Klasini nemaki idealizam Imanuel Kant (1724-1804)

Kant se rodio i itav ivot proveo u Kenigzbergu. To je dananji Kalinjingrad i nalazi se na krajnjem zapadu Rusije. Radio je kao univerzitetski profesor. KRITCIZAM Kantova filozofija naziva se kriticizam. Kriticizam predstavlja nastavak i radikalizaciju prosvetiteljske i novovekovne filozofije. Prosvetiteljstvo je htelo sve da izvede pred sud uma. e!utim" ono to u prosvetiteljstvu nije bilo izvedeno pred sud" bio je sam um. Kant je eleo da sam um izvede pred sud" ali ne pred sud neega drugog" ve# pred sud samog uma. Kriticizam je takvo filozofsko uenje u kojem um sudi (o) samom sebi, o svojim vlastitim mogu ostima i gra icama. Kant je svoje kritiko uenje izloio u tri dela$ Kritika istog uma, Kritika praktikog uma, Kritika moi suenja. % njima je Kant postavio i neka osnovna filozofska pitanja. Kantova filozofija se uobiajeno shvata kao odgovor na tri takva pitanja$ &ta mogu da znam' (Kritika istog uma) &ta treba da radim' (Kritika praktikog uma) *emu mogu da se nadam' (Kritika moi suenja) +va tri pitanja" prema Kantu" mogu da se samu u jedno jedino pitanje$ &ta je ovek' !TA M"#$ %A Z&AM' KRITIKA ISTOG UMA % svojoj mladosti" Kant je bio veliki pobornik ,ajbnicove metafizike. Kant priznaje kako ga je -jum .trgnuo iz dogmatskog dremea/ -jum tvrdi da postoje dva predmeta ljudskog saznanja. Koja' %kratko obrazloi -jumovo uenje o kategoriji kauzaliteta0 Kakve je -jum izveo zakljuke s obzirom na mogu#nost nauke' e!utim" sam

Kant je" u Kritici istog uma" pokuao da ispita mogu#nosti i granice ljudskog saznanja. +n je te granice i mogu#nosti ispitivao i u vezi sa metafizikom i u vezi sa naukom. Meta(izika &ta je metafizika' 1a li su sudovi metafizike apriorni ili aposteriorni' 1a li su sudovi metafizike analitiki ili sintetiki' etafizika je filozofska disciplina koja se bavi onim to je s one strane prirode" kosmosa" jednom rei" onim to je preko ili s one strane ulnog opaanja" pa prema tome i

celokupnog iskustva. etafiziki sudovi" prema tome" moraju biti apriorni. Po tome to proiruju nae znanje" oni moraju biti sintetiki. Kant je u kritici istog uma postavio pitanje da li su mogu#i metafiziki sudovi. Kako bismo odgovorili na to pitanje moramo da razmotrimo u emu se sastoji Kantova filozofska revolucija. Ta revolucija obino se naziva kopernikanskim obrtom. Ko)er ika ski obrt I &ta je kopernikanski obrt u fizici'

+bino se smatra da objekti )ostoje sami )o sebi" potpuno nezavisno od toga da li ih subjekti saznaju ili ne. Tabla postoji" verujemo" ak i kada je niko ne opaa" ili ne misli na nju. +sim toga" tradicionalno se pretpostavljalo da je subjekt koji saznaje pasivan" da subjekt )asiv o )rima utiske od objekta" i da ih eventualno kombinuje. &a )osletku, smatralo se da se isti a sastoji u slaga ju a*i+ tvr,e ja sa -i je icama. &a*a tvr,e ja su isti ita ako odgovaraju -i je icama. Recimo" tvr!enje .tabla je zelena/ je istinito samo ako je tabla zelena. Pri tome" dok saznajemo" na sud moe da varira 3 ja mogu tvrditi i 4da je tabla plava4 ili uta itd. 3 dok predmet koji se saznaje ostaje konstantan" tj. ne menja se. Tabla je zelena" bez obzira na to kako mi sudimo o njenoj boji. Prema tome" predmeti ne samo da postoje sami po sebi" ve# i predstavljaju o o )rema -emu a*e z a je treba da se u)ravlja . 5ae saznajne mo#i bi trebalo" nekako" da krue oko objekta (sudovi variraju) sve dotle dok ga ne saznaju" odnosno dok se nae su!enje ne poklopi sa injenicama o objektu. 6idi udbenik" Transcendentno transcendentalno " slike pored teksta.

