Program Iran Je

WinNC SINUMERIK 840 D/ 810D
CILJEVI OBUKE
Sticanje novih zbanja i ovladavanje sposobnostima za primenu novih nastavnih sredstava u oblasti CNC tehnologij. Uspostavljanje trendova ka daljem linom usavravanju nastavnog osoblja.
Osposobiti nastavno osoblje polaznike obuke za:
Metode za postizanje ciljeva su:

Metoda vizuelnog i usmenog izlaganja Metod pokazivanja Metod praktinog rada
Uslovi za postizanje ciljeva su:

Kvajifikovano nastavno osoblje za izvoenje obuke. Prirunik za izvoenje obuke Nastavna sredstva EMCO Concept Turn55 i EMCO Concept Mill55 Pomona nastavna sredstva: Uionica opremljena sa 12 PC raunara, grafoskopom, PC projektorom i ostalim uobijenim nastavnim sredstvima
MERE ZATITE NA RADU

Maine su u skladu sa CE standardima za opremljene: Zatitnim vratima sa indikatorom poloaja Softverskim graninicima pomonog kretanja Tasterom za hitno zaustavljanje.
SADRAJ
UVOD ..................................................................................................................................................................... 1 ISTORIJSKI RAZVOJ....................................................................................................................................... 1 UPRAVLJANJE ................................................................................................................................................. 2 KOORDINATNI SISTEMI ................................................................................................................................ 2 KARAKTERISTINE TAKE.......................................................................................................................... 2 EMCO CONCEPT TURN 55 ............................................................................................................................... 4 TEHNIKI PODACI O MAINI........................................................................................................................ 4 Alat i pribor koji se koristi na maini ........................................................................................................... 4 PROGRAM EMCO WINNC SINUMERIK 840D............................................................................................... 6 Pokretanje programa .................................................................................................................................... 6 Osnovni prozor sinumerik 840D TURN ..................................................................................................... 7 Radni prozor SINUMERIK 840D ................................................................................................................ 7 PC tastatura NC maine .............................................................................................................................. 8 Upotreba mia ............................................................................................................................................... 8 RAD U PROGRAMU SINUMERIK810D / 840D ............................................................................................ 9 Osnovni meni................................................................................................................................................. 9 Radno podruje program ............................................................................................................................. 9 Workpieces <f1> ......................................................................................................................................... 10 Part programs <f2> ..................................................................................................................................... 12 Subprograms <f3> ...................................................................................................................................... 12 Standard cycles <f4> i User cycles <f5> ................................................................................................. 12 PROGRAMIRANJE EMCO CONCEPT TURN 55 ......................................................................................... 13 Sintaksa programa...................................................................................................................................... 13 Adrese .......................................................................................................................................................... 13 Struktura programa ..................................................................................................................................... 13
Broj programa ............................................................................................................................................................13 Uvodne funkcije .........................................................................................................................................................13 Programske celine ....................................................................................................................................................14 Kraj programa ............................................................................................................................................................14
Pregled osnovnih G funkcija ..................................................................................................................... 14 Pregled osnovnih M funkcija ..................................................................................................................... 14 G90 - G91 apsolutno i inkrementalno programiranje ............................................................................ 14 G54 - G57 postavljene nulte take obratka ............................................................................................ 15 NC okvirni sistemi (FRAMES) ................................................................................................................... 15 G0 pozicioniranje brzim hodom ................................................................................................................ 16
G0 kretanje brzim hodom (pravougli koordinatni sistem) ....................................................................................16 G0 kretanje brzim hodom (polarni koordinatni sistem) ........................................................................................16
G1 Linearna interpolacija ........................................................................................................................... 16

G1 linearno kretanje u radnom hodu (pravougli koordinatni sistem) .................................................................16 G1 linearno kretanje u radnom hodu (polarni koordinatni sistem) .....................................................................16 Umetanje zakoenja (chamfer) i zaobljenja (filet).................................................................................................16
G2, G3, CIP Kruna interpolacija ............................................................................................................. 17

Programiranje krunog luka ako je poznata poetna taka, krajnja taka, i centar kruga ..............................18 Programiranje krunog luka ako je poznata poetna taka, krajnja taka, i radijus kruga .............................18 Programiranje krunog luka ako je poznata poetna taka, krajnja taka, i ugao krunog luka....................18 Programiranje krunog luka pomou polarnih koordinata ...................................................................................19 Programiranje krunog luka pomou startne take, meu take i krajnje take ..............................................19
Programiranje pomonih funkcija ............................................................................................................. 19

M0 Programirano zaustavljanje izvrenja programa ............................................................................................19 M1 Uslovno programirano zaustavljanje izvrenja programa .............................................................................19 M2 Kraj glavnog programa.......................................................................................................................................20 M30 Kraj glavnog programa ....................................................................................................................................20 M3 Ukljuivanje glavnog vretena u smeru kazaljke asovnika ...........................................................................20 M4 Ukljuivanje glavnog vretena suprotno od smera kazaljke asovnika ........................................................20 M5 Iskljuivanje glavnog vretena ............................................................................................................................20 Funkcije izlaza ukljuivanja ......................................................................................................................................20
Funkcija alata u programu ......................................................................................................................... 21 PROVERA PROGRAMA ............................................................................................................................... 23
WinNC SINUMERIK 840 D/ 810D Provera programa simulacijom ................................................................................................................. 23 Vizualizacija procesa obrade .................................................................................................................... 23 EMCO CONCEPT MILL 55 .............................................................................................................................. 27 TEHNIKI PODACI O MAINI...................................................................................................................... 27 Alat i pribor koji se koristi na maini ......................................................................................................... 27 PROGRAMIRANJE EMCO CONCEPT MILL 55 ........................................................................................... 29 Adrese .......................................................................................................................................................... 29 Pregled osnovnih G funkcija ..................................................................................................................... 29 G54 G57 postavkjene nulte take obratka .......................................................................................... 30 Spiralna interpolacija .................................................................................................................................. 31 Funkcije ukljuivanja i iskljuivanja .......................................................................................................... 31 Funkcija alata u programu ......................................................................................................................... 31 PROVERA PROGRAMA ............................................................................................................................... 32 VEBE.................................................................................................................................................................. 35 VEBA ST 01................................................................................................................................................... 35 VEBA ST 02A ................................................................................................................................................ 37 VEBA ST 02B ................................................................................................................................................ 38 VEBA ST 03................................................................................................................................................... 39 VEBA ST 04A ................................................................................................................................................ 41 VEBA ST 04B ................................................................................................................................................ 42 VEBA ST 04C ................................................................................................................................................ 42 VEBA ST 04D ................................................................................................................................................ 42 VEBA ST 05A ................................................................................................................................................ 44 VEBA ST 05B ................................................................................................................................................ 45 VEBA GL 01 .................................................................................................................................................. 46 VEBA GL 02 .................................................................................................................................................. 47 VEBA GL 03A ................................................................................................................................................ 48 VEBA GL 03B ................................................................................................................................................ 49 VEBA GL 03C ................................................................................................................................................ 49 VEBA GL 03D ................................................................................................................................................ 49 VEBA GL 03E ................................................................................................................................................ 49 VEBA GL 03F ................................................................................................................................................ 49 VEBA GL 04A ................................................................................................................................................ 50 VEBA GL 04B ................................................................................................................................................ 51 VEBA GL 05A ................................................................................................................................................ 52 VEBA GL 05B ................................................................................................................................................ 53 VEBA GL 06 .................................................................................................................................................. 54 VEBA GL 07 .................................................................................................................................................. 55 LITERATURA ..................................................................................................................................................... 57
PROGRAMIRANJE
UVOD
ISTORIJSKI RAZVOJ
Computer Numerical Control (CNC) je proces proizvodnje mainskih delova na mainama kod kojih kompjuter upravlja kretanjem radnih organa mane. Upravlja se pravcem, smerom, veliinom i brzinom pomeranja.Program za izradu radnog predmeta je uitan u kompjuter maine (upravljaku jedinicu) i odatle se izvrava. NC tehnologija je bila jedna od glavnih pokretaa razvoja proizvodnje u poslednjih 50 godina. To nije rezultiralo samo razvojem novih tehnologija u visoko produktivnim oblastima, ve je takoe pomogla da se povea kvalitet i smanje proizvodni trokovi. Ideja automatizacije proizvodnje je razvijana od industrijske revolucije, ali tada je runi rad bio isplativiji od razvoja i upotrebe novih maina. Sem toga da bi se ove ideje ostvarile bio je potreban odreen tehnoloki nivo. Tek za vreme 2. svetskog rata stekli su se svi uslovi. Bilo je potrebno postii superioran kvalitet ali i koliinu. Poveanjem koliine odreenih proizvoda kvalitet se smanjivao zbog uticaja ljudskog faktora koji je na to uticao. Ameriko ratno vazduhoplovstvo trailo je nain da rei ovaj problem. Postavljeni su sledei ciljevi: poveanje proizvodnje poboljnje kvalitet i tanost proizvedenih delova stabilizovanje cena proizvodnje i mogunost izrade veoma komplikovanih delova. Kao rezultat ratnih napora, 1951 godine, angaovana je labaratoriju za servo mehanizme Massachusetts Institute of Technology ( MIT) da razvije servo sistem za mainu alatku. U isto vreme MIT je takoe radio na razvoju kompjutera pod imenom Whirlwind. Posledica je bila, da je MIT dirigovao ukupan dalji razvoj projekta NC. U toku 1952.god. konstruisana je prva troosna numeriki upravljana maina. Cincinnati Milicron Hydro-
tel vertikalna glodalica povezana sa velikim kompjuterom sa vakum cevnima. U toku ezdesetih godina, NC koncept postao je iroko prihvaen i dostupan. Kako se za upravljanje ovih maine koriste alfanumeriki karakteri, originalni stari naziv dat ovoj tehnologiji, jo uvek je esto u upotrebi, NC (Numerical Control = numeriki upravljane maine). Veina ovih maina, kao nosilac informacija programa, koristila je kodiranu buenu papirnu traku. Maina je pomou trake mogla da ponovi proizvodnju istog dela onoliko puta koliko je to bilo potrebno. Daljim razvojem, pre svega u oblasti kompjuterske tehnologije, postignut je napredak i predstavljena je nova generacija maina, CNC maine (Computerized Numerical Control=kompjuterizovana numeriki upravljana maina), gde se za upravljanje mainom alatkom koristi kompjuter, ime se eliminie glomazna i nepouzdana papirna traka. Program se smeta u memoriju kompjutera, odakle se izvrava, onoliko puta koliko je to potrebno.
WinNC32 UPRAVLJAKA TASTATURA MAINA
Mainska kola PANEVO, Panevo CENTAR ZA NOVE TEHNOLOGIJE
-1-
PROGRAMIRANJE
UPRAVLJANJE
Broj upravljanih osa predstavlja potreban broj nezavisnih ali sinhronizovanih pomeranja (pomonog kretanja) radnih organa maine. Prema broju upravljanih osa, obrada mainskih delova se svodi na: 2D dvodimenzionalna obrada, sinhronizovano pomeranje dva pomona kretanja 2 1/2D trodimenzionalna obrada, postoje tri nezavisna pomeranja, ali sinhronizovano istovremeno pomeranje je mogue samo za dva pomona kretanja. 3D trodimenzionalan obrada, sinhronizovano pomeranje tri pomona kretanja
KOORDINATNI SISTEMI
Orjentacija koordinatnog sistema NC maine je u skladu sa pravilom tri prsta desne ruke, kao to je
na slici prikazano. Osa Z je uvek usmerene u pravcu ose glavnog vretena, a u zavisnosti od ravni u kojoj se obrda vri, odreuju se smrovi druge dve ose..
KARAKTERISTINE TAKE
Nula maine (Machine zero point) Pozicija ove take se ne moe menjati. Odreena je od strane proizvoaa NC maine. Ona je ishodite koordinatnog sistema. Nula radnog predmeta (Workpiece zero point) Taka vezana za obradak. Slobodno se menja prema potrebama konstrukcije ili izrade. Referentna taka alata (Tool mount reference point) Poetna taka od koje se mere svi alati. Lei u osi draa alata. Odreena je od strane proizvoaa i ne moe se menjati. Referentna taka (Reference point) Taka u radnom podruju maine, odreena je krajnjim prekidaima. Pozicija se prijavljuje kontrolnom ureaju kada se klizai priblie taki.
-2-
PROGRAMIRANJE
Postavljena nulta taka (Settable point) Odabrana taka na steznom priboru u odnosu na koju se odreuje nulta taka obratka. Taka vrha alata
-3-
PROGRAMIRANJE
EMCO Concept TURN 55

