Analiza Finansijskih Izvestaja

UNIVERZITET SINGIDUNUM BEOGRAD
DEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE STUDIJE

Master rad:
ANALIZA FINANSIJSKIH IZVETAJA U CILJU
OCENE KREDITNOG RIZIKA SA OSVRTOM NA
OCENU USLOVA ZA ODOBRENJE KREDITA
PRIMENOM RACIO ANALIZE I ALTMAN Z-
SKORE MODELA KREDITNOG RIZIKA

Mentor: Student:
Doc. Dr Nemanja Stanii Bojana Savi
broj indeksa: 400611/2010

Beograd, 2012.
Master rad-Bojana Savic

SADRAJ

UVOD ....................................................................................................................................... 1
Predmet istraivanja ............................................................................................................... 2
Ciljevi istraivanja .................................................................................................................. 3
Hipoteze .................................................................................................................................. 3
Metode istraivanja................................................................................................................. 3
1. POJAM, PREDMET I CILJEVI ANALIZE FINANSIJSKIH IZVETAJA ............... 7
2. FINANSIJSKO IZVETAVANJE U KONCEPTU KORPORATIVNOG
UPRAVLJANJA .................................................................................................................... 11
2.1. Osnovne pretpostavke kreiranja finansijskih izvetaja .................................................. 13
2.2. Kvalitativne karakteristike finansijskih izvetaja .......................................................... 14
2.3. Obelodanjivanje finansijskih izvetaja .......................................................................... 17
2.3.1. Tradicionalni faktori obelodanjivanja finansijskih izvetaja .................................. 17
2.3.2. Savremeni zahtevi za obelodanjivanjem finansijskih izvetaja .............................. 19
3. ANALIZA BONITETA I KREDITNE SPOSOBNOSTI PREDUZEA ..................... 21
4. MODELI KREDITNOG RIZIKA BAZIRANI NA RAUNOVODSTVENIM
PODACIMA ........................................................................................................................... 39
4.1. Osnovni statistiki kredit skoring modeli za poslovne kredite ...................................... 41
4.1.1. Beaver model .......................................................................................................... 41
4.1.2. Altmanov Zskore model ....................................................................................... 42
4.1.3. ZETA model kreditnog rizika................................................................................. 44
5. ANALIZA FINANSIJSKIH IZVETAJA SA STANOVITA POSLOVNE BANKE47
5.1. Bilans stanja ................................................................................................................... 47
5.2. Bilans uspeha ................................................................................................................. 49
5.3. Pokazatelji bilansa stanja ............................................................................................... 50
5.4. Mere rezultata poslovanja .............................................................................................. 53
6. PRIMER POSTUPAKA ODOBRAVANJA KREDITA U ODNOSU NA OCENU
KREDITNOG RIZIKA GDE JE ODOBREN KREDIT .................................................. 54
6.1. Analiza zahteva za kredit i predlog kreditnog analitiara ............................................. 54
6.2. Finansijska analiza preduzea X.................................................................................... 61
6.3. Ocena kreditne sposobnosti preduzea X na 30.09.2012.godine ................................. 68
6.4. Procena rizika ................................................................................................................ 70
6.5. Analiza trita -poloaj preduzea na tritu prodaje (kupci), poloaj preduzea na
tritu nabavke (dobavljai), analiza konkurencije .............................................................. 80
6.5.1. Finansijska analiza .................................................................................................. 81
6.5.2. Bilans stanja ............................................................................................................ 81
6.5.3. Bilans uspeha .......................................................................................................... 81
6.5.4. Pokazatelji poslovanja ............................................................................................ 82
6.5.5. Analiza novanih tokova ........................................................................................ 82
6.5.6. Ocena menadmenta - rukovodni tim ..................................................................... 83
6.5.7. Kolateral ................................................................................................................. 83
6.5.8. Ocena rizika ............................................................................................................ 83

6.5.9. Obrazloenje predloga ............................................................................................ 84
7. PRIMER NEGATIVNE PRELIMINARNE ANALIZE KREDITNOG ZAHTEVA
PREDUZEA Y .................................................................................................................... 85
8. PRIMER ANALIZE KREDITNOG RIZIKA PREDUZEA X I Y PRIMENOM
ALTMAN Z-SKOR MODELA KREDITNOG RIZIKA .................................................. 89
ZAKLJUAK ........................................................................................................................ 92
LITERATURA ............................................................................................................. .........95


1
UVOD

Voenje finansijskih institucija nikada nije bio lak zadatak. Meutim, u poslednje
vreme postao je jo tei zbog estih nesigurnosti u okruenju, a koje se tiu promena u
politikoj, privrednoj i finansijskoj sferi. Banke i ostale finansijske institucije u svom
poslovanju susreu se sa brojnim potekoama. Savremeno bankarsko poslovanje je
svakodnevno izloeno postojeim i novim rizicima. Rizici, kao mogunost apsolutnog ili
relativnog gubitka u odnosu na oekivanja u poslovanju banaka, su karakteristika svakog
bankarskog posla. Usvajanjem novih instrumenata, tehnika i strategija finansijskog
inenjeringa, novih bankarskih proizvoda, lista rizika se neprestano iri. Neizvesnost raste sa
promenama u kamatnim stopama, promenama depozita i nesposobnou dunika da vrati
kredit, ali i pod dejstvom takvih faktora kao to su deregulacija, moralni hazard, kao i ulazak
banaka u poslove koji ranije nisu bili tradicionalno bankarski. Banke su zbog prirode posla
izloene delovanju, ne samo veeg broja razliitih rizika ve je i intenzitet njihovog delovanja
snaniji.
U ovom radu panja je usmerena na rizike kojima su banke izloene u svom
poslovanju. Globalizacija bankarskog poslovanja i trendovi spajanja i pripajanja velikih
banaka, primoravaju menadment banke da identifikuje najvanije rizike. Identifikacija rizika
predstavlja prvi korak uspenog poslovanja banaka. Jedan od najvanijih rizika poslovanja
banaka je kreditni rizik, na koji je u ovom radu i stavljen akcenat. Kreditni rizik je rizik da
potraivanja ne mogu biti realizovana na dan dospea u njihovoj punoj knjigovodstvenoj
vrednosti. On izraava trajnu ili privremenu nesposobnost dunika da u ugovorenom roku
ispuni obavezu ili je u tom roku delimino ispuni. Kreditni rizik se moe odnositi na kredite i
druge kreditne instrumente (hartije od vrednosti). Pri tome, rizinost pojedinih finansijskih
operacija zavisi od razvijenosti finansijskog trita zemlje, broja i strukture finansijskih
posrednika, zakonske regulative i slino. Kreditni rizik u uslovima naeg bankarstva ima
posebnu teinu, zbog brojnih problema u privredi. Nesklad u razvoju privrede i bankarstva
potvruje injenicu da je ulaganje u privredu jo uvijek dosta rizian posao. U skladu sa
Zakonom o bankama donet je itav set odluka koje, izmeu ostalog, reguliu oblast
kreditiranja i rizike koji su sa njima povezani.
Da bi se rizik izbegao, ili barem doveo u prihvatljive granice, potrebno ga je analizirati
i upravljati njime. Protekla decenija bila je izuzetno kobna po bankarski sektor. ak su i do
tada dobrostojee finansijske institucije objavile enormne gubitke zbog velikih kreditnih
izloenosti. Kao odgovor na to, bankarski sektor je pristupio usavravanju sistema upravljanja
kreditnim rizikom, njegovoj analizi i kontroli. Analiza rizika treba da ukae na kljune take i
procese nastanka rizika.
Rizicima mogu biti izloeni svi resursi banke, i to u vidu direktne i indirektne
izloenosti riziku, kroz odgovornosti prema treim licima, trine i druge izloenosti riziku.
Upravljanje predstavlja deo poslovne politike banke, a saglasno tome, upravljanje rizikom se
moe definisati kao bankarska funkcija osiguranja od rizika. Upravljanje rizicima predstavlja
projekt menadmenta koji se obavlja u kontinuitetu, preko praenja i procenjivanja rizika, kao
i preduzimanja konkretnih koraka. Glavni cilj upravljanja bankarskim rizikom jeste
optimizacija odnosa rizika i prinosa. U tom smislu u fokusu bankarskih rizika je upravljanje
trinim i kreditnim rizicima, od kojih presudno zavisi rizik solventnosti kao definitivni rizik
banke. Kamatni i valutni rizik se kao sastavne komponente uklapaju u trini rizik, dok po
strani ostaje likvidnosni rizik, kao specifian bankarski rizik kojim savremene banke, u
krajnjoj liniji, mogu da upravljaju preko finansijskog trita, pod uslovom da imaju jaku

2
poziciju solventnosti i visok kredibilitet na toj osnovi. Upravljanje rizikom u bankarstvu ima
dva osnovna cilja: da se izbegne nesolventnost banke i da se maksimizira stopa prinosa na
kapital uz korekciju rizika.
Svi faktori koji utiu na pojavu rizika istrauju se u procesu finansijske analize,
odnosno analize kreditne sposobnosti preduzea. Svrha analize je opisivanje i merenje
neizvesnosti datog kreditnog posla. Postupak finansijske analize obuhvata analizu poslovanja
preduzea u prolosti i sadanjosti kako bi se to pouzdanije prognozirala njegova budua
poslovna aktivnost. Postupak analize kreditne sposobnosti preduzea varira od zemlje do
zemlje, pa i od banke do banke. Negde je ovo zadatak koji se obavlja u okviru same banke,
dok druge banke u ovu svrhu angauju specijalizovane agencije koje se bave finansijskom
analizom.
Banke, saglasno Bazelu II, imaju pravo da razviju sopstvenu internu metodologiju za
merenje rizika. Generalni cilj svake banke je optimizacija odnosa (trade-off) rizika i prinosa.
Na osnovu njega banke mogu da izaberu najprofitabilnije proizvode i grane bankarstva, kao i
najbolji nain za odreivanje cene proizvoda. Banke e morati da uloe znaajne materijalne i
ljudske resurse kako bi postavile na kvalitativno vii nivo upravljanje rizicima. Savremena
finansijska teorija i praksa su potvrdile da opstanak, profitabilno poslovanje i razvoj u
uslovima narastanja finansijskih transakcija sa sve veim rizikom, zahtevaju visok nivo
kvaliteta menaderskog tima.
1

Predmet istraivanja

Predmet istraivanja, u ovom radu odnosi se na prikupljanje i sistematizovanje znanja
iz oblasti analize kreditne sposobnosti zajmotraioca. Poseban osvrt je na analizi finansijskih
izvetaja podnosioca kreditnog zahteva od strane banke (kreditora) u cilju minimiziranja i
upravljanja kreditnim rizikom.
Izbor ovog predmeta istraivanja motivisan je znaajem analize finansijskih izvetaja
u postupku upravljanja kreditnim rizikom jer: 1) bankarsko poslovanje je sve vie izloeno
kreditnom riziku, to ukazuje na nemogunost banke da naplati svoja potraivanja na osnovu
odobrenih kredita, 2) je struna procena kreditne sposobnosti zajmotraioca neophodna u cilju
minimiziranja odnosno upravljanja kreditnim rizikom banke, 3) analiza finansijskog izvetaja
zajmotraioca ima kljuno mesto u proceni njegove kreditne sposobnosti.
Sve vea izloenost bankarskog poslovanja finansijskim rizicima i povean broj
nelikvidnih preduzea poslednjih godina uslovili su sve veu potrebu za adekvatnom
procenom kreditnih zahteva, ime sei upravlja kreditnim rizikom. Jedan od instrumenata
upravljanja kreditnim rizikom jeste adekvatna analiza finansijskih izvetaja zajmotraioca.
Istraivanjem predmeta rada, ukazaemo na znaaj analize finansijskih izvetaja u
minimiziranju kreditnog rizika, ime se doprinosi uspenom bankarskom poslovanju.
Na osnovu finansijske analize, banka dobija neophodne podatke, vri njihovu selekciju
i analizira ih, ime moe sagledati finansijski poloaj i kreditnu sposobnost zajmotraioca.
Prikazaemo osnovne pokazatelje finansijskih izvetaja, kao i ostale potrebne metode njegov
analize. Ukazaemo na znaaj procene kreditne sposobnosti zajmotraioca u upravljanju

1
Krgovi Marijana, Magistarska teza- Finansijska analiza u funkciji upravljanja kreditnim rizikom, Univerzitet
Singidunum, Departman za poslediplomske studije, Beograd, 2010. ,str.5.-7.


3
kreditnim rizikom.
2

Ciljevi istraivanja

Nauni cilj istraivanja, predmeta rada jeste nauna deskripcija procesa istraivanja,
analize i metoda koji se primenjuju u procesu odobravanja kredita uz poseban osvrt na analizu
finansijskih izvetaja podnosioca kreditnog zahteva a u cilju upravljanja kreditnim rizikom
banke.
Posebni cilj istraivanja, jeste prikazivanje osnovnih elemenata postupka analize
finansijskog izvetaja kao i njihove strukture u cilju relevantnog sagledavanja finansijske,
odnosno kreditne sposobnosti podnosioca kreditnog zahteva.
Drutveni cilj istraivanja, odnosi se na ukazivanje znaaja i koristi analize
finansijskih izvetaja zajmotraioca u kreditnom procesu odnosno, u cilju upravljanja
kreditnim rizikom poslovanja banke.
3

Hipoteze

Hipotetiki deo istraivanja rada sadri sledee hipoteze:

Glavna hipoteza analizom finansijskih izvetaja se procenjuje poslovanje
zajmotraioca i time dobija jedan od kljunih pokazatelja njegove kreditne sposobnosti, ime
se postie znaajan doprinos u upravljanju kreditnim rizikom poslovanja banke.
Posebne hipoteze:
Definisanje kreditnog rizika i sagledavanje njegovih faktora doprinee uspenom
poslovanju banke a samim tim i celoj privredi.
Kreditna sposobnost zajmotraioca zavisi od njegovog finansijskog i poslovnog
stanja.
Pokazatelji finansijskog izvetaja prikazuju uspenost poslovanja podnosioca
kreditnog zahteva.
Na osnovu adekvatne kombinacije finansijskih pokazatelja postie se efektivno
identifikovanje i procena poslovanja zajmotraioca, to ukazuje na mogunost
otplate duga.
4

Metode istraivanja

Istraivaki teorijski i praktini rad bie uspeno uraen, ako se sprovede dobra
organizacija i paljivo odaberu postupci i kvalitetno usklade misaone i praktine radnje,
odnosno primene adekvatne metode.

2
Jovanovi Jelena, Master rad- Finansijska analiza kao instrument upravljanja kreditnim rizikom, Univerzitet
Singidunum, Departman za poslediplomske studije, Beograd, 2010. ,str.4.
3
Isto ,str.4.
4
Isto ,str.5.


4
Metoda predstavlja putokaz i nain rada i sastoji se od vie postupaka i radnji kojima
se dolazi do odreenog cilja ili reenja. U radu - saglasno karakteru problema i istraivanja,
kao i izvoru informacija, treba primeniti najpodesniju. Zbog toga su znaaj metode u nauci, to
jest nauno istraivakom radu isticali mnogi naunici, to datira jo iz antikog doba, kada su
koriene brojne metode, od kojih se izdvajaju dijalektika i metafizika. Savremeni naunici,
teoretiari i ostali istraivai naglaavali su znaaj metode i njene primene u radu. Svaki od
njih je pokuao na najbolji nain definisati metodu, to se pokazalo uspeno ili manje
uspeno.
5
I u ovom radu smo odabrali, prema naem miljenju, najadekvatniju definiciju koja
glasi: Naunom metodom se naziva skup radnji i postupaka pomou kojih se dolazi do
naunih saznanja i istine.
6

Metode i tehnike prikupljanja podataka su deo naunog metoda. Re je, kako im samo
ime kae, o onim metodama kojima se koristimo u prikupljanju podataka. Tehnike
istraivanja predstavljaju sistematsko i svrsishodno jedinstvo postupaka i instrumenata.
Meutim, ovaj deo naunog metoda podrazumeva: ocenu, sreivanje, obradu podataka i
zakljuivanje na osnovu njih. U tom pogledu postoji povezanost i meuzavisnost izmeu
metoda prikupljanja i metoda obrade podataka.
7
Svojstva podataka su ono to te metode
povezuje u celinu.
U najirem smislu nauni izvori podataka su sva dela nastala korienjem metoda
naunih istraivanja. Ovi izvori se dele na: teorijske (one koji ine fond verifikovanih
saznanja) i na hipotetiko-empirijske (one koji su tek u fazi hipoteza koje se istrauju ili su
rezultat empirijskog istraivanja, ali jo nisu postali sastavni deo teorije).
8

Optenaune metode su one koje se primenjuju ili se mogu primenjivati u svim
naukama. U te metode se po pravilu ubrajaju: statistika metoda modelovanja, aksiomatska,
analitiko-deduktivna i hipotetiko-deduktivna. Trebalo bi uvrstiti i istorijsko-komparativnu
metodu jer istraivaka i nauna praksa demonstriraju njenu estu upotrebu.
Pod tehnikim aspektom naunog metoda podrazumevaju se sva ona tehnika sredstva
pomou kojih nauka, u zavisnosti od svojih ciljeva i svoje razvijenosti, nastoji doi do novih
saznanja. Tako u oblasti drutvenih nauka najee koristimo ove tehnike za prikupljanje,
klasifikaciju i analizu injenica: posmatranje, intervju i anketa, istoriografska metoda, analiza
sadraja, eksperiment, statistike metode, uporedna metoda, tehnike skaliranja itd.
U naem istraivanju o ovoj temi doli smo do spoznaje da se kvalitetno odabranim
metodama i realno postavljenom hipotezom moe doi do objanjenja o naunom problemu i
u skladu s postavljenim ciljem.
Od metoda posebno je bitno istai sledee: dijalektiku (generalnu), induktivnu,
deduktivnu, istorijsku, metodu analize i sinteze, statistiku i komparativnu.
9

5
tebih Sandra, Master rad- Uticaj liderstva na razvoj intelektualnog kapitala u savremenim organizacijama,
Univerzitet Singidunum, Departman za poslediplomske studije, Beograd, 2011. ,str.7.
6
Miljevi Milan, Skripta iz metodologije naunog rada, Univerzitet u Istonom Sarajevu, Filozofski fakultet,
Pale, 2007, str. 154.
7
urikov Manja, Master rad-Antiforenzike tehnike i alati, Departman za poslediplomske studije, Beograd,
2009. ,str.8.
8
Pale, 2007, str. 155.
9
tebih Sandra, Master rad- Uticaj liderstva na razvoj intelektualnog kapitala u svaremenim organizacijama,


5
Od ovih metoda koristili smo se svim onim to je moglo pomoi u obradi teme i
reavanju problema radi postizanja zadanog cilja:
Dijalektika metoda deli se na apstraktnu i stvarnu. Ona je generalna i predstavlja
osnovu za sve druge metode u nauno istraivakom radu. Dijalektika metoda je osnova za
postavljanje teze, antiteze, sinteze i konanog rezultata i u radu smo se i rukovodili time.
10

Induktivna metoda se koristi veoma esto u istraivanjima u oblasti drutvenih nauka.
U klasinoj logici indukcija je shvatana kao zakljuivanje od posebnog ka optem. Indukcija
je generalizacioni metodski postupak, jer se njom iz posebnih saznanja stiu opta, to je u
naem radu esto primenjivano.
11

Deduktivna metoda ima suprotno znaenje od induktivne, jer je dedukcija
zakljuivanje od opteg ka posebnom i podrazumeva specijalizacioni metodski postupak,
kojim se iz opteg zakonskog saznanja stiu posebna i pojedinana.
12

Istorijska metoda je u ovom radu koriena u delu rada koji se odnosi na analizu
finansijskih izvetaja, jer analiza podrazumeva praenje i analizu podataka kroz vremenski
period. Izvesno, ova metoda nije svojstvena samo politikoj istoriji i istorijskim naukama, jer
uopte uzevi sve nauke i metode prouavanja imaju svoje uzroke, poreklo, istoriju, razvoj.
Metoda analize i sinteze je jedna od starijih metoda. Strukturalna analiza je ona analiza
koja se sastoji u otkriu strukture, to jest faktora i osnovnih veza faktora ili delova predmeta,
pojava ili dogaaja koji se analizom saznaju. Ukoliko je predmet istraivanja sloeniji, utoliko
je analiza kao metoda neophodnija. Ova metoda zapravo predstavlja sreivanje velikog broja
podataka i naem radu je dala doprinos, jer je veoma bitno utvrditi, sagledati i analizirati sve
podatke koji mogu uestvovati na ocenu kreditnog rizika.
13

Komparativna metoda je, takoe, znaajno bila zastupljena prilikom izrade ovog
rada. Iako je re o starijoj metodi, ona je bila neophodna kako bi se moglo u istraivanju doi
do odreenih saznanja kod otkrivanja kljunih uticajnih faktora na kreditni rizik (kako u
okviru svih ispitanih pojedinanih parametara ponaosob, tako i u celokupnoj analizi
finansijskih izvetaja komparativnom analizom dobijenih rezultata).
14

Prikupljanje podataka je karakteristika svakog naunog, a moglo bi se rei i uopte
svakog istraivanja. To podrazumeva, u svim situacijama istraivanja, analizu i sintezu,
indukciju, klasifikaciju, specijalizaciju i generalizaciju, apstrakciju, dedukciju i konkretizaciju
i dalje, to podrazumeva u svim situacijama korienje optenaunih metoda modelovanja,
hipotetiko-deduktivne i statistike, samostalno ili u punoj meusobnoj povezanosti (to je u
procesu naunog istraivanja ee i opravdanije). U odreenim sluajevima vrlo je
upotrebljiva i aksiomatska metoda sa ijom se upotrebom susreemo ee nego to se
pretpostavlja.
U sreditu panje nalazie se prikupljanje empirijskih podataka. Pri tom, zastupamo
stanovite da su empirijski svi podaci o informacijama, stavovima, ponaanju, procesima itd.
koji se odnose na direktne ili indirektne manifestacije pojave, a do kojih se moe doi ulnim

10
tebih Sandra, Master rad- Uticaj liderstva na razvoj intelektualnog kapitala u savremenim organizacijama,
11
Isto,str.8.
12
Isto,str.8.
13
Isto ,str.8.
14
Isto,str.8.

6
opaanje, posrednim ili neposrednim putem. Na ovaj nain doli smo do dva osnovna naina
sakupljanja podataka:
15

neposrednim ulnim opaanjem (ulom vida, sluha, oseta - dodira, mirisa i ukusa);
posredstvom drugih - posredstvom opaanja i iskaza drugih o pojavi/procesu koji
je predmet istraivanja.
U procesu naunog istraivanja ova osnovna podela trpi znaajne devijacije. Po
pravilu ovi se naini kombinuju.
U naine prikupljanja podataka neposrednim ulnim opaanjem ubrajaju se
posmatranja i eksperiment, a u posredne ispitivanje i analiza dokumenta.
Predmet, ciljevi i hipoteza istraivanja, opredelili su nas na dijalektiki metod
istraivanja kao i primenu osnovnih analitikih (analize i dedukcije) i sintetikih metoda
(sinteze, konkretizacije, generalizacije i indukcije).
Postupak istraivanja vri se i na osnovu analize sadraja dokumenata na nivou
primarnih i sekundarnih izvora (teorijske grae i ranije izvrenih istraivanja). Primenom
odabranih metoda postie se nauni, posebni i drutveni cilj predmeta istraivanja rada.

15
Pale, 2007, str. 198.

7

1. POJAM, PREDMET I CILJEVI ANALIZE
FINANSIJSKIH IZVETAJA

Za uspeno poslovanje preduzea i uspeno obavljanje revizije neophodno je
poznavati osnovne postavke analize finansijskih izvetaja. Sutina definisanja pojma analize
finansijskih izvetaja nalazi se u shvatanju da analiza treba da podvrgne posmatranju,
ispitivanju, oceni i formulisanju dijagnoze onih procesa koji su se desili u kompaniji i koji se
kao takvi nalaze saeti i opredmeeni u okviru finansijskih izvetaja.
16
Finansijska analiza
predstavlja iscrpno istraivanje, kvantificiranje, deskripciju i ocenu finansijskog statusa i
uspenosti poslovanja preduzea.
17

Iz prethodne definicije proizlazi da su predmet analize finansijski izvetaji, konkretno,
godinji izvetaj kompanije, koji sadri bilans stanja, bilans uspeha, izvetaj o tokovima
gotovine, izvetaj o promenama na kapitalu, napomene i izvetaj revizora. Uz pomenute,
obavezne elemente godinjeg izvetaja, predmet analize su i svi drugi segmenti godinjeg
izvetaja, koji nisu obavezni, kao to su pismo menadmenta upueno akcionarima kompanije
(Letter to shareholder) i dodatne diskusije i analize menadmenta (Management Discussion
and Analysis). Poto dobro organizovano raunovodstvo obezbeuje sistematsku i hronoloku
evidenciju poslovnih transakcija i drugih dogaaja, ono obezbeuje i zaokruenu sliku efekata
poslovnih transakcija u obliku godinjeg izvetaja. Godinji izvetaj je stoga postao zakonom
i regulativom propisana obaveza za kompanije, a samim tim i predmet ekonomsko-
finansijske analize.
18

Ciljevi analize finansijskih izvetaja mogu se podeliti na opte i posebne ciljeve. Opti
ciljevi odnose se na sagledavanje zaraivake sposobnosti (rentabilnosti, profitabilnosti,
uspenosti) kompanije i finansijskog poloaja (statusa) kompanije, njenih novanih tokova i
promena na kapitalu u cilju pruanja informacija korisnicima (naruiocima) analize.
19

S obzirom da su korisnici finansijske analize stejkholderi
20
, tako se i posebni ciljevi
analize finansijskih izvetaja odnose na zadovoljavanje informacionih potreba stejkholdera.
Kada govorimo o stejkholderima, najznaajniji su investitori u akcije (equity investors) i
kreditori (bond investors, banks), odnosno oni korisnici koji obezbeuju kapital kompaniji i
kao takvi omoguavaju da kompanija bude poslovno sposobna.
21

Investitori i kreditori koriste raunovodstvene informacije u cilju procene kvaliteta
ostvarenog rezultata kompanije (dobitka ili gubitka) i buduih novanih tokova koji su
povezani sa njihovim ulaganjima (kamate za imaoce obveznica, kamate za zajmodavce -
banke i dividende, kapitalne dobitke za akcionare). Drava i njeni organi koriste
raunovodstvene informacije u cilju utvrivanja mera ekonomske politike, donoenja
odgovarajuih odluka o podsticanju odreenih delatnosti i privrednih grana i nadziranja

16
Kneevi Goranka, Analiza finansijskih izvetaja, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.,str.5
17
Stojiljkovi Milorad, Krsti Jovan, Finansijska analiza, Ekonomski fakultet, Ni, 2000, str. 12.
18
19
Isto, str.5
20
Termin stejkholderi (stakeholders) predstavlja svaku organizaciju ili pojedinca koja ima interes u poslovanju
kompanije iji su finansijski izvetaji predmet analize. U raunovodstvenim standardima stejkholderi se nazivaju
korisnicima finansijskih izvetaja i dele se u dve grupe - interni (menaderi, zaposleni) i eksterni (investitori u
akcije i obaveznice, veliki kreditori, dravni organi, poslovni partneri, sindikati i druge organizacije).
21

8
sprovoenja mera ekonomske politike. Menaderi svih nivoa odluivanja, kao interni
korisnici, koriste informacije analize finansijskih izvetaja u cilju planiranja, organizovanja i
kontrole, to je sutina menaderskih aktivnosti.
22

Posebni ciljevi analize finansijskih izvetaja mogu se posmatrati i na drugaiji nain,
primenom Meunarodnih raunovodstvenih standarda/Meunarodnih standarda finansijskog
izvetavanja (MRS/MSFI). Prema Okviru Meunarodnih raunovodstvenih
standarda/Meunarodnih standarda finansijskog izvetavanja, osnovni cilj raunovodstva je
da prui informacije o sposobnosti preduzea da stvara novac i ekvivalente novca
23
, kao i
informacije o proceni dinamike i izvesnosti stvaranja novca.
24

Sposobnost stvaranja novca se definie kao sposobnost korisnika (stejkholdera) da iz
raunovodstvenih informacija dou do objektivnih podataka o tome da li e preduzee
isplatiti dividende (prinos za investitora), kamate (prinos za kreditore), tekue obaveze prema
dobavljaima za materijal, opremu, obaveze prema fiskalnim organima (porez), kao i da li na
vreme proizvodi i isporuuje svoje proizvode kupcima. Dakle, ve kroz MRS/MSFI definie
se opti cilj raunovodstva iz kojeg proizlaze i posebni ciljevi finansijske analize za svakog
pojedinanog korisnika. Prethodno pomenuto, prikazano je na sledeoj slici.
25

Slika 1. Opti cilj raunovodstva iz kojeg proizlaze i posebni ciljevi finansijske analize

Izvor: Kneevi Goranka, Ekonomsko-finansijska analiza, Univerzitet Singidunum, Fakultet za
finansijski menadment i osiguranje, Beograd, 2006, str. 6.
Na osnovu prethodne slike proizlazi da se eksterni i interni korisnici informacija
nalaze u interakciji. Ovde je re o dve vrste interakcija korisnika (stejkholdera):
26

1. interakcija menadmenta kompanija i vlasnika (akcionara), i
2. interakcija menadmenta kompanije i kreditora (banke i drugi kreditori).
1. Eksterni korisnici koji mogu izvriti direktan uticaj na menadment preduzea su
akcionari koji poseduju obine, redovne akcije. Vlasnici redovnih akcija poseduju pravo glasa
putem kojeg mogu ostvariti uticaj na kreiranje poslovne politike i ciljeva preduzea, ali mogu
ostvariti i kontrolu nad menadmentom, jer njihov opstanak zavisi od ostvarenih poslovnih
rezultata. Osnovni cilj akcionara je da usmere menadment na generisanje pozitivnih rezultata
poslovanja kako bi se isplatile dividende ili ostvarili kapitalni dobici kroz poveanje cene

22
23
IASC, Meunarodni raunovodstveni standardi, par. 15., str. 7.
24
25
Isto.,str.6
26
Isto.,str.7

9
akcija na finansijskom tritu. S obzirom da pomenuti ciljevi akcionara zavise od zaraivake
sposobnosti preduzea (neto dobitka), akcionari su zainteresovani da menadment usmerava,
rukovodi preduzee u cilju ostvarivanja to veeg dobitka. Osnovni metod da se to postigne je
da se menaderi kroz kompenzacije i stimulativno poslovno nagraivanje veu za postignute
rezultate (ostvareni nivo dobitka).
27
Exxon Mobil Co. je primer kompanije koja isplauje
odgovarajui procenat svojim menaderima ukoliko neto dobitak u tekuoj godini pree 6%
investiranog kapitala. Bonusi se isplauju u gotovini i u akcijama kompanije Exxon Mobil.
28

2. Mada kreditori, po prirodi, nemaju upravljaka prava, te tako ne mogu ostvariti
uticaj na menadment kompanije, uloga kreditora u poslovnom ivotu preduzea nije
limitirana, kao to bi se to na prvi pogled moglo tvrditi. Kreditori tite svoja ulaganja na taj
nain to u ugovorima o kreditu unose restriktivne klauzule kojima se zahteva od
menadmenta preduzea da odrava odgovarajue finansijske indikatore u zadatim granicama
(pokazatelj odnosa duga i sopstvenog kapitala, pokazatelji opte, tekue likvidnosti i dr.).
Kreditori putem restriktivnih klauzula definiu granice raspodele ostvarenog dobitka (na taj
nain se tite i od preterano visokog odliva dobitka kroz dividende akcionarima). Jedna od
poznatih avio kompanija u svetu Delta Airlines ima u postojeim kreditnim aranmanima i
restriktivne klauzule koje se odnose na zabranu uzimanja opreme u lizing i zabranu dodatnog
kreditnog zaduivanja kroz emisiju obveznica ili uzimanje bankarskih kredita.
29

