Univerzitet u Niu Filozofski fakultet

Departman za psihologiju

FUNKCIONALNOST PORODICE, OSOBINE LINOSTI I AGRESIVNOST ADOLESCENATA

Mentor: Prof. dr. Jelisaveta Todorovi

Kandidat: Belma Talovi, br.77

Ni, 2013.

SADRAJ
I TEORIJSKI OKVIRI ....................................................................................................... 4 1 AGRESIVNOST ............................................................................................................ 4 1.1 Teorije agresivnosti.................................................................................................. 4 Instinktivistike teorije agresivnosti .................................................................. 5 Situacione teorije agresivnosti........................................................................... 6 Teorije agresivnosti kao naueno ponaanja ...................................................... 7 Kognitivne teorije agresivnosti.......................................................................... 9 Bioloke i fizioloke teorije agresivnosti ......................................................... 10

1.1.1 1.1.2 1.1.3 1.1.4 1.1.5 1.2

Faktori koji utiu na pojavu agresivne reakcije ....................................................... 11 Emocionalno motivacioni faktori ................................................................. 12 Kognitivno informaciski faktori ................................................................... 12 Socijalni faktori .............................................................................................. 13 Situacioni faktori ............................................................................................ 13

1.2.1 1.2.2 1.2.3 1.2.4 1.3 2

Uzroci agresivnog ponaanja ................................................................................. 13

RAZVOJ AGRESIVNOSTI ......................................................................................... 14 2.1 Vrste agresivnosti .................................................................................................. 16 I Vrste agresivnosti prema uzroku agresivnog ponaanja ............................... 16 II Podela agresivnosti prema nainu izraavanja ............................................. 18 III Podela agresije prema cilju kome je usmerena ............................................ 18 IV Kriterijum prema pravcu ispoljavanja agresivnosti ..................................... 20

2.1.1 2.1.2 2.1.3 2.1.4 3 4

POVEZANOST AGRESIVNOSTI I KARAKTERISTIKA LINOSTI ....................... 24 OSOBINE LINOSTI I MODELI ............................................................................... 26 4.1 4.2 Pojam linosti ........................................................................................................ 26 Definisanje linosti ................................................................................................ 27

4.3 4.4 5

Petofaktorski model linosti ................................................................................... 28 Sedmofaktorski model linosti ............................................................................... 29

ADOLESCENCIJA...................................................................................................... 32 5.1 Definicija ............................................................................................................... 32

PORODICA ................................................................................................................. 35 6.1 6.2 6.3 Pojam i funkcija porodice ...................................................................................... 35 Funkcionalnost i disfunkcionalnost porodinih sistema .......................................... 36 Cirkumpleks model porodinih odnosa .................................................................. 37 Porodina kohezija .......................................................................................... 38 Porodina adaptabilnost .................................................................................. 38 Komunikacija ................................................................................................. 39

6.3.1 6.3.2 6.3.3

II METODOLOKI PRISTUP PROBLEMU .................................................................. 40 7 8 PROBLEM ISTRAIVANJA ...................................................................................... 40 ZNAAJ ISTRAIVANJA.......................................................................................... 43 8.1 8.2 Teorijski znaaj istraivanja ................................................................................... 43 Praktini znaaj istraivanja ................................................................................... 43

Ciljevi istraivanja ............................................................................................................... 43 9 VARIJABLE ................................................................................................................ 46 9.1 Nezavisne varijable ................................................................................................ 46 Porodini odnosi ............................................................................................. 46 Bazine dimenzije linosti .............................................................................. 46

9.1.1 9.1.2 9.2

Zavisna varijabla .................................................................................................... 48 Agresivnost..................................................................................................... 48

9.2.1 9.3 10 11 12

Kontrolne varijable ................................................................................................ 48

INSTRUMENTI ISTRAIVANJA .............................................................................. 49 HIPOTEZE .................................................................................................................. 53 UZORAK..................................................................................................................... 54

12.1

Struktura i opis uzorka........................................................................................ 54

12.1.1 Struktura uzorka s obzirom na pol ................................................................... 54 12.1.2 Struktura uzorka s obzirom na starost ispitanika .............................................. 54 12.1.3 Struktura uzorka s obzirom na kolsi uspeh ..................................................... 55 12.1.4 Struktura uzorka s obzirom na obrazovanje majke .......................................... 56 12.1.5 Struktura uzorka s obzirom na obrazovanje oca............................................... 57 12.1.6 Struktura uzorka s obzirom na zaposlenje roditelja .......................................... 58 13 STATISTIKA OBRADA PODATAKA..................................................................... 59

III REZULTATI ISTRAIVANJA .................................................................................. 60 IV DISKUSIJA REZULTATA ISTRAIVANJA ............................................................ 73 ZAKLJUAK .................................................................................................................... 86 LITERATURA ................................................................................................................... 89 PRILOZI ............................................................................................................................ 94

Rezime
Agresivno ponaanje kao drutveno neprihvatljiv oblik ponaanja, belei u naoj sredini stalan porast, posebno meu populacijom dece i adolescenata. Kako bi mogli delovati na smanjenje agresivnosti mladih, potrebno je poznavati inioce koji utiu na razvoj ovih oblika ponaanja. Mnogobrojna istraivanja pokazala su da na razvoj agresivnog ponaanja dece i adolescenata znatno utie roditeljsko ponaanje kao i emocionalni odnos koji se razvija izmeu roditelja i njihovog deteta. Cilj ovog istraivanja je ispitati povezanost funkcionalnosti porodice uz pomo FACES IV instrumenta (Olson, Gorall i Tiesel, 2005), osobina linosti uz pomo Ajzenkovog (EPQ) testa linosti i agresivnosti adolescenata uz pomo upitnika agresivnosti ( A-87; uul,1987 ). U istraivanju je ispitano 200 uenika, 100 uenika osnovne kole ( 8. razreda) i 100 uenika srednje kole. Istraivanje je sprovedeno u Sjenici. Uzorak je prigodan i ujednaeno su zastupljena oba pola, starosti od 14 do 18 godina. Dobijeni rezultati su pokazali da postoji statistiki znaajna negativna korelacija izmeu porodine kohezivnosti i verbalne manifestne agresivnosti i fizike manifestne agresivnosti. Dakle, to je kohezija vea to je verbalna i fizika manifestna agresivnost nia. Porodina komunikacija je u statistiko znaajnoj negativnoj korelaciji sa verbalnom manifestnom agresivnosti, fizikom manifestnom agresivnosti, verbalnom i fizikom latentnom agresivnosti. Ekstraverzija nije povezana ni sa jednim oblikom agresivnosti, dok je neuroticizam u statistiki znaajnoj pozitivnoj korelaciji sa verbalnom manifestom agresivnosti, indirektnom agresivnosti, verbalnom latentnom i fizikom latentnom agresivnosti. Psihoticizam je u statistiki znaajnoj pozitivnoj korelaciji sa svim oblicima agresivnosti, a negativnoj povezanosti sa porodinom kohezijom i komunikacijom. Pozitivna korelacija ustanovljena je izmeu psihoticizma i dezangaovanosti. Ekstraverzija je u statistiki znaajnoj pozitivnoj korelaciji sa kohezijom, fleksibilnou i komunikacijom. U negativnoj je vezi sa haotinou. Neuroticizam je u statistiki znaajnoj pozitivnoj korelaciji sa haotinou, a u negativnoj korelaciji sa porodinom komunikacijom. Postoji statistiki znaajna razlika meu mukim i enskim ispitanicima na varijabli fizika manifestna agresivnost. Naime, ispitanici mukog pola imaju izraeniji ovaj oblik agresivnosti u odnosu na ene. Razlike meu ispitanicima s obzirom na staro st ispitanika postoje samo na fizikoj manifestoj agresivnosti Kljune rei: agresivnost, funkcionalnost porodinih odnosa, dimenzije linosti, adolescenti 2

Uvod
Ne postoji ljubav bez agresije, a ovek moze mrzeti samo tamo gde je nekada voleo,iako to retko prizna. Lorenc Stie se utisak da je agresivnost dece jedna od najvie istraivanih podruja razvojne psihologije, tokom poslednjih nekoliko decenija. Uzrok tome nalazimo u injenici da je agresivno ponaanje razlog nastanka mnogih negativnih socijalnih ishoda. Agresivna su deca esto odbaena od strane svojih vrnjaka a, kasnije u ivotu, sklona negativnim oblicima ponaanja (kao to su naputanje kole i delinkvencija), kao i problemima mentalnog zdravlja (Kupersmidt, Coie i Dodge, 1990; Parker i Asher, 1987; prema Erdley i Asher, 1998). Kako bi se izbegle takve tetne posledice, od izuzetne je vanosti otkriti uzroke koji utiu na razvoj agresivnog ponaanja, kao i naine njegove prevencije, odnosno smanjenja. Jako bitan faktor koji utie na regresivni ili pro gresivni tok agresivnosti mladih, jeste svakako njihova porodica. Najagresivnija deca, po pravilu, dolaze iz porodica u kojima postoji sa jedne strane obiaj strogog kanjavanja sa druge permisivnost prema agresivnosti same dece. Sigurna, topla, smirena i oputajua atmosfera smanjuje potrebu za agresijom i u takvim sredinama retko se razvijaju agresivne osobe, dok hladna, neprijateljska atmosfera i kanjavanje podstiu agresivnost. Veina longitudinalnih istraivanja (Loeber, 1982., prema Coie i Dodge, 1997) ukazuje na smanjenje broja agresivnog ponaanja, u odnosu pre adolescencije ali i poveanje njene ozbiljnosti u adolescenciji. U tom periodu postoje i drugaije frustracione situacije koje izazivaju agresivno ponaanje. Dok su u ranijem detinjstvu uzroci agresije uglavnom unutar porodice, agresiju adolescenata vie obeleava uticaj situacionih faktora u koli, komiluku, u odnosima sa prijateljima (npr. neprijateljski odnos s nastavnicima, pritisak vrnjaka, ukljuenje u razliite subkulture i sl.) (Bjerregaard i Smith, 1993.; Cernkovich i Gior dano, 1992., prema Fraser, 1996). Mi smo u ovom radu prikazali izraenost agresivnosti adolescenata kao i aspekti funkcionalnosti porodinih odnosa i dimenzije licnosti. Osim toga , ispitivana je njihova uzajamna povezanost. Na taj nain, pokuali smo da damo i podstrek i osnovu za budua istraivanja u ovoj oblasti 3

I TEORIJSKI OKVIRI 1 AGRESIVNOST

Razliiti autori koji su se prolih decenija bavili prouavanjem agresivnosti sloili su se da to ponaanje definiu kao ono kojim se drugoj osobi nanosi teta bilo koje vrste (Dollard i sar., 1939.; Buss, 1961.; Baron, 1977.; Zimbardo, 1979.; Bandura, 1983.; Parke i Slaby, 1983.; Eron, 1987.; Moyer, 1987.; Berkowitz, 1988.; Hinde i Groebel, 1989., prema uul, 1989). Ono oko ega se nisu mogli sloiti bilo je pitanje treba li definisanje agresivnog ponaanja ukljuiti postojanje namere da se drugoj osobi nanese teta. U svom sveobuhvatnom objanjenju agresivnosti uul nameru nanoenja tete smatra neizostavnom i definie agresivno ponaanje kao "svaku reakciju (fiziku ili verbalnu) izvedenu s namerom da se nekom drugom nanese teta ili povreda bilo koje vrste, bez obzira da li je ta namera do kraja realizovana" (uul, 1989; str. 49). U novijoj literaturi iz podruja socijalne psihologije takoe se navodi da je namera kljuna stvar i da se agresivno ponaanje odreuje kao "namerno ponaanje kojem je cilj nanoenje fizike ili psihike boli" (Aronson, Wilson i Akert, 2005; str. 417). Agresivnost kao osobina linosti moe se ispoljiti na dva nivoa -kao latentna tendecija za napadom na percipirani izvor provokacije i kao mani festno agresivno ponaanje. Latentnu agresivnost definie kao relativno trajnu i stabilnu karakteristiku pojedinca da u provocirajuim situacijama reaguje porastom emocionalne tenzije i pojavom tendencije za napadom na izvor provokacije (tj.agresivnom motivacijom). Prema nainu izraavanja uul razlikuje direktnu i indirektnu agresivnost. Pod pojmom direktne agresivnosti podrazumeva se verbalna i telesna agresivnost, odnosno nanoenje tete ili boli na direktan nain, ,,licem u lice, koristei se fiziko m silom (udaranje, guranje i sl.) ili verbalnim strategijama (vikanje, vreanje, pogrdne rei, zadirkivanje, itd.). Neki autori direktnoj agresivnosti pridruuju i neverbalnu podvrstu koja ukljuuje ponaanja poput upuivanja runih gestova, preteih pogleda, izrugivanja gestovima i sl. Pod pojmom indirektne agresivnosti podrazumevaju se socijalno manipulativna ponaanja kao to su ogovaranje, odavanje tajni, ignorisanje itd.

1.1 Teorije agresivnosti

Veliki broj istraivanja i opaanja agresivnog ponaanja rezultirao je velikom broju razliitih teorija, tj. shvatanja i tumaenja fenomena agresivnosti. Prema uzroku agresije koji 4

pojedine teorije naglaavaju, moemo ih podeliti u pet skupina. Prvu skupinu ine instinktivistike teorije, koje smatraju da je agresivno ponaanje odreeno instinktom. U drugu skupinu svrstane su teorije po kojima do agresivnosti dolazi usled delovanja frustracije, dok je za teorije tree skupine agresija jedan od nauenih oblika ponaanja. etvrta skupina teorija agresivno ponaanje objanjava kroz analize kognitivno informacijskog funkcionisanja oveka i, konano, teorije pete skupine naglaavaju vanost bioloko-fiziolokih struktura u organizmu.

1.1.1 Instinktivistike teorije agresivnosti

Freudova teorija agresivnosti Sigmund Freud (1959) objanjava agresivnost preko delovanja dva instinkta: instinkta ivota (Erosa) i instinkta smrti (Thanatosa). Stalno prisutna elja za samounitenjem

(autoagresivnost), koja postoji zbog delovanja Thanatosa, preko delovanja Erosa biva blokirana i prenesena na spoljanje objekte. to se ee agresivnost ispoljava prema drugima, manja je verovatna pojave autoagresije. ovek je prema ovoj teoriji bioloki predodreen da unitava druge ili sebe, jer ga na to pokreu uroeni izvori ekscitacije u organizmu nagoni ili instinkti. Veliki nedostatak Freudove teorije agresivnosti je nemogunost njene empirijske, naune utemeljene verifikacije ( uul, 1989). Neopsihoanalitike teorije Neopsihoanalitiari (Hartman, Lowenstein, Anna Freud, McDougall, Adler i drugi) ne prihvataju Freudov koncept instinkta smrti, ali i dalje naglaavaju bioloki determinizam instinkta, koji predstavlja motivator agresivnog ponaanja. Tako, na primjer, Hartman i sar. (1949.; prema uul, 1989) govore o posebnom agresivnom instinktu koji, uz seksualni, predstavlja osnovni pokreta ljudskog ponaanja. S druge strane, Anna Freud razvija tzv. "hidrauliki model" agresivnosti, prema kojem usled neizraavanja agresivnog instinkta dolazi do nagomilavanja agresivne energije. Ono e trajati sve dok nakupljena energija ne bude dovoljna da dovede do agresivnog ponaanja, bez obzira na okolnosti u kojima se pojedinac nalazi.

Frommova teorija agresivnosti E. Fromm (1976) definie agresivnost kao svako ponaanje kojem je cilj da se nanese teta drugoj osobi i pritom deli agresivno ponaanje na benigno i maligno. Benigna agresivnost ili 5

agresivno ponaanje je uroena, obrambena reakcija, nuna za opstanak jedinke i vrste, dok maligna agresivnost nije odreena nasleem, bioloki je tetna i za napadaa i za rtvu a izaziva je elja za razaranjem i unitavanjem, a ne spoljna opasnost. Fromm istie kako benigno agresivno ponaanje moemo primetiti i kod ljudi i kod ivotinja, dok su malignom agresivnom ponaanju skloni iskljuivo ljudi. Etoloke teorije Glavni predstavnik etolokih teorija je K. Lorenz, koji kao i A. Freud agresivnost doivljava hidrauliki. On tvrdi kako se energija neprestano nagomilava u neuralnim centrima i kada je se skupi dovoljno dolazi do eksplozije, bez obzira da li je prisutan stimulans (Lorenz, 1970., prema uul, 1989). Prema tome, spoljanji podraaji i situacija u kojoj se nalazimo ne izaziva agresiju, ve pojedinac trai ili stvara objekte na koje bi mogao ispoljiti u sebi ve postojeu agresivnu energiju. Lorenz istie adaptivnu funkciju agresije ona slui odranju jedinke i vrste. Agresija unutar vrste ima za svrhu odabir boljih jedinki pa time i odranja vrste. Meutim, instinkt koji je sluio ivotinji za preivljavanje, kod oveka je pretvoren u pretnju samounitenja ljudske vrste. Nedostatak Lorenzove teorije je to za hidrauliki model nema dokaza i to je ljudsko ponaanje suvie kompleksno da bi se moglo prouavati tek posmatranjem ivotinjskih vrsta (to je karakteristika i ostalih etolokih teorija).

1.1.2

Situacione teorije agresivnosti

Frustracijska (F-A) teorija agresivnosti Frustracijsku teoriju agresivnosti su u psihologiju uveli Dollard, Miller, Doob, Mowrer i Sears (1939) i oni vide agresiju kao ponaanje koje se uvek javlja kao odgovor na situaciju frustracije, a ne kao rezultat delovanja instinkata. Dollard i saradnici definiu frustraciju kao "stanje koje se javlja kada je odreena cilju usmerena reakcija spreena" (prema uul, 1989) i pritom je vea kada su motivacija i oekivana gratifikacija ve e, a onemoguavanje postizanja cilja potpuno. Takvom su svatanju agresivnosti mnogi autori prigovorili dokazuju i da svaka frustracija ne dovodi do agresije, kao to ni svaka agresija nije izazvana frustracijom. Zbog toga Miller (1941) modifikuje svoj stav i kae da frustracija moe ponekad dovoditi i do neagresivnih reakcija, a Sears (1941) iznosi da je agresija na vrhu hijerarhije moguih odgovora na frustraciju, koja moe biti i inhibirana ili ublaena (prema uul, 1989). 6

Berkowitzeva modifikacija F-A hipoteze F-A hipoteza je klasina frustracijona teorija agrsivnosti iji su autori Dollard, Miller, Doob, Mowrer i Sears ( uul, 1989), i smatraju da se agrsivno ponaanje uvek javlja kao reakcija na frustraciju (nema frustracije bez agresije, niti agresije bez frustracije). Ovakvu teoriju bilo je nuno modifikovati jer svaka frustracija ne dovodi do agresije, kao to ni svaka agresija nije rezultat frustracije. L. Berkowitz (1962) istie kako frustracija ne izaziva direktno agresiju ve emociju srdbe, koja zatim, zavisno od karakteristika spoljanje situacije i postojanju agresivnih znakova, izaziva agresiju. Agresivni znaci (npr. oruje) predstavljaju podraaje iz okoline koji su uenjem (najee uslovljeni) asocirani s agresivnou, a koji mogu olakati ili oteati izraavanje srdbe u obliku agresije. Brojna novija istraivanja dokazuju kako i samo prisustvo oruija navodi ljude da se agresivno ponaaju i imaju agresivne asocijacije i da potie neprijateljske misli (Berkowitz i LaPage, 1967.; Frodi, 1975.; Turner i sar., 1977.; Sloan i sar. 1988.; Turner i Leyens, 1992.; Archer 1994., prema Aronson, Wilson i Akert, 2002). Berkowitzeva teorija je pro la brojne eksperimentalne provere i smatra se uglavnom dokazanom (prema uul, 1989).

1.1.3 Teorije agresivnosti kao naueno ponaanja

Teorije ove skupine smatraju da je agresivno ponaanje u celinii naueno ponaanje. Zillman (1979) navodi kako se agresivno ponaanje usvaja na tri naina: a) instrumentalnim uenjem (agresija je nauena zbog toga to dovodi do pozitivnog potkrepljenja) b) uenjem nadraaja koji se odnose na agresiju tj. povezivanjem odreenih stimulusa s agresivnim ponaanjem c) socijalnim uenjem.

Bandurina teorija agresivnosti Bandurin teorijski pristup obino se oznaava kao teorija socijalnog uenja, naziv koji je smatrao adekvatnijim je: socijalno-kognitivna teorija.

Bandura (1961) je dokazao kako se agresivno ponaanje moe javljati i bez postojanja prethodnih emocionalnih promena u organizmu, odnosno moe predstavljati samo ispoljavanje nauenog ponaanja.

Tabela1: Bandurin model agresivnosti

Izvori agresije Opservaciono uenje Potkrepljena aktivnost Strukturne determinante Podsticaji agresije Uticaj modeliranja dezinhibitorni olakavajui pobuujui jaanje stimulusa Averzivni tretman fiziki napad verbalne uvrede i pretnje neprijatna uskraivanja nagrada osujeenja Podstrekivanje Instrukciona kontrola Bizarna simbolika kontrola Regulatori agresije Spoljanji amplifikatori materijalne nagrade socijalne i statusne nagrade izrazi povreenosti ublaavanje averzivnog tretmana Kanjavanje inhibtorno informativno Vikarijsko potkreplje nje opaena nagrada opaena kazna Samo-potkrepljenje samo-nagraivanje samo-kanjavanje neutralisanje samo-kanjavanja moralno opravdavanje ublaavajue poreenje eufemistiko oznaavanje pomeranje odgovornosti difuzija odgovornosti dehumanizacija rtava pripisivanje krivi ce rtvama pogreno predstavljanje posledica

Preuzeto iz: Bandura (1983: 3)

U Tabeli 1. dat je model koji bi trebalo da prui celovitiju sliku sticanja i upranjavanja agresije. U njoj se mogu uoiti jo dva procesa koja su bitna, pa i bitnija od nagraivanja i kanjavanja. Vidimo da se u Bandurinom modelu naglaava jedan oblik uenja koji se smatra posebno vanim, a to je opservaciono uenje. Tim modelom je utvrdio kako do uenja agresivnog ponaanja ne mora doi kroz vlastitu aktivnost nego se ono moe nauiti i na osnovu ponaanja drugih osoba ("uenje po modelu"). Dakle, posmatranje ponaanja neke druge osobe dovodi e do pojavljivanja takvog ponaanja kod posmatraa, ukoliko je posmatr ana osoba za to ponaanje nagraena; odnosno, do redukcije takvog ponaanja, ukolik o je posmatrana osoba bila kanjena (Bandura, 1977., prema uul, 1989). Pritom je vano naglasiti da to je model realni, blii i slini posmatrau, to e njegovo ponaanje imati vei efekat na ponaanje posmatraa. Da je uenje vaan faktor u sticanju agresivnog ponaanja 8

pokazuju mnogi primeri. Na primer, ako roditelji fiziki esto kanjavaju svoju decu ili im zabranjuju mnoge stvari, ona e postati agresivnija. Isto tako agresivnija su deca onih roditelja koji ohrabruju, toleriu ili nagraduju svoju decu za agresivno ponaanje. Bandura je sa saradnicima utvrdio da posmatranjem agresivnih postupaka roditelja, ili nekog drugog modela, dovodi kod dece do podraavanja (oponaanja) takvog ponaanja. Tu se radi o uenju po modelu ili opservacionom uenju. Ovom socijalnom teorijom moemo objasniti uticaj agresivnih filmova i video-igrica na agresivnost dece jer se deca identififikuju s agresivnim junacima i postanu prilagodljiva na pojavu agresije ( ne doivljavaju kao nepoeljno ponaanje agresiju). Brojna istraivanja su pokazala kako ne samo da postoji korelacija izmeu koliine nasilja vienog na televiziji i kasnije agresivnosti posmatraa, nego se broj to kom vremena akumulira, tj. snaga korelacije se poveava s vremenom (Eron, 1987.; Eron, Huesmann, Lefkowitz i Walder, 1996.; Huesmann, 1982.; Huesmann i Miller, 1994.; Turner i sar., 1986., prema Aronson, Wilson i Akert, 2002) Zamerka Bandurinoj teoriji je taj da deca imitacijom mogu nauiti tehniku agresivnog ponaanja, to ne znai da su stvarno postala agresivna (uul, 1989). Osim toga, Bandura podcenjuje uticaj emocija i emocionalnog uzbuenja na pojavu agresije i ne pravi razliku izmeu razliitih vrsta agresivnosti.

1.1.4 Kognitivne teorije agresivnosti

Danas su u psihologiji najprihvaenije kognitivne teorije, koje se nadovezuju na situaciske i socijalne teorije agresivnosti. One istiu da nain na koji pojedinac percipira i interpretira spoljanje dogaaje determinie hoe li on reagovati agresivno ili nekim drugim ponaanjem (Eron, 1994., prema Beck 2003). Atribuciska teorija, kao jedna od najprihvaenih kognitivnih teorija, kae da to hoe li se osoba naljutiti kao odgovor na frustraciju zavisi delimino o tome atribuira li nameru kod onoga ko je njenu frustraciju izazvao ( Beck, 2003). Slino tome, agresivna reakcija se nee javiti ako postoje olakane okolnosti, koje su poznate u trenutku provokacije (Johnson i Rule, 1986., prema Aronson, Wilson i Akert, 2002). Brojna istraivanja pokazuju kako je relativna deprivacija ta koja uzrokuje agresiju (Barker i sar., 1941.; Jackson, 1981.; Frank, 1978., prema Aronson, Wilson i Akert, 2002). Relativna deprivacija se odnosi na percepciju da 9

osoba ili njena grupa ima manje nego to zasluuje, manje od onoga to oekuje ili manje od onoga to imaju njoj slini ljudi. Ponavljano agresivno ponaanje prema odreenoj osobi dobro objanjava teorija kognitivne disonance L. Festingera (1957). Kada jedna osoba nanese tetu drugoj, to pokree saznajne procese usmerene na opravdanje okrutnog ina zbog doivljavanja kognitivne disonance ( Aronson, Wilson i Akert, 2002). Osoba se uverava kako njen ''suparnik'' nije dobra osoba, kao to je moda mislila, pa stoga zasluuje ono to je dobila. Time se smanjuje disonanca i ostavlja prostora za dalju agresiju, jer jednom kada je osoba uspela nekog podceniti, lake joj je naneti daljnju tetu svojoj rtvi i u budunosti.