TEHNIKI PODACI O MAINI
Ovo je dvoosna numeriki upravljana maina sa glavnim obrtnim kretanjem koje vri stezna glava sa obratkom stegnutim u njoj i dva pomona kretanja koja vri alat postavljen u revolverskoj glavi sa osam mesta, po etiri za spoljanju i unutranju obradu. Maksimalan broj obroj obrtaja n= 120 4000 o/min sa dva opsega. Brzina pomonog kretanja je 0 2000 mm/min. Inkrement pomeranja po osama je 0.001mm. Maksimalno kretanje po X osi 48mm Maksimalno kretanje po Z osi 236mm, Maina moe biti opremljena elementima automatizacije
Alat i pribor koji se koristi na maini

Osnovni pribor za stezanje obratka je troeljusna stezna glava. Po potrebi umesto ove stezne glave moe se postaviti i stezna glava sa elastinom aurom.
Za stezanje alata koristi se revolver glava sa 8 mesta ( po etiri mesta za alate za spoljanju i unutranju obrdu)
Za prednametanje alata na maini koristi se optiki ureaj (mikroskop)
-4-
WinNC SINUMERIK 840 D/ 810D Rezni alati se postavljaju u revolversku glavu i mogu biti za: spoljanju obradu: desni, levi, neutralni, za rezanje navoja i za odsecanje u usecanje unutranju obradu no za proirivanje, no za unutranji navoj zabuivai, zavojne burgije proirivai i ureznici
PROGRAMIRANJE
-5-
PROGRAMIRANJE
PROGRAM EMCO WinNC SINUMERIK 840D

U programu WinNC, Windows orjentisan, sa modernim korisnikin interfejsom, baziranom na industrijskoj upravljakoj jedinici SIMENS 810D & 840D MMC 100.2, omoguava: programiranje linearne, krune, spiralne interpolacije i izrade navoja (DIN 66025) izradu programa bez ogranienja duine, jedino ogranienje je veliina hard diska unoenje napomena u programu prograniranje potprograma prograniranje velikog broja standardnh ciklusa registar alata proveritu programa, grafika simulacija programa sa automatskim zumom detaljnu dijagnostiku greaka u programu i radu maine ...
Pokretanje programa
Pokretanje EMCO WINNC32 programskog paketa iz Windowsa mogue je preko ikone WinNC32 sa
Desktopa ili pomou Task bara ili Start menu-a Pokretanjem programa otvara se prozor koji omoguuje biranje izmeu programa : Sinumerik 840D Turn struganja ili Sinumerik - 840D Mill - glodanja
Izborom Sinumerik 840D Turn otvara se osnovni prozor za struganje Ovim prozorom i njegovim funkcijama mogue je upravljati EMCO i svim drugim mainama sa Sinumerik 840D upravljakim jedinicama
-6-
10
WinNC SINUMERIK 840 D/ 810D PROGRAMIRANJE
Osnovni prozor sinumerik 840D TURN

je podeljen u nekoliko celina:
2 1 5 7 9 10 11 3 4 8 6
12
1.Prikaz aktivnog radnog podruja 2.Prikaz aktivnog kanala 3.Prikaz naina rada 4.Ime i putanja odabranog programa 5.Status kanala 6.Poruke kanala 7.Status programa 8.Displaj statusa kanala 9.Alarm sa kodom poruke 10.Radni prozori 11.Vertikalne funkcijske tipke 12.Horizontalne funkcijske tipke osnovni meni
Radni prozor SINUMERIK 840D

Radni prozor je podeljen u vie celina i zavisi od naina rada u kojem se trenutno nalazi. Postoje tri naina rada JOG, MDA i AUTO.
JOG upotrebljava se za rune operacije, kod set-up postavljanja NC maine
-7-
PROGRAMIRANJE
MDA (Manual Data Automatic) poluautomatski nain rada u kojem se programira i radi blok po blok. AUTO automatski nain rada u kojem se biraju gotovi programi, pokreu, korigiraju i zaustavljaju. Naini rada mogu se birati pomou mia, tastature, funkcijskih tipki ili preklopnika naina rada. Tastatura NC maine podeljena je u vie funkcionalnih celina. Osnovna podela je na:
1 2
1. adresno-numeriku tastaturu, na kojoj su i vertikalne funkcijske tipke 2. mainsko-upravljaku tastaturu, na kojoj su i horizontalne funkcijske tipke Funkcijske tipke mogu aktivirati trenutno ponueni zadatak sa ekrana. Adresno-numerika tastatura i horizontalna funkcijska tastatura se mogu menjati i zavise od upravljake jedinici NC maine (Emco, Siemens, Fanuc ili Heidenhann) Ove dve tastature e biti oblanjene u delu rukovanja mainom.
PC tastatura NC maine
Osim tastature EMCO NC maine, za izradu programa je mogue korienje standardne tastature za PC Raspored tipki prikazan je na slici
Upotreba mia
Za vreme rada u WIN NC 32 programu moe se koristiti i mi. Po pozicioniranju mia jednostrukim ili dvostrukim klikom leve tipke pozove se potrebna naredba. Klik levom tipkom znai: prozor u meniju je aktivan postavljane kursora na odabrano polje promena direktorijuma pritisak na horizontalne ili vertikalne funkcijske tipke otvaranje odabrane liste aktiviranje / deaktiviranje prekidaa Dvoklik levom tipkom znai:
-8-
WinNC SINUMERIK 840 D/ 810D otvaranje direktorijuma izbor lista unos vrednosti Klik desnom tipkom znai: prikaz radnih podruja
PROGRAMIRANJE
RAD U PROGRAMU SINUMERIK810D / 840D

Rad na Sinumerik 810D / 840D je organiziran kroz 5 podmenija osnovnog menija koji se nazivaju radna podruja: Ovih pet radnih podruja se prikazuju u osnovnom meniju u horizontalnoj liniji funkcijskih tipki Radno podruje Machine <F1> Parameter <F2> Program <F3> Services <F4> Diagnosis <F5> Izvrne funkcije Runo upravljanje mainom Izvrenje programa na obratku Ureivanje podataka za programiranje i podataka o alatima Pisanje i ureivanje programa Uitavanje programa i podataka Prikaz alarma i poruka
Osnovni meni
Pritiskom na dugme izbora naina rada, na mainsko upravljakoj tastaturi, ili desni klik mia gde bilo u prostoru horizontalnih funkcijskih tipki, u osnovnom prozoru e se pojaviti osnovni meni i omoguiti dalji izbor. Tipkom reset osnovni prozor moe biti pozvan iz bilo kojeg menija. Ponovnim pritiskom tipke vraamo se u prethodno korieni meni. Horizontalne funkcijske tipke Machine <F1> Parameter <F2> Program <F3> Services <F4> Diagnosis <F5> Vertikalne funkcijske tipke vezane su za prvi meni Machine AUTO <F1> MDA <F2> JOG <F3> REF <F5> Single block <F8> U ovom delu prirunika dato je objanjenje samo za podruje Program, dok objanjenja za podruja Mchine i Paramter slede u delu rukovanja mainom.
Radno podruje program

