob n og odn osa i e zlk ih je d in ica u elom je z ik o m sistem u, sintagmatika - .n a n jih o v
n(i|>osredan o d n o s 'u g o v o r n o m la n cu .122 P arad igm atski i sin tagm atm- - - ...... ......

1 2 2 Up. ovo sa Saussureovim izdvajanjem sintagmatskih odnosa (rappnrtB syntagmatiques) od asocijativnih (rapports associatifs): prvi su za Saussurea neposredni odnosi jezikih znakova u kontekstu, a drugi o tiu povezivanja asocijacijom jednog jezikog znaka sa drugima koji trn 1 /.graeni po istome kalupu (povezivati npr. u svesti oblik izvui sa izvlaiti ili izvaditi i si.). Hjelmsiev objanjava da je izvrio termino l o k u korekciju zam enjujui Saussureov izraz asocijativni odnosi izra/.wn paradigmatski odnosi u nameri da izbegne psihologiziranje (v. A etos du Quatrieme Congres International de Linguistes (1936), CopenIiiij?uo 1938, str. 140, n. 3).

165

ski odnosi su meusobno povezani, to se utvruje pramenom ko mutacije. Otkriti tu njihovu vezu komutacijom jeste upravo glavni posao lingvisitike analize. Jer ta bi drugo smeoi biti zadatak lingviste nego obraivati l i n g v i s t i k i fenomen? A lingvi stiki fenomen ne podrazumeva ni glasovnu ni znaenjsku stranu jezika, ve odnos izmeu njih. Taj se odnos u svakom konkretnom jeziku individualno ostvaruje. Utvrivanjem odnosa paradigmatskom sintagmatskih primanom komutacije oznae se ono najhitnije o lingvistikom fenomenu: ta je u njemu opte, a ta, u konkretnom sluaju, individualna realizacija. 384. Jedina od optih karakteristika X X veka je poplava novih termina. Novi pojmovi su ekali na svoje nazive (v. 239). Hjelmslevljeva glosematika samo je varan otklik optih prilika u tome po gledu: novajlija u glosematiarskoj teoriji mora na svakom koraku da zastane zbog terminologije. Oduevljeni sadrug modernih logiara, Hjelmsiev je pre svega epistemoloki (= sa pozicija epistemologije, teorije saznanja) prilazio efinisanju pojava, to implicira napor ka ostvarenju maksimalne preciznosti u izrazu. Neophodno je bilo uzeti u pomo adekvatnu terminologiju; nju je meutim, u mnogo sluajeva trebalo tek zasnivati. Najvie se u ovom po gledu moe Hjelmslevu zaimeniti nedovoljno obaziranje na ve po stojeu terminologiju koja nije uvek bila nepodesna, naprotiv. I jo jedan krupan nedostatak, i njegove kao i drugih strukturalnih kola: nedostaje, i naroito, nedostajalo je u prvim godinama struk turalizma u lingvistici, potrebnog kontakta meu glavnim kolama (v. 232). Ovo je donelo nezgodan raskorak u stvaranju termino logije za opte teorijske tekovine modeme lingvistike. Dosta vre mena treba poetniku u lingvistikim studijama da pronikne u to, recimo, da Hjelmslevljeva distinkcija intenzivne od ekstenzivne ka tegorije odgovara pojavi koja se u Jakobsonovoj terminologiji ozna ava kao opozicija obeleenog prema neobeleenom (v. 288); da ono odiffivara ranome to -pripadnici ielske kole nazivaju traenje ne posrednih koniituenata (v. 336); da isita, jelska kola naziva teh nikom supstitucije ono to odgovara, po terminologiji glosematiara, komutaciji itd. Ali kad se strpljivom studijom savlada poetna terminoloka azbuka moderne lingvistike, vrata u nove vidike se lako sama otkljuavaju. 385. Teorijske koncepcije glosematiara, od poetka izrazito logistike, izdvajale su njihov rad od rada ostalih strukturalnih kola, naroito u prvim fazama razvoja strukturalne lingvistike. 166

Izvikani zibog apstrakcije i formalizma,1 2 3 ne uvek strene ruke u primeni svojih logikih kombinacija sa podruja teorije na kon kretni jeziki materijal (to je odmah od kritike doekivano sa ogor enim povikama), glosematiari. su tek poslednjih godina, u doba procvata rada na mainsfcom prevoenju, prestali biti neka vrsta egzotike na polju lingvistikog strukturalizma. Opte priznavanje i prihvatanje vrednosti. matematikog metoda u lingvistici naih dana donelo je zblienje sviju strukturalistikih kola (v. 232 i 236). Predstavnici jalske kole su meu prvima uoili da nerazumevanje sa glosamatiarima proistie vie iz ne dostatka uzajamnog kontakta u razmenjivanju ideja i iskustava nego zbog razlika u osnovnim teorijskim koncepcijama (v. 235). Glosematika je krajem pedesetih godina bila naroito popularna kod sovjetkih strukturalista.1 2 4 Bibliografske napomene 386. Iscrpan spisak Hjelmsflievljevih radova zakljuno sa 1954. godinom daje B. Siertsema u pomenutoj knjizi A Study of Glossernatics. Critical Survey of Its Fundamental Concapts, The Hague J055. Glosematika teorija je prvi put objavljena u celini 1943. na danskom (L. Hjelmsiev, Omkring sprogteoriens grundlceggelse) a na engleskom 1953: L. Hjelmsiev, Prolegomena to a Theory of I<anguage (Suppl. to IJAL vol. 19, Mamoir 7, Iniana Univ. Publ. in Anthropology and Linguistics). Engleska verzija je naroito doprinela popularizaciji Hjelmslevljevih ideja (na kraju knjige je, pored ostalog, priloen spisak glosamatikih termina sa objanje njima). Ruski prevod Prolegomena... objavljen je u zborniku N o v o e v l i n g v i s t i k e (Moskva 1960, 264389). O glosematikoj teoriji govori (pod oiglednom inspiracijom samoga Hjelmsleva) i H. I. Uldail u Outline of Glossematics (Copenhagen 1957; ruski prevod istog u zborniku N o v o e v l i n g v i s t i k e , 390436). Hjelmslevljevi opti pogledi na strukturalizam izloeni su u studiji M e t o d s t r u k t u r n o g o a n a l i z a v l i n g v i s t i k e ,
1!3 Ovaj termin, pogreno u poetku protumaen od strane neoba-

vctenih o njegovoj konkretnoj vrednosti u ovom sluaju, odbijao je mnoge od glosematikih studija.
ni Taj uticaj ilustruje npr. lingvistiki stav S. K. aumjana izloen u Strukturnaja lin g vis tika kak im m an en tn aja teor l j u j a z y k a (i z d. AN SSSR, I n s t i t u t s l a v j a n o v e d e n i j a , M o s k v a 1958).

167

Acta linguistica VI, fasc. 23, Copenhagen 1950/51, 5767. Prva praktina demonstracija njegovog metoda data je u (delti: L. Hjelm slev, La catagorie des cas. Etude de grammaire generale (I: Acta Jutlandica Vn, 1, 1935; II: Acta Jutlandica IX, 2, 1937). Rad kole je najbolje ilustrovan prilozima objavljenim u jubilar nom zborniku (TCLC vol. V) povodom Hjelmslevljeve pedeseto godinjice (1949) pod naslovom Recherches structurales. V. i po znatu studiju Knuda Togebyja: Structure immanente de la langue francaise, TCLC VI, 7 282. V. jo i: Andre Martinet, Au sujet des Fondements de la theorie linguistique de Louis Hjelmslev, Bulletin de la Soeiete de Linguistique de Pari 42, 1946, 1043 (ruski prevod u zborniku N o v o e v l i n g v i s t i k e , 437 462); Carl. Hj. Borgstrom, The Techmique of Limguistic Description, Acta linguistica 5, 1945/49, 1 14; Eli Fischer-J0rgenjsen, Danish Linguistic Activity 1940 1948, Lingua II, 1, 1949, 95109; L. L. Hamimerich, Les glossematistes danois et leurs methodes, Acta Philoiogica Scaininavica 21, 1, 1950, 1 21; Svend Johansen, Glossematics and Logistics, Acta linguistica VI, 1, 1950, 17 30; G. Ungeheuer, Logischer Positivismus und modeme Linguistik (Glossematik), Uppsala 1959; V. A. Z v e g i n c e v , G l o s s e m a t i k a i l i n g v i s t i k a , zbornik N o v o e v l i n g v i s t i k e , Moskva 1960, 215243; Henndmg Spang-Hanssen, Glossematics, Trends, 128 164. Godine 1967. u Parizu, u ediciji Langages 6, objavljen je zbor nik radova (priredio Knud Togeby) pod naslovom La glossematique. I/heritage de Hjelmslev au Danemark u kojem su objavljeni oda brani lanci Hjelmsievljevih uenika i privrenika (pored ostalog i veoma informativan lanak Hanisa Christiana Sorensena, Ftandements epistemologiques de la glossematique, str. 5 11). U pominjanoj publikaciji (v. 137 n) Suvremena lingvistika (skripta) II, 1963, nalazi se prikaz glosematike R. Katiia (str. 64. do 82); isti autor prikazao je i shvatanje glosematiara Uldalla u Suvr. lingvistika III, 1964 (str. 4871).

LOGIKI SIMBOLIZAM U LINGVISTICI

LOGISTIKA 387. Od revolucionarnog znaaja za razvoj nauke X X veka bilo je uvoenje apstraktnog metoda (simbolikog prikazivanja) u na unu analizu. Prihvatanjem ovakvog metoda matematika i fizika su doivele nezapamen uspon. Usavravanju metodoloke proce dure doprineli su, pored predstavnika egzaktnih nauka, i predstav nici modeme filozofije logiari. 388. Matematiko-logika saradnja svela se u prvom redu na i/nalaenje metajezika,1 2 5 apstraktnog, maksimalno loginog jezika naune definicije. Ljudski jezik ne moe biti jezik nauke poto je lien apsolutne loginosti. Matematika i logika su se saglasile u tome da bi naunim operacijama najbolje odgovarao komunikativni sistem sazdan od apstraktnih jedinica (simbola) u organizaciji koja obezbeuje maksimalnu egzaktnost saoptenja. 389. Simbol je uslovan znak pomou kojeg se identifikuju real ne pojave zato da bi se. u loginom razmiljanju, olakao proces analize (matematika ve u deje zadatke uvodi simbole: sa x se identifikuje nepoznata cifra, sa a, b ili c poznata). U simboli nom prikazivanju modeme logike gramatika analiza metodom supstitucije (v. 332) izgledala bi npr. ovako:1 2 6 1. Neka je L jezik koji ispitujemo; neka siu A i B dva konkret na znaka iji nas odnos interesuje; neka su X i Y dva bilo kakva znaka istoga jezika L; 2. A i B e pripadati istoj gramatikoj kategoriji ako su meu sobno zamenljivi u istom gramatikom kontekstu, a zamenljivost se logiki dokazuje bilo kojom od sledeih dveju formulacija a) A i B su u L meusobno zaimenljivi ako1 su XAY i XBY reenice u L;
1 2 5 Metajezik pojedinci nazivaju i algebrom, logike. m Ovo je u duhu Carnapovog izlaganja: R. Carnap, The Logical Hyntax of Language, New York 1937, na str. 169.

168

169

b) A i B s u u L meusobno zamanljivi alko gde god XAY funikcionie kao reenica L, onda funkcionie i XBY, i obratno. Primena simbola u naunoj analizi uopte je toliko uzela maha da sadanju fazu razvoja nauke mnogi nazivaju erom algoritama.1 2 7 390. U samom poetku rad matematiara i logiara u traenju metajezika nije bio sasvim koordiniran: i jedni i drugi radili su nezavisno na primeni apstraktnog metoda u okvirima svoje disci pline. Tako- je nastala, s jedne strane, metamatematika (prvenstve no u razradi nemakog matematiara Hilberta) a s druge metalogika (u razradi poljske kole logiara najvie Ajukiewicza, Leniev/skog, Lukaisiervvicza i Tarskog). Konana fuzija initeresovanja i na pora izvrena je priznavanjem zajednikog cilja iznalaenja metajezika. To je ujedno' oznailo1osnivanje nove discipline logistike. 391. Logistiari zastupaju tezu da se matematika svodi u stvari na logiku i da stoga sva dosadanja metodoloka, iskustva obeju disciplina treba spojiti.1 2 8 Poelo se isticati da su pojedini matema tiari u svojim radovima dali sjajne obrasce modernog logikog metoda (Frege, Hilbert, Peano> i r.). Ubrzo se interesovanje logistiara poelo, neposredno usmeravati na problem ljudskog jezika. 392. Odavno filozofiju zanimaju pitanja: ta je sutina jezika; kako tu sutinu precizno definisati; kako se ostvaruje fenomen sporazumevanja; kakva bi bila priroda u logikom pogledu savrenog jezika; i si. Rad na iznalaenju metajezika samo' je jae stimulirao ovo vajikadanje interesovanje: radi efikasnog organizovanja maksi malno logine strukture jezika nauke, bilo je neminovno zagledati poblie u strukturu dosada najsavrenijeg komunikativnog sredstva ljudskog jezika. Postoje, sem toga, i drugi stimulativni motivi. Pre svega sama injenica da se po uveranju mnogih modema filo zofija svodi prvenstveno na naunu logiku koja se oslanja na stu diranje komunikativnog fenomena. Zatim dosta rasprostranjeno miljenje (zastupa ga, pored drugih, i sam Russell) o tome da su razlike u osnovnim oblicima filozofije neposredno usOovljene bitnim razlikama u organizaciji datih jezika koji saoptavaju filozofsku ideju.1 2 9 Najzad, u X X veku poklonjena je uopte intenzivna nauna
1 2 7 M atematiki termin, oznaava izraunavanje pom ou simbola. 128 Tu je tezu vrsto zastupao, pored ostalih, i Bertran Russell, je dan od n ajveih logiara naih dana (u klasinom delu k oje je Russell objavio u koautorstvu sa W hiteheadom: Principia Mathematica, Cambridge 1925). 1 2 9 Na toj se strani npr. trai objanjenje upadljivoj razlici izmeu filozofije koja se razvijala u K in i i one koju zastupaju predstavnici kulture sazdane na bazi indoevropskih jezika.

panja problemu odnosa oveka i kulture (v. 343), a forma kroz koju se taj odnos najneposranije ispoljava jeste ljudski jezik. 393. Za usmeravanje logistike na prouavanje lingvistikih pojava zasluni su u prvom, redu predstavnici bekog serkla logi ara1 3 0 (poznati i pod nazivam logikih pozitivista, ili, danas naj ee, logikih empirista), najvie R. Carnap (ro. 1891), koji je udario temelje primeni apstraktnog metoda u sintaksi, i H. Reichenbach (1891 1953).1 8 1 Logiki empiristi su, uostalom, zaduili nauku u celimi svojim radovima na uspostavljanju metoda simbo likog prikazivanja. Razradi i popularizovanju novoga metoda oprineo je dosta I filozof E. Cassirer (1874 1945), blizak logikim empiristima prvenstveno' po svojim anteresovanjima za jezik. Naj jai centri logistike su danas u SAD. 394. Ispitivanje ljudskog jezika metajezikom naziva se radom na logistikoj gramatici. Logistika gramatika se danas ishvata kao posebna nauna disciplina. 305. Logistiari iz redova filozofa pristupili isu jezikom ispiti vanju pre svega polazei od svojih filozofskih interesovanja (nji hova prva vanija teorijska otkria vezana za primenu novog, lo gikog metoda na ljudski jezik tiu se njihovih napora da ree jedan od osnovnih, gotovo veitih problema filozofije: ta je istina). Tek se u daljoj fazi svoga rada logistiari poinju zanimati poja vama kao to su jeziki znaci, princip njihovog organizovanja, sino nimi, polisemija (v. 376) i si. Time su zali u ona nauna podruja (semiotike, semantike i sintakse) za koja je i lingvistika neposredno zainteresovana. U toj fazi razvoja logistike poinje lingvistika da aktivno prati njena ostvarenja presaujui pozitivna iskustva u svoju metodoloku praksu. Za lingvistiku je novi metod dobio pra vu vrednost tek onda kada su njime ovladali jezika strunjaci.1 3 2
is Filozofska kola osnovana u Beu 1924. Zastupala, pored ostalog, shvatanje da u centar panje moderne filozofije treba staviti logika ispitivanja. 1 3 1 O vom krugu pripadao je L. Wittgenstein (1889 1954), autor po znatog dela Tractatus Logico-Philosophicus (London 1922; s predgo vorom B. Russella) u kojem se, pored ostalog, govori i o logikim struk turama jezika uzetog in abstracto. Njegovo drugo delo Philosophical Investigations (O xford 1953), k oje je tek posthumno doprlo do javnosti i steklo iri publicitet, tretira i neke problem e interesantne za proua vanje konkretnih jezika, pa je stoga imalo odjeka i u lingvistikim kru govima. Zainteresovani e nai korisne podatke u studiji dr. Mihaila uria: Vitgentajnova logika analiza jezika, Delo IV, sv. 1, Beograd 1958, 274291. 1,2 Ostajui uvek preteno u svojim specifinim kolosecima razmi ljanja, filozofi ne postavljaju redovno za cilj svog naunog istraivanja

170

171

Bibliografske napomene 396. Za prvi kontakt sa metodom simbolike logike preporuuje se studija Emesta Cassirera: Philosophie der Symbolischen Formen I (podnaslov Die Sprache) Berlin 1923; II izd. 1954 (engle ski prevod objavljen 1953). V. inae Carnapove radove: Die logische Symtax der Sprache, Wien 1934 (ire je poznato izdanje na engleskom: The Logical Syntax of Language, New Yoirk 1037); Foundations of Lo-gic and Mathematics, International En.cyclopedia of Unified Science, vol. I, No 3, Univ. of Chicago Press 1939, Introuotion to Semantics, Cambridge Mass., 1942; Meaning and Necessity, Chicago 1947 (proireno izdanje 1956. god.). H. Reichenbach u svojoj knjizi Elements of Symbolic Logic (VI izdanje New York 1960) daje razliite teorijske napomene o je*ziku uopte, pozivajui se i na konkretna fakta iz nekoliko, veinom indoevropskih jezika. Tu e se nai i pregled rezultata rada na logistikoj gramatici (posebno na str. 251 354). Meu lingvistima je doista popularna i njegova knjiga Essentials of Symbolic Logic, New York 1952. Knjiga P. Ziffa: Semantic Analysis (Ithaca 1960) jedan je od novijih a veoma zapaenih radova u kojima se izlae princip primene logike analize na jezik. Jezikim strunjacima se naroito preporuuju radovi Noama Chomskog, pisani prvenstveno za lingvistiku publiku: The Logical Structure of Linguistic Theory, Cambridge Mass. 1956; Syntactic Structures, s-Gravenhage 1957; On Certadn Foirmal Pro^ perties of Grammars, Information and Control 2, 1959, 137 167 (ruski prevod ovog rada oibjavljen u K i b e r n e t i e s k i j s b o r n i k 5, 1962, str. 270 311); Explanatory Models dn Linguistics, Logic, Methodology and Philosophy of Science (= Proceedings of the 1960 International Congress, Stanford 1962, 528 550; ruski pre vod objavljen u M a t e m a t i e s k a j a l o g i k a i e e p r i m e n e n i j a , Moskva 1965, 245 272). U zborniku pod naslovom Handbook of Mathematical Psychology 2 (iz.d. F. Bush, F. Galanter, D. Luce, New York 1963) objavljeni su sledei znaajni radovi: N. Chomsky, Formal Properties of Grammars (str. 323 418); N. Chomsky and G. A. Millar, Introduction to the Formal Analysis
poslove k oji bi bili prihvatljivi i za prvenstveno lingvistiki orijentisanog naunika. Dok je npr. za lingvistu sasvim utopistiki program sa stavljanje gramatike-udbenika na principima iste logike dotle se po jedini logistiari ozbiljno bave takvom idejom (v. recim o H. Reichenbach, Elements o f Symbolic Logic, New Y ork 1948, str. 255 et passim).

of Natural Languages (str. 229 290); N. Chomsky and G. A. Miller, Finitary Models of Language Users (str. 419491). V. i L. Nebeski, On a Formal Gramimar, The Prague Bulletin. of Mathe matical Linguistics 1, 1964, 24 28.

SEMIOTIKA (SEMIOLOGIJ A) 397. Semiotika ili semiologijam je nauka o znacima za spo razumevanje.1 3 4 Za lingvistiku je komunikativni znak pre svega jeziki znak. Filozofi semiotikim studijama obuhvataju sve komu nikativne signale. U tom (filozofskom) smislu semioitdka se razvila takom X X veka kao nova nauna grana ije okvire priznaju u ovom trenutku i mnogi lingvisti (pre svega glosematiari v. 370). 398. Prvi veliki semiotiar meu lingvistima bio je F. de Saussure:1 8 5 njegova jezika teorija velikim je delom zasnovana na ispi tivanju prirode jezikog znaka. Ova nova problematika, koju je on stavio na dnevni red lingvistikih interesovanja, i danas je aktuelna u nauci o jeziku. 399. Semiotdki fenomen je dospeo u centar panje filozofa jo mnogo ranije.1 3 6 Ali fundiranje modernih semiotikih studija iz vreno je tek u prvoj polovini X X veka, poevi od radova ame rikog logiara Ch. S. Peircea (1839 1914).1 3 7 Konane okvire novoj nauci dao je Ch. W. Morris (rod. 1901), takoe Amerikanac.
133 Term in je grkog porekla: semiotike. 1 3 4 S ovim ne treba meati semologiju (engl. semologu) koja se ee pom inje meu pojedinim amerikim lingvistima kao nova lingvi stika disciplina nastala u duhu principa antropoloke lingvistike (v. 8 342). Term in i ideju o novoj disciplini izneo je Martin Joos u svojoj studiji: Sem ology a Linguistic Theory o f Meaning, SIL 13, 1958, 53 70. Sem ologija b i se odnosila na ispitivanja problema polisemije (v. 376) sa metodolokim reenjima koja se oslanjaju na supstituciju (v. 332) u kontekstu. 1 3 6 i pre Saussurea se razm iljalo o komunikativnoj funkciji jezikih elemenata, ali nesistematski, bez produbljivanja. Najvie je vredan p o mena originalni pokuaj Nemca Wegenera (jo 1885) da na osnovu n emakog, grkog i latinskog izvede semiotiku stratifikaciju (= raslojava nje) ljudskog jezika (tj. da izd voji zadnju, bazinu, loginu organizaciju jezikog fenomena). ,M Jo 1690. John Locke, klasifikujui naune oblasti, istie da je logika samo ogranak ire discipline, semiotike, k oja obuhvata ispitiva nje znakova za razumevanje i sporazumevanje.

1 8 7 peirce je poao od uverenja da logika ispitivanja treba pre svega

URmeriti na prouavanje komunikativnog znaka jer je to sredstvo po

mou kojeg se postie ono najvanije: saoptavanje ideja o spoljnjem 173

172

400. Po Marrisu, samiotika je ne samo osnovna disciplina, filo zofije, nego zauzima centralno mesto u nauci uopte, poto njoj pripada posao oko iznalaenja opteg jezika naune teorije (mnogi smatraju da je ovo precenjivanje znaaja semiotike, ali se svi slau u tome da je njena uloga zibilja vana za razvoj nauke u calini). Semiotiku je Morris podelio na tri oblasti: na pragmatiku,j^etmaiitiku i sintaksu. Ta je podela postala klasina u nauci dananjice. Pragmatika obuhvata prouavanje komunikativnih sredstava u odnosu na ovefca: ta se dogaa s ovekom kad daje i prima saoptenja; od ega zavisi oblik komuniciranja naelno i konkretno (u datoj prilici); u kojoj meri tip kulture uslovljava komunikativnu formu. Semantika i sintaksioka ispitivanja tiu se 'Striktno komunika tivnog fenomena, bez voenja rauna o njegovom odnosu prema oveku. Semantika obuhvata osvetlj avanj e odnosa komunikativnih znakova prema pojmovima 0 kojima referiu. Sintaksa prouava meusobni odnos znakova u jednom (datom) komunikativnom siste mu ostajui striktno na terenu formalne analize (tj. ne vodei rauna o znaenjima o kojima ti komunikativni znaci referiu). 401. Oni koji se bave samiotikom problematikom naizivaju se (u filozofiji) semantiarima ,1 3 8 Po orijentaciji svog neposrednog na unog interesovanja i po obliku rada oni se dele na dve struje: opti semantiari i akademski semantiari (logistiari). Opti samamtiari priznaju vrenost metoda logikog simbo lizma, ali se ne bave njegovim razraivanjem. Postavili su sebi u zadatak iznalaenje opte teorije o ovekovom intelektu koja bi doprinela probudljivanju teorije saananja. Stoga je njihova lin gvistika panja koncentrisana na osvetlj avanj e odnosa izmeu jezika i kulture (na pragmatina ispitivanja).1 3 9 Opta semantika je, dakle, prvenstveno filozofska doktrina koja, na prvi pogled,
svetu. N jegova teorija izloena je u zborniku: Collected Papers of Char les Sanders Peirce, Cambridge Mass., 1932. V. i: P eirces Essays in the Philosophy o f Science (izd. V. Tomas, N ew Y ork 1957). Term in semantika ja v lja se odavno u filozofiji, jo od Aristote lovih vrem ena. Termin sem antika filozofija p oja v lju je se od X V II veka (prvi put u delu Johna Spencera: A Discource C oncem ing Prodigies, 1665, II izd.). 1 39 Oni su ukazivali, pored ostalog, na to da jezik uva tragove prim itivne psihologije (u m nogim se jezicim a npr. kae: sunce zalazi, sunce se raa; to je stoga to j e vekovim a oveanstvo ivelo u u verenju da sunce zbilja nestane sa neba da b i se ujutru pon ovo odnekud pojavilo); da otkriva subjektivizam u ocenjivanju realnosti (govorim o: voda j e hladna ili voda je topla; a ona n ije po sebi ni hladna ni topla nego je ocenjena kao jedno ili drugo prema trenutnoj toploti naeg tela).

moe lingvistu malo intaresovati. Meutim, antropoloka lingvistika (v. 343) je u radovima optih semantiara nala doista inspiracije za svoje stavove u odnosu na jezika problem. Akademski semantiari se bave logistikom gramatikom (v. 394), tj. semantikim i sintaiksikim studijama. U ovoj oblasti naunog rada naroito se istie Ruolf Carnap. 402. Po Camapovam miljenju semantiko ispitivanje moe imati dva osnovna oblika. Deskriptivna semantika tie se opisa pojava koje uslovljavaju prirodu realnih (postojeih) komunika tivnih znakova. To je stoga disciplina kojom se prvenstveno bave lingvisti, ali koja je i za filozofe interesantna jer im daje sugestije za njihove apstraktne, logike konstrukcije komunikativnih sistema. Teorijska semantika obuhvata razraivanje metoda logikih opera cija pomou simbola konstnuisanjem apstraktnih semantikih siste ma. Njome se bave prvenstveno logiari. Teorijsku semantiku prema deskriptivnoj Carnap, dakle, postavlja u odnos slian onome koji postoji izmeu apstraktne i primenjene matematike, odnosno teorij ske i empirijske fizike. Sintaksu Carnap svodi na izgraivanje teorije formalnih odnosa primanom logike analize (u duhu Morrisove koncepcije v. 400). Pri takvoj analizi jezik je shvaan kao kalkulus = sistem konven cija ili pravila izraenih simbolima. Sintaksiko ispitivanje odnosilo bi se dakle, na ovako definisane fcomunkativne sisteme. Camapovi pogledi na semantiku i sintaksu imali su mnogo odjeka u modernoj lingvistici utiui bitno na razvoj metodologije. Bibliografske napomene 403. V. Moirrisove radove: Foundations of the Thaory of Signs (International Encyclcpaia of United Science, iad. O. Neurath, Ii. Carnap, C. W. Morris, Chicago 1938, 77 137) i Signs, Language and Behavior (New York 1046). Pored Camapovih radova (navedeno 396) v. i W. Quine, >.Word and Objeot (New Yonk 1960) a takoe i zbornik Samantics and the Philosophy of Language (ed. L. Linsky, Urbana 1952) koji objavljuje odabrane stranice iz radova sleeih autora: L. Linskog, A.. Tarskog, C. I. Lewisa, NetLsona Goodmana, Willarda V. Qudnea, Bertranda Russella, Bensona Matesa, Paula Marhenkea, Carla G. Ilempela, Rudolfa Camapa, Arnea Neassa i Mortona G. Whitea. O filozofskim shvatanjima optih semantiara i o tipu njihovog interesovanja za jezik informie detaljno knjiga poljskog matema tiara Alfreda Korzvbskog (ije je objavljivanje oznailo osnivanje 175

174

same filozofske kole): Scienoe and Sanity, An Introduction to Non-Aristotelian Systems and General Semantics (Lancaster: Science Press X X , 1933). Meu lingvistima (antropoloki orijentisanirn) dosta, je popularna knjiga S. J. Hayakawe, takoe predstav nika opte semantike: Language in Thought and Action (New Yonk 1949; II izd. London 1965). Raznovrsnost samiotike problematike dobro' prikazuju i sledee dve knjige, doata popularne meu predstavnicima lingvistike: C. K. Ogden and I. A. Richards, The Meaning of Meaning, A Study of the Influence of Language upon Thought and of the Science of Symbolism (I izd. 1923; X izd. 1949, London) i H. Spang-Hanssen, Recent Theoiies on the Nature of the Language Sign (Copenhague 1954). Slavistima skreemo panju na poznato delo poljskog autora Adama Schaffa: Wst?p do semantyki (Warszawa 1960), koje je doivelo i srpskohrvatski prevod (Uvod u semantiku, Beograd 1965). Jugosiovenskoij lingvistikoj publici posluie kao izvoir informacija i odlina knjiga Mihajla Marikovia: Dijalektika teorija znaenja (Beograd 1961). SEMANTIKA (LINGVISTIKA) 404. Semantika, nauka o znaenjima rei (odnosno gramatikih oblika) zasnovana je krajem X IX veka, najvie zaslugom francu skog lingviste Machela Breala (1832 1915).1 4 0 Tek se, meutim, ^ u dvadesetom veku ona ozbiljno razvija ka posebna lingvistika grana. Naroito' je poslednjih godina tempo njenog razvoja znatno aktivtiziran, zahvaljujui irem ikrugu zainteresovanih za njene pro bleme, bogatstvu teorijskih vidika i usaVrenijoj metodologiji. 405. Breal i njegovi savremenici1 4 1 postavili su znaenjske stu dije u okvire fcoji su odgovarali optoj lingvistikoj orijentaciji pred
140 I sam termin (semantique) Breal je prvi popularizovao meu lingvistima (uveo ga je prvi put u svojoj studiji: Les lois intelectuelles du language, fragments de semantique, Annuaire de lAssociation pour l'encouragem ent des etudes grecques en France, v ol. X V II, 1883), Iz engleske lingvistike je potekao drugi termin: sem aziologija (semasiology). Danas se oba izraza naporedo upotrebljavaju. Postoje, dodue, neki po kuaji za uvoenje i drugih terminS' (kao: sem atologija, glosologija, te matika, rem atologija), ali su oni bez optijeg znaaja. 1 4 1 Z a znaenjsku problem atiku aktivno su se interesovali npr.: francuski lingvista A. Darmegteter, JI. Paul (v. 98), W. Wundt (v. 83), H. Schuchardt (i ostali saradnici asopisaxW orter und Sachen, v. 111), i drugi.

kraj X IX veka: ukoliko, je poklanjana panja aktuelnim znaenjima rei, to je bilo pre svega zato da se osvetli psiholoka pozadina jezikog fenomena; inae se ostajalo uglavnom na terenu istorije jezika ispitivane su semantike promene nastale tokom jezike evolucij e. 406. Poetkom X X veka bitno je unapreena metodologija istorijske semantike, zahvaljujui pre svega naporima francuske lin gvistike: klasine tekovine lingvistike geografije tiu se, pored ostalog, teorije o homonimijskim konfliktima (v. 150) i ulozi socij alno-istorijskih faktora za razvoj leksike. Na razraivanju ovog poslednjeg gledita mnogo su i uspeno radili predstavnici sociolo ke lingvistike (v. 162), a svojih zasluga u ovome pravcu imaju i italijamski neolingvisti (v. 180). 407. Ve prvih decenija naeg veka stavlja se na dnevni red lingvistikih interesovanja velika, do danas aktuelna tema: koji su opti principi semantikih pramena i kako ih utvrditi.1 4 2 U ovoj oblasti naunog ispitivanja istiu se radovi predstavnika struktu ralne semantike. 408. Poodavno je ve bilo primeeno da su pojedine rei po svome znaenju grupisane tako da obrazuju koordiniranu celinu sistem. Termin znaenjski (semantiki) sistem upotrebljava eksplicitno, govorei O ' ovoj pojavi, R. M. Meyer, jo 1910. godine:1 4 3 npr. naziva yojnih inova dobivaju pravi smisao' i znaaj tek u celokupnosti terminologije O ' inovima kojom se vojska slui; stoga u datom sluaju ta ceiofcupnost terminologije sainjava zna enjski sistem (Bedeutungssysttem). U vie mahova je zatim uka zivano i na to da su se semantiki sistemi menjali tokom vremena naporedo sa evolucijom u poimanju stvarnosti (drukiji je bio, reci mo, sistem naziva za boje u antikom svetu nego to je danas, a i danas postojei nazivi ne pokrivaju sve nijanse koje sadri sun ani spektar).1 4 4 Pravo produbljivanje teorije o semantikim siste mima nastalo je, meutim, tek sa uvenom studijom J. Triera: Der deutsche Wortschatz im Sinnbezirk des Varstanes (Heielberg 1931) u kojoj je prvi put ubedljivo istaknuto da se sve rei
1 4 3 Panju lingvistike skrenula je u ovom pravcu naroito knjiga G. Sterna, Meaning and Change o f Meaning, With Special Reference to English Language Goteborg 1931. 143 U studiji Bedeutungssysteme Kuhns Zeitschrift X LIII, 1910, 352 368. 1 4 4 Na ovom e problem u je (jo pre 1930) najvie radio L. Weisgerber, predstavnik neohumboldtovaca v. 77.

176

177

ponaaju kao jedinice celokupnog leksikog sistema datog jezika u atom istorijskom trenutku. 409. Prilazei semantikom, problemu sa strukturalnih pozicija, Trier je najveu panju obratio razraivanju teorije o semantikim poljima: rei koje znae srodne pojmove odnose se na odreene sektore oovekove svesti obrazujui sistem (semantiko polje) poveza nih semantikih jedinica; ako se jedan od pojmova tokom vremena izmeni, moifikuju se i ostali iz istog sektora, to automatski znai promenu u znaenjima odgovarajuih rei.1 4 5 410. I pozna,ti teoretiar jeziika, inae psiholog po struci, Karl Buhler (1879 1963; v. 91) izjasnio se (1934, u svojoj knjizi Sprachtheorie) za strukturalno prilaenje semantikom problemu. Njegov veliki autoritet kod savremenika u odreivanju optelingvistikog interesovanja1 4 6 bitno je doprdneo skretanju panje na teoriju o semantikim sistemima uopte, pa i na Trierovo' izlaganje o znaenjskim poljima. Teoriju su produbili kasnije radovi predstav nika francuske socioloke lingvistike (v. 163) u pravcu naglaa vanja uloge socijalnih faktora za sudbinu rei (najvie je na tome radio G. Matore). Tema o znaenjskim poljima nije samo lingvi stika; nju obrauju i predstavnici modeme psihologije. 411. Semantike studije obuhvataju i semiotitki problem: ispi tivanje prirode jezikog znaka. Kao to je ve pomenuto (v. 255),
1 4 5 S v oje je shvatanje Trier ilustrovao primerim a iz istorije nemake leksike. Pokazao je kako se tokom vekova, u zavisnosti od promena u shvatanjima odreenih pojava iz oblasti drutvenog poretka, znanja i kulture, m en jalo znaenje a s njim e i meusobni odnos rei za obeleavanje optih pojm ova o m udrosti i vetini (istorijski je osvetlio odnos izraza: W isheit, V/izzen, K u n st i List). 1 4 6 U toj knjizi, sem toga, na j Sistematinije je izraena Biihlerova teorija o jeziku. Ona se svodi na to da jezik, shvaen kao instrumenat saoptavanja, treba posmatrati u tri dim enzije: (A) s. pogledom na odnos prema govornom licu; (B) s pogledom na odnos prema onome kom e se saoptenje upuuje; (C) s p og led om ' na sam o saoptenje k ao takvo. Shodno ovoj distinkciji, jezik ispoljava: (A) ekspresivni karakter (za funkciju o k ojoj je re Buhler je upotrebio p rvo termin Kundgabe, kasnije Ausdruck); (B) apelativni karakter (Buhlerov termin: p rv o A uslosung, kasnije Appel); (C) reprezentativni karakter (Buhlerov termin: Darstellung). Jedan od n ajn ovijih radova posveenih procenjivanju Biihlerove teorije iz novog ugla gledanja jeste studija Gerolda U ngeheuera: D ie k ybem etische Grundlage der Sprachtheorie von K arl Buhler, To H onor Rom an Jakobson. Essays on the O ccasion o f His Seventieth Birthday Vol. III ( = Janua Linguarum, Series M aior 31, The Hague 1967, 2067 2086). Biografske podatke o Biihleru daje Paul Garvin u Lg Vol. 40, No. 4, 1964, 633 634 (s priloenim spiskom onih BiihleroVih radova koji mogu biti od interesa za jezikog strunjaka).

jo uvek se raspravlja o proizvoljnosti odnosno obaveznosti veze datoga sazvuja sa datim znaenjem (o tome su se izjanjavali, posle Saussurea, eminentni autori kao: Buhler, Buyissens, Ullmamn, Zvegincev, Regnell, i mnogi drugi). U centru panje je i fenomen nominacije (= davanje naziva pojavama): koliko je naziv dat prosto iz komunikativnih potreba da se o pojavi moe razgovarati, a koliko je u njega uloeno od subjektivnog ocenjivanja pojave o kojoj se nazivom referie (o ovome paslednjem su raspravljali mnogobrojni autori, pojedini i ne pripadajui ak neposredno krugo vima semantiara, ali zainteresovani za problem psiholokog u jeziku npr. Wundt, v. 83, ili Bally, v. 265). 412. U velike, uvek prisutne teme za diskusiju spada i pitanje ta je re i kako je definisaiti. Zatim kako odvojiti poilisemiju (v. 376) od homonimije. Ovaj drugi problem namee po sebi po trebu za teorijskim razlikovanjem onoga to bi se potencijalno moglo obuhvatiti jednim znaenjem od onoga to je stvarno njime obuhvaeno (srpskohrvatska re meso obuhvata istovremeno pojam 0 mesu koje slui za ishranu i o' mesu ivog tela; u francuskom je prvi pojam izraen reju viande, drugi reju chair). Radi efikasne analize znaenja bilo je potrebno razgraniiti i oiblast logikog i psiholokog u jeziku: kako i do koje mere dolaze do izraaja logike 1 psiholoke kategorije kroz jeziki fenomen.1 4 7 413. Mnogo se raspravlja u lingvistici (naroito danas, u vezi s potrebama mainskog prevoenja)1 4 8 o tome u kojem odnosu stoji leksiko znaenje prema gramatikom (sufiks -i npr., oznaa vajui deminuciju, ima leksiko znaenje: cveti = mali cvet; oblik se, meutim, upotrabljen kao znak neprelaznosti uz glagol peci pee se ima, naprotiv, gramatiko znaenje). 414. Znaajan doprinos unapreenju praktine semantike anali ze bilo je ukazivanje na vrednost konteksta za .osvetljavanje kon kretnih nijansi znaenja.1 4 9 Meutim, to ipak nije bitno izmenilo nedovoljnu razraenost metodologije na ovom polju jezikih studija. Poznata nesavrenost jednojezdkih renika odnosi se na neefikas nost njihovih sredstava definicije: nedostaju mogunosti zamene 1 4 7 Danas s e | u lingvistici sve vie usvajaju u ovom pogledu distink cije koje su imeli logiari (prema njihovom shvatanju npr. zamenica to ili veznik ili bili bi znaci-formatori izraavaju pojmove prvenstveno iz oblasti loginog miljenja, dok rei kao kua ili trati pripadaju kateKorij: dezignatora: odnose se na konkretne pojave). 1 4 9 U ovome su pravcu najvie insistirali predstavnici engleske etno11rajske lingvistike (poznate, uostalom, i pod terminom kole kontekstuatiata): Malinowski i Firth (v. 514). 179
149 V. 475.

