Poslovni fakultet u Beogradu

SEMINARSKI RAD iz predmeta

ANALIZA FINANSIJSKIH IZVETAJA U MARKETINGU I TRGOVINI KNjAZ MILO a.d., Aranelovac

Mentor: Prof. Doc. dr Predrag Vukadinovi Beograd, 2012.

Student: Stefan Zari 101922/09

SADRAJ:
1. 2. 3. 4. 5. Uvod ............................................................................................................................... - 3 Profil kompanije............................................................................................................. - 5 Politika kvaliteta ............................................................................................................ - 7 Analiza poslovne strategije ............................................................................................ - 8 Analiza finansijskih izvetaja....................................................................................... - 10 5.1. 5.2. 6. Horizontalna analiza ............................................................................................. - 10 Vertikalna analiza ................................................................................................. - 12 -

Analiza pomou finansijskih pokazatelja .................................................................... - 16 6.1. 6.2. 6.3. 6.4. 6.5. 6.6. 6.7. 6.8. Pokazatelji likvidnosti .......................................................................................... - 16 Pokazatelji poslovne aktivnosti ............................................................................ - 19 Pokazatelji finansijske strukture ........................................................................... - 22 Pokazatelji rentabilnosti ....................................................................................... - 25 Pokazatelji trine vrednosti kompanije ............................................................... - 29 Cash flow .............................................................................................................. - 30 Du Pont sistem analize ......................................................................................... - 32 Analiza Leverage-a ............................................................................................... - 32 -

7. 8. 9.

Altmanov Z score model .............................................................................................. - 33 Zakljuak ...................................................................................................................... - 35 Literatura ...................................................................................................................... - 36 -

-2-

1.

Uvod

Za uspeno poslovanje preduzea, kao i obavljanje revizije neophodno je poznavati osnovne postavke finansijske analize, tj. analize finansijskih izvetaja. Finansijska analiza predstavlja iscrpno ''istraivanje, kvantificiranje, deskripciju i ocenu finansijskog statusa i uspenosti poslovanja preduzea''.1 Na osnovu prethodne definicije proizilazi da su predmet analize finansijski izvetaji, tanije, godinji izvetaji kompanije. Kao to znamo osnovni elementi godinjih izvetaja bilo koje kompanije su: bilans stanja, bilans uspeha, izvetaj o tokovima gotovine, izvetaj o promenama na kapitalu, napomene i izvetaj revizora. Uz ove obavezne elemente godinjih izvetaja, predmet analize su i svi drugi segmenti godinjeg izvetaja koji nisu obavezni, kao to su pismo menadmenta kompanije upueno akcionarima (Letter to shareholder) i analize menadmenta i dodatne diskusije (Management Discussion and Analysis). Dobro organizovano raunovodstvo mora da obezbedi sistematsku i hronoloku evidenciju poslovnih transakcija u obliku godinjeg izvetaja. Godinji izvetaj je tako postao zakonom i regulativom propisana obaveza svake kompanije, a samim tim i predmet analize. Analiza finansijskih izvetaja kao i svaka aktivnost ima svoje ciljeve, koji se mogu podeliti u dve grupe, a to su: opti i posebni. Opti ciljevi odnose se na sagledavanje zaraivake sposobnosti kompanije koja se iskazuje kroz pokazatelje rentabilnosti, profitabilnosti i uspenosti, kao i sagledavanje finansijskog statusa kompanije, njenih novanih tokova i promena na kapitalu. Posebni ciljevi analize finansijskih izvetaja odnose se na zadovoljavanje informacionih potreba stejkholdera. Stejkholderi predstavljaju svakog pojedinca ili organizaciju koja ima neki interes u poslovanju kompanije iji su finansijski izvetaji predmet analize. Najznaajniji stejkholderi su investitori u akcije i kreditori. Oni obezbeuju kapital kompaniji i kao takvi omoguavaju da kompanija bude poslovno sposobna. Glavni zadatak analize finansijskih izvetaja je da prui relevantne informacije o poslovanju preduzea, da utvrdi gde se preduzee trenutno nalazi (finansijski status), kao i da prui podatke koji slue za kontrolu, ali i stimulativno poslovno nagraivanje zaposlenih od strane menadmenta. Pored ovoga analiza finansijskih izvetaja prua informacije koje slue za izvravanje restriktivnih klauzula, zato je neophodno da se ova analiza obavi na najprecizniji mogui nain kako bi preduzee usled problema moglo da reaguje na adekvatan nain i u adekvatnom vremenskom roku. Dakle, finansijski izvetaji su skup informacija o finansijskom statusu, uspenosti, novanim tokovima i promenama na kapitalu jedne kompanije i predstavljaju funkcionalnu i vremenski zaokruenu celinu poslovnih aktivnosti koji su se dogodili u jednoj kompaniji, a koji u isto vreme ine i podlogu svake racionalne analize.

Dr Milorad Stojiljkovi, Dr Jovan Krsti, Finansijska analiza, Ekonomski fakultet, Ni, 2000.god., strana 12.

-3-

Sve aktivnosti koje se obavljaju u poslovanju jedne kompanije mogu se podeliti u tri celine, a to su: finansijske, investicione i poslovne. Finansijske aktivnosti obuhvataju aktivnosti pribavljanja kapitala iz sopstvenih ili pozajmljenih izvora, a obuhvataju i sve rashode koji proizilaze iz aktivnosti investiranja. Investicione aktivnosti obuhvataju poslove vezane za investiranje kompanije u neki svoj program ili u program koji su nainili sa nekom drugom kompanijom u obliku k ooperativnog poslovanja. Poslovne aktivnosti obuhvataju aktivnosti kojima se materijalizuje delatnost jedne kompanije. Poslovne aktivnosti su povezane sa ostvarivanjem kljunih rashoda(trokovi amortizacije, materijala, zarada i drugi trokovi), kao i ostvarivanjem prihoda(prihodi od prodaje, prihodi od aktiviranja uinaka i robe i drugi prihodi). Tipini korisnici finansijske analize su: menadment, vlasnici, poverioci i banke. Na osnovu podataka iz finansijske analize svi oni donose odreene odluke i povlae konkretne poteze kako bi se dolo do najboljeg mogueg poloaja, prvenstveno svog, a potom i dobrog poloaja same kompanije na koju se finansijska analiza odnosi. U analizi finansijskih izvetaja koriste se sledei instrumenti: Horizontalna analiza; Vertikalna analiza; Analiza osnovnih finansijskih pokazatelja; Analiza neto obrtnog fonda; Analiza leverage-a.

