!

ALKALOIDI!

Alkaloidi su slozena prirodna organska azotna jedinjenja biljnog porekla i jakog zioloskog dejstva. ! Baznog su karaktera, zbog cega sa kiselinama daju soli. Bazni karakter uslovljen je prisustvom azota u molekulima. Azot se obicno nalazi u heterociklicnom prstenu . ! Naziv alkaloidi dao im je 1819. godine Meissner i on potice od dve reci: grcke reci alcali - baza i ejdos -slican, tj. supstance slicne aklalijama (oksidi alkalnih metala u vodenom rastvoru). Medjutim, u alkaloide se ubrajaju i neka prirodna azotna jedinjenja koja su na lakmus papiru neutralna ili sasvim slabo bazna, kao sto su kofein, teolin, teobromin, narkotin, narcein i neke druge supstance, jer imaju odredjeno lekovito i otrovno dejstvo. Ipak potrebno je naglasiti da za medicinu najveci znacaj imaju biljni alkaloidi, jer se uglavnom oni koriste u terapiji. ! Alkaloidi se nalaze u biljkama u obliku soli, biljnih kiselina, kao sto su oksalna, mlecna, jabucna, limunska i druge. Funkcija alkaloida u biljnom organizmu nije poznata. Pretpostavlja se da su nastali od aminokiselina, da se stvaraju u onom tkivu biljke koje je u naglom razvoju i da se deponiraju u nekim perifernim organima biljke (kori, korenju i dr.). Sadrzaj alkaloida zavisi od vrste biljke, sastava tla, klimatskih uslova pod kojima je biljka rasla, kao i od samog nacina gajenja. U nekim biljkama se nalazi i do dvadesetak razlicitih alkaloida; oni su obicno hemijski srodni, a jedan od njih uvijek preovladava.!

Fizicka svojstva: Alkaloidi su otrovne, vecinom opticki aktivne supstance gorkog ili ljutog ukusa. Alkaloidne droge su manje ili vise gorkog ukusa. Skoro svi alkaloidi su bezbojne kristalne supstance, osim onih koji ne sadrze kiseonik. Alkaloidi deluju na coveka u vrlo malim kolicinama, koje se obicno krecu u miligramima. Reakcije za identikaciju alkaloida su ili reakcije talozenja ili reakcije pri kojima se javlja karakteristicna boja. Treba istaci da se u mnogim alkaloidima nalazi kao karakteristicna grupa metoksilna grupa (OCH3).!

Struktura alkaloida je komplikovana, te je znatan broj alkaloida cija struktura jos uvek nije razjasnjena. Za izvesne alkaloide je pronadjena i njihova sinteticka zamena. Ovi sinteticki produkti cesto su bolji od prirodnih alkaloida. Pored azota alkaloidi u molekuli sadrze i atome C,H i O.! Rastvorljivost alkaloida, baza i njihovih soli je razlicita. Alkaloidi su prakticno i u cjelini nerastvorljivi u vodi, sa izuzetkom kofeina i jos nekih, ali se lako rastvaraju u organskim rastvaracima. Naprotiv, soli alkaloida se lako rastvaraju u vodi, a nikako ili vrlo malo u organskim rastvaracima. !

! ! !

Osnovni proces za izdvajanje alkaloida iz biljaka je proces ekstrakcije, koji se izvodi tretiranjem izdrobljene sirovine vodom u kiseloj ili alkalnoj sredini, ili u organskim rastvaracima. Isparljive baze, kao npr. nikotin, izoluju se iz biljaka destilacijom sa vodenom parom. ! Prema stukturi alkaloidi se mogu podijeliti na:! 1. Alkaloide koji sadrze azot van prstena ! 2. Alkaloide koji sadrze azot u prstenu! Alkaloidi koji sadrze azot van prstena! U ovoj grupi alkaloida terapeutsku primenu ima samo efedrin. ! Efedrin je simpatomimeti"ki amin cesto kori#$en kao stimulans, smanjuje apetit, poma%e pri koncentraciji i lije"enju hipotenzije (nizak krvni pritisak). Po strukturi je sli"an derivatima amfetamina i metamfetamina. Hemijski on je alkaloid ekstaktovan iz biljaka roda ephedra. Uglavnom djeluje tako #to pove$ava aktivnost noradrenalina na adrenergi"ne receptore. &esto se prodaje u svojim sulfatnim i hidrohloridnim oblicima.! Efedrin i pseudoefedrin djeluju kao bronhodilatatori- pove$avaju protok vazduha ka plu$ima i tako'e pove$avaju krvni pritisak s tim da pseudoefedrin ima mnogo manji u"inak. Djeluje kao sredstvo za gubitak te%ine i smanjuje pra%njenje crijevnog sistema. Metilksantini kao kofein i teolin imaju sinergi"an efekat sa efedrinom. Ovo je dovelo do pojavljivanja supstanci kao #to je ECA koja sadr%i kofein i aspirin pored efedrina i popularan je suplement kori#$en od strane bodibildera za gubitak masti prije takmi"enja. Tako'e koristi se sa prometazinom za lije"enje morske bolesti.! Princip mehanizma djelovanja zavisi od njegove indirektne stimulacije adrenergicnog sistema receptora, koji je dio simpati"kog nervnog sistema, tako #to pove$ava aktivnost noradrenalina na