Na osnovu interakcija razliitih korisnika informacija, moemo istaknuti i sledee
posebne ciljeve finansijske analize:
30

pruanje osnove za kontrolu i stimulativno poslovno nagraivanje menadmenta, i
pruanje informacija za definisanje restriktivnih klauzula i informacija o njihovom
sprovoenju.
Osim pomenutog, kao poseban cilj finansijske analize jeste i predvianje budue
vrednosti kompanije. Investitori i kreditori najee koriste informacije finansijske analize na
ovaj nain. Raunovodstvene informacije se koriste u statistikim modelima na osnovu kojih
se predvia sposobnost preduzea da kontinuirano posluje (free cash flow model) ili se
predvia njegov bankrot (Altmanov Z-score model). U cilju prouavanja posebnih ciljeva
analize moramo se vratiti na pitanje razlike izmeu vrednosti preduzea koju procenjuju
investitori i kreditori, odnosno trite (prava, sutinska vrednost, intrinstic value) i vrednosti
preduzea po knjigama (knjigovodstvena vrednost, book value). Ove dve vrednosti se
znaajno razlikuju.
31

Razlikovanje knjigovodstvene vrednosti preduzea kao celine i sutinske vrednosti
duguje se sledeim faktorima:
32

raunovodstveni izvetaji ne sadre informacije o poslovnim izgledima preduzea
u okruenju u kojem posluje,
raunovodstveni standardi onemoguavaju priznavanje odreenih dogaaja i
transakcija koji imaju uticaja na buduu sposobnost preduzea da generie
novane tokove, i

27
28
Pratt Jamie, Financial Accounting in an Economic Context, Wiley, 2003, str. 181.
29
Isto, str. 181.
30
31
Isto,str.8
32
Isto.,str.8

10
kod procenjivanja bilansnih pozicija menaderi su pristrasni.
S obzirom da se stvarna i knjigovodstvena vrednost preduzea razlikuju, korisnici
(investitori i kreditori) najvie panje usmeravaju na prouavanje kvaliteta raunovodstvenih
informacija i njihovo uobliavanje da bi se procenili budui novani tokovi koje je to
preduzee sposobno da generie. Tako korisnici finansijskih izvetaja kroz analizu, daju novu
dimenziju informacijama koje su u tim izvetajima sadrane.
33

33

11

2. FINANSIJSKO IZVETAVANJE U KONCEPTU
KORPORATIVNOG UPRAVLJANJA

Uspeh menadmenta u odluivanju i sistematskoj kontroli poslovno finansijskih
procesa preduzea zavisi od koliine i kvaliteta raspoloivih informacija. Sam proces
upravljanja preduzeem zapravo predstavlja rad sa informacijama. Informacije su faktiki
postale glavni faktor aktivnosti i strateki resurs poslovnih sistema. U tom smislu, uspeno
upravljanje poslovnim sistemima teko se moe i zamisliti bez raspolaganja velikim obimom
ralevantnih i pouzdanih informacija, bilo da one potiu iz okruenja ili iz samog poslovnog
sistema. Dinamika promena trita roba, kapitala i rada, koja je uzrokovana pojaanom
internacionalnom i nacionalnom konkurencijom, ubrzanim tehnolokim i drutvenim
promenama, porastom meunarodnog znanja, preobraajem drutvenih struktura, poveanom
automatizacija i mehanizacijom poslovanja, stroim pravnim zahtevima i slino, intenzivirala
je potrebu za poveanim obimom informacija.
34

U takvim uslovima poslovni sistem se postavlja kao samostalna poslovno finansijska i
pravna celina koju njen menadment vodi i usmerava ka eljenom stanju, koje je
detreminisano opstankom, rastom i razvojem. Ove determinante eljenog stanja
podrazumevaju rentabilno obavljanje poslovnih aktivnosti, u uslovima nunog odravanja
likvidnosti i zdrave finansijske strukture. Shodno tome, rentabilnost poslovnog sistema se
postavlja u centar zbivanja ukupnih aktivnosti njegovog menadmenta. Menadment vodi i
usmerava poslovni sistem tako to neprekidno predvia njegovu rentabilnost i rentabilnost
njegovih delova i prati njihova ostvarenja. Merenje rentabilnosti je, kako je ve naglaeno,
problem raunovodstvenog informacionog sistema, koga konstituiu dva njegova dela, tj.
finansijsko i upravljako raunovodstvo. Ovakva podela raunovodstvenog informacionog
sistema bazirana je na potrebi za stvaranjem informacione osnove za obavljanje aktivnosti
razliitih interesnih grupa izvan tzv. eksternih korisnika ili unutar poslovnog sistema tzv.
internih korisnika. Eksterni korisnici se interesuju za poslovno-finansijski ivot preduzea, a
interni korisnici, prvenstveno menaderi, imaju obavezu i interes da vode preduzee ka
eljenom cilju.
Eksterni korisnici dobijaju informacije preko finansijskih izvetaja - bilansa stanja,
bilansa uspeha, izvetaja o novanim tokovima, izvetaja o promenama na kapitalu, koji su
obavezno praeni napomenama - koji su produkt raunovodstvenog informacionog sistema,
odnosno finansijskog raunovodstva. Ovi korisnici su: sadanji i potencijalni akcionari -
investitori, kreditori, poslovni partneri, drava, zaposleni i ostala drutvena javnost.
Informacije iz finansijskih izvetaja zadovoljavaju specifine potrebe ovih korisnika, koji na
osnovu njih donose poslovne odluke i usmeravanju ponaanje preduzea u budunosti.
Finansijski izvetaji su osnov za donoenje odluka o investiranju, odobravanju kreditnih
aranmana po iznosu i ronosti, zakljuivanju ugovora o meusobnom snabdevanju u
razliitom vremenskom trajanju, isporuci proizvoda i sl.
Za informacije sadrane u datom setu finansijskih izvetaja zainteresovan je top
menadment poslovnog sistema, koji se nalazi u ulozi agenta postavljenog od strane vlasnika
da racionalno upravlja poverenim kapitalom. Analiza uspenosti-rentabilnosti takvog

34
Maleevi ., Vrankovi M., Poslovna analiza, Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet Subotica,
2007, str. 251.


12
upravljanja, finansijskog poloaja i potencijala preduzea i promena finansijskog poloaja
baziraju se na finansijskim izvetajima koji zajedno sa analizom predstavljaju dve strane
jedne medalje. Bez analize nema valjanih poslovnih i finansijskih izvetaja, a bez poslovnih i
finansijskih izvetaja nema potrebe za analizama.
35

Vano je naglasiti da se informacioni interes top menadmenta ne iscrpljuje samo na
informacijama sadranim u pomenutom setu finansijskih izvetaja produkovanih od
finansijskog raunovodstva. Naime, top menadmentu su potrebne i druge informacije koje se
po kvalitetu, kvantitetu, uestalosti i nainu pripremanja, kao i prezentaciji drugaije od onih
koje obavezno produkuje finansijsko raunovodstvo. Ove informacije upotpunjavaju
informacioni jaz izmeu informacione ponude finansijskog raunovodstva i informacionih
potreba za usmeravanjem i voenjem preduzea ka ostvarenju postavljenih ciljeva.
Predstava o dubini toga jaza postaje jasnija kada se uzmu u obzir informacioni zahtevi
srednjeg i nieg nivoa menadmenta, koji se fokusiraju na ua podruja odgovornosti
poslovnog sistema i njihov doprinos ostvarenju ciljeva preduzea kao celine, za koje su
informacije finansijskog raunovodstva gotovo periferne.
Menadment poslovnog sistema, kao to je poznato, ine manaderi na vrhovnom,
srednjem i operativnom nivou njegove organizacione i upravljake strukture. Na svim ovim
nivoima postoji potreba za diferenciranjem nadlenosti i odgovornosti za donoenje
relevantnih odluka, koja ne utiu samo na odreeni nivo ve utiu na sve nivoe menadmenta.
Pored odluivanja, svi nivoi menadmenta u poslovnom sistemu obavljaju i druge upravljake
aktivnosti, kao to su: planiranje, kontrola, organizovanje, komuniciranje i motivisanje.
Informacionu osnovu za obavljanje ukupnih upravljakih aktivnosti ini upravljako
raunovodstvo, kao interno orijentisani deo raunovodstvenog informacionog sistema.
Upravljako raunovodstvo u procesu planiranja obezbeuje informacije koje pomau
u odluivanju o tome koje proizvode prodati i po kojim cenama, kako postaviti optimalni
asortiman, na kojim tritima nastupati, kakvu politiku nabavke voditi, koje kapitalne projekte
izabrati i sl.
36
Izradom kratkoronih planova-budeta upravljako raunovodstvo omoguava
prevoenje uoptenih planova, strategija i politika u brojane projekcije preko kojih se
sagledavaju finansijske posledice projektovanih poslovnih, finansijskih i investicionih
aktivnosti i procenjuje opravdanost njihovog preduzimanja (kako na nivou preduzea, tako i
na nivou njegovih delova).
Informacije upravljakog raunovodstva su od centralne vanosti u kontroli kao fazi
upravljakog procesa. Ovo iz razloga to ono preko pripreme pojedinanih, parcijalnih i
globalnih planova (budeta) u fazi planiranja postavlja kriterijume i merila za poreenje, a
preko merenja ostvarenja stvara izvetaje koji su metodoloki podudarni, a samim tim i
uporedivi sa budetima po raznim osnovama ekonominosti i rentabilnosti, identifikujui na
taj nain devijantne pojave koje se kvantifikuju kroz odstupanja, utvrujui mesto, vreme i
odgovornost i preduzimajui korektivne akcije. Korektivne mere su prvenstveno orijentisane
ka odravanju ostvarenja na budetiranim vrednostima, a isto tako i na korekciju samih
budeta ukoliko je dolo do promena polaznih pretpostavki. Predmet analize su samo
odstupanja, odnosno primenjuje se koncept upravljanja putem izuzetka. Kako je ve
naglaeno, i ovde kontroling dolazi do punog izraaja jer doprinosi razvoju kontrole, a

35
2007, str. 258.
36
Drury, C., Management and Cost Accounting, International Thomson Publishing Comapany, London, 1977,
str. 14-15.

13

posebno koristi analizu u saznanju uzroka koji dovode do odstupanja i pribliava ih
menadmentu radi odluivanja.
37

Organizovanje kao faza upravljakog procesa odreuje strukturu i odnose elemenata
organizacione strukture preduzea. Upravljako raunovodstvo mora biti organizovano prema
zahtevima konkretne organizacione strukture, ali istovremeno upozorava kreatore
organizacione strukture na mogue neloginosti. Uska povezanost procesa organizacije i
upravljakog raunovodstva proistie iz toga to je organizaciona struktura okvira za podelu
nadlenosti i odgovornosti, kao i specijalizaciju, a upravljako raunovodstvo u procesu
oblikovanja internog raunovodstvenog izvetavanja ove odnose preciznije determinie.
Postavljanjem i usklaivanjem pojedinanih, parcijalnih i optih budeta pojedinih
elemenata organizacione strukture u fazi planiranja, odnosno pripremanjem i prezentovanjem
izvetaja o ostvarenjima u fazi kontrole, upravljako raunovodstvo na svojevrstan nain
obezbeuje komunikaciju odnosno prenoenje instrukcija i informacije po svim horizontalnim
i vertikalnim pravcima, tj. od dna ka vrhu, odozgo prema dole i popreno po horizontali
preduzea, ali i izmeu preduzea u lancu snabdevanja.
Motivisanje menadera i drugih zaposlenih radi ostvarivanja postavljenih ciljeva,
globalnih strategija i pravaca razvoja uz ostvarivanje i sopstvenih ciljeva bazira se na
informacijama upravljakog raunovodstva. Ono omoguava merenje performansi delova
preduzea i menadera, kao njihovog doprinosa ostvarivanju ciljeva preduzea, kao celine i
na taj nain postaje nezamenljiv informacioni resurs u donoenju odluka o stimulisanju grupa
i pojedinaca.
Svaka od faza upravljakog procesa koja je informaciono podrana raunovodstvenim
informacionim sistemom i nefinansijskim informacijama podrazumeva donoenje niza
stratekih i operativnih odluka od strane menadera na svim nivoima upravljanja. Takve
odluke su, pre svega, vezane za proizvod, cene i asortiman, prostorni i vremenski raspored
proizvodnje, zalihe, kreditiranje kupaca, kapitalna ulaganja, reknostrukciju postojeih i
izgradnji novih kapaciteta, spajanje ili pripajanje preduzee ili delova, nain preduzimanja
korektivnih akcija, stimulisanja menadera i sl. U procesu donoenja odluka menaderi su
prinueni da planiraju svoje aktivnosti u skladu sa obimom prenetih nadlenosti i
odgovornosti, radi predvianja nastanka moguih problema, kao i blagovremene pripreme za
njihovo reavanje, ali i prate ostvarenja kako bi imali uvida u to da li se ostvarenja odigravaju
na nivou planiranih vrednosti.

2.1. Osnovne pretpostavke kreiranja finansijskih izvetaja

Model raunovodstva u meunarodnim okvirima zasniva se na pretpostavci nastanka
poslovnog dogaaja i pretpostavci stalnosti - kontinuitetu poslovanja preduzea.
Poslovni dogaaji u vidu transakcija razmene i drugih dogaaja se, shodno
pretpostavci o nastanku poslovnog dogaaja, priznaju, odnosno obuhvataju u poslovnim
knjigama u momentu kada su nastali, a ne kada se izvre naplate ili plaanja po tom osnovu.
Finansijski izvetaji pripremljeni i sastavljeni na ovoj pretpostavci ne pruaju informacije
samo o efektima prolih poslovnih dogaaja, prouzrokovanih primanjima i izdavanjima

37
2007, str. 27.

14
gotovine i gotovinskih ekvivalenata, ve i potencijalnim primanjima i izdavanjima. Drugim
reima, ovako sastavljeni finansijski izvetaji pruaju informacije relevantne za donoenje
poslovnih odluka.
38

Opte prihvaeni model meunarodnog finansijskog izvetavanja podrazumeva da se
finansijski izvetaji pripremaju i sastavljaju pod pretpostavkom da e preduzee biti stalno u
poslu, tj. da nee doi do diskontinuiteta u njegovom poslovanju. To praktino znai da
preduzee u momentu sastavljanja finansijskih izvetaja nema nameru niti potrebu da
znaajno umanji obim svog poslovanja, odnosno da se nad njim pokrene postupak likvidacije.
Naime, priprema i sastavljanje finansijskih izvetaja preduzea koje znaajno smanjuje
poslovnu aktivnost, ili ima nameru da se likvidira moraju biti bazirani na drugim relevantnim
pretpostavkama, koje moraju biti posebno obelodanjene. Potovanje ove pretpostavke je
veoma znaajno zbog potrebe za praenjem razvoja finansijskog poloaja i rentabilnosti
preduzea. Osnova ispunjenosti ove pretpostavke podrazumeva postojanje informacija o
budunosti preduzea i to najmanje dvanaest meseci od dana sastavljanja finansijskih
izvetaja. U tom smislu informacije o raspoloivim resursima i ostvarenoj rentabilnosti
smatraju se dovoljnim za baziranje finansijskih izvetaja na ovoj pretpostavci, bez drugih
analiza. Ukoliko se, pak, ne raspolae takvim informacijama, neophodno je izvriti detaljnu
analizu mogue budue rentabilnosti, mogunosti plaanja anuiteta, zamene izvora
finansiranja i dr.
39

2.2. Kvalitativne karakteristike finansijskih izvetaja

Da bi informacije date u finansijskim izvetajima bile relevantne za donoenje
poslovnih odluka, moraju posedovati sledee etiri osnovne kvalitativne karekteristike:
razumljivost, relevantnost, pouzdanost i uporedivost.
Razumljivost je najvanija primarna karakteristrika informacija prezentovanih u
finansijskim izvetajima i predstavlja specifini kvalitet za korisnike u smislu shvatanja njene
sadrine. To, meutim, podrazumeva da korisnik informacija poseduje odreena znanja kako
o aktivnostima preduzea, tako i o raunovodstvu uopte, ali i potrebu za analizom
informacija. U svakom sluaju finansijski izvetaji moraju da sadre informacije znaajne za
donoenje poslovnih odluka, bez obzira na to da li ih pojedini korisnici mogu razumeti ili
ne.
40

Relevantnost informacija sadranih u finansijskim izvetajima posmatra se sa aspekta
potreba odluivanja. Informacija je relevantna kada utie na kvalitet poslovnih odluka njenih
korisnika, odnosno ako predstavlja dobru osnovu za ocenu efekata prolih, procenu efekata
sadanjih i buduih poslovnih dogaaja na finansijski poloaj i rentabilnost preduzea. Otuda
relevantna informacija mora imati svojstvo potvrivanja i predvianja.
41

Relevantna informacija se moe potvrditi ako se na osnovu nje mogu proceniti
sposobnosti preduzea da reaguje u nepovoljnim situacijama. Tako, na primer, informacija o
strukturi i vrednosti imovine odreenog preduzea, kao i izvorima finansiranja te imovine,

38
Batinica B, Konsolidovani finansijski izvetaji, Univerzitet u istonom Sarajevu,Fakultet poslovne ekonomije,
Bijeljina, 2011.,str.10.
39
Isto.,str.10.
40
Isto,str.11.
41
Isto.,str.11.


15
moe se potvrditi zato to se na osnovu njih moe proceniti mogua reakcija na nepovoljne
poslovne okolnosti. Iste takve informacije mogu se predvideti na osnovu prole i sadanje
strukture i vrednosti imovine i izbora njenog finansiranja. Mogunost predvianja informacija
je u osnovi prognoze finansijske situacije i rentabilnosti preduzea, ali i isplate dividendi,
kretanja cena hartija od vrednosti, sposobnosti izmirivanja obaveza i dr. Isto tako, mogunost
predvianja determinie i nain prezentovanja informacija. U tom smislu, vanredne,
neprirodne i retke stavke prihoda i rashoda teko je predvideti, pa raunovodstvena regulativa
zahteva njihovo posebno obelodanjivanje.
42

U okviru relevantnosti posebno mesto ima znaaj informacije koja se ocenjuje i
procenjuje sa aspekta uticaja na kvalitet poslovne odluke, pod pretpostavkom da takva
informacija ne postoji u momentu odluivanja. U tom smislu, informacija je tim znaajnija
to je veliina pozicije koju izraava vea i to su vei negativni efekti njenog izostavljanja ili
pogrenog formulisanja. Shodno tome, znaaj informacije nije njena primarna karakteristika
ve opredeljujui kriterijum za njeno prikazivanje ili ne prikazivanje u finansijskim
izvetajima. Tako je informacija o nerentabilnim poslovnim segmentima znaajnija za
procenu poslovnog rizika i uslova u kojima segment posluje nego za direktnu ocenu
rentabilnosti. Slino tome, informacija o zalihama pojedinih grupa proizvoda i robe znaajnije
su za ocenu u procenu mogunosti prodaje i potreba budue proizvodnje nego za odreivanje
njihove vrednosti.
43

Pouzdanost kao kvalitativna karakteristika informacija sadranih u finansijskim
izvetajima odreuje se u kontekstu njihove upotrebljivosti za poslovno odluivanje. Shodno
tome, pouzdanom informacijom se smatra informacija pripremljena bez materijalnih greaka i
predrasuda i koja verno odraava efekte poslovnih dogaaja, odnosno dokazuje da postoji
podudarnost ili saglasnost sa onim to informacija faktiki predstavlja ili se moe oekivati da
predstavlja. Nepouzdana je informacija koja nije u saglasnosti sa onim to faktiki
predstavlja. U tom kontekstu visina ukupne potencijalne naknade tete u sudskom postupku je
relevantna informacija, ali nije istovremeno i pouzdana, jer nije u saglasnosti sa onim to
predstavlja zbog neizvesnosti sudskog postupka. Informacija, pak, o iznosu osnovnog duga i
okolnostima takvog sudskog postupka smatra se pouzdanom i relevantnom.
44

Verno predstavljanje, isticanje sutine iznad forme, neutralnost, opreznost i potpunost
osnovna su svojstva pouzdane informacije.
Verno predstavljanje se determinie sa aspekta podudarnosti ili saglasnosti informacije
sa poslovnim dogaajem koji ona predstavlja u datom trenutku ili se moe razumno oekivati
da e ga predstavljati u budunosti. U skladu sa tim, u finansijskim izvetajima prema Okviru
za pripremu i prezentaciju finansijskih izvetaja mogu se nai samo informacije koje
odraavaju poslovne dogaaje ije efekte je mogue priznati i meriti prema unapred
postavljenim kriterijumima, odnosno informacije koje u potpunosti zadovoljavaju kriterijume
za priznavanje i merenje. Rizik da se informacija predstavi u manjoj ili veoj vrednosti
svakako postoji. On proistie otuda to nije podjednaka mogunost identifikovanja svakog
poslovnog dogaaja ije efekte treba meriti. Isto tako, postoji problem osmiljavanja izbora i
primene tehnika merenja i prezentacije informacija koje odgovaraju poslovnim dogaajima.

42
Batinica B, Konsolidovani finansijski izvetaji, Univerzitet u istonom Sarajevu,Fakultet poslovne ekonomije,
Bijeljina, 2011.,str.11.
43
Isto.str.12.
44
Bogeti, P., Analiza bilansa, Ekonomski fakultet, Podgorica,2000.,str.51.


16
Naime, postoje poslovni dogaaji ije je merenje efekata toliko nepouzdano da bi njihovo
priznavanje u finansijskim izvetajima uz obavezno obelodanjivanje rizika od greke pri
priznavanju i merenju bilo podjednake vrednosti kao i da nisu uopte priznati.
Isticanje sutine nad formom podrazumeva obuhvatanje i prikazivanje poslovnih
dogaaja u skladu sa njihovom sutinom i ekonomskom realnou, a ne na osnovu njihovog
pojavnog oblika. Polazite ovog zahteva bazirano je na tome da sutina poslovnog dogaaja u
principu nije u skladu sa onim to se smatra oiglednim, odnosno onim to proistie iz
njegovog pojavnog ili pravnog oblika. Shodno tome, prenos sredstva na korienje, praeno
prenosom vlasnitva koji istovremeno podrazumeva da prodavac zadrava pravo uivanja u
ekonomskim koristima od tog sredstva nije transakcija razmene.
Informacija osloboena predrasuda lica koje ju je pripremilo smatra se neutralnom
informacijom. Shodno tome, informacije sadrane u finansijskim izvetajima su neutralne
ukoliko su pripremane i prezentovane u skladu sa ciljem finansijskog izvetavanja
predvienim meunarodnim raunovodstvenim standardima odnosno standardima
meunarodnog finansijskog izvetavanja. Informacija pripremana i prezentovana u skladu sa
unapred zamiljenim ciljem i ishodom suprotnim cilju finansijskog izvetavanja nije
neutralna.
Uslovi neizvesnosti finansijskog izvetavanja, povezani sa naplatom sumnjivih
potraivanja, vekom trajanja nekretnina, postrojenja i opreme, realizacijom zahteva po osnovu
datih garancija u okviru garantnog roka i sl. , direktno su vezani za opreznost kao obeleje
informacije. Zahtevi za opreznou direktno su u funkciji relevantnosti informacija sadranih
u finansijskim izvetajima. Finansijski izvetaji se moraju pripremati uz znaajno prisustvo
opreza. U sutini opreznost i podrazumeva priznavanje i merenje imovine i prihoda tako da se
njihova vrednost ne preceni, sa jedne odnosno priznavanje i merenje obaveza i rashoda tako
da se njihova vrednost ne potceni. Eliminisanje latentnih rezervi i skrivenih gubitaka iz
finansijskih izvetaja je logina posledica opreznosti.
Potpunost informacije se procenjuje u okviru granica znaaja za obelodanjivanje i
trokova potrebnih za njeno obelodanjivanje. Nepotovanje zahteva za pouzdanom
informacijom direktno ugroava njenu potpunost.
Uporeivanje informacija o finansijskom poloaju, rentabilnosti i promenama
finansijskog poloaja iz perioda u period neophodno je radi utvrivanja trendova promena.
Isto tako, uporeivanje je znaajno radi komparacije finansijskog poloaja i rentabilnosti
razliitih preduzea. Uporediva informacija ispunjava tri osnovna uslova.
45

Prvi uslov je dosledno priznavanje i merenje efekata poslovnih dogaaja iz perioda u
period. Primena istih osnova, postupaka i tehnika priznavanja i merenja efeketa poslovnih
dogaaja od strane drugih preduzea je drugi uslov. Trei uslov je da korisnici finansijskih
izvetaja budu informisani o postojanju razliitih osnova, postupaka i tehnika pri priznavanju i
merenju, kao i razliitim efektima poslovnih dogaaja, pri njihovoj primeni u istom ili
razliitim preduzeima. Treba naglasiti da uporedivost ne znai istovremeno i identinost i da
ne sme biti prepreka za unapreenje raunovodstvenih standarda. Naime, Okvir za pripremu
i prezentaciju raunovodstvenih standarda" prua mogunost da preduzee odustane od
primene predvienih osnova, postupaka i tehnika ukoliko se time ugroavaju relevantnost i
pouzdanost raunovodstvenih informacija.

45
Bogeti, P., Analiza bilansa, Ekonomski fakultet, Podgorica,2000.,str.52.

17
U literaturi i Okviru Meunarodnih raunovodstvenih standarda/Meunarodnih
standarda finansijskog izvetavanja identifikovana su odreena ogranienja u pripremi
pouzdanih i relevantnih informacija, kao to su blagovremenost, uravnoteenost izmeu
koristi i trokova pripreme informacija i uravnoteenost razliitih kvalitativnih obeleja
raunovodstvenih informacija.
Blagovremenost je obeleje (karakteristika) raunovodstvene informacije koja se
odnosi na dostupnost korisnicima u pravo vreme i na pravom mestu. Drugim reima,
informacija bi trebalo da bude na raspolaganju relevantnim korisnicima pre nego to izgubi
mogunost da utie na odluivanje. Strogo potovanje principa blagovremenosti informisanja
za poslovno odluivanje moe dovesti do toga da se neke informacije objave i pre nego to su
poznati svi efekti poslovnog dogaaja.
Primena cost/benefit analize pri sastavljanju finansijskih izvetaja dolazi do punog
izraaja. U njenoj osnovi nalazi se zahtev da koristi od informacija za izvetavanje i
odluivanje budu vee od trokova njihovog dobijanja. Koristi se pri tome vezuju ne samo za
direktne, ve i za indirektne uivaoce tih koristi. Naime, informacija o visini zajma moe
dovesti kako do smanjenja tako i do poveanja trokova pozajmljivanja odreenog preduzea.
Treba naglasiti da je prepoznavanje kako koristi tako i trokova za pripremanje, sastavljanje,
prezentaciju i obelodanjivanje finansijskih izvetaja veoma sloen problem, pa se rasuivanje
najee zasniva na iskustvu.
Praksa finansijskog izvetavanja zahteva uravnoteenost navedenih karakteristrika
informacija sadranih u finansijskim izvetajima. Nagodba izmeu kvalitativnih
karakteristika je esto neophodna; tako, na primer, postoji potencijalni konflikt izmeu
kvaliteta neutralnosti i iskustva; neutralnost je osloboena predubeenja, ali iskustvo ipak
potencijalno ima tendenciju da rezultira predubeenjima.
46
Ponderacija vanosti odreenih
karakteristika informacija u nadlenosti je profesionalnih raunovoa.

2.3. Obelodanjivanje finansijskih izvetaja

Obelodanjivanje ili transparentnost je proces koji omoguava da korisnici finansijskih
izvetaja imaju uvid u finansijski poloaj, uspenost i promenu finansijskog poloaja
preduzea. Obelodanjivanje finansijskih izvetaja uslovljeno je kako klasinim, tako i
razlozima novijeg datuma.

2.3.1. Tradicionalni faktori obelodanjivanja finansijskih izvetaja

U tradicionalne faktore obelodanjivanja finansijskih izvetaja spadaju: (a) nastanak
korporacija, (b) razdvajanje funkcije vlasnitva od funkcije upravljanja i kontrole, odnosno
nastanak profesionalnog menadmenta i (c) razvoj trita kapitala. Ovi faktori su znaajno
poveali odgovornost menadmenta korporacija pred irom raunovodstvenom javnou i
uslovili potrebu za obelodanjivanjem finansijskih izvetaja korporacija.
47

Priznavanje korporacije kao samostalne poslovno-finansijske i pravne celine sa
javnim vlasnitvom nad akcijama i sa ozakonjenim pravom na ogranienu odgovornost u

46
Maleevi ., Vrankovi, M. Poslovna analiza, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Subotica,
2007, str. 270.
47
www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat8130.doc

18
razvijenim trinim ekonomijama veoma je znaajan faktor podsticanja obelodanjivanja
finansijskih izvetaja.
Proces obelodanjivanja finansijskih izvetaja tradicionalno je bio namenjen zatiti
akcionara i poverilaca. Naime, zbog ozakonjenog prava ograniene odgovornosti poverioci su
u sluaju likvidacije preduzea bili ogranieni samo na resurse kojima ono raspolae.
Obelodanjivanjem finansijskih izvetaja poverioci su dobijali informacije o raspoloivim
sredstvima kao garantnom supstancom za nadoknadu uloenih sredstava, informacije za
donoenje odluka o visini i rokovima vraanja zajma, kao i o nainu korienja uloenih
sredstava od strane preduzea.
Ograniena odgovornost preduzea znaila je za akcionare ograniavanje potencijalnih
gubitaka samo na deo kapitala koji je uloen u odreeno preduzee, s jedne, a odvojenost od
upravljanja istakla je potrebu za redovnim pristupom informacijama o nainu i efektima
upravljanja, kao i raspoloivim kapitalom za buduu upotrebu i upravljanje, sa druge strane.
Razdvajanje vlasnitva od upravljanja i kontrole omogueno je pojavom
profesionalnog menadmenta. Profesionalni menadment je autoritet i poloaj zasnivao na
prenetim nadlenostima i odgovornostima od strane vlasnika kapitala i na sopstvenim
upravljakim i tehnikim sposobnostima. Vanost profesionalnog menadmenta je stalno
rasla usled porasta sloenosti uslova poslovanja preduzea. Treba istai da i pored jasnog
razdvajanja nadlenosti i odgovornosti izmeu vlasnika i menadera u praksi su oigledni i
brojni konfliktni interesi u vezi sa egzistencijom, rastom i razvojem preduzea. Upravo
postojanja ovih konfliktnih interesa pojaalo je potrebu za obelodanjivanjem finansijskih
izvetaja, kako bi se vlasnici kapitala uverili da menaderi ne deluju suprotno njihovim
interesima.
48

Porast broja i veliine, kao i sloenost korporacija poveali su potrebu za
finansijskim sredstvima, bilo da se pribavljaju kroz emisiju i prodaju akcija bilo
zaduivanjem. Potreba za lakim prikupljanjem potrebnih sredstava dovela je do nastanka i
razvoja trita kapitala. Upravo je pojava berzi i trita finansijskih instrumenata omoguila
akcionarima da trguju akcijama i bez likvidacije korporacija, to je olakalo prikupljanje
finansijskih sredstava i podsticalo zahteve za dodatnim obelodanjivanjima, odnosno
finansijskim izvetavanjem i raunovodstvom. Kupovina i prodaja akcija su tako oduzimale
najvei deo vremena i energije u zemljama sa vrlo razvijenim tritem kapitala, pri emu je to
posebno karakteristino za USA, Japan, Englesku, Francusku i Nemaku. Poslednjih decenija
nastaju nova trita hartija od vrednosti u Kini, Istonoj Evropi, Africi i dr. Trita hartija od
vrednosti su osnovni postulati tranzicije koja obuhvata privatizaciju preduzea u dravnom
vlasnitvu i animiranje stranog kapitala. Trite hartija od vrednosti po svojoj prirodi namee
nove zahteve za obelodanjivanjem informacija kroz finansijske izvetaje za koje su sada
zainteresovani ne samo postojei, ve i potencijalni ulagai. U tom procesu posebno je
znaajna uloga strunih savetnika i finansijskih analitiara koji se javljaju u ulozi tumaa
finansijskih izvetaja za privatne investitore koji nisu mogli da ih razumeju na adekvatan
nain. Postojei i potencijalni investitori, a posebno finansijski analitiari stalno su vrili
pritisak na menadment korporacija da poveaju kvalitet i kvantitet informacija u finansijskim
izvetajima koje treba obelodaniti. Takvi zahtevi su esto ili na ruku samom menadmentu
korporacija, koji je nastojao da kapital prikupi na najracionalniji nain i tako uvea vrednost
korporacije. U tom kontekstu obim obelodanjivanja je znaajno produbljen i proiren.
Preovlaujui utucaj trita hartija od vrednosti i njihovih regulatornih organa na odreivanje

48

19
kvantiteta i kvaliteta informacija dostupnih javnosti oslikava snanu korelaciju izmeu
razvijenih trita i stepena finansijskog obelodanjivanja u korporativnim izvetajima.
49

Shodno tome, nivo javnog obelodanjivanja raste sa razvojem trita kapitala i
mogunou da se do kapitala doe emisijom i prodajom akcija. Kada se do kapitala moe
doi kroz zajmove od banaka ili tamo gde drava igra vanu ulogu u obezbeenju kapitala za
korporacije, potreba za javnim obelodanjivanjem je manja, jer postoji mogunost pristupa
informacijama koje nisu javno objavljene. Takva informaciona asimetrinost izmeu vlasnika
kapitala kao autsajdera" i drugih finansijera korporacija, banaka i drave, osnovni je razlog
isticanja zahteva za javnim obelodanjivanjem finansijskih izvetaja korporacija. Radi
spreavanja negativnih efekata koje moe da izazove informaciona asimetrinost
uspostavljeni su standardi otkrivanja i obelodanjivanja svih relevantnih podataka (disclosure
standards) i revizije finansijskih izvetaja. To su samo odreeni instrumenti koji dovode sve
potencijalne ulagae u ravnopravan poloaj i uspostavljaju javno i transparentno trite
kapitala, to je u osnovi ostvarivanja mnogih ekonomskih ciljeva.