U radnom podruju Program piu se i ispravljaju programi i njima se upravlja. Aktiviranjem horizontalne funkcijske tipke Program <F3> otvara se prozor Tipovi programa su: Workpieces <F1> izradak u ovom kontekstu se smatra direktorijem (folderom) koji ukljuuje vie programa po nekom kriterijumu srodnih (svi programi potrebni za obradu jednog radnog predmeta, ili svi programi jednog uenika...) Partprogram <F2> glavni program je niz naredbi za obradu radnog predmeta. Subprogram <F3> potprogram je program koji moe biti vie puta pozvan iz glavnog programa. Jedan potprogram moe pozivati vie glavnih programa. Ciklusi su vrsta potprograma. Standard cycles <F4> standardni ciklusi su potprogrami koji se ne mogu menjati. User cycles <F5> korisniki ciklusi koje korisnik sam moe pisati prema svojim potrebama
-9-
WinNC SINUMERIK 840 D/ 810D Clipboard <F6> -
PROGRAMIRANJE
Tipovi file-ova i direktorijuma su: ime.MPF glavni program ime.SPF potprogram ime.TOA podaci o alatu ime.UFR postavljanje nulte take / okviri ime.INI fajl za inicijalizaciju ime.COM komentar ime.DEF definicija korisnikih podataka i makroi ime.DIR zajedniki direktorijum koji sadri programe ime.WPD direktorijum obratka koji sadri programe i podatke koji pripadaju obratka ime.CLP KLIPBOARD direktorijum moe sadravati sve tipove fajlova i direktorijuma
Workpieces <f1>
Direktorijum obratka otvara prozor koji omoguava: New <F1> otvaranje novog direktorijuma otvara prozor u kom treba upisati ime novog direktorijuma i potvrditi <F8> ili odustati <F7>. Automatski mu se pridruuje ekstenzija WPD.
Copy <F2> -
kopiranje direktorijuma pojavljuje se poruka: Copied data can be inserted with SK Paste Kopirani podaci se mogu umetnuti pomou funkcijske tipke Paste umetanje direktorijuma pojavljuje se prozor u kojem treba upisati ime novog direktorijuma i potvrditi <F8> ili odustati <F7>
Paste <F3> -
Delete <F4> - brisanje direktorijuma pojavljuje se prozor u kojem treba potvrditi brisanje odabranog direktorijuma<F8> ili odustati <F7>. Rename <F5> - preimenovanje direktorijuma pojavljuje se prozor u kojem treba upisati novo ime direktorijuma i potvrditi <F8> ili odustati <F7> Alter enable <F6> - omoguiti menjanje oznakom X. Tek kada je oznaka X u koloni Enable
- 10 -
WinNC SINUMERIK 840 D/ 810D moe se raditi u tom direktorijumu i menjati sve prema potrebi.
PROGRAMIRANJE
Workpeace selection <F7> - omoguiti izbor direktorijuma obratka. Po upisu imena direktorijum otvara se novi prozor u koji je novom direktorijumu ukljueno ime.WPD.
Pritiskom na INPUT tipku ili dvostrukim klikom mia po nazivu direktorijuma otvara se prozor u kojem je mogue pisati programe ime.MPF
Korienjem vertikalnih funkcijskih tipki mogue je pisati novi program New <F1>, kopirati Copy <F2>, umetati Paste <F3>, brisati Delite <F4>, preimenovati Rename <F5>, dozvoliti ili zabraniti menjanje Alter enable <F6>, birati programe Program selection <F7>, ili se vratiti u prethodni prozor Back <F8>. Po otvaranju novog programa (New <F1>) upisuje se njegovo ime.MPF i otvara se sledei prozor Pisanje komandi novog programa mogue je u oznaenom redu....
- 11 -
PROGRAMIRANJE
Vertikalnim funkcijskim tipkama mogue je umetati Paste <F1>, oznaavati blok Mark block <F2>, umetati blok Insert <F4>, prenumerisati Renumber <F6>, zatvoriti Close <F8>, dok horizontalne
funkcijske tipke omoguavaju ureivanje Edit <F1>, skok na Go to <F2>, nai i zameni Find/Replace <F3>, podrka Support <F4>, zatim 3D ili 2D simulaciju izvravanja programa 3D-View <F5> ili Simulation <F6>. Support tema naprednog seminara
Part programs <f2>

prozor za pisanje novih, izbor i editovanje postojeih programa i administriranje programima:
Sve naredbe koje su objanjene u modu Workpieces vae u ovom modu
Subprograms <f3>
prozor za korienje postojeih potprograma i za pisanje novih potprograma, tema naprednog seminara.
Standard cycles <f4> i User cycles <f5>

prozor za korienje i pisanje standardnih ciklusa tema naprednog seminara.
- 12 -
PROGRAMIRANJE
PROGRAMIRANJE EMCO Concept TURN 55

Pokretanjem programa WinNC32 (turn), PROGRAM PART PROGRAM NEW uneti ime, otvara se editor za pisanje NC programa. Program se pie u skladu sa odreenim prvilima koja se moraju potovati. U ovom programu moe se izvriti i provera NC programa simulacijom na ekranu pre izvrenja na maini
Sintaksa programa
Svaka programska re ostaje vai toliko dugo dok je ne zamenimo novom. Svaka programska reenica mora biti u svom redu. Posle izabrane glavne funkcije slede, po potrebi, rei dopunskih parametara upravljanja, jedna iza druge, uvek odvojene najmanje jednim praznim mestom. Dozvoljeno je pisanje komentara koji se odvajaju znakom ; (taka-zarez).
Adrese
AP polarni ugao AR ugao krunog luka CR radijus kruga D selektovanje kompenzacije alata F brzina pomonog kretanja G glavne funkcije I podaci potrebni pri krunoj interpolacij I1podaci potrebni pri krunoj interpolacij K podaci potrebni pri krunoj interpolacij K1 podaci potrebni pri krunoj interpolacij L poziv potprograma M pomone funkcije N broj bloka P broj ponavljanja potprograma RP polarni radijus S broj obrtaja T broj alata X,Z veliine kretanja / preskoi blok
Struktura programa
Program se sastoji od: Broja programa Uvodnih funkcija Programskih celina Zavretka programa Broj programa Glavni program moe imati broj npr. %100. Svrha je da se identini programi, koji se esto koriste, mogu zapamtiti kao podrutine (potprogrami). Kao takvi mogu biti pozivani i izvravani koliko je to potrebno. Ovim se pojednostavljuje programiranje. Uvodne funkcije To su naredbe koje vae za celo vreme izvravanja programa. Najee su to naredbe: G70 merni sistem u inchima ili G71 merni sistem u milimetrima G90 apsolutni merni sistem ili G91 inkrementalni merni sistem G54 G57 odreene nulte take Sistemski je odreeno (podrazumeva se) da su postavljene naredbe G90 i G71.
- 13 -
PROGRAMIRANJE
Programske celine Programskim celinama smatraju se naredbe pojedinih delova programa koje su potrebne da se sa nekim alatom obradi predvieni deo obratka Kraj programa Naredba M30 oznaava zavretak glavnog programa
Pregled osnovnih G funkcija

G0 G1 G2 G3 CIP G4 G17 G18 G19 G53 G54-G57 G70 G71 G90 G91 G94 G95 G96 G97 G110 G111 G112 Pozicioniranje brzim hodom Radni hod linearna interpolacija Radni hod kruna interpolacija suprotno od smera kazaljke Radni hod kruna interpolacija u smeru kazaljke Radni hod kruna interpolacija kroz tri take Zadravanje alata Izbor radne ravni XY Izbor radne ravni XZ Izbor radne ravni YZ Iskljuenje postavljene nulte take obratka za jedan blok Postavljene nulte take obratka Programiranje u inima Programiranje u mm Programiranje u apsolutnim vrednostima Programiranje u inkrementalnim vrednostima Korak u mm/min ( obino kod glodanja) Korak mm/o (obino kod struganja) Konstantna brzina rezanja ukljuena Konstantna brzina rezanja iskljuena Poloaj pola u odnosu na poslednje programiran poloaj alata Poloaj pola u odnosu na nulu radnog predmeta Poloaj pola u odnosu na poslednje vaei pol
Pregled osnovnih M funkcija

M0 Programsko stop M1 Opcionalno stop M2 Kraj glavnog programa M3 Ukljuivanje glavnog vretena u smeru kazaljke M4 Ukljuivanje glavnog vretena suprotno od smera kazaljke M5 Iskljuivanje glavnog vretena M17 Kraj potprograma M30 Kraj programa
G90 - G91 apsolutno i inkrementalno programiranje

G90 G91 apsolutno programiranje, u adresama X i Z su koordinate ciljnih taaka u koordinatnom sistemu radnog predmeta inkrementalno programiranje u adresama X i Z su vrednosti za koliko treba izvriti pomeranje u odnosu na prethodnu taku
Strug EMCO TURN 55 poseduje merni sistem, tako da se posle ukljuenja maine i inicijalizacije mernog sistema (oitavanja referentne take) tano zna gde se u radnom prostoru maine, nalazi nosa alata. Zbog toga, kod ove maine, funkcija G90 se podrazumeva, nju nije neophodno naglaavti na poetku programa. Kada elimo da koristimo funkciju G91 moramo je naznaiti . Ove funkcije se mogu po potrebi smenjivati u programu, a poto su modalne, vaie sve dok se ne zamene.
- 14 -
WinNC SINUMERIK 840 D/ 810D U okviru jednog bloka pojedinana osa moe biti programirana apsolutno ili inkrementalno bez posebnog unoenja G90/G91 Primer: N G90 N... G0 X40 Z=IC(20) U gornjem primeru Z vrednost je data inkrementalno, iako je aktivno apsolutno programiranje. N... G91 N... G0 X40 Z=AC(10) U ovom primeru, samo Z vrednost je zadata apsolutno, a aktuelno je inkrementalno programiranje.
PROGRAMIRANJE
G54 - G57 postavljene nulte take obratka