postsinapti"ke alfa i beta receptore. Postojanje direktne interakcije sa alfa receptorima je malo vjerovatno ali ipak moguce. L-efedrin, a posebno njegov stereoizomer norpseudoefedrin ima indirektne simpatomimeti"ke efekte i zbog njegove sposobnosti da predje krvno mo%danu barijeru on je stimulans CNS kao amfetamini ali manje izra%en zbog ispu#tanja noradrenalina i dopamina.! Efedrin mo%e biti sintetisan od benzaldehida na nekoliko razli"itih na"ina. ! Prvi na"in : benzaldehid se tretira sa nitroetanom davajuci 2 metil 2 nitro 1 feniletanol koji se redukuje do 2 metil 2 amino 1 feniletanola. Potrebni L izomer se izoluje iz mje#avine izomera kristalizacijom. Metilacijom ovoga se dobija efedrin.!

Drugi na"in se sastoji od fermentacije glukoze od strane kvasca u prisustvu benzaldehida, koji se tokom procesa pretvara u fenilacetilkarbinol. Dalje se redukuje vodonikom u prisustvu metilamina da bi se dobio %eljeni efedrin.!

! !

Alakaloidi sa azotom u prstenu! U ovu grupu alkaloida ubrajaju se alkaloidi u cijem sastavu se mogu naci razliciti heterociklicni sistemi kao sto su: (piridinski, piperidinski, pirolidinski, hinolinski, izohinolinski, indolski i dr.). Alkaloidi koji sadrze azot u prstenu mogu se podeliti i u podgrupe na osnovu vrste heterociklicnih sistema koji ih izgradjuju.!

! Alkaloidi sa piridinskim prstenom! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! !

Nikotin se mo%e na$i u nekim biljkama iz porodice Solanaceae, naro"ito u duvanu. &ini od oko 0,6 do 3% ukupne suve mase su#enog, industrijskog duvana, a njegova biosinteza u biljci se odvija u korijenu, a skladi#ti u listovima.!

Nikotin je bezbojna, uljasta tecnost; Nikotin se rastvara u alkoholu, hloroformu i etru. Nikotin je izuzetno otrovan jer deluje na centralni i periferni nervni sistem, suzava krvne sudove i povisava krvni pritisak. Stetno deluje na srce i oci. Nikotin se ne primenjuje u terpeutici, sluzi kao sredstvo protiv biljnih stetocina. !

Alkaloidi sa kondenzovanim pirolidinskim i piperidinskim prstenom! Atropin! Alkaloid atropin nalazi se u velebilju (Atropa belladonna), koja raste u planinskim predjelima na#e zemlje i sjemenkama tatule (Datura stramonium). ! Ovaj alkaloid se danas uglavnom dobija sintetskim putem. Atropin je otkrio Mein 1833. godine, a sintezu je realizovao Willstatter 1901. godine. Za razliku od vecine, atropin je opticki neaktivan. Atropin je kristalno jedinjenje. Dosta se tesko rastvara u vodi, lako u alkoholu, hloroformu etru, benzenu i razredjenim kiselinama. ! Struktura atropina slicna je strukturi kokaina. ! Atropin se upotrebljava u medicini jer ima osobinu da u vrlo razblazenom rastvoru stavljen u oci izaziva sirenje zenice. Atropin se daje protiv stomacnih bolova, kaslja. Smanjuje lucenje pljuvacke i znojnih zljezda !