1.1.5 Bioloke i fizioloke teorije agresivnosti

Biolokim teorijama agresivnosti je zajedniko zanimanje za individualne razlike u ispoljavanju agresije. Istraivanja u kojima se pokuavaju pronai fizioloke osnove agresivnog ponaanja kreu se u tri pravca ( Beck, 2003): a) Uticaj genetike. uul (1989) govori o nalazima povezanosti agresivnosti i XYY sindroma. Meutim, taj je sindrom u populaciji premalo zastupljen da bi na osnovu te povezanosti mogli generalizovati objanjenja fenomena agresivnosti (ima ga oko 0,13% populacije). Beck (2003.), s druge strane, naglaava kako su pojedine rase ivotinjskih vrsta agresivnije od drugih (npr. divlji sivi pacov, pit-bull rasa psa i slino). b) Uticaj mehanizama u mozgu. Limbiki sistem i hipotalamus posebno su vani za pobuivanje ili moduliranje agresivnog ponaanja. Nadraaj odreenih hipotalamikih podruija i podruija srednjeg mozga moe izazvati napadako ponaanje. Meutim, nisu sva podruija srednjeg mozga jednako organizovana. Pokazalo se kako nadraaj jednog dela amigdala aktivira napadako ponaanje, ali se ini da je opta funkcija amigdala moduliranje efekata hipotalamike pobuenosti. S druge strane, nadraaj septuma ima umiruju i efekat, a lezije tog dela mozga dovode do toga da ivotinje postanu sklonije otrije m i pakosnijim oblicima ponaanja (Carlson, 1987, prema Beck, 2003). c) Uticaj hormona i neurotransmitera. Istraivanja su pokazala da je agresivnost povezana s vikom mukog polnog hormona testosterona (Moyer, 1983.; Olweuss, Mattison, Schalling i Low, 1988., Carlson, 1994.; Dabbs i sar. 1995.; Dabbs, 2000., prema Aronson, Wilson i Akert, 2002). Ta povezanost testosterona i agresivnosti je ujedno i jedno od objanjenja zato su mukarci vie od ena skloni agresivnom ponaanju. S druge strane, postoje dokazi da serotonin (hemiska supstanca koja se prirodno izluuje u srednjem mozgu) ima inhibirajue uticaj na impulzivnu agresiju. Kada se kod ivotinja prekine protok serotonina, esto nastupa 10

porast agresivnog ponaanja, a Davison, Putnam i Larson (2000) su zabeleili kako nasilni kriminalci imaju nizak nivo prirodno stvorenog serotonina ( Aronson, Wilson i Akert, 2002). Vano je takoe spomenuti uticaj alkohola na agresiju. Alkohol obino deluje kao disinhibitor, odnosno smanjuje ovekove socijalne inhibicije, inei ga manje opreznim nego to je obino (Steele i Josephs, 1990.; McDonald, Zanna i Fong, 1996.; Ito i sar., 1996.; Bushman, 1997.; prema Aronson, Wilson i Akert, 2002). U alkoholisanom stanju je oteana kognitivna obrada podataka pa ovek esto reagulie na poetne i najoitije aspekte socijalne situacije, obino proputajui detalje.

1.2

Faktori koji utiu na pojavu agresivne reakcije

Psihoanalitiari su vodili glavnu re u prouavanju ovog fenomena na samom poetku . Oni su,pretpostavljali da zbog delovanja agresivnog instinkta pojedinac trai situacije u kojima moe ispoljavati svoju agresiju, a ako se takva situacija ne pojavi, dolazi do nagomilavanja agresivne energije i agresija se javlja bez obzira na spoljanju situaciju. Meutim, takva svatanja nisu naila na empirijsku potvrdu pa se stoga danas smatra kako agresija prvenstveno nastaje pod uticajem delovanja nekih spoljanjih faktora. Drugim reima, agresija nastaje kao posledica odreenih zbivanja u organizmu, ali do tih zbivanja ne dolazi spontano ili zbog postojanja samoprovociraju ih unutranjih mehanizama, ve su ona uvek izazvana spoljanjim stimulacijama. Pritom Berkowitz (1984) naglaava da je spoljanja situacija u kojoj se razvija agresija za pojedinca averzivna i moe ukljuivati bilo frustraciju, fiziku bol, psihiku napetost ili bilo kakvu spoljasnju neprijatnost (buka, guva, visoka temperatura, ...). Prema uulu (1989), agresiju mogu izazvati sve situacije koje pojedinac percipira provocirajue, bez obzira zbog kojih razloga se one doivljavaju kao takve. Postoje etiri faktora koji utiu na pojavu agresivnog ponaanja, a razliite teorije agresivnosti naglaavaju razliit doprinos pojedinih faktora u odreenju agresije. Tako se u frustracijskim teorijama najvee znaenje pridaje emocionalnim faktorima, u Bandurinoj teoriji socijalnog uenja socijalnim faktorima, u kognitivnim teorijama, naravno, kognitivnim faktorima, dok najeksplicitniji znaaj situacijskim faktorima pridaje Berkowitz.

11

1.2.1

Emocionalno motivacioni faktori

Provocirajua situacija izaziva emocionalne promene, a one e pak dovesti do motivacije za agresivnim ponaanjem. Ono to se pokazalo verovatnim je da je odnos izmeu emocionalnog uzbuenja i motivacije za agresijom bioloki programiran, ili da barem postoje jako bioloke predispozicije za razvoj jednakog odnosa izmeu emocije (srdbe) i motivacije za agresijom. Osim agresivne motivacije, razliiti autori spominju i agresivnu inhibiciju, al je taj pojam slabije objanjen. Istraivanja su pokazala da ukoliko se u nekoj provocirajuoj situaciji izazove anksioznost, kod ispitanika dolazi do smanjivanja broja agresivnih reakcija u odnosu na iste takve situacije u kojima nije bila izazvana anksioznost (Berkovitz i Alioto, 1973.; Turner i sur., 1977.; uul, 1987.; uul i Berkovitz, 1989, prema uul 1989). Dakle, ini se da se motivacija za inhibicijom agresije moe javljati i na emocionalnom nivou, a ne mora biti izazvana uticajem kognitivne situacije. Motivacija za agresijom je gotovo uvek praena motivacijom za inhibicijom agresije, a koja e motivacija u odreenoj situaciji preovladati tj. hoe li doi do agresije ili ne zavisi od unutranjih i spoljanjih faktora koji deluju u toj situaciji. Upravo to razlikuje agresivne i manje agresivne osobe i to je najkompleksnije pitanje.

1.2.2 Kognitivno informaciski faktori

uul (1989) navodi tri skupine kognitivnih faktora koji utiu u lancu na agresivne reakcije: a) Interpretacija provocirajue situacije. Ukoliko neku situaciju pojedinac ne vidi kao provocirajuu, ona nee dovesti niti do emocionalnih promena, niti do agresije. b) Interpretacija nastalog emocionalnog uzbuenja i pronalaenje moguih odgovora. Isto emocionalno uzbuenje moe u razliitim okolnostima biti "prepoznato" kao razliita emocija, a upravo o tom "prepoznavanju" zavisi dalje ponaanje. Schachter i Singer (1962) su predloili dvofaktorsku teoriju emocija prema kojoj e pojedinac tragati za kognitivnom interpretacijom vlastitog uzbuenja ako za njega nema objanjenje, a ta interpretacija zavisi kako od karakteristika pojedinca tako i od situaciji. Isto fizioloko stanje, prema tome, moemo objasniti na vie naina, to dovodi do emocionalnih doivljaja razliitog kvaliteta. c) Procena posledica agresivnog ponaanja. Ova procena e prethoditi samom ponaanju, a delovae na agresivnu inhibiciju. Ako se posledice procene kao negativne i velike, agresivna inhibicija se pojaava, ali ako se procene kao zanemarive ili bezopasne, ve uz slabu agresivnu motivaciju dolazi do agresivnog akta.

12

1.2.3 Socijalni faktori

Veliki uticaj na to hoe li neka situacija biti doivljena kao provocirajua ili ne imaju karakteristike prvocirajuih faktora. Ako je provokator percipiran kao simpatian, zgodan, prijateljski ili opasan, manja je verovatnost agresije, dok je vea verovatnost pojave agresivnog ponaanja ako je ta osoba percipirana kao agresivna. Dodge je 1980. godine u eksperimentu s decom pokazao da ako se namere osobe koja je izvor provokacije percipiraju kao agresivne, onda je znatno vea ansa da e izazvati agresivno ponaanje, nego ako su namere provokatora percipirane kao neagresivne ( uul, 1989). Koju emociju e osoba pripisati svojoj pobuenosti organizma u velikoj meri zvisi od ponaanja drugih osoba u istoj situaciji. Ako druge osobe iskazuju srdbu, vea je verovatnost da e osoba svoje emocionalno uzbuenje interpretirati kao srdbu (Schachter i Singer, 1962., prema Oatley i Jenkins, 2003). Ponaanje drugih e takoe uticati i na prizivanje skripti (obrazaca) ponaanja pa e tako postojati tendencija da se ponaamo slino kao i drugi ljudi u slinoj situaciji (Festinger, 1954). Ta socijalna komparacija je izraenija to je situacija u kojoj se nalazimo manje jasna.

1.2.4 Situacioni faktori

Intenzitet agresivne motivacije jednako zavisi i od intenziteta emocionalnog uzbuenja. Meutim, emocionalno uzbuenje koje u odreenom trenutku postoji u organizmu moe biti izazvano razliitim faktorima i situacijama. Pored porasta pobuenosti izazvane provocirajuim situacijama moe istovremeno doi i do pojave emocionalnog uzbuenja izazvanog drugim nadraajima, (Dengerik, 1976.; Donnerstein, 1980.; Malmuth i Donnerstein, 1984.; Zillman i Sapolsky, 1977., prema uul, 1989). Pobuenost izazvana razliitim nadraajima se moe kumulirati pa ako se prepozna kao srdba, agresivna motivacija e biti znatno intenzivnija nego to bi bila bez tog dodatnog uzbuenja. Spoljanji motivi za agresiju deluju jednako na agresivnu motivaciju i nezavisni su od emocionalnih promena izazvanih provocirajuom situacijom. Agresivni znaci, su takoe situaciski faktori ija prisutnost poveava verovatnost agresivnog ponaanja. To su npr. oruije, filmovi s agresivnim sadrajem, posmatranje nasilja, i dr.

1.3 Uzroci agresivnog ponaanja

13

Situacija u drutvu posebno se misli na ratne okolnosti u kojima su uzdrmane sve vrednosti i pravila, to se odraava i u koli i u porodici. Rat i stresni dogaaji se mogu shvatiti kao niz opasnosti, pretnji, oganienja i frustracija.. tj.spadaju u dogaaje koji izazivaju negativne emocije i poveavaju rizik od pobuenosti pojedinca tj. razvoja i poveanja njegovog agresivnog ponaanja. Situacija u koli Uenici strahuju od neuspeha, od neispunjavanja oekivanja. Preveliki zahtevi koji su pred njih stavljaju su esto izvor staha i nesigurnosti,a svaka ispitna situacija samo pridonosi napetosti, to svakako moe doprineti manifestaciji agresivnog ponaanja. Situacija u porodici- Agresivnos se moe usvojiti kao model ponaanja roditelja ili odraslih u okruenju, ali i kao vid ispoljavanja nezadovljstva unutranje napetosti, neslaganja sa lanovima porodice ili nezadovoljavanjem odreenih potreba. Ako kod deteta nisu zadovoljene potrebe za sigurnou, pripadanjem i ljubavlju, jedan od naina na koji dete to signalizira svojoj okolini jeste i agresivno ponaanje. Savremeni stil ivljenja- Savremeni ovek naao se izmeu velikih zahteva koje sa jedne strane postavlja privatni, a sa druge profesionalni ivot. Velika koliina zahteva koja se pred savremenog oveka postavlja i hronini nedostatak vemena i enrgije koji sa tim ide dovodi do frustriranosti, nezadovoljstva i agresivnosti. Loa ishrana potencira porast adrenalina to moe uticati na pojaanu agresivnost. Ono to je jo bitno pomenuti kod uzroka agresivnog ponaanja jesu nekontrolisani uticaju medija. Brojna istraivanja su potvrdila da deca gledajui mnogo nasilja na televiziji ili internetu i sam postaju agresivnija (Popadi 2009).

2 RAZVOJ AGRESIVNOSTI
Iz elje da se na decu gleda iskljuivo kao na dobronamerna, naivna i nevina bia, nekada se gubi iz vida da su agresivna ispoljavanja prisutna od prvih dana ivota. Agresivnost je biopsiholo ki motiv koji je tu da svakoj jedinki omogui odbranu od pretnje i zadovoljenje potreba. U tom smislu,agresivnost je sastavni deo mehanizama koji obezbeuju preivljavanje. Pitanje na koje, ipak nije lako dati precizan odgovor je:kada agresija prestaje da bude samo adaptivni mehanizam,a kada postoje destruktivna. Dete se raa sa agresivnim potencijalom koji se 14

raznim socijalnim uticajem oblikuje. Ono u toku ivota stie sposobnost da se na odgovarajui nain nosi sa svojim nagonima,pa tako i sa agresivnim. Do druge godine ivota uestalost i intenzitet agresivnih reakcija rastu i ostaju visoki sve do predkolskog uzrasta. Pod uticajem socijalne sredine i izmeu 2. i 3. godine, dete polako poinje da osvaja socijalni prostor. Ono sada zna da odreene rei i postupci izazivaju razliite reakcije odraslih i koriste agresivnost da bi dobili ono sto ele. U ovom periodu je dominantna instrumentalnost agresivnog ponaanja i ispitivanje granica koje su (ili nisu) postavljene od strane odraslih. Dete tako proverava ta mu je dozvoljeno, a ta nije i na koji nain moe dobiti ono to eli. Opte je uverenje, i meu strunjacima i meu laicima, da postupci prema deci, posebno roditeljski, u najveoj meri oblikuju linost budueg odraslog oveka. Frojd je veinu psihoanalitikih pojmova koji se tiu razvoja linosti stavio u kontekst porodice. Adle r, Jung, Erikson i drugi predstavnici psiho-analitikih kola takoe ( uul, 1989). Na slian nain to ine i bihejvioristi. Osobine i ponaanja objanjavaju se principima klasinog i instrumentalnog uslovljavanja, uenja po modelu i dr., to se sve najee odvija u porodici. Prema bihevioristikom shvatanju, ovek osea, misli i radi na nain koji se pokazao uspenim u postizanju onog to eli. Agresija je steena u traenju nae optimalne vrednosti (koristi, pozicije). Ako dete otkrije da e mu neko dati ono to eli, ako bude agresivno, ono e postati osoba sklona agresivnom ponaanju. U analizi agresivnog ponaanja nije vana namera, vane su samo vrste potkrepljenja koje deluju na agresivno ponaanje. Ako dete odrasta u agresivnoj porodinoj sredini, a naroito ako je a agresivnost usmerena i prema detetu, ono e se najee i samo ponaati tako. Odrastajui u strahu od agresije odraslih, dete se poinje identifikovati s agresorom ne bi li tako smanjilo sopstveni strah. Fiziki zlostavljana deca najee su i sama agresivna prema slabijima od sebe. Sa jedne strane roditelji predstavljaju model ije e se ponaanje imitirati a sa druge, odnosom prema deci utiu na razvoj odreenih osobina. Najagresivnija deca, po pravilu, dolaze iz porodica u kojima postoji sa jedne strane obiaj strogog kanjavanja sa druge permisivnost prema agresivnosti same dece. Sigurna, topla, smirena i oputajua atmosfera smanjuje potrebu za agresijom i u takvim sredinama retko se razvijaju agresivne osobe, dok hladna, neprijateljska atmosfera i kanjavanje podstiu agresivnost. ak i ako se ne ini nita, ako se zanemaruje dete ili prelazi se preko agresije kao da e ona sama od sebe nestati, podstiete se agresivnost jer detetu se ne daje do znanja da je takvo ponaanje nepoeljno. Ono e nastaviti s istim ponaanjem. 15

Druga krajnost su porodice koje deci ne postavljaju granice u ponaanju, dakle koje su ili preterano popustljive ili, pak, zanemaruju vaspitanje dece. Stoga takva deca postaju razdraljiva i agresivna im se susretnu i s najmanjim zabranama, jer nisu razvila dovoljnu frustracionu toleranciju. Najagresivnija su deca hladnih i permisivnih, tzv. indiferentnih roditelja. Ti roditelji postavljaju malo ogranienja svojoj deci, pruaju im i malo panje, zanima nja i emocionalne podrke. Takav ravnoduni stil ne potie zdravi socijalni razvoj. Deca ravnodunih roditelja zahtevna su i neposluna i ne uestvuju u igri i socijalnim interakcijama (Vasta i sar., 1998). Veina longitudinalnih istraivanja (Loeber, 1982., prema Coie i Dodge, 1997) ukazuje na smanjenje broja agresivnog ponaanja, ali i poveanje njene ozbiljnosti u adolescenciji. U tom periodu postoje i drugaije frustracione situacije koje izazivaju agresivno ponaanje. Dok su u ranijem detinjstvu uzroci agresije uglavnom unutar porodice, agresiju adolescenata vie obeleava uticaj situacionih faktora u koli, komiluku, u odnosima sa prijeteljima (npr. neprijateljski odnos s nastavnicima, pritisak vrnjaka, ukljuenje u razliite subkulture i sl.) (Bjerregaard i Smith, 1993.; Cernkovich i Giordano, 1992., prema Fraser, 1996)

2.1 Vrste agresivnosti

Unutar kategorije agresivnog ponaanja moemo razlikovati brojne vrste agresivnosti. U veini savremenih shvatanja agresivnosti navodi se distinkcija izmau dva osnovna oblika agresivnog ponaanja jedno motivisano emocionalnim promenama u organizmu, a drugo tenjom za postignuem odreenih spoljanjih ciljeva. Postoji nekoliko kriterijuma po kojima moemo razlikovati agresivna ponaanja.

2.1.1 I Vrste agresivnosti prema uzroku agresivnog ponaanja

Razlikujemo sledei nii nivo: impulsivnu (ekspresivnu), instrumentalnu, reaktivnu i provokativnu agresiju. (Dodge i Coie, 1987 prema Popadi 2009) Impulsivna ili ekspresivna agresivnost, je prvenstveno usmerena nanoenju tete ili povrede drugoj osobi. Opisuje se atributima: ekspresivna, benigna, emocionalna. Do agresije e doi u situacijama koje pojedinac percipira kao provocirajue, bez obzira na to da li se radi o frustracionim, averzivnim ili nekim drugim situacijama koje se doivljavaju kao provocirajue (npr. takmienje). 16

Instrumentalna agresivnost rezultat je emocionalnih i kognitivnih faktora. Temeljena je na predvianju nagrade ili kazne koja sledi za agresivno ponaanje. Primarni cilj nije povreivanje druge osobe, ve ostvarenje eljenog cilja, a agresivno ponaanje je samo sredstvo za njegovo postizanje. Kod instrumentalne agresije ne postoji doivljaj emocije besa i ona nije reakcija na osujeenje ili tetni nadraaj. Za ovu vrstu agresije odluujue je unutranje zadovoljstvo, pa je njena veza sa sportskim postignuem i takmienjima vidljiva. Reaktivna agresivnost javlja se kao odgovor na situacione uslove; frustracije ili

provokacije, a praena je promenama na fiziolo kom i emocionalnom planu. Najbolje se objanjava frustracionom teorijom agresije. Reaktivnom agresijom podrazumeva se namerna aktivnost iji je cilj da se nanese zlo grupi ili pojedincu koji se opaaju kao neprijatelj koji je bio uzronik frustracije, izvor nekog tetnog nadraaja ili zaetnik neke vrste pretnje, neprijatnosti ili osujeenja. Kod reaktivne agresije postoji opaaj neprijatelja i doivljaj emocije besa. Provokativna (proaktivna) agresivnost predstavlja namerno ponaanje izazvano

anticipacijom poeljnog cilja (odsutnost bilo kakve provokacije). Kontrolisana je spoljnim potkrepljivanjem. To je hladna agrsija, iji je cilj instrumentalan; da se postigne neka korist, bila materijana dobit ili socijalna dominacija. Pretpostavka istraivaa bila je da je mogue razlikovati decu koja su primarno sklona reaktivnoj ili provokativnoj (proaktivnoj) vrsti agresije. Dod i Koi (prema Popadi 2009) nastojali su da utvrde sklonost uenika jednoj ili drugoj agresiji oslanjajui se na procene nastavnika. Meutim, dok se pokazalo da je konceptualna razlika izmeu ove dve vrste ponaanja uoljiva i jasna, sklonosti ka jednoj i drugoj vrsti agresije bile su meusobno visoko povezane. Korelacija izme u uenikih skorova na ove dve subskale bila je veoma visoka, 0,76. Korelacije dobijane u kasnijim istraivanjima kretale su se od 0,41 do 0,83 (Fite i Colder, 2007 prema Popadi 2009). Dod i Koi su zakljuili da je i pored veoma visoke povezanosti opravdano razlikovati ova dva vida agresivnosti jer su oni na razliite naine povezani sa drugim varijablama, to bi opravdalo da se tretiraju kao razliiti konstrukti. Oni pretpostavljaju da razli iti socijano-kognitivni procesi lee u osnovi ove dve vrste agresije. Reaktivna agresija bila bi posledica pridavanja neprijateljskih namera tuim postupcima i oseanja besa koji iz toga proizlazi, dok bi sklonost proaktivnoj agresiji bila povezana sa verovanjem da agresivni postupci imaju povoljne posledice.

17

2.1.2 II Podela agresivnosti prema nainu izraavanja

Agresivnost kao osobina linosti moe da se ispolji na dva nivoa kao latentno i kao manifestno agresivno ponaanje. Zavisno od naina izraavanja, mogue je razlikovati fiziku od verbalne agresije. Arnold Bus (Buss, 1961 prema Popadi 2009). Latentna agresivnost predstavlja relativno trajnu karakteristiku pojedinca da u

provocirajuim situacijama reaguje porastom emocionalne tenzije i pojavom tendencije za napadom na provokatora, tj. na izvor provokacije. Zavisi od nadraljivosti nervnog sistema, meutim, spoljanje okolnosti odreuju hoe li se ona pojaviti u ponaanju osobe ili ne. Pojava latentne agresivnosti ili agresivne motivacije jo ne znai da je ona otvorena, odnosno da je kod pojedinca akumulirala kritina doza emocionalnog uzbuenja. Ali, ako je agresivna motivacija jaa od agresivne inhibicije, najverovatnije e doci do direktne agresije. Manifestna agresivnost- Njeno ispoljavanje je u funkciji latentne agresije i mehanizma inhibicije agresije. Trajna je karakteristika pojedinca da u provocirajuim situacijama reaguje verbalnom ili fizikom agresijom na izvor frustracije, ili na neke njene supstituirajue ciljeve. Fizika agresivnost - Ova vrsta agresivnosti se ogleda u direktnom fizikom napadu na drugu osobu, tj. u nanoenju telesnih povreda drugim osobama. Postoji mi ljenje da je borbena ili fizika agresivnost najei vid agresivnosti. Pogrena se slika stie zbog toga to su pojavni oblici fizike agresivnosti raznovrsni. Osim toga, taj oblik agresivnosti privlai panju prisutnih. Fizika agresivnost izaziva napetost, izaziva strah, bojazan da sukob ne eskalira, proiri se i na posmatrae i slino. Sve su to razlozi zbog kojih se misli da je fizika agresivnost najuestaliji vid agresivnosti. Meutim, verbalna agresivnost daleko je uestalija. Verbalna agresivnost- se manifestuje u nanoenju verbalnih uvreda drugim osobama. Po nekim istraivanjima na verbalnu agresivnost otpada vie od polovine agresivnih ponaanja. Uvredljiva zapovedanja, pretnje, povien ton, okrivljavanja, psovke, nareenja, kukanje, plakanje i slino, najesci su oblici verbalne agresije. albe, zabrane,

2.1.3 III Podela agresije prema cilju kome je usmerena

Dva oblika nasilja dugo su bili osnovni prototipovi agresije i sile dijstva: fiziki napad i vreanje u direktnom kontaktu nasilnika i rtve. Mada je jo Febahova (Feshbach, 1969 prema Popadi 2009) ukazivala na korienje indirektnih naina, kakvi su socijalna izolacija i 18

odbacivanje, da se drugom detetu nanese bol, tek e istraivanja Kaja Bjorkvista i njegovih saradnika iz Finske (Bjrkqvist, Lagerspetz i Kaukiainen, 1992; Lagerspetz, Bjrkqvist i Peltonen, 1988 prema Popadi 2009), doprineti razlikovanju direktne agresije (verbalne i fizike) i indirektne agresije koja se sastoji u ogovaranju, irenju glasina i socijalnom izolovanju rtve pri emu agresor nastoji da ostane prikriven. Dakle, agresiju delimo na: (Bjorkvist i sar. 1994 prema Popadi 2009) Direktna agresivnost predstavlja svako ponaanje koje ukljuuje otvoreno iskazanu nameru da se povredi neka osoba. Ona ukljuuje direktnu fiziku i direktnu verbalnu agresivnost, odnosno nanoenje tete ili boli na direktan nain, koristei se fizikom silom ili verbalnim strategijama. Direktna agresija predstavlja ponaenje koje se vri u neposrednom kontaktu, i takva agresija ne bi iskljuivo morala biti otvorena (moemo smisliti postupke koji se vre u prisustvu rtve, ali su takvi da rtva ne prepoznaje njihovu lou nemeru). Indirektna agresivnost gde se sve vea panja poklanja socijalno manipulativnim oblicima ponaanja koja su razliiti autori objedinili pod konstruktom indirektne agresivnosti socijalne agresivnosti ili relacijske agresivnosti Sva tri naziva podrazumevaju socijalno manipulativno ponaanje u kome agresor, i ako nije direktno ukljuen u napad, pokuava da povredi drugu osobu tako to e uticati na njenu povezanost sa drugim osobama. Centralni aspekt indirektne agresivnosti je namera pojedinca da povredi drugu osobu, a da ne bude oznaen kao agresor. Time se zapravo izbegava mogunost osvete ili uzvraanja agresije od strane napadnute osobe, a takoe i osude od strane socijalne okoline. Osnovne karakteristike indirektne agresivnosti su prianje o drugima (ogovaranje, irenje glasina, kritikovanje neijeg izgleda ili ponaanja), iskljuujua ponaanja (odbacivanje, ignorisanje drugih) i ostala indirektna uznemiravanja (pretei anonimni telefonski pozivi, pisanje i slanje preteih poruka). Agresija moze biti i premetena na objekte ili osobe koje nisu prvobitni cilj agresije. Takvu vrstu agresivnosti nazivamo pomerena agresivnos i ona je usmerena na nedune objekte, a ne na sam izvor frustracije. Nastaje kada se zbog razliitih razloga ne usuujemo napasti izvor frustracije ili kada nam je on nedostupan. Pojava pomerene agresivnosti kod mladih je veoma esta, oni su u nezavidnoj situaciji da dugo zavise od svojih roditelja, takoe esto svesno okreu svoju agresivnost ka nedunom objektu sa ciljem da izbegnu posledice koje mogu da anticipiraju. 19