Kod EMCO Concept TURN 55 strugova nula maine, taka (M) lei u osi rotacije baze stezne glave. Ova taka je fabriki odreena konstrukcijom maine i nemogue je menjati. Kako ova taka nije pogodna kao poetna taka rada, koordinatni sistem je mogue promeniti i postaviti ga u drugu, povoljniju taku u radnom prostoru NC maine.
Format: N1 G54 Kada se, u parametrima maine, odredi novi koordinatni sistem, ta e se vrednost pridodati nultoj taki maine pozivom naredbe G54, pa e se nulta taka premestiti iz pozicije M (mainske nulte take) u W (nultu taku obratka). Ako se ova funkcija koristi za premetanje M u W, tada e se svaki put menjati vrednost u meniju PARAMETER WORK OFFSET, za razliite radne predmete. Da bi se izbeglo esto menjanje parametara maine, obino se funkcijom G54 taka M premesti u taku A, odabranu taku na steznom priboru koja je stalna. Korienje take A je objaneno u sledeem poglavlju.
NC okvirni sistemi (FRAMES)

Grupa naredbi NC FRAMES menjaju aktuelan koordinatni sistem. Okvir predstavlja aritmetiko pravilo za transformaciju jednog koordinatnog sistema u drugi. U okvirnom sistemu mogue je izvoditi sledee transformacije pojedinano ili u kombinaciji. Transliranje Rotiranje, tema naprednog seminara Preslikavanje, tema naprednog seminara Promena razmere (skaliranje), tema naprednog seminara TRANS translatorno pomeranje koordinatnog sistema Ovom naredbom omogueno je programsko premetanje koordinatnog sistema radnog predmeta na eljeno mesto. Format: N... G54 N... TRANS Z... G54 definisano u parametrima maine, ne menja se sve dok se ne promeni stezni pribor. Z veliina pomeranja od take A do take W, zavisi od duene pripremka.
- 15 -
PROGRAMIRANJE
Naredbom G54 - obino premetamo nulu maine M u privremenu nultu taku A, to je odabrana taka, na steznom priboru, kojoj moemo prii mernom priborom. Zatim, u zavisnosti od duine pripremka, naredbom TRANS translatorno premetamo koordinatni sistem u nultu taka obratka W. Povrina ela stezne glave ili eljusti su dobro odabrane privremena nulte take A. U paramertima maine moe istovremeno biti postavljeno vie (G54-G57) privremenih nultih taaka A, aktuelna e biti
G55
ona koja se pozove u programu. Vie o okvirnim sistemima bie u naprednom seminaru.
G0 pozicioniranje brzim hodom

G0 kretanje brzim hodom (pravougli koordinatni sistem) Format: N... G0 X... Z... XiZ koordinate ciljne take, u apsolutnom sistemu, ili rastojanja od prethodne take u inkrementalnom sistemu. G0 kretanje brzim hodom (polarni koordinatni sistem) Format: N... G0 AP... RP... AP definisanje krajnje take (E), polarni ugao RP polarni radijus Dok je aktuelna funkcija G0 brzina pomonog kretanja e biti 2000 mm/min (parametar maine)
G1 Linearna interpolacija
G1 linearno kretanje u radnom hodu (pravougli koordinatni sistem) Format: N... G1 X... Z... F... XiZ Koordinate ciljne take, u apsolutnom sistemu, ili rastojanja od prethodne take u inkrementalnom sistemu. F Brzina radnog hoda, kree se u rasponu 0 2000 mm/min G1 linearno kretanje u radnom hodu (polarni koordinatni sistem) Format: N... G1 AP... ...RP... F... AR definisanje krajnje take (E), polarni ugao RR polarni radijus F Brzina radnog hoda, kree se u rasponu 0 2000 mm/min Umetanje zakoenja (chamfer) i zaobljenja (filet) Zakoenje ili zaobljenje e biti umetnuto na konturi izmeu dve linije, linije i kruga ( u bilo kojoj kombinaciji). Zakoenje e biti umetnuto posle bloka u kom je programirano, uvek je u ravni G17, i
- 16 -
PROGRAMIRANJE
simetrino u odnosu na ugao. Zaobljenje e biti umetnuto posle bloka u kom je programirano, i uvek je u ravni G17. Umetnuti radijus e biti tangentan na konturu Format: N... G... XiZ X... Z... CHF=...
Koordinate ciljne take, u apsolutnom sistemu, ili rastojanja od prethodne take u inkrementalnom sistemu.
CHF N... CHR N... RND
duina zakoenja merena po konturi G... X... Z...... CHR=... duina zakoenja mereno u prancu osa G... X... Z...... radijus zaobljenja. Z... Z... Z... Z... RND=...
Primer zakoenje: N30 G1 X... N40 G1 X.. Primer zaobljenje: N30 G1 X... N40 G1 X..
CHR=5
RND=5
Modalni radijus RNDM Postoji mogunost zadavanja modalnog zaobljenja, tj. postavljanje zaobljenja na svakom uglu, sve dok se zaobljenje ne ukine zadavanjem RNDM=0
G2, G3, CIP Kruna interpolacija

G2 kretanje po krugu u smeru kretanja kazaljke sata G3 kretanje po krugu suprotno smeru kretanja kazaljke sata CIP kretanje po krugu kroz tri take (CIrcle through Points) Na slici su prikazana kretanje po krugu u razliitim ravnima.
- 17 -
PROGRAMIRANJE
Programiranje krunog luka ako je poznata poetna taka, krajnja taka, i centar kruga Format: N... G2/3 X... Z... I... K... N... G2/3 X... Z.. I=AC(..) K=AC(..) X,Z Koordinate krajnje take (E), u apsolutnom mernom sistemu ili rastojanje od poetne take (S)
do krajnje take (E) u inkrementalnom mernom sistemu. Centar kruga, taka M, programira se inkrementalno kao rastojanje od poetne take S do centra kruga (taka M) u pravcu osa X,Z (I,K), vodei rauna o predznaku. Centar kruga je mogue definisati i u odnosu na nultu taku radnog predmeta, tada je I=AC(...) prenik koji opisuje centar kruga, K=AC(...) rastojanje centra kruga do nulute take radnog predmeta, vodei rauna o predznaku. Programiranje krunog luka ako je poznata poetna taka, krajnja taka, i radijus kruga Format: N... G2/3 X... Z... CR=... X,Z Koordinate krajnje take (E) u apsolutnom mernom sistemu ili rastojanje od poetne take (S) do krajnje take (E) u inkrementalnom mernom sistemu.
Radijus kruga. Znak + definie kruni luk manji ili jednak 180o, dok znak definie kruni luk vei od 180o. Ovom naredbom se nemoe programirati pun krug. CR= Programiranje krunog luka ako je poznata poetna taka, krajnja taka, i ugao krunog luka Format: N... G2/3 X... Z... AR=... N... G2/3 I... K... AR=... X,Z Koordinate krajnje take (E), I,K definisanje poloaja centra kruga AR ugao, mora biti manji od 360o, tj nemogue je programirati pun krug.
- 18 -
PROGRAMIRANJE
Programiranje krunog luka pomou polarnih koordinata Format: N...G2/3 AR=... RR=... AR definisanje krajnje take (E), polarni ugao RR polarni radijus (radijus kruga)
Pre ove funkcije neophodno je definisati poloaj pola taka M, funkcijom G110-G112 G110 G111 G112 Pol je definisan u odnosu na programiranu taku kretanja - poslednju taku Pol je definisan u odnosu na aktuelan koordinatni sistem radnog predmeta Pol je definisan u odnosu na trenutno aktuelan pol
Programiranje krunog luka pomou startne take, meu take i krajnje take (podrno samo kretanje u smeru kazaljke na satu)
Format: N... CIP X... Z...I1=... K1=... X,Z Koordinate krajnje take (E), I1,K1 definisanje poloaja meutake.
Programiranje pomonih funkcija

M0 Programirano zaustavljanje izvrenja programa Programira se kada je iz bilo kog razloga (prestezanje, merenje, ienje...) potrebno predvideti zaustavljanje izvrenja programa. Ova naredba zaustavlja glavno, pomono kretanje i hlaenje ako postoji. Vrata je mogue otvoriti bez ponitavanja alarma. Izvrenje programa se nastavlja pritiskom na dugme NC START. Format: N...M0 M1 Uslovno programirano zaustavljanje izvrenja programa Radi kao funkcija M0 ali sam onda kada je dugme OPT.STOP na mainskoj tastaturi pritisnuto.
- 19 -
WinNC SINUMERIK 840 D/ 810D Format: N... M1 M2 Kraj glavnog programa Radi slino kao funkcija M30
PROGRAMIRANJE
M30 Kraj glavnog programa Ovom naredbom oznaavamo kraj programa, sva kretanja se zaustavljaju, a program se vraa na poetak, spreman da se ponovo izvri. Ako je definisan broja radnih predmeta, on e se poveati za 1. Format: N... M30 M3 Ukljuivanje glavnog vretena u smeru kazaljke asovnika Ovo je uobiajen smer obrtanja kada je nosa alata ispred glavnog vretena. Format: N... G95 S1000 M3 F0.08 S broj obrtaja o/min F brzina pomonog kretanja mm/o ili Broj obrtaja glavnog vretena e biti toliki da obezbedi programiranu konstantnu brzinu rezanja definisanu u S adresi. Format: N... G96 S150 M3 F0.08 S brzina rezanja m/min F brzina pomonog kretanja u mm/o M4 Ukljuivanje glavnog vretena suprotno od smera kazaljke asovnika Ovo je uobiajen smer obrtaja kada je nosa alata iza glavnog vretena. Format: N... G95 S1000 M4 F0.08 ili za sluaj kada sa radi sa konstantnom brzinom rezanja N... G96 S150 M4 F0.08 M5 Iskljuivanje glavnog vretena Glavno vreteno se zaustavlja, za nastavak rada potrebno ga je ponovo ukljuiti funkcijama M3 ili M4. Kraj programa (M30) automatski zaustavlja glavno vreteno. Format: N... M5 Funkcije izlaza ukljuivanja Kod standardnih numeriki upravljanih maina glavno i pomono kretanje je automatizovano, dok se postavljanje i skidanje radnog predmeta, a esto i izmena alata, obavlja runo. Maine vieg nivoa automatizacije, opremljene su dodatnim elementima za automatizaciju. To su uglavnom pneumatske komponente kojima se takoe moe upravljati iz programa. Na strugu Emco Concept Turn 55 potrebna je sledea dodatna oprema: - automatska vrata pneumatsko otvaranje - automatski konjic - pneumatska stezna glava - duvaljka - pneumatsko ienje steznog pribora - DNC interfejs Navedeni pribori aktiviraju se iz programa pozivom odgovarajue M funkcije.
- 20 -
WinNC SINUMERIK 840 D/ 810D M20 M21 M25 M26 M71 M72 odmicanje iljka primicanje iljka otvaranje steznog pribora zatvaranje steznog pribora ukljuivanje duvaljke (ienje steznog pribora) iskljuivanje duvaljke
PROGRAMIRANJE
Funkcija alata u programu