2.3.2. Savremeni zahtevi za obelodanjivanjem finansijskih izvetaja

Tradicionalne potrebe za obelodanjivanjem finansijskih izvetaja bazirane su, kao to
smo istakli, na zahtevima investitora koji su bili direktni ulagai, kao to su vlasnici, bankari,
zajmodavci i poverioci. Meutim, u novije vreme se pokazalo da to nije jedina drutvena
grupa na koju utiu postupci preduzea. Naime, sada postoji potreba da se finansijski izvetaji
podnose znatno irem auditorijumu koji ukljuuje zaposlene, sindikate, potroae, vladine
agencije i iru javnost. Ove grupe po svojim osnovnim karakteristikama ine nefinansijsku
grupu interesenata jer nisu finansijeri preduzea. Jaanje uloge sindikata i zaposlenih u
razvijenim trinim ekonomijama, sa jedne strane i porast interesovanja javnosti za rad
preduzea (posebno sa aspekta ekolokih zahteva i uticaja na ekonomsku i socijalnu politiku
drave, tzv. drutvene odgovornosti preduzea), sa druge strane, dodatno su podstakli
potrebu za javnim obelodanjivanjima finansijskih izvetaja, da bi se mogao nadgledati rad i
uticati na ponaanje preduzea. Uloga raunovodstva i finansijskog izvetavanja u tim
okolnostima je vrlo specifina.
50

Tradicionalni odnosi menadmenta i klasinih ulagaa kapitala u preduzee su
standardizovani i podloni merenju i kontrolisanju. Meutim, priznavanje prava novoj grupi
interesenata, kao nefinansijskoj grupi, na informacije o drutvenim i ekonomskim efektima
korporacije znailo bi promenu tradicionalnih odnosa i klasinih ciljeva odreenih preduzea.
Prema miljenju mnogih menadera, to bi moglo da ugrozi opstanak i rast korporacije, bez
obzira na jainu uticaja nefinansijske grupe stejkholdera. Mnoga su se preduzea, bez obzira
na delatnost kojom se bave, usprotivila formalnom priznanju uticaja ove grupe. Naime,
suprotnost ciljeva menadera i finansijske grupe stejholdera, sa jedne i ciljeva nefinansijske
grupe stejkholdera, sa druge strane, kroz poveani obim obelodanjivanja informacija u
finansijskim izvetajima moe se shvatiti kao poveanje moi uticaja i mogunost kritike
ponaanja preduzea. Nasuprot tome, zahtevi za obelodanjivanjima nefinansijske grupe
stejkholdera nisu dovoljno istraeni, a ne postoji ni opti dogovor o tome kako se precizno
definie odgovornost, niti su, pak, razvijene tehnike kojima bi ona bila izmerena.

49
Lee H. Readebought/Sidney J. Gray, Internationale Accounting Multinationl Entrerprises, Fifth Edition, John
Wiley Sons, Inc, 2002, str. 104-129.
50

20
Interesovanje nefinansijskih stejkholdera pored drutvenih efekata preduzea i njihovih
ekonomskih efekata, podstaklo je razmiljanja da bi tradicionalni obim javnog
obelodanjivanja informacija u finansijskim izvetajima zadovoljio potrebe i ove grupe. Obim
i kvalitet obelodanjivanja informacija o drutvenim efektima preduzea zavisi od moi
nefinansijskih stejkholdera. Tako, oni sa malim uticajem ne mogu poveati obim
obelodanjivanja, dok oni sa jaim uticajem mogu dospeti i do informacija koje nisu javno
obelodanjene i to u formi posebnih izvetaja. U Nemakoj i Francuskoj ove informacije se
dobijaju kroz tzv. kolektivno pregovaranje, ili su pak nametnute kao zakonska obaveza
obelodanjivanja.
51

51

21
3. ANALIZA BONITETA I KREDITNE SPOSOBNOSTI
PREDUZEA

Postoje razliiti pristupi oceni boniteta preduzea, zavisno od toga da li se ta ocena
odnosi samo na analizu pokazatelja koji potvruju da je preduzee siguran dunik, ili na
indikatore koji potvruju poloaj preduzea na tritu i ukazuju na njegovu perspektivu
poslovnog razvoja i poslovnu orijentaciju. Drugim reima bonitet preduzea ima svoj ui i iri
smisao.
52

Bonitet potie od latinske rei bonus, koja znai dobar i predstavlja skup osobina
jednog subjekta koji ga ine dobrim i sigurnim dunikom. U Ekonomskoj enciklopediji se
bonitetu posveuje vea panja i pravi detaljnija razlika izmeu boniteta preduzea i boniteta
banke. Ovde se pod pojmom boniteta podrazumeva formalno i materijalno svojstvo subjekta
koje ga ini sigurnim dunikom, bilo da je re o banci u koju se ulau sredstva, bilo da je re
o preduzeu kome se daje kredit, ili koje se priprema za emitovanje HOV. U uem smislu
bonitet izraava kreditnu sposobnost i likvidnost firme, a u irem smislu njegovu ukupnu
poziciju - organizacionu, kadrovsku i materijalno-finansijsku konstituciju, poziciju na tritu,
poslovnu reputaciju, razvojne programe i poslovnu perspektivu, a otuda i kreditnu sposobnost
i likvidnost.
53

Bonitet preduzea ne moe se izjednaiti sa njegovom likvidnou. Neko preduzee
moe biti nelikvidno u odreenom vremenskom periodu, a da se pri tome izvedu pozitivne
ocene o njegovom bonitetu. Stoga ne udi injenica da se u privrednoj praksi prave este
greke koje se ogledaju u svoenju ocene boniteta na analizu mogunosti zaduenja
preduzea i analizu stepena pokria zaduenja nepokretnom imovinom, potraivanjima,
pokretnim stvarima ili nekim oblikom jemstva. Otuda, bonitet preduzea uvek obuhvata
mogunost realizacije preduzea, stepen naplativosti njegovih potraivanja, sigurnost
plasmana u to preduzee, njegovu kreditnu sposobnost, ali i dosta iru dimenziju kojoj treba
dati znaajniju panju.
54

Na bonitet preduzea znaajan uticaj imaju i kvalitet i realnost razvojnih programa,
stepen iskorienja kapaciteta, nivo produktivnosti rada, kvalitet investicionih programa,
razvijenost poslovnih funkcija i slino.
55

Utvrivanje boniteta preduzea uvek prethodi donoenju neke znaajne poslovne
odluke samog preduzea ili njegovih komitenata. Utvrivanje boniteta pretpostavlja neke
normalne trine uslove privreivanja i normalan privredni ambijent. U uslovima trinih
nestabilnosti i privrednih poremeaja potrebno je nai nove principe i kriterijume na bazi
kojih je mogue vriti vrednovanje primereno novim uslovima. U takvim uslovima
neophodno je nai i definisati tzv. reprezentativno preduzee koje e posluiti kao osnov za
definisanje kriterijuma i metodologije za ocenu boniteta preduzea.
Iako na prvi pogled organizaciona struktura preduzea nema veliku vanost (naroito
ako se posmatra ui koncept boniteta), ona ima i te kako veliki znaaj pri oceni boniteta
preduzea. Preduzee posmatrano kao celina sastoji se od vie organizacionih delova, koji

52
Mikovi Bojana, Analiza boniteta i kreditne sposobnosti preduzea-Diplomski rad, Ekonomski fakultet,
Univerzitet u Beogradu,2010.,str.5.
53
Bogeti Pavle, Bonitet i analiza finansijskog poloaja firme, Zbornik radova, Bar, 1993.
54
55
Radovanovi Radia, Peji Lazar, Stanii Milovan, Ocena boniteta preduzea, Privredni Pregled, Beograd
1991, str. 15.

22
mogu predstavljati profitne centre i mesta trokova. Sagledavanje uspenosti poslovanja za
svaki od tih organizacionih delova je u funkciji ukupne ocene boniteta preduzea kao celine.
Bonitet preduzea je znaajna determinanta u procesu vlasnikog prestrukturiranja
preduzea, naroito tamo gde se primenjuje emitovanje eksternih akcija. Smanjivanje
boniteta preduzea, ovde bi vodilo direktnom smanjenju cene emitovanih HOV. Analiza
boniteta iz tog razloga doprinosi objektivnoj valorizaciji preduzea na finansijskom tritu.
Imajui sve ovo na umu, moe se zakljuiti da je iri koncept boniteta preduzea
adekvatniji u odnosu na ui koncept, koji se svodi na ocenu kreditne sposobnosti i ocenu
likvidnosti preduzea. No, iz praktinih razloga ovde e biti prikazan samo ui koncept ocene
boniteta preduzea.
Koncepcija same analize kreditne sposobnosti preduzea, poznata je u literaturi kao
pravilo 5C (five Cs of credit). Sutina ove analize svodi se na dobijanje to preciznijih
odgovora na pitanja:
56

Da li zajmotrailac moe na vreme isplaivati dospele obaveze?
Da li su realna i likvidna njegova potraivanja i zalihe?
Da li zajmotrailac ostvaruje realnu stopu prinosa?
Do koje granice se moe smanjivati profitna stopa zajmotraioca, a da to ne dovede u
pitanje njegovu mogunost isplate kamata, renti, glavnice kredita i slino?
Koliko e se smanjiti vrednost njegove aktive u trenutku bankrotstva u odnosu na
bilansiranu vrednost u trenutku kada kreditori ponu snositi gubitak po osnovu datog
kredita?
Da li je finansijsko stanje zajmotraioca stabilno, nestabilno ili neto izmeu?
U datu kreditnu analizu nuno je uneti i vremensku komponentu, u zavisnosti od toga,
da li se radi o kratkoronom, srednjoronom ili dugoronom kreditu.
Ve je napomenuto da se pri donoenju odluke o davanju kredita, za potrebe kreditne
analize koriste faktori poznati pod nazivom 5C. To su:
57

1. karakteristike zajmotraioca (character),
2. kapital zajmotraioca (capital),
3. kapacitet zajmotraioca (capacity),
4. uslovi obezbeenja kapitala (collateral),
5. uslovi poslovanja zajmotraioca (conditions).
Smatra se da su najbitnija prva tri faktora, dok preostala dva samo upotpunjuju i
proiruju analizu ekonomskog ambijenta zajmotraioca i ukazuju na mogunost osiguranja
datog kredita.
Informativnu osnovu za analizu kreditne sposobnosti ine bilansni izvetaji preduzea,
tekui poslovni rezultati, interne analize, eksterne analize odreenih banaka, agencija i sl., pri
emu se posebno analiziraju stanja, oblici i vrste zaliha i tok gotovine u preduzeu (cash
flow).
Da bi se napravila valjana kreditna analiza, analitiar mora raspolagati kvalitetnim
poslovnim izvetajima i informacijama. Takvi podaci se obezbeuju procedurom obavezne
revizije bilansa preduzea. Drugi bitan uslov je dovoljna raslanjenost bilansnih podataka, to
dobrim delom zavisi i od kvaliteta bilansnih ema i kontnih okvira propisanih od strane
drave.

56
57
Isto.str.8.

23
Pored ovih podataka obezbeenih na bazi finansijskih izvetaja i putem intervjua
zajmotraioca, korisno je imati i odreene eksterne podatke i izvetaje, koje izrauju
nezavisna kreditna udruenja i agencije. Jedna od najpoznatijih kreditnih agencija u SAD je
agencija Dun & Bradstreet. D&B zasniva svoje poslovanje na izvetajnim podacima i
sopstvenim podacima tri miliona kompanija iz SAD i Kanade. D&B kompanija obezbeuje
rejting procene finansijske snage, promptnost plaanja, adekvatnost kapitala, kao i statistike
podatke o koeficijentima finansijskih performansi ocenjenih kompanija. Deo ovih informacija
se publikuje u sopstvenim publikacijama, a dodatne, detaljnije informacije se dostavljaju na
zahtev zainteresovanog subjekta.
58

Na bazi prikupljenih podataka analitiar primenjuje razliite metode utvrivanja
kreditne sposobnosti dunika. Najee koriene metode su: uporedna analiza bilansne
strukture, metod trenda i metod koeficijenata (raciometod).
Metod uporedne analize bilansne strukture je najstariji, dok je metod koeficijenata
najpraktiniji, jer indirektno ukljuuje i prethodna dva metoda analize.
Metod uporedne analize zasniva se na istraivanju bilansnih pozicija preduzea, gde su
bilansne pozicije grupisane na bazi principa likvidnosti. To znai, da metodu uporedne analize
mora prethoditi ralanjivanje bilansnih pozicija. Uporeivanje sledi zatim kao logini
nastavak prethodno izvrenog ralanjivanja, sa ciljem da se utvrde i ocene odnosi delova
dobijenih ralanjivanjem.
Model trenda istie vanost stopa rasta bilansnih pozicija u odgovarajuem periodu na
osnovu ega se sagledava formiranje ukupne bilansne snage preduzea.
Analiza kreditne sposobnosti pomou metoda koeficijenata se najee koristi u
praksi. Sutina metoda sastoji se u korienju koeficijenata utvrenih na bazi odnosa
pojedinih bilansnih pozicija i njihovom poreenju sa standardnim, teorijskim i empirijskim
veliinama. Broj korienih racia (koeficijenata) za analizu i ocenu kreditne sposobnosti je
razliit i zavisi od samog analitiara, metodologije koju on primjenjuje i od vrste delatnosti
kojom se bavi analizirano preduzee.
59

U analizi i oceni kreditne sposobnosti najee se koriste sledee grupe pokazatelja
(racia):
pokazatelji likvidnosti,
pokazatelji aktivnosti,
pokazatelji finansijske strukture,
pokazatelji profitabilnosti.
Racia likvidnosti su indikatori sposobnosti preduzea - zajmotraioca da izvrava svoje
obaveze o roku dospea. Razlikuju se etiri racia likvidnosti i to:
1. racio opte likvidnosti,
2. rigorozni racio likvidnosti,
3. racio novane likvidnosti,
4. Neto obrtna sredstva (neto obrtni fond)

58
59
Isto,str.9.

24
1. Opti racio likvidnosti dobija se podelom ukupnih obrtnih sredstava sa
kratkoronim obavezama.
60

KO
OBS
RL =

gde je:
RL - racio opte likvidnosti,
OBS -obrtna sredstva,
KO - kratkorone obaveze.

Interpretacija sa stanovita poslovne banke:
61

Likvidnost preduzea koje je primera radi podnelo zahtev poslovnoj Banci za kreditiranjem
na kratak ili dug rok , je veoma bitna kategorija sa stanovita poslovne Banke kao
potencijalnog kreditora. Trenutna , ali i budua perspektivna sposobnost preduzea da
plaa obaveze o roku njihovog dospea , dominantan je faktor odrednice sposobnosti
preduzea da plaa potencijalna potraivanja poslovne Banke o rokovima njihovog
dospea.
62

Sa stanovita poslovne Banke odnos 2/1, je odnos koji se posmatra kao normalan i poeljan
(svaki dinar kratkoronih obaveza pokriven je sa 2 dinara obrtnih sredstava). Ipak potrebno je
ovaj odnos prihvatiti sa krajnjom opreznou , a imajui u vidu veliki broj optih i specifinih
faktora (vrsta i veliina preduzea, obim poslovne aktivnosti, vremensko vezivanje obrtnih
sredstava u pojedinim fazama poslovnog ciklusa, uslovi kreditiranja od strane dobavljaa u
odnosu na uslove kreditiranja kupaca, efikasnost naplate potraivanja, disciplina plaanja
obaveza , sl.). Kada govorimo o uslovima kreditiranja kupaca u odnosu na kreditne uslove
koji se dobijaju od strane dobavljaa, svakako je najbolja solucija da se kupci kreditiraju na
relativno krae rokove u odnosu na rokove kreditiranja preduzea do strane dobavljaa.
Prethodno je odraz operativne likvidnosti preduzea i injenice da preduzee iz priliva
redovne poslovne aktivnosti moe da izmiruje tekue obaveze.

Kao opravdanje prethodne teze ukazujemo na injenicu da u situaciji kada u strukturi
preduzea prevladavaju zalihe sa relativno malim koeficijentom obrta, a preduzee ima
obaveze koje dospevaju u relativno kratkom roku, opti racio od 3/1 odraava stanje koje se
opasno pribliava stanju nelikvidnosti. Takoe, racio koji pokazuje odnos 1/1 , moe biti
potpuno zadovoljavajui sa stanovita preduzea koje najvee uee u obrtnoj imovini ima u
vidu gotovine ili gotovinskih ekvivalenata, ije obaveze dospevaju za nekoliko meseci, a
redovno poslovanje mu je dovoljno sposobno da obezbedi dodatni priliv gotovine do
momenta njihove dospelosti.

Preciznija interpretacija predmetnog racia, kao i taniji uvid u kvalitet likvidnosne pozicije
preduzea, mogli bi se dobiti izraunavanjem procentualnih uea zasebnih kategorija

60
61
Kasavica P., Analiza finansijskih izvetaja korporativnog preduzea i finansijsko planiranje-interpretacija sa
stanovita poslovne banke-Master rad, Univerzitet Singidunum, Departman za poslediplomske studije, Beograd,
2010. ,str.32.
62
Dr Hadi Miroljub: Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd

25
obrtnih sredstava u ukupnim obrtnim sredstvima. Naravno, imajui u vidu prethodno reeno ,
u mnogo boljem poloaju sa stanovita likvidnosti nalaze se ona preduzea iji se najvei
deo obrtnih sredstava nalazi u onim fazama poslovnog ciklusa koje su ujedno i najblie
stadijumu gotovine. Za kvalitet precizne interpretacije predmetnog racija definitivno bi
veoma povoljan uticaj imala s jedne strane analiza obrta npr. zaliha i kupaca (vreme potrebno
da se ta ulaganja konvertuju u gotovinu), a s druge strane analiza rokova dospea kratkoronih
obaveza.

2. Racio rigorozne likvidnosti (Acid test) izraava se odnosom obrtnih sredstava
umanjenih za zalihe i kratkoronih obaveza.
63

KO
LS
BRL =

gde je:
BRL -rigorozni (brzi) racio likvidnosti,
LS - likvidna sredstva bez zaliha,
KO kratkorone obaveze.

64

Ukoliko rigorozni racio iznosi 1:1 , naelno se smatra da je stanje likvidnosti preduzea
relativno zadovoljavajue. Meutim, prethodno pomenutu proporciju ipak treba uzeti sa
dozom opreza, jer potraivanja od nekih kupaca mogu biti nelikvidna (nenaplativa), a
raspoloiva gotovina nedovoljna za pokrie tekuih rashoda. Kljuna i kritina taka ovog
racia su svakako potraivanja od kupaca, a ona se a priori svrstavaju u likvidna
sredstva.
Potrebno je s toga utvrditi da li ona zaista predstavljaju likvidna sredstva, a to se moe
utvrditi njihovom podelom prema rokovima dospea, kao i izraunavanjem koeficijenta
obrta potraivanja (koliko su puta u proseku godinje konvertuju u gotovinu). Prethodno se
vri temeljnom analizom potraivanja od kupaca, u smislu pribavljanja finansijskih izvetaja i
iznalaenja finansijskog boniteta istih, provera istih na sajtu NBS a u smislu eventualnih
dana blokade tekuih rauna, provera kupaca u poslovnim krugovima koristei mogue
kanale komunikacije, sagledavanje nivoa obaveza kupaca i u skladu sa tim sagledavanje
procentualnog uea potraivanja preduzea podnosioca kreditnog zahteva u tim obavezama
i sl.

Predmetni racio u vreme trinih turbulencija (trenutna svetska ekonomska kriza) treba
posebno analizirati usled permanentne nelikvidnosti velikog broja korporativnih preduzea.
Prethodno je potrebno naravno u situacijama o kojima smo govorili, kada je vrednost racia
zadovoljavajua, a u likvidnim sredstvima preovlauju potraivanja od kupaca.

63
64
2010.,str.34.


26
3. Racio novane likvidnosti utvruje se stavljanjem u odnos novanih sredstava i
tekuih obaveza.
65

,
gde je:
RNL - racio novane likvidnosti,
G - gotovina,
TO - tekue obaveze.

4. Neto obrtna sredstva (neto obrtni fond) predstavljaju apsolutnu razliku izmeu
obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza, odnosno predstavljaju dugorone izvore finansiranja
obrtnih sredstava. Termin koji se takoe koristi za neto obrtna sredstva jeste i obrtni kapital.
66

67

Trenutna klasifikacija Narodne Banke Srbije, u smislu utvrivanja rejtinga privrednih
subjekata kao jedan od parametara uzima i vrednosti neto obrtnog fonda (obrtnog kapitala).
Ukoliko je apsolutna vrednost neto obrtnog fonda (obrtnog kapitala) manja od nule , onda se i
privredni subjekti , a u skladu sa direktivom NBS, klasifikuju niim rejting-om. Prethodno
naravno , uslovljava i vei stepen nivoa rezervisanja koje na sebe u sluaju kreditiranja
predmetnih privrednih subjekata moraju da preuzmu komercijalne Banke. Osim to
predmetni pokazatelj ukazuje na nivo rezervacija poslovne Banke, bitan je i po tome to bi
njegova negativna vrednost znaila da preduzee mora da koristi dugorone izvore
finansiranja kako bi podmirilo kratkorone obaveze ili da je preduzee kratkorone
pozajmice koristilo za investicije u stalnu imovinu (obrtna imovina je manja od
kratkoronih obaveza). U takvim situacijama poslovna Banka obino ne nalazi interes
za finansiranjem takvog preduzea, tanije rizik ulaska u finansijski aranman sa takvim
preduzeem je vei. Preduzee u takvim situacijama nema ronu usklaenost bilansnih
pozicija na kratak rok. Ukoliko bi preduzee imalo dugoroni kapital manji u odnosu na
dugoronu imovinu, preduzee bi bilo rono neusklaeno na dug rok, a po pitanju odnosa
izmeu aktive i pasive bilansa stanja. Preduzee koje ima vei stepen neto obrtni sredstava,
uz istu brzinu konvertovanja zaliha i potraivanja u gotovinu, istovremeno je i preduzee sa
veim stepenom likvidnosti. Neto obrtna sredstva predstavljaju pokazatelj koji odreuje i
perspektivnu likvidnost, s obzirom da ukazuje na sposobnost zaduivanja preduzea na
kratak rok.

Poslovna, komercijalna Banka, prilikom sagledavanja rizika nekog novog, potencijalnog
plasmana, ima interes da sazna opti racio likvidnosti preduzea jer se na osnovu njega moe
utvrditi koliki e taj racio biti u uslovima da se preduzeu odobri dodatni kredit.

65
66
Dr Krasulja Dragan i Dr Ivanievi Milorad: Poslovne Finansije, Ekonomski fakultet u Beogradu,
Beograd, 2001. godine
67
2010.,str.27.
RNL
G
TO
=

27
Racia aktivnosti pokazuju efikasnost korienja raspoloivih sredstava u
ostvarivanju prihoda preduzea. U ovu grupu pokazatelja spadaju:
1. Koeficijent obrta kupaca.
68

,
gde je:
KOK -koeficijent obrta kupaca,
NPP - neto prihod od prodaje,
PSK - proseni saldo kupaca.

69

Ukoliko bi prethodno prikazani koeficijent iznosio 6, to bi znailo da se potraivanja
od kupaca naplauju proseno 6 puta godinje, odnosno da neto prihodi od realizacije iznose
600% u odnosu na prosean saldo potraivanja od kupaca u toku godine. Prethodno isto tako
znai i da na svakih 6 dinara ostvarenih prihoda od realizacije u toku godine 1 dinar ostaje
nenaplaen u saldu potraivanja od kupaca na kraju godine.
Kada 360 (broj dana u godini) podelimo sa koeficijentom obrta kupaca dobijamo pokazatelj
koji se zove prosean period naplate potraivanja od kupaca.

Prosean period naplate potraivanja od kupaca = 360 / Koeficijent obrta kupaca
70

Prethodna dva pokazatelja potrebno je posmatrati u kontekstu kreditnih uslova koje
preduzee uobiajeno nudi kupcima. Ukoliko ugovoreni kreditni period iznosi 30 dana, a
prosean period naplate potraivanja od kupaca 60 dana, prisutna je veoma slaba efikasnost
naplate potraivanja. Napomenuto znai i poveanje prosenog salda potraivanja od
kupaca u odnosu na neto prihode od realizacije. Znai takva situacija je veoma neprihvatljiva
za poslovnu Banku jer ukoliko preduzee ima neefikasnu politiku naplate sopstvenih
potraivanja, velika je verovatnoa da e i politika plaanja potencijalnih obaveza prema
Banci biti neefikasna.

Kako bismo utvrdili koje je vreme potrebno da se konaan saldo kupaca konvertuje u
gotovinu, potrebno je utvrditi period njihove naplate koji pokazuje prosean iznos dnevnih
prodaja u toku godine.

Prosean iznos dnevnih prodaja = Neto prihodi od prodaje / 360
71

Prethodni pokazatelj nam je potreban u cilju izraunavanja perioda naplate potraivanja.

68
69
2010.,str.39.
70
Dr Ivani Marko: Uvod u korporativne finansije i tehnike upravljanja korporativnim finansijama,
Univerzitet Singidunum, , Beograd,
71
Beograd, 2001. godine
KOK
NPP
PSK
=

28

Period naplate potraivanja = Saldo kupaca krajem godine / Prosean iznos dnevnih prodaja
72

Ukoliko bi period naplate potraivanja iznosio 60 dana, to bi istovremeno znailo da prosean
iznos dnevnih prodaja od 72 dana ostaje nenaplaen u saldu potraivanja na kraju godine.

Moramo ovom prilikom napomenuti i korelaciju izmeu koeficijenta obrta kupaca i
pokazatelja perioda naplate potraivanja sa pokazateljima likvidnosti i rentabilnosti. Naime,
pokazatelji o kojima smo govorili, neophodni su kao provera tekueg i rigoroznog
racia likvidnosti merei pre svega brzinu konverzije potraivanja u gotovinu kojima se
jednino mogu izmiriti obaveze o rokovima dospea. Dakle, ponovo dolazimo do jedne od
kljunih aktivnosti koje poslovne Banke, pogotovo u trenucima poremeaja na tritu, koriste
kod donoenja odluka o kreditiranju, a to je temeljna i sveobuhvatna analiza potraivanja o
kupaca.

S druge strane, veoma je vana i korelacija sa pokazateljima rentabilnosti , u smislu da
poveanje koeficijenta obrta kupaca i smanjenje prosenog perioda naplate potraivanja znai
i uveanje rentabilnosti (manja ulaganja u poslovna sredstva vei prihodi od realizacije).

2. Koeficijent obrta zaliha.
73

,
gde je:
KOZ - koeficijent obrta zaliha,
CKRP - cena kotanja realizovanih proizvoda,
PSZ - prosean saldo zaliha.

74

Ukoliko bi vrednost ovog koeficijenta bila 4, to bi znailo da se zalihe obrnu realizuju i
reprodukuju, 4 puta proseno godinje. Takoe, prethodno znai i da rashodi realizovanih
proizvoda u toku godine, iznose 400% u odnosu na prosenu vrednost zaliha.

Ukoliko bismo broj dana u godini (360) podelili sa koeficijentom obrta zaliha, dobili bismo
pokazatelj pod nazivom proseno vreme trajanja jednog obrta.

Proseno vreme trajanja jednog obrta = 360 / Koeficijent obrta zaliha
75

72
Beograd, 2001. godin
73
74
2010. ,str.41.
75
KOZ
CKRP
PSZ
=

29
Ukoliko bi vrednost prethodnog racija bila 100, znailo bi da je prosena starost zaliha 100
dana. To je vreme koje proseno protekne od nabavke materijala za proces proizvodnje do
konane prodaje gotovih proizvoda krajnjim kupcima. To proseno vreme jednako je periodu
potrebnom za realizaciju zaliha po zavrnom bilansu samo u sluaju kada je prosean saldo
zaliha u toku godine jednak konanom stanju zaliha. Ukoliko prethodno nije sluaj , potrebno
je posebno utvrditi period prodaje konanih zaliha.

Period prodaje zaliha = Saldo zaliha po zavrnom bilansu / Proseni trokovi dnevnih
prodaja
76

Prethodni pokazatelj veoma je znaajan za utvrivanje perioda konverzije zaliha u gotovinu.

Period konverzije zaliha u gotovinu = Period prodaje zaliha + Period naplate potraivanja
77

Samo po sebi je razumljivo da skraivanje i jednog i drugog perioda koji se nalaze kao faktori
formule period konverzije zaliha u gotovinu, znai i jaanje likvidnosne pozicije
preduzea, jer ubrzava cirkulaciju novca kroz poslovni ciklus. Takoe skraivanje oba
perioda znai i jaanje rentabilnosti preduzea, budui da pretpostavlja srazmerno manje
angaovanje sredstava za dati obim poslovne aktivnosti. Dakle , prethodno je veoma
kvalitetan pokazatelj koji ide u pravcu realnog sagledavanja likvidnosti , ali i rentabilnosti
potencijalnog klijenta Banke.
78

Potrebno je svakako naglasiti i da Banka treba da ima savetodavnu ulogu, a ista bi se
ogledala, na primer, u savetima proizvodnim preduzeima da ralanjuju koeficijente obrta
zaliha na parcijalne koeficijente obrta pojedinih vrsta zaliha kao to su materijal, nedovrena
proizvodnja i gotovi proizvodi. Smisao prethodnog, nalazimo u tenji da se posredstvom
parcijalnih koeficijenata obrta utie na vreme vezivanja obrtnih sredstava u ukupnim
zalihama, odnosno na poveanje opteg koeficijenta njihovog obrta.

3. Koeficijent obrta dobavljaa.
79

,
gde je:
KOD - koeficijent obrta dobavljaa,
CK - cena kotanja,
PZ - promena stanja zaliha (+ poveanje zaliha, - smanjenje zaliha),
PSD - prosean saldo dobavljaa.

76
Univerzitet Singidunum, , Beograd
77
Isto
78
Dr Luki Radojko: Bankarsko raunovodstvo, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u
Beogradu, Beograd, 2005. godine
79
KOD
CK PZ
PSD
=


30
80

Ukoliko bi vrednost ovog racia bila na primer 5 , to bi znailo da se obaveze prema
dobavljaima izmiruju u proseku 5 puta godinje. Predmetni pokazatelj slui i za
izraunavanje prosenog vremena plaanja ili starosti dobavljaa.