178

sinonima drugim nainima deskripcije, a nije dovoljno razgrani ena ni homonimija od poliseumje. 415. Godine 1957. jedna grupa amerikih psihologa1 5 0 pokuala je da pobolja metod u leksikografiji primenom naroitih testova kojima se trai semantiki profil rei. Napravljena je skala: se dam polja sa dva suprotna pola na jednom jedan pridev, na dru gom drugi, njegov neposredni semantiki opozit (lep ruan, pa metan glup, koristan " tetan, itd.), izmeu polova sedam praznih polja u koja treba rasporediti znakove (+ ) ili (). Oda brane rei davane su raznim ljudima s tim da ti ljudi, stavljanjem odgovarajuih znakova u prazna polja, opiu ka kome se polu kreu karakteristike date rei: da li se re majka odlikuje osobinom lep ili ruan, glup ili pametan i si. Primenom statistikog metoda dobija se posle izvrenih testova semantiki profil rei podvrgnutih ispitivanju, tj. numeriki indeks njihovih karakteri stika. Tako postaje, pored ostalog, izmerljiva i udaljenost jedne rei od druge po znaenju. Sa lingvistiki strane ovakav je metod primljen vrlo kritiki.1 5 1 416. Krajem pedesetih godina diskusije meu lingvistima-semantiarima (poglavito u SAD) tiu se iznalaenja objektivnog metoda analize semantikih kategorija. Sve vie se uvruje uveranje da taj objektivni metod lei u primeni metajezikih kriterija koje razrauju predstavnici simbolike logike (v. 388). Prihvatanjem takvog metoda lingvistika bi se najzad direktno uputila dosada nedostignutim, a velikim ciljevima: 1. egzaktnoj leksiko grafiji; 2. pronalaenju univerzalnih semantikih kategorija, tj. utvrivanju onih semantikih struktura i njihovih.zakonitosta koje su uvek prisutne u jeziku, bez obzira na njegovu konkretnu reali zaciju. Osvajanje ovih ciljeva bi bitno pripomoglo, pored ostalog, unapreenju mainskog prevoenja. Krajem ezdesetih godina ameriku lingvistiku javnost osvo jila je generativna gramatika (v. 422). Novi pristup jeziku uveden je prvo u domen sintakse (o osnivau generativne gramatike Noamu Chomskom v. 423). Meutim, ve 1963. godine pojavljuje se generativna teorija semantike, iji su osnovai sledbenici Chomskog J. J. Katz i J. A. Fodor (v. bibliografske podatke u 417). Generativni pristup leksici sastoji se u razlaganju znaenja rei
1 5 0 Ch. E. Osgood, G. J. Souci, P. H. Tannenbaum: The Measurement of Meaning, Urbana 1957. 1 5 1 V. kritiku semantiara U. Weinreicha u asopisu Word XIV, 23, 1958, 346366, odgovor Osgooov i ponovnu re Weinreicha u br. XV, 1, 1959, 192200 i 200201.

na konstitutivne semantike pojedinosti u onom smislu u ko jem Chomsky razlae reenicu na sastavne elemente po shemi .vdrveta (v. 427). Teorija je gotovo senzacionalno odjeknula u lingvistikim krugovima izazivajui kontroverzne komentare. Najodsudniju kritiku doivela je od strane uglednog amerikog lingvi ste U. Weinreicha, koji se i sam opredelio za generativni pristup, ali uz mnoge stavove koji bitno odstupaju od shvatanja dvojice autora (v. bibliografske podatke u 417). Vremenom je originalna teorija Katza i Fodora doivela osetne izmene u detaljima. Katz je preuzeo na sebe njeno dalje produbljivanje (v. 417). Bibliografske napomene 417. U najstarija, klasina dela semantikih studija spadaju: M. Breal, Essai de semantique (Pari 1897). A. Darmesteter, La vie des mots (Pari 1893) i H. Sperber, Einfuhrung in die Bedeutungslehre (Bonn und Leipzig 1923). Osim Trierove klasine studije navedene u 408, v. i sledecnjegove radove: Deutsche Beeutungsforschung, Germanische Philologie: Ergebnisse und Aufgaben (= Festschrift fiir O. Behagel), Heidelberg 1934, 173200; Das Spraehliche Feld. Eine Auseinandersetzung, Neue Jahrbiicher fiir Wissenschaft und Jungenbildung No 10, 1934, 428449. V. takoe i studiju F. Domseiffa: Das Problem des Bedeutungswanels, Zeitschrift fiir deutsche Philologie 63, 1938, 119138. Kritiku tradicionalne semantike s objanjenjem leksike ter minologije daje Leo Weisgerber u Die Bedeutungslehre ein Irrweg der Sprachwissenschaft (Germanisch-romaniische Monatschrift XV, 1927, 161183). Teorija o semantikom sistemu prikazana je u knjizi: R. Hallig W. von Wartburg, Begriffssystem als Grundlage fiir die Lexikographie. Versuch eine Ornungschemas, Berlin 1952; II izd. 1963. Leksikoloki metod predstavnika estetskog idealizma ilustruje poznata knjiga Lea Spitzera: Essays in Historical Semantics (New York 1948). Klasini izvori za upoznavanje modeme semantike: S. Ulkaann, i'Principles of Semantics, Glasgow 1957 (ovo je II izd., znaajnije od prvog 1951. god. zbog dodatog poglavlja: Supplements to the Second Edition: Recent Developments in Semantics, 300321); A. V. Z v e g i n c e v , S e m a s i o l o g i j a , Moskva 1957; H. 181

180

Regnell, Semaiutik, Stookholm 1958; E. Leisi, Der Wortinhalt, seine Struktur im Deutschen und Englischen, Heidelberg 1961 (II proireno iz.). Treba istai da je nedavno A. V. Zvegincev objavio svoju drugu znaajnu knjigu o semantikim problemima pod naslo vom T e o r e t i e s k a j a i p r i k l a d n a j a l i n g v i s t i k a (Moskva 1968) u kojoj se, uz kompetentan prikaz nekih od aJctuelnih postavki savremene semantike teorije, nude i pojedina origi nalna teorijska reenja. Znaajni su i sledei Ullmannovi radovi: knjiga Precis de semantique frangaise (Berne 1952) kaio izvrsna praktina demon stracija novijeg semantikog metoda; studija Descriptive Semantics and Linguistic Typology (Woird 9, 1953, 225240) zato to pokree pitanje uoavanja univerzalnih semantikih kategorija u jezicima. Vrlo pristupano pisan, opti pogled na razvoj semantikih stu dija i osnovnu semantiku problematiku daje P. Guiraud u La semantique Pari 1955 edicija: Que sais-je?). V. i knjigu E. Buyssensa, Linguistique hisitorique: Homonymie Stylistique Semantique Changements phonetiques (= Trava;ux de la Faculte de philosophie et lettres XXVIII, Bruxe!les; Bruxelles-Paris 1965; posebno v. poglavlje La semantique et la mesure du voeabulaire, str. 121130). Noviju metodoloku orijentaciju francuskih semantiara lepo ilustruje knjiga G. Maitore: La methode en lexicologie. Domadne frangais (Pari 1953). Od radova francuskih autora koji su poslednj'ih godina najvie panje privukli u iroj lingvistikoj javno sti treba posebno istai siedee: B. Pottier, Vers ime semantique miodeme, Travaux de linguistique et de litterature II, 1, 1964 (Centre de philologie et de litteratures romanes de lUniversite de Strassbourg); A. J. Greimas, Semantique srtructurale. Recherche de methode, Pari 1966. V. i zbornik radova koji prikazuju raz vojni trenutak semantikih studija krajem pedesetih godina: Lexicologie et lexioographie frangaise et romanes. Orientations et exigences actuelles (Colloques Initemationaux du Centre National de la Recherche Scientifique, Sciences Humadnes, Pari 1960). U zborniku O t o n y x m e t o d a x i s s l e d o v a , n i j a j a z y k a (autori: O. S. A x m a n o v a , I. A. M e l u k , E. V. P a d u e v a , R. M. F r u m k i n a ; izd. Moskovskog univ., 1961) u glavi II ( N e k o t o r y e v o p r o i s y s e m a n t i k i v s o v r e m e n n o m j a z y k o z n a n i i , 2032) izloeni su, ukratko a znalaki, neki od centralnih semantikih problema savremene ling182

vistoke. V. i zbornik V o p r o s y t e o r i i j a z y k a v s o v r e m e n n o j z a r u b e n o j l i n g v i s t i k e (izd. AN SSSR, Mo skva 1961) gde su, pored ostalog, objavljeni i sledei radovi: R. A. B u d a g o v , K k r i t i k e r e l j a t i v i s t i e s k i x t e o ' r i j s l o v a (529); A. A. U f im c e v a , T e o r i i s e m a n t i e kog o p o l j a i v o z m o n o s t i ix p r i m e n e n i j a pri i z u e n i i s l o v a r n o g o s o s t a v a j a z y k a (3063); K. A. Ii e v k o v s k a j a , N e k o < t o r y e z a r u b e n y e j a z y k o > v e d e s k i e t e o r i i i p o n j a t i e s l o v a (6489). V. i K. A. Levkoskaja, T e o r i j a s l o v a . P r i n c i p y e e p o s t r o e n i j a i aispekti i z u e n i j a l e k s i e s k o g o m a t e r i a l a (Moskva 1962). Metod (danas u svetu veoma cenjene) kole vjetskih leksdkologa ilustruju, pored pomenutih dela Zveginceva: knjiga O. S. Ahmanove, O e r k i p o o b e j i r u s s k o j l e k s i k o l o [' i i (Moskva 1957) i studije objavljene u asopisu L e k s i k o g r a f i e s k i j s b o r n i i k koji izlazi od 1957 (sarauju autori kao Oegov, Vinogradov, Ahmanova, Avrorin, Zvegincev, Kotelova i dr.). Od naroitog znaaja za razvoj modernih shvatanja o seman tikim problemima u SSSR bila je knjiga A. I. Smimickog: L e k s i k o l o g i j a a n g l i j s k o g o j a z y k a (Moskva 1956). Zainleresovanima za leksikografiju ona i danas moe posluiti kao dobar uvodni udbenik. V. i D. N. melev, O e r k i p o s e m a s i o l o g i i r u s s k o g o j a z y k a , Moskva 1'964. Danas je besumnje jedan od najvie cenjemih sovjetskih semantiara Ju. D. Apresjan. Njegov originalni pristup semantici izloen je pristupano u knjizi E k s p e r i m e n t a l n o e i s s l e d o v a n i e s e m a n t i k i r u s s k o g o g l a g o l a (Moskva 1967). On je uostalom, ranijih godina vrlo budno pratio razvoj rada na semantikim problemima u svetu i dao nekolko zapaenih prikaza vladajuih koncepcija na tome polju lingvistikih studija (v. npr. K v o p r o s u o s t r u k t u r n o j l e k s i k o l o g i i , VJa 3, 1962, :!846; S o v r e m e n n y e m e t o d y i z u e n i j a z n a e n i j i n e k o t o r y e p r o b l e m y strukturno'j lingvistiki, l r o b l e m y s t r u k t u r n o j l i n g v i s t i k i , Moskva 1963, 102150). E. A. Nida u A System for the Description of Semantic Elenieints (Word 7, 1951, 114) demonstrira primenu klasino ame rikog naina analize na semantiku problematiku. Leksikografima moe biti naroito interesantna njegova studija: Analysis of Meaand Dictionary Malking (IJAL 24, 1958, 279292).

Pristupanje problemu znaenja u duhu koncepcija antropolo ke lingvistike spovedeno je za poslednjih petnaestak godina u raz liitim radovima, od kojih bismo pomenuli ovde sledee: D. L. Oltmsted, Tovvards a Cultural Theory of Lexical Innovation (Report of the Fifth Annual Round Table Meeting on Ldnguistics and Langu age Studies, 1954, 105117); U. Weinreich, Travels in Semantic Space (Wor 14, 1958, 346366); D. H. Hym.es, On Typology of Cognitive Styles in Language (Anthrop. Linguistics 3, No11, 1961, 2254). Posebno emo istai studije: W. H. Gooenough, Componential Analysis and the Study of Meaning, Lg, Vol. 32, No 1 1956, 195 216 i Floy G. Lounsbury, A Semantic Analysis of the Pa;wnee Kinship Usage, Lg, Vol. 32, No( 1, 1956, 158194 u kojima se uka zuje na postojanje neke vrste semantike paradigme, tj. na inje nicu da se jedno dato znaenje na razliite naine sanisaono oformljuje u zavisnosti od konteksta, obrazujui, dakle, svojevrsne paradigmatske jedinice istog osnovnog znaenja. O pokuaju primene psiholokih testova radi objektivne ana lize znaenja v. pomenutu studiju The Measurement of Meaning i Weinreichovu kritiku 415 n. O tome ta daje teorija informacije za usavravanje semantike analize govori D. M. Mackay u The Place of Meaning in the Theory of. Information (Information Theory, ed. by C. Cherry, Basic Books, New York 1056), a na to kako pomou prevoenja na druge jezike a i prafraziranj em dobij amo indirektno uvid u znae nje ukazuje Paul Garvin u A Descriptive Technique for the Treatment of Meaning, Lg, Vol. 34, No 1, 1958, 132. Od studija koje tretiraju problem analize miljenja kroz analizu jezika pomenuemo: R. Wells, Meaning and Use (Word 10, 1954, 235250), Is a Structural Treatment of Meaning Possible? (8th Proceedings, 654666) i A Mathematical Approach to Meaning (C.FS XV, 1957, 117136); Charles C. Fries, Meaning and Linguistic Analysis (Lg 30, No 1, 1954, 5768); Shir6 Hattori, The Analysis of Meamng (For Roman Jakobson, 201212) i The Sense of Sentence and the Meaning of Utterance (To Honor Roman Jakob son: Essays on the Occasion of His Seventieth Birthday, Vol. II = Janua Linguarum, Series Maiior 31, The Hague 1967, 850854). Britanski lingvista J. Lyoms zapaen je jo poetkom ezdesetih godina svojim radom Structural Semantics (= Publications of the Philoiogical Society 20; Blackwell, Oxford 1963). Aktueilne poglede ovog autora na jezik uopte, ukljuujui tu i domen semantike,
184

najbolje ilustruje knjiga objavljena 1968 (Cambridge): Introduction to Theoretical Ldnguistics. Od drugih radova koji su publikovani tokom ezdesetih godina na raznim stranama pobuujui veu panju ire lingvistike jav nosti modernim pristupom semantikoj problem,atici pomenuemo ovde: Laszlo Antal, Questions of Meaning (= Janua Linguarum, Serieis Minoir 27, The Hague 1963); S. Abraham and F. Kiefer, A Theory of Structural Semantics (Janua Linguarum, Series Minor 49, The Hague 1966); E. H. Bendix, Componential Analysis of Ge neral Vocabulary. The Semantic Structure of a Set of Verbs in English, Hini and Japanese (Indiana University, Bloomiington and the Hague 1966); L. Toodl, Problemy semantiky, Praha 1966; K. Gabka, Theorien zur Darstellung eines Wortschatzes, Halle7 Saale 1967; J. F. Staal, Meaning, Regular and Irregular, Foundations of Language 4, 1968, 182184. Primenu metoda algebarske lingvistike u oblasti semantikih ispitivanja ilustruje srtudija: K. ulik, I s p o l z o v a n i e a b s t r a k t n o j s e m a n t i i k i i t e o r i i g r a f o v v minoigoz n a n y x p e r e v o d n y x slovarjax, P r o b le m y kib e r n e t i k i 13, 1065, 221232. Sledei zbornici upoznae na prikladan nain zainteresovane sa najvanijim problemima modernih semantikih studija: Zeichen und Syistem der Sprache I-IV (1961-1968, Berlin); Probleme der Semantik (= Zeitschrift fiir franzosische Sprache und Literatur, Beiheft 1, Wiesbaden 1968, izd. W. T. Elwert). Ideje Chomskog (v. 425) primenili su najdosiednije u seman tikoj analizi prvi put 1963. goinei J. J. Katz i J. A. Fodor u danas ve klasionoj studiji The Structure of a Semantic Theory, Lg 39, str. 140210 (pretampano u zborniku The Structure of Language: Reaings in the Philosophy of Language, izd. J. A. Fodor i J. J. Katz, Englevvood Cliffs, New Jersey 1964, 479518). Ista osnovna shvatanja, ali u novijoj verziji, izloio je J. J. Katz u studiji Recent Issues in Semantic Theory, Foundations of Language Vol. 3, No 2, 1967, 124194. Originalni generativni pristup semantikoj problematici uz kritiki osvrt na semantiku teoriju Katza i Fodora dao je U. Weinreich u radu Explora;tions in Semantic Theory, Current Ttrends in Linguistics III (izd. Thomas A. Sebeoik, The Hague 1966, 395477). Dalju razradu semantikih problema u okviru generativne gra matike preuzimaju u najnovije vreme i drugi lingvisti, mahom mlai, vaspitani na idejama Chomskog, ali sa sopstvenim pogledima
185

na pojedina pitanja. Zainteresovane bi npr. trebalo uputiti na dedee radove: Jeffrey Gruber, LoOk and See, Lg 43, 1967, 937947; Jefrey Gruber, Functioms of the Lexicon in Foranal Descriptive Grammars, System Development Corp., TM-3770/000/00, Santa Monica 1967; J. D. McCawiey, Meaning an the Description of Languages, Kotofoa nouchu 2, 1967, 1018, 3848, 5157; J. D. McCa,wley, The Role o f Setmantios in. a Grammar, Universals in Linguistic Theory (izd. E. Bach i R. T. Harms, Holt, Rinehart and Winston, 1968, 124160); M. Bierwisch, Some Semantic Univer sals of German Adjectivals, Foundations of Language 3, 1967, 136; Ch. Fillmore, Lexical Entries For Verbsi, Fouhidations of Language Vol. 4, No 4, 1968, 373393; M. Bierwisch, On Certain Problema o f Semantic Representation, Foundations of Language 5, 1969, 153 184; Paul Teller, Some Disoussion and Extension of Manfred Bierwischs work on German Adjectivals, Foundations of Language 5, 1969, 185217.

(LINGVISTIKA) SINTAKSA I GENERATIVNI PRISTUP JEZIKU

LINGVISTIKA SINTAKSA 418. Kao to je tridesetih godina ovog veka f onologija bila ona oblast lingvistikih studija u kojoj su se najintenzivnije razvijale avangardne misli lingvistike teorije, tako je to u proteklim ez desetim godinama bio sluaj sa sintaksom. I u ovom razvojnom trenutku (prag sedamdesetih) sintaksa je u centru panje. Ovakav znaaj sintaksa je dobila relativno' vrlo kasno. Sve do XX veka ona je bila dosta zapostavljena u poreenju sa naukom o glasovima i morfolokim prouavanjima. Slabo' napredovanje sintaksikih studija bilo je usilovljeno metodolokim nedostacima, Sintaksikim pojavama prilazilo se po pravilu iskljuivo sa znaenjske strane, uz piimenu subjektivnih kriterija (po jezikom oseanju) u analizi, to je a prionu liavalo sintaksiku definiciju potrebne naune preciznosti.1 5 2 419. Prve ozbiljne novine u sintaksi nailaze tek tridesetih go dina. Tada su se, na primer, u iroj lingvistikoj javnosti proule ideje jednog ingenioznog Danca, angliste po struci, po imenu Otta Jespensena (18601943). Mada nije stvorio nikakvu svoju posebnu kolu, ovaj daroviti lingvista je o mnogim jezikim pojavama, po sebno o sintaksikim konstrukcijama, izneo niz originalnih zapaa-, nja koja su stimulativno delovala na razvoj sntaksikog metoda ne samoi u Evropi ve i u Americi. Tada se, uostalom, i oblast sintaksikih studija proiruje: sazrelo je npr. uverenje da je za razumevanje reenica i odnosa u njoj potrebno ispitati i konkretan odnos govornika i sagovomika u trenutku komunikacije (na ovo E U poglavito skrenuli panju K. Biihler - v. 410, i A. Gariner, 18791963). Javljaju se i pokuaji da se fenomen reenice osvetli iz jednog sasvim novog ugla. Fizika definicija zamenjuje mentalistifcu: reenica se odreuje kao jezika jedinica iji su sa1 5 2 Karakteristino je npr. da je poetkom tridesetih godina ovog veka lingvistika raspolagala sa preko 160 definicija reenice. 187

stavni elementi rei objedinjeni intonacijom u jedinstvenu izgovornu celinu (ovakvo shvatanja zastupa npr. poznati holandski sintaksiar A. W. de Groot, 1892 1963). 420. Odsudni korak unapred u razvoju sintakse postignut je tek onda kada je primenjen strukturalni metod. U SAD on je naj plodotvornije razraen na principima jelske kole (v. 335). Predstavnici tradicionalne lingvistike nisu uopte uzimali u obzir sintaksiku problematiku ukoliko su se bavili morfologijom, niti obratno. Njihovo je uverenje bilo da morfoloku od sintaksike problematike treba otro odvajati, i teorijski i praktino', s tim da se ispitivanje upotrebe oblika prikljui sintaksi. Strukturalna lin gvistika se odlikuje upravo obrnutim stavom. Ona ne postavlja otre granice izmeu dveju disciplina, a naglaava da je problem upotrebe oblika prvenstveno' morfolokog karaktera. Istaknuti morfoloizi jelske kole su istovremeno i veliki pioniri modeme sintakse (v. 335). Njihovo studiranje reeninih tipova i reenine struk ture poiva na primeni metoda distribucije, izdvajanjem nepo srednih konstituenata (v. 336). 421. Strukturalizam je i u Evropi delovao pozitivno na razvoj sintaksikih ispitivanja. Tridesetih gcdina, na prismer, ne samo to se poela ozbiljno obraivati sintagmatika (prvenstveno u okviru enevske kole v. 262; objanjenje termina V. u 195) ve se javilo kod mnogih i uverenje da treba dunu panju poklanjati pitanjima sintaksike valentnosti, tj, konstrukcionim mogunostima rei (o ovome se prvi glasnije izjanjavao francuski slavista, struk turalista po ubeenju, L. Tesniere; za ista shvatanja se zalae u principu i francuski germanista J. Fourquet, zasnivajui ak na njima i poseban sintaksiki metod poznat pod terminom poziciona sintaksa; srodna interesovanja dele i drugi neki istaknuti sintaksiari, prvenstveno meu germanistima npr. H. Glinz). Praka kola je poela ukazivati na potrebu da se reenica ispituje na raz liitim nivoima apstrakcije, to je dovelo do irenja teorijskih hori zonata. Ideja o invarijantnim kategorijama, takoe jedan od ko risnih plodova strukturalistike epohe, navela je sovjetske sintaksiare da razviju teoriju o sintaksikim paradigmama. Analogno, naime, srodnim morfolokim jedinicama koje obrazuju paradigmat ski sistem oblika, i srodne reenice se posmatraju, po ovoj koncep ciji, u odgovarajuim sistemskim odnosima: ja spavam npr. funkcionie kao osnovna jedinica sistema sintaksike paradigme u ko jem se javljaju i reenice ja ne spavam, meni se spava itd., kao to je imenica ena osnovni lan paradigmatskog sistema kome pripa
188

daju i oblici enu, enama itd. Ispitivanja na toj strani iznela su na vielo mnoge interesantne pojedinosti (npr. injenicu da poje dine reenice, ba kao i pojedine imenice, nisu u stanju da razviju sve oekivane naispramne paradigmatske forme; reenica, recimo, zgrade su nove ima prema sebi normalno singularsfco obrazovanje zgrada je nova, dok ga, meutim, reenica zgrade su identine nema: bez dodatog objanjenja sa ime je ostvarena identinost, reenica zgrada je identina bi bila besmislena). Istraivanja se sve intenzivnije kreu u pravcu utvrivanja relevantnositi leksikih znaenja rei na nivou sintakse, to opredeljuje pojedine strunjake za stav A. I. Smimickog (koji je izinet u njegovoj knjizi S i n t a k s i s a n g l i j s k o g o j a z y k a , Moskva 1957) o tome da bi, nasuprot strukturalnoj sintaksi koja se bavi prostim opisom konstrukcionih pojava, trebalo' izdvojiti ovu leksiku sintaksu kao po sebnu lingvistiku disciplinu.

GENERATIVNI PRISTUP JEZIKU 422. Pred 1960. sintaksa ulazi u svoj najznaajniji razvojni period: tada se zasniva generativna gramatika. Terminom generativna naglaava se injenica da je cilj ove gramatike utvrivanje pravila po kojima se generiraju (= stva raju) reenice. Generativnu gramatiku koja se zasniva na posebnom metodu analize, iji je tvorac Noam Chomsky (ro. 1928), nazivaju mnogi transformacionom gramatikom (Chomsky je upotrebio ter min transformacija da bi identifikovao onu vrstu pravila koja stu paju u dejstvo tek poto su uspostavljene dubinske frazne struk ture na osnovu kojih se produkuju reenice v. 427). 423. Generativna gramatika je ve nagovetena u radovima eminentnog predstavnika jelske kole, Zelliga Harr^a (ro. 1909: v. 340). Razraujui svoju teoriju istribtMje; Hams je doao do uverenja da bi se efikasna analiza morfema mogla izvriti tek suk cesivnim ukljuivanjem s i m b o l a u metodoloku proceduru. Ta bi se procedura odlikovala postupnou poniranja u sutinu struk ture iskaza: prvo identifikovati svaku morfemsfcu jedinicu, pa od nose koji e dati sliku o neposrednim konstituentima (v. 336), i, najzad; utvrditi osnovnu shemu strukture celokupnog iskaza. Poi, dakle, odi manjih jezikih jedinica ka veim. Svoje prve ideje o to me Harris izlae jo 1946. u studiji From Morpheme to Utterance (v. 430).
189

Tek je, meutim, Harrisov uenik Noam Chomsiky definitivno postavio teoriju transformacionalizma i uveo> novi metod u sintaksika ispitivanja. Jednim od najveih dogaaja u lingvistici naeg vremena smatra se objavljivanje njegove knjige: Syntactic Structures (1957) kojom je transformacionalizam zasnovan i razglaen irom lingvistikog sveta. 424. I Chomsky se opredelio za postupnost analize i simbolino prikazivanje jezikih fakata. Ali je redosled postupnosti zamiljen u obrnutom ismislu: poi od veih jezikih jedinica ka manjim, tj. prvo utvrditi osnovnu strukturu iskaza (odrediti neposredne feonstituente), a opisivanje bazinih morfemskih jedinica obaviti tek na kraju. Dok je, dakle, Harrisova analiza morfoloka po> svojoj polaz noj orijentaciji, dotle Chomsky pristupa analizi sa pozicija sintaksiara. Ova se dva naunika, uostalom, razlikuju i po rasponu teorijskih ambicija. Harris je prvenstveno lingvistiki (tj. kao gra naatiar) zainteiresovan za osvetljavanje reeninih struktura. Chomsky, meutim, prilaizi jezikom ispitivanju sa eljom da dozna to vie o odnosima gramatikog i logikog. 425. Nauni horizont Chomskog bio- je u osnovi odreen nje govim izvrsnim poznavanjem i principa klasinog amerikog distribucionalizma (v. 332) i logistike koncepcije sintakse (v. 402). Osmatrajui jezik iz perspektive takvih svojih znanja, on je poeo razmiljati o potrebi iznalaenja jedne univerzalne teorije o gra matikim strukturama koja bi se u dunoj meri koristila uvoenjem simbola u proces analize (budui da bi se samo takvim metodolo kim postupkom naunom pristupu obezbeila eljena preciznost). Iz te se zamisli rodila generativna gramatika. 426. Teorija Chomskog zasniva se, pre svega, na uverenju da gramatika koja na pravi nain slui svome cilju treba da, nam ob jasni principe po koijima stvaramo reenice odnosno razumemo nji hovo znaenje. U iu panje postavljaju se p r o c e s i , ovog puta ostvareni na planu isdmhronije (o distinkciji sinhronija / dijahronija v. 260), do kojih dolazi prilikom kreiranja reenica, odnosno nji hovog poimanja. Gramatika jednog jezika efinie se kao sistem pravila ijom primenom dolazi do korienja jezikog sredstva. Po Chomskom, ova pravila su sreenog karaktera (engl. ordered rules), to znai da se ne imogu primenjivati proizvoljno, ve samo po odreenom redosledu. Transformaciona gramatika Chomskog se odnosi, dakle, na sistem sreenih pravila koja se prikazuju pomou simbola.
190

Nasuprot distribucionalistima koji su opisivali ono to se na lazi u korpusu (v. 332), Chomskog zanimaju pravila pomou kojih se izvode gramatike reenice, tj. one koje jeziko, oseanje nosi laca datoga jezika prima kao pravilne. Reenice se razlikuju izmeu sebe po tome koliko su u gra matikom pogledu uspele; neke doseu punu meru gramatinosti, neke ne. Procenjivanje reenica s obzirom na njihovu gramatinost spada obavezno u nadlenost govornih predstavnika datoga jezika. Pod terminom kompetencija govornog predstavnika (engl. competence of the native speaker) treba razuimeti i sposobnost da se uoe devijantne (tj. gramatiki nedovoljno uspele) reenice, s tim da se ak i njihovo znaenje shvati, i sposobnost da se razume potpuno nova, tj. ranije nikada registrovana reenica. Poto Chomsky i nje govi sledbenici postavljaju sebi u zadatak iznalaenje principa na osnovu kojeg se generiraju samo one reenice koje govorni pred stavnik prihvati kao gramatiki pravilne, a iskljuuju one koje govorni predstavnik odbacuje kao negramatike, jasno je da poj movi lingvistike intuicije i lingvistike procene ulaize u krug nji hovog neposrednog interesovanja. Chomsky ak naglaava da bi eleo da iznae takvu teoriju koja bi objasnila i pojavu lingvistike intuicije. On se, dakle, ekspLicitno opredeljuje za ispitivanje feno mena koji su u vezi s lingvistikom kompetencijom, zapostavlja jui pri tom svesno sve ono to se neposredno tie samog ina jezi kog ispoljavanja (engl. termin: perjormance). Jedna od fundamentalnih distinkcija koju uvodi teorija Chom skog odnosi se na razlikovanje dvaju apstraktnih nivoa jezika: po vrinske i dubinske strukture (engl. surjace structure / deep struiure). Povrinska struktura jeste direktna apstrakcija odnosa koji se uoavaju u ostvarenim reenicama jednog datog jezika; dubin ski nivo, budui apstraktnija (i u tom smislu dublji) porazumeva, naprotiv, one odnose koji se ne uoavaju neposredno poismatranjem ostvarenog jezikog fenomena, ve se moraju rekonstruisati na osnovu izvesmih principa koje postavlja teorija (vie o tome u 427). Poto se opredelio u naelu za domen jezike kompetencije, Choomsky svoju naunu panju koncentrie na problem dubinske strukture; njegova gramatika, dakle, ima u sutini dubinski ka rakter.1 5 3
1 5 3 Terminima dubinska gramatika i povrinska gramatika sluio se pre Chomskog ameriki lingvista Charles Hockett. Ove termine su popularizovali filozofi (poznato je npr. da je L. Wittgenstein v. 393 n. jo 1953. god. upotrebljavao izraze Tiefengrammatik i Oberfliichen-

grammatik).

191

427. Od 1957. do danas Chcxmsky je znatno evoluirao u shvatanjima. Definitivnoj a verzija teorije, koja je objavljena 1965. u re prezentativnom delu Aspects of the Theory of Syntax, sadri mnoge korekcije prvobitnih postavki. Sr te novije verzije bi se mogla u najkraim crtama rezimirati na sjedei nain. Osnovni nivo analize jezika naziva se bazinom komponentom gramatike. Bazina komponenta gramatike se sastoji iz sintaksikog dela, iji je karakter generativan, i takozvanog leksikona. Siintaksiki deo obuhvata sistem sreenih sintaksiekih pravila. Njihovom primenom generiraju se sintaksike jedinice. Ukupnost tih jedinica ispoljava se u vidu fraznih struktura (o terminu fra za v. 340 n.). S obzirom na karakteristian nain prikazivanja, frazna struktura se najee naziva drvetom; up. npr. drvo nastalo u procesu generiranja reenice (S) koja je sainjena od subjekatsike fraze (NP), reprezantovane imenicom (N) u kon strukciji s pridevom (Adj), i od predikatske fraze (VP) iji su konstituenti glagol (V) i njegova priloka odredba (Adv):1 5 4

Meu sintaksika pravila koja dejstvuju u bazinoj kompo nenti svrstavaju se i pravila za uspostavljanje kompleksnih sim bola (uvoenje ovih pravila u fond teorijskih pojmova dolazi kao jedna od krupnih novina u poreenju s onim to sadri prvobitna verzija teorije). Kompleksni simboli jesu oni simboli koji se ukljuuju u drvo neposredno pre nego- to e se izvriti leksiko razreenje reenice, s tim da se pomou njih ukae na sve one momente koji e biti odluujoi za njeno znaenje. Npr. kompleksni simbol e dati infor maciju o tome da li e dati prelazni glagol u poziciji objekatske do pune zahtevati ili iskljuivati prisustvo imenice koja oznaava ivo bie; registrovanje takvog podatka ograniie u odgovarajuem smislu izbor imenikih leksema koje bi dole u obzir kao kandidati za leksiko razreavanje objekatskog konsbituenta (reprezentovanog u drvetu simbolom N). Jedinice generirane u bazinoj komponenti primenom sintak sikih pravila sainjavaju takozvanu dubinsku strukturu jezika. Leksikon je onaj doo- bazine komponente koji je zamiljen kaoskup specifinih kompleksa leksikih pojedinosti. Te (hijerarhijski inae nesreene) pojedinosti obuhvatajo relevantne podatke seman tikog, sintaksikog i fonolokog karaktera. Ovi se podatci priklju uju fraznoj strukturi primenom naroitih pravila. Pod njihovim se dejstvom odafoiraju odgovarajue pojedinosti iz leksikona i ubacuju na odreena mata u drvo. Tek prisustvo- ovih pojedinosti ko nano osmiljava dotle vrlo apstraktnu sintaksiku konstrukciju. Poto su sve faze konstrukcionih postupaka i postupaka lek sikog osmiljavanja u bazinoj komponenti obavljene, u dejstvo stupaju tzv. transformaciona pravila. Transformaciona pravila slue povezivanju nivoa dubinske s nivoom povrinske strukture; drugim recima, njihova se primena sastoji prvenstveno u prenoenju podataka s tog poetnog nivoa jezike apstrakcije na zavrni. Pri tom prenoenju moe doi do razliitih preobraaja drveta (bilo ostvarivanjem izvesmih permutacija, bilo isputanjem odnosno dodavanjem odreenih pojedi nosti), -sve u zavisnosti od konkretnog jezika ije se reenice realizuju. Pravila transformacije su, naime, specifina za svaki jezik i sainjavaju deo njegovog individualnog strukturalnog profila. 428. Iako zasnovana tek 1957. godine, generativna gramatika je postala jedna od centralnih disciplina savremene lingvistike. Mnogi lingvisti, uprkos injenici da ne dele sva teorijska uverenja njenog
13

NP

VP

Adj

Adv

Pravila kojima se generiraju frazne strukture primenjuju se bez kontekstualnih ogranienja (engl. termin: context-free rules) i nazivaju se pravilima prepisivanja (engl. revoriting rules). Prepisi vanje se odnosi na injenicu da prilikom procesa generiranja drveta dolazi do postupnog zamenjivanja simbola (NP se npr. u gore prikazanom drvetu zamenjuje sekvencom Adj + N). Ova kvo zamenjivanje (= prepisivanje) ima, u stvari, za cilj da pre ciznije osvetli prirodu sintaksike jedinice o kojoj se radi (u pomenutosm sluaju uvedena sekvenca Adj + N daje podatke o1konstituentima fraze NP).
1 5 4 Takve reenice bi mogle biti ilustrovane konkretnim primerima kao to su: dobro dete mirno spava, uvreena ena glasno negoduje, jesenje sunce blago sija i si. 192

193

tvorca, ipak najee usvajaju njen metod analize, prvenstveno u sintaksi. Taj se metod inae ve uveliko primenjuje u semantici, u ispitivanjima tvorbe rei, pa i u osvetljayanju jezikog razvoja (v. 137 n.) i dijalekatske diferencijacije.1 5 5 I u fonologiji su se ve poodavno poela primenjivati metodoloka iskustva steena u radu na podruju sintakse. Ameriki lingvista Morris Halle je prvi uveo generativni pri stup u fonoloki opis jezika. I on operie pojmom sreenih pravila, primenjujui ih na jedinice leksikona date u svom morfofonoloki osnovnom vidu, s tim da su glasovni elementi u njima razloeni na distinktivne osobine. Tako bi se, na primer, srpskohrvatska re radou kod Hallea pojavila ne kao skup fonema, M , /a/, /dl, /of, //, /f, In/ ve kao kombinacija elemenata radost- i -ju, ali tako da je svaki glas u tim elementima, dakle r, a itd., predstav ljen ne kao glas, ve kao' skup distinktivnih obeleja. Primenom svojih pravila na obeleja u takvom nizu, Halle bi izveo oblik radou, tanije onaj skup distinktivnih osobina koje odreuju ovaj glasovni niz,. Na taj nain su jedinice koje razmatra, Halle vrlo apstraktnog karaktera u poreenju s onim to je tipino za fonoloki opis jezika u predgenerativnoj eposi (kao to su i sintaksike je dinice Chomaboga mnogo apstraktnije nego lingvistika realnost kojom su se bavili distribucionalisti). Pri tom je fonema, potpuno zaobiena :ka,o relevantna lingvistika stvarnost (ime se genera tivna fonologija bitno razlikuje od dotadanje). Generativna fonologija mnogim detaljima svog metodolokog postupka navodi na opasku da se ono to je za Praane bilo omorfofonoloki nivo (v. 298) ovde naziva fonolokim domenom. Fonoloki opis u generativnoj gramatici ukljuuje i informacije relevantne za gramatiku struk turu reenice. 429. Najnoviji razvojni period generativne gramatike u SAD doneo je ive diskusije o mnogim bitnim a kontroverznim teorij
1 5 5 Samuel Jay Keyser je prvi pristupio svestranijem generativnom osvetljavanju dijalekatskih fenomena u svome prikazu rada amerikih dijalektologa Hansa Kuratha i Ravena McDavia: The Pronounciation of English in the Atlantic States (prikaz je objavljen u Lg 39, No 2, 1963, 303316). V. i zanimljiv rad Sol Saporte: Ordered Rules, Dialect Differences, and Historical Processes, Lg 41, No 2, 1965, 218224. Od jugoslovenskih lingvista prvi je primenio generativne kriterije u dijalektologiji Pavle Ivi, u svojoj studiji Phonemic Differences and Rewrite Rules, Verhandlungen des zweiten internationalen Dialektologenkongresses II (= Zeitschrift fiir Mundartforschung, neue Folge Nr. 4, izd. Ludwig Erich Schmitt, Wiesbaden 1968, 407412). 194

skim pitanjima. Doskoiranji sledbenici Chomskog poeli su pred lagati svoja originalna teorijska reenja koja su esto znaila od stupanja od nekih stavova uitelja. U centru panje stoji, pored ostalog, sutinsko pitanje o tome ta sve treba postaviti u bazinu komponentu sintakse. Tu se javljaju dva upravo suprotna shvatanja: jedno, da treba to vie suziti inventar jedinica koje se pojav ljuju u bazi, a poveati broj transformacionih pravila (ovo raspro stiranje u dubinu predlae na primer G. Lakoff); drugo, da bi, naprotiv, trebalo smanjiti broj transformacionih procesa, s tim to e se poveati inventar jedinica koje ise postavljaju u bazu. (za ovo svojevrsno 'rasprostiranje u irinu opredeljuje se u posiednje vreme sam Chomsky). Sasvim nedavno prezentirana je lingvistikoj javnosti jedna nova teorija pod nazivom generativne semantike. Njeni osnivai su uenici Chomskog (u prvom redu G. Lalkoff, J. R o s h i J. McCawley; najdublje je dosada osvetlio McCawley). Zadravajui celokupni formalni aparat prikazivanja koji je svojstven generativnoj gra matici Chomskog, pristalice nove teorije zamenili su osnovni sintaksiki pristup semantikim: umesto' da pretpostave, kao toi ini Chomsky, da je u obrazovanju reenice primarna sintaksa, oni po laze od toga da je za jezik znaenje najvanije. Poto je najvanije, ono mora prethoditi u procesu generiranja reenice uspostavljanju sintaksikog poretka. Dubinska struktura, dakle, u onom isklju ivo sintaksikom smislu u kojem je sagleda Chomsky ovde uopte ne postoji, budui da se svi osnovni sintaksiki pojmovi zamenjuju semantikim. Mada je postala ire poznata tek od pre dve do tri godine, ova nova teorija osvaja, zasada samo u SAD, sve vei broj pristalica, prvenstveno u redovima najmlae generacije lingvista. Van SAD, Chomsky je naao najodanije sledbenike u lingvi stikim krugovima DR Nemake (sa Berlinom i Leipzigom kao cen trima). Meu istononemakim germanistima koji su prihvatili ovu teoriju najaktivniji su Manfred Bierwisch1 5 6 i Wolfgang Motseh.1 5 7 Njihov doprinos razvijanju teorije nije od malog znaaja. Sem ger manista u rad na produbljivanju generativne gramatike ukljueni su tamo i pojedini slavisti, u prvom redu istaknuti sdntaksiar
1 5 6 Gramatika nemakog jezika je prvi put doivela generativnu ob radu u Bierwischovom radu Grammatik des deutschen Verbs (= Studia Krammatica II, Berlin 1963). 1 6 7 Jo 1964. godine objavio je Motseh zapaenu studiju Syntax des deutschen Adjektivs (= Studia grammatica III, Berlin 1964).
13 '

195

Rudoli Ruika, koji je pored ostalog, izuzetno zasluan za irenje generativnih pogleda na jezik u slavenskom lingvistikom svetu.1 5 8 U ostalim evropskim sredinama, kao to je ve naglaeno (v. 137) generativni pristup se esto primenjuje na sasvim specifian nain, bez neposredne veze s uenjem Chomskog. Bibliografske napomene 430. Tradicionalna sintaksa je najbolje reprezentovana u rado vima J. T. Riesa: \Vas ist Syntax? (Marburg 1894 / Prag 1927) i Was ist ein Satz? (Prag 1931). Uvoenje u iri repertoar sintaksike problematike daje W. Havers u Handbuch der erklarenden Syntax (Heidelberg 1931). U klasina dela sintakse spadaju: O. Jespersen, The Philosophy of Grammar (London 14)24 i novije izd. 1948) i Analytic Syntax (Copenhagen 1937); K. Biihler, Sprachtheorie, Die Darstellungfunktion der1Sprache (Jena 1934). Optu klimu sintaksikog interasovanja u razdoblju od tridese tih do pedesetih godina lepo ilustruju knjige: A. Gardiner, The Thaory of Speech and Language (Oxford 1932; II izd. 1951) i J. R. Firth, General Linguistics and Descriptive Grammar (London 1951). U strukturalnu koncepciju sintaksike problematike uvodi L. Tesniere svojom knjigom Elements de syntaxe structurale (Pari 1959). V. i njegove ranije radove u kojima dolazi do izraaja kon cepcija o sintaksikoj valentnosti: Comment construire une syntaxe?, Bulletin de la Faculte des lettres de Strassbourg 7, 1034; >'Esquisse dune syntaxe structurale, Pari 1953. Meu radovima koji su bitno doprineli skretanju panje ire lingvistike javnosti na problematiku sintaksike valentnosti istie se: J. Fourquat, Lorre des elements de la phrase en germanique ancien. Etudes de syntaxe de position, Pari 1938. Pristup srodan Fourquetovom sdntaksikom metodu vidljiv je i u radovima drugih germanista, v. npr.: H. Glinz, Der deutsche Satz, Diisseldorf 1957; W. Schmidt, Grundfragen der deutsche Grammatik. Eine Einfuhrung in die funktionale Sprachlehre, Berlin 1965.
1 3 9 Ruika je poslednjih godina objavio niz studija iz oblasti sin takse slovenskih jezika, prvenstveno ruskog, u kojima je primenio metod generativne gramatike Chomskog. Jedan od poslednjih i naroito zna ajnih radova te vrste jeste njegova knjiga Studien zur Theorie der russischen Syntax (= Sitzungsberichte der Deutschen Akademie der Wissenschaften zu Berlin, Klasse fiir Sprachen, Literatur' und Kunst, Nr. 1, Berlin 1966). 196