Poziv alata, izmena alata, definisanje alata, korekcija poluprenika, korekcija duine alata... Format: N... T1 T1 D1 D1
broj alata u revolver glavi (od 1 do 8). Parni brojevi oznaavaju alate za spoljanju obradu, a neparni alate za unutranju obradu korekcioni broj alata je broj registra u kom su smeteni podaci o alatu.
Alat koji se poziva u program, mora biti definisan u meniju PARAMETAR pritiskom na
vertikalnu funkcijsku tipku <F8> New . U prozoru se pojavljuju dve opcije: New tool edge <F3> nova otrica alata New tool <F4> novi alat No. of c.edges broj otrice Tool type tip alata 1XX Milling tools alati za glodanje 2XX Drilling tools alati za buenje 4XX Grinding tools alati za bruenje 5XX Turning tools alati za struganje 7XX Special tools specijalni alati
Svaki tip alata (Tool type) nudi novi prozor s odreenim alatima, tako izborom grupe 5XX sledi prozor za izbor strugarskog alata 500 Alati za grubo struganje 510 Alati za zavrne obrade 520 Alati za unutarnje struganje 530 Alati za rezanje 540 Alati za izradu navoja
- 21 -
PROGRAMIRANJE
Cuter. edge position. upisati pozicija noa 1- 9 prema slici (za desni strugarski no pozicija je 3)
Tool length comp. kompenzacija duine alata (korekcije L1 i L2), dobija se merenjem oprikim ureajem. Geometry dimenzije radnog dela alata Wear devijacija od geometrijske vrednosti Base dimenzije drala alata Zbir vrednosti geometry, wear i base je ukupna vrednost korekcije Radius compensation kompenzacija radijusa alata Radius radijus alata (R) je definisana katalogom proizvoaa alata.
- 22 -
PROGRAMIRANJE
PROVERA PROGRAMA
Pre poetka izrade radnog predmeta program se moe proveriti na dva naina: SIMULATION simulacijom (iscrtava se put vrha alata) 3D-View trodimenzionalna vizualizacija procesa obrade
Provera programa simulacijom

Po zavretku unoenja programa, izborom SIMULATION na horizontalnoj funkcijskoj tastaturi, a zatim START, zapoinje kontinualno iscrtavanje putanje alata, sve dok na naie na greku ili kraj programa. Ako postoji grka, izborom RESET a zatim EDIT vraa se u program kako bi se greka otklonila.Da bi se simulacija bolje pratila, poetka simulacije moe se odabrati SINGL BLOCK, sada se program
izvrava blok po blor pritiskom na dugme START. Vertikalna funkcijska dugmad slue za zumiranje pojedinih zona obrade. Kursor strelicama se pomera uti krsti u zonu obrade koju elimo da zumiramo. Ovaj nain provere programa je veoma pouzdan to se tie geometrije, ali treba imati u vidu da su to samo iscrtane linije vrha alata, znai nije poverena kolizija alata, obratka i steznog pribora.
Vizualizacija procesa obrade

Treba imati u vidu da 3D-View nije neophodni modul programa WinNC, ve se opcionalno instalie. Ako je instalisan pojavie se na horizontalnoj funkcijskoj tastaturi.
- 23 -
PROGRAMIRANJE
Aktiviranjem 3D-VieW otvara se prozor u kom, je pre startovnja, potrebno uraditi podeavanja. Podeavanja koja treba uraditi su na verzikalnoj funkcijskoj tastaturi.
View - postavlja se 2D shade, presek po elji, i brzina simulacije zbog boljeg praenja simulacije
- 24 -
WinNC SINUMERIK 840 D/ 810D .
PROGRAMIRANJE
Parameter postavlja se stezni pribor i konjic, trai detektovanje kolizije, nain prikazivanja alata... Workpiece paljivo popuniti sva traena polja na slici
Tool Selektovati alat recimo desni (side tool right), a zatim u prozoru Toolholder broj mesta u revolver glavi, recimo 002, a zatim TAKE TOOL, Ako je potrebno ukloniti alt koji je postavljen u revolver glavi, potrebno ga je selektovat a zatim REMOVE TOOL
- 25 -
PROGRAMIRANJE
Kada su sva podeavanja uraena START poktre virtualni proces obrade.
Po zavretku procesa obrade EDIT vraa program u prozor gde se program moe menjati ili zatvoriti.
- 26 -
PROGRAMIRANJE
EMCO Concept MILL 55

TEHNIKI PODACI O MAINI
Ovo je numeriki upravljana troosna maina sa glavnim obrtnim kretanjem koje vri alat, i tri pomona pravolinijska kretanja koja vri alat/obradak. Radni sto povrine 420mm X 125mm sa dva T ljeba na rastojanju 90mm Maksimalan broj obroj obrtaja n= 150 -3500 o/min Brzina pomonog kretanja je 0 2000 mm/min. Inkrement pomeranja po osama je 0.001mm. Maksimalno kretanje po X osi 190mm Maksimalno kretanje po Y osi 140 Maksimalno kretanje po Z osi 260mm maksimalni prenik alata bez magacina/sa magacinom alata je 60mm/40mm Maina je opremljena elementima automatizacije, automatska zamena alata (magacin alata sa 8 mest), pneumatska stega, popuno zatvoren radni prostor automatsko otvaranje i zatvaranje vrata.
Alat i pribor koji se koristi na maini

Standardni alati: Glodalo za poravnavanje 40 x 20 mm Glodalo za ljebove Ugaona glodala (<45 i lastin rep 60)
Vretenasta glodala za grubu i finu obradu
NC burgija i set zavojnih burgija
- 27 -
PROGRAMIRANJE
Set ureznica
Sistem montae alata u dra alata
Montaa: nasadnog alata pomou prstenova na dra alata vretenastih glodala sa cilindrinom drkom pomou aure u dra alata
Posle montae odabranog alata u pripadajui dra alata, potrebno je dra alata postaviti u magacin alata vodei rauna o poziciji broj pozicije u magacinu predstavlja broj alata u programu.
Kako se u programu upravlja referentnom takom alata N, za svaki alat potrebno je uraditi korekciju alata. elo alata ja od referentne take draa alata N udaljeno za duinu +Z i time se dobija korektivna taka P. Alat je definisan i svojim radijusom R. Vrednosti duine Z i radijusa R upisuju se u bazu podataka za odabrani alat T
Za stezanje radnog predmeta koristi se pneumatska stega Stega je postavljena uzdu radnog stola ( po osi X). Taka A, oznaena na stezi, je odabrana kao pomona, poznata taka u koju se premeta koordinatni sistem maine pre nego to se definitivno postavi u nultu taku radnog predmeta.
- 28 -
PROGRAMIRANJE
PROGRAMIRANJE EMCO Concept MILL 55

Pokretanjem programa WinNC32 (mill) PROGRAM PART PROGRAM NEWuneti ime programa, slino kao kod programiranja struga, otvara se editor za pisanje NC programa. Sva osnovna pravila pisanja programa, definisana kod struga, vae i kod glodalice, pa zbog toga se ne objanjavaju na ovom mestu. Objanjene u samo one funkcije koje se razlikuju. Kod programiranja obrade glodanjem upravlja se takom koja se nalazi u osi glavnog vretena u kojem je smeteno glodalo, zbog toga je potrebno programirati ekvidistantu (konturu koja je offsetovana za poluprenik alata u odnosu na konturu radnog predmeta koju treba ostvariti).
Adrese
Osnovna razlika u programiranju obrade struganja i glodanja sastoji se u tome to je obrada struganjem dvoosna , a obrada glodanjem troosna. Iz ove injenice proizilazi i vei broj adresa. Nove adrese su: Y veliina kretanja u pravcu ose y J podatak potreban za definisanje kruga ( y pravac) J1 podatak potreban za definisanje kruga ( y pravac)
Pregled osnovnih G funkcija

G0 G1 G2 G3 CIP G2/G3...TURN G4 G17 G18 G19 G53 G54-G57 G70 G71 G90 G91 G94 G95 G96 G97 Pozicioniranje brzim hodom Radni hod linearna interpolacija Radni hod kruna interpolacija u smeru kazaljke Radni hod kruna interpolacija suprotno od smera kazaljke Radni hod kruna interpolacija kroz tri take Spiralna interpolacija Zadravanje alata Izbor radne ravni XY Izbor radne ravni XZ Izbor radne ravni YZ Iskljuenje postavljene nulte take obratka za jedan blok Postavljene nulte take obratka Programiranje u inima Programiranje u mm Programiranje u apsolutnim vrednostima Programiranje u inkrementalnim vrednostima Korak u mm/min ( obino kod glodanja) Korak mm/o (obino kod struganja) Konstantna brzina rezanja ukljuena Konstantna brzina rezanja iskljuena
- 29 -
WinNC SINUMERIK 840 D/ 810D G110 G111 G112 Poloaj pola u odnosu na poslednje programiran poloaj alata Poloaj pola u odnosu na nulu radnog predmeta Poloaj pola u odnosu na poslednje vaei pol
PROGRAMIRANJE
G54 G57 postavkjene nulte take obratka