2.1.4 IV Kriterijum prema pravcu ispoljavanja agresivnosti

Agresija moe biti usmerena prema spoljnem svetu (heteroagresivnost) ili, ako je neprihvaena, potisnuta i vraena na sebe na samoagresivnost, tj.autoagresivnost. (Popadi 2009). Heteroagresivnost- Ovako nazvana agresivnost usmerena je prema drugima. Heteroagresivna ponaanja se uvrstavaju u impulsivna ponaanja koja imaju karakter automatizma i prisilnosti. Ispoljavaju se kao napadi besa, ljutnje praeni motornim pranjenjem i vegetativnim simptomima sa suavanjem svesti. Impulsivnost je vrlo esto uzrok nasilnog ponaanja, ruilatva i ubistava. Kada je agresija usmerena prema spoljnem svetu, ona moe biti okrenuta prema drugim ljudima u vidu fizike ili verbalne agresivnosti, ali moe biti okrenuta i prema predmetima u okruenju (npr. bacanje predmeta, unitavanje javnih materijalnih dobara). Posebno zanimljiva podkategorija je grupna agresivnost, jer je grupa kao skup pojedinaca, veoma pogodna za prikrivanje vlastitih strahova, anksioznosti i depresivnosti i njihovo razreavanje putem agresivnog ponaanja (npr. mladi na fudbalskim utakmicama, bande maloletnika i sl.). Autoagresivnost- Autoagresija u najirem smislu rei podrazumeva agresiju okrenutu ka sebi i predstavlja aktivnost koja nije prirodno motivisana samounitenjem. Moe biti usmerena prema telu kao celini ili pojedinim delovima. Ovde razlikujemo dve podkategorije: samopovreivanje i samoubilako ponaanje. Prisutnost tih radnji veoma esto ima demonstrativni, manipulativni ili histerini karakter. Ne retko oni su spremni da istrpe velike fizike napore i bol: aktuelno je tetoviranje tela, body pirsing, a samounitenje unoenjem psihoaktivnih supstanci (droga), alkohola i nikotina je takoe zastupljeno u velikoj meri. Samopovreivanje je pojava koja se sree u toku razvoja svakog deteta i to ve oko druge godine ivota: dete se grize, grebe, bocka, upa za kosu, udara ili lupa glavom o zid. Predstavlja refleksnu reakciju, nain motornog rastereenja i oslobaanja od strepnje i napetosti, ispitivanje svoga tela i strukturacije telesne eme. Samopovreivanja starije dece i omladine mogu biti bezazlena ali i ozbiljnija: grienje usana i koe, gaenje opuaka po telu, jaka lupanja glavom o tvrdu podlogu, rezanje otrim predmetom, povreivanje onih jabuica, rezanje vena (ne u samoubilake svrhe) pa i tee radnje. Samoubilako ponaanje je svako ponaanje koje je svesno ili nesvesno, namerno ili nenamerno usmereno na samounitenje. Ako je posledica radnje samounitenje, smrt, radi se o samoubistvu, a ako nije, o pokusaju samoubistva . Samoubilako ponaanje je predmet 20

izuavanja medicinskih, sociolokih, biolokih, pravnih i drugih nauka. Poslednjih decenija razvila se suicidologija kao samostalna disciplina koja ujedinjuje navedene nauke i iji je zadatak da prouava prirodu, uzroke, naine leenja i spreavanja ovog oblika ljudskog ponaanja. Samoubilki pokuaji najee predstavljaju poziv za pomo, kanjavanje sebe ili drugih, igru, beanje od zastraujuih i nepodnoljivo bolnih okolnosti i ucenjivanje okoline. Obavljaju se uzimanjem lekova, otrim predmetima (rezanjem vena), skakanjem s visokih mesta, veanjem ili vatrenim orujem. Kod osoba sa samoubilakim idejama i radnjama dvojnost prema ivotu i smrti je naglaena, kolebanja protivurenih tenji su jaa i pod odreenim uslovima prevlast uzimaju ruilake tenzije. Vrlo razgranata i sve uspenija etoloka izuavanja ponaanja ivotinja u njihovoj okolini, i pored sve opreznosti i mudre opomene nekih naunika da se rezultati tih izuavanja ne mogu i ne smeju jednostavno i bez kritkog posmatranja prenositi na oveka, otkrila su iznenaujue slinosti u ponaanju oveka i njegovih niih srodnika upravo u agresiji i agresivnom ponaanju. Nas poznati psihijatar Vladeta Jeroti u svojoj knjizi ovek i njegov identitet (2009) navodi nekoliko karakteristinih vidova agresije koji pokazuju zajedniki koren, verovatno uroen i kod ivotinja i kod oveka: Rang agresija je vrsta agresije po kojoj je prvi onaj ko je fiziki jai. Analna agresija je vrsta uroene agresije poznata kod ivotinja, ali i kod ljudi, mada ee u preruenom vidu. Kod ljudi je takva agresija zamenjena tzv. Analnim psovkama, pri emu se spominju one rei koje oznaavaju sve radnje koje su u vezi s anusom i analnim pranjenjem. Osim ove analne, postoji i uretralna agresija, koja se vidi kod deaka koji se takmie pri uriniranju prskajui jedan drugog, da bi kasnije i takvu agresiju zamenili uretralnim psovkama. Tipina je i za oveka i za ivotinju agresivnost prema onima koji su upadljivi. Tako, na primer, ukoliko se meu majmunima tipa rezusa rodi jedan koji je potpuno beo ili sasvim drugaije boje, ukoliko ostali roaci nisu upadljivo agresivni prema njemu, izbegavaju ga, zapostavljaju i u prirodi najverovatnije ne zatiuju od neprijatelja. Ovo vai i za neke druge ivotinjske vrste. Svi znamo da se kod veine ljudi javlja agresija prema svakom ponaanju drugoga koje odstupa od norme, ukljuujuci i bolest drugoga. Ovo je samo drugi vid agresivnosti ivotinje kod kojih je svaka bolesna ili povreena jedinka iste vrste predmet pojaane agresije. Ogovaranje, intrige, interesovanje za privatni ivot drugog i onog sto je u 21

njemu upadljivo, vest u novinama samo su ponavljanje prinude agresivnosti prema upadljivom. Anarhina agresivnost je vrsta agresivnosti koja se pojavljuje onda kada u jednoj manjoj zajednici nestane onaj ko je njome odozgo upravljao. Treba spomenuti jednu vrstu agresivnosti svojstvenu samo ljudima, koja je

nazvana misionarska agresija ili agresija iz ubedjenja. Samo ljudi nameu svoja ubeenja drugima. Poto ubeenja mogu biti intelektualno-racionalna ili emotivna, jasno je da se prva mogu dokazati, a u druga se moe samo verovati i samo se za druga ispoljava agresija. Ovome se jo pribliava i agresija prema onima koji drugaije misle, dakle prema upadljivima. Psiholog Buss & Perry, (1992). smatra da je agresivnost vrsta reakcije ili ponaanja, koja nastaje usled delovanja tetnog stimulusa ili drugog spoljnog nadraaja, ime agresiju ne dovodi u vezu sa unutranjim, vec spoljnim iniocima. Ovaj autor navodi sledee komponente agresivnosti: Predmetna i telesna agresija oznaava direktan napad i fiziko povreivanje druge osobe. Verbalna agresija, ironija ili grubo optuivanje odnosi se na sve vidove verbalnog nasilja; irenje traeva, ogovaranja, upuivanje verbalnih uvreda i sl. Indirektna agresija predstavlja nameru da se povredi druga osoba, ali na indirektan, prikriven nain i time se izbegne direktna osuda za agresivno ponaanje. Protivureno ponaanje ili dranje kao vid agresije manifestuje se kroz odbijanje prihvatanja naredaba od drugih ljudi, este konflikte sa autoritetima, nesposobnost konstruktivnog reavanja problema sa drugim ljudima. Agresivna sumnjiavost nepoverenje u druge ljude, stalno preispitivanje njihovih namera i motiva, opreznost u uspostavljanju odnosa sa drugima. Ljubomora, nepoverenje i mrnja odnosi se na postojanje ovih negativnih emocija prema drugima. Oseaj krivice (gria savesti) usled agresivnih podsticaja nizak skor na ovoj dimenziji ukazuje na sklonost ka agresivnom ponaanju.

22

Jedan nain da se zadri i potreba na viedimenzionalnost i preglednost jeste da se izdvoji manji broj to bitnijih a meusobno to nezavisnijih dimenzija, koje bi onda odredile glavne vrste agresije. Jedan predlog iznose Litl i saradnici (Little i sar., 2003 prema Popadi 2009), koji tipologiju agresivnih postupaka izvode iz dve dimenzije, koje se tiu forme i funkcije agresije. Prva je dimenzija ta, u okviru koje razlikuju direktnu i relacionu agresiju, a druga dimenzija je zato koja je podeljena na reaktivnu i proaktivnu agresiju. Komplikovanija ali zato ispravnija slika bila bi da se dihotomne kategorije shvate kao odvojene dimenzije, manje ili vie nezavisne jedna od duge (Anderson i Huesmann, 2003 prema Popadi 2009). U tom smislu svaki agresivni postupak moe u sebi sadrati elemente razliitih kategorija koje ne bi bile meusobno iskljuive. Neki nasilni postupak mogao bi sadrati elemente i direktog i indirektnog nasilja, imati ciljeve koji ga ine reaktivnom agresijom ali i ciljeve karakteristine za proaktivnu agresiju, i slino.

23

3 POVEZANOST AGRESIVNOSTI I KARAKTERISTIKA LINOSTI

Jedna od najpoznatijih faktorsko-analitikih teorija je Ajzenkova teorija linosti. Po njemu, linost je empirijski fenomen i tako se mora i prouavati. Razvoj linosti je, prema Ajzenku (Eysenck,1976), funkcija interakcije naslea i uticaja iz sredine. Svaka od temeljnih dimenzija ima i naslednu osnovu, ali svaka je i pod uticajem sredinskih inilaca. Vaspitanjem je, dakle, mogue uticati, bilo pozitivno, bilo negativno i na takva svojstva linosti kao to je emocionalna stabilnost ili ekstravertnost. Ali vaspitanje nije ni svemogue, nego postupke u vaspitanju treba prilagoavati linosti konkretnog deteta, kako bi se postigao eljeni ishod. Adler (1937) smatra da je rano detinjstvo presudan period - tada se formira "ivotni stil" osnova strukture linosti pojedinca. Tu biva posejana i klica kasnijih neurotskih procesa ako usvojen ivotni stil ne obezbeuje odgovarajuu kompenzaciju ili nadkompenzaciju oseanja inferiornosti. Poput mnogih drugih psihoalnalitaara i Erikson se bavio razvojem linosti. Njegov osnovni doprinos je u naglaavanju problema identiteta linosti i psiholokim implikacijama koje slede iz uspenog ili neuspenog razreenja identiteta. Po njemu se celokupni razvoj linosti odvija kroz odreene sekvence, a pojedinac mora da proe kroz sve stupnje razvoja dok ne dostigne svoj identitet. Ciklus razvoja identiteta ima pet osnovnih stupnjeva izmeu raanja i adolascencije. Prvi poinje uzajamnim odnosom i razumevanjem majke i novoroeneta, koje bi trebalo da razvije njegovo poverenje u druge. Bez razvijenog poverenja dete e biti oteeno u daljem razvoju. U ranom detinjstvu se razvija autonomija deteta, nakon k oje se razvija inicijativa, pa delatnost prema spoljnoj i unutranjoj realnosti. Tek nakon svega toga se moe govoriti o razvoju identiteta, koji se javlja kao proizvod iskustva o sebi kao jedinstvenom biu. Po Eriksonu (2008) osnova zdravog razvoja linosti je tzv. osnovno poverenje u sebe i druge ljude, a ono se formira u toku prve godine ivota u okviru porodice, najee. Erikson je proirio broj stadijuma sa pet, koliko je opisao Frojd, na osam. On je Frojdov genitalni stadijum stavio u period adolescencije i dodao jo tri stadijuma odraslog doba, jer se, prema Eriksonu, razvoj linosti nastavlja i nakon adolescencije. Prvi stadijum (poverenje-nepoverenje),traje od roenja do 1.godine ivota. 24

Drugi stadijum (autonomija-stid i sumlja),od 1.do 3.godine ivota. Trei stadijum (inicijativia-krivica),od 3.do 6. godine ivota. etvrti stadijum (marljivost -inferiornost),od 6.do 12. godine ivota. Peti stadijum psihosocijanog razvoja (identitet-konfuzija identiteta),od 12. do 20. godina odgovara Frojdovom genit alnom stupnju, vezan je za adolascenciju koja poinje zavretkom detinjstva. Adolescent je u nazavidnom poloaju, jer vie nije dete ( ili je to sve manje),al nije ni odrastao ovek. esti stadijum (bliskost -izolacija)od 20.do 40godina ivota. Sedmi stadijum (plodotvornost-stagnacija)od 40.do 65.godine ivota. Osmi stadijum (integritet-beznadenost),od 65. godine do smrti.

U periodu adolescencije mladi su veoma zaokuljeni sobom, i time kako ih drugi vide, kao ih ocenjuju, koliko ih prihvataju. Iako im je stalo do miljenja njihove referentne grupe, a istovremeno bi arko eleli da budu nezavisni, verni svojim naelima, uverenjima i vrednostima. Adolescenti imaju potrebu za idolima, herojima kojima e se diviti i sa kojima e se identifikovati. Preterana snana identifikacija sa idolima. Popularnim linostima (prva, glumac, sportista) ili negativnim junacima (kriminalci, fanatici i sl.) moe biti brana razvoja linog identiteta. Identifikacija sa negativnim junacima se moze uoiti i kroz poveanu agresivnost adolascenata. Erikson (2008) i u transakcionoj analizi se smatra da se ivotni scenario i osnovni stav prema svetu odreuju u prvim godinama ivota, a repertoar "igara" se uglavnom preuzima od roditelja. Rezultati koje su dobili Mitrovi i Smederevac pokazuju da sa hostilnou u najveoj meri koreliraju dimenzije neuroticizam, prijatnost i savesnost, sa verbalnom agresivnou dimenzije ekstraverzija i otvorenost ka iskustvu, sa fizikom agresivnou negativan pol prijatnosti, a sa sumnjiavou introverzija, zatvorenost ka iskustvu i negativan pol prijatnosti. Rezultati ovog istraivanja u veoj meri potvruju poetnu hipotezu da se agresivnost moe posmatrati kao manifestacija razliitih dimenzija linosti, od ijeg karakteristinog sklopa e zavisiti njeni specifini ishodi (Mitrovi i Smederevac 2005). Jo je rezultata koji impliciraju da agresivnost predstavlja multidimenzonalni konstrukt koji je svakako iri od hostilnosti koja je karakteristina za neuroticizam, ili antagonistikog interpersonalnog stila koji je karakterian za negativni pol prijatnosti. Oekuje se da emocionalni aspekt agresivnih reakcija bude povezan s dimenzijama Neuroticizma (Grumm & von Collani 2009).

25

4 OSOBINE LINOSTI I MODELI

4.1 Pojam linosti

Psihologija linosti smatra se jednom od najmlaijih psiholokih disciplina. U okviru ove oblasti moe se uoiti verovatno najvei broj teorijskih pristupa, koji svedoe o ogromnom interesovanju za njen osnovni predmet prouavanja. Ova oblast, pored orijentacije prema teorijskim i empiriskim temama, ima znaajnu ulogu u reavanju praktinih drutvenih problema. Linost se moe odrediti kao jedinstven, organizovan, sloen i stabilan psihiki sklop osobina koji odreuje dosledno ponaanje i doivljavanje pojedinca (Smederevac i Mitrovi, 2006). Osobine linosti su jasno istaknute, jedinstvene karakteristike linosti koje ine ono to jesmo. Dok mnogi ljudi mogu imati sline osobine linosti, svaka osoba kombinuje ove osobine na drugaiji nain, kreirajui jedan jedinstven, nezamenljiv skup koje ine svaku individuu neponovljivom. Danas je re linost vrlo esta i uobiajena u govornoj interakciji u svakodnevnom ivotu. Njeno precizno znaenje u komunikaciji vrlo je nejasno i neodreeno. Moe se zakljuiti da je najee znaenje rei linost u svakodnevnom ivotu vezano za nain ponaanja pojedinca. Jedan od razloga za svakodnevnu upotrebu rei linost je elja da se prenese utisak konzistentnosti i kontinuiteta o osobi. Konzistentnost u ponaanju tokom vremena i u slinim situacijama prua posmatrau doivljaj da se kroz razliite situacije radi o istoj osobi. Upotreba ove rei podrazumeva da ono ta osoba radi, misli ili osea ima poreklo u njoj samoj, da postoje faktori unutar osobe koji uzrokuju takvo ponaanje. Sutinski, laiko shvatanje linosti poiva na adaptivnoj potrebi za razumevanjem i predvianjem tueg ponaanja. Upoznati neiju linost znai prepoznati konzistentne obrasce ponaanja te osobe, to prua osnov za zakljuivanje o njenim buduim akcijama. Ove predikcije su esto znaajne za donoenje odluka u svakodnevnom ivotu (Smederevac i Mitrovi, 2006).

26

4.2 Definisanje linosti

Ne postoji jedna opta saglasnost u pogledu jedinstvene definicije linosti. Votson je definisao linost kao krajnji produkt naeg sistema navika (Watson, 1924; prema Eysenck, 1947). Njegova definicija odraava osnovnu premisu bihevioristikog pristupa, a ona glasi da je celokupno ponaanje ljudi naueno, steeno. Ova definicija govori o manifestnom ponaanju, jer ono predstavlja jedini predmet prouavanja psihologa. S drugog gledita, u definiciji se implicitno postulira i stav prema metodama prou avanja manifestnog ponaanja. Jedine validne metode jesu one koje iskljuuju bilo koju vrstu introspektivnih podataka, i baziraju se iskljuivo na objektivnom posmatranju ili eksperimentima. Kao predstavnik psihobiolokog pristupa, Ajzenk naglaava da je linost relativno trajna i stabilna organizacija karaktera, temperamenta, intelekta i telesne konstitucije, koje determiniu individualan proces prilagoavanja spoljanjem okruenju (Eysenck, 1953). Pod karakterom Ajzenk podrazumeva relativno trajan i stabilan sistem konativnog ponaanja. Temperament obuhvata relativno trajan i stabilan sistem emocionalnog ponaanja, dok se intelekt odnosi na relativno stabilan i trajan sistem kognitivnog ponaanja, a telesna konstitucija se odnosi na relativno stabilan i trajan sistem telesne konfiguracije i neuroendokrinog sistema (Eysenck, 1953). Katelova (Catell) definicija kae da je linost ono to dozvoljava predvianje neeg to e neka osoba uiniti u datoj situaciji. Linost se odnosi na celokupno ponaanje pojedinca kako javno tako i ono ispod koe (Sanford, 1963; prema Fulgosi, 1997). Jednu od najcitiranijih definicija u istoriji psihologije linosti predloio je Olport, i ona glasi: Linost je dinamika organizacija unutar individue onih psihofizikih sistema koji determiniu njegovo karakteristino prilagoavanje okruenju (Allport, 1937; prema Eysenck, 1947). Ova definicija odraava veoma sloen stav prema linosti. Potenciranje karakteristinog naina prilagoavanja verovatno je posledica Olportove tenje da naglasi znaaj idiografskog pristupa linosti. Akcenat koji je stavljen na naine prilagoavanja u skladu je sa savremenim evolucionistikim postavkama u vezi sa ulogom koju linost sa svojim osobinama ima u procesu adaptacije na spoljanje okruenje. S obzirom na to da je u pitanju dinamika organizacija, linost se stalno nalazi u aktivnom odnosu prema okruenju i procesu promene, ali se ipak moe govoriti o karakteristinim obrascima koji impliciraju stav prema konzistenciji ponaanja, neophodnoj za adaptivno funkcionisanje jedinke. Naglasak na psihofizike sisteme, ukazuje na Olportov stav prema bazinim osobinama, koje imaju bioloku osnovu, kao i psiholoke manifestacije. 27

Brofenbrener (Bronfenbrenner) istie da linost predstavlja jedan sistem relativno trajnih dispozicija da se doivljavaju, razlikuju ili manipuliu stvarni ili percipirani aspekti okoline pojedinca, ukljuujui i njega samog ( Sanford, 1963; prema Fulgosi, 1997). Hilgard (Hilgard) smatra da je linost ukupan broj obeleaja pojedinca i nain ponaanja koji po svojoj organizaciji ili obrascu opisuju jedinstveni nain prilagoavanja tog pojedinca njegovoj okolini (Sanford, 1963; prema Fulgosi, 1997). Njukomb (Newcomb) smatra da se linost moe upoznati posmatranjem njegovog individualnog ponaanja (Sanford, 1963; prema Fulgosi, 1997) Saliven (Sullivan) kae da je linost relativno trajan obrazac ponovljivih, meupersonalnih situacija koje obeleavaju ljudski ivot (Sanford, 1963; prema Fulgosi, 1997). Ove definicije linosti pokazuju da je za psihologiju linosti najvaniji aspekat ponaanje pojedinca u razliitim situacijama. Razliiti kvaliteti ljudskog funkcionisanja veoma komplikuju evaluaciju, interpretaciju ili predikciju ponaanja. U sluaju usmeravanja panje na neke aspekte ljudskog funkcionisanja, mogu se zanemariti mnoge determinante ljudskog ponaanja. Nauno prouavanje linosti pokuava da otkrije, da razume i obja sni pravilnosti i zakonitosti funkcionisanja linosti.

4.3 Petofaktorski model linosti

Davne 1936. godine Olport i Odbert postavili su sledeu hipotezu: One individualne razlike koje su najistrajnije i drutveno najrelevantnije u ivotima ljudi vremenom e postati kodirane u jeziku: to je takva razlika vanija, verovatnije je da e biti izraena kao jedna re. Ova tvrdnja postala je poznata kao leksika hipoteza. Pretraivi dva najbolja engleska renika raspoloiva u to vreme ovi istraivai su sastavili listu od 18 000 rei za koje su smatrali da opisuju osobine linosti. Iz ove liste su dalje izdvojili 4 500 rei za koje su smatrali da opisuju opaljive i relativno stabilne osobine linosti (Hedrih, 2008). Olport i Odbert (Allport & Odbert, 1936; prema Smederevac, 2002) su autori prve psiholeksike studije, koju su izveli uz pomoe Vebsterovog renika engleskog jezika. Oni su popisali sve rei iz ovog renika koje su predstavljale opise linosti i te rei su svrstali u nekoliko kategorija. Kasnije, Katel se oslonio na rezultate Olporta i Odberta i nastavio sa istraivakim radom (Catell, 1973; prema Smederevac, 2002). Rezultat istraivanja Katela je pokazao da ljudi opisuju sebe i druge prema 16 razliitih, nezavisnih faktora. Njegov sistem poznat je kao esnaestofaktorski, uglavnom zbog upitnika 16PF, koji je namenjen proceni onih dimenzija koje su znaajne u opisu individualnih razlika. Nakon toga, koncept linosti je pretrpeo

28

znaajne kritike, jer se navodi da ponaanje nije stabilno ve zavisi od k onteksta, te je nemogue predvideti ponaanje na osnovu testova linosti. Osamdesetih godina prolog veka, na simpozijumu u Honolulu, prikazana su dotadanja istraivanja zasnovana na leksikoj hipotezi i postignut je dogovor oko toga da veina testova meri podskup od pet faktora. Od tada se ovaj skup od pet faktora naziva Big Five. Kosta i Mekri (Costa & McCrae, 1990; prema Smederevac, 2002) su razvili model i teoriju linosti indirektno na rezultatima istraivanja u okviru leksike hipoteze. Oni su u prvim istraivanjima primenili Katelov 16PF, i na osnovu prvih rezultata predlo ili tri faktora (neuroticizam, ekstraverzija i otvorenost prema iskustvu). Kasnija istra ivanja su doprinela da su model proirili za jo dve dimenzije: Prijatnost i Savesnost. Petofaktorski model nije razvijen direktno na osnovu psiholeksike studije. Meutim, njegov razvoj i nastanak je vezan za rezultate istraivanja u okviru leksike paradigme. Big Five i petofaktorski model se, pored autora, razlikuju i po teorijskoj osnovi za razliku od Big Five-a, petofaktorski model Koste i MekRi-a obuhvata i teoriju o poreklu crta linosti koja u sve ukljuuje ulogu genetskih faktora. Druga razlika je u inicijalnim instrumentima korienim za merenje crta koje potiu od ova dva modela instrumenti za merenje Big Fivea tipino koriste kratke opise linosti u vidu prideva, dok je najpoznatija mera petofaktorskog modela NEO PI-R inventar linosti, ije su stavke uglavnom formulisane kao tvrdnje o sopstvenim sklonostima, tipinim ponaanjima, emocijama i sl. (Smederevac, Mitrovi, 2006). Popularnost petofaktorskog modela linosti doprinela je pojavi i sve veeg broja njegovih kritiara. Big Five model pretpostavlja postojanje pet bazinih dimenzija linosti neuroticizma (N), ekstraverzije (E), otvorenosti za iskustvo (O), saradljivosti (A) i savesnosti (C).

4.4 Sedmofaktorski model linosti

Telegen i Voler smatraju da postoje razlozi za sumnju da petofaktorski model nije uspeo da obuhvati vane dimenzije linosti i da je zbog toga pogled na ovih pet faktora linosti sistematski bio iskrivljavan (Waller & Zavala, 1993; prema Smederevac, 2002). Oni nisu uklonili evaluativne tvrdnje ili opise stanja. Podelili su re nik na 25 delova, a zatim su oznaili prvu re na svakoj strani, koja bi zadovoljila njihov kriterijum. Termini su smatrani opisom linosti ako su mogli da se uvrste u jednu ili obe opte fraze: Tei da bude X ili On je esto X. Dobijeno je 400 opisa linosti koji su smeteni u dva upitnika. Ajtemi su modifikovani tako da budu koliko je to mogue blii originalnoj definiciji u reniku, a takav 29

in ima za cilj da subjekti u istraivanju mogu razumeti znaenje ajtema. Telegen i Voler skupili su 400 samoopisa od 400 studenata sa Univerziteta u Minesoti. Subjektima je data instrukcija da ne popunjavaju upitnik tako kako se trenutno oseaju, nego na osnovu toga kako se obino i tipino oseaju, misle i ponaaju i da oznae svoje odgovore koristei etvorostepenu skalu. Odgovori su korelirani i sedmofaktorsko reenje omoguilo je najobuhvatniji i psiholoki najznaajniji opis podataka. Sedam faktora koja su ekstrahovana u ovoj studiji jesu: Pozitivna valenca, Negativna valenca, Pozitivna emocionalnost, Negativna emocionalnost, Konvencionalnost, Prijatnost i Savesnost (Smederevac, 2002). Kada je praktina korisnost mera zasnovanih na Big Five modelu u pitanju, veliki broj istraivaa je ispitivao povezanost pet faktora iz ovog modela sa razliitim pojavama, karakteristikama i oblicima ponaanja i u znaajnom broju takvih istraivanja povezanost je naena. Telegen, Grov i Voler (Tellegen, Grove & Waller, 1991; prema Smederevac, 2002) su razvili upitnik za procenu robustnosti sedmofaktorskog modela i nazvali ga Inventar linih karakteristika (IPC - 7). Ovaj upitnik je popunilo 1 800 blizanaca i lanova njihovih porodica u okviru kalifornijske studije sa blizancima. Ekstrahovana su reenja od 5 do 9 faktora i ispitano je njihovo psiholoko znaenje. Sedmofaktorsko reenje je ponudilo najpotpuniju faktorsku strukturu (Smederevac, 2002). Almagor, Voler i Telegen (Allmagor, Waller i Tellegen, 1995; prema Smederevac, 2002) su sproveli jednu studiju koja se sastojala od 252 opisa linosti izabranih u hebrejskom jeziku. U istraivanju je uestvovalo 637 ispitanika. Rezultati faktorske analize pokazuju znaajno slaganje etiri od sedam faktorskih struktura, koji su odgovarali faktorima petofaktorskog modela. Jedini faktor petofaktorskog modela koji u ovom reenju nije imao adekvatan par je otvorenost ka iskustvu, s obzirom da nije dobijen faktor koji odgovara Telegenovoj i Volerovoj konvencionalnosti. Moe se smatrati da je ovo istraivanje potvrdilo sedmofaktorski model linosti. Jo jedno istraivanje koje govori o kroskulturalnoj primenljivosti sedmofaktorskog modela je istraivanje Beneta i Volera ( Bennet & Waller, 1995; prema Smederevac, 2002) u kojem je uestvovalo 569 amerikih ispitanika i 435 panaca, kroz samoprocenu i procenu od strane drugih. Korieni su upitnici IPC-7 i Big Five Inventory - BFI. Rezultati su, kada je sedmofaktorski model u pitanju, potvrdili njegovu robustnost. Kako autori navode, optimalna faktorska reenja su na oba uzorka dovela do istih faktora, pri emu su postojale sitne i kako oni kau smislene razlike u odnosu pojedinanih ajtema i faktora. to se tie petofaktorskog modela, rezultati su bili slini. Meutim, autori su nakon svega uradili i faktorsku analizu ajtema iz oba upitnika zajedno. Kako autori navode, optimalna faktorska reenja su na oba uzorka dovela do istih faktora, pri emu su postojale sitne i kako oni ka u smislene razlike u 30

odnosu pojedinanih ajtema i faktora. to se tie petofaktorskog modela, rezultati su bili slini. Meutim, autori su nakon svega uradili i faktorsku analizu ajtema iz oba upitnika zajedno. Analizirajui rezultate, dolaze do zakljuaka da je sedmofaktorski model definitivno obuhvatniji od petofaktorskog, jer petofaktorsko reenje ni u ovom sluaju ne obuhvata indikatore preostala dva faktora (Hedrih, 2008).