Pogledi eminentnog sintaksiara strukturaliste A. W. de Groota izloeni su najbolje u veoma instruktivnoj knjiici, pisanoj na holandskom i stoga mnogima nedovoljno pristupanoj: Structurele Syntaxis (The Hague 1949). O strukturalnom prilaenju sin taksi govori de Groot i u studiji Structural Linguistics and Syntaotic Laws (Word 5, I, 1049, 112). HockSttov A Course in Modem Linguistics (New York 1958) daje osnovnu orijentaciju o tipu sintaksike analize koji odgovara metodolokim principima dananje amerike lingvistike. Klasinim udbenikom amerike sintakse smatra se dalo sintaksiara E. Nide: Outline of Descriptive Syntax (Glendale Califomia 1951). E. Nida je i autor u svoja vrame veoma popularne sintakse engleskog je zika A Synopsis of English Syntax (1943; novo preraeno izdanje u Janua Linguarum, Saries Practice 19, Hag 1966). Pickettova knjiga An Introduction to the Study of Grammatical Structure (Glendale Califomia 1956) zahvata analitiki i naporedo morfoloko-sintaksiku problematiku i mnogi je stoga smatraju naroito pogodnim udbenikom za poetnike u sintaksi kim studijama. Velikog odjeka imale su u svoje vreme u amerikoj lingvisti koj javnosti studija Georgea L. Tragera i Henry Lee Smitha Jr.: An Outline of English Structure (SIL, Occasional Papers 3, 1951, 191) i studija Charlesa C. Friasa: The Structure of English (New York 1952). Primana fonolokih kriterija pri sintaksikoj analizi sprovedena je u radu A. A. Hilla: Introduction to Linguistic Structures: From Sound to Sentence in English (Nerw York 1958). U zborniku Report of the Seventh Annual Round Table Meeting on Linguistics and Language Study (Georgetown University Monograph Series on Languages and Linguistics No 9, Washington 1957) istiu se dve studije po tematici koju obrauju: P. L. Garvin u Operaticns in Syntactic Analysis (str. 5972) daje smotru m o dernih metodolokih prosedea u sintaksi, H. L. Smith Jr. u Superfixes and Syntactic Markers (str. 724) govori o suprasegmentalnim pojavama (= o pojavama intonaciono-akcanatskog karaktera ukljuujui i pauze) koje bivaju iskoriene kao sredstva za orga nizaciju reenine strukture. Garvinovo prilaenje sintaksi vrlo je jasno izloeno i u radu: Paul Garvin, Syntactic Units and Operations, 8th Proceedings, 626632. Treba istai da su inae svi najvaniji radovi ovog zanim ljivog autora publikovani 1964 (u Hagu) u zborniku pod naslovom >On Linguistic Method. Selacted Papers.
197

Od sintaksikih studija istaknutog britanskog lingviste C. E. Bazella preporuuju se sledee: Syntactic Relations and Linguistic Typology, CFS 8, 1949, 520; On the NeutraUzation of Oppositions, TCLC V, 1949, 7786. V. u zborniku V o p r o s y t e o r i i j a z y k a v s o v r e m e n n o j z a r u b e n o j l i n g v i s t i k e (izd. AN SSSR, Moskva 3961) lanak V. N. Jareve: P r o b l e m a f o r m y i s o d e r a nija sin tak siesk ix edinic v tra k tirov k e desk r i p t i v i s t o v i m e n t a l i s t o v (90 105). Noviji teorijski pogledi na sintaksu osvetljeni su pristupano u knjizi: O. S. A x m a n o v a i G. B. M i k a e l j a n , S o v r e m e n n y e s i n t a k s i e s k i e t e o r i i , Moskva 1963. Ovo delo (u revidiranoj verziji) doivelo je i izdanje na egleskoim jeziku (The Theory of Syntax in Modem Linguistics = Janua Linguarum, Series Minor 68, The Hague 1969) i privuklo1 zaslueno panju ino strane publike. Veoma interesantnu knjigu, posveenu pitanjima teorije i me toda u sintaksi, s originalnim opservacijama i stavovima, napisao je rumunski lingvista Sorin Stati: Teorie si metoda in sintaxa, Bucuresti 1967. Panju zasluuje i funkcionalni pristup sintaksi za koji se za lae A. M. Muhin, F u n k c i o n a 1 n y j a n a l i z s i n t a k s i e s k i x f e l e m e n t o v (na m a t e r i a l e d r e v n e a n g l i j s k o g o j a z y k a ) , Moskva Leningrad 1964 (u knjizii se, pored ostalog, razvija ideja o postojanju sintaksikih opozicija vezanih za upotrebu pojedinih rei u razliitim paradigmatskim oblicima, npr.: kapetan M H a n nije stareina / kapetan M i l a n u nije stareina). V. i drugo takoe interesantno Muhinovo delo: S t r u k t u r a p r e d l o e n i j i i x m o d e l i (Lenjingrad 1968). O prouavanju sintaksikih paradigmi govori programski V. G. Admoni u svojoj knjizi O s n o v y t e o r i i g r a m m a t i k i , Moskva-Lenjingrad 1964 (posebno na str. 77). V. i rad N. J. vedove pod naslovom P a r a d i g m a t i k a p r o s t o g o p r e d i o e n i j a v s o v r e m e n n o m r u s s k o m j a z y k e koji je ob javljen u zborniku R u s s k i j j a z y k . G r a m m a t i e s k i e i s s l e d o v a n i j a, Moskva 1067, 377. Tipino ruska tradicija sintaksikog ispitivanja osveena i ne kim novijim teorijskim tekovinama ogleda se u radu N. N. Prokopovia: S l o v o s o e t a n i e v s o v r e m e n n o m r u s s k o m l i t e r a t u r n o m j a z y k e , Moskva 1966. Blii uvid u moder nije aspekte koje je tokom poslednje decenije poprimila klasina
198

ruska sintafcsika teorija dae i radovi: L. N. Iordanskaja, D v a o p e r a t o r a o b r a b o t k i s l o v o s o e t a n i j s s i l n y m u p r a v 1 e n i em , Moskva 1961; Ju. D. Apresjan, O s i l n o m i s l a b o m u p r a v l e n i i , VJa XIII, 3, 1064, 3249; N. Z. Kotelova, O p r i m e n e n i i o b j e k t i v n i x i t o n i x k r i t e r i e v o p i s a n i j a s o e t a e m o s t i s l o v , VJa XIV, 4, 1965, 5364; N. Ju. Svedova, A k t i v n y e p r o c e s s y v s o v r e m e n n o m r u s s k o m s i n t a k s i s e , Moskva 1966. Teorijske radove prake kole u domenu sintakse upoznae zainteresovani najpre na stranicama asopisa Travaux Linguisitique de Prague. Meu njima dosada je najvie odjeka imala studija F. Danea: A Three-Level Apiproach to Syntax (Travaux. . . 1, 1964, 225240). Znaajne studije o semantizaciji sintakse (tj. o tome da se u okviru sintakse izdvaja jedan poseban semantiki nivo- na kojem se uspostavljaju sintaksiki relevantne semantike jedinice, kao agens, posesor, benefaktor i si.) prikazao je poslednjih godina lingvistikoj javnosti isti ovaj autor; v. njegov referat, odran 1967. u Bukuretu na X meunarodnom kongresu lingvista: Semantic Considerations in Syntax (bie objavljeno u zborniku Proceeings of the 10th International Congress of Linguists) i rad: Some Thoughts on the Semantic Structure of the Sentence, Lingua 21, 1968, 5569. O problemima sintaksike analize u vezi s mainskim prevoe njem obavetava knjiga O t o n y x m e t o d a x i s s l e d o v a n i j a j a z y ka od elj ak , pod naslovom S i n t a k s i e s k i j a n a l i z p r i m a i n n o m p e r e v o d e (kolektiv autora: O. S. A x m a n o v a , I. A. M e l u k , E. V. P a d u e v a , R. M, F r u m k i n a ; izd. Moskovskog univerz^eta, 1961). Veoma je in formativno i kompetentno i izlaganje Warrena Platha u lanku Mathematical Linguistics, odeljci: Models for sentence synthesis and syntactic description i Models for syntactic analysis (Trends, 4151). V. i sledee radove: Finngeir Hiorth, Zur formalen Charakterizierung des Satzes (= Janua Linguarum, Series Minor 20, The Hague 1962); I. A. M e l u k , A v t o m a t i e s k i j s i n t a k s i e s k i j a n a l i z , Novosibirsk 1964; L. N. I o r d a n s k a j a , A v t o m a t i e s k i j s i n t a k s i e s k i j a n a l i z . II. M e s e g m e n t n y j s i n t a k s i e s k i j a n a l i z , Novosibirsk 1967. Prvi uvod u transformacionalistiki metod daju Harrisovi ra dovi: From Morpheme to Utterance, Lg 22, 1946, 161183; >Discourse Analysis, Lg 28, 1952, 130; Discourse Analysis: a
109

Sample Text, Lg 28, 1952, 474 494; Transfer Grammar, 20, 1954, 255270. Meutim, izrazito transformacionalistika po ideji i izlaganju je tek njegova studija: CoKccurence and Transformation in Linguistic Structure, Lg 33, 1957, 283340. Origina lan Harrisov pristup sintaksi dobij a najpotpuniji vid u njegovom delu String Analysis of Sentence Structure (= Papers on Formal Linguistics No 1, The Hague 1962). Transformacioni test u sintaksdkoj analizi ruskoga jezika primenio je jo 1958. Dean Stoddard Wo'rth: Transform Analysis of Russian Instrumental Constructions, Word Vol. 14, No 2-3, 1958, 247290. Ovaj Wbrthov rad ostae datum u istoriji slavistike: tada je prvi put slovenska jezika problematika obraena transformacionalistieki. Danas ve klasino delo transformacionalizma jeste knjiga Noa~ ma Chomskog Syntactic Structures (The Hague 1957; revidirano izdanje 1963; VI izdanje 1966). Koristan je prikaz ovog ela koji daje R. B. Leea u Lg 33, 1057, 375408. Lees na pristupaan nain izlae smisao transformacionalizma u VJa X, 3, 1961, 6977 (na slov lanka: t o t a k o e t r a n s f o r m a c i j a ) . Inae, doga aj u razvoju generativne gramatike znailo je objavljivanje Leesovog rada: The Grammar of English Nominalization (= IJAL, Part II, Vol. 26, No 3, 1960; II izdanje 1963). Evoluiranje teorijskih shvatanja Chomskog najpotpunije e se sagledati upoznavanjem sledeih njegovih radova: Current Issues in Linguistics Theory, The Structure of Language. Readings in the Philosophy of Language, izd. J. A. Fodor i J. J. Katz, New Jersey 1964, 50 118; Topics in the Theory of Generative Grammar, Current Trens in Linguistics III: Theoretical Founations, izd. Th. A. Sebeok, The Haigue 1966, 160 (pretampano u Janua Lin guarum Series Minor 56, The Hague 1966); Aspects of the Theory of Syntax, Cambridge Mass. 1965; Some Remarks on Nominalizations, izai e uskoro u Studies in English Transformational Gram mar, izd. R. Jacobs i P. S. Rosenbaum. Delo Aspects of the Theory of Syntax smatra se znaajnim gotovo koliko i Syntactic Structures budui da je u njemu najuoljivija preena distanca od poetnog zasnivanja teorije. to se tie poslednje navedene studije, ona je sasvim nedavno doprla do javnosti tako da jo zasad nema odgo varajuih odjeka (a bie ih svakako, s obzirom na to da u njoj Chomsky izlae sasvim nov pogled na bazinu komponentu zalazui se, nasuprot Lakoffu, za redukciju transformacionih pravila
200

u kojist narastanja inventara jedinica bazine komponente v. 4^9). Ideje Chomskog doivele su dalju razradu u radovima njego vih uenika. V. na primer: Paul Postal, Comstituent Structure. A Study of Contemporary Models of Syntactic Description, The Hague 1964; J. Katz and P. Postal, An Integrated Theory of Lin guistic Description, Cambridge Mass. 1965. Nov svet pojmova uneo je u generativnu gramatiku George Lakoff svojim radom On the Nature of Syntactic Irregularity<(Mathematical Linguistics and Automatic TransLation, Report No. NSF-16, Computation Laboratory of HarVard University, 1965). V. i druge, za dalje razvijanje teorije takoe znaajne radove koje objavljuju, pored Lakoff a, i drugi uenici Chomskog u asopisu Founations of Language. Za slovenski lingvistiki svet od naroitog interesa mogu biti poslenji radovi Charlesa Fillmorea u kojima se postavlja problem paenih znaenja u okviru generativne teorije. V. njegovu studiju The Case for Case, Universals in Linguistic Theory, izd. E. Bach i R. Harms, New York 1968, 190. Najvaniji radovi istononemaSkih predstavnika generativne gramatike u kojima se dopunjava i koriguje u pojedinim detaljima teorija Chomskog nalaze se u publikaciji Studia Grammatica (Ber lin). Njihov rad na generativnoj gramatici u okviru slavistike moe se danas pratiti prvenstveno na stranicama asopisa Zeitschrift fiir Slavvistik. Knjiga E. Bacha, Introduction to Transfoirmational Grammar (New York 1964) lepo uvodi poetnike u metod Chomskog. Ona je bila veoma cenjena u vreme kad se pojavila; danas je, meutim, ve zastareia u nekim detaljima, s obzirom na injenicu da je ge nerativna teorija za poslednjih pet godina pretrpela znatne izmene. Poetnicima se, sern toga, preporuuje pristupano' pisana knjiga Owena Thomasa, Transformational Grammar and the Teacher of English, New York 1965. V. i Nicolas Ruwet, Introduction a la grammaire generative, Pari 1967. Jugoslovenskom itaocu skree se panja na kompetentno' i lepo (pristupano i nestrunjaku) izlaganje Ranka Bugarskog o genera tivnoj gramatici: Pojmovno-terminoloki osvrt na generativnu gra matiku, Delo god. XV, br. 7, 1960, 869876. V. i prikaz transformacione teorije Chomskog (u njenoj prvobitnoj verziji iz 1957. god.) koju daje Vladimir Ivir u Suvremenoj lingvistici (skriptima) III (Zagreb 1964, 7282; o ovoj publikaciji v. 137 n).
201

- y .
Godine 1965. William Orr Dingwall objavio- je bibliografiju ra dova predstavnika generativne gramatike: Transformational Generative Grammar. A Bibliography (Washington, Center of Applied Linguistics). V. od istog autora lanak Recent Developlrnent in Transformational Generative Grammar, Lingua 16, 1966, 292316. E. Lang, lan istononemake grupe germanista koji se bave generativnom gramatikom, priprema terminoloki renik genera tivne gramatike (uzimajui kao bazu ekcerpiranje radova Chomskog i njegovih sledbenika). Termini e biti propraeni odgovarajuim definicijama. Zasad je objavljen prvi, preliminarni nacrt tog koris nog dela pod naslovom Tenminologie der generativan Grammatik (Berlin 1967). Teorija Chomskog, pored vatrenih pristalica, ima i protivnika, ili bar takvih koji su puni sumnji i kritikih primedbi. V. npr. ta kae E, M. Uhlenibeok u An Appraisal od : Transformatio-n Theoryj Lingua 12, 1963, 118 i u Some Further Ramarksi on Transforma tional Grammar, Lingua 17, 1967, 263316. Posebno strogu ocenu teorije dao je Ch. Hockett u The State of thei Art (=. Janua Lin guarum, Series Minor 73, The Hague 1968). Interpretaciji znaaja generativne gramatike posveene su do sada razliite studije, mahom kraeg obima, pojedinih evropskih lingvista koji nisu neposredno deklanisani kao- njeni privrenici. Korisno bi bilo upoznati se, na primer, sa sledeim radovima: Kurt Zwei Entwicklungsphasen der deskriptiven Linigvisitik, Die NeueWachtler, Strukturelle Grammatik und Generative Gramma;tiik: ren Sp-rachen 15, 1966, 67 76; B. Grunig, Les Theo-ries Transformationnelles, La Linguistique No 1, 2, 1965, 124 i No 2, 1, 1966, 31 101; Giulio C. Lepschy, La grammatica tr ansform azionale: Studi recenti, Studi e saggi linguisitici VI, 1966, 171191; B. Pottier, La grammaire generative et la linguistique, Travaux de linguistique et de litterature publies par le Centre de p-hilologie et de litteratures romanes de lUniversite de Strasbourg VI, 1, 1968, 726. Nova generativna teorija, generativna semantika, nagovetena je poetkom 1967. godine u radu G. P. Lakoffa i J. Ros'sa, Is Deep Structure Necessary? (M. I. T. Intemal Memorandum, March 27, 1967) koji nije regularno publikovan ve je izdat kao- interni memo randum, namenjen uem krugu predstavnika generativne gramatike okupljenih na M. I. T., SAD, Cambridge-Mass (treba ovim povodom napomenuti da je uopte velika teta to mnogi avangardni radovi ove grupe lingvista ostaju netampani, umnoeni samo-, obino na
202

nekoj vrsti apirografa, i razaslatd u vrlo ogranienom broju primaraka odabranijem krugu strunjaka; time mnogi zainteresovani, posebno van SAD, ostaju u nemogunosti da sa blagovremeno obaveste o aktuelnim teorijskim diskusijama, u domenu generativne gramatike, to je tim nezgonije kad se ima u vidu da posveeni inae po pravilu posle navode te nepublikovane radove i polemiu sa njima istto kao i sa. svim ostalim -studijama koje se regularno objavljuju po -strunim asopisima). Najvaniji su zasad u ovo-m pogledu radovi J. D. McCawleyja: The Role of Semantics in a Grammar, Universals in Linguistic Theo-ry, izd. E. Baeh i R. T. Harms, New York 1968, 124169. Lexical Insertion in a Transformational Grammar without Deep Structure, Papers from the Fourth Regional Me-ating, Chicago Linguistic Sooiety, Department of Linguistics, izsd. W. J. Darden, C. J. N. Bailey, M isisi A. Davison, University bf Chicago 1968, 7180. Bibliografske podatke o radovima koji se tiu leksike seman tike obraivane generativnim metodom v. u 417. Generativni pristup fonologiji zapoinje radom Morrisa Hallea, The Soiund Pattem of Russian, The Hague 1959. V. i-sledee novije radove: Noam A. Chomsky and Morris Halle, Some Controversial Questions in Phonolo-gical Theory, Journal o-f Linguistics 1, 1965. 97214 (ovaj rad se pojavio- kao odgovor na kritiku generativne fonolo-gije koju je u istom broju ovog asopisa, na str. 1334, ob javio ameriki lingvista F. Househoiler); Noam Chomisky, Some General Praperties of Phonological Rules, Lg 43, 1961, 102128; Paul Postal, Aspects of Phonological Theo-ry, New Yo-rk 1968; N. Chomsky and M. Halle, The Sound Pattem of English, New York 1968 (u -ovoj se knjizi, koja je dosada najvanije delo po sveeno problemima generativne fonologije, nalazi priloena obim na bibliografija ne samo- o najvanijim fonolokim radovima, ve i o takvima koji imaju znaaja za generativnu teoriju u celini).

203

MATEMATIKA LINGVISTIKA KVANTITATIVNOG (= NEALGEBARSKOG) KARAKTERA1 5 9

UVODNE NAPOMENE 431. Lingvistika druge polovine XX veka odlikuje se pored ostalog i tame to iroko primenjuje metodoloke procedure mate matikih nauka. Poetkom X X veka statistiki metod matematiara prodire u sve naune oblasta, pa i u lingvistiku. Korisnost statistikog metoda bila je, uostalom, poznata nekima od zainteresovanih za jezik ve odavno (jo su stari indijski gramatiari v. 20 minuciozno prebrojavali stihove, rei i slogove Rig-Veda). Ali tek u dvadesetome veku statistika postaje zaista neophodna pomo svima onima koji se ozbiljno bave opisom jezikih fakata. Nije, meutim, samo statistika zasluna za matematiki ka rakter moderne lingvistike. Ceo sistem jezikog ispitivanja je u izvesnom smislu matematiki orijentisan. Strogo logian karakter matematike analize provejava iz obavezne tenje lingvista da u definicijama budu maksimalno tani, jasni i kratki; da uvoenjem apstraktnih pojmova u metodoloku proceduru obeizbede tanije saznanje o realnoj strukturi jezika; da olakaju sebi posao analize pribegavajui preciznosti matematike formule. 432. Interesovanje lingvistike za matematiku razbuktalo se upravo u isto vrema kad i interesovanje matematike za lingvistiku. Odavno je uostalom ve bilo primeeno, i s jedne i s druge strane, da bi se ove ve naune discipline mogle nai na istovetnim pod rujima interesovanj a.1 8 0 Prvi ozbiljan korak ka ovakvoj saradnji uinili su poetkom XX veka matematiari. Godine 1913. objavljena je uvena studija ruskog
1 5 0 O suprotstavljanju pojma algebarski pojmu kvantitativni pristup v. 481. 1 6 0 Jo 1847. npr. ruski matematiar V. Ja. Bunjakovski ukazuje na mogunost primene matematikog metoda u lingvistici, a 1904. Baudouin de Courtenay izlae svoje uverenje da bi se lingvistika mogla ispomoi ne samo elementarnom nego i viom matematikom. 204

naunika A. A. Markova: P r i m e r s t a t i s t i e s k o g o i s s l e d o v a n i j a n a d t e k s t o m E v g e n i j a O n e g i n a i l l j u s t r i r u j u i j s v j a z i s p y t a n i j v c e p ( I z v e s t i j a I m p e r . A k a d e m i i n a u k , serija VI, t. VII, No 3, 1913). Markov je na tekstu Pukinovog Evgenija Onjegina statistikim metodom priao izuavanju zakonitosti u smenjivanju ruskih vokala i konsonanata. Njegovi rezultati su pokazali da je, pod odreenim uslovima, mogue predvideti, sa dovoljno verovatnoe, konkretne vidove ovakvog smenjivanja. To je oznailo poetak nove matema tike ere izrasle na razraivanju teorije verovatnoe. Lingvistika je u tim rezultatima dobila dokaze o korisnosti primene matema tikog metoda na lingvistiku problematiku. Stoga se ovaj Markovljev rad i smatra velikim datumom kako u istoriji matematike, tako i u istoriji lingvistike. 433. Presaivanje metodolokih iskustava sa matematikog na unog podruja na lingvistiko dostiglo je velike razmere tek posle drugog svetskog rata, upravo onda kada je velika panja posveena produbljivanju tzv. teorije informacije (v. 449). Dvadeseti vek je vek sprava pomou kojih se prenose infor macije odnosno omoguava komuniciranje. Zapoeo je telefonom i radiom, a nastavlja se jo komplikovanijim kibernetikim (v. 451) ureajima kao to su radar ili maina za prevoenje. Ostvarenje ovih praktinih tekovina oveanstva ne bi bdio mogue da nije istovremeno razraivana teorija informacije u celini. Da bi se prenela neka informacija potrebno je pre svega da postoji s jedne strane otpremnik informacije a s druge strane prijemnik. Bilo da su to u pitanju maine ili ljudi, neophodno je jedno: da postoji utvreni sistem signala, poznat i prijemniku i otpremniku, koji e biti u stanju da ponese i prenese odreeno znaenje. Osnovni princip po kome se ostvaruje proces informdsanja je, dakle, uvek isti, bez obzira da li se radi o oveku ili maini. Ova injenica je postala presudna za razvoj dananje lingvistike: velike naune snage poele su se koncentrisati na jezikoj problematici. Svima se nametalo sasvim opravdano gledite: detaljno poznavanje procesa komunikacije kod ljudi, u kojem jezik ima presudnu ulogu, naoruae nauku novim iskustvom pri graenju odgovarajuih maina. 434. U Americi i Evropi, pa i u Aziji (uglavnom u Japanu, mada danas sve vie i u Kini) matematika lingvistika je obian termin meu savremenim naunicima, oznaavajui nauno operisanje ma tematikim metodom u sferama jezikog problema. Osnivaju se
205

asopisi posveeni temama matematike lingvistike, osnivaju se nauna drutva matematikih lingvista. Matematika lingvistika je prvih godina posle poslednjeg rata uznapredovala naroito u SAD. Danas se oma intenzivno neguje i na drugim stranama, posebna u SSSR1 0 1 i ostalim zemljama istone Evrope. Bibliografske napomene 435. Odlian pregled matematike lingvistike (pregled oblasti koje ona obuhvata, uvoenje u metod, upoznavanje sa problemima, pregled glavnih dosadanjih tekovina) daje Warrem Plath u studiji Mathematical Linguistics (Trens, 2157). Plath uz ta prilae i od linu bibliografiju iz matematike lingvistike. Neke od studija ame rikih i evropskih autora (van SSSR), koje su bile naroita znaajne za razvoj matematike lingvistike krajem pedesetih godina, objavlje ne su na ruskom jeziku u zborniku M a t e m a t i e s k a j a l i n g v i s t i k a (red., Ju. A. rejder, I. I. Revzin, D. G. Lahuti i V. K. Finna; Moskva 1964). Veoma je informativna i knjiga O. S. Ahmanove, I. A. Meljuka, E. V. Padueve i R. M. Frumkine: O t o n y x m e t o d a x i s s l e d o v a n i j a j a z y k a . (Izd. Moskovskog univrzitata 1961) gde je, u etiri posebna odeljka, pregledno izloeno: 1) u kajem je smislu jeziki fenomen podloan ispitivanjima pomou matematikog me toda; 2) kako rad na mainskam prevoenju obogauje lingvistiku teoriju; 3) u emu je vrednost statistikog metoda u lingvistici (sa egzemplifikacijom toga metoda); 4) na koji se nain razvija lingvistika koriemjem tekovina teorije informacije. O tome u ko jem se pravcu u novije vreme razvija matematika lingvistika u SSSR i drugim zemljama istone Evrape najbolje linformiu knjige: Feremc Papp, Mathematical Linguistics in the Soviet Union (= Janua Linguarum, Series Minor 40, The Hague 1966) i Ferenc Kiefer, Mathematical Linguistics in Eastem Europe ( Mathe1 6 1 Matematike distinkcije sve radikalnije prodiru u pojmovni fond i nekih od onih sovjetskih lingvista koji su se ranijih godina isti cali kao predstavnici tipino ruske lingvistike tradicije. Karakteristian je u tom pogledu sluaj uglednog slaviste T. P. L o m t e v a koji se danas vatreno zalae za usvajanje matematikih kriterija u oblasti sintaksikih ispitivanja (v. npr. njegov rad S t r u k t u r a p r e d l o e n i j a v s l a v j a n s k i x j az y k a x kak v y r a e n i e s t r u k t ur y p r e d i k a t a , S l a v j a n s k o e j a z y k o z n a n i e . VI. M e d u n a r o d nyj s ezd s l a v i s t o v [ Do k l a d y s o v e t s k o j d e l e g a c i i ] , Moskva 1968, 296315). 206

matical Linguistics and the Automatic Language Processing 3, Amsterdam 1968). V. i publikacionu aktivnost u asopisima, pomenutim na kraju 482. Knjiga Gustava Herdana: Type-Taken Mathematics: A Textbook of Mathematical Linguistics (Janua Linguarum: Series Maior, 4; S-Gravenhage 1960) je poetkom ezdesetih godina bila popularna meu lingvistima kao pogodan izvor informacija o najznaajnijim procedurama matematikog metoda u lingvistici. Opti pogled na znaaj primene matematikog metoda u lingvi stici daju i studije: A. G. Oettinger, Linguisti.es and Mathemaitics (Studies Presented to Joshua Whatmough, s-Gravenhage 1957, 179186) i J. Whatmough, Mathematical Linguistics (8th Proeeeings, 6273; diskusija povodom ovog izlaganja,: 7491). Optiju orijentaciju o, prodoru matematikog metoda u nauku X X veka daje rad E. Koschmiedera: Die Mathematisierung der Sprachwissenschaft (Farsehungen und Fartschritte, vol. 30, 1956, 210216). V. i literaturu navedenu u 482. Zbirka lanaka pod naslovom Strojno prevoenje i statistika u jeziku, objavljena 1-959. u zagrebakom asopisu Nae teme (god. III, br. 6, 106298), donosi na pristupaan nain niz infor macija o problemima matematike lingvistike u celini, posebno o mainskom prevoenju. Priloeni su i korisni bibliografski podaci. KVANTITATIVNA (STATISTIKA) LINGVISTIKA 436. Statistiki metod se paeo iroko primenjiivati u lingvistici tek posle II svetskag rata, iako se o njegovoj vrednosti u jezikim studijama ozbiljno govori ve poetkom ovog veka. Stenografi su bili meu prvima koji su ukazali na praktinu vrednost statistike u jazikim ispitivanjima,.1 6 2 Tek su, meutim, napori matematiara zaista otvorili put irokoj upotrebi statistikog metoda u lingvistici. Naroito je u ovom pogledu bio od odluujueg znaaja doprinos ruskog matematiara Markova. 437. U P r i m e r s t a t i s t i e s k o g o i s s l e d o v a n i j a n a d t e k s t o m E v g e n i j a O n e g i n a . .. (v. 432) Markov je pokazao da se meusobna zavisnost jezikih jedinica u govornom lancu moe izmeriti ako se takvom merenju pristupi u duhu onoga
1 6 2 Stenograf Estoup je npr, konstatovao da s,e raspored rei u tekstu vri prema odreenoj statistikoj shemi (u uvenoj studiji Gammes stenographiques IV izdanje u Parizu 1916). 207

to je danas u nauci poznato pod terminom Markovljevog procesa. Markovi]ev proces se odnosi na uoavanje razliitih stadijuma kroz koje prolazi iskaz od prve izgovorene (odnosno napisane) jezike jedinice do svog konanog oformljenja. Ti stadijumi su uslovljeni nizanjem jezikih jedinica po pravilima datog jezika: svaka novododata jedinica oznaava nov stadij um u oformljenju iskaza. Markov je pokazao da se moe matematiki utvrditi na osnovu statistike verovatnoe kakva je ansa da se posle konkretne novododate jedi nice pojavi ova, ali ona dalja jedinica. 438. Sto blie naim danima, tim su znaajniji rezultati pred stavnika statistike matematike i to kako za matematiku tako i za lingvistiku. Imena kao to su, recimo, Zipf, Yule, Ross ili Mandelbrot poznata isu danas podjednako' modemom lingvisti kao i mate matiaru. Mandelbrot je poslednjih godina naroito' popularan meu lingvistima (naroito' u SAD) zbog svog shvatanja, izloenog 1957. godine, da je ve sazrelo vreme za preklasifikaciju lingvistikih stu dija ria dve osnovne grupe: makrolingvistike studije = sva jezika ispitivanja koja se vre egzaktnim, statistikim metodom; mikrolingvistike studije ~ jezika ispitivanja vrena bez primene sta tistike (v. i 342 n.). Meutim, najvie odjeka meu predstavnicima lingvistike imali su radovi Georgea Kingsleyja Zipf a. 439. Zipf se s posebnom panjom i uspehom bavio ispitivanjem frekvencije jezikih jedinica,1 6 3 On je smatrao da bi utvrivanje zakonitosti ove frekvencije imalo vrednosti za razumevanje principa po kojima se razvija uopte ljudska govorna aktivnost. Njega je pre svega zanimala teorija psihobiologije (njegov termin) = otkri vanje onih psiholoko-fiziolokih faktora koji najneposrednije odre uju konkretan tip angaovanosti oveka u ostvarenju kakve akcije. Po Zipfovom miljenju, taj tip angaovanosti izrastao je prven stveno iz tenje ka ulaganju najmanjeg napora. Princip ekonomije izraajnih sredstava dominira, dakle, govornom aktivnou, a to se moe, isticao je Zipf, demonstrirati primenom statistikog metoda. Inae, Zipf je predlagao', pored ostalog, da se u posebnu lingvistiku granu biolingvistiku izdvoje one jezike studije koje bi u prvom redu obuhvatale problem jezikog fenomena u vezi sa komu nikativnim ponaanjem iji je konkretan karakter bioloki uslovljen (to u stvari znai da se ovim u lingvistiku ukljuuju i odreene neurofizioloke studije).
1 6 3 Na pravilnost u frekvenciji rei ukazao je jo 1928. fiziar E. U. Condon u poznatoj studiji Statistics of vocabulary. 208

iru popularnost u lingvistikim krugovima zasluio je, meu tim, Zipf u prvom redu nizom osnovnih konstatacija o meusobnoj uslovljenosti prirode jezike jedinice i njene frekvencije. Veina ovih konstatacija, danas ve klasinih u lingvistici, zaista potie od Zipf a, mada su pojedine njegove originalne ideje tokom vremena modifikovane ili ak odbaene. 440. Od takvih ve klasinih statistikih konstatacija mogli bismo npr. navesti sledee. A) Sloenost glasova po izgovoru je u obrnutoj proporciji sa njihovom frekvencijom u reima1 6 4 (stoga su npr. bezvuni glasovi, prostiji po izgovoru od zvunih, u svim jezicima po> pravilu ei od ovih drugih). Za ovu Zipfovu konstataciju zainteresovali isu se posebno fonolozi i psiholozi. B) Ako se u kojem veem tekstu jednoga jezika izrauna u procentima odnos izmeu glasova dobij a se cifra koja e se, sa malim odstupanjima, ponoviti i u veini drugih tekstova istoga jezika. U odnosima rasporeda glasova ima, znai, neka stalna mera. Ova konstatacija je od najveeg znaaja kako za stenografiju tako i za kriptografiju (nauku o eifrovanju tajnih azbuka).1 6 5 C) Duina rei stoji u obrnutoj srazmeri sa njenom frekvenci jom: najee rei su po pravilu najkrae (ovim se objanjava po java skraivanja dugih imena i uopte svako naknadno skraivanje rei otuda prelaz, recimo, automobila u auto). Najee rei su uz to jo po pravilu i najstarije, narodne, opte. Sve su ove konstata cije od vanosti za istoriju jezika pruaju nove elemente za objanjenje pojedinih pramena u jeziku. Od posebne vanosti za naunu razradu leksikoiokih studija bilo je utvrivanje odnosa polisemije (v. 376) sa frekvencijom rei. Ovaj odnos utvrdio je Zipf1 6 6 u vidu sledee formule: broj kontekstualnih znaenja jedne rei odgovara kvadratnom korenu njene frekvencije.
1 8 4 Izloio Zipf u svojoj. Psychobiology of Language, An Introduc tion to Dynamic Philology, Boston 1935, na str. 6881. 1 6 5 Zahvaljujui strunjacima za kriptografiju, nae znanje o izumrlim jezicima je znatno proireno. Posle deifrovanja hetitskog, to je ostvario eki lingvista B. Hrozny (18791952) jo 1916. godine, najvei dogaaj u toj oblasti tie se otkria Britanca M. Ventrisa. Godine 1952. Ventris je utvrdio da su poznate tablice sa ostrva Krita takozvanog lineara B (nastale pre nae ere u periodu od 1450. do 1200) pisane na jednom dotle nepoznatom arhainom dijalektu grkog. 1 6 6 U Human Behavior and the Principle of Least Effort, An Intro duction to Human Ecology (Cambridge, Mass., 1949).
14

209

441. Prodor statistikog metoda u oblast leksikologije oznaio je novu epohu u praksi uenja stranih jezika. Statistika je resila problem najeeg u jeziku tj. pokazala je koje su rei zbilja neophodne za svakodnevni saobraaj u odreenoj jezikoj sredini. Tek na osnovu statistike selekcije poeli su se izraivati takozvani bazini renici renici u kojima je sakupljen fond najhitnije, standardne leksike za svakodnevno, elementarno sporazumevanje. 442. Sve do statistike epohe u lingvistici stilistika je bila u nekom smislu maglovita jezika disciplina preputena subjek tivnom kriteriju u definicijama stila i sutine njegove originalnosti. Egzaktni metod statistike analize doneo je meutim potrebnu meru naunosti u ocenjivanju stilistikih pojava sa lingvistike take gledita. Modema stilistika npr. precizno konstatuje da je banalnost jednog izraza u direktnom odnosu sa visokim stepenom njegove frekvencije. Opsena ispitivanja ovakvog, objektivnog tipa treba a sa maksimalnom naunom preciznou osvetle tajnu originalnog i poetskog u odnosu na svakodnevno', standardno u jezikom izrazu. 443. Utvrivanjem principa distribucije rei statistika je obezbedila sasvim novo>, efikasno nauno orue za reavanje takvih pitanja kao to je, recimo, autorstvo teksta i ak hronologija teksta (to moe da interesuje ne samo lingviste, nego, i ba posebno, istoriare i prouavaoce istorije knjievnosti). 444. Dijalektologija dobija u statistici novo sredstvo pomou kojega e precizno odreivati meru slinosti i razlike meu dijalek tima (v. i 156). 445. U novije vreme kod mnogih se lingvista pojavilo' uverenje da e od primene statistike posebno velikih koristi imati kompairativno-storijske jezike studije. U vezi s tim je meu dosad poznate jezike discipline uvrtena i jedna nova: glotohronologija. Godine 1950. predloio je ameriki lingvista Morris Swadesh da se u posebnu oblast izdvoje ona ispitivanja koja se tiu primene statistikog metoda radi utvrivanja srodstva jezika kao i (pribli nog) vremena kada su se ti jezici izdvojili od zajednike matice. Dok su za ovu novu' lingvistiku disciplinu pojedinci usvojili p o seban termin glotohronologija (engl.: glottochronology) dotle je drugi nazivaju leksikostatistikom (nazivom kojim se odreuje inae svako statistiko ispitivanje leksike). Ovakve statistike studije jezika zaista poivaju na prouava nju leksikog fonda. Shodno naunim postavkama predstavnika antropolokog pravca (v. 342), u svima jezicima postoji jedan osnovni fond rei vezanih za neke osnovne kategorije opteljudske
210

kulture. To su obino svakodnevne rei, najotpomije prema istorij.skim promenama i uticajima sa strane. Naunici su izdvojili odre eni broj ovakvih rei1 8 7 i pristupili komparaciji jetzdka. Rezultati do kojih se dolo su interesantni (po nekima ak i revolucionarni) ali ne opravdavaju u potpunosti poetne nade o > perspektivi velike pouzdanosti zakljuaka (to navodi pojedince ak na osporavanje celisbonosti glotohronologije). 446. Jedna od najznaajnijih naunih teorija naeg vremena teorija informacije (v. 449) upravo je izrasla na statistikim studijama. I praktina tekovina razraivanja ove teorije maina za prevoenje ne bi mogla biti izgraena bez primene statistike. Poev od aproksimativnih metoda u mainskom prevoenju (koji se tiu predvianja koliine posla koji treba obaviti da bi se prevoe nje omoguilo) preko' izrade tezaurusa (= renika) maine ili izrade sistema kodiranja (= pretvaranje konkretnog jezika u sistem mate matikih formula), pa sve do preraunavanja ekonomije u radu maine (kolika bi bala najpovoljnija veliina maine, koliko vre mena predvideti za izradu konkretnih programa prevoenja i si.) statistika procenjivanja pokazuju se kao neophodna radna orua. 447. Sva lingvistika prouavanja koja se naslanjaju na sta tistiki metod nazivaju se statistikim ili kvantitativnim, kao to se, uostalom, i cela lingvistika, ukoliko je zastupaju oni koji se slue statistikom, naziva statistikom ili kvantitativnom.W 8 Statistikog ispitivanja u lingvistici bilo je i ranije,1 6 9 ali je ono imalo sporadian, pojedinaan karakter. Tek u nae vreme, kada je u lingvistike kru gove iroko prodrlo shvatanje o tome da je jeziku strukturu mo gue prouavati kao logian kalkulus (v. 402), statistika postaje neophodna metodoloka pripomo u lingvistikom radu isto onako kao to i simbolino prikazivanje jezikih odnosa u analizi postaje neophodno za nauno preciziranje konkretnih fakata. Bibliografske napomene 448. Pored pomenute Plathove studije o matematikoj lingvi stici i zbornika O t o n i x m e t o d a x i s s l e d o v a n i j a j a 1 6 7 Prvo 200, zatim se broj smanjivao, tako da je do kraja ostalo svega oko 100 rei, i 1 8 9 Termin je usvojen na VI internacionalnom kongresu lingvista u Parizu 1948. god. 1 6 8 W. D. Whitney je npr. jo 1874. ispitivao frekvenciju engleskih Klasova; 1905. Amold objavljuje studiju Vedic Metre in Its Historical IJevelopment u kojoj primenjuje statistiki kriterij frekvencije radi utvrivanja relativne starine raznih delova Rigveda.
14 *

211

2 y ik a (v. 45) koji daju vrlo dobar uvod u (matematiki metod uopte, bliem upoznavanju vrednosti statistike u jezikim studija ma doprinee naroito knjiga Pierra Guirauda: Problemes et methodes de la statistique linguistique (Dordrecht 1959). Kinjigu je na pisao lingvista zaj lingviste, to je u ovom sluaju posebno znaajna preporuka. Od istog je autora i poznata bibliografija statistike lingvistike: P. Guiraud, Bibliographie Crit;ique de la Statistique Linguistique, Utrecht 1954 (bibliografiju su, pod rukovodstvom J. Whatmougha, revidirali i kompletirali: T. D. Houchin, J. Puhvel i C. W. Watkms). Kratku istoriju postanka i razvoja statistike lingvistike daje pregledno i koncizno J. Carrol u The Study of Language (Cambridge Mass.,!;:1953) odeljak The Statistical St,udy of Language (6164). U zborniku V o p r o s y s t a t i s t i k i r e i (m a t e r i a 1 y s o v e a n i j a) (izd.-Lenjingradskoga univ. 1958) nalazi se vei broj instruktivnih lanaka. V. i studiju D. W. Reeda: A Statistical Approach to Quantitative Linguistic Analysis (Word vol. 5, No. 3, 194*9, 235247). Kakve su mogunosti primene statistikog metoda na fonoloku problematiku obaivetavaju, naiprimer, studije: J. Lofe, The Structure of Human Speech (Transactions of the New York Academy of Sciences, Ser. II, 16, 1954, 373384); F. Harary and H. H. Paper, Toward a General Calculus of Phonemic Distribution (Lg 33, 1957, 143 169). ta se pomou statistike saznaje o morfolokoj strukturi jezika moemo sagledati u studijama: E. P. Hamp, The Calculation of Parameters of Morphological Complexity (8th Proceedings, 134. do 142) i Joseph Greeraberg, A Quamtitative Approach to the Morphological Typology of Language (zbornik Method and Perspective in Anthropology, izd. Robert F. Spencer, Minneapolis 1954, str. 192220). O korisnosti primene statistike na leksdkoloku problematiku najbolje informie poznati britanski statistiar G. U. Yule u svom klasinom delu The Statistical Study of Literary Vocabulary (C'amibridge London 1944). Dovoljne podatke o tome daje i knji ga P. Guirauda: Les caraeteres statistiques du voeabulaire (Pa ri 1954). U ve spomenutoj knjizi G. Herdana: Type-Toiken Mathematics ( 435) mogu se, poired ostalog, nai podaci i o tome kako se statistiki moe prii prouavanju literarnog stila. U istom je smi slu informativna i knjiga W. Fucksa, Mathematische Analyse van
212