-4-

2. Profil kompanije
''Knjaz Milo'' je vodea srpska fabrika mineralne vode. Njihov najpoznatiji brend je svakako istoimena prirodno gazirana voda. Pored nje tu su jo negazirana prirodna mineralna voda AQUA VIVA, voni sokovi GOLF, energetski napitak GUARANA, osveavajui napici JUICE UP i TEA UP, kao i negazirana mineralna voda koja se puni samo u balone od 5l, AQUA UNA. Kompanija ''Knjaz Milo'' osnovana je 1811.-e godine. U poetku je to bila jednostavna punionica u kojoj se sve, od pranja do punjenja obavljalo runo. Prve analize vode izvrene su 1836.-e godine, a pokazale su da se ova voda moe porediti sa mineralnim vodama tada najpoznatijih evropskih banja. Prvo meunarodno priznanje dobijeno je 1906.-e godine u Briselu zlatna medalja za kvalitet, a potom 1907.-e u Londonu. Godine 1988.-e fabrika se prebacila sa lokacije u Bukovikoj banji u nove proizvodne hale u aranelovakoj junoj industrijskoj zoni, u podnoju planine Venac. ''Knjaz Milo'' a.d. 2004.-e godne prolazi kroz svojisnku promenu i postaje vlasnitvo kompanije ''FPP Balkan Limited'' i fonda ''Salford Capital Partners''. Kompanija ''Knjaz Milo'' je apsolutni lider u proizvodnji i distribuciji mineralnih voda na teritoriji Srbije, ali i Crne Gore, sa pokrivenou trita Srbije od preko 40%. Uspeh ove kompanije se zasniva na tome da ova kompanija ve decenijama odrava isti kvalitet svojih proizvoda, zbog ega je dobila bezrezervno poverenje svojih potroaa. Dokaz za kvalitet je i prvo mesto na rang listi najjaih robnih marki u Srbiji, prema istraivanju kompanije ''PGM Consult''. Zanimljivo je da je ''Knjaz Milo'' 2010.-e godine na listi svih najjaih robnih marki koje se mogu nai na tritu Srbije u jednom trenutku pretekao i ''Coca-Colu'' koja je zauzela drugo mesto, kao i okolade ''Milka'' koje su zauzele tree mesto. Kompanija ''Knjaz Milo'' iz godine u godinu nastavlja sa inovacijama, osvajanjem novih trita, ali i predstavljanjem novih proizvoda na domaem tritu. Jasno je da je ova kompanija apsolutni lider u proizvodnji mineralnih voda u Srbiji i da je konkurencija j o uvek daleko, ali ipak i na to misli menadment ove kompanije. Zapoljavanjem mladih i ambicioznih kadrova kompanija pokuava da pospei inovativni program, da se to bolje predstavi na tritu, kao i da vodi borbu sa konkurencijom na tritu kako bi zauzeli vei deo njega. Pored svih gore navedenih aktivnosti, ova kompanija je takoe poznata kao i drutveno odgovorna kompanija. Iz godine u godinu pomau funkcionisanje ustanova u gradu Kragujevcu i okolnim optinama, tako da su renovirali vie domova zdravlja, osnovnih kola, kao i ustanova namenjenih deci sa oteenim sluhom. Sve ovo je dovelo do toga da kompanija ''Knjaz Milo'' moe da se pohvali sa mnogo medalja koje su osvajali na meunarodnim sajmovima, kao i nagradama za najbolji brend po miljenju potroaa, to je svojevrstan dokaz da je kompanija ''Knjaz Milo'' poznata po kvalitetu. -5-

Profil kompanije ''Knjaz Milo'' na Internet stranici Agencije za privredne registre2

: : : KNJAZ MILO

PRIVREDNO DRUTVO ZA EKSPLOATACIJU MINERALNE VODE I PROIZVODNJU PIA KNJAZ MILO AD : ARANELOVAC, JUNA INDUSTRIJSKA ZONA BB : 07347383 : 100994867 : 9216 09.05.2005 : :

: : : KNJAZ MILO

PRIVREDNO DRUTVO ZA EKSPLOATACIJU MINERALNE VODE I PROIZVODNJU PIA KNJAZ MILO AD : ARANELOVAC, JUNA INDUSTRIJSKA ZONA BB : , , ,

(..): 21.12.2000 :

: 1107 : ,

: 17.600.240,81 EUR 13.000.000,00 EUR

: 13.000.000,00 EUR 06.01.2011 17.600.240,81 EUR 20.07.2005

http://www.apr.gov.rs/

-6-

3. Politika kvaliteta
Kompanija ''Knjaz Milo'' se moe pohvaliti modernom fabrikom opremljenom najsavremenijim linijama za punjenje mineralnih voda i sokova. Ova kompanija takoe poseduje i akreditovanu laboratoriju (SRPS ISO/IEC 17025:2001) koja poseduje najsavremeniju opremu: IR, UV, VIS spektrofotometar, atomski apsorpcioni spektrofotometar, gasni, teni i jonski hromatograf. Ovakav sastav analitike tehnike i visoko struan kadar omoguuju kompletnu fiziko-hemijsku, mikrobioloku i toksikoloku kontrolu proizvoda. ''Knjaz Milo'' poseduje sertifikate za uspostavljeni sistem kvaliteta u saglasnosti sa meunardonim standardom za sisteme menadmenta kvalitetom SRPS ISO 9001:2008, SQS ISO 9001:2001, HACCR sertifikat kojim se potvruje kvalitet i ispravnost proizvoda. Pored ovih tu su jo meunarodni sertifikat koji propisuje uslove za zatitu ivotne sredine SRPS ISO 14001:2005, sistem menadmenta zdravljem i bezbednou na radu SRPS OHSAS 18001:2008, kao i sistem menadmenta bezbednosti hrane SRPS EN ISO 22000:2007. Kompetentni nauni krugovi i najvei strunjaci u oblasti kontrole kvaliteta vode, poput onih iz kompanije ''Danone'' se slau u oceni da je voda ''Knjaz Milo'' najkvalitetnija voda koja se flaira u Srbiji. Integrisanjem svih meunardonih sistema i sertifikata u poslovanje kompanije ''Knjaz Milo'' dokazano je da ova kompanija moe da upravlja svim rizicima kroz primenu kontrolnih mera koje omoguavaju da jedino zdravstveno ispravan proizvod moe da izae na trite. Takoe, kompanija ''Knjaz Milo'' brine o zdravlju i bezbednosti zaposlenih obezbeujui dobre uslove za rad, a posebna panja poklanja se zatiti ivotne sredine. Da ova kompanija i pored ekonomske krize opstaje i to da je kroz istoriju postala lako prepoznatljiva u Srbiji, a i ire pokazuje i to da je kompanija 2011.-e godine proslavila svoj 200-ti roendan postojanja to je svojevrstan podvig, ali i dokaz da je re o kompaniji koja za potroae proizvodi zdravstveno pouzdane i povrh svega kvalitetne proizvode.

-7-

4. Analiza poslovne strategije

PORTEROVE SILE

Rivalitet izmeu postojeih kompanija Na tritu Srbije pored kompanije ''Knjaz Milo'' posluje jo dosta kompanija koje se bave punjenjem mineralnih voda, kao i proizvodnjom bezalkoholnih osveavajuih napitaka. Neke od njih su: SI&SI Group, Vuji Voda, Jazak, Planinka, Moja voda Vrac, Palanaki kiseljak, Bivoda, Nectar, Fruvita, Coca Cola Hellenic i mnogi drugi. Po brojnosti konkurenata, moe se rei da kompanija ''Knjaz Milo'' ima dosta jaku i brojnu konkurenciju, ali ako nema velike konkurencije onda nema ni velikih motiva. to se tie proizvodnje bezalkoholnih osveavajuih napitaka, tj. energetskih napitaka, vonih sokova, kompanija ''Knjaz Milo'' u toj sferi svakako nije na vrhu, ali kroz inovacije e pokuati da i u tom segmentu obezbede bolju poziciju. Ali to se tie proizvodnje mineralne gazirane i negazirane vode, kompanija ''Knjaz Milo'' je apsolutni lider u tom segmentu. Nijedna od gore pomenutih kompanija nema tako jak brend koji moe da bude konkurent ''Knjaz Milo''-u. Nijedna kompanija nema neki tako jak i izgraen brend, koji ima tradiciju dugu 200 godina i kome su potroai toliko verni. Pretnja ulaska novih konkurenata U 2010.-oj godini najjai brend kompanije ''Knjaz Milo'', mineralna gazirana voda ''Knjaz Milo'' bila je zastupljena na tritu mineralnih voda u Srbiji sa ak 40%, tako da to se tie tog segmenta trita, ne postoji opasnost po kompaniju ''Knjaz Milo''. Ali to se tie udela na tritu sokova i drugih osveavajuih pia tu kompanija ''Knjaz Milo'' nije ostvarila zapaen -8-