31

5 ADOLESCENCIJA
5.1 Definicija
Postoje razliiti teorijski koncepti kojima se pokuava objasniti fenomen adolescencije, ali ne postoji opta saglasnost meu autorima u pogledu definicije ovog pojma. Period adolescencije neki opisuju kao period razliitih mogunosti razvoja i postizanja zrelosti, dok ga drugi karakteriu kao period nezrelosti pun nepoverenja, distanci i neodrenjenih oekivanja. Veina autora se ipak oslanja na osnovna znaenja termina adolescere-rasti, sazrevati i definie je kao prelazni period izmeu detinjstva i odraslosti, period u kome dolazi do intenzivnog rasta i razvoja kako fizikog tako i psihikog. Pubertet i adolescencija se esto koriste kao sinonimi. Meutim dok pubertet predstavlja skup fizikih i fiziolokih promena kao posledica hormonalnih promena, tj. proces ubrzanog telesnog razvoja, adolescencija predstavlja period drutvenog i socijalnog sazrevanja, koje mladu osobu uvode u svet odraslih. Definie se najee kao prelazni period izmeu detinjstva i odraslog doba u kome dolazi do intenzivnog fizikog i psihikog rasta i sazrevanja ( Todorovi, 2005). Adolescencija se esto oznaava i kao period tranzicije u kome su mlade osobe izloene naputanju ve steenih uloga i eksperimentisanju sa novim ulogama koje e ih polako uvesti u svet odraslih. Period izmeu detinjstva i zrelosti, u kome se mlade osobe nalaze na pragu znaajnih promena i koji mnogi nazivaju dobom buntovnitva, dobom suprotstavljanja svakom autoritetu ili dobom neopredeljenih i zbunjenih osoba. Nila Kapor-Stanulovi ( Kapor-Stanulovi 1988. god. prema Todorovi 2005) nudi nekoliko razliitih kriterijuma koji mogu posluiti za odreenje gornje granice adolescencije: 1. Psiholoki kriterijum se odnosi na ispunjenje razvojnih zadataka i privoenje kraju formiranja linog identiteta. 2. Bioloki kriterijum, zavravanje intezivnih fiziolokih i fizikih promena i sticanje fizike zrelosti. 3. Ekonomski kriterijum se odnosi na sticanje ekonomske nezavisnosti. 4. Legalni kriterijum se odnosi na odreeni kalendarski uzrast odreen u datoj sredini kao granica. 32

5. Tradicionalni kriterijum kad neformalni, nezvanini obiaji prihvaeni u toj kulturnoj sredini skinuzabranu na privilegije odraslih. 6. Socioloki kriterijumi, koji se odnose na drutvene zahteve koji se nameu sa odreenim uzrastom. Ispunjenje ovih zahteva u velikoj meri zavisi od osobenosti individue i specifinosti sredine i nije ih mogue postii istovremeno. Adolescencija se najee deli po navedenim kriterijumima na tri perioda: 1. Ranu adolescenciju ( od 10. do 14. god. ivota ) 2. Srednju adolescenciju ( od 15. do 19. god. ivota ) 3. Kasnu adolescenciju ( od 20. do 24 . god. ivota )

Ipak adolescenciju ne treba shvatiti kao uzrasnu kategoriju, ve kao period koji ima svoje fizike i psiholoke specifinosti. Promene koje se u adolescenciji deavaju izuzetno su znaajne za dalji razvoj i uspeno prilagoavanje odrasle osobe. Kod veine adolescenata se nakon te poetne promene , razvoj nastavlja slino kao i u detinjstvu. Postoje samo dve grupe adolescenata koje e promeniti svoje uobiajeno ponaanje. Prvu grupu ine adolescenti iji roditelji se ne prilagoavaju njihovam odrastanju i ne doputaju samostalnost u donoenju vanih odluka, kao ni eksperimentisanje sa razliitim identitetima. U drugoj grupi su adolescenti iz porodica sa razliitim problemima u kojima se to nezadovoljstvo naroito osea u pubertetu. Potrebno je i poeljno da adolescent pone da preispituje sistem verovanja i vrednosti koji je usvojio od roditelja i da ga podvrgne testu i kritici. Ono to se podrazumeva pod adolescentnom krizom, zapravo je proces u kojem se roditeljske vrednosti i rana poistoveenja kritiki preispituju, u cilju formiranja identiteta koji nee biti "preu zet" od roditelja. Roditelji u ovom periodu jako vani kao adekvatan model koji adolescentu pomae da se uspenije snae u novim ulogama i oekivanjima k oja idu iz njih, kao i zbog mogunosti pruanja podrke i oslonca. Samo u atmosferi prihvatanja od strane roditelja, adolescenti mogu da eksperimentiu sa novim ulogama i vrednostima, da donose vane odluke i na taj nain postepeno postaju autonomni u odnosu na roditelje. Suoeni sa raznolikou promena kod adolescenata, roditelji treba da zadrze kontrolu, objektivnost, podrku i ispolje visok stepen fleksibilnosti u odnosu na potrebe adolscenta za nezavisnou i autonomijom. Adolescent je glavni inicijator promena u porodinom sistemu. Osnovni cilj 33

porodice je da stvori kontekst koji omoguuje ostvarivanje razvojnih potreba i kroz emocionalne odnose, ljubav, prihvatanje, zatitu, omogui odravanje ivota odnosno, neometan razvoj. Oseanje sopstvene vrednosti se razvija u porodici kao i oseanje samopotovanja, zato su odnosi u porodici jako bitni za odrastanje pojedinca .

34

6 PORODICA
6.1 Pojam i funkcija porodice
Porodica se definie kao osnovna elija svakog drutva i kao jedna od najsloenijih, najstarijih i najtrajnijih drutvenih grupa. Termin porodica razliito je definisan u razliitim istorijskim periodima i sredinama. Na tu razliitost uticali su, i utiu, brojni faktori, ali je svakako jedan od najuticajnijih socio-kulturalno podruje u kom se porodica nalazi. Iz tih razloga je teko odrediti pojam porodice na ispravan i jedinstven nain. Ono sa ime se u odreenju porodice najvei broj autora i istraivaa slae jeste da je porodica ljudska zajednica koja ima najvaniju ulogu u ivotima i procesima soc ijalizacije ljudi. Ali, ona nije samo agens socijalizacije, ona je i veoma vana drutvena institucija kojom se zadovoljavaju mnoge drutvene i individualne potrebe. Pored toga to je zbog prisnih emocionalnih veza svojih lanova i tesne saradnje, porodica primarna grupa ona je i za mnoge oblike ponaanja referentna grupa. Nju u odnosu na ostale male grupe karakterie (Rot, 1980): Obimnija i sloenija interakcija nego u ostalim grupama, i to usled toga to postoje veoma prisni i razvijeni odnosi meu svim lanovima porodice. Razvijena interakcija i razvijeni odnosi su od znaaja za sve lanove porodice, ali su od posebne vanosti za formiranje linosti dece. Veze izmeu lanova imaju posebni kvalitet, kog nema u ostalim grupama. To je intenzivna emocionalna povezanost meu svim lanovima porodice: meu suprunicima, izmeu roditelja i dece, kao i meu braama i sestrama. Interpersonalne veze su obimnije, sloenije, intenzivnije i dublje nego u drugim vrstama grupa. Posebno karakterie te veze intimnost odnosa poveravanje i slobodno ispoljavanje oseanja i misli, i nesputavano manifestovanje osobina linosti. Porodina grupa je veoma trajna, iako se odnosi izmeu lanova donekle menjaju usled biolokih i psiholokih promena do kojih dolazi kod lanova, kao i usled promena u drutvenim shvatanjima o ulogama pojedinih lanova porodice.

Porodica je drutvena grupa u kojoj se odvijaju osnovni procesi ljudskog ivota, a toliko je povezana sa ivotom svakog pojedinca, da ostavlja snaan peat u njegovom razvoju. To je grupa, koju pojedinac najlake identifikuje sa sobom, svojim interesima i egzistencijom 35

uopte. Porodica predstavlja i drutveni milje koji u optimalnim okolnostima prua ljubav, sigurnost i zatitu svojim lanovima. Ukoliko su meusobni odnosi lanova porodice skladniji utoliko su razliite funkcije porodice bolje zadovoljene. Porodica se obino definie prema funkcijama, a etiri, u litaraturi, najee spominjane funkcije porodice jesu seksualna, ekonomska, funkcija odranja vrste i vaspitaka. Pa ipak, ovakvo odreenje porodice ima puno nedostataka jer zanemaruje neke od veoma znaajnih psiholokih potreba, kao to su afilijativna, potrebe za linom afirmacijom, afektivnom vezanou i mnoge druge.

6.2

Funkcionalnost i disfunkcionalnost porodinih siste ma

Porodica je, kako smo ve nagovestili, prva prirodna drutvena grupa koja prihvata novoroene i stara se o njemu zadovoljavajui njegove bioloke i psiholoke potrebe i obezbeujui mu adekvatne uslove za opti razvoj. Vaspitni stilovi koje roditelji primenjuju u vaspitanju svoje dece, u velikoj meri utiu na oseanje vrednosti i samopotovanja kod dece, i ire, vrlo su znaajni za kvalitet brane i porodine klime. Roditelji bi trebalo da preduzimaju sve ono to je u njihovoj moi kako bi pomogli deci da ostvare svoj jedinstveni potencijal. Pruiti detetu ljubav, razumevanje i podrku koja e u njemu formirati oseanje sigurnosti i poverenja, pomoi mu da sazri i da se osamostali, a da pri tom trajno zadri bliske i kvalitetne odnose, to je cilj kome danas tei veliki broj roditelja. Drutvene funkcije porodice su raznovrsne i promenljive, zavisno od istorijskog doba u kojem se porodica nalazi(la), kao i od odgovarajueg tipa porodice. Jedna od osnovnih, najtrajnijih, i, slobodno moemo rei, univerzalnih drutvenih funkcija porodice jeste socijalizacija dece. Pretpostavka o porodici kao monom socijalizacijskom faktoru izvoena je upravo zbog njene sutinske vanosti u ivotu pojedinca, i to na osnovu uloge koju ima u zadovoljavanju osnovnih potreba, vaspitavanju navika i razvijanju karakteristinih sistema vrednosti, odnosno ponaanja (Vasovi, 1988). Porodica je posrednik izmedu drutva i pojedinca, ali porodica vri vie funkcija od bilo koje drutvene grupe . Funkcionalne su, one porodice koje se mogu adaptirati na promene, one koje kao sistem imaju kapaciteta za prevladavanje kriza, one u kojima su svi lanovi meusobno povezani nezavisno od generacije, gde se toleriu razlike, gde svaki lan percipira svoju 36

porodicu kao dobro mesto za ivot i podrku, gde postoji svesnost o ulaganjima i dobicima, itd. Gruji i saradnici (2009) navode da nauna istraivanja i iskustva strunjaka u radu sa porodicama kao poeljne obrasce funkcionisanja porodice istiu: otvoren stav prema ljudima razvijeno oseanje pripadnosti porodici i uvaavanje individualnosti lanova, jasnu komunikaciju uspostavljena pravila u porodici, vrst savez roditelja ispunjavanje zadataka porodice, sposobnost za inicijativu, radost i humor Sa druge strane, disfunkcionalnu porodicu odlikuju nedostatak zajednitva i saglasnosti u vanim pitanjima porodinog ivota, emocionalna nepovezanost, nedostatak podrke i esti sukobi koji se ne razreavaju. Disfukcionalne porodice neguju krute obrasce funkcionisanja, netoleranciju i snien kvalitet braka, neretko, naruavajui i odnose na povratnoj relaciji roditelj-dete.

6.3 Cirkumpleks model porodinih odnosa

Funkcionalnost i disfunkcionalnost porodice zavisi kako je navedeno od odnosa koji postoje izmeu lanova porodice, ali i od odnosa izmeu porodice i drutva. Porodica koja stvara uslove za razvoj zdravih i zrelih lanova u granicama njihovih intelektualnih i kreativnih potencijala smatra se funkcionalnom. Jedan od modela praenja porodinog funkcionisanja je Circumpleks model branog i porodinog funkcionisanja. Tvorac ovog modela je David Olson i saradnici. Ovaj model predstavlja jedan od najpoznatijih i najee teorijski i praktino primenjivanih multidimenzionalnih modela porodinog funkcionisanja. Osnovni koncept i dimenzije ovog modela zasnovani su na sistemskom pristupu porodici. Model ine tri osnovne dimenzije funkcionalnosti porodinog sistema, a to su: kohezivnost, fleksibilnost (adaptabilnost) i komunikacija.

37

6.3.1 Porodina kohezija

Prema Olsonu (Olson, 2000), porodina ko hezivnost se odnosi na emocionalnu povezanost meu lanovima porodice. U sutini, kohezija se fokusira na odravanju ravnotee izmeu nezavisnosti (odvojenosti) lanova porodice i zajednitva unutar nje . Ova dimenzija je izraena kroz etiri nivoa: 1. razjedinjenost- veoma nizak nivo kohezivnosti; 2. odvojenost - nizak do umeren nivo kohezivnosti; 3. povezanost - umeren do visok nivo kohezivnosti; 4. umreenost veoma visok nivo kohezivnosti U uravnoteenom delu modela (odvojenost i povezanost), pojedinci su sposobni da iskuse i uravnotee ova dva ekstrema i da budu istovremeno i izdvojeni i vezani za svoju porodicu. Uravnoteeni brani i porodini sistemi funkcionalniji su od ostalih, smatra Olson. Odvojeni porodini sistemi poseduju odreenu emotivnu odvojenost, ali ona nije tako ekstremna kao kod neobaveznih sistema. Njima je takoe bitno da vie svog vremena provode odvojeno, ali postoji i vreme provedeno zajedno, kada se recimo donose zajednike odluke. Neuravnoteeni nivoi kohezivnosti su na ekstremima (vrlo niski ili visoki). Razjedinjeni porodini sistemi esto poseduju ekstremnu emotivnu odvojenost. lanovi ovih porodinih sistema malo se uputaju u odnose sa ostalim lanovima porodice, pa se kod ovih osoba u velikoj meri podstie odvojenost i nezavisnost, na raun bliskosti i zajednitva. Ovakve osobe esto rade stvari samo za sebe, u njihovom funkcionisanju dominiraju odvojeno mesto, vreme i interesovanja. lanovi ovakvih porodica nisu u stanju da se obrate drugom lanu za savet prilikom reavanja nekog problema.

6.3.2 Porodina adaptabilnost

Sledea dimenzija koja je veoma znaajna za porodino funkcionisanje jeste porodina adaptabilnost, odnosno fleksibilnost. Prema Olsonu, ova dimenzija se odnosi na balans izmeu stabilnosti i promene. Specifini koncepti koji su ovde ukljueni su: liderstvo (kontrola, disciplina), stilovi pregovaranja, raspodela uloga i pravila meusobnog ponaanja. Fleksibilnost je u prolosti bila definisana kao koliina promene u porodinom vostvu, u odnosima meu ulogama i u pravilima u vezi sa odnosima. Nova definicija porodine fleksibilnosti je kvalitet i ekspresija vostva i organizacije, odnosi meu ulogama i pregovaranja. Nivoi fleksibilnosti su: 38

1. rigidnost veoma nizak nivo fleksibilnosti; 2. strukturisanost nizak do umeren nivo fleksibilnosti; 3. fleksibilnost umeren do visok nivo fleksibilnosti; 4. haotinost veoma visok nivo fleksibilnosti Porodini sistem sa rigidnom/krutom adaptabilnou (veoma nizak nivo),

podrazumeva jaku kontrolu, centralizovani model od luivanja (veinu porodinih odluka donosi jedan lan) sa ogranienom mogunou pregovaranja. Kruta adaptabilnost, oslikava tendenciju odravanja status quo u porodici. Strukturisana adaptabilnost (nizak do prosean nivo), ukljuuje neto od demokratskog rukovoenja, uzimajui u obzir i decu. Oslikava je stabilna podela uloga, sa mogunou menjanja porodinih pravila. Fleksibilna adaptabilnost (umeren nivo), podrazumeva egalitarno rukovodstvo sa demokratskim pristupom u dono enju porodinih odluka. Pregovori su otvoreni i ukljuuju decu. Uloge su podeljene, ali se one kao i pravila mogu menjati, kada je to potrebno. Visoko fleksibilna adaptabilnost (haotinost), ogleda se u nepravilnom ili ogranienom vostvu. Odluke se donose impulsivno, ali ne i dobro smiljeno. Uloge u porodici su nejasne. Kada se radi o nivou adaptabilnosti porodice, pretpostavka je da centralni nivoi (strukturisana i fleksibilna) doprinose boljem porodinom funkcionisanju, dok su ekstremni (rigidna i haotina) karakteristike disfunkcionalnih porodica. Na osnovu spomenutog, strukturisani odnos se odlikuje demokratskim pristupom u donoenju odluka, u kojem postoji i odreeni stepen dogovaranja, koji ukljuuje i decu. Pregovaranja u okviru porodice su otvorena. Uloge su podeljene i podlone promenama ukoliko je to potrebno. Neuravnoteeni odnosi naginju ka tome da budu rigidnog tipa, to podrazumeva da je jedna individua u porodici glavna i da upravlja i kontrolie druge lanove porodice, posedujui visok stepen kontrole, ili haotinog tipa, to podrazumeva nestalno ili ogranieno ponaanje, uloge su nejasne i esto se prenose sa jednog lana na drugog.

6.3.3 Komunikacija
Trea dimenzija Cirkumpleks modela je komunikacija koja se smatra pospeujuom dimenzijom, jer podstie parove i porodice da se kreu u okviru ve dve spomenute dimenzije. Ona je odreena kao ekspresija misli i oseanja na asertivan nain, kao i paljiva i 39

tana recepcija (prijem) tuih misli i oseanja (Robin, 1979; prema Riesch et al., 2003). Procenjuje se kroz vetinu sluanja i govorenja, jasnou govora, mogunost praenja kontinuiteta razgovora, kao i uvaavanja i potovanja drugih naspram isticanja sebe (Miti, 1997). Karakteristike adekvatne komunikacije, koja omoguuje porodici da postigne optimalan nivo kohezivnosti i fleksibilnosti, bile bi sledee: jasan i kongruentan sadraj poruke; empatinost; aktivno sluanje; pruanje podrke; efikasnost u reavanju problema

Neadekvatnu komunikaciju karakterie: nekongruentan sadraj koji diskvalifikuje sagovornika, nedostatak empatije i podrke upuene sagovorniku, kriticizam, neefikasnost u reavanju problema, protivrene poruke sa dvostrukim znaenjem Vano je istai da Olsonov model ima irok spektar primene i da se prilagoava razliitosti dananjih porodica.

II METODOLOKI PRISTUP PROBLEMU

7 PROBLEM ISTRAIVANJA

Osnovni problem ovog istaivanje je ispitati povezanost funkcionalnosti porodice, osobina linosti i agresivnost i adolescenata. Specifini problemi: 1. Ispitati povezanosti agresivnosti kod uenika i naina na koji oni procenjuju funkcionalnosti njihove porodice: Porodina kohezivnost 40

Porodina fleksibilnost (Adaptabilnost) Komunikacija u porodici

2. Ispitati povezanosti agresivnosti kod uenika i dimenzija linosti adolescenata Estraverzija Neuroticizam Psihoticizam

3. Ispitati povezanosti psihoticizma kod uenika i nain na koji oni procenjuju funkcionalnosti njihove porodice: Porodina kohezivnost Porodina fleksibilnost (Adaptabilnost) Komunikacija u porodici

4. Ispitati povezanosti neuroticizma kod uenika i nain na koji oni procenjuju funkcionalnosti njihove porodice: Porodina kohezivnost Porodina fleksibilnost (Adaptabilnost) Komunikacija u porodici

5. Ispitati povezanosti ekstraverzije kod uenika i nain na koji oni procenjuju funkcionalnosti njihove porodice: Porodina kohezivnost Porodina fleksibilnost (Adaptabilnost) Komunikacija u porodici

Specifini problemi u vezi sa kontrolnim varijablama Ispitati da li postoje statistiki znaajne razlike u ispoljavanju agresivnosti kod uenika s obzirom na pol ispitanika.

41

 Ispitati da li postoje statistiki znaajne razlike u ispoljavanju agresivnosti kod uenika s obzirom na uspeh u prethodnom razredu. Ispitati da li postoje statistiki znaajne razlike u ispoljavanju agresivnosti kod uenika s obzirom na obrazovanje roditelja. Ispitati da li postoje statistiki znaajne razlike u ispoljavanju agresivnosti kod uenika s obzirom na zaposlenost roditelja. Ispitati da li postoje statistiki znaajne razlike u ispoljavanju agresivnosti kod uenika s obzirom na uzrast ispitanika.

42

8 ZNAAJ ISTRAIVANJA

8.1 Teorijski znaaj istraivanja

Teorijski znaaj se ogleda u doprinosu proirivanja saznanja o povezanosti porodinih odnosa, tanije Circumplex modela Olsona i saradnika i osobina linosti, sa agresivnou na adolescentnom uzrastu. Takoe, unapreujemo i saznanja o razlikama u funkcionisanju porodinih odnosa kod adolescenata u odnosu na vrste ispoljavanja agresivnosti i pojedinih osobina linosti. Uz pomo dobijenih podataka u istraivanju prikazali smo sliku izraenosti agresivnosti adolescenata u odnosu na funkcionalnosti porodinih odnosa i dimenzija linosti adolescenata, tragajui za njihovom vezom i zavisnou. Na taj nain, dali smo podstrek i osnovu za budua istraivanja u ovoj oblasti.

8.2 Praktini znaaj istraivanja

Praktini znaaj se ogleda u mogunostima za kvalitetniji savet odavni rad sa agresivnim adolescentima, njihovim porodicama i adolescenitma uopte, obuku porodinih savetovalaca i terapeuta. Takoe, ovim radom dajemo i mogunosti za unapreivanje instrumenata koji se koriste u identifikaciji agresivnosti kod adolescenata. Praktini znaaj se ogleda i u tome to rezultati istraivanja mogu pomoi roditeljima i nastavnicima pri radu sa decom.

Ciljevi istraivanja
Osnovni cilj je ispitati povezanost funkcionalnosti porodice, osobina linosti i agresivnosti adolescenata. Specifini ciljevi: 1. Ispitati povezanosti agresivnosti kod uenika i naina na koji oni procenjuju funkcionalnosti njihove porodice: Porodina kohezivnost 43

Porodina fleksibilnost (Adaptabilnost) Komunikacija u porodici

2. Ispitati povezanosti agresivnosti kod uenika i dimenzija linosti adolescenata Estraverzija Neuroticizam Psihoticizam

3. Ispitati povezanosti psihoticizma kod uenika i nain na koji oni procenjuju funkcionalnosti njihove porodice: Porodina kohezivnost Porodina fleksibilnost (Adaptabilnost) Komunikacija u porodici

4. Ispitati povezanosti neuroticizma kod uenika i nain na koji oni procenjuju funkcionalnosti njihove porodice: Porodina kohezivnost Porodina fleksibilnost (Adaptabilnost) Komunikacija u porodici

5. Ispitati povezanosti ekstraverzije kod uenika i nain na koji oni procenjuju funkcionalnosti njihove porodice: Porodina kohezivnost Porodina fleksibilnost (Adaptabilnost) Komunikacija u porodici

Specifini ciljevi u vezi sa kontrolnim varijablama Ispitati da li postoje statistiki znaajne razlike u ispoljavanju agresivnosti kod uenika s obzirom na pol ispitanika. Ispitati da li postoje statistiki znaajne razlike u ispoljavanju agresivnosti kod uenika s obzirom na uspeh u prethodnom razredu.

44

 Ispitati da li postoje statistiki znaajne razlike u ispoljavanju agresivnosti kod uenika s obzirom na obrazovanje roditelja. Ispitati da li postoje statistiki znaajne razlike u ispoljavanju agresivnosti kod uenika s obzirom na zaposlenost roditelja. Ispitati da li postoje statistiki znaajne razlike u ispoljavanju agresivnosti kod uenika s obzirom na uzrast ispitanika.