Hiosciamin! Alkaloid hiosciamin nalazi se u biljkama (Hyoscyamus niger i Atropa belladonna), ima istu strukturnu formulu kao atropin. Lako prelazi u opti"ku inaktivnu formu, atropin. Hiosciamin se upotrebljava kao hipnotik i sedativ.!

Kokain je najvazniji alkaloid lisca koke (Erythroxylon coca). Kokain je po svojoj konstituciji slican atropinu. Tesko se rastvara u vodi, lako u alkoholu, etru, hloroformu i benzolu. ! Kokain u svom naj"istijem obliku je bijeli, kristalni proizvod. Kokain koji se pojavljuje u obliku praha je so, obi"no kao hidrohlorid. Kokain na crnom tr%i#tu je naj"e#ce izmijenjen raznim prahovima i dodacima kako bi se pove$ala njegova te%ina, najce#ce mu se dodaju soda, #eceri poput laktoze, dekstroze, inositola, manitola i drugi, lokalni anestetici kao #to su lidokain ili benzokain. Kokain se mo%e mije#ati i sa drugim stimulansima poput metamfetamina. Boja kokaina zavisi od nekoliko faktora uklju"ujuci i porijeklo koke, na"in proizvodnje sa amonijakom ili sodom te prisustvo ne"isto$a, a mo%e biti od potpuno bijele do %u$kast, krem sve do svijetlo smedje.! Kokain stimulativno deluje na centralni nervni sistem, sto omogucava veliku zicku izdrzljivost kao I po svom lokalnom anestetskom delovanju. Pre nego sto se uocila opasnost od zavisnosti mnogo se uzimao u Evropi i bio je sastojak mnogih javno prodavanih lijekova.( Duza upotreba kokaina moze dovesti do zavisnosti organizma,koja dovodi do potpunog raspada nervnog sistema. Zbog tog razloga danas je za lokalnu anesteziju upotrebljavaju drugi sintetski preparat, kao novokain, eukain i dr.!

! ! !

Alkaloidi sa izoholinskim prstenom! U ovoj grupi su najpoznatiji opijum, morn, kodein i heroin. Opijum je osu#eni mlije"ni sok koji se dobija iz nezrelih makovih "ahura(Papaver somniferum) zarezivanjem. Sadr%i oko 25 alkaloida, aktivnih supstanci zbog kojih ima narkoti"ka svojstva. Od alkaloida je najzastupljeniji morn pa posle njega kodein. Kvaliteta opijuma se procjenjuje po koli"ini alkaloida morja te zavisi o podru"ju u kojem mak raste. Najkvaliteniji mak na svijetu raste u Makedoniji i sadr%i oko 17% do 22% morna. Alkalodi opijuma se koriste u medicini kao analgetici, za suzbijanje suvog, neproduktivnog ka#lja (kodein).!

Morn! Morn je najvazniji alkaloid iz grupe opijuma. To je kristalno jedinjenje. Bazni karakter morna potice od amino grupe (NH2), koja neposredno spajajuci sa kiselinama daje soli. Morn se rastvara u vodi, alkoholu, hloroformu, fenolu i krezolu, djeluje kao redukciono sredstvo. Morn se u obliku soli s kiselinama upotrebljava u medicini kao sredstvo za ublazavanje bolova. Deluje kao narkotik, analgetik i sedativ. Stvara osjecaj blazenstva (euforiju) i halucinacije. Organizam se lako privikava na uzimanje vecih doza tog otrova. ! Ve%e se ponajvi#e za opioidne receptore i sna%no ih aktivira. Dodatno se mogu javiti promjene raspolo%enja kao euforija i disforija, pospanost i o#amucenost. Morn djeluje depresorno na respiratorni centar i na reeks ka#ljanja, ubla%ava strah, osje$aj umora i gladi, su%ava zenice, pove$ava tonus glatke muskulature gastrointestinalnog i urinarnog trakta. Morn je smedji prah, a zanimljivo je da se u %elucu hidrolizira u inaktivni derivat. Stoga, s obi"nim tabletama ga nije po%eljno primjenivati, jer mu je u"inak izuzetno slab. Donedavno se koristio samo parenteralno. Medjutim, danas su napravljene napredne formulacije acidorezistentnih kapsula koje se mogu uspje#no primjeniti i oralno. Koristi se kod akutnih i hroni"nih jakih bolova razli"itog porijekla povreda s te#kim o#tecenjima tkiva, fraktura, bola usled malignih bolesti, postoperativne boli, dopunsko lije"enje akutnog infarkta miokarda, dopunsko lije"enje akutnog kardiogenog plu$nog edema, kao preanesteti"ka medikacija, spre"avanje ka#ljanja kod malignih bolesti plu$a, smanjivanje peristaltike crijeva kod crijevnih krvarenja. Takodje, morn se koristi za ubla%avanje bola kod osoba koje su u terminalnoj fazi bolesti.!

! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! !

Kodein! Kodein je jedan od va%nijih alkaloida opijuma i nakon morna najzastupljeniji koli)inski. Medicinski se upotrebljava najvi#e za smirivanje ka#lja i kao analgetik kod ne#to slabijih bolova, te protiv dijareje (proljeva). Slabijeg je djelovanja od morna i ima ne#to slabije izra%ene efekte na depresiju

disanja. Kodein se slabo rastvara u vodi, rastvara se u alkoholu, hloroformu, benzenu, metanolu i razredjenim kiselinama. Vazno je istaknuti, da se i kodein nalazi u smesi opijum-alkaloida ali u manjim kolicinama. ! Kodein deluje slicno mornu, ali kod njega ne postoji opasnost navikavanja kao kod morna.!

! !

Heroin! Heroin je prirodna, te#ka droga koja se proizvodi iz morna, a prema djelovanju pripada opioidima. Najja"i je narkotik. Ima velik potencijal za razvoj zavisnosti i ako se uzima svaki dan, zavisnost se razvija za 3-5 dana. Djeluje za 5-8 minuta nakon u#mrkivanja, a uzet intravenski djeluje gotovo trenutno i izaziva osje$aj euforije. Promjene u pona#anju karakterizira "esta pospanost, nezainteresovanost za najbli%e osobe i okolinu, tjelesno slabljenje.! Po hemijskom je sastavu diacetilmorn, C21H23NO5, a nastaje kad se morn acetilira anhidridom octene kiseline pri "emu se obje hidroksilne grupe esterikuju. Heroin nema fenolna svojstva, mo%e se lako osapuniti i pre$i ponovno u morn. Topljiv je u mje#avini vode i limunske ili octene kiseline, ili vitamina C, a slabo u etru i vodi.! Diacetilmorn je prvi sintetisao engleski hemicar Wright 1874, a 1895. taj novi spoj u prostorijama Bayera dobija vi#e pa%nje kao koristan spoj bez negativnih u"inaka morna. Smatran je dobrom alternativom za morn - sigurnim lijekom protiv bolova i za lije"enje raznih respiratornih bolesti, a bez problema zavisnosti. Ovom spoju su dali ime heroin, po njemackom terminu 'heroisch". U SAD-u se 1924. potpuno zabranjuje kori#$enje i proizvodnja heroina, a ne dopu#ta se ni kori#tenje u medicinske svrhe, koje je jo# i danas dopu#teno npr. u Velikoj Britaniji.! Heroin (diacetilmorn) je sinteti"ki derivat morna, a brzina i ja"ina njegovog djelovanja posledica su njegove dobre topljivosti u masti koja mu omogucuje br%i prolaz kroz krvno-mo%dane barijere. U mozgu se prije vezivanja na opijatne receptore metabolira natrag u morn. Potpuno "isti heroin bijele je boje i gorkog ukusa, i topljiv je u vodi. Medjutim, uli"ni heroin naj"e#$e je sme'kaste boje, a sadr%i samo oko 7-10% do najvi#e 20-tak posto diacetilmorna, dok su ostatak druge stvari: paracetamol, zastupljen u ogromnoj mjeri, preko 50% dileri ga mije#aju sa heroinom zbog njegovih analgeti"kih i antipireti"kih osobina (ubla%ava bol i sni%ava temperaturu - umiruje), jednostavno se nabavlja, jeftin je, a ve$ina ljudi ga odli"no podnosi, ne pokazuje ne%eljene efekte, kao kod drugih analgetika, poput Tramadola. Slede$a stvar po zastupljenosti, za mije#anje sa heroinom je: #ecer, za razliku od otrova poput strihnina i kinina. Ovakav heroin nije topljiv u vodi, pa se zato za otapanje koristi kiselina - obicno limunska. *isto$a heroina jako varira, #to je "est uzrok mnogih smrti od predoziranja. Inicijalni efekt odmah nakon uzimanja je ogroman, eufori"an talas kojeg prate osje$aji opu#tenosti i topline, sigurnosti, nestajanja boli, te#ko$a i napetosti. Ljutnja,! frustracije i agresivnost nestaju, a javljaju se sigurnost i ljubav prema sebi. Nakon prolaska po"etne euforije javlja se ugodan, opu#ten osje$aj zadovoljstva i smirenosti. Ponekad, posebno kod prvih uzimanja, mogu$a je mu"nina i povra$anje.! Heroin je depresant centralnog nervnog sistema: usporava srce, disanje, smanjuje krvni pritisak, uzrokuje #irenje krvnih %ila i smanjenu aktivnost crijeva, #to uzrokuje zatvor. Osim prevelike doze, velik je rizik kod istovremenog uzimanja heroina nakon alkohola ili tableta za smirenje, ili prilikom velikog umora, takva kombinacija vi#estruko usporava disanje i otkucaje srca pa usled nedostatka kisika dovodi do nesvjestice i smrti. Metadon poznat komercijalnim nazivom Heptanon je sinteticki opioid, cesto se koristi za lijecenje heroinskih ovisnika, ali i sam izaziva jaku zavisnost. Za razliku od heroina uzima se oralno, a djelovanje mu je ne#to slabije ali dugotrajnije.!