Sprachelementen, Sprachstil und Sprachen (Arbeitsgemeinschaft liir Forschumg des Landes Nordrhein-Westfalen, Koln 1955) u kojoj je data numerika karakteristika pojedin" tekstova (veinom ger manskih i latinskih). U knjizi: Henry Kuera and George K. Momroe, A Comparalive Quantitative Phonology o-f Ruasian, Czech and German (Mathematical Linguistics and Automatic Language Processing 4, Am sterdam 1968) prilazi se komparativnom prouavanju silabikih struktura u ruskom, ekom i nemakom uz primenu metoda kvan titativne lingvistike. Pokuaj primene statistikih kriterija pri genetikoj klasifika ciji jezika nalazimo u studijama: Douglas Chretien and A. L. Kroeber, Quantitative Classification of Indo-European Languages (Lg 13, 1937, 83105) i A. L. Kroeber, Statistics, Indo-European, and Taxonomy (Lg 36, No 1, Part 1, 1960, 121). Radi upoznavanja sa principima glotohronologije i ocenama vrednosti samog metoda preporuuju se sledei radovi: R. B. Lees, The Basis of Glottochronoloigy (Lg 29, 1953, 113127); M. Swadesh, Toward Greater Accuracy in Lexicostatistic Dating (IJAL 21, 1955, 121137); H. Hoijer, Lexicostatisitics: A Critique (Lg 32, 1956, 4960); J. A. Rea, Conceming the Validity of Lexico'statistics (IJAL 24, 1958, 145150); W.W. Amdt, The Performance of Glottochronology in Germanic (Lg 35, 1959, 180192); II. A. Gleason, Counting and Calculating for Historical Reeonstruction (Anthropological Linguistics Vol. I, No 2, 1959, 2233). Iscrpan pregled radova iz oblasti glotohronolokih studija nalazi se u: D. H. Hymes i drugi, Lexioostatistics so Far (Current Anthropoloigy 1, 1960, 344) i D. H. Hymes i dr., More on Lexieostatistics (Currenrt Anthropology 1, 1960, 338345). U zborniku N o v o e v l i n g v i s t i k e objavljena su u ruskom prevodu dva Swadesheva rada (2387) i jedan Hoijerov (88107) o leksikostatici. V. u istom zborniku lanak V. A. Zveginceva: L i n g v i s t i e skoe datirovanie metodom g l o t t o x r o*n o 1 o g i i ( l e k s i k o s t a t i s t i k i ) (922), a takoe i lanak G. A. Klimova (u zborniku V o p r o s y t e o r i i j a z y k a v s o v r e m e n n o j z a r u b e n o j l i n g v i s t i k e , izd. ANSSSR, Moskva 1961): O l e k s i k o s t a t i s t i e s k o j t e o r i i M. S v o d e a (239 do 253). Saet a informativan pregled osnovnih primena statistike u mainskom prevoenju daje A. F. Parker-Rhodes, The Use of Sta tistica in Language Research (Machine Translation Vol. 5, No 2, 1958, 6773).
213

V. pomenute Zipfove radove 440. Za lingviste je intere santna i njegova knjiga Studies of the Principle of Relative Frequency in Language (Harvard University Press 1932) jer se u njoj, pored ostalog, na nov nain prilazi problemu utvrivanja hijerar hije znaenjskih nijansi u semantikom polju rei. Poslednjih godina objavljene su u SSSR tri znaajne knjige iz oblasti statistikog prouavanja jezika: zbornik S t a t i s t i ' k o<k o m b i n a t o r n o e m o d e l i r o v a n i e j a z y k o v (red. N. D. A n d r e e v , Moskva-Lenjingrad 1965), N. D. A n d r e e v , Statistiko-kom binatornye metody v teoreti e s k o m i p r i k l a d n o m j a z y k o v e d e n i i (Lenjingrad 1967) i zbornik S t a t i s t i k a r e i , (red. P. M. A l e k s e e v , V. M. K a l i n i n , R. G. P i o t r o v s k i j ; Lenjingrad 1968). TEORIJA INFORMACIJE 449. Teorija informacije se odnosi na nauna ispitivanja koja osvetijavaju procese odailjanja i primanja saoptenja sa svim onim to uslovljava ovakve procese. Nauka je obogaena teorijom infor macije relativno sasvim odskora, posle II svetskog rata. 450. Problemom komunikacije poela su se ozbiljno' baviti ine njeri zainteresovani za to da u komunikativnim ureajima obezbede prenosni kanal, tj. nesmetano odailjanje i primanje informacija. Temelji novoj naunoj disciplini koja se sistematski bavi komuni kativnim problemima postavljeni su, meutim, tek radovima ame rikog matematiara Norberta Wienera. 451. Wiener je tvorac kibernetike,1 7 0 nauke o funkcionisanju automata o njihovim kontrolisanim reakcijama na odreen stimulus.1 7 1 Njegov osnovni tok ideja odgovarao je optim bihevioiristikim shvatanjima karakteristinim za ameriku intelektualnu atmosferu pred II svetski rat (v. 328): ispoljeno ponaanje u odre enoj situaciji plod je od ranije nauene, automatske reakcije na odreeni utisak spolja. Polazei od uverenja da ovakav princip ne vai samo za ponaanje ljudi ve se po njemu mogu vladati i ma ine, Wiener je otpoeo svoje znaajne radove na aparatima koji su
1 7 0 Termin kibernetika je prema grkoj rei kybernetike; oznaava kormilarsku vetinu, tj. vetinu upravljanja. 1 7 1 V. njegovo klasino delo Cybernetics izato 1948. u New Yorku; na srpskohrvatskom jeziku: Norbert Viner, Kibernetika i drutvo, Beograd 1964. 214

u stanju da prime odreenu poruku, da je zapamte i da na nju na odgovarajui nain reagiraju. Wiener je u toku II svetstkog rata radio na projektilima koji na daljini mogu sa preciznou da dostignu cilj. On je sve servomaine (automate) podelio na dva osnovna, u principu mogua tipa: a) na maine koje treba da dostignu neki poznati cilj: b) na maine koje treba da nau pravi odgovor na postavljeno' pitanje. U oba sluaja za rad maine bitno je isto: maina mora biti osposobljena da primi poruku spolja i po njoj da postupi na odgovarajui nain. Za osnovni model ovakvim mainama posluio je ovek. oveiji mozak i nervni sistem reagiraju na oba naina: mi npr. auto matski dohvatamo knjigu sa stola. Mozak je izabrao cilj knjigu, dao naredbu ruci za pokret, i pokret je izvren automatski = bez svesnog razmiljanja, pod kontrolom naeg pogleda upravljenog na cilj. Mi smo u stanju i da dajemo odgovore na postavljena pitanja, samo ako smo te odgovore prethodno nauili. Wiener je, dakle, uzi majui sve to u obzir sagradio (tokom rata) prva oruja koja su dostizala pokazani cilj pod odreenom kontrolom (radara, toplot nog perceptora i si.) a kasnije je usredsredio svoju panju i na maine koje bi bile u stanju da zapamte odreene odgovore na odreena pitanja. 452. U centar kibemetiokih studija postavljena je, dakle, sa svim prirodno teorija informacije. Njene osnovne postavke izneo je 1948. matematiar Claude Sharmon, a matematiar Warren Weaver je 1949. interpretirao njen opti znaaj za razvoj nauke. Klasinim delotn teorije informacije i kibemetikih studija uopte smatra se knjiga koju su u koautorstvu izdala ova dva naunika: Claude E. Shannon and Warren Weaver, The Mathematical Theory of Communication, Urbana 1949. Knjiga je namenjena matematiarima i lingviste se, bez solidne matematike spreme, ne mogu njome slu iti. Ali zato postoji recenzija lingviste Hocketta (Lg 29,1953, 6992), pristupana i nematematiarima, koja je odigrala znaajnu ulogu u popularisanju teorije informacije i meu lingvistima. 453. Matematiarima i fiziarima je, u poslovanju oko izgradnje maina, bilo neobino vano utvrditi na koji se nain najekonominije mogu slati poruke, kako se one najlake pamte i najtanije razumeju. Za sve ovo su bili zainteresovani i lingvisti, pogotovu strukturalisti, iji se metod jezike analize i zasniva na izdvajanju bitnih pojava u procesu sporazumevanja od nebitnih. Tako je ubrzo dolo do jedne od najplodonosnijih meudisciplinarnih saradnji
215

u istoriji moderne nauke iji je neposredni rezu lta ti* m&ina za prevoenje. 454. Lingvistika teorija slaviste Romana Jakobsona dobila je u svetlosti teorije informacije dragoceno priznanje, j/akobson je insistirao na vrednosti izdvajanja distinktivnih obeleja u fonemama (v. 302) tj. na onom to je invarijantno*, ultinmo, elemen tarno u jezikoj jedinici. Pokazalo* se da je za razvijanje teorije informacije ovakva koncepcija invarijantnih jedinica od odsudnog znaaja. Jakobson je, sem toga, insistirao na principu, binariteta u jeziku (v. 303) a i ela teorija informacije je upravo postavljena na prkneni toga principa. 455. Lingvisti su, dakle, bili teorijski spremni da s razumevanjem prate u ovoj oiblasti naunog rada tok ideja matematiara, a imali su i sami dosta da priloe, na osnovu svojih iskustava sa jezikim pojavama, u opti fond znanja o problemu komunikacije. Istovremeno je tom prilikom u lingvistiku prodro nov niz pojmova i termina, dotle svojstvenih samo matematiko-fizikoj nauci. 456. Teorija informacije ima pred sobom sledea dva osnovna problema: 1. utvrditi kojim se sve sredstvima postie komunika cija; 2. ta se u sagovornicirna ooveku koji govori i onome koji prima saoptenje dogaa prilikom komunikacije (= koji su ne posredni psiholoki i fizioloki uslovi za realizovanje procesa ko munikacije). 457. Svako saoptenje biva otposlato po nekom odreenom ko du. Kod je termin nastao* u okvirima teorije informacije. Odnosi se na celoikupnost signala (ukljuujui sistem njihovih odnosa) pomou kojih se iznosi konkretna informacija. Signali za sporazumevanje mogu biti vrlo razliiti: ljudski jezi ci, Morzeovi znaci, isvetlosni signali i si. Bez obzira na poreklo*, signali za spo'razumevanje prenose poruke po nekakvom kodu. Sva ko pretvaranje neke ideje u saoptenje jeste proces enkodiranja (= preobraanje ideje u sistem komunikativnih signala). Svako primanje poruke, tj. prodiranje njeno u nau svest, nastaje u pro cesu dekodiranja (= pretvaranje komunikativnih signala u nae saznanje o poruci). 458. Proces informacije uvek se dogaa izmeu dve strane koje vre dva razliita komunikativna procesa: izmeu govornog lica koje enkodira saoptenje i onoga koji saoptenje prima dekodirajui ga. Enkodiranje, ukoliko je ljudski jezik u pitanju, obuhvata komplikovani proces od miljenja ka zvucima (od leksiko-gramatiokog
216

ka fonolokom nivou), dekodiranje upravo obratno tome: obuhvata proces <o zvukova ka miljenju. Govoimiku je saoptenje koje iznosi poznato*, njegov posao se sastoji jedino u tome da ga sagovomiku prenese na to* razumlji viji nain. Zato je njegova panja prvenstveno* obraena na nizanje neposrednih konstituenata (v. 336) po odreenom kodu datoga jezika. Onome koji saoptenje prima posao* je mnogo* tei. On mora da prepozna konkretnu vrednost svake rei, uklanjajui, recimo, nesporazum zbog eventualne homonimije. Za njega je, uostalom, cela percepcija govora orn o* to se, u terminologiji teorije verovatnoe, naziva stohastikim procesom: deifrovanje poruke vri se u njegovoj svesti deo po deo*, shodno nizanju jezikih jedinica u go vorna lanac; pri svakoj novoprimljenoj jezikoj jedinici on raspo lae novim elementom za odgonetanje poruke, ini nov napor, svaki put sa sve veim izgledima na uspeh, da pogodi sledei element, i onaj posle njega, i tako redom, da sa zavretkom govornog ina bude i sagledanje smisla poruke dovedeno do* kraja.1 7 2 Uoavanjem razliitosti uloga govornika i primaoca saoptenja u procesu komu nikacije otvoreni su novi putevi u razliite oiblasti jezikog proua vanja. Posebno su obogaena naa saznanja koja se tiu osposoblja vanja to efikasnijeg uenja jezika, Distinkcija pasivne i aktivne gramatike (koja odgovara razlikovanju onoga to znai samo* razumeti jedan jezik od onoga to znai i govoriti ga) postaje sve vie plodna baza za vrlo* korisne jezike stuiddje. U ovakvoj vrsti studija angaovani su danas najvie, pored predstavnika amerike lingvi stike, i sovjetski lingvisti.1 7 3 459. Koliina obavetenja sadrana u jednom komunikativnom znaku naziva se entropijom. Entropija je utoliko vea ukoliko je obavetemje obino* i manje* p r e d v i d l j i v o . U teoriji informa cije je prediktabilnost (= predvidljivost) veoma vaan pojam, p*a je prema tome i vaan u onim modernim lingvistikim studijama koje vode rauna o procesima komunikacije. Koliina informacije je relativan pojam: koliko* e vest nekotne biti nova zavisi od konkretnih uslova pod kojima se saoptava. Ako je npr. neko bio u Novom Sadu onoga dana kad je tamo padao grad, vest o nepogodi u novinama sleeeg dana nee za njega biti
1 7 2 Slian je ovome i proces primanja poruka preko pisanog teksta: svako novo slovo, svaka nova re, vodi nas blie punom smislu infor macije koji biva pogoen u celini sa zavretkom itanja. 1 7 3 Posebno je u ovome znaajna aktivnost uenika prof. erbe, koji je sam jo ranije, u eposi gramatikog tradicionalizma, umeo da na toj strani zapazi problem i da mu pristupi. 217

nikakvo posebno obavetenje. Ali ako se ne nalazi u Novom Sau, ve negde na putu, a kao stanovnik toga grada ima jakog interesovanja za sve to se tamo u njegovom odsustvu dogodilo, vest o nepogodi imae za njega sasvim drukiju vanost. Teorija informa cije, dakle, upoznaje nas i sa pojmom o r e l a t i v n o j v r e d n o s t i saoptenj a. Koliina informacija jednog jezikog znaka moe se izmeriti na taj nain to e se na njegovo mato staviti drugi jeziki znaci: to je vei broj mogunosti zajmene, to je vea koliina obavetenja konkretnog znaka ija se informativnost procenjuje (= prediktabilnost informacije je mala). Kad neko sa uzbuenjem pristupi i otpone: Zamislite, Mile s e .. . svi oekuju s nestrpljenjem da uju poslednju re (oenio? raziboleo? ubio?). U takvom sluaju, oevidno, entropija je velika. Sasvim obrnut sluaj predstavlja, recimo, upo treba slova u uz slovo q u italijanskom ili engleskom jeziku: q se svaki put, obavezno, kombinuje sa u u pisanju, po pravilima orto grafije ovih jezika; prema tome pojava u uz q je ovde maksimalno prediktabilna, to istovremeno znai da je informativna mo znaka u u ovakvoj kombinaciji ravna nuli. 460. Princip dihotomije (binariteta) sproveden je dosledno u prouavanju mere entropije: jedinica ovakvog merenja je bit,1 7 4 a njena vrednost je zasnovana na primeni proste alternative u pre poznavanju konkretne specifikacije koju daje komunikativni znak (= tj. svaka specifikacija dogaaja i uopte pojava o kojima je re u saoptenjima znai iskljuivanje one druge, po suprotnosti korelativne specifikacije). Koliko nam je binarnih odluka potrebno (= koliko puta vrimo iskljuenje jedne od dveju alternativnih mo gunosti) pri prihvatanju (poimanju) poruke, toliko binarnih jedi nica sadri entropija onih jezikih simbola koji su tom prilikom upoitrebljeni. 461. Poznato je da pri prihvatanju saoptenja onaj koji slua poruku mnogo vie stvarno uje nego to iskoristi u procesu prihvatanja saoptenja. U takvom procesu panja prijemnika je koncentrisana na to da iz govomikovog iskaza izdvoji samo elemente bitne za 'Stimuliranje onih binarnih odluka bez kogih je nemogue poimanje saoptenja. Govornik, meutim, gotovo redovno kae mnogo vie od neophodnog minimuma. Ovo stoga to treba obezbediti sigurnu prenosnu mo komunikativnog kanala (komunikativni kanal je sve ono to omoguuje saoptenje, poev od izvorita-go1 7 4 Skraenica od engleskog termina binary digit. 218

vomog lica do odredita = onoga koji saoptenje prima). U tom nastojanju govornik se slui najrazliitijim sredstvima u koja je ukljueno, pored posebnih izraza za skretanje panje prijemnog lica, i ponavljanje iste informacije u nekoliko varijanata. Jednom reju ljudski jezik je natrunjen najrazliitijim elementima koji izgledaju za sutinu informacije nebitni, redundantni. Redundancija (= pojava redundantnih elemenata) ima, meutim, svoju funk ciju u procesu sporazumevanja. to je vie redundantnih eleme nata, to je vea sigurnost da e poruka biti primljena i to sa maksi malnim razumevanjem. Metajezik, idealno logiki jezik nauke (v. 388), lien je reundancije i stoga neupotrebljiv za svakodnevni komunikativni kontakt meu ljudima.1 7 5 462. Osnovni zadatak predstavnika teorije informacije sastoji se upravo u tome da iznau u saoptenjima bitne, neizmemljive karakteristike kako bi, izgraivanjem solidne teorije o invarijantnim strukturama saoptenja, bilo omogueno dalje napredovanje: i kibemetikih studija, i rada na mainskom -prevoenju, i psiho lokih ispitivanja saznajnih procesa, i metajeizikog ispitivanja logiara, i strukturalne lingvistike u njenom traganju za jezikim ultimnim invarijantama. 463. Teorija informacije ne bi mogla dobiti znaaj u nauci ka kav danas ima da za njom nisu stajala dostignua modeme, struk turalne lingvistike. Posebna je ovde zasluga strukturalne lingvisti ke u tome to je na jezik ukazala kao na sistem tano odredivih, uzajamno povezanih jedinica iji je broj konaan (i to neveliki) a ije kombinacije tee ka beskonanom. Naslanjajui se na ovu kon stataciju, matematiari su uspeli da na jezik uspeno primene svoj metod analize. Posebno je vrednost statistike dola do izraaja. Za samu lingvistiku rascvetavanje studija komunikacije znailo je, pored ostalog, i osvetljavanje problema kao to su odnos govornog prema pisanom jeziku, odnos eksplicitnog (= jasno izraeno jezi kom) prema implicitnom (= ono to se porazumeva, ali nije izre eno). Razumevanje procesa dekodiranja oznailo je novu eru u lingvistikom prouavanju poezije. A ispitivanje procesa transkodiranja (= pretvaranja jednog koda u drugi) ponovo je osveilo interesovanje lingvistike za istoriju jezika, koja se, u svetlosti no vih iskustava i naunih saznanja, danas opet intenzivnije prouava.
1 7 5 Maksimalno su koncizne npr. telegrafske poruke. Zato je esto dovoljna i najmanja slovna greka u telegramu pa da razumljivost teksta bude dovedena u pitanje. 219

Bibliografske napomene 464. Radi postupnog a sigurnog uvoenja u probleme teorije informacije lingvistima se ne preporuuju osnovni izvori radovi matematiara, ve prikazi tih radova koji daju lingvisti za svoju lingvistiku publiku. Ovde istiemo sledee prikaze: uveni Hockerttov prikaz Shannonovog i Weaverovog klasinog ela The Mathematical Theory of Communication Lg 29, 1953, 6993; Prikaz Zipfovog Human Behavior and the Principle of Least Effo'rt: An Introduction to Human Ecology kompetentno daje Y. R. Chao u Lg 26, 1950, 394401. Prikaz Belevitchevog Language des machines et language humain autor je N. Chiomsky koji, pored ostalog, objanjava odnos teorije informacije prema lingvistici sa tenjom da se lin gvistikoj publici priblie izvesni bitni matematiki zakoni infor macije: Lg 34, 1958, 99105; Leesov prikaz (u Lg 35, 1959, 271303) poznatog dela L. Apostela, B. Mandelbroita i A. Morfa: Logique, language et theorie de rinfonrnaition. Interesantno, ubedljivO', a duboiko lingvistiko' osvetijavanje znaaja jezikih studija u okvirima teorije informacije daje Roman Jakobson u Linguistics and Communication Theory (Proceedings of Symposia in Applied Mathematios, Structure of Language and itis Mathematical Aspeots, vol. XXI, 1961, 245252). Raznovrstnost problematike koju obuhvata iroko postavljen program studija procesa komunikacije najbolje je ilustrovana rado vima objavljenim u zborniku Psychc<linguistics A Survey of Theory and Research Problems (Supplement to IJAL Vol. 20, No 4, 1954, Memoar 10, IIX + 1203). Predstavnici raznih disciplina informiu o napredovanju nauke u izgraivanju opte teorije veze, to je pouno: zagledajui malo u nepoznata (nelingvistika) osvetljavanja poznatih (lingvistikih) tema, lingvista neminovno proiru je svoje naune horizonte. Kao' dobar, elementarni udbenik za razumevanje teorije infor macije, pre svega iz perspektive psiholokih problema koji se na meu u komunikativnom procesu, posluie svakako u prvom redu knjiga G. A. Millera: Language and Communication (New York TorontoLondon 1951; knjiga pored ostalog, daje i korisne biblio grafske podatke). Od istog je pisca i poznata studija What is information measurement objavljena 1953. u American Psychologist
220

8 (str. 311). Interesantan je i Millerov rad The Perception of Speech objavljen u For Roman Jakobson (353360). Matematike naine tretiranja lingvistike problematike, po sebno u okvirima fonotogije, upoznae lingvista iz knjige eminent nog predistavnika komunikativne teorije C. Chenryja On human communication (Cambridge, Mass. S8St New YorkLondon 1957). Po modernosti metoda i opsegu zahvaene problematike govora i komunikativnog procesa zapaena je knjiga Willarda Van Orman Quinea: Word and Object (Cambridge, Mass. 1960). Za lingvistu bi bilo svakako interesantno upoznati se sa studi jom O. H. Straussa: The Relation of Phanemies and Linguistics to Communication Theory (Journal of the American Acoustic Society 22, 1950, 709711). Zainteresovanima se preporuuju i studije objavljene u V o p r o s y j a z y k o z n a n i j a : L. R. Z i n d e r , O l i n g v i s t i e k o j v e r o j a t n o s t i (god. VII, sv. ,2, 1958, 121125) i V. N. T o p o t o v , O v v e d e n i i v e r o j a t n o s t i v j a z y k o z n a n i e (god. VIII, sv. 6, 1959, 2835). Taniji uvid u problematiku opte teorije veze daju klasini radovi sovjetskih naunika: A. A. X a r k e v i , O e r k i o b e j t e o r i i s v j a z i (Moskva 1955). Radi blieg upoznavanja sa doprinosom sovjetske nauke razvi janju teorije informacije v. i: Ju. S. B u k o v , S o v e t s k i e r a b o t y po t e o r i i r a z b o r i v o s t i rei ( I z v e s t i j a A k a d e m i i N a u k S S S R , 1949, s e r i j a f i z i e s k a j a 13, 6, 728739) i zbornik radova izdat u Moskvi 1956. pod naslovom V o s p r i j a t i e z v u k o v y x s i g n a l o v v r a z l i n y x akustieskix uslovijax. Meu lingvistima su inae dosta popularni radovi predistavnika egzaktnih nauka H. Fletchera i B. Mandelbrota. V. npr.: H. Fletcher, Speech and Hearing in Communication, New York 1953. i B. Mandelbrot, Structure formelle des textes et communication, Word 10, 1954, 127. V. i radove: J. Singh, Great Ieais mi Information Theory, Language and Cybemetics, New York 1966; R. G. P i o t r o v s k i j , I n f o r m a c i o n n y e i z m e r e n i j a j a z y k a , Lenjingrad 1968.

221

MAINSKO PREVOENJE 465. Poetkom druge polovine XX veka mainsko prevoenje, kao nova oblast naunog istraivanja, postavljeno je i iu panje lingvistikog sveta. Ljudi su oekivali velike rezultate na toj strani. Nadali su se da e rad s mainama izvriti revoluciju u prevodi lakom poslu: time to bi prevoenje naunih, tehnikih, politikih i drugih informacija postalo neuporedivo bre i lake, doprinelo bi se f bitnoj meri univerzalizaciji kulture. 466. Rad na mainskom prevoenju ne bi mogao otpoeti da prethodno jeziki opis nije dostigao potrebnu preciznost, zahvalju jui primeni metodolokih principa strukturalne lingvistike. Ali jo je znaajniji u ovom pogledu tadanji razvojni stepen tehnikih nauka koji je omoguio, pored ostalog, i korienje takvih sprava kao to su elektronski raumairi. 467. Termin mainsko prevoenje odnosi se, u stvari, na naro iti program prevoenja namenjen elektronskom raunaru. Pripre manje jezika za ciljeve mainskog prevoenja spada u poslove koje obavljaju lingvisti. Danas je ve mainsko prevoenje znatno uzna predovalo, mada tu ima jo uvek krupnih problema koji oekuju svoje reenje. 468. Proces prevoenja mainom obuhvata nekoliko osnovnih poslova iju je tehniku trebalo paljivo razraditi. Prevoenje po inje primanjem teksta (maina obavlja i daktilografsiki posao). Ono to je ragistrovano automatski se prebacuje u matematiki jezik formula. Dobivene matematike formule u potpunosti odgovaraju strukturi jezika sa kojeg se prevodi: red rei, tip konkretne funk cije, broj morfema pomou kojih su obeleeni konkretni odnosi sve dobij a srvoje precizno obeleje matematikim jezikom. Kad je i ovo obavljeno, nastaje trea faza u procesu prevoenja: mate matiki kod (v. objanjenje termina 457) koji odgovara izvornom tekstu preobraa se u matematiki kod jezika na koji se prevodi. Drukije reeno, poinju se obrazovati nove formule koje misli izraene strukturom izvornog jezika prebacuju u novu strukturu specifinu za jezik o kojem je re. I tek onda, kad i to bude ura eno, nastaje posao oko pretvaranja matematikih znakova ponovo u ljudski jezik, ovog puta u novi jezik, onaj traeni. Obavljanjem ove poslednje, etvrte faza rada maine zavreno je i samo pre voenje. 469. Enkodiranje i dekodiranje (v. 457) tekstova, pojave koje se u procesu rada maine neizbeno nameu, zahtevaju posebno
222

istanavanje lingvistikih kriterija i metoda. Na svakom koraku iskrsavaju razliite tekoe koje lingviste i inenjeri savlauju u udruenim naporima. Pa i pored svih usavravanja koja e se u daljoj budunosti nesumnjivo postii u ovakvom poslu, maine nee moi da budu prevodioci lepe knjievnosti. Samo- tekstovi pi sani bez pretenzija na stilsku originalnost (natuni, struni, poli tiki i si.) moi e se poveriti mainama. Ovo je u vezi sa mnogim faktorima, izmeu ostalog sa injenicom da maine moraju sadr avati u sebi itave renike jezika koji dolaze u obzir za prevo enje, a tehniki je upravo neizvodljivo opremiti ih apsolutno svim onim neobinim izrazima i obrtima koji su, recimo, svako dnevni u poeziji naih dana. 470. U glavne probleme mainskog prevoenja spada realiza cija principa ekonomije u pamenju maine. U principu, maina moe sve da upamti. Metodom fotoskopije u njenu memoriju se utiskuje onoliko rei i gramatikih pojmova koliko je potrebno. Tenja je meutim, da se sa to manjim materijalnim izdacima i kompliko vanj em posla a sa to veom moguom efikasnou obezbedi pristojan prevo. Stoga se fond leksike paljivo odabira prema tipu tekstova koji e biti podvrgnuti prevoenju. Sem renika koji obuhvata leksiku optijeg karaktera izrauju se i tzv. mikroglosari renici izraza svojstvenih posebnim strukama (npr. renik jezika hernije, medicine, fizike i si.). 471. Ma koliko rei bile paljivo registrovane u maini, nije uvek sigurno da li e one u odgovarajuem tekstu biti dobro oda brane s obzirom na injenicu da u svim jezicima postoje sinonimi sa svojim specifinim nijansiranjem osnovnog znaenja. Stoga se pri izboru prknenjuje teorija verovatnoe. Statistikim se metodom kategoriu rei po frekvenciji upotrebe na obine, manje obine i retke, pa se prednost daje obinoj rei, poto za nju postoji naj vea verovatnoa da e svojim znaenjem obuhvatiti i traenu se mantiku nijansu ili e je bar priblino odrediti. Ovakav postupak je zaista opravdana metodoloka mera u datoj prilici, ali niukoliko ne obezbeuje potpunu adekvatnost prevoda. Postoji, uostalom, u ovom sluaju i drugo reenje koje prevod ini manje elegantnim, ali koje ima i svojih prednosti: naporedo se stave sve mogue prevodne varijante (uz odgovarajui znak da je naporenost u pitanju) pa se itaocu ostavlja da odabere, po sopstveniom nahoenju, ade kvatan izraz. 472. Posebnih tekoa pri prevoenju priinjavaju idiomi. Nije lako ni sa sloenicama. Geografska imena, zbog svoje gotovo ne
223

ograniene mnogobrojnosti, takoe predstavljaju problem. Osim toga, u jezicima ima dosta redundantnog (v. 461). Utvrditi ta je u kojoj prilici redundantno i ispustiti ga pri prevoenju to je takoe ozbiljan posao ija tehnika reenja nisu jednostavna. 473. Radi uklanjanja eventualne zabune kod polisemije (v. 376) potrebno je obeizbediti takve mainske operacije koje e pra vilno vriti identifikaciju znaenja pomou konteksta. Uostalom, i van poliseminih kategorija postoji potreba za uspostavljanjem odreene tehnike koja e 'omoguavati stalno voenje rauna o kon kretnim kontekstualnim situacijama. Konstantno odmeravanje od nosa stalnih (invarijantnih) karakteristika rei prema njihovim aktuelnim (kontekstualnim) karakteristikama to je problem od ijeg pravilnog reavanja zavisi puna smisaonost prevoda. 474. Svaki jezik ima svoju specifinu strukturu. Mainskog prevoenja ne moe biti bez preciznih podataka o jezikim struk turama. Prema dananjem stanju strukturalnog ispitivanja izvesni jezici, poto nisu obraeni na odgovarajui nain, ostaju van mo gunosti da uu u kombinaciju za mainsko' prevoenje. Jezike strukture se prethodno uporeuju da bi se odredila njihova mera kongruentnosti (termin usvojen u tehnici mainskog prevoenja) tj. njihova tipoloka srodnost ili razlika. Ovaj posao obavljaju lingvisti. Odmeravaju se leksiki, morfoloki i sintaksiki faktori koji uslovljavaju specifinu prirodu lingvistikih jedinica u datirn jezicima. Ovo se vri popisivanjem inventara jezikih jedi nica i uoavanjem principa njihove distribucije. 475. U najtee probleme mainskog prevoenja u vezi sa svim tim spada pitanje organizacije pamenja: da li e maina poseb no pamtiti samo- cele rei (= leksika organizacija maine) ili e pamtiti posebno osnove, a posebno nastavke rei (= gramatika organizacija maine). U izboru ovakvog tehnikog prosedea ne po stoji saglasnost meu naunicima.1 7 6 Gramatikih osobina u jezicima ima mnogo1 i, bez obzira na koji e konkretni tehniki postupak pasti izbor, njihovo prisustvo mora biti registrovano u maini. U vezi s ovakvim registrovanjem postoje mnoge tekoe koje nisu samo tehnike prirode ve i lin gvistike. to se ovog drugog tie, tu je najvei problem obino nedovoljna obraenost pojedinih gramatikih oblasti datih jezika.
1 7 8 Dok se, recimo, ameriki centar mainskog prevoenja u Seattleu izjanjavao za leksiku organizaciju dotle su sovjetski naunici od poetka bili preteno zainteresovani za gramatiki tip pamenja; 224

476. Potrebe mainskog prevoenja nagone, u stvari, lingvisti ku da se prihvati produbljivanja svojih teorijskih znanja o raznim dosad nedovoljno ispitanim podrujima jezike problematike. Prak tini cilj osposobljavanja lingvistikih rezultata za pravilno iskoriavanje u funkcionisanju maine namee lingvistima naviku da svoje definicije izlau u formulacijama maksimalno jasnim a kon ciznim. Stvaranje tradicije u ovakvoj navici osigurava bolji kvalitet teorijskih studija jezika i efikasniji metod u prezentaciji prak tinih gramatikih pravila. 477. Mainsko prevoenje je zapoeto u SAD i prva maina se nalazi i danas na Harvardu kao istorijski dokumenat jedne zna ajne matematiko-lingvistike epohe. SAD ima vie centara za unapreenje mainskog prevoenja, sa velikim renomeom u svetu. Nadaleko su, recimo, poznati radovi naune grupe sa Washingtonskog univerziteta u Seattleu posveeni u prvom redu razradi algo ritama (v. 389) za mainsko prevoenje sa ruskog na engleski. Svojim radovima se od poetka isticala harvardska grupa,1 7 7 zatim grupa sa Georgetown univerziteta, pa nauni kolektiv sa Kalifornijskiog univerziteta, pa predstavnici Wayne State University i dr. Snage su posebno koncetrisane u ovim centrima na prouavanju lingvistike strukture ruskog i engleskog jezika. Distriibucionalizam, ija je koievka u SAD (v. 332), sa svojom bogatom razraenou mehanikog metoda analize postao je izvrsna baza za dalju lingvisti ku obradu pomenuth jezika u okvirima potreba mainskog pre voenja. Celokupan ovakav rad potpomae produbljivanje lingvi stike teorije u novim pravcima. 478. Veliki takmaci Amerikancima u radu na mainskom pre voenju jesu sovjetski naunici. Oni su kasnije poeli da organizuju svoje snage na tome poslu, ali su zadivljujuom brzinom, za svega etiri pet godina podigli odlian mat ematiko-lingvisti ki kadar iji su rezultati na zavidnoj visini. Godine 1955. zapoeli su sovjetski naunici pripreme oko mainskog prevoenja koje se ti calo svega dva jezika para: englesko-ruskog i francusfco-ruskog. Godine 1959. bilo je ve oko dvadeset pari jezika osposobljenih za mainsko prevoenje. Smatra se da je danas po broju naunog kadra angaovanog u mainskom prevoenju SSSR prva zemlja na svetu. Veliki centri za mainsko prevoenje nalaze se u Moskvi (Institut precizne mehanike, Elektronska laboratorija Saveznog in
1 7 7 Predstavnici ove grupe nisu samo naune snage sa Harvardskog univerziteta ve i naunici okupljeni u Tehnikom institutu drave Massachusetts (Massachusetts Institute of Technology, skraeno M. I. T.).
15

225

stituta za nauna i tehnika saoptenja, Matematiki institut im. Steklova) i Lenjingradu (Eksperimentalna laboratorija za mainsko prevoenje). Manje naune grupe zaposlene su takoe oko main skog prevoenja na Moskovskom pedagokom institutu za strane jezike, na Moskovskom univerzitetu, na univerzitetima u Gorkom, Harkovu, Kijevu, Petrozavodsku, Tiflisu i Erevanu.1 7 8 Svojim ra dom na mainskom prevoenju stekli su veliki ugled mnogi sovjet ski strunjaci (O. S. Kulagina, T. N. Molonaja, I. A. Meljuk, L. N. Iordanskaja, S. Ja Fitialov, G. S. Cejtin i r.). Poslednjih godina razvijeni su jaki centri za rad na mainskom prevoenju u Rumuniji (gde je vodea linost S. Marcus), u Maarskoj (grupa u kojoj su, pored ostalih, F. Kiefer i F. Papp), u ehoslovakoj (grupa P. Sgalla, P. Pithe, M. Teitelove i r.) i Bugarskoj (gde su od naj aktivnijih A. Ljudskanov, E. Paskaleva, M. Janakiev i A. Orlenko). Glavni napori sovjetskih snaga bili su od poetka koncentrisani u dva pravca,: na sastavljanju glosara (= renika u maini) i na pro uavanju jezika-posrenika u prevoenju (= jezika formula na koji se prebacuje konkretan ljudski jezik podvrgnut procesu prevoe nja). Radei na ovom drugom poslu sovjetski naunici su na polju teorije postigli rezultate kojima je pripala visoka cena u inostra nom naunom svetu. 479. I druge evropske i azijske zemlje1 7 9 razvijaju danas posao na mainskom prevoenju, ali vodee mesto u svetu pripada u ovo me zasada potpuno naunim centrima u SAD i SSSR. Bibliografske napomene 480. Prve faze rada na mainskom prevoenju u SAD najbolje su ilustrovane studijama objavljenim u zborniku Machine Trans lation of Language (ed. William N. Locke i A. Donald Boofth, New York 1955). Zbornik je 1957. izaao u Moskvi u ruskom prevou
1 7 8 S obzirom na tempo napredovanja u ovoj oblasti naune aktiv nosti najverovatnije je da ovi podaci (sakupljeni uglavnom prema ob javljenim izvetajima s kraja pedesetih godina) nisu vie potpuni. 1 7 9 Kineski jezik, zbog svoje specifine strukture, uvek je budio panju lingvistike javnosti. Stoga su vesti o napredovanju mainskog prevoenja u NR Kini izazvale mnogo interesovanja u lingvistikim krugovima koji od detaljnog studiranja strukture kineskog jezika u po redenju sa indoevropskim jezikim strukturama oekuju dragocene podatke za produbljivanje optejezike teorije. Prve informacije za inostranstvo o mainskom prevoenju u NR Kini dao je Lju Jun-cjuan u lanku I s s l e d o v a t e l s k a j a r a b o t a v o b l a s t i MP v K i ta j s k o j N a r o d n o j R e s p u b l i k e (VJa VIII, 5, 1959, 102104). 226

pod naslovom M a i n n y j p e r e v o d (odgovorni redaktor F. S. K u z n e c o v ) . Obiman zbornik Ldnguistic and Engineering Studies in the Automatic Translation of Scientific Russian into English. Technical Report (Seattle-Washington, 1959) sadri reprezentativne radove naune grupe iz centra u Seattleu. Knjiga A. G. Oettingera Automatic Language Translation: Lexical and Technical Probleme (Hardvard Momographs in Applied Science No 8, Cambridge, Mass., 1961) izvrsno ilusitruje rezultate harvardskog centra za mainsko' prevoenje. Saete preglede uraenog tokom pedesetih godina na ovome polju naune delatnosti daju predstavnici harvardske grupe W. N. Locke i V. H. Yngve, predstavnik Seattlea Erwin Reifler i pred stavnik centra u Georgetownu Paul L. Garvin u zborniku 8th Proceedings pod naslovom: Machine Translation (502518). Y. Bar-Hillel daje pregled postignutih rezultata tokom pedese tih godina u mainskom prevoenju ne samo u SAD ve i u Vel. Britaniji u Report on the State of Mechanical Translation in Uni ted States and Great Britain (Jerusalem 1959). Za uvoenje u komplikovanu problematiku mainskog prevo enja najbolje e posluiti knjiga Davida G. Haysa, Introduction to Computational Linguistics ( Mathematical Linguistics and Automatic Language Processing No 2, Amsterdam 1967). V. i knji gu sovjetskog strunjaka V. J. Rozencvejga: O s n o v y o b e g o i m a i n n o g o p e r e v o d a , Moskva 1064. Postoje mnogobrojne studije koje prikazuju dostignua razli itih amerikih centara za mainsko prevoenje. Oni koji se za ovo posebno interesuju nai e odgovarajue informacije u asopisu kao to je npr. Mechanical Translation, poznata publikacija harvard skog centra (grupe koja radi u Massachusetts Institute of Technology). Mi bismo ovde ipak posebno preporuili jo nekoliko studija koje su bile u svoje vreme naroito zapaene u inostranstvu, u prvom redu u SSSR: V. E. Giuliano (predstavnik harvardske grupe) An Experimental Study of Automatic Language Translation (Mathematical Linguistics and Automatic Translation, Report NSF-1, Cambridge Mass., 1959); M. E. Scherry (predstavnik harvardske grupe) Syntactic Analysis in Automatic Translation (Mathematical T.ingiristirs and Automatic Translation, Cambridge, Mass., Report NSF-5, 1960);
15'

227

V. H. Yngve (predstavnik harvardske grupe) Sentance-forSentence Translation (Mechanical Translation vol. 2, 1955, No 2, 2937), A Framework for Syntactic Translation (Mechanical Translation vol. 4, 1957, No 3, 5965), A Programming Language for Mechanical Translation (Mechanical Translation vol. 5, 1958, No 1, 2541), A Model and an Hypothesis for Language Structure (Proceedings of the American Philosophical Society vol. 104, 1960, No 5, 444466); L. R. Micklesen Russian-Engliish MT (American Contributions to the Fourth International Congress of Slavicists, Moscow, Septembar 1958, s-Gravenhage 1958, 245265), Foiran Classes Structural Linguistics and Mechanical Translation (u zborniku For Roman Jakobson, 344352). Od novijih radova koji daju pregled rezultata rada s maina ma u pogledu unapreenja lingvistike teorije i prakse prevoenja v.: John R. Pierce et al., Language and Machines. Computers in Translation and Linguistics, Washington 1966; Saul Gom, The Identification of the Computer and Information Sciences: Their Fundaimental Semiotic Concepts and Relationships, Foundations of Language vol. 4, No 4, 1968, 339372. V. i studiju amerikog lingviste S. M. Lamba: The Nature of the Maehine Translation Problem, Journal of Verbal Leaming and Verbal Behavior 4, 1S65, 196210. Za blie upoznavanje sa prvim rezultatima sovjetskih napora oko mainskog prevoenja pogodan je, pre svega, zbornik M a t e r i a l y p o m a i n n o m u p e r e v o d u (I tom, izdat u Lenjingradu 1958) gde se, pored ostalog, nalaze i takvi poznati radovi kao to su, recimo: N. D. A n d r e e v , M e t a - j a z y k m a i n n o g o p e r e v o d a i e g o p r i m e n e n i e (4060), V. V. I v a nov, Lingvieskie voprosy sozdanija m ain n o g o j a z y k a d l j a i n f o r m a C i o n n o j m a i n y (1039). Poznati strunjak za mainsko prevoenje I. A. Meljuk daje pregled rada na mainskom prevoenju u SSSR krajem pedesetih godina u lanku iji je naslov: R a b o t y p o m a i n n o m u p e r e v o d u v SSSR ( V e s t n i k AN SSSR, 1959, N o> 2, 4347). V. i: I. I. R e v z i n i V. Ju. R o z e n c v e j g , O e r k i p o o b e m u i m a i n n o m u p e r e v o d u , Moskva 1965. U zborniku I s s l e d o v a n i j a p o s l a v j a n s k o m u j a z i k o z n a n i j u (izd. AN SSSR, Moskva 1961, 374382) objavljena je studija T e o r e t i e s k i e o s n o v i m a i n n o g o p e r e v o d a n a r u s s k i j j a z y k objavljuje probrani kolektiv
228

autora: O. S. K u l a g i n a , A. A. L j a p u n o v , I. A. M e l u k , T. N. M o l o n a j a. Tu su izneseni, kondenzovano, jasno neki za nimljivi rezultati elitnih sovjetskih strunjaka okupljenih oko rada na mainskom prevoenju, a posebno zainteresovanih za problem j ezika-posradnika. Blii uvid u aktuekii nivo dostignua sovjetske nauke na polju mainskog prevoenja dae zainteresovanima razliite studije obj avljene pre svega u asopisu M a i n n y j p e r e v o d i p r i k l a d n a j a l i n g v i s t i k a a takoe i u V o p r o s y j a z y k o z n a n i j a (gde su izlaganja naroito pristupana, specijalno pisana za lingvistiku publiku koja tek treba da se blie uvede u novu ofolast lingvistikog interesovanja). Teorijske probleme vezane za posao mainskog prevoenja prikazuje danas adekvatno i aso pis maarskih strunjaka koji izlazi u Budimpeti pod naslovom Computational Linguistics. Svima onima koji bi hteli podrobnije informacije o naunoj teoriji prevoenja uopte preporuuje se zbornik On Translation (ed. Reuben A. Brower, Harvard Studies in Comparative Literature, vol. 23, Cambridge, Mass., 1959) u kojima su, pored radova specija lista za literaturu, zastupljeni i radovi lingvista. Tako npir. Roman Jakobson u studiji On Linguistic Aspects of Translation (232239) izlae teoriju sutine prevoenja: sve se moe prevesti tako da osnovna poruka o kojoj se radi ostane neizmenjena, ali kod (v. 457) pomou kojeg se poruka prenosi bezuslovno podlee promeni u pro cesu prevoenja svaki jezik ima svoj specifian kod; otuda pri prevoenju nastaju nuna prekrajanja detalja, oduzimanja i doda vanja u duhu novoga koda na koji se poruka prebacuje; otuda svako prevoenje poetskog teksta postaje neminovno kreativna lingvistika transpozicija. Eugen A. Nida u Principles of Trans lation as ExempMiied by Bible Translating (1131) zastupa tezu da adekvatnog prevoda ne moe biti ne samo zbog razlike u kodu (u strukturi jezikJh sistema) ve i zbog toga to svaki jezik ima svoju individualnu kulturnu pozadinu koja odreuje specifian tip metaforinih asocijacija. Williard V. Quine u Meaning and Trans lation (148172) primenjujui logiku analizu udruenu sa metod skim postupcima razraenim u teoriji informacije, pokazuje da se mogu pronai zajedniki koeficijenti meu jezicima u vidu adekvat nih reeninih karakteristika, prisutnih i u jeziku sa kojeg se pre vodi i u jeziku na koji se prevodi, bez obzira na razlike meu njihovim gramatikim strukturama. I, najzad, Anthony G. Oettinger u Automatic Transference, Translation, Remittance, Shunting
229

(240267) razlae principe mainsikog prevoenja sa posebnim uka zivanjem na izglede koji postoje u usavravanju tehnike automat skog prevoenja ruskih tekstova naj engleski. O problemu prevoenja sa firthijanskih pozicija (v. 514) govori J. C. Catford u svojoj knjizi A Linguistic Theory of Translation, London 1965.