Kant je" nasuprot tome" smatrao da objekti treba da se u)ravljaju )rema a*oj moi saz a ja. 5ae mo#i saznanja su ono to je" prema Kantu centralno. +bjekti se vrte oko nas. 1alje" subjekt ne prima samo pasivno utiske" ve# i sam aktiv o do)ri osi saz a ju. 1ok stvari aficiraju (deluju na) naa ula" i ine da pasivno primamo utiske" osete" dotle sam subjekt sre!uje" organizuje" aktivno oblikuje te utiske. Prema tome" objekt nam preko ulnosti daje samo materijal" gra!u za saznanje. 7ubjekt sam od sebe" i sam iz sebe daje formu" ili formira" obrazuje" oblikuje" ure!uje taj materijal. II Kant smatra da mi imamo mo rece)tiviteta i mo s)o ati eta. Preko mo#i receptiviteta mi primamo utiske" osete. Preko mo#i receptiviteta stvarnost deluje na na um" na na duh. Preko mo#i spontaniteta" mi sami od sebe" i sami iz sebe" formiramo te utiske" pri emu se forme kojima formiramo utiske nalaze u nama pre i nezavisno od iskustva.

Kant saznajni tok

#aos utisaka JA (saznajni subjekt) $or e o"a%anja "rostor i vre e O"a%aji (utis!i ras"ore&eni u "rostoru i vre enu) re!e"tivitet

transcendentalno

TOTALITET (univerzu ) STVAR PO SEBI (stvarnost)

granica mogu#eg iskustva

Kate'orije razu a ("oj ovi na osnovu koji# razu su(i o o"a%aji a) Iskustvo ("riro(a i (ru)tvo)

fenomenalno

transcendentno (noumenalno)

Tra sce de tal o 9orme koje se nalaze u subjektu" a koje se ne nalaze u objektima koje subjekt saznaje" kao to smo rekli" prethodne svakom iskustvu. Prostor i vreme kao forme ulnosti Kada apstrahujemo od (zanemarimo) sve to opaamo" jo uvek opaamo prostor i vreme. Prema tome" prostor i vreme se ne nalaze u stvarima" niti se stvari nalaze u prostoru i vremenu" ve# samo u subjektu" i prethode svakom iskustvu. Prostor i vreme nemaju objektivnu realnost. Prostor i vreme se nalaze samo u subjektu" i oni predstavljaju forme opaanja ili naine na koje subjekt opaa. 7ve to opaamo" opaamo kao da je u prostoru i vremenu. :ato su prostor i vreme forme opaanja svakog fizikog objekta. /rostor i vreme su eem)irijski (-isti) a)rior i o)a0aji . +ni predstavljaju -iste a)rior e (orme -ul osti. 7a druge strane" tek na osnovu prostora i vremena mogu#e je bilo kakvo iskustvo 3 ne mogu opaziti fiziki objekt" a da ga ne opazim u prostoru i vremenu. Kant ih upravo zato naziva transcendentalnim. Tra sce de tal o je o o *to je subjektiv o, a)rior o i *to je u0a uslov mogu osti iskustva. Kada na osete koje primam preko ulnosti primenim forme prostora i vremena" ja stvaram opaaje. Ti o)a0aji jo* uvek isu )redmeti, ve samo oseti ras)ore,e i u )rostoru i vreme u" i prema tome jo uvek ne sainjavaju potpuno iskustvo. Kant zato kae" .opaaji bez pojmova su slepi" a pojmovi bez opaaja su prazni/. Kategorije kao forme razuma i ulima opaamo da sunce sija. *ulima opaamo da je kamen vru#. i" tako!e" na osnovu ulnog opaanja i pam#enja znamo da je kamen bio vru# i ranije kada je sunce ;