Proseno vreme plaanja = 360 / Koeficijent obrta dobavljaa
81

Broj dana koji se dobije izraunavanjem prethodnog koeficijenta pokazuje proseno
vreme plaanja obaveza.

Sa stanovita poverilaca (poslovne banke) preduzea veoma je bitno da predmetno
preduzea ima politiku kreditiranja kupaca za prodate gotove proizvode koja blisko
korespondira sa politikom kreditiranja od strane dobavljaa za isporueni materijal i usluge.
Naime, preduzee jedino efikasnom naplatom sopstvenih potraivanja, moe da obezbedi
efikasnu isplatu dospelih obaveza prema dobavljaima.
4. Koeficijent obrta neto obrtnih sredstava.
82

,
gde je:
KONOS - koeficijent obrta neto obrtnih sredstava,
NPR - neto prihod od realizacije,
PNOS - prosena neto obrtna sredstva.

83

Vrednost predmetnog racia od 5 , znaila bi da se dugorono finansirana obrtna sredstva
obrnu proseno 5 puta u toku godine. To takoe znai da na svakih 5 dinara neto prihoda od
realizacije preduzee angauje proseno 1 dinar obrtnih sredstava koja nisu finansirana iz
kratkoronih izvora.

Opasno je tvrditi da je dobro ukoliko ovaj koeficijent nekontrolisano raste. Ukoliko su
obim i prihodi od prodaje vei u odnosu na neto obrtna sredstva, utoliko je verovatnija
opasnost od potencijalne nelikvidnosti. Finansijska sutina opasnosti lei u riziku od
iznenadnog pada poslovne aktivnosti, i prihoda od realizacije na toj osnovi, usled okolnosti
koje je teko predvideti, kao to su odustajanje od izvrenih porudbina, elementarne
nepogode, trajkovi, depresivne tendencije u privredi, neoekivane akcije konkurenata i sl. U

80
2010. ,str.43.
81
82
83
2010. ,str.46.
KONOS
NPR
PNOS
=

31
takvim sluajevima narasle tekue obaveze sukcesivno dospevaju za plaanje, dok se sve
manji priliv gotovine ostvaruje prodajom zaliha i naplatom potraivanja. Dakle, jedan
od veoma bitnih parametara za uspenu interpretaciju predmetnog pokazatelja jeste
svakako i temeljna projekcija budue poslovne aktivnosti u smislu kvaliteta i kvantiteta,
potencijalnog klijenta poslovne Banke.

Sa druge strane tendencija smanjenja ovog koeficijenta moe da odraava znaajno vii
nivo neto obrtnih sredstava u odnosu na obim aktivnosti , to po pravilu dovodi do
finansiranja kratkoronih potreba za obrtnim sredstvima iz dugoronih izvora, bilo
sopstvenih, bilo pozajmljenih. Iza te tendencije moe da se krije i gomilanje zaliha ili
potraivanja, usled loeg kvaliteta ili usporenog obrta, koje, umesto da se likvidira i svede u
normalne granice, pokuava da se pokrije dugoronim izvorima finansiranja, to se negativno
odraava na rentabilnost ukupnog poslovanja.

5. Koeficijent obrta fiksnih sredstava.
84

,
gde je:
KOFS -koeficijent obrta fiksnih sredstava,
PFS - prosena fiksna sredstva.

85

Prezentacija predmetnog racia , u velikoj meri zavisi od prosenog koeficijenta obrta za
privrednu granu kojoj preduzee pripada i od poreenja sa istim. Mora se napomenuti
da ipak u velikom broju sluajeva poreenje sa prosekom privredne grane ipak ne obezbeuje
idealnu analitiku interpretaciju predmetnog racia.
Niska vrednost predmetnog racia ukazuje na suvino ulaganje u stalnu imovinu (znaajno
visok nivo proizvodnih kapaciteta u odnosu na mogunost plasmana i realizacije
proizvoda na raspoloivom tritu). U toj situaciji zahtev preduzea za dugoronim
investicionim kreditom bio bi u potpunosti neopravdan.

6. Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava.
86

,

84
85
2010. ,str.47.
86

KOFS
NPR
PFS
=
KOPS
NPR
UPS
=

32
gdje je:
KOPS - koeficijent obrta poslovnih sredstava,
UPS - prosean saldo poslovnih sredstava.

87

Ukoliko bi vrednost predmetnog racia bila 0,5, to bi znailo da je preduzee na svaki dinar
uloen u poslovna sredstva ostvarilo 0,5 dinara neto prihoda od realizacije. Naravno i ovde
treba napomenuti da u praksi ne postoji neki standardan odnos izmeu neto prihoda i ukupnih
poslovnih sredstava na osnovu koga bi se moglo suditi da li je konkretna vrednost
koeficijenta zadovoljavajua ili ne. Sve zavisi od dugogodinjeg trenda ovog
koeficijenta, od njegovog poreenja sa prosekom grane i individualnim koeficijentima
preduzea u grani. Razumljivo je takoe da ovaj koeficijent u sebi sintetizuje parcijalne
koeficijente obrta pojedinanih oblika poslovne imovine, te da poveanje istog zavisi
od mogunosti poveanja tih parcijalnih koeficijenata (zalihe, potraivanja, fiksna
sredstva).
Pomeranja na strani koeficijenta obrta fiksnih sredstava imaju daleko vei uticaj na
koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava odnosno na efikasnost korienja ukupnih
poslovnih sredstava , u odnosu na pomeranja na strani koeficijenata obrta zaliha i
potraivanja. Razlika proistie iz manje fleksibilnosti ulaganja u fiksna u odnosu na obrtna
sredstva. Naplata potraivanja i konverzija zaliha obavlja se u relativno kratkom roku, dok su
ulaganja u fiksna sredstva vezana za srazmerno dui period. Previsok nivo proizvodnih
kapaciteta ili lou strukturu fiksnih sredstava nemogue je promeniti u relativno kratkom
roku.

Meu indikatore finansijske strukture najee spadaju:
1. Odnos pozajmljenih prema ukupnim i sopstvenim izvorima, koji se utvruje stavljanjem u
odnos pozajmljenih izvora sa ukupnim odnosno sopstvenim izvorima.
2. Odnos dugoronog duga i sopstvenih izvora, koji se utvruje stavljanjem u odnos
dugoronog duga sa sopstvenim izvorima
3. Odnos dugoronog duga prema ukupnoj kapitalizaciji, koji se utvruje stavljanjem u odnos
dugoronog duga sa dugoronim izvorima (sopstveni izvori i dugoroni dugovi).
4. Koeficijent pokria ukupnog duga= Poslovni dobitak / Kamata + Otplata glavnice X (1 /
(1- p)), gde p oznaava stopu poreza na dobitak
5. Koeficijent pokria fiksnih rashoda na ime kamate.
Utvruje se kao:
,
gde je:

87
2010. ,str.48.
KPK
PD
RK
=

33
KPK - koeficijent pokria kamate,
PD - poslovni dobitak,
RK - rashodi na ime kamate.

88

Ukoliko bi prethodni koeficijent iznosio 8, interpretacija istog bi ila u smeru injenice da je
svaki dinar rashoda na ime kamate pokriven sa 8 dinara poslovnog dobitka.

Dugoroni poverioci poslovne Banke, prilikom donoenja odluke o odobrenju dugoronog
duga moraju imati u vidu da im predmetni pokazatelj daje informacije za tekuu godinu , ali
da je svakako potrebno utvrditi vrednost istog za itav period trajanja duga. Veoma je teko i
rei koja je to vrednost zadovoljavajua jer ne postoji neki standardni i opteprihvaeni
ponder. Faktori koji imaju uticaj na interpretaciju ovog koeficijenta su svakako
stabilnost poslovne aktivnosti preduzea, reprezentativnost godina koje su uzete u obzir
prilikom analiziranja, perspektiva budueg finansijskog rezultata, sposobnost finansiranja iz
novih dugoronih dugova i sl.
89

Napominjemo da visina poslovnog dobitka zavisi pre svega od visine mare pokria,
dok visina trokova kamata zavisi od odnosa: ukupnog duga, ukupne aktive i visine kamatnih
stopa. Sa stanovita kratkoronog kredita , pokazatelj je veoma bitan u smislu da pokazuje
koliko to dobitka pre amortizacije, a nakon pokria rashoda na ime kamate ostaje na
raspolaganju preduzeu u svrhe investiranja u unapreenje poslovnog ciklusa.

Racia profitabilnosti/rentabilnosti najire posmatrano pokazuju odnosu dobiti prema
angaovanim sredstvima. to je dobit vea u odnosu na angaovana sredstva, tj. to
sa manjim angaovanim sredstvima preduzee ostvaruje vei profit, to je i
rentabilnost preduzea vea.
U ovu grupu racia spadaju:
90

Stopa mare bruto profita. Dobija se stavljanjem u odnos prihoda od prodaje
proizvoda i trokova proizvodnje odnosno nabavke prodate robe.
Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva. Dobija se stavljanjem u odnos
poslovnog dobitka i prosenih poslovnih sredstava.
Stopa prinosa na sopstvena sredstva. Dobija se stavljanjem u odnos neto dobitka i
prosenih sopstvenih sredstava.
Stopa poslovne dobiti. Dobija se iz odnosa poslovne dobiti i poslovnih prihoda.
Pokazuje procentualno uee poslovnog dobitka u poslovnim prihodima.

88
2010. ,str.52.
89
Dr Hadi Miroljub: Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd
90


34
Stopa neto dobitka(Stopa mare prinosa). Dobija se stavljanjem u odnos neto
dobitka i poslovnih prihoda i pokazuje procentualno uee neto dobitka u
poslovnim prihodima(vrednosti neto prodaje).
Racia ekonominosti pokazuju sposobnost preduzea za maksimalno uveanje
vrednosti proizvodnje ili usluga uz maksimalno smanjenje trokova sva tri elementa
proizvodnje: rada, predmeta rada i sredstava za rad.

Dele se na:
Racio poslovne ekonominosti koji predstavlja odnos poslovnih prihoda i
poslovnih rashoda.
Racio ukupne ekonominosti koji predstavlja odnos ukupnih prihoda i ukupnih
rashoda.

Napominjemo da su ovo samo neki od najee korienih koeficijenata pri analizi i
oceni kreditne sposobnosti.
Primer koji sledi pomoi e nam da se upoznamo sa najvanijim pokazateljima,
nainom njihovog utvrivanja i interpretacijom za svrhu racio analize.
91

I. Komparativni bilans stanja preduzea A (u 000 dinara) na dan 31. 12. 2011. god.
Naziv pozicije 2010. god. 2011. god
gotovina
500 550
plasmani u KHOV
800 900
kupci
1.500 1.700
zalihe
1.300 1.500
Ukupna obrtna sredstva 4.100 4.650
fiksna sredstva (nabavna vrednost)
7.900 8.550
ispravka vrednosti fiksnih sredstava
2.000 2.200
Fiksna sredstva (sadanja vrednost) 5.900 6.350
AKTIVA 10.000 11.000
dobavljai
1.100 1.200
ukalkulisane obaveze
900 1.000
Ukupne kratkorone obaveze 2.000 2.200
Dugoroni dugovi (obveznice 4%) 2.500 2.900
Ukupne obaveze 4.500 5.100
Obine akcije (40.000 akcija 100 dinara) 4.000 4.000
Kapitalni dobitak 500 500
Akumulirani dobitak 1.000 1.400
Sopstveni kapital 5.500 5.900
PASIVA 10.000 11.000

91
Univerzitet u Beogradu,2010.,str.31.-35.


35
II Bilans uspeha preduzea A na dan 31. 12. 2011. god.
Neto prihod od realizacije 11.000.000
Cena kotanja realizovanih proizvoda 7.500.000
Bruto dobitak 3.500.000
Trokovi perioda 2.000.000
Trokovi prodaje 600 000
Trokovi uprave i administracije 1.200.000
Trokovi amortizacije 200.000
Poslovni dobitak 1.500.000
Kamate na dugove 116.000
Dobitak pre oporezivanja 1.384.000
Porez na dobitak 504.000
Neto dobitak 880.000
Dividenda na obine akcije 480.000
Akumulacija 400.000

III. Dopunski podatak:
Ukupne nabavke na kredit od dobavljaa iznosile su u 2011. godini 5.500.000 dinara.
Na osnovu ovih podataka moemo:
1. Izraunati i objasniti pokazatelje likvidnosti.
2. Izraunati i objasniti pokazatelje aktivnosti.
3. Izraunati i objasniti pokazatelje finansijske strukture.
4. Izraunati i objasniti pokazatelje rentabilnosti.

1. Opti racio likvidnosti =
obaveze e kratkorocn
sredstva obrtna
=
2200000
4650000
= 2,1

pokazatelj ubrzane likvidnosti =
2200000
1500000 4650000
= 1,43

racio apsolutne mere likvidnosti =
sredstva obrtna
fond netoobrtni
= 2450000/4650000 = 0,53


36
2. Pokazatelji aktivnosti
Koeficijent obrta kupaca = 6,875
Ovaj koeficijent pokazuje da se potraivanja od kupaca naplauju proseno 6,8 puta
godinje, odnosno neto prihod od realizacije iznosi 687% u odnosu na prosean saldo kupaca
u toku godine, to znai da na svakih 6,87 din. ostvarenih prihoda od realizacije u toku 1
godine , 1 dinar ostaje nenaplaen u saldu potraivanja od kupaca.
Prosean period naplate potraivanja = 360 /KOK= 52,4 ili priblino 52 dana (broj
dana vezivanja ili proseno vreme trajanja jednog obrta kupaca)
Ovaj proseni period naplate potraivanja nije jednak periodu naplate potraivanja po
zavrnom bilansu sem u sluaju kada je saldo kupaca na kraju godine jednak prosenom saldu
kupaca. Da bi se utvrdio ovaj period neophodno je izraunati:
Prosean iznos dnevnih prodaja = neto prihod od realizacije/360 = 30.555,55 din
Period naplate potraivanja = saldo kupaca na kraju godine/prosean iznos dnevnih
prodaja = 55,6 dana.
Treba oekivati da e potraivanja od kupaca biti naplaena za 55,6 dana po zavrnom
bilansu.
Koeficijent obrta zaliha = 5,35
Ovaj koeficijent slui za testiranje konvertibilnosti zaliha. Zalihe se u ovom primeru
obrnu (reprodukuju i realizuju) 5,36 puta proseno godinje, odnosno rashodi realizovanih
proizvoda i usluga iznose 536% u odnosu na prosenu vrednost zaliha, to znai da na svakih
5,36 dinara periodinih rashoda na ime realizacije jedan dinar ostaje vezan u vrednosti zaliha.
Proseno vreme trajanja jednog obrta =360/KOZ = 67 dana
Proseno vreme trajanja jednog obrta (Broj dana vezivanja zaliha) = 67 dana
U konkretnom sluaju prosena starost zaliha iznosi 67 dana. To je vreme koje
proseno protekne od nabavke materijala za proces proizvodnje do konane prodaje gotovih
proizvoda. Ono je jednako periodu potrebnom za realizaciju zaliha po zavrnom bilansu samo
u sluaju kada je saldo zaliha po zavrnom bilansu jednak prosenom saldu zaliha.
Da bi utvrdili period prodaje konanih zaliha iskazanih po zavrnom bilansu moramo
najpre utvrditi prosean iznos trokova dnevnih prodaja.
Proseni trokovi dnevnih prodaja = cena kotanja realizovanih proizvoda/360 =
20.833 . (ako uzmemo da je 1 = 100 din)
Period prodaje konanih zaliha = saldo zaliha po zavrnom bilansu/proseni trokovi
dnevnih prodaja = 72 dana
Ukoliko se u sledeem periodu oekuje isti tempo prodaje kao u posmatranom,
preduzee bi prenete zalihe po zavrnom bilansu trebalo da realizuje za cca 72 dana.
Ovaj period (72 dana) ne oznaava vreme njihove definitivne konverzije u gotovinu, s
obzirom da trokovi realizovanih proizvoda zajedno sa dobitkom ostaju vezani privremeno u
potraivanjima od kupaca.
Period konverzije konanih zaliha u gotovinu = period prodaje zaliha + period naplate
potraivanja = 72 dana + 55 dana = 127 dana

37
Proseno vreme konverzije zaliha u gotovinu moglo bi se utvrditi kumulacijom
prosenog perioda jednog obrta zaliha i prosenog perioda naplate potraivanja od kupaca i
iznosio bi 119 dana (67 +52)
koeficijent obrta dobavljaa
KOD = ukupne nabavke na kredit od dobavljaa / prosean saldo dobavljaa =
5.500.000 / 1.150.000 = 4,8
Obaveze prema dobavljaima izmiruju se proseno 4,8 puta godinje
Proseno vreme plaanja (starost dobavljaa) = 360 / 4,8 = 75 dana
Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava
neto prihod od realizacije 11.000.000
ukupni rashodi (cena kotanja + trokovi perioda) 9.500.000
neto dobitak 1.500.000
prosena obrtna sredstva 4.3750.000
koeficijent obrta prosenih obrtanih sredstva (2:5) 2,2
stopa dobitka na prosena obrtna sredstva (3:5) 34%
stopa dobitka po jednom obrtu prosenih obrtna sredstva (7:6) 15,4%
Koeficijent obrta prosenih obrtnih sredstava pokazuje da su obrtana sredstva
proseno 2,2 puta godinje koriena za plaanje trokova odnosno rashoda.
Koeficijent obrta neto obrtnih sredstava
KONOBS = neto prihod od realizacije / prosena obrtna sredstva = 4,8
Na svakih 4,8 ostvarenih neto prihoda od realizacije preduzee je angaovalo 1 neto
obrtnih sredstava, odnosno neto obrtna sredstva se obrnu proseno godinje 4,8 puta.
Koeficijent obrta fiksnih sredstava
KOFS = neto prihod od realizacije / nabavna vrednost fiksnih sredstava = 1,4
Preduzee je na svaki 1 ulaganja u fiksna sredstva ostvarilo proseno 1,4 neto
prihoda od realizacije.
Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava
KOPS = neto prihod od realizacije / prosjena poslovna sredstva = 1,04
Na svaki 1 ulaganja u poslovna sredstva preduzee je ostvarilo 1,04 neto prihoda od
realizacije
3. Pokazatelju finansijske strukture
Odnos pozajmljenih prema ukupnim izvorima finansiranja = 46%
Odnos dugoronog duga i sopstvenih izvora = 50%
Odnos dugoronog duga prema ukupnoj kapitalizaciji = 33% (dugoroni dug /
dugoroni dug + sopstveni izvori)
Koeficijent pokria rashoda na ime kamata = 12,9

38
Koeficijent pokria ukupnog duga = 1,44
4. Pokazatelji rentabilnosti
Donja granica rentabilnosti =7 125 000
Stopa poslovnog dobitka = 13,6%
Stopa neto dobitka = 8%
Stopa prinosa na ukupni kapital = 13,6%
Stopa prinosa na sopstveni kapital = 14,9%


39

4. MODELI KREDITNOG RIZIKA BAZIRANI NA
RAUNOVODSTVENIM PODACIMA

Preduzea uzimaju poslovne kredite radi pomoi u finansiranju obrtnih sredstava
(potraivanja i zalihe), radi kupovine opreme te radi ostalih legitimnih poslovnih potreba. Ima
onoliko tipova poslovnih kredita koji se odobravaju preduzeima koliko ima razliitih
preduzea zajmotraioca. Preduzea mogu koristiti kredite za finansiranje kratkoronih
potreba kao to su privremene potrebe za obrtnim sredstvima ili za finansiranje dugoronih
potreba kao to je kupovina nove opreme. Bilo da se radi o jednom ili o drugom obliku
kredita, kreditni analitiar mora sprovesti detaljnu analizu pre odobravanja kredita. Proces
procene kreditnog rizika preduzea koje trai kredit pre 30ak godina se obavljao upotrebom
znanja eksperata. Ovaj proces se sastojao od pregledanju finansijskih izvetaja i poslovnog
plana preduzea, kao i razgovora s vlasnikom preduzea. Rezultat takvog procesa je
rasporeivanje preduzea u jednu od rizinih kategorija koje oznaavaju odobravanje ili
odbijanje kreditnog zahteva. No, takvi sistemi nisu bili dovoljni kako bi se donosile odluke u
sve sloenijoj bankarskoj praksi. Stoga su se poeli razvijati statistiki modeli. U
univarijatnim kredit skoring sistemima, donosioci odluke u finansijskim institucijama
uporeuju razliite finansijske pokazatelje zajmotraioca sa industrijskim normama odnosno
normama grane delatnosti. Beaver
92
prezentuje moderan statistiki model za predvianje
finansijskog neuspeha. Kod korienja multivarijatnih modela, kljune raunovodstvene
varijable se kombinuju kako bi se proizveo skor kreditnog rizika ili mera verovatnoe da e
komitent kasniti u plaanju. Do sada se najvie primenjivala diskriminaciona analiza koju
sledi logit regresija. Prvi model u kojem poinje primena takvog pristupa bio je Altmanov Z
skor model
93
koji koristi multivarijatni pristup koji ukljuuje odnosne i kategorijalne vrednosti
koje se kombinuju kako bi se dobila mera, nazvana skor kreditnog rizika, koja najbolje
diskriminira izmeu uspenih i neuspenih preduzea. Scott
94
je uporeivao brojne empirijske
modele s teorijskim modelima. On je zakljuio da ZETA model najblie aproksimira njegov
teoretski model bankrota. Svrha ZETA modela bila je analizirati i testirati klasifikaciju
preduzea na ona koja e bankrotirati i na ona koja nee bankrotirati. Bardos se opredeljuje za
metodologiju statistikog kredit skoringa kako bi odredio rizik neuspeha preduzea.
Upotrebio je Fisherovu linearnu diskriminacionu analizu iji se princip sastoji u pronalasku
optimalne granice izmeu uspenih i neuspenih preduzea. Platt i Platt
95
koriste logit
regresiju kako bi otkrili jesu li za predvianje bankrota preduzea bolji finansijski odnosi u
odnosu na industriju od jednostavnih finansijskih odnosa preduzea. Johnsen i Melicher
96

upotrebljavaju multinomne logit modele kako bi predvideli bankrot preduzea. Altman,
Marco i Varetto
97
na uzorku italijanskih banaka uporeuju rezultate u

92
Beaver W., Financial Ratios as Predictors of Failure, Empirical Research in Accounting, 1966.
93
Altman E. I., Financial Ratios, Disriminant Analysis and the Prediction of Corporate Bankruptcy, Journal of
Finance 23, 1968, str. 189-209.
94
Scott J., The Probability of Bancruptcy, Journal of Banking and Finance 5, 1981, str. 29-54.
95
Platt H. D., Platt M. B., A Linear Programming Aproach to Bond Portfolio Selection, Economic Financial
Computing, 1991, str. 71-84, citirano u: Altman E. I., Saunders A., Credit Risk Measurement: Development
Over the last 20 Years, Journal of Banking and Finance, 21, 1998, str. 1721-1742.
96
Johnsen T., Melicher R.W., Predicting Corporate Bankruptcy and Financial Distress: Information Value
Added by Multinomial Logit Models, Journal of Economics and Business, 1994, str. 269-286.
97
Altman E.I., Marco G., Varetto F., Corporate Disteress Diagnosis: Comparison Using Linear Discriminant
Analysis and Neural Networks (the Italian Experience), Journal of Banking and Finance, 18, 1994, str. 505-529

40
identifikovanjupreduzea s finansijskim potekoama dobijene diskriminacionom analizom i
neuralnim mreama.
98

U savremene tehnike analize podataka koje su pogodne za predvianje verovatnoe
bankrota spadaju neuralne mree i algoritmi. Neuralne mree su relativno nov koncept u
analizi podataka, i potpuno drugaiji pristup od onog koji je zastupljen kod multivarijacionih
tehnika.
99

Odluke o oceni kreditnog rizika su vane za sve finansijske institucije koje daju
kredite zbog visokog rizika koji je povezan s loom, odnosno pogrenom odlukom. Proces
donoenja odluke o tome da li odobriti kredit ili ne kompleksan je i nestrukturiran, a neuralne
mree se dobro snalaze upravo u takvim okolnostima. Neuralne mree imaju odline
sposobnosti generalizacije, jednostavnosti modelovanja bez potrebe za specifikacijom
modela, nije nuno zadovoljenje pretpostavki o distribucijama podataka upotrebljenih u
modelu, sposobnost uenja bilo koje funkcije itd. Najee koriene arhitekture su: neuralne
mree irenje unazad i njene varijante zato to su vrlo dobre za probleme klasifikacije.
100

Ova tehnika je zamiljena da deluje slino ljudskom mozgu. Kao to ljudski mozak
nakon procesa uenja izvlai odreene pretpostavke na osnovu ranijih zapaanja, tako i ove
mree predviaju promene i deavanja u sistemu nakon procesa uenja. DM na osnovu ove
tehnike poinje uenjem mree pomou podataka koji su ve poznati, a koji se odnose na
vrednost koju elimo prognozirati. Nakon toga znanje se proverava, sve dotle dok rezultati
provere ne budu zadovoljavajuci. Ceo proces se u osnovi svodi na sledee : Prvo se
neuronskoj mrei daju odreeni podaci za koje ve znamo izlazne vrednosti. Na osnovu ovih
podataka neuronske mree prepoznaju obrasce i pravila. Zatim se na oznovu ovih obrazaca i
funkcija istrauju gomile podataka koje preduzea imaju u svojim bazama.
101

Neuralne mree nalaze iroku primenu u ekonomiji, posebno u oblasti finansija i
investiranja. Moe se navesti nekoliko primera ispitivanja problema ovom tehnikom analize:
Predvianje bankrotstva nekog preduzea sa znanjem da li je preduzee imalo
slinih problema u prolosti ili nije;
Ocena kreditne sposobnosti sa znanjem da li je kredit u prolosti otplaivan na
vreme ili nije;
Ponaanje kupaca u odnosu na neki proizvod sa poznatim prolim akcijama
kupaca ili bez poznatih prolih akcija.
Primeri neuralnih mrea i algoritama koji se primenjuju u ekonomiji su Random forest (metod
Sluajne ume) i Support vector machine metod (podravajuih/potpornih vektora).
Jedan od najmonih alata za konstruisanje i oblikovanje neuronskih mrea jeste Neuro
XL. Neuro XL je u stvari dodatak (add-on) klasinom MS Excel-u i kompatibilan je sa njim.
Postoje dva tipa ovog programa u zavisnosti od namene za koju se koriste:
102

98
arlija Nataa, Modeli kreditnog rizika bazirani na raunovodstvenim podacima i trinoj vrijednosti,Odjel za
matematiku sveuilita u Osjeku, 2008., str.7.-8.
99
Fedajev Aleksandra, Mihajlovi Vladimir, Neuronske mree kao metod multivarijacione analize- Studijsko-
istraivaki rad, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Kragujevcu, 2009.
100
matematiku sveuilita u Osjeku, 2008., str.18.
101
Max Bramer, British Library Cataloguing in Publication data, Springer-Verlag London limited, 2007
102
Fedajev Aleksandra, Mihajlovi Vladimir, Neuronske mree kao metod multivarijacione analize- Studijsko-
istraivaki rad, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Kragujevcu, 2009.

41
1. Neuro XL Predictor dodatak za predvianje;
2. Neuro XL Classifier dodatak za klasifikaciju.

4.1. Osnovni statistiki kredit skoring modeli za poslovne kredite

Ekonomski pritisci koji su nastali iz poveane potranje za kreditima zajedno sa
poveanom konkurencijom preduzea na tritu, kao i razvijanje kompjuterske tehnologije
doveli su do razvoja statistikih kredit skoring modela kako bi bio potpomognut proces
donoenja odluka vezanih za odobravanje kredita. Standardne statistike metode koriene u
industriji razvoja skorkartica su: diskriminaciona analiza, linearna regresija, logistika
regresija i stablo odluivanja. U univarijatnim kredit skoring modelima razliiti finansijski
pokazatelji zajmotraioca uporeuju se sa industrijskim normama odnosno normama grane
delatnosti. Kod korienja multivarijatnih modela, kljune raunovodstvene varijable se
kombinuju kako bi se proizveo skor kreditnog rizika ili mera verovatnoe da e komitent
kasniti u plaanju. Ako skor kreditnog rizika odnosno verovatnoa da e doi do kanjenja
zauzme vrednost iznad odabrane kritine vrednosti, zajmotrailac e biti odbijen ili podvrgnut
paljivoj kontroli. Najuobiajeniji oblik diskriminacione analize pokuava pronai linearnu
funkciju knjigovodstvenih i trinih varijabli koja najbolje diskriminira izmeu dve grupe
zajmotraioca onih koji plaaju i onih koji ne plaaju. To zahteva analizu skupa varijabli
kako bi se maksimizirala varijansa izmeu grupa i minimizirala varijansa unutar grupe. Slino
tome, logit analiza koristi skup knjigovodstvenih varijabli za predvianje verovatnoe da e
zajmotrailac kasniti u plaanju, pretpostavljajui da je ta verovatnoa logistiki
distribuirana.
103

4.1.1. Beaver model

Beaver
104
prezentuje prvi moderan statistiki model za predvianje finansijskog
neuspeha. On je svoj model bazirao na finansijskim odnosima koje izraunava na osnovu
raunovodstvenih podataka. Od 30 odnosa, pokazalo se da 3 najbolje predviaju finansijski
neuspeh:
105

1. tok novca/ukupna imovina
2. isti prihod/ukupni dugovi
3. tok novca/ukupni dugovi
Za svaki pojedini odnos Beaver je izraunavao graninu vrednost pa je preduzee sa
odnosom iznad te vrednosti smeteno u grupu potencijalno uspenih dok je preduzee sa
vrednou odnosa ispod definisane smeteno u grupu potencijalno neuspenih preduzea.
Prvi broj u svakoj eliji tabele 1. prikazuje udeo pogreno klasifikovanih preduzea u
test uzorcima, a brojevi u zagradama prikazuju udeo pogreno klasifikovanih preduzea u

103
104
Beaver W., Financial Ratios as Predictors of Failure, Empirical Research in Accounting, 1966.
105


42
originalnom uzorku. Moe se primetiti da udeo pogreno klasifikovanih preduzea raste
zajedno s brojem godina koje prethode neuspehu.
Iako je Beaverov model bio vrlo jednostavan univarijatni statistiki model, on
predstavlja poetak upotrebe i primene statistike metodologije u problemima kreditnog
rizika.
106

Tabela 1. Preciznost klasifikacije Beaverovog modela
Izvor: Beaver W., Finansial ratios as predictors of failure, Empirical Research in Accounting.
1966.