Kod EMCO Concept Mill55 glodalice, nula maine, taka (M) nalazi se u ravni radnog stola u levom uglu. I ova maina poseduje merni sistem, pa ima prema tome i referentnu taku (R) u kojoj se merni sistem inicijalizuje. U osi glavnog vretena a na njegovm elu nalazi se referentna taka alata (N). Na radnom predmetu definie se po elji i nulta taka obratka (W).
Iz istog razloga i slino kao kod struga taka (M) se funkcijom G54- G57 obino prebacuje na fiksnu poznatu taku (A), ( obino ugao stege), a zatim naredbom TRANS u taku (W) Veliine pomeranja po X, Y i Z osi za G54 G57 se unose u PARAMETER WORK OFFSET, ove vrednosti se obino ne menjaju kada se jednom postave. Ali to ipak ne znai da ih po potrebi nije mogue promeniti.
Mogunost da u parametrima maine moe istovremeno postojati vie razliitih offseta, kod obrade glodanjem moe biti veoma korisno. Na slici je prikazana obrada etiri identina radna predmeta koja su istovremeno stegnuta na stolu maine. U zavisnosti od toga koji je offset pozvan u programu, obraivae se prvi, drugi trei ili etvrti radni predmet Format: N0 G54 N1..... N2.... ...... Format: N0 G55 N1..... Format: N0 G56 N1..... Format: N0 G57 N1.....
- 30 -
PROGRAMIRANJE
Spiralna interpolacija
Linearna i kruna interpolacija je objanjena u poglavlju Programitanje EMCO Concept Turn55, pa kako su ove funkcije i za EMCO Concept Mill55 identine, nee biti objanjene na ovom mestu. Dodatna mogunost na ovoj maini je programiranje spirale. Format: N... G3 X... Y... Z...I... J... K...TURN=... ili N... G3 X... Y... Z...CR=... TURN=... ili N... G3 AP... RP... TURN=... ili N... G3 X... Y... Z... AR... TURN=... X,Y,Z ciljna taka I,J,K koordinate centra kruga CR radijus kruga AP,AR polarni ugao i radijus TURN broj ponavljanja 0-999
Funkcije ukljuivanja i iskljuivanja

Glodalica EMCO Concept Mill55 opremljena elementima automatizacije ima dodatne funkcije izlaza ukljuivanja: M25 otvaranje pneumatske stege (otputanje radnog predmeta) M26 zatvaranje pneumatske stege (stezanje radnog predmeta) M71 Ukljuivanje duvaljke M72 Iskljuivanje duvaljke
Funkcija alata u programu

U meniju PARAMETER TOOLOFFSET potrebno je postaviti alate koji e se koristiti u programu. U prozoru se pojavljuju dve opcije: New tool edge <F3> nova otrica alata New tool <F4> novi alat Izborom jedne od opcija otvara se sledei prozor nudi postojee alate: T number Tool type Tipovi alata: Izbor broja alata (T number) kree se na glodalici EMCO Cocept Mill 55 od 1 do 8 Svaki tip alata (Tool type) nudi svoj novi prozor s odreenim alatima, tako izbor: 1xx Milling tools - alati za glodanje nudi podmeni : 100 110 120 121 Alat za glodanje CLDATA Glodalo s kuklom eono glodalo (bez radijusa zaobljenja) za poravnavanje eono glodalo(sa radijusom zaobljenja)
koji
broj alata u magacinu glavi tip alata - ponueni u listi
- 31 -
WinNC SINUMERIK 840 D/ 810D 130 131 140 145 150 Ugaono glodalo (bez radijusa zaobljenja) Ugaono glodalo (sa radijusom zaobljenja) eono glodalo Glodalo za navoj Obimno glodalo
PROGRAMIRANJE
Po odabiru glodala (npr. T1 120 glodalo za poravnavanje povrine) otvara se novi prozor u kojem se daju svi parametri alata T number Broj alata tj. pozicije u koju e biti smjeten u magacinu alata D number Broj korekcije. Alat moe imati vie korekcijskih brojeva No. of c.edges broj otrice
Tool type tip alata Tool name ime alata (moe sa dati bilo kakav naziv alata) Tool length comp. kompenzacija duine alata Geometry dimenzije radnog dela alata Wear devijacija od geometrijske vrednosti Base dimenzije draa alata Zbroj vrednosti geometry, wear i base je ukupna vrednost korekcije Radius compensation kompenzacija radijusa alata Radius radijus alata
PROVERA PROGRAMA
Pre poetka izrade radnog predmeta program se proverava: SIMULATION linearna simulacija 3D View trodimenzionalna vizualizacija procesa obrade
- 32 -
PROGRAMIRANJE
Simulacija se ne razlikuje od obrade struganjem, jedino to treba voditi rauna da su iscrtana linije putanje centra glodala a ne kontura radnog predmeta. Princip rada sa programom 3D View je isti kao kod struga, ali se pojedini meniji ipak se razlikuju. Pogled simulacije View <F1> omoguuje biranje pogleda na obradak, odnosno projekcije pri kojoj e
se odvijati obrada. Takoe je mogue menjati i veliinu pogleda (razmeru) od 10 100 %. Postavljanje parametara simulacije Parameter <F3> daje nekoliko mogunosti: Stega Clamping moe biti vidljiva ili ne, biti postavljen u smeru X ili Y ose ili na automatiku (ako postoji automatsko stezanje obratka na maini). Simulacija alata Tool presentation moe biti: Volume model prikazuje alat kao trodimenzionalno telo Transparent volume model prikazuje alat prozirnim i moe sa stalno videti iza alata Wire model - prikazuje alat kao iani model No tool representation ne prikazuje alat Rezolucija Resolution moe biti: visoka - High, srednja Medium i niska - Low. Opti parametri General omoguuju postavljanje: Otkrivanja kolizije Colision detection koja prikazuje: Koliziju alata i obratka u brzom hodu Koliziju alata i stege Koliziju delova alata koji ne reu materijal s obratkom ili stegom Pozicije od nultatake - MCS / WCS position prikazuje simulaciju od nule maine ili radne nulta take obratka.
- 33 -
PROGRAMIRANJE
Brzine simulacije rezanja Cutting odreuje brzinu simulacije to je brzina manja prikaz je realistiniji, ali due traje.
Set / Clear section <F3> prikazuje presek koji e biti prikazan posle simulacija obrade. Definiranje pripremka mogue je otvaranjem - Workpiece <F5> prozora sa skicom pripremka i prozorima za unoenje dimenzija. Aktiviranjem tastera OK na vertikalnoj tastaturi vraa se u prethodni meni gde se definiu alati TOOLS <F6>
Sada preostaje da se izvri virtuelna obrada aktiviranjem START tipke <F5> na horizontalnoj tastaturi. Po zavretku obrade u NC program se vraa tipkom EDIT na horizontalnoj tastaturi.
- 34 -
PROGRAMIRANJE
VEBE
VEBA ST 01
Za radni predmet definisan crteom ST01uraditi: list podeavanja radni nalog program program proveriti simulacijom i pomou 3DView
Za list podeavanja potrebno je odrediti dimenzije pripremka, na sledei nain: duina gotovog komada ............................................... 45mm duina potrebna za stezanje ......................................... 15mm odsecanje na rastojanju od stezne glave........................ 5mm
- 35 -
WinNC SINUMERIK 840 D/ 810D irina noa za odsecanje................................................. 2mm dodatak za eonu obradu................................................ 1mm
PROGRAMIRANJE
UKUPNA DUINA PRIPREMKA 68mm usvajam ............. 70mm prenik pripremka zavisno od prenika gotovog dela i raspoloivog materijala usvajam 28 DIMENZIJE PRIPREMKA SU: 28x70 Naredbom TRANS Z... premestiti koordinatni sistem iz take "A" u taku "W" (nula komada). Za spoljanju obradu koristiti desni strugarski no koji se nalazi na mestu 2 u revolverskoj glavi, sa adresom ofseta D1. Spoljanju obradu raditi sa brojem obrtaja S=1500o/min i korakom F=0.08 mm/o Dubina rezanja ne sme da bude vea od 1mm. Odsecanje raditi noem za odsecanje, koji se nalazi na mestu broj 6 u revolverskoj glavi sa adresom ofseta D1. Za odsecanje koristiti broj obrtaja S=800 o/min i korak F=0.05mm/o.
- 36 -
PROGRAMIRANJE
VEBA ST 02a
Za radni predmet definisan crteom ST02 uraditi: list podeavanja radni nalog program program proveriti simulacijom i pomou 3DView
DIMENZIJE PRIPREMKA SU: 28x70 Naredbom TRANS Z... premestiti koordinatni sistem iz take "A" u taku "W" (nula komada). Za spoljanju obradu koristiti desni strugarski no koji se nalazi na mestu 2 u revolverskoj glavi, sa adresom ofseta D1. Spoljanju obradu raditi sa brojem obrtaja S=1500o/min i korakom F=0.08 mm/o Dubina rezanja ne sme da bude vea od 1mm
- 37 -
WinNC SINUMERIK 840 D/ 810D Konus obraditi koristei funkciju G1.
PROGRAMIRANJE
Odsecanje raditi noem za odsecanje, koji se nalazi na mestu broj 6 u revolverskoj glavi sa adresom ofseta D1. Za odsecanje koristiti broj obrtaja S=800o/min i korak F=0.05mm/o.
VEBA ST 02b
Za radni predmet definisan crteom ST02 uraditi: list podeavanja radni nalog program program proveriti simulacijom i pomou 3DVieW
DIMENZIJE PRIPREMKA SU: 28x70 Naredbom TRANS Z... premestiti koordinatni sistem iz take "A" u taku "W" (nula komada). Za spoljanju obradu koristiti desni strugarski no koji se nalazi na mestu 2 u revolverskoj glavi, sa adresom ofseta D1.Spoljanju obradu raditi sa brojem obrtaja S=1500o/min i korakom F=0.08 mm/o Dubina rezanja ne sme da bude vea od 1mm Konus obraditi koristei funkciju G1 i naredbu CHR=... Odsecanje raditi noem za odsecanje, koji se nalazi na mestu broj 6 u revolverskoj glavi sa adresom ofseta D1.Za odsecanje koristiti broj obrtaja S=800o/min i korak F=0.05mm/o.
- 38 -
PROGRAMIRANJE
VEBA ST 03
DIMENZIJE PRIPREMKA SU: 28x70 Naredbom TRANS Z... premestiti koordinatni sistem iz take "A" u taku "W" (nula komada). Za ovu naredbu Z=70-15-1=54mm (TRANS Z54) Za spoljanju obradu koristiti desni strugarski no koji se nalazi na mestu 2 u revolverskoj glavi, sa adresom ofseta D1.Spoljanju obradu raditi sa brojem obrtaja S=1500o/min i korakom F=0.08 mm/o
- 39 -
WinNC SINUMERIK 840 D/ 810D Dubina rezanja ne sme da bude vea od 1mm Konus obraditi koristei funkciju G1 i naredbu CHF=...
PROGRAMIRANJE
Odsecanje raditi noem za odsecanje, koji se nalazi na mestu broj 6 u revolverskoj glavi sa adresom ofseta D1.Za odsecanje koristiti broj obrtaja S=800o/min i korak F=0.05mm/o.
- 40 -
PROGRAMIRANJE
VEBA ST 04a
DIMENZIJE PRIPREMKA SU: 28x70 Naredbom TRANS Z... premestiti koordinatni sistem iz take "A" u taku "W" (nula komada). Za spoljanju obradu koristiti desni strugarski no koji se nalazi na mestu 2 u revolverskoj glavi, sa adresom ofseta D1.Spoljanju obradu raditi sa brojem obrtaja S=1500o/min i korakom F=0.08 mm/o
- 41 -
WinNC SINUMERIK 840 D/ 810D Dubina rezanja ne sme da bude vea od 1mm Radijuse obraditi koristei funkciju G1 i naredbu RND=...
PROGRAMIRANJE
Odsecanje raditi noem za odsecanje, koji se nalazi na mestu broj 6 u revolverskoj glavi sa adresom ofseta D1.Za odsecanje koristiti broj obrtaja S=800o/min i korak F=0.05mm/o.
VEBA ST 04b
DIMENZIJE PRIPREMKA SU: 28x70 Naredbom TRANS Z... premestiti koordinatni sistem iz take "A" u taku "W" (nula komada). Za spoljanju obradu koristiti desni strugarski no koji se nalazi na mestu 2 u revolverskoj glavi, sa adresom ofseta D1.Spoljanju obradu raditi sa brojem obrtaja S=1500o/min i korakom F=0.08 mm/o Dubina rezanja ne sme da bude vea od 1mm Radijuse obraditi koristei funkciju G2 i G3 i veliinu radijusa CR=... Odsecanje raditi noem za odsecanje, koji se nalazi na mestu broj 6 u revolverskoj glavi sa adresom ofseta D1.Za odsecanje koristiti broj obrtaja S=800o/min i korak F=0.05mm/o.
VEBA ST 04c
DIMENZIJE PRIPREMKA SU: 28x70 Naredbom TRANS Z... premestiti koordinatni sistem iz take "A" u taku "W" (nula komada). Za spoljanju obradu koristiti desni strugarski no koji se nalazi na mestu 2 u revolverskoj glavi, sa adresom ofseta D1.Spoljanju obradu raditi sa brojem obrtaja S=1500o/min i korakom F=0.08 mm/o Dubina rezanja ne sme da bude vea od 1mm Radijuse obraditi koristei funkciju G2 i G3 i zadajui koordinate centra radijusa kod jednog u inkrementalnom obliku, a kod drugog u apsolutnom. Odsecanje raditi noem za odsecanje, koji se nalazi na mestu broj 6 u revolverskoj glavi sa adresom ofseta D1.Za odsecanje koristiti broj obrtaja S=800o/min i korak F=0.05mm/o.
VEBA ST 04d
DIMENZIJE PRIPREMKA SU: 28x70