! !

Alkaloidi sa indolskim prstenom! U ovu podgrupu ubrajaju se alkaloidi koji sadr%e u molekulu indolski prsten. Zna"ajni predstavnici su: strihinih i brucin i LSD.! Strihnin ! Strihnin je jedna od najgor"ih prirodnih supstanci. Dobija se iz biljaka Strihinos vrste. Vrlo je stabilan alkaloid, dobro se "uva i mo%e se na$i u le#evima nakon trovanja. Veoma je jak otrov. Strihnin se te#ko rastvara u vodi i eteru, lakse u alkoholu u benzenu, a lako u hloroformu. Karakteristi"na reakcija za strihnin je da sa sumpornom kiselinom u prisustvu kalijeva dihromata daje intezivno modro obojenje. Strihnin izaziva gr"evito ko"enje mi#ica. U veoma malim koli"inama upotrebljava se kao analeptik (sredstvo za ja"anje i okrepljenje). Strihnin se najvise koristi za tamanjenje pacova , miseva i drugih #teto"ina. Jedan je od najpoznatijih otrova.!

! !

Brucin! Brucin je dimetoksistrihinin. Dobija se iz sjemena Strychinos nux vomica i iz drugih Strychnos-vrsta kao i strihnin. Te#ko se rastvara u hladnoj vodi, lak#e u klju"aloj vodi, dobro se rastvara u alkoholu i hloroformu. Brucin je manje otrovan od strihnina. Iako mu je po djelovanju sli"an, nije se mogao uvesti u medicinsku upotrebu. Primjenjuje se u analiti"koj hemiji za raznorazna dokazivanja.! ! U alkaloide sa indolskim prstenom ubrajamo jos i tzv. ergot-alkaloide, odnosno alkaloide razene glavice. One uzrokuju bolest poznatu pod imenom ergotizam, koja je vladala u srednjem vijeku. Svi su ovi alkaloidi amidi lisergi"ne kisjeline. Razena glavica je najva%nija za poja"avanje kontrakcija materice, zbog "ega ima najve$i zna"aj kod porodilja.!

! !