4.1.2. Altmanov Zskore model

Prvi model u kojem poinje primena multivarijatnog pristupa bio je Altmanov Zskor
model.
107
On koristi multivarijatni pristup koji ukljuuje odnosne i kategorijalne vrednosti
koje se kombinuju kako bi se dobila mera, nazvana skor kreditnog rizika, koja najbolje
diskriminie izmeu preduzea koja su neuspena i onih koja su uspena. Oekuje se da e
neuspena preduzea imati kretanje finansijskih odnosa drugaije nego to to imaju finansijski
zdrava preduzea. I kod Altmanovog modela se definie granina vrednost na osnovu koje
finansijska institucija donosi odluku. Naime, zahtevi za kredit se prihvataju ako je Zskor
preduzea iznad definisanog Zskora i obrnuto.
108

Istraivanje koje je sproveo Altman napravljeno je na uzorku koji se sastojao od 33
neuspena i 33 uspena preduzea. Kao rezultat viestruke diskriminacione analize, dobijeni
su sledei finansijski odnosi:

106
107
Altman E.I., Financial Ratios, Disriminant Analysis and the Prediction of Corporate Bankruptcy, Journal of
Finance 23, 1968, str. 189-209.
108

Broj godina
pre neuspeha
Tok novca/ukupna
imovina
isti
prihod/ukupni
dugovi
Tok novca/ukupni
dugovi
Veliina
uzorka
1 0,10 0,13 0,15 158
(0,10) (0,10) (0,08)
2 0,20 0,21 0,20 153
(0,17) (0,18) (0,16)
3 0,24 0,23 0,22 150
(0,20) (0,21) (0,20)
4 0,28 0,24 0,26 128
(0,26) (0,24) (0,26)
5 0,28 0,22 0,32 117
(0,25) (0,22) (0,26)

43
1. X1= tekua aktiva/ukupna aktiva (Current assets/Total Assets)
Mera neto likvidnosti u odnosu na ukupnu kapitalizaciju. Firma koja doivljava
operativne gubitke imae smanjenje tekue imovine prema ukupnoj imovini.
2. X2 = zadrani dobitak/ukupna aktiva (Retained earnings /Total assets)
Kod relativno mladih firmi ovaj odnos e biti nii jer one nisu imale vremena za
kumulaciju dobiti.
3. X3 = operativni dobitak(poslovni rezultat)/ukupna aktiva (Operating Profit/ Total Assets)
Kako se egzistencija preduzea bazira na mogunosti firme da svojim sredstvima
ostvari zaradu, ovaj odnos je naroito prikladan za zakljuivanje o mogunosti bankrota
preduzea.
4. X4 = trina vrednost glavnice/knjigovodstvena vrednost ukupnog duga
(Market value of Equity/Book Value of Total Debt)
Ovaj odnos pokazuje koliko sredstva preduzea gube na svojoj vrednosti pre nego to
obaveze premae imovinu i preduzee postane nesolventno.
5. X5 = prihodi od prodaje/ukupna aktiva ( Sales/Total assets)
Rezultujua diskriminaciona funkcija:
Z =0,012 X
1
+0,014 X
2
+0,033 X
3
+0,006 X
4
+0,999 X
5

Donja granina vrednost iznosi 1,81, to znai da e preduzea iji je Zskor ispod te
granice bankrotirati, dok je gornja granina vrednost 2,99 iznad koje preduzea nee
bankrotirati. Za skorove izmeu 1,81 i 2,99 su pronaene greke u originalnom uzorku.
Preciznost kojom model diskriminie izmeu uspenih i neuspenih preduzea 1 godinu pre
bankrota iznosi 95%, a dve godine pre bankrota 82%.
Zavisno od delatnosti preduzea postoje i posebne Altmanove formule:
109

Za privatne firme: Z = 0, 717 X1 + 0, 847 X2 + 3,107 X3 + 0, 420 X4 + 0, 998 X5
Gde je: X1 = (tekua aktiva tekue obaveze)/ukupna aktiva, X4 = knjigovodstvena vrednost
akcionarskog kapitala (equity)/ukupne obaveze, dok su X2, X3 I X5 kao u formuli (1).
Ovde je Z- skor preko 2,90 sigurna zona, od 1,23 do 2, 90 je siva zona, a ispod 1,23
zona bankrotstva.
Za proizvodne industrijske firme, neproizvodne industrijske firme i kredite privredama
sa tritima u razvoju:
Z = 6,56 X1 + 3,26 X2 + 6,72 X3 + 1, 05 X4
Gde se X1, X2, X3 i X4 izraunavaju kao u predhodnom sluaju, s tim da je Z skor
preko 2,66 sigurna zona, od 1,1 do 2,6 siva zona, a ispod 1,1 zona bankrotstva.
110

109
Jovanovi Jelena, Master rad- Finansijska analiza kao instrument upravljanja kreditnim rizikom, Univerzitet
Singidunum, Departman za poslediplomske studije, Beograd, 2010. ,str.69.
110
Kapor P., Bankarstvo, Megatrend Univerzitet, Beograd, 2007., str. 91


44

4.1.3. ZETA model kreditnog rizika

Nakon Zskor modela Altman, Haldeman i Narayanan
111
kreiraju ZETA model. Svrha
ZETA modela, koji je kreiran 1977, bila je analizirati i testirati klasifikaciju preduzea na ona
koja e bankrotirati i na ona koja nee. Model je uspean u klasifikovanju preduzea 5 godina
pre bankrota na uzorku proizvodnih i trgovakih preduzea. Prosena visina imovine
analiziranih preduzea bila je priblino 100 miliona dolara. Ni jedno preduzee nije bilo
slabije od 20 miliona dolara u aktivi.
112

Tanost modela iznosi vie od 90% za klasifikovanje preduzea jednu godinu pre
bankrota i 70% pet godina pre bankrota.
Iako je uzorak bio sastavljen od proizvodnih i trgovakih preduzea, to nije negativno
uticalo na rezultat. Uzorak za ovo istraivanje sastojao se od 53 neuspena preduzea od kojih
je 29 proizvodnih i 24 trgovakih, te od 58 uspenih preduzea meu kojima je bilo 32
proizvodna i 26 trgovakih preduzea.
Analizirano je 27 varijabli
113
dok se konaan model sastoji od sledeih sedam:
1. Povrat na imovinu dobit/ukupna imovina
2. Stabilnost zarade
3. Dobit/ukupne plaene kamate
4. Kumulativna profitabilnost zadrana zarada/ukupna imovina. Ovo je najvanija
varijabla u modelu. Ona ukljuuje starost preduzea, dividendnu politiku kao i
profitabilnost merenu tokom vremena
5. Likvidnost ukupna tekua aktiva/ukupna tekua pasiva
6. Kapitalizacija vlasniki kapital/ukupni kapital. Obe su vrednosti merene kao 5
godinji prosek ukupne trine vrednosti.
7. Veliina preduzea merena ukupnom imovinom preduzea
Upotrebljena je multivarijatna diskriminaciona analiza uz primenu linearne i kvadratne
strukture. Tanost linearnog modela, za klasifikaciju preduzea jednu godinu pre bankrota,
iznosi 96,2% za grupu neuspenih preduzea i 89,7% za grupu uspenih preduzea. Kod
kvadratne strukture, tanost za uspena preduzea iznosi 91,4%, a za neuspena 94,3%. Prema
oekivanjima, tanost se smanjuje za neuspena preduzea kako podaci postaju udaljeniji od
bankrota. Najznaajnija razlika izmeu kvadratne i linearne strukture je u testiranju test
uzoraka za grupu neuspenih preduzea. Ovde se linearni model pokazao puno uspenijim za
razliku od kvadratnog koji belei greku preko 50% za bankrote pet godina ranije.
114

111
Altman E. I., Financial Ratios, Disriminant Analysis and the Prediction of Corporate Bankruptcy, Journal
of Finance 23,1968, str. 189-209.
112
113
Altman E. I., Financial Ratios, Disriminant Analysis and the Prediction of Corporate Bankruptcy, Journal
of Finance 23,1968, str. 54.
114


45
ZETA model ima veu tanost u odnosu na Zskor model u klasifikaciji neuspenih
preduzea u razdoblju od 2 do 5 godina pre bankrota, dok je tanost za prvu godinu gotovo
jednaka za oba modela. Zmodel je pokazao neto veu tanost u odnosu na ZETA model u
klasifikaciji uspenih preduzea za period od dve godine u sluaju kada je mogue direktno
poreenje.
Ukoliko se ZETA model eli upotrebiti pri odluivanju o dodeli kredita, postavljanje
granine vrednosti zahteva malo razmiljanja. Ako je granina vrednost previsoka, slabiji
krediti e biti odbaeni, ali isto tako i neki dobri. Ako se pak granina vrednost postavi
prenisko, dobit e se obrnuta situacija. Naime, granina vrednost skora treba biti funkcija
trokova greke tipa I (gubitak zbog prihvatanja loeg kredita) i trokova greke tipa II
(gubitak zbog neodobravanja kredita dobrom kreditnom riziku).
115
Tri tome, na graninu
vrednost uticae prethodna verovatnoa da e kredit biti lo. Ako se postave jednake
prethodne verovatnoa za dobre i loe komitente i ako su trokovi greke tipa I i tipa II
jednaki, linearni model e dati graninu vrednost nuli, a prethodna verovatnoa iznosie 0,5.
No, samo mali deo zajmotraioca e zapravo kasniti odnosno biti loi to znai da e
prethodna verovatnoa biti manja od 0,5. Stoga se ona ne moe znati sa potpunom
preciznou pa se procenjuje u rasponu od 15%. Sva preduzea koja imaju skor iznad nule
su klasifikovana kao ona ije su karakteristike sline uspenim preduzeima dok ona sa
negativnim skorom pripadaju grupi neuspenih preduzea. Isti skor e se dobiti ako se ele
minimizirati ukupni trokovi pogrene klasifikacije preduzea. Optimalna granina vrednost
skora, prema tome, jednaka je sledeem:
116

II 2
I 1
c
C q
C q
ln ZETA =

gde je:
q
1
prethodna verovatnoa bankrota
q
2
prethodna verovatnoa nebankrota
C
I
troak greke tipa I
117

C
II
troak greke tipa II
118

Oekivani trokovi ZETA modela:
EC
ZETA
= q
1
(M
12
/ N
1
)C
I
+ q
2
(M
21
/ N
2
)C
II

gde je:
M
12
,M
21
broj pogrenih klasifikacija preduzea
N
1
broj neuspenih preduzea (bankrot)
N
2
broj uspenih preduzea (nebankrot)

115
Caouette J. B., Altman E. I., Narayanan P., Managing Credit Risk, Managing credit risk: the great challenge
for global financial markets, 2nd ed. John Wiley & Sons, 2008, str. 124.
116
117
Greka u identifikovanu neuspenih preduzea.
118
Greka u identifikovanu uspenih preduzea.

46
Obzirom na razliite pretpostavke na osnovu prethodne verovatnoe i trokove
greaka, definiu se razliite strategije klasifikacije, a treba i naglasiti da e se preciznost
modela menjati sa obzirom na odabranu graninu vrednost. Moe se oekivati da se vrednost
q
1
/q
2
kree izmeu 0,01/0,99 do 0,05/0,95, vrednost C
I
varira izmeu 0,6 i 0,8, a C
II
u rasponu
0,01 i 0,05. Praktina upotreba ZETA modela postoji pri oceni kreditne sposobnosti za
finansijske i nefinansijske institucije te pri identifikaciji nepoeljnog investicionog rizika.
119

119

47

5. ANALIZA FINANSIJSKIH IZVETAJA SA STANOVITA
POSLOVNE BANKE

Poto kreditni analitiar klijenata dobije sve neophodne informacije, moe da pone sa
analizom dostavljenih podataka. Kako bi obavio ovu analizu, potrebno je da prvo tabelarno
"organizuje" podatke iz finansijskih izvetaja. Ukoliko dostavljene projekcije nisu u istom
formatu, potrebno je da se prikau na slian nain, tako da se omogui logino poreenje
istorijskih i projektovanih vrednosti.
Kreditni analitiar klijenata mora da vodi rauna o tome da u potpunosti razume sve
finansijske podatke koji su mu dostavljeni. Slede objanjenja najeih stavki koje se mogu
nai u bilansima stanja i bilansima uspeha preduzea.

5.1. Bilans stanja

Bilans stanja je "snimak" finansijskog poloaja preduzea odreenog dana. Banka
treba da vodi rauna o tome da je bilans stanja izloen svakodnevnim promenama. Zbog toga
treba da raspolae najnovijim bilansom stanja, za koji je izvrena revizija i kojim raspolae
rukovodstvo preduzea.
120

Bilans stanja sastoji se od 5 jasno definisanih delova:
121

1. Kratkorona aktiva ili obrtna sredstva
2. Dugorona aktiva
3. Kratkorona pasiva ili kratkorone obaveze
4. Dugorona pasiva
5. Ukupni kapital (neto vrednost)
1. Kratkorona aktiva ili obrtna sredstva
122

Kratkorona aktiva ili obrtna sredstva obuhvataju gotovinu i druge stavke za koje se
razumno oekuje da mogu biti pretvorene u gotovinu u roku od 12 meseci od datuma bilansa
stanja, u toku redovnog poslovanja, a ukljuuju:
Gotovinu;
Iznose depozita u bankama i gotovinu u blagajni;
Potraivanja od kupaca i druga potraivanja. Iznosi koja preduzee
potrauje od drugih lica, sa rokom dospea do 12 meseci. Na teret

120
Mitrovi Aleksandar, Menadment raunovodstva, bilans stanja i uspeha-Diplomski rad, Visoka poslovna
kola, aak, 2011.,str.14.
121
Isto,str.14
122
Isto,str.14.-15.

48
bilansa uspeha izdvajaju se rezervisanja ukoliko iz bilo kog razloga
postoji sumnja da ova potraivanja nee biti naplaena.
Zalihe
Sirovine: sirovine nabavljene u svrhu izrade proizvoda preduzea;
procenjuju se po nabavnoj vrednosti ili nioj trinoj vrednosti;
Proizvodnja u toku: proizvodnja koja je u toku, odnosno, polugotovi
proizvodi; procenjuju se po nabavnoj vrednosti sirovina uveanoj za
trokove proizvodnje nastale do odreenog datuma ili po nioj trinoj
vrednosti;
Gotovi proizvodi: proizvod kod koga je proizvodni proces zavren i koji
eka prodaju; ovde se procena takoe vri na osnovu nabavne vrednosti
uveane za ostvarene trokove proizvodnje ili po nioj trinoj vrednosti;
treba obratiti panju na to da se na dobit ne rauna pre nego to je
ostvarena prodaja.
2. Dugorona aktiva
123

Sredstva u ovoj kategoriji su ona koja se dugorono koriste u poslovanju i za koja se
ne oekuje da budu pretvorena u gotovinu u periodu od 12 meseci. Uglavnom obuhvataju:
Zemljite i graevinske objekte
Opremu/maine
Motorna vozila
Na ove stavke se primenjuje amortizacija, odnosno, njihova bilansna vrednost se
smanjuje tokom korisnog veka trajanja, na teret bilansa uspeha. Takoe je est sluaj da se
vrednost zemljita i graevinskih objekata koriguje na vie, ukoliko se njihova vrednost na
slobodnom tritu, odnosno, cena po kojoj mogu biti prodati poveava. Ovo je uslovljeno
dokumentovanom procenom vrednosti koju je izvrilo lice ovlaeno za ovu vrstu procene.
3. Kratkorona pasiva (ili obaveze)
124

Iznosi koji obuhvataju obaveze preduzea, sa rokom dospea do 12 meseci od datuma
bilansa stanja. U njih spadaju:
Kratkorone obaveze prema bankama: iznosi koji se otplauju bankama
na zahtev ili sa rokom dospea do 12 meseci, ukljuujui tekua
dospea po osnovu dugoronih kredita, odnosno, deo dugoronih
obaveza koji dospeva za otplatu u roku od 12 meseci;
Obaveze prema dobavljaima i druge obaveze: plaanja koja dospevaju
u korist dobavljaa sirovina i po osnovu drugih usluga, sa rokom
dospea do 12 meseci;

123
124
Isto,str.15.

49
4. Dugorona pasiva
125

Dugorone obaveze prema bankama: neotplaeni deo dugoronih
kredita banaka koji dospeva za otplatu u roku od 12 meseci od datuma
bilansa stanja;
Dugorone obaveze: iznosi koji dospevaju za plaanje po isteku 12
meseci od datuma bilansa stanja. Ovde spadaju plaanja po osnovu
investicionih nabavki, za robu koja je kupljena pod uslovima odloenog
plaanja i krediti iz drugih izvora, osim banaka.

5. Ukupni kapital:
126

Udeli u preduzeu kojima raspolau akcionari. Naziva se i "neto vrednost"
127
i
obuhvata:
Akcionarski kapital: iznosi uplaeni po osnovu kupovine akcija ili
udela u preduzeu;
Nerasporeena dobit: ostvarena dobit preduzea koja nije rasporeena
akcionarima umanjena za ostvareni gubitak preduzea;
Revalorizacione rezerve: Ukupno poveanje vrednosti osnovnih
sredstava, kao rezultat procene vrednosti na slobodnom tritu u
odnosu na njihovu nabavnu vrednost, poto se odbije iznos umanjenja
vrednosti osnovnih sredstava na otvorenom tritu u odnosu na njihovu
nabavnu vrednost.

5.2. Bilans uspeha

Bilans uspeha izrauje se da bi se sagledao nivo aktivnosti u poslovanju preduzea i
ostvarena dobit ili gubitak u konkretnom periodu poslovanja. Osnovne stavke koje sadri
bilans uspeha su:
128

Prodaja: ukupan iznos prodaje, koji je ostvaren i fakturisan kupcima;
Direktni trokovi: direktni trokovi nastali u procesu proizvodnje.
Nazivaju se i nabavna vrednost prodate robe. Bilans stanja iskazuje

125
126
Isto,str.16.
127
Neto vrednost ili ukupni kapital preduzea predstavlja iskljuivo iznos za koji je ukupna vrednost aktive,
odnosno, njena realna ili trina vrednost, vea od iznosa obaveza. Mogue je da preduzee ima negativnu neto
vrednost i, u tom sluaju, moe nastaviti sa poslovanjem ukoliko su akcionari ili banka, ili ak dobavljai,
spremni da ga podre dovoljnim iznosima gotovine, tako da svoje obaveze podmiruje u rokovima dospea.
128
kola, aak, 2011.,str.16.-17.


50
nain na koji su nastali ovi trokovi. Osnovne stavke su plate, nabavna
vrednost sirovina i komponenti, gorivo, energija i transport;
Direktni trokovi obuhvataju i amortizaciju iznos amortizovane
vrednosti osnovnih sredstava tokom godine. Treba obratiti panju na to
da se ovo razlikuje od ostalih trokova, jer podrazumeva
"bezgotovinsku stavku" po kojoj preduzee ne evidentira odliv
gotovine. Umanjenjem bilansa uspeha po osnovu ovog iznosa, formira
se rezerva iz koje e se, prema potrebi, vriti zamena osnovnih
sredstava.
Bruto dobit ili dobit iz poslovanja: ukupan iznos ostvarene prodaje
umanjen za ukupne trokove poslovanja;
Indirektni trokovi: svi drugi ostvareni trokovi preduzea. Takoe se
odnose na prodaju, opte i administrativne trokove. Bilans uspeha
iskazuje nain na koji su nastali ovi trokovi. Osnovne stavke su plate
rukovodstva i administrativnog osoblja, trokovi prodaje, marketinga i
drugi opti trokovi;
Ostali prihodi: svi ostvareni prihodi preduzea, osim onih po osnovu
prodaje proizvoda u redovnom poslovanju, na primer, prihodi od
zakupa i plasmana.
Dobit pre plaanja kamata i poreza: Neto dobit po odbitku gornjih
stavki.
Rashodi kamata: Iznos plaene kamate po osnovu kredita.
Prihodi od kamata: Iznos primljene kamate po osnovu depozita.
Dobit pre poreza: Iznos dobit poto su podmireni svi trokovi i rashodi,
ali pre plaenog poreza. Preduzea se obino procenjuju na osnovu
ovog iznosa, s obzirom da on obuhvata sve stavke za koje se smatra da
su pod kontrolom preduzea.
Porez: Obraunati (a ne plaeni) porez tokom perioda.
Dobit posle poreza: Konaan rezultat ukljuujui sve trokove.
129

5.3. Pokazatelji bilansa stanja

Postoji nekoliko kljunih pokazatelja koje kreditni analitiar klijenata moe koristiti
kao pomo u proceni finansijskog potencijala preduzea.

129
http://www.scribd.com/doc/82015250/14658-Opisi-bilansa

51
1. Stopa ukupne zaduenosti (obaveze u odnosu na ukupni kapital)
130

Odnos ukupnih obaveza prema ukupnom kapitalu. Ko ima vei udeo u preduzeu
akcionari ili poverioci? Uglavnom, to je vrednost ovog pokazatelja nia, to je finansijski
poloaj preduzea bolji. Ukoliko rezultati poslovanja krenu silaznom linijom, preduzee e
imati manji broj poverilaca koji moraju da se isplate i bie sposobnije da se odri u
nepovoljnim okolnostima. Takoe, to je bilans stanja kvalitetniji, odnosno to je iznos
obaveza manji, a iznos ukupnog kapitala vei, preduzee e lake obezbediti finansiranje od
strane banaka i dobavljaa, pod uslovom da svoje poverioce moe da ubedi da su nepovoljna
kretanja privremenog karaktera i da je rukovodstvo preduzelo neophodne mere kako bi
popravilo situaciju.
Kod preduzea koje se bavi proizvodnjom, banka treba da bude obazriva ako je odnos
ukupnih obaveza prema ukupnom kapitalu iznad 1:1, poto se uzme u obzir objektivna
vrednost aktive i treba da ustanovi da li je udeo akcionara u preduzeu dovoljno visok.
131

2. Stopa zaduenosti prema bankama (obaveze po kreditima banaka u odnosu na
ukupni kapital)
132

Ovaj pokazatelj slian je prethodnoj stopi zaduenosti, ali uzima u obzir samo
kamatonosne obaveze. Ima istu funkciju kao i pokazatelj ukupne zaduenosti.
Kao i kod pokazatelja ukupne zaduenosti, banka treba da bude obazriva ako je
pokazatelj zaduenosti prema bankama iznad 0,75:1, poto se uzme u obzir objektivna
vrednost aktive. Banka takoe treba posebno da obrati panju na pokazatelj servisiranja duga i
pokazatelj pokria kamata (u daljem tekstu), kako bi bila sigurna da je preduzee sposobno da
izmiruje svoje obaveze.

3. Stopa ukupne likvidnosti
133

Odnos obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza mera likvidnosti preduzea. Da li
preduzee moe da oekuje da tokom narednih 12 meseci naplati odgovarajue iznose
gotovine, tako da izmiruje svoje obaveze u rokovima dospea tokom tog perioda? U
protivnom, tokovi i izvori gotovine imae negativnu vrednost, to moe ograniiti sposobnost
preduzea da izmiruje svoje obaveze, ukljuujui i one prema banci.
Kod preduzea koje se bavi proizvodnjom, pokazatelj likvidnosti treba da bude
najmanje u odnosu 1,25:1. Ako je ovaj odnos nii, banka treba da ustanovi da li e nivo
likvidnosti preduzea imati kontinuitet koji mu omoguava da obaveze izmiruje u roku
dospea.

130
131
132
133
Isto,str.18.

52
4. Stopa likvidnosti bez zaliha
134

Odnos koji je slian pokazatelju ukupne likvidnosti i ima istu funkciju, ali iskljuuje
zalihe iz obrtnih sredstava, s obzirom da su zalihe manje likvidne nego ostala obrtna sredstva,
to podrazumeva mogunost problema u realizaciji. Ovaj pokazatelj podrazumeva jo stroe
kriterijume i, kada se radi o bilansu stanja proizvodnog preduzea, ne bi trebalo da bude nii
od 1:1. Ako je ovaj odnos nii, banka treba da ustanovi da li e nivo likvidnosti preduzea
imati kontinuitet koji mu omoguava da obaveze izmiruje u roku dospea.

5. Pokazatelj potraivanja
135

Pokazatelj potraivanja koristi se za merenje efikasnosti preduzea u naplati iznosa
koje potrauje od kupaca. Izraunava se tako to se ukupan iznos otvorenih potraivanja iz
bilansa stanja pomnoi sa 365 i dobijeni rezultat podeli iznosom ukupne prodaje. Rezultat
predstavlja broj dana nenaplaenih potraivanja u odnosu na prodaju. Ukoliko se ovaj broj
poveava iz godine u godinu ili ako znaajno odstupa od uslova prodaje preduzea, to moe
da znai da preduzee ima problema u naplati potraivanja, to kreditnom analitiaru klijenata
ukazuje na mogunost problema sa kojima je preduzee suoeno u pogledu likvidnosti.
Kreditni analitiar klijenata treba rukovodstvu da postavi odgovarajua pitanja i ustanovi
razloge za ova nepovoljna kretanja.
6. Pokazatelj prometa zaliha
136

Pokazatelj prometa zaliha koristi se za merenje efikasnosti preduzea u pogledu
prometa zaliha. Izraunava se tako to se iznos zaliha na kraju godine pomnoi sa 365 i
dobijeni rezultat podeli iznosom nabavne vrednosti prodate robe. Ukoliko se ovaj broj
poveava iz godine u godinu, moe ukazivati na to da je preduzee suoeno sa problemima u
procesu proizvodnje ili prodaji svojih proizvoda. Kreditni analitiar klijenata i u ovom sluaju
mora da preispita situaciju i da postavi odgovarajua pitanja rukovodstvu preduzea.
7. Pokazatelj servisiranja duga
137

Ovo je verovatno najznaajniji pokazatelj za banke koje daju kredite. Predstavlja
odnos izmeu iznosa dobiti, pre plaenih kamata i poreza, s jedne strane i otplata glavnice
banci, s druge strane. Odraava stepen sigurnosti na koji banka moe da rauna pre nego to
korisnik kredita postane nesposoban da izmiruje svoje obaveze. Ako ovaj odnos padne na
nivo ispod 3:1, banka treba da ustanovi da li e preduzee biti u stanju da redovno servisira
dug prema banci.
8. Pokazatelj pokria kamata
138

Ovaj pokazatelj je slian onom koji se odnosi na servisiranje duga, ali se ograniava
na evidentiranje iznosa dobiti, pre plaanja kamata i poreza, s jedne strane i iznosa kamata
koji dospevaju za plaanje banci, s druge strane, odnosno, stepen sigurnosti na koji banka
moe da rauna pre nego to korisnik kredita postane nesposoban da izmiruje svoje obaveze
prema banci po osnovu kamata. Banka bi uglavnom trebalo da oekuje da ovaj pokazatelj

134
Isto.str.18.
135
136
Isto.str.18.
137
Isto,str.18.
138
Isto,str.19.

53
odraava odnos 4:1, kako bi bila sigurna da e preduzee redovno izmirivati svoje obaveze po
ovom osnovu.

5.4. Mere rezultata poslovanja

Koje instrumente kreditni analitiar klijenata moe da koristi kako bi procenio
rezultate poslovanja preduzea i prepoznao trendove u rezultatima poslovanja? Ove mere
mogu se koristiti i za procenu preduzea u odnosu na konkurenciju, a time i njegovu
rentabilnost u odnosu na standarde konkretne delatnosti.
139

1. Prinos na kapital
Iznos dobiti posle poreza izraen kao procenat ukupnog kapitala. Ovo je najznaajnija
mera za procenu rezultata poslovanja.
Kolika je stopa prinosa na kapital koju preduzee obezbeuje akcionarima? Da li se iz
godine u godinu poveava ili opada? Da li je prinos dovoljan da akcionarima nadoknadi rizik
koji podrazumeva njihovo ulaganje? Ako stopa prinosa na kapital ne obezbeuje dovoljnu
kompenzaciju i projekcije ukazuju na to da se ovo nee desiti u doglednoj budunosti,
akcionarima bi trebalo savetovati da prodaju ili likvidiraju preduzee.
2. Bruto mara
3. Neto mara pre poreza
4. Neto mara posle poreza
Sve navedene vrednosti izraene su u procentima i predstavljaju mere profitabilnosti
na razliitim nivoima u odnosu na prodaju. Bruto mara je mera koja podrazumeva odnos
dobiti iz poslovanja i prodaje. Neto mara pre poreza smatra se najznaajnijom, jer predstavlja
meru rezultata poslovanja po odbitku svih trokova koje preduzee moe da kontrolie.
Kreditni analitiar klijenata treba da prati kretanja iz godine u godinu. Ako se mare kreu
silaznom linijom, potrebno je ustanoviti razloge za takva nepovoljna kretanja.
140

139
140
kola, aak, 2011.,str.19.-20.