45

9 VARIJABLE
9.1 Nezavisne varijable
9.1.1 Porodini odnosi
Uslovi porodinog ivota, posebno u najranijem periodu, smatraju se odluujuim u formiranju linosti, te porodica predstavlja najvaniji agens socijalizacije deteta. Opte je uverenje i meu strunjacima i meu laicima, da postupci prema deci, posebno roditeljski, u najveoj meri oblikuju linost budueg odraslog oveka. Na razvoj oveka gleda se kao na proces koji traje celog ivota. Cirkumplex model se sastoji od tri osnovne dimenzije funkcionalnosti porodinog sistema , i to (Olson, prema Erde-Kavean, 2011; Olson, 2000. god): Kohezivnost, definisanu kao emocionalnu vezu izmeu lanova porodice, i koja pokazuje u kojem stepenu su lanovi odvojeni jedni od drugih ili povezani unutar porodine grupe. Indikatori mera za ovu dimenziju su koncepti emocionalne veze, granice, koalicije, vreme, prostor, prijateljstvo itd... Adaptabilnost (ranije nazivana i fleksibilnost), sada odreena kao kvalitet i ekspresija vostva i organizacije. Adaptabilnost se jo odnosi na odnose zasnovane na ulogama i pravilima koja reguliu odnose i stilove pregovora. Komunikacija predstavlja treu dimenziju ovog modela i odreena je kao skup pozitivnih komunikacionih vetina koje su korisne za porodini sistem. Meri se kroz vetine sluanja i govora, jasnou, koncentrisanost na temu, o tvorenost, kao i kroz uvaavanje i potovanje. Ujedno je oznaena i kao dimenzija koja pomae porodici u menjanju nivoa kohezivnosti i adaptabilnosti.

9.1.2 Bazine dimenzije linosti

Razvoj linosti je, po Ajzenku, funkcija interakcije naslea i uticaja iz sredine. Svaka od temeljnih dimenzija ima i naslednu osnovu, ali svaka je i pod uticajem sredinskih inilaca.Vaspitanjem je, znai, mogue uticati, bilo pozitivno, bilo negativno i na takva svojstva linosti kao to je emocionalna stabilnost ili ekstravertnost. Ali vaspitanje nije ni svemogue, nego postupke u vaspitanju treba prilagoavati linosti konkretnog deteta, kako bi se postigao eljeni ishod. 46

Tri su dimenzije Ajzenkovog sistema: ekstraverzija - introverzija (dalje E),neuroticizam (N) i psihoticizam (P). Ekstraverzija-intraverzija (E) Dimenzija ekstraverzije ima dug istorijat. Pod razliitim imenima moe se prepoznati u Hipokratovoj tipologiji, kod Kanta, Vunta, Pavlova, Junga i dr. Ajzenk objedinjuje ta uenja i empirijski ih potvruje faktorskom analizom. Ekstravertne osobe se, obino, opisuju na sledei nain: okrenuti su prema svetu,vole drutvo, ele biti u centru panje, inicijatori su prvih kontakata, ivahni, bezbrini, optimisti, skloni avanturi i riziku, agresivni i ne kontroliu emocije, impulsivni i okrenuti praktinom ponaanju. Introvertne osobe su na drugom polu iste dimenzije. Oni su okrenuti prema sebi, uzdrani, mirni, zatvoreni, promiljeni, vie vole knjige nego ljude, ne vole uzbuenja, i svakodnevne stvari uzimaju ozbiljno, vole sreen ivot, kontroliu svoje emocije, nisu agresivni, skloni pesimizmu i oklevanju, pouzdani su i veoma cene moralne norme i vrednosti (Fulgosi, 1985). Neuroticizam (N) Dimenzija emocionalne stabilnosti takoe ima dug istorijat. Obino gde se javlja E dim enzija javlja se i ova dimenzija. Neurotine osobe (one koje postiu visok skor na N skali Ajzenka) su "duevno i telesno defektne, ispod prosene po iteligenciji, volji, emocionalnoj kontroli, otrini osjeta i sposobnosti da se napregnu. Neurotik je sugestibilan, nema upornosti, polagan u miljenju i delovanju, nesocijabilan i tei represiji ili potiskivanju neugodnih injenica" (Fulgosi,1985). Takoe se opisuju kao neuravnoteeni, osetljivi, anksiozni, rigidni, usamljeni, imaju nezadovoljavajui roditeljski dom i prilike, zavisni su i skloni neefikasnoj aktivnosti. Sebe ocenjuju kao inferiorne, nervozne, sklone nezgodama, nezadovoljne, osetljive i uvredljive. Na drai reaguju prejako i previe uporno. Sredinski faktor je stepen izloenosti stresu. Osoba izloenija stresu bie vie emocionalno nestabilna. Za one sa veom predispozicijom dovoljna je i manja "koliina" stresa za aktualizaciju genetske predispozicije.

47

Psihoticizam (P) Ova dimenzija se poslednja javlja u Ajzenkovoj teoriji. Prvobitni model je bio dvodimenzionalan. Potreba za uvoenjem tree dimenzije nastala je kada su uporeivani rezultati koje su na testovima linosti postizali psihijatrijski pacijenti sa rezultatima ne pacijenata. Linost osoba sa visokim P skorovima opisuje se sledeim terminima: usamljen, neprijatan i dosadan, okrutan, siromaan oseanjima, bez sposobnosti empatije, grub prema drugima, gladan uzbuenja i sklon udnovatim i neobinim stvarima ( Fulgosi,1985). Takoe ih opisuje kao ne-kooperativne, slabe panje, ali i visoko kreativne i originalne, ako se to definie neobinim asocijativnim odgovorima.

9.2 Zavisna varijabla

9.2.1 Agresivnost
Prema uulu (1989), agresiju mogu izazvati sve situacije koje pojedinac percipira provocirajue,bez obzira zbog kojih razloga se doivljavaju kao takve. On u svom modelu agresivnosti,koji objedinjuje veinu ranije spomenutih teorija razlikuje: -impulzivnu agresivnost (iji je primarni cilj nanoenje tete drugoj osobi, a motivisana je emocionalnim uzbuenjem te se esto javlja kao reakcija na provokaciju) i instrumentalnu agresivnost (iji je cilj ostvarivanje nekog eljenog, esto neagresivnog cilja).

9.3 Kontrolne varijable

1. pol ispitanika; varijabla operacionalno definisana sama po sebi u dve kategorije. 2. uspeh ispitanika u prethodnom razredu; varijabla operacionalno definisana preko kolskih ocena 3. stepen obrazovanja majke ispitanika; operacionalno definisana u tri kategorije: a) zavrena osnovna kola (i nie) b) zavrena srednja kola c) zavrena via ili visoka kola (i vie) 4.stepen obrazovanja oca ispitanika; operacionalno definisana u tri kategorije: 48

a) zavrena osnovna kola (i nie) b) zavrena srednja kola c) zavrena via ili visoka kola (i vie) 5. zaposlenost roditelja; operacionalno definisana u etiri kategorije: a) zaposlena majka b) zaposleni otac c) nezaposlena majka d) nezaposleni otac 6. uzrast ispitanika

10 INSTRUMENTI ISTRAIVANJA

U ovom istraivanju e se koristiti sledei merni instrumenti: FACES IV (Olson, Gorall i Tiesel, 2005) daje sveobuhvatnu procenu

dimenzija porodine kohezije i porodine fleksibilnosti pomou est skala (Olson i Gorall, 2003). Zamiljen kao procena tipa samo -izvetavanja Circumplex model branog i porodinog sistema, FACES IV dotie i balansirane (zdrave) i nebalansirane (problematine) aspekte porodinog funkcionisanja. Dve balansirane FACES IV skale su balansirana kohezija i balansirana fleksibilnost. Nove nebalansirane skale su zapletenost, dezangaovanost, haotinost i rigidnost. FACES IV sadri osam skala. pored navedenih sadri i skale Porodine komunikacije i Zadovoljstva porodicom. FACES IV sadri 62 ajtema. Postoje tri skale za dimenziju kohezije (dezangaovanosti, balansirane kohezije i zapletenosti) i tri skale za dimenziju fleksibilnosti (rigidnosti, balansirane fleksibilnosti i haotinosti) koje mogu da se ucrtavaju u Circumplex model. Balansirana kohezija i balansirana fleksibilnost se unose u jedan od est centralnih (balansiranih) elijskih delova skorova Circumplex modela. Dimenzije linosti prema Ajzenku (EPQ): 1) ekstraverzija/introverzija; 2) neuroticizam 3) psihoticizam. Upitnik EPQ je operacionalizacija Ajzenkove teorije linosti. Sastoji se od etiri subskale, tri za pomenute osobine linosti i etvrtu, L-skalu. 49

Ekstraverzija-introverzija je dimenzija licnosti koja predstavlja kontinum od prvenstvene okrenutosti licnosti prema spolja i prema drugima do prevashodne okrenutosti ka sebi i sopstvenim unutranjim preivljavanjima. Tipican ekstrovert je socijabilan i impulsivan, aktivan je i tei promenama, otvoren je i komunikativan, u osnovi optimista i malo povran. Tipican introvert je tih i povucen, rezervisan u kontaktima sa ljudima, introspektivan je i voli da cita, pouzdan je i savestan, ozbiljan i pomalo pesimistican. Neu rofizioloku osnovu ove dimenzije cine karakterisike CNS-a i retikularne formacije. Individualne razlike su velike, a poticu u najvecoj meri od razlika u pobudljivosti nervnog sistema (koja je velika ili veca kod introverata, a manja kod ekstroverata).

Neuroticizam-emocionalna

stabilnost

je

dimenzija

licnosti

koja

se

temelji

na

karakteristikama autonomnog nervnog sistema. Osnovne razlike na ovoj dimenziji odnose se na stepen uravnoteenosti emocionalnog ispoljavanja. Osoba sa visokim neuroticizmom je emocionalno nestabilna i podlona promenama raspoloenja, burno emocionalno reaguje, anksiozna je, potitena i napeta, pati od psihosomatskih smetnji. Zbog ovakvih predispozicija povecane su joj anse da postane neuroticar. Emocionalno stabilna osoba adekvatno ispoljava i kontrolie svoje emocije. Njene reakcije su manje burne i relativno lako uspostavlja stanje smirenosti. Nema velikih kolebanja u osnovnom raspoloenju, a emocionalnim problemima prilazi realno. Psihoticizam, odnosno visok skor na ovoj dimenziji karakterie agresivnost, emocionalna hladnoca, egocentrizam, sklonost impulsivnim i antisocijalnim reakcijama. Moguce su deluzije, socijalna povucenost i izolovanost. Ajzenk pravi razliku izmedu termina i pojma neuroze i neuroticizam, odnosno izmedu pojmova psihoza i psihoticizam. Tako, neuroticizam predstavlja geneticku predispoziciju za razvoj neuroze. Takva se neuroza pojavljuje, medutim, jedino ukoliko su postojali odredeni uslovi okoline, na primer, stres dovoljno jakog inteziteta. Ako takvog uslova nema, neuroza se nece razviti, uprkos postojanju neuroticizma ili predispozicija za njen razvoj. Iz ovog stanovita proizilazi da je neuroticno ponaanje nauceno ponaanje, i to putem klasicnog uslovljavanja. L skala -Za ovu skalu Ajzenk kae da je najnejasnija od svih iz EPQ. Meu prvima Laj (lie)skalu su upotrebili Hartorn i Mej, sa namerom da "mere" sklonost dece da lau. Skalu su inili opisi socijalno visoko poeljnih ponaanja, ali koja se stvarno vrlo retko sreu. Sve kasnile L skale konstruisane su na istom principu. 50

Upitnik agresivnosti ( A-87; uul,1987 ) koji je namenjen procenjivanju agresivnih ponaanja u provocirajuim situacijama, odnosno merenju impulsivne agresivnosti. Sastoji se od 15 stavki, a za svaku situaciju je predvieno 5 moguih reakcija Stavke predstavljaju uzorak provocirajuih situacija s kojima se najee susreemo u svakodnevnom ivotu. Ponueni odgovori za svaku situaciju predstavljaju pet modaliteta impulsivne agresivnosti: verbalnu manifestnu agresivnost, fiziku manifestnu agresivnost, indirektnu ili pomerenu agresivnost, verbalnu latentnu agresivnost i fiziku latentnu agresivnost. o Zadatak ipitanika je da na svaki od ponuenih oblika reagiranja (a -e) odgovori na skali od 1 do 5 (1 ba se nikad tako ne ponaam, 2 retko se tako ponaam, 3 ponekad se tako ponaam, 4 esto se tako ponaam, 5 vrlo esto se tako ponaam).

Upitnik o linim podacima- bie konstruisan za potrebe istraivanja i sadrae pitanja vezana za opte podatke o ispitanicima (pol, kolsk i uspeh, stepen obrazovanja roditelja, zaposlenost roditelja).

U okviru istraivanja proverili smo pouzdanost FACES IV skale za evaluaciju porodine adaptabilnosti i kohezije, Ajzenku upitnik (EPQ) i upitnik agresivnosti (A-87; uul,1987 ) na uzorku ispitanika u ovom istraivanju.

51

Tabela 2. Koeficijenti pouzdanosti FACES IV upitnika

Skale Balansirana kohezija Balansirana fleksibilnost Dezangaovanost Zapletenost Rigidnost Haotinost Komunikacija Zadovoljstvo porodicom 0,75 0,89 0,82 0,79 0,85 0, 81 0,86 koeficijent

0,87

Sve subskale u okviru FACES IV upitnika imaju zadovoljavajuu pouzdanost tako da se rezultati u ovom istraivanju mogu smatrati prihvatljivim. Tabela 3. Koeficijenti pouzdanosti upitnika EPQ
Skale Introverzija/ekstraverzija Neuroticizam Psihoticizam koeficijent 0,83 0,86 0,81

Laj skala

0,79

Od 4 skala Ajzenku upitnik EPQ, svih 4 pokazuje zadovoljavajuu pouzdanost tako da se rezultati u ovom istraivanju mogu smatrati prihvatljivim. 52

Tabela 4. Koeficijenti pouzdanosti upitnika agresivnosti A-87

Skale Verbalna manifestna agresivnost Fizika manifestna agresivnost Indirektna agresivnost Verbalna latentna agresivnost Fizika latentna agresivnost 0,77 0,84 ili pomerena koeficijent 0,75 0,71 0,76

Od 5 skala upitnika agresivnosti A-87 , svih 5 pokazuje zadovoljavajuu pouzdanost tako da se rezultati u ovom istraivanju mogu smatrati prihvatljivim.

11 HIPOTEZE

Opta hipoteza- Postoji povezanost funkcionalnosti porodice, osobina linosti i agresivnost adolescenata. Specifine hipoteze: 1. Postoji povezanost agresivnosti kod uenika i naina na koji oni procenjuju funkcionalnost njihove porodice. Procena agresivnosti je u pozitivnoj korelaciji sa neuravnoteenim skalama Circumplex modela, a u negativnoj korelaciji sa uravnoteenim skalama, komunikacijom u porodici i zadovoljstvo porodicom. 2. Postoji povezanost agresivnosti kod uenika i dimenzija linosti adolescenata Estraverzija Neuroticizam Psihoticizam 3. Postoji povezanosti psihoticizma kod uenika i nain na koji oni procenjuju funkcionalnosti njihove porodice. Psihoticizam je u pozitivnoj korelaciji sa neuravnoteenim skalama Circumplex modela, a u negativnoj korelaciji sa uravnoteenim skalama, komunikacijom u porodici i zadovoljstvo porodicom. 53

4. Postoji

povezanosti

ekstraverzije kod uenika i nain na koji oni procenjuju

funkcionalnost njihove porodice. Ekstraverzija je u negativnoj korelaciji sa neuravnoteenim skalama Circumplex modela, a u pozitivnoj korelaciji sa uravnoteenim skalama, komunikacijom u porodici i zadovoljstvo porodicom. 5. Postoji povezanosti neuroticizma kod uenika i nain na koji oni procenjuju funkcionalnost njihove porodice. Neuroticizam je u pozitivnoj korelaciji sa neuravnoteenim skalama Circumplex modela, a u negat ivnoj sa uravnoteenim skalama, komunikacijom u porodici i zadovoljstvo porodicom.

12 UZORAK
12.1 Struktura i opis uzorka

U istraivanju je uestvovalo 200 uenika, 100 uenika osnovne kole 8. razreda i 100 uenika srednje kole. Istraivanje je sprovedeno u Sjenici, osnovna kola Svetozar Markovi i 12.Decembar i u Gimnaziji. Uzorak je prigodan i nastojalo se da oba pola budu ujednaeno zastupljena, starosti od 14 do 18 godina. Na narednim stranama sledi detaljan i sistematian pregled strukture ukupnog uzorka:

12.1.1 Struktura uzorka s obzirom na pol

Frekvencija muski enski Ukupno 87 113 200 Procenat 43,5 56,5 100,0

Ukupan uzorak ini 87 (43,5%) mukaraca i 113 (56,5%) ena.

12.1.2 Struktura uzorka s obzirom na starost ispitanika

Frekvencija 12-14 15-16 17-18 Ukupno 63 104 33 200 Procenat 31,5 52,0 16,5 100,0

54

Uzorak ini 63 (32,5%) ispitanika uzrasta od 12 do 14 godina, 104 (52,0%) ipitanika uzrasta od 15 do 16 godina i 33 (16,5%) ispitanika uzrasta od 17 do 18 godina.

12.1.3 Struktura uzorka s obzirom na kolsi uspeh

Frekvencija nedovoljan dovoljan dobar vrlo dobar odlican Ukupno 1 1 63 67 68 200 Procenat ,5 ,5 31,5 33,5 34,0 100,0

Grafikon 1. Struktura uzorka s obzirom na kolski uspeh Iz tabele 12.1.3. i sa grafikona 1. se vidi da je najmanje ispitanika svega jedan (0,5%) sa nedovoljnim i dovoljnim kolskim uspehom takoe jedan ispitanik (0,5% ), ispitanika sa dobrim kolskim uspehom ima 63 (31,5%) a sa vrlodobrim kolskim uspehom je 67 ispitanika ili 33,5% uzorka, dok ispita nika sa odlinim uspeho m ima 68 ili 34% ispitanika od ukupnog uzorka.

55

12.1.4 Struktura uzorka s obzirom na obrazovanje majke

Frekvencija zavrena osnovna kola zavrena srednja kola zavrena via ili visoka Ukupno 29 114 57 200 Procenat 14,5 57,0 28,5 100,0

Grafikon 2. Struktura uzorka s obzirom na obrazovanje majke

Iz tabele 12.1.4. i sa grafikona 2. vidi se da u okviru uzorak 29 (14.5%) ispitanika ima majku koja je zavrila samo osnovnom kolom, 114 (57.0%) ispitanika ima majku sa zavrenom srednjom kolom, 57 (28.5%) ispitanika ima majku sa zavrenom viom ili visokom kolom

56

12.1.5 Struktura uzorka s obzirom na obrazovanje oca

Frekvencija zavrena osnovna kola zavrena srednja kola zavrena via ili visoka zavren doktorat Ukupno 16 95 88 1 200 Procenat 8,0 47,5 44,0 ,5 100,0

Grafikon 3. Struktura uzorka s obzirom na obrazovanje oca

Iz tabele 12.1.5. i sa grafikona 3. vidi se da 16 (8.0%) ispitanika ima oca koji je zavrijo samo osnovnom kolom, 95 (47.5%) ispitanika ima oca koji ima zavrenu srednju kolu, 88 (44.0%) ispitanika ima oca koji je zavrijo viu ili visoku kolu , a svega 1 (0.5%) ispitanika ima oca sa zavrenim doktoratom.

57

12.1.6 Struktura uzorka s obzirom na zaposlenje roditelja

Frekvencija zaposlena majka zaposlen otac nezaposlena majka nezaposlen otac nezaposleni i otac i majka zaposlena oba roditelja Ukupno 26 59 6 1 22 86 200 Procenat 13,0 29,5 3,0 ,5 11,0 43,0 100,0

Grafikon 4. Struktura uzorka s obzirom na zaposlenje roditelja

Iz tabele 12.1.6. i sa grafikona 4. vidi se da su 26 (13.0%) ispitanika ija majka je zaposlena, 59 (29.5%) ispitanika i je otac zaposlen, 6 (3.0%) ispitanika ija majka je nezaposlena, a svega 1 (0.5%) ispitanika gde otac nije zaposlen. U odnosu na ceo uzorak

58

samo 22 ispitanika ili 11% od ukupnog uzorka ivi u porodici gde su nezaposleni i otac i majka, dok 86 ispitanika ili 43% uzorka su ispitanici gde su im zaposleni i otac i majka.

13 STATISTIKA OBRADA PODATAKA

Dobijeni empirijske podatke obraeni su uz pomo softverskog paketa SPSS 15.0 (Statistical Package for the Socioal Science). U statistikoj obradi podataka su upotrebljene : Tehnike deskriptivne statistike: aritmetika sredina i standardna devijacija, za utvrivanje stepena izraenosti osnovnih varijabli istraivanja. Statistika zakljuivanja: korelativne tehnike za utvrivanje stepena i smera povezanosti nezavisne i zavisne varijable (Pirsonov koeficijent korelacije) kao i t-test i analizu varijanse, za utvrivanje znaajnosti razlika izmeu aritmetikih sredina.

59

III REZULTATI ISTRAIVANJA Prikaz rezultata istraivanja

IZRAENOST ISPITIVANIH VARIJABLI ISTRAIVANJA
Potrebno je prikazati prosene vrednosti skale kvaliteta porodinih odnosa kako bi se utvrdile deskriptivne karakteristike uzorka s obzirom na ove varijable.

Tabela 5. Izraenost skale kvaliteta porodinih odnosa

N Min Max AS SD

Balansirana kohezija

200

15,00

35,00

27,9300

3,40928

Balansirana fleksibilnost

200

12,00

35,00

26,0100

3,22987

Dezangaovanost

200

8,00

31,00

16,0600

4,11962

Zapletenost

200

11,00

33,00

19,5900

3,78066

Rigidnost

200

12,00

35,00

21,6200

4,15958

Haotinost

200

8,00

29,00

16,8300

3,69178

Komunikacija

200

20,00

50,00

41,1800

5,52087

Racio kohezije

200

,60

2,48

1,6174

,35590

Racio fleksibilnosti

200

,55

2,33

1,3811

,25736

Total racio

200

1,15

4,77

2,9985

,53128

Zadovoljstvo porodicom

200

24,00

50,00

39,5050

5,36413

60

Na osnovu izraenosti balansiranih skala, prikazanih preko percentilnih skorova, zakljuuje se da su ispitanici u uzorku, u proseku, povezani (ASbalansirane kohezije=27.9300) i vrlo fleksibilni (ASbalansirane fleksibilnosti=26.0100). Kada se govori o izraenosti nebalansiranih skala, zakljuuje se da ispitanici imaju vrlo nizak stepen dezangaovanosti (AS=16.0600), vrlo nizak stepen zapletenosti (AS=19.5900), vrlo nizak stepen rigidnosti (AS=21.6200), vrlo nizak stepen haotinosti (AS=16.8300), vrlo nizak stepen na skali racio kohezije (AS=1,6174 ), takoe vrlo nizak stepen na skali racio fleksibilnosti (AS=1,3811) i total racio (AS=2,9985),kao i vrlo visok stepen na skali zadovoljstvo porodicom (AS=39,5050). Do ovih nalaza smo doli na osnovu tabela za pretvaranje sirovih u percentilne skorove u priruniku za FACES IV. Skala porodine komunikacije na celom uzorku je (AS=41.1800) poviena u odnosu na normativni prosek koji iznosi (36.2).

Tabela 6. Izraenost dimenzija linosti

N Introverzija/ekstraverzija Neuroticizam Psihoticizam Laj skala 200 200 200 200 Min 3,00 2,00 2,00 1,00 Max 18,00 23,00 27,00 36,00 AS 12,7400 13,9050 10,1900 19,3500 SD 3,13393 4,36937 3,99043 7,34146

Na osnovu izraenosti dobijenih rezultata u odnosu na crte linosti, zakljuujemo da ispitanici imaju najvie izraene vrednosti na skali neuroticizma, u odnosu na druge skale. I ako je najvise izraena u odnosu na druge skale to je ipak nizak stepen neuroticizma AS=13,9050, vrlo nizak stepen introverzije/ekstraverzije AS=12,7400 i vrlo nizak stepen psihoticizma AS=10,1900. Vrlo izraena je laj skala AS=19,3500 to potvruje injenicu da adolescenti ele da se prikau u to boljem svetlu, kroz socijano poeljne odgovor e. Stepen izraenosti se komentarie u skladu sa normativnim uzorkom.

Tabela 7. Izraenosti supskala agresivnosti

N Verbalna manifestna agresivnost Fizika manifestna agresivnost 200 Min 16,00 Max 73,00 AS 38,1900 SD 12,33306

200

15,00

64,00

27,6400

10,36570

61

Indirektna ili pomerena agresivnost Verbalna latentna agresivnost Fizika latentna agresivnost

200

15,00

68,00

31,1350

10,68916

200 200

15,00 15,00

73,00 74,00

35,9800 36,1150

12,71724 14,88825

Na osnovu izraenosti subskala agresivnosti, prikazanih preko percentilnih skorova, zakljuuje se da su ispitanici u uzorku, u proseku, svoju agresivnost najvie ispoljavali verbalno manifestno AS=38,1900. Odmah nakon verbalne manifestne agresivnosti dolazi fiziko latentna agresivnost, sto je mozda i ocekivano s obzirom na strukturu uzorka. Izraenost fiziko latentne agresivnosti je vrlo visoka AS=36,1150 kao i verbalno latentne agresivnosti AS=35,1350. Zakljuujemo da ispitanici u o dnosu na druge subskale agresivnosti, najree svoju agresivnost ispoljavaju fizikom manifestacijom, gde je AS=27,6400.

PRIKAZ REZULTATA PO HIPOTEZAMA

H1. Postoji povezanost agresivnosti kod uenika i naina na koji oni neuravnoteenim skalama Circumplex modela, uravnoteenim skalama i komunikacijom u porodici. Tabela 8. Povezanost agresivnosti i porodinih odnosa adolescenata
Verbalna manifestna agresivnost r Racio kohezije p N r Racio fleksibilnosti p N r Komunikacija p N Zadovoljstvo porodicom -,176
*

procenjuju sa

funkcionalnost njihove porodice. Procena agresivnosti je u pozitivnoj korelaciji sa a u negativnoj korelaciji

Fizika manifestna agresivnost -,194

**

Indirektna ili pomerena agresivnost -,135 ,056 200 -,037 ,600 200 -,074 ,298 200 -,167
*

Verbalna latentna agresivnost -,175* ,013 200 ,025 ,727 200 -,203
**

Fizika latentna agresivnost

-,118 ,095 200 ,022 ,760 200 -,197

**

,013 200 ,031 ,666 200 -,198

**

,006 200 -,076 ,285 200 -,207

**

,005 200 -,305

**

,003 200 -,252

**

,004 200 -,311

**

,005 200 -,316** ,000 200

,000 200

,000 200

,018 200

,000 200

**Razlika je statistiki znaajna na nivou 0.01

62

*Razlika je statistiki znaajna na nivou 0.05

Iz prikazane tabele mogue je uoiti da postoji statistiki znaajna negativna kor elacija izmeu porodine kohezivnosti i verbalne manifestne agresivnosti (-176*) i fizike manifestne agresivnosti (-194*). Dakle, to je kohezija vea to je verbalna i fizika manifestna agresivnost nia. Porodina komunikacija je u statistiko znaajnoj negativnoj korelaciji sa verbalnom manifestnom agresivnosti (-198**), fizikom manifestnom agresivnosti (-207**) , verbalnom (-203**) i fizikom latentnom agresivnosti (-197**). Zadovoljstvo porodicom je u statistiki znaajnoj negativnoj korelaciji sa svi m testiranim oblicima agresivnosti, verbalnom manifestnom agresivnosti (-305**), fizikom manifestnom agresivnosti (-252**), indirektnom agresivnosti (-167*), verbalnom (-311**) i fizikom latentnom agresivnosti (-316**). Dakle, to je zadovoljstvo porodicom vee, agresivnost je manja. Meu ostalim varijablama ne postoji statistiki znaajna korelacija.