rezultat, tako da u tom segmentu ve postojei konkurenti oduzimaju veliki deo trinog uea, to e rei da postoji pretnja od ulaska novih konkurenata na trite Srbije, ali u segmentu vonih sokova i osveavajuih bezalkoholnih pia. Supstituti Srpsko trite ima izuzetno bogatu ponudu mineralnih voda, vonih sokova i osveavajuih bezalkoholnih napitaka to domae, to strane proizvodnje. Postoji veliki broj supstituta na srpskom tritu, ali to se kvaliteta mineralnih voda tie kompanija ''Knjaz Milo'' je ispred svih, a i potroai su naviknuti na mineralne vode ove kompanije. to se tie drugih proizvoda, tj. vonih sokova i osveavajuih napitaka tu takoe postoji veliki broj supstituta i oni su ozbiljna konkurencija, a i neke kompanije imaju prednost u tom segmentu u odnosu na kompaniju ''Knjaz Milo''. Pregovaraka snaga kupaca Pregovaraka mo kupaca je velika zbog postojanja velikog broja supstituta. Velike anse na tritu imaju kompanije koje daju odreene popuste na koliinu ili na rok plaanja, ali i druge pogodnosti. Kompanija ''Knjaz Milo'' na primer pokazuje svoju drutvenu odgovornost kroz razne akcije koje organizuje i na taj nain dolazi do kupaca, prezentuje se kao drutveno odgovorna kompanija, kompanija kojoj se moe verovati. I bez toga ova kompanija je tradicionalno poznata po najviem kvalitetu. Kompanija ''Knjaz Milo'' ima veliku disperziju kupaca, posluje na vie trita (mineralne vode, voni sokovi, osveavajui napici, energetski napici), to ovoj kompaniji daje kakvu takvu sigurnost, jer nisu vezani za jednog kupca. Pregovaraka mo dobavljaa Dobavljai uvek ele da zauzmu poziciju kako bi bili moni naroito kada nema adekvatnih supstituta na tritu. Ako u grani postoji samo nekoliko dobavljaa za odreeni proizvod i ako se preko njih obavlja veliki obim nabavke, tada e snaga dobavljaa biti vea u odnosu na snagu kupca. Kompanija kupac, u ovom sluaju kompanija ''Knjaz Milo'' ima veu pregovaraku mo u odnosu na svoje dobavljae. Ovoj kompaniji ide u prilog i to da 200 godina postoji. Ovu kompaniju opsluuju dobavljai iz zemlje i inostranstva (naroito posle privatizacije). Poto postoji dosta dobavljaa to ovoj kompaniji daje fleksibilnu poziciju na tritu.

-9-

5. Analiza finansijskih izvetaja

5.1.
Aktiva AKTIVA
STALNA IMOVINA OBRTNA IMOVINA GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA UKUPNO

Horizontalna analiza

2008
5020181 1971282

2009
4617950 2073098

Promena
-402231 101816

%
-8,01 5,16

2010
4562656 2003855

Promena
-55294 -69243

%
-11,97 -3,34

435169

435169

6991463

6691048

-300415

-4,3

7001680

310632

4,64

A K T I V A
8000000
7000000 6000000 Hiljade RSD 5000000 4000000 3000000 2000000 1000000 0 2008 2009 GODINA 2010 OBRTNA IMOVINA GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA UKUPNO STALNA IMOVINA

U aktivi kompanije ''Knjaz Milo'' u 2009.-oj u odnosu na 2008.-u dolazi do smanjenja stalne imovine za 8,01%, u tom periodu obrtna imovina se poveala za 5,16%, dok se ukupna aktiva smanjila za 4,3%. to se tie promena u 2010.-oj u odnosu na 2009.-u godinu, stalna imovina se smanjuje za 11,97%, obrtna imovina se takoe smanjuje za 3,34%, pojavljuje se pozicija gubitak iznad visine kapitala, tako da je ukupna aktiva poveana za 4,64%. Moe se zakljuiti da je kompanija ''Knjaz Milo'' u 2009.-oj godini u odnosu na 2008.-u poveala svoja obrtna sredstva, da su se stalna sredstva smanjila, a ukupna aktiva se smanjila. U 2010.-oj u odnosu na 2009.-u godinu i stalna i obrtna sredstva su se smanjila, pojavila se nova pozicija gubitak iznad visine kapitala, tako da se poveala i ukupna aktiva. - 10 -

Pasiva PASIVA
KAPITAL DUGORONE OBAVEZE I REZERVISANJA KRATKORONE OBAVEZE ODLOENE PORESKE OBAVEZE UKUPNA PASIVA

2008
602463 2441420 3926167 21413 6991563

2009
282185 310271 6082589 16003 6691048

Promena
320278 -2131149 2156422 -5410 -300515

%
-53,16 -87,29 54,92 -25,26 -4,3

2010
0 513115 6486439 2126 7001680

Promena
-282185 202844 403850 -13877 310632

%
/ 65,37 6,64 -13,28 4,64

8000000 7000000 6000000 Hiljade RSD 5000000 DUGORONE OBAVEZE I REZERVISANJAKRATKORON E OBAVEZE KAPITAL

4000000
3000000 2000000 1000000 21413 0 2008 2009 G O D I N A 2010 16003 2126

KRATKORONE OBAVEZE

ODLOENE PORESKE OBAVEZE UKUPNA PASIVA

U pasivi komapnije ''Knjaz Milo'' u 2009.-oj u odnosu na 2008.-u godinu kapital se smanjio za 53,16%, dugorone obaveze i rezervisanja su se smanjila za 87,29%, takoe su se smanjile odloene poreske obaveze za 25,26%, dok su se kratkorone obaveze poveale za 54,92%, a ukupna pasiva se smanjila za 4,3%. to se tie promena u 2010.-oj godinu u odnosu na 2009.-u, kapital iznosi 0 tako da se ta pozicija izgubila, dugorone obaveze i rezervisanja su se poveali za 65,37%, kratkorone obaveze su se takoe poveale za 6,64%, dok su se odloene poreske obaveze smanjile za 13,28%, a ukupna pasiva se poveala za 4,64%. Zakljuujemo da su se u 2009.-oj u odnosu na 2008.-u godinu kapital, dugorone obaveze i rezervisanja, kao i odloene poreske obaveze smanjile, a poveale se kratkorone obaveze, dok se pasiva smanjila. A u 2010.-oj u odnosu na 2009.-u godinu poveale su se dugorone obaveze i rezervisanja, kao i kratkorone obaveze, odloene poreske obaveze su se smanjile, pozicija kapital je imala stanje 0, a ukupna pasiva se poveala. - 11 -