54
6. PRIMER POSTUPAKA ODOBRAVANJA KREDITA
U ODNOSU NA OCENU KREDITNOG RIZIKA GDE JE
ODOBREN KREDIT

6.1. Analiza zahteva za kredit i predlog kreditnog analitiara

1. Predstavljanje klijenta
Klijent X
Adresa /
Delatnost (opisno i broj iz statistike) Prerada drveta i proizvodnja drvnih asortimenata - 20111
Oblik organizovanja doo
Datum osnivanja 06.02.2001
Datum poslednje promene registracije 15.12.2005
Matini broj /
Broj poreskog obveznika /
Direktor /
Kontakt osoba i funkcija /
Broj i struktura zaposlenih 45 radnika
Vlasnici - struktura i % uea u vlasnitvu 100% privatno
Iznos registrovanog kapitala
(u Reenju o registraciji preduzea)
Kapital iz bilansa stanja preduzea

5.000,00 RSD
2.570.731 RSD
Povezana preduzea -
Povezanost sa Bankom

2. Podaci iz zahteva:
Datum podnoenja zahteva: 25.09.2012.
Datum kompletiranja zahteva: 30.09.2012.
Traeni Iznos: 1.300.000,00 RSD
Rok: 84 meseci, 12 meseci grejs period
Namena: Za osnovna i obrtna sredstva

3. Poslovna povezanost sa Bankom
a) Pasivni i neutralni poslovi (prethodna) 2011.g (tekua)2012. g
Datum otvaranja RSD rauna 15.03.2001 godine

55
Unutranji platni promet - prilivi 5.245.678,55 3.876.422,82
Unutranji platni promet - odlivi 5.242.872,12 3.876.342,55
Unutranji platni promet prilivi (bez kredita banke) 4.945.678,55 3.376.422,82
Devizni platni promet - prilivi 1.342.981,49 1.296.348,57
Devizni platni promet odlivi 1.342.871,49 1.296.348,57

Depoziti u Banci (Da/ne)
Iznos RSD RSD
Rok god. god.

b) Blokade rauna
Godina ..........g ......g
Broj dana blokade
Broj neprekidnih dana blokade
Razlog blokade

Raun preduzea nije bio blokiran.

c) Razvrstavanje
Procijenjeni nivo rizika (od 1 do 10)
nivo rizika (od 1-10) i ocjena u %
opisno (prihatljiv, neprihvatljiv itd. po modelu
u prilogu)
2
84,10%
NIZAK
Datum
razvrstavanja
03.11.2011.
Gornja granica zaduenja:
Ocjena kreditne sposobnosti u %
10.712.193 RSD
85 %

d) Ukupni plasmani i gornja granica zaduenja
Datum: 30.09.2012. god
1 Iznos kredita/garancije (novi zahtev) 1.300.000,00 RSD
2 Ukupne obaveze preduzea 1.248.926,00 RSD
3 Kapital preduzea 2.570.731,00 RSD

4 Bruto plasmani (ukupna izloenost prema klijentu) 603.718,19 RSD
% izloenosti u odnosu na osnovni kapital Banke 1,33 %

5 Bruto plasman + novi zahtev (4+1) 1.403.718,19 RSD

56
% izloenosti u odnosu na osnovni kapital Banke 3,10 %

6 Gornja granica zaduenosti (ukupan kapital preduzea x3) 10.712.193,00 RSD
7 Prostor za zaduenje (6-2) 9.463.267,00 RSD
8 Prostor za novo zaduenje nakon odobrenja novog zahteva (7-1) 4.973.027,00 RSD
9
Formirane opte rezervacije:
na postojei bruto plasman
na bruto plasman uvean za novi zahtjev

12.464,33 RSD
28.054,36 RSD
10
Formirane posebne rezervacije:
na postojei bruto plasman
na bruto plasman uvean za novi zahtjev

-

Usklaenost zahtjeva sa politikom i strategijom
Banke i zakonskim limitima
da

e) Prihod koji je Banka ostvarila u poslovanju sa ovim klijentom (ili posmatranom grupom
povezanih lica) na dan 30.09.2012. god.
Vrsta prihoda
Podnosilac zahteva Povezana lica Ukupno
Prethodna
2011.
Tekua
2012.
Prethodna Tekua Prethodna Tekua
Kamata po KK 25.874,40 34.142,68 25.874,40 34.142,68
Kamata po DK 19.969,56 9.259,33 19.969,56 9.259,33
Naknade, garancije 5.534,74 - 5.534,74 -
Naknade UPP 3.707,23 2.663,54 3.707,23 2.663,54
Naknade IPP 4.679,62 3.580,60 4.679,62 3.580,60
Naknade krediti 5.000,00 5.000,00
Ukupna izloenost povezanih lica Iznos % u odnosu na osn. kap

1.
2.
3.
4.
Ukupno

..............................RSD
..............................RSD
..............................RSD
..............................RSD
..............................RSD

%
%
%
%
%

57
Ukupno 59.765,55 54.646,15 59.765,55 54.646,15

f) Zaduenost klijenta kod Banke(struktura) na dan 30.09.2012.
Vrsta
dugovanja
Nominalni
iznos u RSD
Trenutni
saldo
Dospelo
Konaan rok
dospea
Obezbeenje
opis
Obezbeenje
vrednosti
Dug. kredit 244.478,75 103.718,19 - 12.01.2014.
Hipoteka na
zemljite i
objekte
513.259 RSD
Okvirni
kredit
500.00,00 500.000,00 - 18.01.2013.
Hipoteka na
poslovni
objekat
zalog opreme
456.231,00
401.432,20
Garancije - -
Kamate - - -
Naknade -
Ostalo
Ukupno: 744.478,75 603.718,19 -

i) Zaduenost klijenta kod drugih banaka, privrednih subjekata, drave na dan 30.09.2012.
- NEMA DRUGIH ZADUENJA
Vrsta
dugovanja
Poverilac
Trenutni
saldo
Dospelo
Konaan rok
dospea
Obezbeenje
opis
Obezbeenje
vrednost
lizing
Dug. kredit
Kratk. kredit
Garancije
Ostalo
Ukupno:

j) Obezbeenje (osiguranje) novog plasmana
Vrsta obezbeenja
opis
Procenjena
vrednost (RSD)
Nain procene* Vlasnik imovine
Stopa
pokrivenosti
plasmana
Hipoteka na
poslovni objekat
1.740.720,00
ovlaeni sudski
procenitelj

1,07
Ukupno: 1.740.720,00
* slobodna procena, knjigovdstvena vrednost, fakturna vrednost, procena ovlaenog sudskog vetaka


58

4. Finansijski podaci

Osnovni podaci iz Bilansa stanja i Bilansa uspeha
Bilans stanja i uspeha 31.12.2009.g. 31.12.2010.g.
Ukupna aktiva 2.955.352 3.132.258
Stalna imovina 1.55.7671 1.744.017
Obrtna imovina 1.39.681 1.377.685
Kapital 1.914.659 2.168.755
Ukupne obaveze 1.014.130 962.051
Dugorone obaveze ukupno
Kratkorone obaveze ukupno 1.014.130 962.051
Ukupan prihod 4.966.530 4.662.645
Ukupan rashod 4.214.716 3.891.305
Neto dobit posle poreza 740.133 732.896

Osnovni podaci iz Bilansa stanja i Bilansa uspeha
Bilans stanja i uspeha 31.12.2011..g. 31.08.2012.
Ukupna aktiva 3.503.155 4.187.081
Stalna imovina 1.804.522 1.786.564
Obrtna imovina 1.683.742 2.400.517
Kapital 2.483.610 2.570.731
Ukupne obaveze 1.019.055 1.248.926
Dugorone obaveze - ukupno 177.803 118.535
Kratkorone obaveze - ukupno 841.252 1.130.391
Ukupan prihod 4.177.542 2.780.083
Ukupan rashod 3.748.971 2.412.659
Neto dobit posle poreza 404.466 367.424

Osnovni finansijski pokazatelji - racio analiza
Pokazatelji 31.12.2009 g. 31.12.2010 g.
Neto obrtni fond 356.988 424738
Stopa pokrivenosti zaliha 105,90 105,44
Opti racio likvidnosti 1,38 1,43
Rigorozni racio likvidnosti 1,05 1,01
Odnos dug/kapital 0,53 0,44

59
Stepen samofinansiranja 65,68 69,29
Koeficijent obrta kupaca 4,96 4,56
Koeficijent obrta dobavljaa 6,07 6,06
Koeficijent obrta zaliha 13,49 12,14
Stopa prinosa od prodaje 0,15 0,16
Stopa prinosa na aktivu 0,25 0,23
Stopa prinosa na vlasniki kapital 148,03 146,58

Osnovni finansijski pokazatelji - racio analiza
Pokazatelji 31.12.2011. g. 31.08.2012.
Neto obrtni fond 856.891 1.032.006
Stopa pokrivenosti zaliha 111,96 112,21
Opti racio likvidnosti 2 1,91
Rigorozni racio likvidnosti 1,09 1,10
Odnos dug/kapital 0,41 0,49
Stepen samofinansiranja 70,91 61,39
Koeficijent obrta kupaca 4,02 2,98
Koeficijent obrta dobavljaa 13,62 8,65
Koeficijent obrta zaliha 6,29 4,76
Stopa prinosa od prodaje 0,11 0,13
Stopa prinosa na aktivu 0,12 73,48
Stopa prinosa na vlasniki kapital 80,89 0,09

5. Trite (prodaje i nabavke) i konkurencija

5.1. Struktura kupaca - trite prodaje
Kupac
Grad/
drava
Prodaja
kao % od ukupne prodaje Uslovi plaanja*
Prethodna godina Tekua godina
A / 25% 25% Odloeno 30 dana
B / 25% 25% odloeno 30 dana
C / 25% 25% odloeno 30 dana
*avansno, odloeno plaanje (navesti broj dana)


60
5.2. Struktura dobavljaa trite nabavke
Dobavlja Grad/drava
Vrsta
sirovina/robe
Postojei ili
budui
Uslovi plaanja
D / sirovine avansno AVANSNO
E / sirovina avansno AVANSNO
*avansno, odloeno plaanje (navesti broj dana)

5.3. Konkurencija
Naziv preduzea Grad/drava Proizvod
Trini udeo koji
pokriva*
Privatno/dravno
preduzee
F / Stolarija i rezana graa privatno
G / Stolarija i rezana graa privatno
H / Rezana jelova graa privatno

Struktura investicije
Izvori finansiranja
Ukupno
Preduzee Banka
Oprema - specificirati 800.000 800.000
1. Ukupno oprema 800.000 800.000
Objekti specificirati 279.105 500.000 779.105
Objekti - specificirati
2. Ukupno objekti 279.105 500.000 779.105
Obrtna sredstva-specificirati 193.895 193.895
Obrtna sredstva-specificirati
3. Ukupno obrtna sredstva 193.895 193.895
4. UKUPNO 473.000 1.300.000 1.773.000
6. Menadment

Ime i prezime Pozicija Dob Obrazovanje
Radno iskustvo
- ukupan broj
godina
Radno iskustvo u
delatnosti koja se
finansira broj godina
1. Direktor 48 VSS 23 5
2. Ten. direktor 40 VSS 15 5
3.


61
7. Procena nivoa rizika

Max-bodovi Preduzee bodovi %
Menadment 65 54 83,10%
Poslovni uslovi 100 87 87,00%
Finansijski uslovi 65 62 95,40%
Servisiranje duga 45 30 66,70%
Kolateral 30 23 76,70%
Namena kredita 35 30 85,70%
UKUPNA OCENA 340 286 84,10%

NIVO RIZIKA (1-10) 2
NIVO RIZIKA (opisno) NIZAK

6.2. Finansijska analiza preduzea X

R.b. Pokazatelji
Referentna
vrednost
2012 2011 2010
FINANSIJSKI POLOAJ
1 FINANSIJSKA RAVNOTEA
2 Kratkorona finansijska ravnotea vee od 1 1.11 1.02 1.02
3
Dugorona finansijska ravnotea (racio finansijske
stabilnosti)
manje od 1 0.97 0.99 0.99
4 Neto obrtni fond 856,891 424,738 356,988
5
Neto obrtni fond II nain (obrtna imovina+AVR-
kratkorne obaveze+PVR)
856,891 424,738 356,988
6 Stopa pokrivenosti zaliha vee od 100% 111.96% 105.44% 105.90%
7 LIKVIDNOST
8 Trenutna likvidnost - I stepen likvidnosti 1 0.00 0.02 0.00
9
Ubrzana likvidnost (rigorozni racio likvidnosti) - II
stepen likvidnosti
1 1.09 1.01 1.05
10
Tekui koeficijent (opti koef. likvidnosti) - III
stepen likvidnosti
1-1.5 2.00 1.43 1.38
11 ZADUENOST
12 Zaduenost prema ukupnoj aktivi 0.29 0.31 0.34
13 Odnos ukupan dug/kapital max 3 0.41 0.44 0.53

62
R.b. Pokazatelji
Referentna
vrednost
2012 2011 2010
14 Zaduenost prema bankama (krediti/ kapital) 0.21 0.19 0.00
15 SOLVENTNOST
16 Solventnost (poslovna imovina/ukupni dugovi) 3.44 3.26 2.91

17 ADEKVATNOST KAPITALA
18 Ukupan kapital 2,483,610 2,168,755 1,914,659
19 % rast /pad u odnosu na prethodnu godinu 14.52% 13.27%
20
Stepen samofinansiranja (% uee sopstvenog
kapitala u uk. izvorima)
min 25% 70.91% 69.29% 65.68%
21
Finansijska zavisnost (% uee dugova u ukupnim
izvorima finansiranja)
max 75% 29.09% 30.71% 34.32%
22
Odnos sopstveni/pozajmljeni izvori finansiranja -
stepen pokria
2.44 2.25 1.89
23
Odnos kratkoronih obaveza i ukupnih izvora
finansiranja
24.01% 30.71% 34.32%
24 Ukupne obaveze 1,019,055 962,051 1,014,130
25 % rast /pad u odnosu na prethodnu godinu 5.93% -5.14%
26 Struktura obaveza 100.00% 100.00% 100.00%
27
% uee dugoronih obaveza u ukupnim
obavezama
17.45% 0.00% 0.00%
28 % uee kratkoronih u ukupnim obavezama 82.55% 100.00% 100.00%
29 Ukupne dugorone obaveze 177,803 0 0
30 % rast /pad u odnosu na prethodnu godinu
31 Struktura dugoronih obaveza 100.00%
32
% uee obaveza koje se mogu konvertovati u
kapital u uk. dug. obavezama
0.00%
33
% uee obaveza prema povezanim pravnim licima
u uk. dugoronim obavezama
0.00%
34
% uee obaveza po dugoronim HOV u ukupnim
dugoronim obavezama
0.00%
35
% uee dugoronih kredita u ukupnim
dugoronim obavezama
100.00%
36
% uee ostalih dugoronih obaveza u ukupnim
dugoronim obavezama
0.00%
37 Ukupne kratkorone obaveze 841,252 962,051 1,014,130
38 % rast /pad u odnosu na prethodnu godinu -12.56% -5.14%
39 Struktura kratkoronih obaveza 100.00% 100.00% 100.00%

63
R.b. Pokazatelji
Referentna
vrednost
2012 2011 2010
40
% uee kratkoronih kredita od povezanih
pravnih lica u uk. kratk. obavezama
0.00% 0.00% 0.00%
41
% uee kratkoronih kredita u ukupnim
kratkoronim obavezama
41.60% 43.89% 0.00%
42
% uee ostalih kratkoronih obaveza u ukupnim
21.40% 17.80% 5.72%
43
% uee primljenih avansa, depozita i kaucija u
ukupnim kratkoronim obavezama
4.10% 0.08% 0.00%
44
% uee dobavljai - povezana pravna lica u
0.00% 0.00% 0.00%
45
% uee dobavljaa u ukupnim kratkoronim
obavezama
26.02% 33.27% 91.11%
46
% uee ostalih obaveza iz poslovanja u ukupnim
0.00% 0.00% 0.00%
47 % uee obaveza iz specifinih poslova 0.00% 0.00% 0.00%
48
% uee obaveza za zarade i naknade zarada u
2.52% 1.04% 0.72%
49
% uee obaveza za poreze, doprinose i druge
dadbine u uk. kratk.obavezama
4.29% 3.92% 2.45%
50 % uee drugih obaveza 0.07% 0.00% 0.00%
IMOVINSKI POLOAJ
51 I ANALIZA STRUKTURE
52
1.% uee vanposlovne imovine u ukupnoj
aktivi
0.00% 0.00% 0.00%
53 Poslovna aktiva 3,503,155 3,132,258 2,955,352
54 % rast/pad u odnosu na prethodnu godinu 11.84% 5.99%
55 2. Struktura poslovne aktive 100.00% 100.00% 100.00%
56
% uee neupisanog uplaenog kapitala u
poslovnoj aktivi
0.00% 0.00% 0.00%
57 % uee investiranog kapitala u poslovnoj aktivi 0.57% 0.64% 0.68%
58 % uee operativne imovine u poslovnoj aktivi 99.43% 99.36% 99.32%
59 3. Struktura operativne imovine 100.00% 100.00% 100.00%
60 % uee obrtne imovine 48.77% 44.61% 47.62%
61 % uee fiksne imovine 51.23% 55.39% 52.38%
62 II ANALIZA FIKSNE IMOVINE
63 Struktura fiksne imovine po nabavnoj vrednosti 100.00% 100.00% 100.00%
64
% uee nematerijalnih ulaganja u fiksnoj imovini
(NV)
0.00% 0.00% 0.00%
65 % zemljita, uma i viegodinjih zasada u fiksnoj 0.00% 8.75% 9.76%

64
R.b. Pokazatelji
Referentna
vrednost
2012 2011 2010
imovini (NV)
66 % graevinskih objekata u fiksnoj imovini (NV) 8.55% 38.71% 32.59%
67 % uee opreme u fiksnoj imovini (NV) 36.56% 52.38% 51.14%
68 % uee alata i inventara u fiksnoj imovini (NV) 52.63% 0.00% 0.00%
69
% ostalih osnovnih sredstava u fiksnoj imovini
(NV)
0.00% 0.00% 0.00%
70
% uee avansa i osnovnih sredstava u pripremi u
fiksnoj imovini (NV)
2.26% 0.16% 6.51%
71 Fiksna imovina 1,804,522 1,744,017 1,557,671
73 Struktura fiksne imovine po sadanjoj vrednosti 100.00% 100.00% 100.00%
74
% uee nematerijalnih ulaganja u fiksnoj imovini
(SV)
1.66% 0.53% 0.00%
75
% zemljita, uma i viegodinjih zasada u fiksnoj
imovini (SV)
8.41% 8.71% 9.76%
76 % graevinskih objekata u fiksnoj imovini (SV) 35.95% 38.50% 32.59%
77 % uee opreme u fiksnoj imovini (SV) 51.76% 52.10% 51.14%
78 % uee alata i inventara u fiksnoj imovini (SV) 0.00% 0.00% 0.00%
79 % ostalih osnovnih sredstava u fiksnoj imovini (SV) 0.00% 0.00% 0.00%
80
% uee avansa i osnovnih sredstava u pripremi u
fiksnoj imovini (SV)
2.22% 0.16% 6.51%
81
Dotrajalost (iskorienost, tehnika sposobnost)
fiksne imovine - uk. osn. sred.
-1.68% -0.53% 0.00%
82
Dotrajalost (iskorienost, tehnika sposobnost)
opreme
-43.95% 0.00% 0.00%
83
Dotrajalost (iskoritenost, tehnika sposobnost)
graevinskih objekata
-327.48% 0.00% 0.00%
84
Efikasnost koritenja fiksne imovine (osnovnih
sredstava)
-0.71 1.39 2.37
85 III ANALIZA OBRTNE IMOVINE
86 Obrtna imovina 1,683,742 1,377,685 1,397,681
87 % rast/pad u odnosu na prethodnu godinu 22.22% -1.43%
88 I Struktura obrtne imovine 100.00% 100.00% 100.00%
89
% uee gotovine i gotovinskih ekvivalenata u
obrtnoj imovini
0.19% 1.69% 0.16%
90 % uee potraivanja od kupaca u obrtnoj imovini 54.35% 69.07% 75.72%
91
% uee kratkoronih finansijskih plasmana u
obrtnoj imovini
0.00% 0.00% 0.00%
92 % uee zaliha u obrtnoj imovini 45.46% 29.24% 24.12%

65
R.b. Pokazatelji
Referentna
vrednost
2012 2011 2010
93 Zalihe 765,378 402,814 337,092
95 II Struktura zaliha 100.00% 100.00% 100.00%
96 % uee roba u ukupnim zalihama 21.00% 59.11% 90.73%
97 % uee gotovih proizvoda u ukupnim zalihama 68.09% 22.10% 8.05%
98
% uee zaliha nedovrene proizvodnje u ukupnim
zalihama
0.00% 0.00% 0.00%
99 % uee zaliha materijala u ukupnim zalihama 10.52% 16.31% 0.00%
100
% uee datih avansa (unaprijed plaenih trokova)
u ukupnim zalihama
0.38% 2.48% 1.22%
101 Efikasnost ukupne imovine 1.26 1.53 3.36
102 Rok povraaja imovine (broj godina) 6 3 2
103 IV ANALIZA OBRTA OBRTNE IMOVINE
104
Koeficijent obrta obrtne imovine (efiksnost obrtne
imovine)
4.36 6.52 6.98
105 Dani vezivanja obrtne imovine 84 56 52
106
Koeficijent obrta kupaca (efikasnost potraivanja od
kupaca)
4.02 4.56 9.24
107
Dani vezivanja potraivanja (prosean period
naplate u danima)
90.83 80.02 39.51
108 Prosean iznos dnevnih prodaja 10,061 12,308 13,366
109 % rast/pad u odnosu na prethodnu godinu -18.26% -7.91%
110
Period naplate potra. (konano vreme potrebno da
se potraivanja po zavrnom bilansu pretvore u
gotovinu)
91 74 79
111 Koeficijent obrta zaliha (efiksanost zaliha) 6.29 12.14 28.94
112
Dani vezivanja zaliha (proseno vreme trajanja
jednog obrta)
58 30 13
113 Proseni trokovi dnevnih prodaja 9,792 9,942 10,795
115 Period prodaje zaliha 93 92 98
116 Period konverzije zaliha u gotovinu 184 166 177
117 Koeficijent obrta dobavljaa 13.62 6.06 8.91
118
Dani vezivanja dobavljaa (prosean period
plaanja u danima)
27 60 41
119
Odnos broja dana naplate potraivanja i broja
raspoloivih dana plaanja
manje ili
jednako 1
3.4 1.3 1.0
PRINOSNI POLOAJ

66
R.b. Pokazatelji
Referentna
vrednost
2012 2011 2010
120 Ukupni prihodi 4,177,542 4,662,645 4,966,530
122 Struktura ukupnih prihoda 100.00% 100.00% 100.00%
123 % uee poslovnih prihoda u ukupnim prihodima vie od 90% 99.76% 97.68% 98.72%
124 % uee finansijskih prihoda u ukupnim prihodima do 1% 0.09% 0.04% 0.06%
125
% uee ostalih i vanrednih prihoda u ukupnim
prihodima
do 1% 0.15% 2.28% 1.22%
126 % revalorizacionih prihoda u ukupnim prihodima 0.00% 0.00% 0.00%
127 Optereenje ukupnih prihoda rashodima
128 % uee poslovnih rashoda u ukupnim prihodima dominantno 87.89% 80.82% 82.88%
129 % uee finansijskih rashoda u ukupnim prihodima max 1% 1.19% 0.43% 0.35%
130
% uee ostalih i vanrednih rashoda u ukupnim
prihodima
max 1% 0.66% 2.21% 1.63%
131 % revalorizacionih rashoda u ukupnim prihodima 0.00% 0.00% 0.00%
132
% uee ukupnih rashoda u ukupnim
prihodima
89.74% 83.46% 84.86%
133 UDEO BRUTO DOBITI, POREZA, DOBITKA, GUBITKA U UKUPNIM PRIHODIMA
134 % uee bruto dobitka u ukupnom prihodu 10.26% 0.00% 0.00%
135 % uee poreza i doprinosa u ukupnom prihodu 0.58% 0.82% 0.24%
136 % uee dobitka u ukupnim prihodima 9.68% 15.72% 14.90%
137 % uee gubitka u ukupnim prihodima 0.00% 0.00% 0.00%
138 Ukupni rashodi 3,748,971 3,891,305 4,214,716
140 Struktura ukupnih rashoda 100.00% 100.00% 100.00%
141 % uee poslovnih rashoda u ukupnim rashodima 97.94% 96.84% 97.67%
142 % uee finansijskih rashoda u ukupnim rashodima 1.32% 0.51% 0.41%
143
% uee ostalih i vanrednih rashoda u ukupnim
rashodima
0.74% 2.65% 1.92%
144
% uee revalorizacionih rashoda u ukupnim
rashodima
0.00% 0.00% 0.00%
145 Odnos ukupnih prihoda i ukupnih rashoda min 1 1.11 1.20 1.18
146 Poslovni prihodi 4,167,524 4,554,296 4,902,857
148 Struktura poslovnih prihoda (1 do7) 100.00% 100.00% 100.00%
149 % uee prihoda od roba u poslovnim prihodima dominantno 38.06% 50.29% 65.24%
150
% uee prihoda od prodaje proizvoda i usluga u
poslovnim prihodima
dominantno 50.05% 48.35% 34.27%

67
R.b. Pokazatelji
Referentna
vrednost
2012 2011 2010
151
% uee prihoda od aktiviranja uinaka i robe u
poslovnim prihodima
0.00% 0.00% 0.00%
152
% uee prihodi od premija, subvencija, dotacija i
sl. u poslovnim prihodima
0.00% 0.00% 0.00%
153
% uee drugih poslovnih prihoda u poslovnim
prihodima
1.52% 0.00% 0.00%
154
% uee poveanja vrednosti zaliha uinaka u
poslovnim prihodima
10.37% 1.36% 0.50%
155
% uee smanjenja vrednosti zaliha uinaka u
poslovnim prihodima
0.00% 0.00% 0.00%
156
% prihoda ostvarenih od prodaje stranom
tritu u poslovnim prihodima
33.43% 20.41% 20.81%
157 OPTEREENOST POSLOVNIH PRIHODA POSLOVNIM RASHODIMA
158
% uee varijabilnih materijalnih rashoda u
poslovnim prihodima
73.48% 72.47% 75.51%
159 % uee bruto plata u poslovnim prihodima 7.78% 3.57% 2.71%
160
% uee rashoda amortizacije i trokova
rezervisanja u poslovnim prihodima
1.66% 3.64% 2.14%
161
% uee ostalih poslovnih rashoda u poslovnim
prihodima
2.34% 3.06% 3.60%
162
% uee poslovnih rashoda u ukupnim
rashodima
88.10% 82.74% 83.96%
163
Rezultat poslovne aktivnosti (posl. prihodi-posl.
rashodi)
495,912 785,950 786,485
165 Odnos poslovnih prihoda i poslovnih rashoda min 1 1.14 1.21 1.19
166
Relativna razlika poslovnih prihoda i rashoda (%
posl. dob./gub. u posl. prihodima)
113.51% 120.86% 119.11%
167 Poslovni rashodi 3,671,612 3,768,346 4,116,372
169 Neto dobit posle poreza 404,466 732,896 740,133
171 Stopa prinosa od prodaje - indikator profitabilnosti 0.11 0.16 0.15
172 Stopa prinosa aktive - indikator profitabilnosti 0.12 0.23 0.25
173
Stopa prinosa na vlasniki kapital - indikator
profitabilnosti
80.89 146.58 148.03
174 RIZIK OSTVARENJA POSLOVNOG REZULTATA
175 Struktura finansijskog rezultata 100.00% 100.00% 100.00%
176
% fin. rezultata iz redovnog poslovanja u ukupnom
finansijskom rezultatu
115.71% 101.89% 104.61%

68
R.b. Pokazatelji
Referentna
vrednost
2012 2011 2010
177 % fin. rezultat iz ostalih i vanrednih prihoda -5.01% 0.42% -2.69%
178 % fin. rezultat finansiranja -10.71% -2.31% -1.93%
179 % fin. rezultat iz revalorizacioonih prihoda 0.00% 0.00% 0.00%
180 Mara pokria 1,105,039 1,253,901 1,200,529
181 Poslovni rizik 2.23 1.60 1.53
182 Finansijski rizik 1.11 1.03 1.02
183 Ukupni rizik 2.48 1.64 1.56
184 Koeficijent mare pokria 0.27 0.28 0.24
185
Potreban poslovni prihod za ostvarenje neutralnog
poslovnog dobitka
2,297,250 1,699,646 1,690,920
186
Stopa elastinosti ostvarenja neutralnog poslovnog
dobitka
44.88% 62.68% 65.51%
187
Potreban prihod za ostvarenje neutralnog dobitka
redovne aktivnosti
2,484,303 1,772,023 1,760,436
188
Stopa elastinosti ostvarenja neutralnog dobitka
redovne aktivnosti
40.39% 61.09% 64.09%
189 Finansijska mo
190 Pokrivenost kamata min 5 9.64 1.00 1.00

6.3. Ocena kreditne sposobnosti preduzea X
na 30.09.2012.godine

R/b Opis
Vrednost
RSD
Potrebni
pokazatelji
Uporedni
rezultat
Ponder Ocena
Unos podataka:
Traeni iznos kredita/garancije 1,300,000.00
1 Ukupna aktiva 4,187,081
2 Tekua aktiva 2,162,397
3 Tekue obaveze 1,130,391
4 Ukupne zalihe 919,717
5 Ukupan dug 1,248,926
6
Ukupan kapital
(RS AOP 101, FBiH AOP 155)
2,570,731
7
Osnovni kapital
(RS AOP 102, FBiH AOP 156)
5,000
8 Dobit 367,424

69
R/b Opis
Vrednost
RSD
Potrebni
pokazatelji
Uporedni
rezultat
Ponder Ocena
9 Godinja prodaja* 2,780,083
10 Prosene zalihe 584,096
11 Prosena potraivanja od kupaca 933,388
12 PVR 0
13 AVR 0
Gornja granica zaduenosti 7,712,193
Prostor za novo zaduenje 6,463,267
Neto obrtni fond 1,032,006
Stopa pokrivenosti zaliha 112.21%
1 Tekua likvidnost 1.91 min 1 1 25.00% 25.00%
2 estoka likvidnost 1.10 min 0.8 1 10.00% 10.00%
3 Dug/kapital 0.49 max 3.00 1 20.00% 20.00%
4 Zaduenost prema ukupnoj aktivi u % 29.83% max 75.00% 1
5 Koeficijent obrta zaliha - ostale grane 4.76 min 4 1 5.00% 5.00%
6 Koeficijent obrta kupaca - ostale grane 2.98 min 4 0 5.00% 0.00%
7 Stopa prinosa od prodaje 0.13 min 0.08 1 5.00% 5.00%
8 Stopa prinosa na vlasniki kapital ROE 73.48 min 0.04 1 5.00% 5.00%
9 Stopa prinosa na aktivu ROA 0.09 min 0.06 1 5.00% 5.00%
10 Promet na RSD raunu preduzea u Banci 3,876,423 min 1,390,042 1 10.00% 10.00%

(min % god. prihoda od prodaje koji je pred.
realizovalo preko NB
50.00%
11 Pokrivenost plasmana kolateralom 1,065,864 min 1,300,000 0 10.00% 0.00%
Ukupna ocena boniteta 85.00%

Gornja granica zaduenosti na dan ocene kreditne sposobnosti
Kapital 3,570,731
Dug 1,248,926
Gornja granica zaduenosti 10,712,193
Prostor za novo zaduenje 9,463,267
(Potrebni podaci iz bruto bilansa preduzea na poslednji dan knjienja)

Vrsta kolaterala
Procenjena vrednost
(vrednost)
%
Pokrivenost plasmana
kolateralom
1. Garancija banaka 0.00 100% 0.00

70
2. Jemstvo preduzea 0.00 50% 0.00
3. Depozit u RSD i EUR 0.00 100% 0.00
4. Depozit u str. valuti 0.00 80% 0.00
5. Akcije 0.00 65% 0.00
6. Poslovne zgrade 1,303,360.00 65% 847,184.00
7. Stambeni objekti 0.00 80% 0.00
8. Zemljite 437,360.00 50% 218,680.00
9. Oprema 0.00 50% 0.00
10. Zalihe 0.00 30% 0.00
11. Potraivanja 0.00 80% 0.00
Ukupno 1,740,720.00 - 1,065,864.00
Stopa pokrivenosti plasmana 0.82

6.4. Procena rizika

Nivo rizika

2
Preduzee X Delatnost proizvodna rezane grae
NIZAK
Grad/optina / ROJ obrazac (ifra i opis)

Max Preduzee %
A. MENADMENT Ocena 65 54 100,0%

Max Preduzee %
1. Koliko godina preduzee postoji? 10 10 100,0%
a. 0 - 1 godine 0
b. 2 - 4 godine 3
c. 5 - 10 godine 8
d. preko 10 godina 10

2.
Koliko godina je vlasnik /direktor bio ukljuen u ovu ili
slinu vrstu delatnosti?
10 10 100,0%
a. manje od 2 godine 0
b. 2 - 4 godine 3
c. 5 - 7 godina 6
d. 8 - 10 godina 8

71
e. preko 10 godina 10

3. Koliko godina ima vlasnik/direktor? 10 10 100,0%
a. do 24 godine 0
b. 24 - 30 godina 3
c. 31 - 40 godina 7
d. 41 - 55 godina 10
e. preko 55 godina 7

4. Koji nivo obrazovanja vlasnik/direktor poseduje? 10 7 70,0%
a. nije zavrio/la osnovnu , niti srednju kolu 0
b. zavrena srednja kola 5
c. zavrena via kola 7
d. zavren fakultet, postdiplomski studij 10

5.
Postoje li drugi lanovi porodice ili zaposlenici koji su
sposobni voditi preduzee?
10 7 70,0%
a. ne postoje 0
b. jedan ili dva sposobna da obavljaju tekue poslove 5
c. nekoliko lanova sposobnih da vode posao 7
d. nekoliko iskusnih menadera 10

6. Kakav je porodini status vlasnika/direktora? 15 10 66,7%
a. neoenjen/neudata 0
b. oenjen/udata ili razveden/a; bez dece 3
c. oenjen/udata ili razveden/a; jedno ili dvoje dece 10
d. oenjen/udata ili razveden/a; vie od dvoje dece 15

Max Preduzee %
B. POSLOVNI USLOVI Ocena 100 87 87,0%

7. Kakva su predvianja za datu delatnost? 15 15 100,0%
a. jako loa; otar pad sa nekoliko predvienih kriza 0
b. slaba; blaga kriza sa povremenim padom proizvodnje 3

72
c. neutralna, malo ili bez rasta proizvodnje 7
d. dobra; predvien umeren rast 12
e. odlina; oekivanja snanog rasta poslovne aktivnosti 15

8. Kojoj vrstom delatnosti se preduzee bavi? 15 10 66,7%
a. poljoprivreda, lov, umarstvo, ribarstvo 3
b.
graevinarstvo, poslovanje s nekretninama,
iznajmljivanje i poslovne usluge
5
c. trgovina, ugostiteljstvo i ostale usluge 7
d.
hemijska i farmaceutska industrija, prehrambena
industrija (preraivaka industrija uopte)
10
e. saobraaj, skladitenje i veze 15

9.
Kakva je trina pozicija preduzea u poreenju sa
konkurencijom?
15 2 20,0%
a.
sporedni proizvoa/prodavac sa vrlo malo uticaja na
tritu
0
b.
umeren proizvoa/prodavac na tritu sa nekoliko
konkurenata
3
c.
jedan od nekoliko najvanijih proizvoaa/prodavaca
na tritu
5
d.
jedan od nekoliko vanih proizvoaa/prodavaca koji
kontrolie deo (segment) trita
7
e. kontrolie trite kao dominantan proizvoa/prodavac 10

10.
Da li preduzee ili vlasnik preduzea obavlja i druge
poslove i/ili ima i druga preduzea?
10 2 20,0%
a.
ne postoje drugi poslovi, niti preduzea; ili postoje, ali
drugi poslovi/druga preduzea gube novac
0
b.
(1 - 2) drugih poslova/preduzea sa minimalnom
zaradom
2
c.
(1 - 2) drugih poslova/preduzea sa znaajnom
zaradom
6
d.
nekoliko drugih poslova /preduzea sa izrazito
znaajnom zaradom
10