- 42 -
PROGRAMIRANJE
Naredbom TRANS Z... premestiti koordinatni sistem iz take "A" u taku "W" (nula komada). Za spoljanju obradu koristiti desni strugarski no koji se nalazi na mestu 2 u revolverskoj glavi, sa adresom ofseta D1.Spoljanju obradu raditi sa brojem obrtaja S=1500o/min i korakom F=0.08 mm/o Dubina rezanja ne sme da bude vea od 1mm Radijuse obraditi koristei funkciju G2 i G3 i zadajui koordinate ciljne take i ugla radijusa AR u jednom sluaju, a u drugom zadati koordinate centra radijusa u apsolutnom sistemu i ugao radijusa AR. Odsecanje raditi noem za odsecanje, koji se nalazi na mestu broj 6 u revolverskoj glavi sa adresom ofseta D1.Za odsecanje koristiti broj obrtaja S=800o/min i korak F=0.05mm/o.
- 43 -
PROGRAMIRANJE
VEBA ST 05a
DIMENZIJE PRIPREMKA SU: 28x70 Naredbom TRANS Z... premestiti koordinatni sistem iz take "A" u taku "W" (nula komada). Za spoljanju obradu koristiti desni strugarski no koji se nalazi na mestu 2 u revolverskoj glavi, sa adresom ofseta D1.Spoljanju obradu raditi sa brojem obrtaja S=1500o/min i korakom F=0.08 mm/o Dubina rezanja ne sme da bude vea od 1mm
- 44 -
PROGRAMIRANJE
Radijuse obraditi koristei funkciju G2 i zadajui veliinu radijus CR dok drugi obraditi naredbom RND. Konus obraditi funkcijom G1 i naredbom CHR Odsecanje raditi noem za odsecanje, koji se nalazi na mestu broj 6 u revolverskoj glavi sa adresom ofseta D1.Za odsecanje koristiti broj obrtaja S=800o/min i korak F=0.05mm/o.
VEBA ST 05b
DIMENZIJE PRIPREMKA SU: 28x70 Naredbom TRANS Z... premestiti koordinatni sistem iz take "A" u taku "W" (nula komada). Za ovu naredbu Z=70-15-1=54mm (TRANS Z54) Za spoljanju obradu koristiti desni strugarski no koji se nalazi na mestu 2 u revolverskoj glavi, sa adresom ofseta D1.Spoljanju obradu raditi sa brojem obrtaja S=1500o/min i korakom F=0.08 mm/o Dubina rezanja ne sme da bude vea od 1mm Prvi radijus obraditi koristei polarne koordinate, a drugi funkciju G2 i kordinate centra radijusa u inkrementalnom sistemu i ugao radijusa. konus obraditi funkcijom G1. Odsecanje raditi noem za odsecanje, koji se nalazi na mestu broj 6 u revolverskoj glavi sa adresom ofseta D1.Za odsecanje koristiti broj obrtaja S=800o/min i korak F=0.05mm/o.
- 45 -
PROGRAMIRANJE
VEBA GL 01
Na osnovu radnog predmeta prikazanog na crteu br. GL01 isplanirati proces obrade i uraditi: listu podeavanja radni nalog
program program proveriti simulacijom i pomou 3D-View Ako se zna: Dimenzije pripremka 60x70X26 Ceo dodatak za obradu skinuti sa jedne strane (obraditi samo gornju povrinu) Koristiti eono glodalo 40, neka je to prvi alat u magacinu alata. Potovati kooredinatni sistem oznaen na crteu Naredbom G54 premestiti taku M u taku A Naredbom TRANS X ... Y... Z... premestiti koordinatni sistem iz take A u taku W Raditi sa n=800o/min i brzinom pomonog kretanja 300mm/min
- 46 -
PROGRAMIRANJE
VEBA GL 02
Na osnovu radnog predmeta prikazanog na crteu br. GL02 isplanirati proces obrade i uraditi: listu podeavanja radni nalog program program proveriti simulacijom i pomou 3D-View
Ako se zna: Dimenzije pripremka 60x70X26 Obraditi gornju povrinu koristei prethodni program (Copy Paste) Za izradu ljeba u obliku slova A koristiti vretenasto glodalo 10. Ovo glodalo je postavljeno na mestu br.2 u magacinu alata. Raditi sa n=1100o/min i brzinom pomonog kretanja 400mm/min, pri prodiranju glodala u materijal po Z osi smanjiti brzinu pomonog kretanja na 150mm/min
- 47 -
PROGRAMIRANJE
VEBA GL 03a
Ako se zna: Dimenzije pripremka 60x70X25 Za obradu spoljanje konture i prstenastog ljeba koristiti vretenasto glodalo 10. Ovo glodalo je postavljeno na mestu br.2 u magacinu alata. Raditi sa n=1100o/min i brzinom pomonog kretanja 400mm/min, pri prodiranju glodala u materijal po Z osi smanjiti brzinu pomonog kretanja na 150mm/min
- 48 -
PROGRAMIRANJE
Za obradu spoljanje konture koristiti samo funkciju G1 (Radijusi zaobljenja R10 i zakoenja 10/45o programirati pomou funkcija RND i CHF) Prstenasti ljeb isprogramirati pomou poznatih koordinata centra kruga (centar kruga definisati u apsolutnom sistemu).
VEBA GL 03b
Napraviti novu varijantu programa (COPY - PASTE) pa izmenuti program i definisati krug tako to se centar kruga zadaje inkrementalno u odnosu na poetnu taku.
VEBA GL 03c
Napraviti novu varijantu programa (COPY - PASTE) pa izmenuti nain programiranja kruga, poznate su poetna i krajnja taka i radijus kruga (obratiti panju na ogranienje ovog naina definisanja kruga).
VEBA GL 03d
Napraviti novu varijantu programa (COPY - PASTE) pa izmenuti nain programiranja kruga, poznate su poetna i krajnja taka i ugao koji je zahvaen krunim lukom (obratiti panju na ogranienje ovog naina definisanja kruga).
VEBA GL 03e
Napraviti novu varijantu programa (COPY - PASTE) pa izmenuti nain programiranja kruga, poznate su poetna taka, kordinate centra kruga u apsolutnom sistenu i ugao koji je zahvaen krunim lukom (obratiti panju na ogranienje ovog naina definisanja kruga).
VEBA GL 03f
Napraviti novu varijantu programa (COPY - PASTE) pa izmenuti nain programiranja kruga, poznate su poetna taka, inkrementalno rastojanje od poetne take do centra kruga i ugao koji je zahvaen krunim lukom (obratiti panju na ogranienje ovog naina definisanja kruga)
- 49 -
PROGRAMIRANJE
VEBA GL 04a
Ako se zna: Dimenzije pripremka 60x70X25 Za obradu spoljanje konture koristiti vretenasto glodalo 10. Ovo glodalo je postavljeno na mestu br.2 u magacinu alata. Raditi sa n=1100o/min i brzinom pomonog kretanja 400mm/min, pri prodiranju glodala u materijal po Z osi smanjiti brzinu pomonog kretanja na 150mm/min Za obradu smeka koristiti vretenasto glodalo 6. Ovo glodalo je postavljeno na mestu br.3 u magacinu alata.
- 50 -
PROGRAMIRANJE
Raditi sa n=1600o/min i brzinom pomonog kretanja 250mm/min, pri prodiranju glodala u materijal po Z osi smanjiti brzinu pomonog kretanja na 150mm/min Za obradu spoljanje konture koristiti samo funkciju G1 (Radijusi zaobljenja R10 RNDM) Prstenasti ljeb isprogramirati pomou poznatih koordinata centra kruga (centar kruga definisati u apsolutnom sistemu). Prvo oko zabuiti pozicioniranjem u apsolutnom sistemu, a za drugo iskoristiti mogunot inkrementalnog pomeranja samo po jednoj osi. Usta isprogramirat koristei polarne koordinate.
VEBA GL 04b
Napraviti novu varijantu programa (COPY - PASTE) pa izmenuti program koristei razliite mogunosti definisanja krugova.
- 51 -
PROGRAMIRANJE
VEBA GL 05a
Ako se zna: Dimenzije pripremka 60x70X25 Za obradu spoljanje konture koristiti vretenasto glodalo 40. Ovo glodalo je postavljeno na mestu br.1 u magacinu alata. Raditi sa n=800o/min i brzinom pomonog kretanja 300mm/min. Za obradu rupe R15 i R10 koristiti vretenasto glodalo 10. Ovo glodalo je postavljeno na mestu br.2 u magacinu alata.
- 52 -
PROGRAMIRANJE
Raditi sa n=1100/min i brzinom pomonog kretanja 400mm/min, pri prodiranju glodala u materijal po Z osi smanjiti brzinu pomonog kretanja na 150mm/min Za obradu spoljanje konture osmislii najjednostavniji nain programiranja krunih lukova. Krugove R10 i R15 programirati po sopstvenoj elji.
VEBA GL 05b
Napraviti novu varijantu programa (COPY - PASTE) pa izmenuti program koristei razliite mogunosti definisanja krugova.
- 53 -
PROGRAMIRANJE
VEBA GL 06
program program proveriti simulacijom i pomou 3D-View Ako se zna: Dimenzije pripremka 60x70X25 Za obradu srca koristiti vretenasto glodalo 3. Ovo glodalo je postavljeno na mestu br.5 u magacinu alata. Raditi sa n=3000o/min i brzinom pomonog kretanja 300mm/min, pri prodiranju glodala u materijal po Z osi smanjiti brzinu pomonog kretanja na 100mm/min Za obradu srca osmislii najjednostavniji nain programiranja krunih lukova. Napraviti novu varijantu programa (COPY - PASTE) pa izmenuti program koristei razliite mogunosti definisanja krugova.
- 54 -
PROGRAMIRANJE
VEBA GL 07
program program proveriti simulacijom i pomou 3D-View Ako se zna: Dimenzije pripremka 60x70X25 Za grubu obradu dela spoljanje konture (R16 i R25) koristiti eono glodalo 40. Ostaviti 1 mm po konturi dodtak za finu obradu. Glodalo je postavljeno na mestu br.1 u magacinu alata. Raditi sa n=800o/min i brzinom pomonog kretanja 300mm/min
- 55 -
PROGRAMIRANJE
Za finu obradu spoljanje konture koristiti vretenasto glodalo 10. Osmislii najjednostavniji nain programiranja. Raditi sa n=1100o/min i brzinom pomonog kretanja 400mm/min Istim glodalom obraditi i rupu 20, smanjiti brzinu pomonog kretanja pri prodiranju. Tri ljeba obraditi glodalom 6, koje se nalazi na mestu br.4 u magacinu alata. Raditi sa n=1600o/min i brzinom pomonog kretanja 250mm/min Rupu 3 obraditi glodalom 3, koja se nalazi na mestu br.5, n=3000o/min a F=150
- 56 -
PROGRAMIRANJE
LITERATURA
Software Description EMCO WinNC SINUMERIK 810D/840D Turning, EMCO Machine Description Emco Concept Turn 55, EMCO Teachers Guide Emco Concept Turn 55, SINUMERIK 810D/840D Turning, EMCO Materijal sa obuke EMCO WinNC SINUMERIK 810D/840D Turning, 1. Tehnika kola Tesla, Zagreb Dipl ing Ivo Slade Software Description EMCO WinNC SINUMERIK 810D/840D Milling, EMCO Machine Description Emco Concept Mill 55, EMCO Teachers Guide Emco Concept Mill 55, SINUMERIK 810D/840D Mill, EMCO Materijal sa obuke EMCO WinNC SINUMERIK 810D/840D Mill, 1. Tehnika kola Tesla, Zagreb, Dipl ing Ivo Slade Grundlagen ber numerisch gesterte Werkzeugmaschinen (CNC), Programmierung nach ISO und SINUMERIK 840D, BOHMANN The CNC Workbook, An Introduction to Computer Numerical Control, Frank Nanfara, Toni Uccello, Derek Murphy
- 57 -