H2-Postoji povezanost agresivnosti kod uenika i dimenzija linosti adolescenata Estraverzija Neuroticizam Psihoticizam

Tabela 9. Povezanost agresivnosti kod uenika i dimenzija linosti

Verbalna manifestna agresivnost R Ekstraverzija P N R Neuroticizam P N R Psihoticizam P N ,076 ,283 200 ,269
**

Fizika manifestna agresivnost

Indirektna ili pomerena agresivnost

Verbalna latentna agresivnost

Fizika latentna agresivnost

-,010 ,893 200 ,048 ,500 200 ,367

**

,002 ,975 200 ,190

**

,016 ,828 200 ,225

**

,038 ,589 200 ,225** ,001 200 ,272

**

,000 200 ,248

**

,007 200 ,221

**

,001 200 ,215

**

,000 200

,000 200

,002 200

,002 200

,000 200

**Razlika je statistiki znaajna na nivou 0.01

63

*Razlika je statistiki znaajna na nivou 0.05

Iz prikazane tabele mogue je uoiti da ekstraverzija nije u statistiki znaajnoj povezanosti ni sa jednim oblikom agresivnosti. Neuroticizam je u statistiki znaajnoj pozitivnoj korelaciji sa verbalnom manifestnom agresivnosti (269**), indireknoj agresivnosti (190**), verbalnom latentnom (225**) i fizikom latentnom agresivnosti (225**). Psihoticizam je u statistiki znaajnoj pozitivnoj korelaciji sa svim oblicima agresivnosti, sa verbalnom manifestnom agresivnosti (248**), fizikoj agresivnosti (367**) indireknoj agresivnosti (221**), verbalnom latentnom (215**) i fizikom latentnom agresivnosti (272**). Meu ostalim varijablama ne postoji statistiki znaajna korelacija.

H3- Postoji povezanosti psihoticizma kod uenika i nain na koji oni procenjuju funkcionalnosti njihove porodice. Psihoticizam je u a u pozitivnoj negativnoj korelaciji korelaciji sa sa neuravnoteenim skalama Circumplex modela, uravnoteenim skalama i komunikacijom u porodici.

Tabela 10. Povezanost psihoticizma i naina na koji uenici procenjuju funkcionalnost njihove porodice
Psihoticizam r Racio kohezija p N r Racio fleksibilnosti p N r Dezangaovanost p N r Zapletenost p N -,290
**

,000 200 -,077 ,280 200 ,221

**

,002 200 ,081 ,251 200

64

r Rigidnost p N r Haotinost p N r Komunikacija p N r Zadovoljstvo porodicom p N

,039 ,582 200 ,075 ,290 200 -,290** ,000 200 -,261
**

,000 200

**Razlika je statistiki znaajna na nivou 0.01 *Razlika je statistiki znaajna na nivou 0.05

Iz prikazane tabele mogue je uoiti da postoji statistiki znaajna negativna povezanost psihoticizma sa porodinom kohezijom (-290**), komunikacijom (-290**) i zadovoljstva porodicom (-261**). Pozitivna korelacija ustanovljena je izmeu psihoticizma dezangaovanosti (221**). Meu ostalim varijablama nije primeena statistiki znaajna korelacija. H4- Postoji povezanosti ekstraverzije kod uenika i naina na koji oni procenjuju funkcionalnost njihove porodice. Ekstraverzija je u negativnoj korelaciji sa neuravnoteenim skalama Circumplex modela, a u pozitivnoj korelaciji sa uravnoteenim skalama i komunikacijom u porodici. i

Tabela 11. Povezanost ekstraverzije i naina na koji uenici procenjuju funkcionalnost njihove porodice

65

Ekstraverzija r Balansirana kohezija p N r Balansirana fleksibilnost p N r Dezangaovanost p N r Zapletenost p N r Rigidnost p N r Haotinost p N r Komunikacija p N r Zadovoljstvo porodicom p N ,145
*

,041 200 ,155* ,029 200 -,131 ,065 200 -,046 ,518 200 -,084 ,237 200 -,227** ,001 200 ,184** ,009 200 ,142* ,045 200

**Razlika je statistiki znaajna na nivou 0.01 *Razlika je statistiki znaajna na nivou 0.05

Iz prikazane tabele mogue je uoiti da je ekstraverzija u statistiki znaajnoj pozitivnoj korelaciji sa kohezijom (145*), fleksibilnou (155*), komunikaciom (184**) i zadovoljstvo porodicom (142*). U negativnoj je vezi sa haotinou (-227**). Meu ostalim varijablama ne postoji statistiki znaajna korelacija.

H5- Postoji povezanosti neuroticizma kod uenika i naina na koji oni procenjuju funkcionalnost njihove porodice. Neuroticizam je u pozitivnoj korelaciji sa 66

neuravnoteenim skalama Circumplex modela, a u negativnoj sa uravnoteenim skalama i komunikacijom u porodici. Tabela 12. Povezanost neuroticizma i naina na koji uenici procenjuju funkcionalnost njihove porodice
Neuroticizam r Balansirana kohezija p N r Balansirana fleksibilnost p N r Dezangaovanost p N r Zapletenost p N r Rigidnost p N r Haotinost p N r Kohezija p N r Fleksibilnost p N r Komunikacija p N r Zadovoljstvo porodicom p N -,032 ,648 200 ,090 ,204 200 ,113 ,113 200 ,074 ,298 200 ,054 ,449 200 ,150* ,034 200 -,042 ,555 200 ,115 ,104 200 -,214
**

,002 200 -,354

**

,000 200

**Razlika je statistiki znaajna na nivou 0.01 *Razlika je statistiki znaajna na nivou 0.05

Iz prikazane tabele mogue je uoiti da je neuroticizam u statistiki znaajnoj pozitivnoj korelaciji sa haotinou (150*), a u negativnoj korelaciji sa porodinom komunikacijom (67

214**) i zadovoljstvo porodicom (-354**). Meu ostalim varijablama ne postoji statistiki znaajna korelacija. Prva specifina hipoteza- glasi da postoje statistiki znaajne razlike u ispoljavanju agresivnosti kod uenika s obzirom na pol ispitanika.

Tabela13. Razlika u ispoljavanju agresivnosti s obzirom na pol ispitanika

Pol Verbalna manifestna agresivnost Fizika manifestna agresivnost Indirektna ili pomerena agresivnost Verbalna latentna agresivnost Fizika latentna agresivnost muski enski muski enski muski enski muski enski muski enski N 87 113 87 113 87 113 87 113 87 113 AS 38,9885 37,5752 29,8276 25,9558 31,3908 30,9381 37,9195 34,4867 37,6897 34,9027 SD 12,14208 12,49700 9,96763 10,39436 10,77287 10,66811 12,99393 12,35062 13,78515 15,63705 t ,803 p ,423

2,658

,008

,296

,767

1,905

,058

1,315

,190

Iz prikazane tabele mogue je uoiti da postoji statistiki znaajna razlika meu mukim i enskim ispitanicima na varijabli fizika manifestna agresivnost. Naime, ispitanici mukog pola imaju izraeniji ovaj oblik agresivnosti u odnosu na ene. Na ostalim oblicima agresivnosti, statistiki znaajna razlika meu polovima ne postoji

68

Druga specifina hipoteza glasi da postoje statistiki znaajne razlike u ispoljavanju agresivnosti kod uenika s obzirom na uspeh u prethodnom razredu.

Tabela14. Razlika u ispoljavanju agresivnosti s obzirom na uspeh u prethodnom razredu

df Izmeu grupa Verbalna manifestna agresivnost Unutar grupa Total Fizika manifestna agresivnost Izmeu grupa Unutar grupa Total Izmeu grupa Unutar grupa Total Izmeu grupa Unutar grupa Total Izmeu grupa Fizika latentna agresivnost Unutar grupa Total 4 195 199 4 195 199 4 195 199 4 195 199 4 195 199 ,741 ,565 1,635 ,167 ,545 ,703 1,607 ,174 1,894 ,113 F p

Indirektna ili pomerena agresivnost

Verbalna latentna agresivnost

Analizom varijanse nismo dobili statistiki znaajne razlike u ispoljavanju agresivnosti s obzirom na uspeh u prethodnom razredu. Zakljuak je da ne postoji statistiki znaajna razlika meu uenicima razliitog kolskog uspeha na ispitivanim oblicima agresivnosti.

Trea specifina hipoteza- glasi da postoje statistiki znaajne razlike u ispoljavanju agresivnosti kod uenika s obzirom na obrazovanje roditelja.

69

Tabela15. Razlika u ispoljavanju agresivnosti ispitanika s obzirom na obrazovanje majke

Obrazovanje majke Verbalna manifestna agresivnost Izmeu grupa Unutar grupa Total Fizika manifestna agresivnost Izmeu grupa Unutar grupa Total Indirektna ili pomerena agresivnost Izmeu grupa Unutar grupa Total Izmeu grupa Unutar grupa Total Izmeu grupa Fizika latentna agresivnost Unutar grupa Total df 2 197 199 2 197 199 2 197 199 2 197 199 2 197 199 ,981 ,377 1,365 ,258 1,318 ,270 2,113 ,124 ,672 ,512 F p

Verbalna latentna agresivnost

Tabela 16. Razlika u ispoljavanju agresivnosti ispitanika s obzirom na obrazovanje oca

Obrazovanje oca Verbalna manifestna agresivnost Izmeu grupa Unutar grupa Total Izmeu grupa Unutar grupa Total Izmeu grupa Indirektna ili pomerena agresivnost Unutar grupa Total Izmeu grupa Unutar grupa Total Izmeu grupa Fizika latentna agresivnost Unutar grupa Total df 3 196 199 3 196 199 3 196 199 3 196 199 3 196 199 ,682 ,564 ,994 ,397 ,382 ,766 1,051 ,371 F ,944 p ,421

Fizika manifestna agresivnost

Verbalna latentna agresivnost

70

Analizom varijanse nismo dobili statistiki znaajne razlike u ispoljavanju agresivnosti s obzirom na obrazovanje roditelja. Zakljuak je da ne postoje statistiki znaajne razlike meu ispitanicima iji roditelji imaju razliit nivo obrazovanja na ispitivanim oblicima agresivnosti.

etvrta specifina hipoteza- glasi da postoje statistiki znaajne razlike u ispoljavanju agresivnosti kod uenika s obzirom na zaposlenost roditelja.

Tabela 17. Razlika u ispoljavanju agresivnosti ispitanika s obzirom na zaposlenost roditelja

df Verbalna manifestna agresivnost Izmeu grupa Unutar grupa Total Izmeu grupa Unutar grupa Total Izmeu grupa Indirektna ili pomerena agresivnost Unutar grupa Total Verbalna latentna agresivnost Izmeu grupa Unutar grupa Total Izmeu grupa Fizika latentna agresivnost Unutar grupa Total 5 194 199 5 194 199 5 194 199 5 194 199 5 194 199 1,384 ,232 ,723 ,607 ,460 ,806 ,800 ,551 F 1,257 p ,284

Fizika manifestna agresivnost

to se tie odnosa izmeu grupa, ispitivali smo odnos izmeu ispitanika ija su oba roditelja zaposlena, u odnisu na one iji roditelji nisu zaposleni. Ukupno 86 ispitanika imaju zaposlena oba raoditlja, dok ostatak ispitivanih adlescenata spada u grupu onih gde jedan ili oba roditelja ne rade. Nakon obrade rezultata dosli smo do zakljuka da ne postoje statistiki znaajne razlike meu ispitanicima iji roditelji rade u odnosu na one koji ne rade , na ispitivanim oblicima agresivnosti.

71

Peta specifina hipoteza glasi da postoje statistiki znaajne razlike u ispoljavanju agresivnosti kod uenika s obzirom na uzrast ispitanika.

Tabela18. Razlika u ispoljavanju agresivnosti s obzirom na uzrast ispitanika

df Verbalna manifestna agresivnost Izmeu grupa Unutar grupa Total Fizika manifestna agresivnost Izmeu grupa Unutar grupa Total Indirektna ili pomerena agresivnost Izmeu grupa Unutar grupa Total Izmeu grupa Unutar grupa Total Izmeu grupa Fizika latentna agresivnost Unutar grupa Total 2 197 199 2 197 199 2 197 199 2 197 199 2 197 199 1,552 ,214 1,108 ,332 ,683 ,506 3,984 ,020 F 2,902 p ,057

Verbalna latentna agresivnost

Tabela19.Razlika u ispoljavanju agresivnosti meu grupama s obzirom na uzrast ispitanika

Dependent Variable (I) Starost (J) Starost Srednja razlika (I-J) 12-14 Fizika manifestna agresivnost 15-16 17-18 12-14 17-18 12-14 15-16 3,83150
*

,020 ,765 ,020 ,029 ,765 ,029

-,65801 -3,83150 -4,48951

* *

15-16

17-18

,65801 4,48951
*

Iz prikazane tabele mogue je uoiti da postoje razlike meu ispitanicima s obziro m na starost ispitanika i to samo na fizikoj manifestoj agresivnosti (.020). Da bi ispitali meu kojim grupama postoji razlika, koristili smo Post Hoc Test. Ovim testom utvreno je da postoje razlike meu ispitanicima uzrasta 12 do 14 i 15 do 16 godina. Naime, mlai ispitanici (12 do 72

14 godina) imaju izraeniju fiziku manifestu agresivnost u odnosu na uenike od 15 do 16 godina. Takoe, razlika postoji i izmeu ispitanika starosti 17 do 18 i 15 do 16 godina. Ispitanici starosti od 17 do 18 godina imaju izraeniji ovaj oblik agresivnosti u odnosu na uenike starosti od 15 do 16 godina.

IV DISKUSIJA REZULTATA ISTRAIVANJA

Istraivanje koje smo sproveli u ovoj oblasti svakako nije prvo ali je znaajno s obzirom na odnos koji je napravljen izmeu agresivnosti, funkcionalnosti porodinih odnosa i dimenzija linosti. U tom smislu se nadamo da su podaci koje smo dobili znaajni ne samo za stvaranje empirijske slike agresivnosti adolescenata, ve da imaju i iri znaaj u svrhu edukacije porodinih savetovalaca i timova za podrku adolescenata. Pokuavajui da odgovorimo na pitanja kojima se rad bavi, uoblienih u hipoteze, nadamo se da smo makar malo u tome uspeli. Glavni cilj ovog rada bio je ispitati povezanost funkcionalnosti porodice, osobina linosti i agresivnost i adolescenata. Oekivali smo da postoji povezanost agresivnosti kod uenika i naina na koji oni procenjuju funkcionalnost njihove porodice, kao i da postoji pvezanosti izmeu osobina linosti i agresivnosti adolescenata. U istraivanju je uestvovalo 200 ispitanika 100 iz osnovne kole i 100 ispitanika iz srednje kole. Od mernih instrumenata korien je FACES IV paket za evaluaciju porodine adaptabilnosti i kohezije, autora Olsona i njegovih saradnika (Olson, Gorral & Tiesel, 2006), upitnik EPQ koji je operacionalizacija Ajzenkove teorije linosti, upitnik agresivnosti ( A-87; uul,1987 ) i posebno namenski konstruisan upitnik za potrebe ovog istraivanja kojim su obuhvaeni opti podaci i sociodemografske karakteristike ispitanika relevantnih za ovo istraivanje. Samo istraivanje je sprovedeno u periodu od januara do februara 2013. godine. Istraivanje je sprovedeno u optini Sjenica, osnovna kola Svetozar Markovi i 12. Decembar i u Gimnaziji. Ispitanici su pokazali zadovoljavajuu spremnost za saradnju i angaovanost, naroito ispitanici iz srednje kole.

73

U nastavku rada emo razmotriti rezultate istraivanja, tako to emo prodiskutovati svih 7 delimino potvrenih hipoteza kao i izraenost varijabli. Neemo se drati jednog dominantnog teorijskog okvira, nego emo nastojati da rezultate sagledamo iz vie uglova. Pritom emo se koristiti relevantnim teorijskim i empirijskim podacima, a takoe emo i iznositi odreene line stavove i u okviru svake istraivanja ove problematike. Prva hipoteza- Postoji povezanost agresivnosti kod uenika i naina na koji oni procenjuju funkcionalnost njihove porodice. Procena agresivnosti je u pozitivnoj korelaciji sa neuravnoteenim skalama Circumplex modela, a u negativnoj korelaciji sa uravnoteenim skalama i komunikacijom u porodici. Moemo rei da je prva hipoteza delimino potvrena. Pronaene su statistiki znaajne negativne korelacije porodine kohezivnosti i verbalne manifestne agresivnosti i fizike manifestne agresivnosti. Dakle, to je kohezija vea to je verbalna i fizika manifestna agresivnost manja (Tabela 8.). Rezultati su u skladu sa naim oekivanjima da povezanost u okviru porodice utie na smanjenje agresivnosti. Porodina komunikacija je u statistiko znaajnoj negativnoj korelaciji sa verbalnom manifestnom agresivnosti, fizikom manifestnom agresivnosti, verbalnom i fizikom latentnom agresivnosti. Dakle, sto je komunikacija u porodici vea to je verbalna manifestna agresivnosti, fizika manifestna agresivnosti, verbalna i fizika latentna agresivnost manja. hipoteze kao i preporuke za budua

Takav nalaz je oekivan, a moe se objasniti principima uenja po modelu i delovanjem procesa socijalizacije u okviru porodice. Naime, deca posmatraju ponaanje svojih roditelja, njihovo brano i porodino funkcionisanje, usvajaju njihove stavove i ponaanja, tako da se u odraslom dobu ponaaju na slian nain kao i roditelji (Sanders et al., 1999., prema udina Obradovi & Obradovi, 2005). Na taj nain se, zahvaljujui principima uenja po modelu, moe obrazloiti nalaz da ispitanici koji potiu iz porodica u kojima je postojala kvalitetnija komunikacija manje su agresivni.

Patterson i sar. (1989 prema Kereste 2002) navode da roditeljsko ponaanje i porodini procesi obanjavaju od 30 do 40% razliitog agresivnog i antisocijalnog ponaanja.

74

U ovom smislu, za dete od velikog je znaaja, za adekvatan razvoj linosti i mogunosti kontrolisanja negativnih stimulusa iz okoline i vlastitih impulsa. Ako je stil vaspitanja kanjavajui, pun zabrana i kritika, ako se roditelji ponaaju agresivno ili zlostavljaju decu, deca e usvajati njihov model ponaanja, potiskivati oseaj straha, boli i ponienja i sama poeti razvijati agresivno ponaanje. Osim navedenih emocija, kod dece su intenzivnija ljutnja, bes, srdba, gnev, mrnja kao jedan od krajnih negativnih elemenata koji prate ovaj fenomen i njegovu manifestciju u smislu agresivnog ponaanja (Kereste, 2007). Brojna su se istraivanja bavila prouavanjem ovog problema. Utvreno je da kvalitet odnosa izmeu majke i deteta, odnosno njihova kohezivnost, u najranijem periodu utie na razvojne ishode kod deteta tj. da su deca koja nemaju dobru povezanost, u smislu kohezivne veze, sa svojim majkama, u kasnijem periodu su agresivnija od druge dece (Turner,1991 prema Kereste 2002). Negativni uticaj na razvoj deteta ima upotreba telesnog kanjavanja; postoji pozitivna korelacija izmeu estog takvog kanjavanja i agresivnosti dece (Maccoby, 1980 prema uul, 1989). Kasnije su se istraivai usmerili na ispitivanje povezanosti izmeu svake od tri temeljne dimenzije roditeljskog ponaanja (prihvaanja, psiholoke i bihevioralne kontrole) i deije agresivnosti. Veina istraivanja je potvrdila postojanje znaajne negativne povezanosti izmeu dimenzije prihvaanja i deje agresivnosti, kao i podatak o manjoj agresivnosti dece iji roditelji postavljaju jasna pravila ponaanja i zahtevaju njihovo potovanje (prema Kereste, 2002). Barber i sar. (1994 prema Kereste, 2002) su utvrdili da je psiholoka kontrola povezana s inernalizovanim problemima u razvoju deteta (kao to su nesigurnost, nedostatak

samostalnosti i sl.), dok je nedostatak bihevioralne kontrole povezana s eksternaliziranim problemima (agresivnou i drugim aspektima antisocijalnog ponaanja). Kereste je (2002) utvrdila da su deca psiholoki kontroliuih roditelja agresivnija i manje altruistina od dece kojima roditelji omoguavaju psiholoku autonomiju, dok za dimenziju bihevioralne kontrole nije dobila takvu povezanost. Hart i sar. (1998 prema Kereste, 2002) su ispitivali povezanost izmeu roditeljskog ponaanja i razliitih vrsta agresivnosti kod dece (otvorene ili direktne i relaciske ili indirektne agresivnosti). Dobili su sledee rezultate: deca roditelja koji koriste u razvoju postupke prisile procenjena su kao direktno agresivnija; potvrena negativna povezanost dimenzije prihvatanja i agresivnosti (direktne); utvrena je i pozitivna povezanost majine psiholoke kontrole i direktne agresivnosti dece, ali ta veza nije potvrena za oeve, kao ni za 75

oba roditelja u sluaju relacijske agresivnosti; u pogledu relaciske ili indirektne agresivnosti, postoji pozitivna povezanost s nedovoljnim roditeljskim prihvaanjem, i sa upotrebom razvojnih postupaka prisile od strane majke. Patterson i sar. (1992 prema Kereste, 2002) smatraju da vanu ulogu u razvoju agresivnog ponaanja imaju tzv. porodini prisilni procesi koji su esta pojava u porodicama s agresivnom decom. Pod tim procesima se podrazumijeva da lanovi porodice ne ostvaruju svoje ciljeve kroz saradnju nego agresivnim ponaanjima, kao to su prijetnje i upotreba sile. Na taj nain prekida se konfliktna situacija, agresivno ponaanje je negativno potkrijepljeno, pa se poveava verovatnoa njegovog ponovnog pojavljivanja u takvim situacijama. Posebno su znaajni intervenciski programi kojima se prekidaju i negativne pordine interakcije a usvajaju novi, efikasniji vaspitni postupci; ti programi dovode do smanjenja agresivnog ponaanja kod dece (Patterson i sar,1982 prema Kereste 2002). Ovi rezultati potvruju nae pretpostavke o tome da adolescenti u provocirajuim situacijama imaju tendenciju prema latentnim oblicima agresivnog ponaanja isti kao prema manifestnim oblicima agresije ako je komunikacija unutar porodice adolescenta iz njegove perspektive loa. Adolescenti koji su privreni svojim porodicama, tj. gde imamo visok nivo kohezivnosti, nisu zaokupljeni svojim bliskim odnosima sa drugima, pa ih to ne spreava da svoju (ne)opravdanu agresivnost ispolje na otvoren na in, i ne pribegavaju latentnim oblicima agresivnosti ve manifestnim. Meu ostalim varijablama nismo nasli statistiki znaajnu korelaciju, ali ovo svakako treba preispitati i utvrditi da li npr. enski ispitanici koji imaju visok skor na skali manifestne fizike agresivnosti kako procenjuju svoju porodicu. Druga hipoteza-Postoji povezanost agresivnosti kod uenika i dimenzija linosti adolescenata :Ekstraverzija, Neuroticizam, Psihoticizam. Uvidom u rezultate (Tabele 9.) moe se zakljuiti da je i ova hipoteza delimino potvrena. Ekstraverzija nije u statistiki znaajnoj povezanosti ni sa jednim oblikom agresivnosti. To znai da ekstravertne osobe nemaju vie skolnosti ka agresvinim oblicima ponaanja od drugih i ako ih odlikuju visoka ukljuenost u spoljaanji svet, lako i brzo uspostavljanje meuljudskih odnosa, preferencija za velike grupe, sklonost ka traenju uzbuenja, sklonost ka doivljavanju pozitivnih emocija, optimizam, brzo prilagoavanje, prihvatanje promena, radoznalost i traganje za informacijama. Neuroticizam je u statistiki znaajnoj pozitivnoj korelaciji sa verbalnom manifestom agresivnou, indirektnom 76

agresivnou, verbalnom latentnom i fizikom latentnom agresivnou. To znaci da e osobe sa izraenim skorom na sk ali nuroticizma vie ispoljavati navedene oblike agresije. Psihotocizam je u statistiki znaajnoj pozitivnoj korelaciji sa svim oblicima agresivnosti. To znaci da osobe sa visokim skorom na skali psihoticizma odlikuje ispoljavanje svih ispitivanih vrsta agresije, to nije iznenaujui podatak zato to takve osobe najee opisujemo kao usamljene, neprijatne, okrutne, siromanih oseanja, bez sposobnosti empatije, grube prema drugima i gladne uzbuenja. Meu ostalim varijablama ne postoji statistiki znaajna korelacija. Na rezultat mogao bi se objasniti injenicom da se verbalni oblik ponaanja smatra najprimerenijim odgovorom u provocirajuim situacijama, pa i kad je re o agresivnom ponaanju. Ona je vrlo zastupljena meu populacijom adolescenata koji je smatraju svojim uobiajenim nainom komunikacije pa se zbog toga ne boje da bi verbalnom agresivnou (psovkom, svaom, vikanjem) mogli izgubiti bliske, prijateljske odnose, to se u naem istraivanju posebno odnosi na one adolescente koji imaju povien skor na skali neuroticizma i psihoticizma. Trea hipoteza- Postoji psihoticizma kod uenika i nain na koji oni

povezanosti

procenjuju funkcionalnosti njihove porodice. Psihoticizam je u pozitivnoj korelaciji sa neuravnoteenim skalama Circumplex modela, a u negativnoj korelaciji sa uravnoteenim skalama i komunikacijom u porodici. Podaci prikazani u tabeli 10. pokazuju da je psihoticizam u statistiki znaajnoj negativnoj povezanosti sa porodinom kohezijom i komunikacijom. Kohezivnost se, kao to smo istakli, odnosi na emotivno vezivanje, zajednitvo, koje lanovi porodice oseaju jedni prema drugima (Stanimirovi & Mijatovi, 2011). Porodice sa umerenom, racio kohezivnou odlikuje emocionalna povezanost, podrka, porodine granice, vreme i prijatelji, kao i interesovanja i rekreacija (Erde-Kavean, 2011). Ova negativna povezanost nam govori da su adolescenti iz fukcionalnih porodica drustveni, zanimljivi, sa razvijenom empatijom i brigom o drugima. U takvom jednom porodinom kontekstu, gde postoji bliskost i otvorenost, slobodno se razmenjuju stavovi i ideje, podstiu se raznovrsna zajednika iskutva, to moe da utie na smanjenje agresivnosti kod adolescenata. Dakle, nalazimo da kohezija u porodici deluje pozitivno na suzbijanje agresivnog ponaanja.