A L G E B A R SK A LIN GVISTIKA NELINEARNOG ( A N A L I T I K O G ) T IP A 1 8 0

UVODNE NAPOMENE 481. Termin algebarska lingvistika pojavio* se prvo u sloven skom lingvistikom svetu. Godine 1064. poeli su ga upotrebljavati eki sitrunjaci za mainsko prevoenje P. Sgall i L. Nebeski da njime ukau na pravce rada na jeziku koji ukljuuju dosta iroko korienje matematikih metoda, ali prvenstveno onih koji nisu statistikog karaktera (dakle, algebarska kao suprotnost kvantita tivnoj, odnosno statistikoj, lingvistici). Izraz teorija jezickih modela, koji je dotle dominirao u Evropi zahvaljujui injenici da su ga odomaili u lingvistikoj terminologiji sovjetski strunjaci od ugle da, potisnut je poslednjih godina izrazom algebarska teorija jezika gotovo svuda van SSSR, a i u SSSR danas ga pojedinci naputaju u korist novog termina. Algebarska lingvistika moe biti i linearnog tipa. To biva onda kada se ona zasniva na teoriji o isreenotm (linearnom) poretku sdntaksikih konstituenata, kao to je, na primer, sluaj sa generativ nom gramatikom Chomskog (v. 426). Analitiki karakter ima, pak, algebarska lingvisitika onda kada se ovakav obavezan uslov linearnosti ne postavlja. Ima vie moguih pristupa jeziku sa pozicija koje bi opravda vale primenu termina algebarsko lingvistiko ispitivanje analiti kog tipa. Makoliko se ti mogui pristupi meusobno razlikovali, jedno im je zajedniko: nastojanje da se, pre svega, ientifikuje i iso Mada ova oblast jezickih studija spada, po mnogim autorima, u domen matematike lingvistike budui da se koristi tekovinama savremene matematike, ja sam je ipak izdvojila u posebno poglavlje ima jui u vidu njene specifino lingvistike odlike po kojima se ona suprot stavlja svim danas ve klasinim oblicima rada na jeziku za koje je, sredinom ovog veka, bio predvien termin matematika lingvistika (upravo radi to preciznije distinkcije u ovom smislu, ovde je terminu matematika lingvistika dodat kvalifikativ: kvantitativnog [= nealHcbarskog] karaktera, v. 431 n.).
230 231

protumai funkcionalna vrednost jedinica sa kojima se operie 'pri jezikoj analizi. Pojedini lingvisti koji su se opredelili za ovakve teorijske pozicije naglaavaju da je njihov prilaz jezikom fenomenu takoe generativan, iako generiranje jezickih struktura zamiljaju i pri kazuju na bitno drukiji nain od onog koji je svojstven teoriji Chomskog. Bibliografski podaci 482. Nastajanje nove ere algebarskog rada na jeziku moe se lepo pratiti upoznavanjem sieeih radova: G. S. Cejtin, K v o pr o i s u o p o s t r o j e n i i m a t e m a t i e k i x m o d e l e j j a z y k a, D o k 1 a d y n a k o n f e r e n c i i p o o b r a b o t k e i n f o r m a c i i , ma . p e r e v o d u i avt . t e n i j u t e k s t a , III, Moskva 1961; R. L. Dobruin, M a t e m a t i e s k d e m e t o d y v l i n g v i s t i k e , M a t e m a t i e s k o e p r o s v e e n i e 6, 1961, 3751; S. Ja. Fitialov, O p o s t r o j e n i i f o r m a l n o j m o r f o l o g i i v s v j a z d s m a i n n y m p e r e v o d o m, D o k 1a d y n a k o n f e r e n c i i p o o b r a b o t k e i n f o r m a c i i , ma. p e r e v o d u i avt . t e n i j u t e k s t a II, Moskva 1961; H. Futnaim, Some Issues in the Theory of Grammar, Structure of Language and Its Mathematical Aspects (= Proceedings of Symposia in Applied Mathematias XII, 1961, izd. R. Jakobson, 2542); H. B. Curry, Some Logical Aspects of Grammatical Structure, Structure of Language and Its Mathematical Aspects (= Proceedngs of Symposda in Applied Mathematics XII, 1961, izd. R. Jakobson, 5668); K. ulik, Some Axiomatic Systams for Formal Grammars and Languages, Information Processing 1962 (== Proceedings of the IFIP Congress 1962, Amsterdam 1963, 313317); S. Abraham, A For mal Stuy of Generative Grammars, Computational Linguistics II, 1964, 5 19; P. Novak, Mathematical Models of Linguistic Objects, Prague Studies in Mathematical Linguistics 1, 1965, 155-? 157; M. No vo tny, On Some Algebraic Concepts of Mathematical Linguistics, Prague Studies in Mathematical Linguistics 1, 1965, 125140. Rad sovjetskih strunjaka u ovoj teorijskoj oiblasti izazvao je ivu panju lingvistike javnosti zahvaljujui, pored ostalog, i knji zi I. I. Revzina, M o d e l i j a z y k a (Moskva 1062) koja je 1966. objavljena (u Londonu) na engleskom jeziku (pod naslovom Models of Language; prevodioci: N. F. C. Owen i A. S. C. Ross), a 1968 (u Parizu) na francuskom (Les modeles linguistiques; preveo Y. Gentilhomme).
232

Principi modeliranja jezika postaju jasni i pri itanju ve pominjane knjige Jurija Derekovia Apresjana, I d e i i m e t o d y sovremennoj strukturnoj lingvistiki (Moskva 1966). Zainteresovani mogu nai korisne podatke o tome kako su poetkom ezdesetih godina teoriju modela primenjiivali na sintaksu istaknuti sovjetski strunjaci (kao npr. S. Ja. Fitialov i K. I. Babioki) u zborniku P r o b i e m y s t r u k t u r n o j l i n g v i s t i k i , Moskva 1962. V. takoe: P. N. Denisov, P r i n c i p y m o d e l i r o v a n i j a j a z y k a , Moskva 1965; Vja. Vs. Ivanov i V. N. Toporoiv, S l a v j a n s k i e j a z y k o v y e m o d e l i r u j u i e s e m i o t i e s k i e s i s t e m y , Moskva 1965; R. G. Piotrovski, M odelirovanie fo n o lo g ie s k ix sistem i metody i x s r a v n e n i j a , Moskva-Leningrad 1966; I. I. Revzin, M e to d m o d e l i r o v a n i j a i tipologija slavjanskix j a z y k o v , Moskva 1967. Godine 1963. ruimunski naunik S. Marcus je objavio knjigu koja mu je donela veliki ugled koid strunjaka za matematiku lingvistiku: Lingvistici matematica. Modele matematice in lingvistica, Bukuret. Njegovi su teorijski pogledi, meutim, postali ire poznati tek kad je objavljena na engleskom jeziku knjiga Alge braic Linguistics. Analytical Models, New York 1967; i knjiga na francuskom: Introduction mathematique a la linguistique structurale, Pari 1968. V. i njegovu studiju Categories de Dobruin, fermetures de Sestier et voisinages de Sakai, Glossa 1, 1967, sitr. 5967. Algebarska lingvistika je u najkraim crtama izloena u zbor niku koji su izdali praki lingvisti: P. Sgall a kolektiv, Cesty mo demi jazykovedy (= Mala modemi encyklopedie 47, Praha 1964). Opti pogled na razvoj algebarske lingvistike u zemljama isto ne Evrope obie se upoznavanjem sa ve pominjanim ( 435) knjigama maarskih lingvista: Ferenc Papp, Mathematical Linguistics in the Soviet Union (= Janua Linguarum, Series Minor 40, The Hague 1966) i Ferenc Kiefer, Mathematical Linguistics in Eastern Europe (= Mathematical Linguistics and Automatic Language Pro cessing 3, Amsterdam 1368). O tome u kom se pravcu danas dalje razvija algebarska lingvi stika u celini vrlo adekvatno informiu asopisi koji izlaze na en gleskom jeziku u zemljama istone Evrope: Prague Studies in Ma thematical Linguistics (Prag), Prague Bulletin of Mathematical Linguistics (Prag) i Computational Linguistics (Budimpeta). V. i aso pise koji se (na ruskom) objavi jaju u SSSR: P r o b l e m y k i b e r 233

n e t i k i (Moskva), K i b e r n e t i k a (Kijev), A l g e b r a i l o g i k a (Novosibirsk), N a u n o - t e x n i e s k a j a i n f o r m a c i j a (Moskva). KATEGORIJALNA GRAMATIKA IDENTIFIKACIONOG TIPA 483. Termin kategorijalna gramatika preuzeli su lingvisti od filo'zofa-semantiara. Ispitujui artificijelne jezike konstruisane po principima matematike logike, filozofi su prvih decenija ovog veka poeli postavljati u centar naune panje pojam semantikih kate gorija, o kojem je prvi poeo govoriti Husserl.1 8 1 Teoriju znaenjskih kategorija razraivali su dalje St. Lesniewaky i K. Ajdukiewicz (v. 390). Teorija je, u stvari, postala ire poznata teik u onom vidu koji joj je dao Ajdukiewicz.1 8 2 Jo proubljeniju interpretaciju dobila je u radovima H. B. Curryja,1 8 3 jednog od onih predstavnika modeme logike koji je tokom poslednjih go dina najodsudnije delovao na formiranje teorijskih koncepcija pojedinih evropskih lingvista (o znaaju Curryjevih postavki za oblikovanje aumjanove lingvistike teorije v. 500). 484. Yehoishua Bar-Hillel je prvi lingvista koji je, pedesetih godina ovog veka, pokuao da teoriju o semantikim (znaenjskim) kategorijama primeni na prave (ljudske) jezike. Pojam semantike kategorije uveden je u fond teorijskih poj mova modeme logike onda kada se pristupilo sistematski poslu formalizacije1 8 4 postojeih razlika meu semantikim pojedinostima ija ukupnost sainjava jedan logiki sistem sporazumevanja. Te tako koncipovane semantike pojedinosti nazvane semantikim kategorijama poeljene su na dve vrste: na argumente i na funktore, s tim to e argument biti svaka ona kategorija koja je
lel Edmund Husserl (18591938), inae najvie poznat u lingvisti kom svetu po radu Ideen zur einer reinen Phanomenologie und phanomenologischen Philosophie (Husserliana Band III, Den Haag 1950). 1 9 2 V. njegov rad Die syntaktische Konnexitat, Studia Philosophica I, 1935, 127. 1 6 3 On je, pored ostalog, jedan od autora poznate knjige H. B. Curry and R. Feys, Combinatory Logic (Amsterdam 1958). Za razvijanje novih pravaca rada u lingvistici od najveeg je znaaja studija H. B. Curry, Some Logical Aspects of Grammatical Structure, Structure of Language and Its Mathematical Aspects (= Proceedings of Symposia in Applied Mathematics, Vol. XII), ed. R. Jakobson (Providence, Rhode Island, 1961, 5668). 1 0 4 Termin je upotrebljen ovde u smislu koji mu daje modema logika. 234

izloena dejstvu nekog funktora, a funktor svaka ona kategorija koja dejstvuje na neki od argumenata. Y. Bar-Hillel je, polazei od ove fundamentalne distinkcije ar gumenata i funktora, pristupio sintaksikoj analizi koja ide u pr vom redu za tim da se izvri postupna identifikacija sintaksikih konstituenata na osnovu njihovog funkcionalnog svojstva (otuda i odgovarajui termin: kategorijalna gramatika identifikacionog tipa). 485. Po Bar-Hillelu, jezik treba posmatrati kao specifian skup elemenata od kojih jedni (A) poseduje svojstvo bazinih kategorija (to bi u logici odgovaralo pojmu argument) dok ga drugi (B) ne poseduju. Grupu (A) predstavljaju reenice (S) i sve rei odreene za nominaciju pojmova (n). Ostali elementi ukljuuju se u grupu (B) i na njih se primenjuje termin operator (odgovarajua kategorija u logici nosi naziv funktora). Funkcija jezikih kategorija prikazuje se uz primenu posebne simbolike. Znak / stavlja se iza kategorije iju funkciju utvrujemo. Iza toga znaka dolazi podatak o nekotm drugom elementu date sintaksike konstrukcije koji, u odnosu na kategoriju podvrgnutu analizi, stoji bilo (I) u funkciji podreenosti, bilo (II) u funkciji nadreenog lana konstrukcije. U sluaju (I) podreena kategorija se postavlja u obine zagrade na primer (n); u sluaju (II) za grada ima uglasti karakter dakle [n]. Ako se, recimo, analiza primeni na konstitutivne elemente reenice bolesno dete spava, gde bolesno funkcionie kao determinator imenice dete, a spava kao reenica kojoj je podreena kategorija n (= subjekat dete), onda se dati sintaksiki konstituenti prikazuju na sledei nain: bolesno = n / [n] dete n spava = S / (n) Sintaksika analiza ide za tim da se, postepenim eliminisanjem hijerarhijski niih sintaksikih jedinica, dobije u krajnjem rezultatu ona jedinica prema kojoj svi isputeni sintaksiki elementi vre konstitutivnu funkciju. Simboliki prikaz jednog iskaza naziva se njegovim indeksom. Indeks se podvrgava redukciji koja se ispoljava u vidu razliitih etapa svojevrstne derivacije. Tako, npr., indeks n / [n] n S / (n), koji odgovara reenici bolesno dete spava, u rezultatu prve derivacije dobija sledei vid: n S / (n). U drugoj derivaciji dostiemo krajnji traeni rezultat: S.
235

Da bi se dobio ovakav krajnji rezultat, potrebno je pravilno ostvarivati redukcioni proces analize. Prvi uslov za to je tano utvrditi ta se a im povezuje u sintaksiku konstrukciju neposredne zavisnostd. Pretpostavimo da smo prvo pristupili redukovanju sintaksdkog spoja ilustrovanog izkazom dete spava, pa tek onda uzeli u razmatranje eliminaciju elementa bolesno (raunamo, dakle, i ovde da iskaz u celini glasi bolesno dete spava). Takav redosled deriva cije poetnog indeksa ukazivao bi na to da mi konstrukciju dete spava posmatramo kao neposredno zavisnu od bolesno, to je sva kako pogrena pretpostavka. Da je pogrena, govori nedvosmisefoo i injenica da priimenjena prva derivacija dovodi do rezultata n / [n] S koji je ujedno i krajnji (dalja se derivacija pokazuje nemoguom) i neprihvatljiv. Da bi, naime, rezultat bio- prihvatljiv, potrebno je da se indeks ostvari u vidu jednog jedinog simbola, to ovde nije sluaj. Po Bar-Hillelu, operatore bi trebalo svrstavati u dve posebne grupe prema tome da li svojim dejstvom na neki dati argument proizvode (A) istovrsni argument ili (B) argument drukije vrste. U sluaju (A) radi se o operatoru endotipskog (engl. endotypic) karaktera, a u sluaju (B) eksotipskog (engl. exotypi). Operator, na primer, koji se manifestuje u funkciji elementa bolesno u kon tekstu bolesno dete spava svrstava se u grupu (A) (indeks kategorije je n / [n]), dok operator kategorije spava pripada grupi (B) (indeks je ovde S / (n)). Po ovakvoj podeli, u egleskom jeziku endotipskog su karaktera pridevi i zamenice U atributskoj slubi, zatim prilozi, veznici i lan. Eksotipski karakter imaju glagoli i . predloi, dok imenice po pravilu izmiu ovakvoj klasifikaciji budui da najee funkcioniu kao bazine kategorije. 486. Bar-Hillelovu lingvistiku teoriju pojedinci tretiraju kao svojevrsnu gramatiku zavisnosti (o gramatici s -ovakvim nazivom v. inae u 493). U ovome im za pravo daje injenica da se BarHillelov identifikacioni prosede u sutini svodi na utvrivanje od nosa zavisnosti meu jezikim kategorijama. Njegova je teorija doekana s interesovanjem i inspirisala je kod mnogih opredeljenje za to rigoroznije metodoloke procedure koje bi trebalo primeniti radi identifikacije sntaksiMh funkcija. Pa ipak, ona nije u celini ire prihvaena. Svima je jasno- da je njena eksplikativna mo ogranienog karaktera; izvan njenog dometa ostaju mnogi problemi jezikog fenomena. Nj-oj su najvie panje poklonili lingvisti za interesovani za iznalaenje egzaktnih metoda sintaksike analize radi mainskog prevoenja.
236

Bibliografski podaci

487. Kategorijalna gramatika ientifikacionog -tipa zasnovana je u radu Y. Bar-Hillela: A Quasi-Arithmetical N-o-tation for Syntactic Description, Lg, Vol. 29, No 1, 1953, 4758. V, i sledee radove u kojima Bar-Hillel izlae svoje asno-vne teorijske poglede: Y. Bar-IIillel, Ch. Gaifman and E. Shamir, On Categorial and PhraseStructure Grammars, Bulletin of the Research Council o-f Israel, Vol. 9 F, 1960, 116; Y. Bar-Hillel and E. Shamir, Finite-State Languages: Formal Reprasentaitions and Adequacy Profolems, Bulle tin of the Research Council of Israel, Vol. 8 F, 1960, 155166; Y. BarHillel, M. Perles and E. Shamir, On Formal Properties of Simple Phrase-Structure Languages, Applied Logic Branch, Technical Report No 4, 1960, Jerusalem, Israel, Hebrew University. Godine 1964. objavljen je zbornik Bar-Hillelovih radova pod naslovom Language and Information. Seiected Essays on Thedr Theory and Application (Jerusalem, Israel). Tu sa nalaze, pored ostalo-g, ovde pomenute studije A Quasi-Arithmetical Notation ..., i On Formal Properties of Sdmple Phrase-Structure Languages (v. str. 6174 i 116150). Sumaran i vrlo pristupaan prikaz Bar-HiUelove teorije uklju en je u rad Manfreda Bierwischa: Uber den the-oretishen Status des Morphems, Studia Grammatica I, Berlin 1966, 5189. Na nain srodan Bar-Hillelovom tretira sintaksiku problema tiku J. Lambek u The Mathematics of Sentence Structure, Ame rican Mathematical Monthly 65, No 3, 1958, 154170. KATEGORIJALNA GRAMATIKA ZASNOVANA NA PRINCIPIMA MATEMATIKE TEORIJE SKUPOVA 488. Sovjetski strunjak za mainsko prevoenje, O. S. Kulagina, prva je primenila s uspehom principe matematike teorije skupova na prouavanje jezika. I ona operie pojmom kategorija koje bivaju utvrene primenom izvesnih formalnih1 8 5 definicija. Centralno mesto u njenoj teoriji zauzima kategorija gramatiki ispravne reenice (ruski ter min o t m e e n n a j a f r a z a ; odgovara engl. terminu wellformed sentence), Svi testovi koji se primenjuju u postupku analize podreeni su tenji da se -ova kategorija zadri u centru panje. 1 8 5 Termin formalni upotrebljen je ovde u smislu koji mu daje mo dema logika.
237

Rulagina se slui transformacionim testom, ali to je samo jedan od operativnih vidova analize, bez bitnog znaaja po teoriju. Njena teorija uopte ne uzima u obzir generativnu komponentu jezika; njeni objekti ispitivanja zamiljaju se kao ve postojei (dati). Kao i za Bar-Hillel a, i za Kulaginu su najvaniji odnosi meu kategorijama. Ti odnosi se utvruju na poseban nain, pre svega s voenjem rauna o osnovnim postavkama teorije skupova. 489. Te osnovne postavke nameu, pre svega, potrebu za raz likovanjem dvaju fundamentalnih skupova: jedan skup (interpre tiram ovde kao skup izvesnih bazinih jedinica fonema, leksema i slino) koji se ukljuuje u drugi skup (interpretiran ovde kao skup reenica koje se ispoljavaju kao lanac sastavljen od jedinice prvog skupa). Odnosi meu elementima jednog datog skupa ispituju se uz primenu supstituc ionog testa (v. 332). Uzmimo, recimo, da se ele menti prvoga skupa interpretiraju kao lakseme. Odnosi meu leksemama ispitivae se: (A) s pogledom na distribuciju u govornom lancu; (B) s pogledom na paradigmu. Ukoliko dve lekseme ispo ljavaju identinost u ponaanju prema kriteriju (A), utvrdiemc da reprezentuju istu kategoriju familije (Kulaginin termin: s e m e j s t v o ) . Kategorija familije oznaava se simbolom S. Ukoliko se, pak, identinost ispoljava u odnosu na kriterij (B), prikljuiemo obe lekseme istoj kategoriji T (ovaj simbol zamenjuje termin o l t r e s n n o s t). Analiza se pojednostavljuje primanom odgovarajuih postupaka simbolikog prikazivanja. Tako, na primar, konstatacija da ruski oblik s t u l j a ima isfcovetno T s oblikom s t u l , a istovetno S s oblikom l a m p y obie ovakav simboliki prikaz: T ( stul ) S (1 a m p y) = s t u l j a

od inae istaknutih pobornika analitikih modela algebarske lin^ gvistike, I. I. Revzin, s pravom primetio da samo u fragmentarnom posmatranju jezika pravila o svrstavanju leksema u istu katego riju S mogu imati apsolutnu vrednost. Proirivanjem konteksta uveravamo se u to da je njihova vrednost, u stvari, samo relativna. Oblik s t o 1y , recimo', u reenici j a v i u s st o 1y moe se zameniti oblikom k o r o v y ; ali ako reenicu proirimo drugom, relativnom (ja v i u s t o l y , k o t o r y e j a k u p ii), zamena postaje nemogua (budui da imenica k o r o v y , poto oznaava ivo bie, zahteva oblik k o t o r y x mesto k o t o r y e). 491. Kulagina je primenu svoje teorije usredsredila prvenstveno na domen leksike. Doiman fonolokih fenomena dobio je adekvatnu obradu pre svega u radovima istaknutog rumunskog strunjaka za algebarsku lingvistiku ||I Solomona Marcusa. Dalja razrada teorije unela je izvesne dopune koje su uglavnom znaile pribliavanje stavovima karakteristinim za gramatiku zavisnosti (v. 493). Ovakvom pribliavanju najvie su doprineli radovi R. L. Dobruina, S. Ja. Fitialova, a i samog Marcusa. Bibliografski podaci 492. Teorija O. S. Kulagine objavljena je pod naslovom O b o d n o m s p o s o b e g r a m m a t i e sk i x p o n j a t i j na b a z e t e o r i i m n o e s t v a u P r o b 1 e m y k i b e r n e t i k i I, Mo skva 1958, str. 203214. Teoriju je lingvistima prikazao I. I. Revzin u studiji O n e k o t o r i x p o n j a t i j a x t a k n a z y v a e m o j t e o r e t i k o m n o e s t v e n n o j k o n c e p c i i j a z v k a . VJa, IX, 6, 1960, 8894. V. jo i sledee studije: R. L. Dobruin, E l e m e n t a r n a j a g ra m m a ti e s k a j a kategorija, B ju l l e t e n O b edin e n i j a p o p r o b l e m a m m a i n n o g o p e r e v o d a 5, Mokva 1957, 1921; A. A.Holodovi, O p y t t e o r i i p o ' d k l a s s o v s I o v, VJa 1, 1960, 3243; T. N. Molonaja, O p o n j a t i i g r a m m atiesk oj konfiguracii, Strukturno - tip ologi e s k i e i s s l e d o v a n i j a , Moskva 1963, 4659; A. V. Gladki, A1 g o r i t m i e s k a j a n e r a s p o z n a v a e m o s t s u e stvennoj neopredelennosti konteksno-svobodn y x j a z y k o v , A l g e b r a i l o g i k a 4, Novosibirsk 1965, 5364. Posebno se preporuuje knjiga Ferenca Kiefera, Mathamatical Ijinguisitics in. Eastem Europe (= Mathematical Linguistics and Automatic Language Processing 3, Amsterdam 1968) u kojoj se, po239

Testiranje, meutim, koje ide za tim da proveri ima li s t u l j a istovetno S sa s t u l a istovetno T sa l a m p y dae negativan rezultat: S ( stu 1) T (lampy) = 0 490. Teorija O. S. Kulagine stekla je mnogo pristalica, prven stveno u SSR i nekim zemljama istone Evrope (najvie u Rumuniji). Pojedinci su izrazili, na pnimer, nadu da bi rezultati ispiti vanja odnosa u jeziku s pogledom na kategorije S i T mogli otvoriti sasvim nove perspektive za razvoj tipolokih studija. Nisu izostale, dodue, ni razliite kritike napomene. Tako je, na primer, jedan
238

red ostalog, daje i kritiki osvrt na znaaj teorije O. S. Kulagine. V. takoe Ferenc Papp, Mathematical Linguistics in the Soviet Union ( = Janua Linguarum, Series Minor 40, The Hague 1966). V. i radove Marcusa i Fitialova navedene u 482. GRAMATIKA ZAVISNOSTI I PROJEKTIVNOSTI 493. Termin gramatika zavisnosti primanio je ameriki lingvi sta D. G. Hays na svoju teoriju o sintaktikim odnosima, tako da je ona pod tim imenom danas i poznata. D. G. Hays je istaknuti strunjak za mainsko prevoenje. Nje govo iskustvo na tomu poslu ga je inspirisalo da, uz izbor odgova rajueg metodolokog postupka, u centar svojih razmatranja postavi funkciju jezilkih jedinica. Njegove ideje rezimiraju u izvesnom smislu teorijska shvatanja koja su, poetkom ezdesetih godina, pri sutna kod veeg dela predstavnika matematike lingvistike. 4'94. P o Haysu, sve jezike elemente treba, pre svega, odrediti po tome da li (A) funkcioniu kao terminalne jedinice ili (B) ne funkcioniu tako. U (A) sluaju re je o eksponentima minimalnih sintaksikih konstituenata. Za jedinice (B) kategorije rezervisan je termin pomonih jedinica (engl. auxiliary units). Pomone jedinice se prikazuju pomou simbola. Svrha njihovog postojanja jeste u tome da ukau na razliite vidove sintaksikih realizacija jedinica (A) kategorije. Posebnim pravilima pripisuju se funkcije pomonim jedinicama. Ta se pravila nazivaju pravilima zavisnosti (engl. dependency rules). U naelu posmatrano, funkcija moe biti ili upravna ili za visna. Ukoliko je upravna fukcija u pitanju, priroda datog uprav nog elementa definde se prema broju elemenata koji od njega zavise. Determinativna struktura je po prirodi svojoj bitno drukija od konkatenativne ( = ulanane) strukture. Koaikatenativnoj struk turi u formalnom pogledu odgovora kalkulus (v. 402), ali determinativnoj ne odgovara. Determinativnoj strukturi, p o Haysovom uverenju, najbolje odgovara prikazivanje pomou grafa, tj. pri kazivanje u vidu takozvanog drveta zavisnosti (engl. dependency tree). Pomou grafa se daje projekcija strukturalnih odnosa na osu jezike linearnosti. Projektivnost je, u stvari, od bitnog znaaja za teoriju u celini, koju stoga mnogi i nazivaju gramatikom zavisnosti i projektivnosti. 240

Uzmimo radi ilustracije engleski primer They are flying planes koji je dvosmislen, mogu mu se pripisati sledee dve interpretacije: (1) They are jlying planes = oni putaju avione da lete. (2) They are flying planes ovo su avioni koji lete. U prikazivanju pomou grafa to bi izgledalo ovako:

Tliey are

<

flym g planes

Pristalice gramatike zavisnosti i projektivnosti (kojih danas ima dosta, posebno u zemljama istone Evrope) smatraju da ovakvo prikazivanje unapreuje sintaksiku analizu budui da daje vee mogunosti za sagledavanje odnosa izmeu nekog datog reda rei i odgovarajueg sintaksikog poretka. Teite novijih ispitivanja upravo,i lei u naporima da se iznau adekvatne definicije ovog odnosa. Treba istai da se osnovne tekovine gramatike zavisnosti i pro jektivnosti danas po pravilu iskoriavaju, negde u veoj, negde u manjoj meri, pri radu na sintaksiokoj analizi koju pred uzimaju predstavnici algebarske lingvistike (ovo svakako najmanje vai za aumjana i njegove sairadnike, mada i oni takoe vode u prvom redu racima o funcionalnom momentu i insistiraju na prednosti prikazivanja pomou grafa, sili sve to na sasvim svojevrstan nain V. 505). Bibliografski podaci 495. Haysova teorija izloena je u radu: David G. Hays, De~ pendency Theory: a Formalism and Some Ohservations, Lg, Vol. 40, No 4, 1064, 511 525. Prve ideje o potrebi zasnivanja gramaitike zavisnosti javljaju se ve 1959. u radu K. E. Harpera i D. G. Haysa, The Use of Machines in the Constructaon o f a Gramimar and Computer Pro gram for Structural Analysis, Proceedings of the International Congress on Information Processing, UNESCO, Pari 1959. V. i sledea dva Haysova rada: Grouping and Dependency Theory, The Rand Corporation, P-1910, Santa Monica, California 1960 i Basic 16 241

Prdncipies and Technical Variations in Sentence Structure Determination, The Ran Corporation, P-1984, Sanca Monica, California 1960. Za razvijanje naunog interesovanja u ovom pravcu bile su od znaaja i sledee studije: Ch. Gaifman, Dependency Systems and Phrase-Structure Systems, The Rand Corporation, P-2315, Santa Monica, California 1961; P. Ihm et Y. Lecerf, Elements pour une grammaire generale des langues projectives, Rapport GRISA, Euratom, No 1, 1960. V rlo je korisno upoznati se i sa lankom S. Marcusa: Sur la notion de projectdvite, Zeitschrift fiir mathematische Logik und Grundlagen der Mathematik 11, 1965, 181 192 (tamo se, pored ostalog navodi i odgovarajua literatura). V. i S. Ja. Fitialov, O b e k v i v a l e n t n o s t i g r a m m a t i k NS i g r a m m a t i k z a visimostej, P r o b le m y strukturnoj lingvistiki, Moskva 1367, 71 102, kao i odgovarajue poglavlje u ve spominja noj knjizi (v. 492) Farenca Kiefera, Mathematical Linguistics in Eastem Europe. SGALLOV GENERATIVNI PRISTUP JEZIKU 496. Petr Sgall je predstavnik mlae generacije ekih lingvista, jedan iz grupe strunjaka za madnsko prevoenje. Njegov pristup jeziku opredeljen je, pre svega, vrstom posla kojom se primamo bavi reavanjem lingvistikih problema veizanih za mainsko prevoenje. Odrastao u sredini gde dominiraju originalne ideje slavne prake kole, Sgall nije od njih ostao imun, naprotiv. Karak teristino je, na primer, da u njegovoj teoriji znaajno mesto dobdja izdvajanje semantikog nivoa sintakse (po njegovoj terminologiji: tektogramatiki nivo), to odgovara gleditima koja zastupaju savremeni praki sntaksiari, u prvom redu F. Dane.186 Sem toga, na kansoHdovanje njegovih teorijskih pogleda bitno je uticalo upo znavanje sa postavkama gramatike zavisnosti i projektivnosti (v. 493) i sa Lambovom stratifikacionom gramatikom (v. 509). 497. Sgallova gramatika obuhvata sobom kompleksan sistem pravila sastavljen od vie komponenata. Jedna od njih je genera tivna, a ostale imaju transduktivni karakter, tj. slue tome da pre
1 8 6 V. na primer F. Dane, Some Thoughts on the Semantic Struc ture of the Sentence, Lingua 21, 1968, 5569; s ostalim radovima o slinim temama zainteresovani e se najbolje upoznati pregledajui a sopis Travaux linguistiques de Prague.

vedu jedan dati elemenat s jednog nivoa posmatranja na drugi, podvrgavajui ga pri tom odgovarajuoj transformaciji. Pravilno delovanje transduktora (= transduktivnog dela siste ma) uslovljeno je pravilnim identifikovanjem odnosa meu datim simbolima gramatike kojima su reprezentovane odgovarajue jezike jedinice. Potrebno je, naime, biti naisto s time koji je simbol u upravnoj funkciji, a koji u zavisnoj, jo pre nego to e se transduktor pustiti u dejstvo. Ovo zbog toga to je potrebno transforrnisati prvo upravni elemenat pa tek onda sve ostale, od njega za visne jedinice (tek, na primer, poto se odluimo da li jedan dati prelazni glagol elimo prevesti u aktivnu ili pasivnu formu, ili ga, pak, podvri nominalizaciji, moemo znati da li treba ono to je, logiki posmatrano, direktni objekat radnje, odrediti kao akuzativni oblik objekta, ili kao nominativni oblik subjekta, ili ga, naprotiv, treba staviti u oblik genitivne dopune glagolskoj imenici). Ve iz ovoga je jasno da se i u okviru Sgallove teorije problem sintaksikih odnosa zavisnosti postavlja u centar panje. Odnosi zavisnosti se ne preciziraju blie po znaenju, ali se precizira sintakisiki poloaj zavisnog elementa (oznaava se, recimo, da M jedan dati determinator neposredno zavisi samo od prisut nog glagola ili od predikativne konstrukcije uzete u celini). Sem zavisnih razmatraju se i razliiti koordinativni i apozicijski odnosi. Komponente gramatikog sistema meusobno su najtenje po vezane. One se mogu interpretirati i s pogledom na razliite nivoe jezike manifestacije. Ukoliko im se tako pristupi, treba imati na umu da su nivoi meusobno organizovani na takav nain da re dovno jedinice dvaju neposredno susednih nivoa stoje u odnosu funkcija forma: jedinica vieg nivoa istupa kao funkcija odgo varajue jedinice nieg nivoa, dok je ova, opet, forma svoje od govarajue funkcije. Broj moguih nivoa nije utvren. On moe varirati od jezika do jezika. Za eki treba izdvojiti bar sledeih pet: tektograma tiki ,1 8 T konstituentski (koji je mogue nazvati i fenogramatikim ili ak prosto gramatikim), morfoloki, morfofonoloki i fonetski. Vii nivoi su tektogramatiki i konstituentski; za razliku od niih nivoa, oni poseduju sintaksioku strukturu. Svi su nivoi, sem tektogramatikog, transduktivni; samo tektogramatiki nivo ima kreativni (generativni) karakter. Odnos koji se uspostavlja izmeu
1 8 7 Termine tektogramatika (engl. tectogrammatics) i fenogramatika (engl. phenogrammatics) upotrebio je prvi H. B. Curry v. u njegovom radu (navedenom u 483, nap. 3) Some Logical Aspects. . na str. 65.