sijalo" ta vie" da je kamen uvek bio vru# kada je sunce sijalo. e!utim" mi ne moemo da opazimo da je sijanje sunca uzrok toplote kamena. i" drugim reima" ne moemo" samo na osnovu ulnog opaanja da tvrdimo da .sunce zagreva kamen/ (:a detaljnije objanjenje ove nemogu#nosti vidi predavanje o -jumu). ora postojati neto tre#e" neto to ne moemo otkriti u samim stvarima" neto to ne moemo ulima opaziti" to omogu#uje sud .sunce zagreva kamen/. To je" prema Kantu kategorija kauzaliteta. Kategorija kauzaliteta e alazi se u stvarima " objektima koje saznajemo" ve# se" poput prostora i vremena" alazi u saz aj om subjektu. 7aznajni subjekt sam od sebe" sam iz sebe" dva opaaja dovodi u kauzalnu vezu. e!utim" dok prostor i vreme predstavljaju forme u kojima opaamo" kategorije (etiri vrste$ kvantiteta" kvaliteta" relacije (tu spada i kauzalitet) i modaliteta) predstavljaju forme u kojima razumevamo" odnosno mislimo objekte. :ato Kant naziva kategorije -istim , a)rior im )ojmovima razuma. Kategorije razuma su, kao i (orme -ul osti tra sce de tal e . To znai da su a) subjektivne" tj. da su u subjektu" odnosno da nisu objektivne" tj. da nisu u stvarima" b) da ne zavise od iskustva" tj. da su apriorne" i c) da predstavljaju uslov mogu#nosti iskustva 3 iskustvo kauzaliteta ne bismo mogli da imamo (bez formi prostora i vremena i) bez pojmova stvari i kauzaliteta. Tra sce de t o Kategorije va0e samo u gra icama mogueg iskustva. To znai da se forme prostora i vremena mogu primeniti samo na osete i utiske" koji time postaju opaaji" odnosno da se pojmovi razuma mogu primeniti samo na opaaje" koji se" na taj nain" sintetiu u iskustvo. <elokupno nae saznanje" prema tome" zavisi od onoga to nam je putem mo#i receptiviteta dato" tj. od utisaka" oseta. i ne moemo suditi o onome to nam nije dato putem mo#i receptiviteta. .+paaji bez pojmova su slepi" a pojmovi bez opaaja su prazni/" ponovimo. Pojmovi se mogu" dakle" smisleno" primeniti jedino na opaaje. 5asuprot pojmu transcendentalnog" tako" stoji transcendnetno. Tra sce d t o oz a-ava stvar ost samu )o sebi" potpuno nezavisno od naina na koji je mi saznajemo. Mi saz ajemo samo )ojavu stvar osti" a ta pojava zavisi naina na koji nam se stvarnost pojavljuje" tj. od formi ulnosti i pojmova razuma. e!utim" stvar )o sebi e mo0emo da saz amo" pa ak ni to da li postoji ili ne. :ato Kant pravi razliku izme!u onoga to je pojavno" (e ome al o, u utar gra ica mogueg iskustva " i onoga to je oume al o, izva gra ica mogueg iskustva. 7tvanost sama po sebi" ili kako to Kant kae 3 stvar po sebi" ono noumenalno" lei izvan granica iskustva. e!utim" na duh tei da sazna stvar po sebi. % tom nastojanju on )rime juje kategorije )reko gra ica mogueg iskustva. 5a taj nain on proizvodi tri klase ideje 3 o dui svetu i bogu. e!utim" poto kategorije" tj. pojmovi razuma mogu smisleno da se primene samo na opaaje" on za)ada u a ti omije nereive probleme. =ntinomije su kontradiktorne teze koje se mogu podjednako dobro argumentovati" tj. koje su podjednako uverljive. +be" me!utim" ne mogu biti istinite.

>