77

Pozitivna korelacija ustanovljena je izmeu psihoticizma i dezangaovanosti. Osobe sa visokim skorom na skali psihoticizma najee opisuju kao : usamljene, neprijatne i dosadne, okrutne, siromane oseanjima, bez sposobnosti empatije, grube prema drugima, gladne uzbuenja i sklone udnovatim i neobinim stvarima (Fulgosi,1985) zato ova korelacija sa dezangaovanosti nije iznenaujua. Meu ostalim varijablama nije primeena statistiki znaajna korelacija, zato je hipoteza delimino potvrena.

etvrta hipoteza- Postoji

povezanosti

ekstraverzije kod uenika i nain na koji oni

procenjuju funkcionalnost njihove porodice. Ekstraverzija je u negativnoj korelaciji sa neuravnoteenim skalama Circumplex modela, a u pozitivnoj korelaciji sa uravnoteenim skalama i komunikacijom u porodici.

Podaci prikazani u tabeli 11. pokazuju da je ekstraverzija u statistiki znaajnoj pozitivnoj korelaciji sa kohezijom, fleksibilnou i komunikacijom. To nam dalje govori da su adolescenti koji procenjuju kvalitet komunikacije u svojoj porodici kao visok i koji su zadovojniji svojom porodicom, ujedno i srdaniji, drutveniji, optimistiniji, istrajniji, promiljeniji, samodisciplinovaniji, aktivniji, vie radoznali i lake prihvataju promene u odnosu na adolescente koji kvalitet komunikacije u svojoj porodici procenjuju kao nii, i koji su nezadovoljniji svojom porodicom. Ekstraverzija je u negativnoj vezi sa haotinou.Meu ostalim varijablama ne postoji statistiki znaajna korelacija. Hipoteza je delimino potvrena. Rezultati su oekivani budui da smo smatrali da bi upravo pojedinci iz porodica koje su fleksibilne (i koje odlikuju umeren do visok nivo adaptibilnosti) poseduju osobine ekstravertnih osoba. Za bolje razumevanje bi bilo potrebno preciznije ustanoviti koliko ispitanika pripada svakoj od navedenih vrsta neuravnoteenih i uravnoteenih skala Circumplex modela. Peta hipoteza- Postoji povezanosti neuroticizma kod uenika i nain na koji oni procenjuju funkcionalnost njihove porodice. Neuroticizam je u pozitivnoj korelaciji sa neuravnoteenim

78

skalama Circumplex modela, a u negativnoj sa uravnoteenim skalama i komunikacijom u porodici. Nalazi ukazuju da je neuroticizam u statistiki znaajnoj pozitivnoj korelaciji sa

haotinou, a u negativnoj korelaciji sa porodinom komunikacijom. Ispitanici sa visokim skorom na skali neuroticizma svoje porodice doivljavaju tako da su uloge u njima nejasne, nepravilne, te da se odluke unutar porodice donose impulsivno, sto su karakteristike jedne disfunkcionalne porodice. Procena porodine komunikacije statistiki znaajno i negativno korelira sa neuroticizmom, pa su adolescenti koji procenjuju kvalitet porodine komunikacije kao visok ujedno i stabilne, samouverene, retko zabrinute, nenametljive i iskrene, i bez preteranog optereivanja sopstvenim postupcima. Meu ostalim varijablama ne postoji statistiki znaajna korelacija , tako da je ova hipoteza delimino potvrena. Prva specifina hipoteza- glasi da postoje statistiki znaajne razlike u ispoljavanju

agresivnosti kod uenika s obzirom na pol ispitanika. Prva specifina hipoteza je, takoe, delimino potvrena. Nalazi iz tabele 13. ukazuju da postoji statistiki znaajna razlika meu mukim i enskim ispitanicima na varijabli fizika manifestna agresivnost. Naime, ispitanici mukog pola imaju izraeniji ovaj oblik agresivnosti u odnosu na ene. Na ostalim oblicima agresivnosti, statistiki znaajna razlika meu

polovima ne postoji. U samim poecima istraivanja polnih razlika, agresivnost se smatrala isklju ivo mukim fenomenom (Buss, 1961; prema Owens, Shute i Slee, 2000b) pa su ene esto bile izuzimane iz uzoraka. Kasnije je prevladalo miljenje da mukarci vie koriste fiziku agresivnost, dok su ene verbalno agresivnije (Maccoby i Jacklin, 1974; prema Lagerspetz, B jrkqvist i Peltonen, 1988). Meutim, istraivanja su pokazala kako razlike u fizikoj i verbalnoj agresivnosti nisu najbolji indikator polnih razlika u agresivnom ponaanju. U veini istraivanja i dalje je dobijeno da su mukarci direktno agresivniji od ena, (za verbalnu agresivnost rezultati nisu jednoznani kao to su za telesnu agresivnost) a da su ene indirektno agresivnije u odnosu na mukarce (Lagerspetz i sur, 1988; Bjrqvist i sar, 1992a; 1992b; Salmivalli i Kaukiainen, 2004; Crick i Grotpeter, 1995; Pakaslahti i Jarvinen, 2000 prema Knezovi 2006). 79

Kao sto smo videli prvi oblici agresivnog ponaanja pojavljuju se vrlo rano u detin jstvu, kada se mogu uoiti i polne razlike u izraavanju agresivnosti, u smislu da su deaci znatno ee ti koji ispoljavaju agresivnost kroz fizike oblike, dok su devojice sklonije ponekad verbalnoj, a najee socijalnoj agresiji. Iako je teko otkriti uzroke nastanka agresivnog ponaanja, postoje mnogi uzroci za koje je dokazano da utiu na razvoj agresivnosti. Razliite vrste agresivnosti javljaju se u razliitim merama izmeu osobama razliitog uzrasta i pola. Postoje dokazi da telesna i instrumentalna agresija preovladava kod mlaeg uzrasta, dok se verbalna i neprijateljska agresija ee javlja kod kolskog uzrasta i nakon njega (Hartup,1974, McCabe i Lipscomb, 1988; prema Vasta, Haith i Miller, 1998). Mnogobrojna istraivanja pokazuju da polne razlike u iskazivanju agresivnog ponaanja postoje od ranog detinjstva. Deaci su agresivniji u predkolskom periodu i i tokom osnovne kole. U viim razredima osnovne kole pojavljuje se bitna polna razlika u obliku manifestacije agresivnosti muka agresija prema drugim deacima postaje izrazito telesna, dok agresija devojica postaje socijalne prirode (npr. traarenje, nazivanje pogrdnim imenima, ignorisanje) (Vasta i sar., 1998). Navedena polna razlika nastavlja se i u adolescenciji. Istraivanje koje je Rajhvajn (2004) sprovela na srednjokolcima pokazalo je veu manifestnu i latentnu verbalnu agresivnost devojaka, i veu manifestnu fiziku agresivnost mladi a. Na uzorku slinom po starosti Razum (2001) takoe dobija veu manifestnu i latentnu fizi ku agresivnost mladia. U oba istraivanja nije naena polna razlika u ukupnoj agresivnosti (prema Bulut,2006). Kagan i Baker (1961) su zakljuili kako su muki adolescenti spremniji priznati svoju ve u agresivnost od devojaka. To je zbog toga to se od mladia oekuje da su vie optereeni s razvojem svoje autonomije i nezavisnosti (do ega dolaze, izmeu ostalog, upotrebom agresije), dok devojke vie doivljavaju zaokupiranijima i anksioznijima u pogledu elje za pripadanjem i prihvaanjem od strane grupe (prema Bulut,2006). U literaturi se navodi kako su ene sklonije inhibirati iskazivanje srdbe zbog straha od negativnih posledica poput odbacivanja ili moda gubitka odnosa, dok mukarci ne anticipiraju takve negativne posledice, tovie, oekuju divljenje (Fehr, Baldwin, Collins, Patterson i Benditt, 1999). ene u otvorenijem (manifestnom) ispoljavanju agresivnosti sputavaju i stroije norme prema agresivnom ponaanju ena, a koje se usvajaju socijalizacijom i postaju sastavni deo enine polne uloge.

80

Mnogobrojna istraivanja sugeriu da ene pokazuju vei stepen neuroticizma i anksioznosti u bliskim odnosima (Schumaker i sur., 1988; Waren, 1982; Twenge, 2000; prema Kamenov i Jeli, 2003). Devojke su u veoj meri zaokupljene i anksiozne u pogledu elje za pripadanjem i prihvaanjem od strane grupe, dok s druge strane, kod mladia postoji vea potreba za autonomijom i nezavisnou. Lackovi- Grgin (2006) navodi kako se uopteno moe rei da mladii vie preferiraju nezavisnost u prijateljstvu. Devojke takoe vrednuju nezavisnost, ali one je drugaije svataju od mladia. Pri definisanju nezavisnosti one navode da se valja oslanjati na druge kad je to neophodno, da ustvari svi zavise o drugima. Osim toga, devojke percipiraju viestruke ko risti od prijateljstva, posebno naglaavaju zadovoljavanja emocionalnih potreba, dok mladii u tom odnosu ele posti i nezavisnost od roditelja. Za razliku od devojaka, mladi i preferiraju manje prisne interakcije; bliskost ili zavisnost od drugih kod njih izaziva nelagodu to se onda odraava i na to da postiu vie rezultate na dimenziji izbegavanja. Ipak treba biti oprezan pri interpretaciji takvih rezultata budui da postoje i drugaiji nalazi, pa u nekim istraivanjima nisu potvrene polne razlike u indirektnoj agresivnosti ( sterman i sar, 1998; Galen i Underwood, 1997; Rys i Bear, 1997; prema Knezovi 2006) dok su Tomada i Schneider (1997 prema Knezovi 2006) dobili da su deaci indirektno agresivniji od devojica. Salmivalli i Kaukiainen (2004 prema Knezovi 2006) smatraju da nije ispravno indirektnu agresivnost nazivati enskom, barem ne u smislu da su ene u proseku indirektno agresivnije od mukaraca. Takva konstatacija je, prema njima, opravdana jedino u smislu da, izrazito agresivne devojice dominantno koriste indirektne strategije. Sklonost ena ka koritenju indirektne agresije, potvrena je i u nekim nezapadnjakim kulturama, pa tako Fry (1990 prema Knezovi 2006) navodi takve nalaze meu Zapotec Indijankama te meu enama u Argentini. Burbank (1987 prema Knezovi 2006) u svom pregledu antropologijskih istraivanja enske agresivnosti u 137 drutava, takoe ukazuje na sline rezultate. Iako je, kako smo naveli na po etku, uglavnom jednoznano potvrena vea telesna agresivnost kod mukaraca u odnosu na ene, u nekim kulturama su dobijeni i suprotni rezultati; Cook je (1992 prema Knezovi 2006) utvrdio da su ene na otoku Margarita, u Venezueli, gde je prisutan matrijarhat, i t elesno i verbalno agresivnije od mukaraca. Polne razlike u agresivnosti mogu se objasniti biolokim i socijalnim iniocima. Kao bioloki inioci navode se muki polni hormoni kao i t elesna snaga koja dovo di do vee spremnosti 81

deaka da u odreenoj situaciji reagiraju agresivno (Kereste, 2002). Kao socijalni inioci istiu se razlike u socijalizaciji, budui da se otvorena, t elesna agresivnost kod deaka tolerie i smatra normativnom u odreenom periodu, dok se kod devojica takva ponaanja obeshrabruju tj. agresivnost je prihvatljiva u sklopu muke polne uloge, ali ne i enske (Williams, 1983; prema Kereste, 2002). Bjrqvist (1994 prema Kereste 2002) smatra da se polne razlike u agresivnosti razvijaju kroz mehanizme socijalnog uenja i da nisu iskljuivo povezane s hormonalnim razlikama. Mogue je da se polne razlike javljaju i zbog strukture vrnjakih grupa. Devojice formiraju manje grupe, uglavnom parove, pa su manipulativna ponaanja uspena u takvom okruenju, dok su deake grupe vee i slabije definisane, s izraenom kompetitivnosti, pa je vanija telesna dominacija (Lagerspetz i sar, 1988 prema Kereste, 2002). Finski autori Bjrqvist, sterman i Lagerspetz (1993 prema Kereste 2002) nude jedinstvenu teoriju za objanjenje razvojnih promena i polnih razlika u agresivnosti. U njihovoj teoriji naglaava se vanost subjektivne procene verovatnih posledica agresivnog ina, odnosno agresor razmatra odnos izmeu oekivanog efekta odabrane agresivne strategije s jedne strane i moguih telesnih, psihikih i socijalnih posledica, s druge strane. Glavni cilj je, prema autorima, pronai onu strategiju kojom e se postii maksimalni efekat uz minimalni rizik. Povoljnom merom efekta i rizika objanjavaju relativnu sklonost ena ka indirektnoj agresivnosti, budui da za njih direktna agresivnost ukljuuje vie rizika, i t elesnih i socijalnih, nego za mukarce. Druga specifina hipoteza- Ispitati da li postoje statistiki znaajne razlike u ispoljavanju agresivnosti kod uenika s obzirom na uspeh u prethodnom razredu. Oekivajui da postoji mogunost da uenici sa slabim uspehom imaju izraeni obli k verbalne i fizike agresije u odnosu na one sa boljim uspehom u prethodnom razredu. Obradom podataka nismo otkrili statistiki znaajnu razliku. Potvreno je da ne postoji statistiki znaajna razlika meu uenicima razliitog kolskog uspeha na ispitivanim oblicima agresivnosti, pa samim tim druga specifina hipoteza nije potvrena, to znai da na agresivnost adolescenata ne utice uspeh u skoli.

82

Trea specifina hipoteza -Ispitati da li postoje statistiki znaajne razlike u ispoljavanju agresivnosti kod uenika s obzirom na obrazovanje roditelja. Ono ta nam je takoe bilo interesantno ispitati jeste, da li na ispoljavanje agresivnosti utie nivo obrazovanja roditelja. Trea specifina hipoteza nije potvrena, jer dobijeni rezultati ukazuju da ne p ostoje statistiki znaajne razlike meu ispitanicima iji roditelji imaju razliit nivo obrazovanja na ispitivanim oblicima agresivnosti. To znai da obrazovanje nije jedan od znaajnih faktora koji su povezani sa ispoljavanjem agresivnoti. Da li su roditelji obrazovani ili ne, njihovo dete, bar u tom pogledu nee se razlikovati po oblicima ispoljavanja agresivnosti od drugih.

etvrta specifina hipoteza -Ispitati da li postoje statistiki znaajne razlike u ispoljavanju agresivnosti kod uenika s obzirom na zaposlenost roditelja. etvrta specifina hipoteza nije potvrena, jer dobijeni rezultati ukazuju da ne postoje statistiki znaajne razlike meu ispitanicima iji roditelji imaju razliit oblik zapoljenja na ispitivanim oblicima agresivnosti.

Peta specifina hipoteza -Ispitati da li postoje statistiki znaajne razlike u ispoljavanju agresivnosti kod uenika s obzirom na uzrast ispitanika

Peta specifina hipoteza je delimino potvrena. Dobijeni rezultati ukazuju da postoje razlike meu ispitanicima s obzirom na starost ispitanika, i to samo postoje na fizikoj manifestoj agresivnosti. Da bi ispitali meu kojim grupama postoji razlika, koristili smo Post Hoc Test. Ovim testom utvreno je da postoje razlike meu ispitanicima uzrasta 12 do 14 i 15 do 16 godina. Naime, mlai ispitanici (12 do 14 godina) imaju izraeniju fiziku manifestu agresivnost u odnosu na one od 15 do 16 godina. Takoe, razlika postoji i izmeu ispitanika starosti 17 do 18 i 15 do 16 godina. Ispitanici starosti od 17 do 18 imaju izraeniji ovaj oblik agresivnosti u odnosu na one starosti od 15 do 16 godina.

83

Razliite studije belee uzrasno razliite poetke agresivnog ponaanja. Negde p od uticajem socijalne sredine i izmeu 2. i 3. godine, dete polako poinje da osvaja socijalni prostor. Ono sada zna da odreene rei i postupci izazivaju razliite reakcije odraslih i koriste agresivnost da bi dobili ono sto ele. U ovom periodu je dominantna instrumentalnost agresivnog ponaanja i ispitivanje granica koje su (ili nisu) postavljene od strane odraslih. Dete tako proverava ta mu je dozvoljeno, a ta nije i na koji nain moe dobiti ono to eli. Prema bihevioristikom shvatanju, ovek osea, misli i radi na nain koji se pokazao uspenim u postizanju onog to eli. Agresija je steena u traenju nae optimalne vrednosti (koristi, pozicije). Ako dete otkrije da e mu neko dati ono to eli, ako bude agresivno, ono e postati osoba sklona agresivnom ponaanju. U analizi agresivnog ponaanja nije vana namera, vane su samo vrste potkrepljenja koje deluju na agresivno ponaanje.

Ako se okrenemo psihoanalizi, opaamo da se oko tree godine javlja izrazito neprijateljstvo prema roditelju suprotnog pola. Dete iz straha i prevelike doze anksioznosti, potiskuje ovo neprijateljstvo, kao i seksualnost, i ulazi u period mirovanja, koji traje do oko 12. godine. Iako su tada seksualni impulsi u drugom planu, esto dolazi do ispoljavanja otvorene agresije prema vrnjacima. S druge strane, ulaskom u pubertet, poinju da se bude seksualni impulsi, ali se ispoljavanje nasilja sada maskira. Prema Karen Hornaj ovakve tendencije su specifine za nau kulturu u kojoj su veoma struktuirani sistemi (ne)dozvoljenog ponaanja, te dete esto u razvoju mora da potiskuje razliite impulse da bi bilo prihvaeno uul, M. (1989). Hazan i sar. (1991, prema Neki, 2005) su utvrdili da je 75% 17 -godinjaka navelo da vide prijatelje kao izvore emocionalne podrke i one koji razumeju njihove potrebe. Istovremeno, njih 55% smatra da su roditelji i dalje vano sigurno utoite. Pa samim tim zakljuijemo da je porodica i dalje vaan faktor kreiranja sigurnosti pojedinca u tom periodu. U istraivanjima je potvreno da je agresivnost izrazito stabilan oblik ponaanja; dobijene su visoke korelacije izmeu agresivnosti izraene u detinjstvu i u odraslom dobu (Olweus 1979; prema Kereste, 2002). Loeber je (1982; prema Loeber i Hay, 1997) utvrdio da je stabilnost agresivnosti vea za pojedince koji pripadaju u ekstremne skupine (izrazito agresivni i izrazito neagresivni) nego za one u skupini proseno agresivnih. Bjrqvist i sar. (1992b) smatraju da telesna, verbalna i indirektna agresivnost predstavljaju tri razvojne faze agresivnosti koje slede jedna drugu, a delimino se preklapaju. Kod male dece, zbog nedovoljno razvijenih verbalnih i socijalnih vetina, prevladava telesna agresivnost; u kolskom uzrastu s razvojem 84

verbalnih sposobnosti, i deaci i devojice uoavaju prednosti verbalnih strategija koje su, u odnosu na telesnu agresivnost, drutveno prihvatljivije ponaanje. Sa razvojem socijalnih vetina, pojedinci usvajaju indirektne taktike kojima na posredan nain, koristei druge osobe iz svoje socijalne mree, ostvaruju svoje agresivne ciljeve. Kroz adolescenciju, kao i odraslo doba, pojedinci koriste i verbalne i indirektne strategije (Bjrqvist i sar, 1992b prema Knezovi 2006). Ti isti autori su na uzorku 8, 11, 15 i 18godinjih uenika dobili da je i za deake i za devojice najvei stepen izraenosti telesne, verbalne i indirektne agresivnosti, bio u perodu od 11.godina. Za telesnu agresivnost se nakon tog perioda pokazao izraziti trend opadanja dok su verbalna i indirektna agresivnost pokazivale tendenciju tek blagog opadanja (Bjrqvist i sar, 1992b prema Knezovi 2006). Neki nalazi upuuju na razvojne promene u stilovima agresivnosti i u odraslom dobu, kada se javljaju jo suptilniji i skriveniji oblici agresivnosti (Bjrqvist, 1994 prema Knezovi 2006). Preporuka je da se u nekom buduem istraivanju proiri uzorak isptanicima starosne grupe od 7-12 godna.

85

ZAKLJUAK
Agresivnost je zasigurno bila jedan od znaajnih problema od samog postanka ljudskoga roda, i kao takva zadrala se sve do danas. Ovakav problem ne tie se samo onih koji se bave ljudskom psihologijom i razvojem pojedinca uopte, nego i svih onih kojima je stalo do kvalitetnog odranja ljudske vrste i njenog opstanka u koliko-toliko zdravom stanju. Obzirom da je ona zaetnik niza neadekvatnih oblika ponaanja i raznih drugih problema i netrepeljivosti koje se stalno manifestuju u okviru ljudske populacije svih uzrasta, potrebno je da se uloi veliki trud u cilju prevencije razvijanja i manifestacije ovog fenomena. Niz je naina da se navedeno realizuje, ali sigurno da je porodica kljuni faktor prevencije i suzbijanja gotovo svih oblika poremeaja u ponaanju, pa tako i prekomerne agresije koja usled odreenih nadraaja postaje izraena. U prilog govori i rezultat koji smo dobili da postoji statistiki znaajna negativna korelacija izmeu porodine kohezivnosti i verbalne manifestne agresivnosti i fizike manifestne agresivnosti kao i da je porodina komunikacija u statistiko znaajnoj negativnoj korelaciji sa verbalnom manifestnom agresivnosti, fizikom manifestnom agresivnosti, verbalnom i fizikom latentnom agresivnosti. Meutim, ne moemo zanemarit i ostale aspekte prevencije i suzbijanja agresivnog ponaanja, kao to su kole, vrnjaci i okolina opteno. Razvoj u duhu religije, koji podrazumeva razvijanje svesti o postojanju Nekoga ko e nas kazniti ili nagraditi za sve ono to inimo ili ne inimo, takoe je jedan od znaajnih preventivnih faktora u kontekstu ispoljavanja agresivnog ponaanja. Osnovni cilj naeg istraivanja je ispitati povezanost funkcionalnosti porodice, osobina linosti i agresivnost i adolescenata. Dobijeni rezultati su pokazali ekstraverzija nije u statistiki znaajnoj povezanosti ni sa jednim oblikom agresivnosti. Neuroticizam je u statistiki znaajnoj pozitivnoj korelaciji sa verbalnom manifestom agresivnosti, indireknoj agresivnosti, verbalnom latentnom i fizikom latentnom agresivnosti. Psihotocizam je u statistiki znaajnoj pozitivnoj korelaciji sa svim oblicima agresivnosti a u negativnoj povezanosti sa porodinom kohezijom i komunikacijom. Pozitivna korelacija ustanovljena je izmeu psihoticizma i dezangaovanosti. Ekstraverzija je u statistiki znaajnoj pozitivnoj korelaciji sa kohezijom, fleksibilnou i komunikaciom a u negativnoj je vezi sa haotinou. Neuroticizam je u statistiki znaajnoj pozitivnoj korelaciji sa haotinou, a u negativnoj korelaciji sa porodi nom komunikacijom.

86

Pronali smo da postoji statistiki znaajna razlika meu mukim i enskim ispitanicima na varijabli fizika manifestna agresivnost . Na ostalim oblicima agresivnosti, statistiki znaajna razlika meu polovima ne postoji. Razlike meu ispitanicima s obzirom na starost ispitanika postoje samo na fizikoj manifestoj agresivnosti. Iz svega navedenog moemo zakljuiti da je ag resivnost fenomen koji svakako zasluuje panju strunjaka raznih oblasti i da je neophodno koristiti i uloiti sve raspo loive kapacitete da bismo spreili uzlaznu putanju u razvoju agresivnosti kod sve veeg broja dece, mladih ali i odraslih ljudi. Ako dete odrasta u agresivnoj porodinoj sredini, a naroito ako je agresivnost usmerena i prema detetu, ono e se najee i samo ponaati tako. Odrastajui u strahu od agresije odraslih, dete se poinje identifikovati s agresorom ne bi li tako smanjilo vlastiti strah . Sa jedne strane roditelji predstavljaju model ije e se ponaanje imitirati a sa druge, odnosom prema deci utiu na razvoj odreenih osobina. Osim roditelja znaajnu ulogu u radu sa decom agresivnog ponaanja, obzirom da su deo njihovog svakodnevnog ivota, imaju nastavnici, kola i struni saradnici kole. Nastavnici treba stei i nastaviti razvijati vetine kao to su interaktivno predavanje, komunikacija sa decom, kvalitetno voenje razreda i vetine reavanja problema. Vano je i da je nastavnik edukovan o razvoju dece i onome to je uobiajeno za pojedini period odrastanja dateta, kako bi umeo prepoznati eventualna odstupanja. U radu sa decom s problematinim ponaanjem vano je biti vrlo obazriv. Najvanije je da nastavnik poseduje vetine razumevanja deijeg ponaanja, njihovih potreba, da uvai njihove stavove, ne nastupa agresivno i kritiku saopti struno. Sledei pedagoke standarde savremenog doba, bilo bi neophodno da svaka kola, izmeu ostalog ima strunjaka za rad sa decom sa poremeajima u ponaanju. Meutim, kod nas se takvo neto jo uvek ne primenjuje, i individualni rad sa decom koja imaju eventualnih potekoa u svom ponaanju, gotovo pa nije mogu. Ne treba nikad izgubiti iz vida da je nasilje/agresija jedan slo en komunikacioni akt tokom socijalne interakcije esto i dugotrajan socijalni odnos i problem razlikovanja vrsta agresije potie upravo iz sloenosti i bogatstva socijalne komunikacije. Agresivan postupak se, jednostavno, nemoe bihe vioralno definisati ve jedino kao epizoda u okviru sloene simbolike razmene gde postupak dobija smisao unutar stalno promenljivog simbolikog koda kojeg dele i definiu nasilnik, rtva i njihova okolina(Popadi 2009).