242

243

njega i neposredno susednog konstituentskog nivoa odgovara do nekle odnosu izmeu dubinske i povrinske strukture u generativ noj teoriji Chocmskog (v. 426). Svaki nivo sadri: (A) elementarne jedinice, koje se daju na brajanjem; (B) kompleksne jedinice, koje se obrazuju po jeinstvestveilom principu od elementarnih jedinica; Ukoliko se radi o jedi nicama sa viih nivoa, one se procenjuju prema tome da li se u njima ostvaruje (1 ) neko leksiko znaenje, (2 ) neko morfoloko znaenje ili (3) neki sntafcsiki odnos. Tako je, na prirner, elemen tarna jedinica tektogramatiokog nivoa semantema. Ona se, v e p o osnovnoj postavci teorije o organizaciji odnosa neposredno susednih nivoa, interpretira kao funkcija tagmeme, elementarne jedinice na konstituentskom nivou. Imajui, meutim, u vidu injenicu da se scmantema (kao, uostalom, i tagmema) procehjuje i parema tome da li ostvaruje pomehuto znaenje (1) ili (2) ili (3), Sgail uvodi i sledee termine: za sluaj (1 ) semoglif; za sluaj (2) sufiks; za sluaj (3) funktor. - ' Scmoglif interpretira leksiku informaciju ne vodei rauna o gramatikim karakteristikama sa kojima bi se ona mogla pojaviti pri kanfcretdzaciji jezika. Istim samogliforn predstavile bi se, dakle, engleske rei: to protect zatititi, protection zatita, protecting zatiavahje, zbog toga to im j e ' osnovna leksika informacija identina. Terminom sufiks ukazuje se ovde na gramatika znaenja (komparativ, preterit, uzrok i si.) koja se dodaju leksikim infor macijama. Funktori referiu o znaenjima kao to su agens, lo giki objekat i si. Na tektogramatikom nivou se ne uspostavlja gramatiki red rei. Poredak u strukturi reenice regulisan je jedino po kriteriju: tema s a o p s i t e n j a <komentar (q toj; distinkciji u duhu uenja pra ke kole v. u 293 n.). Na tom nivou, dakle, ukoliko to ne poka emo upotrebom posebnih funktora, ne znamo unapred da li e reenica biti gramatiki oformljena kao aktivna ili pasivna. S druge strane, na ovom nivou nikada ne moe biti dvosmislenosti kao u srpskohrvatskom primeru prekorevanje tvoga oca: ovde se redovno oznaava logiki objekat akcije, odnosno naprotiv agens. 498. Sgallov pristup jeziku predstavlja, u stvari, koherentan sistem eklektiki odabranih stavova poznatih od ranije u teorijskoj sintaksi. Kao takav, taj e sistem svakako doiveti jo razne do pune i korekcije. Jedno je, meutim, van spora: on nesumnjivo 244

predstavlja pozitivnu tekovinu. U svim centrima gde se danas no gu je algebarska lingvistika Sgallavi radovi izazivaju interesovanje i odgovarajue odjeke. Bibliografski podaci 499. Sgallova je teorija najpotpunije izloena, uz egzemplifikaciju na materijalu ekog jezika, u njegovoj knjizi Generativni po pis jazyka a esta dekiinace jpg Stuiie a prace lingvistike 6 , .Pra ha 1967). Rezime ovog izlaganja na engleskom jeziku odtampan je u asopisu The Prague Bulletin of Mathematical Linguistics 6, 1966, 3 18. V. i njegovu studiju Ein mehrstufiges generatives System, K y b e r n e t i k a 2, 1966, 181 190, kao i studiju njegovog saradmika P. Pithe: On the Problem o f Co-ordinate Conjunctions in the Analysis of Czech, Prague Stuies in Mathematical Lin guistics 1, 1965, 195to217. Da bi se dobio potpuniji uvid u optu teorijsku klimu odreene sredine koja je neposredno uticala na formiranje Sgallovih pogleda, preporuuju se posebno radovi: K. ulik, Some Axiomatic Systems for Fonmal Gramimars and Languages, Proceediings of the IFIP Congress 1962, Amsterdam 1963, 313 317 i On Languages Generated by Some Types o f Algorithmus, Prague Studies in Mathe matical Linguistics 1, 1966, 141-^146; D. Pospiil, On a Linearizatio-n of Projective W-Trees, The Prague Bulletin of Mathematical Linguistics 6, 1966, 44 68 ; M. Novotny, On Some Algebraic Concepts of Mathematical Linguistics, Prague Studies in Mathema tical Linguistics 1, 1966, 125 140; P. Novak,;Zavisiostm koncepee v syntaxi, Praha 1966. V. i odgovarajue poglavlje u ve citiranoj knjizi ( 482): Ferenc Fiefer, Mathematical Linguistics in Eastem Europe. SAUMJANOV APLIKATIVNO-GENERATIVNI MODEL 500. Sovjetski lingvista S. K. aumjan spada meu najugled nije teoretiare jezika naih dana. Mnogi se ne slau s njegovim pogledima, ali mu niko ne osporava originalnost u miljenju i umenje da nam znane pojave osvetli iz novog ugla-naune opservacije. aiumjan je bio meu prvima u SSSR koji je s oduevljenjem prihvatio principe strukturalne lingvistike. Vemost nekadanjem oduevljenju ispoljava se u izvesnom smislu u injenici da on i svoj dananji pristup jeziku ocenjuje kao jedan vid strukturalne ana 245

lize, irei, dakle, upotrebnu vrednost termina strukturalna lingvi stika do granica koje mu inae, na drugim stranama sveta, po pra vilu niko ne daje. Iz faze klasinog strukturalizma izaao je aumjan vrlo brzo. Prvo se zainteresovao za generativnu analizu Chomskog. Meutim, poetkom ezdesetih godina on se upoznaje sa ovde ve pominjanim radom (v. 482 i 483) H. B. Curryja: Some Logical Aspects of Grammatical Structure. Taj rad 188 je presudno delovao na form iranje aumjanovog idejnog sveta. Otprilike u istom vremenskom periodu aumjan je imao prilike i da prati razvijanje osnovnih postavki gramatike zavisnosti i projaktivnosti, to je takoe u odre enom smislu delovalo na njegova teorijska opredeljivanja. No u spletu svih tih kompleksnih uticaja iskristalisala se ipak sasvim svojevrsna, originalna teorijska koncepcija koju je aumjan nazvao aplikativno-generativnim modelom. 501. Pod terminom model ovde treba razumeti gramatiku teo riju. Naziv aplikativni dolazi otuda to model o kojem je re sprovodi generiranje sdmbola-reprezentanata jezikih jedinica po mou aplikacije. Aplikacija je postupak koji se sastoji u uspostavljanju odnosa meu simbolima po sledeem principu: ako X i Y predstavljaju jedinice tipa ob, onda i njihova kombinacija X Y ima takoe ka rakter jedinice tipa ob .189 aumjan u potpunosti prihvata teorijsku postavku modeme logike da nauna analiza ne treba da bude ograniena na injenice neposredno dostupne posmatranju. Osim nivoa neposredne opserva cije postoji i nivo logikih konstrukata. to se lingvistike tie, nivo konstrukata treba da obuhvati ona svojstva i odnose k oji imaju univerzalni karakter. Ostale pojave, koje se zapaaju kao specifi
1 8 8 aumjan se, uostalom, blie upoznao i sa drugim radovima H. B. Curryja. esto, na primer, naglaava koliko smatra vanim Curryjevo delo Foundations of Mathematical Logic (New York 1963). 1 8 8 Ob je skraenica od engleske rei objed. Oznaava u matema tikoj logici takve formalne objekte koji, stupajui u meusobne kombi nacije, nikad ne ostvaruju linearne nizove, ve strukture koje se prika zuju u vidu genealokog stabla. O tome govori H. B. Curry u svojim radovima fv. H. B. Curry and R. Feys, Combinatory Logic, Amsterdam 1958 i H. B. Curry, Foundations of Mathematical Logic, New York 1963). Po Curryju, trebalo bi teorijski razlikovati dve vrste formalnih sistema: (1) sisteme apstraktnih objekata (engl. termin: ob systems) i (2) konkatenativne sisteme. U sluaju (1) veza meu datim simbolima liena je prostornog karaktera; u sluaju (2) ta veza se, naprotiv, ostva ruje pomou linearnog procesa konkatenacije (= ulanavanja).

nosti pojedinih jezika, treba prikljuiti onom drugom, hijerarhijski u stvari niem nivou. S pogledom na tu fundamentalnu distinkciju, aumjan razli kuje dve u principu mogue gramatike generativnog tipa: pod jed nom porazumeva teoriju lingvistikih univerzalija, a pod drugom generativnu gramatiku postojeih jezika, koja, uostalom, neposred no proisitie iz teorije o lingvistikim univerzalijama. aumjanov aplikativno-generativni model slui u prvom redu generiranju lingvistikih objekata vrlo apstraktnog karaktera ija ukuipnost sainjava sistem. Taj sistem nosi naziv genotipskog jezika. Termin fenotipski jezik rezervisan je za sistem sainjen od lingvi stikih objekata koji neposredno registruju sve pojedinosti prisutne u postojeim jezicima. Genotipski jezik se povezuje s fenotipskim jezicima primenom posebnih pravila koja se nazivaju pravilima korespondencije. Budui da je genotipski jezik zamiljen kao univerzalni semiotiki sistem prema kojem se odmeravaju strukture fenotipskih je zika, aumjan i njegovi jednootniljenici gaje nadu da e dublje osvetljavanje tog sistema bitno doprineti stvaranju prikladne teo rijske baze za unapreenje tipolokih studija. I u samom aplikativno-generativnom modelu razlikuju se dva dela, jedan genotipski, drugi fenotipski. Organizovanje fonemskog i smorfemskog nivoa jezika, kao i proces fizikog otelotvorenja jezi ka to su fenomeni koji, razume se, spadaju iskljuivo u domen ovog drugog, fenotipskog dela. Treba naglasiti, ptrvo, da u sadanjoj fazi razvoja aumjanove teorije pojedine oblasti fenotipskog dela nisu jo dobile odgovara juu obradu, i drugo, da je dosadanja egzemplifikacija teorije po deena iskljuivo prema realnosti ruskoga jezika. 502. Postupak analize ide za tim da se utvrde sistemi apstrakt nog kalkulusa lingvistikih struktura. Polazi se od toga da se ti sistemi pojavljuju u dva vida: (I) kao pravila obrazovanja kom pleksa svojevrsnih jedinica i (II) kao pravila transformisanja tih kompleksa. Analiza ukljuuje prikazivanje pomou grafa i matrice. 503. Generativno svojstvo aumjanovog modela ispoljava se u injenici da on slui (A) ostvarenju razliitih gramatikih obra zovanja i (B) uspostavljanju posebnih transformacionih kalkulusa. Pravila ija primena dovodi do (A) i (B) nose naziv generatora. Imajui u vidu gramatiku situaciju jezika s fleksijom, kakav je ruski, aumjan s pravom naglaava da generativna teorija u principu ne bi trebalo da se ograniava na problem obrazovanja 247

246

reenine strukture; 36generiranje gramatikih vrsta rei treba da bude obuhvaeno teorijom. Shodno ovom uverenju, aumjan razli kuje dve vrste generatora tipa (A): 1. frazni gen eratori 2. gene rator gramatikih vrsta rei. 504. Jedan od specifinih pojmova kojima operie aumjanova teorija jeste pomenuti pojam kompleksa. Kompleks je svaki takav niz simbola u kojem meu daijam elementima niza postoji aplika tivni odnos. Konstituenti kompleksa su klase; ukoliko se radi o je ziku, konstituenti komplesa isu elementarne klase rei. Svaki kom pleks koji pripada kakvom jezikom sistemu sastoji se, dakle, od elementarnih klasa rei i njihovih meusobnih kombinacija. Elementarne klase rei bivaju predstavljene simbolima: N (uka zuje na imenicu), V (ukazuje na glagol), A (ukazuje na pridev) i D (ukazuje na sve druge odredbe i dopune, ukljuujui adverb i di rektan glagolski objekat; preciznije distinkcije se unose samo u fe notipskim opisima). Relatorima se nazivaju simboli funkcija koje elementarne kla se dobij aju u datim kompleksima. Opti simbol relatora je R, a od govarajue funkcije se numeriki razlikuju: Ri ukazuje na odnos koji pripada glagolu, Rj se tie odnosa koji ispoljava N, R& simbolizuje funikciju jedinice A, dok slui oznaavanju funkcije jedi nice predstavljene pomenutim simbolom D. Pri uspostavljanju hekog datog kompleksa RX, R moe u prin cipu obiti bilo koju od moguih numerikih ozsnaka, a X moe biti ili elementarna klasa ili konstrukcija, teorijski neograniene duiine. A ko je X, recimo, glagol, onda moemo zamisliti realizaciju sledeih kompleksa: RiV, R2V, RsV, R4V. A ko je pak, X 'j= R2V, onda je mogue dofoiti: R1R2V, R2R2V, R3R2V, R4R2V. U istom smislu mogu se zamiljati i dalje kombinacije. Ukoliko se generiranja tie vrsta rei, i ukoliko ne preciziramo X nego uvedemo simbol O za svaki mogui formalni objekat u poziciji X (kao to aumjan u poslednjim radovima najee i ini), onda bismo, na primer, formulom RiO prikazali formiranje ruskog oblika u i t , formulom R2R1O formiranje oblika u e n i e , a formulom R 1R 2R 1O formiranje obli ka u i t e l s t v u et. Poredak po kojem se niu klase u kompleksu ne more oba vezno odgovarati redu rei u postojeim jezicima. Formula, recimo, R2N RiV R4N podjednako odgovara u ruskom i reenici z a n e s 1 o d o m s n e g o m i reenici s n e g z a n e s l i v d o m , pa ak i negramatikoj konstrukciji *s n e g z a n e s l a d o m o m . 248

Neke formule koje se lako izvode po postojeim pravilima teorije ne mogu se uopte egzemplifikovati gramatiki pravilnim reenicama (za ovakve sluajeve aumjan uvodi izraz: p u t a j a k 1 e ,t k a) . 505. Pravila transformacije kompleksa odnose se na simbole klasa rei koje se sreu u odreenom kompleksu. Pravila pretva raju pve, simbole u simbole klasa rei vieg stepena. Ovaj proces je vrllo komplikovan, naroito za lingvistu koji nije dovoljno orijentisan u primenjivanju matematikih procedura. Prvo1 se srve klase prepisuju u kolone sa dodavanjem novih relatora, pa se zatim, u skladu sa mogunostima koje prua primena specijalnog grafa, nazvanog grafom aplikacije, po odreenom algoritmu generiraju novi kompleksi. Uvoenjem transfoirmacionih procesa u posmatranje neminovno je ospeo u centar panje i problem sintaksike zavisnosti. Upravo na osnovu toga to aiumjanova teorija naroito produbljuje ovaj problem, a pri tom pridaje izuzetan znaaj prikazivanju pomou grafa, pojedinci ovu teoriju smatraju specifinom vrstom gramatike zavisnosti i projektivnosti. Kad se govori o sintaksikoj dominaciji, obino se ima na umu dominacija konstitutivnog tipa: pri konstituisanju sintaksikih jedi nica viega reda jedan elemenat istupa po pravilu sa dominantnom ulogom u odnosu na ostale date konstitutivne elemente. aumjan, meutim, uvodi u svoju teoriju i pojam aplikativne dominacije. Aplikativni odnos meu klasama se uspostavlja onda kada se, pri realizovanju elementa jedne klase, neminovno namee potreba i za realizovanjem elementa druge daite klase. Dominantnu ulogu ima pri tom ona klasa koja je vanija, tj. sadrajnija informacijom. Po kriteriju aplikativnog odnosa, imenica je glavni dominantni elemenat; njoj se u krajnjoj liniji sve podreuje. Meutim, ako se odnosi ocenjuju s take gledita konstitutivnih procesa, onda, po aumjanovom uverenju, najznaajnija uloga pripada glagolu. I prvi pomenuti (A) tip dominacije, i ovaj drugi (B) mogu se prikazati pomou grafa na sledei nain: (A) D A+N->f V; -> D N --V -+ D

(B) D <- A -

506. Transformacije u aumjanovoj teoriji slue utvrivanju invarijantnih svojstava kojima se odlikuju generirane strukture. Operandom se naiziva ona poetna struktura od koje se, primenom 249

odreenih transformacionih pravila, deriviraju sve ostale. Tra forrn je svaika struktura nastala u procesu ovakve derivacije. Operand i odgovarajui transformi obrazuju takozvano T-poljc ( transformaciono polje). Struktura jednog T-polja odreuje se s pogledom na srodnosti i razlike meu transformima koji ga sai njavaju. Stepen ovih srodnosti odnosno razlika odmerava se prema broju istoveitnih odnosno razliitih relatora. Isti kriterij se primenjuje i za odreivanje stepen a bliskosti odnosno udaljanosti meu sinoniminim strukturama. Postoje tri tipa T^polja: (I) tip s konekcijom, (II) tip sa semikonekcijom i (III) tip bez konekcije. Tip (I) se ostvaruje transfor macijom jedne gramatiki oformljene fraze, s tim to se u sva kom transtformiu zadrava ista konstitutivna veza koju ispoljava operand. Tip (II) se ostvaruje ukoliko se transformacija primanjuje na gramatiki oformljenu frazu; drugi se uslovi ne postavljaju. Tip (III) se odlikuje time to mu je operand gramatiki neoformljena fraza. Uzmimo da luna strela iznad simbola prikazuje pravac kon stitutivne dominacije, s tim da je vrh strele upravljen na lan pod dominacijom. Uzmimo za operand frazu R 3 O R 2 O koja moe biti egzamplificirana ruskim primertima (1 ) v y s o k y j p r i n c i p i (2) i r o k i e p l e i . Uzmimo da je primer (1 ) transformisan u v y s o k o p r i n c i p i a l n y j , a primer (2) u i r o k i j v p l e i . Ocenjeno s take gledita konstituisanja T-polja, pri transformaciji primera (1 ) ostvaren je tip (I), a pri transformaciji primera (2) ostvaren je tip (II). U simbolikom prikazivanju to dobij a sleei vid:
^ 1 ' l ' |

Iz te okolnosti proizilazi i injenica da je u nekim pojedinostima nejasna, otvorena kritikim primebama. Za njenu dalju sudbinu postoji u ovom trenutku ivo interesovanje u svetskoj lingvistikoj javnosti, uz mnoga kontroverzna predvianja. Bibliografski podaci 508. Klao to je ve spomenuto (v. 507), svoja originalna shvatanja o jeziku izloio je aumjan prvi put 1961. na savetovanju o problemima transformacionog metoda. Njegov referat, pod naslo vom T e o r i j a k l a s s o v s l o v , tampan je u zborniku T e i y okl a. do' V na k o n f e r e nc i i i p o s t r u k t u r n o j lingvistike posvjaennoj problemam transf o r m a c i o n n o g o m e t o d a (Moskva 1964). V. i sledee radove: S. K. aumjan, P r o b l e m y t e o r e t i e k o j f o n o l o g i i , Moskva 1962; S. K. aumjan, P o r o d a j u a j a l i n g v i s t i e s k a j a m o d e l na b a z e p r i n c i p a v u x s t u p e n a t o s t i , VJa 2, 1963, 5771; S. K. aumjan i P. A. Soboleva, Appliikativnaja p oroda ju aja model i isislen i e t r a n s f o r m a c i j v r u s s k o m j a z y k e, Moskva 1963; S. K. aumjan, S t r u k t u r n a j a l i n g v i s t i k a , Moskva 1965; S. K. aumjan, Outline of the Applicational Generaitive Mo del for the Description of Language, Founations of Lamguage, Vol. 1, No. 3, 1965, 189222; S. K. aumjan and P. A. Soboleva, Trasformation Calculus as a Tool of Semantic Study of Natural Languages, Founations of Language, Vol. 1, No. 4, 1965, 290336; S. K. aumjan i P. A. Soboleva, O s n o v a n i j a p o r o d a j u e j g r a m m a t i k i r u s s k o g o j a z y k a , Moskva 1968. Posebno se preporuuje zbornik P r o b l e m y s t r u k t u r n o j 1 i n g v i s t i k i 1967, Moskva 1968. U njemu se, pored Saumjanovih studija S e m i o t i k a i t e o r i j a p o r a d a j u i x g r a m m a t i k (str. 5 17) i A b s t r a k t n y e d e r i v a c i o n n y e s i s t e m y i app 1 i k a t i v n a j a p o r o d a j u a j a m o d e l (str. 136201), nalaze i radovi drugih istaknutih sovjet skih strunjaka, angaovanih oko produbljivanja algebarske lingvi stike. U nekima od njih jeziku se takoe pristupa sa pozicija aiumjanove teorije.

Tip (I) = R3 O R2 O -> R4R3 O R3R2 O

Tip (II) = R 3 O R 2 O -* R3 Rs O R4 R2 O Ako, pak, odaberemo gramatiki neoformljenu frazu R3O.. Ri O = *b y s t r i j b e i t , onda transformi kao R 4 R3 O R 3 Ri O = bystro b e g u i j , R 3 R 3 O R 2 R 1 O = b y s t r i j b e g itd. obrazuju T-polje tipa (III). 507. aumjan je svoju teoriju izloio prvi put na jednom nau nom skupu posveenom problemima transformacionog metoda kra jem 1961. godine (v. bibliografske podatke u 508). U produbljiva nju pojedinih delova teorije uestvovala je, uz aumjana, i P. A. Soboleva. Ta je teorija jo uvek u fazi intenzivnog doraivanja. 250

251

S TR A T I F I K A C I O N A

G R A M A T I K A 190

509. Poev od 1963, godine panju ire lingvistike javnosti po eli su privlaiti radovi amerikog lingviste Sidneyja Lamba na za snivanju nove lingvistike teorije? koju je on nazvao stratifikacionom gramatikovi. U izboru pristupa jeziku Lamba je opredeljivalo, sem poznavanja klasino amerike lingvistike, njegovo iskustvo u radu na mainskom prevoenju. Iz aspekta tog iskustva postavljani su i reavani pojedini teorijski problemi. 510. Lamb polazi od toga da je jezik sistem, veoma kompleks nog karaktera, izgraen na bazi. jedinstvenog f unkcionisanja razli itih podsistema kroz koje dolazi podjednako' do izraaja J . znaenjska i glasovna strana jezika. Svaki pojedinani podsistem ima struk turu koja je obrazovana analogno principu obrazovanja k oji ispo ljava struktura jezikog sistema uzetog u celini. Joziki fenomeni se ostvaruju na raznim nivoima, hijerarhijski sreenim po znaaju u procesu komunikacije najvii je znaignjakj, a najnii fonetski. Ove nivoe Lamb naziva stratumima (otu da, i termin stratifikaciona gramatika). Njihov broj nije striktno utvren, moe a varira prema konkretnoj situaciji u nekom datom jeziku. Za potrebe opisa engleskog jezika Lamb predlae est stratuma: hipersememiki, sememiki, ,} leksemiki, morf etniki, fonemiki i hipofonemiki. U okviru jedinstvene strukture, koja je rezultat meusobne najtenje povezanosti ovih est stratuma, tre balo bi razlikovati tri osnovne komponente: semologiju, gramatiku i fonologiju. Svaka od tih komponenata obuhvata po dva stratumska sistema (semologija ukljuuje hipersememiki i sememiki stra tum, gramatika leksemiki i morfemiki, a fonologija fonemiki i hipofonemiki).
1 9 0 Stratifikaciona gramatika, uprkos svojih opredeljenja a alge barsku notaciju (iji je matematiki smisao, uostalom, sporan) nije ovde podvedena pod algebarsku lingvistiku, ve je posebno izdvojena. Ovo stoga to ona predstavlja direktni razvojni ogranak tipino amerike lingvistike budui da je sutina njene teorije neposredno zasnovana na klasino amerikim shvatanjima o znaaju izdvajanja jezikih nivoa (v. 334).

511. Na svakom se stratumu ostvaruju svojevrsne jedinice, da kle ukupno est vrsta poto je ukupno toliki broj utvrenih stratu ma. U okviru ovih vrsta ima specifinih tipova koji se na svakom stratumu paralelno manifestuju u pogledu principa oformljenja i osnovne funkcije. Da bi ovu pojavu jasnije istakao, Lamb je prlbegao terminolokom r azgr aniava nj u pomou paralelno obrazo vanih termina. Tako hijerarhijski najvii stratum ukljuuje kao svoje jedinice hipersememu, hipersemon i hipersemu, onaj za. njim sememu, semon i semu, trei leksemu, lekson i leks, etvrti morfemu, morfon i morf, peti fonemu, fonon i fonu, esti hipofonemu . Termini bez karakteristikog isufiksa -ema odnosno -on (dakle: hipersema, soma, leks itd.) odnose se na konkretnu realizaciju koju poprima jedinica datog stratuma na stratumu koji je hijerarhijski neposredno nii i time u izvesnom smislu datome stratumu podre en. Jedinice bilo kojeg datog stratuma kad su posmatrane in abstracto, dakle bez obzira na konkretan vid realizacije, obuhvataju se terminima obrazovanim sufiksom -ema (hipersemema, semema, leksema itd.), ^Termin izgraen sufiksom -on rezervisan je za svaki konstitutivni deo neke -emske jedinice (tako npr. morf ema vuk-, koja funkcionie kao koremski deo lakseme vuk, sadri kao konsti tutivni elemenat morfon -7c-; taj se morfon realizuje kao -- uko liko je u pitanju vokativ singulara: vue). Svaki se stratum odlikuje svojom specifinom taktikom, tj. skupom pravila nazvanih taktikim na osnovu kojih se vri struk turiranje onih jedinica kojima je u okviru atoga stratuma reprezentovan jedan konkretan iskaz. Prema nazivu stratuma o kojem se radi odreuju se i nazivi taktikih pravila: morfotaktika pravila, leksotdktika, semotaktieka itd. Meusobno povezivanje stratuma ostvaruje se pomou pravila realizacije. Ta pravila, u stvari, pretvaraju jedan dati vid ostvarenosti iskaza na jednom datom stratumu u drugi, novi vid ostvarenosti koji odgovara specifinoj prirodi novoosvojenog neposredno susednog stratuma. Pravila realizacije su sreenog karaktera (engl. ordere rules), tj. stupaju u ejstvo po odreenom redosledu. Ona dolaze do izraaja u kontekstu posredstvom delovanja taktikih pra vila. Realizacija obuhvata sobom principe uspostavljanja alternacija jezikih jedinica, principe obrazovanja jezikog znaka, a takoe i mogunost da jedna jedinica viega reda bude predstavljena dvema jedinicama niega reda i obrnuto. 512. Stratifikacioni opis jezika obavezno1 ukljuuje algebarsku notaciju, tj. upotrebu kompleksne grafike simbolizacije. Tu se, 253

252

pre svega, pojavljuju razliita drveta i vorovi. Nenaviklom itaocu potrebno je mnogo strpljenja i napora da se navikne na itanje bezbrojnih mrea sa linijama k oje se komplikovano prepliu i na ijim pojedinim krajevima niu vorovi, opet u svoj stvu svojevrsnih informativnih znakova. Mada prosedei prikaziva nja u prvi mah izgledaju pozajmljeni iz oblasti matematikih nau ka, oni nisu, kao to je Hockett tano primetio ,191 iskorieni u smi slu nekih striktno matematikih 'koncepcija. Njihovo tumaenje je sasvim proizvoljno* odabrano, za specifine potrebe stratifikacionog opisa. Sasvim je specifina i terminologija:, i pri tom prilino komplikovana, to nenaviklom itaocu takoe stvara tekoa. Stratifikaoiona gramatika je imala dosta odjeka u svetu, naro ito u prvi mah kada su objavljena osnovna Lambova gledita. M e u onima koji su je tada prihvatili bio je i poznati ameriki lingvi sta Ch. Hockett. Nedavno je on, meutim, izrekao krajnje pesiimistiku ocenu vrednosti stratifikacionog prilaza jeziku (v. navedene podatke u 513). Lambovi pogledi su naroito izrazito uticali na formiranje os novnih teorijskih koncepcija P. Sgalla (v. 496). Bibliografski podaci 513. Lambova teorija je objavljena prvi put 1962. godine pod naslovom Outline of Stratificational Grammar u Berkeleyju (Berkeley California) u ogranienom broju primeraka, za potrebe studenata. U svom definitivnom vidu postala je u celini dostupna javnosti tek 1966. godine, u knjizi koja nosi isti naslov (izdanje Geoirgetown Uhivensity Press, Washington D. C.). U ovoj se knjizi nalazi, dodata iza Lambovog izlaganja, studija Leonara E. Newella: Stratificational Analysis of an English Text (str. 73 106). Uz Lambovoi izlaganje dat je i bibliografski spisak u kojem su na vedeni, pored ostalog, i svi vaniji Lambovi radovi. Stratifikacioni pristup jeziku zastupa Ch. Hockett u svome radu Language, Mathematics, and Linguistics, Current Trends in Linguistics 3: Theoretical Foundations, izd. Th. A. Sebeok, The Hague 1966, 155 304 (objavljeno 1967. kao posebna knjiga u ediciji Mouton: Janua Linguarum, Series Minor 60). Meutim, on se svojih pogleda odrie u prikazu Lambove knjige objavljenom u IJAL, Vol. 34, No 2, 1968, str. 145 153.
1 9 1 U svom prikazu Lambove teorije, objavljenom u Lg v. 513.

NEOFIRTHIJANSKA LINGVISTIKA REPREZENTOVANA GRAMATIKOM SKALA I KATEGORIJA

514. Za poslednjih sedam osam godina ugled britanske lingvi stike veoma je porastao zahvaljujui u prvom redu radovima jezikih strunjaka iz Edinburgha. Edinburgh je ve due vremena cen tar neofirthijanaca, tj. idejnih sledbemika Johna Ruperta Firtha (1890 1060). Firth je bio lingvista iroke kulture, poznavalac mnogih jezika. Fonetsko-prozoij ski i estetsk o-antropol oki vidovi jezikog feno mena ulazili su u krug osnovnih tema njegovih lingvistikih raz miljanja. Posveivao je naroitu panju i ulozi konteksta u odre ivanju znaenja izraenih jezikim sredstvom (stoga je njegovo uenje o jeziku poznato i pod imenom kontekstualne lingvistike). Uticaj Firth ovih ideja na mlae generacije jezikih strunjaka u Velikoj Britaniji bio je osetan. Posebno se Edinburgh afirmisao kao istaknuti centar neofirthijanizma, i to u prvom redu zahvalju jui renomeu Firthovog uenika M. A. Hallidaya, tvorca nove lin gvistike teorije, takozvane gramatike skala i kategorija (engl. scale-and-category grammar). Posle Hallidaya najpoznatiji neofirthijanac danas jeste Robert M. W. Dixon, zapamen od mnogih i po svo jim polemikama s predstavnicima generativne gramatike Chomskog. Od mlaih britanskih lingvista se u poslednje vreme svojim radovima naroito istie i J. Lyons (takoe Edinburgh). 515. M. A. K. Halliday je uao u istoriju lingvistike 1961. go dine kada je (u asopisu Word, Vol. 17, No 3, 241292) objavljen njegov lanak Categories of the Theory of Grammar. Taj je la nak izazvao ivo interesovanje na raznim stranama, posebno u SAD. To je bio upravo trenutak kada su mlade generacije amerikih lin gvista prihvatale s ogromnim oduevljenjem ideje Noama Chomskog (v. 422 428). Halliday je izaao sa svojim teorijskim pro gramom koji je, pored nekih srodnih stavova, sadravao i mnoga neslaganja s osnovnim postavkama generativne gramatike. Disku sije koje su oko toga usleile upravo su najvie i doprinele skreta 255

254

nju panje amerike lingvistike javnosti na britanska dostignua u oblasti jezike teorije. Halliday se proklamativno distancirao od generativne grama tike ve pri odreivanju osnovnog pravca svog lingvistikog interesovanja. Za razliku od Chomskog i njegovih pristalica, koji insi stiraju na tome da je najvanije objasniti lingvistiku kompeten ciju govornog predstavnika date jezike sredine (v. 426), HaUiday odreuje sebi kao glavni zadatak da ukae na principe na kojima se zasniva lingvistiko ispaljavanje govornog predstavnika. S druge strane, meutim, i on veruje u celiisihonost uspostavljanja jedne dubinske gramatike u kojoj e svaka, jedinica biti opisana kao mnotvo apstraktnih gramatikih osobenosti. Po toj fundamentalnoj postavci, koja implicira i odgovarajui metodoloki postupak u ana lizi, Hallidayeva gramatika je bliska istovremeno i sa generativnom gramatikom i sa gramatikom orijentisanom ka sadrini/ (prven stveno u onom vidu u kojem je reprezentuju radovi P. Harlmanna v. 522). 516. Po miljenju Hallidaya, strukturalni pristup jeziku nije najsreniji jer se oslanja na sintagmatsku osu (v. 383) jezikog ispoljavanja (struktura je, istie. H alliday,, pp. sebi sintagmatska kategorija iji siu elementi funkcionalne vrednosti, kao na primer :>subjekat ili eterminator). Mnogo je p rihvatljiviji' sistemski pristup, tj. orijentisanje ka lingvistikim fenomenima ispoljenim na paradigmatskoj osi (v. 383). Sistem je, naime, a Hallidaya. para digmatska kategorija konstituiisana na bazi kontrastivnih osobeno sti (kao to su: singular / plural, aktiv / pasiv, potvrdnost / negi ranje i si.). Za lingvistu sistemnost treba da je mnogo bitnija od struktumosti upravo zbog toga to ona Ukazuje na to koje su kontrastivne crte relevantne u datome jeziku, dok struktumost prosto otkriva mehanizam po kojem se ti relevantni kontrasti ispoljavaju. U stvari, za HalMdaya je struktura neka vrsta povrinskog feno mena, dok je sistem ono bazino, tj. ono to se postavlja kaoi fun damentalni uslov za funkcioniisanje dubinske grama,tike. Razliite semantike osobenosti bivaju Askoriene u svojstvu kontrastivnih osobenosti na osnovu kojih se uspostavlja sistem. Ne ke od njih su bazine, to znai meusobno neusiovljene pa, prema, tome, i hijerarhijski nesreene. Druge su, meutim, hijerarhijski sreene, to znai da se prvo ostvaruje jedna data pojedinost kao glavna, pa tek onda druga, sekundama p o znaaju, zavisna od prve, tj. implicirana njenim prisustvom. Termini skala delikatnosti (engl. scale of delicacy), stepen bazinosti (engl. degree of basicness) i du 256

bina (engl. depth) odnose se upravo na odmeravanje zavisnosti u ovom smislu koja postoji meu datim osobenostima. Dubina jedne date osobenosti zavisi, u stvari, od toga koliko ima drugih osobenosti-posrednika izmeu nje i onog bazinog znaenja iz kojeg se data osobenost izvodi po odreenom hijerarhijskom redosledu. Sistem je najvanija kategorija koju treba da obuhvati grama tika teorija, ali ona nije jedina. Postoje, pored sistema, jo tri fundamentalne kategorije gramatike: jedinica, klasa i struktura. Termin jedinica odnosi se na pojarve koje se odlikuju gramatikom strukturiranou. Broj jedinica varira od jezika do jezika (za engle ski bi, po Hallidayevom shvatanju, trebalo izdvojiti sledeih pet: autonomnu reenicu, tj. reenicu koja nije konstituent druge ree nice, reenicu-konstituent, grupu rei, re i morfemu). Jedinice im pliciraju ostvarenje odgovarajue jezike pojedinosti u odgovara juim kombinacijama. Klasa obuhvata jezike pojedinosti srodne po nainu uestvovanja u strukturiranju jezikih pojedinosti vieg hi jerarhijskog ranga. Struktura se svodi prosto na razmetaj eleme nata koji se sreuju po pozicijama. Sve se te fundamentalne ka tegorije, uzete ponaosob, ocenjuju prema razliitim skalama apstrak cije (s pogledam na meusobni odnos njihovih sastavnih elemena ta). Zatim se paralelno ocenjuje, opet prema razliitim skalama apstrakcije, ( 1 ) meusobni odnos fundamentalnih kategorija i (2) njihov odnos prema onom jezikom korpusu koji je posluio kao medijum njihovog ispoljavanja. Ove skale apstrakcije o kojima je re ukljuuju, pored pomenute skale delikatnosti (kojom se, u stva ri, identifikuju konistituenti na razliitim nivoima), jo i skalu eksponencije i skalu ranga. Dok skala delikatnosti redovno otkriva broj i karakter detalja ija ukupnost obezfoeuje jezikim kategorijama individualnost, dotle skala eksponencije ukazuje na nain na koji se ispoljava po vezivanje apstraktnih kategorija teorije sa datom jezikom realno u. Pri utvrivanju stepena eksponencije ide se, na primer, za tim da se utvrdi do koje je mere jednom konkretnom jezikom farmom signalizirano prisustvo odreene gramatike osobenosti kojom se odlikuje cela konstrukcija (ispituje se, recimo, do koje mere oblik cp tuen, u reenici on je bio optuen, odreuje svojim prisustvom celu datu konstrukciju kao pasivnu). Skala ranga sa svoje strane informie o postojeoj hijerarhizaciji meu jezikim jedinicama (od pet pomenutih jedinica karakteristinih za engleski, reenica je najviega ranga, morfema najnieg). Teorija ukljuuje i pojam pomeranja du skale ranga (engl. termin: shunting) koji se odnosi na
17

257

neprekidno meusobno povezivanje jedinica razliitih rangova. Vo enje rauna o ovoj oteoLnoati namee se kao imperativni zadatak pri jezikoj analizi. To praktino znai da analiza reenice ne moe biti konano obavljena sve dok se opis morfeme ne izvri, a ni obratno. 517. S obzirom na to da se ekspMcitno izjasnio za tekstualnu lingvistiku, tj. za voenje rauna o jezikom korpusu, Hallidav insistira na tome da svaka adekvatna lingvistika deskripcija treba da se sastoji u uspostavljanju odnosa izmeu teksta i kategorija teorije. Pri tome poslu dolaze do izraaja nivoi forme, supstance i konteksta. Supstanca ima dva mogua aspekta: (a) slune efekte i (b) vizuelne oznake. Pod formom treba razumeti organizaciju supstance u osmiljenje fenomene, a pod kontekstom s jedne strane odnos forme prema nelingvistikim asobenostama onih situacija u kojima se jezik ostvaruje, a s druge njen odnos prema lingvistikim obelejima prisutnim izvan konkretne jezike pojedinosti koja se raz matra. U vezi s tim je i injenica da kroz jezik dolaze do izraaja dve vrste znaenja: formalno znaenje i kontekstualno znaenje. Formalno znaenje jedne jezike pojedinosti svodi se na njenu funk ciju u spletu datih formalnih relacija. Kontekstualno se znaenje tie odnosa prema vantekstualnim obelejima. Taj odnos, meutim, nije direktnog karaktera; on se ostvaruje na osnovu pozicije date pojedinosti u okviru lingvistike forme. Kontekstualno znaenje je stoga logiki zavisno od formalnog znaenja. Forma ovde, u stvari, ukljuuje dva meusobno povezana ni voa, gramatiki i leksiki. Kontekst se, meutim, manifestuje kao neka vrsta meunivoa ija se sluba sastoji u uspostavljanju re lacija prema vantekstualnim osobenostima. Forma je, s druge stra ne, povezana s glasovnom supstancom posredstvom jednog drugog meunivoa koji se naziva fonologijom. Glasovna supstanca spada u oblast fonetskih prouavanja. Bu dui da ispituje neke sasvim specifine fenomene, fonetika je po sebna nauna grana, neobuhvaena terminom lingvistika. Lingvisti ka i fonetika zajedno sainjavaju lingvistike nauke. 518. Najvie zapaene, naj originalnije pojedinosti u teoriji Hallidaya svode se na koncepciju kontinuuma. Po Hallidayu, osnovni odnosi u jeziku nisu opozicionog ve kontinuuimskog karaktera. Naime, konkretni jeziki fenomeni ne moraju uvek manifestovati jasno svojstva neke date kategorije A nasuprot nekoj datoj kategoriji B, ili obratno. U apstrakciji gle 258

dano, kategoriju A povezuje s kategorijom B n e p r e k i n u t a n i t , tj. kontinuum. Konkretni jeziki fenomeni (xi, X2 . . . xn) ostva ruju se u izvesnom smislu du te neprekinute niti, poev od A pa sve do B. Dok, na primer, xi ilustruje u maksimalnom stepenu svoj stva kategorije A, a xjg u maksimalnom stepenu svojstva katego rije B, dotle e X4 ilustrovati ono isto to i xi, ali u slabijem ste penu, xi 2 ono isto to i xic, ali takoe u slabijem stepenu, dok e xg biti u podjednakoj mari netipian predstavnik kako. kategorije A tako i kategorije B. Pojam kontinuumske relacije identifikovan je u Hallidayevoj teoriji engleskim terminom dine, dok se terminom gradijent (engl. gradient) precizira injenica da se ima u vidu kontinuum tano odreen nekim datim polovima A i B (up. na primer opaajuu idiomatinost i rastuu gramatinost engleskog predloga of u sladeim primerima, koji su odmereni po datome gradijentu idiomatinosti / gramatiniosti s tim da se poe u analizu poev od pola idiomatinost: in spite of the hotel uprkos hotelu at the sight of the hotel ugledavi hotel in the lounge of the hotel u dru tvenoj prostoriji hotela). Dok se u okviru drugih lingvistikih teorija panja po pravilu koncentrie prvenstveno (ili ak i jedino) na tipine predstavnike odreenih kategorija, dotle je za Halliayev pristup jeziku karakte ristino to da ba netipini (prelazni) sluajevi dolaze pod reflektor panje. Jeziki fenomeni, po Halliayu, i ne mogu drukije da funkcioniu nego pod onim uisfliovima koje im pirua kontinuumski ka rakter jezikah odnosa. Stoga svaki put kad poemo u ispitivanje konkretnih realizacija neke odreene kategorije A ve unapred mo ramo oekivati da e priroda date kategorije biti ostvarena nejed nako, u razliitim stepenima zastupljenosti. Pri tom e se nemi novno nai i takvi primeri koji e manifestovati u jednakoj meri i svojstva date kategorije A i svojstva neke druge kategorije B. Pristalice Hallidayevih shvatanj a naglaavaju da su upravo takvi prelazni sluajevi od posebnog interesa za nauku zato to otkrivaju one deomice na kontinuumskoj niti na kojima se vri uzajamno pro imanje dveju uticajnih sfera onih kategorija koje su postavljene kao meusobno suprotstavljeni polovi u okviru datoga gradijensa. Termin delikatnost odnosi se u ovoj oblasti teorije na sumu svih onih pojedinosti koje sainjavaju jedan dati kontinuumski od nos. Poto broj pojedinosti varira od sluaja do sluaja, to se i kon kretni gradijensi meusobno razlikuju po stepenu u kojem je za stupljena kategorija delikatnosti.
17 *

259

U sveitlu ovako postavljene teorije kontinuum skih odnosa Halliday je prvenstveno ispitivao povezanost leksikog sa gramatikim nivoom, istiui da, upravo zbog svega ovoga to je ve reeno, u jeziku i ne moe doi do nekog preciznog razgraniavan]a grama tikih od leksikih fenomena. Bibliografski podaci 519. Firthovi pogledi na jezik izloeni su najpotpunije u knjizi J. R. Firth, Papers in Linguistics 1934 1951, London 1957 (pretampano 1964, Oxford); tu isu sakupljene najvanije Firthove studije iz vremenskog perioda k oji ,se poimanje u naslovu. Iste 1957. godine (u Oxfiordu) objavljen je (pod Firthovom redakcijom i sa njegovim predgovorom) zbornik Studies in Linguistics koji sadri radove pisane u duhu Firthove kole. Godine 1966 (u Londonu) puiblikovan je i zbornik In Memory of J. R. Firth (izd. C. E. Bazell, J. C. Catford, M. A. K. Hallida,y i R. H. Robins) gde su, pored drugih potovalaca i prijatelja J. R. Firtha, i najistaknutiji neofirthijanci, Fir thovi uenici, priloili studije posveene produbljivanju kontekstu alne lingvistike. V. i D. T. Langendoen, The London School of Linguistics. A Study of the Linguistic Theories o f B. Malanovvski and J. R. Firth, M. I. T. Press, Camibridga Mass., 1968. Od jugoslavenskih lingvista prvi je primenio Hallidayeve kri terije u jezikom ispitivanju Ranko Bugarski. itaoci se upuuju na njegov rad O meuzavisnosti gramatike i leksike strukture savremenog engleskog jezika, Anali Filolokog fakulteta sv. 6 , Beo grad 1966, 415 432 (revidirana verzija ovog rada objavljena je pod naslovom On the Intarrelatenass o f Grammar and Lexiis in the Structure of Eniglish u asopisu Lingua, Vol. 19, No 3, 1968, 233 263). Pored najvanijeg rada M. A. Hallidaya, Categories o f the Theory of Grammar (Word, Vol. 17, No 3, 1*961, 241 292) preporuuje se i njegova studija Class in Relation to the Axas of Chain and Choiice in Language (Linguistics 2, 1963, 5 15) gde je posebno izlo eno tretiranje pojm a klase u svetlu njegove teorije. Robert M. W. Dixon zaloio se za Hallidayevu teoriju u svome lanku A Logical Statement of Grammatical Thaory as Gomitaine in Hallidays CategO'ries of the Theory o f Grammar (Lg, Vol. 39, No 4, 1963, 654 668). Svoje teorijsko stanovite izloio je najpot punije u dve knjige: Linguistic Sciences and Logic (The Hague 1963) i What i-s Language? A New Approach to Linguistic Description (London 1965). 260

U kojem se smislu neofirthijanska teorijska stanovita povezuju s praktinom nastavom jezika ilustruje knjiga: M. A. K. Halliday, P. D. Strevens, and Angus Mclntosh, The Linguistic Sciences and Language Teaching, London 1964. V. i: A. Mclntosh and M. A. K. HalMday, Pattems of Language. Papers in General, Desoriptive and Applied Linguistics, London 1966. Britansku lingvistiku lepo prikazuju i pominjani radovi J. Lyonsa v. 417.