5.2.
Bilans uspeha POZICIJA
POSLOVNI PRIHODI PRIHODI OD PRODAJE POSLOVNI RASHODI TROKOVI MATERIJALA POSLOVNI DOBITAK FINANSIJSKI PRIHODI FINANSIJSKI RASHODI OSTALI PRIHODI OSTALI RASHODI DOBITAK PRE OPOREZIVANJA GUBITAK PRE OPOREZIVANJA NETO DOBITAK NETO GUBITAK

Vertikalna analiza

2008
6387715 6237451 5785395 2966674 602320 570953 1214083 320481 167188 112483 0 20608 0

%
100 97,65 90,57 46,44 9,43 8,94 19,01 5,02 2,62 1,76 / 0,32 /

2009
5724868 5577891 5237268 2712995 487600 257160 1092518 228872 188350 0 307236 0 319505

%
100 97,43 91,48 47,39 8,52 4,49 19,08 3,99 3,29 / 5,37 / 5,58

2010
5843028 5779107 5391659 2917488 451369 278430 1506488 145243 99189 0 730635 0 716758

%
100 98,91 92,27 49,93 7,72 4,76 25,78 2,49 1,7 / 12,5 / 12,27

BILANS USPEHA
NETO GUBITAK
POSLOVNI RASHODI 12,27% 2010 4,76% 5,58% 2009 4,49% 0,00% 2008 8,94%

FINANSIJSKI RASHODI
PRIHODI OD PRODAJE

FINANSIJSKI PRIHODI

25,78% 92,27% 98,91%

19,08% 91,48% 97,43% 19,01% 90,57% 97,65% % OD POSLOVNIH PRIHODA

Kroz vertikalnu analizu bilansa uspeha kompanije ''Knjaz Milo'' u 2008,2009 i 2010.-oj godini moe se videti da prihodi od prodaje u ovom periodu belee najpre blagi pad, pa potom i blagi rast u odnosu na poslovne prihode. Poslovni rashodi belee blagi rast svog procenta u poslovnim prihodima u ovom periodu, pored njih i trokovi materijala i finansijski trokovi belee rast, dok ostali rashodi smanjuju svoj procenat u ovom periodu. Poslovni dobitak, finansijski prihodi i ostali prihodi su u ovom periodu beleili smanjenje svog procenta u - 12 -

odnosu na poslovne prihode. Dobitak pre oporezivanja i neto dobitak imali su svoj procenat u odnosu na poslovne prihode samo u prvoj posmatranoj godini (2008.), dok u kasnijim godinama (2009. i 2010.) nemaju svoj procenat. S' druge strane pozicije gubitak pre oporezivanja i neto gubitak nemaju svoj procenat u 2008.-oj godini, dok u naredne dve posmatrane godine imaju svoj procenat u odnosu na poslovne prihode i belee poveanje. Bilans stanja Aktiva POZICIJA
STALNA IMOVINA NEMATERIJALNA ULAGANJA NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA DUGORONI FINANSIJSKI PLASMANI OBRTNA IMOVINA ZALIHE KRATKORONA POTRAIVANJA, PLASMANI I GOTOVINA POTRAIVANJA KRATKORONI FINANSIJSKI PLASMANI GOTOVINSKI EKVIVALENTI I GOTOVINA POSLOVNA IMOVINA GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA UKUPNA AKTIVA

2008
5020181 26558 4700718

%
71,8 0.38 67,23

2009
4617950 19177 4354951

%
69,02 0,29 65,08

2010
4562656 13019 4103612

%
65,16 0,19 58,61

292905 1971282 639688 1331594 1006050 10890

4,19 28,19 9,15 19,05 14,39 0,16

243822 2073098 711217 1361881 955569 26330

3,64 30,98 10,63 20,35 14,28 0,39

446025 2003855 721840 1282015 1069009 24177

6,37 28,62 10,31 18,31 15,27 0,34

49193 6991463 0 6991463

0,7 100 / 100

120592 6691048 0 6691048

1,8 100 / 100

126670 6566511 435169 7001680

1,81 93,78 6,22 100

B I L A N S S T A Nj A - A K T I V A
2010 GODINA POSLOVNA IMOVINA KRATKORONA POTRAIVANJA, PLASMANI I GOTOVINA OBRTNA IMOVINA NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA STALNA IMOVINA 0,00% 20,00% 40,00% 60,00% 80,00% 100,00%120,00% % OD UKUPNE AKTIVE

2009

2008

- 13 -

Kroz vertikalnu analizu bilansa stanja, pozicija aktive kompanije ''Knjaz Milo'' u 2008.-oj, 2009.-oj i 2010.-oj godini dolazimo do sledeih zakljuaka. Udeo stalne imovine u ukupnoj aktivi belei pad iz godine u godinu. Pored stalne imovine konstantan pad belee i pozicije nematerijalna ulaganja i nekretnine, postrojenja i oprema. Pozicija dugoroni finansijski plasmani belei blagi pad u 2009.-oj godini, pa blagi rast u 2010.-oj. Udeo obrtnih sredstava u ukupnoj aktivi belei u 2009.-oj u odnosu na 2008.-u godinu blagi rast, a u 2010.-oj blagi pad. Udeo zaliha se takoe poveao u 2009.-oj, da bi se u 2010.-oj smanjio. to se tie pozicije kratkorona potraivanja, plasmani i gotovina ona belei u 2009.-oj blagi rast, a u 2010.-oj blagi pad procentualne vrednosti. Pozicija potraivanja belei najpre blagi pad, pa u zadnjoj posmatranoj godini blagi rast. Kratkoroni finansijski plasmani u 2009.-oj belee blagi rast, a u godini kasnije pad procentualne vrednosti. Gotovina i gotovinski ekvivalenti u posmatranom periodu belee rast procentualne vrednosti u odnosu na ukupnu aktivu. Pozicija poslovna imovina u prve dve posmatrane godine ima 100% od ukupne aktive, da bi se u treoj posmatranoj godini taj procenat smanjio na 93,78%, zbog pojave pozicije gubitak iznad visine kapitala ija je procentualna vrednost u odnosu na ukupnu aktivu u toj posmatranoj godini iznosio 6,22%.

- 14 -

Bilans stanja Pasiva POZICIJA

KAPITAL OSNOVNI KAPITAL REZERVE GUBITAK DUGORONE OBAVEZE KRATKORONE OBAVEZE UKUPNA PASIVA

2008
602463 1513714 263964 1294873 2404611 3926167 6991463

%
8,62 21,65 3,78 18,52 34,39 56,16 100

2009
282185 1513714 263964 1614378 310271 6082589 6691048

%
4,22 22,62 3,94 24,13 4,64 90,9 100

2010
0 1513714 263964 1895968 513115 6486438 7001680

%
/ 21,62 3,77 27,08 7,33 92,64 100

B I L A N S S T A Nj A - P A S I V A
KRATKORONE OBAVEZE DUGORONE OBAVEZE GUBITAK KAPITAL 92,64% 2010 0,00% GODINA 90,90% 2009 4,64% 24,13% 4,22% 56,16% 2008 8,62% % OD UKUPNE PASIVE 7,33%

27,08%

34,39%
18,52%

Kroz vertikalnu analizu bilansa stanja, pozicija pasive kompanije ''Knjaz Milo'' u 2008. -oj, 2009.-oj i 2010.-oj godini dolazimo do sledeih zakljuaka. Udeo pozicije kapitala u ukupnoj pasivi smanjivao se u prve dve posmatrane godine, da bi u treoj nestao poto je iznosio 0. Osnovni kapital i rezerve iako imaju konstantne vrednosti belee u 2009.-oj rast procentualnog udela, a u 2010.-oj pad u udelu. Pozicija gubitak, iz godine u godinu u posmatranom periodu beleila je rast procentualnog udela u ukupnoj pasivi. Pozicija dugorone obaveze je u 2009.-oj u odnosu na 2008.-u godinu zabeleila veliki pad, a u 2010.-oj u odnosu na 2009.-u zabeleila je blagi procentualni rast u ukupnoj pasivi. Pozicija kratkorone obaveze u 2009.-oj u odnosu na 2008.-u godinu zabeleila je veliki rast, a u zadnjoj posmatranoj godini blagi rast svog uea u ukupnoj pasivi.