LSD! Lisergna kiselina koja se dobija hidrolizom ergot-alkaloida predstavlja polazno jedinjenje za dobijanje polisintetske droge, dietilamida lisergne kiseline, poznate kao LSD.! To je jedan od naja"ih huliciogena. Mo%e prouzrokovati psihoze sli"ne #izofreniji. LSD ili LSD 25 je Dr. Albert Hofmann 1938. godine sintetizirao iz ergota - Claviceps purpurea-e, a njegovo izrazito dugo i sna%no halucinogeno djelovanje je otkrio u aprilu 1943. kada mu je igrom slu"aja u organizam dospjela doza trideset puta ve$a od danas standardne. Smatra se jednom od najja"ih i najva%nijih haluciogenih supstanci na zemlji. Izaziva stanje pro#irene svijesti, osje$aj da vrijeme puno sporije prolazi, duhovnu spoznaju, psihodeli"nu kreativnost, ali kod nekih osoba podsti"e i #izofreniju. Djeluje u jako malim koli"inama i topi se u vodi. Unosi se naj"e#$e oralno, ali apsorbuje se i preko ko%e i sluznica. Dr. Hofmann i u svojoj stotoj godini ima pozitivan stav o svom izumu i upozorava svijet na potpunu besmislicu stroge prohibicije LSD-a i sli"nih supstanci.!

Ergotamin! Ergotamin je izolovao Stoll 1918. Dosta slabo je topljiv u alkoholu i acetonu, netopljiv u vodi, lako topljiv u hloroformu i piridinu. Kontraktuje glatku muskulaturu materice, probavni kanal, krvne %ile i ko"i funkcije simpatukusa, pa se upotrebljava u porodiljstvu, koristi se za lije"enje Basedowljove bolesti-poreme$aj #titne %lijezde i za umirenje %ivaca. Ergotamin je prvi izolovani alkaloid ergotalkaloida. Sadr%i ostatke prolina, fenilalanina i lenina. Ima skelet koji se sastoji iz hinolinskog i indolskog prstena.!

Alkaloidi purinske strukture ! Teobromin! Teobromin se primarno nalazi u kakau i "okoladi. Teobromin je tako'e alkaloid i pripada klasi molekula poznatih kao metilksantin. Mo$an je diuretik. U manjim koli"inama prisutan je u guarani i "aju. Pokre$e bubre%nu cirkulaciju i poma%e eliminaciji #tetnih materija putem urinarnih kanala. Imaj uticaja na transmitere u mozgu.!

Feniletilamini! Mnogi supstituisani feniletilamini su farmakolo#ki aktivni ali se mogu na$i u namirnicama kao #to je "okolada. Feniletilamin iz "okolade podsti"e na osloba'anje endofrina u organizmu koji osigurava smiruju$i i antidepresivni u"inak. Pretjerano uzimanje mo%e imati suprotan u"inak i izazvati poti#tenost i razdra%ljivost. Feniletilamin se brzo metabolizira od strane enzima MAO-B #to spre"ava bilo kakve ve$e koncentracije koje bi dospijele do mozga i imale psihoaktivnog uticaja. Neki od najva%nijih feniletilamina su tiramin, dopamin, adrenalin, noradrenalin, amfetamin i drugi.!

Teolin! U "aju je mnogo manje zastupljen nego kofein. Njegova uloga je u su#tini vazodilatacija , #to znaci da pro#iruje vene i koronarne arterije i pobolj#ava cirkulaciju. Vazodilatacija je jedan od faktora koji doprinose termoregulaciji . Teolin je tako'e i respiratorni stimulans, koristi se za pravljenje odre'enih ljekova protiv astme, ali se ni u kom slu"aju "aj ne mo%e smatrati za lijek protiv ove bolesti.! !

Kapsaicin! Hemijski spoj kapsaiacin je aktivni sastojak crvene paprike. Kapsaicin je prirodni alkaloid, supstanca zbog kojeg parika ima karakteristi"an ljuti ukus. To je iritant, te stvara iluzije sagorijevanja u ustima. Kapsaiacin i nekolicina sli"nih spojeva se nazivaju kapsacinoidima, a nastaju kao sekundarni metabolit odre'enih biljaka gena Capsicum-a. &isti kapsacin je lipolan bez mirisa i boje. Zanimljivost je da osje$aj ljutine koju stvaraju kapsaicini nije ukus, nego osje$aj toplote koju izazivaju te supstance. Ljutina je isklju"ena jer su receptori ljutine isti kao i za toplinu.!

! !

Piperin! Piprein je alkaloid odgovoran za ukus i miris crnog i bijelog za"inskog bibera. Tako'e se koristi u nekim oblicima tradicionlane medicine i kao insekticid. Naj"e#$a primjena uklju"uje stimuliranje krvotoka te za bolove u mi#i$ima. Crni biber sadr%i oko 3% eteri"nih ulja, a bijeli oko 1%.!