87

Govorei o nedostacima naeg istraivanja, najprije se treba osvrnuti na koritene instrumente. Upitnik A-87 je metoda samoprocene, a nedostatak svih takvih metoda je subjektivnost ispitanika i potekoe u opaanju vlastitog ponaanja. Ispitanici esto sebe ele prikazati u boljem svetlu pa i pored osigurane anonimnosti u istraivanju daju socijalno poeljne odgovore. Zbog toga je ponekad bolje koristiti objektivnije metode procene, kao npr. opaanje odreenog ponaanja (u naem sluaju agresije). Meutim, kako je metoda opaanja skupa i dugotrajna, esto se pristupa metodi procene od strane ispitanika bliske osobe (kao to je roditelj, nastavnik, prijatelj i slino). U naem sluaju bi moda bilo bolje da su vrnjaci u razredu meusobno procenjivali agresivnost na nain da svaki uenik procenjuje agresivno ponaanje svih ostalih u enika u razredu. Na taj nain bismo videli kako su osobine linosti i procena funkcionalnosti porodice adolescenata povezani s percepcijom njihove agresivnosti od strane vrnjaka. Meutim, koritenjem ove metode izgubili bismo deo podataka koji se odnosi na latentne oblike agresivnosti i povezanost ovog aspakta agresivnosti sa osobinama linosti i procenom funkcionalnosti porodice, a to je u naem istraivanju bilo va no proveriti. Pri tome se prvenstveno treba obraati mladima koji su u naem istraivanju pokazali veu spremnost za agresivnim reavanjem frustracijskih situacija u kojima se nalaze. Takoe bi bilo poeljno nauiti ih osnovnim komunikacijskim vetinama i konstruktivnim nainima reavanja konfliktnih situacija kako agresivni oblici ponaanja ne bi (p)ostali za adolescente uobiajen nain komunikacije. Preporuka za budua istraivanja ukljuuje poveanje broja ispitanika u uzorku, kao i ukljuivanje jo nekih sociodemografskih osobina, kao to je npr. broj dece u porodici, religioznost i clino. Takoe, preporuujemo dugoronije praenje ispitanika, kako bi se bolje razumeli faktori koji utiu na razvijanje agresivnog ponaanja. Isto tako, treba sagledati na koji nain porodina struktura stoji u vezi sa izraenou agresije. Praktini znaaj se ogleda u mogunostima za kvalitetniji savet odavni rad sa agresivnim adolescentima i adolescenitma uopteno, obuku porodinih savetovalaca i terapeuta. Takoe, ovim radom dajemo i mogunosti za unapreivanje instrumenata koji se koriste u identifikaciji agresivnosti kod adolescenata. Praktini znaaj se ogleda i u tome to rezultati istraivanja mogu pomoi roditeljima i nastavnicima pri radu sa decom.

88

LITERATURA
Aronson, E, Wilson, T.D. & Akert, R.M. (2005). Socijalna psihologija. Jastrebarsko: Naklada Slap. Aronson, E., Wilson, T.D., & Akert, R.M. (2002). Social psychology. NJ: Prentice Hall, Upper Saddle River Adler A. (1937): Individualna psihologija.Beograd:Kosmos Bandura A. (1965). Journal oi Personality and Social Psychology, Vol. 1, No. 6, 589-595 Barii, J., Svetozarevi, S., Duiin, D. (2011). Modeli porodinog funkcionisanja novine, preporuke, mogunosti i ogranienja. Engrami.Vol. 33., No. 1., Str. 47-60 Beck, R.C. (2003). Motivacija Teorija i naela. Naklada Slap, Jastrebarsko Bierman, Smoot i Aumiller, 1993

Buss, A. H. & Perry, M. (1992). The Aggression Questionnaire. Journal of Personality and Social Psychology, 63, 452-459. Bojan Todosijevi (1998):Percepcija vaspitnih stavova, moralnost i bazine dimenzije linosti Ajzenkovog teorijskog sistema.Diplomski rad.Novi Sad: Filozofski fakultet. Bulut Ana.(2006). Agresivnost i privrenost u prijeteljskom odnosu srednjokolaca.Diplomski rada.Zagreb:Filozofski fakultet.

Coie, J.D. & Dodge, K.A. (1997). Aggression and antisocial behaviour. U Damon, W. & Eisenberg, N. (Eds.). Handbook of child psychology, V. Ed.: Vol. 3. Social, emotional and personality development (pp. 779-862). Willey & Sons, New York udina-Obradovi, M. & Obradovi, J. (2005). Psihologija braka i obitelji. Zagreb: Golden marketing tehnika knjiga.

89

Gruji, D., Hadovi, Lj., Ivanievi, Lj., Teki, V. (2009 ). Sigurnim korakom do hraniteljstva prirunik za hranitelje. Beograd: Centar za porodini smetaj dece i omladine. David H. Olson ,Dean M. Gorrall & Judy W. Tiesel (2006). FACES IV prirunik za primenu Eysenck, H. J. (1947). Dimensions of personality. London: Routledge and K. Paul Eysenck, H. J. (1950). Les dimensions de la personnalit. Paris, Presses universitaires de France Eysenck, H. J. (1953). The structure of human personality. London: Methuen Eysenck H.J. & Eysenck S.B.G.(1976) "Psychotysm as a Dimension of personality", Hoder & St,. London. Erik H. Erikson (2008), Identitet i ivotni iklus.Beograd.Zavod za udbenike

Erdley, C. A., & Asher, S. R. (1998). Linkages between children's beliefs about the legitimacy of aggression and their behavior. Social Development, 7 (3), 321-339. Erde-Kavean, ., (2011). Porodini odnosi i inioci uspesnog kolskog funkcionisanja

uenika u srednjim kolama. Doktorska disertacija. Novi Sad: Filozofski fakultet Fehr, B., Baldwin, M., Collins, L., Patterson, S. & Benditt, R. (1999). Anger in Close Relationships: An Interpersonal Script Analysis. Personality and Social Psychology Bulletin, 25 (3), 299-312. Fulgosi A.(1997) Psihologija linosti. kola knjiga, Zagreb Fraser, M.W. (1996). Aggressive behaviour in childhood and early adolescence: An ecological-developmental perspective on youth violence. Social Work, 41 (1), 37-50

Fromm, E. 1989, Anatomija ljudske destruktivnosti 1,Naprijed, Zagreb. Genc L.(1985). "Vaspitni postupci roditelja i razvoj neprihvatljivog ponaanja, Referat na VIII savetovanju kolskih pedagoga, psihologa i defektologa, Opatija.

Grumm, M., & von Collani, G. (2009). Personality types and self-reported aggressiveness. Personality and Individual Differences, 47, 845-850 90

Hedrih, V. (2008). Evaluacija Holandovog modela profesionalnih interesovanja u naoj kulturi. Doktorska disertacija. Novi Sad: Filozofski fakultet. Jaki, J. (2004). Razlike u intelektualnom, emocionalnom i socijalnom razvoju adolescenata iz potpunih i nepotpunih porodica. Godinjak za psihologiju. No.3., pp. 39-50 Kamenov, . i Jeli, M. (2003). Validacija instrumenta za mjerenje privrenosti u razliitim vrstama bliskih odnosa: Modifikacija Brennanovog inventara iskustva u bliskim vezama, Suvremena psihologija, 6 (1), 73-91. Kuburi, Z. (1996): Religija, porodica, mladi, Beograd: Teoloki institut. Krsti, D. (1988). Psiholoki renik. Beograd, Vuk Karadi. Kereste, G. (2002). Djeje agresivno i prosocijalno ponaanje u kontekstu rata. Naklada Slap. Jastrebarsko. Kereste, G. (2007), Stavovi nastavnika prema djejem agresivnom ponaanju: Utjecaj vrste agresije, spola agresora i spola rtve, Drutvena istraivanja: asopis za opa drutvena pitanja (1330-0288). Knezovi Daleborka (2006). Perceptivno roditeljsko ponaanje i razliiti aspekti agresivnog ponaanja djece osnovnokolske dobi. Diplomski rada. Zagreb: Filozofski fakultet. Lagerspetz, K. M. J., Bjrkqvist, K., & Peltonen, T. (1988). Is indirect aggression typical of females? Gender differences in 11-to 12-year old children. Aggressive Behavior, 14, 403-414. Lackovi-Grgin, K. (2006). Psihologija adolescencije. Jastrebarsko: Naklada Slap. Mitrovi, D. i Smederevac, S. (2005). Relacije izmeu agresivnosti i dimenzija linosti Modela "pet velikih". Pedagoka stvarnost, 5-6, 456 - 471.

91

Neki, M. (2005). Socijalna i emocionalna usamljenost u adolescenciji: uloga osobina linosti, privrenosti, socijalnih zaliha i socijalnih strategija. Neobjavljeni magistarski rad. Zagreb: Odsjek za psihologiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu.

Olson, D. H. & Goral, D. M. (2006). FACES IV i Circumplex model Olson, D. H. (2000). Circumplex model of marital and family systems. Journal of family therapy.Volume 22.pp. 144-167.

Owens, L., Shute, R., & Slee, P. (2000b). "I'm in and you're out..." Explanations for teenage girls' indirect aggression. Psychology, evolution and gender, 2, 19-46. Popadi Dragan (2009). Nasilje u kolama. Institut za psihologiju,Beograd Rakovi J. (1979).Socioloki aspekti agresivnosti-Seminar o agresiji Beograd Radonji, S. (1989), "Uenje i linost", Savez drutava psihologa Srbije, Beograd.

Rot, N. (1980). Osnovi socijalne psihologije. Beograd: Zinus. Rot, N. (1980). Socijalna interakcija II (grupa i organizacija. Beograd: Savez drutava psihologa SR Srbije. Smerevac, S. (2002). Govor i linost ili govor linosti. Beograd: Zadubina Andrejevi. Smederevac S. i Mitrovi D.(2006). Linost metode i modeli. Beograd. Centar za primenjenu psihologiju Stanimirovi, D. & Mijatovi, L. (2011). Razlike izmeu mladih slepih i vrnjaka tipinog razvoja u proceni dimenzija funkcionisanja porodice. Specijalna edukacija i

rehabilitacija.Vol. 10. Br. 4. Str. 673-688. Stjuart i Dons(2001).Savremena TA.Psihopolis institut.Novi Sad Todorovi, J. (2005): Vaspitni stilovi roditelja i samopotovanje adolescenata. Ni: Prosveta 92

Trebjeanin, . (2001). Renik psihologije. Beograd: Stubovi kulture. Vasta, R., Marshall, M i Miller, S. A. (1998). Djeja psihologija. Jastrebarsko: Naklada Slap. Vasovi, M. (1988). Porodino vaspitanje i vrednsona orijentacija aktivizma. Psihologija. Vol. XXI., No.3., pp. 46-58. Vuleti, V. (2012). Sociologija udbenik za IV razred gimanzije i III razred srednjih strunih kola. Beograd: Klett. Vladeta Jeroti (1988). ovek i njegov identite. Deije novine. Gornji Milanovac Zukovi, S. (2008). Sistemski pristup u prouavanju porodice. Pedagogija. LXIII, 3 uul, M. (1989). Agresivno ponaanje Psihologijska analiza. Zagreb: Radna zajednica Republike konferencije Saveza Socijalistike omladine Hrvatske.

93

PRILOZI
Prilog 1
Potovani,
Podaci dobijeni u ovom istraivanju bie korieni za izradu master rada. Istraivanje je anonimno i molim Vas da iskreno odgovorite ne preskaui pitanja. HVALA! 1.Pol: M 2. Godine starosti:________________ 3. Uspeh u predhodnom razredu: a)nedovoljan b)dovoljan c)dobar d)vrlodobar e)odlian 4. stepen obrazovanja majke ispitanika; a) zavrena osnovna kola (i nie) b) zavrena srednja kola c) zavrena via ili visoka kola (i vie) 5.stepen obrazovanja oca ispitanika; a) zavrena osnovna kola (i nie) b) zavrena srednja kola c) zavrena via ili visoka kola (i vie) 6. zaposlenost roditelja; a) zaposlena majka b) zaposleni otac c) nezaposlena majka d) nezaposleni otac FACES IV: Upitnik 1.Potpuno se ne slaem 2.Ne slaem se 3. Neodluan sam 4.Slaem se 5.Potpuno se slaem 1. lanovi porodice su ukljueni u ivote jedni drugih. 1 2 3 4 5 2. Naa porodica pokuava da se na nov nain izbori sa problemima. 1 2 3 4 5 3. Bolje se slaemo sa ljudima izvan nae porodice nego unutar porodice. 1 2 3 4 5 4. Mi previe vremena provodimo zajedno. 1 2 3 4 5 5. Postoje stroge konsekvence ako neko u naoj porodici kri pravila. 1 2 3 4 5 6. Mi izgleda nismo nikad organizovani u naoj porodici. 1 2 3 4 5 7. lanovi porodice se oseaju veoma bliski jedni s drugima. 1 2 3 4 5 8. U naoj porodici roditelji su ravnopravni kao lideri. 1 2 3 4 5 9. Kad se nalaze u kui, izgleda da lanovi porodice izbegavaju kontakt jedni s drugima. 1 2 3 4 5

94

1. Potpuno se ne slaem. 2. Ne slaem se. 3. Neodluan sam. 4. Slaem se. 5. Potpuno se slaem. 10. lanovi porodice se oseaju kao da se vri pritisak na njih da veinu vremena provedu zajedno. 1 2 3 4 5 11. Postoje jasne konsekvence kada ne ki lan porodice uini neto loe. 1 2 3 4 5 12. Teko je znati ko je lider u naoj porodici. 1 2 3 4 5 13. U tekim trenucima lanovi porodice pruaju podrku jedni drugima. 1 2 3 4 5 14. U naoj porodici postoji fer disciplina. 1 2 3 4 5 15. lanovi porodice znaju veoma malo o prijateljima ostalih lanova porodice. 1 2 3 4 5 16. lanovi porodice isuvie zavise jedni od drugih. 1 2 3 4 5 17. Naa porodica ima pravilo za skoro svaku moguu situaciju. 1 2 3 4 5 18. U naoj porodici nita ne moe da bude uraeno. 1 2 3 4 5 19. lanovi porodice konsultuju ostale lanove porodice u vezi sa vanim odlukama. 1 2 3 4 5 20. Moja porodica je sposobna da se prilagodi na promenu onda kada je to neophodno. 1 2 3 4 5 21. lanovi porodice su samostalni kad ima da se rei neki problem. 1 2 3 4 5 22. lanovi porodice imaju malo potrebe za prijateljima izvan porodice. 1 2 3 4 5 23. Naa porodica je visoko organizovana. 1 2 3 4 5 24. Nije jasno ko je odgovoran u naoj porodici (za kune poslove, aktivnosti). 1 2 3 4 5 25. Deo svog slobodnog vremena lanovi porodice vole da provedu jedni s drugima. 1 2 3 4 5 26. Mi prenosimo odgovornosti za domainstvo s jednog na drugog. 1 2 3 4 5 27. Naa porodica retko radi neto zajedno. 1 2 3 4 5 28. Oseamo se meusobno previe povezanima. 1 2 3 4 5 29. Naa porodica postaje isfrustrirana kad ima neka promena u naim planovima ili rutinama. 12345 30. U naoj porodici nema vostva. 1 2 3 4 5 31. Iako lanovi porodice imaju individualna interesovanja, oni jo uvek par ticipiraju u porodinim aktivnostima. 1 2 3 4 5 32. U naoj porodici imamo jasna pravila i uloge. 1 2 3 4 5 33. lanovi porodice retko zavise jedni od drugih. 1 2 3 4 5 34. Mi zameramo lanovima porodice zbog stvari koje rade izvan porodice. 1 2 3 4 5 35. U naoj porodici je vano da potujemo pravila. 1 2 3 4 5 36. Naa porodica se veoma mui da obezbedi da se obave razni zadaci u kui. 1 2 3 4 5 37. Naa porodica ima dobar balans po pitanju separacije i bliskosti 1 2 3 4 5 38. Kada iskrsnu problemi, spremni smo na kompromis. 1 2 3 4 5 39. lanovi porodice se uglavnom ponaaju nezavisno. 1 2 3 4 5 40. lanovi porodice oseaju krivicu ukoliko ele da vreme provode izvan porodice. 1 2 3 4 5 41. im se donese neka odluka, veoma je teko da se ta odluka promeni. 1 2 3 4 5 42. U naoj porodici se oseaju grozniavost i dezorganizovanost. 1 2 3 4 5 43. lanovi porodice su zadovoljni sa tim kako jedni s drugima komuniciraju. 1 2 3 4 5 44. lanovi porodice su veoma dobri u sluanju. 1 2 3 4 5 45. lanovi porodice izraavaju ljubav jedni prema drugima. 1 2 3 4 5

95

46. lanovi porodice su sposobni da trae jedni od drugih ono to ele. 1 2 3 4 5 47. lanovi porodice mogu jedni s drugima da mirno razgovaraju o problemima. 1 2 3 4 5 48. lanovi porodice razgovaraju jedni s drugima o svojim idejama i verovanjima 1 2 3 4 5. 49. Kada lanovi porodice pitaju neto jedni druge, dobijaju potene odgovore. 1 2 3 4 5 50. lanovi porodice pokuavaju da razumeju oseanja jedni drugih. 1 2 3 4 5 51. Kada su ljuti, lanovi porodice retko govore jedni o drugima neto negativno. 1 2 3 4 5 52. lanovi porodice izraavaju jedni pred drugima svoja prava oseanja. 1 2 3 4 5 1. Veoma nezadovoljan/na 2. Dosta nezadovoljan/na 3. U principu, zadovoljan/na 4. Veoma zadovoljan/na 5. Izuzetn zadovoljan/na Kako ste zadovoljni sa: 53. Stepen bliskosti izmeu lanova porodice. 1 2 3 4 5 54. Sposobnost vae porodice da se bori protiv stresa. 1 2 3 4 5 55. Sposobnost vae porodice da bude fleksibilna. 1 2 3 4 5 56. Sposobnost vae porodice za razmenjivanje pozitivnih iskustava. 1 2 3 4 5 57. Kvalitet komunikacije izmeu lanova porodice. 1 2 3 4 5 58. Sposobnost vae porodice da reava konflikte. 1 2 3 4 5 59. Koliina vremena koje provodite zajedno kao porodica. 1 2 3 4 5 60. Nain kako se diskutuje o problemima. 1 2 3 4 5 61. Fer kritika u vaoj porodici. 1 2 3 4 5 62. Briga lanova porodice jednih za druge. 1 2 3 4 5

96

Prilog 2
UPUSTVO Ispred Vas se nalazi 15 situacija s kakvima smo se tokom ivota verovatno svi ima li prilike susresti. Ispod svake od tih situacija navedeno je 5 razliitih vrsta ponaanja koje u takvim situacijama ispoljavamo. Va zadatak je da iza svake vrste ponaanja zaokruite jedan broj od 1 do 5 koji e ukazivati na to koliko esto se u takvim ili slinim situacijama ponaate na odreen nain. Brojevi imaju sledee znaenje: 1-ba se nikad tako ne ponaam 2-retko se tako ponaam 3-ponekad se tako ponaam 4-esto se tako ponaam 5-vrlo esto se tako ponaam

Da bi Vas podsetili na znaenje brojeva ono je napisano na vrhu svake stranice. U odgovaranju nije potrebno previe razmiljati jer ovde nema tanih i netanih odgovora. Dobro proitajte svaku situaciju i sve oblike ponaanja (oznaene slovima od a e) i kod svakog zaokruite jedan od priloenih brojeva. Pazite da ne preskoite ni jedan red.

1=NIKADA

2=RETKO

3=PONEKAD

4=ESTO

5=VRLO ESTO

1. Ako me neko ometa dok pokuavam raditi neki vaan posao, ja: a) Izderem se na njega...................................................................................... 1 2 3 4 5 b) Udarim ga..................................................................................................... 1 2 3 4 5 c) Iskalim svoju ljutnju na nekom drugom predmetu...................................... 1 2 3 4 5 d) Poelim se dobro izvikati na njega.............................................................. 1 2 3 4 5 e) Najradije bih ga udario, ali se suzdrim....................................................... 1 2 3 4 5

97

2. Ako me neko due vremena provocira i izaziva, ja: a) Opsujem ga.................................................................................................. 1 2 3 4 5 b) Potuem se s njim................................................................................. ....... 1 2 3 4 5 c) Osvetim se na nekoj njegovoj stvari............................................................ 1 2 3 4 5 d) Poelim mu rei sve to ga vrea................................................................. 1 2 3 4 5 e) Najradije bih ga istukao............................................................................... 1 2 3 4 5

3. Ako se neko bezobrazno ubacuje u red u kojem ja ve dugo ekam, ja: a) Otro ga upozorim da to ne radi................................................... ............... 1 2 3 4 5 b) Fiziki ga spreim u tome........................................................................... 1 2 3 4 5 c) I sam se ubacim preko reda......................................................................... 1 2 3 4 5 d) Najradije bih se izvikao na njega, ali preutim........................................... 1 2 3 4 5 e) Rado bih ga amarom nauio redu.............................................................. 1 2 3 4 5

98

1=NIKADA

2=RETKO

3=PONEKAD

4=ESTO

5=VRLO ESTO

4. Pokvari li mi se televizor dok gledam omiljenu emisiju, ja: a) Psujem na sav glas....................................................................................... 1 2 3 4 5 b) Gaam televizor prvim predmetom koji mi je pri ruci................................ 1 2 3 4 5 c) Posvaam se sa svakim tko me pokua umiriti............................................ 1 2 3 4 5 d) Pomislim na svakakve psovke, ali ih ne izgovorim..................................... 1 2 3 4 5 e) Poelim razbiti televizor.............................................................................. 1 2 3 4 5

5. Kad tvrdim neto u to sam sasvim siguran, a sagovornik mi ne veruje, ja: a) Ponem vikati na njega................................................................................ 1 2 3 4 5 b) Toliko me naljuti da ga na kraju udarim...................................................... 1 2 3 4 5 c) Udarim akom po stolu.............................................................................. .. 1 2 3 4 5 d) Vikao bih na njega, ali se suzdrim............................................................. 1 2 3 4 5 e) Najradije bih amarom smanjio njegovu tvrdoglavost................................ 1 2 3 4 5

6. Kad mi u prodavnici podvale staru ili pokvarenu robu, ja: a) Izgrdim trgovca............................................................................................... 1 2 3 4 5 b) Bacim robu trgovcu pred noge........................................................................ 1 2 3 4 5 c) Psujem drutvo u kojem te svako moe varati................................................ 1 2 3 4 5 d) Najradije bih opsovao trgovcu sve po redu.................................................... 1 2 3 4 5 e) Poelim gaati trgovaca robom u glavu.......................................................... 1 2 3 4 5

99

7. Kad zbog greke saigraa izgubim vanu partiju karata, ja: a) Viem na saigraa........................................................................................ 1 2 3 4 5 b) Bacim mu karte u lice.................................................................................. 1 2 3 4 5 c) Osvetim se na nekoj njegovoj stvari............................................................ 1 2 3 4 5 d) Poelim mu rei sve to ga vrea................................................................ 1 2 3 4 5 e) Najradije bih ga istukao............................................................................... 1 2 3 4 5

8. Dok sam bio dete, kad bi me druga deca naljutila, ja bih: a) Svaao se s njima......................................................................................... 1 2 3 4 5 b) Potukao se.................................................................................................... 1 2 3 4 5 c) Iskalio ljutnju na nekoj igraki.................................................................... 1 2 3 4 5 d) Poelio ih psovati, ali bih preutao.............................................................. 1 2 3 4 5 e) Osjeao elju da se potuem, ali bih se suzdrao........................................ 1 2 3 4 5

9. Ako neko stalno pria i ometa me dok gledam uzbudljiv film, ja: a) Otro ga upozorim da uti............................................................................ 1 2 3 4 5 b) Po potrebi silom ga uutkam........................................................................ 1 2 3 4 5 c) Psujem upravu to svakog puta u bioskop.................................................. 1 2 3 4 5 d) Poelim ga ispsovati......................... ........................................................... 1 2 3 4 5 e) Najradije bih ga amarom nauio pristojnosti.............................................. 1 2 3 4 5

100

1=NIKADA

2=RETKO

3=PONEKAD

4=ESTO

5=VRLO ESTO

10. Kad se s nekim dogovorim za sastanak, a on se pojavi s pola sata zakanjenja, bez rei izvinjenja, ja: a) Dobro se izviem.......................................................................................... 1 2 3 4 5 b) Ako mi se suprotstavi i udarim ga................................................................ 1 2 3 4 5 c) Najradije bih udario nogom najbliu stvar................................................... 1 2 3 4 5 d) Poelim ga ispsovati....................................................... .............................. 1 2 3 4 5 e) Najradije bih ga udario................................................................................. 1 2 3 4 5

11. Kad nakon napornog dana doem kui, a neko mi od lanova porodice pone prebacivati i prigovarati, ja: a) Svaam se....................................................................................................... 1 2 3 4 5 b) Toliko se naljutim da ga udarim..................................................................... 1 2 3 4 5 c) Ljutito zalupim vratima.................................................................................. 1 2 3 4 5 d) Poelim mu opsovati sve po redu................................................................... 1 2 3 4 5 e) Najradije bih ga amarom uutkao.................................................................. 1 2 3 4 5

12. Kada me neko jako naljuti, ja: a) Viem i psujem............................................................................................. 1 2 3 4 5 b) Udarim ga..................................................................................................... 1 2 3 4 5 c) Razbijem neki predmet................................................................................. 1 2 3 4 5 d) Psovao bih, ali se suzdrim........................................................................... 1 2 3 4 5 e) Poelim ga isprebijati.................................................................................... 1 2 3 4 5

101

13. Kada me neko bezobzirno gura u tramvaju ili autobusu, ja: a) Viknem na njega........................................................................................... 1 2 3 4 5 b) Guram i ja njega........................................................................................... 1 2 3 4 5 c) Viem na konduktera.................................................................................... 1 2 3 4 5 d) Poelim psovati............................................................................................ 1 2 3 4 5 e) Najradije bih ga silom izbacio van............................................................... 1 2 3 4 5

14. Kad mi se jako uri, a ne mogu pronai neku stvar koja mi je potrebna, ja: a) Viem i psujem...................................................................... ...................... 1 2 3 4 5 b) Fiziki kaznim onoga ko je kriv za to......................................................... 1 2 3 4 5 c) Ljutito razbacujem stvari, pa makar ih razbio............................................. 1 2 3 4 5 d) Najradije bih psovao sve po redu................................................................. 1 2 3 4 5 e) Poelim porazbijati sve oko sebe................................................................. 1 2 3 4 5

15. Kad pokuavam popraviti neki predmet, a to mi nikako ne polazi za rukom, ja: a) Psujem.......................................................................................................... 1 2 3 4 5 b) Toliko me naljuti da ga bacim na pod.......................................................... 1 2 3 4 5 c) Ljutito viem na svakog ko mi hoe pomoi................................................ 1 2 3 4 5 d) Najradije bih psovao na sav glas.................................................................. 1 2 3 4 5 e) Poelim razbiti taj predmet, iako mi je potreban.......................................... 1 2 3 4 5

102

Prilog 3 EPQ

. . . .

1. ? 2. ? 3. ? 4. ? 5. ? 6. ? 7. , ? 8. ? 9. ? 10. ? 11. ? 12. ? 13. , ? 14. ? 15. ? 16. ? 17. ? 18. ? 19. ? 20. ? 21. ? 22. ? 23. ? 24. ( ), ? 25. ? 26. ? 27. ? 28. ? 29. ?

103

30. ? 31. ? 32. ? 33. ? 34. ? 35. ? 36. ? 37. ? 38. ? 39. ? 40. ? 41. ? 42. ? 43. ? 44. ? 45. ? 46. ? 47. ? 48. ? 49. ? 50. ? 51. ? 52. ? 53. ? 54. ? 55. ? 56. , , ? 57. ? 58. , , ? 59. ? 60. ? 61. ( ) ? 62. ? 63. ? 64. ? 65. ? 66. ? 67. ? 68. ? 69. ? 70. ? 71. ? 72. ? 73. ? 74. ? 75. ? 76. ? 77. ? 78. ? 79. ? 80. ? 81. ? . 82. ?

104

83. ? 84. , ? 85. ? 86. ? 87. ? 88. ? 89. ? 90. ?

105