- 15 -

6. Analiza pomou finansijskih pokazatelja

6.1.
Pokazatelj opte likvidnosti Opta (tekua) likvidnost = OBRTNA SREDSTVA 1971282 2073098 2003855 KRATKORONE OBAVEZE 3926167 6082589 6486439

Pokazatelji likvidnosti

GODINA 2008 2009 2010

RACIO 0,5 0,34 0,31

ODNOS OBRTNIH SREDSTAVA I KRATKORONIH OBAVEZA

8000000 HILJADE RSD 6000000 4000000 2000000 0 OBRTNA SREDSTVA KRATKORONE OBAVEZE

2008

2009
GODINA

2010

KRETANjE RACIA OPTE LIKVIDNOSTI

0,6 0,4 0,2 0 2008 2009 GODINA 2010 RACIO

S' obzirom da je standard pokazatelja opte likvidnosti 2:1, moe se zakljuiti da kompanija ''Knjaz Milo'' ima veliki problem sa likvidnou, poto ovaj racio u 2008.-oj godini iznosi 0,5, u 2009.-oj 0,34, a u 2010.-oj svega 0,31, dakle iz godinu u godinu je sve manji. Tako da ova kompanija jedan dinar kratkoronih obaveza pokriva sa svega 0,5, 0,34 i 0,31 dinara obrtnih sredstava. - 16 -

Pokazatelj redukovane likvidnosti Redukovana likvidnost = LIKVIDNA IMOVINA 1331594 1361881 1282015 KRATKORONE OBAVEZE 3926167 6082589 6486439

GODINA 2008 2009 2010

RACIO 0,34 0,22 0,19

ODNOS LIKVIDNE IMOVINE I KRATKORONIH OBAVEZA

8000000
HILjADE RSD 6000000 4000000 2000000 0 2008 2009 GODINA 2010 LIKVIDNA IMOVINA KRATKORONE OBAVEZE

KRETANjE RACIA REDUKOVANE LIKVIDNOST

0,4 0,3 0,2 0,1 0 2008 2009 2010 RACIO

Standard za pokazatelj redukovane likvidnosti je 1:1, tako da iz gore dobijenih podataka dolazimo do zakljuka da kompanija ''Knjaz Milo'' ni po ovom pokazatelju nije likvidna. Kroz posmatrani period ovaj racio opada i u 2008.-oj on iznosi 0,34, u 2009.-oj 0,22, a u 2010.-oj svega 0,19. Tako se zakljuuje da ova kompanija jedan dinar kratkoronih obaveza pokriva sa 0,34 (2008.), 0,22 (2009.) i 0,19 (2010.) dinara likvdne imovine.

- 17 -

Neto obrtna sredstva Neto obrtna sredstva = Obrtna sredstva Kratkorone obaveze GODINA 2008 2009 2010 OBRTNA SREDSTVA 1971282 2073098 2003855 KRATKORONE OBAVEZE 3926167 6082589 6486439 NETO OBRTNA SREDSTVA -1954885 -4009491 -4482584

NETO OBRTNA SREDSTVA

0 2008 -1000000 HILjADE RSD -2000000 -3000000 -4000000 -5000000 GODINE 2009 2010

NETO OBRTNA SREDSTVA

Kako je pokazatelj da li neka kompanija ima neto obrtna sredstva, pozitivna razlika izmeu obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza, tako zakljuujemo da kompanija ''Knjaz Milo'' nema neto obrtna sredstva i da je u posmatranom periodu ova kompanija iz godine u godinu sve dalje od pozitivne razlike.

Pokazatelj rigorozne likvidnosti Rigorozna likvidnost = GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI 49193 120592 126670 KRATKORONE OBAVEZE 3926167 6082589 6486439

GODINA 2008 2009 2010

RACIO 0,0125 0,0198 0,0195

- 18 -

ODNOS GOTOVINE I GOTOVINSKI EKVIVALENATA I KRATKORONIH OBAVEZA

7000000 6000000 5000000 4000000 3000000 2000000 1000000 0

6082589
3926167

6486439 GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI

HILjADE RSD

49193 2008

120592 2009 GODINA

126670 2010

KRATKORONE OBAVEZE

Rigorozni racio likvidnosti pokazuje da kompanija ''Knjaz Milo'' ima velikih problema sa isplatom kratkoronih obaveza iz svojih gotovinskih sredstava. To pokazuje da ova kompanija za pokrivanje svojih kratkoronih obaveza mora da angauje ostala obrtna sredstva.

6.2.
Koeficijent obrta kupaca

Pokazatelji poslovne aktivnosti

Koeficijent obrta kupaca =

Prosean saldo kupaca = PROSEAN SALDO KUPACA 984146 980809 1012289 KOEFICIJENT OBRTA KUPACA 6,34 5,68 5,71 PROSEAN PERIOD NAPLATE 57,57 64,26 63,92

GODINA 2008 2009 2010

PRIHODI OD PRODAJE 6237451 5577891 5779107

Prosean period naplate za posmatrane tri godine je 62 dana, to znai da je to vreme koje kompanija ''Knjaz Milo'' eka da bi naplatila svoja potraivanja od kupaca.

- 19 -

Koeficijent obrta dobavljaa Koeficijent obrta dobavljaa =

Prosean saldo dobavljaa = PROSEAN PERIOD ISPLATE DOBAVLjAA 59,25 59,64 58,03

GODINA 2008 2009 2010

POSLOVNI RASHODI 5785395 5237268 5391659

PROSEAN SALDO DOBAVLjAA 939334 855814 857235

KOEFICIJENT OBRTA DOBAVLjAA 6,16 6,12 6,29

Prosean period isplate dobavljaa za posmatrane tri godine kompanije ''Knjaz Milo'' iznosi 59 dana, tako da je to period u kome ova kompanija izmiri svoje obaveze prema dobavljaima. Koeficijent obrta zaliha Koeficijent obrta zaliha = Prosean saldo zaliha = TROKOVI MATERIJALA I TROKOVI PROIZVODNIH USLUGA 3921265 3437933 3579595

GODINA

PROSEAN SALDO ZALIHA 675149 675452 716528

KOEFICIJENT OBRTA ZALIHA 5,81 5,09 4,99

2008 2009 2010

U posmatranom periodu kompanije ''Knjaz Milo'' dolazi do postepenog pada vrednosti koeficijenta obrta zaliha. U proseku za posmatrane tri godine on iznosi 5,29 tako da zakljuujemo da se zalihe ove kompanije 5,29 puta u toku jednog ciklusa konvertuju u gotovinu. to je vrednost ovog koeficijenta vea to je bolje za preduzee.