Program Iran Je

Enviado por

Dados do documento

Direitos autorais

Formatos disponíveis

Compartilhar este documento

Compartilhar ou incorporar documento

Opções de compartilhamento

Você considera este documento útil?

Este conteúdo é inapropriado?

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

Program Iran Je

Enviado por

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

WinNC SINUMERIK 840 D/ 810D

Osposobiti nastavno osoblje polaznike obuke za:

Metode za postizanje ciljeva su:

Uslovi za postizanje ciljeva su:

MERE ZATITE NA RADU

WinNC SINUMERIK 840 D/ 810D

G1 Linearna interpolacija ........................................................................................................................... 16

G2, G3, CIP Kruna interpolacija ............................................................................................................. 17

Programiranje pomonih funkcija ............................................................................................................. 19

Funkcija alata u programu ......................................................................................................................... 21 PROVERA PROGRAMA ............................................................................................................................... 23

WinNC SINUMERIK 840 D/ 810D

Mainska kola PANEVO, Panevo CENTAR ZA NOVE TEHNOLOGIJE

WinNC SINUMERIK 840 D/ 810D

WinNC SINUMERIK 840 D/ 810D

Mainska kola PANEVO, Panevo CENTAR ZA NOVE TEHNOLOGIJE

WinNC SINUMERIK 840 D/ 810D

EMCO Concept TURN 55

Alat i pribor koji se koristi na maini

Za prednametanje alata na maini koristi se optiki ureaj (mikroskop)

Mainska kola PANEVO, Panevo CENTAR ZA NOVE TEHNOLOGIJE

Mainska kola PANEVO, Panevo CENTAR ZA NOVE TEHNOLOGIJE

WinNC SINUMERIK 840 D/ 810D

PROGRAM EMCO WinNC SINUMERIK 840D

Osnovni prozor sinumerik 840D TURN

Radni prozor SINUMERIK 840D

JOG upotrebljava se za rune operacije, kod set-up postavljanja NC maine

Mainska kola PANEVO, Panevo CENTAR ZA NOVE TEHNOLOGIJE

WinNC SINUMERIK 840 D/ 810D

RAD U PROGRAMU SINUMERIK810D / 840D

Radno podruje program

Mainska kola PANEVO, Panevo CENTAR ZA NOVE TEHNOLOGIJE

WinNC SINUMERIK 840 D/ 810D Clipboard <F6> -

Mainska kola PANEVO, Panevo CENTAR ZA NOVE TEHNOLOGIJE

WinNC SINUMERIK 840 D/ 810D

Part programs <f2>

Sve naredbe koje su objanjene u modu Workpieces vae u ovom modu

Standard cycles <f4> i User cycles <f5>

Mainska kola PANEVO, Panevo CENTAR ZA NOVE TEHNOLOGIJE

WinNC SINUMERIK 840 D/ 810D

PROGRAMIRANJE EMCO Concept TURN 55

WinNC SINUMERIK 840 D/ 810D

Pregled osnovnih G funkcija

Pregled osnovnih M funkcija

G90 - G91 apsolutno i inkrementalno programiranje

Mainska kola PANEVO, Panevo CENTAR ZA NOVE TEHNOLOGIJE

G54 - G57 postavljene nulte take obratka

NC okvirni sistemi (FRAMES)

WinNC SINUMERIK 840 D/ 810D

G0 pozicioniranje brzim hodom

Mainska kola PANEVO, Panevo CENTAR ZA NOVE TEHNOLOGIJE

WinNC SINUMERIK 840 D/ 810D

CHF N... CHR N... RND

G2, G3, CIP Kruna interpolacija

Mainska kola PANEVO, Panevo CENTAR ZA NOVE TEHNOLOGIJE

WinNC SINUMERIK 840 D/ 810D

Mainska kola PANEVO, Panevo CENTAR ZA NOVE TEHNOLOGIJE

WinNC SINUMERIK 840 D/ 810D

Programiranje pomonih funkcija

Funkcija alata u programu

Mainska kola PANEVO, Panevo CENTAR ZA NOVE TEHNOLOGIJE

WinNC SINUMERIK 840 D/ 810D

Mainska kola PANEVO, Panevo CENTAR ZA NOVE TEHNOLOGIJE

WinNC SINUMERIK 840 D/ 810D

Provera programa simulacijom