11.
Da li rukovodstvo preduzea ima dovoljnu sposobnost
upravljanja finansijama?
10 10 100,0%
a.
nema ili postoji malo razumevanje finansijskih
aspekata posla
0
b.
ograniena svest o finansijskim trokovima sa samo
osnovnim informacijama
3
c. prihvatljivo razumevanje kljunih aspekata posla 7

73
d. posedovanje detaljnog znanja o finansijskim uslovima 10

12. Kakva je stabilnost postojee baze kupaca? 10 10 100,0%
a. nekoliko rizinih i nepouzdanih kupaca 0
b.
baza kupaca je neujednaena; ine je pouzdani i
nepouzdani kupci
3
c.
umeren broj kupaca, koji su generalno pouzdani i
konstantni
5
d.
nekoliko kupaca sa generalno pouzdanim potrebama za
kupovinom i redovnim plaanjima
7
e.
solidna baza od nekoliko, dobro stojeih i pouzdanih
kupaca
10

13.
Da li su proizvodna sredstva dobro ouvana i adekvatna
za dalji rast ? (Zahteva se poseta)
10 10 100,0%
a.
proizvodna oprema je stara, neefikasna, slabo ouvana i
slabog kapaciteta
0
b. stara oprema, sa periodinim problemima u proizvodnji 3
c.
postojei kapaciteti prihvatljivi za tekue proizvodne
potrebe
5
d.
relativno moderna oprema, dobro ouvana, kapaciteti
mogu podrati dalji rast
7
e.
nova oprema, odlino postavljena sa dovoljnim
kapacitetom za dalji rast
10

14.
U emu se ogleda kvalitet proizvedenih (prodanih)
proizvoda (robe)?
10 10 100,0%
a. preduzee prati reputacija slabog kvaliteta; 0
b.
kvalitet neujednaen; preduzee prihvatljivo kao jeftin
snabdeva
3
c.
generalno prihvatljiv kvalitet koji obino odgovara
zahtevima kupaca
5
d.
reputacija konstantnog i pouzdanog snabdevaa, dobar
kvalitet proizvoda
7
e.
dosljednost u odravanju top kvaliteta; proizvodi
prihvaeni kao proizvodi prve klase
10

15. Kakva je saradnja sa dobavljaima ili distributerima? 10 10 100,0%
a.
siromana; bazirana na samo jednom ili nekoliko
dobavljaa ili distributera
0
b. na granici prihvatljivosti 3
c. fer i adekvatna 5
d. dobra 7

74
e. odlina; pouzdani dobavljai ili distributeri 10

Max Preduzee %
C. FINANSIJSKI USLOVI Ocena 65 62 95,4%

16.
Kakav je bio trend prodaje (rast/pad) u posmatranim
periodima?
10 7 70,0%
a. trend opadajue prodaje i gubitka dela trita 0
b. rast prodaje je bio neujednaen sa periodima opadanja 2
c. prosean rast prodaje; u skladu sa rastom cena u grani 5
d. dobar rast prodaje, povremeno iznad proseka u grani 7
e.
nekoliko godina jak, neprekidan, iznadprosean rast (u
odnosu na granu)
10

17. Kakva je profitabilnost posla? 10 10 100,0%
a. istorija negativne neto dobiti 0
b.
nestalnost u ostvarivanju pozitivne dobiti, povremeni
negativni periodi
3
c. prosean nivo dobiti; u skladu sa granom 5
d.
dobra dobit, u pojedinim periodima iznad proseka na
nivou grane
7
e.
konstantno ostvarivanje dobiti; znaajno iznad trinog
proseka
10

18.
Da li su prodaje na kredit i nivoi potraivanja u
normalnim granicama u odnosu na granu?
10 10 100,0%
a.
ne; prekomeran nivo dospelih potraivanja, sa
najverovatnijim otpisima
0
b.
znaajan nivo dospelih potraivanja; znaajno ispod
proseka na nivou grane
3
c.
da; nivo i starost potraivanja je u razumnim okvirima i
u skladu sa prirodom delatnosti
5
d.
nivo i starost potraivanja su generalno dobra, ne
oekuju se otpisi potraivanja
7
e.
potraivanja su tekua, a njihov nivo je u skladu sa
industrijskim standardima
10

19. Da li su nivoi zaliha razumni u odnosu na nivo prodaje? 10 10 100,0%
a. previe zaliha u odnosu na potrebe; stare zalihe 0
b.
uobiajene tekoe u odravanju odgovarajueg nivoa
zaliha
3

75
c.
nivo zaliha generalno dovoljan, sa pojavom
povremenih (retkih) manjkova ili vikova
5
d. dobro upravljanje nivoom zaliha sa retkim problemima 7
e. zalihama se upravlja tako da odgovore zahevima trita 10

20.
Da li preduzee ima mogunost nabavki uz odloeno
plaanje (na kredit)?
10 10 100,0%
a.
ne; ne postoji uopte ili postoji slaba mogunost
nabavki uz odloeno plaanje; slaba reputacija kod
dobavljaa
0
b. ograniena mogunost nabavki na kredit 3
c. da; mogue nabavke uz odloeno plaanje 5
d.
dobra dostupnost nabavki uz odloeno plaanje (na
kredit)
7
e.
velika mogunost nabavki uz odloeno plaanje u
skladu sa potrebama poslovne aktivnosti
10

21.
Da li preduzee ima dovoljno kapitala koji moe
podrati poslovnu aktivnost?
15 15 100,0%
a.
ne; nivo kapitala je nedovoljan da podri posao i odnos
dug/kapital je znaajno ispod poeljne vrednosti
0
b.
potreban nivo kapitala da podri poslovnu aktivnost je
ogranien i neodreen
2
c.
kapital je na granici prihvatljivosti i racio dug/kapital
takoe na granici prihvatljivosti
5
d.
dobar nivo kapitala koji moe podrati planiranu
poslovnu aktivnost
10
e.
visok nivo kapitala koji moe podrati tekue i
planirane poslovne aktivnosti
15

Max Preduzee %
D. SERVISIRANJE DUGA Ocena 45 30 66,7%

22.
Da li preduzee ima pozitivna poslovna iskustva sa
drugim bankama?
10 10 100,0%
a.
ne; trenutna i prethodna iskustva sa bankama su bila
negativna, loa kreditna iskustva
0
b.
malo iskustva sa drugim bankama, povremena
kanjenja u otplati kredita
2
c. prihvatljivo iskustvo sa drugim bankama 5
d. dobro iskustvo sa drugim bankama 8
e.
odlino iskustvo sa drugim bankama, bez negativnih
kreditnih iskustava
10

76

23.
Da li je iskustvo u otplati kredita Banci bilo
zadovoljavajue?
20 20 100,0%
a.
nema iskustva u Banci; da, nekoliko ozbiljnijih
kanjenja u otplati kredita
0
b.
slabo, sa povremenim kanjenjima u otplati kredita i
potrebom za restruktuiranjem
3
c.
prihvatljivo, sa nekoliko kanjenja u plaanju bez
potrebe za restruktuiranjem
10
d.
dobro iskustvo sa malim tekoama u upravljanju
kapacitetima
15
e. odlino iskustvo; plaanja uvek na vreme 20

24. Kakvo je pokrie duga tekuom neto dobiti? 15 0 0,0%
a. nedovoljno pokrie; manje od 1 0
b. minimalno pokrie servisiranja duga; izmeu 1 i 2 3
c. adekvatno pokrie; najmanje 3 8
d. dobro pokrie; najmanje 4 10
e. odlino pokrie; najmanje 5 15

Max Preduzee %
E. KOLATERAL Ocena 30 23 76,7%

25. Koja je vrsta obezbeenja kredita/garancije ponuena? 10 10 100,0%
a. nikakva; lina garancija (menice, virmanski nalozi) 0
b. zalihe 3
c. jemstva drugih pravnih lica, oprema 5
d. potraivanja (asignacija gotovinskih priliva na NB) 7
e.
vrednosni papiri, garancije drugih banaka, hipoteka na
nekretninama, depozit delimino
10

26. Kolika je stopa pokrivenosti plasmana kolateralom? 10 3 30,0%
a. manja od 1 0
b. izmeu 1 i 1,5 3
c. izmeu 1,5 i 2 5
d. izmeu 2 i 2,5 7
e. iznad 2,5 10

27.
Da li je kolateral lako utriv?
(Zahteva fiziku proveru na terenu!)
10 10 100,0%

77
a.
ne; kolateral ima malu ili nikakvu mogunost
preprodaje
0
b.
ograniena mogunost za realizaciju kolaterala u
razumno vreme
3
c.
da, razumna oekivanja za realizaciju pune vrednosti
kolaterala
5
d.
dobra oekivanja u pogledu sposobnosti likvidacije
kolaterala u razumnim vremenskim okvirima
7
e.
kolateral moe biti lako prodan, na irem podruju
trita
10

Max Preduzee %
F. NAMENA KREDITA Ocena 35 30 85,7%

28. Koja je svrha kreditnih sredstava ? 10 5 50,0%
a. pekulativno ulaganje u nerentabilnu imovinu 0
b.
finansiranje nabavke opreme za potrebe poslovne
aktivnosti
3
c.
finansiranje nekretnina, opreme ili instalacija koje ine
sutinu poslovne aktivnosti
5
d.
normalni zahtevi za obrtnim kapitalom ili poveanjem
postojee opreme
7
e.
kratkorono finansiranje u cilju odravanja likvidnosti
preduzea
10

29.
Da li projekat koji je predmet analize ima poslovni plan
koji ga podrava?
15 15 100,0%
a.
preduzee nema jasnu ideju projekta ili kritine
poslovne funkcije
0
b.
ograniena svest o kljunim funkcijama i ogranien
plan
5
c.
prihvatljiv pisani plan i sposobnost preduzea da uoi
kljuna podruja
10
d.
dobro razvijen pisani plan i velika sposobnost
preduzea da uoi kljuna podruja
15

30. Koliko je uee preduzea u finansiranju? 10 10 100,0%
a.
ne postoje dopunska sredstva obezbeena od strane
preduzea
0
b.
preduzee e obezbediti 25% potrebnih sredstava za
finansiranje ukupnog projekta
3
c.
preduzee e obezbediti od 25%-50% potrebnih
sredstava
7

78
d.
preduzee ima vlastitih sredstava za pokrie najmanje
50% trokova projekta
10

ZBIRNA OCENA
Nivo
rizika
Opis %
Max Preduzee %
1 vrlo nizak > 90% Menadment 65 54 83.1%
2 nizak 80%-90% Poslovni uslovi 100 87 87.0%
3 srednji 70%-79% Finansijski uslovi 65 62 95.4%
4 srednje-visok 60%-69% Servisiranje duga 45 30 66.7%
5
prihvatljiv
50%-
59%
Kolateral
30

23 76.7%
6
najvei
prihvatljiv
40% -
49%
Namena kredita
35

30 85.7%
7
najvei
prihvatljiv sa
posebnim
objanjenjem
30% -
39%

8
Vrlo visok -
neprihvatljiv
< 30%
UKUPNA OCJENA 340 286 84.1%
9
Vrlo visok -
neprihvatljiv

10
Vrlo visok -
neprihvatljiv
NIVO RIZIKA 2 NIZAK
(opisna ocena)

(ime i prezime)
Kreditni analitiar


79
Preduzee X obratilo se Banci sa zahtevom za odobrenje dugoronog kredita iz sredstava IFC
u iznosu od 1.300.000,00 RSD sa rokom otplate od 84 meseca, 12 meseci grejs period.
Namena kredita je zavretak zapoete izgradnje hidroelektrane MHE X1 na reci R u iznosu od
500.000 RSD, i nabavka opreme za MHE u iznosu od 800.000 RSD.
Kao obezbeenje po ovom kreditu pored blanko naloga i menica na preduzee i
vlasnika navedeno je i:
zalono pravo hipoteka na zemljite oznaeno kao k.. 366/1, 366/7, 366/8 i 366/9
upisano u ZKUL broj 69 vlasnitvo preduzea X sa 1/1
objekat pilana izgraen na parceli 366/1
upravna zgrada izgraena na parceli k.. 366/7 i
privredni objekat za proizvodnju stolarije izgraen na parceli k.. 366/9
a sve u ukupno procenjenoj vrednosti od 1.740.720,00 RSD po proceni sudskog vetaka od
22.06.2012. god.
Preduzee X trenutno kod Banke koristi okvirni kredit u iznosu od 500.000,00 RSD
koji dospeva na naplatu u avgustu 2020. godine i koji e biti otplaen u celosti do ovog novog
plasmana i dugoroni kredit iz sredstava Fonda za razvoj i zapoljavanje RS po kome je
trenutni dug 103.718,19 RSD.
Preduzee X je osnovano 1987 godine i poslovali su pod nazivom X komerc. U
periodu od 1987 do 1997 godine preduzee se bavilo trgovinom na veliko. Od 1997 godine
preduzee je u proizvodni program uvelo proizvodnju jelove rezane grae, graevinske
stolarije i elemenata za stolariju. Poseduje vlastitu mehanizaciju, vozni park, proizvodne hale i
upravnu zgradu, te razvijenu infrastrukturu. U privatnom su vlasnitvu, a od 24.02.1998
godine posluje pod nazivom X. Od osnivanja radi u kontinuitetu i veoma uspeno obavljaju
svoju delatnost. Osnovna delatnost ovog preduzea je prerada drveta i proizvodnja drvnih
asortimenata. Pored ove delatnosti bave se i trgovinom na veliko i malo graevinskim
materijalom. Osnovni proizvodi ovog preduzea su rezana graa i daska, bukovi elementi,
sranica i friza. Prvobitna proizvodnja odnosila se samo na proizvodnju rezane grae i daske,
zatim su u proizvodni program uvedeni bukovi elementi, bukova friza i sranica, a tokom
2007 godine poeli su sa proizvodnjom graevinske stolarije, za koju je nabavljena nova
oprema i time unapreena proizvodnja. Preduzee je 100 % privatno i preduzee svoju
delatnost obavlja u objektima koji su u vlasnitvu preduzea. Preduzee radi bez tekoa i
snabdevanje sirovinom je sigurno. Velika prednost ovog preduzea jeste blizina umskih
gazdinstava koji su glavni dobavljai ovog preduzea, a meu njima najvaniji su gazdinstvo
D i E. Preduzee X u voznom parku ima transportna sredstva kojima se vri transport do
krajnjih kupaca. Najznaajniji kupci ovog preduzea su preduzea A, B i C. S obzirom na
veoma jaku konkurenciju u ovoj delatnosti preduzee X zauzima visoko mesto na tritu.
Sirovine ovo preduzee avansno plaa, dok svoje proizvode i usluge daju sa odloenim
plaanjem, ali to ne dovodi u pitanje likvidnost ovog preduzea, jer iza njega stoji veliko
iskustvo, poznavanje finansija i veoma dobro voenje preduzea od strane vlasnika.
Preduzee X sve svoje obaveze izmiruje u ugovorenim rokovima.
U cilju proirenja delatnosti, a u skladu sa republikim Zakonom o koncesijama
preduzee je zakljuilo Ugovor o koncesiji sa Vladom Republike Srbije za izgradnju male
hidroelektrane MHE X1 na reci R. Za realizaciju koncesije registrovano je posebno preduzee
X1. Preduzee je registrovano 22.11.2006 godine, osniva preduzea je preduzee X, a

80
direktor je isti. Celokupnu investiciju finansira preduzee X kao osniva X1 i otplatu kredita
bi takoe vrilo preduzee X.
Sa investicijom od 1.773.000 RSD, bilans uspeha za period otplate dugoronog kredita
od 1.300.000 RSD performanse poslovanja MHE X1 su:
1. u prvih pet godina projektovane proizvodnje u MHE X1 predvien je gubitak koji se
iz godine u godinu smanjuje, to je oekivano sa projektovanom minimalnom cenom
energije, a trokovi su projektovani realno.
2. U itavom periodu trajanja otplate kredita iz ostvarenih prihoda od prodaje energije
nema uslova za otplatu rata. Koncesionar preduzee X koji je osniva preduzea MHE
X1 e vriti otplate kredita. Sa stanovita Banke najrealnija situacija je da preduzee X
preuzme obavezu finansiranja izgradnje, pored vlastitog uea, izvri i kreditno
zaduenje kod Banke.
Svi uslovi za kreditno zaduenje su ispunjeni, a to pokazuje i finansijska analiza, kao
i studija ekonomske opravdanosti koja je izvrena.
Sa Bankom posluju od osnivanja i do sada nije bilo nikakvih problema, saradnja je
veoma dobra izmeu predstavnika Banke i ovog preduzea. Ovo preduzee je do sada vie
puta bilo kreditno zadueno i sve obaveze po pitanju kredita kao i korienih garancija su
izmirene u ugovorenim rokovima.
Ostvaren je promet preko rauna u toku 2011. godine od preko 5.245.678,55 RSD, a
tokom 2012. god. ostvaren je promet od 3.876.422,82 RSD.

6.5. Analiza trita -poloaj preduzea na tritu prodaje (kupci),
poloaj preduzea na tritu nabavke (dobavljai),
analiza konkurencije

U drvnopreraivakoj industriji postoji izuzetno jaka konkurencija. Preduzee X
zauzima visoko mesto na tritu prerade drveta i proizvodnje graevinske stolarije. Pored toga
preduzee je poznato i kao usluno preduzee za vrenje transportnih usluga. Preduzee ima
veoma kvalitetne proizvode sa povoljnim cenama, za koje je obezbeen prevoz do kupaca u
sopstvenoj reiji. Kao najvei konkurenti ovom preduzeu mogu se izdvojiti preduzea F, G i
H koji se bave istom delatnou. Najznaajniji dobavljai ovog preduzea su umska
gazdinstva D i E i prema kojima se obaveze plaaju avansno. Preduzee X svoje proizvode
prodaje kako na podruju optine tako i ire fizikim i pravnim licima, a meu najznaajnijim
kupcima su A, B i drugi kupci iz Srbije. Bez obzira na jaku konkurenciju svako od ovih
preduzea je veoma uspeno i ima stalne kupce i ugovorene prodaje, tako da ne ugroavaju
poslovanje jedni drugima. Preduzee ima zavidan finansijski poloaj u odnosu na
konkurenciju.


81
6.5.1. Finansijska analiza

Analizirajui finansijske izvjetaje ovog preduzea moe se videti da konstantno ostvaruje
dobitak u poslovanju i raun preduzea nikada nije bio u blokadi. Ovim preduzeem
upravljaju ljudi koji poznaju delatnost preduzea i uslove trita. Prema dostavljenim
bilansima izvrena je ocena kreditne sposobnosti na dan 31.12.2010 godine i iznosi 90 %. Svi
pokazatelji poslovanja preduzea ukazuju na to da se tekue obaveze mogu izmirivati bez
problema iz tekuih sredstava u ugovorenim rokovima.

6.5.2. Bilans stanja

Ukupna aktiva preduzea na dan 31.12.2011. je 3.503.155 RSD to je za 11,84% vie
u odnosu na 2010. godinu, i sastoji se od obrtne imovine sa 48,77% i fiksne imovine sa
51,23%. Delatnost preduzee obavlja u sopstvenim objektima koji su u izuzetno dobrom
stanju, ija ukupna vrednost sa zemljitem iznosi 791.706 RSD, a oprema ima vrednost od
923.621 RSD. Vrednost fiksne imovine u odnosu na 31.12.2010. se poveala za 3,47% i
odnosi se na poveanje vrednosti opreme koja je nabavljena u ovom periodu.
U strukturi obrtnih sredstava potraivanja od kupaca su 54,35%, a zalihe 45,46%,
gotovina sa 0,19%. U strukturi zaliha dolo je do poveanje uea gotovih proizvoda to
pokazuje da je ovo preduzee dosta uradilo na finaliziranju proizvoda. Ukupan kapital
preduzea je 2.483.610 RSD, a sastoji se od osnovnog kapitala 5.000 RSD, i nerasporeene
dobiti u iznosu od 2.283.424 RSD. Ukupne obaveze preduzea iznose 1.019.055 RSD to je
za 5,93 % vie u odnosu na 2011. godinu i to su kratkorone obaveze sa 82,55% i dugorone
obaveze (kredit iz sredstava Fonda za razvoj i zapoljavanje) sa 17,45%. Poveanje ukupnih
obaveza na dan 2012. godine se odnosi na poveanje obaveza po dugoronom kreditu koji
nije bio na stanju na dan 31.12.2011. godine. Kratkorone obaveze preduzea su na dan
31.12.2011. god. smanjene za 12,56 % u odnosu na 2010. godinu i sastoje se od obaveza po
kratkoronim kreditima sa 41,60%, obaveza prema dobavljaima sa 26,02%, ostalih
kratkoronih obaveza sa 21,40%, obaveza za zarade sa 2,52%, i za poreze i doprinose sa
4,29%.
Prema bruto bilansu od 31.08.2012. godine ukupna aktiva preduzea je poveana za
19,52% i to poveanje se odnosi na poveanje tekue aktive. Takoe je u ovom periodu dolo
i do poveanja kratkoronih obaveza koje se odnose na poveani iznos okvirnog kredita koji
koriste kod Banke i poveanje obaveza prema dobavljaima ali koje se plaaju u rokovima
dospea. Kapital preduzea je povean samo za iznos ostvarene dobiti.

6.5.3. Bilans uspeha

Od osnivanja do danas ovo preduzee ostvaruje pozitivan poslovni rezultat koji na dan
31.12.2011.godine iznosi 404.466 RSD. Ostvareni dobitak poslovanja je za 44,81% manji u
odnosu na 2010. godinu to je rezultat finansiranja izgradnje MHE X1 iz vlastitih sredstava.
Tokom 2011. godine ostvareni su ukupni prihodi od 4.177.542 RSD (meseno oko 350.000
RSD) to je neto manje u odnosu na prethodnu godinu, jer je u ovom periodu preduzee
dosta napora uloilo u izgradnju MHE. Najvei deo prihoda 99,76% su prihodi iz redovne

82
poslovne aktivnosti. Ukupno ostvareni rashodi tokom 2011. godine iznose 3.748.971 RSD to
je za 3,66% manje u odnosu na 2010. godinu. Potreban poslovni prihod za ostvarenje
neutralnog rezultata poslovnog dobitka iznosi 2.297.250 RSD to je ovo preduzee ve
ostvarilo. Koeficijent pokrivenosti kamata iznosi 9,64 to pokazuje finansijsku mo ovog
preduzea.
Prema bruto bilansu od 31.08.2012. godine vidimo da su ostvareni prihodi poslovanja
tokom 2012. godine 2.780.083 i da je ostvaren pozitivan poslovni rezultat od 367.424 RSD.

6.5.4. Pokazatelji poslovanja

Na osnovu analize finansijskih pokazatelja ovog preduzea utvreno je da se sve
obaveze izmiruju uredno i svi pokazatelji su prihvatljivi za pozitivan predlog. Na osnovu
bilansa stanja i uspeha izvrena je ocena kreditne sposobnosti koja iznosi 90% i dobijeni su
sledei pokazatelji:
koeficijent tekue likvidnosti iz godine u godinu ima bolju vrednost 2009.-1,38;
2010.-1,43 i 2011. iznosi 2, a koeficijent estoke likvidnosti 1,09. Ukupna vrednost
neto obrtnog fonda na dan 31.12.2011 je pozitivna i iznosi 856.891, a stopa
pokrivenosti zaliha je 111,96%. Ovo preduzee iz kratkoronih izvora finansira sve
obaveze i ima uspostavljenu sigurnost u odravanju likvidnosti.
Koeficijent obrta zaliha je 6,29 i proseno vreme trajanja jednog obrta iznosi 58 dana,
koeficijent obrta kupaca je 4,02 a proseno vreme naplate potraivanja iznosi 90 dana,
koeficijent obrta dobavljaa je 13,62 a proseno vreme plaanja obaveza prema
dobavljaima iznosi 27 dana
odnos dug/kapital je 0,41 to pokazuje da se radi o finansijski nezavisnom preduzeu i
ovo preduzee je imalo velika ulaganja u poslovnu aktivnost tako da je stepen
samofinansiranja ak 70,91%.
Na osnovu bruto bilansa od 31.08.2012. godine ocena kreditne sposobnosti iznosi 85%
i takoe su svi pokazatelji prihvatljivi za pozitivan predlog.

6.5.5. Analiza novanih tokova

Preduzee X do sada nije imalo problema sa likvidnosti i sve svoje obaveze izmiruju u
ugovorenom roku. Meseni prilivi novanih sredstava omoguavaju ovom preduzeu plaanje
svih obaveza u ugovorenim rokovima, pogotovo imajui u vidu da je najvei deo investicija
ovog preduzea zavren. Prema uraenom poslovnom planu i projektovanim bilansima stanja,
uspeha i gotovinskog toka evidentno je da otplata kredita nee doi u pitanje.
Znaajan deo ove investicije preduzee je finansiralo iz sopstvenih sredstava, prihodi
od MHE su mali tako da bi se u poetnih 5 godina projekata gubitak od MHE pokrivao iz
redovne poslovne aktivnosti.
Svi prihodi od poslovanja po osnovu proizvodnje graevinske stolarije i ostalih drvnih
preraevina su realno projektovani sa malim poveanjem.

83
U prvoj godini projekta u bilansu stanja je ukljueno poveanje vrednosti opreme i
graevinskih objekata koji se finansiraju sredstvima iz kredita.
Iznos kapitala preduzea se poveava iz godine u godinu za iznos ostvarene dobiti.
U projektovanim bilansima uspeha poveanje poslovnih rashoda poslovanja je
srazmerno poveanju prihoda i obimu poslovanja, a u finansijske rashode su ukljueni samo
rashodi kamata po kreditima u korienju u periodu trajanja projekta. U svim projektovanim
godinama ostvaruje se pozitivan poslovni rezultat, tako da se procentualno uee neto dobiti
u ukupnom prihodu kree od 7,22% do 9,57%.

6.5.6. Ocena menadmenta - rukovodni tim

Na ovom podruju postoji vie preduzea koja se bave preradom drveta i konkurencija
je izraena, mada svi imaju svoje kupce. Preduzee X ima veoma zavidno mesto na tritu,
zahvaljujui rukovodeem kadru, koji dosta uspeno vodi ovo preduzee. Vlasnici preduzea
su dva brata koja imaju dosta poslovnog iskustva u ovoj oblasti. Dosadanja saradnja Banke i
ovog preduzea je veoma uspena i korektna, i ovo preduzee celokupno poslovanje obavlja
preko Banke sa znaajnim prometom i pozitivnim efektima koje je banka ostvarila u saradnji
sa ovim komitentom.

6.5.7. Kolateral

Kao obezbeenje po ovom kreditu pored blanko naloga i menica na preduzee i
vlasnika navedeno je i:
zalono pravo hipoteka na zemljite oznaeno kao k.. 366/1, 366/7, 366/8 i 366/9
upisano u ZKUL broj 69 vlasnitvo preduzee X sa 1/1
objekat pilana izgraen na parceli 366/1
upravna zgrada izgraena na parceli k.. 366/7 i
privredni objekat za proizvodnju stolarije izgraen na parceli k.. 366/9 a sve u
ukupno procenjenoj vrednosti od 1.740.720,00 RSD po proceni sudskog vetaka od
22.06.2012 god.
Navedene nekretnine se nalaze u izuzetno dobrom stanju, i realno su procenjene. Radi
se najveim delom o novoizgraenim objektima. Na jednoj nekretnini i to na pilani upisana je
hipoteka u korist Banke po odobrenom okvirnom kreditu od 500.000 RSD (pored hipoteke po
ovom kreditu upisan je i zalog na opremu fakturne vrednosti 401.432,20 RSD) i po kreditu iz
sredstava Fonda za razvoj i zapoljavanje.

6.5.8. Ocena rizika

Ovo preduzee svoju delatnost obavlja veoma uspeno dugi niz godina, zahvaljujui
blizini umskih gazdinstava nema problema u snabdevanju sirovinom, to bi jedino uticalo na
poslovanje preduzea. U zimskim mesecima malo je oteano snabdevanje sirovinom, ali ovo

84
preduzee se unapred obezbeuje, da ne bi doao u pitanje proces proizvodnje. U
drvopreraivakoj industriji konkurencija je na ovom podruju izuzetno jaka, ali ovo
preduzee je obezbedilo stalne kupce i siguran plasman svojih proizvoda, zahvaljujui
njihovom kvalitetu i povoljnim cenama. Preduzee je finansijski stabilno zahvaljujui i
strunom rukovodstvu koje veoma dobro poznaje uslove na tritu. Na osnovu dobijenih
rezultata iz poslovnog plana moe se konstatovati da MHE X1 posmatrano dugorono moe
rentabilno da posluje.

6.5.9. Obrazloenje predloga

Predlog je da se odobri kreditno zaduenje za preduzee X u iznosu od 1.300.000,00
RSD iz sledeih razloga:
preduzee je stalni komitent Banke od osnivanja, sa znaajnim prometom preko
rauna
zakljueni kupoprodajni ugovori sa kupcima sigurno trite i osiguran plasman
proizvoda
sve obaveze preduzee servisira u ugovorenim rokovima,
preduzee je do sada vie puta koristilo kredite u banci i obaveze po kreditima su
izmirene u ugovorenim rokovima.
preduzee nema problema sa likvidnou i na osnovu finansijskih izvetaja vidi se da
konstantno ostvaruju dobitak u poslovanju.
veoma dobra saradnja Banke i predstavnika preduzea, pozitivni efekti koje je banka
ostvarila u saradnji sa ovim preduzeem.