- 20 -

Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava = Prosena obrtna sredstva = PROSENA OBRTNA SREDSTVA 1913380 2022190 2038476 KOEFICIJENT OBRTA UKUPNIH OBRTNIH SREDSTAVA 3,02 2,58 2,64

GODINA 2008 2009 2010

POSLOVNI RASHODI 5785395 5237268 5391659

U posmatranom periodu kompanija ''Knjaz Milo'' u proseku 2,75 puta u toku jednog ciklusa ima rashode na raun obrtnih sredstava. Dakle 2,75 puta kompanija ima potrebu za nabavkom obrtnih sredstava. Koeficijent obrta stalnih sredstava Koeficijent obrta stalnih sredstava = Prosena stalna sredstva = PROSENA STALNA SREDSTVA 4680584 4819065 4590303 KOEFICIJENT OBRTA STALNIH SREDSTAVA 1,33 1,15 1,25

GODINA 2008 2009 2010

NETO PRIHODI OD PRODAJE 6237451 5577891 5779107

U posmatranom periodu koeficijent obrta stalnih sredstava se menjao, u 2008.-oj je iznosio 1,33 i to znai da je kompanija na jedan dinar prosenih stalnih sredstava ostvarivala 1,33 dinara prihoda. Taj iznos je u 2009.-oj godini opao na 1,15, a u 2010.-oj godini ova vrednost se poveala na 1,25.

- 21 -

6.3.

Pokazatelji finansijske strukture

Odnos pozajmljenih prema ukupnim izvorima finansiranja Odnos pozajmljenih prema ukupnim izvorima finansiranja = POZAJMLjENI IZVORI 6367587 6392860 6999554

GODINA 2008 2009 2010

UKUPNA PASIVA 6991463 6691048 7001680

ODNOS 0,91 0,95 0,99

ODNOS POZAJMLjENIH IZVORA I UKUPNE PASIVE

7100000

7000000
6900000 6800000 HILjADE RSD 6700000 6600000 6500000 6400000 6300000 6200000 6100000 6000000 2008 2009 GODINA 2010

POZAJMLjENI IZVORI
UKUPNA PASIVA

U posmatranom periodu vrednost pozajmljenih izvora je konstantno rasla, naroito u 2010.-oj godini, dok je vrednost ukupne pasive u 2009.-oj u odnosu na 2008.-u godinu opala. Odnos koji smo dobili pokazuje da u 2010.-oj godini jedan dinar ukupne pasive otpada na 0,99 dinara pozajmljenih izvora, to znai da je kompanija ''Knjaz Milo'' dosta zavisi od pozajmljenih izvora i da su ta sredstva vea od sopstvenih sredstava kompanije.

- 22 -

Odnos duga prema ukupnim izvorima Odnos duga prema ukupnim izvorima = Dug = Pozajmljeni izvori Gotovina GODINA 2008 2009 2010 DUG 6318394 6272268 6872884 UKUPNA PASIVA 6991463 6691048 7001680 ODNOS 0,90 0,93 0,98

ODNOS DUGA I UKUPNE PASIVE

7200000 7000000 6800000 HILjADE RSD 6600000 6400000 6200000 6000000 5800000 2008 2009 2010 DUG UKUPNA PASIVA

GODINA

U posmatranom periodu kompanije ''Knjaz Milo'' u 2009.-oj godini i dug i ukupna pasiva se smanjuju u odnosu na 2008.-u, a u 2010.-oj oba elementa belee rast. Po ovom pokazatelju zakljuuje se da u ovoj kompaniji na jedan dinar ukupne pasive otpada 0,9(2008.)dinara duga, odnosno 0,93(2009.), pa do zabrinjavajuih 0,98(2010.) dinara.

- 23 -

Odnos obaveza i sopstvenog kapitala Odnos obaveza i sopstvenog kapitala = DUGORONE OBAVEZE I REZERVISANJA 6367587 6392860 6999554

GODINA 2008 2009 2010

SOPSTVENI KAPITAL 602463 282185 0

ODNOS 10,56 22,65 /

ODNOS OBAVEZA I SOPSTVENOG KAPITALA

8000000 HILjADE RSD 6000000 4000000 2000000 0 2008 2009 GODINA 2010 602463 282185 DUGORONE OBAVEZE I REZERVISANJA 0 SOPSTVENI KAPITAL

Ovaj pokazatelj govori da obaveze u ogromnoj meri premauju vrednost sopstvenog kapitala, koji u 2010.-oj godini nema vrednost, tj. iznosi 0, to potvruje ranije zakljuke da kompanija ''Knjaz Milo'' nije likvidna i da ima ogromne probleme zbog prezaduenosti, odnosno zbog velikog obima pozajmljenih izvora. Dakle dugorone obaveze i rezervisanja u posmatranom periodu rastu iz godine u godinu, dok sopstveni kapital belei pad vrednosti i u zadnjoj posmatranoj godini se gubi.

Koeficijent pokria kamata Koeficijent pokria kamata = TROKOVI KAMATA 271799 300601 362138 KOEFICIJENT POKRIA KAMATE 2,21 1,62 1,24

GODINA 2008 2009 2010

POSLOVNI DOBITAK 602320 487600 451369

- 24 -

ODNOS POSLOVNOG DOBITKA I TROKOVA KAMATA

700000 600000 500000 400000 300000 200000 100000 0 2008 2009 GODINA 2010 HILjADE RSD

POSLOVNI DOBITAK TROKOVI KAMATA

Na teret poslovnog dobitka padaju izdaci (trokovi) kamate koje ima svaka kompanija. U posmatranom periodu smanjuje se poslovni dobitak, a rastu trokovi kamate. U prvoj posmatranoj godini 2,21 dinar poslovnog dobitka pokriva trokove kamate, u drugoj godini taj iznos se smanjio na 1,62, a u treoj se smanjio na 1,24 dinara, to pokazuje da se poslovni dobitak smanjivao, a trokovi kamate rasli i ako ne doe do nekih znaajnijih promena trokovi kamate mogu da dostignu iznos poslovnog dobitka.

6.4.
Stopa bruto dobitka

Pokazatelji rentabilnosti

Stopa bruto dobitka = Bruto dobitak = Poslovni dobitak Trokovi materijala GODINA 2008 2009 2010 BRUTO DOBITAK -2364354 -2225395 -2466119 POSLOVNI PRIHODI 6387715 5724868 5843028 STOPA BRUTO DOBITKA -0,37 -0,38 -0,42

- 25 -

STOPA BRUTO DOBITKA

-0,34

-0,35
-0,36 -0,37 STOPA

2008

2009

2010

-0,38
-0,39 -0,4

STOPA BRUTO DOBITKA

-0,41
-0,42 -0,43

Trokovi materijala u velikoj meri prevazilaze vrednost poslovnog dobitka, tako da se izraunavanjem ovog pokazatelja vidi da je preduzee ne-rentabilno. Dakle na jedan fakturisani dinar poslovnih prihoda, kompanija ''Knjaz Milo'' ostvaruje negativnu razliku koja raste iz godine u godinu i iznosi 0,37(2008.), 0,38(2009.) i 0,42(2010.). Stopa poslovnog dobitka (mara) Stopa poslovnog dobitka (mara) = STOPA POSLOVNOG DOBITKA 0,90 0,91 0,92