261

GRAMATIKA

KOJA

SE T I E

SADRINE

520. Tradicije Humboldtovog uenja jeziku (v. 77) traju ne prekinuto u nema'koj sredini do dananjih dana. Razvijajui ovo uenje u periodu od tridesetih godina ovog veka, do* danas, nemaki naunici (tzv. neohumboldtovci) nisu ipak ostajali izolovani od sve ga onog to se dogaalo na drugim stranama u lingvistici. Tako je, poetkom druge polovine ovog veka, doao- do svog punog izraza, i veeg odjeka na strani, poseban tip lingvistikog miljenja poznat pod terminom gramatika koja se tie sadrine (nem. die inhaltbezogene Grammatik)1 9 2 iji su koreni polazili od Humbolta, ali iji su postupci analize i klasifikacije jezikdh jedinica u osetnoj meri inspirisani tekovinama klasinog strukturalizma (uprkos injenici da su se pojedini predstavnici ovog pravca, u raznim prilikama, aksplicitno izjanjavali kao antistrukturalisti). Najvie zasluga u zasnivanju i daljem razvijanju ove svojevrsne lingvistike kole imali su Leo Weisgerber (kome je ak bio pridodat naziv Humboldt redivivus), Hans Glimz (rodom Svajcarac, ali nastanjen u SR Nemakoj i po svom delovanju ukljuen u nemaku lingvistiku sredinu), Walter Porzig, Hennig Brinkmann i Hugo Moiser. Poetkom ez desetih godina, kada je oblast sintaksikih ispitivanja dola u cen tar panje manje vie svuda u svetu, radovi Petera Hartmanna, koji su bili objavljeni u publikacijama poznate holandske izdavake ku e Mouton, odigrali su bitnu ulogu u Skretanju panje inostrane lingvistike javnosti na rad predstavnika gramatike koja se tie .sadrine. Odsudan trenutak u razvoju ove kole nastupio je onda kada je jedna grupa lingvista (J. Erben, H. Gipper, H. Glinz, P. Grebe, P. Hartmann, G. Ipsen, K. K. Klein, L. Maekensen, H. Moser, W. Porzig, J. Trier, L. Weisgerber) osnovala drutvo' Sprache und Gemeinschaft. Zasluga je Drutva (posebno L. Weisgerbera) to je
1 9 2 Pojedinci umesto, ili pored, gramatike pominju i lingvistiku (Inhaltbezogene Sprachivissenschaft). Termin gramatika je ipak u ova kvom kontekstu ee u upotrebi.

(poetkom ezdesetih godina, u Dusseldorfu) pokrenuta intenzivna publikaciona aktivnost (u seriji Grundlegung, kao tom I, objav ljena je, jo 1962. godine, danas u SR Nemakoj veoma popularna knjiga Henniga Brinkmanna Die deutsche Sprache. Gestalt und Leistung; u seriji Studien izala je 1963. godine, kao tom I, knji ga Helmuta Gippera Bausteine durch Sprachinhaltsforschung. Neuere Sprachbetrachtung im Austausch mit Geistes- und Naturwissenschaft). Time je takozvani Arbaitsfcreis fiir deutsche Spra che ,193 oko kojeg su se okupljale upravo najvatrenije pristalice ove kole, dobio izvrsnu mogunost utican ja na formiranje lingvistikog miljenja kod mlaih generacija iji je maternji jezik nemaki. Ideja o sarinskoj organizaciji jezika zauzima centralno mesto u repertoaru pojmova kojima operiu predstavnici gramatike koja se tie sadrine. Odgovarajui nemaki termin inhaltlicher Aufbau porazumeva, u stvari, ono to je za Humbolta innere Sprachform unutranja jezika forma (v. 71). Ne zaboravlja se ni na znaaj unutranje tvorake sile (po Humboldtovoj terminologiji energea, a po terminologiji neohumboldtovaca: Tatigkeit delatnost, Arbeit des Geistes rad duha, Emanation des Geistes emanacija duha) ko ja, kako se istie, s jedne strane utie na nae saznanje o svetu, a s druge omoguava ispoljavanje oovekovog duhovnog bia. Humboldtovim stavovima imspirisana su i mnogobrojna teorijska ras pravljanja o tome kako jezik doprinosi poimanju sveta (koji se definie u razliitim aspektima). Proces vrednovanja sveta od strane govornog kolektiva ogleda se u maternjem jeziku (nem. termin die Muttersprache). Maternji jezik jeste ovde lingvistiki pojam koji, suprotstavljen pojmu govor, ima u sutini smisao Sausaureove kate gorije langue u suprotnosti prema parole (v. 295). Pristalice gra matike koja se tie sadrine opredeljuju se za prouavanje feno mena m atemjeg jezika s uverenjem da sa samim tim u iu interesovanja postavlja ono to je upravo najvanije: sadrinska strana jezika. Sve to spada u unutranju (tj. pojmovnu, kategorijalnu, du hovnu) formu jezika zastupljeno je, po miljenju nekih od najistak nutijih predstavnika ove kole, jednim skupom vie ili manje ras prostranjenih strukturalnih karakteristika. Ovakva, u sutini struk turalna orijentacija u prilaenju problemu ogleda se, pored ostalog, i u koncepciji o tome da fundamentalni predmet lingvistike analize
1 9 3 Taj su radni kolektiv, po zavretku poslednjeg rata, zasnovali H. Brinkmann, Th. Frings, H. Glinz, G. Ipsen, W. Porzig, J. Trier i L. Weisgerber sa zadatkom da produbljuje studije nemakog jezika.

262

263

 -sadrinska strana jezika, ukljuuje, pored sadrine datih struk tura | sadrine da tih rei, i pojave oznaene terminom kategorije. Pod kategorijom treba razumeti tipove strukturalnih odnosa reprezentoVainih formama a izraenih opozicijama. Za definiciju pojma kategorije i razvijanje uenja o jeziku na bazi opisivanja razliitih vidova manifestacije toga fenomena najzasluniji je Peter Hartmann. Njegove poglede na jezik okarakterisali su pojedinci ak terminom kategorijalne lingvistike. 521. Na lingvistiku formaciju Petera Hartmanna uticale su oevidno vrlo razliite struje naunog miljenja. Osim domae lin gvistike atmosfere u koju se od poetka sreno uklopio,1 9 4 Hartmamnu je odavno blizak svet pojm ova danskih gloisematiara (v. 371 381) i amerikih distribucionalista (v. 332). Dobro je upotznat i sa pogledima logiara, posebno Husserla i Wittgensteina. Iz spleta svih tih raznorodnih uticaja izrasla je Hartmannova originalna lin gvistika linost, koja je privukla panju mnogih, izazivajui raz liite, ponekad oprene komentare. 522. Hartmann polazi od uverenja da b i nauka o jeziku trebalo da prevaizie isto lingvisitike okvire i da u krajnjoj liniji poistane nauka o duhu, tj. o duhovnim tvorevinama oveka (nern. Geisteswissenschaft). Idui ka tome cilju, on se u prvom redu trudi da obezbedi fundiranje pojmova k oji bi imali optelingvistiki znaaj da bi zaitam dosegao doi jedne racionalne a ipak u potpunosti primenljive lingvistike teorije (on pri tom naroito naglaava da su u ovom e pravcu ve odluujue poteze povukli Saussure i Hjelmslev). Njegova je ambicija da napravi model jedne opte gramatike koja e, kada budu konkretni jezici najzad zaista dobro proueni, biti dopunjen i proveren konkretnim jezikim materijalom. Naj krae i najprostije reeno': njega prvenstveno' zanima onaj komplikovani mehanizam kombinovanja i konstruiisanja k oji u krajnjem rezultatu dovodi do komunikacije. Jezik, po njemu, treba poimati kao formu, tj. kao pokazatelja svojevrsnih struktura. Formu treba u principu tretirati kao postu pak iskorien radi kombinovanja. Poto reprezentuju odnose, for me su redovno i indikatori kategorija (manifestuju se u vidu opozi
1 9 4 Najdublje su ga se dotakle ideje A. Martyja (v. 89) i E. Otta (18771959), jezikog teoretiara koji je, naroito prvih decenija ovog stolea, snano delovao na lingvistiko obrazovanje mladih generacija, posebno u oblasti semaziologije (u inostranstvu je Emest Otto najvie zapaen po svojim knjigama Sprachwissenschaft und Philosophie, Ber lin 1949. i tand und Aufgaben der allgemeinen Sprachwissenschaft, Berlin 1954).

cija, a podaju se klasifikaciji u razliite kategorije). Po svojoj fun damentalnoj funkciji forma istupa kao meij-um ispoljavanja obeju > < supstanci (o pojmu supstanca v. 372): i idejne i glasovne strane jezika. Obavezna odlika forme jeste njena kompiikovanoist. I Hartmann prihvata u sutini Saussuraovu distinkciju langue / parole istiui da jezik postoji kao potencijalni sistem kome je svojstven parcijalni sistem. U tom se parcijalnom sistemu ispo ljava potencijalni sistem; naime, upravo- tu dolazi do aktualiizovanja izvesnih odnosa prisutnih, inae, u potencijalnom sistemu. Jedinice jezikog sistema su raznovrsne i po hijerarhijskim znaaju i po nainima manifestacije. Njihov se meusobni odnos odreuje na osnovu njihove upotrebe i njihove pozicije. Po Hartmannu, osnovni metodoloki postupak analize treba da ide za tim da se utvrdi k oji lingvistiki fenomeni u kojem jeziku imaju rang kategorija. Ispitivanja treba v ra ti uzimajui u obzir nivo reenine konstrukcije i imajui pri tom u vidu uvek prven stveno odnose meu jezikim elementima. Samo se na osnovu po znavanja tih odnosa moe napraviti teorija o formama, to e onda direktno odvesti u sr problema, u sarinsku stranu jezika. 523. Interesovanje koje danas u Americi i Evropi pobuuje gramatika koja se tie sadrine, prvenstveno1u onom vidu u ko jem je reprezentuju radovi takvih lingvista kao to je P. Hartmann, uslovljeno je dobrim delom -injenicom da se u nainu razmiljanja o jeziku predstavnika ove kole pojavljuju pojedinosti koje odgova raju, u veoj ili manjoj meni, stavovima iziraenim u generativnoj gramatici Chomskog (v. 424 428). Tu je, pre svega, ideja o reievantnosti nivoa dubinske strukture, pa uverenje o tome da je osnovno u analizi utvrditi fundamentalnu sintaksiku organizaciju jezika, i, najzad, injenica da se kao krajnji cilj analize postavlja prodiranje u osnovni princip organizovanja ljudske misli. Gramatika koja se tie sadrine, kao' lingvistika, ideologija, lokalizovana je na terenu SR Nemake. U DR Nemakoj preovladava interesovanje za generativni pristup jeziku (v. 429). Bibliografski podaci 524. Bibliografija Weisgetrberovih radova (zakljuno sa 1956. godinom) objavljena je u zborniku Sprache Schlussel zur Welt. Festschrift fiir L. Weisgerber, Dusseldorf 1959. U sledeem jubilar nom zborniku, objavljenom (opet u Dusseldorfu, 1063. godine, povo dom 65. Weisgerberoi vo-g roendana) pod naslovom Zur Grundlegung der gamzheitlichen Sprachauffassung, nalazi se nastavak ove 265

264

bibliografije (obuhvatajui period 1957 1963). V. i bibliografski prirunik koji su izdali (1962. u Kolnu) H. Gipper i H. Schwarz pod naslovom Bibliografisches Hanbuch zur Sprachinhaltsforschung. Osim. knjige Vom Weltbild der deutschein Sprache, pomenute u 78, od relativno novijih Weisgerberovih radova istiu se: Von den Kiraften der deutschen Sprache. Band I: Grundzuge der inhaltbezogene Grammatik, Diisseldorf 1962; Von den Kraften der deu tschen Sprache. Band II: Die sprachliche Gestaltung der Welt Diisseldorf 1962; Die vier Stufen in der Erforschung der Sprachen { Sprache und Getmeinschaft. Grundlegung, Band II), Diisseldorf 1963; Das Menschheitsgesetz der Sprache als Grundlage des Sprachstudmim, II izd. Heidelberg 1965. Meu danas ve klasine radove predstavnika gramatike koja se tie sadrine spadaju dve gramatike: H. Brinkmann, Die deutsche Sprache. Gestalt und Leistung, Diisseldorf 1962; H. Glinz, Die innere Form des Deutschen. Eine neue deutsche Grammatik (II. izd. 1961, BernMiinchen; I izd. 1952). Preporuuju se i sleee dve Glinzove knjige: Ansatze zu einer Sprachtheorie (Diisseldorf 1962) i Grundbegriffe und Methoden inhaltbezogener Text- und Sprachanalyse (= Sprache und Gemeinschaft. Grundlegung, Band III, Diisseldorf 1965). V. i poznato delo H. Gippera Bausteine zur Sprachinhaltsforschung. . . koje je pomenuto u 520. Od brojnih radova P. Hartmanna najdubljeg su odjeka imale tri knjige (objavljene u ediciji Mouton, Janua Linguarum Series Maior III, III2 i III3, ,s-Gravenhage) u kojima su najpotpunije izloeni njegovi teorijski pogledi: Die Sprache als Form (1959); Zur Konstitution einer allgemeinen Grammatik (1-961); Allgemeinste Strukturgesetze in Sprache und Grammatik (1961). Iste 1961. godine objavljena je (u Assenu) i njegova knjiga Zur Theorie der Sprachwissenschaft koja je takoe privukla panju. U Hartmamnovoj knjizi Wesen und Wirkung der Sprache im Spiegel der Theocrie Leo Weisgerber (Heidelberg 1958) izloene su kompetentno neke od osnovnih ideja kojima se odlikuje ova kola u celini. Strunjaci za nemaki jezik zainteresovae se svakako posebno za zbornik Das Ringen um eine neue deutsche Grammatik (ob javljen 1965. godine u Darmstadtu) gde su ukljueni i neki noviji radovi onih istaknutih germanista koji su bitno uticali na razvoj lingvistikih koncepcija i metoda u SR Nemakoj. Neki od autora nisu Nemci, ali meu njima ima i najelitnijih predstavnika gramar tike koja se tie sadrine. 266

PREDMETNI REGISTAR (navedeni brojevi ne odgovaraju stranama ve paragrafima; slovo n iza broja oznaava da se pojam pominje u napomeni ispod teksta odgova rajueg paragrafa) Afazija, ~ kao predmet lingvistikih studija 308 Afektivna lingvistika: u okviru francuske lingvistike kole 161; ~ Ch. Ballyja 263 Aglutinativan, ~ n i jezici 63 Akademski semantiar v. semantiar (filozofski semantiar) Aktualizacija: Ballyjeva teorija ~ e 266 Aktualizator: jeziko sredstvo za aktualizaciju v. aktualizacija Aktualni leneni vty (eki termlin) v. funkcionalna reenina perspek tiva Akustiki, ~ a fonetika: poetak razvoja 216 Aleksanrijska kola: glavni radni rezultati ~ e 14 Aleksanrijci v. aleksandrijsikaj kola Algebarska lingvistika nelinearnog (analitikog) tipa: smisao termina ~ 481; raizne kole 483503 Algoritam: era ~ai u nauci 389 Alofona: v. kombinatorina varijanta Amerikanci, amerikanci kao kola u lingvistici v. distribucionalisti Amerika lingvistika: poeci 317; znaaj: Boasovih radova 31832:1; Sapirova teorija 321325; Bloomfiel i zasnivanje distribucionalizma 332341; antropoloka prouavanja jezika 342351; psiholingvistika 352360 Analogija, zakon ~ e 94 Analogisti: stav ~ a u antikoj diskusiji o poreklu jezika 9 Anomalisti: stav ~ a u antikoj diskusiji o poreklu jezika 9 Antimentalizam: ~ Bloomfieildove teorije 329330 Antropoloki, termin u amerikoj naiuci 342 n. Antropoloka lingvistika (etnolingvistika, metalingvistika, makrolingvi stika): poeci ~ e 342348; Whorfova teorija 348349; pre'Iingvisifeika i pairalingvistika ispitivanja 349; Mnemika 350 Apelativni karakter jezika po Biihleru 410 n. Apercepcionalistiki, Wundtova ~ a teorija 83 Aplikacija po Saumjanu 501 Aplikativna dominacija u aumjanovoj teoriji 505

267

Aplikativno-generativni model: faktori koji su uticali na uspostavljanje aumjanove teorije 500; sutina teorije 501506 Aproksimativni meto: statistiki postupak u mainskom prevoenju 446 Arealna (geografska) lingvistika: ~ u okviru neolingvistike 176; njen do prinos diij alafctalogiji 181183 Argument, pojam, modeme logike 484 Arhifonema: nastajanje ~ e u procesu fonoloke neutralizacije 289 Artikulaciona, ~ (motorika) fonetika: poetak razvoja 2 .1 6 1 Asimilacija: pojaiva ~ e po Grammontu 159 Asocijativna: ~ teorija: Stemthalova ~ teorija 80 Asocijativni odnosi: ~ nasuprot siintagmatskim po Saussureu 383 n. Balkanistika: zaetak ~ 56 n. Balkanologija v. balkanistika Bau-vau (onomatopejska) teorija: ~ o postanku jezika 8 n. Bazina kategorija: ~ u teoriji Baf-Hillela 485 Bazina komponenta sintakse: ~ u teoriji Chomskog 427 Bazini renici: izraivanje ~ a 441 Beki serkl logiara v. logiki emtpiristi Biheviorizam: kao nauni pogled 328; uticaj na ameriku lingvistiku 329 Bilingvistiki: ~ sredina i problemi jezika u kontaktu 155 Bilingvizam: ukljuivanje problema ~ a u studije dejeg jezika 160 Binaran: ~ odnos u sintagmama (po Ballyju) 268; ~ a opozicija u fonologiji 286; ~ (dihotomijski) principi u fonologiji! 303 Binarizam: ~ u Ballyjevoj sinitaigmiatici 268; ~ u lingvistikom metodu Romana Jakobsona 303305; znaaj Jakobsonovo metodolokog ~ a danas u nauci 305307 Binamost (dihotomija): princip ~ i u uspostavljanju distiinkitivnih (fono lokih) opozicija 303 Biolingvistika, Zipova ~ 439 Bioloki naturalizam u lingvistici (darvinizam u lingvistici, Stammbaum teorija, pedigree teorija): osnovica teorije ~ a 6063; teorija ~ a u Miillerovoj stilizaciji 65 Bit, ~ u teoriji informacije 460 Bloomfieldovcj v. istribucioiialisti Boppovci v. kompariaitisiti Britanska kola v. neofirthijanska lingvistika Cline (engl. termin) u Hallidayevoj teoriji 518 Cestica (engL particle) u tagmemici 340 Danska kola v. kopenhaka kola Darvinizam u lingvistici v. bioloki naturalizam Deduktivni meto, ~ glosematiiara 384 Dekodiranje: ~ u teoriji informacije 457; ~ mainskom prevoenju 469 Delikatnost u Halldidayevoj teoriji 518 Deskriptivan, gramatika: u doba aleksandrijaca 14; Faninijevta ~ 18; pogledi Baudouina de Courtenay na ~ u 188 Deskriptivna (strukturalna) lingvistika v. strukturalna lingvistika Deskriptivna semantika v. semantika (filozofska) Dezignator, pojam ~ a u modernim semantikim studijama 412 n.

Dihotomija (binarnost): princip ~ e u prouavanju mere entropije 460 Dihotomijski, ~ v. binarni princip Dijahronina (dinamina) lingvistika: ~ nasuprot slimhroninoij lingvi stici 260; poetak istorijske gramatike 54; osnovne nazvojne karak teristike ~ e u X X veku 131; strukturalno tumaenje istorijskog raz voja jezika 311316 Dijalektologija: poeci ~ e 106; ~ u centru panje lingvistikih geografa 139; ~ u doba strukturalizma 154157 Dijalektoloki atlasi: znaaj rada na ~im a za razvoj lingvistike' teorije 142146 Dijasistem u modernoj dijalektologliji 154 Dinamina lingvistika v. dijahronina lingvistika Ding-dong (nativistika) teorija o postanku jezika 8 n. Disimilacija, pojava ~ e po Graimimontu 159 Disperzija: polje ~ e u fonologiji (po Martinetu) 315 Distinktivan, ~ a funkcija foneme 270 Distinktiivna obeleja, ~ fonema: Jakobsonova teorija o ~im a 302305 Distribucija: ~ kao osnovica metoda amerike lingvistike 330; ~ foneme po Trubeckom 283 Distribucionalisti (bloomfieldovci, jelska kola, amerikanci), predstavnici distribudonalizma v. distribucionalizam Distribucionalizam: metod ~ a u amerikoj lingvistici 332; ~ u ispitiva njima foneme 333; ~ u morfologiji 334; ~ u sintaksi 335; novija razjvojna faiza ~ a 336338 Distribution mode (engl. termin) v. nain istnihudje Drvo u teoriji Chomskog 427 Drvo zavisnosti u Haysovoj teoriji 494 Dubina u Hallideyevoj teoriji 516 Dul^nska struktura u teoriji Chomskog 426 i 427 Eksotipski: ~ karakter operatora u teoriji Bar-Hillela 485 Eksperimentalna (instrumentalna) fonetika: razvoj ~ e do Fletcheirovih radova 214221: spektrografska analiza u ~ i 221; ~ u drugoj polo vini X X vaka 223227 Eksplicitno: odnos ~ o g u jezitau prema implicitnom (u svetlosti teorije iinjformacije) 463 Ekspresivni karakter jezika po Buhleru 410 n. Ekstenzivan, glosemiatiki termin v. neobeleen (nemarkiran) Elementarne klase rei u Saumjanovoj teoriji 504 Emske jedinice (engl.: emic units) termin u amerikoj lingvistici 340 Endotipsi: ~ karakter operatora u teoriji Bar-Hillela 485 Enkodiranje (kodiranje): ~ u teoriji informacije 457; ~ u mainskom prevoenju 469 Entropija: merenje ~ e 459 Episemema, termin ~ u amerikoj lingvistici 334 n. Epistemologija: epistemoloka orijentacija naukie X X veka 121; Hjelmslevljeva lingvistika na pozicijama ~ e 384 Estetski idealizam, ~ u lingvistici: formiranje osnovnih ideja ~ a 170; ~ u interpretaciji Vosslerove kole 171175; ~ u interpretaciji neoIfingvista 176 185 Etimologija: ~ u antiko doba 9, ~ u indijskoj gramatiarskoj tradiciji 21; poeci ~ e u X IX veku 57; ~ u X X veku 133

268

Etnografska lingvistika, kola ~ e (kontekstualista) 348 n. Etnolingvistika v. antropoloka lingvistika Familija (ruisiki termin: semejstvo): ~ u teoriji Kulagine 489 Feature mode (engl. termiin) v. nain uspostavljanja osoibenosti Fenogramatika: uvoenje termina ~ 497 Fenogramatiki nivo v. konstituentski nivo Fenotipski jezik u teoriji aumjana 501 Field (engl. termin) v. polje Filler (engl. termin) v. ispunj.ivaS Filologija: filoloko interesovanje za jezik u doba renesanse 36; u X VII i X V III veku 39; u X X vefcu 136 Filozofija jezika, ~ po Martyju v. psihologizam u lingvistici Filozofska semantika V. semantika Filozofski semantiar v. semantiar Fiziofonetika: ~ nasuprot psihofoinetici 275 n. Fleksivan, ~ n i jezici 63 Fona u Lambovoj teoriji 911 Fonema: objanjenje pojima ~ e 270; istorijat termina 270 n; po> Baudouinu de Courtenay 275, ~ po Sapiiru 324, ~ po Jonesiu 280 n., ~ po Trubeckom 280284; ~ u Lambovoj teoriji 511 Fonemiki stratum u Lam bovoj teoriji 510 Fonemika, ameriki termin v. fonologija Fonetski .nivo u Sgallovoj teoriji 497 Fonoestetika, Firthova teorija ~ e 348 n. Fonologija: nauka o fonemama u duhu prake kole 270; osnivanje ~ e 278~280; fonoloki principi Trubeckog 280~291; u Lambovoj teoriji 510 Fonoloka kola v. praka kola Fonometrija, Zwim erova ~ 223 n. Fonon u Lambovoj teoriji 511 Fonostilistika,: Grammontovo razraivanje problema ~ e 166 n. Forma: ~ nasuprot supstanci po Hje'lmslevljevoj teoriji 372; ~ u Halliayevoj teoriji 517; ~ u teoriji Petera Hairtmanna 522 Forma, formalistiki, termini m odeme logike u strukturalnoj lingvistici 235 Formalno znaenje u Halliayevoj teoriji 517 Formant, termin u fonetici 215 Formator, pojam ~ a u modernim semantikim studijama 412 n. Francuska lingvistika kola: psihofizioloka, psiholoka i socioloka ispiti vanja jezika u duhu ~ e 158-164; doprinos ~ e razvoju lingvisitiike 165 i 167 Fraza, termin u savremenoj sintaksi 340 n. Frazna struktura u teoriji Chomskog 427 Funkcija u tagmemioi 340 n. Funkcionalna lingvistika v. praka kola Funkcionalna reenina perspektiva (eki termin: aktualni leneni vety): ~ u uenju prake kole 293 n. Funktor, pojam m odeme logike 484; ~ u Sgallovoj teoriji 497 Genealoko stablo, je a k o ~ po Schleicheru 61 Generativna fonologija u interpretaciji M. Hallea 428 270

Generativna gramatika: opti pogled na znaaj ~ e 137; zasnivanje ~ e Chomskog (transformacionalizma) 422; sutina teorije Chomskog 426427; aktuelna razvojna faza ~ e 429 Generativna semantika: ~ u leksikom ispitivanju v. semantika; ~ kao teorija suprotstavljena generativnoj sintaksi 429 Genotipski jezik u teoriji aumjana 501 Geografska lingvistika v. arealna lingvistika Glasovne promene: ~ po Wundtovoj teoriji 86 n.; po teoriji mladogramatiara 94; ~ prema tumaenju strukturalne lingvistike 312; Jakabsonovi pogledi na uzroke glasovnih pramena 313; Martinetova teorija 315 Glosar u masonskom prevoenju 478 Glosatori: ~ u doba aleksandrijaca 14 Glosematika (neososirjanstvo, danska kola, kopenhaka kola): zasnivanje teorije ~ e 368371; predmet prouavanja ~ e 371; teorija o od nosima form e i supstance, izraza i sadrine 372378; apstraktnost ~ e 378~381; metod komutacije u ~ i 381383; razlikovanje paradigmatike od sintagmatike u ~ i 383 Glosologija v. semantika (lingvistika) Glotogonijski, ~ e teorije do X IX veka 8 n. i 42 Glotohronologija (leksikostatistika): postanak i znaaj ~ e 445 Govor (franc. parole) suprotstavljen pojmu jezik po Saussureu 259 Gradijent (engl. gradient) u Hallidayevoj teoriji 518 Graf: uloga ~ a u Haysovoj teoriji 494 Graf aplikacije u Saumjanovoj teoriji 505 Gramatiki nivo v. kanstituenteki nivo Gramatiki pravilne reenice: ~ u teoriji Chomskog 426; ~ u teoriji Ku lagine 488 Gramatika koja se tie sadrine (nem. termin: die inhaltbezogene Grammatik): zasnivanje kole 520; teorija P. Hartmanna 521522; dananji razvoj ove kole 523 Gramatika skala i kategorija (engl. scale-an-category grammar) v. neofirthijanska lingvistika. . . Gramatika zavisnosti i projektivnosti: Haysova uloga u zasnivanju teorije 493; sutina teorije 494 Gramema, termiin u amerikoj lingvistici 334 n. Harvardska kola: zasnivanje i odnos prema jelsikoj koli 236; znaaj ~ e danas 309 Hijerarhija, ~ lingvistikih fenomena 238 Hipersema u Lambovoj teoriji 511 Hipersemema u Lambovoj teoriji 511 Hipersememiki stratum u Lambovoj teoriji 510 Hipersemon u Lambovoj teoriji 511 Hipertagmema u Pikeovoj teoriji 340 Hipofonema u Lambovoj teoriji 511 Hipofonemiki stratum u Lambovoj teoriji 510 Homonimija: ~ razgraniena od polisetmije po Hjelmslevu 376 Homonimijski konflikti, teorija o ~ m a 150 Humboldtizam: Humboldtove ideje koje zastupaju predstavnici ~ a 7175 Idealistika stilistika v. stilistika Idiolekt termin m odem e dijalektologije 154

271

Imanentan: jezik kao ~ a pojava po teoriji glosematiara 379 Implicitno: odnos ~ o g u jeziku pireima etephaitnorn (u svetlosti teorije informacije) 463 Indeks u teoriji Bar-HilleLa 485 Indijska gramatiarska kola: poeci 1618; Planinijeva gramatika 18; epoha posle Familija 19; opti znaaj rada ~ e 1923 Individualna psihologija, ~ u jeziku: po Steiinthalu 81; po Vossleru 172; po teoriji neoliingvisita 179 Individualna stilistika v. stilistika Inhaltbezogene Gramatik (nem. termin) v. gramatika koja se tie sadrine Inkom patibilan, ~ n e tendencije jezikog razvoja 313 Inovacija, jezika ~ 64 Instrumentalna fonetika v. eksperimentalna Inteligjbilitet: modema fonetska prouavanja u vezi si obezbeenjen ~ a 225 Intenzivan, giosematiki termin v. obeleen Intcrjekcionalna teorija v. ptuh-poih teorija Invarijanta: apstrahovanje ~ e kao osnovica moderne metodoloke pro cedure u nauci X X veka 116 Invarijantan, ~ n e jezike jedinice u fonologiji 282 Ispunjiva (engl. 'termin filler) u Pikeovoj teoriji 340 Istoricizam, ~ miLadogramatiara v. mladogramaitieari Istoriija jezika v. dijahranina lingvistika Izoglosa, termin ~ 64 Izomorfnost: pojaml izomarfnosti u duhu KuryIowiczevog shvatanja 314 n. Izraz: ~ nasuprot sadrini po Hjelmslevljevoj teoriji 372 Jafetska teorija Marra 201202 Jedinica (engl. unit) u Halliidayevoj teoriji 516 Jelska kola v. dis tr ib uci on a L isti Jeziko ispoljavanje (engl. termin performance) po Chomskom 426 Jezik (langue): ~ suprotstavljen pojmu govor (parole) po Saussureu 259 Jezik-posrednik ui maslinskom prevoenju 478 Jezici u kontaktu: fenomen ~ u centru panje moderne lingvistike 155 Jeziki savez: interesovanje za fenomen ~ u neolingvistici 183 i u lingvi stici prake kole 2'97 Junktura: razraivanje problema ~ e u eposi distribucionalizma 333 Kalkulus: jezik shvaen kao ~ 402 Kategorija u gramatici koja sel tie sadrine 520 Kategorijalna gramatika identifikacionog tipa u razradi Bar-Hilletla 484 do 486 Kategorijalna gramatika zasnovana na principima matematike teorije skupova: uloga Kulagine u zasnivanju ~ 488; sutina teorije 489; ooena teorije 490; dalja razrada teorije 491 Kategorijalna lingvistika P. Hartmanna v. gramatika koja se tie sa drine Kazanjska kola: uslovi njenog postanka i radnog dometa 186187; naj vanije ideje ~ e za razvoj lingvistike 189 Kibemetika: zasnivanje ~ e 449; doprinos ~ e razraivanju teorije infor macije 449453 272

Kimograf, u fonetici 217 Kina, distinktivna jedinica kinemike 350 n. Kinemika v. antropoloka lingvisittika Klasa u Hailidayevoj teoriji 516 Klasina stilistika v. sti listi ka Klasifikacija, ~ jezika: po Schleicheru 63, psiholoka (Stedmthalova) 82; konceptualna (Sapirova) ~ 321 n. Kod: u teoriji informacije 457; u maiinskom prevoenju 468 Kodiranje v. enkodiranje Kodni um, termin primenjein na dijalekatske pojave 155 n. Kodno jezgro, termin primanjen na dijalekatske pojave 155 n. Kombinatorina varijanta, ~ foneme (alofona): definicija ~ po Trubeckom 282 Komparatisti, paM ~ (boppovci): epoha ~ai 5359 Komparativna gramatika: ~ poetkom X IX veka 5359; ~ u doba mladogramatiara 9498; ~ u X X veku 132; matematiki kriteriji u komparativno-istorijskim studijama jezika 445 Kompetencija govornog predstavnika po Chomskom 426 Kompleks u aumjanovoj teoriji 504 Kompleksni simboli u teoriji Chomiskog 427 Komunikativni kanal (premosni) u teoriji informacije 461 Komutacija, giosematiki termin v. supstitucija Konceptualni, ~ (Sapiirov) kriterij za klasifikaciju jezika v. klasifikacija jezika Konkatenativna struktura u poreenju s determinativnom 494 Konstituent, termin savremene lingvistike 340 n. , Konstituentski (fenogramatiki, gramatiki) nivo u SgaUovoj teoriji 497 Kontekst u Hallidayevoj teoriji 517 Kontekstualisti, predstavnici kole kontekstualne (etnografske) lingvistike 348n. i 514 Kontekstualna lingvistika J. R. Firtha 514 Kontekstualna znaenja u Hallidayevoj teoriji 517 Kontinuum u Hallidayevoj teoriji 518 Kontradiktoran, ~ n e tendencije u jeziku nagovetene u uenju Baiudouina de Courtenay 188 Kopenhaka kola (danska kola strukturalne lingvistike): osnivanje ~ e 361362; Brpndaloivi pogledi na jezik 363366; Hjelmslevljeva glosematika 367386 Kopenhaki lingvistiki serkl: zasnivanje ~ a 362 Koren rei u semitskoj lingvistikoj tradiciji 35 Korenski, ~ jezici 63 Korpus, termin u amerikoj lingvistici 332 Kreolski jezici (meani jezici, pidgin languages): ~ po Schuchairditovioj teo riji 110 Kriptografija: statistika u ~ i 440 Kvantitativna izoglosa, ~ u poljskoj dijalektologijti 156 Kvantitativna (statistika) lingvistika: poetak statistikog ispitivanja je zika 436440; osnovne teorijske tekovine ~ e 440; primena statisti kog metoda u leksikografiji, stilistici, dijalektologiji 441445; stati stiki metod u komparativno-istorijskim studijama i zasnivanje glotohronologije 445; statistiki metod u teoriji informacije i maiinskom prevoenju 446 1 8 273

Lajpcika kola v. mlaogramatiari Langue v. jezik Leks u Lambovoj teoriji 511 Leksema u Lambovoj teoriji 511 Leksemikj stratum u Lambovoj teoriji 510 Leksika sintaksa nasuprot strukturalnoj 421 Leksikografi: ~ iz epohe aleksandri jaca 14 Leksikografija: ~ u doba Arabljana 33; problemi modeme ~ e 416 Leksikon u teoriji Chomtskog 426 ii 427 Leksikostatistika v. glotohronologija Lekson u Lambovoj teoriji 511 Leksotaktika pravila u Lamboivoj teoriji 511 Lenj|ingradska fonoloka kola kao nastavlja erbinih shvatanja 190 Leksikostatistika v. glotohronologija Lingvistika geografija: zasnivanja kole i metoda 139 146; glavne teorij ske tekorvine 146'1.52 Lingvistiki relativizam, Humboiditov ~ 74 Literarna stilistika, kola ~ e 173 Logika koncepcija jezika u radovima predstavnika Fort Royala 38; u dota francuskog racionalizma 41 Logiki empiristi (logiki pozitivisti, beki serkl logiara): doprinos ~ a izgraivanju logistikog metoda 393 Logiki pozitivisti v. logiki ompiristii Logiki simbolizam: ~ u lingvistici 387396 logistiki, ~ a gramatika 394 Logistika: poetak ~ e 390; okviri interesovanja ~ e 391396 Makrolingvistika: ~ nasuprot mikrolingvistici 342 n. i 438 Manifestation mode (engl. termin) v. nain manifestacije Markiran V. obeleen Markovljev proces u matematikoj lingvistici 437 Marrizam: poeci 198; glavne Marrove ideje 199206; marrizam u raz radi Marrovih uenika 206211; kraj marrizma 211; posiledica epohe marrizma u sovjetskoj liingvisrtlicii 212 Mainsko prevoenje: intertesovanje zla ~ 465; fakltiorl koji su u slovili ~ 466; poeci ~ a 467; tehnika ~ a 468; mogunosti ~ a 469; glavni problemi ^ 470: 476; rad na ~ u sitimulie lingvistu 476; angaovanost lingvi stikih snaga oko ~ a 477479 Matematika lingvistika kvantitativnog ( = nealgebarskog) karaktera: za snivanje i znaaj 431444 Maternji jezik po teoriji neohuimbolditovaca 520 Matrice, lingvistike ~ u Pikeovoj teoriji 340 Mentalizam: stav strukturalne lingvistike protiv ~ a 231 Mera kongruentnosti, ~ jezsika: odreivanje ~ u mainskom prevoenju 474 Meani jezici v. kreolski jezici Meanje (ukrtanje), ~ jezlika: ~ po Schuchairdtiovoj teoriji 110; ~ po Marrovoj teoriji 201 Metajezik: poetno interesovanje za ~ 121; izgraivanje ~ a 388; ~ kao predmet interesovanja glosemiatiara 367 Metalingvistika v. antropoloka lingvistika Metalogika: interesovanje ~ e za metajezik 390 274

Metamatematika: interesovanje ~ e za metajezik 390 Mikroglosari u maslinskom prevoenju 470 Mikrolingvistika: ~ nasuprot makrodingvistici 342 n. in 438 Mlaogramatiari: lajpcika kola i zasnivanje mlao'gramatiairstva kao teorije i metoda 9398: isitarioizam ~ a 98; teorijski pogledi H. Paula 99106 Model, teorija jezikih ~ a 481; ~ u aumjanovoj interpretaciji 501 Monema u Martinetovoj teoriji 315 n. Monogeneza jezika po Trombettiju 184 n.; po Marru 199 Morf u Lambovoj teorliji 511 Morfema u klasinoj amerikoj lingvistici 334; ~ u Lambovoj teoriji 511 Morfemiki stratum u Lamboivoj teoriji 510 Morfofonologija u programu prake kole! 298 Morfofonoloki nivo u Sgallogoj teoriji 497 Morfon u Lambovoj' teoriji 511 Morfotaktika pravila u Lambovoj teoriji 511 Motoriki, ~ a fonetika v. atrtikulaciona fonetika Nain distribucije (engl. termin: the distribution mode) u tagmemici 340 Nain manifestacije (engl. termin: the manifestation mode) u tagmemici 340 Nain uspostavljanja osobenosti (engl. termin: the feature mode) u tagmiemici 340 Nativistika teorija v. ding-dong teorija Nemarkiran v. neobelem Neobeleen (nemarkiran) nasuprot obeleenom (markiranom,) 288 i 307 Neofirthijanci (britanska kola) v. neofirthijanska lingvistika. . . Neofirthijanska lingvistika reprezentovana gramatikom skala i katego rija: aktivnost neofirthijamaca 514; teorija M. Hallida,ya 515518 Noehumboldtovci, sledbenici Humboldta 77; osnivai gramatike koja se tie siadrime 52'0 Neolingvistika v. estetski idealizam u lingvistici Neososirjanstvo v. glosamatika Neposredni konstituenti: u morfolokoj i s'intaksifcoj teoriji disitribucionalizma 335 Neutralizacija: fonoloka ~ po Trubeckom 289 Nezavisni: ~ u odnosu' na mladogramatiare 108, ideje H. Schuchardta 108113 Nivo, jeziki ~ : znaaj utvrivanja ~ a pri jezikoj analizi 334 Nominacijia: problem ~ e u semiotikiim studijama 411 Normativna gramatika: ~ u doba aleksandrijaca 14; Paninijev rad na ~ i 18; u XVIII veku 40 Ob u aumjanovoj teorija 501 Obeleen (markiran) nasuprot neobedeenom (nemarkirainom) 288 i 307 O k r e s n n o s t (ruski termin) u teoriji Kulagine 489 Operand u aumjanovoj teoriji 506 Operator u teoriji Bar-Hillela 485 Opozicija: jeziki sistem poiva na principu ~ a 254; fonoloka teorija opozicija 285 Opta lingvistika: poetak ~ e sa Humboltom 68 Opti semantiar v. semantiar (filozofski) Otvor (engl. termin slot) u Pikeovoj teoriji 340 18* 275