85
7. PRIMER NEGATIVNE PRELIMINARNE ANALIZE KREDITNOG
ZAHTEVA PREDUZEA Y

PREDUZEE:
DELATONOST:
BILANS USPEHA Preduzee:
u RSD - hiljade - 000 RSD
12/2009 % 12/2010 % % 12/2011 % %
Broj meseci 12 strukt. 12 strukt. var./ n-1 12 strukt. var./ n-1
Lokalna stopa inflacije: 10,0% 10,0% 0,0%
vrsta bilansa: NBS ZVANINI NBS ZVANINI u ZVANINOJ formi
EUR/RSD kurs za bilans uspeha 0,0122 0,0106 0,0097
PRIHOD OD PRODAJE 986,13 100% 816,67 100% -17,18% 895,73 100% 9,68%
- Nab. vr. prod. robe / Trokovi mat. (700,87) -71% (579,90) -71% -17,26% (626,86) -70% 8,10%
- Smanjenje vrednosti zaliha uinaka - - -
BRUTO DOBIT 285,26 29% 236,78 29% -17,00% 268,86 30% 13,55%
- Prodajni, adm. i opti trokovi (126,65) -13% (135,36) -17% 6,88% (158,60) -18% 17,17%
+ Prihod od povezanih lica - 0% - 0% - 0%
+ Ostali poslovni prihodi 3,11 0% 1,18 0% -61,89% 0,53 0% -55,14%
- Porezi - 0% - 0% - 0%
OPERATIVNA DOBIT (EBITDA) 161,72 16% 102,60 13% -36,56% 110,79 12% 7,98%
- Trokovi amortizacije (8,06) -1% (8,13) -1% 0,95% (10,60) -1% 30,30%
- Neposlovni rashodi (71,52) -7% (31,92) -4% -55,36% (73,49) -8% 130,20%
+ Neposlovni prihodi 12,71 1% 10,80 1% -15,06% 9,12 1% -15,55%
DOBIT PRE KAM. I POREZA (EBIT) 94,86 10% 73,34 9% -22,68% 35,83 4% -51,15%
+ Prihod od kamate - 0% - 0% 0,15 0% #DIV/0!
- Rashod kamate (18,59) -2% (28,19) -3% 51,64% (15,48) -2% -45,09%
DOBIT PRE POREZA 76,27 8% 45,16 6% -40,80% 20,50 2% -54,60%
+ Vanredne stavke - 0% - 0% - 0%
- Porez - 0% (1,53) -0% #DIV/0! (0,85) -0% -44,57%
NETO DOBIT 76,27 8% 43,62 5% -42,81% 19,65 2% -54,95%
+/- Neto profit koji prip. manj. ulag. - 0% - 0% - 0%
RSD 76,27 8% 43,62 5% -42,81% 19,65 2% -54,95%
BRUTO NOVANI TOK 84,33 9% 51,76 6% -38,63% 30,25 3% -41,55%
NAPOMENE UZ BILANS USPEHA:
Y
Y
Veleprodaja i maloprodaja namestaja

86

PREDUZEE:
DELATONOST:
AKTIVA Preduzee: 1 M
u RSD - hiljade - 000 valuta RSD G
12/2009 % 12/2010 % 12/2011 %
Broj meseci 12 strukt. 12 strukt. 12 strukt.
Lokalna stopa inflacije: 0 10,0% 0,0%
EUR/RSD kurs za bilans stanja 0 0,0104 0,0095
NEMATERIJALNA ULAGANJA 0 0% 0 0% 0 0%
Goodwill 0 0% 0 0% 0 0%
Koncesije, patenti, licence 0 0% 0 0% 0 0%
Ostala nematerijalna ulaganja 0 0% 0 0% 0 0%
NEKRETNINE, POSTR. I OPREMA 166 17% 265 30% 403 45%
Zemljite i graevinski objekti 166 17% 265 30% 403 45%
Oprema 0 0% 0 0% 0 0%
Ostala fiksna imovina 0 0% 0 0% 0 0%
- Amortizacija 0 0% 0 0% 0 0%
DUGORONI FINANSIJSKI PLASM. 0 0% 0 0% 0 0%
Uee u kap. zavisnih pravnih lica 0 0% 0 0% 0 0%
Uea u drugim pravnim licima 0 0% 0 0% 0 0%
Ostali dug. fin. plasmani 0 0% 0 0% 0 0%
UKUPNA STALNA IMOVINA 166 17% 265 30% 403 45%
ZALIHE 417 43% 366 41% 360 40%
Materijal 0 0% 0 0% 0 0%
Nedovrena proizvodnja 0 0% 0 0% 0 0%
Gotovi proizvodi 0 0% 0 0% 0 0%
Roba 417 43% 366 41% 360 40%
POTRAIVANJA 245 25% 215 24% 105 12%
EUR 0 0% 0 0% 0 0%
Potraivanja od kupaca 239 25% 210 24% 102 11%
Potraivanja od povezanih lica 0 0% 0 0% 0 0%
Ostala potraivanja 7 1% 5 1% 3 0%
GOTOVINA I KRATKORONI PLASM. 40 4% 17 2% 28 3%
Kratkoroni plasmani 0 0% 0 0% 0 0%
Gotovinski ekvivalenti i gotovina 40 4% 17 2% 28 3%
AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANI. 96 10% 20 2% 3 0%
EUR
OSTALA OBRTNA IMOVINA 0 0% 0 0% 0 0%
UKUPNA AKTIVA 963 100% 883 100% 899 100%
NETO OBRTNI KAPITAL 472 NA 372 NA 211 NA
POTREBA ZA NETO OBRTNIM KAP. 484 NA 391 NA 301 NA
NETO KE VIAK (MANJAK) -3 NA -36 NA -83 NA
NAPOMENE UZ AKTIVU:
Y
Y

87

Klijent Y je podneo zahtev za dugoroni kredit u iznosu od EUR 200.000,00 sa rokom
otplate od 48 meseci, za finansiranje trajno obrtnih sredstava, uz obezbedjenje u vidu
hipoteke III reda (procenjena vrednost priblino EUR 800.000,00).

PREDUZEE:
DELATONOST:
PASIVA Preduzee:
u RSD - hiljade - 000 valuta RSD
12/2009 % 12/2010 % 12/2011 %
Broj meseci 12 strukt. 12 strukt. 12 strukt.
Lokalna stopa inflacije: 10,0% 10,0% 0,0%
EUR/RSD kurs za bilans stanja 0,0113 0,0104 0,0095
KAPITAL 377 39% 386 44% 334 37%
Osnovni kapital 5 1% 5 1% 5 1%
Revalorizacione rezerve 0 0% 0 0% 0 0%
Ostale rezerve 6 1% 5 1% 5 1%
Nerasporeena dobit 366 38% 376 43% 325 36%
Nekapitalne rezerve 0 0% 0 0% 0 0%
PROFIT po raspod. divid, / GUBITAK 0 0% 0 0% 0 0%
MANJINSKI ULAGAI 0 0% 0 0% 0 0%
KVAZI KAPITAL 0 0% 0 0% 0 0%
KAPITAL 377 39% 386 44% 334 37%
RAZGRANIENE OBAVEZE (PVR) 21 2% 19 2% 0 0%
RAZGRANINE POR. OBAVEZE 0 0% 0 0% 0 0%
DUGORONE OBAVEZE 240 25% 232 26% 279 31%
Ob. konvertib. u kap./Dug. HOV 0 0% 0 0% 0 0%
Dugoroni bankarski krediti 240 25% 232 26% 279 31%
Dugor. obaveze prema pov. licima 0 0% 0 0% 0 0%
Ostale dugorone obaveze 0 0% 0 0% 0 0%
UKUPNI DUGORONI IZVORI 638 66% 637 72% 613 68%
EUR 0%
OBAVEZE IZ POSLOVANJA 178 18% 190 22% 164 18%
Obaveze za primljene avanse 0 0% 0 0% 0 0%
Obaveze prema dobavljaima 178 18% 190 22% 164 18%
Ostale obaveze iz poslovanja 0 0% 0 0% 0 0%
KRATKOR. FINANSIJSKE OBAVEZE 43 4% 53 6% 110 12%
Dugor. ob. (dospele u okviru 1 god.) 0 0% 0 0% 0 0%
Kratkorone bankarske obaveze 43 4% 53 6% 110 12%
Obaveze prema povezanim licima 0 0% 0 0% 0 0%
EUR 0 0% 0 0% 0 0%
OSTALE KRATKORONE OBAVEZE 105 11% 3 0% 11 1%
UKUPNA PASIVA 963 100% 883 100% 899 100%
VANBILANSNE OBAVEZE 0 0% 0 0% 0 0%
Garancije 0 0 0
Ostale obaveze 0 0 0
Lizing 0 0 0
NETO VREDNOST 377 386 334
Y
NAPOMENE UZ PASIVU:
Y

88
Iz razmatranja finansijskih izvestaja ovog klijenata moe se uoiti da:

1.Profitabilnost preduzea opada i u 2011. iznosi samo 2% (itava poslovna aktivnost je u
opadanju)

2.Zalihe preduzea su na prilino visokom nivou (40%) i nemanju tendeciju smanjenja

3.Zaduenost (i dugorona i kratkorona) je povecana u 2011. Prikazani godinji gotovinski
tok nije dovoljan ni za otplatu postojeeg kredita, a samim tim ni za otplatu zahtevanog novog
dugoronog kredita (poslovanje u keu mozemo uzeti u obzir kada je prikazani cash flow
neznatno nii od potrebnog za servisiranje dugoronog kredita, ali ne i kao glavni izvor
otplate). Zaduenost preduzea ima prilino rastui trend- kratkoroni krediti su i apsolutno i
relativno porasli duplo, a dugoroni su relativno porasli za 6%. Sa dodatnim dugoronim
zaduenjem otplatni kapacitet preduzea bi bio znaajno ugroen (pod tim okolnostima bi i
dugoroni pozajmljeni izvori finansiranja duplo porasli). Kada se pogleda parcijalno
pozajmljene izvore finansiranja u odnosu na celokupnu pasivu moze se videti da je zbir
kratkoronih kredita, dugoronih kredita i obaveza prema dobavljaima procentualno 61%
ukupne pasive trenutno.

4.Finansijski izvetaji ne pokazuju u potpunosti realno poslovanje ovog preduzea

Na osnovu gore iznete analize, zakljuak je da zahtev preduzea Y za dugoroni kredit u
iznosu od EUR 200.000,00 sa rokom otplate od 48 meseci, treba biti odbijen, s obzirom da
preduzee nee imati mogunost da otplati isti nakon njegovog dospea.


89
8. PRIMER ANALIZE KREDITNOG RIZIKA PREDUZEA X I Y
PRIMENOM ALTMAN Z-SKOR MODELA KREDITNOG RIZIKA

Racio analiza je metoda koja se najee koristi u banci prilikom odobravanja kreditnog
zahteva klijenta. S obzirom da se ona vri na osnovu finansijskih izvetaja klijenta i
informacija koje oni pruaju banci o svom poslovanju,a oni uvek mogu biti malo ulepani u
odnosu na stvarno stanje stvari, nauna vrednost i preciznost ove metode se esto dovode u
pitanje. U ovom radu emo pokuati da primenom Altmanovog Z-skore modela kreditnog
rizika na uzorku dva prethodno navedena preduzea utvrdimo preciznost racio analize kao
metode upravljanja kreditnim rizikom.
Kao to je ve navedeno ranije u ovom radu, Altmanov Zskor model koristi multivarijatni
pristup koji ukljuuje odnosne i kategorijalne vrednosti koje se kombinuju kako bi se dobila
mera, nazvana skor kreditnog rizika, koja najbolje diskriminie izmeu preduzea koja su
neuspena i onih koja su uspena. Oekuje se da e neuspena preduzea imati kretanje
finansijskih odnosa drugaije nego to to imaju finansijski zdrava preduzea. I kod
Altmanovog modela se definie granina vrednost na osnovu koje finansijska institucija
donosi odluku. Naime, zahtevi za kredit se prihvataju ako je Zskor preduzea iznad
definisanog Zskora i obrnuto.
141

Istraivanje koje je sproveo Altman napravljeno je na uzorku koji se sastojao od 33
neuspena i 33 uspena preduzea. Kao rezultat viestruke diskriminacione analize, dobijeni
su sledei finansijski odnosi:
1. X1= tekua aktiva/ukupna aktiva (Current assets/Total Assets)
Mera neto likvidnosti u odnosu na ukupnu kapitalizaciju. Firma koja doivljava
operativne gubitke imae smanjenje tekue imovine prema ukupnoj imovini.
2. X2 = zadrani dobitak/ukupna aktiva (Retained earnings/Total assets)
Kod relativno mladih firmi ovaj odnos e biti nii jer one nisu imale vremena
kumulisati dobit.
3. X3 = operativni dobitak(poslovni rezultat)/ukupna aktiva (Operating Profit/ Total Assets)
Kako se egzistencija preduzea bazira na mogunosti firme da svojim sredstvima
ostvari zaradu, ovaj odnos je naroito prikladan za zakljuivanje o mogunosti bankrota
preduzea.
4. X4 = trina vrednost glavnice/knjigovodstvena vrednost ukupnog duga
(Market value of Equity/Book Value of Total Debt)
Ovaj odnos pokazuje koliko sredstva preduzea gube na svojoj vrednosti pre nego to
obaveze premae imovinu i preduzee postane nesolventno.
5. X5 = prihodi od prodaje/ukupna aktiva ( Sales/Total assets)
Rezultujua diskriminaciona funkcija:

141


90
Z =0,012 X
1
+0,014 X
2
+0,033 X
3
+0,006 X
4
+0,999 X
5

Donja granina vrednost iznosi 1,81, to znai da e preduzea iji je Zskor ispod te
granice bankrotirati, dok je gornja granina vrednost 2,99 iznad koje preduzea nee
bankrotirati. Za skorove izmeu 1,81 i 2,99 su pronaene greke u originalnom uzorku.
Preciznost kojom model diskriminie izmeu uspenih i neuspenih preduzea 1 godinu pre
bankrota iznosi 95%, a dve godine pre bankrota 82%.
Altman je 1993 revidirao originalan model kako bi se mogao napraviti skor za
privatna preduzea, zamenjujui trinu vrednost knjigovodstvenom vrednou prilikom
izraunavanja X
4
. Rezultat toga je Z'skor model:
142
Z' = 0,717 X1 + 0,847 X2 + 3,107X 3 + 0,420X 4 + 0,998 X5
Donja granica iznosi Z' = 1,23. Preduzea ispod te granice se smatraju takvim da e
bankrotirati, pa im nee biti odobren kredit, a gornja granica Z' = 2,90 predstavlja granicu
iznad koje se preduzee smatra uspenim.
Primenom formule: 1-EXP(vrednost Z score-a)/(1+EXP(vrednost Z score-a)) u Excel-u
moemo dobiti oekivanu verovatnou bankrota preduzea.
Primeniemo Altmanov Zskor model na primeru preduzea X, iji smo bilans stanja i
uspeha koristili u primeru postupka odobravanja kredita u odnosu na ocenu kreditnog rizika
gde je kredit odobren, pokazaemo primenu Altmanovog Z-skore modela.
Prema podacima iz finansijskih izvetaja moemo izraunati sledee vrednosti za
2011.godinu:
=
1
X
tekua aktiva/ukupna aktiva = 2.400.517/4.187.081=0,5733
=
2
X
zadrani dobitak/ukupna aktiva = 267.424/4.187.081=0,0638
=
3
X
operativni dobitak/ukupna aktiva = 367.424/4.187.081=0,0877
=
4
X
trina vrednost glavnice/knjigovodstvena vrednost ukupnog duga =
2.570.731/3.819.657=0,673
=
5
X
prihodi od prodaje/ukupna aktiva = 7.909.396/4.187.081=1.889
S obzirom da je u pitanju privatno preduzee potrebno je primeniti formulu za izraunavanje
vrednosti Z':
Z' = 0,717x 0,5733+ 0,847x 0,0638+ 3,107x 0,0877 + 0,420x 0,673+ 0,998x1,889=2,9054
S obzirom da je vrednost Z' vea od granine vrednosti koja iznosi 2,90, na osnovu dobijenih
rezultata, poslovanje preduzea X moemo smatrati uspenim. Ovo preduzee ima
zdravo poslovanje koje mu omoguava dobru platenu sposobnost i jaku zaraivaku mo.
Primenom formule: 1-EXP(vrednost Z score-a)/(1+EXP(vrednost Z score-a)) u Excel-u dobili
smo da verovatnoa bankrota preduzea X iznosi 0,051887, odnosno 5,18%.

142
Caouette J. B., Altman E. I., Narayanan P., Managing Credit Risk, Managing credit risk: the great challenge
for global financial markets, 2nd ed. John Wiley & Sons, 2008, str. 119.

91
Primeniemo Altmanov Zskor model na primeru preduzea Y, iji smo bilans stanja i
uspeha koristili u primeru postupka odobravanja kredita u odnosu na ocenu kreditnog rizika
gde kredit nije odobren.
Prema podacima iz finansijskih izvetaja moemo izraunati sledee vrednosti za
2011.godinu:
=
1
X
tekua aktiva/ukupna aktiva = 360.000/763.000=0,4718
=
2
X
zadrani dobitak/ukupna aktiva = 15.550/763.000=0.0203
=
3
X
operativni dobitak/ukupna aktiva = 19.650/763.000=0.025
=
4
X
trina vrednost glavnice/knjigovodstvena vrednost ukupnog duga =
334.000/899.000=0.3715
=
5
X
prihodi od prodaje/ukupna aktiva = 172.000/763.000=0.2254
S obzirom da je u pitanju privatno preduzee potrebno je primeniti formulu za izraunavanje
vrednosti Z':
Z' = 0,717x 0,4718+ 0,847x 0.0203+ 3,107x 0.025+ 0,420x 0.3715+ 0,998x0.2254=0.8141
S obzirom da je vrednost Z' znatno manja od granine vrednosti koja iznosi 2,90, na osnovu
dobijenih rezultata,poslovanje preduzea Y moemo smatrati neuspenim.

Primenom formule: 1-EXP(vrednost Z score-a)/(1+EXP(vrednost Z score-a)) u Excel-u dobili
smo da verovatnoa bankrota preduzea Y iznosi 0,307017, odnosno 30,7%.

Grafik 1: Grafiki prikaz dobijenih rezultata za preduzea X i Y

y=2,8
X
X
Y
X=2,9
1
Y=0,81

y= Z'

92
ZAKLJUAK

Svaka banka se u svom poslovanju neminovno susree sa razliitim vrstama rizika iz
kojih mogu proistei negativni efekti na njeno poslovanje. Upravljanje rizicima u bankarskom
poslovanju obuhvata identifikovanje, merenje i procenu rizika sa ciljem minimiziranja
njihovih negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke. Banka je duna da obrazuje
posebnu organizacionu jedinicu u ijem je delokrugu upravljanje rizicima. Takoe, banka je
duna da svojim aktima propie procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika, kao i
za upravljanje rizicima.
Rizici kojima je banka naroito izloena u svom poslovanju su: rizik likvidnosti,
kreditni rizik, trini rizici (kamatni rizik, devizni rizik i rizik od promene trine cene hartija
od vrednosti, finansijskih derivata i robe), rizici izloenosti banke, rizici ulaganja banke, rizici
koji se odnose na zemlju porekla lica prema kome je banka izloena, operativni rizik, pravni
rizik, reputacioni rizik i strateki rizik.
143

Menadment finansijskog rizika (engl. financial risk management) je u poslednjih
nekoliko godina postao nezaobilazna tema u finansijskim i bankarskim krugovima. Razloga
ima vie,a meu njima su porast interesovanja za finansijske derivate (kao to su fjuersi,
opcije ili kreditni svap) i poboljana pristupanost trinim informacijama. Meutim,
najbitniji razlog za neoekivano brz razvoj te specijalnosti je taj to je Banka za meunarodna
poravnanja (engl. Bank for International Settlements BIS) izdala regulativu pod nazivom
Bazel II koja se odnosi na kapitalne rezerve meunarodno aktivnih banaka. Njome se banke
obavezuju da na dnevnoj bazi izvetavaju regulatora o visini njihovog rizinog kapitala. Cilj
tih mera je poboljanje stabilnosti meunarodnih trita kapitala uz zahtev da banke zadre
minimalni rizini kapital i da time spree ili ublae eventualne budue finansijske krize.
Cilj menadmenta rizika je da prvenstveno kvantifikuje finansijski rizik odgovorivi
na pitanje koja je verovatnoa da organizacija ostvari odreeni gubitak tokom odreenog
vremenski period. Na osnovu dobijenih rezultata banke su obavezne da pod regulativom
Bazel II zadre adekvatne kapitalne rezerve koje bi, u sluaju da se prognoza obistini, pokrile
gubitke. Finansijski rizik se deli na tri osnovne vrste: trini rizik, kreditni rizik i operativni
rizik. Trini rizik podrazumeva fluktuacije na tritima valuta i deonica. On se esto meri na
nivou portfolija uzimajui u obzir i korelacije izmeu deonica ili valuta. Kreditni rizik nastaje
pri kreditnom odnosu. On predstavlja mogunost da dunik ne ispuni obaveze prema
zajmodavcu. Operativni rizik obuhvata gubitke nastale usled ljudskih greaka, greaka u
procesima unutar organizacije i eksternih dogaaja (npr. terorizam).
Banke se mogu opredeliti za jedan od dva pristupa za merenje rizika odnosno rizinog
kapitala. Standardni pristup merenja rizika je opisan u samom tekstu regulative Bazel II. Za
njegovo korienje nije potrebno odobrenje od strane regulatornog tela. U sluaju banaka koje
posluju u Srbiji regulatorno telo je Narodna Banka Srbije. Drugi pristup je zasnovan na
internim metodama ocene rizika (engl. internal ratings based IRB). Za koriene internih
metoda potrebno je prethodno odobrenje regulatornog tela. Postoji mnotvo modela za
merenje trinog, kreditnog i operativnog rizika koji spadaju pod interne metode i koji su
uglavnom zasnovani na istorijskim kretanjima odreenih trita ili matematikim
simulacijama. Banke se pri tom opredeljuju ili za razvoj sopstvenih modela ili za nabavku ve
gotovih, upakovanih metoda koje ukljuuju i softvere (kao to su RiskMetrics ili KMV
RiskCalc i mnotvo drugih).
Menadment finansijskog rizika u Srbiji svakako predstavlja poseban izazov iz vie
razloga, te se moe pretpostaviti da e ova specijalnost, a posebno menadment operativnog
rizika, biti korisna i cenjena delatnost na srpskom tritu.

143
http://www.nbs.rs/internet/latinica/55/55_6/index.html

93

Pre svakog odobrenja kredita na poveriocu je da analizira kreditni rizik koji taj
kreditni posao nosi. Boljim ovladavanjem ove materije kreditni analitiari doprinose
pravilnijoj raspodeli kreditnog potencijala banke.
Ono to je primetno na finansijskom tritu kod nas je to da se banke jo uvek ne
uputaju u kreditiranje bez adekvatnog sredstva obezbeenja, kako bi maksimalno zatitile
svoj kapital. Meutim, osnov za donoenje odluke o kreditiranju svakako nije sredstvo
obezbeenja koje se nudi investitoru, ve zdravlje preduzea u koje ce se uloiti sredstva.
Uvoenjem Bazela II propisan je novi koncept izraunavanja adekvatnosti kapitala
banke, nudei pri tom nova pravila u merenju i upravljanju rizicima kojima je banka izloena
u svom poslovanju. S obzirom da kapital predstavlja osnovu rasta banke i zatitu od
neoekivanih gubitaka, Bazel II definie kolika je vrednost vlastitog kapitala banke potrebna
za pokrie svih neoekivanih gubitaka. Svrha toga je da vlastiti kapital koji ima primarnu
funkciju zatite banke od rizika insolventnosti bude uvek odgovarajue vrednosti prilagoene
rizinoj izloenosti banke. Definisanje adekvatnosti kapitala ima znaajnu ulogu za rast,
razvoj i stabilnost banke. Naime, prenizak kapital banke stvara mogunost nesposobnosti
apsorpcije gubitaka, veu verovatnou bankrota, kaoi ugroavanje depozitara. S druge strane,
previsoki kapital onemoguuje ostvarivanje dovoljno visokog nivoa ulaganja sredstava, te
time dovodi i do problema profitabilnosti poslovanja.
Iz prakse razvijenih zemalja se moe zakljiuiti da je preporuljivo da se u jednom
trenutku uvede obaveza bankama da objavljuju podatak o udelu nenaplativih kredita u svojim
portfeljima. Cilj ovakve mere je poveanje transparentnosti poslovanja banaka za klijente.
Time se po pravilu stimulie trina disciplina banaka (klijenti mogu da motre nad
poslovanjem svojih banaka) koja je u razvijenim zemljama kredibilna dopuna nadzora banaka
od strane regulatornih tela.
Danas je kreditni rizik sve prisutniji, kako u konvencionalnom bankarstvu, tako i u sve
vanijem segmentu savremenog bankarskog poslovanja-elektronskom poslovanju.U naoj
zemlji postoji visok kreditni rizik zbog turbulentne situacije na ekonomskom planu (koja je
proizala iz procesa privatizacije), kao i zbog situacije koja vlada na politikoj sceni.
Upravljanje kreditnim rizikom podrazumeva skup postupaka vezanih za njegovo
identifikovanje, merenje, praenje i minimiziranje. Banka mora uspostaviti kreditnu politiku
koja e joj pokriti gubitke po osnovu kreditnog rizika, kako ne bi dola u fazu nesolventnosti.
Na osnovu propisane kreditne politike banke, kreditni referent vri procenu i rangiranje
kreditne sposobnosti zajmotraioca.
Upravljanje kreditnim rizikom je od kljunog znaaja za ouvanje kapitala i postizanje
uspenog finansijskog stanja banke. U procesu upravljanja kreditnim rizikom, neophodno je
izvriti njegovo merenje i to pre svega finansijskom analizom zajmotraioca.
Moemo zakljuiti da je uspeno upravljanje rizicima jedna od teinih konkurentnih
prednosti u savremenom bankarstvu. Kreditni rizik, uz trine rizike i operativni rizik spada u
najvanije rizike bankarskog poslovanja, a manifrstuje se u nemogunosti naplate baninih
potraivanja od zajmoprimaca. Banke u sklopu propisanih i sopstvenih kriterijuma
rasporeuju aktivne bilansne i vanbilansne stavke prema stepenu kreditnog rizika i procenjuju
visinu gubitaka koji proizlaze iz kreditnog rizika. Spremnost preuzimanja kreditnog rizika
zavisi od eljenog udela banke na tritu, elje za ovladavanjem pojedinim trinim
segmentima i planirane profitabilnosti. Poveanje svakog od navedenih inioca znai veu
spremnost za preuzimanje kreditnog rizika. Ali, kreditni rizik nije samo pitanje poslovne
politike banke, ve je to i pitanje od javnog interesa, zbog ega se propisima i regulatornim
merama ovaj rizik nadzire i ograniava, pa se banke obavezuju na primenu razliitih zatitnih
mera. Banka je duna da efikasno upravlja kreditnim rizikom i odri svoj kreditni portfelj u

94
granicama utvrenim strategijom kreditnog rizika i politikom kreditiranja. Upravni odbor
banke je duan da periodino, a najmanje jednom godinje, preispituje strategiju kreditnog
rizika i znaajne politike kreditnog rizika banke. Komitet za upravljanje kreditnim rizikom je
odgovoran za implementaciju strategije kreditnog rizika, kaoi za razvoj politike i postupaka za
identifikovanje, merenje, praenje i kontrolu kreditnog rizika.
Racio analiza je metoda koja se najee koristi u banci prilikom odobravanja
kreditnog zahteva klijenta. S obzirom da se ona vri na osnovu finansijskih izvetaja klijenta i
informacija koje oni pruaju banci o svom poslovanju,a oni uvek mogu biti malo ulepani u
odnosu na stvarno stanje stvari, nauna vrednost i preciznost ove metode se esto dovode u
pitanje. U ovom radu smo primenom Altmanovog Z-skore modela kreditnog rizika na uzorku
dva preduzea pokuali da utvrdimo utvrdimo preciznost racio analize kao metode upravljanja
kreditnim rizikom. Na primeru sluajnog uzorka dva ispitivana preduzea, dobijeni su isti
rezultati primenom racio analize, kao i primenom Altman Z-skore modela upravljanja
kreditnim rizikom. Naglaavamo da su to ovi rezultati dobijeni ispitivanjem sluajnog uzorka
koji se sastoji od dva preduzea i da oni nisu sveobuhvatno primenjivi.


95
LITERATURA

1. Altman E. I., Financial Ratios, Disriminant Analysis and the Prediction of Corporate
Bankruptcy, Journal of Finance 23,1968.
2. Altman E. I., Saunders A., Credit Risk Measurement: Development Over the last 20
Years, Journal of Banking and Finance, 21, 1998.
3. Altman E.I., Marco G., Varetto F., Corporate Disteress Diagnosis: Comparison Using
Linear Discriminant Analysis and Neural Networks (the Italian Experience), Journal
of Banking and Finance, 18, 1994.
4. Batinica B, Konsolidovani finansijski izvetaji, Univerzitet u istonom Sarajevu,
Fakultet poslovne ekonomije, Bijeljina, 2011.
5. Beaver W., Financial Ratios as Predictors of Failure, Empirical Research in
Accounting, 1966.
6. Bogeti Pavle, Bonitet i analiza finansijskog poloaja firme, Zbornik radova, Bar,
1993.
7. Bogeti, P., Analiza bilansa, Ekonomski fakultet, Podgorica,2000.
8. Caouette J. B., Altman E. I., Narayanan P., Managing Credit Risk, Managing credit
risk: the great challenge for global financial markets, 2nd ed. John Wiley & Sons,
2008.
9. Drury, C. , Management and Cost Accounting, International Thomson Publishing
Comapany, London, 1977.
10. urikov Manja, Master rad,-Antiforenzike tehnike i alati, Departman za
poslediplomske studije, Beograd, 2009.
11. Fedajev Aleksandra, Mihajlovi Vladimir, Neuronske mree kao metod
multivarijacione analize- Studijsko-istraivaki rad, Ekonomski fakultet, Univerzitet u
Kragujevcu, 2009.
12. Friedlob T. G, Schleifer L. F. L, Essentials of Financial Analysis, John Wiley&Sons Inc,
New Jersey,2003.
13. Hadi Miroljub: Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd
14. Ivani Marko: Uvod u korporativne finansije i tehnike upravljanja korporativnim
finansijama, Univerzitet Singidunum, , Beograd,
15. Johnsen T., Melicher R.W., Predicting Corporate Bankruptcy and Financial Distress:
Information Value Added by Multinomial Logit Models, Journal of Economics and
Business, 1994.
16. Jovanovi, D., Bingulac, Z., Analiza poslovanja preduzea, Savremena administracija,
Beograd,1994.
17. Jovanovi, D., Vitorovi, B. (1989), Analiza poslovanja preduzea sa kontrolom i
revizijom, Savremena administracija, Beograd.,1989.
18. Jovanovi Jelena, Master rad- Finansijska analiza kao instrument upravljanja
kreditnim rizikom, Univerzitet Singidunum, Departman za poslediplomske studije,
Beograd, 2010.
19. Kasavica P., Analiza finansijskih izvetaja korporativnog preduzea i finansijsko
planiranje-interpretacija sa stanovita poslovne banke-Master rad, Univerzitet
Singidunum, Departman za poslediplomske studije, Beograd, 2010.

96
20. Kneevi Goranka, Ekonomsko-finansijska analiza, Univerzitet Singidunum, Fakultet
za finansijski menadment i osiguranje, Beograd, 2006.
21. Kneevi Goranka, Analiza finansijskih izvetaja, Univerzitet Singidunum, Beograd,
2009.
22. Krasulja Dragan i Dr Ivanievi Milorad: Poslovne Finansije, Ekonomski fakultet
u Beogradu, Beograd, 2001.
23. Krgovi Marijana, Magistarska teza- Finansijska analiza u funkciji upravljanja
kreditnim rizikom, Univerzitet Singidunum, Departman za poslediplomske studije,
Beograd, 2010.
24. Lee H. Readebought/Sidney J. Gray, Internationale Accounting Multinationl
Entrerprises, Fifth Edition, John Wiley Sons, Inc, 2002.
25. Maleevi ., Vrankovi M., Poslovna analiza, Univerzitet u Novom Sadu,
Ekonomski fakultet Subotica, 2007.
26. Miljevi Milan, Skripta iz metodologije naunog rada, Univerzitet u Istonom
Sarajevu, Filozofski fakultet, Pale, 2007.
27. Mitrovi Aleksandar, Menadment raunovodstva, bilans stanja i uspeha-Diplomski
rad, Visoka poslovna kola, aak, 2011.
28. Mikovi Bojana, Analiza boniteta i kreditne sposobnosti preduzea-Diplomski rad,
Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu,2010.
29. Platt H. D., Platt M. B., A Linear Programming Aproach to Bond Portfolio
Selection, Economic Financial Computing, 1991.
30. Pratt Jamie, Financial Accounting in an Economic Context, Wiley, 2003.
31. Radovanovi Radia, Peji Lazar, Stanii Milovan, Ocena boniteta preduzea,
Privredni Pregled, Beograd 1991.
32. Rodi, J., Finansijska analiza organizacija udruenog rada, Savremena
administracija, Beograd.,1983.
33. Scott J., The Probability of Bancruptcy, Journal of Banking and Finance 5, 1981.
34. Stevanovi, N., Upravljako raunovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd,2000.
35. Stojiljkovi Milorad, Krsti Jovan, Finansijska analiza, Ekonomski fakultet, Ni,
2000.
36. tebih Sandra, Master rad- Uticaj liderstva na razvoj intelektualnog kapitala u
savremenim organizacijama, Univerzitet Singidunum, Departman za poslediplomske
studije, Beograd, 2011
37. arlija Nataa, Modeli kreditnog rizikabazirani na raunovodstvenim podacima i
trinoj vrijednosti,Odjel za matematiku sveuilita u Osjeku, 2008.
38. Vasiljevi, K. , Teorija i analiza bilansa, Savremena administracija, Beograd,1970.
39. Vukievi M., Finansiranje malih preduzea, Nacionalna i sveuilina knjinica,
Zagreb,2001.
Internet izvori:
1. www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat8130.doc
2. http://www.scribd.com/doc/82015250/14658-Opisi-bilansa

Analiza Finansijskih Izvestaja

Enviado por

Dados do documento

Direitos autorais

Formatos disponíveis

Compartilhar este documento

Compartilhar ou incorporar documento

Opções de compartilhamento

Você considera este documento útil?

Este conteúdo é inapropriado?

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

Analiza Finansijskih Izvestaja

Enviado por

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

UNIVERZITET SINGIDUNUM BEOGRAD

DEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE STUDIJE

Você também pode gostar