GODINA 2008 2009 2010

POSLOVNI RASHODI 5785395 5237268 5391659

POSLOVNI PRIHODI 6387715 5724868 5843028

STOPA POSLOVNOG DOBITKA

0,93 STOPA 0,92 0,91 0,9 0,89 2008 2009 GODINA 2010 STOPA POSLOVNOG DOBITKA

Po prikazanoj tabeli i dijagramu vidi se da stopa poslovnog dobitka raste konstantno. To znai da su prihodi vei od rashoda, tj. da kompanija ''Knjaz Milo'' ima pozitivnu razliku prihoda i rashoda i da ostvaruje poslovni dobitak. - 26 -

Stopa neto dobitka Stopa neto dobitka = POSLOVNI PRIHODI 6387715 5724868 5843028 STOPA NETO DOBITKA 0,003 / /

GODINA 2008 2009 2010

NETO DOBITAK 20608 0 0

STOPA NETO DOBITKA

0,0035 0,003 0,0025 STOPA 0,002 0,0015 0,001 0,0005 0 2008 2009 GODINA 2010 STOPA NETO DOBITKA

Kompanija ''Knjaz Milo'' u 2008.-oj godini ima stopu neto dobitka koja je zanemarljiva i iznosi 0,003, dok u narednim godinama nema stopu neto dobitka, zbog toga to nema neto dobitak.

Stopa prinosa na poslovna sredstva (ROA) Stopa prinosa na poslovna sredstva (ROA) = Prosena poslovna sredstva = PROSENA POSLOVNA SREDSTVA 6604104 6841255 6628779

GODINA 2008 2009 2010

NETO DOBITAK 20608 0 0

ROA 0,0031 / /

- 27 -

ROA
0,0035 0,003 0,0025 ROA

0,002
0,0015 0,001 0,0005 0 2008 2009 GODINA 2010 ROA

Izraunat ROA za kompaniju ''Knjaz Milo'' pokazuje da u 2008.-oj godini na jedan dinar prosenih poslovnih sredstava ostvaruje 0,0031 dinara neto dobitka. U 2009.-oj i 2010.-oj ne ostvaruju neto dobitak, tako da vrednost ROA za ove dve posmatrane godine ne moe da se izrauna.

Stopa prinosa na sopstveni kapital Stopa prinosa na sopstveni kapital (ROE) = PROSEAN SOPSTVENI KAPITAL 1513714 1513714 1513714

GODINA 2008 2009 2010

NETO DOBITAK 20608 0 0

ROE 0,013 / /

ROE
0,014 0,012 0,01 0,008 0,006 0,004 0,002 0 2008 2009 GODINA 2010

STOPA

ROE

- 28 -

ROE pokazuje da je kompanija ''Knjaz Milo'' u 2008.-oj godini na jedan dinar sopstvenog kapitala ostvarila 0,013 dinara neto dobitka. U naredne dve godine ovaj pokazatelj nema vrednost zbog toga to nije ostvaren neto dobitak.

6.5.

Pokazatelji trine vrednosti kompanije

Knjigovodstvena vrednost po akciji Knjigovodstvena vrednost po akciji = BROJ EMITOVANIH OBINIH AKCIJA 365425 365425 365425 KNjIGOVODSTVENA VREDNOST PO AKCIJI 1,64 0,77 /

GODINA 2008 2009 2010

SOPSTVENI KAPITAL 602463 282185 0

KNjIGOVODSTVENA VREDNOST PO AKCIJI

HILJADE RSD 2 1,5 1 0,5 0 2008 2009 GODINA 2010 KNjIGOVODSTVENA VREDNOST PO AKCIJI

Knjigovodstvena vrednost po akciji kompanije ''Knjaz Milo'' opada iz godine u godinu i u 2010.-oj godini akcije nemaju knjigovodstvenu vrednost, poto sopstveni kapital iznosi 0.

- 29 -

6.6.

Cash flow

Odnos neto novanog toka iz poslovne aktivnosti i neto dobitka Odnos neto novanog toka iz poslovne aktivnosti i neto dobitka = NNT IZ POSLOVNE AKTIVNOSTI 789272 570214 567811

GODINA 2008 2009 2010

NETO DOBITAK 20608 0 0

ODNOS 38,29 / /

ODNOS NNT IZ POSLOVNE AKTIVNOSTI I NETO DOBITKA

50 40 30 20 10 0 2008 2009 GODINA 2010 ODNOS

ODNOS

Ovaj odnos postoji samo u 2008.-oj godini i pokazuje da je kompanija ''Knjaz Milo'' u toj godini na svaki dinar dobitka generisalo 38,29 dinara neto novanog toka iz poslovne aktivnosti. U 2009.-oj i 2010.-oj godini ovaj odnos ne postoji poto kompanija nije ostvarivala neto dobitak.

Odnos neto novanog toka iz poslovne aktivnosti i ukupnih poslovnih sredstava Odnos neto novanog toka iz poslovne aktivnosti i ukupnih poslovnih sredstava =

- 30 -

GODINA 2008 2009 2010

NNT IZ POSLOVNE AKTIVNOSTI 789272 570214 567811

UKUPNA POSLOVNA SREDSTVA 6991463 6691048 6566511

ODNOS 0,11 0,08 0,08

ODNOS NNT IZ POSLOVNE AKTIVNOSTI I UKUPNIH POSLOVNIH SREDSTAVA

0,12 0,1 ODNOS 0,08 0,06 0,04 0,02 0 2008 2009 GODINA 2010 2010

U sve tri godine kompanija ''Knjaz Milo'' je ostvarila priliv neto novanog toka iz poslovne aktivnosti. U 2008.-oj godini na svaki dinar ukupnih poslovnih sredstava preduzee je generisalo 0,11 dinara neto novanog toka iz poslovne aktivnosti, a u 2009.-oj i 2010.-oj generisalo je 0,08 dinara.

Profil novanih tokova preduzea NNT IZ POSLOVNE AKTIVNOSTI 789272 570214 567811 NNT IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA -489346 -110312 -66879 NNT IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA -272029 -374515 -500853

GODINA 2008 2009 2010

PROFIL 4 4 4

Kompanija ''Knjaz Milo'' po analizi neto novanih tokova iz sve tri vrste aktivnosti u sve tri posmatrane godine pripada profilu 4. ''Ovo je sluaj preduzea koje iz poslovne aktivnosti finansira rast (kupovinu dugoronih sredstava investiciona aktivnost) i finansira otplate dividendi i glavnice dugova (finansijska aktivnost). Karakteristino je za preduzea koja su dugo prisutna na tritu i imaju stabilnu proizvodnju i prodaju.''3
3

Prof dr. Goranka Kneevi, Analiza finansijskih izvetaja, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2011 god., strana 143.

- 31 -

6.7.
REDNI BROJ 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. POZICIJA

Du Pont sistem analize

IZNOS 2008. 20608 55794 4340988 5020181 4680584 1513714 0,004 0,269 3,092 0,003 1/5 1/(1+2) 5/6 7*8*9* (3+4)/2

NETO DOBITAK KAMATA STALNA SREDSTVA NA POETKU GODINE STALNA SREDSTVA NA KRAJU GODINE PROSENA POSLOVNA SREDSTVA SOPSTVENI KAPITAL STOPA PRINOSA NA UKUPNA SREDSTVA MULTIPLIKATOR KOEFICIJENT FINANSIJSKE STRUKTURE STOPA PRINOSA NA SOPSTVENA SREDSTVA

Du Pont formula pokazuje oplodnju sopstvenog kapitala. Na 100 dinara uloenog sopstvenog kapitala kompanija ''Knjaz Milo'' zaradi 0,3 dinara prinosa u 2008.-oj godini. Ova formula se ne moe primeniti u preostale dve godine, zato to kompanija nije ostvarivala dobitak.