Palatogram u fonetskim ispitivanjima 217 Paradigma u sintaksi 421 Paradigmatika u odnosu na sintaigmatiku po Hjelmslevu 383 Paralingvistika v. antropoloka lingvistika Parole (franc. termin) v. govor Partide (engl. termin) v!. estica Paulova teorija- v. mlaograniatiaTi Pedigree teorija v. bioloki naturali zam u lingvistici Perceptualna fonetika: njeni zadaci 225 Peterburkai kola: osnovne odlike 190 Pidgin language v. kreolskii jezik Polisemija: Hjelmslevljevo razgraniavanje ~ od homonimije 376; odnos ~ e sa frekvencijom, rei 442 Polisintetiki, ~a( jezika grupa 321 n. Polje (engl. termin field) u tagmemici 340 Pomeranje du skale ranga (engl. termin: shunting) u HalUaiyevoj teoriji 516 Pomona jedinica u Haysovoj teoriji 494 Povrinska struktura u teoriji Chomskog 426 | 427 Poziciona sintaksa J. Fourqueta 421 Pragmatika: ~ po MorHism 400 Prajezik: problem ~ a u lingvistici poetkom X IX veka 70; ~ kao tabu tema u doba marrizmia 201 Praka kola (praani, kola funkcionalne lingvistike, kola f onologa): poetak ~ e 292'; dalji istoridait ~ e 293; principi! ~ e 294299 Praki lingvistiki serkl: osnivanje 292 Pravila korespondencije u teoriji Saumjana 501 Pravila prepisivanja (engl. rewriting rules) u teoriji Chomskog 427 Pravila realizacije u Lambovoj teoriji 511 Pravila zavisnosti u Haysovoj teotriji 494 Praani v. praka kola Predikacija: po Aristotelu 11 n. Predikat: pojam ~ a u duhu Platonove koncepcije 10, po Aristotelu 11 Prediktabilnost: pojam ~ i u teoriji informacije 459 Prelingvistika v. antropoloka lingvistika 349 Prenosnl, ~ kanal v. komunikativna kanal Procesi u sinhiOniji 425 Projektivnost u Haysovoj teoriji 494 Prosta alternativa u odreivanju, bita 460 Psihobiologija, Zipfova ~ 439 Psihofizioloki, ~ a ispitivanja jezika u francuskoj lingvistici 159 116; u okviru psiholingvistike 352 Psihofonetika: ~ nasuprot fiztafonetiai 275 n. Psiholingvistika: oiblast njenog prouavanja 352; udeo psihologa u raz raivanju ~ e 353; meto psiiholingvistikog ispitivanja 354359; do prinos ~ e ispitivanju mehanizma pamenja i uopte procesa uenja 359 Psihologija naroda, ~ izraena u jeziku: poetak teorije o ~ a u HumbolditOvOm uenju 73; ~ po Steinthalu 81; ~ po Wundtu 85 Psihologizam, u lingvistici: asocijativna (Steinthalova) psihologija je zika 80; apercapctonialisttika (Wundtova) psihologija jezika 84; Martyjeva filozofija jezika 89 276

Psiholoki, ~ a klasifikacija jezika v. klasifikacija jezika,; ~ e teorije je zika v. psihologizam u lingvistici Pup-puh (interjekcionalna) teorija o poreklu jezika 8 n. P u s t a j a k l e t k a (ruski termin) u aumjanovoj teoriji504 Racionalna stilistika v. stilistika Reenica: po Aristotelu 11, po ioinysiosu Thraxu 14 n.; definicija ~ e u duhu distribuci'Onaiizmia 337 Redundancija: funkcija ~ e u procesu sporazumevanja 461 Redundantan nasuprot relevantnom 231 Relativna vrednost saoptenja u teorliji informacije 459 Relatori u aumjanovoj teoriji 504 Relevantan nasuprot redundantnom 231 Rematika v. semantika (lingvistika) Hematologija v. semantika (lingvistika) Reprezentativni karakter jezika po Buhlerui 410 n. Retori iz epohe aleksandrijaea 14 Sadrina nasuprot izrazu po Hjelmsfevljavoj teoriji 372 Scale-and-category grammar (engl. termin) v. gramatika skala i kategorija Scale of delicacy (engl. termin) v. skala delikat-nasti Sema u Lambovoj teoriji 511 Semantema, termin amerike lingvistike 334 n. ~ u Sgallovoj teoriji 497 Semantiar (filozofski semantiar): opti ~ i i njihovo filozofsko interesovanje za jezik 401; akademski ~ i 1 njihov rad na semantikoj i sintaksikoj problematici 401403 Semantika (znaenjska) kategorija, pojam preuzet iz filozofije 483 Semantiki n)ivo sintakse u shvatanjima nekih praanai 496 Semantiki profil, ~ reii 419 Semantiki (znaenjski) sistem: ~ u centru panje strukturalne seman tike 408 Semantiko polje: teorija o ~im a 409 411 Semantika (filozofska semantika): ~ po Moirrisovom shvaitanju 400; de skriptivna po Camapu 402; teorija ~ po Carnapu 402 Semantika (semaziologija, sematologija, glosologija, rematika, rematologi ja), ~ u lingvistici: od Brala do predsftavtnaka strukturalne seman tike 404407; teorija o semantikim sistemima 407411; semiotiki problemi 411413; diskusije o leksikim i gramaitikim znaenjima 413; novi metodoloki postupci u ~ i 414417 Sematologija V. semantika Semaziologija, v. semantika Semema u) Lambovoj teoriji 511 Sememiki stratum u Lambovoj teoriji 510 Semiologija (semiotika): poetak ~ e u lingvistici 398; Peirceova (filozof ska) koncepcija ~ e 399; Morrisava (filozofska,) interpretacija semioloke problematike sa podelom ~ e na pragmaitiku, semantiku i sin taksu 400 Semiotika v. semioiliogija Semoglif u Sgallovoj teoriji 497 Semologija, jedna od grana antropoloke lingvistike 397 n.; ~ u Lambo voj teorliji 510 Semon u Lambovoj teoriji 511 277

Semotaktika pravila u Lambovoj teoriji 511 Sgallov generativni pristup jeziku: zasnivanje teorije 496; sutina teorije 497; sadanja razvojna faza teorije 498 Shunting (engl. termin) v. pomeranje du skale ranga Sjignifiant: ~ u cdnoisu' na( signifie po Saiusisuneu 255 Signifie: ~ u odnosu na signifiant po Saussureu 255 Simbol: upotreba ~ a u procesu analize 389 Sinhronina (statika) lingvistika: ~ nasuprot ijahroninoj (dinamikoj) lingvistici po Saussureu 260 Sinhronija: ~ nasuprot ijahroniji po Saussureu 260 Sintagma: ~ zasnovana na; principu binarnosti (po Ballyju) 268 Sintagmatika: ~ u Believoj jezikoj teoriji 195; ~ u odnosu na paradigmatiku po Hjelmislevu 383 Sintagmatski odnosi: ~ nasuprot asocijativnim po Saussureu 383 n. Sintagmema u Rikeovoj teoriji 340 Sintaksa, filozofska ~ : po Morrisu 400, po Camapu 402 Sintaksa, lingvistika, ~ : u doba aleksanrijaca 14; razvoj ~ e od po etka ovog veka d o transformacionalizrna (generativne gramatike) 418422; trasformacdonializam u sintaksi 422430 Sintetiki, ~ govor 226 Sistem: postavljanje ~ a u ceintair ispitivanja nauke X X veka 119; teorija o jeziku kao ~ u , osnovica strukturalne lingvistike 230 Skala elikatnosti (engL. seale of delicacy) u Hallidayevoj teoriji 516 Skala eksponencije u Hall!iayevoj teoriji 516 Skala ranga u HalLidayevoj teoriji 516 Skolastika gramatika: odlike ~ e 27 Skolijasti iz epohe aleksanrinaca 14 Slot (engl. termin) v. otvor Socijalan, ~ a usloivljenost prvih jeziikih ispitivanja 16; teorija o ~ o j funkciji jezika, osnovica strukturalne lingvistike 230 Socioloka lingvistika: njeni principi 162 Socioloka stilistika v. stilistika Spektrograf u fonetskim ispitivanjima 222 Sphota u tradiciji! indijskih gramaitiiara 23 Sreeni karakter pravila u teoriji Chomskog 425 Stadijalnost: Marrova teorija a ~ i 200 Stammbaum teorijla v. bioloki naituralizam, u lingvistici Statika lingvistika v. sinhronina lingvistika Statistika lingvistika v. kvantitativna lingvistika Stenografijia, doprinosi ~ e uvoenju statistikog metoda u jezika ispiti vanja 430 Stepen bazinosti u Hallidayevoj teoriji 516 Stilistiki kriticizam, ~ Lea Spitzera 173 n. Stilistika, razliite koncepcije ~ e : klasina ~ 105; socioloka ~ 165; individualna ~ 166; ~ kolektivna 166; optial ~ 166; ~ u duhu shva tanja harvairdske kole 168; idealistika ~ Lea Spitzera 173; racio nalna (Ballyjeva) ~ 264 Stohastiki proces u teoriji informacije 458 Stratifikacija, ~ jezika: semiotaka ~ jezika po Wegeneru 398 n. Stratifikaciona gramatika: uloga Lamba u zasnivanju ~ 509; sutina teo rije 510512 Stratumi u Lambovoj teoriji 510 278

Struktura: ~ sistema u centru panje nauke X X veka 119; ~ u Hallidayevoj teoriji 516 Strukturalizam: ~ u nauci X X veka 119121; ~ pobeuje u lingvistici 137; ~ prodire u jugoslavensku lingvistiku 137 n. Strukturalna lingvistika: teorijska osnovica ~ e 230, 231; karakteristike razvoja ~ e 232234; osnovne kole ~ e i njihov meusobni odnos 234237; ~ u SSSR 237; osnovni program ~ e sredinom ovog veka 238; korisnost ~ e 240 Subjekat: pojam ~ a u duhu Platonove koncepcije 10 Sufiks u Sgallovoj teoriji 497 Supletivizam: fenomen ~ a i problem proizvoljnosti jezikog znaka 248 Supstanca: ~ nasuprot formi po Hjelmslevljevoj teoriji 372; ~ u Hallidayevoj teoriji 517 Supstitucija: metodoloka procedura u strukturalnoj lingvistici 238; primena ~ e u okviru razraivanja distribucionailizma 332 Supstrat, jetaikti ~ 183 Tagmema u Pikeovoj teoriji 340; ~ u Sgallovoj teoriji 497 Tagmemika po PSkeu 340 Taktika u Lambovoj teoriji 511 Talas (engl. wave) u tagmiamiicj 340 Tekstualna lingvistika u Halliayevoj interpretaciji 517 Tektogramatika, usvajanje termina ~ 497 n. Tektogramatiki nivo u Sgallovoj teoriji 497 Teorija informacije: oblajst ispitivanja ~ e 449; ~ u temeljima kibemetikih studija 450~453; znaaj usvajanja tieorijsko-metodolokih prin cipa Romana Jakobsooa u ~ 453456; tekovine ~ e na polju teorije i metoda 456464 Teorija talasa* Schmidtova ~ 64 Teorija verovatnoe, princa,pi ~ e primenjeni prvi put na jezik 432 Terminalne jedinice u Haysovoj teoriji 494 Tezaurus ui maini za prevoenje 446 Tipologija, lingvistika ~ : prvi radovi u duhu Steinthalove teorije 82; zasnivanje ~ u X X vefcu 130 Tradicionalna lingvistika u poreenju sa strukturalnom 125126 Transuktorf u Sgallovoj teoriji 497 Transform u aiumjanovoj teoriji 506 Transformacionalizam Chomskog v. generativna gramatika; ~ u radovima Z . Harrisa 423 Transformaciona pravila u teoriji Chomskog 427 Transformacioni test u amerikoj lingvistici 340 n. Transformaciono polje (T-polje) u aumjanovoj teoriji 506 Transformaciono polje bez konekcije u aumjanovoj teoriji 506 Transformaciono polje sa konekcijom u aumjanovoj teoriji 506 Transformaciono polje sa semikonekcijom u aumjanovoj teoriji 506 Transkodiranje u teoriji informacije 463 Transpozicija po Ballyju 267 T-polje v. tranformaciono polje Ukrtanje jezika v. meanje jezika Ultimna invarijanta u strukturalnoj lingvistici 462 Univerzalizam, ~ u gramatici: u doba skolastici gramatike 27; u doba portroyalaca 38; u X VIII veku 41 279

Unutranja jezika forma: ~ u H u m boldtovoj teoriji 71 Uzorak, jezik i ~ : p Sapiru 322 325 Vakuumske cevi u fonetskom ispitivanju m t
Valentnost u sintaksi 421

Vidljivi jezik u fonetskim isp itiva n jim a 222

V osslerova kola v. estetski idealizam, u lingvistici Vrednost, ~ reeii po Sauissiuireu 256 Vrste reci p o Aristotelu 11

Wave (engl. term in) v. talas Weltanschauung: teorija ~ a osn ov ica humbo-kitizma 72; problem ~ a u amerikog lingvistici 348 Whorfova teorija v. antropoloka lingvistika ^Zakoni u kom parativnoj gram atici: G rim m ov ~ 55; V e m e ro v ~ 97 Znaenjska kategorija v. sem antika kategorija IZnaenjskii sistem v. sem antiki sistem enevska kola: zasnivanje 262; osn ovne odlike
264 269 263; B allyjeva teorija

REG ISTA R IMENA (navedena b ro je v i ne odgovaraju stranama ve paragrafim a; slov o n iza b ro ja oznaava d a se im e pom inje u napom eni ispod teksta od g ova rajueg paragrafa) A baelard 24 Abercromibde, D. 227 Abraiham, S. 417, 482 A delung, J. C. 43 n., 50, 50 n. A dm oni, V . G. 430 A hm anova, O. S. 360, 417, 430, 435 A jdufciew icz, K. 390, 483 Akvinski, T. 28 A leksejev, P. M. 448 A lex a n d er d e V illa-D ei 26 n. A llen, W . S. 15, 23 A ndreev, N. D. 448, 480 A ntal, L. 417 A postel, L. 464 A presjan, Ju. D. 241, 417, 430, 482 Arens, H. 15, 37, 46, 92 A ristarh 13 A ristotel 9 n., 11, 11 n., 27, 363 n., 364, 401 n. Amaiuld, A . 38 A m d t, W . W . 448 A m o ld , E. 447 n. A scoli, G. I. 180, 180 n. A ugustin 26 n. Augustin, J. J. 331 A usterlitz, R. 241 Avrotrin, V. A . 417 Babieki, K. I. 482 Bach, E. 138, 417, 430 B ailey, C. J. N. 430 Bally, Ch. 137 n., 161, 166, 246 n., 262, 263, 264, 265, 266, 267, 268, 269, 411 B ar-Hiliel, Y. 417, 430, 480, 484, 485, 486, 487, 488 Bartoli, M. G. 177, 178, 185 Barwick, K. 37 Basilius, H. 78 Baskan, O. 138 Bateson, M. C. 351 Baiudouin d e Courtenay, J. 186, 187, 187 n., 188. 190, 192, 229 n., 244, 275, 275 n., 278, 278 n., 292, 432 Bazell, C. E. 241, 430, 436, 519 Becanu, G. 42 Belevitch, V. 464 Beli, A. 193, 195, 196 Bendix, E. H. 417 Besnfey, T. 59 Benveniste, E. 137, 241 Berezin, F. M. 194 Bergson, H. 170, 170 n., 173 n., 363 n. B em tejn, S. B. 190 Bertoldi, V. 185 Bertoni, G. 177, 178, 185 Bhartrhari 19 Birdwhiistell, R. L. 350 n., 351 Bierwisch, M. 241, 417, 429, 487 Bloch, B. 339 Bloam field, L. 15, 18, 18 n., 22, 37, 46, 59, 233 n., 235, 325, 326, 327, 327 n., 329, 329 n., 330, 330 n., 331, 332, 334, 360 Boas, F. 318, 318 n., 320, 321, 321 n., 331, 347 Bokareva, L. E. 191 281

280

B olin ger, D. L. 339 B olleli, T . 241 B oo fa n te, G. 178, 185 B ooth , A . D. 480 B opp, F. 49 n., 53, 53 n., 54, 59 Borgsitrom, C. H j. 386 BatttgMani, G. 153 BohtJingk, O. 23 B ranenstein, W . 227 B real, M . 53 tl, 158, 404, 404 n., 405, 417 B rekle, H. E. 46 B right, W . 351 B rin km an n, H. 520, 520 n., 524 B rough, J. 23 B row er, R. A . 480 B row n , R. L . 78 B rozovi, D. 137 n. B rendal, V . 241, 361, 362, 363 n., 364, 365, 366 Brugmaran, K . 59, 95, 97, 97 n., 98 n., 103, 107, 195, 244, 278 n. B runot, F. 163 n .,' 164 B ruke, E. 218 B ud agov, R. A . 113, 417 Bugiarsfei, R. 137 n., 261, 331, 430, 519 B ukov, Ju. S. 464 Bunjakovsiki, V . Ja. 432 n. Buyssenis, E. 329 n., 417 B uhler, K . 91, 92, 175, 292 n., 410, 410 n., 411, 419, 430 Cantineaiu, J. 291 C apell, A . 351 Carnap, R. 388 n., 393, 396, 401, 402, 403, 430 Carrall, J. B. 241, 351, 360, 448 Cassireir, E. 15, 46, 241, 393, 396 C atford, J. . 480, 519 C ejtin, G. S. 478, 482 Chao, Yuem R en 233 n., 464 C hatm an, S. 339 Chrry, E. C. 310, 417, 464, 480 Choimisiky, N. 46, 137, 236, 318 n., 340, 351, 360, 396, 416, 417, 422, 423, 42'4, 425, 426, 427, 428, 429, 430, 481, 497, 500, 515, 523 C hrtien, D. 448 C oeu rd ou x 49 n., C ohen, M . 164, 169 Coillart, J. 37 C ondon, E. U. 439 n. 282

Cofrdemoy, G. d e 216 n. C oseriu, E. 241 Grace, B. 170, 170 n., 171, 173 n., 175, 176 Curry, H. B. 482, 483, 497 n., 500, 500 n., 501 n. Curfcius, G. 56, 93 ikabava, A . S. 67, 92, 107 ulik, K . 417, 482, 499 D am ourette, J. 164 Dane, F. 430, 496, 496 n. D anhy, J. J. 137 n. D arden, W . J. 430 Dairmestetier, A . 144 n., 405 n.t 417 D arw in, C. R. 60 Dauzat, A . 153 D avison, A . 430 D egtereva, T. A . 241 D elacraix, H. 164 D elattre, P. 227 D elbriick, B. 59, 67, 92, 97, 97 n., 107 D em ok rit 9 D enisov, P. N. 482 D erbolav, J. 15 D esnickaja, A . V . 67, 107 D evoto, G. 185 DLebold, R. A . 360 Dieth, E. 227 Diez, F. 56 D in gw all, W . O. 430 Dinneen, F. P. 15, 37, 46 D ixon , R. M . W . 514, 519 D obia, A . 15 D o b iw s k $ , J. 56 D obruin, R. L. 482, 491, 492 Domatus 2'5 D orn seif, F. 77, 417 Doroszewskii, W . 156, 157 Dave, A . 78 D ren ovac, B. 146 n. Dufriche-Deisgenettesi, A , 270 n. Durkheiirn, E, 244, 244 n. Dyskoilos, A . 14, 14 n., 25, 26 uni, M . 393 n. Edrnont, E. 144, 144 n. E dw ards, J. 318 n. Egger, E. 15 Einstein, A . 120

E lw ert, W . T. 417 Emeneaiu, M . B. 331 E ngler, R. 261 E rben, J. 481, 520 Estoup, J. B. 436 n. Fant, G. 227, 310 Feys, R . 483 n., 501 n. F ilip o v i, R. 137 n., 310, 339 Fillm oire, Ch. 417, 430 Finna, V . K . 435 Firth, J. R . 348 n., 414 n., 430, 515, 519 F iru za b a d i 33 F isch er-Jorgen sen , E. 277, 291, 386 Fishm an, J. A . 351 FitUalov, S. Ja. 478, 482, 491, 492, 495 F letch er, H. 221, 464 F od or, J. A . 138, 416, 417, 430 FortunatoiV, F. F. 192, 193, 194, 195, 197, 292 F ou rier, B. J. 215 F ourquet, J. 157, 421, 430 Frage, G . 391 Fned, H. 266, 269 Freidemberg, O. M. 15 Fries, Ch. C. 331, 417, 430 F rlngs, Th. 481, 520 n. F m m M n a , R. M. 360, 417, 430, 435 Fucks, W . 448 F unke, O. 46, 71 n., 78, 92 G abelen tz, H. G . v o n 88, 92, 229 n. G abk a, K . 417 G aifm an , Ch. 487, 495 Gam iillscheg, E. 153, 175 G ardiner, A . 91, 92, 419, 430 G arvin , P. L . 300, 410 n., 417, 430, 480 G auchat, L. 145 Gauthioit, R. 261 Gentilhomimie, Y . 482 Gillierom, J. 144, 144 n., jj 145, 149, 150 n., 151 n., 152, 153, 176, 244 G ip p er, H. 520, 524 G iu iian o, V . E. 480 Gladiki, A . V . 492 Gleason, H. A . 241, 351, 448 G linz, H. 421, 430, 520, 520 n., 524 Goidel, R. 246, 261 Goiodenougih, W . H. 417 G ood m a n , N. 403

Gotrn, S. 480 G o m y , W . 300 Grammcmt, M. 158, 159, 164, 166 n., 218, 227, 363 n. Graur, A . 138 G rebe, P. 520 Green, H. C. 227 G reenberg, J. H. 137 n., 157, 304 n., 321 n., 351, 448 Greim as, A . J. 417 G rig orjev, V. P. 191 Grianm, J. 55, 55 n., 59, 97, 97 n. Grcx>t, A . W . d e 137, 316, 419, 430 G ruber, J. 417 G runig, B. 430 G uberlna, P. 161, 161 n. Guhm an, M. M. 78 G uillaum e, G. 163 n., 164 Guiirau, P. 169, 417, 448 Gyairrmthd, S. 45, 45 n. Haas, M. R. 331 Hali, E. T. 351 Hali, R. A . Jr. 129, 129 n., 178, 178 n., 185, 241 H alle, M. 227, 236, 291, 310, 318 n., 428, 430 H alliday, M. A . 340, 514, 515, 516, 517, 518, 519 H allig, R. 417 Haramierich, L. L. 386 Haimp, E. P. 241, 339, 448 Hansen-Spang, H. 386 H arary, F. 448 Harkievi, A . A . 464 Harmis, R. T. 138, 417, 430 H am ois, G. 46 Harper, K. 495 Harris, J. 38 n. Harrisi, Z. S. 157, 327 n., 336, 339, 351, 423, 424, 430 H artm ann, P. 241, 520, 521, 522, 523, 524, Hattori, Sh. 417 Harugen, E. 155 n., 157, 235 n., 2'41, 336 n., 339, 351 Havers, W . 430 Hajvet, L. 144 n., 270 n. Havranek, B. 157, 291, 292, 293 Hayakawia, S. J. 403 Hayes, A . S. 351 Hays, D. G. 480, 493, 494, 495 H effn er, R .-M . S. 227 283

Helmholtz, H. van 216 Jaberg, K. 145 Hemipel,, G. 403 Jacoibisi, R. 138, 430 Henriksetn, H. 245 n. Jagi, V. 56 n. Henafclit 9, 9 n. Jakobsom, R, 169, 191, 227, 236, 277, HetTbart, J. F. 80, 80 n., 84 278 nf., 288, 288 n., 291, 292, 293, Herdan, G. 435, 448 300, 301, 302, 303, 304, 305, 306, Herder, J. G. vom 42 n., 46 307, 308, 309, 310, 313, 314 n., 316, Herrruarm, E. 107 331, 337, 351, 454, 464, 480 H erm ogen 9 n. JakubinsM, L. P. 190 Herodian 14 Janakiev, M. 478 Herodot 8 n. Jankovi-M irijevsil, T. 43 n. Hertzler, J. O. 351 Jareva, V. N. 430 Hewes, G. W . 351 Jeanjaquet, J. 145 Hickes, G. 39 Jespersen, O. 107, 363 n., 418, 430 Hilbert, D. 390, 391 Johansen, Sv. 386 Hiill, A. A. 430 JolLes, A . 77 Hioirth, F. 430 Jones, D. 227, 277, 280 n. Hjelmsilev, L. 241, 361, 362, 367, Jones, W. 44, 49 n., 53 367 n., 368, 369, 370, 371, 372, 373, Joos, M. 222, 241, 397 n. 374, 375, 376, 377, 380, 383, 383 n., Jud, J. 145, 153 384, 385, 386, 522 Junius, F. 39 Hockett, Ch. F. 137 n., 241, 321 7 n., 337 n., 339, 430, 452, 464, 513 Kainz, F. 92 Hodjer, H. 351, 448 Kaiser, L. 227 H olodovi, A . A . 492 Kalinin, V. M. 448 Holt, J. 366 Kant, E. 363 n. Hooke, R. 215 n. Karaidi, V . 50 n. Hopkans, E. W . 67 KarcevsM , S. 237 n., 292 Horlek, K. 92 Katarina II, 43 n. Hoirne, K. M. 138 Katii, R. 138, 386 Hauchin, T. D. 448 Katz, J. J. 138, 416, 417, 430 Hausehalder, F. W. 241, 430 Kem pelen, W . d e 216, 216 n. H offdm g, H. 303 n. Keryser, J. S. 428 n. Honn, K. 138 Kiefer, F. 417, 435, 478, 482, 492, Hormann, H. 92 495, 499 Hrozn#-, B. 440 Kiparsky, P. 137 n. Huimboldt, W . v o n 50, 50 n., 68, Klein, K. K. 481, 520 69 n., 70, 71, 71 n., 72, 73, 74, 75, Klim av, G. A . 448 76, 77, 78, 79, 80, 81, 171, 176, K offka, K. 353 n. 348 n., 357 n., 520 Kondraov, N. A . 300 Husserl, E. 82, 483, 483 n., 521 Komeski, B. 137 n. Hymes, D. H. 351, 417, 448 Kopitar, J. 50 n. Kopp, G. A . 227 Ihm, P. 495 Korzybski, A . 403 Iordain, I. 59, 185 Koschm ieder, E. 435 Iordamskaja, L. N. 430, 478 Kotelova, N. Z. 417, 430 Ipsen, G. 77, 78, 520, 520 n. Kohler, W . 353 n. Isaenko, A . V. 157, 292, 293, 314 n. Konig, K. 46 Ivanov, V. V . 191, 480, 482 KratJil 9 n. iVi, M. 137 n., 241, 310 K roeber, A . L . 351, 448 Ivi, P. 137 n.# 157, 196, 314 n., Kruszewski, M. 186, 187, 190, 244, 428 n. 270 n., 275 Ivir, V. 430 Kuera, H. 448 284

K uehner, P. 46 K ukenheim , L. 37, 46 Kulagina, O. S. 478, 480, 488, 489, 490, 491, 492 K u n jan n i R aja, K . 23 Kurath, H. 155, 428 n. K u iy lo w icz, J. 137, 245 n., 314 n. K u zn jecov, P. S. 480 L abov, W. 155 Lahuta, D. G. 435 Lakoff, G. 429, 430 Lam b, S. 137, 340, 480, 496, 509, 510, 511, 512, 513 Laimbek, J. 487 Lancelot, Cl. 38 Lang, E. 430 Langendoen, D. T. 519 Lazaru, M. 80 Leoerf, Y. 495 Lees, R. B. 430, 448, 464 Lehiste, I. 227 Lehmiann, W. P. 59, 138 Leihnitz, G. W . 363 n. Leisi, E. 417 Lenneberg, E. H. 360 L eon tjev A . A. 191, 360 Lepschy, G. 241, 430 Lerch, E. 173, 173 n., 175 Leroy, M. 46, 59, 138, 170 n. LesUcien, A. 95, 107, 195, 244, 278 n. Lem ewski, St. 390, 483 Levi-Strauss, C. 351 L evkovskaja, K. A . 417 Lew!is, C. I. 403 Linsiky, L. 403 Llorach, A. E. 241 Locke, J. 399 n. Locke, W . N. 480 L ogar T. 137 n. L oja, Ja. V. 138 Lomrnel, H. 261 Lomitev, T. P. 434 n. Longacre, R. E. 340 n., 341 Lotz, J. 448 Lounsbury, F. G. 417 Lukasiewicz, J. 309 Lulle, R. 27 Lunt, H. G. 129, 129 n., 138, 314 n. Lyons, J. 15, 138, 360, 417, 514, 519 L japunov, F. A. 480 L ju Ju n-cju an 479 n. Ljudskanov, A. 478

Mackay, D. M. 417 Mackensen, L. 481, 520 M alinowski, B. 348 n., 414 n. Malkiel, Y . 138, 175 M alm berg, B. 138, 241 Mandelbaum, D. G. 331 M andelbrot, B. 342 n., 438, 464 Marcus, S. 478, 480, 482, 491, 492 Mare, F. V. 314 n. Marhenke, P. 403 Mari, S. 310 M arkov, A. A. 432, 436, 437 M arkovi, M. 403 Marouzeau, J. 169 Marr, N. J. 63 n., 197, 198, 199, 200, 201, 202, 203, 204, 20'5, 206, 208, 209, 210, 211, 211 n., 213 Martinet, A. 241, 300, 315, 316, 337, 337 n., 386 Marty, A . 89, 92, 229 n., 521 n. Mane, K. 327 n. Maites, B. 403 Mathesius, V. 292, 293 n., 300 Mathiot, M. 351 Matore, G. 164, 410, 417 Matusevi, M. I. 190 M cCawley, J. D. 417, 429, 430 McDavid, R. 155, 428 n. Mclntosih, A. 519 Meillet, A . 59, 97 n., 110 n., 162, 163 n., 164, 164 n., 190, 244 n., 363 n., 367 n. M eljuk, I. A . 417, 430, 435, 478, 480 M eaninov, I. I. 206, 213 Meyer, P. 144 n., 218 Meyer, R. M. 408 M icklesen, L. R. 480 M ihajlovi, L j. 137 n. M ikaeljan, G. B. 430 Mikloai, F. 56, 56 n. Miku, R. F. 137 n. M ili, J. 353 n. M ili, J. S. 353 n. M iller, G. A. 360, 396, 464 M iller, R. L. 78 Misteli, F. 82 n. Moilonaja, T. N. 478, 480, 492 Monroe, G. K. 448 M orf, A . 464 Morris, Ch. W . 399, 400, 402, 403 Moser, H. 520 Motsch, W . 429 Mounin, G. 23, 46, 59, 480 285

M uhin, A . M . 430 Mukarovsiky, J. 292 M u lja i, 2 . 137 n., 310 M iiller, M . 65, 67 Neasis, A . 403 N ebesky, L . 396, 481 N en d on i, G. 185 Neurath, O. 403 N ew ell, L . E. 513 Nida, E. A . 339, 351, 417, 430, 480 N ikalaeva, T . M. 351 N ooten, B. A . v a n 23 N oreen, A . 229 n. N ovak, P. 482, 499 N ovotn#, M. 482, 499 O ettinger, A . G. 435, 480 Ogden, C. K . 403 Olmsited, D. L. 351, 417 Orenik, J. 137 n. Orlenko, A . 478 Orr, J. 59 O sgood, Ch. O. 360, 415 n. Ostarm ann, T . 175 O sthoff, H. 95, 107, 244 Otto, E. 78, 92, 521 n. Owein, N. F. C. 482 O egov, S. J. 417 P adueva, E. V , 417, 430, 435 P alaem on, R. 25 Pallas, P . S. 43 n. P an con celli-C a lzia , G. 227 P adini, 17, 18, 19 Paper, H. H. 448 Papp, F. 435, 478, 482, 492 Pari, G . 144 n. P a rk er-R h od es, A . F. 448 P askaleva, E. 478 Passy, P. 272 P atan jali 19 P aul, H. 48, 98, 99, 100, 101, 102, 104, 105, 107, 405 n. P avlov, I. P . 328 n. P av lov i, M . 160, 160 n., 169 Peano, G. 391 P edersen, H. 59, 107, 363 n., 367 n. Pei, M. 138, 241 P eirce, Ch. S. 399, 399 n. P erles, M . 487 P ekovski, A . M . 193 P ich on , E. 164 286

P ick ett, V . 430 P ieree, J. R. 480 P ike, K . L. 340, 341, 351 P iotrov sk i, R. G. 448, 464, 482 P isani, V . 67, 138, 178, 185 P ita g ora 9 n. P itha, P. 478, 499 P ittenger, R. F. 137 n, 351 Plath, W . 430, 435, 448 P la to n 9, 9 n . P o k o m y , J. 138 P oliv a n o v , E. D. 190 P ollak , H. 59 P op, S. 153 Porziig, W . 77, 78, 520, 520 n. P orezinski, V . 278 P os, H. J. 241 P osplil, D. 499 P ostal, P. 241, 318 n, 331, 340 n., 430 P osva n ska ja , A . S. 191 P oteb n ja , A . A . 88, 92 P ott, A . F. 57, 78 P otter, K . 227 P otter, S. 138, 153 P ottier, B. 417, 430 P riscia n 25, 26 P ro k o p o v i, N. N. 430 P rota g ora 9 n. P sellos, M . 27 P u h vel, J. 138, 448 P ulgram , E. 227, 351 Putnam , H. 482 Q uine, W . v a n O. 403, 464, 480 R ask, K . R. 54, 54 n., 59, 229 n. R ea, J. A . 448 R eed, D. W . 448 R eform atsk i, A . A . 241 R egn ell, H. 411, 416 , R eich en b a ch , H. 396 R e iffe r, E. 480 R evzin , I. I. 435, 480, 482, 490 R ich ards, I. A . 403 R ied lin ger, A . 261 R ies, J. T. 430 R iffa te rre , M . 169 R igler, J. 137 n. R ja b o v a , T. V . 360 R obin s, R. H. 15, 37, 138, 519 R on ja t, J. 160 R oqu es, M . 150 n., 153 R osenbau m , P. S. 138, 430

R osen b erg , . 360 R osetti, A . 241 R oss, A . S. C. 438, 482 R oss, J. R. 429, 430 R ou sselot, P. J. 217, 227 R o z e n cv e jg , V . J. 480 R u binstein , H. 213 Russell, B. 391 n., 392, 393 n., 403 R u w et, N. 310, 430 R u ik a , R. 429

Sm ith, F. 360 Sm ith, H .L .J r . 129, 129 n., 339, 351, 430 S oboleva, P. A . 507, 508 S okrat 9 n., 14 n. Som m erfelt, A . 113, 164 Sotavalta, A . 227 Souci, G. J. 415 n. Sorensen, H. Ch. 386 Spang-H anssen, H. 386, 403 Spence, N. C. W. 351 Spencer, F. R. 448 Salm on , V. 46 Spencer, J. 401 n. Sanctius, F. 38 n. Sperber., H. 417 S a n feld , K . 367 n. Spinoza, B. 363 n. Sapir, E. 46, 237 n., 321, 321 n., 322, Spitzer, L. 113, 173, 173 n., 175, 417 323, 324, 324 n., 326, 327 n., 330 n., Staal, J. F. 23, 417 331, 347, 348 Staljin, J. V. 211, 213 S aporta, S. 360, 428 n. Stankiew icz, E. 157, 169, 314 n. Saussure, F. d e 102, 158, 166, 188, Stati, S. 430 189, 229, 230, 233, 233 n., 234, Steinthal, H. 15, 79, 80, 81, 82, 82 n., 237 n., 242, 243, 244, 244 n., 245, 84, 92 246, 247, 255, 261, 266, 270 n., 274, S tem , G. 407 n. 278, 278 n., 292, 321, 363 n., 368, 368 n., 383 n., 398 n., 411, 520, 522 Stetson, R. H. 227 Stieber, Z . 314 n. S ch a ff, A . 403 Strauss, O. H. 464 S ch leg el, F. 53 n. Streitberg, W. 98 n., 107, 261 S ch leich er, A . 49, 58, 59, 60, 61, Strevens, P. D. 519 61 n., 62, 63, 64, 65, 67, 94 n., Stum pf, C. 220 n. 200 n., 244, 246 n. Sturtevant, E. H. 331 S ch m idt, J. 64, 64 n., 67 Sw adesh, M. 330 n., 339, 445, 448 Sch m idt, W . 430 Sw eet, H. 218, 227, 229 n., 272 S ch reitb erg er, W . 59, 98 n. S ch rijn en , J. 153 ahm atov, A . A - 193, 278 n. S ch uch ardt, H. 64 n., 109, 110, 111, aum jan, S. K. 137, 237, 241, 314 n., 112, 113, 170, 176, 405 n. 385 n., 483, 500, 501, 503, 504, 505, S ch w arz, H. 524 506, 507, 508 S eb eok , T. A . 138, 310, 341, 351, 360, erba, L. V. 190, 191, 458 n. 417, 430, 513 m elev, D. N. 417 S ech eh aye, A . 262, 269 rejder, Ju. A . 435 Sem aan, K . 37 vedova, N. Ju. 430 Sgall, P . 137, 478, 481, 482, 496, 497, 498, 499, 512 Tagliavini, G. 46, 59, 138 Sham ir, E. 487 Tannenbaum ,P. H. 415 n. Shannon, Cl. E. 452, 464 Tappolet, E. 145 S h e v e lo v , G. 137 Tarski, A . 390, 403 S ib a v a jh i 32 Tauli, V . 351 Siertsem a, B. 367 n., 386 T eller, P. 417 S ievers, E. 195, 218, 219, 227 Tesniere, L. 137, 421, 430 Singh, J. 464 T eitelova, M. 478 S k alik a, V . 292, 293 Thom as, L. L. 213 S lju sa reva , N. A . 244 n. Thom as, O. 430 S m im ick i, A . I. 417, 421 Thom sen, V. 59, 67, 107, 363 n. Sm ith, A . G. 351 287

T h ra x , D. 14, 14 n. T h u m b , A . 59 T itch en er, E. B. 87 n. T og eb y , K . 386 T olom ei, C. 36 T o lsto j, N. I. 191 T ondl, L . 417 T op orii, J. 137 n. T o p o ro v , V . N. 191, 464, 482 T rager, G. L . 129, 129 n., 227, 241, 339, 342 n., 351, 430 T ra v n icek , F. 169, 292 T rier, J. 77, 408, 409, 409 n., 410, 417, 520, 520 n. T rnk a, B. 292, 300 T rom b etti, A . 184 n., 199 T ru b e ck o j, N. S. 154 n., 166 n., 233 n., 278, 278 n., 279, 280, 280 n., 281, 282, 285, 286, 287, 288, 289, 290, 291, 292, 293, 301, 310, 314 n., 363 n. T w a d ell, W . F. 339 U fim cev a , A . A . 417 U h len beck , E. M. 430 U ldall, H. I. 386 U llm an n , S. 78, 411, 417 U n geh eu er, G. 386 U spenski, B. A . 241, 351 V a ch ek , J. 241, 292, 293, 300 V alen tin , P . 78 V alin , R . 164 V a rro, M . T . 24 V ater, J. 50 n. V en ryes, J. 161, 164, 265, 269, 367 n. V en tris, M . 440 n. V ern er, K . 55 n.,' 97, 97 n., 107 V id oesk i, B. 137 n. V iertel, J. 46 V in o g ra d o v , V . V. 190, 417 V oeg elin , C. F. 157, 241, 331, 351 V oegelin , F. M. 241 V ossler, K . 81, 170, 171, 172 n., 173, 173 n., 174, 175, 176 V ostok ov , A . H. 56, 56 n. V yg otsk i, L. S. 92 W ald, L . 138 W ales, R. J. 360 W a rn ock , G. J. 120 n.

W artbu rg, W . v o n 7, 78, 417 W aterm ann, J. T. 59 W atkins, C. W . 448 W atson, J. B. 328 n. W a ch tler, K . 430 W eaver, W . 452 W egen er, P. 398 n. W ein, H. 92 W ein reich , U. 138, 155 n., 157, 236, 241, 360, 415 n., 416, 417 W eisgerber, L . 77, 77 n., 78, 408 n., 417, 520, 524 W eitheim er, M . 353 n. W ells, R. S. 241, 261, 339, 417 W en ker, G. 143, 143 n. W h atm ou gh , J. 435, 448 W hite, G . 403 W hitehead, A . N. 391 n. W h itn ey, W . D. 244, 317, 447 n. W h o rf, B. L . 348, 348 n, 351 W ien er, N. 449, 451, 451 n. W ijk , N. v a n 314 n. W in disch , E. 278 n. W in teler, F. 273 W ittgen stein , L. 393 n., 426 n., 521 W iw el, H. G. 229 n. W ood w orth , R . S. 350 n. W orth , D. S. 430 W undt, W . 83, 84, 84 n., 85, 86, 87, 87 n., 92, 327, 353 n., 405 n., 411 Y n g v e, V. H. 480 Y u le, G. U. 438, 448 Zeuss, K. J. 56 Z iff, P. 396 Z im m er, H. 107 Z in d er, L. R. 190, 227, 464 Z ip f, G. K . 438, 439, 440, 440 n., 448, 464 Z ubat^, J. 292 n., 367 n. Z v e g in ce v , V . A . 15, 23, 37, 46, 59, 67, 78, 92, 138, 175, 194, 386, 411, 417 Z w im e r , E. 223 n. ep i, S. 78 2 in k in , N. I. 227 iv k o v i, S. 59

Skraemce
A.r'en,&SpinachwiiSiSieirLScha'ft = Han Arems, Spirachw, j.sis>einschaft, d er Gang ihner En;twicklung. von deir Antlike bis zu r Ge'genwart, M iinchen 1955. Bloomfialid-Languiaige = L eonard Blooim field, -Languagie, N ew Yoirk 1933. CFS = asop is C ah iers F erdin and d e Siaiussure (izd. S ooiete G en evoise d e Ldnguistique, G eneve) F o r R om a n Jakofoson == zborn ik F or R om an Jak cbson Esisaiys o n the O cca sion o f H is S ixtieth B irth day, T he H ague 1955.

IJAL = asopis International Journal of American linguistics (Baltimore) Lg = asopis Language^ (Journal of the Linguistic Society of America, Baltimore)
8 th Proceedlings = zb orn ik P roceed in g s Congreise o f L in gu ists (O slo 1958) of the Eighth Intemaifcional

S IL a,sopis S tu dies ih L in gu istics (N orm an, Okila.) T C L C = a sop is Traivaux du C ercle Ijinguistique d e C open h agu e (C opanhague) T C L P asopiiis T ra v a u x du C ercle linguistique d e P rague T ren d s = zboirndk T ren d s in European 1930 1960-, U trech t-A n tw erp 1961. V J a = a sop is V o p r o s y and A m erican (M oskva) Linguiisitics

jazykoznanijaf

Zvegincev-Isitoirija jazyk. = V. A . Z v e g i n c e v , I s t o r v j a j a z y k o z n a n i j a XIX i XX v e k o v v o e r k a x i i z v l e e n i j a x k n j. I i II, Moskiva 1960. P ortraits o f L inguists. = P ortraits o f Linguists. A B iog rap h ical Source B o o k fo r the H istory ofW estern Linguistics 1746 1963 k n j. I i II, izd. T hom as A . S ebeok , B oom in gton Indiana U n ivrsity P ress 1966.

i
19

289

Milka Ivi P R A V C I U L IN G V IS T IC I Zaloila Dravna zaloba Slovenije Za zalobo Ivan Bratko Natisnila tiskarna Toneta Tomia- Ljubljana 1970