6.8.
Finansijski leverid

Analiza Leverage-a

Finansijski leverid = UKUPNA POSLOVNA AKTIVA 6991463 6691048 7001680

GODINA 2008 2009 2010

SOPSTVENI KAPITAL 602463 282185 0

FINANSIJSKI LEVERID 11,60 23,71 /

- 32 -

ODNOS UKUPNE AKTIVE I SOPSTVENOG KAPITALA

8000000 7000000 6000000 HILjADE RSD 5000000 4000000 3000000 2000000 1000000 0 2008 2009 GODINA 2010 602463 282185 0 UKUPNA POSLOVNA AKTIVA SOPSTVENI KAPITAL

Ovaj pokazatelj govori koliko se ukupnih poslovnih sredstava finansira iz sopstvenog kapitala. Za svaku kompaniju je bitno da se vrednost finansijskog leverida smanjuje iz godine u godinu, a u ovoj kompaniji on se u prve dve godine poveavao, a u treoj posmatranoj godini se ne moe izraunati njegova vrednost poto je vrednost sopstvenog kapitala 0.

7. Altmanov Z score model

Z = 0.717X1+0.874X2+3.107X3+0.420X4+0.998X5 X1 = Neto obrtna sredstva / Ukupna aktiva X2 = Zadrani dobitak / Ukupna aktiva X3 = Dobitak pre kamate i poreza / Ukupna aktiva X4 = Sopstveni kapital / Ukupne obaveze X5 = Prihodi od prodaje / Ukupna aktiva Ako je: Z < 1.20 - Verovatnoa bankrota je velika (crna zona) Z > 2.90 - Verovatnoa bankrota je mala (bela zona) 1.20<Z<2.90 - anse za bankrot su 50% (siva zona)

- 33 -

Z2008 = 0.717*0,281+0.874*0,002+3.107*0,016+0.420*0,094+0.998*0,892 = 1,171 Altmanov Z score model za 2008.-u godinu kompanije ''Knjaz Milo'' iznosi 1,171 i to nam govori da se ova kompanija nalazi u crnoj zoni, tj. da je opasnost od bankrota izuzetno velika. Z2009 = 0.717*0,309+0.874*0+3.107*0+0.420*0,04+0.998*0,833 = 1,0536 Altmanov Z score model za 2009.-u godinu kompanije ''Knjaz Milo'' iznosi 1,0536 i to nam govori da se ova kompanija nalazi u crnoj zoni, tj. da je opasnost od bankrota izuzetno velika. Uporeujui vrednost za ovu u odnosu na prethodnu godinu zakljuuje se da se vrednost Z smanjio iz razloga to se izgubio dobitak. Z2010 = 0.717*0,286+0.874*0+3.107*0+0.420*0+0.998*0,825 = 1,028 Altmanov Z score model za 2010.-u godinu kompanije ''KnjazMilo'' iznosi 1,028 i to nam govori da se ova kompanija nalazi u crnoj zoni, tj. da je opasnost od bankrota izuzetno velika. Uporeujui ovu vrednost sa vrednou za prethodne godine zakljuujemo da se vrednost Z smanjila jo vie i da sada jedva prelazi 1. Ovo se desilo zbog toga to je kompanija izgubila vrednost sopstvenog kapitala u ovoj posmatranoj godini.

- 34 -

8. Zakljuak
U ovom radu izloio sam analizu finansijskih izvetaja za 2008.-u, 2009.-u i 2010.-u godinu kompanije ''Knjaz Milo'' iz Aranelovca. Ovaj rad je sadran od profila kompanije, politike kvaliteta kompanije, analize poslovne strategije, analize finansijskih izvetaja, analize pomou finansijskih pokazatelja, kao i Altmanovog Z score modela. Kompanija ''Knjaz Milo'' je svakako jedna od vodeih kompanija u Srbiji, ali i regionu koja se bavi proizvodnjom mineralnih voda, ali veliki problem je to su dosta slabi na tritu vonih sokova koje je dosta profitabilnije. Ova kompanija ima velike probleme sa likvidnou, jer ni po jednom pokazatelju se ne vidi da je kompanija blizu stanja likvidnosti. Pored likvidnosti, ova kompanija ima velikih problema sa pozajmljenim izvorima koji su se u 2010.-oj godini skoro izravnali sa ukupnom pasivom, to je zabrinjavajui podatak. Ova kompanija promenila je vlasnitvo 2005.-e godine i veinski vlasnik postali su kompanija ''FPP Balkan Limited'' i ''Investicioni fond Salford'', ali posmatrajui finansijske izvetaje za gore naveden period ne moe se zakljuiti da kompanija ''Knjaz Milo'' ima stabilno mesto na tritu, ak se moe zakljuiti da je ova kompanija u velikom problemu. U prilog tome ide i podatak da je kompanija u 2008.-oj godini ostvarila minimalan iznos dobitka, a u 2009.-oj i 2010.-oj godini poslovala je sa gubitkom. Takoe, u zadnjoj posmatranoj godini kompanija je izgubila vrednost sopstvenog (ne akcijskog) kapitala i tako smo doli do toga da je neke pokazatelje veoma teko izraunati zbog izuzetno loeg finansijskog stanja. Opravdanje za ovakvo poslovanje moe se nai u tome da se finansijski izvetaji odnose na godine kada je ekonomska kriza i u Svetu i u Srbiji u punom jeku, ali ipak i u takvom stanju kompanija je morala da prilagodi svoju politiku. Pored toga treba napomenuti da je konkurencija dosta ojaala u poslednjih nekoliko godina, naroito u proizvodnji vonih sokova, tako da je to dodatni pritisak na kompaniju ''Knjaz Milo'', ali treba da im poslui i kao jo vei motiv da budu ispred konkurenata. Moram da napomenem da je dosta rizino ulagati u kompaniju ''Knjaz Milo'' zato to je to kompanija koja nije likvidna, koja u zadnje 2 godine ne ostvaruje dobitak i kompanija koja po izraunatoj vrednosti Altmanovog Z score modela u sve tri posmatrane godine ulazi u crnu zonu, tj. zonu sa izuzetno velikom verovatnoom od bankrota. Na kraju da sumiram da sam analiziranjem finansijskih izvetaja, izraunavanjem finansijskih pokazatelja i Altmanovog Z score modela, kompanije ''Knjaz Milo'' iz Aranelovca doao do zakljuka da, ukoliko ova kompanija eli da opstane na tritu i da zadri ime i tradiciju koja je duga sada ve 201.-u godinu, mora da obrati panju na skoro sve segmente svoje finansijske politike, naroito na politiku zaduivanja, kako ne bi zapala u duniku krizu kao mnoga privredna drutva u Srbiji u toku ove ekonomske krize. Nadam se da e ova kompanija koja je uvek bila ponos Centralne Srbije ponovo izai na put napretka i dobitka i da e se potvrditi slogan ''Nita bez Knjaza!''

- 35 -

9. Literatura

Prof. Dr Goranka Kneevi, Analiza finansijskih izvetaja, Univerzitet Singidunum,

Beograd, 2011; www.knjaz.co.rs; www.najboljeizsrbije.rs; www.apr.gov.rs; www.privsav.rs; sr.wikipedia.org.

- 36 -